Ivan Klajn

RENIK JEZIKIH
NEDOUMICA
etvrto, preraeno i dpunjeno izdanje

o NAMENI i UPOTREBI RENIKA

Cilj je ovog renika da na to saetiji i pregledniji nain pomogne u

tekoama i dilemama koje se javljaju pri svakodnevnom izraavanju. Sastavljen je na osnovu postojee norme i predloga iznetih u strunoj lingvistikoj

literaturi. Za razliku od nekih ranijih prirunika, renik se ne ograniava na

pravopis i izgovor, nego se bavi i pitanjima znaenja, gramatike i upotrebe

rei. Otuda nisu sistematski popisivane rei sa odreenim tekim glasovima

( i , h, j i slino), me ukojima je podosta retkih i nepotrebnih, ve se teilo

da se odaberu oni izrazi, oblici i konstrukcije koji stvamo zadaju tekoe u

jezikoj praksi naeg doba. Posebna panja poklonjena je novijim reima i

imenima koja se redovno javljaju u tampi. Akcenti nisu beleeni, budui da je

njihovo nonniranje i teorijski i tehniki neizvodljivo u prirunicima ovog obima. lj ekavski oblici davani su samo u onim sluajevima kad postoji kolebanje,

ili kad se u istom slogujavljaju i drukije oblike neizvesnosti.

Tip upotrebljenih slova (obina, polucrna, kurzivna) nema veze s
pravilnou ili nepravilnou pojedine rei. Za svaki oblik treba smatrati daje
dobar ukoliko nije drukije reeno.

izvestan broj pojmova olwraeii je pod optim nazivom, koji je tampan

velikim slovima, npr. DATUMI, 'GENITIV MNOTNE, IMENA NARODA i
sl. Ve ina odrednica data je u obliku zasebne rei, ali ima i takvih koje se

odnose na pojedini glas ili slovo, na poetak ili zavretak rei. Stoga, ako se u
reniku ne nae odreena re, treba potraiti njen suks ili zavrni deo: der~

matiris pod -iffs kupvreki pod -kz`, preneti pod -net.f, itd.

IVAN KLAIN

NAPOMENA Uz ETvRTo IzDANJE

U ovom izdanju dodato je blizu 500 novih odrednica, a mnoge druge su

preraene i dopunjene. Izbaene su odrednice koje su se odnosile iskljuivo na

hrvatsku varijantu.

Pravopisna tumaenja usklaena su s novim Pravopisom Matice srpske

(1993), uz izvesna mala odstupanja koja su naznaena kao takva. Za pojedine

rei i dalje se upuuje na Pravopis iz 1960. godine (skraenica P 60), budui

da je on imao znatno obimniji renik, a da su njegova osnovna naela zadrana

i u novom Pravopisu.

SKRAENICE

dat. - dativ
engl. - engleski
fr. - francuski
gen. - genitiv
gr - grki

Uek. - ijekavski

izg. -izgovara se

ital. -italijanski
knji. - knjievni
lat. - latinski

m. - muki
mn. - mnoina
nem. - nemaki

P - Pravopis srpskoga jezika,

priredili M. Peikan, J. Jerkovi
i M. Piurica, Matica srpska,
Novi Sad 1993.

P 60 - Pravopis srpskohrvatskoga
knjievnoga jezika,
Novi Sad - Zagreb 1960.

port. - portugalski
PR - Pravopisni renik (u Pravopisu
iz 1993)
PR 60 - Pravopisni renik (u
Pravopisu iz 1960)
sh. - srpskohrvatski
sr. - srednji

p. - panski

um. - umesto

up. - uporedi
v. - vidi

. - enski

a, nepostoj ano: v. NEPOSTOJANO a.

ABC: v. Ej-Bi-Si.

-a (IMENA). Imena kao Pera, Iva,

Abdulah: v. VOKATIV

Bora, Mia itd. menjaju se kao i

imenice . roda na -a: od Pere, Peri,

za Peru itd. U ijek. krajevima ova
imena glase Pero, Ivo itd. i imaju

dvoj aku promenu (v. -0). Francuska muka imena na -a bolje je menjati kao imenice m. roda: Mara
(fl/arat), Maraa (Marata), Marau

(Maratu) itd. Ipak se za pojedina

imena uobiajila promena kao u .
rodu: Dima, Dime, Dimi, Dimin (ali
pri izvornom pisanju Dumas, Dunm-sa, Dzfnrasu, Dzzniasrnf). V. -e

(FR/INCT/SKO). V. i IMENICE

MUKOG .RODA NA _a- SKRA-

C l vlczz:NA _a

aa. Dvostruka a javlja se u imenima

kao Baas (v. to), Baal (feniki bog),
Varlaam (iz srednjovekovne knji-

evnosti), Haarec (izraelski list),

aarlajev (ruski knjievnik: neopravdano P 60 saima ovo ime u
adajev).

Aboridini (ne Abordani: engl.

Aborignes). Potreban izraz, pod uslovom da se ne upotrebljava kao
zajednika imenica umesto uroenik ili starosedelac, nego s velikim slovom kao nacionalno ime
australij skih domorodaca.

ad (podzemni svet), adski: bolje had,

hadski.

adhezija, ad/zezvan, adhezioni, adhelrentan (ne ath-).

adresant znaipoiljalac (pisma i sl.);

primalac je adresat.

aero- uvek sastavljeno: aero/club, ae-

roiniling, aerozagarenje itd.

A ganistan,rganistanski su pravil-

nij i oblici, ali se kod nas upotrebljavaju samo Avganistan, avganistanski. Termin Afgani (Avgani)

ili Afganci (Avganci), koji oznaava

najbrojnij u naciju na podruju Av-

aga

ganistana, treba razlikovati od termina Afganistanci (Avganistanci) _

stanovnici ili dravljani Avgani-

stana.

aga i beg. Za prave age i begove (istorij ske linosti) titula se posle imena
pie s crticom: Smail-aga, Mehmed-aga, Ibrahim-beg, Gazi Hus-

rev-beg itd. Ako se dodaje samo iz

potovanja ili u ali, pie se sastavljeno s imenom: Avdaga, Su/jaga,
Omeraga, Mehmedbeg itd.
agro- spojeno: agrokombinat, agrotehnika itd.
Aguilar, Aguirre (p.) izgovara se

Agilar, Agire.

Ahilej (bolje), ali i Ahil: samo ovo

drugo u izrazu Ahilo va peta. (Pra-

vopis ne daje osnova za pisanje

malim slovom ahilo va peta.)

Aia i Aj a.
ajatolah, mn. ajatolasi.
ajde, ajd (bez apostrofa). V. hajde.

ajvar, obinije nego hajvar.

aksiom i aksioma.
akt: mnoina je aktovi u znaenju slika nagog tela, akti u (retkom)
znaenju ,,in, postupak, akti (m.)
ili akta (sr.) u znaenju spisi.

Poneki gramatiari su bez stvarnog

razloga zabranjivali oblik akta,
preuzet iz latinskog, zahtevajui da
se kae staviti u akte i sl.

aktuelan, altuelnost, obinije nego

aktualan, aktualrtost.

akvarijum i akvarij.

ala (adaja, udovite) obinije i bolje nego hala.

alaplj iv ne nego halapljiv.

alatka, dat. alatki, gen. mn. alatki.

alfa: alfa zraci, alfa estice (crtica

neobavezna); alfa, beta i gama zraci (bez crtice). V. CRTICA 5, 6.

alga, dat. algi, gen. mn. algi i alg.

alibi (mn. alibiji) znai prvenstveno
dokaz da se u vreme izvrenja
krivinog dela okrivlj eni nalazio na

drugom mestu. Proireno znaenje

Ajzentaj n, ne Ejzentejn. V. RUSKA

izgovor ili opravdanje nastalo

je u amerikom engleskom i danas

a kamoli.

strogi stilisti ne odobravaju.

IMENA.

Akino (Aquino), ne Akvino; Benigno

(Benigno), ne Beninjo; Korason
(Corazn) Akino.
Akira (Kurosava, _japanski reditelj):

ne Akiro.

akord: gen. mn. akord i akorada.

se prenelo i u druge jezike, ali ga

alijansa; Sveta alijansa.

Alitalija (Alitalia, vazduhoplovna

kompanija): ne Al Italija.

alka (dat. alci, gen. mn. alki), obinije

nego halka; Sinjska alka, alkar

uvek bez h.

antcdatirati

alko-test (s crticom prema P).

alo i halo (telefonski poziv).

Alpi, u Alpima i Alpe, u Alpama.
alternativa. Ovu re u naelu treba
upotrebljavati samo kad su posredi
dve mogu nosti, npr.: Druga al-

ternativa izgleda nam prihvatlj ivi-

ja. U reenicama kao Postojijo

nekoliko alternativa, a pogotovu u
spoju jedina alternativa, bolje je

analizirati i analizovati podjednako

su dobri oblici.

An ica, An icin: v. -ica.

Andaluzija, andaluski (bolje nego

andaluziijski), Andaluanin, -anka
(ne Andaluzij ac, -ijka).
Andi, u Andima, ree Ande, u Andama; andski.

anelski i aneoski.

upotrebiti drugu imenicu: mogu - aneksija: glagol je anektirati.

nost, reenje, izlaz, put, ili odskora angaman: u prenosnom znaenju
popularni anglicizam opcija.
(politiki, drutveni a., a. pisca i sl.)

alva: v. h.

Aljehin (uobiajeno, mada je ruski

izgovor Alj ohin).
am, ama/lija, amal, amam: v. h.

Amazonka, dat. Amazonki (u grkoj

mitologiji), s malim a u znaenju
,,ratoboma ena.
ambar, bolje nego hambar.
ameriki: v. Indijanci.
amino-kiselina, amino-grupa.
amoralan znai kome nedostzij e ose-

anje inoralti"; nije isto to iiiemoraian (poroan, pokvaren).

Amundsen, ne Amundzen.

boljeje rei angaovanostili angaovanje.

Anglo-Amerikanci (=Englezi i Amerikanci); anglo-amerirfki i angloamerikanski. Sastavljeno pisanje

Angloamerikanci, angloamerirki, ikanski doputa se kad je znaenje
Amerikanci engleskog porekla.
anglofon (koji govori engleski), bolje

nego anglofonski. Upfrankofon.

Anglosaksonci, angloswksonski. Po-

red osnovnog znaenja (nekadanji

stanovnici Engleske), kod nas i u
drugim evropskim jezicima upotrebljava se i u znaenju narodi
engleskog jezika.

analgezija, czntilgeti/c; analgetiki (ne

cznalgeziki).

ansambl, gen. mn. ansambala.

anali. Ova imenica ima samo mno-

antedatirati i antidatirati (staviti ra-

inu; pogreno j e ,,a1ial"u ukrtenim

reima.

Antarktik, antarktiki.

niji datum od pravog).

10

anti

anti- se pie sastavljeno: antialkoholiar, antitalertat, antiistorijski itd.

S crticom samo ispred imena (Anti-Diring) i ispred ponovljenog prefiksa, npr. anti-antinuk/earci.
Antihrist; s malim a u optem zna-

enju ,,bezbonik, nevernik.

du), nit (od niti), rad (od radi). Ne

upotrebljava se ni pri saimanju sa-

moglasnika (v. to). Vidi i: de; le.

a priori (dve rei u latinskom; po PR

sastavljeno, apriori), aprioran, apriornost, aprioristiki, apriorizam.
Suprotno: a posteriori.

antivladin v. meda/vladin.

apsces, ne apces.

Antoan (fr. Antoine), ne Antuan. V.

apscisa, ne apcisa.

Antoanet(a) (fr. Antoinette), Anto-

Apulija, pokrajina na jugoistoku Italije; ne treba kod nas upotrebljavati

-oa.

nijeta (ital. Antonietta) i Antonela

(ital. Antonella). Ne postoji ime
Antoanela.

Antonio, Antoniom, Antoniov (ne

-ijem, -ijev): v. -io.
Antverpen (amanski) i Anvers (francuski) ravnopravne su varijante, ma-

da je kod nas prva obinija.

ao i _oz v. SAETI sAMooLAs-

Nici.

-aoc pogreno, treba -alac (slualac,

gledalac, italac, poznavalac, pregalac itd.; genitiv mn. slualaca,

gledalaca, italaca itd.) Up. -ioc.

apendicitis, ne apendicit.

APOSTROF se stavlja umesto jednog

ili vie izostavljenih slova: al ', i1',
j`e l', 'ot vi', gos'n, izvote, itd.
Ne stavlja se u reima s, k, nek, u

krnjim oblicima infinitiva (radit,

itat, do) i glagolskog priloga sadanjeg (trae, znaju), niti u sta-

rinskim oblicima kao med (od me-

ital. oblik Pulje (Puglie).

arabeska: kao groteska (v. to).

Aragon, bolje nego Aragonija; ara-

gonski.

arbitar, arbitra (zloupotreblj ava se u

sportskim izvetajima umesto obinijeg ,,sudija). Ne arbitei osim

kao latinizam: Petronije Arbiter

(rimski pisac), arbiter elegantiarzzni
(izg. elegancijarum), naziv za otmenog oveka ili kicoa.

ariti: bolje hariti.

Argonaut i argonaut: v. MITOLO-

KA IMENA.

arhibiskup: pogreno um. nadbiskup

(v. to); arhiepiskop (bez j jer je
sloena re); arhijerej, arhijerejski.
arhiv i arhiva u znaenju zbirka do-

kumenata i odeljenje ustanove u

kome se uvaju slubeni spisi;
samo arhiv kao naziv naune usta-

nove ili ime strunog asopisa.

ll

autarliija

Arkanzas (Arkansas): u engleskom se

izgovara Arkenso, ali je kod nas

uobiajen izgovor Arkanzas (kakav
je nekada postojao i u SAD).

Arkrik, arkffkz".
Arlekin ili Arlekino (lik iz ital. ko-

medij e); cirle/cin ili harlekin (lakrdi-

ja).
Armen itd.: v. Jermen.
arterioskleroza.
arteski (bunar), bolje nego arte/ci;
pogreno je cirters/ci.

artikl i artikal; gen. mnoine artikala.

artiljerija (ne artilerija), artiljerijski,

cirtiljerac.

asfalt, asfaltni, asfaltirati, asfalter, ne

asvalt itd.
asimilirati i asimilovati podjednako
su dobri oblici.
aspekt: iz aspekta (neega), bolje

nego sa aspekta.

Astek'(ne Actek); mn. Asteci (ne Ac-

teki); asteki (ne asteki).

astma, cistmatian, astmatiar

Atina (grad); (Palada) Atena (boginja).

Atlantik, atlantski; Atlantski okean;
Atlantski pakt (v. NA TO).

atmosfera, atmosferski, ne atmosvera. atmosverski.

atrijum i atrij.
audio-: po analogiji sa radio, najbo-

lje ga je pisati s crticom: audio-

-inreajj audio-kaseta, audio-vizuelan itd.

auditorij(um) znai sluaonica ili

slualaka publika. Nije dobro primenjivati ovaj izraz na gledaoce

televizije ili sportskih priredaba,
umesto publika ili glealalite.

Augzburg, augzbztrki (po novom

Pravopisu: po P 60 bilo je Augsburg).
Australija: Australijanac, -ijanka,
australijski, ree Australac, -alka,
australski.

Austrougarska ili .fiustro-Ugars/ca

(P, u taki 49 f(l), doputa oba oblika, uz napomenu da je loginije
spojeno pisanj e). Pridev je austro-

ugarski, bez crtice; Austrougarska

asura, atar." v. li.

monarhija, Austrougarska care-

atelje (m. roda), mn. ateljei.

\fina (s velikim A).

atentat. Nije dobro pokuaj atentata, jer sama re atentat (od lat.

atterztare
no znaenje pokuaj ubistva.

autarhija. Ve ina renika razlikuje

autarhu (samovladu, samovlae)

od autarkije (privredne samodovolj-

nosti, nezavisnosti od uvoza tuih

proizvoda). Prva re sloena je s

12

aulo

grim cirhein, ,,v1adati, druga s

grkim arkin, biti dovoljan.

auto-moto: samo s jednom crticom, u

auto: m. roda; mnoinaj e obino auta

(sr. rod), alije bolje upotrebiti puni
oblik automobili.

auto-moto .savez i sl. (veliko A kad

je naziv odreene organizacije).
Avar i Avarin; mn. Avari.

auto-z pie se sastavljeno kad znai

Avganistan, itd.: v. Afganstctn.

,,sopstven, sam sebi, npr. auto-

biografija, autoportret, az/togol. S

crticom se pie u znaenju automo-

bilski, npr. amo-trke, auto-delovi,

auto-servis. Ipak, za rei koje se
oseaju i izgovaraju kao jedinstve-

ne, npr. autoput, automehaniar,

autostop, autostopeffka), P daje

prednost spojenom pisanju.

AUTOMOBILSKE MARKE:
MARKE.

spojevima kao auto-moto klub,

avio-karte, avo-mehanar, avio-

-saobracij itd. U nekim reima, npr.

aviootcz, czviopark, P propisuje sastavljeno pisanje, zavisno od obje-

dinj enosti akcenta i znaenja.

AVNOJ, AVNOJ-a i Avnoj, Avnoja;

avnojski, bolje nego avnojei/.s/ci.
azbestni.

v.

Azija: Azijac, Azijka, cizzjski (danas

obinije) iAzijat, Azijatkinja, azijatski (obino s prizvukoin primitivnosti, varvarstva i 51.).

b: vidi v.
Baas (arapska stranka): ne treba pisati BAAS, jer nije skraenica.
baba: baba Mica, ali baba-Mica,
baba-Micin itd. (ili sve bez Crtice):
v. CRTICA UZ IMENA.
Babaroga (linost iz bajke)i babaro-

ga (kao zajednika imenica).

babun: pogreno sejavlja u prevodi-

ina s engleskog (engl. baboon)

umesto nae rei pavijan.

bacil, ne bakcil.

Ba kaPalanka, Ba kaTopola, Ba ko
Petrovo Selo, bakopalanak,
bakotopoiski.

Ba vold ne nego Bakvold (v. to).

badminton i bedminton; ne badmngton.

Badnji dan; Badnjak (=Badnj dan);

badrjak (hrastova grana).

Bahama ili Bahame (ili Bahaniska

ostrva), bolje nego Bahami. Up.
Bermuda.

Bajram; Kurban-bajram; Ramazanski bajram.

baka, dat. baki.

bakcil ne nego bacil.
Baku, iz Bakua, u Bakuu.
Bakvold, Art (Art Buchvvald): ne
Ba vold, Buhvald.
Balaton (ne Balatonj): moe se upo-

trebiti i na naziv Blatno jezero

(maarsko ime takoe dolazi od
slovenske rei blato).

Balkansko poluostrvo.
balsam, balsamovati (balsamratz) i
balzam itd.

Bangi (glavni grad Centralnoafri ke

Republike); Bangui je francuska
graja.

Bangkok, bang/cok (ne bangkok,

bankoki).
banka, dat. banci, gen. mn. banaka.
banknota.

Banjailiika

Banjaluka (Banjaluke, Banjaluci),

Banjalu anin, -anka, banjaluki;
danas retko Banja Luka (Banje
Luke, Banjoj Luci), Banjolu anin,
-anka, banjoluki.
BANJE. PR razlikuje Vrnjaka Banja (naselje) i Vrnjaka banja
(banja); malim slovom banja
Kovilja a i sl.

barijum i barzj; barijum-sulfat itd.

Barimor (Barrymore), ne Barimur.
barka, u barci, gen. mn. barki.
Barnard (Christian Barnard), ne Bar-

e nar.

barokomora.

Barselona je najtanija transkripcija

za p. Barcelona.

Barton, uobiajena transkripcija za

engl. Burton; tanije bi bilo Berton.
Up. Tarner.
Bask, Baski, ne Baskijac, Baskijci.

Pridev baskijskj e ravo skovan (v.

-ijsk) ali mu nema zamene. Baskijsk zaliv: pogreno um. Biskajski
zaliv.

Ba arija iBa-ara (u Sarajevu);

s malim b u znaenju glavni trg;
baarijski (spoj eno).

ba upravo pleonazam, treba samo

ba ili samo upravo.
bata: bata ole, ali bata-oleta,

bata-oletov itd. (ili sve bez crtice):

v. CRTICA UZ IMENA.

14
.Bazedovljeva bolest, ne Bazedova.

bazen je uobiajeno kod nas: pravilnije bi bilo basen (od fr. bassn),

u svim znaenjima.

bazuka, dat. bazu/fi (retko bazuci).

BBC po mogu stvu treba pisati la-

tinicom, kao engl. skraenicu (u

padeima: BBC-ja, BBC-ju itd.) ili

prema izgovoru Bi-Bi-Si, Bi-Bi-

-Sija itd. Isto vai i za nazive ame-

rikili televizijskih mrea NBC (En-

-Bi-Si), CNN (Si-En-En) itd.

BCG: v. be-se-e.
bdeti, ijek. baljeti; bdim, bd, oni

bde; bdeo, bdela, ijek. bdo, bdjela; bdenje, ijek. bcljenje: bdei;
(pr0)bdevi, ijek. (prcbdjevsii.

Doputeni su i oblici bdijem, bdesi,

oni bdu, bdijui, bdenje.

Be : instrumental Be om; Be anin,

Be anka ili Be lija, Be lijka (Be-

lika).

beduin (malo b,jer nije narodnost).

beg: v. aga.

begati (ijek. bjegat) umesto beati

(bjeatz) ne smatra se za knji. oblik.
Bejsi, Kaunt (Count Basie), ne Bejzi; Bejsi, Sirli ne nego Besi (v. to).

Bejsinger (Kim Basinger), ne Bej-

sinder.

bejzbol, bolje nego bezbol (po P).

bekhend (u tenisu), ne bekend.

15

bez da

bekstvo, ne begstvo.

Bela kua (u Vaingtonu).

beleka, dat. beleci, gen. mn. beleaka, bolje nego beleki. Ijek.
biljekci.

beleti se, beleo se, ijek. bijeljeti se,

bijelio se, bijeljela se; beliti (initi
belim), belio, ijek. bijeliti, bijelio,

bye/fla. v. _mi

ben: v. el.
beo: ijek. je bijel i (ree) bio; komparativ bjel/'i (ne bjeliji).
Berane, . rod mnoine: u Beranama.
beriberi, lieribera (bolest).
Berkajr pogreno: Berksliire se u

Engleskoj izgovara Barkir, u SAD

Berkir.

Berlinski zid.

Bermingem (Birininglzain), bolje

nego Birmingem.
Bermuda ili Bennude; P doputa i m.
oblik Bermudi, kao Baleari i sl.

be-se-e, be-se-ea ili (po francuskom,

samo latinicom) BCG, BCG-a. Up.

BBC; DDT.

Besi, irli (Shirley Bassey), ne Bejsi.

besprizoran znai samo koji je bez

nadzora, naputen. Besmisleni su
spojevi kao ,,besprizorna izjava,
besprizorno ponaanje i sl.

bestraga (npr. idi bestraga, bestra-

ga fi glava, bestraga daleko). Neki

put (npr. s glagolom otii) ima go-

tovo istu vrednost kao i bez traga.

bestseler.

Beti Dejvis (Bette Davis), ne Bet.

bez-. U prefiksu bez-, z se uvek

prilagoava sledeem suglasniku ili

se stapa s njim: beskamatni, besteiiislfi, laescrarinslci, beshleban (ne

bezkamatni itd.); beulan,
beae (ne ,,bezulan); besaclra/an, be_subjekaislci, bestrastan (ne
bezsadrajan itd.); bezemlja,

bezakoiie (ne bezzemlja);

Bernard, Bertrand: u franctlskom

bei/clan, beian, beivotan (ne

bezuaii itd.); beavan, beziman (ne ,,beza\ian) itd.

tran), u engleskom se izgovara. (npr.

Bertrand R iisxsell - Bertrand Rasel).

bezbednostan, -sna, -sn0; bezbedno-

krajnje a' je nemo (Bernar, Ber-

Berns (en gl. Burns). Drugo je prezime

Bauns (Barnesj.

Bernstein kao nemako prezime izgovara se Berntajn, kao ameriko

Bernst jii ili Bernstin.

besan, lJ-fiziiji, najbeiiji.

sna sitziacija (ne ,,bezbedonosna).

'bezbol i bejzbol.
bez da, nedoputelio u knji. jeziku.
Uao sam u avion bez da mi j e iko
pregledao prtljag - treba: a da mi
niko nije pregledao prtljag. ,,Otputovali su bez da su utvrdili ta je

16

bez da ljcg

posredi _ treba: ne utvrdivi taje

posredi.
bez daljeg: bolje bez oklevanja, odmah, .svakako i sl.

BEzLINI GLAGOLI: v. se.

bezmalo (gotovo, umalo).
beznaajan: v. znaajan.
bez obzira. Gramati arizahtevaju da
se izmeu ovog izraza i reenice ko-

ja sledi uvek umee na to, npr. Bez

obzira na to to je predlog zakasnio..., Bez obzira na to da li se
ostali slau ili ne.... U praksi se ovo
na to vrlo esto izostavlja zbog glo-

maznosti. Up. s obzirom na.

bez sumnje.

biatlon (bezj j er je sloena re).

Biblija (veliko B).

bijel: v. beo.
Bijeljina, ne Bjeljina.

bijenale (izloba koja se odrava

svake druge godine). M. roda, u
mnoini obino sr. roda (bijenalu).
S velikim poetnim slovom ako
oznaava odreenu izlobu (npr.
Bijenale u Veneciji).

Bik Koji Sedi (indijanski poglavica):

bolje Sede i Bik, prema P.
Bilbao, Bilbaoa, u Bilbaou (bolje nego
Bilbaa, Bilbau).
Bile a, u Bile i (. rod), bileki; Bileanin, -anka.
bilion je hiljadu milijardi, ili milion

miliona; pod amerikim uticajem

esto se pogreno upotrebljava ume-

sto milijarda (hiljadu miliona).

bicikl, gen. mn. bicikala (bolje) ili

bicikl.

bilo odvojeno: bilo ko, bilo kakav, bilo

gde, bilo ta; bilo zata, bilo s kim,
itd.

BiH (Bosna i Hercegovina).

bio- sastavljeno: biodeterdent, bio-

bih, bismo, biste u oblicima pogodbenog naina ne smeju se zamenjiva sa bi: ,,Da znam, rekao bih vam;
Mi bismo hteli da udemo; Kad

biste ekali, pogreili biste

Biha , bihaki; Biha anin, Biha anka, obinije nego B anin, Bi anka.
bij, bijmo, bijte, a isto i ubij, nabij,
prebij, probij, pribij, zabij, odbij,

razbij, izbij, itd. V. ZAPOVEDNI

NAIN.

hemija, biostanica itd. Samo zabio-bibliograja P doputa i pisanje s

crticorn, radi boljeg razdvajanja dva

prefiksa.

Biograd na Moru.

bioskobdija (familijarno).
Birmingem (Birminghanv), uobia-

jeno: tanije bi bilo Bermingem.

bismo, biste: pogreno ,,Mi bi mogli, Da li bi hteli da doete i sl. V.

bih.

17

BOJE

bista: v. spomenik.

samo biesak, bietav, bietati, bies-

bitisati, re turskog porekla, prvobitno j e znaila ,,propasti, proi (osobito u izrazu biio i bitisaio), danas
je definitivno primljena u znaenju
,,iveti, postojati, bivstvovati.

niiti.

bitka, bici i bitki (v. -tka), gen. mn.

bitaka; Kosovska bitka, bitka na
Kosovu (v. ISTORIJSKI DOGAAJI).
Bitolj: v. Skoplje.
Bjelovar, Bjelovarac, -arka.
bjclji: v. beo.
blagodariti, biagodaran, biagodariiiost, suvini rusizmi pored naeg
zahvaliti, zahvaian, zahvalnost.
blcdeti, bledeo, ij ek. biijeceti, biijedio, blijeclijela. Up. izbledeti.

hodi-bilding, bodi-biider (ili samo

bilder).

Bog, velikim slovom ako se odnosi na

hrianskog (odn. jevrejskog, muslimanskog) boga i ako ima osobine

posebnog imena, npr. Upo etku

stvori Bog nebo i zemijzi. Malim
slovom u uoptenom znaenju (npr.
njegova iozoja zajiaravo je traenje boga), u ustaljenim izrazima

i uzreicama (za ime boga, boe

poinozi, ne dao bog, krade bogu
darie itd), a pogotovu ako se odnosi na pagansko boanstvo (grki bog

mm i 51.). v. ieoANsri/A; bajz.

bogami (ali boga ti, boga mu, boga

vam itd.)

bogme i bome.

bledout, bledozelen itd., uvek sastavljeno.

Bogojavljenje (praznik).

Blekberil (Blackburn), ne Blekburn.

Bogorodica: v. BOANlTl/Iel.

Bliski istok, b/isifoistoni.

bogzna: bogzna kakav, bogzna gde,

blizakfblii, najblii (u svim znaenjima); pogrenoje u PR ,,bliskiji.

blizu nije pogreno u znaenju ,,skoro, gotovo (npr. ekaoje biizz.: dva
meseca).
lllomba, lllonlbirati neknj ievno um.

ploinlzia, p/omiiirati.

bljesak (pored bhfjesazf), b-Liestav,

bI/'etati (pored iblzjetati), bI/'esiizi-

ti ijekavski su oblici. Ekavski je

bogzna ta itd.

bojati se da... pogreno, kao i nadati

se da (v. to).
bojazan, -zni, ne bojaznost (osim u
znaenju ,,bojaljivost).
BOJE. Sloeni pridevi piu se sastavlj eno ako oznaavaju prelaznu ni-

jansu, npr. piavozeien (na sredini

izmeu plavog i zelenog), belout,
.siivonzasiinast itd.; piu se S crticorn
kad su boje odvojene, naporedne,

18

boj na Kosovu

npr. plavo-zelen (mestimino plav

a mestimi nozelen), crno-belilin,
crveno-uti dres itd. Pridevi koji
oznaavaju svetliju ili tarnniju nijansu piu se sastavljeno (otvoreno-

plav, tamnozelen, svetiosi zagasitocrven), ali se pri poreenju rastavljaju: otvorenije piav, zagasitije
crven itd.

boj na Kosovu (malo b: v. ISTORIJSKI DOGAAJI).

Boka kotorska i Boka Kotorska (P

doputa oba naina pisanja), dat.

Boki, bokokotorski; Bokelj, Boke]jka, bokeljski.

boleljivi boleijiv: ovaj drugi oblik

vrlo je est i u ij ekavskom, mada bi
prema P 60 trebalo tu da glasi samo
boijeljiv.
Boljoj teatr (ili teatar), Boljog teatra, Boi/'om teatru.

bombon
bonijera (bolje) i bombonjera. Ne
bonbon itd.
bonton se obino pie sastavljeno;
pravopisni prirunici ga ne pominju.

Bordija (ital. Borgia) kod nas je

odavno ukorenjen oblik; pravilna

transkripcija bila bi Bor a.

bormaina, bolje nego bor-maina

(P).

Bornmut (Boiirnemouth): v. Portsmut.

bosanskohercegovaki (koji se odnosi na dravu Bosnu i Hercegovinu),

bosansko-hercegovak (koji se tie
Bosne s jedne i Hercegovine s druge

Strane). v. si OENI PRIDE Vi.

BOANSTVA. Imena boanstava piu se velikim slovom: Posej don, Hera, Jupiter, Perun, Buda, Hristos itd.;
tako i Savaot, Jehova, Gospod, Svevinji, Bogorodica, Gospa, Alah. Za
Bog v. tu odrednicu. U vielanim
ustalj enim nazivima pie se veliko

slovo prve rei (Sveta trojica, Duh

sveti) osim ako naziv sadri ime,

npr. sveta a'j`ev(ic)a Marija, sveti

Kuzman i Damjan, prepodobni

mu enikTeodosije. V. i: MITOLO-

KA IMENA; sveti.
Boi .

Boi -Bata, Boi -Bate itd. (crtica

neobavezna).
boji i boiji; ne B-, osim u crkvenim
tekstovima (P, taka 15 i 38).
Brazil, brazilski, Brazilac, Brazilka.

Nekadanji oblici Brazilija, brazi-

lijanski, Brazilijanac, -anka danas

borilac (borioca, gen. mn. boriiaca)
se upotrebljavaju samo za grad Braznai to i borac: danas se najvie
ziliju
(prestonicu Brazila od 1960).
upotrebljava pridev borilaki (borilaki sportovi: boks, rvanje, ma e- Br ko, iz Br kog(a), u Br kom(e);
vanje, dudo, karate itd.).

Br anin (ili Br ak), Br anka.

19

BROJEVI

brejkdens.
Brea (Brescia, Italija), ne Breija.
Bretanja, Bretonac, Bretonka, bretonski.

bre-bolje i brebolje (po P).

brigadir i brigadist(a): obe rei znae
lan radne brigade. Pored toga,
brigadir u stranim armij ama ozna-

ava ili je oznaavalo razne rukovodee inove, od podoficira do

brigadnog generala (tako i kod nas
u nekadanjoj cmogorskoj vojsci).
Brigadist(a) se u novije vreme upotreblj ava i za pripadnike teroristi-

kih organizacija kao to su ital. Cr-

vene brigade (Brigate rosse).

brijati (se), brijem (se), oni (se) briju; ne brijam itd.

briljantan, ne brilijantan; brilijant,

brilijantski (uobiajeno, mada je i

tu bolje briljant, briljantski).

Brisel (Bruxelles), Brisela, u Briselu; ne Brisla, Brislu.

Briit (Brigitte) ili Briita; Briite,

Briiti itd. V. -e (FRANCUSKO).

redni) piu se rastavljeno, npr. sto

etvrdeset devet, hiljadu est stotina sedamdeset peti itd.; tako i dve
stotine, tri stotine, itd. do devet sto-

tina (ali sastavljeno sloenice dvesta, trista... devetsto i dvestoti, tri-

stoti... devetstoti). Od ovog pravila

postoje dva izuzetka koje Pravopis
ne pominje, ali se mogu izvesti iz
pojedinih primera u PR 60. To su:
( 1) Sastavlj eno se piu redni broj evi
u kojima je na drugom mestu broj
stotine, hiljade ili miliona: eststoti, _dvehiljaditi tromilioniti, stohiljaditi, dvestahiljaditi, stomilioniti
itd. (2) Sastavlj eno se pie i imeni-

telj razlomka: dvadesetpetina (1/

25; up. dvadesetpetina = 20/5), dve
etrdesettreine (2/43), itd.
S crticom se piu spojevi od dve
rei koji oznaavaju priblinu vrednost: pet-est, troje-etvoro, desetak-dvadesetak, dan-dva, re-dve

itd.

v. iz SLOENICE s BROJEM;
C1FRE; TA KA Uz CJFRE.

BROJEVI (promena). Osnovni bro-

Brj us ne nego Brus (v. to); Brjuster

jevi od pet navie nepromenlj ivi su

brojan se moe upotrebiti iu smislu

mnogobrojan. Neki put je i pogod-

zadrali izvesne padene oblike, i

ne nego Bruster (Brewsfter).

nije od ovog drugog prideva, naroito pri poreenjima (sve brojniji,

nianje brojan, ntbrojnijr).

BROJEVI (pisanje). Prema Pravopisu, vielani broj evi (osnovni i

u srpskohrvatskom. Broj evi dva (.

dive, ijek. dvije), tri, etiri jo su

to: za genitiv dvaju (m. i sr. rod),

dveju, ijek. dviju
etiriju; za dativ, instrumental i

lokativ dva/na (m. i sr. rod), dvema, ijek. dtjema

etirima (zastarelo je etirma). Pos-

20

BROJEVI

le predloga se i ovi broj evi naj ee

upotrebljavaju kao nepromenljivi,
npr. izmeu dve vatre, sa etiri prsta; kad nema predloga, u knji. jeziku se preporuuje promena po

padeima, npr. odnosi dveju zemalja, dogo vor dvaju predsedn ika,

uz uee trijufabrika (bolje nego:

odnosi dve zemlje itd.).

Zbimi brojevi dvoje, troje, et-

voro, petoro itd. imali su u starijem

jeziku mnotvo razliitih padenih

oblika, ali se danas gotovo uvek

upotrebljavaju kao nepromenljivi

(ena s troje dece i sl.). Donekle su

se sauvali samo oblici genitiva
dvoga, troga i dativa dvoma, tro-

sedam kandidata, Spaslo se 55

ljudi. Nije pogreno ni ako se glagol u rodu i broju slae sa subjektom: ,,Tih pet godina brzo j e prolo
ili ,,... brzo su prole, Primljeno
je svih 29 pripravnika ili Prim-

lj eni su svih 29 pripravnika.

Uz brojne imenice na -ica upotrebljava se imenica u genitivu

mnoine (trojica ljudi, pismo et-

vorici studenata) odnosno genitiv

zbirne imenice (estorica brae);
glagol je u obliku dvojine ili mnoine m. roda: Iz nae ete ostala su

dvojica ili ...ostali su dvojica.

Uz zbirne brojeve dvoje, troje,

izabrati, Njima troma nisu dali

etvoro, itd. glagol je u srednjem

rodu: doloje njih petoro. Za oblik
imenice v. sledeu odrednicu.

ljava srednji roddvoja, troja, etvora itd. (dvoja kola, etvora vrata i

BROJEVI (zbimi). Brojne imenice na

-ica (dvojica, trojica itd.) upotrebljavaju se samo za mukarce:

ma (Od tog dvoga moramo neto

nita i sl.); u mnoini se j o upotrebsl.).

BROJEVI (slaganje s imenicom i

glagolom). Uz brojeve sajedan na

kraju, imenica i glagol se upotrebljavaju u jednini: Javio se trideset

jedan kandidat, Prola je sto jed-

na godina. Uz brojeve dva, tri,

etiri i sve sloene brojeve sa 2, 3,

ili 4 na kraju, imenica i glagol su u

obliku dvoj ine: Javila su se trideset

tri kandidata, Prole su sto dve
godine, ,,Spasla su se 54 oveka.
Uz brojeve od pet pa navie glagol
je u srednjem rodu, a imenica u genitivu mnoine: Javilo se trideset

dvojica ljudi, etvorica brae, vas

petorica, bilo ili je desetorica.

Oblici dvoje, troje, etvoro, pe-

toro itd. upotrebljavaju se danas

uglavnom u tri sluaja: (1) za skup
mukaraca i ena, npr. dvoje su-

prunika, etvoro brae i sestara,

desetoro mladi ai devojaka, u porodici nasje bilo dvadeset troje; (2)

uz zbime imenice, npr. troje dece,

petorojagnjadi, sedmoro gospode,

etvoro brae (pored sedmorica

gospode, etvorica brae, v. gore);
(3) uz imenice koje imaju samo

mnoinu, u kom sluaju se broj obi-

burleska

21
no slae s imenicom po zavretku:
dvoja vrata, troje nia/faze, sedmora kola. V. i prethodne odrednice.
brojilac (ne brojioc), mn. brojioci,
brojilaca.
brojka (dat. brojci, gen. mn. brojki)

znai cifra; ne treba je upotrebljavati umesto broj (pogreno je npr.

Inflacija se meri trocifrenim broj-

radiu, pau), a odvojeno od glagola na -i (nai u, rei u, pomoi

u). Hrvatsko odvojeno pisanje (radit u, past u) isto je grafika varijanta, jerje izgovor i u tom sluaju
radiu, pau.
budi bog s nama (odvojeno, po P bolje

nego budi-bog-s-nama), ne budiboksnattia.

kama, treba: trocifrenim brojevi-

budzato.

ma).

Buenos Ajres (p. Buenos Aires), sa

j, bolje nego sa i; pridev buenos-

bronhitis, ne bronhit.

broving, brovning (vrsta pitolja)

pogreno um. brauning.

bruka, dat. bruci.

Bruklin (Brooklyrt), bruklinski: ne

bruklinlci.

Brus (Bruce), Bruster (Brewster), ne

Brj us, Brjuster.
bruto: bruto teina, bruto dohodaki
sl. (bez crtice prema P, pogotovu u
vielaniin izrazima kao bruto

registatrslca tona). V. CR TICA 4.

ajresk.

bugivugi (sastavljeno), bugitiuga,

mn. bugivugUi.
Bugojno, bugojanski, Bugojanac, -anka.
buka, dat. buci.
Bukuret, bukureki i bukuretanski,
Bukuretanac, -anka.

bulevar: stanuj em na bulevaru, dola-

zim sa bulevara, ne u bulevaru, iz

bu/evara.

bre-liolj e.

bulka, dat. bulci.

bubamara.

bungalov, bungalova. Oblici bungalo i bangalo, koji se nalaze po renicima, nikada se nisu upotrebljavali u praksi.

bubavalia.
Bubka (Sergej): po P, taka 76 f (2),
pravilnijeje Bupka.
Bu er (engl. Butcher), Bu (Butch):
ne Ba er, Ba .

BUDUE VREME (rum) pie se

sastavljeno od glagola na -ti (npr.

Bunjevac, Bunjevka, dat. -vki; bunjevaki.

buregdija, buregdijlski, buregdinica.

burleska: kao groteska (v. to).

bu rujski

burujski i buroask.
Buman (ne Bumanin).
butan-gas.

22
buter, purer Qmrera) i danas retko
putar Qmtra) jednako su dobri obli-

ci (pored domaeg znasfac' i znas10).

c latinsko: v. LA TINSKA IMENA.

-ca. Pri izvornom pisanju imena iz latinice kao Tosca, Peirarca, prema

taki 101 b Pravopisa, u promeni

treba c zameniti sa k: Toske, Petrarkin, Salamanku itd.

-ca i -cija: v. -nca i -ncija

Carsko selo (u Rusiji), bolje nego

Cars/caje Selo (l. 157 b Pravopisa).
Cavta t, cavtaiski, Cavta anin,Cavta-

anka (ree Cavtajka).

CBS: v. Si-Bi-Es.

cece-muva (Cece-maha, Cece-muica).

cediljka, dat. cediijki, gen. mn. cedilj-

ki i cedi/jaka.

celo- sastavljeno u sloenicama: celobrojaz, celoveernji itd.

celo vreme: bolje sve vreme.
cenkati se i cenjkati se: oba oblika

su u upotrebi u knji. jeziku, mada

prirunici obino daju prednost obliku sa n.

centar je re koja se zloupotrebljava

u nazivima ustanova: obrazovni
centar umesto kola, ,,kliniko-bolniki centar umesto bolnica,
trni centar kao naziv za veu
prodavnicu, centar za zbrinj avanj e
dece umesto deji dom itd. Uvek

je bolje upotrebiti specifian naziv

pojedine ustanove. Umesto ,,naseljeni centar dovoljno je rei nase-

lje.

centimetar, bolje nego santimetar:

pogreno je cantimetar. Skra enica

@m (bez take; v. SKRAEAUCE

MERA).

Centralnoafri kaRepublika.
Cesarec, Cesarca, Cesar ev.

Cetinje: uobiajenoje na Cetinju, sa

Cetnja, ali se doputa i u Cetinju,
iz Cetinja.

Cezar. Kada je francusko ime (Csar)

treba ga transkribovati prema izgovoru Szr, Sezra.

CIA; v. sKRA CEN1CE NA -a

Cicaiiiacai

cicamaca.

cifra je samo pojedinani znak za

pisanje brojeva (0, l itd. do 9).
Pogreni su stoga izrazi kao ,,astronomske cifre, Zabeleena je cifra

od dvadeset hiljada posetilaca i sl.,

gde treba rei broj, odnosno iznos,

sivom, koliina i sl.

CIFRE (pisanje). U sastavu reenice,

manje brojeve (pogotovu one do

deset) nije poeljno pisati cifrom: ne

,,Dolazioje 8 puta nego ,,Dolazio

je osam puta. Nije uobiajeno po-

inj ati reenicu cifrom: umesto 46

ljudi je podnelo prijave, ,,l972.
godine se upisao na fakultet bolje

je ,,etrdeset est 1judi..., Godine

1972. se upisao.... Ne treba meati
cifre i slova u istom broju: ne ,,l 15
hiljada nego ili ,,l 15.000 ili ,,sto

civilizacijski (i civilizacioni) znai

,,koji se odnosi na civilizaeiju
uopte; ne valja ga upotrebljavati
namesto civilizovan ili kulturan

(,,civilizacijsko ponaanje i sl.).

CNN: v. Si-Eii-En.
Cres, creslri, Creanin, Creanka.

crknut (pogreno): v. TRPNI PRIDEV

crkva, gen. mn. crkava (ne crkvi).

CRKVE. Zvani ni nazivi crkava i

verskih organizacija piu se velikim

poetnim slovom prve rei (Srpska

pravoslavna crkva, .Katolika crkva, lslamska vjeirska zajednica),

nezvanini malim (protestantska

crkva). Nazivi hramova i manastira piu se malim slovom (cr/cva
svetog Marka, katedrala u Mila-

petnaest hiljada. Priblini brojevi

nu), ali samo ime velikim (Sveti

Naum, urdevi .sti1povi). V. sveti;
USTANOVE.

TA KA Uz CIFRE; NULA; DA-

crmpurast (sa m, prema P 60 i

reniku Matice srpske). Vidi: n.

kao ,,dvanaestak, sto pedesetak

moraju se pisati slovima, ne ,,l2-ak, ,,l50-tak i slino. Vidi i:

TUMI.

Ciganin: v. IMENA NARODA.

cigla: gen. mn. ciga/a.
cijankalijum i cijankalij.

cikcak (sastavljeno), cikcak linija,

cikca/c kretanje i sl. (crtica neobavezna: v. CRTICA 7).

cilindar, cilindra, ne cilinder.

cirada i cerada (oblik sa e blii je

originalu).

crnac, crnkiija, crne (uvek malim

slovom, kao i belac, crvenokoac).

V. IMENA NARODA.

Crna Gora; Crna gora (ime nekoliko planina i visoravni).

Crni kontinent (Afrika): velikim slovom prve rei. Up. Novi svet.
crno-beo, crno-crven itd. (s crticom

za kombinacije dveju boja; spojeno

crnosiv - nijansa). P doputa i spo-

25

CRTlCA

jeno pisanje u ustaljenim izrazima

kao crnobelilm, crnobeli televizor. V. BOJE.

Iljf-Petrov, razgovori na relaciji

crno-uta (crnouta) monarhija

=Austrougarska).

belinama, a kao pravopisni znak

pie se bez razmaka, osim u sluaju

crpsti, crpein, oni crpzi; crpui; crpao, crpla; crpen. Doputa se i

crpiti, crpi/n, oni crpe; crpei; crpio, crpila; crpljen.

povezuje vielani: zitaknfzica Partizan - Kvins park rendeir, Ivo

CRTA (povlaka) ima dvojaku upotrebu: kao znak interpunkcije i kao pravopisni znak. U prvom sluaju
oznaava pauzu (npr.: ,,Sve j e dobro
poelo, a sad- vidi i sam), izdva-

ja umetnute delove reenice (,,Pod

crkvom je - bar se tako pria - za-

kopano blago), uvodi neto neoe-

kivano (,,Otra na blagajnu, a kad

tamo - mrak), zamenjuje predikat

u naslovima (,,Zvezda i Partizan -

domaini turnira), uvodi obja-

nj enje znaenja (,,lat. mobi/is -

pokretan) ili blie odreenje teme

(,,Fudbal - pravila i gre) i oznaava

poetak i kraj direktnog govora u

dijete/znae (_ Mene ekate? _ upita

Vera). - Moe posluiti (kao u ovo m

primeru) i za odvajanje poslednje

reenice ili grupe reenica u okviru

pasusa.
Ko pravopisni znak, crta ima

znaenje ,,do", npr. 10-12 metara,

45-50 stepeni, Frederik open
(1810-1849); takoe oznaava

vezu izmeu dva ili vie imena, npr.

put Beograd--Sarajeiwo--Mostar;

SAD-Egipat-Izrael. U naelu, crta

kao znak interpunkcije odvaja se

kad su jedan ili oba izraza koje crta

Andri (1 O. 1X1892- 13. III 1975).

U nekim oznakama naporednih

veza, kao rubrika izgubljeno"

naeno, akcija selo-grad, pakt
Nerna kci-Italija /apan
i sl., P
doputa pisanje i s belinama i bez

njih.
Citu treba razlikovati od crtice:
u naoj tampi redovno se sreu
pogreni oblici kao Ba - arija,

kad ~ tad i sl. umesto Ba-arija,

kad-tad. U izrazima tipa hoenee pie se crtica, ali ako su im

sastavni delovi vielani, PP zahteva upotrebu cite s razmakom: idi

mi - dodi mi, dr - ne daj (ili bez

ikakvog znaka: hteo ne hteo itd.),

dvadeset-trideset ali dvadeset pet

~ trideset itd.
V. sledeu odrednicu; v. i od;
iznfieu; NADIMCI.

crtanka, dat. crtanki i crtanci, gen.

mn. crtanki.

CRTICA (u tamparstvu nazvana i

diviz ili tire), za razliku od cite, nije

znak interpunkcije nego samo pra-

vopisni znak; upotrebljava se u

polusloenicama ili za razgrani-

26

CRTICA

avanj e delova rei. Pie se uvek bez

razmaka. P je donekle smanjio upo-

trebu crtice u odnosu na Pravopis iz

1960.
(l) Ostaje i dalje upotreba crtice

(v. to). Tamo gde nije u pitanju us-

talj eni izraz, nego povremeni susret

dveju imenica koje se mogu nai i u

drugim kombinacijama, crtica nije

obavezna: dez koncert, rok peva,

u sloenim pridevima (v. to), u dvostrukim prezimenima (v. to), posle

cifre u sloenicama (v. SLOENICE
S BROJEM), ispred nastavka u
promeni slovnih skraenica, npr.
lanice MMF-a, zi TP-u, i pri ras-

pop zvezda, taksi stanica, indigo

tavljanju rei na kraju reda (v. to).

se kad je ispred imenice nepromen-

Za upotrebu crtice uz imena v.

sledeu odrednicu.
(2) Crtica se pie u simetrinim
spojevima (od dve rei iste vrste
koje se uzajamno odreuju) kao

ljiva re stranog porekla, pridevskog

ili prilokog znaenja, npr. solo

kopija, zind roman, iro raun,

kolorfotografija, dizel lokomotiva,

bantam kategorija, Sava centar,

Orijent ekspres itd.

(4) Pisanje bez crtice preporuuje

taka, bruto teina, neto zarada,

ekspres kafa, instant orba, gala

-nanos, povuci-potegni, rekla-kazala, hoe-ne eitd. (ali: idi mi

doi mi, v. CRTA) i u priblinim

veera itd.
(5) Ako je na prvom mestu slovo, crtica se pie, npr. H-bomba. g-ica, ali nije obavezna uz imena
slova (alfa estica, gama zraci) niti
uz skraenice (PEN klub, LP plo-

oznakama kao deset-petnaest, go-

a).

tnarlrsizam-len/inizam, kako-tako,
tamo-arno, bre-bolje, navrat-

dinu-dve. Ne pie se u izrazima kao

ovek aba, slikar amater, jer tu

druga re odreuje prvu.
(3) U spojevima dveju imenica od

kojih prva, nepromenljiva, odreuje

drugu, crtica se zadrava u tradicio-

nalnim izrazima kao .sponzen-ploci,

rak-rana, klin-orba, ar-ptica,

uzor-majka, eten-alva, pa i u
novijim ukoliko predstavljaju poj-

rnovnu jedinicu, kaoks-ideja, fri-op, dalaj-lama, general-pukovnik, mas-medij, kvarc-lampa. Tu

spadaju i nazivi hemijskihjedinjenja

(6) Ne treba pisati crticu kada dve

ili vie nepromenljivih rei odreuju
imenicu (pop i rok muzika) niti kad
ista re odreuje dve ili vie imenica (folk pevai i pevaice).

(7) Ako prvi element sloenice

ve sadri crticu, ne treba pisati i

drugu: ce-mol akord, cl/'uti-_fii op.

Iz slinih razloga P preporuuje da

se piu sastavljeno cikcak, ping-

pong, dumdum, longplej itd. (zbog

sloenih izraza kao cikcak(-)lifzijct,
pingpong(-)turnir i 51.).

27

cvilcti

Za spojeve s elementima amo,

moro, fofo, kino, radio, video, mini,

maksi v. te rei.

CRTICA UZ IMENA. Kad linom

imenu prethodi titula, nadimak,
oznaka srodstva ili zanimanja, i'

kadaje taj prethodni deo nepromenljiv, P 60 je zahtevao da se crtica

pie u svim padeima osim nomi-

Kada j e nepromenlj ivo ime na pr-

vom mestu a titula na drugom, crtica se pie u svim padeima: Smaii-

-aga, od SinaiZ-age, Feruz-paa itd.

(v. aga).

V. i: D VOSTR UKA IMENA;

D VOSTR UKA PREZIMENA.
Crvena armija, crvenoarmejac, -ej-

ski.

nativa: kuma Mica ali od kuma- crveneti se, crveneo se, ijek. crvenjefi
Iiija ali sa i a-Iiijom,
-Mice, i a
se, cirvenio se, ervenjela se. Oblik
i tako isto Hajduk- Veljka, Zmajcrveniti, initi crvenim, danas je
-Jovi, baba-Rzlo itd.; jednako i u
gotovo potpuno izaao iz upotrebe.

prisvojnom pridevu (nzajstor-De_jano kzuna-Micin). Prema novom

Pravopisu citica je neobavezna, a ne
treba je nikada pisati ako j e prva re

V. -iti

crvenokoac, ervenokoea (malo c).

V. IMENA NARODA.

sama po sebi nepromenlj iva (tj: ako

uopte nema oblika za druge padee,
to biva kod titula stranog porekla):
kir Janju, hadi Jovana, efendi

crvenosme, crvenout (nij anse); crveno-zzt (kombinacija dveju boj a);

crveno-plavo-bela zastava.

Dozefe itd. V. don, fra, ser.

cvileti, cvileo, ijek. cviijeti, cvilio,

evil/ela: ne cviliti.

Mifin, s don Perom, o fra Brni, ser

curiti, curio, curie, ne cureti itd.

 i : V. -c kao i pojedine rei. U ita-

lijanskim i panskim imenima tre-

ba uvek pisati a ne : Celini, Cezare, Celentano, Cine ita,de Ami is,

Pu ini, Feli e, Beatri e, Vi enca,
Vespu i, la Feni e, Pa ino itd.;
Ma ado, Man a, San o, Kon ita,
Kama o,E everija itd. V. JAPANSKA IMENA.

ASOPISI; v. JMENA usro VA.

aura, iaurt se, uaurti se, zaa-

uriti se, obinije nego ahura itd.

V. h.

avka, dat. avki (obinije nego avci,

kako je u PR), gen. mn. avki;

avzji i avcvji.
elo: v. na elu.

aadajev: v. aa.

elsi (Chelsea), ne elzi.

aanka (rakija), dat. aankz' i

aanc.

emer (otrov), emer (pojas za novac).

ajanka, dat. ajanki i ajanci, gen.

mn. ajanki.
ajavec, ajavca, ajav ev.
akovec, u akovcu; akavaki.

ak tavie, pleonazam: treba samo

ak ili samo tavie.

ar (dra, privlanost); ar (dobit).

arka, dat. arci, gen. mn. arki.
arav, ne araf
arter: arter aranman, arter let

itd. (crtica nije obavezna: v. CRT1CA 3).

ernobilj (ne ernobil), ernobil/ski.

estitka, dat. estitki, obinije nego
rjfestic; gen. mn. estita/ca i estit-

lr. V. -tka

esto puta pogreno, treba mnogo

puta, dosta puta, vie puta, iliesta.

eir (Cheshzfi, ne eajf.

eka; eka Republika (ovo drugo
samo u zvaninom ophoenj u).

etiri, etiriju itd.: v. BROJEVI (promena).

29
etiristo, etiri stotine, etiristoti; etiri hiljade, etirihi aditi.
etvorka, dat. etvorci ietvorki, gen.
mn. etvorki i etvoro/ca.
etvoro, etvorica itd.: v. BROJEVI
(zbirni).
etvorodupli pogreno um. etvoros-

triiki. V. trodup/i.

etvoroiposobni, etvoroiposatni,

etvoroipogodirg/'i itd.

etvoro-petoro.

etvrtfinale: sr. roda, ee nego

mukog. V. jinaie.

ezare (ital. Cesare), ne ezare; naglasakje na prvom slogu.

-ica. Prisvojni pridev od imenica na
-ica zavrava se na -iin (Miliin i
sl.), ali od tog pravila, radi blagozvunosti, P (taka 85 c) izuzeo je
imenice na -ica. Otuda e biti
deifojiein, An icin, pevaicin,

krojaicin, i icin itd.

iaz kao @fi/za (v. m), i anijzi

(Stanojevi: s velikim jeije stalni
deo nadirnka).

l lca, i icin: v. -ica.

IVO

iji god (bilo iji), ijigod (neiji).

ika: ika Ali/an, i/cia-/Ii/arze, ciilca-jlilaizov itd. (ili sve bez citice: v.

CRTICA UZ IAET/l).

ileanac (stanovnik ilea); i/eanac

(uesnik svetskog fudbalskog prvenstva u ileu).

ueke

ileti: kao iiieti (v. to).

ilipi, ne iiipi.
ine ita(ital. Cinecitt), ne ine ita.
inilac, ne inioc; mn. inioci, ini-

laca.

ipka, dat, ipki (obinij e nego ipci,

kakoje u PR 60, gen. mn. ipaka i
ipki.
istiji, najistiji, ne ii, naji i.

istoa u materijalnom smislu (kue,

odela i sl.), istota u duhovnom

(oseanja, jezika, obiaja itd.).

itaa proba (u pozoritu), ne ita' i

jua.
italac (ne itaoc); mn. itaoci, italaca.

itanka, dat. itanci, gen. mn. itanki.

itulja je cela rubrika posmrtnih oglasa, ili spisak umrlih: um. Dali smo

itulju u novinama bolje je Dali

smo posmrtni oglas.

ivava (Chihuahua), savezna drava

u Meksiku; ivava (vrsta psa).

ivitavekija (Civitavecchia), bolje

nego -kja prema P; ne Civitavekija.

LAN u stranim imenima: v. NASLO-

VI.

oha (dat. ohi) ioja; ohan iojan.

oveji (bolje) i oveiji.

ovek aba (bez crtice: v. CRTICA

2).

ueke i ueki.

30

udi mc

udi me (neto), to gaje udilo, zar

vas to udi? i sl. Stariji j ezikoslov-

ci osudivali su prelaznu upotrebu

glagola uditi kao germanizam,

zahtevajui da se kae samo udim

se, udio se tome, zar se tome

udite? itd. Ova zabrana uglavnom

je ostala bez dejstva, jer se izgubilo
iz vida da gotovo svi glagoli slinog

znaenja imaju i povratni i prelazni

oblik: zaudio sam se i zaudilo me

je, izrzenadio sam sei iznenadilo me

je, zaprepastio sam se i zaprepastilo meje, 1td. V. raduje me.
udovitan (bolje; P doputa i udovian), udovina, -no
uka, dat. uki.
ukunbaba, ukundeda, ukzmunuk

(bolje nego ukzrnbaba itd.).

voruga, dat. voruzi.

: za rei sa vidi i pod .

aba, ii (kao) na abu (veliko C
samo kad oznaava hram u Meki).

ano (Ciano): uobiajeno kod nas,

mada bi pravilna transkripcija bila
ano.
ao (ital. ciao): uobiajeno kod nas,
mada bi pravilno bilo ao.
e je enklitika (kao i je, v. to) i stoga

ne srne doi na poetak akcenatske

celine: Novi eksperimenti, reeno

je ovde, e samo potvrditi ono to

se ve znalo - treba: Novi eksperimenti, reeno je ovde, samo e
potvrditi...
ele-kula.

elentano ne nego elentano(Ce1erzrano): v. .

er ne nego kri, erka ili kerka.

erka je davnanji narodni oblik,
zabeleen i kod Vuka, bezrazlono

izostavljen iz PR 60, koji belei

samo kerka. Dativ glasi erk i

erci, gen. mn. erki, prisvojni

pridev erkin; diminutiv erkica i

er ica.
eten-alva (i eten-halva), ne etena
alva.

evap, evabdzja, evabdzjski,

evabdinica.

-iz v. GLAGOLSKI PRILOG 5.4DANJI.

iiipi ne nego iiipi.

irilometodski i irilometodjevski.
ivot i kivot.
-ki, nikad -skif mladi ki,pfeniki,

nikiki, gospiki, pekz' itd.

orsokak.

u; v. BUD UCE VREME.

ulbastija i ulbastcz.
urka, dat. urki (prema PR i urci),
gen. mn. uraka i urki.

uka, dat. uci, gen. mn. uaka i

uki.

d ispred bezvunih suglasnika prelazi

u t: otkad, otpadak, potceniti,
natovek, othraniti, prethodni itd.

Ostaje neizmenj eno samo ispreds i

: sredstvo, odsek, predsednik,

podiati, odetati. U promeni

imenica, ispred c i , d se gubi: su-

dac - suca, sue, predak - preci;

odstupanja od ovog pravila mo-

guna su kod nekih reih imena (u

P je navedeno rusko prezime Gud-

se na odgovor mora ekati, Kako

obj anj avate to vas nisu pozvali?,
teta je to predlog nisu podrali i

lekari, Roba ne samo to lei nego

se i kvari. Naprotiv, u sluajevima

kad reenica ispred veznika moe

imati znaenje govorenja ili mi-

ljenja, mogu anje i jedan i drugi

veznik, prema tome da li se reenica
posle veznika shvata kao iskaz ili
kao uzrok: ,,Opomenite ga da kas-

, abrdac ~
cov, a u P 60 Kad i Z

Zabrdca i Brgudac - Brgudca). V.

ni =upozorite ga da kasni), ,,Opomenite ga to kasni (=on kasni, i

Gradac.

zbog toga treba da ga opomenete);

d' i da u romanskim prezimenima: v.

de.

da i to. Najoptije uzeto, razlika

izmeu ovih dvaju veznikaje u tome
to da uvodi radnju o kojoj se tek
govori, za kojom se tei ili koja bi
se mogla dogoditi, a to - onu koja

se uzima kao gotova injenica. Otuda e se upotrebiti to (a ne da) u

reenicama kao ,,Radujemo se to

je sve u redu, Razumljivo je to

,,Zameraju Francuskoj da je izdala

saveznike (tvrde da je izdala),

Zameraju Francuskoj to je izdala

saveznike (zbog toga to je izda-

la). Ipak, u dananjem jeziku sve je

jaa tenja ka upotrebi da i uz pojedine oblike koji izraavaju stvarno
stanje, pa se odnos ovih veznika
mora posmatrati elastinije. Re enice ,, injenica da je roman zabranjivan samo potvruje njegovu
vrednost, ,, udno je da to nismo

33

dati

ranije primetili, Dobro je da si

dan. Kada se gen. mn. dan dodaje

prikladnije to) vie se ne oseaju

pridev ili zamenica trebalo bi da se

slau s prvom imenicom: svaki

ostao iv (mada bi i u njima bilo

kao pogrene.

imenicama nedelja, mesec, godina,

dabome i dabogme.

mesec dana, poslednji mesec dana,

daa (vila, letnjikovac u Rusiji); daa

dinu dana itd. pravilnije je nego

(gozba u ast pokojnika).

dahtati: sasvim je Liobiajena prome-

na dahenz, dahe, oni clahu

(mada PR 60 belei samo daem).

-dak: v. -talc

Dakar (prestonica Senegala), Dakara, u Dakaru; ne Dakra, Dakru.

dalaj-lama (malim slovom, v. TITULE); panen-lama.

Daleki istok, dalekoistoni.

daleko. Upotrebu ovog priloga uz

komparativ i superlativ (daleko

lake, daleko bolji, daleko najpo-

godnijzj bezrazlono su osuivali

poneki puristi, traei da se zameni

sa mnogo, znatno ili kudikamo
(samo ovaj poslednji prilog mogu
je uzsuperlativ).

celu nedelju dana, poslednju go-

svakih, poslednjih itd.

Za nazive Dan Republike i sl., kao i

za promenu oblika ur evdani sl.,
vidi PRAZNICI.
danas-sutra.

danas ujutru, danas uvee pogreno,

treba: jutros, veeras.

dan-danas; dan-clanj.
dan i no ili dan-i-no (biljka).
D'Anuncio (Dnnunzio), s D'Anunciom, D'Anunciov (ne D'Anun-

cijem, D'Anuncijev); pridev clanuncijanski ili danunciovski; Danun-

cijada (roman V. Cara Emina).

darivalac i darovalac (ne -aoc), mn.

darivaoci (daro vaoci), darivalaca

(darovalaca); takoe darodavac.

darmar.

Dales (Dul/es, prezime: pogreno je

u PR 60 Dals).

Dartmut (Dartmouth): v. Plimut.

da li; skraeno da l '_

daska, dat. dasci.

