ZEN PRIE

Izbor, prevod i komentari

Vladislav Bajac

Beograd, 1980.

SOLJA AJA
Nan-ina, japanskog uitelja zena u periodu
Meii,* posetio je jednog dana neki profesor univerziteta koji je eleo da se kod njega raspita o
zenu.
Nan-in je posluio aj. Napunivi olju svome
gostu, nastavio je da sipa. Profesor je posmatrao
kako se aj preliva, ali kada vie nije mogao da se
suzdri, ree: Puna je. Vie ne moe da stane!"
Kao i ova olja", ree Nan-in, pun si svojih
ubeenja i pretpostavki. Kako mogu da ti objasnim
zen ako prethodno nisi ispraznio svoju olju?"

* Period Meii (1868-1912) je razdoblje takozvanog

prosvetiteljstva" i procvata civilizacije" u kojem se
Japan, posle dugo vremena, otvorio prema Zapadu.

NAI DIJAMANT
NA BLATNJAVOM PUTU
Kudo je bio carev uitelj. I pored toga, obiavao je da putuje sam kao lutajui prosjak.*
Jednom kada je bio na putu za Edo,** kulturni
i politiki centar ogunata,*** stie pred malo
selo zvano Takenaka. Bilo je vee i padala je jaka
kia. Kudo je bio sasvim mokar. Slamnate sandale
su mu se raspale. U prozoru jedne seljake kue
blizu sela primeti etiri-pet pari sandala i odlui
da jedne kupi.
ena koja mu je ponudila sandale, videvi
koliko je mokar, pozva ga da preko noi ostane u
njenom domu. Kudo prihvati, zahvalivi joj. Ue i
izgovori sutru pred porodinim oltarom. Onda bi
predstavljen eninoj majci i njenoj deci. Videvi
da je cela porodica utuena, Kudo upita ta je
posredi.
Moj mu je kockar i pijanica", ree mu domaica. Kada se dogodi da pobedi, pije i postaje
grub. Kada izgubi, pozajmljuje novac od drugih.
Ponekad, kada se sasvim opije, ne doe uopte
kui. Ne znam ta da uradim?"
Ja u mu pomoi", ree Kudo. Evo ti neto
novca. Daj mi krag dobrog vina i neto dobro za
jelo. Onda moe ii. Ja u meditirati kraj oltara."
* Mnogi uitelji zena su upravo na ovaj nain proveli ceo
svoj ivot, ili barem jedan njegov deo.
** Edo- stari naziv za Tokio.
*** Sogunati su pokrajine u Japanu kojima su vladali
oguni (vlastodrci - regenti).

Kada se domain oko ponoi vratio, sasvim

pijan, dreknu: Hej eno, kod kue sam. Ima li
togod za jelo?"
Imam ja neto za tebe" ree Kudo. Uhvatila me je kia i tvoja ena me je ljubazno zamolila
da ostanem ovde preko noi. Zauzvrat, kupio sam
neto vina i ribe, pa moe i ti da se poslui."
ovek se obradova. Odmah ispi vino i lee
na pod. Kudo sede kraj njega, meditirajui.
Ujutru, kada se probudio, mu je zaboravio na
prethodno vee. Ko si ti? Odakle si doao?",
zapita Kuda koji je jo uvek meditirao.
Ja sam Kudo iz Kjota i idem za Edo", odgovori uitelj zena.
ovek se posrami. Iskreno se izvini uitelju
svoga cara.
Kudo se nasmei. Sve u ovom ivotu je nestalno", objasni. ivot je veoma kratak. Ako
nastavi sa kockom i pijenjem, nee ti ostati vremena za bilo ta drugo, a prouzrokovae svojoj
porodici patnje."
Svest mu se probudi kao iz sna. ,,U pravu si",
izjavi Kako ti se ikada mogu oduiti za ovo
divno uenje! Dozvoli mi da te malo ispratim i
ponesem ti stvari."
Ako eli", sloi se Kudo.
Krenue oboje. Kada su preli pet kilometara,
Kudo mu ree da se vrati. Samo jo deset kilometara", molio je Kuda. Nastavie.
5

Moe sada da se vrati", predloi Kudo.

Posle sledeih petnaest kilometara", ovek
odgovori.
Vrati se sada", ree Kudo kada su preli petnaest kilometara.
Pratiu te do kraja svog ivota", izjavi ovek.
Savremeni uitelji zena u Japanu potiu iz
reda jednog uvenog uitelja koji je bio sledbenik
Kuda. Njegovo ime je bilo Mu-nan, ovek koji se
nikada nije vratio.

TAKO DAKLE?
Uitelja zena Hakuina susedi su hvalili kao oveka koji ivi ednim ivotom.
Blizu njega ivela je jedna lepa devojka iji su
roditelji drali prodavnicu hrane. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkrie da je u
drugom stanju. Ovo razljuti roditelje. Devojka ne
htede da prizna ko je otac, ali posle mnogo kinjenja imenova Hakuina.
U velikoj ljutnji roditelji odoe do uitelja.
Tako dakle?", bee sve to on ree.
Kada se dete rodilo, doneli su ga Hakuinu. On
je ve izgubio svoj ugled, to ga nije mnogo brinulo, ali je veoma dobro vodio rauna o detetu.
Dobijao je mleko od svojih suseda i sve drugo to
je detetu trebalo.
Posle godinu dana devojka-majka nije mogla
vie izdrati. Ree roditeljima istinu da je pravi
otac deteta jedan mladi koji je radio na ribljoj
pijaci.
Majka i otac devojke odmah otidoe do Hakuina da ga mole za oprotaj, i iskreno se izvine, a i
da uzmu dete nazad.
Hakuin je bio predusretljiv. Ustupajui im
dete, sve to je rekao bilo je: Tako dakle?"

POSLUNOST
Besede uitelja Benkeia pohaali su ne samo
uenici zena, ve i ljudi iz svih redova i sekti.
On nikada nije citirao sutre niti je povlaivao kolskim predavanjima. Umesto toga, izgovarao je
rei pravo iz svog srca u srca svojih slualaca.
Prisustvo mnogobrojnih slualaca naljutilo je
jednog svetenika niiren sekte* koga su njegove
pristalice napustile da bi sluale o zenu. Sebini
niiren svetenik doe u hram,** odluivi da
raspravlja sa Benkeiem.
Hej, zen uitelju!", uzviknu. ekaj malo.
Ko god te potuje, posluae ono to kae, ali
ovek kao to sam ja te ne potuje. Moe li mene
naterati da ti se pokorim?"
Doi gore do mene i pokazau ti", ree
Benkei.
Svetenik se ponosno progura kroz gomilu do
uitelja.
Benkei se nasmei. Prei na moju levu stranu"
Svetenik poslua.
* Niiren sekta nazvana po budistikom reformatoru iz
13. veka, koji je sproveo nacionalizaciju budizma u
Japanu, drastino se obraunavajui sa svim sektama
koje su mu se usprotivile. Meu njima su bile i sekte
zen, nembucu, ingon i dr.
** Izraz hram u Japanu ne odgovara evropskoj predstavi
hrama. U Japanu je to obino vrlo skromna graevina,
i po materijalu (esto od trske, bambusa) i po veliini

Ne", ree Benkei, bolje emo razgovarati

ako si na desnoj strani. Prei ovde."
Svetenik ponosno prekorai na desno.
Vidi", primeti Benkei, ti mi se pokorava
i ja mislim da si ti veoma plemenita osoba. Sada
sedi i sluaj."

