Vreme 1066 - Sto godina od rodjenja Milovana Djilasa (19111995): Jedi...

1 of 6

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995063

Pretrai
POETNA

PRODAJA

MARKETING

REDAKCIJA

ARHIVA

Ulogujte se

PROJEKTI

Pretplatite se

<< VREME | BR 1066 | 9. JUN 2011.

IZ ISTOG BROJA
PORTRET SAVREMENIKA GORAN HADI >

Mali amac pun k'o brod

milo vasi
TRIBINA RADNICI I KAPITALIZAM >

Rasuta klasa koja nikad nije nastala

jovana gligorijevi
PREDRAG MARI, NAELNIK SEKTORA ZA VANREDNE
SITUACIJE MUP-A >

Da vie zavrimo s tim

zoran majdin
MILOVAN ILAS >

Anatomija jednog morala

milovan ilas
DOKUMENTI >

ilasovo pismo Titu iz 1967.

milovan ilas
HAKI SUD >
STO GODINA OD ROENJA MILOVANA ILASA (19111995) >

Mladieva knjiga mrtvih

Jedini Titov disident

tatjana tagirov
MITOVI I MITOMANI >

Ogledalo srama
milan miloevi

filip varm
AGROBIZNIS I VLADA SRBIJE >

REVOLUCIONARI I KONVERTITI, MUITELJI I MUENI, PROLOST I

SADANJOST SAETI U JEDNOM OPUSU

Traktorska buna i posledice

dimitrije boarov
NA LICU MESTA >

Nezavisnost, ponos i verc

Obeleava se stota godinjica roenja Milovana ilasa (12. juna 1911), naeg
najpoznatijeg stranog pisca, kako je za njega rekao Matija Bekovi, s kojim je ido bio u
takvom prijateljstvu da je pred kraj ivota odredio da se uz njegovog sina Aleksu brine o

mirko rudi
ELEKTROPRIVREDA NOVA STARA DOBRA IDEJA >

Na reci elektrana

njegovoj sahrani i u rodnom mestu Podbiu blizu Mojkovca.

zoran majdin

Milovan je umro 20. aprila 1995. i, opevan sa etiri svetenika, sahranjen je u grobnici

VREME EVROPE (9); INTERVJU DRAGAN VELIKI >

svojih roditelja, pored njega, kasnije je sahranjena njegova supruga tefica i ena koja je
vie godina pomagala u kui ilasovih, koja je jednom, uvi razgovor o sahrani, rekla da
ona nema nikoga i ne zna ko e je sahraniti, pa su Milovan i tefica zastali, pogledali se, i

Ozon iz Srbije
s. iri

Odgovorno prema drutvu

i zajednici

Kau da i prijateljstvo etnikog sina, pesnika Matije Bekovia i komunistikog

r.v.

revolucionara, disidenta i pisca Milovana ilasa simbolizuje duboke ponore koje je ilas
1980. napisao je ilasu pismo: "Dragi moj ido, bojim se da nailaze one subote kada
neete moi dolaziti kod mene... Niko ne veruje da ste bili na robiji onoliko koliko ste bili.
A bili ste samo kod svojih drugova devet godina, a za vei broj ne zna ni naa narodna
poezija... Ako ni Va sin koji je kao dete 126 puta posetio oca u tamnici ne bude vie
mogao ni da Vas poseuje moda u moi ja. A znam da ve postoji neki deak u ijoj

POPULARNA PRETRAIVANJA

Kako smo birali 1990-2014. >

komentar dana >
Zumiranje >

Vaim sudijama." Mora da su plakali i Milovan kad je itao ("A mislio sam da raskida

Iz arhive Vremena >

ilas je bio predratni mladi knjievnik, komunistiki ilegalac, robija, lan Politbiroa KPJ,

najvaniji dan u ivotu

hotelu. Uz...

kategorije

kultura seanja >

jedan od najbliih Titovih saradnika, otar kao sablja i tokom rata i neposredno posle rata,

Lik i delo >

general, ministar, ef Agitpropa i predsednik savezne skuptine.

Portret savremenika >

Na Sedmom kongresu Saveza komunista Jugoslavije, odranom od 22. do 26. aprila

ofor >

1958. u Ljubljani, Tito ilasa naziva luakom, izdajnikom, renegatom, ovekom koji pljuje

velikim kapacitetom so
restoranom koji radi da

Kadnidati za poslanike >

ete dui iskrsnuti i sada kao to ste nekad iskrsli u mojoj. Blago Vama, a teko nama i
prijateljstvo"), i Matija kad je pisao.

sa 105 soba (apartman

jednokrevetnih,...