Dalmatinac, Dalmatinka. (dat. Dal-

dato-mi-ti-dato (prema P 60), ili

odvojeno, bez crtica (tako u reniku

matinki); dalmatinac (pas).

dalj ni i claljnji; do daljeg, bolje nego

do daljnjeg.
damping, ne ciefnping; dampinki.

Matice srpske).

dati: pored dam, da, oni daju doputaju se i narodski oblici dadem,
dade, oni dada i dadnem, dadne,

34

DATUMI

oni dadnu. Aorist: dah, oni dae ili

dadoh, oni dadoe.

DATUMI. Pri pisanju ciframa mogu

se sva tri broja oznaiti arapskim

ciframa s takom, ili se mesec

oznaava rimskim brojem bez take:

4. 10. 1957. ili 4. X 1957. Nije

neophodno iza poslednjeg broja dodavati re godine ili ,,god..

Pisanje nule ispred jednocifrenog

broja, npr. 07. 03. 1982. nije
preporuljivo izvan tehnikih tekstova i poslovne korespondencije.

Izmeu imena mesta i datuma

uvek se pie zarez, npr.: Vrac, 25.

VII 1971.
Jugoslovenskim i me unarodnim
standardom propisanje redosled go-

dina - mesec dan, npr. 1997 06

25. Takav nain pisanja primenjuje

se u tehnikoj dokumentaciji, kom-

pjuterskim izvodima i sl., ali nije pogodan za upotrebu u obinom tekstu.

davalac (ne davaoc), mn. davaoci,

davalaca.

com, budui da se izgovara po en-

gleskom. Up. BBC.

de, da, d', fon, van i slini predlozi u

stranim prezimenima piu se malim
slovom kad prethodi jo neko ime:

arl de 601 (charzes de Gazi/ze),

Kalderon de la Barka(Ca1dero'n de
Za Borca), iskar d'Esten (Giscard
d'Estaing), Leonardo da Vin i (Leonardo da l/znci), Verner fon Braun

(Wernher von Braun), Ludvig van

Betoven (Ludwig van Beethoven).

Ako se upotrebljava samo prezime,

onda prema P treba pisati veliko slovo: De Gol, Van Gog itd.
Francusko de transkribujemo kao

de (ne d): Tur de Frans (Tour de

France), Ferdinan de Sosir (Ferdi-

nand de Saussure). D sa apostrofom

dolazi samo ispred vokala (D'Alamber - DZ/llembert), kao i u italijanskom (D'Anuncio - D /lnnunzio).

U panskom i portugalskom ovi

predlozi ne ine deo prezimena: otuda je bolje Faijine kompozicije,

davni: paziti da se ne upotrebljava za

Gamino putovanje, nego De Faljine, Da Gamino.

davnoproli (gramatiki termin: davnopro/o vreme).

lozi takoe imaju malo slovo, a

menja se samo poslednja re: Rio
de aneiro (Rio de Janeiro), Rio de
aneira, itd.: Mar del Plata, u Mar

relativno blisku prolost, emu je

sklon novinarski jezik (,,Jo davne
1984. godine reenoje... i sl.)

DDT: bolje diditi, diditija; skraenicu

DDT (u padeima: DDT-ja, DDT-jem itd.) treba pisati samo latini-

U geografskim imenima ovi pred-

del Plati, itd. V. el.

DECENIJE: v. GODINE.

dcrati (sc)

35
decidan, deeidno pogreno umesto

deeidiran, decidirano (ali i jedno i

drugo moe se uvek zameniti naim

izrazima odluan, odsean ili nedvosmislen).

deji (bolje) i deiji.
Deda Mraz, Deda-Mraza, Deda-

-Mrazov (ili sve bez Crtice: v. CRTIC/l UZ IMENA).

dejstvo, (iz)dejstvovati upotrebljavaju

se i u ijekavskom pored cijejstvo,
(iz)djejs'tvovati.

dekada znai deset dana; pogreno

se ponekad, pod uticaj em engleskog,

upotrebljava um. decenija (deset
godina).

dekolte (m. roda), mnoina dekoltei.

deliti: bez razloga su osuivani spojevi kao deliti (neije) miljenje,

deliti (neiju) zabrinutost, deliti
slavu (s nekim) i sl.
deljenje (ij ek. dijeljenje), ne delenje.

DELJENJE NA sLoGovEz v.
RAST/i VLJA NJE RE] NA KRAJU
REDA.
demanti, demantija (ne demant), mn.
demantiji (ne demanti).

deminutiv i diminzitiv. Oblik na diuobiajen je u svim evropskim

jezicima; bezrazlono je zabranjen

u PR 60.

Demir kapija (odvojeno, bolje nego

s crticom, prema P); malo k za klisuru, a veliko (DemirKapija) za nasehe.

Del (u Gr koj),iz Delfa, u Del ma;

pridev: delfski (neopravdano je Dempsi (Dempsey), bolje nego
Dempsej.
deljski u PR 60).
Delhi ili Nju Delhi (New Delh; delhijs/ci. Nije opravdan izgovor Deli,

prema engleskom.

deli: deli Radivoje, deli Radivoja (bez

Crtice). V. CRTICA UZ IMENA:
NADIMCI.
delilac (ne delioc), mn. delioci, delilaca.
delinkvetlt, delinkvencija (od lat. de-

linqurire): pogreni su (mada uneti

u PR 60 i druge prirunike) oblici
deli/event, delilcitencija.

Up. clepcindatis; lconjutiktura.

Denev (Deneuve), ne Danev; Katrin

(Catheiine), ne Ketrin.
Deng Sjaoping.

depandans, ne depadans.
deprecijacija (novca), deprecirati;
pogreno je depresijacija, depresirafti; re dolazi od lat. pretium, cena
i nema veze s reju depresija.
derati (se) i drati (se); derao, derala
idrao, drala; deraui drau. Me u

sloenim glagolima, oblik bez e

najvie se upotrebljava u glagolu

odrati, odran (pored oderati, ode-

36

Desanka

ran), ree u glagolima izderati,

proderati se, razderati, dok pode-

rati, poderan ima samo oblike sa e.

Dilinder (Dillinger): ne Dilinger,

osim kada je nemako prezime.
Dima: v. -a (IMENA).

Desanka, Desanki, Desankin.

dinosaur, bolje nego dinosaurus.

desert, ne dezert.

diplomirani (student i sl.) nije po-

Dean (fr. Deschamps).

deterdent je kod nas usvojeno sa

engl. izgovorom; pravilnije bi bilo

detergent, ali se taj oblik upotreblj ava samo kao struni hemijski termin.
devetsto, devet stotina, devetstoti;

devet hiljada, devethiljaditi.

devojica: v. -ica
Devonir (Devonshire), ne Devonajr.

dezen, dezeniran: bolje desen, deseniran (fr. dessin).

dezert ne nego desert.

greno: v. TRPNI PRIDE V.

Diras, Margerit (Marguerite Duras),
ne Dira.

diriniti i dirinditi.
dirka, dat. dirki i dirci.

Diseldorf (Diisseldor, ne Dizeldorf.

disko: disko-klub, disko-ritam itd.
(crtica nije obavezna: v. CRTICA 3
i 4).
diskusija pogreno kad se primenjuje

na jednog oveka (u mojoj diskusiji,

povodom diskusije gospodina NN.

i sl.). Treba rei uee u diskusiji,

izlaganje, istupanje, izjava, rei i
sl.

dezintoksikacija; dezintoksicirati i
dezintoksikovati.

Dian (fr. Duchamp).

dielektrik, dielektrian (bez j jer su

divalj, divlji, najdivljiji.

sloene rei).

Divlji zapad.

dijabetes, bolje nego dijabet; ne di_jabetis

divot-izdanje (posebno, raskono

opremljeno izdan e).

dijalektalan (koji pripada dijalektu:

dizel: dizel motor, dizel gorivo itd.

(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).

bolje dijalekatski ili dijalekftni),

dijalektiki (koji se tie dijalektike).

dij apozitiv, dijaprojektor itd.

Dijaz ili Dijas (Diaz): v. -ez.

dilatacija (irenje), dilatacione spojnice (ne ,,diletacione).

djuti-fri op ili skraeno fri-op (v.

CRTICA 3 i 7).

do: v. od, CRTA, kao i pojedine rei

sa do-.

37

dolepotpisani

doba se u dananjem jeziku menja kao

imenice srednjeg roda: tom dobu,
tim dobom itd. U mnoini, umesto

dohodovni je stvoreno poslednjih godina prema imenici dohodak. Bolji

vremenima, razdobfjima, periodi-

doimati se, doimam se i doimijem se.

dobima boje je upotrebiti drugu re:

ma.

dobar dan.

dobar vee: v. dobro vee.

dobijati, dobijao idobivati, dobivao.
dobitak, mn. dobci.
dobiti: dobijen i dobiven.

doboga i do boga (PR daje primere

,,To je doboga loe, ali Do boga
se uje); do boga miloga.
dobrodoao (kao pridev, npr. Svaka

promena bie dobrodola; rastavljer1o kao uzvikyDobro dolil).

dobro jutro.
dobro vee; u narodnom jeziku i
dobar vee(r), s akcentom na a.
do danas.

je oblik dohodni, koji su i ranije

upotrebljavali ekonomisti.

doista.

dojahati, dojaem, oni dojau.

dojene: v. odojak.
do jesenas.

dojilja, ne doilja.
dojka, dat. dojci, gen. mn. dojki i

dojaka.

do jue(r).
do jutros.
do kada i dokad(a).

dok god; dokle god.

dokon, dokona i (ree) doko an,
dokolna.

do kraja (P daje prednost odvojenom

pisanju).

dodatak, mn. dodaci.

do kuda i dokud(a).

doduie.

dokumen(a)t: mnoinu u sr. rodu,

dokumenta, neki jezikoslovci su

do avola.
dogodine.
dogovoriti se o neemu, ne dogovoriti neto.

dohakati (nekome), bolje nego doakati.

dohodak, doiiotka, mn. dohoci.

zabranjivali iz istih razloga kao i

akta (v. to) i fakta.

Dolac (kod Travnika), Doca, u Docu.

dolepotpisani i dole potpisani (ovo

drugo kada se prilog eli naglasiti, prema PR). Ukoliko nema takve
potrebe za naglaavanj em, dovoljno
je i samo potpisani.

38

doliti

doliti: dolij, dolijmo, dolijte.

do malopre i dornalopre.
domorodac, domoroca, mn. domoroci, domorodaca.
don ifra, nepromenljive titule, piu se
bez citice, malim slovom (don Niko,
_/ra Brne itd.), osim kad su stalni deo

imena: Don Kihot (v. to), Don uan

(v. to), Fra An eliko (Fra Angelico), Fra Dij avolo (Fra Diavolo) itd.
Don (Dawn, engl. . ime), ne Daun,
Doun.
donedavna i donedavno.
doneti: v. -neti

Don Kihot, donkihotski, donkhot-

stvo, donkihoterija. Stru njaci za

panski kau i Don Kihote, prema

originalnom izgovoru (p. Don
Quijote).

Don uan je kod nas tradicionalni

oblik za p. Don Juan, ali je bolje

Don Huan, prema stvamom izgovo-

ru. Upotrebljen kao zajednika

imenica sa znaenjem ,,ljubavnik,

enskaro pie se malim slovom i

sastavljeno, donuan. Izvedenice:

donuanski, donuanstvo.
Donja Stubica, Donji Lapac itd. (oba

poetna slova velika u imenima na-

selja); Donji grad (gradska etvrt

ili optina); donji Dunav itd. (donji

tok reke).

donjo-: donjogradski, donjolapaki

itd.

do podne, ali dopadne kao imenica:

up. pre podne.

dopola.
do proletos.
do sada i dosad(a).

dosetka, dat. dosetki, gen. mn. dosetki i dosetaka.

dosije, dosijea: bolje dosje; mn.
dosijei (dosjei).

do sino.
doskora (ali: do skora videnja);
takoe doskoro.

dosluh (biti u dosluhu s nekim): dosluk

samo ako se upotrebljava u prvobitnom znaenju prijateljstvo (od tur-

skog dost, prijatelj).

Dostojevski: romani Dostojevskog,

ne Dostojevskij evi.
do sutra.

dokolovati, dokolovanje: ne dokolovavati, dokolovavanje.

Dos Santos: v. PORTUGALSKA
IMENA.

do tada i dotad(a).
do tamo (bolje nego dotamo, prema
P).
dotle moe imati i vremenska znaenj a, ,,do tada (npr. Ja se sve dotle
nisam bunio) ili ,,za to vreme (Dok

bude publike, dotle e se i prikazi-

vati).
dovee(r).

39

dubiti

dovek(a).
dovesti: dovezen (ne doveen).
do vienja (odvojeno, u emisijama i
do slztanja, do gledanja, prema
PR).
do volje (odvojeno, prema P).

dovoljno: praeno namerno-posle-

dinom reenicom, esto se pogreno javlja umesto suvie, npr.:

Organizam je dovoljno slab da bismo ga smeli izlagati novim naporima, treba: Organizam je .suvie
slab... itd.
do vraga.
dovratak, mn. dovraci.

dovrh (predlog, npr. dovrh bureta),

ali: do vrha.
dozlaboga.
dozreti: kao zreti (v. to).
dozvoliti, dozvola rei su ruskog

porekla, ali danas jednako obine

kao i iiae dopustiti, doputenje;
dozvola ima i specifina znaenja

koja doputenja' nema (vozaka

dozvola i sl.).

dr. (s takoin) skraenica je od drztgi.

Kao skraenica od doktor, pie se

bez take, nialirn slovom (ali ve-

likirn lj) ako je na poetku potpisa

ili reenice). Nije prihvaena u
praksi odredba PR 60 po kojoj se u
padeirna pie dra, dru, drom itd.
Doctor .scientiae (u lekarskiln titulama) skrauje se dr sc., ne dr sci.

dragstor. (U amerikom engleskom,

odakle je uzeto, drugstore ima
prvenstveno znaenje ,,apoteka; u

Evropi oznaava prodavnicu hrane

i drugih proizvoda koja je otvorena
do kasno u no).

dreka, dat. dreci.

drhtati: PR doputa drem, drui,
drliem, drhui i drhtim, drhtei.
Neknjievno je drktati, drhteti.
drka, dat. drci, gen. mn. drk (retko draka).

drugaiji i drukzji (i drugojaiji).

Drugi svetski rat: v. ISTORIJSKI

DOGAAJI.

drutvenopolitiki ili drutveno-politiki zavisno od toga koliko

naglaavamo posebnost komponenata (P, taka 58f (3)). Isto bi mo-

glo vaiti i za pridev drutveno-

ekonomski.
drvnoindustrijski.
drvopreraiva , drvopreradivaki.

DRAVE Iz PnoLosTlz v. rsTORIJSKA 1MENA.

dr - ne daj (crta s razmakom) ili dr
ne daj: v. CRTA.
dubiti, dubirn, oni dztbe; dubio, dubila, dubljen. Mnogo su rei danas

oblici dupsti, dubem, oni dubu;

dubao, dubla; duben. Isto i za

sloene glagole izdubiti (retko

izdupsti), udubiti, produbiti.

40

Dubrovnik

Dubrovnik: Dubrov anin, Dubrovanka ili Dubrovkinj a; Dubrova ka

republika.

due (Duce, Musolinijeva titula):

malim slovom, prema P.

dug i dugakak. Oba prideva upotrebljavaju se kako u prostornom tako

i u vremenskom znaenju: duga ili

dugaka daska, dug ili dugaak
govor itd. Stepeni poreenja su du, najdui ili duIji, najdulji.

duebrinik, duegupka, rasprostra-

njeni oblici, mada je pravilnije

duobrini/f, duogupka.

Duica, Dui in.

duman i dumanin, mn. dumani.

Du Santu: bolje Dos Santos (v.

PORTUGALSKA IMENA).
Duval se prenosi kao Dival kad je
francusko prezime, Duval kad je
ameriko.

Dugi otok (ali u nazivima naselja oba

poetna slova velika: Dugo Selo,

duiti i duljiti.

dugodnevica, bolje nego dugodnev-

DVA PREDLOGA: v. PREDLOZI,

UZASTOPNI.

dugo vremena: nije pleonazam, mada

se ponekad re vremena moe

dvaput; dva puta.

Duga Resa itd.).

nica.

izostaviti. Dugo godina: bolje

mnogo godina ili godinama.

dva (promena): v. BROJEVI (promena).

dva-tri (npr. dva-tri puta).

dve hiljade, dvehiljaditi.

dugoivei (radioaktivni elementi), ne

dvesta i dve stotine; dvesroti i dve-

Duhovi (praznik), duhovski.

dve zemlje, dveju zemalja: v. BRO.IE VI (promena).

dizgoivzli.

Dul ineja doputeno u P kao ,,tradicionalni izuzetak, pored pravilnij eg

Dulsineja (p. Dulcinea).
dumdum metak (crtica neobavezna,

v. CRT[CA 7).

dur: D-dur, F-dur itd. (veliko slovo

stotiniti.

dvogodac, dvogoca, mn. dvogoci.

dvoiposobni, dvoiposarni, dvoipogodinji itd.

dvoje, dvojica itd.: V. BROJEVI

(zbirni).

po mogu stvulatinicom), obinije

dvoje-troje, dvojica-trojica.

PR. Up. mol.

dvojka, dat. dvojk i dvojci, gen. mn.

nego De-dur; Ef-dur, kako propisuje

Duan: Duan Silni (v. NADIMCD;

Duanov zakonik.

dvojaka, bolje nego dvo/ki.

dvostavani: v. jednostavani.

DVOSTRUKA PREZIMENA

DVOSTRUKA IMENA u francus-

kom piu se s crticoin, npr. Jean-PauL Jean-Jacques, Marie-Thai-

rswz, pa crticu treba zadrati i pri

fonetskom pisanju: an-Pol, an-ak, Mari-Terez. Menja se samo
drugi deo (an-Pola, an-Polu itd.).

DVOSTRUKA PREZIMENA i prezimena s nadimkom po pravilu se

piu bez crtice: Andrija Ka i Mio-

i, Nikolaj Rimski Korsakov, Petar

Petrovi Njego. Crtica se pie samo

u enskim prezimenima (Ljiljana

Molnar-Talaji ) i mukim kada je

prvi deo nepromenljiv (Mihailo Polit-Desani). Strana prezimena

uglavnom se upravljaju prema izvornom obiaju: francuska su uvek

sa crticom, npr. Tuluz-Lotrek (Tou-

louse-Lautrec), Sen-Simon (Saint-Simon), a prema P i ruska, i kada

su im oba dela promenljiva (Rimski-Korsakov, Saltikov- edrin).

dabe i daba.
dak (vrea), ak (uenik).
damahirija, nova arapska imenica
koja znai otprilike ,,svenarodna
republika. Ne treba umesto Libija

upotrebljavati izraz (Libijska) Damahirij a, osim u tekstovima gde se

i druge drave oznaavaju punim
zvaninim nazivom.

dangrizati, dangrizav, dangrizalo

i angrizati itd.

dbun: obinijebun.

dem (pekmez), em (deo konjske

opreme).
Dems ili Dejms (engl . James): P da-

je prednost prvom obliku kao tradicionalnom.

dem sen (engl. jam session): ne

,,sejn.
Dersi (Jersey): engl. izgovor je
Derzi.
dez: dez orkestar, dez muzika i sl.

(neobavezna crtica, v. CRTICA 3).

Dibson: pogreno um. Gibson (Gibson).

dida (koplje); ida, ido (junak).

dijudicu, dijudicua (sastavljeno

prema P; danas uglavnom zamenj eno izrazom dudo).

Dilbert: pogreno umesto Gilbert

(Gilbert).

Dingis-kan.
Do (Joe), ne Doe.
Doana se kod nas upotrebljava za

dva engl. enska imena, Joanna (ili

Joanne: skraeno od Josephine

Anne) i Joan. U ovom drugom

sluaju ispravnija je transkripcija
Doun.

Doi (Joey), oblik odmila od Do; razlikovati od . imena Doj (Joy).

Dong, Erika (ne Jong).

Dou Enlaj (ili u Enlaj, prema sta-

rijoj transkripciji). V. KINESKA

IMENA.

43

dus

duboks je kod nas primljeno preko

italijanskog: prema izvomom obliku

(engl.jake-box) tanije bi bilo duk-bo/cs.

je re sloena, s elementom do koji

se javlja i u drugim japanizmima

(aikido, buido itd.). Izvedenice:

dudista, -istkinjcz -isti/ci, duda.

dudo: pravilno je duda, dudz , dul (jedinica mere); ul (rua, turcidudonz itd., a u praksi ee duzam).
doa, dudou, dudoom. Ova druga dus: v. us.
_
_ _ _
v
promena mogla bi se braniti time sto

 Pisanje ovog glasa, u latinici, pomou dva slova (c) esto je neizbeno

na pisaoj maini, ali u rukopisu i u

tampi treba obavezno upotrebljavati znak .

er ef, danas retko er ev.

ev elija: v. Skoplje.
or e,or a,or u,or ev;ne
or eta,or etu, or etov.

akomo (Giacomo): naglasak je na

a, ne na ko.

ura , ur a,ur u,ur ev(ne

ura aitd).

akovi kije pridev prema imenu akovica, a aka vaki prema akovo

ur evdan:v. PRAZNICI.

(ali i akovica). Imenice akovac,

akov aniil,-anka odnose se na

stanovnike oba ova mesta.
eneral zastarelo (danas generaD;
eneral Jankovi (mesto).
erdapska klisura.

us (od engLjuice) trebalo bi da glasi

dus, ali je re nepotrebna pored

naeg izraza (vonz) sok. Drugo je
us kao teniski termin, od engl.
deuce (tanije bi bilo: djus).

uzepe (Giuseppe), uzepa.

-e (zAvRETAK IMENA). za

skraene oblike kao Mile, Kole,

Rade, Dane, Bole, Dule itd. grama-

tike priznaju samo promenu Mila,

Milu, Milov itd., ali se danas mora

dopustiti i promena Mileta, Miletu,

Miletov. Ona vai i za slovenaka i

makedonska imena (Stane, Staneta
itd.). Naprotiv, imena or ei Pav-

le u padeima glase samo or a,

or u,Pavla, Pavlu itd. (v. pod tim
odrednicama).
U zapadnij im govorima, a poseb-

no u Hrvatskoj, imena odmila kao

Mate, __Jt1re, Vice, .loe menjaju se

kao imenice na -a: od Mate, Mati,

za Matu itd. Ista promena vai i za

prezimena Hraste, ale, Smoje itd.
[mena iz ivih neslovenskih jezika zadravaju -e u svim padeima:
ile, ilea, u ileu (Clwe, (hlea,

u Chileu), Hajne, Hajnea (Hene,

Hffifze ), lize, Bizea (Bizet, Bizeta) itd. I muklo (neizgovoreno) e,

prema Pravopisu, zadrava se ukoliko se piie izvorno: Vb taire, Vo!-

tairea, Vo taireovitd. V. sledeu

odrednicu.
-e (FRANCUSKO). Muklo e na
zavretku fr. enskih imena kao
Franoise, Brgtte, Simone moe

se u transkripoiji izostaviti (Fran-

soaz, Briit, Simon) ili zameniti

naim -a (Fransoaza, Briita, Simo-

na). U padeima je bolje upotrebiti

nastavke kao za imenice na -a:

Fransoaze, Fransoazi itd.

-ec i -ek (IMENA). Za promenu slo-

venskih imena s nepostoj anim e do

danas nije naeno sigurno i jedin-

stveno reenje. Prema P 60, srpskohrvatska, tj. kajkavska imena u

zavisnim padeima gube e, npr.

Tkalec - Tkalca, dok ga imena iz

drugih jezika zadravaju, npr. apek -- apeka, Muromec - Muromeca. Ovom propisu je zamereno to
ne pravi razliku u promeni kajkavskih i tokavskih oblika (npr.
Sremeo i Sremac), to slovenaka

imena nasilno odvaja od kajkavskih,

46

E ka

a pogotovu to namee neobine

oblike kao Zebec - Zepca, Ma ekMa ka,Zmazek - Zmaska i sl. Na

osnovu novijih istraivanja, kao

najpogodnij e moglo bi se prihvatiti
sledee reenje: (l) Sh. i slovenaka
imena sa tri ili vie slogova uvek

gube e, npr. Vrhovec - Vrhovca, Cesarec - Cesarca, akovec - akovca, Kumrovec - Kumrovca, Vodo-

pivec - Vodopivca. (2) Dvoslona

sh. i slovenaka imena na -ec
uglavnom gube e, npr. Sremec Sremca, Gubec - Gupca, Kranj ec -

Kranjca, ali ga zadravaju tamo gde

bi se ispadanjem e dobio neuobiajen oblik, npr. Zebec - Zebeca,

Jazbec - Jazbeca, Prel ec - Prel eca. (3) Sva imena na -ek i sva ime-

na iz drugih jezika zadravaju e,

dakle Ma ek- Ma eka, Frantiek

- Frantieka, Jireek - Jireeka,
Muromec - Muromeca itd.
E ka, u E ki.
Edhem: v. Midhat.
ed-memoar.

efekt i efekat.
efendija: efendi Mujo, efendz' Muje
(bez crtice: v. CRTICA UZ IME-

NA).

egejski, Egej, Egejsko more, danas

obinije negojegejski itd.

egzibicija, egzibicionisa), -istkinjag

-ionizam danas je opte prihvaeno,

mada je PR 60 doputao samo ek-

shibicija itd.

egzodus, ne eksodus.
ej u ruskim imenima: v. RUSKA

IMENA.

Ej-Bi-Si, Ej-Bi-Sija ili (samo latinicom) ABC, ABC-ja, ABC-ju. Vidi

BBC.

ejds: bolje sida (v. to).

-ek: v. -ec.

eki, ekija (danas uobiajeni oblik, prema fr. cu, mada je po postanku
skraenica od engl. European Currency Unit).

ekloga, dat. eklogi.

eko- s crticom prema P: eko-miting,
eko-stranka i sl.

ekolog, pored strunjaka za ekologiju, moe oznaavati i pripadnika

ekolokog pokreta (pokreta za ou-

vanje ovekove sredine). Suvian je

anglicizam ,,ekologist.
ekonomista, ekonomija: skraenicaj e
ek., ne ec. ili ecc.
eks (bivi): PR propisuje spojeno
pisanje, npr. ekskralj, eksampion,

a s crticom samo ispred vlastitog

imena: eks-ehoslova ka, eksSlavija. Ispred vielanog izraza

najbolje je pisati odvojeno, npr. eks

Sovjetski Savez.

Eks an Provans (Aix-en-Provence).

eksces; ekscesni.

Erlangcn

47
ekselencija: pravilnije bi bilo eksce-

lencija, ali je prvi oblik (s deliminim prihvatanjem francuskog izgovora) mnogo obiniji.

eksperiment (ree eksperimenat).

eksponat je loe skovan oblik (od lat.
exponere, izloiti, particip je ex-

positzzm a ne exponatum): bolje je

upotrebiti domau re izloak.

ekspres: ekspres kafa, ekspres resto-

ran, ekspres poiljka itd. (neobavezna crtica: v. CRTICA 4).

ekstra po PR se pie sastavljeno (ek-

Bela, Ibn Saud), ali se jo ee

izostavljaju: Sadat, Gadafi itd.

Eldorado, po P velikim slovom, ali

malim u figurativnom znaenju

zemlja bogatstva.

elektro- uvek sastavljeno: elektrodistribucija, elektroprivreda, elektroakustiki itd.

element i elemenat, gen. mn. elemenata.

Elza ili Elze (nem. Else); Elsa (engl.

Elsa), Elsi (engl. Elsie: pogreno je

u P ,,E1zi).

stradobit, ekstrazarada), ali se

moe shvatiti i kao nepromenljivi

-em, -om: v. INSTRUMENTAL.

ekstra).

En-Bi-Si, En-Bi-Sija ili (samo latini-

pridev i pisati odvojeno (npr. roba

ekstra kvaliteta; ti misli da si neto

ekstradicija (izruenje zloinca), ne

ekstradikcija. Glagol je ekstradirati.

emajl, emajlirati (obinije) i emalj,

emaljirati.

com) NBC, NBC-ja. Vidi BBC.

Endru (Andrews), ne Endrju.

ekstrakt, ne ekstrat.

Endruz (Andrews), bolje nego Endrus; ne Endrjus. V. S i Z (izgovor).

ekstrovertan, bolje nego ekstraver-

Enejida.

Zan.

eku: v. caki.

ckvivaleiit: (ree elwiiialr-Tntzt).

el, es, ul, ibrz, beri i dmgi predrncei u

aiapskini inieiiirria (linim i geogra f-

skirn) piu se niaiim slovoifn: Ani/ar

el Sadat, Mtnirner el (aciai, at el

Arab, Dar es Salam, Zija ul lgltik,

Ahmed ben Bela, Mohtar uid Dadalii

itd. Ukoliko dou na poetak, piu

se 'veli kim slovom (El Alamejn, Ben

ENKLITIKE: v. je, su, e, se.

Enrike i Enrikes (Enriqzie, Henriqztez); pogreno je Enrikve. V. -ez.

enti: v. ri-ti.
enzim, bolje nego erzcini.

epoha, dat. epa/ei i eposi.

Erlangen, erlangerzski (Erlangenski
rukopis): ne erlangenki.

48

crkondin

erkondin (sastavljeno). esto su po-

godniji izrazi klimatizacija ili klima-ure aj.

Etrurija, Etrurac, -rka, elrurski; danas retko Etru anin, -nka, etruanski.

esej, esejist(a), esejistkinja, esejistika, esejistiki.

euforij a je oseanje prijatnosti, odatle i razdraganost, zanos, uzbuenje;

eskalacija znai postepeno pojaa-

vanje (ratnih napora, ili i neeg

drugog u gurativnoj upotrebi); ne

moe biti sinonim za ,,invaziju,

ofanzivu i sl.

eskudo (portugalska novana jedinica: bolje nego eskudos, to je oblik

mnoine).

eelon, eelonirati, bolje i danas obinije nego ealon, ealonirati.

ETA; v. SKRA ENICE NA _a

etar, etra i eter, etera (u svim znaenjima).

-eti, -iti: v. -iti, -eti

etiketa, pored znaenja nalepnica,
znai iskup pravila o lepom ponaanju ili ceremonijal. Nije dobar
oblik elikeczja.
etil-alkohol ili etanol.
Etiopija, Etiopljanin, etiopski (ne
Etiopijac, etiopgjski).

ETNICI: v. IMENA NARODA.

etno- sastavljeno: etnopark, elnogeneza, etnomuzikolog itd.

Etoal (pariski trg, punim nazivom

Etole-Charles de Gaulle), ne
Etual.

pogreno se upotrebljava u smislu

,,mahnitanje, pomama, ruilaki
bes.

Euridika, dat. Euridiki.

-ev: v. -ov.

evanelje, itd.: v. jevanelje.

-evi: v. -ovzl

Evripid i Euripid.
evro- (ne evropo-): evrocentrian, evrocentrizam, evrokomunizam, Ev-

roazij a, Evrovizija, evrovizijski itd.

Evropa: Evropljanin, -anka, evropski,

ree Evropejac (obino u smislu

ovek evropske kulture), Evropejka, evropejslci.

-evski: v. -ovskz

-ez kao zavretak panskih prezimena

kod nas se obino prenosilo prema
pismu (Lopez, Rodrigez, Velaskez
itd.) i P predvia da se zadri takva
transkripcija. Prema p. izgovoru
bilo bi ispravnije Lopes, Rodriges,
Velaskes itd., neka prezimena, kao

Markes (Mrqziez), Gonzales ili jo

tanije Gonsales (Gonzlez), primljena su iskljuivo u tom obliku. Isto
vai i za prezimena na -az (Dij az ili

Dijas), iz (Ruiz ili Ruis) i-oz (Munjoz ili Munjos).

Fabijus je bolja transkripcija za fr.

Fabus (prema uobiajenom nainu
prenoenja imena na -ius) nego Fabij is.

FABRIKI NAzivlz v. mRKE.

fajda: v. vajda.

fer: fer odnos, fer igra itd.;fer-plej.

ferije: mnoina . roda, ne sr. rod.

a (automobil).

FIDE (nepromenlj ivo prema P) ili Fida, Fide, Fidin.

FIFA; v. SKRA ENICE NA _a

fak(a)t: moe se uvek zameniti sa i-

jasko (m.), mn. fijaska (sr.), obinije

negojasci.

tikovali pojedini gramatiari iz istih razloga kao i akta: v. to).

jat (automobil); Fijat, Fijata ili FIAT,

FIAT-a (fabrika). V. i A/IARKE.

njenica. Mn. fakti ili po latinskom

fakta (mada su ovaj drugi oblik kri-

falanga, dat.falangi, gen. mn.falangi i falang.

FAP, FAP-a, FAP-u (fabrika);fap (kamion).

farisej, farisejski, obinije nego

farizej, farizejsk.
fascikla i fascikl.

ks-ideja (s crticom); predlagano je,

ali bez stvarnog razloga, da se zameni sa fiksna ideja.

filozof, filozofski, filozoja, lozofrati, prema naem tradicionalnom

izgovoru grkih rei: v. S i Z. Nisu
opravdani oblici filosof filosofija
itd., primljeni iz ruskog.

faistoidan (blizak faizmu): ne

ltar, ltra, gen. mn. ltara, bolje

negofilter; filtera.

FBI, FBI-ja (bolje latinicom), ili Ef-Bi-Aj, Ef-Bi-Aja.

finale se upotrebljava u mukom i u

srednjem rodu: u sportskom znaenju eije sr. rod.

faizoiclan, faisoidan.

50

oka

oka, u fioci.
Firenca; Firentinac, -inka,rentinski.

Javljaju se i oblici Florentinac, orentinski (prema lat.) i Fjorentinac,

jjorentinski (prema italorentino).

rer (nem. Fhrer): malim slovom,

prema P. V. TITULE.
rnajz i majs (irnis, prema P).
zikohemijski (koji se odnosi na
fiziku hemiju); fiziko-hemijski
(fiziki i hemijski). V. SLOZENI
PRIDEVI.
Fjumi ino (Fiumicino, rimski aerodrom): ne Fjumi ino, Fijumi ino.

amenko (panska igra), ne a-

mengo.

amingo (ptica): po PR 60 mnoina

je aminzi. V. -o (IMENICE).
Flaing Medouz (Flushing Meadows).
foaje je m. roda, mnoinafoajei.

folklor i pridev folklorni oznaavaju

celokupnu kulturu i obiaje jednog
naroda; pogreno je svoditi ih na
znaenje narodnih igara (plesova).
Izraz nacionalnifolklor je pleonastian: treba rei samo folklor ili
nacionalni obiaji, narodna umet-

nosti sl.
fon: v. de.

FONETSKO I IZVORNO PISANJE: v. IZ VORNO PISANJE.

Forin os (Foreign Of ce).Pogreno
je Forenj. V. USTANOVE.

Formen (engl. Foreman), ne Foreman.

foto-: po P uvek spojeno, bez obzira
na znaenje (fotoaparat, fotoreporter, fotomontaa, fotokopija, fotokopirati; fotoelija, fotoelement,
fotosinteza). Prednost crtici se daje
samo u slobodnim i sluajnim

vezama kao foto-atelje, foto-izloba, foto-materijal.

Fo a, foanski, Fo ak (ree Fo anin), Fo anka. Poslednjih godina

preimenovana u Srbinje, ali bez
stvamog razloga (Foa je staro slo-

fra: v. don.

foka, dat. foki.

FRANCUSKA IMENA: v. DVOSTR UKA IMENA.

vensko ime grkog porekla).

foksterijer.
Foli Berer (Folies Bergre), ne Foli
Bere.

folk: folk peva, folk repertoar i sl.

(neobavezna crtica: v. CRTICA
3, 6).

fotos nije dobro umesto fotografija,

snimak ili slika.

Fran esko (Francesco), Fran eska

(Francesco), ne Fran -. Fran eski
(Francescht), Fran eskija, ne Franeskog.

Frankentajn (Frankenstein), ne
Franketajn.

51

FUTUR

frankofon (koji govori francuski:

frankofone zemlje Afrike). Ne
frankofonski.

freska: dat. freska' i fresci, gen. mn.

fresaka.

Fransoa (Franois): zbog dva vokala

front: v. ISTORIJSKI DOGAAJI;

VOJNE JEDINICE.

na kraju, najpogodnije je da ispred

prezimena ostane nepromenjeno

(npr.: Fransoa Miterana, Fransoa

fri-op (i cljuti-fri op, v. to).

Fruka gora; frulcogorski.

Miteranu itd.). Samo ako nema

druge mogu nosti,moe se menjati

fudbal, fudbaler; fudbalski: ne futbal

itd.

,,Fransoe, Fransoi itd.

Fransoaz (Franoise) ili Fransoaza;

u promeni Fransoaze, Fransoazin
itd. V. -e (FRANCUSKO).

Fudijama ili (planina) Fudi; suvino

je Planina Fudij ama jer rejama
znai planina. V. JAPANSKA IME'
NA.

Franjo, Franje, Franji: v. -o (IMENA); sv. Franjo Asiki; franjevac,

franjevaki, bolje nego francis-

Fuhimori (Alberto Fujimori, predsednik Perua), prema p. izgovoru, bolje nego Fudimori, prema izvornom japanskom.

Franjo Josif (austrijski car), bolje

nego Franc Jozef (po nem. Franz
Joseph). U prevodima s drugih je-

funkcioner i funkcionar.

kanac, -anskz

zika sree se i Franc Dozef,

Fransoa ozel i sl., to je sasvim

pogreno. V. IMENA VLADARA.

frekvenc(ij)a: v. -nca.

Furlanija,furlanski; stanovnik je
Furlan, . Furlanka. Suvino j e upotreblj avati ital. naziv Frijuli (Friulz).
FUTURz v. BUDUE VREME.

g.: v. gospodin.

gauo: v. -o (IMENICE).

Gacko, Gacka, u Gacku; Ga anin,

gazda: gen. mn. gazd, ne gazdi; gazda /Iilutin, gazda-Milutina, gazda-

-anka; gataki.

gajka, dat. gajci, gen. mn. gajki.

gala: gala ruak, gala predstava i sl.
(crtica nije potrebna: v. CRT[CA 4).
Galbrejt (Galbraith), ne Galbrajt.
galijot.

Galilej, galilejevski, ali imenom i prezimenom Galileo Galilei.

galimatijas oznaava samo nejasan,
zapleten govor ili pisanje: pogreno
ga je upotrebljavati u znaenju
zbrke uopte (,,ga1imatijas oko

deviza i sl.).

gama: gama zraci (v. CRTICA 5).

Gana, ganski; Ganac, Gankinja ili
Ganjanin, -anka.
garantija i garancija.

garsonjera (obinije) i garsonijera.

Gaskojn (Gascoigne), ne Gaskoin.
gastritis, ne gastrit.

-Milutinov itd. (ili sve bez crtice):

v. CRTICA UZ IMENA.

Gazela (velikim slovom kao naziv

mosta u Beogradu).
Gazimestan, ne Gazi Mestan.

gde god (bilo gde), gdegod (ponegde):

v. god
gde, kuda, kamo. Ne smatra se pravilnom upotreba rei gde, negde, igde,
nigde za oznaku cilja kretanja, npr.
Gde e?, Gde ste krenuli?,
Polji ga negde, Ne idem nigde.
U ovakvim reenicama treba upo-

trebiti kuda, nekuda, ikuda, nikuda, odnosno kamo, nekamo, ikamo,

nikamo (danas uglavnom zastarelo,

osim u hrvatskoj varijanti). Oblici

kud(a), nekud(a), ikud(a), nikud(a)

u starijemjeziku nisu oznaavali cilj

kretanja nego put kojim se prolazi
(up. ovuda, tuda, onuda), pa se ra-

53

GENITIVNI ZNAK

zlikovalo Kamo ide? (odgovor: Na

more, U podrum itd.) od Kuda ide?
(odgovor: Kroz brda, Preko dvorita
.
itd.).
ga (gospoa), gdica (gospoica).

gejzir i gejzer.

ansi, brani, kopi, kandi, tajni,

cisterni, smetnji, radnji, normi, tabli, pertli itd. Poneke od ovih imenica mogu imati i nastavak -a
(hord, alg, cisterna). Iskljuivo
ili preteno nastavak -a javlja se kod
osnova sa zavretkom na st, zd, t,

Generala danova: u Ulici (ulici)

generala Zdanova, ne ,,u General

c", , ks, ps: mnogo vrsta, lasta,

general-major (pridev: generalmajorski), general-pukovnik, generalpotpukovnik; general armije

GENmv MNOINE (imenice m.

danovoj. v. i ULICE.

generaltab, generaltabni ili generaltapski.

genije i genij.

GENITIV MNOINE (imenice .

roda). Ako se osnova imenica na -a

zavrava s dva ili tri suglasnika, u

gen. mn. one mogu izmeu njih da

umetnu nepostojano a ili da dobiju
genitivni zavretak-i. Prvom nainu
se daje prednost, pa je bolje npr.
primedaba, maraka, pripovedaka,
svetiljaka, kroanja, sabalja, basana nego primedbi, marki itd. S tim

ipak ne treba preterivati: malo ko

bi upotrebio oblike majaka, pomo-

ranada, sluaba, opazaka, dogama, junata itd., kakvi se mogu nai

u pojedinim gramatikama. Za ove
poslednje imenice najeinastavak
je -i, a takoe i za mnoge druge koje
nikad ne ubacuju nepostojano a:

lampi, molbi, borbi, nepravdi, hor-

di, avki, vojski, algi, kavgi, kal,

zvezda, bata, goa, boa, taksa,

elipsa itd.

roda). Imenice sa zavretkom kt, nt,

pt, rtu gen. mn. umeu nepostojano

a, bilo da to a mogu dobiti i u nominativu jednine ili ne: elemen(a)t elemenata, projek(a)t - projekata,
koncept - koncepata, patent - pa-

tenata itd. Preporu ljivijije gen. mn.

kontakata, delikata, inserata nego
kontakt i sl. Glas a se umee i kod
jednog dela imenica sa zavretkom
suglasnik +l: bicikala, ansambala
(bolje nego ansambl), ali samo
spektakl. Sa drugim suglasnikim
zavrecima umetanje a nije uobiaj eno: oblici kao akorada, obelisaka, diftonaga, patrijaraha danas su
uglavnom izili iz upotrebe. V. NEPOSTOJANO a.
GENITIVNI ZNAK stavlja se na
poslednje slovo da bi se razlikovao
gen. mnoine od oblikajednine, npr.
imam prijatelj, podaci iz institut,

znaenje rei. Sa istom vrednou

upotrebljava se i vodoravna crta,
znak duine: prijaielj, institut,

54

GENlTlV, PRISVOJNl

rei. Ne treba stavljati ove znake

kadaj e j asno daje posredi mnoina,
bilo po obliku imenice (projekata,
moibi) ili po susednim reima
(,,Imam dosta prijatelja, podaci iz

svih instituta i sl.).

GENITIV, PRISVOJNI: v. PRISVOJNI PRIDE VI.

GENITIV, SLOVENSKI: tako se

naziva genitiv upotrebljen umesto

akuzativa u odrenim reenicama,

npr. ,,Ne znam mu imena, Nismo

uli vaeg odgovora, ,,Prii, Marko, ne zamei kavge. Ovakav genitiv svojstven je starijem i narodskom jeziku; danas se uglavnom
uva u hrvatskoj varijanti, dok se u
srpskoj zamenjuje akuzativom (Ne
znam mu ime, itd.).

GEOGRAFSKA IMENA (pisanje

poetnog slova). Prema Pravopisu,
u imenima naselja, drava, zemalja
i kontinenata sve rei osim veznika
i predloga piu se velikim poetnim
slovima: Vmja kaBanja, Novi Sad,

Crna Gora, Bosna i Hercegovina,

Petrovac na Mlavi, Sjedinjene Amerike Drave. U ostalim geografskim nazivima samo prva re ima
veliko slovo (Jadransko more, Tihi

nistrativnihjedinica: Junomoravski
region, Moskovska oblast. Samo u
nekim sluajevima gde je ,,nekadanja opta imenica uglavnom...
postala sama po sebi vlastito ime,
kao Gorski Kotar, Srpska Krajina,
Hrvatsko Zagorje, P propisuje oba
velika slova, s tim to ni malo slovo

u drugoj rei ne bi bilo pogreno.

Transkribovana strana imena kao
Sijera Nevada, Rio Grande, Ist Ri-

ver, Long Ajlend piu se velikim slo-

vom obeju rei, budui da su ,,za na

jeziki sistem nemotivisana i neprozima. To ne vai za prevedena

strana imena kao Ognjena zemlja,
uta reka, Aralsko jezero, niti za

imena koja nisu geografska (v.

USTANOVE, NASLOVI).
Za nazive drava iz prolosti v.
ISTORIJSKA IMENA.
Za spojeve prideva s geografskim
imenom nema sigumih propisa: PR
60 daje s jedne strane juna Evropa, jugoistona Evropa, istona Sr-

bija, zapadna Bosna, s druge strane

Srednja Evropa, Srednja Amerika,
a u nekim sluajevima pravi razliku:
zapadna Evropa kao geografski
pojam, a Zapadna Evropa kad
oznaava zemlje i narode. U sva-

okean, Balkansko poluostrvo, Cmo-

kom sluaju, nazivi kontinenata i

istok, Suecki kanal, Rt dobre nade),

Severna Amerika, Juna Amerika,

gorsko primorje, Goli otok, Bliski

osim u sluaju da je i neka druga

re vlastito ime (Velika Morava).
Na isti nain piu se i nazivi admi-

drava pisae se s oba velika slova:

Severna Koreja, Novi Zeland itd.

geopolitiki.

god

55
Getingen (Gttingen), getingenski:
ne getingenki.
geto, m. roda, u mnoini sr. roda
(geta).
Gi (fr. Guy), ne Gij.

Gibson (Gibson), ne Dibson.

Gilbert: u engleskom se izgovara Gilbert (ne Dilbert), u francuskom
Zilber.

gladak, glai, najglai i glatkiji,

najglatkiji.

selje, u toku gradnje ovog naselja i \

sl.).

U funkciji prideva, ovaj oblik se

upotrebljava da oznai stalnu osobinu: vladajua klasa, olakava-

jue okolnosti, svetlea reklama,

letei tanjir itd. Nije pravilno upo-

trebljavati ga kao glagol, vezan za

odreeno vreme i praen prilokim

odredbama, npr. trenutno nedostajua sredstva, ,,nedostajua

sredstva za gradnju, ,,savremenije

misle iitaoci i sl.

GLAGOLSKI PRILOG PRoL1, gledalac (ne gledaoc), mn. gledaoci,

kao i sadanji (v. sledeu odrednicu), mora imati zajedniki subjekt
s glavnom reenicom. Stoga je
pogreno npr. ,,Preavi jedva stotinak metara, ukazala nam se jo
jedna ruevina; treba ili ,,Preavi... ugledali smo jo jednu
ruevinu ili Poto smo preli...
ukazala nam se jo j edna ruevina.

GLAGOLSKI PRILOG sADA-

NJI gradi se dodavanjem nastavka

-i na 3. lice rrmoine sadanjeg vremena: ekaju- i, rade-i, poznajui. Ovaj oblik uvek se odnosi na
subjekt glavne reenice, pa su pogrene npr. reenice ,,Pregledajui
evidenciju, pao nam je u oi veliki
broj izostanaka (treba: Dok smo
pregledali... ili: Pregledaju i evidenciju,zapazili smo...), Kakva su
iskustva steena gradei ovo naselje? (treba: dok se gradilo ovo na-

gledalaca.

glikoza i glukoza.
Gloster (Gloucester), ne Glo ester,
Glosester; Glosterir (Gloucestershire), ne Glosterajr.
gnev, gnevan, gneviti, razgneviti

(ekavski); oblici gnjev itd. su

ijekavski.

gnezdo (ne gnjezdo), gnezditi se,

ugnezditi se; ij ek. gnijezdo, (u)gni-

jezditi se.

Gnjilane, u Gnjilanu (ne u Gnjilanima, Gnjilanama).

god se pie odvojeno kad ima znaenje

svaki, bilo koji, npr. to god rekao,

koga god nae, kakvi god bili, gde

god se nalazio, kud god da odem,
kadgodeli itd. Sastavljeno se pie
u oblicima koji znae neodreenost,
npr. togod (poneto), kogod (poneko), kakavgod (nekakav), gdegod

GODINE I DECENIJE

(ponegde), kakogod (nekako), kadgod (pokatkad) itd.Kao godse pie

odvojeno.
GODINE I DECENIJE. Sedamdesete godine XX vekajesu godine
od 1970. do 1979, osamdesete godine od l980. do 1989, dvadesete

godine od 1920. do 1929. itd.

Naprotiv, decenije poinju jedini-

com i zavravaju se nulom: osma

56
gore-dole.

goreimenovani, gorenavedeni, gorepomenuti (sastavljeno po P), ali: ve

gore imenovani.

Gornji Milanovac, Gornja Stubica

itd. (oba poetna slova velika u irnenima naselja), Gornji grad (ime
gradske etvrti ili optine); gornja
Bosna.

decenija obuhvata godine od 1971.

gornjo-: gornjovaroki, gornjogradski itd.

do 1990, (rea decenija od 1921.

do 1930. itd.
Poslednja godina XX veka je
2000; prva godina XXI veka je
2001. V. i DATUMI.

Gorski kotar.

do 1980, deveta decenija od 1981.

godinu-dve.
godinji, godinjica (u spoju s bro-

jem): v. sLOENJCE s BROJEM

gol-aut, gol-razlika, gol-linija (s crticom); golgeter (sastavljeno).

Golijat (biblijska linost); golijat (div,
snaan ovek).
Goli otok; Golooto anin(nekadanji
logora na Golom otoku), golootoki.
Golsvordi (Galsworthy), ne Golsvorti.

Gomez ili Gomes (Gomez): v. -ez.

gonilac (ne gonioc), mn. gonioci,

gonilaca.

Gonzales ili Gonsales (Gonzlez):

v. -ez.

Gorski vijenac.

gorui (gorue pitanje i sl.) nije

pogreno, jer je to pridev nasleen
iz staroslovenskog, a ne glagolski
prilog (koji glasi gorei).
gospa: gospa Mara, ali gospa-Mare,

gospa-Marin itd. (ili sve bez crtice):

v. CRTICA UZ IMENA.

Gospi ,gospiki, Gospi anin, -anka.

Gospod (i Gospodin, kada je u tom
znaenju); malog u uzvicima i psovkama (gospoda mu njegovog, o,

gospode! i's1.). V. BOANSTVA.

gospodar: vokativ gospodaru, ree

gospodare; gospodarom i-em; gospodarov i -ev; Gospodar Jovanova
ili Gospodar-Jovanova (ulica).
gospodin: skraeno g. (ne g-n, g-na i
sl.); u mnoini gg. (ali je bolje titulisati pojedinano, npr. g. Mati ig.
Simi , ili pisati ucelo, npr. gospoda
poslanici).

57
gospodnji (u crkvenim tekstovima i
Gospodnji ).

gospoa: skraeno ga; gospoca:

skraeno gica.
gospotina (ne gospodtina).

goa: gen. mn. goa (ne goi).

gotovo: v. skoro.
Gradac: predloeno je da se menja
Gradca, Gradcu, po analogiji s

primerima zadravanja a' koje daje

P 60 (Zabrdca, Brgudca), a i radi

razlikovanj a od imena Grac (u Austriji). Drugi strunjaci smatraju da

je pravilno samo Gradac - Graca,
Gracu (kao sudac - suca i sl.).
Gradi anski Hrvati, s velikim G
kao etnografska skupina" ali i s
inaliln, opisno (PR).

griz

gran pri (fr. grand prix): velikim

poetnim slovom ako je naziv odre-

ene manifestacije.

gravira i gravura (od fr. gravure).

Francuski nastavak -ure kod nas se

neki put prenosi sai (lektira, uverti-

ra), a neki put sa u (broura, avantura).

GRKA IMENA: v. _@a s i z.

grko-rimski.
grebatii grepsti; grebao, grebala i
grebla; grebau i grepu.
Gregor i (slovenaki), Gregor i

(srpskohrvatski).

grejpfrut: u Hrvatskoj i BiH upotre-

bljava se i skraeni oblik grejp ili

grep. Predlone zamene limunika,
gorak, utunja i sl. nisu prihvaene
u praksi.

Gradika, u Gradiki i Gradici;

Bosanska Gradika, Nova Gradika, Gradi anin, -nka.

grend slem (oznaka teniskih turnira),

GRADOVI: v. GEOGRAFSKA IJENA.

Grini (Greenwich), ne Grinvi ;

grinki (meridijan itd.). Londonska

ne gren slem.

GRADSKE ETVRTI: v. ULICE.

etvrt s poznatom opservatorijom

Graham: tradicionalna transkripcija

kod nas (naroito u izrazu Graha-

nekoliko naselja istog imena u SAD

izgovaraj u se Greni :tako i Greni
Vilid (Greenwich Village), umet-

mov hleb), ali stvarni engl. izgovor

je Grej em ili Grem.

granata je samo artiljerijski metak;

pogreno je runa granata (bukvalan prevod engl. ili fr. grenade)
umesto runa bomba.

izgovara se Grini (ili Grinid);

nika etvrt u Njujorku.

gristi, grzen (ne grien: tako i izgrizen, nagrzen, ugrizen, odgrizen,

zagrzen itd., ali zagrien kao

pridev, v. to).

griz, ne gris.

Grocka

Grocka, u Grockoj; Gro anin,-anka;

groanski.

gro-plan (bolje: prvi ili krupni plan).

groteska, u groteski (bolje nego
groresci gen. mn. groteski (retko
grotesaka) .

Gru oMarks pogreno, treba Grau o

(engl. Groucho Marx).

grudi, gen. grudi (ne grudiju).

58
gubitnik je skovano po ugledu na
dobitnik, ne sasvim ispravnom
analogij om (ne postoji imenica koja
bi odgovarala imenici dobit), ali je
danas u irokoj upotrebi. Suvian je

anglicizam luzef:

gugutati, guguem i gugukati, guguem (pored gukati, guem).

gugutka, dat. gugutki, gen. mn. gu-

gutaka ili guguik.

grundig (marka), Grundig (fabrika) ;

guska, dat. guski (obinije nego gus-

Gruzija: gruzinski i gruzijski; Gruzin,

-inka i Gruzijanac, -anka (ne Gru-

guica (mala guska) i guskica

(odmila).

ne Grunding.

zijac, -ijka).

Gubec, Gupca, Gup ev.

gubitak, mn. gubici.

gubita: loe skovana re, alijoj dosad
nije naena zamena.

ci, kako je u PR), gen. mn. gusaka;

guji igui (drugi oblikje laki za

izgovor).

Gutenberg, ne Gutemberg.

ma), jova, unjkati, unjkav, bile su

odredba ipak ne iskljuuje pravo

nosioca prezimena da sam odredi
nain pisanja u skladu s porodinom
tradicijom (npr. Cincar-Markovi ).

hamajlija, hamaln), hamam, ha-

Haiti, sa Haitija, na Haitiju (ne na

Haitima, jer nije mnoina). Up. Tahiti.

h. Izvestan broj rei, kao aiva, am,

amajlzja, ama! (amalin), _amam,
asura, atar; aura (sa izvedenicaproglaene pogrenima u PR 60,
koji je doputao samo halva, ham,

sura, hatar, ahur joha, hunjkat,

hunjkav. Ovakvo ogranienje ne
odgovara stvamom stanju u knji.
jeziku istonih krajeva, gde se oblici sa h gotovo uopte ne upotreblj avaju. U novom PR uglavnom se
jedni i drugi oblici prihvataju kao
ravnopravni. V. i pojedine rei sah.
Habzburg (bolje nego Habsburg, pre-

ma P), habzburki; Habzburgovci

ili Habzburzi (dinastija).

Hadi. Picema Pravopisu, prezimena

S dodacima hadi, uzun i sl. piu se

hajde, hajdemo, hajdete; krnji oblici

hajd, hajdmo, hajte prema PR 60
piu se bez apostrofa. Oblici sa h,

prema PR, bolji su nego ajde, ajdemo itd.

Hajde de (nije potreban zarez
posle prve rei).
Hajd park (Hyde Park).

Hajduk Veljko, Hajduk-Veljka,

Haj duk-Velj kov itd. (ili sve bez crtice): v. CRTICA UZ IMENA;

NADIMCY.

sastavljeno, bez crtice: Hadipavlovic, lladioinerovi, Uzun-

haj deliti (engl. highdelity- viso-

mirkovi , Belimarkovi i sl. Ovo

svakako vai i za prezimena naPop-

liku hi , izg. haj faj (pogreno je

haj).

(Popdimitrov i sl.). Pravopisna

ka vemost), ee u skraenom ob-

hajka, dat. hajci, gen. mn. haj/ci.

60

Hal

Hal (Hal, engl. lino ime): razlikovati

od prezimena Hol (Hall).

halapljiv, halapivost, ne alapljv.

halo i alo (telefonski poziv).
Hamfri (Humphrey), ne Hemfri.
haps, hapsana, (idhapsiti, (u)hapenik, ne aps itd.

harakiri, mn. harakiriji. Ne harikiri.

hariti, bolje nego ariti.
haringa, dat. haringi, gen. mn. ha-

ringi i haring.

harlekin: v. arlekin.
harmonij um iharmonij.
Hart (engl. Hart, Harte): razlikovati
od Hert (v. to).
Havana (grad), havana (cigara).

Heder (Heather: engl. ensko ime): ne

Heter, Hiter.
Helen, Helada: v. Jelin.

hemisfera, ne hemisvera.
hemoroidi (uljevi), ne hemeroidi.
Hempir (Hampshire), ne Hempajr.

Henrih ili Henrik se esto upotreblj ava za imena pojedinih evropskih

vladara iz prolosti. Poto to nije ni
izvomi ni odomaeni oblik, bolje je
ime navoditi u originalu: Henri

(Henry) za engleske vladare, Hajnrih (Heinrich) za nemake, Anri

(Henri) za francuske itd. Up. Viljem.

hepiend.

herbarijum i herbarij.
Herceg Novi (bolje odvojeno prema
P), Hercegnovlj anin, -anka, hercegnovski.
Herod ne nego lrod (v. to).
heroin.
heroj, heroizma, heroina, heroika.

helij um i hel

Hert (John Hurt, l/Villiam Hurt, glum-

Helsinki, Helsinkija, helsinki; Helsinanin, -anka.

Hesiod, bolje nego Heziod. V. s i z

Hemfri ne nego Hamfri (v. to).

HEMIJSKA JEDINJENJA. Sloeni nazivi iji je prvi deo nepromenljiv piu se s crticom: natrijum-hlorid, magnezijum-sulfat, ugljen-dioksid, srebro-nitrat itd. Oni sa

spojnim vokalom o, kao hloro-

vodonik, sumporovodonik, piu se

sastavljeno.

ci): drugo je prezime Hart (v. to).

(izgovor).
hidratantni krem (koji vlai kou),
ne hidrantni.
hidro- uvek sastavljeno: hidrocentrala, hidroelektrana, hidroavion itd.

Hilandar, hilandarski, bolje nego

Hilendar, hilendarski.
hiljadarka, dat. -arci i arki, gen. mn.
-arki

Hristos

61
Himalaji, na Himalajima: nije uobiajeno Hinialaj a, na Hiinalaji.

Hojgens). Za iscrpnije podatke v.

Pravopis, take 165-169.

hiper- uvek sastavljeno: hipermoderan, hiperprodizkca itd.

holokaust (grka re, danas u znaenju ,,pokolj Jevreja pod nacisti-

hiperrealizam, hiperrea1isi(a), -isiiki.

hitac, hica, mn. hici.

ma): nema potrebe da se prenosi

engleski izgovor hoiokost.

Hon, Goldi (Goldie Hawn), ne Houn.

Hju (engl. Hugh), ne Hjug, Hjud;

Honduras, Honduraanin, -anka:

hlapiti: kao ishlapiti (v. to).

Hongkong (bolje nego Hong Kong);

hongkonki.

Hj uz (I iighes, prezime).

hobi, hobija, mn. hobiji.

hoe-ne e; hou-ne u.
Hok, Hokins (Hawk(e), Hawkins): ne
Ho uk, l-Ioukins.
hokus-pokus.

Holandija: naglasak je na drugom

slogu, ne na prvom.

HOLANDSKA IMENA. Holandski

jezik ima sloen vokalski sistem i
nedoslednu ortograju, pa je teko
dati sigurna pravila za transkripciju. Spoj ae se prenosi kao a (Claes
- Klas), ee kao e (Hermeer ~ Ver-

mer), oo kao o (Joop - Jop), oe kao

u (De Boer - De Bur), ou kao au

(Houien -- Hauteli), ij kao ej ili aj

(Dijkstrci ~ Dejkstra ili Dajkstra),

ui i ziv kao oj (Ziiider Zce - Zojder

honduraski, bolje nego honduraki.

honorisati ili honorirati (nagraivati

honorarom), ne honorarisat.

Horhe (p. Jorge), portugalsko (i brazilsko) Jorge izgovara se Zore (ne

Zorge).

ho-ruk (uzvik).
Hose (p. Jos), ne Hoze. Portugalsko (i brazilsko) Jos izgovara se
Zoze.

Ho i Min iii Hoimin (bivi saj gen),

hoiminski.

hranilac (ne hranioc), mn. hranioci,

hranilaca.

hrapav, lirapavost, ne rapav, rapavasi

hrbat, hrpia ili hrbaia.

Ze, Cray if- Krojt). Spoj .sah se ita

sh (ne .), npr. .chevenifigefi ~ Shev'eiiiiigen; slovo g se gotovo uvek

hrak, mn. hrci ili hrkovi.

prenosi kao g (Van Gogh - Van

Gog, Huygens -- Hajgens ili bolje

Hristos i Hrist, u padeima samo:

izgovara h, ali se kod nas po tradiciji

lirid je obino . roda, ali se doputa i

m.: te visoke hridi ili ti visoki hridi.
Hrista, Hristu, Hristov.

hromozom

hromozom, obinije nego hromosom.

62

hropac i ropac.

hteo ne hteo (bez crte prema P). Isto

vai i za druge spojeve ovog tipa:

hrskati, hrskav, hrskavica, ne rskati,

rska rskavica.

huka, dat. huci.

hrvatina, ne hrvattina.

znala ne znala, radio ne radio itd.

humka, dat. humci, gen. mn. humk.

humoreska: kao groteska (v. to).

hrvati se, hrvapogreno, treba: rvati

se, rva.

hura i ura (uzvik).

Hsinhua (agencija) ne nego Sinhua.

hvale vredan (ne hvalevredan).

i. Pogrene su konstrukcije kao ,,nerazvijene i zemlje u razvoju, na

potanskim i alterima banaka,

izmene penzijskog i zakona o

doprinosima, gde je atribut ostavljen bez imenice. U takvim sluajevima imenica se mora ponoviti
(nerazvijene zemlje izemlje u raz-

voju) ili upotrebiti drukiji sklop

reenice (nerazvijene zemlje i one
u razvoju; na alterima pota i banaka).

Vidi i: ni.

i-: v. ni-.

iakoisastavljeno u znaenju mada,

pren1da(,,Pomoi u vam iako sam

umoran), inae rastavlj eno (,,Ako

moe i ako zna, pomozi: I ako
padne, nee se razbiti).

Iberija; Iberac (bolje nego Iberijac);

iberski (bolje nego iberijski), Ibersko poluostrvo.
ibn: v. el.

Ibzen (uobiajeno kod nas; prema

norvekom izgovoru tanije je Ibsen).
-ica. Od imenica s ovim zavretkom

prisvojni pridev zavrava se na

-iinf kraljiin, drugariin, Dani-

na, Mimi ia,ajiia na., na kralji-

cin itd. Izuzetak su imenice na -ica

(v. to).

-i, ne -i, u svim slovenskim prezimenima osim srpskohrvatskih (slove-

nakim, poljskim, ukrajinskim itd.),

kao i u ruskim imenima po ocu:

Sergejevi , Nikolajevi itd. Oblici

kao Oton upan i ,Petar Ili

ajkavski, mada ih P (taka 105

e) doputa kao dubletnu mogu nost, danas su zastareli.

Od sh. linih imena neka imaju

-i a neka -i: Radi , Dobri ali

Mili ,Batri itd.

Imenice koje oznaavaju vrioca
radnje imaju nastavak -i: vodi,
goni, brani, tekli, ribi. V. i:
-jevi; ljuti; moskvi .

64

.v...

iiji, i od ega, iza (ijeg itd.

ii. Izraz Kako ide?" puristi nazivaju germanizmom i trae da se zameni sa Kako je?; ipak, drugi

slini spojevi, npr. ,,lde li?, Kako

ide posao?, Ovako ne ide definitivno su usvojeni u knji. jeziku.