AKO VOLI, VOLI JAVNO

Dvadeset svetenika i jedna svetenica, koju su
zvali Eun, vebalo je meditaciju sa nekim zen
uiteljem.
Eun je bila veoma lepa iako joj je glava bila
obrijana i haljina prosta. Nekoliko svetenika se
tajno zaljubilo u nju. Jedan od njih joj je napisao
ljubavno pismo, traei da se tajno sastanu.
Eun nije odgovorila. Sledeeg dana uitelj je
odrao predavanje grupi i, kada je ono bilo zavreno, Eun ustade. Obraajui se onome koji joj je
pisao, ree: Ako me zaista toliko voli, doi i
zagrli me sada."

10

OGLAAVANJE
Tanzan je napisao ezdeset dopisnica poslednjeg dana svog ivota, i zamolio jednog uenika da
ih poalje. Zatim je preminuo.
Na kartama je pisalo:
Odlazim iz ovog sveta.
Ovo je moje poslednje oglaavanje.
Tanzan
27. juli 1892.

11

MESEC SE NE MOE UKRASTI

Rjokan, uitelj zena, iveo je na najjednostavniji nain u jednoj maloj kolibi u podnoju brda.
Jedne veeri lopov ue u kolibu i otkri da u njoj
nema niega to bi se moglo ukrasti.
Rjokan se vrati i zatee ga. Moda si preao
dug put da me poseti", ree pljakau, ,,i ne bi
trebalo da se vrati praznih ruku. Molim te, uzmi
moju odeu kao poklon."
Lopov ostade zaprepaen. Uze odeu i
pobee.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. Jadnik", sanjario je, voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."

12

HOINOVA POSLEDNJA PESMA

Uitelj zena Hoin je iveo mnogo godina u
Kini. Zatim se vratio u severoistoni deo Japana
gde je poduavao svoje uenike. Kada je ve
sasvim ostario, ispriao im je priu koju je uo
u Kini.
Pria je glasila:
Jedne godine dvadesetpetog decembra Tokufu, koji je bio veoma star, ree svojim uenicima:
Idue godine neu biti iv, pa bi me vi ove godine
trebalo dobro da pazite."
aci pomislie da se ali, ali s obzirom na to
da bee plemenit uitelj, svi ga zauzvrat uveseljavae sledeih dana odlazee godine.
Uoi Nove godine, Tokufu zakljui: Bili ste
mi dobri. Napustiu vas sutra posle podne kada
sneg bude stao."
Uenici su se smejali, mislei da opet govori
besmislice, jer je no bila vedra i bez snega. Ali u
pono sneg poe da pada, a oni sledeeg dana ne
naoe svog uitelja. Odoe u salu za meditaciju.
Tamo je bio preminuo.
Hoin, koji je ispriao ovu priu, ree svojim
uenicima: Nije neophodno da uitelj zena predvidi svoj odlazak, ali ako to zaista zaeli, on to
moe."
Moe li ti?", neko ga zapita.
13

Da", odgovori Hoin, Pokazau vam ta

mogu kroz sedam dana."
Nijedan od uenika mu ne poverova, i veina
je ak zaboravila ovaj razgovor kada ih sledei
put Hoin sakupi.
Pre sedam dana", primeti, rekao sam da
u vas napustiti. Uobiajeno je da se napie oprotajna pesma, ali ja nisam ni pesnik ni kaligraf. Neka neko od vas zapie moje poslednje rei."
Njegovi sledbenici pomislie da se ali, ali
jedan od njih se spremi da pie.
Jesi li spreman?", Hoin zapita.
Da", odgovori ovaj.
Hoin izdiktira:
Dooh iz sjaja
I vraam se sjaju.
ta je to?
Pesmi je nedostajao jedan stih, od uobiajena
etiri, pa mu uenik ree: Uitelju, nedostaje
nam jedan stih."
Hoin, uz riku lava koji pobeuje, povika:
Kaa!" i preminu.

14

BUDA
U Tokiju su u periodu Meii ivela dva uvena
uitelja, ali suprotnih osobina. Jedan, Uno, nastavnik ingona* drao se Budinih pouka veoma savesno. Nikada nije pio opojna sredstva, niti je jeo
posle jedanaest sati ujutru. Drugi uitelj, Tanzan,
profesor filozofije na Carskom univerzitetu, nikada
se nije drao pouka. Kada mu se jelo jeo je, i kada
mu se u toku dana spavalo spavao je.
Jednog dana Uno poseti Tanzana, koji je
upravo pio vino, a to jedan budista ne bi trebalo
ni da okusi.
Zdravo, brate", Tanzan ga pozdravi. Hoe
li neto da popije?"
Nikada ne pijem!", uzviknu Uno sveano.
Onaj koji ne pije i nije ba ovek", ree
Tanzan.
Zar misli da me nazove neovenim, samo
zato to se ne odajem piu!", uzviknu Uno ljuti to.
Ako nisam ovek, ta sam onda?"
Buda", odgovori Tanzan.

* Sekta ingon, druga po veliini u Japanu. Osnovao ju je

Kobo Daii 806. godine. Ponekad je nazivana Mistinom kolom. Ne pripada koli zena.

15

BLATNJAVI PUT
Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovae po
blatnjavom putu. Jaka kia je jo uvek padala.
Dolazei jednim zavijutkom, sretoe lepu devojku u svilenom kimonu i earpi, koja nije mogla
da pree raskre.
Doi, devojko", ree odmah Tanzan. Podigavi je u svoje naruje, prenese je preko blata.
Ekido ne progovori do uvee, sve dok ne stigoe do hrama u kome je trebalo da prenoe. Tada
vie nije mogao da se suzdri. Mi svetenici ne prilazimo blizu enama", ree Tanzanu, posebno ne
mladim i lepim. To je opasno. Zato si ti to uinio?"
Jas sam devojku ostavio tamo", ree Tanzan.
Da li je ti jo uvek nosi?"

16

POREENJE
Buda je izrekao poreenje u jednoj sutri:
Putujui, jedan ovek u polju naie na tigra.
ovek poe da bei, a tigar za njim. Naletevi na
jednu liticu, zadra se za koren divlje puzavice i
zanjiha na ivicom. Tigar ga je njukao odozgo.
Drhtei, ovek pogleda dole, gde je, daleko ispod,
drugi tigar ekao da ga pojede. Samo ga je puzavica drala.
Dva mia, jedan beli i jedan crni, poee malo
po malo da glou puzavicu. ovek vide pokraj
sebe sonu jagodu. Stisnuvi jednom rukom puzavicu, drugom ubra jagodu. Kako je bila slatka!

