Dr eljko V. Despotovi, dipl.el.in., zeljko.despotovic@pupin.

rs
Institut "Mihajlo Pupin", Univerzitet u Beogradu

UVEANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI NAPOJNIH JEDINICA

ELEKTROSTATIKIH IZDVAJAA PRIMENJENIH NA
TERMOELEKTRANAMA
REZIME: Elektrostatiko izdvajanje je jedna od najpraktinijih metoda za izdvajanje estica
ugljene praine i pepela iz struje dimnih gasova na kotlovskim postrojenjima termoelektrana
(TE). Izdvajanjem estica ugljene praine i pepela se znaajno smanjuje negativni uticaj ovih
otpadnih materija na ekosistem. Svetske norme, koje su prihvaene i kod nas, zahtevaju granine
vrednosti emisije (GVE) manje od 50mg/m3, a u nekim zemljama Evrope, manje i od 25mg/m3.
Poto treba oekivati neprekidno smanjenje GVE u bliskoj budunosti, pravi je trenutak za
razmatranje prihvatljivih i perspektivnih tehnologija, kao i razvoj novih energetski efikasnih
tehnologija za smanjenje emisije pomenutih polutanata. Veoma bitan elemenat u postrojenjima
elektrostatikih izdvajaa (ESI) na TE, pored elektrodnog sistema i sistema otresanja elektroda
predstavljaju napojne jedinice koje se koriste za dobijanje kontrolisanog jednosmernog visokog
napona, ije se vrednosti kreu od 30kV-100kV. Potronja ovih jedinica je reda veliine 100kVA,
a obino se vie takvih jedinica koristi po jednom ESI postrojenju, tako da ima smisla razmatrati i
razvijati energetski efikasne topologije visokonaponskih energetskih pretvaraa za napajanje
elektrodnog sistema, kako sa aspekta energetske efikasnosti, tako i sa aspekta kvaliteta elektrine
energije. Stoga je u ovom radu akcenat dat na formulisanje problema elektrostatikog izdvajanja
i uveanje energetske efikasnosti visokonaponskih (VN) napojnih jedinica ESI, primenom
savremenih topologija energetskih pretvaraa, kao i prezentaciju rezultata primenjenih naunih
istraivanja dobijenih na postrojenjima TE u poslednjih 15 godina (u periodu 2000-2015).
Kljune rei: Elektrostatiki izdvajai, termoelektrane, energetski pretvara, energetska
efikasnost, tiristor, IGBT, visoki napon, visokofrekventno napajanje, emisija estica
1. Uvod
Energetske potrebe Srbija uglavnom reava proizvodnjom elektrine energije u svojim
termoelektranama (TE) i hidroelektranama (HE). Proizvodnja elektrine energije u TE,
proizvodnja toplotne energije u gradskim toplanama i u industrijskim postrojenjima, uslovljena je
korienjem ugljeva, najee lignita niske kalorine moi. Stoga su najvei aerozagaivai
velika kotlovska loita TE i toplana. Pri sagorevanju vrstih goriva, uporedo sa oksidima
sagorljivih elemenata (ugljenika, vodonika i sumpora), u atmosferu dospevaju estice pepela i
ai koje imaju veoma negativan uticaj na vremenske prilike u blizini tla, na ivi svet i objekte, a
naroito na zdravlje ljudi odnosno njihov respiratorni sistem. Emisija ovih tetnih materija pri
sagorevanju vrstih goriva zavisi od mineralnog sastava goriva, naina sagorevanja, tipa loita i
efikasnosti njihove filtracije (izdvajanja).
Ugalj u loitu kotla sagoreva u spraenom stanju pa se kao rezultat sagorevanja
dominantno javljaju velike koliine ugljene praine i leteeg pepela, koje su u procentualnom
iznosu znatno vee u odnosu na otrovne dimne gasove. Tipino za ugalj donje ogrevne moi od
25MJ/kg procentualni sastav otpadnih materija je : ugljena praina 62%, pepeo 13%, vlaga 9%,

kiseonik 9%, vodonik 4%, azot 1.5%, sumpor 1% i ostatak teki metali i gasovi kao to su fluor i
hlor.
Izdvajanjem estica ugljene praine i pepela se znaajno smanjuje negativni uticaj ovih
otpadnih materija na ekosistem. Svetske norme, koje su prihvaene i kod nas, zahtevaju granine
vrednosti emisije (GVE) manje od 50mg/m3 , tipino 20-30mg/m3. Poto treba oekivati
neprekidno smanjenje GVE u bliskoj budunosti, pravi je trenutak za razmatranje prihvatljivih i
perspektivnih tehnologija za smanjenje emisije pomenutih polutanata.
Spreavanje rasipanja estica ugljene praine i leteeg pepela iz postrojenja TE i toplana,
odnosno njihovo izdvajanje i kolekcija se ostvaruje elektrostatikim precipitatorima, poznatijim
popularno kao elektrostatiki filtri. Treba napomenuti da bi adekvatniji termin bio elektrostatiki
izdvajai (ESI), koji e se u koristiti u nastavku teksta.
Elektrostatiko izdvajanje je jedna od najpraktinijih metoda za izdvajanje estica ugljene
praine i pepela iz struje dimnih gasova. Odvajanje ovih vrstih produkata se ostvaruje jakim
elektrostatikim poljem koje se formira izmeu emisionih i talonih elektroda koje su smetene u
talonim komorama. U talonim komorama je smeten i ureaj za otresanje talonih elektroda.
Sistem ESI pored talonih komora sadri elektroenergetske ispravljake stanice u kojima se vri
pretvaranje naizmeninog dvofaznog ili trofaznog napona 380V, 50Hz u jednosmerne visoke
napone u opsega 30kV-100kV, ukljuujui i pripadajue elektronske ureaje, kojima se ostvaruje
potpuna kontrola visokog napona. Izlazne snage ovih ispravljakih napojnih jedinica se kreu od
50kW-150kW [1-4] .
Za jedan blok u TE se koristi vie ovakvih napojnih jedinica, zavisno od broja sekcija
celokupnog ESI postrojenja na termo-bloku. Na osnovu prethodno reenog moe se konstatovati
da snaga koja se troi na elektrostatiko izdvajanje nije zanemarljiva i da znaajno doprinosi
ukupnoj sopstvenoj potronji TE. Pored ovoga upotreba ureaja energetske elektronike, odnosno
visokonaponskih kontrolisanih ispravljaa (AC/DC pretvaraa) ozbiljno utie na kvalitet
mrenog napajanja i na rad ostalih potroaa u mrei. Ova dva aspekta snaga i kvalitet napajanje
utiu na energetsku efikasnost celokupnog ESI postrojenja, zato se posebna panja mora posvetiti
energetskoj efikasnosti napojnih jedinica ESI. Stoga je u ovom radu akcenat dat na uveanje
energetske efikasnosti visokonaponskih (VN) napojnih jedinica ESI, primenom savremenih
topologija energetskih pretvaraa, kao i prezentaciju rezultata primenjenih naunih istraivanja
dobijenih na postrojenjima TE u poslednjih 15 godina (2000-2015).
2. Elektrostatiko izdvajanje
Najbolji efekat elektrostatikog izdvajanja se postie pri maksimalnoj jaini elektrostatikog
polja izmeu elektroda, odnosno kada je napon na njima blizak probojnom naponu. Poto je
vrednost probojnog napona zavisna od dielektrinih svojstava dimnih gasova i sredine u talonim
komorama izdvajaa, koji se menjaju u vremenu, doi e do estih preskoka varnice izmeu
elektroda. Pored toga znaajan uticaj na proces izdvajanja imaju temperatura, vlanost, pritisak,
stanje povrine i geometrije samih elektroda. Dakle sam ESI dakle predstavlja nelinearno
optereenje. ESI se napajaju jednosmernim visokim naponom, koji se podeava iz regulisanog
ispravljaa. Regulisanim ispravljaem se ostvaruje rad na granici proboja. Pored preskoka varnice
koji je neminovna pojava u jednom ovakvom sistemu, moe nastati i elektrini luk koji za
ispravlja iz kojeg se ESI napaja, predstavlja praktino kratak spoj. U realnim uslovima je veoma
esta pojava elektrinog luka.Na ovaj nain ispravlja, koji je po svojoj prirodi takoe nelinearan,
zajedno sa ESI kao nelinearnim optereenjem predstavljaju za elektroenergetsku mreu jedan

izrazito nelinearni potroa. Stoga za ovaj sistem mora biti energetski optimizovan upotrebom
podesnih topologija energetskih pretvaraa ali i adekvatnog upravljanja[5-7].