KOMPANIJA DUNAV OSIGURANJE >

Milovan joj je ponudio da bude sahranjena u grobnici sa njima.

svojim ivotom prekoraavao. Matija, uvi u ariji da se sprema novo hapenje 5. jula

kapacitetom soba, i re
koji radi dan -...

4/8/2016 11:49 AM

Vreme 1066 - Sto godina od rodjenja Milovana Djilasa (19111995): Jedi...

2 of 6

na dostignua revolucije.
U Sovjetskom Savezu i zemljama Istone Evrope ilas je dobijao nazive "kralj

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995063

Neboja Popov >

FOTO GALERIJA

antikomunizma", "potpaljiva Hladnog rata", i "marioneta u rukama amerikih

imperijalista".
On je tano dijagnosticirao da komunizam u sebi nosi klicu sopstvene propasti, a do
samorazaranja komunizma dolo je mnogo pre nego to je predvideo krajem
osamdesetih i poetkom devedesetih godina dvadesetog veka, etiri decenije posle
smrti Staljina koga je ilas, kad je bio staljinista, opisao kao revolucionara veeg od
sunca, a posle, 1962, u Razgovorima sa Staljinom kao oveka ija savest nije
optereena niim, uprkos milionima koji su uniteni u njegovo ime i po njegovoj naredbi i
hiljadama njegovih saradnika koje je ubio kao izdajnike zato to su posumnjali da vodi
zemlju i ljude u sreu, jednakost i slobodu.
ilas je bio najzapaeniji ideolog u jugoslovenskom sukobu sa Kominformom, iji je
inae suosniva bio i u kome je pre sukoba uestvovao u osudi skretanja italijanskih i
francuskih komunista. esti kongres KP SKJ odran u Zagrebu od 2. do 7. novembra
1952. bio je rekapitulacija tog antistaljinistikog kursa. "Nita nije toliko sveto da ne moe
biti promenjeno!", pie u tada usvojenom programu SKJ. Prihvaene su ilasove ideje o
neophodnosti diskusije i borbe miljenja, o tome da svi lanovi partije treba da imaju
pravo da slobodno raspravljaju javno o stavovima drugih lanova partije, ak i ako imaju
najvie funkcije. U diskusiji ilas se izmeu ostalog zaloio da se ne sme zabranjivati
ljudima razliitih shvatanja, ak ni "reakcionarnih i antimaterijalistikih", da objavljuju svoje
radove, i da se treba boriti pre svega "politikim i idejnim argumentima", a ne policijskim i
sudskim progonima.
PROCES I ANATOMIJA: Ve juna 1953, na Drugom plenumu CK, odranom u Titovoj
rezidenciji na Brionima, taj kurs se dovodi u pitanje, ali ilas pokuava da ga odri i
razvije. U "Borbi" od 11. oktobra 1953. do 7. januara 1954. on objavljuje seriju lanaka u
kojima kritikuje partijsku birokratiju.
lanci su izazvali veliko interesovanje, tira "Borbe" skoio je na tri stotine hiljada
primeraka, a u redakciju je stiglo oko trideset hiljada pisama podrke.
ilas je januara 1953. bio pokreta i antidogmatskog mesenika "Nova misao", u ijem
su redakcijskom kolegijumu bili Dobrica osi, Miroslav Krlea, Skender Kulenovi,
Oskar Davio, Mihajlo Lali... U poslednjem broju "Nove misli", koji nosi broj I za 1954,
uz odlomak iz Andrieve Proklete avlije i tekstove Anice SaviRebac, Borislava
Mihajlovia Mihiza, Milana Bogdanovia, Boga Grafenauera, objavljena je ilasova
Anatomija jednog morala, u kojoj je stao u odbranu glumice Milene Dapevi, ene
Peka Dapevia, izloene izrugivanju ena ostalih partijskih funkcionera (vidi odlomke
Anatomije jednog morala).
Tri dana posle poslednjeg lanka Milovana ilasa 7. januara 1954. godine, "Borba" je
objavila saoptenje Izvrnog komiteta CK SKJ da su ilasovi lanci izazvali zabunu u
redovima SKJ, a ve za 16. i 17. januar 1954. sazvan je Trei (vanredni) plenum CK SKJ
(sluaj Milovana ilasa). ilas je o plenumu obaveten na dan zasedanja doao je
peice sa suprugom teficom s jedne i Dedijerom s druge strane, a u konferencijskoj
sali niko mu nije pokazao mesto. Pre toga plenumi su drani kod Tita u Belom dvoru,
sada u zgradi Centralnog komiteta uz radio-prenos.
Protiv ilasa govori 39 od 106 lanova CK. Tito ga je optuio za "revizionizam", pa onda
oni teki tone vlasti Kardelj, pa Stamboli, Pucar, Marinko, Blao Jovanovi, Maslari, pa
onda, kae ilas, partijski slabii kao olakovi, pa patetino samokritini Vukmanovi,
Dapevi, Vlahovi, Crvenkovski, "ak i Pijade da, takoe, Pijade, koji je do samog
plenuma slatko oblizivao usne nad mojim lancima".
Brani ga samo Vladimir Dedijer od ijeg govora je ostala upamena reenica: "Koji od
ovih etiri prsta da odseem? ido, Leka, Moa, Bevc..." Po anegdotama, Moa
dobacuje: "Sva etiri, budalo!" ilas se prvog dana branio, a drugog dana se ponaao
pokajniki. Kasnije je pisao da se uzalud potajno nadao da ga CK nee iskljuiti iz partije,
moda ni iz plenuma. Kae da je to bio staljinistiki proces ist i prost, beskrvan moda,
ali zato ne manje staljinistiki u svakoj drugoj dimenziji intelektualnoj, moralnoj i
politikoj.