17

MAJIN SAVET
un, uitelj ingona, bee poznat kao dobar
poznavalac sanskrta u periodu Tokugava.* Kao
mlad, obiavao je da dri predavanja svojoj brai
uenicima.
Njegova majka u za ovo i napisa mu pismo:
Sine, ja mislim da nisi postao Budin poklonik iz elje da za druge postane hodajui renik.
Nema kraja pouavanju i tumaenju, sjaju i slavi.
elela bih da prekine sa tim predavanjima. Zatvori se u neki mali hram u udaljenom delu planine.
Posveti svoje vreme meditiranju i na taj nain
dosegni pravu spoznaju."

* Period Tokugava (1603-1868) u kojem vlada porodica

Tokugava sa prestonicom u Tokiju (Edo). Po ovom
gradu se i period naziva drugim imenom Edo.

18

GLAS JEDNE RUKE

Uitelj hrama Kenin bio je Mokurai, Tiha
Grmljavina. Imao je malog tienika po imenu
Tojo kome je bilo samo dvanaest godina. Tojo
je viao starije uenike kako svako jutro i vee
poseuju uitelja u njegovoj sobi da bi se poduili
sanzenu* ili linom voenju, u okviru kojih su se
obavljali koani** da bi se zaustavila lutanja uma.
Tojo je takoe eleo da obavi sanzen.
Saekaj jo malo'', ree mu Mokurai. Suvie
si mlad."
Ali deak je bio uporan, i uitelj na kraju
pristade.
Uvee, u odreeno vreme, mali Tojo stade na
prag Mokuraieve sobe za sanzen. Udari o gong
* Sanzen je razgovor ,,u etiri oka" izmeu uitelja zena
i uenika.
** Koan je struan naziv za umne vebe koje obavljaju
uenici zena pod nadzorom svojih uitelja. One imaju
za cilj da prodru kroz intelektualne granice uma i dovedu do bljeska iznenadnog neposrednog saznanja, bez
pojmovnog rasuivanja.
Koan se sastoji od pitanja (problema) koje uitelj
postavlja ueniku, posle ega se ovaj povlai u samou
meditiranja pokuavajui da nae reenje. Uenik je
duan da uitelju saopti svoj odgovor, i ako on nije
ispravan, procedura se nastavlja sve dok se do reenja ne
doe. Uobiajeno, ova dugotrajna veba uma dovodi do
vrhunskog zahteva zena - do prosvetljenja (u japanskom jeziku zvanog s a t o r i ) .

19

da najavi svoje prisustvo, u znak potovanja pokloni se tri puta pred vratima, ue i sede ispred uitelja u utivoj tiini.
uje se glas dve ruke kada njima pljesne",
ree Mokurai. Ti mi pokai glas jedne ruke."
Tojo se pokloni i otide u svoju sobu da razmotri ovaj problem. Sa svog prozora u muziku geji.
,,A, imam ga!", izjavi.
Sledee vee, kada ga je uitelj zamolio da
oslika glas jedne ruke, Tojo poe da svira muziku
geji.
Ne, ne", ree Mokurai. Nee s tim uspeti.
To nije glas jedne ruke. Uopte nisi shvatio."
Mislei da bi ga takva muzika mogla omesti,
Tojo se premesti na jedno mirno mesto. Meditirao
je ponovo. ta moe biti glas jedne ruke?" Sluajno zau neko kapanje vode. Imam ga", pomisli Tojo.
Kada se sledei put pojavi pred uiteljem,
Tojo poe da podraava kapanje vode.
ta je to?", zapita Mokurai. To je zvuk kapanja vode, a ne glas jedne ruke. Pokuaj ponovo."
Uzalud je Tojo meditirao da uje glas jedne
ruke. uo je uzdisanje vetra. Ali zvuk je bio odbaen.
uo je krik sove. Ali i to je bilo odbijeno.
Glas jedne ruke nisu bili ni skakavci.
Vie od deset puta je Tojo poseivao Mokuraia sa razliitim zvucima. Svi su bili pogreni.
20

Skoro je godinu dana razmiljao ta bi glas jedne

ruke mogao biti.
Najzad mali Tojo proe kroz pravu meditaciju
i prevazie sve glasove. Nisam vie mogao da nagomilavam", objasnio je docnije, pa sam dosegao
bezglasni glas."
Tojo je pojmio glas jedne ruke.***

*** Pitanje g l a s a j e d n e r u k e je jedno od tri

osnovna problema u zenu koji se postavljaju uenicima,
a nazivaju pitanjima o prirodi Bude". Sva tri nose samo razliita imena za jedno te isto, i svra tri na pitanje
ta je to priroda Bude, odgovaraju isto - nije n i t a.

21

EUNIN ODLAZAK
Kada je zen svetenici Eun bilo ezdeset i
nekoliko godina i vreme da napusti ovaj svet,
zamolila je neke kaluere da u dvoritu naprave
gomilu od drva.
Sevi nepomino u sredinu lomae, Eun
potpali vatru po njenoj ivici.
Svetenice!", povika jedan kaluer, da li
je unutra vrue?"
Takva stvar moe zanimati samo glupaka
kao to si ti", odgovori Eun.
Plamen se podie, i ona nestade.

22

TRI DANA VIE

Suibo, Hakuinov uenik, je bio dobar uitelj.
U periodu letnje izdvojenosti,* doe mu jedan
uenik sa jednog junog ostrva Japana.
Suibo mu zadade problem: Pouj glas jedne
ruke."
Uenik je ostao tri godine, ali nije uspeo da
rei zadatak. Jedne noi doe Suibou sav u suzama. Moram da se vratim na jug postien i zbunjen", ree, jer ne mogu da reim svoj problem."
Saekj nedelju dana i meditiraj bez prestanka", savetova ga Suibo. Ipak se uenik ne prosvetli. Pokuaj jo jednu nedelju", ree Suibo.
Uenik poslua, ali uzalud.
Jo jednu nedelju." Ni ta nije bila od koristi.
U oajanju, uenik preklinjae da bude otputen,
ali Suibo zahtevae meditaciju od jo pet dana.
Bili su bez rezultata. Onda ree: Meditiraj jo
tri dana, i ako ne dostigne prosvetljenje onda se
bolje ubij."
Drugoga dana uenik je bio prosvetljen.

* Uitelji zena (i ne samo uitelji) su se, s vremena na

vreme, potpuno izdvajali iz sveta i provodili izvesne
periode meditirajui u samoi nekog udaljenog mesta.