Ii na (neto) u znaenju teiti

(neemu) pripada birokratskom sti-

-ijac sejavilo u novije vreme pod uticajem ruskog jezika. Za neka imena je takav zavretak neizbean

(npr. Sirijae, Libijae), ali gde god

je mogu e treba mu pretpostaviti
sufikse -ac ili -ijanaa Somalae,
Tanzanae, Bolivijanae, ne Somali-

jac itd. Tako i Gruzin (ili Gruzijanac) iBask, ne Gruzij ae i Baskij ae.

lu. Re eniee kao ,,Mi idemo na to

vei izvoz, Ne treba ii na po-

-ijei -ij. Latinski nastavak -ius kod

Cilj namje da to vie izvezemo,

Ne treba traiti izlaz u poskupljenju i sl.

dius - Ovidije i sl. U zajednikim

imenicama se upotrebljava i nastavak -ij: genije, patricije, nuncije i
genij' itd. V. -ijum.

skupljenja mogu se bolje iskazati:

identian, identitet, identifikovan'

(-icirati), ne indentian itd.

nas se u imenima zamenjuje obavezno sa -zje, npr. Iu/izzs - Julije, Ovi-

ijedan (ikoji), i od jednog, i o jed-

nom itd.

idi mi - doi mi (crta s razmakom):

v. CRTA.

ijekavski, ijekavac, ijekavsitina,

Iglesijas (Iglesias, p. prezime): ne

Inglesij as, I glezij as.

-iji: v. -ji.

iglu (eskimska kuiea od leda), ne

-ijka: v. -ijae

iglo.
ignorantski znai neznalaki; ne

moe znaiti koji neto ili nekoga

ignorie. U tom znaenju treba
upotrebiti ili neki oblik glagola ignorisati ili prideve nemaran, nipodatavcui, potcenjivaki i sl. Ig.noraneija znai neznanje, nije
isto to i ignorisanje.

'Igo (fr. Hugo), Igoa, Igoov.

-ij: v. -ijum.

obinije negojekauski itd.

-ijski: ovaj nastavak javlja se u pri-

devirna izvedenim od imeniea na

-ija (istorijski, televizijski, komij-

ski, austrijsiifi) i od svih imeniea iji

se genitiv zavrava na -ija (Mali,

Malija - maifjski, Tokio, Tokija tokijski, a/uminij, aluminija - aiu-

minzjski). Upotreblj ava se i u nekim

drugim sluajevima gde ne postoji

pogodnij i sufiks: gegijski, tosikijski

(nazivi dvaju osnovnih dijalekata

albanskog jezika, od imeniea Gega
i Toska), baskijski (od Bask, v. to).

65

IMENA

-ij u, kao nastavak za genitiv mnoine,

javlja se u gost gostiju, koko kokoijzt, va - vaiju i u nazivima

delova tela: oiju, uiju, prstiju

(pored prsta), noktiju (i nokata),

/costijzt (i kosti), prsiju (pored prsa

i prsi). Pogreno je zubiju, ustiju,

grudijtt, vratiju. Vidi i sviju.

-ijum i -ij od lat. -ium (npr. kalcijum

- ka/eij, kriterijum - kriterij, auditorijum ~ auditorij itd.) podjedna-

ko su dobri nastavci; prvi se danas

u Srbiji vie upotrebljava. Pogreno
je pisanje bezj (ka/cium i sl.).

ikad(a) (bilo kad).

IME I PREZIME. Lino ime uvek

dolazi ispred prezimena, npr. Petar

Vasi ; obrnuti poredak (Vasi Petar)

treba primenjivati samo u spiskovima, gde je neophodan zbog az-

bunog reda.

Muka prezimena se moraju menjati po padeima kao i imena (za

Petra Vasi a, s Petrom Vasi em, ne

za Vasi Petrai sl.). Ako istom pre-

zimenu prethode muka i enska

imena, prezime e biti nepromenljivo jedino ako je ensko ime na poslednjem mestu: od Gordane, Petra

i Branka Vasi a; od Petra, Branka

ikamo (bilo kamo; bilo kuda).

i Gordane Vasi . V. i ENSKA

PREZIMENA.
Strana muka imena ispred prezimena ne treba ostavljati nepro-

iko, ikoga; i o kome, i za koga itd.

il Vernovi romani, pria o ar/i

ikakav, i od kakvog, i za kakvu itd.

V. n-.

V. niz
ikoji, i od koUe)g(a) itd. V. ni-.
ikoliko (makar koliko).
iks-noge; iks-zraci (ili bez Crtice: v.

CRTICA 5).

kud(a) (bilo kuda). V. gde, kuda,

Ifarno.
ilirski pokret, i/irizam (v. POKRETl); iiircic.
imalac (ne imaoc); mn. imaoci, imafaca.
i malo (= makar malo, iole); P ne

predvia pisanje ima/o.

imao-nemao, ima/a-nemala.

menjena: umesto sa Rej ar/som,

ap/inu, treba s Rejom ar/som,

romani i/a Verna, pria 0 ar/Iju
ap/intz. Ipak promenlj ivost prvog

dela izostaje kod mnogih vanevropskih imena gde ne znamo tano da

lije posredi ime i prezime ili
vielano ime, npr. Seku Ture, Idi
Amin Dada, Bani Sadr, Pol Pot itd;

isto i kod svih kineskih imena (v. to).

V. i: .IAPANSKA IMENA; DVOSTR UKA IMENA.

IMENA. Pored prethodne i sledeih

odrednica v. i: IME I PREZIME;

D VosrIz UI<A IMENA; ENsKA

IMENA; ENsKA PREzIMENA;
GEO GRAFsKA IMENA; MITO-

IMENA LISTOVA

Lom IMENA ,- Zi VoTINJSKA

IIIIENA; HOLANDSKA IMENA,

ITALIJANSKA IMENA; JAPANSKA IMENA; KINESKA IMENA;
POLJSKA IMENA; PORTUGALSKA IMENA; RUSKA IMENA;
KLUBOVI (IMENA); NADIMCI;

IIMRKE; takoe pojedina imena i

karakteristine zavretke.

IMENA LISTOVA i asopisa ne treba prevoditi: Muvman uvrij e, ne

Radniki pokret; ,,Nejer, ne
Priroda itd.

IMENA NARODA, dravljana, sta-

novnika mesta i pokrajina piu se

velikim poetnim slovom: Arapin,

Grk, Francuz, Evropljanin, Sloven
(Slaven), vaba, Voj voanin, Lianin, Zagorac, Bavarac, Dubrovanin, Londonac itd. Kod imena

koja se mogu shvatiti i kao oznake

rasa postupak nije ujednaen: ve-

likim slovom se piu Indijanac,

Jevrejin, Rom, Ciganin (PR predvia i ciganin ,,gurativno), uvek

malim belac, crnac i crvenokoac.

Upotrebljeno kao zajednika

imenica za oznaku predmeta, ivo-

tinje, biljke i sl., ime naroda se pie

malim slovom: arplaninac (pas),

hercegovac (duvan), arapin (konj)

i
itd.
Prisvojni pridevi od ovih imena
piu se velikim slovom (Nemev,
Spli ankin itd.); pridevi na -ski,

-ki, -ki imaju malo slovo (azijski,

66
engleski, njiijorlri), osim ako su u
sastavu geografskog imena (Sre1nski Karlovci, Be ka uma).
V. ileanac; kozak; Muslirnan;
Primorac; preanin; Sik; solunac.
IMENA PAPA treba uvek davati u
prilagoenom obliku, a ne u italijanskom: Jovan (ne ovani), Pavle
(ne Paolo), Pije (ne Pio), Grgur (ne

Gregorio), i tako isto Benedikt, Klement, Sikst, Urban, Bonifacije itd.

Ital. Innocenzo kod nas glasi Inokentije ili Inocencije, a ital. Leone
- Lav ili Leon.

IMENA VLADARA danas se uglavnom ne prevode: Elizabeta (Elizabeth), Luj (Louis), Huan Karlos
(Juan Carlos), ne Jelisaveta, Ludo-

vik ili Ljudevit, Jovan Karlo i sl.

Ipak se prevedeni oblik mora upotrebiti u sluajevima gde je odavno
prihvaen: Petar Veliki, Karlo V itd.
Ako se redni broj pie slovima, ima
veliko poetno slovo: Karlo Peti,

.
i:
Petar Prvi Kara or evi Vidi

NADIMCI; Franjo Josif; Henrik;

IMENICE MUKoG RODA NA

-a u jednini dobijaju atribut u m.
rodu: na sluga, dobar sudija, veliki vojvoda, bogati gazda i sl. One
koje po smislu nisu izriito vezane

za mukarca mogu imati i atribut u

. rodu: Onje velika pijaniea, Bio

je naa dobra muterije. U mnoini

sve ove imenice prelaze u . rod: te

ino-

67
sluge, sve sudije, .stareine su nare-

dile, dole su kolege i sl. Po mi-

ljenju M. Stevanovi a, nije pogrena

ni upotreba mukih oblika prideva i
glagola u mnoini (slaganje po
znaenju), kao u primeru iz Ive

Andri a ,,I jednog i drugog su podsticali mo nipae.

Indijanci: suvino je ameriki Indijanci (obino u prevodima sa za-

padnih jezika, u kojima ista re

znai i Indijanac i lndijac). Kod nas

pridev ima smisla samo ako se go-

vori o severnoamerikim, srednjo-

amerikim odn. junoamerikim

Indijancima.

imenilac (ne imenioe), mn. imenioei,

imenilaca.

indijanska imena: v. NADIMCI.

Imotski, iz Imotsko g, imotski (pridev),

indoevropski; Indoevropljani.

Imoanin, -anka.

Indijski okean.

impulsivan, bolje nego impuizivan.

Indonezija: Indoneanin, ne Indonezijac; indoneanski, bolje nego indonezijski.

imun, imunitet na neto (ili prema

infarkt, ne infrakt.

imperfekt i imperfekat.

neemu), ne od neega.

-in: v. -ov.

inae: ponekad se upotrebljava kao

suvian umetak (,,Petrovi je inae

roeni Beogra anin i sl.): mada

takva upotreba u naelu nije pogrena, ne treba s njom preterivati.
inadij a, inadika, dat. inadiki.
incest: pridev incestni ili incestualan.
indicija je znak na osnovu koga se izvodi neki zakljuak (obino o

krivinom delu), indikacija je uputstvo, ukazivanje, a u nnedicini

oznaava oboljenje ili simptom kod

koga treba primeniti odreeni lek.

indigo: indigo papir. indigo kopija

(crtica neobavezna, v. CRTICA 3).

Indijanapolis (Irtdianapolis), ne Indijanopolis.

informatika je nauka o korienju i

prenoenju informacija (prvenstveno pomou raunara), pogreno

je upotrebljavati tu re da oznai
skup informacija ili nain obavetavanja javnosti.
infra- sastavljeno: infracrven, infrastruktura itd.
inicijativa za neto, ne o neemu.
inj akcija (irilicom mnjekunja). Izgo-

vor sa nj (nrbekllhja) vie odgovara

glasovnim zakonima naeg jezika
nego in-jekczja, kako propisuju
prirunici. Pogreno je ,,inekcija.

Up. konjunktura.

ino- se javilo najpre u inokorespondent i inokorespondencija, a u no-

vije vreme i u inopartner; inozastupnik, ino/credit i sl. Ovakve slo-

68

insekt

enice nisu pogrene, ali izvan usko

strunih tekstova bolje erei inostrani partneri sl. P doputa i pisanje
s crticom kad su u pitanju ,,slobodne, katkad ironine sprege, npr.

trebu instrumentala uz glagole vidi

S(A) + INSTR UMENTAL; oceniti;
okarakterisati; okvaiifikovati; oz-

itio-fitdbaier, ino-direktive.

naiti.

la: iekarom i iekarenfz, vodeniatrom

ivodeniatrem, itd. V. i put. Za upo-

insekt i insekat.

insulin, bolje nego inzuiin.

insert znai umetak (od lat. inserere

- umetnuti), posebno lmski snimak
koji se ubacuje u televizijsku emisiju. Pogreno se upotrebljava u zna-

intendant, intendantztra, itttetidant-

enju odiomak ili iseak.

instanc(ij)a: v. -nca
instant: instant supa, instant kafa i

sl. (crtica nije neophodna: v. CRTICA 4).

instinkt, instinktivan.

INSTRUMENTAL imenica mukog

ski.
interegnum.
interes nije pogreno u znaenju interesovanje, zanimanje (npr. Nema interesa za ovaj predlog; ,,Sa
interesom su pratili do gaaje).
intermeco je m. roda, u mnoini
obino srednjeg (intermeca), mada

PR 60 daje ,,intermeci.

Internacionala (veliko I kao naslov

roda ima nastavak -em ukoliko se

imenica zavrava na meki suglas-

nik, tj. naj, ij, nj, , , , , ili c:

himne i naziv odreene organizacije), ali: Prva (Drztga, Tre a) internacionaia; isto i S rimskim

znfzajem, konjem, noem, krojaem,

brojem: I (II, III) irzternaciotiaia.

iovcetn itd. Ali ako suglasniku neposredno prethodi glas e, nastavak

e glasiti -onr sprejom, hmeijom,

intoksikacija (trovanje), intoksicirati ili intoksikovati. Ne intoksinacvl

iapeom, Be om, zecom, mesecom

itd. Od prvog pravila mogu odstupiti imenice na -s (juriom, piisiom,

gztiaom, pored juriem itd.), od
drugog pojedine imenice na -c i na
-ij (streicem, svecem; prijateijem,

uiteijem, upravne/jem, pored reeg prijateijom itd.). Me uimeni-

cama na -ar, car ima samo carem,

dok za ostale nema sigurnog pravi-

ja, intoicsrinirati.

intriga, dat. intrigi.

lnzbruk (bolje nego Insbruk, prema

P). Up. Az gzbufg,Habzbz rg.

inenjer: bolje nego ininjer; skrae-

nica in. (ne ing.) Inenjering (engl.

engineering pri lagoeno naem obliku inenjer).

ishlapiti

69
ininjerija., ininjerijski, iiiinjerfic'
uobiajeno je u vojnoj terminologiji,
mada bi tanije bilo inenjerija itd.
-io. Iinenice na -io dobijaju j ispred

padenih nastavaka -a, -u, -if sa

raciija, na radiju, u studijima (ali:

radiom, .ifcenariomj Instrumental
ima zavretak -iom (ne -ijem), pris-

vojni pridev (kod imena) zavrava

se na -iov (ne -ijev): Mario, Mariorn, Mariov; Antonio, Antoniom,

Antoniov (za razliku od: Antonije,

Antonijem, Antonijev); Tokio, Tokiom itd.

-ioc pogreno, treba -i/ac: nosiiac,

tiii/ac, iniiac, prevodi/ae, pove-

ri/ac, pratiiac itd. U gen. mn. nosi-

iaca (ne nosioca), tuiiaca (ne

tufioca), itd. Up. -a0c.

ionako (npr. Ne urite, voz ionako

kasni; ali Moe i ovako i onako).

-ionar i -ioner podjednako su dobri

nastavci; e je danas obinije (miiioner, ini/icioner, ko/ekcioner,

fiinicioner itd.) osim u rei misio-

nar i donekle reakcionar Samo sa

e javlja se re penzioner

iotkud(a).
i po: v. p (=poia).

IRA; v. SKRA ENJCE NA _a

-irati, -isati, -ovati. Sva tri nastavka
javljaju se u glagolima stranog

porekla; esto hrvatskim oblicima

na -irati (operirati, regu/irati, or-

ganizirati, koinponirati itd.) odgovaraju srpski na -isati (operisati,

regu/isati) odnosno na -ovati (organizovati, komponovati). Mnogi glagoli, ipak, imaju i u Srbiji samo nastavak -irati. citirati, studirati, tre-

nirati, te/efonirati, provocirati, finansirati itd. V. i pojedine glagole.

iridijum i iridij.
Irig, Irianin, Irianka, iriki; Iriki

venac.

Irod (ne treba iz zapadnoevropskih

jezika prenositi oblik Herod); Irodijada (ena Iroda Antipe).

iscrpsti i iscrpiti; iscrpUen (obinij e)

i iscrpen. Menja se kao crpsti odn.
crpiti (v. to).
iscuriti, iscurio, iscurie, ne iscureti

itd.

ishitren. Glagol ishitriti, koji je danas iziao iz uporebe, znaio je

izmisiiti, pronai. Pored toga, za

tipni pridev ishitren renici daju i
znaenja izvetaen, nameten i

vet, dovitijiv, iukav. Danas se

uglavnom upotrebljava u znaenju
uraen na brzinu, nedovoijno pri-

premijen, kao u spojevima isliitrena odluka, ,,ishitren potez i

sl. Bolje je u tom smislu upotrebiti

neki drugi izraz: prenagijen, brzopiet, nepromiijen, iznuen i sl.

ishlapiti, ish/apio, -i/ai ishiapeti

(ijek. ishiapjeti), ishiapeo, -eia
(ijek. ishiapio, -pjeia).

70

iskipcli

iskipeti, iskipeo, is/fipee (ijek. iskipjefi, iskipio, iskipjela), ne isklifi

itd.
iskoristiti: iskorien, iskoriczvati i
(ree) iskoriten, iskorifczvczfi.
iskosa.
iskrvariti, iskrvaviti: kao krvczrifi,
/crvczviii (v. to).
ispiti: isplj, spijmo, ispijte.
ispoetka: po P spojeno u znaenju
'isprva' (npr. ispoetka j e tako mislio), ali: krenimo iz poetka.

ispotovati je neologizarn, skovan kao

svreni glagol prema nesvrenom
potovati: nema razloga da se smatra nepravilnim.
ispotiha i isriha (v. to).
ispravka, dat. ispravci, gen. mn.

ispravki (ree isprava/fa).

ispred. Nije dobro u znaenju u ime,

npr. govoriti ispred kolektiva,

Pozdravio ih je ispred svog preduzea.

ispreka (ijek. isprijeka): po PR uvek

sastavljeno, pa i kad znai ,,s one

strane Save, iz Vojvodine. Re e
ispreko.

isprva i isprve.
is- ne nego i-: ikolovati, iunjati se

itd.

-ist(a): realista, egoista, .socijalista

itd. (obinij e) ireaiisv, egoist, soci-

jalist. Mnoina je danas u svakom

sluaju na -i (reci/isti itd.).
Istanbul (takoje u PR 60, pod odrednicom Stambol; obinije nego Istambul). Samo u istorijskom kontekstu upotrebljavaju se nazivi Stambol (Stambul), Carigrad, Konstantinopolj (Konstantinopol), Vizant (v.
Vizczrztija).

isti kao zamenica, umesto on, ovaj i

sl. (npr. ,,zanatska delatnost i tro-

kovi koji su za istu vezani) nedopustivo je izvan kancelarij skog j ezika.

istiha (=potiho, neprimetno) i ispotiha.

istona (Istona) Evropa, istonoevropski; istono Srbija itd; Istono rimsko carstvo (P doputa i

Istonorimsko carstvo). V. GEOGRAFSKA IMENA; v. i sledeu

odrednicu.

ISTORIJSKA IMENA. Nazivi

drava iz prolosti, prema P, piu se

velikim slovom samo prve rei: Tursko carstvo, Mleta ka republika,

Austrougarska carevina itd. To se

odnosi i na nezvanine nazive

prolih i sadanjih zemalja kao Re-

publika svetog Vlaha, Zemlja izlazeeg sunca (Japan), Zemlja hiljadu

jezera (Finska), Tre i rajh, Istona
Nema ka, Zapadna Nema ka itd.,

kao i na nazive administrativnih jedinica (Beogradski paaluk, Drav-

71

ITALIJANSKA IMENA

ska banovina). Malo slovo P preporuuje za ,,neustaljene, slobodne

opisne nazive, navodei primere
odnosi nove srpske kraljevine i
crnogorske kneevine, gordi Albion, crnouta monarhija i sl.

ISTORIJSKI DOGAAJI, prema P,

piu se velikim slovom prve rei kad

karakter imena: Rat dveju rua, Seoba naroda, No dugih noeva.

V. i: POKRETI; RAZDOBLJA.
isto takoe pleonazam: treba samo
isto (z) ili samo takoe.

istovarivati, istovarujem, ne istovarati, istovaram.

god imaju oblike vlastitog imena.

istovj etan se danas priznaje kao pravilan ijekavski oblik, mada je ranije

slovom pisati nazivi s pridevoin ili

propisivano da se i u ijek. kae samo

isto vetan.

Prakti no to znai da e se velikim

rednim broj em na prvom mestu, kao
Drugi svetski rat, Stogodinji rat,
Kriniski rat, Sarajevski atentat,
Kosovska bitka, Selj aka buna, Prvi

Ist River (oba velika slova prema P).

istruleti i istruliti: v. traleti.

srpski ustanak, Vartolomejska no,

Dugi mar itd. Ovo obuhvata i na-

istup normalno u znaenju javno istupafnje, pojava pred svetom i sl.

Up. nastup.

(Solunski front, Sremski front,

Tre a ofanziva, Beogradska ope-

isukati: kao zasukati (v. to).

zuma (Poarevaki mir, Minhenski

iauriti se: v. aura.

zive frontova, ratnih operacija i sl.

racija) i mirovnih i drugih sporasporazum, Be ki dogovor).

Maliin slovom piu se nazivi u

mnoini (oba srpska ustanka,
/fftsta/fi ratovi), kao i nazivi ratova

u kojima se imenuju obe strane

(firmcusko-pruski rat, irczffko-iran-

.ski rat), jer se shvataju kao opisni.

Za revo/ztcijtr v. tu re. Nazivi s
imenicoiii na prvom ine-stu piu se
inaliin slovom, npr. boj (bit/ca) na
Kosovu, buna protiv ciahija, :istana/r u Hercegovini, osim onih simbolinih i ligurativnih, koji imaju

i suvie.

iileti, iileo, lela (ne iiliti

itd.); ijek. iiljeti, iilio, iifjeia.

ita, i od egaf, i o emu itd. V. ni-

ITALIJANSKA IMENA (NAGLASAK). Mnoga ital. imena kod nas

se pogreno naglaavaju na pretpos-

lednjem slogu, dok im je stvarni

naglask na treem slogu od kraja.

To su pre svega MOdena (rimuje se
s ,,vodena), Akomo (rimuje se s
,,lakorno), zatim Rlmini, PEzaro,

BRlNdizi, BERgamo, TA ranto, KA-

ijari, szare, ANeio, Mladi i,

72

itd.

iROlamo, DoMEniko, MANgano

i dr.
Za izgovor ital. imena vidi , s, z,
kao i pojedinana imena.
itd. (ne i t. d.)
i te kakav, i te kako, i te koiiko.

parnjaka na -iti, jer se odgovarajui

prelazni glagoli gotovo uopte nc

upotrebljavaju. Otuda razlikovanje
zavretaka -iti i -eti ncma u dananjem jeziku ni priblino onaj
znaaj koji su mu po tradiciji pridavali gramatiari. V. oiveti.

-iti, -eti. Za mnoge glagole izvedene

od prideva gramatiari propisuju

-itis (ne -it) u nazivima oboljenja:

kada pokazuju da se na nekoga ili

neto prenosi osobina iskazana

i to. Ovaj izraz sme se upotrebiti samo

da neko ili neto stie dotinu oso-

zavrena, tj. tamo gde bi mogla da

doe i taka. Ispravno je, npr.: Naknada se plaa po kvadraturi stana,

zavretak -iti kada su prelazni, tj.

pridevom, a zavretak -eti (ijek. jeti) kad su neprelazni, tj. kad znae
binu. Ta razlika se jo uva kod ma-

njeg broja glagola kao to su otupiti (uiniti tupim) otupweti (postati

tup), oslepiti, osilijepiti (oduzeti vid)
- oslepeti, osltjepjeti (izgubiti vid),
pocrniti (obojiti u crno) - pocr-

n(j)eti (postati crn). Kod veine

drugih glagola ova razlika se de-

limino ili potpuno izgubila. Glagoli

ozdraviti, slabiti, oslabiti upotreb-

ljavaju se danas samo u obliku na

-iti: tako ioelaviti, omlitaviti, olabaviti, ooraviti (mada ovi jo imaju

i radni pridev na -eo: oelaveo itd.).
Parovi osijediti - osijeceti, ostariti ~ ostarjeti, omraviti ~ omraveti

bronhitis, apendicitis, gastritis,

dermatitis, kolitis itd.

posle reenice koja je po smislu

i to: za stan do 30 mg l00 clinara...

itd. Pogreno je: Naknada prema

kvadraturi stana iznosi, i to... ili:
Naknada se plaa na sledei nain,
i to... gde je i to sasvim suvino
posle izraza na sledei nain.
i t. sl. (= i tome slino).
-ium ne nego -ijttnz (v. to).
-iva je est suks u novijim reima,

za ljude i za sprave, ne samo od

glagola na -ivati (isteriva, raz-

reiva , potpaUiva itd.) nego i od

onih na -avati (pojaivti , zamrzi-

va, oglaiva, omekivci itd.).

jo donekle uvaju tu razliku u

Ivani Grad, ivanigracilski.

ijekavskom, dok se u ekavskom

Ivo: Ive Andri a, Ivi Andri u, lvin,

obinije nego Iva, Ivu, Ivov. V. -o
(IMENA).

upotrebljavaju samo oblici osedeti,

ostariti i omraviti. Glagoli kao ze1en(j)eti se, ogrub(})eti, zanemeti

(zanijemjett) i drugi ostali su bez

'73

izuzev

izata (izato) ili iza ta, i za to (P

doputa oba naina pisanja). Up.
nizata.

izbiti: izbij, izbijmo, izbijte.

izbledeti, izbiedeo, ijek. izbiijeceti,

izbiijedio, izbiijeajela. Upotrebljava se i u prelaznom znaenju ,,ui-

niti bledim, mada bi po pravilu tu

morao doi glagol izblediti, izbledio (ijek. izblijediti, izblijeciio). V.

-iti.

izmalena.

izmeu. U upotrebi s brojevima, ne

treba veznik i zamenjivati crtom: ne

izmeu 18-20 asova nego izme u 18 i 20 asova. Up. od.

izmestiti: obinije je premestiti, pre-

seliti. U znaenju iaiti, uganuti

ne spada u knji. jezik.

izmusti: izmuzen (ne izmuen).

iznebuha.

izbliza; izblie.

izneti: v. -neti

izc- ne nego isc-J iscrtati, iscepkati

izokola.

itd.

iz- ne nego i:
ieljati itd.

ia(h)uriti se,

IZOSTAVLJENI GLASOVI: v.
APOSTROF; SAZETI SAMOGLASNICI.

izdaleka; izdalje.

iz poetka: v. ispoetka.

izdatak, mn. izdaci.

izrana (= rano, zarana), izranije

(= odranij e).

izdubiti: v. dubiti.

izgladneti, izgladneo, ijek. izgladnjeti, izgladnio, izgladnjela. Izgladniti, izgladnio znailo bi uiniti

gladnim. V. -iti.

izgrebati i izgrepsti: v. grebati.

izgrizen, ne izgrien: v. gristi.

izraz: doi do izrazai doi do izra-

aja jednako su dobri oblici.

izrcda (= redom).
izs- ne nego is-: islikati, isijavati itd.
iz- ne nego i-: ietati se, itrikati,

iunjati se itd.

izh- ne nego ish-s ishodite, ishraniti

izuzetak, mn. izuzeci, gen. mn.

izjedna.

izuzetan ima naglasak na prvom

slogu: pogreno je izuzetan, izuztno.

itd.

izjutra.
izloba, gen. mn. iziobi i (ree)
izloaba.

izlj ubiti (ne iljubiti).

iziiztk (naglasak nazu, ne na ze).

izuzev. Smatra se da je pravilnije sa

akuzativom (npr. ,,Pregledali su sve
prostorije izuzev balkon i kuhinju),

74

izvan

madaje danas obinija upotreba s

genitivorn (po ugledu na predlog
osim: ,,... sve prostorije izuzev
balkona i kul1inje).
izvan; izvana. V. van.
izvannastavni; izvannauni;

izvan-

nacionalan (i vannastavni itd.).

izveeri (I predvee).
izvestan, izvesna, izvesno.

lzvestija j e mnoina sr. roda, ne . rod:

lzvesftijcl su javila, u moskovskiin

fzvesrijaina (ne ,,u lzvestiji).

izvezen, ne izveen (u oba znaenja).

izviniti (se), izvinim (se), neka (se) oni
izvine, izvinio, -ilaf ne izvinem, iz-

vinu, izvinuo (to su oblici od glagola izvinuii = saviti). Glagol izviniti

(se) osuivan je kao rusizam, ali je
potreban u knji. jeziku i ne moe
se zameniti sa oprastiti ili ispriati.

izvolevati (ijek. izvoiifjevati, bolje

nego izvoevaii).

IZVORNO PISANJE: U naunim i

strunim tekstovima, strana imena

iz jezika s latinikim pismom treba

navesti u izvornom obliku, jer bez

tog oblika nije mogu nokonsulto-

vanje strune literature, prevoenje

na strane jezike, dopisivanje sa
strancima itd. Nai nastavci pri tom

se ne odvajaju crticom, npr. Johna

Updikea, Updikeov itd. Ukolikoje

tekst irili ki, ili latiniki s fonetskirn (transkribovanim) prenoenjem imena, izvorni oblik treba
dati prilikom prvog navoenja imena, u zagradi, u fusnoti ili u indek-

su.

lzvan toga, upotreba izvorne

latinike graje u irili komtekstu

nije opravdana. P je doputa (taka

101 a) samo u sluaju da autor tek-

sta nije uspeo da sazna kako se izgovara dotino ime: navodi se prirner
Meljy i/nviennma ynucann ey u
iiekn Wuyts u Bayzew, a Wuyts -

-oBo nMe nonaarsa ee n KacHi/ije.

U ovom sluaju, kao to se vidi iz
primera, sh. nastavak pie se irilicom i odvaja crticom.

Vie lane strane izraze (za razliku od imena) treba uvek pisati u
originalu, npr. ,,C' est la vie (ne ,,Se
la vi), Time is money i sl.

izvrilac (ne izvrioc), mn. izvrioci,

izvrilaca.

izvriti: v. vriti.
iz- ne nego i-: iariri, ieniii, iiveri

itd.

idikljati i iikari.

j. (l) Izmeui i drugog samoglasnika

izuzev o, _j se pie: ija, ije, iju, iji.
Izuzetak su sloene rei, npr. iako,

arhiepiskop, clielekirik, radiesiezi-

ja, aniiameriki, priuen, kao i

glagol prianjaii. (2) U spoju io ne
pie sej' (bio, kupio, milion, jioka),

osim kad se osnova rei zavrava

naj: suciijo, sudijom (prema: sudija), zmijo, zmijom, zmijolik (prema:

zmija), starija _.starijom arterija
- arterijoirz (ipak: arierioskleroza),
galija _ galijot, Mijo, Cvijo (kao
Mija, Cvija) itd. Pisanje ijo imamo
jo i u reima vijoriii se, vijoglciv,

vijorog, u imenu Ravijojla, kao i u

reima iz francuskog: Gijom (Guil-

lciuine), Vijon (Villon), semijon. (3)

Ako i dolazi p o s l e drugog samo-

glasnika, izmeu njih se ne pie j:

nairne, kai, daire, laik., naivan,

neimai; seiz, oiviiii, sioik, ruini-

rati itd. J se ipak. pie u sluajevima

kad pripada osnovi rei: izdajica

(prema: izdaja), clojilja (dojiii),

lczyica (kaja), Grujica (Gruja), Ka-

jin (od Kaja; ali Kain, biblijsko m.

ime), Vojin, Vojislav, Milojica, Radojica, kalajisaii, esejisiilri itd.

Otudaje pravilnije i Gruji , Peji ,

Ostoji , ali poto pravopis ne normira prezimena, ne moe se za-

braniti pojedincima da svoje prezime piu Grui ,Pei itd. (4) Posebni sluajevi: saj se pie glagolpro-

jicirati (up.projekcij`a); bezj se piu

heroin, heroina, heroizam, heroika
(iako su izvedeni od heroj).

Vidi: -ije,' ijski; -ijum,' -io,' -ji;

zAPo VEDN] NA CIN.

j adikovka, dat. jaclikovci.

jahati,jaem, oni jau; pogreno je
jaiii, jaim.
Jajce, Jajanin, Jajanka, jajaki.
jaje, jcijeia, jajeiu, jajeiom; dva, tri,
etiri jajeta, petjaja. Doputena je
i promena jaje, jaja, jaju, jajem,
dva, tri, etirijaja.
jak, jai, najjai.

76

Jalla

Jalta: sastanak, konferencija u Jalti,

ne na Jalti.

jasan, jasniji, najjarsnfji.

jamajcmfz vi,_jamsrvo ijeinac, jemti, jemstvo (ali samo: jamano).

Jasna poljana (u Rusiji), bolje nego

Jasnaja poljana (Pravopis, u taki

Jamzfka na Jamaci ili na Jamaki'

9

_ jamajkanski, Jamajkanac, -anka.

j amb, jampski.

janiar i (danas retko) janjiaf:

JAPANSKA IMENA dolaze nam
gotovo uvek u engl. transkripciji.
Slovnom grupom rs oznaen je su-

glasnik c: otuda kod nas treba pisati Micubii, Cuima, Ugecu, Dacun, igemicu, a ne Mitsubii i sl.

Glas oznaen engleskim ch u japanskom zvui otprilike kao nae , ali

P predlae da se zadri ve uobiajena transkripcija sa : Mi iko,
Hita i, likava, Maini iitd. Sli no

tome, engleskoj (u japanskom )

treba prema P prenositi sa d:

jasika, dat. jasici.

2 l d, propisuje malop uz napomenu

kao lokalitet, po pravilu o imenima naselja bilo bi opravdanije veliko P).

jasnocrvemjasnozelen itd.
JAT, JAT-a, JAT-ov.

jazaviar i jaza var:

je: ovaj glagolski oblik je enklitika,

to znai da ini akcenatsku celinu

s prethodnom reju i mora biti s

njom u smisaonoj vezi. Otuda je ne

sme doi posle pauze, posle bilo

kakvog znaka inteipunkcij e ili pos-

le umetnute reenice: u takvom

poloaju treba ga zameniti naglaenim oblikom jest(e) ili izmeniti
red rei. Primeri greaka: Jedan od

Fudijama ili Fudi (v. tu re), Ivo

Dima, Meidi, Seidi, Gendi itd.
(kao i u zajednikim imenicama

problema koji onemoguavaju da se

veine azijskih jezika, japanski jasno razlikuje ime i prezime, pa kod

ma ta tvrdili lekari, je po mom

dudo i dijzzdicu). Za razliku od

nas treba oba menjati po padeima:

Jasunari Kavabata, Jasunarija Kavabate itd.

j arkocrven, jarkout itd., sastavljeno. V. BOJE.

J armut (Yarmouth): v. Portsmut.

jaruga, u jaruzi.

vie postigne je odsustvovanje s

posla - treba jeste odsustvovanje

s posla; Neodgovarajua ishrana,

miljenju glavni uzrok oboljenja treba: po mom je miljenju...; Kri-

vac za neuspeh predstave, ako

moemo verovati izvetajima iz
dnevne tampe, je sam autor - treba: Za neuspeh
tor. Vidi: su; e; se.

jedak, jetka, jetko; jetkyi, najjetkUi.

77

Jevrej in

jedan i drzigi. Upotreblj eni da oznae

uzajamnost, ovi brojevi bie u srednjem rodu ako se odnose na mu-

Jelin,jelinski, Jelada: danas ee

Helen, helenski, Helada, a samo

karca i enu: Maja i Goran zaziru

_jedno od drugog, Pitam se ta su

jelka, dat. jelki i jelci, gen. mn. jelki;

Jelka (ime), dat. Jelki.

suprunici reklijedno drugom.

jedanput.
jedinka: po PR 60 ima dat. jedinci
,,za neivo a jedinki za ivo;
gen. mn. jedinki.

JEDINJENJA: v. HEMIJSKA JEDINJENJA.

jednakostranini, jednakokrak: rogobatne kovanice, bezrazlono us-

vojene u pojedinim udbenicima

inaternatike namesto uobiajenog

ravnostran, ravno/zrak. (Ravno-

moe imati i znaenje jednako,

kao u ravnomeran, ravnotea,

ravnodnevica itd.).
jednoiposo bnkjednozogodinji,jednoiposatni itd.

helenizam, helenista, -isti/ci.

Jenki (Yankee), Jenkija, mn. Jenkiji.

jeres (. roda: ta jeres, te jeresi); jeretik; jeretian, jeretiki.

Jermen i Jermenin (mn. Jenneni), Jer-

menka, Jermenij a, jermenski tradicionalni su oblici u Srbiji; nema ra-

zloga da se zamenjuju oblicima

Arrnen(ac), Armenija itd.

jeroglif: bolje hijeroglif

Jerusalim (ne Jerusalem, Jeruzalem).
jesenas: v. -s.
jeste je danas mnogo ei oblik nego
jest, i po reima M. Stevanovi ane

moe mu se sporiti knjievni karakter. Jest se jo uva u spoju to

jesti u izreci to jest, jest.

jednostavani, dvostavani, trosta-

jevaneljei evanelje; (jjevanelj-

jednog, dva, tri itd. stava (stavka).

Ovi oblici su potrebni poto bijednastavrii imalo drugi smisao.

evangelistika i(ree) evande/istika crkva; evangelik, ree

vani itd. upotrebljava se u muzi koj temiinologiji za kompoziciju od

jeftin, jefiiniji, najjeftiniji, _jeftinoc

danas obinije nego jevtin, jevnoa.

jegejski: v. egejski.
jekavski itd.: v. ijekavski.
je li; skraenoje 1';je 1' da;je l' te?

ski, (jjevanelski i (jjevaneoskk

(jjevanelista (pisac jevanelja);

evangelista ili evanelista (pripad-

nik evangelistike crkve).

-jevi (ne -ijevif ~ijevic') u poljskim

prezimenima: Sjenkjevi (Sien-

kiewicz), Mickjevi (Mickiewicz),

Ivakjevi (lwaszkiewicz) itd.

Jevrejin i (ree) Jevrej; mn. Jevreji.

78

jcziki

jeziki (koji se tie jezika, govora);

_pjezini (kao anatoinski termin).
-ji: ovaj pridevski suks moe imati i

oblik -iji, tako da je pored pra-

vilnijcg deji, oveji, macfji, kozji,

vuji, vraji itd. doputeno ideiji,

oveiji itd. (ali samo pasji). Obliku -iji P daje prednost posle
suglasiiikih grupa (npr. oviji,
gziiji, vixapiji), radi lakeg izgo-

vora.

jon, _jonizirati (jonizovati), jonizacija, jonizzuzzi: nije uobiajeno ion

itd.

Jong (Erika) ne nego Dong.

Jorge: v. Horhe.

Jorkir (Yorkshire), ne Jorkajr;

'jor/aiinsiri; jorkir(ac) (prase).

Jos: v. Hose.
Joanika Banja: v. BANJE.

Pavao, a u Bosni i Hercegovini i

.Ivan Pavle.

ju. Oblik ju uniesto je (zaineiiica 3.

lica) moe se upotrebiti samo uz
glagolske oblike je, nije (Nailcijzi
je; Ni/'eju video), a u ijekavskom i
posle drugih rei sa zavrctkom -je
(npr. Prije ju pogiedaj pa onda
reci).
jue (retkojuer), _ jueranji (obinije nego jueranji); jue-prekjue.

Jue uvee pogreno, treba: sino.

jug; v. STRANE SVETA.

jugo,juga, jugu. Kao ime automobila

mukog roda, a najee i kao naziv vetra, mada u tom sluaju neki

gramatiari doputaju samo sr. rod.

jugo- sastavljeno:_jugoisto/f, jzigozapad; Jugopetrol itd.; takoe u a-

lj ivim sloenicama kaojugofiidbal,

jo uvek (npr. Jo uvek ga nema)

_jugoin/lacija, Jugovaba itd. S crticomjugo-jugo istok, _jugo-_jzigozapad.

puristi zabranjuju kao gerrnanizam,

traei da se kae i dalje, jo jednako, ili samo jo.

Jugoslavija: akcenatje na go, kratkouzlazni. Dugosilazni akcent na

sla, mada rasprostranjen, ne smatra

nalazi se i kod dobrih pisaca, ali ga

jova i joha: v. h.
Jovanka, dat. Jovanki, Jovankin (ne
Jovanin).

Jovan Krstitelj, Jovan Zlatousti (sveci); Jovan bez Zemlje (engl. vladar).
Jovan Pavle (papsko ime). U Hr-

vatskoj se upotrebljava oblik Ivan

se pravilnim, jer u standardnom

tokavskom govoru silazni akcenti

ne mogu doi na unutranje slogove

rei. Jugoslavijaje neknjievno kao

to je neknjievno zaborvio,
livida, devjka i sl.
Junajted pres (United Press).

_i unoaincri ki

79
jun, jul ijzrrzi, _juli Oblici bez i su
pravilniji s obzirom na promenu
(juna, _jula itd.), ali se danas

doputaju i dui oblici.

Juraj, Jurja, Jurju itd. (ne Juraja, Juraju).

jurisdikcija.

Juropijcn (The European, ime lista).

Juna Amerika, Juna Koreja, Juni

Vijetnam (ali: juna Dalmacija,

juna Evr0pa),' juna Afrika

(= j uni deo kontinenta; ali s velikim

J kad znai Junoafrika Republika); Juni pol, Juno ledeno more;

Juni Sloveni.
Juna Morava, junomoravrski;

Junomoravski region.

JUS, po JUS-u.

juni, junzj, najjuniji.

Juta, iz Jute (Utah. amerika savezna drava): ne J utali.

junoameriki, junoafriki, junoslovenski itd.

ka: osnovni oblik je k (bez apostrofa:

up. sa), paje bolje k meni, k nebu

nego ka meni, ka neba. Ka je

uobiajeno ispred suglasnikili grupa (ka prozoru) a neizbeno ispred
k ili g: ka kui, ka gradu i sl.
kabaljero, mn. kabaljeros: v. -0
(IMENICE).
kabare (m. roda, mn. kabarei) i ka-

baret; pridev kabarelski.

kadto == katkad.
kad-tad.

Kain (linost iz Biblije).

kai; kaiar; kaiariti.

KAJKAVSKA IMENA: v. -ec.

kakao, kakaoa, kakaou (prema P bolje nego kakaa, kakaa).

kakav god (ma kakav), kakavgod

(nekakav): v. god.

kabel, kabela i kabl, kabla; pridev

kabelski i kablovski. Drugo je kabao, kabla (= vedro, abar).
kaciga, dat. kacig.

kako god (bilo kako), kakogod (nekako): v. god.

kadar, kadrovi kod nas oznaava ce-

kako-tako.

lokupno osoblje neke slube ili profesije: nije dobro upotrebljavati ga

za pojedinca (,,On je na tu dunost
poslat kao proveren kadar i sl.).
kad god (svaki put kada), kadgod
(pokatkad): v. god.

kadikad = katkad.

kadli (= a ono, a kad tamo); ali: Kad

li e doi?

kakav-takav.

kalajisati.
kalambur (od fr. calernboar) znai

igra reima. Pogreno se upotreb-

ljava u znaenju ,,zbrka, guva,

splet i slino.

kalcijum i kalczj; kalcjufn-karbonat

itd.
Kalemegdan, bolje nego Kalimegdan.

8]

kaika

kalif: uobiajeno kod nas; izvornom

obliku vie bi odgovaralo halif ili

halifa.

kalijum i lcaiij; kaIijum-jodia' itd.

kalodont (pogreno kaladont) posebna je fabrika marka, koju ne treba
upotrebljavati u optem znaenju
pasta za zube.

Kaljari (Cagliari): naglasak je na

prvom slogu.
kaljuga, dat. kaljuzi.
Kamoens. Prezime najveeg portugal-

skog knjievnika, Cames, prema P

transkribuje se kao Kamois, a blie
izvorom izgovoru bilo bi Kamoj ili
Kamojn. Moe se ipak zadrati i
odomaeni oblik Kamoens, kakav se

upotrebljava i u drugim evropskim

jezicima (engl., fr., ital. Camoens,
rusko KaMo3Hc itd.).
Kampu ija ili Kampu ija(prvi oblik,
kako se tvrdi, blii je originalnom
izgovoru); danas ponovo Kamboda.

kanda' (kao da).

kandij a i kamdija (u izvomom turskom oblikuje m).
Kanton, kantonski (ne kantoralci).
kao god.
kapaljka, drit. lcajaaci.
kaprio (m), ne kciprio; mn. kapria (sit).

karabinij er, karabinijerski; ne karabirzjer.

karakterisati: v. okarakterisati.

karate klub, karate udarac itd. (crtica neobavezna, v. CRTICA 3).

Karibi, karipski (ne karibski); Karipsko more.

karika, dat. karici.
Karlo Veliki.
Karlove Vari, prihvaeno u P kao

oblik uobiajen kod nas; u originalu

je Karlovi Vari (Karlovy Vary).

Karnegi (Carnegie), ne Karnedi:

pogrean je naziv beogradske ulice

,,Karnedijeva.

karta, gen. mn. karata (ne karti). Up.

GENJTIV MVOJNE (zmenice .

roda).

Kartagina, kartaginski, Kartaginja-

nin; danas neuobiajeno Kartaga,

kartaki, Kartaanin.

kasina (vrsta graanskog kluba u

prolosti) ali kazino (otmena koc-

karnica). Neopravdano je u PR 60
kazino ne nego kasino
se re u originalu (ital. i fr. casino)
izgovara sa z. Novi PR doputa oba
oblika.
Kastilja (Castilici) bolje i obinije
nego Kastilija (prema nemakom).
lzvedenice: kastiijanski, Kastiljanac, -anka.
kaika, dat. kaici.

82

kalalonsk

katalonski, Katalonac, -onka (od

Katalonij a), bolje nego kafalans/ci,

Kejsi (engl. Casey), ne Kejzi.

Katalanac (prema obliku koji pos-

Kejptaun (engl. Capetowii), danas

obinije nego Keptaun.

katarka, dat. kafarci, gen. mn. kafarki.

Kejt je engl. ensko ime (Kafe); ne

treba ga meati s mukim imenom
Kit (Keith).

toj i u romanskim jezicima).

katarza: pridev katartian (ne katarzian).

kategorija: muva kategorija, bantam

kafegorija itd. (crtica neobavezna,
v. CRTICA 3).
katolikinja, ne kaiolkinja.
kaudiljo (malo k: v. TITULE).
kavga, dat. kavzi i kavgi; gen. mn.
kavgi.
Kazablanka (Casablanca), u Kazablanki.
Kazahstan, Kazah, mn. Kazasi;
kazaki (ne kazahski).
kazaljka (bolje nego skazaljka), dat.

kazaljci, gen. mn. kazaljki.

kazino: v. kasina.

kerka i erka (v. to); (k)erkica i

(k)erica.

ki, keri: ker eakuzativ (Pozovite

moju ker); u novije vreme poneki
gramatiari ga doputaju i kao nominativ (Ovo je moja ker - pored
boljeg i pravilnijeg Ovo je moja
ki). K ije iskljuivo nominativ, pa
je pogreno npr. Pozovite moju
ki, grob Vukove ki Mine i sl.

keiga, dat. keigi.

Kembel, ne Kempbel (u engl. Campbell p se ne izgovara).

Kembrid (Cainbridge), lfembriki.
Kenterberi (Canterbziiy), kenferbe-

rski

Keops i Heops.
Kerber (mitsko udovite), kerber
(strog uvar na ulazu).
Kevedo (Quevedo), ne Kvevedo.
kg (bez take), ne kgr. V. SKRA-

CENICE MERA.

kianka, dat. kianci, gen. mn.

kianki.
kijati, kijavica, kijavac (neuobiajeno kihati itd.).
kilovat-as, kilovat-sat.

kimono je m. roda, u mnoini obino

srednjeg (kimona), mada PR daje

,,kimoni.

KINESKA IMENA. Drugi i trei

slog u kineskim imenima ljudi ine
celinu, pa su ranije gotovo u svim

evropskimj ezicima spaj ani crticom,

npr. Mao Ce-tung; pogreanje bio

na nain pisanja Mao Ce Tung.

Prema novoj latinikoj transkripcij i

83

klizaljka

Kineza prihvaena kod nas i u veini

kinja, gimnazisikinja, .socijalistkinja itd.; izuzetak je modislfinja.

sastavljeno. Istovremenoje dolo i

kipeti, kipeo, kipee (ijek. kipjeii, kipio, kipjela), ne kipiri.

raniju transkripciju: Mao Cedung,

Kirgiz, Kirgizija, kirgski (ne kirgski).

,,pin'jin, koja je na predlog samih

drugih jezika, ta dva sloga piu se

do fonetskih promena u odnosu na

Dou Enlaj (um. u En Laj), Deng

Sjaoping (um. Teng Hsijao Ping),
Hua Guofen g (um. Hua Kuo Feng)
itd. Odavno ustaljene oblike ne treba menjati, pa e ostati npr. Peking
(ne ,,Bejing), angaj (ne ,,angliaj), Konfu ije ili Konfucije (ne
Kung Fuce), Lao Ce itd. Iscrpna

pravila za prenoenje kineskih imena data su u novom Pravopisu (take

124- I 35).

Kineski zid (u Kini), kineski zid (u

prenesenoin smislu).
kino s crticoin: kino-programa, kino-

-precistat/a, Irina-projektor itd.; sastavljelio u kinoteka, kinoieki.

kinokacija je ravo skovana re;

bolje je upotrebiti opisni izraz

(izgradnja bioskopa i sl.).

kir Janja, kir Janje (bez crtice: v.

CRTICA UZ IMENA).
Irkegor je najtanija transkripcija

za dansko Kierkegaarc; moe se

prihvatiti i Kjerkegor ili Kerkegor

(izgovor ovog prezimena varira i u

danskom).

Kit (engl. Keith), ne Kejt.

Kjoto (lap), ne Kioto.
Kjuu (jap. ostrvo).
Klark (en gl. Clark, Clarke). Pogreno
se kod nas uobiajilo Klerk
(Gebl).
kleka, dat. kleki.
klcta (ekavski) i klijeta (ijek.); ne
kljeta.

Kintero (Qziiiztero), ne Kvintero.

klevetati, kleveem, oni kleveu,

klevezii, ali i kleveram, kleveiaju, lcievetajzii.

kinuti, obinije nego kihnzfri.

klika, dat. kliki.

-kinja jc nastavak za iva bia enskog roda: pogreno je ,,dvanaestkinja, petnaestkinja i sl. umesto
dvanaestica, peinaestica. U izvedenicama od imenica stranog
porekla uva se zavrno z: studeni-

klima-ureaj.

kino-operater, ne kino-aparater.

klin-orba.

klie (m. roda), mn. kfliei.

klizaljka, dat. kliza/jci, gen. mn. klizaljki.

84

klizati

klizati (se), klizain, oni klizaju,

klizajtiv' i kliem, oni kliu, kliiiffi.

knjievnojeziclfi (koji se tie knji-

klopka, u klopci; gen. mn. klopki.

DE VI.

klovn, lclovnovski: blie originalu bilo

bi klaun, klaun(ov)ski, ali ni oblici
sa ov ne mogu se smatrati po-

evnog jezika). v. SLOENJ Pia-

ko umesto kao: v. SAETI SAMO-

GLASNICI.

grenim. Kod starijih anglicizama

esto se na oblik upravlja prema

ko baj agi (odvojeno prema PR) ikao

bajagi. Pogreno je bojagi, kobajagi

pisanju a ne prema izgovoru (up.

tunel, tramvaj, vat, tomahavkitd.)

koni (npr. ureaj), bolje nego koioni.

klub, klupski (ne klubski).

KLUBOVI (IMENA). Ova imena
mogu se pisati s navodnicima ili bez

njih. Veliko poetno slovo ima samo

prva re (npr. Crvena zvezda,

Man esterjunajted).
Imena mukog roda koja znae

neto ivo mogu imati akuzativ jednak genitivu, npr. pobediemo

Obilia nadigrali su Hajduka ili jednak nominativu (naroito

ako prethodi predlog): navija za

,, Hajduk

kneginja (ne knjeginja).

Knez Mihailova ulica (bez Crtice prema P): v. Mihailo.

Kninska Krajina.

KNJiEvNi Likovi; v. NADJMCl.

knjievno-istorijski (knjievni i isto-

rijski); knjievnoistorijski (koji se

tie istorije knjievnosti); knjievnoteorijski; knjievno-jeziki

(koji se tie knjievnosti i jezika);

kod sa glagolima kretanja, npr. Kod

koga idel, Hajdemo kod mojih,
Svratiu kod prijatelja i sl., oblik

je u naj iroj upotrebi u savremenom

govomom i pisanom j eziku; besinisleno je traiti da se uvek zamenjuje
predlozima k, do ili dativom. Nije
dobro kod koje oznaava istovre-

menost, npr. kod otvaranja paketa, kod prijema bolesnika, kod

veere, kod toga, gde se mogu
upotrebiti drugi predlozi: pri otvaranju paketa, prilikom prijema
bolesnika, za veerom itd. V. i: u
(sa genitivom).

koeficijent i koecijenat.
kofer, obinije nego kufer.

ko god (bilo ko), Afogod (poneko). V.

-god

kohabitacija (termin iz fr. politike),

ne koabitacija.

koji: kojeg(a), kojem(u) znai isto i

jednako je pravilno kao i koga,
kome.

kompjuter

85
Oblik akuzativa kojeg(a)/koga
sme se upotrebljavati samo za iva
bia: ovek koga smo sreli i sl.

Kada se zamenica odnosi na neto

neivo ili na imenice zbirnog zna-

enja (kao narod), mora zadrati

oblik koji: predlog koji ste podneli, poslednjilm kojije snimio, skup
koji imam ast da pozdravim i sl.

Odnosna zamenica treba da stoji

neposredno posle imenice na koju
se odnosi. Umesto ,,Stiglaj e vest da
su teroristi podmetnuli bombu u
kraljevskom dvorcu koja je eksplodirala u toku noi treba:... da
su u kraljevskom dvorcu teroristi

podmetnuli bombu, koja...; umesto

Sednica e se odrati 14. maja u
Valjevu, na kojoj e o liku preminu-

log naunika govoriti N. NF treba:

U Valjevu e se 14. maja odrati

sednica na kojoj... ili posle rei
Valjevu staviti taku i poeti novu

reenicu: Na njoj e o liku itd.

koji god (ma koji), kojigod (poneki).

V. -god

koji put.
koka-kola (pie); Koka-Kola, izvorno Coca-Cola (kompanija ili fabrika).
kokoji (bolje) i kokoiji.
kolac, kolca i koca; mn. koevi,
kolevi, kocii kolci, gen. koeva,
lcoleva i kolaca.

kolaps: glagol jekolabirati (ne kolapsirati).

kolekcioner i kolekcionar.

kolevka (ijek. kolijevka), u kolevci,

gen. mn. kolevki (PR daje ikoleva-

ka).
koliki-toliki; koliko-toliko.

kolokvijum i kolokvij.
kolor fotografija, kolor dijapozitiv
itd. (crtica nije obavezna: v. CRTlCA 3).
Kolumbo, Kristifor ili Kristof (P): ne
Kristofer, to je engl. oblik;Kolumbovo jaje.

koma: u itanju decimalnih razloma-

ka, izraz koma treba zameniti naim

reima: 5,3 - pet zarez tri ili pet
celih tri.

komfor, komforan.
kominike, -ea i komunike, -ea (ali i

jedno i drugo je suvino pred nae

rei saoptenje).

komitent (naruilac posla), ne komintent.

komocija nije dobro kao imenica od

prideva komotan. Treba rei komoditet, komotnost ili jo bolje
udobnost, bezbrinost, nehaj,
leernost itd.

kompakt-disk (ili bez crtice: v. CRTICA 3).

kompjuter (engl. computer). Pogreno je kompjutor. Doma i izraz

86

kompost

je raunar, ali je potrebna i engleska re, prvenstveno zbog izvedenica kompjuterski, kompjuterizovati,

Sekventan, konsistencija, konsstentan, konsultovati (-ant, -acija),

kompost: pridev kompostni.

konsurnirati (-acija). Ipak, izgovor

sa z (primljen iz nemakog) preovladao je u reima konzerva (-atz`van,

komika (tako u renicima SANU i

konzulat, konzularn i drugima.

-izacija

Matice srpske; PR doputa samo

komijkfa). Up. miradka.

Konavli, iz Konavala, u Konavlima;

lconavoslfi i konavljanski; Konav-

lj anin, Konavlj anka i Konavoka.

KONDICIONAL: v. bih, bismo.

konformizam, -ista, -stiki (ne komformzaln itd.).
Konfu ije, konfuzjanac, konfui-

janski i Konfucij e itd.

Kongo, Kongoanac, kongoanski;

predloeni oblici Konanin i

,,konki, mada bi bili pravilniji,
nisu prihvaeni.

KONGRESI: v. USTANOVE.
konjunktura (ne konjuktura), konjunktv (ne konjuktiv), konjunktivi-

ts (ne konjuktivits). Sve tri ove

rei, kao ikonjugaczja, konjugrati

(-ovatz), piu se u irilici sa Konj(budui da sadre kon- i osnovu na

j-), ali se obino izgovaraju s glasom ih. Up. injekcija.

konkistador (panski osvaja): pogreno je konkvistador.

kons- je bolje nego konz- u latinskim g
reima:

konsekvencj) a, kon-

-irati, itd.), konzilijift/m), konzul,

Nije jasno zbog ega PR propisuje

konzola (ne kon.s'ola): u re-

nicima sejavljaju oba oblika.

konsekvenc(ij)a v. -nca.
konsenzus, ne koncenzus.
kontaktirati s nekim, ne kontaktirati

nekoga.

kontakt program, kontakt emisija

(crtica neobavezna: v. CRT[CA 3).
kontejner (ne kontener niti kontajner).

kontingent, ne kontgent.
kontra- sastavljeno: kontrarevolucija, kontrapjunaa, kontraoba-

vetajn, kontraadmiral itd. Crtica

(prema P) samo pri udvaj anju, npr.

kontra-kontrarevoluea.
kontrastni.

kontroverzan, kontro verza ili kontroverzzja (ne kontra-).

konveksan znai ,,ispupen, konkavan ,,udublj en.
konver (engl. Convar), nekadanja

marka putnikog aviona; ne brkati

sa konvejer - prenosna traka.

konz-: v. kons-.

kotati

87
kooperacija (kooperant); kooptira-

ti; koordinacija (koordinata, koordinirati).

kopaka, dat. kopaki, gen. mn.

kopaki, ree kopaaka.
Kopar: v. Skoplje.
kopej ka, dat. kopejki, gen. mn. kopejaka ili kopejki.

Kopenhagen, kopenhaki; Kopenhaanin, -anka.

koprodukcija (ne ,,kooprodukcija),

koproducent.

korak-dva.
Koran i Kuran.

Kordova, Kordobes: vidi v.

s genitivom, npr. korienje (kori-

tenje) sredstava, i bezline konstrukcije, npr. sredstva se redovno

koriste; svi ovi oblici mogu ni su

samo od prelaznih glagola. U poje-

dinim izrazima, kao koristiti botovanje, koristiti godinji odmor, je-

dino se prelazna konstrukcija i upotrebljava.

korozija: glagol je korodirati.

Koruka, u Korukoj; koruki Siovenci

korzo, korzoa, korzou, obinije nego

korza, korzu.

koska, dat. koskii kosci, gen. mn.

koski.

Koreja: Severna Koreja, Juna Ko-

kosmos, kosmiki, kosmonaut, bolje

^
nego kozmos itd.

nokorej ac, severnokorejski, itd. bolje nego Koreanac, koreaifzski itd.

Kosovo: Kosovac, Kosovka (ne Kosovar, to je albanski oblik); Ko-

korelirati je naknadno izvedeno iz

imenice korelacija (u lat. nema
takve glagolske osnove), ali se mora

Kosovo polje (bitka na Kosovu polju); Kosovo Polje (naselje).

reja; Korejac, -jka, korejski, Sever-

prih-vatiti, jer mu nema zamene.

korespondencija, -ent, ne korespodencija itd.

koristiti neto: veina strunjaka daiias doputa i prelaznu upotrebu
ovog glagola, mada je doskora
smatrano za pravilno jedino ,,koris-

titi se neim. Prelazna upotreba

nuno proizlazi iz postojanja trpnog
prideva (korien i koriten, prema
PR), iz upotrebe glagolske imenice

sovka devojka.

Kosovska bitka, Kosovski boj (v. ISTORIJSKI DOGAAJI).

Kostarika (Costarica), u Kostariki.

kostni (doputeno u PR kao pridev od

kost) pored kosni i kotani.
Kostolac, Kostolca, u Kostolcu.

Ko uko (Kosciuszko), gen. Kouka (ne Ko ukog).

kotati je iz nemakog; preporuuje

se domai glagol stajati, ali zame-

88

kotcd

na nije uvek mogu na(npr.: lepoje,

ali i kota; nek kota ta kota; koiiko kota stajanje? itd.). Umesto
cena kotanja predlae seproizvod-

na cena.

koted, ne kote (re je engleska, ne

francuska).

Kotor Varo (bez crtice P). Po tradiciji je m. roda (iz Kotor Varoa, u
Kotor Varou), ali se u novije vreme javlja i kao . rod (iz Kotor Varoi). Kotorvaroanin, -anka, kotorvaroki.

Kouto ne nego Koto (port. Couto).

koverat (i koverta, kuverat, kuverta:
pogreno je koferta i sl.).

Kovilja a: banja Kovilja a (v. BANJE).

kozak: prema PR, malim slovom u

znaenju stalea, vrste vojske i sl.,

velikim kao etniki ogranak.

Kozara: kozaraki ili kozarski (meu

jezikoslovcima postoje razliita
miljenja o tome koji je oblik
pravi1niji); Kozar anin, -nka.

Krajinik (stanovnik Krajine), krajinik (graniar); kraji/ci, bolje

nego krajinski.
Kraljevi Marko.
Kraljevo: Kraljev anin, -anka, kraljevaki.
krasta, gen. mn. krasxt (ne krasti).
krasti: kraden (ne kraen).
kratki metar: ravo skovan izraz um.

kratkometrani (ili kratki) lrn.

kratkodnevica, bolje nego kratkodnevnica.

kratkoivei (radioaktini elementi),

ne kratkoivui.
Kreka, u Kreki; kreka (vrsta uglja).
krematorij um i krematorij.
krempita; kremnita.
krepak, krepi i krepki.

krep-papir, krep-saten (s crticom po

PR).
kreendo, ne kreendo. Re je obino m. roda, u mnoini srednjeg

(kreenda).

kozji (bolje) i koziji.

krevetac, kreveca, mn. kreveci.

kraati i kraati (sa istim znaenj em).

Kri ton pogreno: engl. Crichton se

izgovara Krajton.

kraj: v. nakraj.
Krajina: Negotinska Krajina, Kninska Kraj ina itd., mal o k u istorijskim
nazivima Vojna krajina, Ko inakrajina.

krika, dat. krisici, gen. mn. kriaka i

kriki.

kriterijum i kriterij.
krivo. Imati krivo pogreno, treba:
greiti, varati se, ne biti upravu.

89
krivulja i kriva: ova druga menja se
kao prava (v. to).
Krk, krki, Kr anin, -anka.

krletka, u krietki i u kr/eci.

kula Ncboj a

Krupska i Krupskaja (Lenjinova supruga); u padeima samo Krupske,

Krupskoj, Krupsku, Krupskom, ne
Krupskaj e itd.

kroasan, ne kroason.

Kruevac: Kruevljanin, -ljanka,

krusevaki.

krojaica, krojaicin (v. -ica).

kruka, dat. kruci, gen. mn. kruaka.

kroki, krokija, mn. krokiji.

kruzeiro (biva brazilska novanaj edinica, sada kruzado).

kromanjonac, kromanjonski.
kros, krosovi i krosevi.

kroto (u spojuzato ikroto, ni zato

ni kroto).
krotak, lcrotkiji, najkroikiji.
kroz je sasvim ispravno u vremenskom

znaenju, bilo da oznaava trajanje

(kroz vekove, kroz ceo dan) ili tre-

nutak u budunosti (doi e kroz dve

nedelje). Nije dobro upotrebljavati
ga za oznaku sredstva ili posredstva,
npr. Kroz svoje stihove izrazio je
tenje naroda (treba: Svojim stihovima...), ,,Delovali su kroz svoje

predstavnike (treba: preko svojih

predstavnika), itd.

krstiti moe imati i ire znaenje

,,imenovati, dati ime (neemu),
nezavisno od crkvenih obreda. Tako
isto, prekrstiti moe znaiti promeniti ime (neemu).

krtiji (bolje) i kriiiji.

krunski princ: pogreno u prevodima sa engleskog ili nemakog um.
naeg izraza prestolonaslednik.

krvariti znai prvenstvenopiztati krv

(npr. rana krvari), a krvaviti znai
initi krvavim, ali se sree i obmuta upotreba. Okrvariti znai isto to
i okrvaviii.
Ksenofont, bolje nego Ksenofon.
kui umesto kod kue, s glagolima
mirovanja (,,Nema ga kui, Bolje je da sedi kui), ne spada u

knjievni jezik.

kud(a) god (bilo kuda), kudgod

(nekuda): v. -god

kuda, kamo: v. gde.

kudikamo.
kufer: bolje kofer
kuga, dat. kugi.

kujna, kujnski: bolje kuhinja, kuhinjSkfi.

kuka, dat. kuki.

kukaviji (bolje) i kukaviiji.

kukumavka, dat. kukumavki i kukumavci.

kula Neboja, ne Nebojina kula.