Sika1- Karakteristina vremenska promena napona ESI tokom jednog ciklusa izdvajanja

Kvalitativni talasni oblik izlaznog napona ESI je predstavljen na Slici 1. Nakon

ukljuenja ispravljaa (trenutak t1) , napon vrlo brzo postie granicu probojnog napona. U
trenutku t2 dolazi do preskoka, pa se izlazni napon posredstvom VN ispravljaa sniava sa
nagibom (-dU/dt) za regulisanu vrednost U1. Nakon toga napon ESI ponovo raste do granice
proboja regulisanim vremenskim porastom (+dU/dt). Ako se desi da se granica probojnog
napona smanji, regulisanim VN ispravljaem se osigurava rad u blizini probojnog
napona.Vremenski interval t2-t1, predstavlja vreme putanja ESI u pogon. U trenutku t3 dolazi do
preskoka i strujnog preoptereenja ESI, to se detektuje mernim kolom na primarnoj NN strani (I
>1,5In), kada dolazi do iskljuenja ESI i trajanje prekida usled prekoraenja za 50-100ms
(tipino 80ms) u intervalu t3-t4. Nakon ovog prekida napon se postavlja na niu redukovanu
vrednost u odnosu na prethodno prekoraenje za U2. U trenutku t5 dolazi do formiranja
elektrinog luka izmeu talonih i emisionih elektroda, koji moe da se odri do trenutka t6. Ovo
trajanje je reda veliine 100-200ms (tipino 100ms) Nakon ovog vremenskog intervala, regulator
obezbeuje sputanje izlaznog napona ESI na nulu i vri se deblokiranje rada VN ispravljaa
(interval t7-t6). Ovaj interval je veoma bitan za eksploatacione karakteristike ESI, obzirom da se u
njemu obezbeuje potpuno gaenje elektrinog luka procesom dejonizacije. Nakon ovog
intervala se ponovo podie napon i uspostavlja normalni reim rada. Novouspostavljena vrednost
napona je odreena pomenutim uslovima izmeu elektroda u talonoj komori i ona je nia od
prethodne vrednosti tako da promena napona U3 predstavlja redukciju napona nakon gaenja
elektrinog luka.

Sika2-Naponske karakteristike ESI; (a) tipina strujno-naponska, (b) karakteristika efikasnosti i (c) struno
naponska pri pozitivnoj i negativnoj koroni

Na Slici 2 su prikazane tipine naponske karakteristike ESI. Slika 2(a) prikazuje naponskostrujnu karakteristiku. Sa karakteristika se vidi da napon pri kome poinje tzv. koronarno
pranjenje, poev od koga struja korone priblino eksponencijalno raste sa porastom napona. Pri
nekom visokom naponu (na slici obeleeno sa preskok) elektrino polje postaje blisko kritinom
i poinje varnienje. Stabilno pranjenje usled korone lei izmeu te take, i poetka koronarnog
pranjenja, ali se najbolji efekti izdvajanja postiu kada je napon blizak vrednosti probojnog
napona (takasti deo krive). Na Slici 2(b) je prikazana efikasnost izdvajanja od napona, i moe se
primetiti najbolji efekat izdvajanja pri naponu koji je veoma blizak probojnom. Na Slici 2(c) je
prikazana naponsko-strujna karakteristika za sluajeve pozitivne i negativne korone. Sa ovih
karakteristika se uoava da je za istu vrednost struje, mogue dobiti vreu vrednost probojnog
napona, pri pozitivnoj koroni nego pri negativnoj. Sa druge strane pri istoj vrednosti napona,
znaajno vea se ima struja pri negativnoj koroni, a to automatski znai i veu ulaznu potronju
ESI. U industrijskoj praksi se primenjuje najee negativna korona obzirom da se pri pozitivnoj
koroni stvaraju velike vrednosti ozona koji predstavlja jako oksidaciono sredstvo koje moe
znaajno uticati na degradaciju elektrodnog sistema ESI, ali i na zdravlje ljudi koji se nalaze u
okruenju, odnosno koji rade na odravanju ureaja u ovim postrojenjima.
Elektrostatiki izdvaja sastoji se iz sistema emisionih i talonih elektroda. Emisione
elektrode mogu biti pravougaone ice, tapovi sa iljcima ili neki drugi oblik koji e sadrati
ispupenja, dok su talone elektrode ravne. Izmeu pomenutih elektroda dovodi se kontrolisani
visok jednosmeran napon, dok struja dimnih gasova prolazi izmeu njih. Na iljcima emisione
elektrode (ispupenjima) javlja se korona, vazduh se lokalno jonizuje i stvaraju se joni oba
polariteta. Pri tom su jedni privueni od strane talone elektrode a drugi od strane emisione. Joni
privueni od strane talone elektrode na putu do nje pune estice leteeg pepela
naelektrisanjem[1-2].
Talone elektrode prikljuuju se na pozitivni, a emisione na negativni jednosmerni napon.
Usled njegovog uticaja dolazi do naelektrisanja estica po principu difuzije i efektom polja [1-2].
Naelektrisane estice se, pod dejstvom elektrinog polja kreu ka talonim elektrodama i na
njima se taloe. Sa elektroda se vri periodino otresanje nataloenog materijala u prihvatne
levkove odakle se izdvojene estice kontinualno odvode pneumatskim (vazdunim) ili
hidraulikim (vodenim) transportom.

Sika3- Efikasnost izdvajanja u funkciji prenika estice

Napon emisionih elektroda je negativan i tipino iznosi -30kV do -100kV. Negativna

korona na emisionim elektrodama stvara jonizovane estice. Ultra fine estice (prenika D<1m)
se naelektrisavaju difuzijom, dok se PM estice i krupnije (D>1m) naelektrisavaju efektom
polja. Delovanjem elektrinog polja ostvaruje se migracija estica pepela prema talonoj
elektrodi brzinom 10-20cm/s. Na Slici 3 je prikazana efikasnost izdvajanja u funkciji prenika
estice [1]. Difuziono punjenje je zbog sporijeg (linearnog) rasta naelektrisanja sa veliinom
estice zato dominantno pri malim prenicima estica, najee ispod 0.1 m dok je punjenje
estica poljem dominantno za estice vee od 1 m. U oblasti izmeu, oba mehanizma su
izraena, pa je efikasnost izdvajanja tih estica najmanja kao to pokazuje dijagram na Slici 3.
3. Efekti povratne korone i naini njihovog suzbijanja
Usled dugotrajnog izdvajanja estica dimnog gasa na talonim elektrodama se formira sloj
pepela, koji kada dostigne odgovarajuu debljinu, nepovoljno utie na dalje izdvajanje. Kljuni
efekat koje se pri tome javlja je povratna korona, koja postaje dominantna pogotovu kada se radi
o slabo provodnom pepelu [1-2],
Efekat povratne korone u talonoj komori ESI je prikazan na Slici 4. U realnim
eksploatacionim uslovima na sloju pepela od 10mm se ima pad napona od priblino 8-10kV.
Slabo provodni pepeo rezultuje velikoj jaini polja i velikim padom napona. Pored ovoga
naruava se homogenost elektrinog polja to je posledica neravnomerne raspodela napona
izmeu talonih i emisionih elektroda kao to pokazuje Slika 4(a). Na talonoj elektrodi kod
pepela srednje provodnosti (oko 1012m) stvaraju se udubljenja (tzv. krateri) sa lokalnim
arenjem pepela, jonizacijom i izbacivanje materijala u meu elektrodni prostor. Stoga se pored
efekta neravnomerne raspodele polja javlja efekat struje u meu elektrodnom prostoru (tzv.
elektrini vetar)[1].