23

RAZMENA MILJENJA ZA PRENOITE

U sluaju da pokrene i dobije raspravu o budizmu sa onima kod kojih je, svaki lutajui svetenik moe da ostane u zen hramu. Ako je poraen,
mora da ode.
U jednom hramu u severnom delu Japana
ivela su zajedno dva brata svetenika. Stariji je
bio uen, a mlai priglup i bez jednog oka.
Jedan lutajui svetenik naie i zamoli ih za
prenoite, propisno ih pozvavi na diskusiju o
uzvienom uenju. Stariji brat, umoran od napornog rada tog dana, ree mlaem da ga zameni.
Idi i zahtevaj razgovor u tiini", upozori ga.
Tako mladi svetenik i stranac odoe do oltara i sedoe.
Ubrzo posle toga putnik ustade, otide do starijeg brata i ree mu: Tvoj brat je divan mladi.
Porazio me je."
Prepriaj mi razgovor", ree stariji brat.
Pa", objasni putnik, prvo sam ja podigao
jedan prst, predstavljajui Budu, prosvetljenog.
Onda on podie dva prsta, oznaavajui Budu i
njegovo uenje. Ja podigoh tri prsta, predstavljajui Budu, njegovo uenje i njegove sledbenike u
harmoninom ivotu. Zatim on prodrma svojom
stisnutom pesnicom pred mojim licem, pokazujui
da svi pomenuti potiu iz jedne sutine. Tako on
pobedi, i ja nemam prava da ostanem ovde." Ovo
rekavi, putnik otide.
24

Gde je taj ovek?", zapita mlai, dotravi

do svog starijeg brata.
uh da si dobio diskusiju."
Nita ja nisam dobio. Isprebijau ga."
Reci mi temu diskusije", zapita stariji.
Zato li je, im me je ugledao, podigao jedan
prst, vreajui me da imam samo jedno oko.
Poto je stranac, pomislih da treba da budem utiv
prema njemu, pa podigoh dva prsta, estitajui
mu to on ima oba oka. Onda taj neutivi bednik
podie tri prsta, sugeriui da nas dvojica imamo
samo tri oka. Ja se naljutih i pooh da ga udarim,
ali on pobee napolje i to okona stvar!"

25

GLAS SREE
Posle Benkeieve smrti, jedan slepi ovek, koji
je iveo u blizini uiteljevog hrama, ree prijatelju:
Poto sam slep, ne mogu da vidim ovekovo lice,
pa moram da mu ocenjujem karakter po zvuku njegovog glasa. Obino, kada ujem nekoga da drugome estita na njegovoj srei ili uspehu, ujem i
skriveni ton zavisti. Kada se izjavljuje sauee
zbog nesree drugog, ujem radost i zadovoljstvo,
kao da je onom to sauestvuje zaista drago to
je neto dobiti ostalo u njegovom sopstvenom
svetu.
Sudei po onome koliko ja znam, Benkeiev
glas je uvek bio iskren. Kad god je iskazivao sreu,
nisam uo nita osim sree, i kad god je iskazivao
tugu, tuga je bila sve to sam uo."

26

OTVORI SVOJU SOPSTVENU RIZNICU

Daiu u Kini poseti uitelja Basoa. Baso ga
upita: ta trai?"
Prosvetljenje", odgovori Daiu.
Ima svoju sopstvenu riznicu. Zato trai
van nje?", zapita Baso.
Daiu upita: Gde je moja riznica?"
Baso odgovori: To to trai je tvoja riznica."
Daiu je bio prosvetljen! Posle toga, uvek je
pourivao svoje prijatelje: Otvorite svoje sopstvene riznice i upotrebite to blago."

27

NEMA VODE, NEMA MESECA

Kada je svetenica ijono uila zen kod
Bukoa iz Engakua, nije dugo uspevala da dosegne
plodove meditacije.
Jedne meseinom osvetljene noi, nosila je
vodu u jednom starom vedru vezanom bambusom.
Iznenada, bambus se pokida i dno otpade. U tom
trenu se ijono oslobodi!
U znak seanja na ovaj momenat, napisa
pesmu:
Na ovaj i onaj nain pokuah da spasem
staro vedro
Jer su veze od bambusa oslabile i mogle
da popucaju
Sve dok najzad dno ne otpade.
Nema vie vode u vedru!
Nema vie meseca u vodi!*

* Zen tj. 'an uitelji za opisivanje Naglog prosvetljenja

esto koriste metaforu buretu je otpalo dno." Kada se
to dogodi, sva sadrina odjednom nestaje. U primeni
kod doivljavanja Naglog prosvetljenja, to znai da su
svi ovekovi problemi odjednom reeni; ne u smislu
nekog odreenog (pozitivnog) reenja, ve u smislu da
su svi problemi prestali da budu problemi.

28

POSETNICA
Keiu, veliki uitelj zena u periodu Meii,
bio je poglavar Tofuku crkve u Kjotu. Jednoga
dana guverner Kjota ga potrai po prvi put.
Njegov pratilac mu predade guvernerovu posetnicu, na kojoj je pisalo: Kitagaki, guverner
Kjota.
Nemam ja posla sa takvim ovekom", ree
Keiu svom pratiocu. Reci mu da ode odavde."
Pratilac odnese posetnicu nazad, izvinjavajui
se. Moja je greka", ree guverner, i olovkom
precrta rei guverner Kjota. Zamoli ponovo svog
uitelja."
O, je li to Kitagaki?", uzviknu uitelj kada
vide posetnicu. Hou da vidim tog oveka."

29

SVE JE NAJBOLJE
Kada je jednom etao pijacom, Banzan zau
razgovor izmeu kasapina i njegove muterije.
Daj mi najbolji komad mesa koji ima",
ree muterija.
Sve je u mojoj radnji najbolje", odgovori
kasapin. Ne moe se ovde nai nijedan komad
mesa koji nije najbolji."
Uz ove rei Banzan se prosvetli.

30

JEDAN OSMEH ZA CEO IVOT

Mokugen se nije nasmejao do poslednjeg dana
svog ivota. Kada mu je dolo vreme da napusti
svet, ree svojim odanim uenicima: Uili ste
kod mene vie od deset godina. Pokaite mi pravo
tumaenje zena. Ko se najjasnije izrazi, bie moj
naslednik i primie moju odoru i zdelu."
Svi se zagledae u Mokugenovo ozbiljno lice,
ali niko ne odgovori.
Eno, uenik koji je uz uitelja proveo dugo
vremena, prie krevetu i priblii posudu sa lekovima. To je bio njegov odgovor.
Uiteljevo lice posta jo ozbiljnije. Je li to
sve to si razumeo?", zapita.
Eno prie i vrati posudu gde je bila.
Prekrasan osmeh obasja Mokugenovo lice.
Nitkove", ree Enuu. Radio si sa mnom deset
godina, a jo nisi video moje celo telo. Uzmi odoru
i zdelu. One pripadaju tebi."

31

ZEN SVAKOG TRENA

Uenici zena su sa svojim uiteljima najmanje
deset godina pre no to se usude da poduavaju
druge.
Nan-ina poseti Teno koji je, proavi i svoje uenje, postao uitelj. Zadesi se da taj dan bude
kiovit, pa Teno obu klompe i ponese kiobran.
Poto ga je pozdravio, Nan-in primeti: Pretpostavljam da si svoje klompe ostavio u predvorju. Hteo
bih da znam da li ti kiobran stoji levo ili desno
od klompi."
Teno, zbunjen, nemade brz odgovor. Shvatio
je da nije sposoban da svakog trena uz sebe ima
zen. Posta Nan-inov uenik, uivi jo est godina
da bi dosegao prisustvo zena u svakom trenu.