90

kulturnoislorij ski

kulturnoistorijski (koji se tie kulturne istorije), lculturno-istorski

(kulturni i istorijski).
kulturno-umetniki; kulturna-zabavni; lculturno-prosvetni.

kvaka, dat. kvaki.

kvalikovati: v. okvalkovczti.
kvalitativan (koji se tie kvaliteta,

npr. kvalitativne prozi/zene), kvalitetan (koji je dobrog kvaliteta, npr.

kum, kuma: kum Pera, kurna Bran-

kvalitetna roba). Ova druga upo-

veznom, v. CRTICA UZ IMENA):

kum-Pere, s kulira-Brankom, kuma-Brankin itd.

(up. ukusan - koji je dobrog ukusa,

ka; u padeima s crticom (neoba-

treba bez razloga je zabranjivana

zvuan - koji jasno zvui, obiman

~ velikog obima itd.). Ne treba upo-

Kumrovec, Kumrovca; kumrovak.

trebljavati kvalitetan uz imenice

kunstdruk hartija (vrsta bela hartija za kvalitetnu tampu; nema od-

mica, kvalitetna muzika i sl.

govaraj ueg domaeg izraza).

kupe (m. roda), mn. kupei.

Kupres, Kupreanin, Kupreanka,

lcupreski i kuprek.

Kuran i Koran.
Kurosava, Akira (ne Akiro).
kurs: mn. lcursevi (retko) ikursovi.
kutak, mnoina (neuobiajena) kuci.
KV (= kvalikovani) i VKV (= visokokvalikovani): poto se velkim

slovima u skraenicama belee

samo poetna slova rei, ispravnije

bi bilo kv. i vkv.

koje ne oznaavaju materijalni pro-

izvod: nije dobro kvalitetna utak-

kvarc-lampa (s crticom prema P).

kvazi- sastavljeno: kvaziumetnost,

kvazinauan, kvazirodozzbe itd.

Kvibek, kvibeki, bolje nego Kvebek,

kvebeki (engl. Quebec: fr. izgovor
je Kebek); ne kvelieki, kvibeki.
Stanovnici su Kvibe ani ili Kvebeani (ne Kvebeani).
kvoka, dat. kvaki, gen. mn. kvoaka.

kvrga, dat. kvrgi.

laboratorija i laboratorij; laboratorijski.

-lac: v. -ioc, -aoc i pojedine rei.

Lacijum i Lacij (pokrajina oko Rima);

ne Lacio (Lazio), osim kao ime fudbalskog kluba.

lagati ne/conie, tijoj lae i sl. bila je

normalna konstrukcija u starijem
jeziku, esta i danas u Hrvatskoj,
dok se u Srbiji ovaj glagol upotreb-

lj ava s akuzativorn (lagali nekoga,

tije iaei).

Lahor (Pakistan), u Lahoru; ne:

Lahore, u Lahoreu (slovo e pripada

engleskoj transkripciji i ne izgovara
se).

laik, faiki, laicizam.

laj tmotiv.
lama: v. dalaj-laina.

Laman (kod nas obino sastavljeno

u fonetskoj transkripicij i, up. Njujork

- New York). lzvorno: La him/Joha.

lamborgini (Lamborghini, marka

sportskih automobila): ne lambordini.

lane i lani; pre/dane i preklani; ianjski, preklanjski.

La Rofuko (La Rochefoucauid).

laso (m.), lasa (bolje nego iasoa), mn.

lasa (sr.), bolje nego lasoi.
lastaviji (bolje) i lastavii.
latinoameriki (i latinskoamerilci),
Latinoamerikanae. Po znaenju je

ire od junoameriki, jer obuhvata i zemlje Srednje Amerike i Meksiko.

Latinska Amerika.

LATINSKA IMENA. Prema klasi-

nom (riinskom) izgovoru c se uvek

izgovaralo kao k, ae kao aj, oe kao

oj, a s i t uvek su izgovarani kako

se piu. Stru njaci za latinski otuda

transkribuju npr. Caesar kao Kajsar, Cicero kao Kikeron, Horatius*
kao Horatij e itd. Izvan usko strunih

Latvija
tekstova ne treba odstupati od davno
utvrenih oblika Cezar, Ciceron,

Horacije itd. Podrobnije o prilagoavanju lat. imena i lat. rei uopte

govori P u takama 95-98. Vidi i:

-ije,' -os.

Latvija je Letonija (ne treba j e brkati

s Litvanijom, v. to); Latvijac, -ijka

= Letonac, -onka.

92
letak, mn. leci.
letelica (ijek. letjelica) i letilica: po

tumaenju P (taka 68 d) ovaj drugi oblik nije pogrean.

Letonija je oblik zasnovan na srednj ovekovnom lat. nazivu te zemlje,

kod nas obiniji nego Latvija (v. to).
letos: v. -s.

Lauton ne nego Loton (Laughton).

levo-desno.

LD (lini dohodak): pravilnije bi bilo

lezbijski, lezbijka, bolje nego lezbejski, lezbejka.

l. d. ; najbolje je pisati ceo izraz bez

skraivanja.

le: francuski odreeni lan u naslovi-

ma treba izostaviti (v. NASLOVD;

ako se mora preneti, piemo ga kao

le (ne l ni l'): Le Korbizje (Le Corbmier), Bar-le-Dik (Bar-le-Duc)

itd.

ledi je ustaljen oblik kod nas, ne treba

ga zamenjivati sa lejdi.

lealj ka, na lealjc, gen. mn. lealjki.

leeke i leeki.
li: odvojeno (je li, da li, bi li, ta li,

gde li, ako li itd.) ali sastavljeno u

veznicima doli, kadli, negoli, (a)
kamoli, (a) nekmoli.

Libertivil (Liberlyville), ne Libertvil.

libreto: m. roda, u mnoini obino sr.
roda (libreta).

len i lenj; leniji, najleni i lenji, najlenji; ijek. lijen, _ljeniji najljeni i
ljenji, najljenji. Imenica je lenost

LINOSTI U KNJIEVNIM DELIMA; v. NAo1Mc1.

-lenjez v. -ljenje

liga, u ligi. V. SPORTSKA TAK-

(ijek. lijenost) ili lenjost.

Le Pen, an-Mari (Jean-Marie Le

Pen): ne Lepen.
lepojka, dat. lepojki i lepojci; lepojkin.
leska, dat. leski i lesc.
Lester (engl. Leicester), ne Lejester
i sl.

iiftboj.

MJENJA.

nj, ajmo, ima v. zAPoVE/DN]

NACJN.
Lijam (Liam, irsko ime); ne Lajam.
Lijaoning ne nego Lj aoning (kineska
provincija).
Lika, u Lici (retko Liki).

93

Luiki Srbi

limenka, dat. lmencz' i limenki, gen.

mn. limenki.

Los An eles (Los Angeles), losaneleski; ne Los An elos.

lisiji (bolje) i lsiji.

loto: iotoa, na lotou (uobiajeno,

mada bi pravilnije bilo lota, na
loru). Ne treba pisati Loto niti
LOTO.

litar (m.), bolje nego litra (.).

Literaturna gazeta, bolje nego Literaturnaja (Pravopis, l. 157 b).

liti: v. lij.
litijum iltij.
Litvanija, ltvanski, Litvanac, -anka
tradicionalni su oblici kod nas,

obiniji nego Litva (emu bi odgo-

varalo litavski, Litavac, -avka).

lobanja i lubanja.
lokalpatriot(a), -tizanz -tskzl

Long Ajlend (Long Island).

longplcj: longplj ploa (crtica nije
obavezna, v. CRT[CA 7).
Lopez ili Lopes (Lpez); v. -ez.

Lorcl, Stan ili Sten (engl. Stan Laurel), ne Laurel.

Lorena (oblast u Francuskoj), ne
'Loren
Lorka: bolje Garsija Lorka (Garcia
Lorca, Federico; u panskom se

nikad ne izostavlja prvo prezime).

Loton (Laughton), ne Lauton.

lozinka, dat. lozinci, gen. mn. lozin-

ki.

lo-ulje: bolje ulje za Zoenje.

lubanja i lobanja.
Lucern (Luzern), lucernski: ne lucernki

Luano (ital. Luciano), ne Luano ni

Luijano.

Luija (ital. Luca), ne Luija. Naglasak je na drugom slogu.

Luindan: v.PRAZN1C1.
Luka, dat. Luki (Vukov oblik Je-

vanelje po Luci danas je zastareo).

Lukov, ne Lukov.

lutka-film: bolje lutkarskz' lm ili

lm s lutkama.
Luiki Srbi; lruikosrpski.

LJ

lj i j. Francusko il ili ill kod nas se u

zajednikim imenicama prenosi kao
lj: feljton, paviljon, fotelja, giljotina, detalj, portfelj, pa otuda iemalj
(of fr. mail), pored emajl. U vlastitim imenima, starija transkripcija
bila je takoe lj, kao u rei Bastilj a
(Bastille), ali je danas uobiajeno
j, prema savremenom fr. izgovoru:
Vijon (Villon), Mirej (Mireille),
Kamij (Camille), Rambuje (Ram-

bouillet), Neji (Neuilly) itd. V.

.Marselj Versaj.
lj i l.' v. -ljenje
ljaga, dat. ljagi i ljaz.

Ljaoning (kineska provincija), ne Lijaoning.

-ljenje. Pravilno je samo odeljenje,
oboljenje, osvetljenje, deljenje, pa-

ljenje, zapaljenje, truljenje, cviljenje itd., a ne odelenje, obolenje itd.

Jedinopokolenje ima l u ekavskom

(ij ek. pokoljenje), budui da dolazi

od rei koleno (ijek. koljeno).
Ljermontovljeva ulica ili Ulica Ljermontova: pogreno Ljennontova
ulica, ,,bio sam u Ljermontovoj.
-ljev: v. -ov.

ljubav: za ljubav neemu, nekome,

ne neega, nekoga.
Ljubica, Ljubiin.
ljubiica, ljubiicin (v. -ica).
ljubiteljka, dat. ljubitelj/ci, gen. mn.
ljubitelj/fi.
ljudi abe: v. ovek aba.
ljuljaka, dat. ljuljaci, gen. mn.
ljuljaki.
ljuska, dat. ljusci, gen. mn. ljusaka.
ljutiti: ljuten, ljutenje; PR doputa
i ljuen, ljuenje.

ljuti i ljuti (cvet).

m (malo, bez take kao skraenica za

rnetar).

ma odvojeno: ma koji, ma koliko, ma

kakav, ma ta, ma kud itd. (ali sastavljeno mada = iako).
ma evalac(ne ma evaoc),mn. ma e-

vaoci, ma evalaca.

ma ji(bolje) i ma iji.
ma ka,dat. ma ki,gen. mn. ma aka.
ma eha,dat. ma ehii ma esi.
Madrid, nfzadridski, Madri anin,
-anka (ne Madrianin).
Ma ar, ;ica, ma arski, Ma arska i

Madar itd.

Magbet (po tradicionalnoj transkripciji engleskog ,Macbeth): ne Makbet, Mekbet.

magisterijum i magisterij.
Maglaj: Maglaj ac ili Maglajlij a, Maglajka, maglajski.

magnezijum i magnez; magnezijum-oksid itd.

Magreb (severozapadna Afrika), magrepski.
mahagoni i mahagonzj.
mahati, maem, rnaui (nije dobro

maham, mahaju i, mada ga PR

doputa).

ma aron(malo ni).

mahnit, mahnitost (ne manit).

magacin i niagazin u znaenju skladite; samo magazin u znaenju lista (ali je nepotrebno pored izraza

maj ica,nfzajicirfz: v. -ica.

asopis, revija, urnal).

magacioner uobiajeno ali nepravilno: treba magaciner (magaziner) ili

skladita::

majka, majci, maj in, gen. mn. majki (doputeno i majk i majaka).
.Majka (= baka, s dugouzlaznim a)

ima dativ majki, prisvojni pridev

majkin.

96

Majlor

Maj ler (Norman), rasprostranjena ali

maltene (i malne).

Majorka, na Majorki.

mandator je samo onaj ko izdaje mandat (za sastav vlade i sl.); onoga ko
prima mandat, tj. budueg predsed-

pogrena transkripcija: engl. Mailer izgovara se Mejler.

majstor: majstor Steva, majstor-Steve, majstor-Stevin itd. (ili sve bez

citie: v. CRTICA UZ IMENA).
Makijaveli (Machiavelli), makijave-

lizam, makijavelista, -stkinj maki_javelistiki

makro- sastavljeno: makroplan, makrofotograja, makrobiotika itd.

maksi: kao mini (v. to).
Malaga (Malaga), u Malagi. Naglasak je na prvom slogu.
Mala gospojina (praznik).
MALA SLOVA. Pisanje naslova i

natpisa iskljuivo malim slovima (u

knjigama, asopisima, na plakatima,
picama itd.), izazvano potrebama
likovne obrade teksta, sve je ee
poslednjih godina kod nas i u svetu.
Nema razloga da se smatra pogrenim, kao to nije pogreno (u
istim takvim tekstovima) ni pisanje
iskljuivo velikim slovima.

v. VELJKO PoETNo sLo Vo.

Mali (drava), Malija, malijski.

malo- sastavljeno u sloenicama: malokalibarski, maloprodaja itd.
malo-pomalo.
malopre i malo pre.
Malta, Malteanin, -anka; malteki.

nika vlade, treba zvati mandatar

Mandela (Nelson), ne Mendela.

manekenka (pored maneken), dat.
manekenki, gen. mn. manekenki.

manuti, manem, u znaenju ostaviti

(neto), okaniti se (neega), kao i

povratno manuti se, obinije je nego

mahnuti (se). Up. i omanuti.
manetna: bolje maneta (fr. manchette). Nijedan od predloenih
domaih izraza, kao zavratak, suvratak, orukvica, zarukavlje itd.,

nije prihvaen u praksi.

manj (osim) bez apostrofa: manj

ako... manj da...
manje-vie.

Mao, Maoa, Maou, Maom. U punom

obliku: Mao Cedung, Mao Cedunga (ranije: Mao Ce Tung). Izvedenice: maoista, maoizam, maoisti -

ki.

Marbelja (Marbella), ne Marbela.

Marfi, rairena ali pogrena transkripcija za engl. Murphy: treba

Mer .
Marija, vokativ Marija ili Marijo.
Mario, Marija, Mariju, s Mariom.
marka: dat. marki, gen. mn. maraka.

Up. GENJTJVWOZJNE (ima/zice

. roda).

97

mc

MARKE i fabriki nazivi piu se

malim slovom (obino pod navodnicima) kad oznaavaju predmet,
npr. zastava 101, ,,mercedes,
,,drina, ,,marlboro, ,,pentreksil,
,,kolt, ,,kalanjikov, ,,boing,
ronson itd. Velikim poetnim slo-

vom piu se kad oznaavaju fabriku:

trajk u ,, Sitroenu
vagena i sl.
Za automobilske marke m. roda

akuzativ je jednak nominativu: Vo-

zim' opel
sam nioskvic , ne: Vozim opela
V!!

i sl.

Marsel] (Marseille), po P bolje nego

Marsej. Samo sa lj upotrebljavaju
se izvedenice Marseljac, Marseljka,
Marseljeza. V. lj.
marsovac (u tekstu P 60), Marsovac
(u reniku): svakako je bolje veliko
slovo, kao i za nazive stanovnika
drava itd. na Zemlji.

marruta (obinij e) i bolje nego mar-ruta.

maska, maski i masci; gen. mn. ma. ki.

maslina (drvo i piod); mcislinka
(plod), dat. rncmsincfi, gen. mn.
niasiiifiki.
mas-medij, mn. mas-iriedyi.
mastan, masna. inasno.

mainka, dat. iriaiiiki imairici, gen.

mn. nfiaiizki.

Mataruka banja: v. BANJE.

mati, akuzativ mater, vokativ mati: u

ostalim padeima menja se kao

imenice na -a (matere, materi,

materom, nae matere, naim materama itd.).

Matica srpska.
Mauthauzen (Mauthatisen), ne Mathauzen.
Mavar, Mavra (ne Mavara), mn. Ma-

vri (ne Mavari); mavarski.

Mazina (ital. glumica, Giulieita Masina): ne Masina.

mazurka, dat. mazurki i mazurci, gen.

mn. mazurki.
medecina, medecinski, ne nego medicina, medicinski.

Medi i (Medici): naglasak je na prvom slogu.

medievalan (srednjovekovni), mediev(a1)ista, mediev_(al)istika, bez j,
jer je re sloena (lat. medium ae-

vum - srednji vek).

medijum i medij' (u svim znaenj ima:

ipak, u znaenju sredstava masovne

komunikacije, pod uticajem engl.

niass media, preovlauje oblik
inealij: tako i pridev niedaijski).

Medve ak(ne Medve ak).

me (stari ili pesniki oblik od me u)

bez apostrofa (P, taka 220 b).

98

me u-

me u- sastavljeno u sloenicama:
me uprostai; me uljudski itd.
Me umurje,Me umurac,-urka (bo-

lje)iMeimu1je, Me imurac,-urka.

me utim.

me uvladin (npr. me uvladin ko-

mitet), pravladin (provladin list),

anti vladin, nevladin (nevladina or-

ganizacija) loe su skovani oblici.

U nedostatku boljih treba, kad god
je mogucno, upotrebiti opisne

Mendeljejev: Mendeljejevljev sistem

(= periodni sistem elemenata).
Menhctn (najpriblinija transkripcija za engl. Manhattan). U Menhetnu (kao gradska etvrt), ali i na
Menhetnu (jer je ostrvo).

meni (jelovnik), menija, mn. meniji.

menjati (nekog oveka) ne moe

znaiti smenjivati ili ,,zamenjivati: pogreno Mari menja

Peri a na poloaju direktora i sl.

izraze: komitet za vezu izmeu vlada i sl.

mera: preduzeti, doneti mere za neto

Me stofel,bolje nego Me stofeles.

Merdok (engl. Murdoch, Murdack),

Mej (engl. Mae i May), ne Me.

Meka, u Meki.
Mekdonald (McD0nald); Mekdo-

(ili u cilju neega), ne o neemu.

ne Mardok.
merilac (ne merioc), mn. merioci,
merilaca.

nalds (McD0nald's, naziv restora-

Merilin (Marilyn), ne Merlin.

na).

merino: merino ovca, merino vuna

Mekgro (McGraw), Mek Gro (Mac

Graw): pogreno Mek Grou.
Meklin (Maclean, McLean), ali Mek-

lejn kad je kotsko prezime: Ficroj

Meklejn.
Meksiko, Meksikanac, -anka; mek-

siki ili meksikanski. Glavni grad

nosi isto ime kao i drava, a zvanini
naziv na panskom je Ciudad de

Mxico (izg. Sjudad de Mehiko).

Nije opravdano upotrebljavati engl.
oblik Meksiko Siti (Mexica City).

melburnski, ne melburnki: v. -ki

Mendela (Nelson) ne nego Mandela.

(crtica nije potrebna).

mesec: dva, tri, etiri meseca, pet

meseci, prolo je mnogo meseci (ali:

Nekoliko malih meseca krui oko

planete). Kao naziv Zemljinog pratioca pie se s velikim M (putovanje na Mesec i sl.). lpak, prema P, i

tada je preporuljivije malo slovo

kada se ne misli na samo nebesko

telo, nego na njegov izgled sa Zemlj e: izlazak i zalazak meseca, mese-

ev sjaj, mlad mesec, pun mesec

itd.
Up. sunce; v. i dan.

mesec-dva.

mislilac

99
MESECI (kalendarski). Nije dobro

,,u petom mesecu, u devetom

mesecu i sl., nego treba svaki

mesec oznaiti imenom: u maju, u

septembru itd. V. i DATUMI.

meta- sastavljeno: metajezik, metala-

gian itd.

Mikloi ,Franc (P doputa i Mikloi).

mikro- uvek sastavljeno: nfiikroorga-

nizam, mikroklima, mikroprocesor

itd.

Mile, Mileta (Mila): v. -e (ZAVR-

SETAK IMENA).

metak, mn. meci.

milenijum imilenij.

metalo- sastavljeno: metalostriigar,

inetalopreraiva itd.

Mileeva (manastir).

metar-dva.

meteorolog, meteoroloki, meteorologiju, ne metereologi sl.

metil-alkollol ili inetanol.

Metuzalem (malo m u gurativnom

znaenju ovek u dubokoj starosti).

Mickjevi (Mickiewicz), bolje nego

Mickijevfi .
Midllat: prenia P, taka 76 f (3), u
inusliinanskim imenima Midhat,

Edhem, Subhija ne vri se jednaenje po zvunosti. Sa t e se pisati samo odgovarajua albanska

imena, Mithat odnosno Ethem

(taka 108).

Milica, Mili in.

milicionar i milicioner (i milicajac,
familijamo).

milion: v. BROJEVI (pisanje).

milionar i milioner.
Milojica.

Milo: Vokativ Miloe ili Milou.

mini: prema P odvojeno kad se odno-

si na odeu, npr. mini suknja, mini

kostim, mini inoda, a S crticom u

drugim spojcvin1a(mini-golj,` mini-

-serija, mini-rat itd.).

minut i rniiiuta.

miradika (obinije nego miradijka); dat. miradiki.

migavac i .migcivaa

Mir a(rumunsko i moldavsko Mircea), ne Mir ea.

Migel (p. i port. Migzliei ; pogrena

misao vodilja (bez crtice prema P,

je transkripcija Miguel.

Mihailo i Mihajlo, Mihailovi i Mihajlovi (ali samo knez Mihailo,

Ulitra' lift/zeza Mihaila ili 'nez iMihailova itlica, prema PR).

taka 59 a).

misionar (obinije) i misioner.

mislilac (ne mislioc); mn. mislioci,
rnislilaca.

miji
miji (bolje) imiUi.

Milen (Michelin), ne Milin, Mielin.

MlToLoKA IMENA se piu ve-

likim poetnim slovom kao i sva

druga: Afrodita, Jupiter, Tezej itd.

U grkoj mitologiji, me utim,postoje i pluralna imena boanstava,

kao Erinije (Eumenide), Gorgone,

Hesperide, Mojre (kod Rimljana

Parke) itd. Poto ona oznaavaju

samo odreen broj linosti (obino
sestre), imaju sve osobine linog

imena, pa i nj ih treba pisati velikim

slovom. Otuda i Muze (devet Muza;

ali malo m u prenesenom znaenju:
muza gaje izneverila, pesnik ju je
nazivao svojom muzom i sl.); Ar-

gonauti (ali: argonauti kao zajed-

nika imenica u znaenju smeli

moreplovci).

Mitrovdan: v. PRAZNICI.

Mitrovica (Sremska, Kosovska),

Mitrov anin,-nka, initrovaki.

mladi ki(ne mladi ski).

mladotur in,mladoturci.

mlak, mla i, najmlai.

mlaz: mn. mlazevi i mlazovi.

mlanjak je fonetski pravilniji oblik

(up. paziti - panja, voziti ~ nadvonjak, kukuruz - kuknrzinjak),
ali je u praksi znatno ee nalaznjak.

100
Mleci, Mletaka; Mleta karepublika
(v. [STORIJSKA IMENA).
mle an: s kratkim e (mlan, ijek.
mlje an) u izrazima kao mle ni
proizvod, mle naokolada i sl., s

dugim e (mlan, ijek. mlije an)u

znaenju koji ima mleka (mlena

krava).

Mle niput (v. NEBESIQI TELA).

mnogopotova ni, mnogocenjeni, mno-

gouvaeni (novi P ne predvia rastavljeno pisanje).

mnogo ta, .mnogo ega; mnogo ko,

mnogo koji, mnogo kad itd.

MNOINA JEDNOSLONIH
IMENICA: v. -ovi.

mnjenje je i ekavski i ij ekavski oblik,

bolji (prema PR) nego mnenje
(ekavski) i mnijenje (ijek.).
mo uga,dat. mo uzi.

modiskinja je tradicionalni oblik, bez

t jer za razliku od drugih imenica
tog tipa (v. -kinja) ne postoji muki
oblik. P ipak smatra da ni modistkinja nije pogreno.

modus vivendi, modus operandi:

menja se samo prva re (modusa

vivendi itd.).

mogu i mogu an(pridev), mogu ei

mogu no (prilog) imaju isto znaenje.

mogu stvo: po niogusivu i po

inogiinosfi.

10']

mrzak

Mohika nac: nema razloga za pisanje

malim slovom, poto se gurativno

upotrebljava samo u izrazuposied-

nji Mohikanac.

mol: c-mol, _fimol itd. (prvo slovo bi

po pravilu trebalo pisati latinicom),
obinije nego ce-mol, f-mol itd.

Prema ustaljenom obiaju u muzici, nazivi durskih tonaliteta se piu

velikim, a molskih malim slovom.

Up. dw:

molilac (ne nfioiioc), mn. moiioci,

inoli/aca. Molireljka, dat. incifiteijki.

mom ad: ne moe uvek da zaineni

izraze tim i ekipa, zbog tekoa u
padenoj promeni, u graenju sloeniczr (up. prvoiiniac) i zbog ne-

prikladnosti izrazaenska inomad.

momentan i inomenraiio pravilno je

izvedeno od kasnolatinskog mo-

nieiitaneiis' (up. .spontan od spontaneus). Neopravdano eu PR momfiirafno, ne momerziano

Monpelije (il/Ionfpellier), ne Monp lje.

montaer je samo onaj ko obavlja

ilsmku ili televizijsku montau;
radnik koj i inontira maine i ureaje
zove Se iiionfer.

motika, dat. inotici.

motka, dat. mor/ci, gen. mn. motki i

mota/ca.

moto-: prema P sastav lj eno kad znai

,,motomi, npr. motopumpa, motokultivator, motonautika; s crticom

kad znai ,,motociklistiki, npr.

moro-trke, mofo-kros, moto-jedi-

nica itd. V. i auto-moto.

motocikl (ne moiorcikl), gen. mn.

:motocikala ili motocikla.
moda. Nije knjievna upotreba sadanjeg vremena u znaenju budueg: ,,Moda ga naem, Moda

prestane kia (treba: Moda u ga

nai, Moda e prestati kia).

moebiti (prilog, npr. On je, moebiti, u pravu), ali: Moe biti daje
on u pravu.

mr (od magistar) pie se kao dr (v.

to). U engleskom Mr. je skraenica
od iiiisier (gospodin), s velikim M i

takom po amerikom obiaju, bez

take po britanskom.

mraz: mn. mrazevi i mrazovi.

mrk, mikiji, najmrkiji; mrkocriaen,
mrkouf.
Mrkonji Grad (bez rti eprema P),

iiirkoiigradski.

Monte Karlo.
moratorij um i nioratorij.
mor jumi nioiffij.
mormon., niormtaiiic

moskvi (automobil), ne moskvi .

dat. niornionki.

mraviti, ree niraveti (ijek. mravjeri).

mrzak: mrskiji, najmrskiji i mri,
najniri.

mrzeti

1 02

mrzeti, mrzim; mrzeo, mrzela; ijek.

mrziiii mrzjeti, mrzio, mrzila i

MuslimamMuslimanka,svelikimM
kao etniki naziv (danas ee

mu ilac (ne mu iac), mn. mu iaci,

mu ilaca.

znaenju pripadnik islamske vere.

Pridev muslimanski, kada je upotrebljen u ovom drugom znaenju,

mrzjela.

mungos, mangosa (ivotinja). PR 60

daje mungo, murzga, mn. (po
pan.) mungosi

re nije panska nitiupanskom ima

ml Obhk'

musaka, dat. musaki.

Bonjak, -kinja); s malim m u

moe se zameniti sa islamski.

musti: muzen (ne muen).

muvolovka i muholovka, dat. -vci

Muza (u grkoj mitologiji), muza

(preneseno): v. MITOLOKA
IMENA.

n i m. Promena n u m ispred b ili p

vri seu izvedenim reima,tj.
ispred suksa: stan - stambeni, prehrana ~ prehrambeni, zelen e
zelenzba; tako i crmpurast (prema
PR 60), mada za zavretak -purast

nepoznatog porekla, nije sigurno da

se moe smatrati sufiksom. U
s l o en i m reima n ostaje ne-

promenjeno: jedanput, vanbrani,

vanpaitijski, stranputica, crvenper/ca itd.

na: pogreno na upravnom odboru je
odluenom, ,,na redakciji smo
govorili..., na mesnoj zajednici...

i sl. Treba: na sastanku upravnog

odbora, u redakciji itd.

V i: Cetinje; .Novi Beograd; Rijeka; ib; Urnka; telefon.
nabavka: dat. nabavci, gen. mn. nabaviti i nabaifakfa.

nabiti: nabij, nabijmo, nabijte.

nacifaizam, -ista, -istiki; nacionalsocijalizam, -ista, -istiki.

naas (=askom, trenutno).

na ast.
na elu. Kao oznaka za predvodnika,
ovaj izraz mora doi posle spojasa
+ imenica: delegacija s Pavlom
Pavlovi emna elu a ne na elu s
Pavlom Pavlovi em.

naetvoro (i naetvero).
na istac, prema PR bolje nego naistac.

naisto: biti naisto s neim.

nauljiti i nawliti (ui).
nad- ostaje nepromenjeno ispred s
(nadskoiri, naclstrenica), inae

ispred bezvunog suglasnika prelazi

u nat-: natkriliti, natovek itd. U

rei nadclrzatven piu se dva d.

naboe.

nad(a): nada mnom, nada me (= nad

mene), nada se (= nad sebe) itd.

na brzinu.

nadaleko; nadalje.

104

nadasve

nadasve.

nadati se (je) da... pogreno kao i ,,za

nadati se je. Mora se upotrebiti

druga konstrukcija: nadajmo se, treba se nadati, moemo se nadati i
sl.

nadbiskup (u katolikoj i anglikanskoj crkvi): nadbiskup od Kenterberij a, od Jorka, ne arhibiskztjra, kako

se ponekad pogreno javlja u prevodima sa engleskog. U pravoslavnoj crkvi: arhiepiskop.

naddrutven.
nadesno.

NADIMCI i atributi, kada su stalni

deo imena, piu se velikim slovom:

Duan Silni, Plinije Mla i,Prokleta Jerina, Hajduk Veljko, Ri ard

Lavovo Srce.

Nadimak upotreblj en ,,iza linog

imena, kao njegova zamena, po

taki 56 a Pravopisa, vezuje se crtom (ne crticom), npr. Milosav -

Naprotiv, imena upotrebljena kao

oznake predmeta dobijaju malo
poetno slovo: bela rada, lepa kata
(cvetovi), marica (policijski auto-

mobil), a,stojadin itd.

nadletati, nadleui (ne nadletajzti).

nadno (kao predlog, npr. nadno ulice;

ali: Pao je na dno reke).

nadohvat; na dohvatu.
nadole.
nadomak; na domaku.

nadri- i nazovi- piu se sastavljeno:

nadrilekar, nadripesnik, nazoviumetnost itd.
nads-, ne nats-.
nadstrenica.
nadtrati.

nadugako; nadugo.
na duak (odvojeno prema P).
nadvoje; nadvoje-natroje.

Mija Aleksi .

Linosti iz knjievnih i scenskih

nadak-baba (PR 60 doputa i nadagbaba).

dela, bajki, stripova itd. piu se velikim slovom prve rei: Slukinja,

naftni (nanapolja) i nafteni; ne naftin.

Prvi vojnik, ovek s tanom; velikim slovom piu se i ostale rei ako

naglas (= glasno).

su upotrebljene kao vlastito ime,

npr. Majka Hrabrost, Deda Mraz,

nagnuti (se): promena kao sagnztti se

Sneko Beli , Paja Patak. Ovako se

nagore (u oba znaenja: okrenut je

nagore i as nabolje, as nagore); ipak: sa zla na gore; doi

piu i indijanska imena: Crveni

Orao, Sede i Bik (bolje nego ,,Bik
Koji Sedi, prema P).

(v. to).

emo na gore (= na vee zlo).

105
na gotovs.

NAGRADE: v. ODLIKOVANJA.
nagrizen, ne nagrien. V. gristi.
nahero (= nakrivo).

nahuditi ne nego nauditi.

naime (prilog), ali: Poslao sam mu
poziv na ime.
nais kap.

na izgled i naizgled (P doputa oba

naina pisanja).
na izmaku (odvojeno prema P; ali

naizma/c, sastavljeno).

naizmence (bolje) i naizmenice (pored: naizmenino).

namrlvo

naj prvi, najposlednji, najzadnji mogu

se upotrebiti kao pojaani oblici od

prvi, poslednji, zadnji.

najradije, ne najrade. V. rado.

najstroi, ne najstroiji. V. stroi.

najvoleti: ispravno u znaenju ,,najvie voleti.

nakon to: v. poto.

nakoso.

na kraj: odvojeno kada se kraj moe

tumaiti kao imenica u akuzativu
(Stigoe na kraj puta; Teko je s
njim izai na kraj; s kraja na kraj),
inae sastavljeno (Stanuje nakraj

sela; To mi nije ni nakraj pameti).

naizust.

nakratko.

naj-z u superlativima prideva koji

nakrivo.

poinju sa j piu se dva j: najjai,

najjeftiniji, najjasniji itd.

naj aviti i najava su izrazi novijeg

porekla, sasvim dobro skovani, a
upotrebljavaju se posebno u radio-

televizijskom reniku. Ne mogu se

potpuo zameniti ni sa objaviti, objava (ier te rei ne pokazuju da se
objavljuje neto to tek predstoji) ni

sa nagovestiti, -taj (to uvek ima

smisao neodreenosti).

nakrkae i nakrkake (sastavljeno po

P).
nakrupno.
naksutra i nakosutra.
na leto.
nalevo.
nalivpero.
namah.
na malo.

naj edanput; najedared.

na me (= na mene).

najednom.

namesto (predlog, npr. Ja radim namesto tebe) ali: Stavi ga na me-

na jesen.
najlonka, dat. najionki, gen. mn. najZonk.

sto

l)

namrtvo.

lO6

na nesreu

na nesreu.

napose (= zasebno).

naneti: v. -neti

naposletku.

nanie.

na pravac.

na noge.

naprazno (uzalud; besciljno).

nanovo.

na preae.

na nj (= na njega).

napred-nazad.

naoare (mn. . roda) i naoari (mn.

na prekid.

. ili m. roda); dativ samo naoarima.

na oi (npr. ,,Ne izlazi mi na oi);

na preskok.
na pretek.

PR 60 daje i naoi u znaenju na

na priliku.

izgled.

na primer; skraeno npr.

naoigled.

na prolee.

na odmet.

naprosto.

naoko u znaenju na izgled, ,,prividno_; na oko u doslovnom znaenju.

naprotiv.

naovamo.
na pakost.

napamet u znaenju naizust (nauiti

napamet); ali: pasti, padati na

pamet (nekome).
na pare.
napismeno.

napitak, mn. napici.

na poek.
na poklon.

napola (ali: na pola puta).

napolje (= van, npr. ,,Napolje iz

sobe!); na polje u doslovnom

znaenju.

naprStak, naprska, mn. naprsci.

na prste (uvek odvojeno prema P).

Napulj: Napulj ac, -lj ka i Napolitanac,

-itanka; napuljski i napolitanski.

naranda i narana (i ponfzoranda),

narandast i naranast.
nareisizam, narcisista, narczlsoidan
(od gr. imena Narcis): pogreno je
narcizam, narcista.

narodnooslobodilaki; Narodnooslobodilaka borba, Narodno-

oslobodilaki rat (s velikim N prema P, kao nazivi odreenog istorijskog dogaaja). V. NOB.

naruilac (ne naruioc), mn. naruioci, naruilaca.

107
naruiti: v. poruiti.
naruku (ii nekome naruku), ali:
metni ga na ruku.

naruilac (ne naruioc), mn. naru.iocz naruilaca.

NASA; v. sKRA CENJCE NA _a

nasamo.
na se (= na sebe).

nat-

Monda lanak u Der piglu

kako pie l'Unita.

Da bi se razlikovali od ostalog

teksta, naslovi se stavljaju me u

navodnike ili se piu kurzivom. Pra-

vopis doputa i upotrebu samo velikog slova kada je ono dovoljno da

otkloni dvosmislenost, npr. ,,posveta Gorskog vij enca. V. i ZAKONI.

nasigurno.

na smrt (P doputa i sastavljeno nasmrt).

na silu.

na sreu.

nasitno.

nasred.

naskoro.

nasto (= posto, odsto).

naskroz; skroz-naskroz.

na stranu.

naslaga, dat. naslazi.

nastup. Pored starijeg znaenja na-

naslepo.

pad bolesti ili izliv besa moe imati

NASLOVI listova i asopisa, knjiga,

knjievnih dela, lanaka, dokumenata, ugovora itd. piu se velikim

nastupiti (pojaviti se), npr. nastup

na sceni, prvi nastup predpublikom

poetnim slovom prve rei (a u ostalim reima samo ako su vlastita

imena): Ve ernje novosti, Slobod-

na Dalmacija, Gorski vijenac, Biblija, Talmud, San letnje noi, Ver-

saj ski ugovor, Duanov zakonik itd.

Tako se piu i strani naslovi (Njujork tajms, Velt am zontag), osim
ako se prenose izvomo (New York
Times, Welt am Sonntag). Nije potrebno prenositi odreeni lan na
poetku ovih naslova: saradnik
Manda
pie ,, Unita, a ne saradnik ,,Le

i znaenje koje odgovara glagolu

i sl.

nasukati se: promena kao zasukati (v.

to).
nasumce i nasumice.
nasuprot neemu (ne: neega).

nasuvo (i nasuho); ali: poloio gaje

na suvo.
nairoko.
nate srce; natate.

natanko (= potanko).
nat-, ne nad-: natovek, natoveanski, natulan itd.

108

na tc

na te (= na tebe).
na temu: v. tema.
natenane.

natk-, ne nadk-: natkolenica, nat-

kompenzacija itd.

NATO (NATO-a, NATO-u) iliAtlan.ski (Severnoatlantski) pakt. Su-

vino je NATO-pakt, poto je u

skraenici NATO (North Atlantic
Treaty Organization) ve sadrana
re treatji ~ pakt.

na to.

NATPISI MALIM SLOVIMA: v.

MALA SLOVA.
natrijum i natrij; natrijum-lilorid itd.
natroje.
naunofantasti ni;riaunoistraivaki; naunostru ni;naunoteh-

niki (sve spojeno prema P).

na utrb (P doputa i rzautrb).

nauznak (pasti nauznak, leati na-

uznak) znai na leda, na leima;

suprotno je niice (= licem prema

dole).

navee.
navek; na vjeki vjelcoiv.

naveliko (npr. pria se naveliko), ali:

prodaja na veliko.
navie.
naviti: navij, navijmo, navijte.
NAVODNICI. Prema P 60, taka,
uzvinik i upitnik piu se unutar

navodnika ,,ako je reenica pod

navodnicima potpuno zavrena,
npr. A on ga upita: Kada mislite

ponovo u Dubrovnik?" - Nasmejao sam se i odgovorio: ,, Dobro ste

uinili. "Naprotiv, navodnik e doi
pre drugog znaka ako se citira samo
deo reenice, npr. uvajte se njihove ,, bratske pomoi "l - Branko
tu prekida stihom ,, da on umre pri-

lika je U praksi ove pravopisne

odredbe nisu dovoljne, jer e i pri
navodenj u potpuno zavrene reenice drugi znak ipak doi iz v an
navodnika ako po smislu ne pripada toj reenici, npr. Svi ste uli za
izreku ,, ll/Iislim, dakle postojim

Zar je bilo teko da kae: Izvinite, pogreio .san1?

U dijalozima, umeci kao ,,ree

on odvajaju se s obe strane zarezima ili crtama, a oba dela navoda

(ukljuujui taku, uzvinik i li upitnik na kraju) dolaze medu navodnike: ,, Zna ta

u da se vratim. Da li biprihvatili poskupljenje" - pita jedan

italac ~ kad bi sami morali au"
tobusom da dolaze na posao?

Navodnicima se obeleavaju i

aljivi, ironini, argonski ili fami-

lijami izrazi, ali s takvom upotrebom ne valja preterivati. Pogreno

je stavljati me u navodnike svaki

gurativiio ili metafori kiupotrebljen izraz: u reenicama kao Ruko-

vodioci treba ee da se spuste

neandcrtalac

109
u bazu, Putnike oekuje kiosk s

osveavajuim piima, Matemati

kaje njegova ,, slaba taka navodnici su sasvim suvini.
Pri navoenju teksta od vie pasusa treba svaki od njih poeti
navodnikom, dok se samo na kraju
poslednjeg pasusa stavlja zavrni
navodnik.
V. i POL UNA VODNICI.

navrat-nanos.
na vreme.

navreti (= navaliti), ijek. navrijeti;

navrem, oni navru; navrevi (ijek.
navrijevij; navro, navrla.

navrh (sastavljeno kad je predlog, npr.

navrh kue, navrh jezika), ali: popeo se na vrh.

nazad: nije dobro nazad dve godine
i sl. V. unazad.
na zdravlje.
nazdravo (= bez bolesti, iznenada,

npr. nazdravo me zabolela ruka).

nazfmu.
na zlo.

nazovi-: v. nadri-.
nazreti: kao prozreti (v. to).

nazvati (nekoga telefonom) nije dobro, treba: pozvati telefonom, tele_fonirati, javiti se.
naalost (sastavljeno, prema P; ali: na
alost .svih nas).

naao.
naderati se: v. derati.

naivo (sastavljeno, prema reniku

Matice srpske, mada ga PR ne
belei). Up. uivo.
NBA (po pravilu samo latinicom) ili
En-Bi-Ej.
NBC: V. En-Bi-Si.
-nca i -ncija. Umesto konsekvenca,

rezonanca, frekvenca, asonanca,

supstanca, instanca itd. smatra se
da su bolji oblici na -cijaf konsekvencija itd. Ipak, pojedine rei

(licenca, kadenca, sekvenca) danas

se javljaju samo sa zavretkom -ca.

ne se uvek pie odvojeno od glagola u

linom obliku (ne znam, ne dam, ne

bih, ne mogu, ne treba, ne vidim

itd.) osim u spoj evima neu (nee

itd.), nemam (nema itd.) i nemoj

(nemojmo, nemojte). Odvojenoje i

od priloga na -if ne znajui, ne

videi itd.
S trpnim pridevom pie se sastav-

ljeno (nepreveden, netaknut itd.),

ali odvojeno u poredenjima: ne
ovlaen nego potpuno raskvaen;
ne pokvareni ali ipak oteeni;
zalepljena, a ne proivena, kako je
trebalo. V. nikad neprealjen.

nealbanac, nesloven, nearapin, ne-

evropljanin itd. Pie se malim poetnim slovom, sastavljeno.

neandertalac, neandertalski.

ll0

NEBESKA TELA

NEBESKA TELA. lmena nebeskih

tela i sazvea piu se velikim slo-

- treba: da poine...; Zabranili su

vom: Mars, Satum, Danica, Vlai i,

Skorpija itd. U vielanim nazivi-

mu da se ubudue nikako ne pojavljuj e u krugu preduzea ~ treba: da

se ubudue ikako pojavljuje... ili:

ma, velikim slovom pie se samo

Naredili su

prva re: Veliki medved, Juni krst,

Mle niput. Za Sunce, Mesec, Zem-

lju v. te rei.

nebeskoplav (ili nebesnoplav).

Neboja: v. kula.
neaka, dat. neaki i neaci; neakn.

ne daj boe (Pravopis ne predvia

pisanje nedajboe).
nedaleko trai predlog od: nedaleko

od Mostara, nedaleko od kue, ne

nedaleko Mostara, fiedaleko kue.

nedelja-dve.
nedostatak, mn. nedostaci.

nedug, nedugaak; nedugo zatim.

neeksplodiran (neeksplodirana bom-

ba i sl.) moe se prihvatiti u nedostatku boljeg izraza. V. TRPNI

PRIDE V.

nefrit (mineral), nefritis (zapaljenje

bubrega).

NEGACIJE. Ako posle glagola ili

izraza negativnog znaenja, kao

.spreiti onemoguiti, zabraniti,

sumnjati itd., ili bez straha, bez

opasnosti itd., dolazi zavisna

reenica, suvino je stavljati negaci-

ju i uz glagol te reenice. ,,Spreili

smo ih da ne poine jo veu tetu

no, bez straha da me neko ne prepozna - bolje: da e me neko pre-

poznati. V. isumnjati.
U prisustvu priloga samo ili zamenice svi negacija moe dovesti do
dvosmislenosti, npr. ,,Za gubitke

nije odgovoran samo direktor

(zavisno od smisla moglo se rei
Nije samo direktor odgovoran za
gubitke ili Jedino direktor nije
odgovoran za gubitke), Svi koji
su pratili razvoj dogaaja ne slau

se s njegovim zaklj ucima (treba:

Niko od onih koji su pratili... ne
slae se... odnosno: Od onih koji su
pratili... ne slau se svi s njegovim
zakljucima).
V. i: ne; ni; ni-,' nikad nepre-

aljen; GENITIVI SLOVENSKI.

negde i nekud: v. gde.
nego.
neizvestan, neizvesna, neizvesno.

nejednakostranini, raznostranini:
glomazne i loe kovanice umesto
uobiajenog raznostran (raznostranitrougao).

neka ili nek (pie se bez apostrofa).

neki dan; neki put.

nccncl

111
nekolicina se upotrebljava samo za
mukarce (ne za ene niti za predmete).

nekoliko. Oblici nekolika oveka,

nekolika sela, nekolike ene i sl.
prema Vukovom tumaenju znae
manje od pet, dok bi oblik nekoliko (ljudi, sela, en) znaio vie
od etiri. U dananjem standardnom jeziku ta razlika se izgubila.
Naj e ese uotreblj ava oblik nekoliko, bez obzira na broj, a pridevski
oblik javlja se i u mnoini m. 1oda
(npr. nekoliki zadaci), to je ranije
smatrano nepravilnim.
Nemac itd.: ijekavskije Nijemac, ali
Nj emica, Njema ka, njemaki.
nemajka, dat. nemajc, gen. mn. nemajki.
nemali, nemala, nemalo; nemalo zatim; nemalo vremena (ali: ne malo

nego dosta).

nemastan, nemasna, nemasno.

nemog, nemogue i nemoguan,

nemoguno jednako su dobri oblici.

nemusliman, -an/ca, -anski.

nenasit i nenasitan (i nezasit, nezasitan).

neostvariv i neostvarljiv.
neovlaen i neovlaten.

nepokolebiv i nepokolebljiv.

NEPOSTOJANO a umee se u jedan

deo rei stranog porekla da bi se
razbila suglasnika grupa na kraju,
npr. artikal, kredenac (bolje i
obinije nego artikl, kredenc). A je

neobavezno u reima na -kt, -rt,

nt: oblici subjekat, projekat, kove-

rat, elemenat, procenat dobri su kao

isubjekt, kovert itd. Ipak, nepostojano a danas se sve manje upotreb-

ljava u ovakvim reima: insekt, koncert, testament obinije je nego in-

sekat itd., akat ili studenat oseaju

se kao neknjievni, a kontakt, delikt, insert, jogurt, komandant i
mnoge druge imaju samo taj oblik.

v. GENITJV MNOJNE.

NEPOSTOJANO e: v. -ec.

neprimenljiv i neprimenjiv.
nepristrastan (bolje nego neprs- .
trasan), -sna, -sno i nepristran, -a,

-o.

neprotni (koji nema za cilj zaradu,

npr. neprofitna organizacija): razlikovati od neprotabilan - koji se
ne isplati.

nepromenljiv i nepromenjiv.
neretko.
nesalomljiv i nesalomiv.
nesloven: v. nealbanac.
nesrean, nesrenik, -nca i nesretan,
nesretnik, -ica.

neenel (National, u razliitim engl.

nazivima): ne nejenel.

112

-ncti

-neti: u glagolima doneti, odneti, une-

ni-. U zamenicamaniko, nikoji, niiji,

ti, izneti, poneti, zaneti, naneti,

nita, nikakav, nijedan i iko, ikoji,

iiji, ita, ikakav, ijedan predlog se

razneti, prineti, preneti, proneti,

ij ek. oblik je donijeti, odnijeti, unijeti itd.: pogreno j e donesti, odnesti

itd. Trpni pridev donet, odnet itd.

(ij ek. donijet, odnijet itd.) ili donesen, odnesen itd.; ne doneen,
odneen itd.

stavlja izmeu ni (i) i promenljivog

dela i pie se rastavljeno: ni s kim,

ni na ta, nipo koju cenu, ni za iju

ijubav, ako i od koga neto uje,

misli li ti i o emu? itd. Vidi i:

izata; nizata.

neto: kao bruto (v. to).

-ni i -ski: v. -ski i -ni.

neumestan, -sna, -sno.

Nibelunzi; nibeiunki.

nevelik (= omanji); ne veiik aii ipak

niice: v. nauznak.

dovoijan.

nevladin: v. nfieuviadin.

niiji, ni od ijeg, ni sa ijim itd. V.

ni-.

nezadu go (sastavljeno po PR).

nigde i nikud: v. gde.

nezamenljiv i nezamenjiv.

nijedan, -dna, -dno (ali: ni jedan ni

drugi; nijedan jedini). S predlozima se pie rastavlj eno: ni sajedniin,

nezamisliv i riezamiijiv.
nezaposlen, nezaposienost i (retko)
nezapoijen, nezapoijenost.

ni zajednog itd.

nezavisan, nezavisna (ne iiezavistan).

nijedanput; nijedan jedini put.

nezasit i nezasitan (i nenasit, nena-

nijesam, nijesi itd. doputeno j e u ijek.

sitan).
ni. Ispred ne, neu, nemoj, nemam

oblik ni ili niti zamenjuje se sa i:

On to ni ne zna, Toliko para ni

itemam pogreno, treba: On to i ne

zna, Toliko para i nemam. Ne sme

se, me utim,upotrebiti i u znaenju

takode kad je reenica odrena.
Umesto: Dosadanji pokuaji, pa i

onaj ameriki u koji je uloeno

najvie sredstava, nisu dali rezulta-

ta treba: Dosadanji pokuaji, pa

ni onaj ameriki...

knji. jeziku kao i nisam, nisi itd.

nikad neprealjen i slini spojevi

sadre odreni izraz ispred glagolskog prideva koji je i sam negiran:
tako isto i nikad nes/uena sreo,
nikad neostvarene zamisii, nifiiin

neizazvane sankcije, ni od koga

nezaboravijen dogaaj, nigde
nezabeieenipodaci itd. Nije dobro
nikadpreaijen, nigde zabeieeni i
sl., to se kosi s pravilom o dvostrukoj negacij i. Jedino uz prilog ni-

maio upotrebljava se i glagol u

ll3
potvrdnom obliku: Nimalo zbu-

njen, Milan odvrati... obinije je

nego Nimalo nezbunjen...

nikakav, ni od kakvog, ni s kakvim

itd. V. ni-.
nikl i nikai.
niko, ni od koga, ni o kome itd. V. ni-.
Nikolaje (rumunsko Nicoiae), gen.
Nikolaja; ne Nikolae.
Nikoljdan, Nikolj dana i Nikolja dne:

v. PRAZNICI.

Niki , Niki anin, -anka, nikiki.

nimalo: v. nikad nepreaijen.

Nimcovi (Aron), Nimcovi eva odbrana: ne Nimcovi .

niodakle, niotkud(a).
niska, dat. nisci.

nisko- sastavljeno: niskoakumuiativan, niskokaiorian, niskoproduktivan, niskoradioaktivan itd. Up.

visoko-_

Ni, Nilija, Nilijka; knjiki oblici

Nievljanin, -evlj anka retko se upotrebljavaju.
Nika banja (veliko B kad je re o
naselju: v. BANJE).
nit (= ni, niti; nije potreban apostro).
nitrogen, nitrogenski javlja se u loim

prevodima um. azot, azotni.

niukoliko (= nipoto), ali: ,,Ni ukoliko dobiju sredstva, nee nastaviti

rad.

nokaut

niz, u znaenju mnotvo, veiiki broj,

menja se po padeima kao i svaka
druga imenica: u nizu siuajeva,

ianak s nizom primera (ne: u niz

siuajeva, sa niz primera). Glagol

se slae s imenicom niz: Proao je
(ne: proio je) niz godina

niza, bolje nego niz (predlog) ispred

rei koje poinju sa s ili z: niza
stranu, niza zid itd.

nizata (nizato) iniza ta (ni za to):

P doputa oba naina pisanja. Sastavlj eno pisanje svakako je bolje u
prilokom znaenju, npr. ,,Nizata
se naljutio (= za sitnicu, bezrazlono), a rastavljeno kad se uva
znaenje rei nita, npr. ,,Mi vas ni
za ta ne optuuj emo. Up. izata.
nizbrdo (nanie); niz brdo u doslovnom znaenju.
niz vodu; niz vetar
n+j: ova kombinacija glasova ne jav-

lja se u srpskohrvatskim reima

(izuzev u skraenici Tanjug), nego

se zamenjuje glasom nj: trn+-je ->
trnje. V. injekcija; konjunktura.

NOB (izg. en o be) moe biti nepromenljivo ili se menjati NOB-a,

NOB-u itd.
nobelovac (malo poetno slovo).
noas: v. -s.
Noj a tel pogreno, treba Neatel (Neuchtei).
nokaut

114

nokdaun

nokdaun.

nokturno je m. roda, u mnoini srednjeg (nokturna).

Nolti, Nik (Nick Noite), ne Nolt.

non-stop; non-stop prodavnica, non-

-stop radno vreme itd.

nordijac, nordijka, nordijski.

Norfok: u engl. Norfolk slovo i se ne
izgovara.
nos, nosom (bolje) i nasem; nosovi i
nosevi
nosilac (ne nosioc), mn. nosioci, nosiiaca.
nosiljka, dat. nosiljci, gen. mn. nasilj-

ki ili nosiljaka.

nov. Kad se odnosi na pojam koji nije

odranije poznat, ne treba upotreb-

ljavati odreeni vid ovog prideva

(novi): ne Predloeno je da se sa-

gradi novi most, Javlja se novi

problem, nego nov most, nov prob-

lem.

Novi Beograd: stanujem u Novom

Beogradu, idem u Novi Beograd
(kao: u Beogradu, u Beograd) ali i
na Novom Beogradu, na Novi Beograd (kao: na Dor olu,na Karaburmi i sl.).
Novigrad, Novigrada (u Istri, Dal-

maciji, Podravini);Novi grad (gradska etvrt ili optina).

novine (dnevni list) uvek u mnoini:

'

dananje novine, iz novina, donesi

jedne novine (ne jednu novinu).

V. i: IMENA LISTO VA.
Novi svet.
novi vek.

Novi Vinodolski (ne Novi Vinodol).

Novi zavet.
Novi Zeland, Novozelan anin, -anka,
novozeiandski.

novo- s glagolskim pridevima pie se

sastavljeno: novoizabran, novoos-

novan, novosagraden, novodoavi

itd.
Novobeogra anin, -nka; novobeo-

gradski.

npr. (na priiner), ne na pa: niti napr.

n-ti i enti (PR 60 daje oba oblika pod

reju poiencija).
NULA. Oznake doba dana kao 9.05,
13.01 ne treba itati doslovno, ,,devet nula pet, trinaest nula jedan,
nego devet i pet, trinaest (aso-

va) i jedan minut. U oznaavanju

datuma, pisanje nule ispred jednocifrenog broja, npr. ,,04. 03. 1987,

uobiajeno je samo u poslovnoj korespondenciji. V. DATUMI.

nuncij i nuncije.
nusprostorij e, nuspojava, nusprihoci,

nusproizvod, nusprodukt.

nuzspecijalnost.

115
nuzzarada, nuzzgrada, nuzzanma-

"UP-

nuan (neuobiajeno nudan); nuna,

nuno.

nuan

NJ

nj: v. n + j; injekcija; konjunktzzra.

njegov je u starij em jeziku imalo samo

neodreenu pridevsku promenu:
njegov brat, njegova brata, njegovu bratu itd. Danas se kao pravilni
priznaju i mnogo ei oblici nje-

njihalj ka, dat. njihaljci.

njin (umesto njihov) nije uobiajeno

u dananjem knji. jeziku.

njiska, dat. njzvc.

Nju Delhi: v. Delhi.

govog, njegovom itd. Isto vai i za

promenu zamenica njen (njezin) i

Nju dil (New Deal, Ruzveltova ekonomska reforma)

Njegovo velianstvo, Njeno velian-

Nju Dersi (New Jersey): tanije je

Nju Derzi. Up. Dersi.

njihov.

stvo, Njegova svetost, Njegova ekselencija, Njihova visoanstva i sl.

kunoazne formule bolje su (prema

P) s \felikim poetnim slovom prve

rei, mada ni malo nj nije pogreno.

Skra enice kao nj. v., nj.k.v., njlsv.

obino se piu malim slovom. Up.

va.
Njemica itd. (ijekavski): v. Nemac.
njen i njezin jednako su pravilni oblici. Za promenu v. njegov. Njeno

velianstvo i sl.: v. Megovo veli-

anstvo..

Nj ufa undlend (Newfoundlczna.

Nju Hempir (New Hampshre), ne
Hempajr. V. -ir
Njujork tajms (izvorno: New York
Y/nes). V. NASLOVI.

Njukasl (Newcast e), ne Njukastl.

Njukom (Newcomb, Newcombe), ne

Njukomb.

nj uka, dat. njuci, gen. mn. njuki.

o: ovaj predlog se u novije vreme esto

upotrebljava gde mu nije mesto, npr.

Upoznali su gosta o stanju u optini (treba: sa stanjem), Kakav

je va stav o tednji energije? (tre-

ba: prema tednji energije), ,,Donee se opiran program o zatiti

istorijskih spomenika (treba: pro-

gram zatite ili za zatitu), zahtev

o ukidanju doprinosa (treba: za

ukidanje doprinosa ili da se ukinu

doprinosi), itd.

-o (IMENA). Dvoslona muka imena na-o s dugouzlaznim akcentom,

npr. Pero, Ivo, Simo, Vojo, Vlado,

Zuko, Kiro itd. mogu imati dvoj aku

promenu: kao imenice m. roda (od
Pera, daj to Peru, Perov) i kao

imenice na -a (od Pere, daj to Peri,

Perin).
Strana imena sa zavretkom -o

zadravaju to o ako je u originalu

naglaeno (pre svega u francuskim

imenima): Ruso, Rusoa, Rusoom;
Rusoov (Rousseau, Rousseaua

itd.), Igo, Igoa (Hugo, Hugoa) itd.

Nenaglaeno o se gubi: Aldo Moro,

Alda Mora, Aldu Moru, Morov, od

Urha Kekonena, u gradu Portu, do

Bornea itd. Ipak, za imena na -ao
danas se smatra da treba da zadre
o: Mao, Maoa, prema enmin
ibaou, iz Bilbaoa.
U engleskim imenima, aw se
izgovara o, nikada ou: Feno (Fanshaw), Mek Gro (Mac Graw), Vaj-

tlo (Whitelaw), ne Fenou itd.

-o (IMENICE). Imenice stranog

porekla na -0 kod nas su gotovo
uvek m. roda. Neke imaju dugo o i
zadravaju ga u svim padeima:
biro, biroa, biroom, biroi; sako,
sakoa, sakoom, sakoi itd. Kratko o

se gubi i zamenjuje padenim nastavcima, npr. torpedo, torpeda, torpedu itd.; tu spadaju i libreto, kimono, intermeco, dinamo, nok-

turno i druge. U mnoini, imenice

iz ove druge grupe najee prelaze
u srednji rod: torpeda, libreta itd.;

ll8

03

znatno je manje uobiajen muki

oblik, libreti, kimoni, intermeci itd.

V. pojedine rei, a posebno: auto;

scenario; studija; impanzo.

lmenice p. ili port. porekla, gau-

o, amingo, kabaljero, gringo itd.

grade mnoinu kombinujui panski

i na nastavak: gauosi, kabaljerosi i dr. Madaje u naelu bolje uzimati samo domai nastavak (PR 60

daj eamingo, aminzi), pansko s

ne moe se uvek izbei: u pojedinim reima ono se kod nas najee
prenosi i u jedninu, npr. pezo(s),
1ndio(s), desperado(s). Vidi: pezeta; mungos; eskudo; kruzeiro.
oa. Francusko oi kod nas se tran-

skribuje kao oa (ne ua): Antoan

(Antoine), Fransoa (Franois),

Boalo (Boileau), Leroa (Leroi) itd.

Kombinacija oin, ako joj ne sledi
sainoglasnik, prenosi se kao oen:

Poenkare (Poincar), oenvil (Joinville), Koentro (Cointreau).

oba, obaju, obama ili obema (m. i sr.
rod): obe, obeju, obema (. rod),

oboje, oboga ili obojega, oboma ili

obojem (ali najee ostaje nepromenj eno). U ij ekavskom e umesto
obe biti obje, um. obeju - obiju i
um. obema ~ objema. Oboje se

prvenstveno upotrebljava za mukarca i enu, za dvoje dece ili mla-

dunadi, kao i u optem znaenju i

jedno i drugo (npr. obojeje tano).

Obojica se upotrebljava samo za

dva mukarca.

Obala Slonova e (drava u Africi).

obviti: obavij, obavijmo, obavijte.

obelodaniti znai izneti na javnost
neto to se krilo ili zatakavalo; ne

treba tu re upotrebljavati kada je

po smislu dovoljno i objaviti,

saoptiti, izneti i sl.
Oberstdorf, ne Obersdorf.
obestan, obesna, obesno; obesniji,

najobesniji.

obilovati neim (ne s neim, u neemu).

objekt i objekat; gen. mn. obje/rata.

oblutak, mn. obluci.

oboje: v. oba.
obolevat (ne obo/jevati); ijek. obolijevati.

oboljenje, ne oba/enje. V. -/jenje.

obresti (se), obretem (se), oni se obretu, obreii; obreo, obre/a.

obrvati i ophrvati (v. to).

obuhvatati, bolje nego obuhvaati.

obuimati (nesvreno prema objmi-

ti), obuimam iobuirnljem; obziinrza-

jui i obuimijui.
Obzerver (The Oliservei; britanski
list), ne Observer, Opserver.
obzirom na..., obzirom da. .. pogreno,

treba s obzirom (v. to). V. i bez

obzira.

-oc (pogreno um. Jac): v. -ioc: -aoc.

ll9
OCENE odlian, vrlo dobar, dovoljan itd. treba (prema M. ipki) pisati velikim poetnim slovom prve
rei kad su izvan teksta, tj. kad se
piu ispod zadatka i pismenih sastava.

oceniti, ocenjivati nije dobro sa instrumentalom (,,Ocenili su to klevetom, Predlog je ocenjen prihvatljivim) treba: ocenili su to kao
k/evetu, ocenjen je kao prihvatljiv.
Up. oznaiti.
Ocevi ili O evi(praznik): v. otac.
oekivati je da... pogreno, kao i nadati se da (v. to).

od kada

odbiti: odbij, odbijmo, odbijte.

odbramben, ne odbranbefi.
od danas.

od - do. Ukoliko se ispred dva broja

koji oznaavaju gornju i donju vrednost upotrebljava predlog od, pred-

log do mora se pisati slovima a ne

zamenjivati crtom: iveo je od

1642. do 1727 (ne ,,od 1642-

l727), ,,od 18 do 20 asova itd.

Up. izmeu.

odeljenje, ne odelenje. U ij ekavskom:

odjeljenje, odio ili caje! (gen. u oba

sluaja oajela).