Sl.4. Efekat povratne korone u talonoj komori;(a)raspodela potencijala, (b) I-V karakteristika

Pozitivni joni na talonim elektrodama smanjuju probojni napon kao to je prikazano na

Slici 4(b). Posledica ovoga je smanjenje brzine migracije estica. U izlaznoj sekciji brzina
migracije moe biti redukovana sa 20cm/s na svega 2-3cm/s. Kao posledica ovih efekata je i
znaajno smanjenje izdvajanja estica [1],[8].
Povratna korona na emisionim elektrodama smanjuje efekat korone i jonizaciju. To
umanjenje moe biti i do 40%. Pepeo male provodnosti se tee jonizuje usled male provodnosti
unutar samih estica dok se u nataloenim slojevima javlja povratna korona. Smanjena
provodnost umanjuje zasieno naelektrisanje na 1/3. Veina ovih problema kao i poveanje
efekata elektrostatikog izdvajanja se mogu reiti uveanjem ukupne povrine elektroda i
zapremine izdvajaa. Meutim ovo reenje je ekonomski veoma nepovoljno.

Zone/sekcije ESI sadre estice razliitih prenika i provodnosti. U izlaznoj sekciji se

taloe PM10 i ultrafine estice, te je ekvivalentna otpornost vea, usled estih prelazaka struje iz
jedne u drugu esticu. Radna temperatura je u realnim uslovima oko 150C, to dodatno dovodi
do poveanja otpornosti. Prilagoenjem napajanja proces izdvajanja se moe optimizovati, a
brzina migracije poveati. Primena adekvatnog napajanja omoguava uveanje ostvarive srednje
vrednosti napona, poveanje srednje vrednosti struje, smanjenje potrebne povrine i teine
elektroda, smanjenje energije luka i znaajno skraivanje intervala dejonizacije (tzv. bez
naponske pauze). Adekvatno napajanje daje vee migracione brzine, ime se stvara vei i vri
aglomerat na elektrodama izlazne sekcije to uveava efikasnost izdvajanja PM10 estica.
Povratna korona se znaajno moe redukovati korienjem intermitentnog napajanja sa
dovoljnim trajanjem intervala iskljuenosti- tzv. vreme dejonizacije, u toku kojih se pozitivni joni
mogu rekombinovati. Inteligentnom intermitentnim reimom kao i metodom rane detekcije
povratne korone, koje su detaljno opisane u [6],[9], migraciona brzina se moe znaajno uveati
(tipino sa 4-5cm/s na 10-15cm/s).
Impulsnim napajanjem ulaznih ESI sekcija, koje su najkritinije sa stanovita koliine
izdvojenog pepela i veliine estica, se moe znaajno uveati naelektrisanje estica [8]. Potrebni
parametri impulsnog napajanja su t= 5-10s, I=5-7kA, Umax=200kV. Neuzemljena reetka u
meu elektrodnom prostoru daje uravnoteenu raspodelu polja [1],[3].
Primena visokofrekventnog visokonaponskog (VFVN) napajanja sa adaptivnom
intermitencijom voenom u skladu sa ranom detekcijom povratne korone pomou parametarske
estimacije spektra, daje najbolje rezultate. U sluaju primene VFVN napajanja na ulaznim
sekcijama, estice koje dolaze do izlazne sekcije su dovoljno naelektrisane, tako konstruktivno
gledano, sve elektrode u ovoj sekciji mogu biti jednostavne konstrukcije (ploaste).
Pored prethodno pomenutih mera za znaajno smanjenje povratne korone i postizanje
efikasnijeg izdvajanja, neophodno je izvriti optimizaciju sistema za otresanje kako talonih tako
i emisionih elektroda kao to je dato u [9]. Ulazna, sredinja i izlazna sekcija ESI grane imaju
razliite veliine provodnosti i masu estica, pa zahtevaju i razliito napajanje i upravljanje.
Drugim reima potrebno je obezbediti optimalno napajanje razliitih ESI zona. Ulazna
sekcija/zona ESI se karakterie znaajnom koncentracijom i veoma velikom masom estica. Kod
dobro podeenog ESI ova zona/sekcija izdvaja preko 90% ukupne mase leteeg pepela. Prenik
estica je relativno veliki, otpornost mala, tako da se povratna korona ne javlja. Preskoci su
veoma esti. Kao to e kasnije biti pokazano, reenje problema se moe postii optimalnim
visokofrekventnim visokonaponskim (VFVN) napajanjem u kontinualnom reimu rada. U
izlaznoj sekciji/zoni ESI se veinom izdvajaju ultra-fine i PM10 estice. Povratna korona na
emisionoj elektrodi umanjuje stvaranje negativnih jona, povratna korona na talonoj elektrodi
stvara pozitivne jone koji umanjuju brzinu migracije. Jednovremeno deformacije elektrinog
vetra, neuniformno polje i umanjenje polja u meu-elektrodnom prostoru znaajno umanjuju
izdvajanje. VFVN napajanje je neophodno kako bi se stvarao kompaktan aglomerat pepela i tako
smanjio povratak u struju gasa. Adaptivna intermitencija je neophodna radi relaksacije povratne
korone.
4. Topologije energetskih pretvaraa primenjenih na termoelektranama
U ovom poglavlju e biti predstavljene topologije energetskih pretvaraa koje su
primenjene na termoelektranama u Srbiji.
Prva primenjena topologija, bazirana na tiristorskoj kontroli, sada ve nazvana
konvencionalnom, je primenjena na veem broju ESI postrojenja u termoelektranama u Srbiji. U

periodu 2000-2002 u sklopu rekonstrukcije postrojenja na TE "Kolubara"-V.Crljeni, u saradnji

Instituta "Mihajlo Pupin", Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu i firme SCHRAKOM- Srbija
izvrena je optimizacija
rada analognog upravljakog sistema tiristorskog pretvaraa
visokonaponskog elektrostatikog filtera proizvodnje SCHRACK na kotlu 6 bloka A5 [5].
Takoe, u okviru projekta Ministarstva nauke i tehnolokog razvoja TR6610-Razvoj tehnologije
i ureaja za efikasnu elektrofiltraciju dima u termoelektranama i toplanama, u okviru programa
tehnolokog razvoja u oblasti energetskih tehnologija i rudarstva, u periodu 2005-2008, u saradnji
Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu, Instituta "Nikola Tesla" i Instituta "Mihajlo Pupin",
razvijena je nova tehnologija bazirana na tiristorskoj kontroli i intermitentnom reimu rada ime
je znaajno uveana efikasnost elektrostatikog izdvajanja vrstih materija na termo-blokovima.
Tehnika reenja u okviru ovog projekta su primenjena na vie blokova TENT-A [6-7], [9].
Ispravljaka VN jedinica za napajanje ESI, kao to prikazuje Slika 5, je sastavljena od:
visokonaponskog transformatora (VNT), visokonaponskog ispravljaa (VNI) i digitalnog
regulatora napona baziranog na digitalnom signalnom procesoru (DSP). Zahtev za visokim
jednosmernim naponom je ostvaren tiristorskim-SCR pretvaraem koji je baziran na faznoj
kontroli [1-4],[6],[9]. Ulazno napajanje je meufazno 400V, 50Hz. Regulator kontrolie
napajanje ESI posredstvom VNT i odgovarajueg VNI. Diodnim VNI primenjenim na
sekundaru VNT proizvode se veoma visoki naponi jednosmernog nivoa. Valovitost toga napona
je relativno velika i zavisi od kapacitivnosti optereenja odnosno ekvivalentne kapacitivnosti ESI.
Kontrola izlazne snage i napona se postie kontrolom ugla paljenja tiristorske grupe koja se
nalazi na primarnoj strani VNT.