32

OBJAVLJIVANJE SUTRI
Poklonik zena, Tecugen odlui da u Japanu
objavi sutre, koje su u to vreme bile dostupne samo na kineskom jeziku. Knjige je trebalo tampati
na drvenim ploama* u izdanju od sedam hiljada
primeraka, to je bio ogroman poduhvat.
Tecugen krenu na put da bi sakupio poklone
u ovu svrhu. Nekolicina podravalaca bi mu dala
stotinak zlatnika, ali u veini sluajeva primao bi
samo novie. Svakom darodavcu bi zahvaljivao
podjednako. Posle deset godina, Tecugen je imao
dovoljno novca da zapone svoj zadatak.
U to vreme se dogodi da reka Ui pone da
plavi. Pojavi se i glad. Tecugen uze novac koji je
sakupio za knjige i potroi ga da bi spasao ljude
od gladovanja. Zatim nanovo zapoe svoj posao
oko sakupljanja.
Nekoliko godina kasnije proiri se zemljom
neka epidemija. Tecugen dade novac koji je sakupio za pomo svom narodu.
I po trei put zapoe svoj posao, i posle dvadeset godina elja mu bi ispunjena. tamparske
ploe od kojih je napravljeno prvo izdanje sutri,
danas se mogu videti u manastiru Obaku u Kjotu.
Japanci priaju svojoj deci da je Tecugen napravio tri zbirke sutri, i da su prve dve nevidljive
zbirke ak nadmaile poslednju.
* Drvene ploe u koje su urezivana slova.

33

SPAVANJE PO DANU
Uitelj Sojen aku je otiao sa ovog sveta
kada mu je bila ezdeset i jedna godina. Ispunivi
svoj ivotni zadatak, za sobom je ostavio veliko
uenje, u mnogome bogatije od veine uitelja
zena. Njegovi uenici su obiavali da spavaju po
danu usred leta. Iako je ovo previao, on lino
nikada nije protraio vreme.
Kada mu je bilo samo dvanaest godina, ve je
izuavao teorijska razmatranja Tendai filozofije .*
Jednog letnjeg dana vazduh bee tako sparan da
mali Sojen, dok je uitelj bio odsutan, isprui
noge i zaspa.
Tri asa prooe kada, iznenada probuen,
u uitelja kako ulazi. Bilo je kasno: leao je ispruen ba preko praga.
Oprosti, oprosti" proapta njegov uitelj,
paljivo preskoivi preko Sojenovog tela kao da
je pripadalo nekom uzvienom gostu. Posle ovoga,
Sojen vie nikada nije zaspao poslepodne.

* kolu Tendai u Kini je osnovao Ci-i, a u Japan ju je

preneo Dengjo Daii 804. godine. esto se naziva i
kolom Lotus zbog baziranja svoje filozofije na Lotus
sutri. Njena doktrina govori o tzv. trojnoj Istini, po
principu: tri-je-tri-u-jednom.

34

U ZEMLJI SNOVA
Na kolski uitelj obiava da zadrema
svako popodne", priao je jedan uenik Sojen
akua. Mi deca smo ga pitali zato to radi, a on
nam je odgovorio: Odlazim u zemlju snova da se
sretnem sa starim mudracima, kao to je i Konfucije radio."
Kada bi Konfucije spavao, sanjao je drevne
mudrace i kasnije o tome priao svojim pratiocima.
Jednoga dana bilo je izuzetno toplo, pa neki
od nas zadremae. Na uitelj nas izgrdi. Ili smo
u zemlju snova da se sretnemo sa drevnim mudracima, kao to je i Konfucije inio", objasnismo.
ta su poruili ti mudraci?" zahtevao je da sazna
na uitelj. Jedan od nas odgovori: Otili smo u
zemlju snova i sreli mudrace. Pitali smo ih da li na
uitelj dolazi tamo svako popodne, ali nam oni rekoe da takvog oveka nikada nisu videli."

35

OUOV ZEN
ou je poeo da ui zen kada mu je bilo
ezdeset godina i nastavio dok mu nije bilo osamdeset, kada je spoznao zen. Poduavao je druge od
svoje osamdesete do stodvadesete godine.
Jednom ga jedan uenik upita: Ako nemam
nita na umu, ta da radim?"
ou odgovori: Izbaci to napolje."
Ali ako nemam nita, kako to mogu da
izbacim?", nastavi ovaj sa ispitivanjem.
Pa", ree ou, onda to iznesi."

36

ODGOVOR MRTVACA
Kada je Mamija, koji je docnije postao vrlo
poznati propovednik, otiao kod jednog uitelja
zbog linog voenja, dobi zadatak da objasni
glas jedne ruke.
Mamija se usredsredi da objasni glas jedne
ruke. Ne trudi se dovoljno", ree mu uitelj.
Previe si se vezao za hranu, bogatstvo, stvari i
taj glas. Bilo bi bolje da si mrtav. To bi reilo
problem."
Sledei put kada se Mamija pojavi pred svojim
uiteljem, ponovo mu bi postavljeno pitanje o
glasu jedne ruke. Mamija se iznenada srui kao
mrtav.
Mrtav si, vidim", primeti uitelj. Ali ta je
sa glasom?"
To jo nisam reio", odgovori Mamija, pogledavi gore.
Mrtvaci ne govore", ree uitelj. Izlazi!"

37

ZEN U PROSJAKOM IVOTU

Tosui je bio poznati uitelj zena svoga vremena. iveo je u nekoliko hramova u raznim pokrajinama.
U poslednjem hramu koji je posetio, sakupilo
se toliko mnogo sledbenika da im Tosui ree da
namerava sasvim da prestane sa predavanjima. Savetovao im je da se raziu i krenu gde god ko eli.
Posle toga mu se izgubio svaki trag.
Tri godine kasnije, jedan od njegovih uenika
ga pronae. iveo je sa nekim prosjacima pod jednim mostom u Kjotu. Ovaj odmah poe preklinjati
da ga Tosui uzme na uenje.
Ako moe da radi ono to i ja radim makar
nekoliko dana, moda u hteti", odgovori Tosui.
Tako se pomenuti uenik preobue u prosjaka
i provede dan sa Tosuiem. Sledeeg dana jedan od
prosjaka umre. Tosui i njegov uenik u pono odnee telo i spalie ga na obronku planine. Posle
toga se vratie u svoj zaklon pod mostom.
Tosui vrsto spavae ostatak noi, ali uenik
ne mogae. Kada doe jutro, Tosui ree: Danas
ne moramo da prosimo hranu. Na mrtvi prijatelj
je ostavio za sobom neto hrane." Ali uenik ne
bee u stanju da pojede ni zalogaj.
Rekao sam da nee moi da radi ono to i
ja", zakljui Tosui. Odlazi odavde i vie mi ne
dosauj."
38

LOPOV KOJI JE POSTAO UENIK

Jedne veeri dok je iiri Koun izgovarao
sutre, ue lopov sa isukanim maem traei novac
ili ivot.
iiri mu ree: Ne uznemiravaj me. Novac
moe nai u onoj fioci", a zatim se vrati svom
recitovanju.
Neto posle toga, stade i povika: Ne uzimaj
sve. Treba mi neto od ega u sutra da platim porez."
Uljez pokupi vei deo novca i krenu.
Zahvali oveku kad primi poklon", iiri
dodade. ovek mu se zahvali i utee.
Nekoliko dana kasnije oveka uhvatie i on,
izmeu ostalog, priznade i nedelo protiv iirija.
Kada iirija pozvae kao svedoka, on ree: Ovaj
ovek nije lopov, barem to se mene tie. Ja sam
mu novac dao i on mi se na tome zahvalio."
Kada je odleao svoju kaznu, ovek je otiao
kod iirija i postao njegov uenik.