4/8/2016 11:49 AM

Vreme 1066 - Sto godina od rodjenja Milovana Djilasa (19111995): Jedi...

3 of 6

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995063

Po slobodnoj volji istupio je iz partije 19. aprila.

ilas u Usponu i padu opisuje poslednji razgovor s Titom, Kardeljem i Rankoviem u
Belom dvoru. Kad je seo, zatraio je kafu, alei se da nije spavao, Tito je ustao da
narui kafu, pa, prostrelivi ga pogledom, dobacio: "Nismo spavali ni mi."
ilas je poeo neto da filozofira o tome da je Tito mnogo toga stvorio to brani, a da on,
ilas, poinje neto to mora da brani. Drug ido kae da je njegova jedina namera da
unapredi socijalizam.
Tito, meutim, opominje da je reakcija jo jaka i da kritiari svih vrsta jedva ekaju da
napadnu.
Pominje Sokrata iz satire Branka opia, u kojoj su glasai izabrali psa koga zovu Sokrat,
naivno uvereni da je on dobio mandat "odozgo". Na ilasovo objanjenje da je ipak re o
nevinoj ali Kardelj kae da je nekoliko dana ranije na sahrani nekog politiara starog
reima prisustvovalo nekoliko stotina graana!
Jedini komentar Rankovia, koji je sedeo u sumornoj tiini, bio je da ilas mora sam da
sredi to sa ostavkom na mesto predsednika Narodne skuptine da ne izgleda da je to
iznueno pritiskom, a Tito kae samo: "to mora biti, mora biti!"
ilasa opominje da njegov sluaj ima najvee inostrane reperkusije jo od konfrontacije
sa SSSR. Ovaj veli da nije itao izvetaje Tanjuga, poto mu ih vie ne alju. Tito mu
preporuuje da ide u Tanjug da se sam uveri, to e ovaj kasnije istog dana i uiniti
bie istovremeno impresioniran i ohrabren, ali i zabrinut zbog toga to zapadna
kapitalistika propaganda toliko navija za njega.
Na rastanku iz Titovog pogleda izbija mrnja i osvetoljubivost.
Kad se vratio kui, ilas potpisuje ostavku, s gorinom. Vozau Tomi kae da odveze
kola u Beli dvor, a imao je dvoja "mercedes" i "dip", za udaljenija mesta. Dva dana
kasnije, ilasov telohranitelj Luka Leskoek dolazi po kofer, koji se dui uz "mercedes", a
na kome su bili izgravirani ilasovi inicijali...
TRAG RUKOPISA: Nije zautao, to je u to vreme oekivano od "grenika". Zbog
intervjua "Njujork tajmsu" u kome je kritikovao politiko stanje u Jugoslaviji i istakao
potrebu postojanja opozicione partije kao inioca demokratizacije, ilas je 24. januara
1955. osuen na kaznu zatvora od osamnaest meseci, uslovno na tri godine.
Ponovo je uhapen 19. novembra 1956. i ve 12. decembra, po lanu 118, stav 1,
Krivinog zakona o "neprijateljskoj propagandi" osuen na tri godine strogog zatvora
zbog kritike jugoslovenskog stava neutralnosti kao faktike podrke sovjetskoj vojnoj
intervenciji kojom je uguena revolucija u Maarskoj.
Dok je bio u Kazneno-popravnom domu u Sremskoj Mitrovici kao kanjenik broj 6880
(koji e 28. aprila 1958. biti promenjen u broj 1732), objavljena je u SAD njegova Nova
klasa. Uprava kaznionice se uzrujala, jer je u stranoj tampi bilo objavljeno da je knjigu
proturio iz zatvora i ve sutradan ga je obiao neki udbovac Markovi, koga je umirio
rekavi da e potvrditi i na sudu da je rukopis upuen u inostranstvo, dok je on bio na
slobodi.
Na suenje su ga odvezli rano ujutro 4. oktobra 1957. sporednim putevima, kroz
kukuruzite u Okruni sud u Sremskoj Mitrovici gde je 5. oktobra osuen na sedam
godina zatvora u zbiru s ranijom kaznom, na devet godina.
Za Novu klasu dobio je francusku nagradu "Prix de la Liberte" za 1958. godinu.
Leta 1958. godine ukinut mu je elijski reim i u njegovo prizemlje dovedeno je oko
trideset zatvorenika sa kojima su funkcioneri Udbe razgovarali pojedinano upozorivi ih
da se prema njemu odnose pristojno, ali i da saoptavaju ta kae ili ta ini...
MOLBA S DOPUNOM: Krajem zime 1960. godine dobio je napad slepog creva i
odvezli su ga u bolnicu. Sa njim u sobi je spavao, kao "pacijent", neki Raka, pomonik
efa kaznionske Udbe.
Zamenik komandira strae ga je nagovarao da pie "drugovima gore" da ga puste iz
zatvora. Napisao je pismo Kardelju, ali su mu posle nekoliko dana rekli da nije trebalo
pisati Kardelju, poto on nije za to nadlean, pa je napisao pismo Rankoviu. U