Slika 5- Napojna jedinica ESI bazirana na tiristorskoj kontroli i digitalnom regulatoru napona

Na osnovu istraivanja u okviru pomenutog projekta je ustanovljeno niz korisnih

zakljuaka koji se tiu tiristorskog napajanja. Kod ovog tipa napajanja efikasna korona je prisutna
pri vrnim vrednostima napona, odnosno svega 1-2ms na svakih 10ms kao to prikazuje Slika 4.
Dugi intervali dejonizacije nakon varnienja smanjuju efikasnost izdvajanja. Pored ovoga, kod
uspostavljanja luka struja se ne moe prekinuti tokom jedne mrene poluperiode, do komutacije
tiristora. Energija luka dobija se iz izvora zahvaljujui primarnoj struji koja postoji sve do
komutacije tiristora. Osim ovoga luk se snabdeva i energijom akumuliranom u ekvivalentnoj
kapacitivnosti ESI (tipino 50-100nF). Tipina energija luka je 150-200J. Vreme potrebno za
evakuaciju usijanih i jonizovanih estica gasa (tzv. dejonizacija) je tipino 100-150ms.Tokom
dejonizacije napajanje mora biti iskljueno. Velika energija luka degradira kako talone tako i
emisione elektrode.

Pored ovih problema konstatovano je niz nedostataka tiristorskog napajanja a koje se tie
prvenstveno energetske efikasnosti, odnosno ulazne snage koju napojna jedinica uzima iz mree
0.4kV. Konvencionalno dvofazno 50Hz-no napajanje se odlikuje loim faktorom oblika linijske
struje, velikom reaktivnom, te stoga i prividnom snagom, kao i malim stepenom korisnog
dejstva. Trofazno 50Hz-no napajanje i primena punoupravljivog tiristorskog mosta i trofaznog
VN transformatora daje bolji faktor oblika linijskih struja ali je znatno komplikovanije
upravljanje [1],[10].
Na osnovu prethodno pomenutih nedostataka utvren je dalji pravac istraivanja koji se
sastojao u njihovom otklanjanju. U okviru projekta TR21007, Ministarstva nauke i zatite ivotne
sredine: "Razvoj i primena visokonaponske visokofrekventne ekoloke opreme za otklanjanje
aerozagaenja u industriji i elektroprivredi", u okviru programa istraivanja u oblasti
tehnolokog razvoja za period 2008-2011, su razvijena dva tipa novih i savremenih napajanja
ESI:
(1) Retrofitno (hibridno) napajanje u sklopu kojeg se i dalje zadrava standardni 50Hz-ni
VN transformator (VNT), koji je prikazan na Slici 5, ali sa znaajnom izmenom pretvarakog
dela koji je sada baziran na visokofrekventnoj (VF) topologiji energetskog pretvaraa sa
programiranom strujnom kontrolom i korienjem IGBT tranzistorskog H-mosta. Osnovna
komponenta primarne struje VNT je uestanosti 200-800Hz, sa superponiranom talasnosti struje (
< 1%) uestanosti 5-10kHz [11-14].
(2) VFVN napajanje bazirano na multi-rezonantnoj topologiji u okviru koje se koristi VF
pretvara kao u prethodnom sluaju, ali se umesto 50Hz-nog transformatora koristi VFVN
transformator sa feritnim jezgrom i VF prigunicom u primaru. Primarna struja je uestanosti
10kHz [15-19].

Slika 6- Napojna jedinica ESI bazirana na retrofitnom IGBT napajanju i digitalnom regulatoru napona

Razvijeni sistemi napajanja ESI po prihvatljivoj ceni postali veoma konkurentni u

odnosu na setove transformator/ispravlja i tiristorsku kontrolu. Novi VF prekidaki izvori
obezbeuju dramatino razliite performanse i fizike karakteristike ESI od tiristorskih izvora
napajanja. Primenjeni u ESI aplikacijama novi VF prekidaki pretvarai imaju znaajan uticaj na
izdvajake sisteme i to sa aspekata konstrukcije, rada i odravanja, ali i sa stanovita energetske
efikasnosti [20-21].
Principska ema razvijenog retrofitnog napajanja ESI je data na Slici 6. Osnovni
upravljaki blok je baziran na DSP kontroleru sa implementiranom regulacijom izlaznog napona
i broja preskoka u minuti na elektrodama ESI. Pored ovoga interna kontrolna strujna petlja je u

jednoj varijanti bazirana na PI kontroli, a u drugoj varijanti na histerezisnoj strujnoj kontroli,

pripadajueg IGBT mosnog pretvaraa, se koristi za napajanje primara 50Hz-nog VNT.
Napajanje IGBT pretvaraa se ostvaruje iz mree 3x380V, 50Hz preko trofaznog diodnog
ispravljaa i Lo'-Co filtra u jednosmernom meukolu na ijem izlazu se dobija napon oko
540VDC. Zadavanje parametara strujne regulacije, kao i uestanosti i amplitude referentnog
strujnog talasa se ostvaruju preko korisnikog (operator) panela. Na ovaj nain se ostvaruje
pravougaoni strujni talas kroz namotaje primara VNT, kome je mogue podeavati uestanost i
amplitudu. Pobudni signali Uq1, Uq2, Uq3 i Uq4 IGBT prekidaa u H-mostu se dobijaju iz DSP
strujnog kontrolera. Ovi signali su galvanski odvojeni od samog IGBT mosta optokaplerima. Za
potrebe strujne regulacije se koriste povratne sprege po signalima: struja jednosmernog
meukola, struja primara VFVN transformatora, struja i napona ESI [12-14].
Principska ema VFVN napajanja ESI baziranog na multirezonantnoj topologiji data na
Slici 7. U ovoj aplikaciji VF napajanja VNT mora biti projektovan tako da se napaja iz
jednosmernog naponskog izvora preko "H-mosta" sa IGBT prekidaima. Ovim je mogue postii
znaajnu fleksibilnost koristei strategiju naponske kontrole tj. kontrolu irine impulsa [18-19].

Slika 7- Napojna jedinica ESI bazirana na VF multi-rezonantnom IGBT napajanju i digitalnom regulatoru
napona

Izlaz IGBT pretvaraa se direktno vezuje na primar VFVN transformatora (opcija -1),
preko rezonantnog Lr-Cr kola (opcija-2) i preko prigunice Lr (opcija-3).
Opcija-1 podrazumeva rad u izrazito energetski nepovoljnom prekidakom reimu
energetskog pretvaraa. IGBT tranzistori rade u jakom prekidakom reimu (tzv."hard
switching"), na radnim uestanostima 5-10kHz [22]. U ovom reimu pored gubitaka na IGBT
prekidaima u stanju provoenja, postaju znaajni i prekidaki gubici koji znaajno smanjuju
energetsku efikasnost pretvaraa, a time i celokupnog sistema napajanja ESI. Pored ovih gubitka
u pretvaraa, jako su izraeni i gubici u VFVN transformatoru tako da to dodatno smanjuje
energetsku efikasnost i stepen iskorienja sistema. Dodatni efekti se ogledaju u tome da velike
strmine naponskih ivica (velike brzine promene napona), koje se imaju u ovom sluaju, dovode
do degradacije transformatorskog ulja i do pojave dielektroforeze [19], [23].
Jedan od moguih naina za otklanjanje ovih nedostataka je upotreba rezonantnih
energetskih pretvaraa. Oni su jako povoljni sa stanovita uveanja energetske efikasnosti i
smanjenja naponskog naprezanja VFVN transformatora poto su naponske ivice znaajno
zaobljene u odnosu na opciju-1 .
Opcija-2 podrazumeva korienje rezonantnog sprenog Lr-Cr kola. Ovu topologiju
zastupa amerika firma NWL. Detaljni opis rada jednog takvog pretvaraa je dat u referencama