39

DOBRO I LOE
Kada je Benkei odravao asove izdvojenog
usredsreivanja, na njih su dolazili mnogi uenici.
U vreme jednog takvog okupljanja, jedan uenik
je uhvaen u krai. Stvar je prijavljena Benkeiu uz
zahtev da prestupnik bude iskljuen. Benkei se na
to nije osvrtao.
Kasnije, isti uenik je uhvaen na slinom
delu, i Benkei opet na ovo ne obrati panju. To
naljuti druge uenike, koji sastavie peticiju traei
otputanje lopova, uz izjavu da e u suprotnom
cela grupa otii.
Kada Benkei proita peticiju, pozva ih sve
pred sebe. Vi ste mudra braa", ree im. Vi
znate ta je dobro, a ta loe. Ako elite, moete
otii da uite negde drugde, ali ovaj jadni brat jo
ne zna ni ta je dobro a ta loe. Ko e ga tome nauiti, ako ne ja? Ja u ga ovde zadrati, makar i
svi vi otili."
Kia suza obli lice brata koji je krao. elja za
kraom potpuno ieze.

40

KRTI UMETNIK
Gesen je bio umetnik svetenik. Pre nego to
bi poinjao da crta ili slika, uvek bi zahtevao da
mu se plati unapred, a cene su mu bile visoke. Bio
je poznat kao krti umetnik".
Jednom ga jedna geja pozva da joj slika. Koliko moe da plati?", raspitivao se Gesen.
Koliko god zatrai", odgovori devojka, ali
elim da posao obavi preda mnom."
Odreenog dana Gesen bi pozvan kod geje,
koja je prireivala gozbu za svog gazdu.
Gesen napravi sliku. Kada je bila gotova, zatrai
do tada najveu sumu. Bila mu je isplaena. Tada
se geja okrenu gazdi govorei: Sve to ovaj umetnik hoe je novac. Njegovo slikanje je dobro, ali
mu je um pokvaren; novac ga je uprljao. Kada ga
stvori tako gnusan um, njegovom radu ne pristaje
da bude izloen. On je jedino dovoljno dobar za
jednu od mojih podsuknji."
Skinuvi suknju, ona zatrai od Gesena da
napravi drugu sliku na pozadini njene podsuknje.
Koliko e da plati?", upita Gesen.
O, bilo koju cenu", odgovori devojka.
Gesen izree preteranu cenu i, naslikavi sliku
onako kako mu je bilo traeno, otide.
Kasnije su se saznali razlozi Gesenove elje za
novcem.
41

Njegovu pokrajinu esto je pustoila glad i

nematina. Bogati nisu pomagali sirotinji. Gesen je
imao skriveno skladite, za koje niko nije znao, u
kojem je drao itarice, spremne za ovakve vanredne prilike.
Put od njegovog sela do Narodne kapele je bio
u vrlo loem stanju i mnogi su putnici stradali
prolazei njime. Zaeleo je da izgradi bolji
put.
Njegov uitelj je umro ne ostvarivi svoju
elju da sagradi hram, i Gesen je eleo da zavri
ovaj hram umesto njega.
Kada je ispunio svoje tri elje, Gesen je bacio
etkicu i slikarski pribor, povukao se u planine,
i vie nikada nije slikao.

42

TAAN PRORAUN
Sen no Rikju, uitelj ajne ceremonije, zaele
da okai korpu sa cveem na jedan stub. Zamoli
jednog tesara da mu pomogne, govorei mu vie"
ili nie", levo" ili desno", sve dok nije pronaao pravo mesto. Eto, tu", ree najzad Sen no
Rikju.
Tesar, da bi proverio uitelja, oznai mesto a
onda se napravi kao da ga je zaboravio. Je li ovde
bilo? Ili moda ovde?", pitao je tesar, pokazujui
razliita mesta na stubu.
Ali uiteljev oseaj za razmeru bee toliko
istanan, da nije potvrdno odgovorio sve dok tesar
ponovo nije stigao do istovetnog mesta koje je
uitelj ranije odredio.

43

BUDA GARAVOG NOSA

Jedna je svetenica, koja je bila u potrazi za
prosvetiteljem, napravila statuu Bude i obloila
je zlatnini listom. Kud god je ila, nosila je svog
zlatnog Budu sa sobom.
Godine su prole i, jo uvek nosei svog Budu,
svetenica odlui da ostane u jednom malom hramu u unutranjosti u kojem je bilo mnogo Buda,
svaki sa svojim posebnim oltarom.
Svetenica zaele da okadi pred svojim zlatnim Budom. Poto joj se nije dopala ideja da se
miris rairi i do drugih, smislila je levak kroz koji
se dim uzdizao samo do njene statue. Ali od gara
zlatnom Budi pocrne nos, to ga uini posebno
runim.

44

RJONENINA JASNA SPOZNAJA

Budistika svetenica poznata kao Rjonen,
rodila se 1797. godine. Bila je unuka uvenog japanskog ratnika ingena. Imala je pesniku duu i
toliko zanosnu lepotu, da je ve u sedamnaestoj
godini bila u cariinoj pratnji kao jedna od dvorskih dama. Ve tako mladu, oekivala je slava.
Voljena carica iznenada umre i Rjonenini snovi puni nade, iezoe. Postade svesna nestalnosti
ivota u ovom svetu. Tada i zaele da izuava zen.
Njena rodbina se sa ovim ne sloi i praktino
je prisili da se uda. Uz obeanje da moe postati
svetenica kada rodi troje dece, Rjonen pristade.
Pre no to je napunila dvadesetpetu godinu, ispunila je uslov. Mu i roaci je vie ne mogae odvraati od njene elje. Obrijala je glavu, uzela ime
Rjonen, to znai spoznati jasno, i krenula na svoje
hodoae.
Stie u grad Edo i zamoli Tecugjua da je primi
za uenika. Bacivi letimian pogled na nju, uitelj
je odbi jer bee suvie lepa.
Rjonen otide do drugog uitelja, Hakua.
Hakuo je odbi iz istog razloga, rekavi joj da bi
njena lepota samo stvarala neprilike.
Rjonen tada uze vrelo elezo i prisloni ga uz
svoje lice.. Za nekoliko trenutaka njene lepote zauvek nestade.