4/8/2016 11:49 AM

Vreme 1066 - Sto godina od rodjenja Milovana Djilasa (19111995): Jedi...

4 of 6

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995063

decembru je doao Vojin Luki iz SUP-a Srbije, navodio ga na razgovor, ali je otiao jer
je ilas bio uzdran.
Posle toga, doao je Slobodan Penezi Krcun, predsednik vlade Srbije. Kada mu je
ilas prebacio da je potpisao i davanje i ukidanje njegove penzije, on je odvratio: "Nego
ta! Ti bi hteo i penziju i slobodan neprijateljski rad!"
Podneo mu je da potpie ve otkucanu molbu, sastavljenu veto iz delova pisama
Kardelju i Rankoviu. Sadrala je i obeanje da ilas nee ubudue tampati Novu
klasu. Potpisao je molbu, ali kada su mi kasnije u eliji dali kopiju molbe, na poetku je
bila reenica koje se nije seao, a na koju ne bi pristao: "Imajui u vidu da su sama
praksa i na celokupni posleratni razvitak, kako u unutranjoj tako i spoljnoj politici,
opovrgli sve ono ime sam izazvao otvaranje krivinog postupka i izricanje sudske
presude nada mnom, oekujem da e Savezno izvrno vee pozitivno reiti moj izlazak
iz zatvora."
Nekoliko dana posle Krcunovog dolaska, 20. januara 1961. godine, osloboen je
uslovno. Po povratku u Beograd, u septembru ili oktobru 1961. godine, pozvao ga je
Vojin Luki da bi ga opomenuo da od njegovih susretanja sa stranim novinarima "moe
lako da se oformi krivino delo", poto su ti strani novinari agenti obavetajnih slubi.
Preti: "Mi emo uz druge mere objaviti i vau molbu za pomilovanje. Vi se u njoj odriete
i kajete...!"
STARA TAJNA: Krajem februara u "Njujork tajmsu" kolumnista Sulzberger najavljivao je
novu ilasovu knjigu Razgovori sa Staljinom. Luki je opet pozvao ilasa, pa ga molio
da mu da tekst knjige. Ovaj se predomiljao i domiljao: oni, efovi Udbe, u nezgodnoj
su situaciji pred Titom, kako to da su prespavali i nisu doli do teksta na vreme, a on i nije
u sukobu sa Udbom, ona vri posao koji joj nalau Tito i Rankovi, on je u sukobu sa
Titom... Luki je uzeo sa stola otkucani tekst i potvrdu da su rukopis primili od ilasa.
Nekoliko dana posle razgovora sa Lukiem pozvao ga je Slobodan Penezi: "Opet si
poeo, malo ti je bilo to si odleao? Ovog puta nee se izvui! Povezao si se sa
beogradskom reakcijom i stranim pijunima. Ko su ti prijatelji? Veljko Kovaevi i Boja