[24-25]. Ovde treba napomenuti da je upotreba kondenzatora kao rednog elementa u primaru
VFVN transformatora jako delikatna i zahteva njegov briljiv dizajn. Obzirom da je ovaj
kondenzator vezan redno, on trpi veliko strujno optereenje i to pri visokoj uestanosti, tako da
ova dva efekta mogu prouzrokovati dodatne gubitke u pretvarau i pogorati njegovu efikasnost,
a time i efikasnost celokupnog sistema.
Opcija-3 koja je bazirana na distribuiranoj multi-rezonantnoj topologiji podrazumeva
korienje prigunice Lr u primaru VFVN transformatora i kapacitivnosti koje inherentno postoje
u primaru i sekundaru ovog transformatora, kao i kapacitivnosti koje se paralelno vezuju sa
diodama u VNI [26-27]. Kapacitivnosti u primaru i sekundaru transformatora nisu koncentrisane
ve su raspodeljene du ovih namotaja, a i kapacitivnosti u VNI su koncentrisane na svakoj
pojedinanoj diodi (vezane su paralelno) ali zbog velikog broja dioda u VNI (128 dioda u svakoj
grani ispravljaa) one se mogu smatrati kao raspodeljene. Prigunica Lr i ove ekvivalentirane
raspodeljene, odnosno distribuirane kapacitivnosti ine ekvivalentno rezonantno kolo i
podeavanjem prekidake uestanosti je mogue postii brzu promenu polariteta napona primara
VFVN transformatora pri nultoj primarnoj struji, to znaajno dovodi do smanjenja prekidakih
gubitaka u pretvarau i do znaajnog poveanja energetske efikasnosti samog pretvaraa i
celokupnog sistema. Pored redukcije gubitaka znaajno je redukovano i niz drugih efekata koji su
povezani sa katalitikom degradacijom transformatora i dielektrinim starenjem njegove izolacije
[23].
Nekoliko je poboljanja koja su postignuta primenom distribuirane multi-rezonantne
topologije VFVN napajanja ESI. VF prekidaki rad dozvoljava mnogo precizniju kontrolu radnih
parametara ESI (kao to su napon i struja), od konvencionalnog 50Hz-nog tiristorskog napajanja.
VF napajanjem je mogue ostvariti znatno bri porast napona ESI i znatno bri odziv na promene
optereenja u odnosu na konvencionalno tiristorsko 50Hz-no napajanje. Osim ovoga, visoka
uestanost obezbeuje znaajno smanjenje veliine i teine VFVN transformatora. Ova redukcija
vodi kompaktnijem dizajnu uz minimiziranje cene ugradnje i odravanja. Visoka uestanost
takoe obezbeuje mnogo veu reaktansu transformatorskog jezgra i shodno tome bolju
efikasnost izvora napajanja. Naroita prednost VF napajanja ESI se odnosi na sposobnost
modulacije izlaznog napona. U nekim aplikacijama, mogunost ostvarenja pulsacija izlaznog
DC napona od jednog naponskog nivoa do drugog, pri specificiranom i podeljivom intenzitetu,
vremenu voenja i periodi, ima znatne prednosti koje se odnose na poboljanje punjenja estica
praine/gasa i njihovo efikasnije sakupljanje u ESI.
5. Poreenje eksploatacionih karakteristika VF napajanja i 50Hz-nih tiristorskih
sistema
Poreenje eksploatacionih karakteristika VF sistema i tiristorskih 50Hz-nih sistema napajanja u
kontroli ESI e biti izloeni u kratkom pregledu postavljenih kriterijuma i sumiranju zakljuaka
istraivanja na Projektu TR33022, Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike
Srbije: Integrisani sistemi za uklanjanje tetnih sastojaka dima i razvoj tehnologija za realizaciju
termoelektrana i energana bez aerozagaenja, u okviru programa istraivanja u oblasti
tehnolokog razvoja za period 01.01.2011-31.12.2015.
a) I kriterijum-maksimalna efikasnost izdvajanja
Za optimalne performanse tj. maksimalnu efikasnost izdvajanja, veoma je vano da ESI
radi to je mogue blie granici proboja. Ovaj uslov omoguava najvii mogui napon i
maksimalnu jainu polja, te je efikasnost izdvajanja, koja je proporcionalna kvadratu elektrinog

polja, maksimalna. Kod 50 Hz sistema, do proboja dolazi pri vrnim vrednostima ispravljene
sinusoide mrenog napona. Stoga amplituda polutalasa ne sme prei probojni napon. Meutim,
srednja vrednost napona je znaajno manja (maksimalno 2Umax/ ). Drugim reima, srednja
vrednost napona kod 50 Hz napajanja je manja usled znaajne valovitosti struje na uestanosti od
100 Hz. VF napajanje daje zanemarivu valovitost, manju od 1%. Ostvariva srednja vrednost
napona je do 98.5% vrne vrednosti.
Zakljuak : VF sistem daje vee srednje vrednosti napona na ESI i omoguava
ostvarivanje svih preduslova za bolje i efikasnije izdvajanje
b) II kriterijum- Uticaj sistema na napoju mreu
Ulazna struja tiristorskog 50Hz-nog sistema moe biti izrazito nesinusna, pa ak i
impulsna, zavisno od ugla paljenja tiristora i potrebne struje ESI. Posledica je veoma lo ulazni
faktor snage sa visokim harmonijskim izoblienjima u glavnom izvoru napajanja. Iz brojnih
analiza su uoeni osnovni nedostatci ovakvog naina naponske regulacije ESI odnosno napona i
struje na primarnoj strani VNT. Struja koja se uzima iz mree je sloeno-periodina veliina sa
relativno visokim ueem harmonika niskih uestanosti. Osim toga osnovni harmonik struje je
fazno pomeren u odnosu na mreni napon. Ove osobine su nepoeljne zato to se energija prenosi
samo aktivnom komponentom osnovnog harmonika, a to je komponenta koja je u fazi sa
naponom. Vii harmonici u odnosu na mreni napon predstavljaju ortogonalne funkcije, a postoji
komponenta osnovnog harmonika je u odnosu na mreni napon pomerena za ugao 900, tako da
ove komponente struje ne mogu prenositi energiju od izvora ka optereenju, u ovom sluaju ESI.
Sve komponente struje, osim aktivne, dovode do nepotrebnog poveanja efektivne vrednosti
struje koja se uzima iz mree. Osim toga, postojanje struja viih harmonika dovodi do izoblienja
mrenog napona to moe predstavljati smetnju u radu ostalih potroaa prikljuenih na istu
mreu.
Iz prethodno pomenutog reaktivna i prividna snaga su jako velike, tako da je faktor snage
osnovnog harmonika kod ovih sistema jako lo, odnosno cos < 0.65, dok je ukupni faktor
snage, koji obuhvata uticaj i viih harmonika, = P/S < 0.5. Poto se u sluaju VF napajanja
(retrofitno, rezonantno, multirezonantno) naizmenini ulazni napon ispravlja, filtrira i onda vrlo
brzo prekida (tipino sa 5-10kHz) u malim paketima energije, talasnost izlaznog napona je samo
3-5% od jednosmernog naponskog nivoa u poreenju sa 35-45%, koji se ima kod tiristorskog
napajanja 50Hz. Pokazalo se da VF napajanje stoga ima ulazni faktor snage osnovnog harmonika
cos() > 0.95, dok je ukupni faktor snage = P/S 0.76.
Kod intermitentnog rada 50Hz-nog sistema, zbog asinhronog sadejstva pulsacija struje u
razliitim sekcijama, na glavnom napojnom transformatoru na srednje-naponskoj strani
(nominalnog napona 6kV) se javljaju znaajna izbijanja (tzv.flikeri"). Kod prekidakog VF
napajanja ova pojava inherentno odsutna jer se pulsacije struje filtriraju u jednosmernom
meukolu Lo-Co.
Zakljuak : Distorzija, fliker, reaktivna i prividna snaga su znatno vei na 6 kV, kod 50
Hz-nog napajanja nego kod VF napajanja
c) III kriterijum- Stepen korisnog dejstva i uteda elektrine energije
Kako 50Hz-no tiristorsko napajanje ima znaajno vee ulazne reaktivnu i prividnu snagu,
strujno optereenje namotaja i poluprovodnikih elemenata je vee. Kao rezultat toga je relativno
mali stepen korisnog dejstva. U istraivanjima je izmeren stepen korisnog dejstva napojne
sekcije, tipino 60%, dok je kod multi-rezonantnog VF prekidakog napajnaja ima > 95%