O ena(molitva).

odeljenjski (odeljenjska zajednica),

ne odeljenski.

oevidac, oevica, mn. O evici.

oderati: kao derati (v. to).

ovrsnuti: ovrsnuo, -snulai ovr-

odgonetka: kao zagonetka (v. to).

sao, ovrsla.
oelaviti, oelavio sam, ali oelaveli
starac (pridevski). Tako iooraviti,
oopaviti. V. -iti.
outati (ne otutati).

od- ostje nepromenjeno ispred s i

(odskakati, odteta itd.), inae
ispred bezvunog suglasnika prelazi
u ot-: otkako, otkloniti, otpadak,
othraniti, otcepiti itd.

odaliska, dat. odaliski, gen. mn. odalislri i odalisaka.

odasvud(a) i odsvud(a).
odavno i odavna.
odbitak, mn. odbici.

odgristi: odgrizen (ne odgrien).

odh- ne nego oth-: othranti, othuknuti itd.
Odiseja (Homerov ep); odisej`a (zajednika imenica u znaenju dugo
i mu nolutanj e, potucanje).
odiskona.
odjahati, odjaem, oni oajau.
odjedanput, odjednom, oajedared.
od jesenas.
od jue.
od jutros.

od kada i otkad(a).

120

odlanc

od lane i od lani.
od letos.

ODLIKOVANJA l NAGRADE,
prema P, obino se piu malim slovom, npr. odiikovan je ordenom
zasluga za narod I reda; ima me-

dalju za hrabrost. Velikim slovom

prve rei pisae se nazivi koji imaju karakter imena, npr. Legija asti,
Takovski krst, a i drugi kada je po-

trebno istai ,,doslovnu slubenu

formulaciju naziva.

upotrebljava za objanjenje iste

stvari drugim reima (,,Kree se kao

kraljica u ahu, odnosno pravo ipo

dijagonali), gde umesto odnosno

treba rei to jest.

odojak je mladun e koje jo sisa

(najee prase), dojene je beba;

odoje i sisane imaju oba znaenja.

odoka (priblino, otprilike).
odolevati (ne odo1jevati); ijek. odoizjevat.

odliti: od/i/ 'bdlijrn odlijte.

od onda i odonda.

odmalena.

odonud(a).

odmalopre.

odozdo i odozdo1(a).

odmarati, odmoriti, umesto odmarati

se, odmoriti se (,, - Sta radite? Odmaraino, ,,ldem malo da odmorim) potpuno je neprihvatljivo
u knji. jeziku.

odozgo i odozgor(a).

odmila; od miiote.

odreda (svi odreda); rastavljeno u

odncdavna i odnedavno.
odnekud(a).
odneti: v. -neti.

odnos: izraz u odnosu na ponekad se

zloupotrebljava u poreenjima.
Umesto Cene su 2,5 puta vee u

odnosu na prolu godinu dovoljno

je rei ,,... nego prole godine.

odnosno znai izbor izmeu dveju ili

vie mogu nosti(,,Crvenom i plavom bojom oznaena je topla odnosno hladna voda); pogreno se

od poetka.
odranije (ne od ranije).
odrean i odrian znai isto.

doslovnom znaenju, npr. ii od

reda do reda, ovek od reda i zakona.

ods-, ne ots-s odskakati, odsei, od-

sek, odsesti, odstranit, odsustvo

itd.

od sada i odsad(a).
od sino.
odskora.

odspred(a).

odsto (= posto, nasto).

oko

121
odstrag(a) = odstrag.
odsukati: kao zasukati (v. to).
odsutan, odswtnost, odsustvo.

ofsajd: ofsajd pozicija, ojsajd zamka

(crtica nije neophodna).

ogladneti, ogiadneo, ijek. ogladnje-

odsvud(a) i odasvud(a); takoe od-

svalcztdi), odsvukitd(a), odsvagde.

ti, ogiadnio, ogladnjeia (ne upotrebljava se vie ogladniti uiniti

gladnim). V. -iti.

od-, ne otz' odetati, odkrinuti,

oglupeti, oglupeo (ijek. oglzipjeti,

odrafiti, odtampati, odunjati se

itd.

odteta.
od tada i otaaYa).

ogiupio, ogiupjeia)i ogiupaveti,

-veo (ijek. ogiupavjeti, -vio, -vjeZa), danas sa istim znaenjem kao i
ogfupiti, -io iogiupaviti, -io. V. -iti

oduvek.

ogoleti, ogoieo (ijek. ogoijeti, ogoiio,

ogofjela) postati go; ogoliti,
ogolio uiniti golim. V. -iti.

odvajkada.

ogrebati iogrepsti: kao grebati (v. to)

oduka, oduke i oduak, oduka.

odvesti, odvezen (ne odveen).

odvijati se. Ovaj glagol se sasvim pra-

vilno upotrebljava za radnje i zbivanja, npr. Let se odvija po planu,

Evo kako su se odvij ali dogaaji"

i sl. Neosnovani su pokuaji da se
ogranii na doslovno znaenje (odmotavati se), jer je posredi sasvim
ista gurativna upotreba kao u glagolima razvijati se, tei, odigravati
se i drugima.

odviti: odvij, odvijmo, odvijte.

odvrtka, dat. odvrtki, gen. mn. odvrtki

i odvrtaka.

od zimus.

oformiti, neprikladan rusizam: bolje

je uoblieiiti, obiikovati, obrazovati,
forntirati.

i grepsti.

ogrubeti, ogrubeo (ijek. ogrubjeti,

ogrubio, ogrubjeia) i ogrubiti,

ogrubio (po renicima ovo drugo bi

znailo uiniti grubim). V. -iti.

oi (francusko): v. oa.
okaniti se, okanim se, nek se on okani
toga, nek se oni okane; okanio se,
okanila se; ne: okanuti, okanem,
okanuo.
okarakterisati kao, npr. Okarakte-

risali su ga kao neiskrenog, ne

,,neiskrenim. Up. oceniti, okvaiikovati, oznaiti.

O'Kejsi (O'Casey), ne O'Kejzi.

oko (predlog) moe se upotrebiti i -

gurativno, npr. nesporazum oko

neega, ali se s tom upotrebom esto

preteruje: umesto problemi oko

122

okraati

snabdevanj a, ,,nagaanj a oko nje-

govog prelaska u Partizan, ,,oko

toga se dosta raspravljalo bolje j e:

problemi sa snabdevanjem, nagaanja o njegovom prelasku, o tome
se dosta raspravljalo.

omega, dat. omegi.

omlitaveti, omraveti: kao olabaviti
(v. to).
omorika, dat. omorici.

Onasis (grko prezime), ne Onazis.

okraati i okraati (sa istim znaenjem).

onesvestiti (se), onesveen i onesveten.

oktobar (ne oktombar), Oktobar (velikim slovom kad se odnosi na revoluciju 1917); Oktobarska revolucija.

opaska, dat. opasc, gen. mn. opaski

oktopod (ne oktapoci).

oktroisati.
okuka, na okuc.
okvalikovati kao npr. ,,Izmene zakona okvalikovane su kao nuno
zlo, ne ,,nunim zlom. Up. oceniti, okarakterisati, oznaiti.
olabaviti, olabavio, -vla (retko ola-

bavet, olabaveo, -vela, ijek. ola-

bavjeti, -vio, -vjela), ali: olabaveli

konopci (prdevski). V. -iti

oleandar, oleandra i Oleander; oleandera.

olovka, dat. olovci, gen. mn. olovaka.

-om, -em: v. [NSTR UMENTAL.

omanuti, omanem, u znaenju ,,izneveriti, ne uspeti, podbaciti, obinije
je nego omahnuti. V. manuti.
omaka, dat. omaci, gen. mn. omaki.

(PR 60 daje i opazaka).

OPEK, OPEK-a, OPEK-u.

ophrvati je ee nego obrvati, mada

je ovaj drugi oblik pravilnij i (prema rvati).

oportun znai uniestan, prikladan,

potreban: razlikovati od oportuni-

stiki (= koji menja stav prema prilikama, prevljiv, neprincipijelan).

opravka: dat. opravci, gen. mn. opravki i opravaka.

opredeljenje (ne opredelenje). Po-

modna re u politikom reniku: gde

god je mogu etreba je zameniti sa

odluka, reenost, izjanjavanje itd.,

prema smislu.
opruga, dat. opruzi.
Opserver ne nego Obzerver (v. to).

opte- s pridevima pie se sastavljeno:

optepoznat, opteobrazovfii, op-

tenarodni, optevaei itd.

optina: malo o, npr. ogJtina Vra ar,

optina Savski venac.

OPTINE: v. ULICE; GEOGRAF.

sKA IMENA.

123
optimalan znai najpogodni, koji
najboije odgovara; otuda Ovaj pri-

dev ne treba upotrebljavati u komparativu i superlativu (optimalniji,

najoptimalnij i).

oratorijum i oratorij.
orden: v. ODLIKO VANJA.
Orel, orelski (tradicionalno kod nas i
u drugim jezicima, mada je ruski
izgovor Arjol). Up. Poternkin.

ORGANIZACIJE: v. USTANOVE.
Orijent (u znaenju 'istone zemlje i
narodi'); Orijent ekspres (bez citice
prema P).
orman i ormar.

Ormuski ili Horrnuski tesnac (moreuz); ne -ki

-os, -es u starogrkim i -us, -s u lat.

imenima kod nas se izostavljaju:

Homeros - Homer, Aristoteles

Aristotel, Sextus - Sekst, Traianus

- Traj an, Martialis - Marcijal. Ipak

se -os zadrava u dvoslonim imenima grkih ostrva: Rodos, Samos,
Hios itd. mnogo je obinije nego
Rod, Sam, Hij. Gr ka imena na
Jdes* dobijaju nastavak -kle (Perikle, Sofokle, Temistokle itd.), kod
starijih pisaca i -klo (Periklo, itd.).

Imena na -as kod nas dobijaju -a:

Leonidas - Leonida, Augias Augija, Aeneas - Eneja (mada se

kao uobiajeni doputaju i Augije,

Enej). Za imena na -ius v. -ije.

Oskar

osamsto, osam stotina, osamstoti;

osam hiljada, osamhiaditi.

oseaj se upotrebljava uglavnom u

ziolokom smislu (oseaj gladi,

toplote, dodira itd.), a oseanje u
smislu duevnog doivljaja, emocije
(oseanje tuge, nena oseanja).

Ipak, ove dve rei ne mogu se uvek

strogo razgraniiti, utoliko pre to

je u hrvatskoj varijanti stanje sas-

vim drukije: osjeaj ima psihiko

znaenje (osjeaj tuge, njeni
osjeaji), dok se u fiziolokom
znaenju upotrebljava osjet.

osedeti, osedeo (ijek. osijealjeti, osi-

jedo, osijea jela): danas se gotovo

ne upotrebljava osediti, osedio

(ijek. osijediti, osijedio), uiniti
sedim. V. -iti.

Osijek, osjeki, Osje anin, -anka.

osim i sem podjednako su dobri oblici: ovaj drugi se upotrebljava samo

u ekavskim krajevima.

Osimski sporazum: tanije bi bilo

Ozimski, jer je nazvan po mestu

Ozimo (Osimo) u srednjoj ltalij i. V.
S i Z.

osjeka (nastalo pogrenom analogijom prema sjei) ne smatra se za

pravilan ijek. oblik, nego samo

oseka.

Oskar, dobitnik Oskara (veliko

poetno slovo; navodnici nisu

neophodni). V. ODLIKO VANJA.

oskudcvati

oskudevati u neemu ili neim; ne na

neemu.

124
osvetenje kao stariji oblik od
osveenje (crkve i sl.).

oslabiti, oslabio, oslabila, ali oslabeli

osvetljenje (ijek. osvjetljenje), ne os-

oslepeti, oslepeo (ijek. oslijepjeti,

oslijepio, oslijepjela) izgubiti

Osvjen im (Owiecim): ne Osvjen-

mii ii sl.: up. olabaviti.

vid; oslepiti, oslepio (ij ek. oslijepiti, -io, -ila) ,,liiti (nekoga) vida.

V. -itl

vetlenje.

cim. Kad se govori o zloglasnom

nacistikom logoru, bolje je upotrebiti nem. ime Auvic (Auschwitz .

otrokona, obinije nego otrokonda.

oslobodilac (ne oslobodioc), mn.

oslobodioci, oslobodilaca.

0tad(a) i od tada.

osmoletka (ekavski), osmoljetka

otcepiti, otcepljenje (ne odc-); oce-

(ijek.): umestojednog i drugog bo-

lje je osmogodinja kola.

osnov i osnova; na osnovu i na os-

novi (neega).

Osovina: velikim poetnim slovom

(prema M. ipki) kad se misli na
osovinu Rim-Berlin-Tokio u II
svetskom ratu; sile Osovine.
ostareti, ostareo (ijek. ostarjeti, ostario, ostarjela) postati star, ostariti, ostario uiniti starim; da-

nas se razlika u znaenju uglavnom

izgubila. V. -iti.

piti (cepnuti, udariti).

otepiti (izvaditi ep); oepiti (stati

nekom na nogu).
otutati ne nego outati.
otunuti.
oteen ne nego otekao: v. TRPNI

PRIDE V.

otii: odem i otidem; odoh i otidoh;

otidi! PR 60 doputa i oblike
otiem, otioh, otii, koje neki
strunjaci ne smatraju knjievnima.

otkad(a) i od kada.

ostatak, mn. ostaci.

otkako.

ostrii: v. strii.

otkud(a).

ostriga, dat. ostrigi i ostrizi.

otpadak, mn. otpaci.

ostruga, dat. ostruzi.

otpiti: otpij, otpijmo, otpijte.

ostvarljiv i ostvariv.

otpoetka ne nego od poetka.

osvestiti (se), osveen, osveenje i

otpola (tako u reniku Matice srpske,

mada ga pravopisni prirunici ne
belee: up. dopola, napola itd.).

(ree) osveten, -tenje. Drugo je

125
otp re, ijek. otprije, pie se sastavljeno

kao prilog, npr. Ja ga otpre poznajem. Kad je spoj dva predloga (u

Pravopisu se o takvoj upotrebi nita
ne kae) bolje je pisati odvojeno,
npr. od pre nedelju dana (up.: do
pre nedelju dana).

otprilike.
otp rvc.
otud(a).

ovaj

Od naziva biljaka grade se pridevi na -ov odnosno -ev bez obzira

na rod imenice: hrastov, orahov, ali

i lipov, trenjev, brezov itd. Za biljke sa zavretkomr nastavakje uvek

-ov: borov, javorov.

-ov i -in. Prezimena s ovim zavr-

ecima, mada po poreklu prisvojni

pridevi, danas su imenice i stoga u
instrumentalu jednine imaju imeniki zavretak -onfu ehovom,

otupeti, otupeo, (ijek. otupjeti, otu-

Vasilj evom, Dimitrovom, Lenj inom,

Subotinom itd. Doputa se ipak i pri-

ti, otupio uiniti tupim. V. -itz

devski nastavak -itn, prvenstveno

pio, otupjela) postati tup, otap-

otvoreno: v. BOJE.
-ov, -ev, -ljev su suksi za graenje

prisvojnih prideva (v. to). lmenice

sa zavretkom r mogu dobiti -ov ili
-ev (lekarov i lekarev), ali imenice
stranog porekla i one na -er imaju
samo -ov (direktorov, majstorov,

deverov), a kod car pridev je samo

carev. Kod zajednikih imenica na

-S nastavak je -ev (koarkaev,
kicoev), a kod imena uglavnom
-ov (Kiov, Buov, Kraov), osim
kad je u prethodnom sloguo (Koev,
Miloev).

Nastavak -ljev dobijaju imena sa

zavretkom -v (Kirovlj ev, Jakovlj ev,

Miroslavljev), za lina imena

doputa se i nastavak-ov (Tomislavov). lmenice brat, sin i mu imaju

prideve bratovljev (pored bratov i
bratovlji), snovljev (sinovlji) i
muevljev (muevlji).

kod sh. prezimena: Vasiljevim, Mi-

ljanovim, Tokinim itd. Vokativ se

moe zavravati na -e (Hruove,

Staljine) ili biti jednak nominativu,

naroito ako prethodi titula (drue
Brenj ev, profesore Spalatin).

ovaj i taj. Zamenica ovaj, ova, ovo

oznaava bliskost govornom licu

(bilo doslovno, bilo bliskost u vre-

menu ili u mislima); zamenica taj,

ta, to oznaava bliskost sagovorni-

ku, odnosno izvesnu udaljenost od

govornog lica (manju nego zamenica onaj). Poslednjih godina sve je
ea pogrena upotreba zamenice
ovaj namesto taj, npr. ,,Iz panije

nam javljaju da je u ovoj zemlji izbio nov talas teroristikih napada

(treba: u toj zemlji). I kada se zamenica odnosi na sadraj prethodnih reenica, najeetreba upotrebiti taj: umesto Drutveni proiz-

126

OVHITIO-OIIZIITIO

vod je porastao za 3, a nacionalni

dohodak za 4,6 odsto. Izovih podataka zakljuujemom boljeje:

tih podataka...

Kod veine ostalih krai oblik, ukoliko postoji, osea se kao zastareo
ili pesniki, npr. kijtti, puti, dtrciii,

divi i sl. Oci (umesto oevi) upo-

-ovatiz v. -iratzl

trebljava se danas samo u izrazima

kao gradski oci, crkveni oci.
Nastavak -ovi odn. -evi dodaje se

ovji i oviji (drugi oblik je laki za

izgovor).

jeieti, prsten, pojcis, iicg, soko itd.,

ovamo-onamo.

ovde i ovamo moraju se razlikovati

kao i gcie i kuda (v. to): Ovde
.statiujetfrr ali Doao sam ovamo,
Ptfedite ovamo, Posiaii su ih ovamo itd.
ovde-onde.

overa (ovjera) dobro je kao i

ov(j)etiiac, ov(j)eriteiji ov(j)et'oviteij.
-ovi, -evi kao nastavak za mnoinu
dodaje se prvenstveno j ednoslonim
imenicania (brodovi, krajevi) i
dvoslonirn ili troslonim imenicama koje gubitkom nepostojanog a
svode osnovu na jedan slog (vetar
- vetrovi, eaij' - cieijevi, orao F

otfiovi). lzvestan broj jednoslonih

imenica dobija samo nastavak -i,

npr. zubi, ironji, prsti, aci itd.; tu

spadaju i imena naroda (Rusi, Grci,

esi, itd.) i merne i novane jedinice (gticttiii, vati, omi, itfzi, zioti,
jeni itd.). Od imenica na -k (znak,
zrakf, zvuir, vuk, krik itd.) jednako

je uobiajena kraa i dua mnoina:

znakovi i znaci itd. (ali uglavnom

samo dua u genitivwznakova itd.).

i dvoslonim imenicama kao goiub,

gde je gotovo isto tako uobiajena i

kraa mnoina: goiuiaovi ili ,goiubi

itd.
Za imenice sa zavretkom s ili z

nastavak glasi -ovi (giasovi, iiizovi),

ali neke dobijaju i -evi Mada su

konzervativniji gramatiari odbija-

li da priznaju taj izuzetak, danas su

sasvim pravilni i uobiajeni oblici
nosevi, kursevi, pojasevi, nirazevi,

miazevi (pored nosovi itd.). V. iput.

ovlastiti: otiiaen i oviaten; ovia-

etije i ovicttenje.
-ovna, -evna je nastavak ruskih enskih patronimika (imena po ocu, kao
u m. rodu -ovi, -evi): ne treba ga

meati s prezimcnima na -o va, -eva

Menja se po pridevskoj promeni:
Pavlovnoj, Nikolaj evnoj itd.
ovri (ovriti): v. vriti.
-ovski, -evskL Prezimena s ovim
zavretkom uvek imaju naglasak na
njemu kad su poljskog ili ruskog
porekla (Malinovski, Tomavski,
Dostojevski i sl.). Takav naglasak
se uobiajio kod nas, pa veina

strunjaka smatra da ga treba pri-

127
meniti i na makedonska prezimena,
iakoje u njima izvorni naglasak na
treem slogu od kraja: Tupurkovski,

Kolivski boljeje nego Tuprkov-

ski, Kolievski.

Ozava, Seidi (ne Sei i: v. JAPAN-

SKA IMENA).

ozeleneti, ozeieneo, ijek. ozeieifzjeti,

ozeienio, ozeienjeia.

oznaiti, oznaa vati nije dobro sa instrumentaloin (,,tampa ovu de-

klaracij u oznaava uspehom Evropske zajednice, ,,U Londonu je intervencija oznaena preranom);

treba: oznaava kao uspeh, oznaena kao pierana. Up. oceniti.

oeniti se (nekom), oenio sam se

njome, ne: oeniti (neku), oenio
.samje _Prelazno se moe upotrebiti
samo s mukarcem kao objektom,
npr. oeniti sina (=nai mu enu).

oivcti

oiveti, oiviti. Prema optoj razlici

koja vai za glagole na -iti i one na
-(j)eti (v. pod -iti), renici i pri-

runici propisuju oiviti u znaenju

uiniti ivim, a oiveti, ijek. oivjeti,

doputaju samo u znaenju postati

iv. Mnogobrojni primeri iz knjievnosti i tampe pokazuju, me u-

tim, da se danas u oba znaenja upotreblj ava samo ovaj drugi oblik; po

reima M. Stevanovi a, ,,tu razliku

u znaenju gramatiari i j eziki puristi bezuspeno nastoje da ouvaju
u jeziku. Stoga se danas mora
smatrati ispravnom kako neprelazna upotreba tako i prelazna: ne samo
Priroda je oivela, ,,Oivee zaboravljeni obiaji, nego i ,,Oive1i
(oivjeti) smo trgovinu, Uspeh je
oiveo (ijek. oivio) nekadanje
nade, Treba oiveti (oivjetz) us-

nulu palanku i sl.

Pa ino (Al Pacino), ne Pa ino.

moe se smatrati za teku greku.

paji (bolje) ipaiji.

Umesto dva para pantalona, pef

pari pantalona i sl. bolje je i jasnije dvoje pantalone, pet pantalo-

PADEI; v. GEN1T1 V; INSTR UMENTAL; VOKATIV

Pag, paki, Paanin, Paanka.

pakpapir.

palainka, dat. palainki i palainci,

gen. mn. palainki i palainaka.
paljenje, ne palenje.
Panama: Pan amac, Panamka,panan1ski, panama .eir; Panamski kanal.

na (ili peiore pantalone) itd.

paramilitarni (u prevodima sa eng. i

fr.) suvino pored naeg izrazaparavojni.

parampare, paramparad.
paranoja, paranoik, paranoian;
paranoidan (sklon paranoj i).
Pariska komuna.

Pandab, bolje nego Pendab; pandapski (ne -bslci).

Pariz: P ariski; Parianin z -anka Pari-

paoci (na toku): jednina je palac,

PARTICIP PREZENTA: v. GLAGoLS1<1 PRILOG SADA NJI.

paoca, gen. mn. palaca (ne paoka).

Moe se upotrebiti sinonim bica.

papa (malo p, v. TITULE). V. i IME-

NA PAPA.

par. Upotreba u znaenju nekoliko

(par dana, video sam ga par puta,

u par rei i sl.) nije preporuljiva,

ali se sree i kod dobrih pisaca i ne

zlija samo u podsmeljivom tonu).

partnerka, dat. partner/ci, gen. mn.

partner/ci.
pastorka, dat. pasiorki, gen. mn. pas-

iorki i pastoraka.

pastrmka, pastrmki i pastrmci, gen.

mn. pastrmki.

l29

Petar

paa: s crticom posle imena (Ibrahim-

pejza, pejzaista, -stikz ne pejsa

pat pozicija (crtica nije neophodna,

v. CRTICA 3).

penaltik, iskvareno od engl. penalty

-paa, Omer-pzta Latas itd).

patricij i patriclje.
patrijarh (malo p, v. TITULE); mn.
patrijarsi, gen. mn. patrijaraha i
pcttrijarh.
Pavao i Pavle sejednako menjaju po
padeima: Pavla, Pavlu, Pavlom,
Pavlov. Pogreno je ,,Pavleta, ,,s
Pavletom itd.

pavlaka, dat. pavlac.

Pavlova, Ana (balerina), ne Pavlov-

na.

PC (skra. od personal computer)

dvosinisleno je u irili komtekstu,
paje bolje pisati po izgovorupi-si,
pi-.swa
Pe uj (danas retko Pe uh) na je na-

ziv za ma arski grad Pe (Pcs).

peurka, dat. peurci, gen. mn.

perfuraka.

Pe , pe/ri, Pe anin i Pe anac, Peanka.

Pe ka patrijarija (velikim slovom

prve rei, i kad je naziv administrativnejedinice, prema P).

pega, dat. pegi.

pejorativan (re je lat. porekla, nema

potrebe da se uzima u fr. obliku
peorativan).

itd.

kick (kazneni udarac): treba rei ili

penal ili jedanaesterac.

Pendab: v. Pandab.

penjati (Se),penjao (se), penjala (se)

i peti (se), peo (se), pela (se).
Perast, Peratanin, Peratanka, peraki.

perestroj ka, dat. perestrojci.

perfekt i perje/cat.
pergament i pergamenat.

perika, dat. perici.

Perl Harbor (Pearl Harbor); nema
opravdanja za pisanje ,,Harbur,
mada je zadrano i u PR.
perpetuum mobile, ne perpetum.

Persijski zaliv je tradicionalno ime;

nikakvog razloga nema da se naziva Arapski ili ,,Arapsko-persij ski

zaliv.

persona grata (rado vien gost), persona non grata (neeljena osoba).
Menja se samo prva re: Proglaen
je za personu non grata.

perunika, dat. perunci.

peruka, dat. peruci, gen. mn.
peruki i peruaka.
Petar, Peter. Ruski oblik ovog imena,

iz razloga koji su objanjeni u l.

105 f Pravopisa, treba uzimati u

130

Pclar Veliki

obliku Petar, ne Pjotr. Poljski je

pij, pijmo, pijte, popi), popijnzo, po-

Pjotr (Pioti^); slovenaki Peter, Petra, Petru (s nepostojanim e); nema kiPeter, Petera, Peteru; engleski Piter (Peter).

pijte, nepi, popi itd. V. ZAPO VED-

Petar Veliki (ruski car).

peteljka, dat. peteijci, gen. mn. peteijki i peteijaka.

petoletka (ijek. petoijetka), dat. pe-

toiet/ri: bol epetogodinji pian odn.

petogodinji period.

petorka: kao etvorka (v. to).

petoro-estoro; pet-est.
petrolejka, dat. petroiejci, gen. mn.

petroiej/ci.

Petrovac na Moru. Up. Biograd.

Petrovdan: v. PRAZNICI.
petsto, pet stotina, petstoti; pet hi_ijada pethiijaditi.
pezeta (panska novana jedinica) i
pezos (novana jedinica vie latinskoainerikih zemalja) kod nas su
ve odomaeni oblici. Prema izvor-

NI NACIN.

pijanino: m. roda, u mnoini obino

srednjeg (pijanina).

pij anka, dat. pijanci, gen. mn. pijanki.

pij edestal.
pij etet.
Pikaso (Picasso), Pikasa ili Pikasoa
(prema p. ili prema fr. izgovoru).
pingpong (sastavljeno prema P);

pingpong takmienje i sl. (v. CRT1CA7).

pire (1n.), pirea, mn. pirei; /cronfipiir-pire, kesten-pire (s crticom) ili bo-

lje pire od krompira, pire od kestena.

Pirineji (bolje nego Pireneji, prema

fr.); Pirinejsko jooiziostrvo.
pisati velikim, maiim siovom i pisati
s veiikim, s maiim siovom jednako

su pravilni oblici. V. i s(a) + INSTRUMENTAL.

nom izgovoru bilo bi ispravnijepe-

"piska, dat. pisci ipiski.

seta i peso. V. -o (IMENICE).

pismen (pored znaenja koje ima u

spojevima kaopismen ovek) znai
u prvom redu iskazan slovima,

peorativan: v. pejorativan.
pfenig (stoti deo nemake marke), ne
pfen ing, _fenig.
Pigmej (pripadnik afrikog ple1nena);

pigmej (patuljak).

pihtija ilipihte, bolje nego piktiija i

piktije (u turskom ova re ima h).

napisan. Potpuno bezrazlono su u

nekim kolama tradicionalni izrazi

pisvneni zadatak, pismena veba

itd. zamenjeni s pisani zadatak,

pisana veba.

131
pii kui propalo, bolje odvojeno prema P, ali i s Crticamzt (pil-lvfzri-propalo).
pitaljka, dat. pilcrljci, gen. mn.
pislcfljki.
piti: v. pjj.

Pljevlja

plejada oznaava manji skup ljudi ili

predmeta (pivobitno sedam); ne valjaje Ltpotrebljavati umesto nipofvo. natasa. Kao termin iz francuske
knjievnosti pie se s velikim P; kao
naziv sazvea takoe veliko i u
mnoini (Plejade: Vlas i i).

piama i plclan/za.

plejbek.

Pja enca (Placenza), ne Pija enca,

Pja eiica.

plej-of (s crticom prema P).

Pjctro (ital. Petro), ne Pijetro.

planetarijum iplanetarlj.
planinarka, dat. planinarki, gen. mn.
plcirzirzarlfi.
Plasido (Plcido. p. ime): naglasak
je na prvom slogu.
plastenik (zimska bata od plastike,
nainjeno po analogiji sastalclenik)
loa je kovanica: osnova plastikproizvoljno je skraena i spoj ena s
nastavkom druge rei.
plat, platom i platem; mn. platovi
i platevi.
plavo-'beo-crven; plavomodaf pla-

vosiv; plavozelen ili plavo-zelen,

zavisno od znaenja (v. BOJE).

plavojka, dat. plavojki, gen. mn.

plavoj/ci.

plebs, plebejac, plebejka (dat. plebejki), plebejlskl.

pleka, dat. plelci, gen. mn. pleka' i
pleaka.

plemenka (vrsta groa), dat. plefnenci i plemenlci.

plemi, plemlki; plemlcinja (bolje
nego plemlcinja).

PLEMIKA IMENA; v. da
pliina (sa ), aliplak (sa ), oba u
znaenju plitka mesto.
Plimut (Pljfmozftlfz): v. Portsmuf.
Plisecka, bolje nego Pliseckaja;
Plisecke, Pliseckoj, ne Pliseckaje.
Uplfrupslca.
Plitvi ka jezera.
plovka, dat. plovki; plo vlfji (lake za
izgovor nego plovi).
plus: mn. pluzovl iplzsevi.

plutonijum iplutonij.
pljaka, dat. pljaki, gen. mn. pljaki.
pljeskati, pljes/cam, pljeslcajzri i
pljeem, pljeui.

Pljevlja (mnoina sr. roda), iz Pljevalja, u Pljevljima; Pljevljak, Pljevljanka; pljevaljsk.

132

pljuska

pljuska, dat. pljusci, gen. mn. pljuski

i pljusaka.

pljuvaka, dat. pljuvaki.

po. Prema Pravopisu, reca po ispred

zamenica pie se odvojeno kad

oznaava jedinice u nekom skupu

opasnostpo..., tetan jaom, koristan

po..., posledice po..., utoliko bolje
po... itd., gde se moe upotrebiti i
predlog za.
p (=pola): dva ipo; junak ipo; ni
po jada; bez po muke.

(distributivno znaenje), npr. ,,Svakom svome prijatelju doneo je po

kakav poklon, Svi su duni obraditi po neko pitanje, ,,Po koj`i put
ve dolazi?. U znaenju neodre-

pobiti: pobij, pobijmo, pobi/te.

Tek se poneki slualac javi,

Poneto je jo ostalo, pokoji put,

pobogu.

Prilozi ponegde, pogdekad, pokat-

pocrneti, poerneo, ijek. pocrnjeti,

pocrnio, poernjela (postati crn);
pocrniti, pocrnio (obojiti u emo).
Isto i za pocrveneti (ijek. pocrve-

enosti pie se sastavljeno, npr.

poneki put (u znaenju katkada).

kad, pomalo, povie, podosta itd.

piu se sastavljeno; tako i u izrazu

malo-pomalo.
Umesto po tom pitanju, po pitanju (neega) bolje j e upotrebiti predlog o, povodom ili rei u tom pogleda, u pogledu (neega). Umesto
diskusija po prvoj taki dnevnog
reda, bolje je o prvoj' taki ili po-

vodom prve take.

Oblik po prvi put obino se

smatra pogrenim i zahteva se izbacivanje rei po. Za tu zabranu

dosad nije dato ubedljivo obrazlo-

enje, utoliko pre to se doputa ne

samo po drugi put, po trei put itd.
nego i po jedanput, poneki put,

pokoji put itd.

Ispravna j e upotrebapo u spoj evi-

ma kao opasan po (nekoga, neto),

pobledeti, pobledeo (ijek. poblijedjeti, poblijedio, poblijecijela): ne

upotrebljava se vie poblediti
uiniti bledim. V. -iti.
pobolevati (ne poboljevati); ijek.
pobolijevati.

njeti) odn. pocrveniti. V. -iti.

pocrpsti ipocrpiti: menja se kao crpsti 1 erpiti (v. to).

pocuriti, pocurio je, pocurie, ne

pocureti itd.

poesto, poee.
poetak, mn. poeci.

poerka, retko pokerka. V. erka.

poi za rukom je gurativan izraz,

koj i ne mora uopte da se odnosi na

ruku; pogreno je ,,poi za nogom

u jeziku fudbalskih izvetaa.

pod- ostaje nepromenj eno ispred s i,

inae ispred bezvunog suglasnika
prelazi u pot-: potkradati, potpu-

133
irovni/r, poteeniti, potiniti, pothvat
itd. uva se celo u reima poddi-

ja/ekat, poddakon i u reima na

podt- (v. to).
poda mnom; poda nj (= pod njega);
poda se (I pod sebe).

podvui

podlistak, podliska, mn. podizsci.

podloga, dat. podlozi.

podmladak, podmiatka, mn. podmiaci.

pod nebom (odvojeno prema P).

podatak, mn. podaci.

podno (= kasno uvee).

pod bogom (odvojeno preina P).

podnosilac (nepodnosioc), mnpodnosioci, podnosilaca.

podbradak, podbratka, mn. podbraci, podbradaka.

podbuo,podbt1/c1 i podbuhao, podbu-

podp- ne negopotjo-:potpa1zibni, pot-

pukovnik itd.

nia; podbuhnuti, bolje nego podintinuti.

podraavalac (nepodraavaoe), mn.

podc- ne nego potc-f potceniti, pot-

podruku: u PRje izostavljeno, ali po

analogiji s drugim prilozima (npr.

centar itd.

pod- ne nego pot-f potiniti, poto vek itd.

PoDELA REI NA KRAJU REDA; v. RA sTA VLJANJE REI NA

Kia/tlo REDA.

podelak (ne podeok), gen. podeoka,

inn. podeoci, pade/aka. Takoe:
podeijcik, podeijaka. Ijekpoaje/ak,

podraavaorzi, podraava/aca.

narukzz) svakako ga treba pisati kao

jednu re u izrazima ii, drati se

podruku. (Ali: dolo mije pod

ruku.)

pods-, ne pots-. podsvest, podsetiti,

podsmevat se, podstanar, podsticaj, podstrek itd.

pod-, ne pot-f poditi, podiati itd.

podioka, podioci,podje1aka, ili

,vodje/jak itd.

podt-z podtaka, podtekst, podtema,

podtip.

podh- ne nego poth-: pothodnik, pot-

poduhvat i pothvat; poduhvatati i

podijum ipodij.

Podunavlj e, Podunavac, Podunavka

hvcit itd.

podjednak danas znai isto to i

_jednak
pod jesen.
podk- ne nego potk-: potkontinent,
potkra/j itd.

poduhvaati.
(dat. Podunavki); Podunavka

(asopis: dat. -ki i -ei).

podviti: podvij, podvijmo, podvijte.

podvukpodvla iti.Ovi glagoli mogu

imati i preneseno znaenje, analog-

134

poenta

no glagolima istai, isticati, nagla.s'iti, naglaavati: pravilne su ree-

nice kao Podvukaoje znaaj ovog

dela, Podvlaim da nije bilo nikakvih sukoba i sl. Isto vai i za

glagol potcrtati (npr. Pisac eli da

potcrta negativnost svoj ih junaka).

poenta, ne poanta.

pogdegde; pogdekoji.
poglavnik (malop, V. TITULE).
pogodak, pogotka, mn. pogoci.

POGODBENI NAIN; v. bih, b1smo.

pogotovo i pogotovu.
pogreka, dat. pogreci, gen. mn.
pogrea/ca.

pokolenje (ijek. pokoljenje). V. -ljenje.

Pokrajina: veliko P (neobavezno) ako

je skraeni naziv za odreenu pokrajinu (npr. za Autonomna pokraj ina Vojvodina). Up. Republika.

POKRETI (kultumi, politiki, drutveni, verski), umetniki pravci,

stilovi itd. piu se malim poetnim

slovom (hrianstvo, humanizam,

reformacija, ilirskipokret, racionalizam, barok, moderna itd.) a tako

isto i njihovi pripadnici: ilirac,

marksista, obrenovievac, mojsije-

vac, nadrealista itd.

pokriti: pokrij, pokrij`mo, pokrijte.

pola: celih pola sata, ovih pola go-

poimence (bolje) ipoimenice.

dine, dobrih pola minuta uobi-

poizdalje.

celo, ovo, dobro.

ajeno, mada bi pravilniji bio sr. rod:

pojas: mn. pojasevi (retko pojasovi,

pojasi).

pola jedan, pola dva itd. (umesto dva-

pojasniti: glagol novijeg datuma, moe se upotrebiti u smislu delimino

meno je osuivano kao gennanizam,

danas je definitivno ulo u knj i. je-

objasniti, uiniti j asnijim.

naest ipo, jedan ipo itd.) svoj evre-

zik.

po jedanput, pojednom.

polaziti za rukom: v. poi za rukom.

pojeftiniti (obinije) i pojevtiniti.

poliandrija; po/iedar; polietilen (bez

j jer su sloene rei).

pokadto (kod starijih pisaca obino

. pokato, to Pravopis nije uvaio).

polijelej (veliki svenjak).

pokatkad.

Polinezija, polineanski (bolje nego

polinezijski), Polineanin, -anka.

pokoji (=poneki); ali: po koji put ve

dolazi? Svako e dati po koji dinar.

politi: polij, polijmo, polij`te.

politikant, politikantski, politikantstvo.

135

ponen

politikolog, -gija -oloki ipolitolog,

pomajka, dat. poinajci, gen. mn.

pomajki.

polivinil (ne joltivinil).

pomalo; malo-pomalo; pomanje.

polonij um i polonij.

pomfrit, pomfrita (od fr. poinmes'

jaolitologija, politoloki.

polovinom meseca, jwlovinom XIX

veka i sl.: bolje sredinom.
polu- sastavljeno: poliibrat, poluzva-

niaiv, poliifabrikat itd. S crticoni

(prema P) samo ako druga re

poinje velikim slovom, npr. polu-Maaiz polu-Francuz.

^ite.s); ne pomjri, pomfrija.

pomo: v. upomo.
pomou neega ili spomou neega

(oba oblika su pravilna). Spoj uz

pomoc' bolje je primeniti na ljude

nego na stvari, dakle Merili smo

polufinale: sr. roda, ee nego

(s) pomou instrumenata, ali

Merili smo uz pomoc' laboranta.

POLUNAVODNICI, u vidu obinih

pomodarka, dat.pomodarki, gen. mn.

pomodarki.

mukog. Vjinale.

(jednostrukih) apostrofa, obavezno

se upotrebljavaju kad se unutar

navoda neto navodi, npr. Zapanjio

:neje va lanak Zato u 'Zorki'

ne vole 'gastarbajtere'. ~ Moja

(Jiniljena lektira i danas je 'Don

Kihot, kae ovaj umetnik. P

predvia i njihovu upotrebu kao

blai vid izdvajanja neke formulacije (umesto navodnika ili pod-

vlaenja), naroito za objanjenje

znaenja neke rei, npr. bordo 'tamnocrven', dilovati ' preprodavat .

polutka, dat. polutki, gen. mn. polut-

ki (PR daje i polutaka).

Poljkinja i Poljakinja.

pomozi bog, pomoz' bog (pozdrav)

ali: ni rod ni pomozbog.

Pompeji, u Pompejima (u lat. je

mnoina m. roda) ili Pompeja, u

Pompeji.

pomusti: pomuzen (ne pomuen).

ponaosob.

ponaanje: neopravdano se upotrebljava u mnoini. Umesto Takva

ponaanja ne mogu se vie tolerisati treba rei takvo ponaanje

(takva praksa) ili takvi postupci i
sl.
ponekad.

POLJSKA IMENA, u izvornom je- poneki, poneko (npr. Poneki se ne

slau s time; ali: Svako je dobio po
ziku, uvek su naglaena na pretposneku [= po jednu] nagradu).
lednj em slogu. V.: -jevi; Ko uko;
Osvjen im;Petar; r; -ski,' e in; poneti: v. -neti.
leska

136

ponitava

ponitava i ponitiva: v. -ivac

ponovo, ponova iponovno.

pontifeks (lat. pontifex - prvosvetenik, sinonim za papu): pogreno
je pontif(prema engl. obliku).
poodavno ipoodavna.

pop: pop peva, pop muzika i sl. (crtica neobavezna) ali: pop-art; pop-ro/c; pop-rok muzika. V CRT[CA

3, 6.

Pop-: v. Hadi-.
popeti (se), popnem (se), popeo sani
(se), ne popenjem, popenjao.
popevka, dat. popevci, gen. mn. pope-

vki i popevaka.

popiti: popij, popijmo, popijte.

poplaveti, poplaveo (ijek. poplavjeti, pop/avio, poplavjela) postati

plav. Ne upotrebljava se poplaviti, uiniti plavim. V. -iti.

po podne se pie rastavljeno kao

odredba (nedeljom popodne; u est

sati po podne) a sastavljeno kad je

imenica (nedeljno popodne; celo

popodne; svakog popodneva).
popola (npr. deliti popola).

po pravilu, bolje nego u pravilu.

popravka, dat. popravci, gen. mn.
popravki i popravaka.
po prilici.
po prvi put: v. po.

porcelan je bezrazlono zabranjeno u

PR 60: svi evropski jezici imaju

oblik sa e (od ital. porcellana), pa

je on svakako bolji nego porculan,
mada se i ovaj drugi mora prihvatiti
zbog duge upotrebe koju je imao
naroito u zapadnim krajevima.
poredak, poretka, mn. poreci.
Porgi i Bes (Porgj/ and Bess) : ne Por-

di.

porno- s crticom: porno-film, porno-

-asopis itd.

portparol.
portret i portre: preporuljivijij e prvi

oblik, jer se lake menja po padeima i bolje odgovara izvedenicama portretski, portretista, portretistiki, portretrati.

Portsmut (uobiajena transkripcija za

engl. Portsmouth, kao i Plimut -

Plymouth, Dartmut - Dartmouth,

Bornmut -Bournemouth itd.). Nije

dobro pisati Portsmaut i sl., poto
se diftong iz rei mouth (ue) u
ovim imenima sveo na neodreeni

poluglas (Po11sm't).

Portugal j c bolji oblik, jer se tako ova

zemlja zove i u originalu, dok je

Portugalija uzeto iz nemakog (Portugalien). Up. Brazil.

PORTUGALSKA IMENA. Slova s

i z na kraju rei i ispred bezvunog

suglalsnika u portugalskom (ali ne

i u brazilskoj varijanti) izgovaraj u

137

postskriptum

se kao

posetilac (ne posetioc), mn. posetioci, posetilaca.

Antune, Do Santo, Kota, Agotinjo i sl.; P ipak predlae da se

zadri s prema pisanom obliku
(Soares, Dos Santos itd.).
N enagl a eno o u portugalskom se

poskupeti, poskupeo (ijek. poskupjeti, -pio, -pjela) postati skup; danas se uglavnom upotrebljava i sa
znaenj em uiniti skupim, umesto poskupiti, poskupio. V. -iti.

ne treba prenositi (u protivnom bi

poslati, pol/'em i poaljem; poslan i

poslat.

transkripcija bila Soare, Jane,

izgovara u, ali takav izgovor kod nas

se umesto Antonio, gen. Antonija,

Mario, gen. Marija i sl. moralo pisati Antoniju, Antonijua, Antonij uu
itd.). Stoga i Dos Santos, a ne Du
Santu.

Izmeu dva samoglasnika s se

izgovara kao z: Jos - oze, Car-

doso - Kardozo.
Nazalni diftong o nemogue je

tano preneti u na jezik, pa se mora

zadrati u obliku ao: oao, Falkao,

Sao Salvador itd.

Slovna kombinacija lh izgovara

se lj, a nh - rzj: Carvalho P Karva-

ljo, Agostinho - Agostinjo, Cunhal

- Kunj al.
Imena sa zavretkom -eira, kao
Fereira, Pereira, Oliveira, naglaena
su na e, a ne na i.

V. i pojedinana imena.
posdeti, posedeo (ijek. posijedjeti,

posi/'edi posijeaela). Gotovo se

ne upotrebljava posediti (posijediti), -io, uiniti sedim. Isto i posiveti, posiveo (ijek. posivjeti, posivio, -vy`ela) u odnosu na posiviti,
-io. V. -iti.

posle, pre: nije dobro deset godina

posle, ,,Kuvajt, est meseci posle,
,,dan pre i sl., to sejavlja pod uti-

cajem bukvalnih prevoda s en-

gleskog i francuskog. Treba rei

deset godina posle toga, est
meseci kasnije, ,,dan ranije itd.

posle podne i poslepodne: kao po

podne (v. to).
posrebriti,posrebren (ne posrebl/en).
posred; posred srede.
posredi (posredi je neto = u pitanju
je neto); odvoj eno, po sredi, samo

u doslovnorn znaenju po sredini.

postavka, dat. postavci, gen. mn.

postavki.
po_stdiplomski, postdiplomac; takoe
poslediplomski.
posto (= odsto, nasto); postotak, mn.
postoci.
po strani.

postskriptum: skraenica P.S., po

pravilu latinicom. (Pravopis doputa
i PS, bez taaka, to nije uobia-

138

poiljalac

jeno.) Post-postskrtpttzm (dodatak

postskriptumu), skraenica P.P.S.
poiljalac (ne poiijaoc), mn. poiZjaoci, poifjafaca.

Potemkin (tradicionalno kod nas: tako i u Pravopisu, l. 156 b), mada

je ruski izgovor ,,Patjomkin. Poternkinova sefa.

poto moe biti vremenski veznik

(,,Poto je to rekao, nastavi malo

pothranjen, pothranjenost (u zna-

tiim glasom) i uzroni (,,Poto

nema primedaba, predlog se usvaja): ova druga upotreba pokatkad

je neosnovano zabranjivana. U iz-

vesnim sluajevima moe biti nejas-

no da li je znaenje vremensko ili

uzrono: tada se za uzrono znaenje moe upotrebiti btzdut' da, a
za vremensko nakon to (oblik koji

su pojedini strunjaci smatrali nepravilnim, ali koji je esto nezamen-

ljiv, npr.: Javio se nakon to su tri

beogradska lista pisala o njegovom

.sluaju).
poto-poto.

potovalac (ne potovaoc), mn.

poto vaoci, potovalaca.

potamneti, potarnneo (ijek. potomnjeti, potatnno, potamnjefa) postati taman;potamniti, -io uiniti
tamnim. V. -itt

potasijum pogreno (obino u prevodima s engl. i fr.) umesto: kaZlf/(ztttt).

potccniti, ne podcetfzti.
potcrtati (ne podcrtati). Za znaenje
v. podvui.
potiniti, potinjen, ne podz

pothimalajski, ne podh-.
enju nedovoljne ishrane): bolje

neishranjen, -ost ili neuhranjen,

-ost

potka, dat. potki, gen. mn. potki.

potkraj (npr. potkraj Zeta).
potkultura, ne podkz
potom (= zatim).
potpredsednik.
potpukovnik; skraeno ppzzk. (ne
p.puk.).
potrailac (ne potraioc), mn. potraioci, potraifaca.
potreptina.
potresti: potresen, ne jootresien.
potrti: kao satrti (v. to).

Potsdam; Potsdamski sporazum.

povazdan.
poverilac (ne poverioc), mn. poveri-

oci, poverifacu.

povesti: povezan (ne poveen).

poviti: povij, povijnto, povijte.

povlaka, dat. povlaci. U pravopisnoj

terminologiji obiniji je izraz crta.
povodac, na povocu, mn. povoci.

139
povodom (iieega) i u povodu (neega) jednako su dobri oblici.
povrh (predlog).
povuci-potegni.

pravobranilatvo

praistorija, -ijski pogreno je skovano

po analogiji sa praovek, piradavni

i sl. Moe se upotrebiti za najranija

razdoblja istorije, ali kad je re o

pozeleneti, pozeieneo (ijek. pozeie-

vremenu pre istorije (pre prvih

pisanih spomenika), pravilno je

poutjeti, -tio, djela) odn. poutiti,

predistorija (dogaaji koji su neemu prethodili, npr. predtstorija

zioina).

iijeti, pozeienio, -njeiaj Ne upotrebljava se pozeieniti uiniti zelenim. isto i pouteti, -eo (ijek.

-io. V. -iti

pozicija se pogreno upotrebljava kao

suprotnost od opozicija, umesto
stranka na vlasti, reim i sl.

samo preistorija, -ij.s*ki. Drugo je

praker (od nem. dijalekatskog Pracker), bolje nego praner. Moglo bi

se zameniti domaim miatiio, tre-

sa ili ispraiva.

poznavalac, ne poznavaoe; mn. poznavaoci, poznavaiaca.

pratilac, ne pifatioe; mn. pratioci,

`
prati/aca.

poznavati: poznajem, poznaje itd.

(ne poznam. pozna, to su oblici
od svrenog glagola poznati);
pozna/ui (ne poznavajui).

prava (geometrijski termin) menja se

kao pridev, dakle na pravoj' (ne na
pravi); otuda je i u mnoini bolje
presek dveju pravih, na pravima
(mada se tu ee sreu oblici
imenike promene: presek dveju

Poega, u Poegi (obinije nego Poezi); Poeanin, -anka; poelci;

Slavonska Poega, Ui kaPoega.

ponjeti i poeti; poanjem, oni

poari/tz i ponjern, oni ponju; imperativ poarzji i ponji; ponjeo i
poeo; ponjevi i poevi; ponjeven.

pouteti: v. pozeleneti.
pra- sastavljeno: prajezik, prapostojbina itd.

praka, dat. praki, gen. mnpra kii

praaka.

prav, na pravama).

pravilo: v. po pravi/u.
pravo: biti u pravu, ne biti u pravu,
bolje nego imati pravo, nemati pravo (oblici nastali po ugledu na nem.
i fr.). Drugo je imati pravo na

(neto), imati pravo da (se neto

uini).

pravobranilac (ne pravobranioe),

mn. pravobranioci, pravobraniiaca.

pravobranilatvo (ne -iotvo).

140

PRAZNICI

PRAZNICI imaju veliko poetno slo-

vo samo u prvoj rei (i u reima koje

su same vlastita imena): Dvadeset
deveti novembar, Nova godina,
Boi , Veliki petak, Dan ena itd.

predak, pretka, mn. preci, predaka.

preda me, preda mnom, preda nj,

preda se.
predas ne nego pretas.

Za Dan Republike v. pod Republi-

predh- ne nego preth-: prethodan,

ka.
Nazivi ur evdan,Mitrovdan,

pred jutro.

prethrianski itd.

Vidovdan i sl. piu se sastavljeno; u

padeima pored oblika ur ev- predk- ne nego pretk-: pretkongresni, pretkomora, pretkumanovski itd.
dana, ur evdanu itd., Pravopis
doputa i urdeva dana, ur evu pred kraj.
danu ili urdeva dne, urdevu dne PREDLOZI S NEGACIJAMA: v.
itd.
ni-.
V. SVECI.

Pr anj, Pr anja, Pr anju (ne Pr nja

itd.).

pre: v. posle.
prebiti: prebij, prebijmo, prebijte.

preaga, dat. preazi.

preanin, preanka (u znaenju

'vojvoanski Srbin' moe se pisati i

s velikim P, prema PR).

preka, dat. preki, gen. mn. preki

(retko preaka).
pred-z ostaje neizmenjeno ispred s i

, kao i u reima predtakmienje,

predturski, preddravni. Inae is-

pred bezvunih suglasnika prelazi u

prete pretkomora, pretposlednji,

pretkongresni, pretproli, pretprodaja, prethodni itd.

predajui (od predavati), ne predavajui.

PREDLOZI sA DVA RAZLIITA

PADEA. Nisu dobri spojevi kao

prevoz sa i na stanicu, letovi iz i za

Sarajevo, problemi u i oko Studija B jer upotrebljeni pade odgovara samo drugom a ne i prvom od

dva predloga. U ovakvim sluaje-

vima imenica se mora ponoviti: sa

stanice i na stanicu, iz Sarajeva i
za Sarajevo. V.: sa i bez; za i protiv.

PREDLOZI, UZASTOPNI. Spoj

dva uzastopna predloga nije u

naelu pogrean: primeri kao kamen za pod glavu, dovodi ga do

pred kuu, ,,gonili su ih do na granicu nalaze se u narodnom govoru

i kod dobrih pisaca. Ipak treba izbegavati rogobatne spojeve kao ,,u o

tome ve objavljenoj publikaciji,

hleb je nainjen od po uveravanju
pekara sveeg brana (treba: u

l4l

prekri lae

publikaciji koja je 0 tome ve ob-

javljena; hleb je, po uveravanj u pe-

kara, nainjen od sveeg brana).

PREDMETI (KoLsm), prema P,

piu se malim slovom (npr. poiagao

je istorijatjezika s dijalektoiogijom,

irna s abe ocene iz poznavanja

prirode), osim ako se eli naglasiti
da je to zvanian naziv predmeta
(prijavljujem ispit iz predmeta
Opta metodologija nauka).

prednjo-: prednjoazijski, prednjo-

nepani itd.

predp- ne nego pretp-: pretpremijera,

pretprodaja, pretpononi itd.

preds-, ne pretsz' predsednik, predskazat, predsob/je, predstava,

predstavka, predstojati itd.

predsedavati sastanku, sednici itd.,

ne sastati/tona, .sedniconr

predsednik, predsednica: v. ENSKI

OBLICI ZA NAZIVE ZANIMANJA.
predkolski.

predtakmienje.
predtekst pogreno, trebapretekst (=
izgovor, izlika, prividni povod: od
lat. praetextus).

PREDUZEA: v. USTANOVE
predvee (sastavljeno po P).
pred zoru.
pregalac (ne pregaoc), mn. pregao-

ci, prega aca.

pregradak, pregratka, mn. pregraci.

pregristi, pregrizen (ne pregrien).

prehrambeni, ne prehranbeni.
preistorija, ne praistorija (v. to).
prekipeti, prekipeo, prekipee (ijek.
prekipjeti, -kipio, -kipjeia), ne
prekipiti.

prekjue, obinije nego prekjuer;

prekjueranji, obinije nego prekjueranji.

preklane i prekiani.
preko. Neki lektori zamenjuju preko
u koliinskom znaenju (preko pet
kiiograma i sl.) sa vie od: za takvu zabranu nema nikakvog osnova.
V. ispreka.
prekono (ali: preko noi).

prekontrolisati: bolje prokontro/isati.

preko puta.

predturnir.

prekosutra i preksutra.

predturski.

preko volje.

preduslov je dobra i potrebna re

prekrstiti: v. krstiti.

(mada svoj evremeno osuivana kao

germanizam); nema sasvim isto

znaenje kao uslo v.

prekrilac (ne prekrioc), mn. prekrioci, prekriiaca.

prclctali

preletati, preleem; preleui (ne

preletajui).
preliti: prelij, prelijmo, prelijte.

prema: u novinskom jeziku neki put

se upotrebljava suvino (,,plaanja
prema inostranstvu, ,,podrkaprema Jugoslaviji) ili pogreno umesto drugog predloga (,,napadiprema

naim poloaj ima - treba: napadi

na nae poloaje).

prenagljen: v. TRPNI PRJDE V.

pre nego: uobiajeno je danas, ali ne
i obavezno, dodavanje to: pre nego
(to) se vrati.

prenosno znaenje (ijek. prenosno i

prijenosno) isto je to i preneseno
odnosnogurati vno znaenje.

142
presesti (nekome; preselo mije itd.) i
prisesti (uglavnom u ijek. krajevima: prisjesti, prisjelo mije).

presrean i presretan.

prestonica znai isto to i glavni grad

(neke drave); ne mora se uopte

vezivati za pojam prestola i monar-

hije.

prestruktuirati pogreno umestoprestrukturirati (ili bolje prepraviti,

preobliifi, preustrojiti, reorganizavati).

Preeren (ne Preern), France (ne

Franc). U padeima: Preerna,

Preernu itd. E je nepostojano, kao

u slovenakom Peter (v. to) i u imenima na -ec, -ek (v. to).

preodolevati: kao odolevati (v. to).

pretas.

preostatak, mn. preostaci.

pretekst, ne predtekst.

prepiska, dat. prepisci.

prethodan, prethoditi, prethodni/f.

preplitati, preplem i prepletati,

pretkongresni.

pre podne (dve rei), ali prepodne,

pretp-, nepredp-: pretplata, pretposlednji, pretpremzjera, pretprodaja,

pretpraznini, pretproli, pretpononi itd.

preporuivati, preporuujem: ne

preuranjen: v. TRPNI PRIDEV

prepleein.

prepodneva kad je imenica. Up. po

podne.

preporuati, preporuam.

presahnuti: presahnuo, -hnula i presahao, -hla.

presbiro, presbiroa, mn. presbiroi.

preseljenje, ne preselenje.

prevaga, dat. prevazi.

prevashodamprevasnodno u starijem
jeziku znailo je izvrstan, odlian.
Suvino je kao zamena za prvenstven (-no) ili pretean (-no).

prevesti, prevezen (ne preveen).

143
previti: previj, previjmo, previjte.
prevlaka, dat. prev/aci; Prevlaka
(ime), dat. Prevlaci.
prevodilac (ne prevodioc), mn. prevodioci, prevodi/aca.

pre-voditeljka, dat. prevodite/jki,

gcn. mn. prevoditeljki. V. ENSKI

OBLICI ZA NAZIVE ZANIMANJA.

przati (plaiti se, trzati se); prezam,

preza, oni prezaju; prezajui;

pi-'ezcij, -_jmo, -jte,' prezao, prezala.
Drugo je przati (konja i sl.): preem, pree, oni preu; preui;

prei, -imo, -ife.

PREZIMENA: v. DVOSTRUKA
PREZIMENA; IME I PREZIME;
i; .jevi; -s/ci; ipojedinana prezimena.
prianj ati: po Pravopisu bezj, radi sla-

ganja sa svrenim glagolom prio-

nuli.
pribit: pribij, pribijmo, pribijfe.

pribreni je rusizam koji je bolje za-

meniti domaimfprijobaini, (prija-

ba/.s/ri, kao i pribreze sa priobalje.

pridavati: pridajui, ne pridavajzii.

Pnioizvi s BRoJEMz v. sroZENJCE s BR oJEM

prihvatati i prihvaati.

prisutan

prilog: z: prilog neemu (npr. njegovoj tvrdnji), ne neega.

priljeanje ijek. oblik, ali se upotre-

blj ava i u ekavskom (mada bi tanije

bilo prilean).

primalac (ne primaocj; mn. primaoci, primalaca.

primarijus.

primedba: gen. mn. priinedabci, bolje nego primedbi. V. GENITIV

MNOINE (imenice . roda).

primenljiv i primenjiv.
Primorac, Primorka (veliko slovo ako
se misli na stanovnike Hrvatskog,
Slovena kog, Crnogorskog primorja; malo slovo kad znai stanovnika primorskih oblasti uopte). Pri-

morje (s velikim P kad se odnosi na

odreenu regiju).
prineti: v. -neti

pripiti se: pripij se, pripijmo se, pripijte se.

pripovetka, dat. pripoveci (doputa
se i pripovetki), gen. mn. pripovedaka.

prirodno-matematiki.
Prisli (Elvis), rasprostranjena ali pogrena transkripcija: engl. Presiey
izgovara se Presli.

prikletiti (ne prikijesitit; ijek.

prikliefiti.

pristrastan, -sna, -sno (bolje nego pri-

Prilep, prilepski, Prilep anin, -anka.

prisutan. Stilski je neopravdana preterana upotreba izraza prisutan je

strasan) i pristrarz, -a, -o.

PRISVOJNI PRIDEVI

u znaenju ima, postoji i sl.: umesto Prisutne su tenje ka zatvaranju

trita mnogoje bolje Javljaju se

tenje... ili Tei se.... Nije dobro

porediti ovaj pridev (npr. ,,Sve su

prisutnij i zahtevi..., Jedan od najprisutnijih problema...) niti ga upotreblj avati u spoju s reima suprotnog znaenja (,,prisutna je nestaica, prisutanje nedostatak i sl.,
umesto ega se jednostavno moe

rei nerna).

PRISVOJNI PRIDEVI na -ov, -ev,

-in grade se prvenstveno od imenica koje oznaavaju ljudska bia
(joutnikov, piev, enin), ivotinje
(orlov, jeev, kornjain), biljke (v.
pod -ov) i nebeska tela (Sunev,

Zemljin, Marsov). Re e i ne uvek

doputenojeste graenje ovih oblika od naziva organizacija, ustanova, listova: ,,Geneksov, ,,Borbin,
vladin, /llfadenfzijin i sl.
Umesto prisvojnog prideva nije
dobro upotrebljavati imenicu u geni-

tixfu: spojevi kao bulevar Lenjina,

nov rekord Stelci a, slian je i stav

Kilee ispravnije glase Lenjinov

bulevar, nov Steki ev rekord, .slian

je i stav K "leinz Ipak, genitiv se

mora upotrebiti ako od njega zavisi

odnosna reenica: ,,Slianje i stav

Krlee, koji je jednom napisao...

itd.
V. -ica,' -ica,' -ov,' -ski.

priiti: prisiij, priijmo, priijte.

144
Pritina: tradicionalni naziv za stanovnika je Pritevac (. Pritevka),
pridev pritevslci. Danas se moraju
smatrati pravilnim i oblici Pritinac,
-inka (ili Pritinjanin, -nj anka),pritinski.

pritiskati, pritiskom, oni pritiskaju,

pritiskaj, pritiskajzii; takode pritiem, oni pritizi, pritii, pritiui.
pritka, dat. pritki, gen. mn. pritaka i
pritki.

pritoka, dat. pritoci.

pri tom(e).

privezak, priveska, ono to je privezano; privesak, priveska (ijek.

privjesak, privjeska), ono to visi
ili na emu neto visi: privesalc za
klzieve.
Obe rei mo u imati J

gurativno znaenje sporedni deo,

nevaan dodatak, prirepalf.

priviti: privij, privijino, privijte.

priznajui, ne priznavajui.

prljavobeo (v. BOJE).

pro- sastavljeno: proarapski, pro--

izraelski, profaistiki itd; malim

slovom proamerikanac i sl.

probdeti: kao bdeti (v. to).

probiti: probij, probijmo, probijte.

procent i procenat.
procuriti, procurio je, procurie, ne

procureti itd.

145
prodajui, ne prodavajzzi. V. i

ZAPO VEDNI NAIN.

produetak, mn. produec.

progristi: progrizen (ne progrien).

p ro vrc ti

a posebno za prvo javno prikazivanje neega (promocija knjige,

stranke i sl.).
proneti: v. -netz

proizlaziti je bolje nego proizilazif,

ali ni ovaj drugi oblik nije pogrean:

prosilac (ne prosioc), mn. prosioc,

prosilaca.

lima .si1aziti, obilaziti, nailazti, po-

prosta proirena reenica, ne prosto

proirena.

isto umetnuto i nalazi se i u glago-

dilazfi, prevazifazirz' itd. (doputeno

je i izaziti, pored obinijeg izfazifi).
projekt i projekat.

projicirati (sliku na platno i sl.);pro_jekfo vati (praviti nacrt, projekat, ali

moe biti i sinonim za projicirari).

prokazan i prokaen.
prokontrolisati, bolje nego pre/confrolisafi.
Prokuplje, prokupaki, Prokup anin,
-anka.
prolenje bolje nego proletnji, prolefni; ipak, u ijek. najei oblikje

proljetpi (pored proljen i proljet-

nji)-

proletos: v. -s.

prostirka, dat. prostirc, gen. mn.

prostirki i prostraka.

proiti: proij, proijmo, prozjfe.

protestant moe znaiti i ,,onaj koji
protestuje.
protestni.
protestovati, protestujem, ne protestvovati, -stvujem.

protiv se zloupotrebljava u jeziku

sportskih novinara: ,,pobediemo
protiv Zvezde, izgubili su protiv
Francuza, utakmica protiv Bugar-

ske umesto: pobediemo Zvezdu,

izgubili su od Francuza, utakmica s

Bugarskom.
protiv- sastavljeno: protivkandidat,

protivpravan, profivzakonit itd.

proliti: pro/ij, prolzjmo, prolijte.

protivvazduni.

prolongirati znai ,,produiti, ree

,,odugovlaiti; pogreno je u znaenju ,,odloiti, odgoditi.

protivvrednost.

promocija: osnovno lat. znaenje ove

rei je unapreenje, ali se danas

upotrebljava i u smislu reklame ili

reklamne kampanje (po engleskom),

provladin: v. me uvfadn.
provodadika, provodadiki.
provreti: menja se kao vreti (v. to).