Grol, isti reakcionari! Nisam te zvao da se s tobom nateem! Nego da ti povue tu
knjigu, inae ti ovog puta ne gine desetak, dvadesetak godina robije. Nije ti dosta to si
revizionista, no sad izdaje i dravne tajne. Ono o Albaniji je nezgodno, veoma
nezgodno... Sad moe ii, uo si ta treba da zna!"
Dva-tri dana posle razgovora s Peneziem, 7. aprila 1962. godine, u ilasov stan su
doli agenti i sudija. ilas je 14. maja osuen na pet godina zatvora zbog odavanja
dravne tajne iz perioda kada je bio na funkciji, iznete u knjizi Razgovori sa Staljinom.
Tajna se odnosila na raspravu s Rusima o ujedinjenju Jugoslavije s Albanijom. lan 320.
Krivinog zakonika po kome je ilasu sueno za odavanje slubenih tajni uveden je
inae 17. marta, dve nedelje pre ilasovog hapenja i u svetskoj javnosti podrugljivo je
nazivan "Lex Djilas". Ova kazna mu je sabrana s prethodnim kaznama, tako da je
konana osuda bila: kazna zatvora od trinaest godina.
Osloboen je 31. decembra 1966. bez uslova, osim petogodinje zabrane da daje bilo
kakve izjave ili bilo ta objavljuje, ega se ilas nije pridravao. Godine 1967. pie Titu
pismo u kome ga, obraajui mu se za Ti, poziva da razmisli o svojoj ulozi u istoriji s
obzirom na krizu koja se rasplamsava (vidi okvir.)
ilas je zatim davao javnu podrku demokratskim reformama nazvanim "socijalizam s
ljudskim likom" i "prako prolee" u ehoslovakoj pod vostvom Aleksandera Dubeka
koje su prekinule drave lanice Varavskog ugovora, koje su vojno okupirale
ehoslovaku u avgustu 1968.
FREEDOM HOUSE: Tog avgusta ilasu daju paso i on od 4. do 13. oktobra 1968.
boravi u Velikoj Britaniji objavljuje dva lanka u "Tajmsu" i daje TV intervju o sovjetskom
imperijalizmu kao opasnosti za Jugoslaviju, dri predavanja, ukljuujui i jedno na
Univerzitetu Oksford. Zatim putuje u SAD, gde je od 16. oktobra do 20. novembra
gostujui profesor na "Vudrou Vilson" koli javnih i meunarodnih poslova na univerzitetu
Prinston.
Ameriki "Freedom house" ("Kua slobode" koju je osnovala Elenora Ruzvelt) 10.
novembra 1969. dodeljuje mu Nagradu slobode, koju su ranije dobili Volter Lipman,

4/8/2016 11:49 AM

Vreme 1066 - Sto godina od rodjenja Milovana Djilasa (19111995): Jedi...

5 of 6

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995063

Vinston eril, Vili Brant, an Mone i Pablo Kasals.