( na jedinici 100kV/1A, odnosno 100kW izlazne snage izmereni su ukupni elektrini gubici od 34kW). Treba napomenuti da je veoma bitan momenat u eksploataciji VF sistema i uteda
elektrine energije. Tako uz poboljanje stepena korisnog dejstva od 35%, na jedinici 100 kV/1A
se tedi oko 350 MWh godinje. Na osnovu ovoga se moe dati procena perioda u kome e se
investicija u VF napajanje isplatiti. Ako pretpostavimo da je prosena cena uvoza struje 6Eucenti/kWh, lako dolazimo do konstatacije da bi po ovoj ceni, godinje utede u elektrinoj
energiji (t.j. raunajui tu samo utede aktivne energije) mogle iznositi oko 21500Eu. Obzirom da
je cena jedne ovakve napojne jedinice red veliine 30000 Eu, sledi zakljuak da e se trokovi
instalacije nove VF jedinice za napajanje, parametara 100 kV/1A, isplatiti za oko 1.4 godine.
Zakljuak : VF napajanje daje vei stepen korisnog dejstva i obezbeuje vee utede
elektrine energije od 50 Hz-nog napajanja.
d) IV kriterijum- Upravljake karakteristike i pauza za de-jonizaciju
Kao to je napred reeno upravljake veliine se kod VF sistema mogu zadavati i menjati
svakih 100 s, dok se kod 50Hz sistema upravljanje moe menjati svakih 10ms. Stoga su brzina
reagovanja i kvalitet upravljanja VF sistema znaajno bolji. Pored ovoga, pod izvesnim
okolnostima, varnica u radu ESI se moe javiti i do 100 puta u minuti, kada napajanje mora biti
na kratko ukinuto kako varnica ne bi prela u elektrini luk. Kod 50Hz-nih sistema upravljakim
algoritmom se postie prekidanje struje u ESI u trajanju od najmanje jedne periode na mrenoj
uestanosti.To praktino znai da je izdvaja potpuno neefikasan 100 puta po 20ms u toku jednog
minuta. Pored toga, svaki put od 100 puta, postojae vremenski period neefikasnog rada
izdvajaa zbog uspostavljanja eljenog napona u izdvajau u trajanju od oko 100ms i vie. Kod
VF sistema se napon moe brzo ukinuti i ponovo uspostaviti, te ovakve pauze nisu potrebne.
Zakljuak : Upravljake karakteristike VF sistema su znaajno bolje
e) V kriterijum- Teina i cena opreme
Kako kod tiristorskih sistema ispravljaki VNT radi na mrenoj uestanosti, njegove
fizike dimenzije i teina, zavisno od nominalne snage, bie znaajne. Tipina 100kV-na jedinica
ima dimenzije 600x800x1200mm, i teinu od 1500kg i vie. Gotovo iskljuivo su ti
transformatori uljno izolovani, to zahteva da zidovi oklopa transformatora budu vrsti, to
uveava trokove izrade. Odgovarajui VF transformator ima teinu od oko 400 kg. Dakle, skoro
etiri puta je laki od 50 Hz ekvivalenta. Njegova cena u serijskoj proizvodnji je za 20% manja.
Pored ovoga cena graevinskih radova pri gradnji novih VN postrojenja u sluaju 50Hz-nog
sistema je mnogo vea od one koja se ima pri gradnji novih VF sistema.
f) VI kriterijum- Smanjenje ekolokih taksi
Korienje VF reenja, kao to je pomenuto ima znaajan efekat na smanjenje emisije, a
to utie na smanjenje ekolokih taksi. Prema podacima iz Sl. Glasnika RS, 113/05, od 6/07,
kriterijumi za obraun naknade obraunavaju se po toni emisije dimnim gasom, za estice koje
zavre u atmosferi, odnosno po toni odloenog otpada, za materije koje se odlau sa ljakom na
odgovarajuu deponiju. Prema lanu 27. Uredbe objavljene u pomenutom Sl. Glasniku RS, plaa
se 20% punog iznosa naknade zakljuno sa 2008. godinom. Za godine 2009. 2011. plaa se
40% punog iznosa naknade. Za godine 2012. - 2015. plaa se 70% punog iznosa naknade, dok se
od 1. januara 2016. plaa pun iznos naknade. Prema pomenutom Sl.Glasniku, aero-zagaivaima
(od kojih su najvei termoelektrane) naplauju se ekoloke takse za emitovani letei pepeo, kao i

za ugljene, sumporne i azotne okside. Naplata ovih naknada je zakonom regulisana, ali jo uvek
ne postoje tehniki preduslovi za merenje zagaenja. Naime, emitovano zagaenje se ne meri
kontinualno, ve se naknade odreuju paualno, oslanjajui se na merenja zasnovana na uzimanju
uzoraka. Intervali uzorkovanja se razlikuju od elektrane do elektrane, i nisu ei od jednom
godinje.
6. Eksperimentalni rezultati
U ovom delu su prikazani eksperimentalni rezultati koji su dobijeni u sklopu ispitivanja i
testiranja VFVN napojnih jedinica i njihovog poreenja sa 50Hz-nim sistemom napajanja na TE
"Morava" i TENT-A1.
Na Slici 8 su dati snimljeni osciloskopski talasni oblici napona (kanal CH1) i struje
(kanal CH2) primara VFVN transformatora multi-rezonantnog napajanja pri punom optereenju
odnosno pri naponu na elektrodama ESI od 100kV i pri struji ESI od 1A. Perioda naponskih
impulsa je iznosila 100s, odnosno radna uestanost pretvaraa je iznosila 10kHz. Uoava se da
se promena polariteta primarnog napona ostvaruje pri veoma maloj struji, obzirom da je
uspostavljen reim prekidanja IGBT prekidaa pri nultoj struji. Na ovaj nain su znaajno
smanjeni prekidaki gubici pri datoj radnoj uestanosti, pri emu je efikasnost napojne jedinice
znaajno uveana.

Slika 8 - Snimci napona i struje primara

transformatora
multi-rezonantnog
VF
napajanja
pri punom optereenju;
Uo=100kV, Io=1A

Slika 9 - Snimci napona i struje primara 50Hznog transformatora retrofitnog napajanja pri
punom optereenju; Uo=100kV, Io=1A

Na Slici 9 su dati talasni oblici napona (kanal CH1) i struje (kanal CH2) primara 50Hznog transformatora retrofitnog napajanja, pri istim uslovima kao u prethodnom sluaju, odnosno
pri punom optereenju. Uoava se da se promena polariteta primarnog napona ostvaruje pri
znaajnoj struji. Takoe se uoava da je uspostavljen prekidaki reim tokom cele poluperiode,
odnosno programirana strujna kontrola sa naponskim PWM signalom (kanal CH1) i strujnim
riplom od oko 3% koji je superponiran na zadatu etvrtku struje. Uestanost PWM signala, kao i
uestanost pripadajueg strujnog ripla je iznosila oko 10kHz. Za ovaj reim retrofitnog napajanja
se imaju veliki kako gubici u stanju voenja, tako i prekidaki tako da je efikasnost samog
pretvaraa manja u odnosu na sluaj pretvaraa sa multi rezonantnom topologijom.
Na Slici 10 je data naponsko-strujna karakteristika ESI na elektrodnom sistemu izdvajaa
na TE "Morava". Data karakteristika je dobijena u reimu praznog hoda, a promena napona ESI

je ostvarivana 50Hz-nim napajanjem proizvodnje ELEX i VFVN multi-rezonantnim napajanjem.

Izmereni podaci daju zavisnost struje od napona ESI u sluaju kada nema dimnih gasova, nema
strujanja vazduha (iskljuen ventilator dimnih gasova), a potom sa ukljuenim ventilatorom gde
je strujao isti vazduh (kotao nije bio upaljen).