146

prozrcti

prozreti: prazrem, oni prozru i

prozrim, oni prozre; prozri, -ite,'

prozreo (ijek. i prozrio), prozrela;

prozret.

prodreti (ijek. prodrijeti), prodrem, oniprodru; prodreu (ij ek.

pr0drijeu); prodro, prodria;

prodrt. Takoe: proderati, pro-

derem, oni proderu, proderau,

proderao, -ala, proderan. Nije

dobro prodrati, prodrau. V. i

derat.

prsi (mn. . roda) iprsa (mn. sr. roda);

gen. prsiju, prsi i prs; u prsima.

prstni (prema prst, dok je prsni =

grudni).

Pruska (bolje) i Prusija; Prus, Pruskinj a; pruski.

prvi put, ne prvi puta. Vidi i: po.
Prvi svetski rat, Prvi ustanak: v. IS-

TORIJSKI DOGAAJI.

P.S.: vidi postskriptum.

psalam (ne psalm); gen. psalma.

pseudo- sastavljeno: pseudokritka,

pseudomislilac, pseudoumetniki
itd. S crticom uz imena: pseudo-Rafael, pseudo-Dionise itd.
psiho- sastavljeno: psihodrama, psihoterapija itd.

ptiji (bolje) i ptiiji.

PTT (izg. pe te te) moe biti nepromenljivo ili se menjati PTT-a,
PTT-u itd.
pucaljka, dat. pucaljki i pucaljci.

Pul (naziv agencije): ne treba pisati

PUL, jer nije skraenica (engl.pool
- zajednica, tidruenje).
Pula, Pulj anin, Puljanka; pulski.
punomastan, -sna, -sno.

pustahija, imenica m. roda, znai

razbojnik ili ,,siledija; ne sme
se brkati S pustinjom i pustarom.
puka, dat. puci, gen. mn. puaka.
put: putevi i putovi; putem i putom

(ali samo putem u znaenju posredstvom). Put uz osnovne brojeve pie se sastavljeno: jedanput,
dvaput, triput, stoput (ali dva puta,
tri puta, sto puta itd.). Od rednili
brojeva i zamenica se odvaja: prvi
put, drugi put, trei put itd; neki
put, kojiput, svaki put (ali: nijedanput kao jedanput). Uz put: v. us-

put.

puter, putera, danas retko putat; putra (i buter, v. to).

puzeke i puzeki.

r: slogotvomo r (kao u drvo, prst)

karakteristika je naeg i jo nekih
slovenskih jezika. Ne sme se upo-

Rade, Radeta i Rada: v. -e (ZA VR-

trebljavati umesto er u transkripciji engleskih imena, npr. ,,Tmbul (treba: Ternbul), Frst (treba:
Ferst).

nje: Doli su radi potpisivanja ugo-

Ra b, rapski, Rablj anin, Rabljanka.

racionalizovati (Jizirari, -iisati)

znai uiniti racionalnim; nije isto

to i racionirati (-nisati) = ograniiti (ishranu, snabdevanje).

raji (bolje) i rai/'i

raunica. Konzervativniji j ezikoslovci doputaj u ovu re samo u znaenju knjige, udbenika ili kolskog
predmeta, dok u izrazima kao nai
s voju raunicu, pogrenaje ta vaa

raunica i sl. trae da se zameni sa

raun.

rad (stariji ili pesniki oblik predloga

radi, npr. rad njega) pie se bez
apostrofa.

ETAK IMENA).

radi oznaava svrhu, namenu, cilj radvora, Sve sam to uinio tebe radi.

Pogreno se upotrebljava u znaenju

uzroka, umesto zbog ili usled:
,,Izostali su radi bolesti, Kanjen
je radi prebrze vonje i sl. Pogreno je i radi toga to um. zbog
toga to ili zato to.
radiestezija, -ij.ski, radiestezisa)
(bez j jer su sloene rei).
radijski: pridev koji u poslednje vre-

me sve ee zamenjuje sloenice sa

atributnim radio-. Ima tu prednost

to se moe udalj iti od imenice (npr.

radijski i televizijski programi).
radijum i radij.
radijus.

radio (promena): v. -io.

radio- se po P najeepie s crticom,
npr. radio-stanica, radio-emisija,

148

Radio Beograd

radio-predajnik, radio-aparat, radio-te/askop; u spojevima kao radio program, radio drama, radio

oglasi (kriterij umi razlikovanja nisu

jasni) prednost se daje odvojenom

pisanju, ali ni tu crtica nije pogrena.

Spojeno je kada se odnosi na
zraenje, npr. radioaktivan, radioizotop, radioterapzja. V. i sledee
dve odrednice.

Radio Beograd, Radio Novi Sad i

slini nazivi stanica piu se s velikim
R, bez crtiee. Po padeima se me-

nja samo ime grada: Radio Beograda, na Radio Novom Sadu. Glagol
se slae s prvom ili drugom rei:

Radio Ljiibljana je javio ili javila.

radio-televizija (s velikim R kad se
odnosi na odreenu organizaciju),

radio-televizijski.

radi se 0 (neemu): ovaj izraz, mada

zabranjivan kao ,,varvariza1n, re-

dovno se sree i kod najboljih pisaca. Ko eli moe ga zameniti sa re

je o (neemu), posredije (neto) ili
u pitanju je (neto).

rado, radije, najradije: ne rade,

najrade.
Radojica.
raduje me (neto), to gaje obrado-

vaio, veseli nas to si doao i sl.:

nema stvarnog razloga da se zamenjuje powatnim oblicima radujem

se (neemu), obradovao se tome,

veselimo se to si doao itd. V. udi

me.

raga, dat. ragi.

raglan (ne ranglan); raglan-rukavi
(crtica neobavezna).
Rahmanjinov : Rahman/ino vljev koncert (ne ,,Rahmanjin0v koncert),
Rahmanjinoveve kompozicije.

rajsferlus (patent-zatvara); ne rajferlus.

raketa: raketa zemlja-vazduh, zemlja-zemlja itd., s crtom (ne crticom)

bez razmaka.
rak-rana.

rang-lista.
ranoranilac (ne ranoranioc), mn.
ranoranioci, ranoranilaca.

rapav, rapavost: bolje hrapav, hrapavost.

ras- ne nego rae raeljati,

raavrljati se itd.
rasko, raskoi (.) i rasko, raskoa
(m.).

raso i rasol, gen. rasa/a.

raspolaganje, ne raspoloenje, u
izrazima staviti, dati na raspola-

ganje, biti nekome na ifaspolcigcinju, infiati na raspo/agciiqjii.

ras- ne nego ra-f raejuriti .se

rarajiti itd.
RASTAVLJANJE RECI NA KRAJU REDA. Pri prekidanju rei cr-

149
ticom nije poeljno da u prethodnom
redu ostane samo jedno slovo (npr.

u- potreba), a jo manje da se samo

jedno slovo prenosi u sledei red
(npr. studi- 0). Crtica treba da se
nae na granici sloga, to znai da
preneseni deo treba uvek poinjati
suglasnikom (osigu- ranje, nikako
osig- uranje ili osigur- anje), osim
ako se i ispred crtice nalazi samo-

glasnik (petna- esiak, rai- onica).

Suglasni ki skupovi mogu se rastavljati na vie naina, npr. dru-

tven, dru- tven, drut- ven; pri

tom ipak treba paziti da preneseni
deo ne poinje skupom tekim za
izgovor, dakle, pam- enje (ne pa-

nzenje), zdrav- stveni (ne zdravstveni), rekor- deri (ne reko-

RAZDOBLJA

Novi P razlikuje pravila pri-

blino jednaka onima u P 60, od

neobaveznh preporuka, iji je cilj

,,da prelom rei bude jeziki lo-

gian. Ove druge su fonetski veoma sloene i zahtevaju konsultova-

nje opimih tabela, pa ihje u praksi

vrlo teko primeniti.

rastenje (od rasti), ne raenje.

Rastko.
rastresen, ne rastreen.

raeretati se.
Raka: dat. Rakoj, danas retko Raki, Raci.

raomon, raomonijada (prema filmu

A. Kurosave) oznaava zabunu nas-

talu usled razliitih iskaza o istom

rderi), itd.
U sloenicama, ako im se jasno

dogaaju. Ne valja ovu re upotrebljavati u uoptenom znaenju

,,zbrka, mete.

izmeu njih vanija je od granice

rata (= zato; radi ega), retko

oseaju sastavni delovi, granica

sloga, pa e se deliti nr. pred- uslov, super- aktivan (a ne pre- duslov, .vupe- raktivan).
U latinici, lj, nj i d se ne rastavljaju, osim u reima kao Tan-jug,

nad- iveti, gde oznaavaju po dva

glasa. Pri izvornom pisanju stranih

imena udvojeni suglasnici se rastavljaj u: Maz- zini, Wii- liams.

Ako se re i inae pie s crticom,

ovu treba ponoviti na poetku sledeeg reda: spomen- -ploa, fran-

cus*ko- -prmski itd.

radta.

RATOVI: v. ISTORIJSKI DOGAAJI.

Ravijojla.

ravnodnevica, bolje nego ravnodnevnica.

razbiti: razbij, razbijmo, razbijte.
razbolevati se (ne razboljevati se):

ijek. razbolijevati se.

RAZDOBLJA, vekovi, epohe prema

Pravopisu se piu malim poetnim

slovom: stari vek, srednji vek, novi

150

razdvojiti

vek; trinaesti vek, clvadeseto stolee; ledeno doba, neolit, antiko

doba, renesansa, itd. V. ISTORIJSKI DOGAAJI.
razdvojiti: razdvoj, razdvojmo, razd-

vojze. V. zAPo VEDNI NA IN.

ra, rati, rav ne hra itd.

realka, dat. realci, gen. mn. realki.

reca (od re): ijek. rjeca i rijeca.

Re ica (mala reka): ij ek. rjeica.

renik, ij ek. rjenik (ne rijenik).

razgneviti, ne razgnjeviti: v. gnev.

reeksport.

razlike. U spoljnopolitikim tekstovi-

Regenzburg (ne Regensburg, prema

ma, pod uticaj em engleskog, upotreblj ava se pogreno umesto nesuglasice, neslaganje, razilaenje, razlike u miljenju (,,Razlike izmeu
Egipta i Libije mogu biti uklonj ene
i sl.).

razmotriti, razmatrati, ne rasmotriti, rasmatrati.

razneti: v. -netzl

razoaranje, bolje nego razoarenje.

P).

region: Niki region, Junomoravski

region i sl. (veliko slovo prve rei,

prema taki 26 b Pravopisa).

reis-ul-ulema (malo r: v. TITULI:)

reizbor, reizbornost, reizborni i reosigiiranje nisu dobro skovane rei

budui da je strani preks spoj en s

domaom osnovom, ali im dosad

nije naena prava zamena.

razoruanje: tanije bi bilo razo-

Rejli ne nego Rajli (Reill/v, irsko pre-

ruavanje, jer oznaava proces a ne

stanje.

Rejmon: pogreno um. Remon (fr.

razumeti, razumem, oni razumeju:

razumeo, -ela,' razumej, -ejmo,
-ejte, ijek. razumjeti, razumijem,

oni razumiju; razumio, razumjela;

razumij, -ijnro, -ijte.

zime).

Raymond). Engl. Raymond izgovara se Rejmond.

Rejnolds, uobiajeno kod nas za engl.

Reynolds, mada je izvomi izgovor
Renolds.

razviti: razvij, razvijmo, razvijte.

rejon, rejonski, ne reon, reons/ri.

razvlastiti: razvlacen i razvlaten.

rekla-kazala.

razd- ne nego ifaciz' radalcati se.

ra ilitati se.

rekonkista (p. Reconqzfistci i, ne rekonkvista.

raz- ne nego raz' raeniti, raariti

rekvizit i rektfizita.

se, raestiti se.

raan i raen (od rai).

l5l
reli, reli/a, mn. reliji; reli voza, reli
takmienje itd. (crtica neobavezna,

v. CRTICA 3).

Rembra nt van Rajn (Rembrandt van

Rijn), prema prilagoenom obliku,
ilijan Rejn prema izvornom holand-

skom izgovoru (oba u P); pogreno

je ,,Rijn.

remek-delo.

ren: bolje hren. Renovka ne nego

hrenovkci.
rendgen (aparat), rendgenski; i prezime Rendgen (Rntgen), prema P,

pie se na isti nain.

rentakar, prema P bolje nego rent-a-kan

repetitorijum i repetitor.
reprezent je pogreno: prema glagolu

reprezentovati (-irati) imenica

moe jedino da glasi reprezentant
(ali je bolje uzeti neki od domaih
izraza: predstavnik, primer, uzor,
uzorak itd.).

repromaterijal.
Republika: velikim slovom kad je

skraeni naziv za SRJ ili neku dmgu

dravu, npr. organi vlasti u Republici. Tako iDan Republike, Trg Re-

ptililike. Up. Pokrajina; ISTORIJ-

SKA IMENA.

resital, bolje nego recital.

reskirati: bolje riskirati (up. riskantan) ili rizikovati.

Rijeka

respektivni znai ,,dotini, ,,odgovarajui: pogreno ga je upotreb-

ljavati umesto respektabilan, poto-

vanja vredan (npr. Sirija raspolae

respektivnom vojnom silom).

reetka, na reetki (i reeci, mada

prirunici ne predviaju taj oblik);

gen. mn. reetaka, bolje nego

reetki. V. -tka.

revan, revan susret, revan utakmica itd. (crtica nije obavezna: v. CRTICA 3).
revnostan, revnosno, -sno.

revolucija: velikim slovom prve rei

Francuska revolucija i Oktobarska
revolucija, kao nazivi tano odre-

enih dogaaja, ali malim srpska

revolucija, alirska revolucija i sl.,
poto su izrazi opisnog karaktera.

V. ISTORIJSKI DOGAAJI.

revolucionar i revolucioner.

rezime (m. roda), rezimea, mn. rezimei. Doma i izraz j esaetak (mn.
saeci).

rezus-faktor (ili Rh-faktor, prva dva

slova samo latinicom), rezus-pozitivan, rezim-negativan.

ribi (mii), ribi (ribolovac).

ri: poreenje ri:", najrit".

Rijeka; Rije anin, -anka; rijeki.

,,ldem u Rijeku, Dolazim iz

Rijeke danas obinije nego na

Rijeku, sa Rijeke.

152

Rinailii

Rinaita: v. Unifa.

ropac (samrtni) uobiajeno, mada PR

Rio de aneiro (naglasak je na e).

Menja se samo poslednja re: iz Rio

roto-papir, roto-roman itd.

de Zaneira, u Rio de Zaneiru itd.

Skra eno: Rio, iz Rija, u Riju itd.

Stanovnici se zovu Karioke (port.

cariocas).
Risan: Rinjanin, Rinj anka, risanski;
Risanski zaliv.
Rikov, ne Rikov.
roba je zbima imenica i kao takva
nema mnoinu. Pogreno je izvoz

naih roba (treba: izvoz nae robe

ili naih proizvoda), Zakonom su

obuhvaene sve robe (treba: svi

proizvodi ili sve vrste robe).

robnonovani (sastavljeno po P).

robustan, robustni, ne robusni.
rodoskvrn, rodoskvrni/aki (ne ro-

doputa samo hropac.

Rotild (RorhschilaO, ne Ro ild.

Roaj je stariji oblik, zabeleen i u
Vukovom Rj eniku; danas u samom
tom mestu preovlauj e oblik Roaje
(lokativ: u Roajama, ali se uje i:
u Roaju).
rskav, rskavica, rskari, ne nego hrskav, hrskavica, hrskati.

Rt dobre nade.

ruka, dat. ruki, gen. mn. ruki (PR

daje i ruaka).
Ruiz (Ruiz) i Ruis: v. -ez.

rukovodilac (ne rukovodioc), mn.

rukovodioci, rifkovodiiaca.

rupaga, dat. rupazi.

doskrvan); rodos/cvriijeie (incest).

Rurke ne nego Rork (en gl. Rourke).

Rodrigez ili Rodriges (Rodriguez): v.

-ez.

RUSKA IMENA. Nenaglaeno o i

roaka, dat. rodaki i rodaci; rodakin.

rok: rok muzi ar, rok sastav itd.

(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).
Rokenrol (prema P bolje nego rok-en-rol).

kod nas se pie o, a ne a: Borodino,

Solovjov, Korolj ov, Kor noj, itd., ne

Baradino itd. Ispred e, i suglasnici
se prenose kako se piu, bez umek-

avanja: Lebedev, Smolensk, Neva,

Nikitin, Fadej ev, Deravin, Nekra-

Rolan Garos (Roland-Garros), ne

sov, Tihonov, lli (a ne Ljebeev,

'Njikiin itd.). Od ovoga su izuzetak

rols-rojs (automobil), Rols-Rojs

(Rolis Royce) (fabrika).

(Lenjin, Dobrinjin, Bakunjin, Karenjina, Konjev, Turgenjev, Jakov-

Garo.

ronilac (ne ronioc), mn. ronioci,

ronilaca.

imena sa slogovima njin, njev i ljev

ljev, Vasiljevski) i poneki ve odoma eni oblici kao Ljermontov,

153
Onjegin, Dnjepar, Staljin, Mendeljejev, Raspu in.
Nastavci -oj, -aja, -oje po pravilu se zamenjuju naim pridevskim
nastavcima: Trubecki, Literaturna

gazeta, Carsko Selo itd. Pravopis

ipak doputa i oblike kao Boginskaja, Novaja iznj, Rabo ejedelo i sl.,
ali samo u nominativu, dok e promena biti po naem, Boginske, Raboeg dela i sl.; tako i Boljoj teatar (v. to).

Ruska prezimena nemakog porekla kod nas su uobiajena sa izvomim izgovorom, npr. Aj zentajn,
Brontajn, Majerholjd, pa je to us-

vojio i novi P (ne vie Ejzentajn i

sl., kako je bilo po P 60).

V. -i; -ov; -ovna. V. i pojedina

imena.

ruilac (ne ruioc), mn. ruioci,

ruilaca.

Flz

Rudi (Salman), ne Rudi.

rvati se, rva, bez h.
rzati, ne hrzati.

r. eko slovo f" kod nas se pre-

nosi sa r: Jiri (Jifi), Dvorak

(Dvofk); iza zvunih suglasnika
prenosi se na (Bedih - Bedfich,
Jindih -Jindfich) a iza bezvunih
sa (Pibram - Pfbram, Teblicki

_ Tfeblicky). Poljsko rz izgovara se

(ne ri): Jei (Jerzy), Kazimje
(Kazimierz), Gego (Grzegorz),

Andej (Andrzej). Iza bezvunog

suglasnika izgovara se : Kitof
(Krzyszto.
Pri pisanju irilicom treba paziti
da di ostaju odvojeni u AHmKej,
Benxnx, Jm nxux- ne AHuej itd.

s i z (izgovor). Gr ko obino (neudvoj eno) s izmeu vokala i na kraju

rei kod nas se po tradiciji prenosi

sa z: kriza, muzej, muzika, filozof

parazit, Ezop, Tezej, Sizif, Peloponez itd. Kod pojedinih reih imena
javlja se is, prema klasinom izgovoru: Hesiod, Mesopotamija, Efes,

arls (charzes), Demms (James),

Do(u)ns (Jones), Vels (Wales,

Wells i Welles) itd. Kad prethodi

vokal, transkribujemo prema izgo-

voru, koji je nekada z a nekad s:

Rouz (Rose), Metjuz (Matthews),
Endruz (Andrews: ne Endrus); Ris
(Reese), ej s (Chase), Luis (Lewis,

Dionis, Dionisije (bolje nego Hezi-

Louis), Glinis (Glynis) itd.

U panskim reima ita se uvek

s, ne z: Hose (Jos), Rosario (Ro-

TUGALSKA IMENA.

-s (suks). No asmoe znaitiprole

da) itd.; izuzetak je Andaluzija, jer

noi, ove noi koja dolazi ili ove

noi koja je u toku. Zimus, prole-

od itd.).

sario), Kasa Rosada (Casa Rosaje to na odomaeni oblik. V. -ez; z;

pezeta.

Za ital. rei kod nas je usvojen

sevemoitalijanski izgovor z: izolo-

vati (od ital. isolare), kazamat (ital..

casamatta), Piza (Pisa), Brindizi
(Brindisi), Karuzo (Caruso), eza-

re (Cesare) itd. V. kasina; Mazina;

osimski.
U engl. imenima, nezavisno od

originalnog izgovora, krajnjes posle

suglasnika kod nas se prenosi sa s:

S, z i s' u portugalskom: v. POR-

tos, letos, jesenas obino se upotrebljavaju za proteklo godinje doba,

ali mogu oznaavati i ono koje predstoji.

sa. Osnovni oblik ovog predloga je s

(pie se bez apostrofal). Oblik sa u
starijem jeziku je upotrebljavan
samo ispred suglasnika koji oteavaju izgovor s, npr. sa pticom, sa
kerima, sa mnom, sa sirom, sa
kolom, sa zecom, sa aljenjem.

155
Danas se znatno proirila upotreba
oblika sa, ali se ipak preporuuje s
gde god je to mogu e, dakle sprijateljem, s decom, s gostima, s in-

teresom, s omladinom itd. (bolje

nego sa prijateljem itd.). Poneki
autori, zbog blagozvunosti, radije

upotreblj avaju obliksa ispred vokala, naroito ako ovome sledi jo jedno s (sa ispitom, sa osam nogu

zvui lepe nego s ispitom, s osam

s(a)+lNSTRUMEN TAL

niti, nahraniti, napojiti, natopiti,

ispuniti, pokriti, propratiti i dr.;

takoe glagoli kretanja kao voziti
(se), putovati, doi, otii i dr. kad

imenica u instrumentalu oznaava

prevozno sredstvo (Putujem vozom

itd.). Instrumental bez predloga
trae i pridevi zadovoljan i nezadovoljan.
Predlog s(a) ipak se moe upotrebiti u ovom znaenju u dva

sa- i su- (preksi): v. pod su-.

sluaja: (l) ako ispred imenice stoji

osnovni broj ili prilog za koliinu,

Safok (engl. Su olk), ne Safolk.

s malo cvea, potkrepiti s dosta

nogu)

sa i bez, sa ili bez. Budu i da ova dva

predloga zahtevaju razliite padee,

ne smatraju se pravilnim spoj evi kao

sa i bez doplate, sa ili bez pratio-

ca: treba s doplatom i bez nje, s

pratiocem ili bez njega. Up. za i

protiv.
s(a)+INSTRUMENTAL. U naelu,

predlog s(a) ne upotrebljava se uz

instrumental kad ovaj oznaava
sredstvo, orue ili predmet radnje:
,,Ume da rukuje mainom (ne: s
mainom), ,,Trguj ete tuom imovinom (ne: s tuom), Roditelji su

se ponosili mnome (ne: sa mnom),

npr. zakucati s tri ekspera, ukrasiti

primera; (2) ako posle predloga

dolazi neka nepromenlj iva re, kao

to je broj, slovo, skraenica ili citirani izraz, npr. pomnoiti sa deset,

oznaiti sa X, Do ekae ih sa

,, iveli oslobodioci!
Nisu retki sluajevi kad se isti
spoj glagola sa imenicom moe upotrebiti i s predlogom s(a) i bez njega, uz male razlike u znaenju. Uporedi: On se pukom borio protiv neprijatelja - On ses pukom u ruci
borio protiv neprijatelj a; Poao si
vozom a vratio se automobilom Poao si kao puki siromah a vratio
se s automobilom; Rat je za nas

,,Niim vas neu opteretiti (ne: Ni

sa im) itd. Me unajeimglagoli-

poeo bombardovanj em Beograda

dariti, sluiti se, posluiti, raspo-

je za nas poeo s bombardovanjem

Beograda (odgovor na pitanje
kada?). Neki put razlike u znaenju

ma koji trae instrumental bez predloga jesu opremiti, snabdeti (se),

naoruavati, ovladati, zagospo-

lagati, baviti se, ponositi se, zame-

(odgovor na pitanje kako ?) - Rat

i nema, npr. ,,(Sa) svojim zvunim

156

sabil

glasom i dostoj anstvenim dranj em

podsetio nas je na aljapina. O
izrazu pisati velikim (malim) slovom odnosno pisati s velikim...
svojevremeno se me ulingvistima
vodila polemika koja je ostala bez
konanog reenja, pa se mora smatrati da su oba oblika podjednako
dobra.

meri: I sm sam toga svestan; Dete

se smo vratilo.
Sa 111110111.

samo- sastavljeno u sloenicama:

samofinansiranje, samodovoljan
itd.
samoposluga isamousluga podjednako su dobre rei.

sabiti: sabij, sabijmo, sabijte.

sanatorij um i sanatorij.

sablja, gen. mn. sabalja: v. GENITIV

MNOZINE (imenice . roda).

San ez ili San es (Snchez). V. -ez.

sadraj i sadrina. Obe rei upotrebljavaju se kako za materijalne tako

i za duhovne pojmove (sadraj ili
sadrina kutije, paketa i sl., sadraj
ili sadrina romana, ugovora itd.).
Safo: v. Sapfo.

sagnuti se: sagnuo, sagnula i sagao,

sagla; sagnuvi se i sagavi se;
sagnuh se, sagnu se i sagoh se, sae
Le-

SAJMOVI: v. USTANOVE.
Saksofon, ne saksafon.
SALT, SALT-a, SALT-u.
Salvador, bolje nego El Salvador
(odreeni lan el ne ini deo imena
u uem smislu). Glavni grad se zove
San Salvador.
sam, -a, -o. Da bi se razlikovalo od

oblika glagola jesam i od priloga

simo (=jedino), oznaava se akcentima: sm i smo (ne smol). Pri-

San Francisko, prihvaeno u PR kao

ustaljen oblik, mada bi po izvornom
izgovoru bilo tanije San Fransisko.
San Hose (u Kostariki, SAD, itd.),
bolje nego San Hoze. Izvorno: San
Jos.
sankcija je kazna, kaznena mera, ali

sankcionisati znai odobriti, potvrditi, ozakoniti.

sanke, sankati se isanjke, sanjkati se.

Sankt Peterburg (nekadanje i novo

ime Lenjingrada); ne Sankt Peters-

burg, to je oblik u zapadnim jezicima. Pridev: sanktpeterburki.

Sanremo, ne San Remo.

sanskrit: kao blii originalu preporuuje se oblik sanskrt.

Santa Kruz (prema uobiajenom obliku koji preporuuje PR) ili Santa
Krus (po p. izgovoru).
Santij ago (po P: vemije p. izgovoru
bilo bi Santjago).

157
santimetar: bolje centmetar (v. to).

SC

Saetak, mn. saeci.

Sao Paulo (So Paulo), ne Sao Pao-

SAETI SAMOGLASNICI. obli-

Sapfo (bolje nego Safo). Menja se kao

imena na -a: od Sapfe, Sapfi, Sapn.

doo (=doao), kazo (=kazao) i sl.,

saplitati, sapliem i sap etati, sapleem.

kumeksom): k, do, kaz, do,

rek itd.

lo.

sastojati se od neega, bolje nego iz

neega.
sa strane.
saiti: saij, saijmo, saijte.

Saterlend je pogrena transkripcija za

engl. Sutherland: treba Saderlend.
satrti i satreti (ijek. satrzjeti); satrvi
i satrevi (ijek. satrijevi), ostali
oblici kao kod glagola trti (v. to).

sav, sveg(a) (ne sv0g), svem(u) (ne

svom). Srednji rodsve (ne svo): sve
vreme, sve ono znanje, sve troje itd.
Sava centar (bez crtice prema P) sko-

vano je po ugledu na engleski; pre-

ma naem redu rei bolje je Centar

,, Sava "_
Savamala, savamalski.

savetovati nekoga (neto) i savetovati nekome (neto). Isto i posavetovati.

savijutak, mn. savzjuci.

saviti: savij, savzjmo, savzjte.

sazreti: kao zretz' (v. to).

sAzvEAz v.NEBEs1<A TELA.

ci iz familij arnog govora ko (=kao),

kao i dijalekatski doa, stiga, reka

itd., prema Pravopisu piu se bez
apostrofa, a sa znakom duine (cir-

s boka.

scenario iscenar; mn. scenarzj (m.)

i scenarija (sr.).

sci. (skraenica) ne nego sc. : vidi pod

dr
se. Ova zamenica se upotrebljava za
graenje povratnih glagola, u svim
licima (perem se, pere se itd.), a
takoe i za bezlinu konstrukciju,
koja se javlja samo u 3. licu jednine,

npr. radilo se, pria se, to se zna.

Ista zamenica ne moe obavljati obe

funkcije istovremeno, pa nisu dobre

reenice u kojima se povratni glagoli
upotrebljavaju kao bezlini, npr.

Ovom se alatkom bez tekoa slui, ,,Na peronu se ne sme zadravati, Kada se bori za ivot, svi

obziri otpadaju. Tu se mora upotrebiti drugi sklop reenice, npr.

Ovom se alatkom bez tekoa

rukuje, Nije dozvoljeno zadra-

vati se na peronu, Kada se ovek

bori za ivot, svi obziri otpadaju.

S bezlinim glagolom ne sme se
upotrebiti imenica u akuzativu:

158

Scan

Ovu se knjigu lako ita, Moglo

se navesti i druge sluajeve, nego

,,Ova se knjiga lako ita, Mogli

su se navesti i drugi sluajevi.
Se je enklitika (up.je; su) i stoga
ne sme doi na poetak akcenatske

semijon (vino): v.j.

Sen-Simon (fr. Saint-Simon).
Senta, senanski, Sen anin, -anka.
Sen Trope (Saint Tropez): z se ne

izgovara.

celine: umesto Ovaj projekat, a

seoba po pravilu oznaava masovno

za bolja vremena treba: ,,... odiau

seoba ptica) ali nije pogreno ni u

smislu selidba.

najverovatnije i svi ostali, se odiau

se za bolja vremena.

V. sobom; v. ise je.

Sean v. on.

secirati (le i sl.), ne sekcirati.

sedamsto, sedam stotina, sedamsto-

ti; sedam hiljada, sedamhiijaditi.

sedeke i sedeki.
sedeljka, dat. sedeljci, gen. mn. sedeijki.
se je u govoru se sliva u se: On se
vratio. Neki gramatiari doputaju
i puni oblik (On seje vratio), drugi
smatraju da je to nepravilno.

seljenje, migraciju (seoba naroda,

seoce i selce.

ser (engl. sir) ostaje nepromenj eno

ispred imena: ser Don, ser Dona,
sa ser Donom. Upotreblj ava se uz
lino ime (ser Iznston) ili uz ime i
prezime (ser Vinston er il),nikada uz samo prezime. Ne sme se os-

tavlj ati neprevedeno kada nije zvanina titula (,,Da, ser i sl., pogreno
u prevodima lmova umesto ,,Da,

gospodine).

serf, serfer, serfovati, bolje nego surf

itd.

Sejmur pogreno: engl. Seymour

servis (PR doputa iserviz u znaenju

garnitura istovrsnih predmeta).

seks bomba, seks-op (crtica neobavezna): ne seksi-op.

sever: v. STRANE SVETA.

izgovara se Simor.

seksepil, seksepilan, ne seksipil, seksipilan.

sekund i sekunda; gen. mn. sekunada ili ee sekundi.
sem: v. osim.

semenka, dat. semenci, gen. mn. semenki.

Severni pol; Severna Amerika, Severna Koreja, Severna Irska (ali

malo s kad je posredi samo deo
drave ili kontinenta: severna ItaIija, severna Afrika, severni Banat); Severno more.

severno- uvek sastavljeno: severno-

ameriki, severnoafriki, severno-

korejski itd. ; Severnoatiantskipakt.

159

sintagma

Severnja a (=Po1arna zvezda). V.

NEBESKA TELA.

sigurnostan, -sna, -sno.

severoistok, -oni, severozapad, -dni;

severo-severoistok, severo-severo-

Sik, Siki (veliko poetno slovo, jer

imaju osobine etnike zajednice).

zapad.

Sfora, Merni, ne svera i sl.

snga, dat. sngi, bolje nego snks.

Veliko S kad oznaava spomenik u
Egiptu.
sh. je skraenica za srpskohrvatski.
Pogreno je pisati s/h, S-H i slino.
shema, shizofrenija: v. ema, izofrenija.

sholastika i skolastika, sholastiki i

.vkolastiki sholastiar (-ik) i skolastiar (-ik).

shvatati i shvaati.
Si-Bi-Es, Si-bi-Esa ili (samo latinicom) CBS, CBS-a.

Sicilijanka, dat. Sicilijanki; (u ahu)

.sicilank dat. sicili/'anki i sicilijanci
sida, side (bolje nego ejds); nema ra-

zloga za pisanje velikim slovima.

Sidnej, kod nas uobiajena transkripcija za ime grada, mada se u

engl. izgovara Sidni. Kada je lino
ime ili prezime, treba svakako transkribovati Sidni.
Si-En-En, Si-En-Ena ili (samo latini-

com) CNN, CNN-a.

siiilitiar, -ian, -iki (ne sifilistiar).

Sigurni (Sigourney), ne Sigurni.

Sijetl (Seattle), ne Sietl, Sitl.

Kao pridev u tampi je upotreblja-

vano sikski i sikovski; pravilno bi

bilo edinoski.
SILAZNI AKCENTI: v. izuzetan;
Jugoslavija; televizija; -ton

silicij um isilicij' silicijum-dioksid itd.

Pod uticajem engleskog (gde je silicon - silicijum, silicone - silikon)
esto se brka element silicijum sa
silikonima (organska jedinjenja).
Silicjumski ip (u raunarima), ne
silikonski; Silicijumska dolina
(centar elektronske industrije u Kaliforniji), ne Silikonska.
Silvio, sa Silviom, Silviov (razlikovati

od: Silvije, Silvijem, Silvijev). V.

-io.

Simona (Simone, fr. . ime), bolje

nego Simon: u promeni Simone, Simoni, Simonin. V. -e (FRANCUSKO).

simpozijum i simpozij.
simultanka, dat. simultanci, bolje

nego simultanki.

sinagoga, dat. sinagogi.

sinoni (up. noni); PR doputa i
sinonji.

sintagma je grupa od dve ili vie rei

u me usobnoj gramatikoj vezi;

160

sintaksiki

pogreno se upotrebljava umesto

,,izreka, ,,geslo, uzreica i sl.

sintaksiki (od sintaksa): bolje je

sintaktiki (kaopraksa - praktian,
prolaksa - prolakti k,elipsa elptan i sl.). Upotrebljava se i
oblik S domaim nastavkom sintaksni.

-ski, -cki, -ki (u imenima). Od prezimena kao Stravinski, Pilsudski,

alski, Muicki, Ra kiitd. ne moe

Sinj ska alka; sinjski alkar

se praviti prisvojni pridev: ne Stravinskijeva muzika, nego samo muzika Stravinskog.

Neslovenska prezimena kao engl.
Mekloski (McCloskey), ital. Franeski (Franceschi) menjaju se kao
imena na -i: Mekloskija, Meklosk-

Sirijus.

iju, itd., ne Mekloskog, Mekloskom.

Sisak, sisaki, Si anin, -anka.

sisati: sisam, oni sisaju isiem, oni
siu; sisaj, ssajte i sii, site; sisajui i su.
SIV, SIV-a, SIV-u.
sivomaslinast: v. BOJE.

Sizifov posao (veliko S), ree sizifovskz' ili sizifski posao (malo s).
s jeseni.

sjutra je oblik iz junih nareja,

doputen pored obinijeg sutra.
skafandar, skafandra, bolje nego
skafander; skafandera.

skajhok (Skyhawk, tip aviona): ne

skajhouk.

Skalfaro (ital. Scalfaro) naglaeno je

na prvom slogu.
skalpel, ne skalper
skaska, dat. skasci, gen. mn. skaski.
Skenderbeg, obinije nego Skender-beg.

U poljskim prezimenima ispred

-sk, -ska dolazi nj (ne n): Bezinjski (Brzeziskz), Polanjski (Pola-

skz), Gro enjska (Grodzeska) itd.

V. -kz

-ski i -ni. I -sk, (-ki, -k) i -n (-an)

upotrebljavaju se kao suksi opteg

znaenja za izvoenje prideva od
imenica. Nema opteg pravila o

tome kad e se upotrebitijedan a kad

drugi. esto se u srpskoj varijanti
upotrebljava oblik na -sk a u hrvatskoj na -ni, npr. autobuski - autobusni, operski - operni, poreski
-porezni itd. U drugim sluajevima
se i u Srbiji upotrebljavaju oba
suksa, bez razlike u znaenju, npr.
padeki i padeni, obalski i obalni,
ili s izvesnom razlikom (npr.: logiki
- koji se tie logike, logian - koji
je u skladu s logikom, pravilan u
rasuivanju). V. jeziki.

ski-lift.
sklopka, dat. sklopci.

161
skonccntrisati. O pravilnosti ovog
oblika miljenja strunjaka se razilaze, ali se obino smatra da je
bolje samo koncentrisati, odn.
usredsrediti, sabrati itd.

Skoplje, Bitolj, ev elija, Kopar -

odomaeni su sh. oblici imena ovih

gradova i treba ih upotrebljavati
uvek u sipskohrvatskom kontekstu.
Izvorne oblike Skopje, Bitola, Gev-

gelija, Koper treba pisati samo tamo

gde se sva strana imena navode u

izvornom obliku (u redovima vonje, imenicima, na geografskim kartama i sl.).

skoro igoto vo podjednako su pravilni

oblici: skoro ceo sat, skoro sasvim

nov dobro je kao i gotovo ceo svet,

gotovo sasvim nov.

skoroj eviki, ne skorojeviski.

Skotland j ard (Scotland Yard).

SKRACENICE nainjene ed pe-

skripta

cijanoveJugoslavije), Bemus (Beogradske muzi kesveanosti) itd. V.

i sledee dve odrednice, TA KA U

SKRAENJCAAM, kee i pojedine

skraenice.

SKRAENICE MERA (mernekih

jedinica). Pravopis predvia da se

skraenice m, cm, dm, mm, km, g,

kg, dkg, mg, l(litar),h1 (hektolitar),

t(tona) i druge njima sline piu bez

take, obino latinicom, ali i irilicom (osim za skraenice V - volt i

W - vat, gde je latinica neophodna

radi razlikovanj a).

SKRAENICE NA n. Nema opteg

reenja za padeku promenu skra-

enica kao to su CIA, ETA, IRA,

FIFA, NASA, ANSA itd. Gde je to

mogu no, treba ih pisati samo s

poetnim velikim slovom, npr. pripadnik Ete, dogovor s Fifom, ili

upotrebiti isred njih neku zajedniku

imenicu, npr. za organizaciju E TA ,

etnih slova piu se veliko: OUN,

s tajnim udruenjem IRA. U pro-

UNICEF. Padeni nastavci, ukoli-

nepromenlj iva, npr. agent CIA, radi

za CIA. Nije poeljno pisati agent

EZ, SAD, SPS, HDZ, JAT, AVNOJ,

ko je skraenica promenlj iva, piu

se malim slovima i odvajaju crticom: iz SPS-a, u TP-u itd. Skra-

enice koje se izgovaraju kao posebne rei mogu se pisati i samo

poetnim velikim slovom: Unice
Unicefa, Jat, Jata itd. Samo na ovaj
drugi nain piu se skraenice koje
sadre vie odjednog slova pojedine

rei, npr. Tanjug (Telegrafska agen-

tivnom, skraenica mora ostati

CIE, za ETU, NASIN i sl., jer

padeni nastavak nije deo skra-

enice i ne moe se pisati velikim

slovom.

skraja (sastavljeno po P), ali: s kraja

na kraj.
skripta ima samo mnoinu sr. roda:

itam skripta (ne skriptu), uim iz

162

skroz- naskroz

.s/rripatci, nalazim u skriptima (uobiaj eno ali pogreno skriptama).

skroz-naskroz.
SKUPOVI: v. USTANOVE.

sladoledija (ciiaiioiieuuja).
sladostrastan, -sna, -sno.
Slamka, dat. slamci.
slastan, -sna, -sno.
slati, .aljem (ne iljem).
sledei: ijek. Slijede i i sljedei.
s lea.
sleva, ne s leva.
slomiti se menja kao lomiti: slomim,
slomi... oni slome, slomljen; pogreno je slomi/em, slomije, oni

sloinijti, slontijen.

Za pisanje slovima, u P (taka 60

c) prihvaen je davnanji predlog

strunjaka da se pie sastavljeno,
npr. dvadesetpetogodinji, etrdesettrogodinjak, tridesetestoa-

sovni itd. Ranije pisanje (po P 60)

dvadeset petogodinji i sl. unosilo
je razmak na neodgovaraj uem mestu, a moglo je dovesti i do nespora-

zuma (npr. Video sam etrdeset

petogodinjaka, Slavi se dvadeset

petogodinjica).

SLOENI PRIDEVI. Spoj dvaju

prideva pie se s crticom ako svaki
od njih zadrava prvobitnu vrednost
i ako sloenica oznaava ravnopravan odnos ili vezu me unjima: rus-

ko-engleski (renik), iransko-iraki

(rat), industrijsko-stoarski (kraj),

kulturno-iimetniko (drutvo) itd.

slovenski je od Sloven, a slovenaki

od Slovenac ili Slovenija. U Hr-

Ako izraavaju jedinstven pojam --

Slaven, slavenski, dok slovenski

koje se mogu izvesti od imenioe s

vatskoj se za prvi pojam kae

znai slovenaki.

SLOVENSKI GENITIV: v. GENITi V, SLOVENSKI.

SLOENICE s BRoJEM. kada

pridevi godinji, ineseni, dnevni,
nedeljni itd. ili imenice godinjica,

godinja/c grade sloenieu s broj em

na prvom mestu, broj se inoe pisati cifrom i posle njega staviti citica (ne taka)!: 17-godiifiji, 25-godinjica 40-godirzjak, l8-me-

.sei/zi, ZO-satni itd. Ne treba pisati

ZS-togodinjica, 18-tomeseni i sl.

prvenstveno u onim sloenicama

pridevom - piu se sastavljeno bez

Crtice: knjievnoteorUs/ri (od /fnjievna teorija), zapadnonenialri

(od Zapadna Nema ka), socijal-

demokratski (od .socijalna demokratija), izarodriociislobodilaki itd.

U nekim sluajevima. teko je odre-

diti koliko su dva pojma me usob-

no povezana, pa bi se moglo braniti

npr. i pisanje dirutifeno-priliticikii

(dnitveni i politiki) i clrtz$itve=no-politiki (prema dirutvena politika,

politika u drutvu). V.: BOJE;

163

SLOENICE s BROJEM; srpskobrvatski; vojno-_

sluaj. Jezikoslovci nerado gledaju na

upotrebu ove imenice s glagolom
biti, kao u primerima ,,Je li i s tobom bio taj sluaj?, Kod nas to
nije sluaj, Mogu se sukobiti dve

struje, kao to je to sluaj u Irskoj.

Smatra se daje bolje: Je li i s to-

bom bilo tako?, Kod nas to nije

tako, ,,... kao to (to) biva u Irskoj
i sl.
sluga, sluzi i sluzi; gen. mn. slugu. V.

/Mzzvrcz MUSKOG RODA

NA -a.

slualac (ne sluaoc), mn. .sluaoci

.slualaca
sluavka, dat. sliravki, gen. mn.
.sluav/ci.
Smail-aga engi ;Smrt Smail-age
Cengi ci (naslov). V. aga.
smesa i .svrzea (ij ek. smjesa, smjea).

smijuljiti seje ijek. oblik: ekavski je

.sriiejufjiti se.

smreka, dat. smreki.

snabdeti (ijek. snabdjeti): stariji
renici davali su sadanje vreme
.snabdirm snabdi, oni snabde. U

stvarnosti se gotovo uvek upotrebljavaju oblici snabdem, snabde,

oni .snabdejii (ijek. .snabd/jem,

.snc1bdije., snabdzi).
snabdevcnost (stanje) treba razliko-

vati od _snabdevanja (procesa): ne

s obzirom na

u proteklom periodu snabdevenost

je bila redovna nego ,,...snabdevanje je bilo redovno.
snaha, snasi (ree sna/ii), snahin.
Oblici snaja, snajka, snaa dopu-

teni su u familijarnom govoru, kao

rei odmila.

snajper je naziv za strelca; njegovo

oruje je snajpersku puka. Pogreno jesnajperom nazivati oruje;
suvian je oblik snajperista.

snek-bar.

s nerukc (=nezgodno, nepovolj no):

pie se odvojeno prema P.
sneti: v. -netzl

snishodljiv znai u prvom redu koji

gleda s visine, koji udostojava
(nekoga svojom panjom), pokroviteljski. U novije vreme steklo je
i znaenje ,,usluan, smeran, ponizan .
77

snogu.
so: pridev soni, retko solni.
sobom (zamenica) moe imati i zna-

enje sa sobom, kao u izrazima no-

sifi sobom, vodifi sobom i sl.

s obzirom na (neto), ne obzirom na

(neto). Normativni prirunici obino zabranjuju spoj s obzirom da (,,S
obzirom da nisu svi doli, mora-

emo..." itd.), zahtevajui da se kae

s obzirom na to to. Umesto ednog
i drugog moe se upotrebiti budui
da. Up. bez obzira.

164

socio-

socio- sastavljeno: sociokulturni i sl.

mu svakako dati prednost nad ob-

soda-voda.

likomspasiti, spasim, on spasi, oni

sodijum pogreno (obino u prevodi-

ma sa engl. i fr.) umesto: natrij(um).

So ja: So jac, So jka, sojski.

Sokobanja, sokobanjski; Soko-grad.

Sokolac (kod Sarajeva), Sokoca, u

Sokocu.
Sokrat: _sokratski i sokratovski.

soldateska: kao groteska (v. to).

Solo: solo pevanje, solo instrument i

sl. (citica nije potrebna: v. CRTICA

4).

Solovjov (rusko prezime), ne So-

lovjev.

Solunac ili Solunjanin (graanin So-

luna), so/unac (borac sa Solunskog

fronta).

spase, spasio, spasila, spaen. Ukoliko bi se prihvatio oblik spasiti,

morala bi se priznati i glagolska

imenicaspaenje (umesto spasenje)
i nesvreni glagol spaavati (um.

spasavati), mada za nj ih nema potvrde u renicirna.

spavaica (Spavaa koulja), spavaica (ena koja spava).
Spektrograf, spektrografija, spektroskop itd.: ne spektografitd.
spekulacija, itd.: v. spekulacija.
spletka, dat. spletki, gen. mn. spletaka.

spoetka (prema P sastavljeno) u

znaenju ,,isprva, ali krenuo je s
poetka; s poetka na kraj.

Solunski front: veliko S (vfront).

spojka, dat. spojki i spojci, gen. mn.

.s'pojki.

Somalac (stanovnik Somalije), Somal-

Spoljni i spoljnji.

ka, .somalskz ne Somalijac, -ijka,

.soincili/s/ci.
v
Soni (Sony, fabrika), soni (marka).

Soros, Dord (George Soros, po

anierikom izgovoru), bolje nego

Soro. Soro.

SOS ili S.O.S.

Sousa (pon.) izgovara se Soza.
spasti. Oblik spasli, spasem, on spase, oni spasu, spasao, spasla, spa-

sen tradicionalan je u Srbiji i treba

spoljnopolitiki; spoljnotrgovinski.
SPOMENICI: v. ULICE.
spomenik ide s dativom: .spomenik
}Veznanoinjunaku, spornenik Dosi-

teju Obradovi abolje je nego spo-

menik Neznanogjunaka, spomenik

Dositeja Obradovi a.Naprotiv, bi-

sta ide s genitivom (bista Dositeja

Obrada viia), kao i domai sinonim
poprsje.
spomen-ploa, spomen-muzej, spomen-dan itd.

165
S pomou i pomou (v. to).
sporazumeti se: kao razumeti (v. to).

SPORTSKA DRUTVA (IMENA):

v. KL UBoVJ.

SPORTSKA TAKMIENJA, :umi-

ri, manifestacije itd., kao i lige i

druga udruenja klubova piu se
velikim poetnim slovom prve rei:

Prvenstvo sveta u koarci, Petna-

este Ljubievske konjike igre,

Mundijal, Olimpijske igre, Turnir

kandidata, Kup ampiona, Prva

liga, Druga srpska liga, etvrta

kvalifikaciona grupa Evropskog

fudbalskog prvenstva itd.
S prolea.
sprovesti, sprovoditi imaju i znaenje
izvriti, ostvariti, npr. sprovesti

mere, odluku, izmene, reformu i sl.,

a posebno u izrazu sprovesti (spro-

srpsko hrvatski

srednjo-: srednjovekovni, srednjokolski, srednjotehniki, srednjopruga itd. ; srednjoistoni, srednjo-

bosanski, srednjoameriki itd.

Srednje- samo kad oznaava Stepen

ili koliinu (tj. tamo gde se moe

javiti i ,,nisko- ili ,,visoko-): sred-

njeproduktivan, srednjeradioaktivan, srednjerazvijeri (ili srednje

razvijen) itd.

Sredozemno more; Sredozemlje.

Srem. U ij ekavskim tekstovima pisae
se Srijem, Srijemac, .srijemski ali:

Sremica (zbog kratkog vokala pos-

le sr), Sremski Karlovci, Sremska

Mitrovica (jer se u imenima naselja

zadrava lokalni izgovor: up. Osijek, Rijeka i u ekavskim tekstovima).

Sremski front (veliko S: vfront).

voditi) u delo. U istom znaenju

Srpska akademija nauka i umetnosti: v. USTANO VE.

skoj varijanti, i provesti (provodi-

Srpska pravoslavna crkva: v. CR-

S raskida (nije s raskida = volj an je),

odvojeno po P, mada se doputa i
.sraskida.

Srpskohrvatski (sastavljeno kao naziv jezika, ali: srpsko-hrvatski

upotrebljava se, preteno u hrvat-

ti).

sreka, dat. sreki, gen. mn. sreaka.

sredinji isredini.

KVE.

odnosi, srpsko-hrvatski sukob i sl.).

U naunoj upotrebi i dalje se dvolani naziv jezika smatra najtanijim, s tim to se koristi i naziv

(ali malo s kad nije re o posebnoj

geografsko-istorijskoj celini: sred-

srpski kao njegov krai oblik (takva praksa je bila i pre Novosadskog
dogovora iz 1954). Prema Zakonu
o slubenoj upotrebi jezika i pisa-

Srednji istok.

ma (1991) ,,u Republici Srbiji u

Srednja Evropa, Srednja Amerika

nja Azija, srednja Dalmacija itd.);

srpstvo

slubenoj je upotrebi srpskohrvat-

ski jezik, koji se, kada predstavlja

srpski jeziki izraz, ekavski ili

ijekavski, naziva i srpskim jez-

ikom. U Ustavu Republike Srbije

pominje se samo termin srpskohr-

vatski jezik.

166
grad (ispod Velebita), iz Starigrada, Starigradanin, -anka.
Stari Sloveni (veliko S u obe rei,

prema P 60).

Stari svet (nasuprot Novom svetu, v.

to).
stariti i stareti (ijek. starjeti).

srpstvo (pripadnost, osobina); Srpstvo (srpski narod).

stari vek.

stadijum istadij.

Stari zavet.

Stajnbek, Don (John Steinbeck),

staro- sastavljeno u sloenicama:

stakalce i stakaoce.

starosedelac (ne starosedeoc), mn.

boije nego tajnbek.

staklenka, dat. staklenc.

stambeni, ne stanbeni.
Stani-pani.

staroengleski, starokatolik itd.

starosedeoci, starosedelaca.

stav prema neemu, ne o neemu. Ne

treba ovu imenicu upotrebljavati

umesto imenice miljenje; u lo,

Sta r. Izrazi kao dete staro est meseci

konferencijaki jezik spadaju kon-

no kae doba starosti, godine starosti, starost od est meseci i sl. Ne

valja, me utim, pitati Koliko si
star'? (umesto Koliko ti je godina, Koliko ima godina?) niti
odgovarati Star sam 30 godina
(um. Imam 30 godina, Trideset
mi je godina).

to: smatra se da, reeno je da itd.),

Stejt department (State Depart-

staralac (ne staraoc), rrm. saraoci,

staralaca.

stereo- s crticom (stereo-.snitna/f, ste-

nisu pogreni, budui da se normal-

Stara Pazova.
Stara planina.
Stari grad (gradska etvrt, optina);

Stari Grad (na Hvaru), iz Starog

Grada, Starogradanin, -anka; Stari-

strukcije zauzet je stav... (umes-

stav je glavnog odbora da se ne

odugovlai (umesto: glavni odbor

smatra da ne treba odugovlaiti) i

sl.

stega, dat. stezi.

ment).

reo-zzreaj itd.) ili odvojeno.

s tim(e).

stiskati: menja se kaoprtiskati (v. to).

stjuardesa: m. oblik je stjuard (ne
Stjuart).

167
-stkin a: v. -kinja.

-stni: glas t se uva u pridevima od

stranih osnova, npr. robustni, protestni, azbestni, kontrastni, dok u

domaim pridevima ispada ispred

n: mastan, masni (masna, masno),

bolestan, bolesni itd.

stoik, stoiki, stoicizam (sve bez j).

stojcke i stojeki.

Stokholm (Stockholm), bolje nego

Stokholm (po nem. izgovoru).

stolac, stolca i stoca; Stolac (u Hercegovini), iz Stoca, u Stocu.

stoni, obinije nego stolni.
stonoga, dat. stonozi.

stopedesetogodinji i sl.: v. SLO-

ENJCE s BRoJEM

stoput i sto puta.

stotinak, retko stotinjak (priblino
sto); sto/inka (stoti deo), dat. -ci i
-ki, gen. mn. -ki.

stotinarka, dat. -arci i -arki, gen. mn.

-arki

strii

60), npr. ,,Istok i Zapad su postigli

sporazum, ,,Rat Severa i Juga u

Americi trajao je etiri godine,

odnosi Sever-Jug. Bliski istok,

Srednji istok, Daleki istok, Divlji

zapad imaju veliko slovo samo u

prvoj rei.
V. i odrednice severni, severoistok, juni itd.
stranka: dat. stranki i stranci kad se

odnosi na oveka (posetioca u

ustanovi); samo stranci u smislu

politike partije. Gen. mn. strana-

ka, ne stranki.

stranputica.

strastan, strasna, strasno.

Strategijski i strateki znae isto.
streha, dat. stresi; ne streja.

Strejsend ne nego Strajsend; Barbra,

ne Barbara (Barbra Streisancl).
strepeti (ne strepiti), strepim, strepeu, strepeo, -ela. Ijek.: strepjeti,
strepjeu (strepjet u), strepio,

strepjela.

strana: oblici s onu stranu, s ovu

stres (engl. stress) znai napetost,

nalaze se kod Vuka, Dani i ai

ponekad, pod uticajem naih rei,

upotrebljava u znaenju potres ili

stranu (pored obinijeg s one

strane. s ove strane) nisu pogreni:

drugih dobrih pisaca prolog i naeg

veka.

STRANE SVETA. Imenice sever,

_jzig, isto/c, zapad piu se velikim
poetnim slovom ako su uzete ,,u
znaenju naroda koji onde ive (P

optereenje, napor; pogreno se

,,udar.
strina: strina Zora, ali .strina-Zore,

strina-Zorin itd. (ili sve bez Crtice):

v. CRTICA UZ IMENA.
strii i ostrii povode se za glagolima
slinog znaenj astrugati, ostrugati,

168

striptiz

pa se esto uju oblici (o)strigatt,

oni ostritt, striui, imperativ
(o)strii, (o)striite: umesto toga

gramatike doputaju samo (o)strii,

oni ostrigu, strigui, (ojstrizi,

(ojstrizite. Radni pridev je (o)stri-

gao, (ojstrigla, trpni (o)strien,

(o)striena.
striptiz; striptizeta i striptizerka.

stroncij um istroncij.
Stroi, najstroi, ne strotji, najstroiji; ne najstroije zabranjeno nego
najstroe zabranjeno.
strukiran i teliran (o koulj ama), loe
kovanice iz trgovakog renika,

nedopustive u knji. jeziku.

struktuirati pogreno um. strukturi-

rati (ili strukturisati). V. prestruktuirati.

mn. se ne upotrebljava. Studio

(umetnika radna prostorija), instrumental studiom, nm. .studiji (m.) ili

studija (sr.).
stvaralac (ne .stvaraoc), mn. stvaraoci, stvaralaca.

su je enklitika, kao ije (v- to), to znai

da se ne sme upotrebljavati bez
naslanj anja na prethodnu naglaenu
re. Pogreno je npr.: Navedeni

podaci, rekao je u diskusiji Mari ,

su najbolji dokaz. _ . - treba: najbolji su dokaz... - Svi lekovi koji se

nalaze na ovom i na prethodnim

spiskovima su povueni iz prodaj e

- treba: povueni su iz prodaje;

Meu zemljama koje su uspele da

izmaknu ovoj krizi su Austrija i
Danska - treba: jesu Austrija i
Danska.

struktura se moe esto zameniti

naim reima sastav, sklop, ustrojstvo ili graa. Ne valja upotreblja-

su- i sa- su ravnopravni preksi (saborac = suborac, saigra = suig-

dela ili jedinice, npr. U dogovoru

u Srbiji a su- u Hrvatskoj, ali neke

ture, gde se misli na elemente

drutva, drutvene snage, na poje-

(saaljevati) a neke samo su- (swgraanin).

vati ovu re u znaenju sastavnog

su uestvovale sve drutvene struk-

dince i organizacije itd.

studentski; Studentski park; Stu-

dentski trg.

studija (nauni rad i sl.), instrumen-

tal studijom, mn. studije (takoe u

znaenju studiranje). Studij' (prouavanje), instrumentalstudyem, u

ra, savremen = suvremen, saose-

ati = suoseati itd.); sa- je obinije

rei imaju samo sa- u obe varijante

sub- ispred bezvunog suglasnika

postaje sup-: suptropski, supstandardni, supkutani, supkultura.

uva se u rei subpolaran (koji se
granii s polarnom oblau).

Subhija: v. Midhat.
subjekt i subjekat.

169
sudac, .sz/ca, Vokativ stie, mn. suci,
.sz/daca.

Suec, .sz1eclc_i,' Suecki kanal.

su homesnat (suvomesnat): tanije bi

bilo .siihomesni (suvomesni).

suknja, gen. mn. sukanja.

su mnjati. Ovaj glagol moe biti uzrok
dvosmislenosti, u reenicama kao

Nije bilo razloga da se sumnja u

krivicu nonog uvara, Mnogi

naunici sumnjaju da se u peini

kriju znaajna arheoloka blaga i

sl. Ve prema tome da li je stvarni

srnisao pozitivan ili negativan,

reenice treba drukije formulisati:

Nije bilo razloga da se sumnjii

noni uvar, odnosno ,,Krivica
nonog uvara bilaje van sumnje
i sl.

sumporovodonik, bolje nego sumpor-vodonik (up. hlorovodonik); sumpor-clio/fsid. v. HEMIJSKA JEDI-

NJENJA.

sunce: s velikim S pie se kao naziv

odredenog nebeskog tela: Zemlja
se okree oko Sunca, ali neka daleka .sz1nc'a(=zvezde) i sedim na suncu (na Sun evoj svetlosti). U
ncodrecniin sluajevima, kao Na
planini sija sunce, Ne podnosim

sunce - im izae, ja beim u hlad

i u gurativnoj upotrebi (,,sunce

mojc) boljeje malo poetno slovo,

prema P. Up. mesec.

svccra

super- sastavljeno: sz/persila, supermoderan, superrevizija, szmerreali-

stiki itd.; s crticom uz imena (swper-Nemac),' odvojeno kao nepromenljivi pridev (spremila nam je
super veeru; super i obian benzin); takoe i imeniki (poto je
litar supera?).

supkultura (ne subk-).

suprotstaviti.
supstanc(ij)a: v. -nc-a.
supstandardni (ne .subs-).

suptropski (ne subt-).

surf itd.: bolje serf(v. to).
surutka, dat. surutki.
susetka, dat. susetki, gen. mn. susetki.
svaki treba da se slae s brojem koji
mu sledi: svako pola sata, svaki sat
i po. svaka tri meseca, svake dve
nedelje. Oblik svakih se upotre-

bljava tek od broja pet navie: sva-

kih pet sati itd.

svako malo (umsvaki as, esto i sl.)

nije preporuljivo u knji. jeziku.
svakodnevica (ili svakidanjica),

bolje nego Svakodnevnica.

svastika, dat. svastici; svastikin, bolje nego svastiin.

sve (ne svo). V. sav.
SVECI: v. sveti.

sveera ili sveeri (predvee).

170

svcjcdnako

svejednako (=stalno).
sveska: gen. mn. .sveza/ca; danas retko .svezal gen. sveska, mn. svesci,
.sveza/ca (samo u znaenju toma ili

broja asopisa).

Sveta gora.

sveti (skraeno sv.) pie se malim slo-

vom kad se odnosi na oveka (sveti

Marko, ivot svetog Save) a velikim

kad oznaava praznik, crkvu ili

geografsko ime (na Svetog Nikolu;
Sveti Petar na Limu; letovanje u

Svetom Stefanu). Za izraze kao Sve-

za fra/tea v. BoANsTt/A.

svetiljka, dat. svetiljci.

svetitelj ka, dat. svetitelj/ci.
svetlo kao imenica, pre svega u go-

vornom jeziku (Upali svetlo i sl.)

nije pogreno, ali za preciznost

izraavanja esto je pogodnijesvet-

lost odn. osvetljenje, rasveta. Ijek.

oblik je svjetlo, ali svijetlo kao

pridev (npr. jedno svijetlo mjesto).

Svetlo- u nazivima boja: v. BOJE.
Sveto pismo.
svetost je papska titula: Vaa svetosti, Njegova svetost. V. va; njegov.

sveza ili svezica, kao vrsta rei, danas se zove vezni/c (veznici su npr.
i, a, da, ili, ali, ako, nego,jer i dr.).

U starijem jeziku sveza moe znaiti i veza, spoj, a u gramatikoj ter-

minologiji moe oznaavati izraz od

dveju ili vie rei.

svezak v. sveska.
sviju (gen. mn. od sav) danas uglav-

nom zastarelo ili pokrajinski, pored

obinijeg svili.

svitac, mn. svici, svitaca; svitak, mn.

svici, svitaka.
SVOI V. SGV.

svoj se odnosi na subjekat reenice:

Milan parkira blizu svoje kue
(,,blizu njegove kue odnosilo bi
se na kuu nekog drugog oveka).

Ovo pravilo se samo delimino pri-

menjuje u l. i 2. licu mnoine, gde

se i na, va mogu odnositi na sub-

jekat: ,,Svi mi znamo snagu i

veliinu nae zemlje, Radi vae

bezbednosti sedite to dalje od prozora. I u treem licu neki put se

mora upotrebiti njegov, njen, odn.

njihov primenj eno na subjekat da bi

Sveto trojstvo, Sveta trojica: v.

se izbegla dvosmislenost: Knj ievnici su sa zanimanj em sasluali sud

uglednog gosta o njihovom stvara-

sve u svemu: izraz definitivno ustaljen u knji. jeziku, neopravdano

osuivan kao germanizam.

kao daje gost govorio o sopstvenim

delima). S druge strane, u odre-

BOZANSTVA.

Svevinji.

latvu (svom bi se mogao shvatiti

enim konstrukcij ama doputeno je

svoj i kad se ne odnosi na subjekat:

171
staviti svaku svar nasvoje mesto,

nazvati svakoga svojim imenom,

dati svakom svoje, raditi neto

u .vvQ/'e vreme.

svraji (bolje) i svrai.

sv raka, dat. .vi/raki.

svrctak

s vremenom (bolje) i vremenom (v.

to).

svrha, dat. svrsi.

svretak, mn. .vvreczl

m(

ajka, dat. ajci.

ampita; ammina.
apka, dat. apci i apki.
arac (aren konj; vrsta mitraljeza);
arac (ime konja).

arka, dat. arki (obinij e negoarc,

kako je u PR).

arolik, ne .aren0lik.
aronja (aren vo), aronja (ime
vola).
arov (aren pas), arov (ime psa).
Sar-planina, arplannski; arplaninac (pas).

arulja (arena krava), arulja (ime

krave).

at el Arab.
e in(Szczecin), ne e in.

vrsnuti se.
ega, dat. egi.
ejla, ne nego ila (v. to).

emmenfzatski, ematizovati, obinije

nego shema itd. Samo oblik ema
upotrebljava se u smislu tehnikih
nacrta.

erbur (Cherbourg), erburskz' (ne

erburki).

eri-brendi (s crticom prema PR); jo

tanije bi bilo eri-brendi, poto je

re engleska (cherry brandy - l iker od treanj a). Drugo je eri, vrsta vina (engl. sherry od panskog

jerez).

est hiljada, esthi/jaditi.

eststo (=est .st0tina), .eststogodllr/'i
(= OO-godirgji), esfsf0tz` piu se
sastst (mada se tako ne izgovaraj u)

da bi se razlikovali od oblika broja

6: esvo, esvogodirq/'i (=6-godinji).

ibenik, iben anin, -anka, ibenski

(retko ibeniki).

ila (engl. Shei/a), ne ejla.