45

Hakuo je tada prihvati za uenika. U spomen

ove prilike, Rjonen na poleini ogledalca napisa
pesmu:
U slubi svoje carice palila sam tamjan
da namiriem svoje gizdave haljine,
Sada kao prosjak bez doma palim svoje lice
da stupim u zen hram.
Pred odlazak sa ovog sveta, Rjonen napisa jo
jednu pesmu:
ezdesetest puta gledale su ove oi
smenu jeseni.
Dovoljno sam ispitivala meseev sjaj,
Ne pitam vie.
Sluam samo glas borova i kedrova kada
vetar miruje.

46

KISELI MISO
Kuvar svetenik Dairjo, u Benkeievom samostanu, odlui da dobro pazi na zdravlje svog starog
uitelja, i da mu, daje samo sve miso.* Benkei,
primetivi da je posluen boljim misom nego njegovi uenici, zapita: Ko je danas kuvar?"
Poslae Dairja pred njega. Benkei saznade da
prema svojim godinama i poloaju treba da jede
samo sve miso. Ree kuvaru: Znai, ti misli
da ja uopte ne bi trebalo da jedem." Rekavi ovo,
ue u svoju sobu i zakljua vrata.
Dairjo je, sedei pred vratima, molio uitelja
da mu oprosti. Benkei ne htede da mu odgovori.
Sedam dana je Dairjo sedeo pred vratima, a Benkei
unutra.
Najzad, u oajanju, jedan sledbenik glasno
povika Benkeiu: Moda si i u pravu, ali ovaj mladi
uenik ovde mora da jede. On bez hrane ne moe
veno!"
Na to Benkei otvori vrata. Smeio se. Ree
Dairju: Traim da jedem istu hranu kao i ostali
moji uenici. Kada postane uitelj, ne elim da
ovo zaboravi."

* Miso - kaa od sojinog graha pomeana sa penicom i

kvascem, koja brzo uskisne. U Japanu, Kini, Indiji jede
se i kao sos, uz ribu, hladno mleko i dr.

47

ONAJ KOJI DAJE TREBALO BI DA

BUDE ZAHVALAN
Dok je Seisecu bio stareina Engaku kole u
Kamakuri,* traio je vee prostorije od onih u
kojima je poduavao, jer su ove bile ve pretrpane.
Umezu Seibei, trgovac iz Eda, odlui da daruje
petstotina zlatnika, zvanih rjo, za izgradnju prostranije kole. Ovaj novac on donese uitelju.
Seisecu ree: Dobro. Uzeu ga."
Umezu dade Seisecuu vreu sa zlatom, ali bi
nezadovoljan uiteljevim stavom. ovek je mogao
iveti itavu godinu sa tri rjoa, a trgovcu za svih
petstotina nije ak bilo ni zahvaljeno.
U toj vrei je petstotina rjoa", dade Umezu
do znanja.
To si mi ve rekao", odgovori Seisecu.
J a k o sam bogat trgovac, petstotina rjoa je
mnogo novaca", ree Umezu.
eli li da ti na tome zahvalim?", upita Seisecu.
Trebalo bi", uzvrati Umezu.
Zato bih?", upita Seisecu. Onaj koji daje
trebalo bi da bude zahvalan".
* Pria je iz perioda Kamakura (1186-1332) u kojem je
najmonija bila porodica Minamoto. Ona je krajem 12.
veka svoje sedite razdvojila od prestonice nominalnih
vladara u Kjotu i prenela ga u mesto Kamakura.

48

POSLEDNJA PISMENA VOLJA

Ikju, uveni uitelj zena u periodu Aikaga,*
bio je carev sin. Kada je jo bio vrlo mlad, njegova
majka napusti dvor i ode da izuava zen u jednom
hramu. Na isti nain i princ Ikju postade uenik.
Kada mu je majka umrla, ostavila je za sobom
jedno pismo. U njemu je pisalo:
Za Ikjua:
Zavrila sam svoj rad u ovom ivotu i sada se
vraam Venosti. elim da postane dobar uenik
i da spozna svoju budistiku prirodu. Saznae
da li sam u paklu i da li sam uvek uz tebe ili ne.
Ako postane ovek koji smatra da su Buda
i njegov pratilac Bodidarma** tvoje line sluge,
moe da ostavi svoje izuavanje i rad za oveanstvo. Buda je propovedao etrdesetdevet godina i za sve to vreme nije smatrao neophodnim
da progovori ni jednu re. Trebalo bi da zna zato. Ali ako ne zna, a jo uvek eli, suzdri se od
uzaludnog razmiljanja.
Tvoja majka,
Neroena, neumrla.
Septembra prvog.
* Vladavina porodice Aikaga (1392-1603), koja prestonicu prethodnog Kamakura perioda vraa iz Kamakure u Kjoto. Vei deo ovog razdoblja karakteriu
ratovi i nemiri. Ovo doba je poznato i pod imenom
Sengoku, kao i mrani period".
** Bodidarma (470-543), indijski budista koji je u 6.

49

P. S.
Svrha Budinog uenja je uglavnom prosvetljenje drugih. Ako se oslanja na bilo koji od njegovih metoda, nisi nita drugo do glupa buba. Postoji
80.000 knjiga o budizmu, i ako bi ih sve proitao,
a ni tada ne ugleda svoju sopstvenu prirodu, onda
nee razumeti ak ni ovo pismo.
Ovo je moja poslednja volja.

veku nove ere preao u Kinu i preneo budizam osnovavi budistiku kolu zvanu h a n a (u kineskom izgovoru ' a n ), a u Japanu nazvanu z e n. U Kini
Bodidarmino ime je bilo Pu-ti-ta-mo, a u Japanu

Daruma.

Iako se za zen u Japanu znalo jo u Nara periodu

(8. vek), ova nauka zadobija svoju kulturnu vanost
tek u 13. veku s pojavom kole Rinzai, iji je osniva
Eisai.

50

UITELJ AJNE CEREMONIJE

I UBICA
Taiko, ratnik koji je iveo u Japanu pre perioda Tokugava, izuavao je a-no-ju* sa Sen no Rikjuom, uiteljem kojeg je karakterisala mirnoa i
zadovoljstvo.
Taikov pratilac, ratnik Kato, ushienje svog
pretpostavljenog za ajnom ceremonijom protumaio je kao zanemarivanje dravnih poslova, pa zato
odlui da ubije Sen no Rikjua. Pretvarajui se da
dolazi slubenim poslom, uspe da bude pozvan na
aj kod uitelja ajne ceremonije.
Uitelj, koji bee vrlo iskusan u svojoj umetnosti, letiminim pogledom otkri ratnikovu nameru, pa zamoli Kata da ostavi napolju, svoj ma pre
no to ue u sobu za ceremoniju, objanjavajui
mu da a-no-ju sam po sebi predstavlja miroljubiv
in.
Kato za ovo ne htede ni da uje. Ja sam ratnik", ree. Ja uvek uza se imam svoj ma. a-no-ju
ili ne, ja svoj ma ne ostavljam."
,,U redu. Ponesi svoj ma i poslui se ajem",
pristade Sen no Rikju.
* Ca-no-ju je japanski izraz koji oznaava ajnu ceremoniju, koja je oduvek smatrana jednom od u m e t n o s t i zena, kao to su i: sumie slikarstvo, knjievnost (haiku poezija ), maevanje, gaanje iz hika, araniranje cvea (ikebana).