Slika 10 - Poreenje rada multi-rezonantnog

VFVN pretvaraa i 50Hz tiristorskog pretvaraa
u praznom hodu

Slika 11 - Poreenje odziva VNVF pretvaraa u

odnosu na reakciju na preskok sa 50Hz
tiristorskim pretvaraem

Uveanjem napona do 40kV ima se znaajna snaga na jednosmernoj strani. Struja dostie
800mA, pri emu se jo uvek ne ulazi u reim proboja. Iz prethodnog se zakljuuje da nije
primeeno postojanje slabih taaka u ESI ili deformacije elektroda koje bi dovele dao toga da se
na pojedinim mestima javljaju preskoci, ve se radi o tome da su elektrode generalno bliske pa
nije mogue ostvariti vee napone. Ustvari, da bi se dobili vei naponi elektrode bi trebalo
razmaknuti. Na prikazanom dijagramu se uoava da VFVN napajanje, usled boljeg oblika
jednosmernog napona i bolje naponske kontrole, omoguava ostvarivanje veih napona na
elektrodama. Bolja naponska kontrola omoguava ostvarivanje preciznijih napona i tanije
praenje granice proboja, kao i veu brzinu reakcije na preskok.

Slika 12 Poreenje ulazne struje multirezonantnog VFVN pretvaraa i 50Hz

tiristorskog pretvaraa za istu izlaznu struju ESI

Slika 13 - Poreenje ulaznih mrenih struja

50Hz-nog i VF sistema napajanja ESI u odnosu
na mreni napon 0.4kV

Na Slici 11 je dato poreenje odziva 50Hz-nog i VF napajanja na preskok. Uoava se

znaajno bri odziv VF sistema. Na ovom snimku se moe se uoiti da VF napajanje doprinosi
znaajnom smanjenju valovitosti napona. Kao posledica ovoga , izmeu elektroda je mogue

ostvariti znaajno veu i precizniju srednju vrednost napona. Takoe iz istog snimka se moe
zakljuiti da VF napajanje omoguava znatno bre promene napona. Vreme reakcije na preskok,
kao i vreme ponovnog uspostavljanja napona nakon dejonizacije je znaajno manje u sluaju VF
sistema napajanja.
Na Slici 12 su predstavljeni dijagrami efektivne vrednosti ulazne struje pretvaraa VFVN
pretvaraa i tiristorskog 50Hz-nog pretvaraa u zavisnosti od srednje vrednosti izlazne struje koja
se ima na elektrodnom sistemu ESI, i to pri linijskom mrenom naponu od 0.4kV. Uoava se da
je za istu izlaznu snagu, odnosno izlaznu struju, ulazna prividna snaga znaajno manja u sluaju
VF napajanja. Dakle energetski gledano VF napajanje, uz faktor snage prvog harmonika (koji
prenosi najvei deo aktivne snage) od 0.95 troi i manju aktivnu snagu. Manja ulazna prividna
snaga, znai i manju efektivnu vrednost ulazne struje, a kao posledica toga i manji pad napona i
gubitke na napojnom vodu sa NN strane 0.4kV, 50Hz.
Kao dodatna potvrda prethodno reenog su prikazani osciloskopski snimci ulazne mrene
struje i mrenog napona na Slici 13, i to za sluaj VF i 50Hz-nog napajanja. Uoava da je faktor
snage pri VF napajanju blizak jedinici, odnosno da je reaktivna snaga koju ovaj sistem uzima iz
mree jako mala. U sluaju 50Hz-nog napajanja faktor snage znaajno manji, i kao posledica
toga je reaktivna snaga koju ovo napajanje uzima iz mree znaajno vea u odnosu na VF sistem.
Ovo je takoe potvreno i merenjima aktivne i reaktivne energije na mernim grupama iz kojih je
dobijeno da je faktor snage u prvom sluaju oko 0.96 dok je u drugom sluaju on iznosio 0.57.

Slika 14- Izmerene vrednosti koncentracije estica u recirkulacionom kanalu; (a) VF sistem , (b) sistem 50Hz

Nakon ugradnje triboelektrinog davau recirkulacionom kanalu desne grane filtarskog

postrojenja na TE "Morava", stvorena je mogunost da se meri relativna emisija prakastih
materija tokom rada izdvajaa. Na Slici 14 su prikazani dobijeni rezultati koji se odnose na
dobijenu emisiju
u zavisnosti naina napajanja. Prikazane izmerene koncentracije u
recirkulacionom kanalu pri uspostavljenom stacionarnom reimu ESI. Merenja su vrena u
intervalu od 10min. Na Slici 14(a) je dat snimak koncentracije za sluaj upotrebe VF napajanja,
dok je na Slici 14 (b) prikazana koncentracija za sluaj upotrebe 50Hz-nog napajanja. Sa ovih
dijagrama su dobijene srednje vrednosti koncentracija. Vidi se da je srednja vrednost estica u
dimnom gasu u sluaju VF napajanja, skoro etiri puta manja u odnosu na tiristorsko napajanje,
odnosno VF sistemom napajanja se postie znaajno bolje ienje dimnog gasa.
7. Zakljuak
U radu su sa stanovita energetske efikasnosti pregledno dati problemi rada konvencionalnih
tiristorskih napojnih jedinica ESI, kao i naini za njihovim prevazilaenjem korienjem
savremenih VF sistema napajanja. Optimizacijom VF napajanja ESI (retrofitno-hibridno

napajanje i multi-rezonantna topologija) se mogu postii znaajna poboljanja u smislu izdvajanja

estica, energetske efikasnosti, minimiziranja dimenzija i cene samog ESI postrojenja, u odnosu
na postojee 50Hz-ne sisteme bazirane na tiristorskoj faznoj kontroli. U radu su predstavljeni
rezultati eksploatacionih ispitivanja na postrojenju ESI na TE "Morava". Na konkretno
realizovanom sistemu uoene brojne prednosti koje nudi VF sistem napajanja u odnosu na
konvencionalni 50Hz. Eksperimentalnim rezultatima je pokazano da se korienjem VF
napajanja mnogo preciznija kontrola struje i napona ESI. Pored toga kod VF napajanja je
mogue ostvariti veoma brz odziv pri pojavi preskoka (korone). Znaajno poboljanje VF sistema
se ogleda i u znaajno boljem faktoru snage, koji je u ovom sluaju blizak jedinici, a kao
posledica toga ima se znaajno bolji stepen iskorienja napojnih jedinica i shodno tome njihova
vea energetska efikasnost. Nakon ovoga su prikazani rezultati koji se odnose na merenje
koncentracija estica dimnog gasa u povratnom vodu ESI postrojenja. Merenjem je pokazano je
da se VF napajanjem postiu znaajno bolji efekti u smanjenju emisije estica.
VF pretvarai predstavljeni u ovom radu su realizovani saradnjom Elektrotehnikog
fakulteta u u Beogradu-Laboratorija za mikroprocesorsko upravljanje energetskim pretvaraima
i Instituta "Mihajlo Pupin". Ceo ovaj desetogodinji razvoj i istraivanja su podrani delom
preko projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije: TR6610
(period 2005-2008), TR21007 (period 2008-2011) i TR33022 (period 2011-2015) , a delom od
strane P.D TE "Nikola Tesla"- Obrenovac.
8. Literatura
[1]
[2]
[3]

[4]

[5]
[6]

[7]

[8]

[9]