Zajedno s Andrejom Saharovim, Aleksandrom Solenjicinom, Eenom Joneskom,
Josifom Brodskim i drugima ilas je 1974. bio jedan od pokretaa asopisa "Kontinent",
posveenog knjievnim, socijalnim, politikim i religijskim temama zemalja Istone
Evrope i Sovjetskog Saveza, koji je izlazio u Zapadnoj Evropi na engleskom, nemakom,
francuskom, ruskom, i jo nekim evropskim jezicima.
Posle ehoslovake krize, Tito je ponovo poeo zbliavanje sa SSSR, ilasu je oduzet
paso 3. marta 1970, a zahtevi da mu se ponovo izda bie nekoliko puta odbijeni
dobio ga je tek 19. januara 1987.
U meuvremenu, jo jednom su ga hapsili 20. aprila 1984, zajedno sa dvadeset
sedam slualaca "Slobodnog univerziteta", koji su se godinama bez tajnosti sastajali u
privatnim stanovima. ilas je trebalo da odri predavanje o predratnom stavu KPJ o
nacionalnom pitanju u Jugoslaviji. Stan mu je detaljno pretresen i privremeno mu je
oduzeto oko pedeset raznih knjiga i kompleta lanaka, kao i neki njegovi rukopisi. Ujutro
je puten kui, ali mu je zapreeno da mu moe biti sueno. Sueno je estorici, a
tehniar Radomir Radovi, inicijator formiranja nezavisnog radnikog sindikata, naen je
mrtav u vikendici.
Od 1954. do 1988. ilas nije mogao da objavi u Jugoslaviji nijedan svoj politiki ili
literarni tekst, pa ak ni prevod engleskog speva iz sedamnaestog veka Izgubljeni raj
Dona Miltona. Reenjem saveznog sekretara za unutranje poslove od 3. oktobra 1969.
zabranjeno je unoenje i rasturanje u zemlji ilasovog Nesavrenog drutva, tampanog
u SAD maja 1969, a 29. juna 1981. bilo je zabranjeno unoenje i rasturanje u Jugoslaviji
nemakog, engleskog, francuskog, vedskog i italijanskog izdanja ilasove memoarske
knjige o Titu.
asopis "Savremenik" je prihvatio u leto 1972. da objavi njegovu pripovetku "Gubavac",
ali je zbog politikih pritisaka morao da odustane. Slino se dogodilo i sa studijom
"Njego", koju je poetkom sedamdesetih godina nudio izdavakim kuama Prosveta,
Obod i Nolit.
Njegove knjige poeli su da tampaju tek u vreme raspada Jugoslavije: Nesavreno
drutvo: i dalje od Nove klase u Beogradu izdaje Narodna knjiga 1990, Druenje s
Titom Zaslon 1990, Vlast i pobunu Knjievne novine 1991, Razgovore sa Staljinom
Knjievne novine 1990, Revolucionarni rat Knjievne novine 1990, Novu klasu Narodna
knjiga, 1990...
Desimir Toi, jedan od voa omladine Demokratske stranke pre Drugog svetskog rata,
po povratku u zemlju bie meu retkima koji e ukazivati na zaboravljenog ilasa.
Na retoriko pitanje treba li da se mirimo s ilasom, Toi u jednom tekstu negativno
odgovara. "Ne, ne treba da se mirimo s Milovanom ilasom jer je on sam u svojoj
sveobuhvatnosti pomirenje s prolou. On je u sebi i u svojim stradanjima saeo
revolucionare i konvertite, muitelje i muene, prolost i sadanjost." I pored tih rei, u
kakofoniji raspada nije se video uticaj tih dela ni na tadanju vlast ni na tadanju
antikomunistiku opoziciju. Onoga koga je nova klasa uvreeno i osvetniki odbacila nije
rado prihvatila ni ova najnovija klasa.
A kako li sada stoji stvar s Dedinjem i balerinama? Da li e o tom pitanju ponovo odrati
plenum? Nama su ga odrali...

POALJI KOMENTAR REDAKCIJI

ODTAMPAJ TEKST

POVEZANI LANCI
MILOVAN ILAS >

Anatomija jednog morala

milovan ilas

4/8/2016 11:49 AM

Vreme 1066 - Sto godina od rodjenja Milovana Djilasa (19111995): Jedi...

6 of 6

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=995063

DOKUMENTI >

ilasovo pismo Titu iz 1967.

milovan ilas
INTERVJU ALEKSA ILAS, SOCIOLOG >

Nade i planovi
zaboravljenih emigranata
ljiljana smajlovi
POLITIKA PUBLICISTIKA >

Zaboravljeni disident
milan miloevi

POETNA

PRODAJA

MARKETING

REDAKCIJA

ARHIVA

PRETPLATNICI

Copyright 1998-2016 Vreme, Beograd

4/8/2016 11:49 AM