173
impanzo ili .impanza (ovaj drugi

oblik naroito u mnoini: afrike

.iinlpanzel

io mi ga ura (po P bolje nego s crtieama, .io-mi-ga-i/ra).

ipka, dat. .i/Jci, gen. mn. ipaka i

.ip/ci

-ir. Zavretak -shiire u nazivima engl.

pokrajina izgovara se ir, ne .a/r:

Jorkir (Yoirnshire), Devonir (Devonishire), Dorsetir (Dorsetshire)
itd. Tako i Nju Hempir (New
Hampshire), drava u okviru SAD.

iarka, dat. iarci, gen. mn. iarki.

ika, dat. iki, gen. mn. iki iiaka.

it: .i/ .ijma _ijta V. ZAPOVEDNI

ixczifiv.

haka

viki, ve/e/ci (u PR 60 kao pridevi

od Vis odnosno Veles), ikzipresiki

(pored kfupreski, od Kupres u PR),

viteki itd.

Sasvim je pogreno upotreblja-

vati nastavak -ki za imena sa

zavretkomr ili n, npr. erbur, Melbum, Tonkin, Kanton, Getingen itd.:
njihovi pridevi glase iskljuivoerburski, melburnski, tonkinski, kantonski, getingeizski.

KOLSKI PREDMETI: v. PREDMETI (skoLsk/J.

kolj ka, dat. koljci, gen. mn. .sike/ja-

ka i ko/jki.

korpija, obinije nego skorplja (PR

bez razloga zabranjuje prvi oblik);

korpion (oruje).

izo renija, -ian, -iar, obinije nego

.shizqfiwriijci itd.

kotska: kot, kotkinja. Nisu pre-

-ki: ovaj nastavak se javlja umesto

lananka, skovani po ugledu na nema ki.

nastavka -ski ako se osnova zavrava na

hodi jo jedan suglasnik: kico -

/ifico/cLJupe H iupeki, Viah ~

viciki, Prag - praki, }Vjujork ~

njzykJrQ/ci. Ako zavrnomk prethodi

vokal, nastavak e biti -ki: Asiek
- ciste/ci (ne asteki).
Za osnove sa zavretkom s ili z

nema odreenih pravila: ei je

nastavak -ski, kao u cirkuski, tuniski, odes/ci, kavkaski, vrbaski (bo-

lje nego vrbaki), teksaski (bolje

nego teksa/ci), ali se javlja i -kif

pnnieijivi nbiiai skniiananin, sinn-

krga, dat. krgi.

ianka iii siazija ja na tradicionalni

naziv za pokrajinu na jugozapadu

Poljske i severu ehoslova ke:

pridev leski. U tampi se posled-

njih godina uobiajio oblik ljonsk

(prema poljskom, pogreno transkri-

bovano umesto lonsk), koji se ne

moe upotrebiti za eki deo pokrajine niti za ranija istorijska razdoblja. Up. Furlanija.

ljaka, dat. /jaci.

174

lj u ka

ljuka, dat. ljziki.

minka, dat. .minki
o (Show), ne ou; Dord Bernard
So (George Bernard Shaw), bolje
nego Bernard So.

oferajbna neknjievno, treba rei

verrobran, verrobransko staklo ili

prednje staklo.

on (Sean, irsko ime esto u zemljama engl. jezika): ne Sin.

orts, bolje nego orc: mn. orfsevi i

(retko) .orziso vi.
ou, anglieizain s ijom se upotrebom

preteruje: ako priredba sadri samo

muzi ketake jednog izvoaa (bez

gostiju, baleta, skeeva itd.) treba

je iiazvati koncert a ne ou. Sloenice: .ou-biznis; oumen.

ri Lanka: tanije je Sri Lanka (siri

je indijski izgovor); rilan anin

(Sri-), .rilanarisk (s*ri-). U geo-

grafskoni smislu (za razliku od

politikog) moe se i dalje upotre-

bljavati ime Cejlon, Cejlonjanin,

cejlonski.

tab, .tabni ili apsi/fi.

tajerac (malo kad oznaava vrstu

konja).

tajnbek (sfefnbeaaz boije stajnbk,

po amerikom izgovoru ovog pre-

zimena.

taka, dat. raci.

tavie (=ak, pored svega). (Ali: ta
vie da kae1n'?). V. ak.
tipaljka, dat. ripa/jei, gen. mn.
tipa/jki.

panac: po P malim slovom u znaenju uesnik graanskog rata u

Span

tipati, iipam, oni tipaju, iipajui;

parkasa (bolje: edna kasica odnos-

to i da: v. da.

no tedionica).
pekulacija, peku/isati (-irati) ispeku/acija, .spekuiiati (-iraii) mogu

imati isto znaenje, alije oblik sa

obiniji u znaenju trgovina u ci-

lju sticanja velike dobiti (up. pekufant), a oblik sa s u znaenju

,,nagaanje, razmatranje, teoretisanje (up. pridev spekufativan -

koji se tie razmiljanja).

perplo a.

danas retko tipljem, .tip/jn tip-

lju.

to god i togod: v. god.

tokholm: bolje Stokholm (v. to).
to li.
tono: tono re; tono ree, .iono
rekoe, tono kcizi itd.
trajkbreher, trajkbre/iers/ci.
trbac, trpca, Strp ev.
tuka, dat. iuki.

ukun-: bolje ukun- (v. to).

175

ut

umadijski, danas obinije nego

urnadins/U

unka, dat. unk.

und literatura, _und roman i sl.

ut: utom, _utovi (bolje) i utem,

utevi.

(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).

upalj, upljiji, najupUUi.

-t i -ta lmenice m. roda grkog porekla

kao arhitekt, diplomat, demokrat,
}Jatricat itd. mogu imati i oblike arhitekta, dipiomata itd. Ovi dui
oblici danas su obniji, pogotovu
za imenice s dvoslonom osnovom:
at/eta, poela, esteta i sl. Mnoina

je u dananjem jeziku gotovo uvek

na -if arhitekti, itd. V. -i.s*t(a).

taka, taki (ne taci).

taka gledita: bolje samo gledite ili
.wano vite.

TAKA U SKRAENICAMA.

Skra enje rei belei se takom u

'

oblicima kao v. (vidi), g. (gospodin),

br. (broj), din. (dinara), god. (godi-

na), ne. (nove ere ili nae ere), idr.

(i drugo), i sl. (i slino). U nekim
sluajevima dvolani ili trolani
izraz pie se samo s jednom takom
na kraju: tj. (to jest), itd. (i tako dalje), iipr. (na primer), tzv. (ta.ko-

zvani). Taka se ne pie u sledeim

sluajevima: (l) u skraenicama m,

km, kg im. (v. sKRA CEN1CE

MERA); (2) u titulama dr (doktor),

mr (magistar), gda (gospoa),

gdica (gospoica); (3) u skrae-

nicama od velikih poetnih slova (uz

poneki izuzetak kao M.P. [=mesto
peata] i NN.)

TAKA UZ CIFRE. Kad se u pisanju viecifrenih brojeva odvajaju

grupe od po tri cifre, u matematici
se to ini praznim prostorom (beli-

nom), npr. 5 721, 32 850 000 itd.

Izvan strunih tekstova obinije je i

praktinije odvajanje takom:

5.721, 32850000. Ni takom ni

belinom ne razdvajaju se etvorocifreni brojevi koji znae godine.

Ta kom posle arapske cifre oznaava se redni broj: 40. predsed-

nik SAD, mesto u 17. redu, 6. juna

1944. godine itd. U sloenicaina

kao 3 O-godiii, l2-nfze.seni pie se

crtica a ne taka. Taka se izostavlja ako neposredno posle rednog

broja dolazi jo neki znak interpunkcij e (zarez, cita, zagrada), npr.

177
rat za .panslco naslee (17011714), primedbe na 3, 9, 15, 22. i

31. strani; to ne vai za poetnu

zagradu, npr. ,,l983. (godina naftne krize), jer je ona od broja
odvojena belinom. Posle rimskih

brojki ne stavlja se taka (pa ni kad

oznaavaju mesece: v. DATUM1),

osim u naslovima poglavlja, ode-

Taunzcnd

takozvani: skraenica tzv.

taksi, taksija, mn. taksiji; taksi ofer,

taksi stanica itd. (crtica nije obavez-

na, v. CRTICA 3).

talac, ne taoc; mn. taoci, talaca.

talent i talenat.
talibani (pokret u Avganistanu).

ljaka i sl. kada se broj i naslov

Talijan, Talijanka, talijanski upotre-

11. EVROPA, 111. VANEVROPSKE

ZEMLJE.

rata. Danas se ti oblici oseaju kao

nalaze u istom redu, npr.: 1. UVOD,

Ta ka se pie izmeu broja sati i

minuta, npr. 9.30, l 1.15 itd. Ne sme
se u tim oznakama upotrebljavati

zarez.

Tagor (Rabindranat), ne Tagore: e se

javlja samo u engl. transkripciji i ne

izgovara se. Up. Lahor

bljavanoje i u Srbiji do II svetskog

zastareli ili hrvatski, pa se zainenjuju sa Italijan, -anka, italijanski.

Talmud.

tamneti: kao potamneti (v. to).

tamno-: V. BOJE.
tamo-amo.
tamtam.

Tahiti, sa Tahitija, na Tahitiju (ne na

Tanganjika, u Tanganjiki i Tanganjici.

tain (vojnika hrana; vojniki hleb).

tango (m.), mn. tanga (sr.).

taj: v. ovaj.

Tantalove muke.

taj ga,-u tajgi.

Tanzanija, Tanzanac, tanzanski; ne

Tanzanij ac, tanzanslci.

Tahiti/na). Up. Haiti.

Tajland, u Tajlandu (ne ,,na Tajlandu, jer nije ostrvo).

tajmaut ili tajni-aut.

-tak. U mnoini imenica na -taki dak (s nepostoj anim a) glas t se gubi

ispred c: trenuci, poeci, zadaci,
izdaci, gubici, otpaci, pregraci itd.,
ne trenutci, otpadci itd.

takorei (sastavljeno po P).

taoc ne nego talac (v. to).

tapecirati, tapeciran (kao tapet); nije
dobro tapacirati, -an.
Tarner, uobiajena transkripcija za

engl. Turner; tanije bi bilo Terner.

Up. Barton.

Taunzend (Townsend): ne Taunsend,

Tausend.

178

tehno-

tehno- sastavljeno: tehnomenader,

tehnobirokratski itd.

teorijski i teoretski; teoretiar; teorizirati (Jzovati).

Teksas (Texas), Teksaanin, -anka,

teksaski (bolje nego teksaki: v.
-ki).

Terazije, na Terazijama: ne izgled

nekadanjeg Terazija nego nekadanjih Terazija.

tele- sastavljeno: telekomunikacije,

tercijaran, ne tercijalan.

te/edirigovan itd.

telefon: na teiefonu (Ko je na telefonu? Ostanite na telefonu i sl.) sasvim j e ispravan sklop, nema potrebe

da se zamenjuje sa pored telefona i sl.

televizija: akcent je kratkouzlazni na
ie ili dugouzlazni na vi. Akcent

televizija (dugosilazni na vi) smatra

se nepravilnim iz istih razloga kao i

.lugosicivija (v. to).

tema. Spoj na temu nipoto nije ,,nepravilan, kako se ponekad tvrdi, i

besmislcno je zamenjivati ga oblikom o temi. Gde je mogu no,najbolje je potpuno izbei re tema:
Pisao je o savremenom ivotu
(bolje nego: o temama iz savremenog ivota), I ja bih neto dodao
povodom toga (umesto: dodao na
tu temu) i sl.

termo- sastavljeno: termoeiektrana,

termonuklearni, termodinamika
itd.
tetka, dat. retki, gen. mn. tetaka;
tet(k)a Zora, ali s tet(k)a-Zoroni,
tet(k)a-Zorin itd. (ili sve bez citice:
v. CRTICA UZ IMENA).
Tetovo, tetovslci, Tetovac, -ovka; tetovac (pasulj).
tetrapak.
Tevton (Tevtonac), tevtonski i Teuton

itd.

ti: prema P, mogu noje pisanje velikim slovomTi(Tebe, Tebi, Tobom)

i Tvoj kao izraz potovanja, ali to
spada u ,,lina, autorska odstupa-

nja i ne regulie se optim pravilima.

Tibingen (Tbingen), tibingenski; ne

tibingenki.

tempera: tempera boje (crtica nije

potrebna).

Tihi okean ili Paci k; tihookeanskri

temperament i temperamenat.

tik-tak, tika-taka; ti/ctakati, tiktaem

(bolje nego tiktakem).

Tcnerife i Tenerifa; na Tenerifi, bolje

nego na Tenerifama; pogreno na

Tenerifima.

ili paci ki.

tip-top.

TITULE i oznake zanimanja piu se

malim slovom: inenjer Mati ,prof

179
Kaanin, niajlsto 'ika, knez Milo,

viadikci Rade, Smail-aga. Velikim

slovom se piu samo kad imaju
smisao stalnog nadimka ili atributa: Hajduk' Veljko, Kraijevi Mar-

ko. V. NADIMCI; aga; paa.

Odredba P 60 po kojoj bi velikim
slovom trebalo pisati nazive ivih

poglavara drava (Predsednik,

Kralj, Papa itd.) odbaenaje u novom Pravopisu. Takva upotreba velikog slova nije prihvaena ni za
verske titule (patrijarh, dcilaj-lama
itd.) pa ni za one koje se obino ve-

zuju samo za jednu linost, kao fi-

rer, dtie, lcaudiijo, poglavnik.

Pisanje Vi, Va, Ti, Tvoj' ostavljcno je kao ,,stilistika mogu nost,
ali ne i kao ,,pravopisna obaveza.
Titule kao Met/zo velianstvo, Njego va s vetost patrijarh po pravilu se

piu velikim slovom prve rei.

Skra enice dr, prof, in. isline

tolerantan

ci, pripoveci, u krleci (ali i zago-

netki itd., a posebno hvala na estitki , tojejasnije nego estici).

tkati, tkam, oni tkaju; tkaj; tkajui;
tkao, tkaia, tkan. Oblici tkem, tke
i em, e, mada se navode u re-

nicima, vie se ne upotrebljavaju.

tlo (bolje), ali i tle.

tobolac, tobolca i toboca.
toilac (ne toioc), mn. toioci,
toi/aca.

toka i toan (tonost, rzetoan itd.)

uzeto je iz ruskog, dok fonetskom

razvoju sh. jezika vie odgovaraju

oblici taka, taan itd: Pravopisom
iz 1960. bilo je predvieno da se
zadre samo oblici sa a, ali se u
Hrvatskoj kasnije odstupilo od toga.
V. zapeta.

Togo, iz Toga, u Togu; Togoanac,

-anka, togoansrki. Up. Konga.

piu se malim slovom, ali u potpisu

to jest: skraeno tj`.

govori), po optem pravilu za prvo

slovo u reenici.

Tokio, iz Tokija, u Tokiju, Tokiom (ne:

obino velikim (mada P o tome ne

tj. (to jest).

Tjenanmen (sastavljeno prema P).

-tka. Od dvoslonih imenica, dativ i
lokativ zavravaju se po pravilu

samo na -tki: tetki, patki, motki,

spletki, Viatki itd. Izuzetak je bitka, gde je obinije bici nego bitki.
Kod vieslonih imenica radije se

upotrebljava nastavak -ci: zagone-

Tokijom, Tokijem); tokijlski. Za

stanovnike moe se rei Tokijac,
Tokijka.

toki-voki pogreno, treba voki-toki (v.

to).
tolerantan znai samo koji tolerie,

trpeljiv. Pogrena je upotreba u

smislu koji se moe tolerisati

(Poveanje radijacijeje tolerantno

i sl.): treba rei prihvatljiv, pod-

180

lolj aga

nail/iv, u granicama dozvoljenog

itd.

toljaga (bolje) i tojaga; dat. -zi.

Tonkinski zaliv, ne Tonkinki. V. -ki

topao i topal.
topiti (se): v. rastopiti.

toplikacija, loa, hibridna kovanica

od domae osnove i stranog nastav-

ka. Bolje je rei daljinsko grejanje,

uvoenje daljinskog grejanja,

odnosno izgradnja toplo voda.

top-lista.

tor, -dor lmeniee kao okupator, kompozitor, ventilator, ambasadoi to-

reador itd. u gradskom govoru

najee imaju dugosilazni akeent
na treem slogu, ali se za knjievni

priznaje samo kratkouzlazni akeent

na drugom slogu, s duinom na

treem: okzlzpton ko/npzitor itd.
Up. Jugoslavija.
Torkemada (Torqueniada), ne Torkvemada.

torpedo je m. roda, u mnoini obino

srednjeg (torpeda).
trafo-stanica.
trans- (preks) pie se sastavljeno i

ne menja oblik: transgresa, trans.sahars/(I, transsibiizski.

transcendentan i transcendentalan
(u filozofiji ova dva prideva imaju

razliito znaenje).

transfer, ali trans verzala, trans verza-

lan (ne transferzalci).

tranirati (P doputa i tranirati; ne
tranirati).
Trasi, ne nego Trejsi (Tracy, Tr-acey,

prezime i ensko ime).

travka, dat. travci i travki.

trebati. Upotrebljava se bezlino ako

je u spoju s glagolom, npr. ,,Svi treba da dou (ne: trebaju), Trebaloje da zna (ne: trebao si), Trebalo bi da razmislimo (ne: trebali

bismo). Ako nema drugog glagola,

trebati se menja normalno kroz sva
liea: ,,Ne treba mi, Trebao mi je
njegov savet, ,,ta su vam trebali

klj uevi? Doputeno je i kao prelazan glagol, npr. Trebaemo vas

Trebao sam novaca, Trebate li

neto?, madaje u tom sluaju bo-

lje: Trebaete nam, Trebalo mi

je novaca, Treba li vam netol.
U odnosnim reenicama kao
Evo imena ljudi koji su trebali da

govore pogrean je lini oblik su

trebali, ali ne bi valjalo ni kojije

trebalo da govore, jer se ne slae

sa subjektom u mnoini. U takvom
sluaju jedini izlaz je da se trebati
zameni nekim drugim glagolom

(iznati, morati itd.).

Trebinje, trebinjski, Trebinjanin (i

Trebinjae), Trebinjka.

trebovati i trebovanje su rusizmi iz

vojnog renika, stilski neprikladni

181
u knji. jeziku, ali im nema prave

zamene.

tree- sastavljeno (treerazredni, treestepeni, treepozivac); retko treo- (treoko/ac, treoko/ski).

Tre i rajh.
trend, anglicizain s ijom se upotrebom preteruje poslednjih godina.

Kad je mogu e,treba ga zameniti s

pravac razvoja, sklonost, tenja,

stremljerije, tendencija, pojava i sl.

trcnerka, dat. trenerci, gen. mn. tre-

ner/ci.

trenutak, mn. trenuci.

treptati (ree trepteti, ij ek. treptjeti),

trepem, oni trepu, trepui i treptini, oni trepte, treptei.

trg: v. ULICE.
tri, triju itd.: v. BROJEVI (promena).

triangl; triangzilacija; triatlon (bez

j, jer su sloene rei).

Trido. Trudeau je francusko prezime

(i u Kanadi) nema razloga da se

transkribuje Trudo, po engl. .izgovoru.

trijumf, trijunfgfalan, trijumfa vati.

triju mvi r, trijtttn virat.
trik-snimak (crtica nije obavezna, v.

CRTIC/l 3).

trim-staza.

trio (1n.), trija, triju, triom; mn. trga

(su).

TRPNI PRIDEV

triput i tri puta.

trista i tri stotine, tristoti; tri hiijade,
trihiijaditi.
trodupli, troduplo nisu knjievni izrazi: treba rei trostruk, trostruko.
trogodac, trogoca, mn. trogoci.
troiposobni, troiposatni, troipogoalinji itd.

troje, trojica, itd.: v. BROJEVI (zbirni).

trojka: kao dvojka (v. to).

trostavani: v. jednostavani.
TRPNI PRIDEV (pasivni particip)

gradi se, u naelu, samo od prelaznih glagola: otuda su pogreni oblici kao zarana puka, neodgo vore-

na pitanja, sudarena vozila; um.

oteene noge, crknuta krava, bolje

je otekle noge, tiginula krava. Ipak

i od pojedinih neprelaznih glagola
postoje trpni pridevi koji su deni-

tivno uli u upotrebu: d/ploniiran,

neeksplodiran, preuranj`en, prena-

gljen, naitan i dr. V. i useliti.

Ukoliko je praen nekom odredbom_, trpni pridev mora doi i z a

imenice na koju se odnosi. Pogreno

je On se lei od zadobijenih povreda na utakmici, ,,Mogu se javiti

svi zainteresovani graani za kupovinu, Kupljenu robu u drugim

prodavnicama ostavite na ulazu:

treba ,,.. od povreda dobijenih na

utakmici, svi graani (koji su)

182

trak

zainteresovani za kupovinu, Robu

kupljenu u dmgim prodavnicama..."

V. nikad neprealjen.

trak, tiraii sa , ali tre (zbima

imenica) sa , sve od istog korena
kao trska.
Tri , trilc, Tri anin.
trti, tre/n, tre, oni tru i taretn, tare,

oni taru; imperativ tri i tari; tarui;

tro, tria; trven, trvena i trt, trta.

Tunis, tunistci, Tunialiin, -anka (ne

Tunianin).
tupeti, ij ek. tzipjeti (postaj ati tup), tnpiti (initi tupim): v. otupeti.
Tur de Frans (Tour de France).
Tuson (Tucson, u Arizoni): ne Takson.

Tuzla, tuziafask, Tuzlak, Tuzlanka.

tuilac (ne tuioc), gen. tuioca, mn.

Trubeckoj: bolje Trubecki, a u pade-

tuioci, tuilaca; sa istim znaenj em

tuitelj, tuiteljka: tui/atvo (ne
tuiotvo).

koj a), Trubeckoni, Tmbeokim. Tru-

TV. Ova skraenica uvek se pie ve-

ima samo Trubeckog (ne Trubec-

beckaja: bolje Trubecka, a u pade-

ima samo Trubecke (ne Trubeckaje), Trubeckoj, Trubeckom. V. RUSKA IMENA.

truleti, tru/eo, truieta (ijek. truljeti,

trulio, tra/jela) i trutiti, tru/o, tru-

tita. Isto i za sloeni glagol istru/eti

(istruliti). Trutjenje (ne tra/enje).

trunka, dat. trunci.

tugovanka, dat. tugovanci.

Tuluza je na odomaeni oblik za fr.

Tou/ouse; ne treba pisati u m. rodu

Tuluz.

likim slovima, bez take, a ako sle-

di neka imenica, P daje prednost

odvoj enom pisanju: TV dnevnik., TV
prograin, TV gledaoci. Doputeno
je i pisanje s citicoin. (v. CRTICA

5).

tvoj: v. ti.
tvorba rei, danas opteprihvaeno
kao gramatiki termin. Pogodnije je
od ranijeg graenja rei, jer ima i
odgovarajui pridev: tvorbeni.

tzv. (= takozvani).

u sa genitivoin, npr. u nas, u ena, u

Crnogoraca dobro je kao i kod u
istom znaenju.

Ub: na Ubu, idem na Ub, bolje nego

u Ubu itd.
llbcditi, u/JedUiv, u/Jeenje bezrazlono su osuivani kao rusizini i

iraciio je da se zamene sa uverifi,

ui/'er/jv, uverenje (to nije mogu e

u reenieaina kao Ubedili su ga da

dotie).

ucelo.
uas (odmah, ubrzo).

uauriti, obinije nego zzahzir/fi (v.

aura).
uestali, -/a, -lo (uestale pretnje i
s1.), uestalost; nije dobro uesfarz,
uesvanos.
uetvoro, upeoro, ziesforo itd.

uiteljica, uite/ji n.
U ka, na U ki.

u licscciijc.

udalj ; sko/c zlda/j.

u beskraj.

udaraljka, dat. zrdarafjci.

u bcstrag.

udes: pored ranijeg znaenja sudbina, danas je potpuno prihvaeno i

znaenje nesrean .sizufaj ili saobraajna nesrea.

ubiti: ubij, ubijino, ubijte; ubij [Joe

(Pravopis ne predvia pisanje ubiboe).
ubledeti, zib/edeo (ijek. ubfijedje i,
ulilijec/io, ub/{jeaje/a).
ubog, trbogij, najubogui.
u hrk.
ubudue.

udesno.

Udine (Italija), kod nas se inenja kao

mnoina: u Udinarna. Slovena ko

ime je Videm.

udno (npr. udno sobe), ali: u dnu sobe.

udvoje.

184

tiglas

uglas (npr. povikati uglas).

ukrasti, ukraden (ne ukraden).

u glavu.

ukratko.

ugljen-dioksid, ugljen-monoksid.

ukrivo.

ugnezditi se, ne ugnjezditi se: v.

ukrug (= unaokolo), ali u krug u

doslovnom znaenju (npr. U ite u

gnezdo.

Ugri (Maari), ne Ugari; gen. 1nn.

Ugara; jednina (danas neuobiajena) glasi Ugrin. Ugro-jinski

(ugro-nska j ezika porodica).

ugristi: tigrizen (ne Ligrien).

uhleblj e (ij ek. uhljeblje) ili uhljebije

(po crkvenoslov. obliku).

u ime.
u inat (i uz inat).
uistinu.
ujedanput; zgjedared (sastavljeno
po P 60).
ujedno.
u jesen.
ujutro i zijutrti.
ukletiti (ne ukljetiti); ijek. uk/ije.titi

ukoliko i tztoliko piu se zajedno, osim

kad leo/iko i toliko uvaju svoje
posebno znaenje (P 60 daje primer:
,,U koliko ga puta bude davao, u
toliko puta e mu se i vraati).

u korak (odvojeno prema P).

ukoso.

u kotac (odvojeno prema P).

u kovitlac.

krtig).

ukrupno (= u krupnom novcu; u

glavnim crtama).

u leto.
ulevo.

ULICE i dr. U nazivima ulica, trgova, gradskih etvrti, parkova, grade-

vina, spomenika itd. samo se prva

re pie velikim slovom: Bosanska

ulica, Trg aleksinakih rudara,
Savski venac, Stari grad, Kout-

njak, Studentski park, Dom sindikata, Novo grob/je, Pobednik, Bela

kua itd.
Prema P 60 trebalo je i re tzliccz

pisati velikim poetnim slovom ako

dolazi na prvo mesto (Bosanska ulica ali Ulica bosanska). U P se istie

daje u mnogim sluajevima oprav-

danije malo slovo: selo Lipovo,

ulica Vuka Karadi a, broj l2;

Ostae bez struje ulice Savska,

Jakieva i Ratnih vojnih invalida;

takode kad je skraeno, npr. ,,ul.

irila i Metodija. Treba izbegavati
birokratski obiaj da se re ulica
uvek stavlja na poetak (,,u Ulici

Nemanjinoj um. normalnog u

Nemanjinoj ulici); kad to kontekst
doputa, moe se uvek upotrebiti i

Unita

185
krai naziv (,,u Nemanjinoj); pogotovuje besniisleiio dodavati u/ica i
ispred naziva koji ve sadre rei

kao bulevar; venac, pri/az, trg itd.

(,,Ulica bulevar Vojvode Stepe,
Ulica Andri ev venac i sl.).

Ulis (ne Uliks): bolje Otisej, osim

kadaje ilaslov romana D. Dojsa
(J. Joj/ce, Ulyszses).

uliti: u/ij, u/(jtno, zttijte.

Ulrih (Ulrich), ne Urlili; Ulrika ili
Ulrike (U/rike), ne Urlika.

ultra- uvek sastavljeno: zt/trazvu/r,

u/tral/'u/Jiast, ultrakrat/ci, ultra-

/eviar itd.
uludo.

umah (= u isti mah, odmah).

unakrstan, -sna, -sna

unaokolo.
unapred.
unapreenje (prelazak u vii poloaj)
ne treba meati sa ztnaprediieanjeni,

koje podrazumeva duu radnju:

,,Na institut radi na unapredivanju

[nez unapreenju] poljoprivrede.

unatrag; unatrake.

unazad nije dobro u spojevima kao

Video sam ga unazad tri godine

(um. pre tri godine), Unazad dva

meseca sve su ei kvarovi (um.

od pre dva meseca).

u nedogled (odvojeno prerna P).

unekoliko (= pomalo, donekle).

umalo (prilog, npr. ztrna/o ne zabo-

u nepovrat; u nevrat (odvojeno prema P).

u me (= u mene).

Unesko se pie s prvim velikim slovom i menja kao nae imenice na

ravi/J).

umestan, tzmesna, umesno.

umesto (neega).
umetak; mn. umeci.

umeti: menja se kao razumeti (v. to).

umiti: tzmtj, zrmijmo, umijte.
Umka: na Um/t, idem na Umktz, bolje nego u Una/fi itd.
umnogom(e).
unajkrae (prilog, npr. ::najkrae
reeno); ne u najkraem.
unakrst.

-ax Uneska, Unesku itd. Doputeno

je, mada ree, i pisanje u izvornom
obliku UNESCO, UNESCO-a, da
bi se sauvalo O kao sastavni deo
skraenice (poetno slovo engl. rei
organization).

uneti: v. -net/
Unicef, Unicefa ili UNICEF, UNI-

CEF-a.

Unita (/'Unit, naziv ital. lista) ima u

originalu naglasak na poslednjem

slogu, pa nije preporuljivo menjati

ga po padeima (sa ,, Unitom

186

univerzitet

tin dopisniki sl.). Kadje mogu no, upetoro.

treba izbei promenu, piui sa li- UPITNIK (znak pitanja) mora se pistom ,, Unita
sati na kraju svake nezavisne upitta i sl. Naprotiv, ime asopisa
ne reenice. Pogreni su primeri
Rinaita (Rinascita) naglaeno je

kao: Da li je do toga moralo doi.

menjati: ,,Rinaite, vinaiti itd.

,,ime se moe objasniti ovako mali

broj uesnika. Organizatori kau...

na slogu na, pa se moe normalno

univerzitet: Univerzitet u Beogradu;
Beogradski univerzitet; Univerzitet
(veliko U ako se shvata kao skraenje punog naziva). V. USTANO VE.

univerzum je matemati ki ili statistiki termin; nepotrebno je u smislu svemir (kosmos, vasiona).

unuka, dat. unuci; unukin, bolje nego

uni/in.

unutar (predlog s genitivom) dobraj e

i potrebna re.
unutranji i iinutarnji jednako su
pravilni oblici. Obi nose prvi upo-

trebljava u materij alnom znaenju,

a drugi u duhovnom (unutarnji ivot
i sl.).

unutranjopolitiki (ne unutarpalitiki); uniitranjotrgovinski.

u nj (= u njega).
unjkati, zinj/fav: v. h.
uoi (predlog, npr. uoipraznika, uoi bitke), ali: gledati u oi, rei u

oi.

S malo vie brige za ljude... ili:

U oba primera trebalo je umesto

take da stoji upitnik.

Upitnik se ne stavlja uz zavisno-upitne reenice, npr. ,,Pitamo se da

li je do toga moralo doi - Ostalo je neizvesno ime se moe objasniti ovako mali broj uesnika." U

naslovima se upitnik moe ali ne

mora staviti, zavisno od intonacij e,
npr. ,,ta nam donosi novi zakonff
i ta nam donosi novi zakon.
U nizu reenica koje su smislom

tesno vezane jedna za drugu, iza

upitnika moe doi i malo slovo:

Ko? zarja? - Gde je ubijen? ko ga

je ubio? zbog ega? Sveje to ostalo nerazjanjeno. l pri navoenju

direktnog govora, s crtom ili bez nj e,
tekst se nastavlja malim slovom:
Zato mi je to treba/o? pornis/i
Petar: - Gde ste? - vikalaje .starica.
uplitati, zipliem i upletati, upleenz.

u poetku.

uokolo; ziokrug.

u podne.

u pamet; uzmi se u pamet (= opameti

upola.

se).

u pomo, ne zipomo.

Lispcli

187
liposlen i upoijeiz; upaslenje i upasijergje.

u povodu (neega) dobro je kao i

,Dal/oderu (lieegzl).

upoznati, upoznavati: ipoznajui (ne

upoznavajui). Upoznali su ga o
rezultatima u sprovoenju plana

pogreno, treba: upoznali su gas re-

zultatiina. Takoe pogreno Upoznati smo daje bilo sukoba, treba:

zobavesiteni snw da je bilo sukoba.

Urlih ne nego Ulrih (v. to).

-us (latinsko): v. -os
usahnuti: zfsahrzzio, -hnzilci i usahao,
-h1a.
u se (= u sebe).
useliti. ,,Uselj en stan i neuseljen

stan nisu gramatiki pravilni oblici (useljava se ovek a ne stan), ali

se u nedostatku boljeg izraza moraju prihvatiti. V. TRPNI PRIDE l/.

uprazno (tako u reniku Matice srpske, mada ga pravopisni prirunici

useljenje, ne uselenje.

upranjavati (neto), rusizam: goto-

usitno.

ne belee; up. naprazno).

vo uvek moe se zameniti glagolom

baviti se (neiln).

uprkos fieemu, ne uprkos neega.

u prolee.
upropastiti: kao zaprepastiti (v. to).
u protivnom.
uprste (prilog, npr. znati uprste).
ura, red_e hura (uzvik).

uranijum ili urarzij (hemijski ele-

ment); Uran samo kao naziv planete

ili boanstva.

u raskorak (odvojeno prema P).

uravnilovka je ruska re, ali potrebna u naem jeziku, jer nema odgovarajue zamene.
urazumiti (se): iirazumim, oni urazume; zlrazumi, -im0, -ite; urazu-

mio, -iia; urazum/jen.

usisiva, usisava i usisajednako su

dobri oblici (prvi je najuobiajeniji).

uskipeti, uskipeo, askipee (ijek.

uskipjeti, uskipio, uskipjela), ne

uskipiti itd.

usklinik: u Pravopisu je usvojen termin uzvinik (v. to).

Uskrs (malo u samo kadje zajednika

imenica, u znaenju uskrsnue). Up.

Vaskrs.

usled: ijek. je usljed i usiijed.

Uspavanka, dat. uspavanei.

uspeti. Umesto bezlinih oblika kao
Ne uspeva mi da otvorim, ,,Uspelo im je da pobegnu, gramatiari
preporuuju line (,,Ne uspevam da
otvorim, ,,Uspeli su da pobegnu)

ili trae da se glagol uspeti zameni

izrazom poi za rukom.

188

ilspul

usput: sastavljeno, npr. Rekao je to

veliko slovo pive rei: Savet gu-

doslovnom znaenju (= pored puta).

slavije, Izvrsini odbor Udruenja

novinara Srbije itd. Kada specinom imenu prethodi oznaka vrste

nekako usput, ,,Svratio bih ja, ali

mi nije usput. Uz put samo u

usred; z/sred srede.

usta: gen. mn. ustiju ne smatra se

knjievnim.

USTANOVE. Nazivi ustanova, preduzea, organizacija, udruenja i

politikih tela imaju veliko poetno
slovo samo u prvoj rei (i u onim
reima koje su i same imena): Gradski .sekretarijat za saobraaj, Pre-

duzee za proizvodnju arapa i pre-

diva Kosmaj Energoinvest, No-

lit, Srps/fa demokratslfa stranka,

Donji dom, Palestinska oslobodilalra organizacija itd. Isto vai i
za nazive skupova, kongresa, sajmova, izlobi, sportskih takmienja i
drugih povremenih manifestacija:
Tre i inedzinarodni kongres slavista, Festival mali/i i eksperimen-

talnih scena Jugoslavije, Olimpij-

ske igre, Sajam mode itd. Velikim

slovom, prema P, mogu se (neoba-

vezno) pisati i nezvanini nazivi od

prideva imena mesta i vrste ustanove, npr. Beogradski univerzitet

(zvanino: Univerzitet u Beogradu), Berlinska opera i sl. V.

KLUBOVI; SPORTSKA TAKMI-

CENJA; VOJNE JEDUWCE.

Ako je naziv sloen, tj. kad oznaava posebno telo u okviru neke ire
organizacije, oba dela zadravaju

vernera Narodne banke Jugo-

ustanove, njena piva re moe se

pisati malim ili velikim slovom:

izdavako (Izdavako) preduzee

Narodna knjiga fudbalski(Fudbalski) klub ,, eljezni ar

Ako se umesto punog naziva uzi-

ma samo jedna imenica iz njega, i

ona se pie velikim slovom: sutra
je sastanak Udruenja, toje odluka Saveta, dopisuje se s Akademijom. Ipak, pisae se malo slovo ako
je imenica odreena nekom zamenicom ili pridevom, npr. nae udruenje, ovaj savet, pomenuta aka-

deinija.
I za transkribovane strane nazive,

prema P, velikim slovom pie se

samo prva re: Stejt department,

Forin ofis, Man esterjunajted,

Komedifransez itd. Ali ukoliko nismo sigumi da druga re nije ime,

boljeje i nju pisati velikim slovom.
u stopu.
u stranu.
u stvari.
usukati: kao zasi/kati (v. to).
u susret.

uetat se (i kad znai ushodati se:

ne uzetati).

uiroko (ali: u irinu).

ulebiti

189
uiti: ziij, iiijmo, uijte.
Utah: v. Jura.
u te (I u tebe).
uteha, dat. utehi.

uto i utorn (= u taj inah, u tom trenutku).

utoliko v. itko/iko.

utovarivati, utovarujem, ne utovairati, utovaram.

uza: uza me, uza nj, uza se, uza te;

uza zid, uza ta, uza stranu (bolje

nego uz stranu) itd.

uzavreti: menja se kao vreti (v. to).

u zdravlje (odvojeno prema P).
u zimu.
uz inat (i u inat).
uzjahati, uzjaem, oni zizjarizi.

uz nos.

utroje.

uzor-majka, uzor-dete itd.

utrti: kao satrti (v. to).

uz put: v. usput.

uvee.

uz to.

uvesti: uvezen (ne uveen).

Uzun-: v. Hadi-.

u vezi s neim, ne u vezi neega: u

vezi s Vaim pitanjem, u vezi s tim
itd.

uz vetar.

uvis, .skok uvis (ali: u visinu).

uviti: uvij, zivi/mo, uvijte.

uvo, uva, pored: uho, uha. Promenu

ziveta, uvetu, uvetom neki grama-

tiari ne priznaju za knjievnu.

uvozail znai koji se tie uvoza

(ifvoziie tarife i sl.); umesto uvozna

roba, uvozne cipele i sl. bolje je

zivezenc: roba, uvezene cipele.

uvrh (predlog).
uvrstiti, uvrten i uvren; uvrtenje
i zivrenje; zivrtavati i uvrivati.

uzbrdo (navie); uz brdo u doslovnom

znaenju.

UZVINIK (znak uzvika). Pravila o

pisanju velikog slova posle uzvinika ista su kao i za upitnik (v. to).
V. i: NAVODNICI.

uzvodu.

Ui karepublika (v. GEOGRAFSKA

IMENA).
uitak, mn. uici.

uivo: sastavljeno, kao i drugi prilozi

slinog sastava (uceio, ukratko,

uiudo itd.), mada ga PR ne belei.

ulebiti (ne uljebiti), uleb/jen;

ijek. uiijebiti, uiijebijeii.

v. Englesko w na poetku rei ispred

samoglasnika kod nas se prenosi sa
v (ne sa u): Vajld (VVilde), Voren
(Warren), Vest (West), Vilkins

(VVlkins) itd.

U panskom, b izmeu vokala

ima zvuk slian naem v, ali se kod

nas prenosi sa b: Kuba, Ibanj es, San

Sebastijan itd. Izuzetak su samo Ha-

vakuum, vakuumran, ne vakum, vakumiran.

Valas (Wallace: P predlae da se

zadri kao tradicionalno, lhada bi

blie engl. izgovoru bilo Volas).

van (u stranim imenima): v. de.

vandalistiki (esto u prevodima sa

engleskog) ne nego vandalsfi.

vana (p. la Habana) i Kordova

(Crdoba), imena koja u svim
evropskim j ezicima po tradiciji imaju v. Ime ili nadimak Cordobs tre-

vannastavni; vannauni; vannacionafan (i izvannastavni, itd.)

doves).

varijanta, gen. mn. varijanata, bolje

nego varijanti. V. GENITI V MNOINE (imerzice . roda).

ba prenositi kao Kordobes (ne Kor-

Vaclavske namjesti se kod nas upo-

trebljava kao mnoina, dok je u

ekomjednina sr. roda. Najbolje je
prevesti taj naziv kao Vaclavsk (ili
VaclavUev) trg.

vapiti: vapzjem, vapzje, oni vapiju i

vapim, vapi, oni vape.

variti nije preporuljivo u znaenju

zavarvati. Umesto ivairfac, variaki bolje je zavariva, zavarivak.

vaga, na tfagi.

varka, dat. varci, gen. mn. var/ti.

vagon-restoran; vagon-li.

Vaskrs je crkvenoslovenski oblik: u

obinom govoru nema razloga da
mu se daje prednost nad narodnim
oblikom Uskrs.

vajda, uvajditi se iroko se upotreblj ava u knji. jeziku i pravilno je kao

i fajda.

191
vaskularni (koji se tie krvnih sudovai): ne vaslczilifzi.
va dobija veliko V u kurtoaznim izrazima Vasia visosti, Vae velianstvo,
Vae preosvetenstvo i sl. Vidi i:
veliansl vo; Vi.
vaka, dat. va/ci i vaci, gen. mn.

vaa/ca i 'va/ci (pored: v, gen. mn.

vaiijir).
vat: gen. mn. vati; var-as, var-svit.

Vavilon, Vavilonjanin, vavilonski.

vaza, bolje nego vazna.
v.d. (vrilac dunosti).
ve-ce (nunik), ve-cea ili WC, WC-a

(Bil, BL[-a); ne VC.

veina s imenicom u genitivu trai

glagol u jednini (Veina ljudi
pciclrcitfci ovu odluku), ali nije

pogrean ni glagol u mnoini (slaganje po smislu: Ve ina ljudi

podravaju ovu odluku).

vegetarijanac, vegetarijanka, -anski, -anstv ne vegeterijianac itd.

VEKOVI: v. RAZDOBLJA.
Velaskez ili Velaskes (Velzquez):

v. -ezn

vele- szistavljeno: veleizdaja, vele-

poiovaii itd.

velianstvo je titula kralja i kraljice,

odnosno cara i carice, dok se

visoanstvo (ili visost) upotreblja-

va za prineve i princeze.

vcrcsij a

U obraanju pie se malim slo-

vom (,,Nadamo se, velicanstvo, da

ete..., P) ali velikim Vae velianstvo, a neobavezno veliko Nj u

zamenicama treeg lica (Megovo,

Njeno velianstvo). V. njegov; va.

Velika Gospojina (praznik); Velika
Morava.

veliki: Petar Veliki i sl. (v. IMENA

VLADARA); Velika Morava; Veli-

ka Britanija; Veliki petak (v. PRA ZNICI). Vidi upisati velikim slovom.

Veliki medved, Velika kola (sazvee).

VELIKO POETNO sLovoz v.

Bog; BoANsTi/A; Caki/E; de;

GEOGRAFSKA IMENA; IMENA

NARODA; ISTORIJSKA IMENA;
ISTORIJSKI DOGAAJI; KLUBOVI (IMENA); MALA SLOVA;
A/LIRKE; Mesec; NADIMCI; NASLOVI; NEBESKA TELA; OCENE;
ODLIKO VANJA; POKRETI; PRA-

ZNICI; PREDMETI; RAZDOB-

LJA; revolucija; SPORTSKA TAK-

MIENJA; STRANE sveTA; simce; sveti; TITULE; ULICE; UPIT-

NIK; USTANOVE;
DINICE; ZAKONI; Zemlja; ZNA-

CI zooiJA 1<A ,~ ;Vo TINJSKA

IMENA; i pojedine rei.

veresija: smatra se da treba tako da

glasi i u ijek. (ne vjeresija), poto

nije izvedeno od rei vera (vjera),

nego je turskog porekla.

192

Ve rs .tie

Versa e (Versace), Versa ea, Versaeov; ne Versa e, Versa i.

Versaj (Versailles), versajski, bolje i

danas obinije nego Versalj, ver.s'alj.slci.

veseli me: v. raduje me.

Vestinghaus (l/Veslinghouse), ne Ves-

tinghauz. V. s iz (izgovor).

ve-maina (s erticom; bolje: maina

za pranje).

vetiji, bolje nego vetiiji.

veza: v. a vezi.

vebanka, dat. vebanci.

Vi, Vas, Vam(a), Va: u poslovnoj

prepisei (ali ne i u drugim vrstama

tekstova) uobiajeno je da se piu

velikim slovom kad se odnose na

jednu osobu. Up. ri.
via (kao lat. re, npr. Be via Budimpera); irilicom samo anja.

viceadmiral, vicekrafU, viceampion

itd.

Vidovdan: v. PRAZNICI.
vijoglav, vijoriti se (sa j).
Vilja. Prezime Villa u italijanskom se

izgovara Vila, u panskom Vilja:

tako i Pan o Vilja (Pancho Villa).

Viljem (Bi/misem) nije pogodna transkripcija za engl. l/Villiaiii i srodna

imena iz drugihjezika. Boljeje en-

glesko ime prenositi kao Vilijem, a

iz drugih jezika prema izvornom

obliku: nemaki Vilhelm (Wilh elm),

holandski Vilem (l/Villem) itd.
viljuka, dat. viljiici, gen. mn.
viljuaka.

vinovnik je rusizam, ali ga ne treba

odbaeivati, jer ima neto drugaije

znaenje nego naa re krivac.

virtuoz, virtuozan, virtuoski, vir-

iaozitet ili virtuoziiosi; ne virtouz,

virtouzan.

Vis, viki (obinije nego vis/ci).

visoanstvo nije isto to i veliansrvo

Vi enca (Vicenza), ne Vi enca.

(v. to). Upotreba velikog poetnog

slova kao za velianstifo. V. i nje-

video: ifideo-uieaj, video-kaseta, vi-

gov, va.

deo-lclub. video-spot itd. P doputa

i odvojeno pisanje, a uvek odvojeno
u vielanim spoj evima kao video i

aziclio iireaji, video oglasi i rek-

lame.

video-rikorderi video rikoraler U

istom znaenju moe se upotrebiti i
rnagrzeroskop, s pridevom magne-

loskopski.

visok, vii, najvii (ne vilji ni

visoifji).

visokouen, visokokvalifikovcin (v. i:

KV), visokokvalitetan, visoko-

frekvenlan, visokokalorian, vi-

sokorcidioaktivan; visolcocenjeii,

visokopotovan (uvek sastavljeno

po P).

193
Visost: kao visoanstvo (v. to).
vie-manje.
vitamin: vitamin B, vitamin C itd. ili
B-vitciniiiz, C-vitamin itd. (P pie
Be-vitarriiii, Ce-vitamiit).

Vizantija (drava), vizantijski i vizaritinslri, Vizantinac (bolje nego

Vizantijae), Vizant (staro ime Carigrada, a u prenesenom smislu i Vizantije). vizantski.

vizitkarta.

vizuelan (obinije) i vizualan.

vkv. (malim slovima): v. KV

VIJADARI: v. IMENA VLADARA.

vladika, dat. vladici.
vlaga, dat. vlazi.
vlastela ide s glagoloin u mnoini (kao

gospoda, braa): vlastela su bila

uz kraljci, ne vlastela je bila.

vlasteoski, vlasteostvo i vlastelski,

vi/asvelstvo.

vlat moe biti . i m. roda: sve vlati,

.svi vlatovi.

VMA: v. Vojnomedicinska akademija.

voka, dat. voki, gen. mn. voaka.

vodcnicaje mlin na obali reke ili potoka; pogreno se upotrebljava za

rune sprave (vodenica za kafu treba: mlin za kafu).
vodi, ne vodi.

VOKATIV

vodovodija (Bonououuja), familijamo.

vostvo, ne vostvo.

Vojin, Vojislav, ne Voin itd.

VOJNE JEDINICE. Nazivi vojski,

paravojnih formacija, jedinica, garnizona i vojnih oblasti piu se ve-

likim slovom prve rei: Jugoslo-

venska narodna azinijci, esta _flota, Zbor narodne garde, Banjalu la'
korpus, Skopska arm ijslca oblast;
tako i: Sremski front, Istoni _ front,
Tre i zikrajinski front itd.
vojno: PR belei samo sloene prideve
koji se piu sastavljeno, kao vojnogeografski, vojnoistorijski, vojno-

tehniki, vojnomedicinski, vojno-

sanitetski, vojnoobavetajni itd.

Ipak, oni kao vojno-pomorski,
vojno-civilni morali bi se pisati s

crticom, jer su u njima oba dela

ravnopravna. Poneki se mogu pisati

na oba naina, zavisno od tumaenja, npr. vojnopo/itiki (koji se

odnosi na vojnu politiku) i vojno-

-politiki (vojni i politiki). V.

sLOENI PRIDEVi.

Vojnomedicinska akademija, skraeno VMA (izgovor ve-em-a, ne

ve-me-a _
Vojtjeh (Vojtch, eki); Voj eh
(Wojciech, poljski).

VOKATIV (peti pade). lmeniee sa

zavretkom na prednjonepani suglasnik (, d, , d, , , ij, nj, j) dobi-

194

voki-toki

j aju u vokativu nastavak -ztf Mati a,

lrovau, lccou, lupezt, konju, zma-

vu, ali ei tu mnogo obiniji nastavak -ef Perice, Jovice itd.

ja itd. Otuda i Miloa, Radou itd.,

bolje nego Miloe, Radoe. Za

voki-toki (od engl. vval/cie-tallcie): ne

toki-voki.

inastavak -u: care, profesore, gos-

Volga, na Vol gi.

imenice na -rjavlja se i nastavak -e

podara, frizera, pastre i pastiru,

pisare i pisara itd.

volt, gen. mn. volta i volt.

Vokativ jednak nominativu do-

volja za neto (npr. volja za rad), ali i

za neim.

sluajevima: (1) za imenice kao

Vor esterpogreno um. Vuster (v. to).

puten je (ne i obavezan) u sledeim

ma a/r, patalc, tetak od kojih je
nemogue napraviti vokativ na -e;
(2) za prezimena na -ek, -ak, -ec,
-ac, npr. Ma ek, i ak,Paljetak,

Krivec, Sremec, Bunuevac, Kolarac, lbrovac (ali i: Kolar e, Ibrove); (3) za strana imena i prezimena na -l<, -g, -h, -c, npr. Dek, ak,
Dag, King, Hajnrih, Erih, Bah,
Franc, _Kac itd.; (4) za prezimena na

Vorner braders (Warner Brothers)

ili skraeno Vorner. Ne treba pisati

Vorner bros jer je Bros. samo

skraenica od Brothers.
votka, dat. votlci.

VOZILA: v. MARKE.
vod: malim slovom prema P.
Vranjska Banja. V. BANJE.

-ovi -ln (v. pod -ov); (5) za muslinianska imena kao Salih, Refik,

vrapji i vrap (drugi oblikje laki

za izgovor).

Abdulah (gde se javlja i nastavak

-uf Re ku,Abdulahu).

vraji (bolje) i vratji.

vri: v. vriti.

uglavnom imaju vokativ jednak

vremenom. Bolje s vremenom, npr.

Gradovi se s vremenom menj aj u,
,,S vremenom je postajao sve razdraljivij i i sl.

Lina imena na -a (. i m.)

nominativu: Marijal, Nikolal, Lu-

kal, Martal, Olgal, itd. Nastavak

-o dobijaju dvoslona imena s dugouzlaznim akcentom, kao Mara,

Ljilja, Goca, Boa, zika na. (Mara,

Ljiljo! itd.). Imena na -ica dobijaju

u vokativu zavretak -e: Milice,

Danice itd. Za muka imena kao

Perica, Jovica, Radojica gramatiari
propisuju vokativ jednak nominati-

vremenski period: prva re je suvina.

vreti (ne vriti); vrim, vri, oni vru;

radni pridev vreo, vrela (ekavski i

ijekavski) ili vro, vrela (samo

ijek.). Jednako se menjaju i sloenice provreti, uzavreti itd.

195
Vrhnika, u Vrhniki.
Vrhovcc, Vrhovca (ne Vrhoveca): v.

-ecz

vrllovnik: malo v. Up. pogiavnik.

vrlo i veoma podjednako su dobri

izrazi.

Vrnja ka Banja. V. BANJE.

vrstan, vrma, vrsno.

vrilac (ne vrioc), mn. vrioci,

ifrxi/(KJQ.
vriti, vri (ito). U novije vreme upo-

trebljava se s istim oblicima kao i

glagol vriti (= obavljati); po stari-

joj promeni innitiv glasi vri ili

virei (ij ek. vrijei), sadanje vreme

vrsienfi, vrsie, oni vrhu, zapovedni

Vuslcr

nain vrsi, vrsi/no, vrsite, radni

pridev vrhao, vrhia, trpni pridev

vren. Isto i sloeni glagol ovri,
ovrei (ijek. ovrijei) odnosno
ovriti.

vriti (= obavljati). Treba izbegavati

upotrebu glagola vriti, izvriti,

izvravati sa irnenicom tamo gde se
isti pojam moe oznaiti posebnim
glagolom: umesto vriti pregled

bolje je pregledati, um. vriti zamenu - zamenjivati itd.

vru, vriiz", njvriii.
vuji (bolje) i viti.

Vuster (Worcester), ne Vor ester;

vusteridski) sos (Worcestershire
snime).

z u panskom jeziku uvek se izgovara

kao s, ali se kod nas u mnogim imenima prenosi prema pisanju, npr.
Zapata, Zamora, Alkazar, Lazariljo,

ga su pogreni svi spoj evi kao ,,To

je za poludeti (treba: To je da ovek
poludi), ,,To je za ne verovati (treba: To je neverovatno), Je li burek

skripciju saz propisao kao normal-

nosite i sl.) V. nadati.

Pogrean je predlog, pade ili
oboje u spojevima kao sklonost za
rasipanjem (treba: ka rasipanja),
pritisci za poveanjem cena (tre-

Somoza, Gonzaga. Novi P je tran-

nu, osim ispred bezvunog suglasnika, npr. Velaskez (Velzqttez),

Kusko (Cz/zco), i u onim imenima

gdeje ulo u obiaj s, npr. Saragosa (Zaragoza), Pansa (Panza).

Vidi i -ez.

U italijanskom z se nekad izgo-

vara kao c a neki put kao odgovarajuu zvuni suglasnik (sliveno

dz): poto ovog drugog glasa nema
u sh., mora se uvek prenositi kao c:
Enco (Enzo), Macini (Mazzini),
Maneoni (Manzoni), Cavatini
(Zavattini), Katancaro (Catanzaro)

itd. Zbog slinosti s odgovarajuom

naom reju neki put bi se mogla

prihvatiti i transkripcija z: Gazeta

(Gazzetta), Ze reli (Zeirelli).
za. U sli. se predlozi ne mogu upotre-

bljavati uz glagol u innitivu: sto-

za ovde ili za poneti (treba: ili ga

ba: za poveanje cena ili da .se

poveaju cene), reenost za pro-

menama (treba: da se ostvare promene i sl.). Vidi: volja; zahtev.

Bezrazlono su pojedini grainatiari osuivali upotrebu predloga

za uz glagole kretanja, npr. Sutra
polazim za Skoplje, ,,Ova roba ide
za Italiju.

Za :i protiv, za ili protiv nije dobro

ispred imenice: za i protiv modernizacije, za iliprotiv strunog obrazovanja (treba: za modernizaciju i
protiv nje, za struno obrazovanje
ili protiv njega). Ispravno je u

197
prilokoj upotrebi (bez imenice),
npr. Ima glasova za i protiv,

Jeste li za ili protiv. Up. sa i bez.

zabadava.

zabavnomuziki (koji se tie zabavne

n1uzike); zabavno-nfiuzieiki (zabavni i imlziki). V. SLOENi PR]-

DE Vi.

zabelcka: kao beieka (v. to).

zabiti: zabij, zabijmo, zabijte.
zablesnuti (ekavski), zabijesnuti
(saino ijek.). V. blesak.
zaboga; za boga miloga.

ZAGRADA

zaudo; za udo veii/co.

zadatak, mn. zadaci.
zadavati: zadajui, ne zaciaifajiii. V.

i; ZAPo VEDN; NA C1N.

zadnji u znaenju pos/ecinji nije

pogreno: nastalo je normalnim
proirenjem prostornog znaenja
(ono to je zadnje u nekom redu istovremeno je i poslednje pri broja-

nju). Kako je pokazao M. Stevanovi, takva upotreba prideva

zadnji sree se kod mnotva dobrih

pa do
pisaca, od Vuka i Dani i a
naih savremenika.

zacclo.

zadnjonepani.

za ceniti sc (od smeha, plaa, kalj a) i

zadugo; za dugo vremena.

zacrtati u metafori kojupotrebi nije

zaevica. Pravilno bi bilo zadevica

(ekavski) odnosnozacijevica (ij ek.),
ali je oblik sa mnogo obiniji i u
ekavskim i u ijek. krajevima (nalazi
se i kod Vuka i u reniku JAZU).

zacenzvrti se; zacenim se, oni se

zacene i zacenem se, oni se zacenu.
pogreno, ali ga treba umereno
upotrebljavati, jer su izrazi kao

zaertana linija, zacrtane smernice,

zacrtani putevi razvoja i sl. postali

ablon u odreenim vrstama po-

litikbgjezika.

zacvileti, zacviieo, zacviiee, ijek.

zacviijeti, zacvilio, zacviijela: ne
zacviliti.
zaas; za asa/c.

zaauriti se, obinije nego zaaifuriti se.

zaetak, mn. zaeci.
zauditi: v. tidi me.

zagasito-: V. BOJE.
zagonetka, dat. zagonetki i zagoneci, gen. mn. zagoneta/ta (bolje nego
zagonetki).
zagovarati (neto): upotreba u zna-

enju zastupati, braniti, zaazimati

se za (neto) nije uobiajena kod

dobrih stilista. e aje imenica

zagovornik (neega) - ko se zauzima za neto, branilac, pristalica.

ZAGRADA. Znak interpunkcij e koj i

se odnosi na tekst u zagradi stavlja

se i sam u zagradu, npr.: Pedagozi

198

zagrcbati

se ale da televizija (zar samo ona?)

odvrai mlade od itanja - ,,Zahtevali su (u aprilul) da se pojaa

grejanje Ta ka se stavlja u zagradu samo ako je i cela reenica u

njoj, npr.: Od pristanita do centra

stigli smo za 35 minuta! (Autobus

na istoj relaciji putuje preko dva
sata.) U protivnom taka dolazi
van zagrade, npr.: On kae da su

vozila bila u kvaru (to je istina).

Uglaste zagrade [ l upotrebljavaju se u naunim i kritikim tek-

stovima kad elimo u citirani tekst

da ubacimo sopstvene napomene,
dopune ili ispravke. lsti znak se
predvia za sluaj zagrade u zagra-

di, ali takva upotreba nije mnogo

rasprostranjena, i P savetuje da je
umesto dva para zagrada bolje iskoristiti zareze, crte, ili izmeniti sklop

zahtev za neim (npr. zahtevi za

pravednijom raspodelom) danas je

sve ea konstrukcija (po ugledu

na imenicu elja), ali je pravilnije

zahtev za neto, zahtevi za pra vilni-

ju raspodelu.
zahvaliti, zahvaljivati, ne: zahvaliti
se, zahvaljivati se (osim kad znai

odrei se, npr. Zahvalio se na asti,

predlaui da mesto njega uzmu

nekog mla eg)_

zahvaljujui. Stilski je neprikladno

upotrebljavati ovu re za negativne
poj ave (zahvaljujui riestaici, zahvaljujiii .slabom zdravlju, zah-

valjujui kriti/carina i sl.): treba rei

zbog, usled, pod dejstvom itd.
zahvatati, bolje nego zah vaati.
za inat.

reenice.
Re enicamora ostati gramatiki

zaintrigirati (prema francuskom)

Zna i pobuditi radoznalost, zagolicati, kopkati.

tekst (P taka 205 a): stoga su

pogrene reenice kao ,,On troi
mnogo (ali svoj e novce) i niko nema

zajahati, zajaem (ne zajciiim), oni

zajau.

pravilna i kad se izostavi zagraeni

prava da nad njima bdi i da ga zato

prekoreva, gde je umesto zagrada
trebalo staviti zareze ili crte.

zagrebati i zagrepsti (v. grebati).

zagrien, u znaenju zadrt, okoreo,
_fanatiai/z, normalno se upotrebljava u knji. jeziku. Drugo je zagrizen, trpni pridev od zagristi (npr.
zagrizena jabuka).

za kad(a) (samo odvojeno, prema P).

zakasniti, zakasnio sam, ali kao

pridev zakasneli, zakasnela, zakas-

nelo (npr. zakasnele reforme i sl.).

zakazati: u spojevima kao tzreaji su

zakazali, zakazala je organizacija
posla i sl. bolje je upotrebiti izne-

veriti, izdati, pokvariti se, otkazati

poslunost.

zapadna

199
zakljuak i zakljuiti upotrebljavaju
se u politikom reniku pogreno
kao da znae odluku, uz izostavlj anje pojma treba. Npr.: ,,Donet je
zakljuak da se ogranii radno
vreme umesto: ,,Doneta je odluka
da se ogranii... ili: ,,Donet je
zakljuak da treba ograniiti....
Zakljuenoje da se krivci pozovu
na odgovomost umesto: Odlueno

je da se krivci pozovu... ili: ,,Zaklj ueno je da krivce treba pozvati

na odgovornost.
ZAKONI. Prema otem pravilu za
naslove (v. NASLOVI), nazivi za-

kona i drugih pravnih akata piu se

s velikim poetnim slovom prve rei,

npr. Zakon o upravnom postupku.

Nije reeno kako treba pisati nazive
zakonskih predloga, koji poinju
reju nacrt, prednacrt, predlog i sl.
U praksi se i tu naj ee pie veliko
samo prva re (npr. Predlog zako-

na o osnovnom obrazovanju), mada

ima argumenata i u korist pisanja

predlog Zakona... odnosno Predlog

Zakona...
zakonomeran, zakonomernost: rusizmi koji se najee mogu zameniti naim reima zakonit (zakonitost), redovan, pravilan itd.
zakratko.
zakutak, mn. zakuci.

zalagati se, zalaui se (ne zalaga/ui).

zaliha, dat. zalihi (P doputa izalisi).

zalistak, zaliska, mn. zalisci, zalista-

ka (na biljci; u srcu), zalizak, zaliska, mn. zalisci, zalizaka (deo kose).

zaliti: zalij, zalijmo, zalijte.

zalog i zaloga.
zamalo (u znaenju: umalo, samo to
ne, uskoro ili za kratko vreme), ali:

za malo vremena, za malo novca

itd.

za me (= za mene).
zamerka, dat. zamerci.
zametak, mn. zameci.

za mnom.
zanavek.

zanemarujui kao pridev (njma razlika, ali su zanemarujue, ,,u

zanemarujuim koliinama) pogreno je, treba zanemarljiv.
zanemeti, zanemeo, ijek. zanijemje-

ti, zanijemio, zanijemjela. Oblik

zanemiti uiniti nemim ne upotre-

bljava se. V -iti.

zaneti: v. -neti.
za nj (= za njega).
zapad: v. STRANE SVETA.
zapadna (Zapadna) Evropa, zapad-

noevropski; Zapadna Morava; Zapadno rimsko carstvo (P doputa i

Zapadnorimsko carstvo). V. GEOGRAFSKA IMENA.

zapzi lj cnj c

zapaljenje, ne zapalenje; zapaljenjski (ne zapaljenski).

zapeta je rusizam, kao i toka (v. to).
Pravopisom iz 1960. usvojenje ter-

min zarez, koji je danas definitivno

prihvaen u kolama, pa nema razloga za vraanje na zapetu.

zaplitati, zapliem i zapletati, zapleem.

zapodenuti, ree zapodeti izapodesti; zapodenem, zapodene itd.;

zapodeo, -la, zapodeven, zapodenut i zapodet.

zaposlen, zaposlenost, zaposlenje i

(retko) zapoljen, zapoljenost,

zapoljenje.