K. Parker, ''Electrical operation of electrostatic precipitators'', The Institution of Electrical

Engineers, London, 2003.
J.H. Davidson, ''Electrostatic precipitation'', Lectures, 2000.
V. Dimi, B. Buha, M. Ili, ''Impulsno napajanje i njegova primena na postojeim i
novoinstaliranim
elektrostatikim izdvajaima'', Studija br.21-92-01 Elektrotehniki institut
''Nikola Tesla'', Beograd, 1990.
N.V.P.R Durga Prasad, T.Lakshminaray, J.R.K Narasimham, T.M.Verman and C.S.R Kirshnam
Raju, "Automatic Control and Management of Electrostatic Precipitator", IEEE Trans. on Industry
Applications, Vol.35, No.3, May/June 1999, pp.561-567.
Z.Stojiljkovi, .Despotovi, Regulisani ispravlja za napajanje elektrostatikih filtara, XII
simpozijum Energetska elektronika Ee03, Novi Sad, 5-7 Nov. 2003, Vol. T1-2.1, pp.1-5.
Z.Despotovic, I.Cvetkovic, S.Vukosavic, New Technology for Electrostatic Precipitator Control
PROCEEDINGS of the XIV International Symposium of the Power Electronics, N.Sad 7.XI9.XI.2007, Vol.T4-3.5, pp. 1-6.
D.Arnautovi, ''Sistemi za napajanje i regulaciju elektrostatikih filtera', Automatska Regulacija
Elektroenergetskih objekata Centar za automatiku i regulaciju, Elektrotehniki institut ''Nikola
Tesla'', Beograd, 2006, pp.37-38.
Laurentiu M. Dumitran, Pierre Atten, Didier Blanchard, and Petru Notingher, "Drift Velocity of
Fine Particles Estimated From Fractional Efficiency Measurements in a Laboratory-Scaled
Electrostatic Precipitator", IEEE Trans. on Industry Applications, vol. 38, no. 3, pp. 852-857,
May/June 2002.
I.Stevanovi, A.Nikoli, I.Cvetkovi, S.Vukosavi, ''Prednosti intermitentnog napajanja
elektrostatikog filtra u odnosu na kontinualno', ELEKTROPRIVREDA, Beograd, br.4, 2007,
pp.59-367.

[10] P.Boyle, G.Paradiso, P.Thelen, Performance Improvements From Use of Low Ripple Thre- Phases
Power Supply for Electrostatic Precipitator, Proceedings of American Ppower Conference-Vol.611, Illinois Institute of Technologys, Feb.1999., Chicago , USA.
[11] Norbert Grass, Werner Hartmann, Michael Klckner, "Application Of Different Types Of HighVoltage Supplies On Industrial Electrostatic Precipitators", IEEE Trans. on Industry Applications,
vol. 40, no. 6, pp. 1513-1520, Nov/Dec 2004.
[12] S.Vukosavi, .Despotovi,Retrofitno napajanje elektrostatikih izdvajaa estica iz dimnih
gasova na termoelektranama, TEHNIKA-Elektrotehnika, Vol.64, No4, pp. 597-605, 2011.
[13] S.Vukosavic, Z.Despotovic, N.Popov, Retrofit Power Supply of Electrostatic Precipitators on
Thermal Power Plant-Morava, PROCEEDINGS of the XVI International Symposium of the Power
Electronics, N.Sad 26-28.X.2011, Vol.T1-1.9, pp. 1-5.
[14] S.Vukosavi, .Despotovi, Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostatikih izdvajaa
na TE Morava, ELEKTROPRIVREDA, br.3, pp.241-249, 2011.
[15] S.Vukosavic, I.Cvetkovic, I.Stevanovic, D.Arnautovic, Hihg Frequency Power Supply For
Electrostatic Precipitators, XIV International Symposium on Power Electronics Ee07, N.Sad, 79 November, 2007, Vol. IP1-1, pp.1-10.
[16] .Despotovi, S.Vukosavi, D.Arnautovi, I. Stevanovi Visokofrekventno napajanje i njegov
uticaj na kvalitet rada ESI, ELEKTROPRIVREDA, Vol.4, pp.132-143, Dec. 2008.
[17] Z.Despotovic, S.Vukosavic, High Frequency Control of Electrostatic Precipitator,
PROCEEDINGS of the XIV International Symposium on Power Electronics, Vol.T4-3.6, pp.1-6,
N.Sad 7.-9.XI.2007.
[18] .Despotovi, S.Vukosavi, Razvoj prototipa visokonaponskog visokofrekventnog transformatora
za napajanje elektrostatikih izdvajaa, ELEKTROPRIVREDA, Godina:LXIII Vol.2, pp.107-116,
Septembar 2010.
[19] Slobodan N.Vukosavic, Nikola Popov, Zeljko V.Despotovic (2010), Power Electronics Solution to
Dust Emissions from Thermal Power Plants, 231-252. In Serbian Journal of Electrical
Engineering 7 (2).
[20] R.Reyes, B.Wallgren, A.Wramdemark, A Novel and Versatile Switched Mode Power Supply for
ESPs, Proceedings of the International Conference-Electrostatic Precipitators, 1998, Kyongju,
Korea.
[21] Norbert Grass, 150/300kV High Voltage Supply with IGBT Inverter for Large Industrial
Electrostatic Precipitators, Industry Applications Conference, 2007, 42nd IAS Annual Meeting,
Conference Record of the 2007 IEEE, 23/10/2007; DOI: 10.1109/IAS.2007.127, New Orleans, LA,
September 2007.
[22] John.C. Fothergill, Philip W.Devine and Paul W. Lefley "A Novel Prototype Design for a
Transformer for High Voltage, High Frequency, High Power Use", IEEE Trans. on Power Delivery,
Vol.16, No.1, January 2001, pp.89-98.
[23] H.A.Pohl, Dielectrophoresis. Cambridge: Cambridge University Press, 1978.
[24] R.N.Guenther, Analysis of kVA Savings with PowerPlus under Certain Conditions, NWLTransforming
the
Future
of
Power
Technology,
January
2009.
www.nwl.com/files/file/PowerPlus/P+kvasaving(1).pdf
[25] R.N.Guenther, High Frequency Switch Mode Power Supplies for Electrostatic PrecipitatorsOperational and Installation Advantages, NWL inc. Bordentown NJ, November 2004.
http://www.luftbrasil.com.br/downloads/NWL/PowerPlus/Boletim/SMPS%20White%20Paper%20
3.pdf

[26]

Z.V.Despotovic, S.N.Vukosavic, M.Terzic (2013), Contemporary Approach to Power of

Electrostatic Precipitators, 260-265. In PROCEEDINGS of the XII International
Conference
INFOTEH 2013, Jahorina, http://www.infoteh.rs.ba/rad/2013/ENS-4/ENS-4-1.pdf
[27] S.N.Vukosavic, Z. V.Despotovic, N.Popov (2012), The Multi Resonant Power Converter topology
for Supplying Electrostatic Precipitators on Thermal Power Plants, Proceedings of the IV
International Conference Power Plants 2012.
http://e2012.drustvo-termicara.com/resources/files/papers/5574a7.pdf

THE INCREASING ENERGY EFFICIENCY OF ELECTROSTATIC

PRECIPITATOR POWER UNITS APPLIED ON THERMAL POWER PLANTS
ABSTRACT: Electrostatic precipitation is one of the most practical methods for separating
particles of coal dust and ash from the flue gases in boilers of thermal power plants (TPP).
Separating the particles of coal dust and ash significantly reduces the negative impact of these
waste materials on the ecosystem. World standards, which are accepted in our country, requires
emission limit values (ELV) of less than 50mg/m, and in some countries of Europe, even less
than 25mg/m. As should be expected continuous decrease ELV in the near future, it might be
time to consider acceptable and promising technologies, and the development of new energy
efficient technologies to reduce emissions of the aforementioned pollutants. A very important
element in electrostatic precipitator (ESP) stations on TPP, in addition to the electrode system
and rapping units are power supplies are used to obtain a controlled DC high voltage, with values
ranging from 30kV-100kV. The power consumption of these units is on the order of 100kVA,
and usually more such units used per one ESP station, so it makes sense to consider and develop
energy efficient high-voltage (HV) power converter topologies for supplying of ESP electrode
system, both from the aspect of energy efficiency, and the aspect of power quality. Therefore, in
this paper, emphasis is given to the formulation of the problem of electrostatic precipitation and
increase energy efficiency HV power supply units of ESP and application of modern topology
power converters, as well as the presentation results of applied scientific research obtained on the
TPP for the last 15 years (during the period 2000- 2015).
Key words: Electrostatic precipitators, thermal power plants, power converter, energy
efficiency, thyristor, IGBT, high voltage, high frequency power, particle emission
Author:
Zeljko V. Despotovic, PhD.E.E
Mihajlo Pupin Institute, University of Belgrade, Serbia
zeljko.despotovic@pupin.rs