ZAPOVEDNI NAIN (imperativ).

Glagoli koji u l. licu sadanjeg vrc-

mena imaju zavretak -ijem (npr.

pijent, ubijem) imae j u sva tri ob-

lika zapovednog naina:pij, ptjmo,

200
kratak, zapovedni nain zavravae

se na -j, -jmo, -jte: broj, brojmo,

brojte (tako i: izbroj, prebroj itd.),
kroj (prekroj, itd.), laj, podoj,

prodaj (od prodati), zadaj (od zadati), itd. Ako je vokal u sadanjem
vremenu dug, nastavci zapovednog
naina bie -ji, -jimo, -jitef gaji,
gajimo, gajite; taji, zataji, bleji,

prodaji (od prodavati), zadaji (od

zadavati), itd.

V. i pojedinane glagole.

zaprega, dat. zaprezi.

zapreka, dat. zapreci.

zaprepastiti: zaprepaen, -enost
i zaprepaten, -tenost,' zaprepaenje i -terzje,' zaprepaivcttt' i
zaprepatavati.
zap ka,dat. zaprci.
zarana (prilog).

zarati (ne zalftrati).

pijte, iibij, ubijrrto, ubijte. Tako isto
i popij, (napij, otpi] itd.), bi] (sab/j. zaredom kao prilog (npr. triput zaredom) najboljeje pisati sastavljeno,
izbij, prebij, probij, nabij, zabi]
mada
ga PR ne belei.
itd.), krij (otkrij, pokrij, sakrij' itd.),
.ij (rsasiij, zaij, prii] itd.), li] (ulij, ZAREZ. Od svih znakova interdolij, ocilij, izli] itd.), savij (previj,
punkcij e zarez ima iiajraznovrsniju
zavij, riavij, zivij, ridvij' itd), brz]
i najsloeniju upotrebu, koja se
(obrij, izbrij) i drugi. Pogreni su .
samo manjim delom moe podx-'rgoblici kao ubi, popi, obrise, .saitf
nuti strogim pravilima. Osnovno
dol/te itd.
iiaelo je da se zarezom odvajaju

Kod ostalih glagola sa glasom] u

osnovi oblik imperativa zavisi od
duine vokala koji se nalazi ispred

toga] u sadanjem vremenu. Ako je

reenice ili delovi reenica ako se

nj ima iznosi neto posebno, naknad-

no dodato, a da se zarez ne stavlja

ako su smislom tesno vezani za os-

201
tali deo teksta. Tako npr. ,,Bio je

dan, kad su ljudi na poslu (= a danju su ljudi na poslu); Bio je dan

kad su ljudi na poslu ( = bio je radni

dan). - Mi emo, prema tome,

odrediti trokove (= Mi emo, dakle...); Mi emo prema tome odre-

diti trokove (= na osnovu toga

emo ih odrediti). U mnogim sluajevima zarez se moe ali ne mora
upotrebiti, zavisno od toga koliko
istiemo vezu s ostalim delom teksta: U Americi(,) bez sumnje(,)

rade drukije - Vreme prolazi(,)

a ti si i dalje bez stana

Redovno se zarezom odvaja vokativ: Dejane, pobogu, ta to ra-

tli? -- ,,Sedi, prijatcljul - Vi to,

deco, ne moete ni zarnisliti Takoe je zarez obavezan posle ree-

nica u inverziji, tj. kad zavisna

reenica dolazi pre glavne: Kad
nam je to rekao, zaprepastili smo
se - ta si traio, to si i naao
- Ne znajui ta da radi, obratio
se policiji
ZAREZ ISPRED KOJI pie se u
onim sluajevima kad odnosna

reenica prua dopunski podatak o

prethodnoj imenici, niim ne sua-

vajui njeno znaenje, npr.: ,,Polja-

ci, koji su vekovima bili pod tuom

vladavinoiii, znaju ta to znai

Kriza se pogotovu osea u operi,

koja zahteva vee izdatke U tak-

vim sluajevima uvek se moe iska-

zati isti smisao pretvarajui reenicu

ZAREZ ISPRED NEGO

sa koji u nezavisnu reenicu (,,Poljaci znaju ta to znai: oni su ve-

kovima bili... itd.).

Zarez se ne sme pisati kada
reenica sa koji ograniava znaenje
prethodne imenice, npr.: U romanima koje je objavio posle 1860.
pustolovni duh ustupa mesto meditacij ama (= samo u tim, ne i u ranijim romanima). - ,,Posmrtno e
biti odlikovan policajac koji se golim rukama bacio na atentatora
(samo taj policajac), itd.

Isto vai i za odnosne reenice

koje poinju sa iji, kakav, to, gde:

sa zarezom Oni ne mogu raunati
na naftu, ija e nalazita uskoro biti
iscrplj ena (= Oni ne mogu raunati
na iiaftu. Njena e nalazita... itd.);

bez zareza Roditelji ija se deca

vraaju sa zimovanja treba da dou
pred kolu (samo ti roditelji), Me-

sto na Jadranu gde e se odrati

tumir zasada nije poznato (samo

to mesto), itd.

ZAREZ ISPRED NEGO i dr. Prema lanovima l87e(2) i l9lc(5)

Pravopisa, ispred nego i ve ne pie

se zarez ako prethodi neki kompa-

rativ ili izraz ne samo: On se bo-

lje spremio nego ostali, ,,Izgubio

je ne samo te beleke ve i sve line
isprave, ,,Gomile otpadaka ne

samo to runo izgledaju nego su i

tetne po zdravlje. U drugim

sluajevima ispred veznika suprot-

nog znaenja (nego, ve, a, ali, a

202

zarzati

kamoli) moe se pisati zarez, npr.

,,To nije bio on(,) nego njegov brat,

Nije bio na Cetinju(,) ve u Be u,

Ti si kriv(,) a ne on, Zadatak je
teak(,) ali ne i neostvarlj iv. Ne e
se pisati zarez u spojevima kao
jedna ali vredna, mlad a iskusan,

gde se ceo izraz osea kao jedna

celina.

zarzati (ne zahrzati).

zasad(a) (sastavljeno, prema P, u
znaenju privremenosti, npr. ,,zasad(a) se dobro dri, odvojeno, za

sad(a), kad znai namenu, npr.

neto za sad(a) a neto za kasnije).

za se (I za sebe).
zaselak, zaseoka i zaselka; mn.
zaseoci i zaselci; zaselaka.

zasigurno (= svakako, bez sumnje:

tako u reniku Matice srpske, mada
ga pravopisni prirunici ne belee).

zaspati: sadanje vreme je zaspim,

zaspi... oni zaspe, ne zaspem,

zaspe... (to su oblici od glagola

zas'uti=zatrpati). Pojedini grama-

tiari ipak smatraju da u 3. licu mnoine treba dopustiti i oblik zaspu,

zbog velike rasprostranj enosti.

zastalno (preina PR; obinije je za

stalna).
zasukati, zasuem, oni zasuu; zasa-

i, -itna -ite (promena kao vikati,

viem). Gramati ari ne doputaju

oblike zasuci, zaswcimo, oni zasuku.

zasvagda.
zaiti: zaij, zatjmo, zaijte.

zatamneti izatamniti: kao potamneti (v. to) i potamniti.

zatim (= potom), ali: Ja za tim ne bih
alio.
zato (= stoga, otuda), za to (npr:
Nisam kriv za to; Svi smo za to

da se rad nastavi). Nije dobar spoj

zatojer: treba zato to ili samojer.
Ne preporuuje se ni zato da: um.

Kaem to zato da se ne brinete

uzalud bolje je Kaem to da se
ne biste uzalud brinuli.
zatrti: kao satrti (v. to).
zatrudneti, zatrudnela, zatrudnee,
ijek. zatrudnjeti, zatrudnjela. Ne
zatrudniti.
zatvoreno-z v. BOJE.
zauvek.

za uzvrat (PR doputa i spoj eno pisanje, zauzvrat).

zavidan, pored toga to znai koji

izaziva zavist ili divljenje, prilian, nesvakidanj i (npr. zaiid-l
na veliina, zavidan uspeh), moe

biti i sinonim za zavidljiv (zavidan

ovek). Pogreno se primenjuje na
negativne pojave, npr. ,,lspolj ili su

zavidnu koliinu neznanja.

zavij utak, mn. zavijuci.

ZNACI ZODIJAKA

203
zavisan (koji zavisi od nekoga, neega), ne zavistan, osim kad znai

zavidljiv.
zavretak, mn. zavreci.
zaiveti: pwobitno znaenje je poiveti, ostati dzigo u ivotu. U naem

veku prvi put je zabeleeno znaenje

poeti iveti, a odatle i razviti se,

ithvatiti korena i sl. U politikom

reniku poslednjih godina takva

upotreba se rairila do te mere da je

postala moda koju dobri stilisti izbegavaju.
zbirka, dat. zbirci.
zbiti: zbij, zbijmo, zbijte.
zbrda-zdola.
zdesna, ne s desna.
zeji (bolje) i zeiji.

zejtin, ne zeitin. U knji. jeziku treba

dati prednost rei ulje.

zelemba, ne zelenba.

zeleneti se, zeleneo se, ij ek. zelenjeti

.se zelenio se, zelenjela se. Glagol
zeleniti initi zelenim gotovo se

nikad ne upotrebljava. V. -iti.

Zeleni kontinent (Juna Amerika).

Up. Crni kontinent.

Zemaljac ili Zemljanin (stanovnik

planete Zemlje). Up. Marsovac.
zemlja: s velikim Z kao naziv planete, a s malim u znaenju t/o i u svim
ostalim znaenjiina. Primeri: dvadeset kilometara iznad zemlje, ali

sto hiljada kilometara daleko od

Zemlje; avion alje signale stanici
na zemlji, ali kosmiki brod alje
signale stanici na Zemlji; ,,U avgustu mnogi meteori padaju na Zem-

lju, ali ,,Meteorje pao na zemlju u

Kanadi.

Raketa zemlja~zemlja, zemlja-

vazduh, s crtom (ne citicom) bez

razmaka, prema P.
Zemlja izlazeeg sunca (Japan),
Zemlja hiljadu jezera (Finska). V.
GEOGRAFSKA IMENA.
zen budizam (v. CRTICA 4).

Zenica, zeniki, Zeni anin (i Zeniak), Zeni anka (i Zeni kinja).

zgoditak, mn. zgodici.

Zimbabve: u nedostatku boljih mogu

se upotrebiti oblici zimbabveanski,

Zimbabveanac, -anka.

Zimerman (Zimmerman), Zineman

(Zinnemann), sa Z ako su amerika
prezimena.
zimus: v. -s.
zlosrean izlosretan.

Zmaj Jova, Zmaj-Jove, Zmaj-Jovin

itd. (crtica neobavezna); Jovan Jo-

vanovi Zmaj (uvek bez Crtice).

zmijolik.

ZNACI ZODIJAKA nisu norrnirani

u P, ali poto imaju svojstva imena,

treba ih pisati velikim slovom, npr.
Lav, Devica, Strelac, Vaga itd.

204

znaajan

znaajan se esto pogreno upotrebljava mesto znatan, npr. ,,Utroena

su zanaajna sredstva. Re enica
Javile su se znaajne razlike bie
ispravna ako se htelo rei da su raz-

zoolog, Zoologija, Zooloki; Zooloki

vrt (s velikim Z kad je naziv od-

e, ali ne i ako se mislilo na znatne

zrela (ekavski i ijekavski) i zrio,

zrela (samo ijek.). Jednako se menj aju i sloeni glagolisazreti, clozre-

like vane ili da neto posebno zna-

(priline, osetne) razlike. Na isti

nain, beznaajan (nevaan) treba
razlikovati od neznatan (sitan).

znaka, dat. znaki; gen. mn. znaaka i znaki.

ZNAK PITANJA: v. UPITNIK.

zodijak (vamo z). v. ZNA CJ 20D1JAKA.

reene ustanove); zoo-vrt, zoo (ne

ZOO).

zreti (= sazrevati): zrem, zre, oni zru,

a takoe zrim, zri, oni zre; zreo,

ti, itd.

zubatac, zubaca, mn. zubaci, zubataca.

zverka, dat. zverki, gen. mn. zverki.

zvidukati, zviduem (pored zvialuem, to je fonetski pravilnije ali
neuobiajeno).

aliboe (prilog).
alilac (ne alioc), mn. alioci, alilaca.

alopojka, dat. alopojci, gen. mn.

alopqj/fi.
ana (Jeanne, fr. . iine) bolje nego
Zan, da bi se razlikovalo od mukog
Zan (Jean). V. -e (FRANCUSKO).
andar i anclarm.
aoka, dat. aoci, gen. mn. aok

(retko alalca).

arkocrven (sastavljeno).
ar-ptica.

bun (danas retko dbzzn).

derati, clerefn; naderati se, nade-

rem se; prederati se, prederem se.

Ne smatra se pravilnim drat,

naclratz' se. Oblik clret (ij ek. drijeli) uglavnom se uva jo samo u
sloenici proalret (v. to).

ega, egi i ezi.

eludac, eluca, mn. eluci, eluda-

ca.

eljezara, eljeza, eljeznica, eljezniki itd. ijekavski su oblici: ekavski je elezara, elezo, eleznica,
elezni ki itd.
ena borac, ena astronaut itd. (bez
crtice).
eniti (se): v. oeniti.
enka, dat. enki, gen. mn. enk.
enmin ibao, enmin ibaoa, enmin ibaou (bolje nego ibaa,
bau).

ENSKA IMENA sa zavretkom na

suglasnik, prema lanu 103 e Pravopisa, mogu ostati nepromenjena

ili se menjati kao da se zavravaju

na -af Karmen, Karmene, Karme-

ni, Karmenin itd. Kod mnogih imena kao Nives, Ines, lngrid, Liv, Pi-

lar itd., a posebno kod engleskih kao

Din (Jean), eron (Shawn), Meri-

lin (Marilyn) itd., najboljeje izbei

promenu po padeima. Up.: -e,
FRANCUSKO.

enska PREZIMENA

ENsKA PREZIMENA. oblici kao

206
iri, irija, mn. iriji.

Simieva od poetka naeg veka

upotrebljavali su se za neudate, a
Simika za udate ene. Danas se
nastavak -ka sauvao samo u familijarnoj upotrebi, pa se mora rei
,,Simieva, ,,Taerova, itd. ukoliko se ne navodi lino ime. Nije
dobro ,,Sele je pobedila i sl. V. i:
IME I PREZIME.

iro-raun (neobavezna crtica: v.

ENsKI OBLICI za nazive zani-

velikim poetnim slovom ako pred-

manja i poloaj a esto nedostaju, ili

su nepogodni zbog familijarnog

prizvuka (ministarka, .ef(0v)ica,
aaibasacior/ca itd.). Tamo gde pos-

toje, npr. predsednica, zirednica,

.saracinica, itateijka, prevodiieijka,

lekairka, nema razloga da se za enu

upotreblj ava m. oblik (gnredsednik

itd). Posebno treba paziti da ne

doe do gramatikog nesklada
izmeu imenice i glagola: umesto
Ministarje izjavila... treba navesti ime i prezime dotine ene-mini-

CRTICA 3).

iskar je osnovni deo u dvostrukom

prezimenu iskar d'Esten (Giscard

dEstaing; ako se ne uzima puni
oblik, upotrebljava se samo iskar,

a nikada samo D'Esten.

IvoTINJsKA IMENA piu se s

stavljaju vlastito ime odreene ivotinje (arulja, Zelenko, Brundo,

Cule, Fi , Belka itd.); ako su upotreblj ena samo kao oznaka za boju,

pasminu i sl. piu se malim slovom

(aruija, ze/erzko, rurzdov, zfa

itd).

leb (ne ijeb); ijek. iijeb.

lezda (ne ijezda); ijek. iijezda.

Pridev iezdani (ijek. ijezciaiii) ili

iezdni (ijek. iijezcini).

migavac i migavac.

stra. Umesto premijeer ili nepri-

ore (poit. .Iorge), ne orge.

predsednica viade.

ulj iti, uije ga ruke, izijiie su ga ruke

i iz/jati, uijaju ga, aijaie su ga.

kladnog piremijerira, moe se rei

etelac, ne eteoc; mn. eteoci, ereiaea. V. -i0c,' -aocz

eti (ne njeti). Ostali oblici kao kod

glagola ponjefi (v. to).
idak, ifka, itko; itkiji, rzajitkiji i

ii, najii.

igolo, igoiaa.
ilavka, dat. iiavci i iiavki.

Zupan i (Oton): nije opravdano

Zupan i ,mada ga PR tolerie kao

,,tradieionalno.

urka, dat. urki.

uteti se, uieo se, ij ek. uijeti se, u-

tio se, utjeia se. Retko se upotreblj ava glagolutiti, initi utim. V.
-iti.

20 7

vakati bi prema fonetskim zakonima

trebalo da ima vaem, vae, dok
bi vaem, vaei bilo od oblika
vatati. U praksi su danas ostali
samo oblici vakat, vaem, va-

e. Up. zvidukati.

vakati

yBeK
Hncy

Kojv:
joLu
3a
oHe
cMryQHv:
KaKO

LUTa :
WlLIJEI
CE
x
Benv::<a
v:
Mana
cnoBa
x
nvlcaHze
pel-:v:
CacTaBrbeHo
v:
pacTaBrbeHo
X
l/|HTepr:yH:<L:,v:ja
x
I'IpaBonv:cHv:
3Ha:_:,v:
x

C:<paheHv::_:,e
x
I'Iv:ca:-:=e
Tyhvlx
pev:
x

BEHVIKA
VI
MAII
CTIOBA

nvucvm
noI-:-:MM
cnoBMMa
v:MeHa.

:
ce
nmuv
Bn crvrra ,
v: To:
a)
r:v:L:Ha
v:MeHa
v: :
npe3v:MeHa: ,
Mvlnopap., ,
3,c:,paB:<o, AHa,
|'|eTpoBv:h, ,
Cysajuvlh, JosaHosvlh;
)
, ,
;
JoBaHa, ,
6)
Ha vlM vl
v:
aTpv:6yTv:
a:<o
ce
caMv:
cpacnv: c
v:MeHoM
v:
nocTanv:
HzeroB
)
ynoTperbasajy
v:r:v:
cy

,
,
Foa,
JoBaH
JosaHosvlh ,
3Maj, ClyuJaH
Cv:nHv:,
Pvl app, asrber
Cp a,
I'IeTap
cacTaBHv: :
neo: ,
Mv:Lua, ,
;
BenMKM;
)
B)
v:MeHa :
6o>:<aHcTaBa: ,
3eBc, ;
AnonoH;
Jynv:Tep, ,
Acpo vlTa, ,
r)
v:MeHa
>:<v:BoTv::-ba
v: :
rpahesvlHa: ,
LUapaL:, ,
eHTap,
Kpvlsv: TopaHz
y ;
|'|v:3v:;
)

Ja6naH, ,
Byl-lKo,
CaBa ,

p.)
v:MeHa
npv:r:ac:Hv::<a :
Hapo a: ,
Maljap, ;
Fp:<;
)
Cp6v:H, ,
LlpHoropa, ,
b)
v:MeHa
cTaHoBHv::<a ,
rpaAoBa, ,
Kpajesa, ,
HosocahaHvlH, ,
I'Iv:pohaHa:_:,,
)
, :
seMarba, qp>:<aBa,
:<oHTv:HeHaTa: ,
,
;;
HvluJnvlja, ,
Ea saHvlH, ,
JyrocnoBeH, ,
EsponrbaHvlH, AycTpanvljaHa
)
: ,
e)
v:MeHa
He6ec:<v: Tena:
CyH e, ,
3eMrba, ,
Mece ,
KyMoBa ,
cnaMa, ,
Mapc, ;
BeHepa;
)
,
>:<)
v:MeHa ,
KQHTMHeHaTa, pmasa,
HacerbeHvlx
pev:
y
:-bv:Ma
ocv:M
Be3Hv::<a
v:
Kpajesa
v:
MecTa (
(cBe
):
, J`Iv::<a,
, ,
,
npv:nora): ,
EBpona, ,
Cp6v:ja,
LlpHa ,
Eeorpap., Tpumh,
HoBv:
Fopa, ,
XopBeuJKa, ,
Ma Ba, D,aJ1Ma:_:,v:ja,
Epop,
Ha ,
Kynv:,
Jy>:<Ha ,
AMepv::<a, ClBop
Ha VHvl;
,

;
Cap.,
5ocHa
v: ,
Xep erosvlHa,
3)
v:MeHa ,
nnaHl/:Ha
l'lanv:h, ,
KonaoHv::<,
)
,

, ,
Mopa, ,
pe:<a, je3epa,
v:MeHa: ClyHaB,
reorpaccKa :
v: .apyra
CDpymKa ,
ropa,
|'|nv:TBv:L::<a je3epa,
EanKaHcKo ;
,
,
MopaBa,
JapaHcKo ,
Mope,
nonyocTpBo;
a:<o
ce
cacToje

v:3
:svluJe ,
pel-:v:,
nvlLuy
ce
Benv::<v:M
noeTHmM
cnoBoM
BnacTmTe
caMo
npBe ,
a:<o
cy
pehlvl,
a .apyre
caMo
:
.
v:MeHv::_:e:
Jy>:<Ha ,
Eenv: pmM.
MopaBa,
)
,
v:)
v:MeHa
ynv::_:,a
v: :
TproBa:
CTyAeHTcKv: Tpr,
>Kene3Hv::-::<a ,
ynv::_:a,
Eeorpa cKa ;
ynv::.:,a;
a:<o
ce
cacToje
v:3
Bv:u:e
pev:
caMo
ce
npBa
pe
nmue
Benv::<v:M
cnoBoM
a
ocTane
Manv:M
cnoBoM
v:3y3eB
:snacTmTmx

v:MeHa:
Eynesap
Hv::<one Tecne,
I'IeTpa
I'IeTpoBv:ha ;
l-berouJa;
:
, ynv::_:a

j)
v:MeHa :
:':pa3Hv::<a: ,
Eo>:<v:h, ,
VcKpc, ,
EajpaM, BypljeB
aH,
HoBa ,
rovlHa,
Flpsv: ;
Maj;
)
,
:<)
Ha3v:Bv: ,
ycTaHoBa, ,
npeyseha, :
pyLuTaBa:
MaTv::_:,a ,
)
cpnc:<a,
OcHoBHa
LuKona "",
"MnaocT",
BojBoIjaHcKa
nesal-:KO AYLIJTBO,
"I'IapTv:3aH",
,

,
"",
6aH:<a,
Beorpa cKo
paMcKo ,
noaopvlLuTe,
Cpnc:<o
CnopTcKo .ClPYLuTBo
Me v::_:,v:Hc:<v:
caKynTeT
y ,
Eeorpa y,
OpraHv:3a:_:v:ja
yjevlHzeHvlx ;
Ha:_:,v:ja;

n)
Ha3v:Bv: ,
:<:-bv:ra, ,
aconmca, ,
HosvlHa,
:<:-bv:>:<eBHv: :
gena:
OnLuTa ,
eH:_:,v::<nor:e,u,v:ja,
HauJ je3v::<,
)
, ,
Eopa,
Ha
D,pv:Hv: ,
hynpvlja,
CBeT ;
:<oMnjyTepa;

rb)
npvlcsojHvl
npvmesv:
v:3Be,c:,eHv:
op,
snacTvlTvlx
v:MeHv::_:,a
cycv::<cv:Ma -,
-oB, -,
-eB, -:
-v:H: ,
Map:<oB,
)
MvmouJeB, ,
Mapv:H, ,
EocaH eBa, ,
,
BeOFpaTJaHKMHa, .
JyrocnoBeHoB.
nmcmv:
noI-:-rl-:MM
cnoBoM
cg :
nvlmg

a)
peeHv::_:v::
)
npBa
pe
y :
CnyuJTa
Fe
cy ?
rbym?
HeMa
>:<v:Be yLue!
cy .;
r:ycTe.;

! ynme

ce .
Hoh. fle
eHa
:<v:u:a ,qoyje
y .
npoaope.
:<au,a je
ynpaBHv:
roBop
Mehy :
HaBoAHm mMa:
)

6)
npBa
pe
nocne
nee
TaL::<e
An'
roBopv:
'
Myca :
Ap6aHaca:

",
"|'|pv:f)v:, ,
MapKo,
KaBre,
He
BaMehv: ,
'
v:n'
onjauJv:
na
nv:jeMo ...";
Bv:Ho...";

B)
HacTaBaK
nv:cMa
v:3a
)

nv:

HacnoBa
aKo
ce
nv:cMo
HacTaBrBa
y
HoBoM ,
peny,
v: To
6e3
o63v:pa na
ce
v:3a
HacnoBa
v:nv: :
y3Bv::-:Hv:K:

cTaBrBa
3ape3
MaMa,

,lpara ,
TBoje
nv:cMo
caM
npv:Mv:na TeK
v:aKo...

jyHe
...
I/|nv:

!
Clpara fbvvbo!

,

...
Monv:M Te,
HeMoj
ce rByTMTv:
uJTo
ce
peTKo jaBrBaM...
Benv:Kv:M
noHeTHv:M
cnoBoM
nmwy
ce
3aMeHv::_:e
Bv:
v:
BauJ
v:3
noLuToBaHza

npeMa
oco6v:
Kojoj
ce :
nv:Lue:
Clparvl ,
HacTaBHv:He,
JaBrBaMo
BaM
ce
onMax
no nonacKy
y .
neToBanvluJTe.
Ha
nyTy
cMo
ce np>:<anv:

BauJvlx ...
npenopyKa...

Manv:M
cnoBoM
ce :
nvluJe:
)

roBopa
aKo je
6v:o
npeKv:HyT
yMeTHyToM
peHeHv::_:,oM
panv:
HeKor ;
ojauJHzeHza;
a)
HacTaBaK
ynpaBHor

npv:Mep:
a :
"

"Xohe
nv: ",
cBv:",
nv:Tao je
nv:peKTop
Ha
36opy ,
y
ypeheHzy
oKonv:He ?";
uJKone?";
yHeHMKa, "
"noMohvl
ynpaBHor ,
roBopa,
Ha :
npv:Mep:
)
6)
HacTaBaK
peHeHv::_:,e
nocne
"XoheMol" --
onroBopv:nv:
cy
cBv:
npv:cyTHv: .
yHeHv::_:,v:.
"!"
"KpeHmMo
Ha ,
HeKv1 .;
yl-:eHv::_:v:.;
"
nocao, ,
oHna,
onMax
nocne "
cacTaHKa" --
noBv:KaLue
B)
npv:cBojHv:
npmneBv:
v:3BeneHv:
on
BnacTv:Tv:
v:MeHv::_:,a
cycv:Kcv:Ma -,
-cKv:, -,
-LuKv:, -,
-HKv:, .:
Hnp.:
)
,
eBponcKv:, ,
HeuJKv:, ,
Hv:LuKv:, ,
cy6oTv:HKv:, ,
aMepv:HKv:, ;
KparyjeBal-:Kv:;
HoBocancKm, ,
6eorpancKv:, ,
)

r)
3aMeHv::_:,e
Bv:
v:
BaLu
rpynv:
v:nv:
Kan
ce
nv:uJe
Kan
ce
y
nv:cMy
He
o6paha
caMo jenHoj
oco6v:
Beh
ycTaHoBvl, ,
cv:pMv:, npyuJTBy;
Hnp.:

; .:
nonv:c
HeKoj ,
uJKonv: "..
"J.J. ",

OcHoBHoj
3Maj",
na je...

...
OaBeuJTaBaMo
Bac

CACTAB.|'bEHO
VI
PACTABfbEHO
WlCAl-bE
PE -IVI

ce :
nvlmy:
CacTaBrbeHo
v:
y
Kojv:Ma
ce
npBv: neo
He ,
MeHza,
Ha :
npv:Mep:
Eeorpan
)


a)
cno>KeHv::_:,e
Koje
v:Majy
caMo jenaH
aK:_:,eHaT
npenonoBv:Tv:,
(,
, ,
(Eeorpana, ),
Beorpany), ,
ronopyK, ,
napopon, ,
nv:cMoHouJa, ,
6e3nyLuaH, jyro3ananHv:,
M3ByhM;
;

)


6)
Ha3v:Bv:
cTaHoBHvlKa
aKneHToBaHe
peHv:
v:
nv:Luy
Hacerba
v:aKo
ce
v:MeHa Tv:
HacerBa
cacToje
on nBe

HoBocaljaHvlH (
(npeMa
HoBv: ),
Can),
EenonpKBaHKa (
(npeMa
Eena ),
LlpKBa),
ce ;
onBojeHo;
Ha :
npv:Mep:
Ejenonorban (
(npeMa

Ejeno );
|'|orBe);
)

B)
npv:cBojHv:
nponeBv:
v:3BeneHv:
peHv:, .
Hnp.
on
Ha3v:Ba
MecTa
aKo
ce
cacToje
on nBe
aKneHToBaHe ,
ropHzoMvmaHoBaHKv: (
(npeMa
FopHBv: ),
Mv:naHoBa:_:,), jy>KHoaMepv:HKv:
(npeMa
Jy>KHa AMepMKa),

(
),
KpvlBonanaHal-:Kv: (
(npeMa
Kpv:Ba );
|'|anaHKa);

r)
peHna
He
y3
v:MeHv::.:,e
Ha :
npv:Mep:
)
v:
npv:neBe c
Kojv:Ma
cpacTa
y ,
cno>KeHv::_:,e,
He3Hanv::.:,a, ,
He6pv:ra, ;
HenpvljaTerb;
-- ,
HeBHaHBe, ,
HeHoBeK, ,
He3aBanHocT, ,
Heno3HaT, ,
HeBenv:K, ;
HeBvlnrbvlB;
-- ,
Henpv:ponaH, ,
He3peo, ,
Henv:cMeH, ,
n)
v:MeHv::_:,e
npenonHe
v:
nononHe
Kan
BpeMe naHa
npe 12
12
caTv:
v:nv:
nocne 12
12
)

o3Ha=-:aBajy
y
L:env:Hv:
caTv:,
Ha :
npv:Mep:
Ll,eno /
nononHe/npenonHe
cMo Te
HeKanv:. ,
Anv:,
Kan
ce
oBv:M
v:3pa3oM
o3HaHaBa
HeKv:
,
.
TpeHyTaK
npe
Mnv:
nocne 12
12 ,
HacoBa,
nvluJe
ce ,
pacTaBrBeHo, .:
Hnp.: Clohvl
cyTpa
npe ,
nonHe,
onMax

hy

nocne nopyHKa.;

.;

lj)
cno>KeHv:
npv:no3v: :
Kao: ,
Manonpe, ,
noKanuJTo, ,
rneKan, ,
rnerne, ,
HajenHoM, ,
HanaMeT, ,
oTnpv:nv:Ke,
)
v: :
npenno3v:: ,
noBp, ,
HaMecTo, ,
yKpaj, ,
yoHv:, ;
nonHo;

cHepyKe

)
onv:cHv: ,
npvlnesa,
Ha :
npv:Mep: ,
Hajnenum, ,
HajnaKuJvl, ,
Haj6orbv:, ,
HajjaI-:v:,
e)
peHna Haj-
y
cyrlepnaTvlsy
.
HajjenHocTaBHnjn.
C
:_:pTv::_:oM
v:3MeT)y
npBor
v:
npyror nena
nvluJy
ce ,
nonycno>KeHv::_:e,
aKo
cBaKv:

on
cacTasHvlx nenoBa
HyBa
cBoj
aK:_:eHaT
nane>Kv:Ma. TaKo
ce :
nv:u:y:

v:
aKo
ce
npBv: neo
He
MeHza
no .
a)
BvmJeHnaHv:
Ha3v:Bv: ,
MecTa,
Ha :
rlpvlMep: -
Xepner-HoBv: (
(v:3 -,
Xepner-HoBor,
y -),
Xepner-HoBoM), VIBaHMh)
;
Fpan;
)

,
,
v:MeHv::_:e
on
Kojv:x jenHa
nojaM,
Ha :
npv:Mep: 6au:6)
nBe
onpehyje .npyy,
o3HaHaBajy jenaH
3ajenHo
a
,
apLuvlja, -,
reHepan-noTnyKoBHmK;
panvlo-amaTep, -,
paK-paHa, -,
ayTo-nyT, -,
reHepan-Majop, -;

PacTaBrbeHo
nmuy:
ce :
He
y
onpvll-:HMM
o6nv::_:v:Ma ,
rnarona,
Ha :
rlpvlMep:
He ,
3HaM,
He ,
Bepyjy,
He nona3v:Mo,
He ,
)
,
a)
peHna
nv:Taj,
cy
onpvll-:Hv:
rnaronv: ,
Hehy, ,
HeMaM, ,
HeMoj, ;
Hv:caM;

He ;
Mo>:<e;
v:3y3eTaK
3aMeHv::_:e ,
Hv:Ko, ,
HvluJTa, ,
Hv:Kojv:, ,
Hv::-:v:jv:,
Hv:KaKaB
Kan
ce
ynoTpe6rbaBajy
)
6)
onpw-:He
c ,
npennoroM,
Ha
:
npv:Mep:
Hv:
3a ,
Kora,
Hv:
ca ,
Kv:M,
Hv:
y ,
Hv:jeM,
Hv:
npen ,
KaKBMM,
Hv:
3a ;
Kojv:M;

)
?
?
To?
?
B)
peHna
nv:
y3
rnarone
y
ynv:THv:M ,
peHeHv::_:aMa, .
Hnp.
XoheuJ
nv: nohvl?
Bepyjeu: nv:
Mv:?
3HauJ nv:

,
nv:

nv:

v:
y
ynv:THv:M
peHeHv::_:aMa
ca na,
Ha :
npv:Mep: Ela
6v:
Mv: ?
noMorna? Ela
v:MauJ ?
HoBna?

VIHTEPFIYHKLIMJ

y
nv:caH=y
ce
panv: jacHv:jer
nojenv:Hv:

npv:Ka3v:Ba:-ba
oHora
uJTo
xohe na
ce ,
Ka>Ke,
ynoTpe6rbaBajy

Hasvusajy
v:HTepnyHK:_:v:ja
v:nv:
peHeHMI-:Hv: .
3Ha:_:v:.
3Ha:_:v:
Kojv:
ce
aajenHo

, ,

TaHKe,
, ,
3HaL:v:
v:HTepnyHKL:v:je :
cy: TaHKa,
HaBonHv::_:v:, ,
ynv:THv:K, ,
y3Bv::-:Hv:K,
3ape3, TaHKa
v: ,
3ape3, nBe

v: .
npTa.
3arpane
noTBpnHe
v:
onpv:HHe ,
peHeHv::_:e,
Ha :
npv:Mep:
CBaKv: naH

TaHKa
ce
cTaBrba
Ha
Kpajy
o6aBeuJTajHe --
yHMM
3a .
v:cnv:T.
3a
v:cnv:T
He
yHv:M .
penoBHo.

ynoTpe6rbaBa
HecTo
v:
y
pa3nv:Hv:Tv:M
peHeHvmHmM .
cv:Tya:_:v:jaMa.

3ape3
ce
Kao
3HaK
v:HTepnyHK:_:v:je
HaHena
cpncKor
npasonvlca
cno6onHa ()
(norv::-:Ha) ,
v:HTepnyHKL:v:ja,
3a

jenHo

I'IouJTo je
on
ocHoBHv:x

,
oHo
uJTo je
y
Mv:cnv:Ma TecHo
ynoTpe6y
3ape3a je
HajBa>KHv:je
npasvlno na
ce
noBe3aHo,
uno

,

:_:env:Hy,
He
onBaja ,
3ape3oM,
npencTaBrba jenHy
a nenoBv:
Kojv:
Hv:He
:_:env:Hy
3a ,
ce6e,
onBajajy
ce

.
peHeHv::_:e.
3ape3oM
on
ocTanv: nenoBa

3a|ge3oM
ce :
ogBajajy:
a)
peHv:
v:
cKynoBv:
peHv: (
(v:cToBpcHv:
nenoBv: )
peI-:eHv::_:e)
y :
Ha6paja:-by: ,
MvluJa, ClpeHKo,
HeHan
)
,
v:
Cp jaH
cy
oTv:Lunv1
Ha .
v:3neT.
I'IoHenv:
cy
v: no6pe
xpaHe,
v:
6e3anKoxonHv:x ,
nvlha,
v: npyuJTBeHmx
v:rapa.;

,
.;
)
je,
,

6)
He3aBv:cHe
peHeHv::.:e
Kan
Hv:cy
noBe3aHe :
Be3Hv::_:v:Ma: ClouJao
noanpasvlo ,
ce, no6po
BeHepao
v:
.;
HecTao.;
)
Te>KaK,
,
B)
napanenHv:
nenoBv:
peHeHv::_:e
anv: .
3aHv:Mrbv:B.
|'|oKnoHv:hy
Kan
cy
y :
cynpoTHocTv::
3anaTaK je

Te6v:
a
He .
l/Iropy.
Hv:cMo
neToBanv:
Ha ,
Mopy,
Beh
y .
nnaHv:Hv:.
Koje
cy
y :
cynpoTHocTv::
KacHv:je
cMo ,
KpeHynM,
anv:
cMo
cTv:rnv:
Ha .
BpeMe.
Bv:
cTe
nouJnv:
)
r)
peHeHMne
paHv:je

a
v:naK
cTe .;
3aKacHv:nv:.;

n)
peHeHv::_:e
y
v:HBep3v:jv: (
(Kan
ce
3aBv:cHa
peHeHv::_:a
Hana3v:
vlcnpen ),
rnaBHe),
Ha :
npv:Mep:
Kan
ce
)
,
.
cnpeMv:M,
noasahy
Te TenecoHoM.
AKo ,
Mo>KeuJ,
noMo3v: .
Mv:.
V|aKo
caM ,
3Hana,
Hv:caM
onrosopvlna
Ha
nv:Ta:-ba.;

cBa .;
lj)
peH
v:nv:
cKyn
peHv:
Kojv:
cy
HaKHanHo nonaTv:
v:nv:
yMeTHyTv:
y :
peHeHMny: To
)

je,
, naKne,
, TBoj

sohHzaK.
CBe
hy Tv:,
HapaBHo, .
v:cnpv:HaTv:. Tv:
cv:
y ,
npaBy, .;
HeocnopHo.;
.
, ,

e)
BoKaTmB
v:
ano3v::_:v:ja ,
cy, TaKohe,
)
,

HaKHanHo nonaTv:
y ,
peHeHv::.:y,
na
ce
onBajajy ,
3ape3oM,
Ha
npv:Mep:
Bv: ,
heTe, neno,
cnaTKv:Lua. Te6v:
Boha. Elena
I/IBe ,
AHnpvlha,
:
, no6v:Tv:
.
heMo,
, ,
.

6aKo, noHeTv:
jenv:Hor
jyrocnoBeHcKor
,
.;
Ho6enoB:.:a,
npeBeneHa
cy
Ha
MHore je3v:Ke.;
>K)
y3Bv::_:v:
v:cTo
Hv:cy
cacTaBHv: nenoBv:
nanHo! ,
Ox,
)
,
,
!
peHeHv::_:e,
na
ce
onBajajy :
3ape3oM: Vx,
LuTo je
LuTo
Me
cv:?!;

6onv: !
3y6! ,
O,
cTv:rna ?!;
3)
yMeTHyTe
peHeHv::_:e
Ha :
npv:Mep:
V
MoM ,
ceny,
Koje je
on
HajycneLuHv:jv:
y ,
BohapcTy,
roToBo
)
jenHo

cBv:
raje .;
Manv:He.;

v:)
v:3Me'f)y
MecTa
v: ,
naTyMa,
Ha :
npv:Mep: ,
CoM6op, 15.
15.
aBrycT 1991.
1991. Y
HoBoM ,
Cany, 2.
2.
anpmna 1957.
1957.
)


Tal-:Ka
v:
aages
ce :
ynorgerbaaajy:
)
,
MaHDe
peHeHv::_:,aMa,
a)
vlaMeljy
peHeHv::_:,a
:<oje
cy
y
cno>:<eHoj
peHeHv::_:,v:
noBe3aHe
Ha
ca npyrvlM
npv:Mep:
Kan
cMo
ce ,
o ;
uJKonm;
Hv:cMo
noMvlHzanvl
HenaBHy
:
cpenvl,
noanpasvlnv:
cMo ,
ce,
paarosapanv:
.;
cBaTJy.;
ce
pa3nv::<yjy
no ,
cponHocTv:,
Ha :
npv:Mep:
Ha
nyT hy
noHeTv:: ,
onehy, ,
o6yhy,
)
:
6)
v:3Me'f)y
rpyna
peHv:
:<oje
:<v:uJo6paH,
xv:rv:jeHc:<v: ;
npv:6op; ,
:<:-bv:re, ,
cBecKe,
npv:6op
vlrpe,
cyn6an
v:
,
,
3a ;
nvlcaHze; npyLuTBeHe

.
peKeT
3a
cToHv: TeHv:c.

Que 'ra
lce
ce
ce :
cTaBrbajy:
)
a)
v:3a
Ha :
npv:Mep:
Ha
nv:ja:_:,v:
peHv:
:<ojv:Ma
ce
HajaBrbyje ,
Ha6paja:-be,
a
v:cnpen
oHora
uJTo
ce ,
Ha6paja,
:<ynv:: ,
cv:pa, jaja,
v: .;
ny:<a.;
:
, ,
:<ajMa:<a, ,
Meca,
canaTe
Tybvlx
peHv: (
(ynpaBHor );
roBopa); .
Hnp.
Pe:<ao
HaM je
)
nocnoBHo:
: "
6)
vlcnpen
HaBoljeHza
"HoBau,
3a
e:<c:<yp3v:jy je

".
o6e36eheH".

HaBogHM MMa
ce :
oenemasajy:
)

.

!";
Ha :
npv:Mep: Vnaaehv:
cBv:
sarpajaLue "
"CpehaH Tv:
poheHnaH!";
a) Tylje
peHv:
:<an
ce nocnoBHo
HaBone.
)


v:poHv:joM
v:
:<ojv:Ma
HeHeMy
He
>:<env: na
ce na
cynpoTHo .
6)
peHv:
:<oje
ce
ynoTpe6rbaBajy c
3HaHe:-be.
,

je
TBoj
"
3HaM, Tv:
cv: "".
"BpenHMa". CloHeo
"Benv::<v: ".
npojaTerb".
Ha
:<pajy
ynv:THv:
peHeHv::_:,a
cTaBrba
ce ,
ynv:THv::<,
a
v:3a
y3Bv:HHv: ,
peI-:eHv::_:,a,
:<ao
v:
v:3a
MaHzvlx

rosopHvlx jenv:Hv::.:,a
:<oje
rnacoM,
cTaBrba
ce ,
y3Bv:HHv::<,
Ha

ce
vlarosapajy
y ,
y36yljeHzy,
noBMuJeHMM ,
npMMep:
Ka:<o ?
cv:?
LUTa ?
panvluJ? VX,
uJTo
caM !
rnanHa!
He !
Bv:Hv:! !
|'|o>:<ap!
Kana
ce
nvlTal-be
:
,
v:3roBapa

?!
nosvluJeHvlM
rnacoM
v:3a
Hzera
ce
cTaBrbajy
v:
ynv:THv::<
v: ;
y3Bv:HHv::<; .
Hnp.
OH ?!
nono>:<v:o?!
He nauJ?!

peHv:
vmv: nena
3arpanoM
ce
y
peHeHmv:
onBaja
oHo
uJTo
ce nonaje
panv:
o6jaLuH=eH=a
npeTxonHe
,
jacHv:jeM
.
peHeHv::_:,e,
Ha :
npv:Mep:
|/|HTepr:yH:<:_:,v:ja (
(peI-:eHvMHv: )
3Ha:_:,v:) nonpv:Hocv:
v:3pa>:<aBa:-by.
l/|MeHc:<e
peHv: (,
(v:MeHv::_:,e, ,
npvlnesvl,
3aMeHv::_:,e
3a
BpeMe
Flpsor

v: )
6pojeBv:)
Mel-bajy
ce
no .
nane>:<v:Ma.
cBeTcKor
paTa (1914 -- 1918)
v: neKoBa.

.
1918)
Bnanane
cy
HecTaLul/: e ,
xpaHe,
onehe

HQTH
Ce :
FIVILIJGI
npBor
nena
HaBonHv::<a
y nv:janory
v: To
y
uJTaMuJaHvlM Te:<cToBv:Ma,
ce
)


,
neo

a)
YMecTo
a .ClPYFvI
;
vlaocTalsrba;
v:
Ha
:<pajy
ynpaBHor
roBopa
ce
rmuJe
:_:pTa
a:<o
ce
peHeHv::_:,a
HacTaBrba
v:
o6jaLu:-baBa

HeuJTo
o
ynpaBHoM ;
roBopy;
Ha :
npv:Mep:
--
To
?
.
6v:o? -- ynMTa
Maj:<a.
Ko je
--
.
MOJ' APYF-

Hv:cv:
r:o3Bao ?
yHyTpa?
--
3aLuTo
ra
>Kypv:o je
npoMpMrba .;
Mv:r:ouJ.;
--
--
)
,
HeuJTo ,
v:cTahv:,
vlnv:
Harnacl/:Tv: ,
cyrlpoTHocT, ;
HeoHeKMBaHocT;
Ha :
npv:Mep:
6)
:<an
ce
>:<env:
I'Iol'jeM ja,

:<an --
Hv:rne .
Hv::<or.
CBe
caM ,
Hay vlna,
cBe
3HaM --
He ,
Bpenvl,
36yHvma
caM .
ce.

FIPABOFIVICHVI
3HAL|M
|'|paBor:v:cHv:
3Ha:_:v:
ce
ynoTpe6rbaBajy
ce

y3
nojenv:He
peHv:
3a
pa3nv::<y
on
v:HTepnyH:<:_:,v1je
:<oja
ynoTpe6rbaBa

y .
peHeHv::_:,v:.
3Ha:<e
ce :
y6pajajy: ,
TaHKa, nBe
TaHKe,
He:<onv::<o TaHaKa,

,
, ,
Y
npasonvlcHe
:_:,pTa, ,
:_:,pTv::_:,a, ,
3arpana,
nopeKna,
a:<:_:eHTc:<v:
3Ha:_:,v:
v:
reHmTvlsHv: .
3Ha:<.
,
,
anocTpoc,
3Ha:< jenHa:<ocTv:,
3Ha:_:,v: ,
ce
:cao
)
:
a)
TaKa
nnaonvlc v:3Ha:<
vnornerbasa:
Hnp., .,
v:Tn., .,
cn., Tj.;
--
.;
v:3a :
c:<paheHv::_:,a: .,

6poj:<aMa: 15.
15.
MapT 1991.
1991. .
ronv:He.
--
v:3a
penHv:
6pojeBa
:<ana
ce
nv:uJy
apanc:<v:M :
ce
v:3a
ce
He
nvluJe
v:3a
penHv:x
6pojeBa
Har:v:caHv:
:-bv:

TaH:<a
apanc:<v:M
6poj:<aMa
:<ana
Hahe PYrv:
npasonvlcHvl
vmv:
:<ojv: npyrv:);
Hnp.:

); .:
3Ha:< (,
(3ape3, ,
3arpana,
:_:,pTa
Hahv:
v:HcopMa:_:,v:je
Ha 119,
119, 120,
120, 121
121
v: 122.
122. .
cTpaHv:.

heTe

O ToMe
Ha
He:<v:M
cnpaTosvlMa (2, 4.
4.
v: 5)
cy
noKBapeHe
eneKTpvlHe .
v:HcTana:_:,v:je.

Ha 10-15.
10-15.
:<v:noMeTpy
heuJ
yrnenaTv:
nnaHv:Hapc:<v: .
3Ha:<.

)

3HaK :
nvlmy:
6)
Que 'raHKe
ce
Kao
nQaBonncHM
--
v|
Hv|Tajy
ce "".
"npeMa".
Ha :
npvlMep:
vlaMe jy
pojesa
vlnvl
cnoBa
KojMMa
ce
v|c|<a3yje
He|<v|
onHoc
Pe3ynTaT
yTaKMvlne je
2: 1
y
KopvlcT "
"LlpBeHe ".

2:1
3Be3ne".
ce
cMeH>yje ::
o:v|:a
y
pevlMa
nnoBvm/l --
nnvlsaTvl -- .
nonnasvlTvl.

KopeHcKvl
caMornacHvlK
B)
HeKonMKo TaaKa
(Hajemhe TQM)
cTaBrbajy :
)
(
)
ce:
m
y
vlcnpeKvlnaHoM TeKcTy;
Ha :
npvlMep:
--

;
yMecTo
vlsocTasrbeHor TeKcTa
Flpennosvl :
ca...

cy: ,
Kon, ,
nopen, ,
y, ...

nojasvl...
v| :
peHe: "
"LIMBHo je
spaTvlTvl
ce ".
Kyhvl".

Kan
ce
B03 ,
3aycTaBv|o,
oH
ce ...
)
nQaBonMCHM
3HaK :
ynorgerbasa:
r)
|_.|,|g'ra
ce
Kao
vlaMe jy
Hnp.:
--
, .:
6pojeBa
yMecTo
npennora no,
Kynvl 10
10 -- 15
15
KvlnorpaMa .
KpoMnvlpa.

l/Iso
AHnpvlh (1892 -- 1975)
KHwvKeBHocT.

1975) je
no6v|o
Hoenosy
Harpany
3a .
on,
npTy
He Tpe6a
nmcaTvl
Beh
vlcnvlcaTvl
v:
npennor no;

;
AKo
ce
vlcnpen
npBor
6poja
Hana3v|
npennor ,

Tpajao

1918.
Ha :
npv|Mep:
Flpsvl
cBeTcKM
paT je
1918. .
ronv|He.
on 1914.
1914. no
vlsMe jy
Ha3v|Ba
KpeTaHza,
Ha :
npvlMep:
--
rpanoBa
M
npyrvlx
MecTa
na
6v|
ce
o3HaHv|o
npaBau, ,

|'|yT
Eeorpan --
HvluJ
vlMa
Benv||<v|
npvlspenHl/l .
3HaHaj.
v|3Mehy
nBa
vmvl
BMLue
vlMeHa
KojvlMa
oHvl
l-lvlHe jenaH
--
TecHo

ce
o3HaHaBajy Ta|<o
Be3aHv|
nojMosvl na
nojaM.: yTaKMvlna
"LlpBeHa "
3Be3na" -- ""
|<oja
ce .
vlrpa.
.:
"

"|'|apTv|3aH" je
yBeK
Haj3HaHajHv|ja
yTaKMMna
g)
ggrmga
Kao
3HaK :
nnmg
)
ce
nnaBonMcHM
vlsMe jy
nenoBa :
aepo-MMTmHr;
--
nonycno> <eHvlnaz -,
panMo-anapaT, -,
ayTo-MexaHvlap, -,
coTo-anapaT, -;
--
npvl
pacTasrbaHzy
pevl
Ha
cnoroBe
Ha
Kpajy ;
peTKa;
y
cno>|<eHv|M
vmvl
v|3BeneHv|M
pevlMa
y
KojvlMa
ce
npsvl neo
nmue
--

neo
:
cnosvlMa:
6pojeM
a npyrvl
150-ronv|uJ|-bv||_|,a, 40-
40-Tv|
ronvlHa
npoLunora ,
BeKa, 15-;
15-ronv|uJ|-ba|<;
150-,

vlsMe jy
cKpaheHvlna
3a ,
o6nv||<,
Ha :
npvlMepz
--
vl
HacTaBKa
BecTM, no
paTa
Me jycy|<o6rbeHv|M
cTpaHaMa
Hehe nohvl.

- ,


.
I'IpeMa TaHjyr-oBoj
KynTypHa
capanHza
ca
yHl/ILLECID-OM
- je
no6pa.
.
)
3HaK:
h)
3ar|gaga
Kao
nQaBonMcHu :
--

cny>|<v| na
ce ,
roBopm, .:
Hnp.:
o3HaHv1
o6a
o6m4|<a
peHm
o
KojvlMa

Flpennor ()
c(a)
yc
vlHcTpyMeHTan
cpencTBa
ce
He .
ynoTperbasa.
HoBv| :
onerbaK: 1),
1), 2), 3)
3) .
MTn. -- ),
a), ),
6),
--
cTaBrba
ce
v|3a
penHor
6poja
vlnvl
cnoBa
|<ojv|Ma
ce
o3HaHaBa
B) .
v|Tn.
)
cnoBa:
Je n'
)
' To
TaHHo?
?
e)
anocTQog
ce
cTaBrba
yMecTo
maocTasrbeHor :

)

,
>K)
3HaK
jegHaKocTM
ce
ynoTperbasa
vlaMeljy
peHv| na
6v|
ce
o3HaHv|na
Hzvlxosa jenHaKa
BpenHocT,
a

, ,
.
vlTa :
ce: jenHaKo,
Ha :
npv|Mep:
paBHo,
mcTo ,
LuTo, jecTe.
= ,
=

v|M6a =
peeHvlnvl)
cyMHza,
TaTa =
cy6je|<aT (
(y )
cy >
>
u <. ynoTperbasajy
ce
y
cTpyHHl/IM TeKcToBMMa.
)

.
3)
3Ha|_.|v|
noQeKna

>
ce
vlTa "
ce ",
y", .:
Hnp.:
--
"
3Ha|< >
"nano je"
vlnm "
"passvlno
> TBoera
> TBoora
> TBora;
TBojera >

>
>
;
ce
<
Hv|Ta "
"nocTano je
Hnp.:
--
",
3Ha|< <
on", .:
npH -;
<
npHzm <
-jv|; jyHaHe
-e

-- jyHaK

M)
aK|_.|,eH'rcKv|
3Ha|_.|v|
ce
6ene>|<e
(o6v1HHo
v|3 )
rpaMaTvlKe)
v:
y
o6v|HHv|M
)
(
y
cTpyHHoj nvlTepaTypl/l
Te|<cToBv|Ma



Kan je
noTpe6Ho na
ce
o3HaHv1
peH
Koja
ce
on
vlcTe
peHM
y
cycencTBy
pa3nv||<yje
caMo
Hnp.:
;
aKneHToM; .:
ysvlneo.

.
CM
caM To
je

,EloLuao
na
n .
ornac.

)

3:-:a_K
Ha
KpajHzv:
BoKan
reHv:Tv:Ba
MHo>Kv:He
Kap, je
noTpe6Ho
o3Havnv:
ce
cTaBrba
re_Hv:1'v:B|-:v:
i)

oBora
o6nv:Ka
op, npyrvlx
o6nv:Ka,
HajI-:eLUhe
reHv:Tv:Ba je
HMHe
v:cTe .
3aMeHv::_:,e.
Ha :
npv:Mep:
pa3nv:Ky
Mo>KeTe
saKrbyvlTvl
o
Toj .
nojaBM. ,
3Ha:-:v:,
reHv:Tv:BHv:M
3HaKoM je
Ha3HaL:eHo ,na

je
To

I/I3
npv:Mep
reHv:Tv:B ,
MHo>:<v:He,
oHocHo
na
ce
v:3
Bvlme
a
He
caMo
v:3 jenHor.

.
npv:Mepa
Mo>Ke ,
3aKrbyv:Tv:,

CKPATaEHl/lLlE
y
cpncKoM je3v:Ky

nocToje nBe
BpcTe :
cKpaheHv::_:a:
Koje
HacTajy
cKpahvlsabeM
pev:
y
v:Ta:-by
ce
v:3ro:3apajy ,
noTnyHo,
I

CKpaheHv::_:,e
Kao ,na
Hv:cy
.
cKpaheHe.
I/I
oHe
ce
Mehycono ,
pa3nv:Kyjy,
a
Haj eLuhe
ce
ynoTperbasajy :
cnenehe:

o3HaaBa Tal-:KOM:
)
:
a)
cKpaheHv::_:,e
Kon,
Kojv:x
ce
cKpahvnsanze
T3B. (
(TaKo )
3BaHv:) ..
>K.p. (
(>KeHcKv: )
pop.)
.
6p. ()
(6poj) .
.
)
y=-:. ()
(yl-leHvlK)
v: .
cn. (
(v: )
cnvll-lHo) ..
B.,c:,. (
(BpuJvmau, ny>KHocTv:)
cTp. ()
(cTpaHa) .
Tj. (
(To jecT)
o.r. (
(oBe )
ropMHe)
.
) ..
Benv:L:v:He,
HoB aHe jenvmm
e
Koje
ce
nv:uJy
6e3 TaKe:
)

:
6)
cKpaheHv::_:,e
3a ,
Mepe, ,
m ()
)
(MeTap) g ()
(rpaM) USD (
(aMepvlKv: onap)
(:_:eHTv:MeTap) t ()
(ToHa) EUR ()
cm ()
(eBpo)
(KvlnoMeTap) lI ()
(nvnap) JPY (
km ()
)
(janaHcKv: jeH)
(KvlnorpaM) dcl ()
(ennvnap) GBP (
cyHTa)
kg ()
(6pv:TaHcKa )
mg ()
)
(MvmvlrpaM) hl ()
(xeKTonvlTap) SIT (
(cnoBeHaKv: Tonap)

|'|ouJTo
cy To
nv:uJy
ce .
naTMHv::_:,oM.
MehyHapo He
cKpaheHv::_:,e
)
(),
B)
5e3
TaKe
ce
nv:uJy
v:
cneee :
cKpaheHv::_:e: ,np
(noKTop),
rlja (),
(rocnoha),
rljma ().
(rocnohv::_:,a).
CKpaheHM e
Koje
cy
HacTane
op,
npBor
cnoBa
v:nv:
cnora
cBaKe
pev:
y
Bv:uJecno>KHv:M
v:3pa3v:Ma
II
vnajy
ce :
pa3nv:L:v:To:
(
(cno>KeHe )
cKpaheHv::_:,e)

noTnyHo
Kao
na
cy
cBv: nenvlsv:
pev: ,
Hanv:caHv:,
a
nv:uJy
ce
6e3 TaKe,
Hnp.:
)

, .:
a)
HeKe
ce
vnajy
BFILLI --
Bv:Lua
nocnoBHa
uJKona

VH --
yjenvnbeHe
Ha:_:,v:je

, Tenerpac

ITFI' -- ,
l'IouJTa, TenecoH,
)
v:
MeHzajy
no ,
nane>Kv:Ma, .:
Hnp.:
6)
HeKe
nocTajy
pev:
na
ce
vnajy
Kao
cKpaheHv::_:,e
Bvma
caM
y -.
CALL-y.
onepcKoM .
My3v:KoM.

l/I3 -
CALL-a
caM
noHena
KoMnaKT ,uMcKoBe
ca
B)
cKpaheHv::_:,e
npey3eTe
)

v:3
cTpaHv:x je3v:Ka
nvluJy
ce
KaKo
ce
vlsrosapajy
v:
Me:-bajy
ce
no ,
nane>Kv:Ma,
Hnp.:
.:

nparo
.
yHecKoBa
noMoh
aeMrbaMa
y
pa3Bojy je
eHa.

.
|'|oMoh
y
xpaHv:
v:
neKosvlMa je
cTv:rna
op, yHv::_:,eca.

WICAl-bE
TYBVIX
PE -IVI

v:3 je3vIKa
Kao
v:
y
pyrvlM je3v::_:,v:Ma,
v:Ma
MHoro
pev:

,
,
.ClPYrnx

Y
cpncKoM je3v:Ky,
Koje
npey3eTe
cy
Hapona
v:
npMnaroheHe
HauJeM je3v:Ky.
pev: naHac

. TaKBe


v:
He
ocehaMo
Kao ,
no3ajMrbeHv::.:,e,
Ha
npv:Mep: ,
nyuJKa, ,
Llapana, ,
Kparb
v: Ap.
:
.
KouJyrba, ,
caT, ,
canyH,

Y .Clyy
no3ajMrbeHv::_:,a
v:nv: Tyfjv::_:,a
cnaajy
nopeKna.

pev:
Koje
ocehaMo
Kao
pev:
cTpaHor .
BpcTy
TaKBe
pev: Tpea
ynoTpe6rbaBaTv: c :
:-bv:x
HeMa ,
3aMeHe,
y
Hay HmM TeKcToBmMa,
y

,
MepoM:
Kap,
3a
v: .
cn.

o6nacTv:Ma TexHv:Ke
yTBpIjeHa :
npaBv:na:

3a
nv:caH=e
no3ajMrbeHv::_:a
nocToje
I_PeL:v:
v:3
Knacv:L:Hv:x je3v:Ka
(rpKor
v: )
naTv:HcKor)
cy
ce
ooMahvlne
y
HaLueM je3v:Ky
v:
y
Hay Hoj
I

(

TepMv:Honorv:jv:
v:
npvlnaronvlne nyxy
HaLuer je3v:Ka,
na
ce

,
nv:Luy
oHaKo
KaKo
ce :
vlsrosapajy:

,
v:HcTpyMeHT, ,
cy6jeKaT, ,
eMv:ja, ,
rv:MHa3v:ja, ;
xvlpyprvlja; ,
Llv::_:,epoH, ,
OnvlMn, ,
XoMep,
acTpoHoMv:ja, ,
,
ApvlcToTen, ,
BasvlnoH,
Ll,e3ap .
v:Tc:,.
LV
nvlcaHzy
peHv:
v:3
>Kv:Bv: je3v:Ka
v:Ma
Mano .
paanvlKa.
II

a)
3aje_u,Hv:HKe
v:MeHv::_:,e
v:
npvmesv:
nv:u:y
ce
oHaKo
KaKo
ce
v:3roBapajy
)

y je3v:Ky
v:3
Kojer
cy ,
npey3eTe,
anv:
npvmaroheHo
HauJeM
nv:cMy
v:
rnacoBHoM .
cv:cTeMy.
Ha :
npv:Mep:
cnv:Kep
v: TBv:cT
ce
y
HauJeM je3v:Ky

He
Mory
v:3roBopv:Tv:
Kao
y .
eHrnecKoM. Y
oBaKBe
noaajMrbeHvle
cnaajy :
peHv:: ,
rynauJ, ,

aM6ana>Ka,
v:
MHore PYre.
,
, ,
.
v:HTepBjy, ,
KoMnjyTep
KopHep, ,
occajp., AyeT,
6ac, ,
6v:ce, ,
Luocep,
)

snacTvlTa
v:MeHa
nvluJy
ce :
pa3nv:Hv:To:
6) Tylja
* ,
*

,
v:3
Kojer ,
noTv:Hy,
aKo
ce
Ha
cpncKoM
nv:uJy naTmHvmoM,
Ha
v:3BopHo,
oHaKo
KaKo
ce
nvluJy
y je3v:Ky
npv:Mep: Ernest Hemingway (
(EpHecT ),
XeMvlHrsej), Boccaccio (),
:
(EoKaHo), Shakespeare (),
(LLIeKcnMp),
(blvlKaro), New York (),
(I-byjopK), Mnchen (),
(Mv:HeH), Zrich ();
(Llv:pv:x);
y ToM
cnyl-:ajy
Chicago (),

ce
y
sarpav:
nvluJe
Kap,
ce
noMv:H=e
npBv: ;
nyT;

KaKo
ce
v:Me ,
vlarosapa,
v: To
caMo
*
*

(coHeTcKv:)
Kap,
ce
Ha
cpncKoM
nv:u:y ;
hv:pv:nv::_:,oM;
y ToM
cnyHajy ,
ce,
oHaKo
KaKo
ce
v:3roBapajy ()
Kap,

ce
npBv:
nyT
noMeHe ,
v:Me,
y
aarpav:
nv:u:e ;
vlasopHo;
* ,
*

cy
peHv:
v:3
cnoBeHcKv: je3v:Ka
coHeTcKvl,
6e3
o63v:pa
Ha
HauJe ,
nv:cMo,
Kap,
Kojv:
ce
cny>Ke

hv:pv:nv::_:,oM (,
(pycKor, ,
yrapcKor,
MaKeAoHcKor .);
v:T,u,.);
Ha :
npv:Mep: ,
JeceHzvlH,
HvlKonaj ,
Fororb, J`|aB
FnMropoB .
mm.
, ,
ToncToj,
JaHeBcKv:,
B)
l/lMeHa
MHorv:x
cTpaHMx a,
rpaoBa,
aeMafba
nvmJy
ce
coHeTcKv:
v:
)

v:MeHa
reorpaccKa
v: .
pyra
hv:pv:nv::_:oM
v:
naTmHvloM
aKo
cy
Beh
yro
npvlnaroheHa Ayxy
HauJer je3v:Ka,
Ha :
npv:Mep: ,
l-byjopK, ,
Bel-l,

,
,
BeHeL:,v:ja, ,
ConyH .
vnp..
MahapcKa, ,
PHM,