51

Voda u kotliu na vatri od umura je kljuala.

Iznenada, Sen no Rikju prevrnu kotli. itei,
podie se para i ispuni sobu dimom i pepelom.
Zaprepaen, ratnik istra napolje.
Uitelj se izvine. Moja je greka. Vrati se i
ispij aj. Ovde je tvoj ma, pokriven pepelom.
Oistiu ga i dau ti ga."
Ratnik shvati da u ovoj situaciji ne bi ba
uspeo da ubije uitelja, pa odustade od te namere.

52

PRAVI PUT
Upravo pred smrt, Ninakavi doe u posetu
uitelj zena Ikju. Hoe li da te povedem?", upita Ikju.
Ninakava odgovori: Doao sam sam i otii u
sam. Od kakve pomoi ti moe da mi bude?"
Ikju odgovori: Ako misli da zaista dolazi i
odlazi, to je zabluda. Dozvoli mi da ti pokaem
put na kome nema dolaska i odlaska."
Ovim reima Ikju objasni put tako jasno, da se
Ninakava nasmei i preminu.

53

VRATNICE RAJA
Vojnik po imenu Nobuige doe kod Hakuina i
zapita ga: Postoje li zaista raj i pakao?"
Ko si ti?", upita Hakuin.
Ja sam samuraj*", odgovori ratnik.
Ti, vojnik!", uzviknu Hakuin. Koji bi to
vladar tebe hteo za svog uvara? Lice ti je kao u
prosjaka."
Nabuige se toliko razbesne da poe da vadi
svoj ma, ali Hakuin nastavi: Pa ti ima ma!
Oruje ti je verovatno previe tupo da bi mi odseklo glavu."
Kada Nabuige izvue ma, Hakuin primeti:
Ovde se otvaraju vratnice pakla!"
Na ove rei samuraj, shvativi uiteljevu pouku, vrati svoj ma u korice i pokloni se.
Ovde se otvaraju vratnice raja", ree Hakuin.

* Samuraj - pripadnik ratnike klase u Japanu, na koju

je zen imao jak pozitivan uticaj. Mnogi samuraji su
ak bili direktni prenosioci zena (i prostorno i vremenski).

54

VOJNICI OVEANSTVA
Jednom prilikom je jedna divizija japanske armije uestvovala u manevrima. Neki od oficira naoe za shodno da svoj tab smeste u Gasanov
hram.
Gasan ree svom kuvaru: Oficirima spremaj
istu hranu kao i nama."
Ovo naljuti oficire koji su navikli na sasvim
drugaije ophoenje prema njima. Jedan prie
Gasanu i ree: ta ti misli, ko smo mi? Mi smo
vojnici koji rtvuju svoje ivote za svoju otadbinu.
Zato sa nama ne postupa shodno tome?"
Gasan ozbiljno odgovori: ta ti misli, ko
smo mi? Mi smo vojnici oveanstva koji tee da
spasu sva oseajna bia."

55

TUNEL
Zenkai, sin samuraja, doputova u Edo gde postade pratilac jednog visokog slubenika. Zaljubi
se u slubenikovu enu i bi otkriven. U samoodbrani, usmrti sluebnika, a zatim pobee sa
enom.
Oboje kasnije postadoe kradljivci. Ali ena
bee toliko pohlepna, da se Zenkaiu poe gaditi.
Na kraju, ostavivi je, otputova daleko, u pokrajinu
Blizen, gde postade lutajui prosjak.
Da bi se iskupio za svoju prolost, Zenkai
odlui da u svom ivotu uini neko dobro delo.
Znajui za opasni put koji se pruao nad jednom
liticom, a bio uzrok smrti i povreda mnogih ljudi,
on odlui da probije tunel kroz planinu.
Dok je danju prosio, Zenkai je nou kopao
tunel. Kada je prolo trideset godina, tunel je bio
684 metra dug, 6 metara visok i 9 metara irok.
Dve godine pre no to je posao bio gotov, sin
slubenika koga je usmrtio, a koji bee iskusan
maevalac, pronae Zenkaia i doe da ga iz osvete
ubije.
Dau ti rado svoj ivot", ree Zenkai. Samo
mi dopusti da zavrim ovaj posao. Onog dana kada
bude gotov, moe me ubiti."
Tako mladi saeka na taj dan. Nekoliko
meseci proe, a Zenkai je i dalje kopao. Mladi se
umori ne radei nita i poe da mu pomae u ko56

panju. Pomaui mu godinu dana, poe se diviti

Zenkaievoj vrstoj volji i karakteru.
Najzad tunel bee zavren i ljudi mogae da ga
bezbedni koriste.
Sada mi odseci glavu", ree Zenkai. Moj posao je obavljen."
Kako mogu odsei glavu svom sopstvenom
uitelju?", upita mladi sa suzama u oima.

57

U RUKAMA SUDBINE
Veliki japanski ratnik Nobunaga odlui da
napadne neprijatelja iako je imao deset puta manje ljudi od protivnika. On je znao da e pobediti,
ali su njegovi vojnici bili sumnjiavi.
Usput se zaustavi kod svetilita into i ree
svojim ljudima: Poto posetim svetilite, baciu
novi. Ako padne kruna, pobediemo; ako padne
pismo, izgubiemo. Sudbina nas dri u svojoj
ruci"
Nobunaga ue u svetilite i pomoli se u tiini.
Zatim izae i baci novi. Pade kruna. Vojnici
tako uahu za borbom, da bitku lako dobie.
Niko ne moe izmeniti ruku sudbine", ree
mu njegov pratilac posle boja.
Zaista ne moe", ree Nobunaga, pokazujui
novi koji je bio dvostruk, sa krunama na obe
strane.

58

UBIJANJE
Gasan jednoga dana savetovae svoje poklonike: Oni koji govore protiv ubijanja i koji zahtevaju potedu ivota svih svesnih bia, u pravu su.
Dobro je ak tititi ivotinje i insekte. Ali ta sa
onim osobama koje ubijaju vreme, ta sa onima
koji unitavaju zdravlje, i onima koji unitavaju
politiku ekonomiju? Ne bismo smeli da ih previdimo. ta vie, ta sa onim koji propoveda bez
prosvetljenja? Taj ubija budizam."

59

OZNOJENI KASAN
Kasan bee pozvan da odri slubu na pogrebu
jednog pokrajinskog vladara.
Nikada ranije nije sreo vladare i plemstvo, pa
postade nervozan. Kada ceremonija poe, Kasan se
preznoji.
Posle ovoga, vrativi se, sakupi svoje uenike.
Kasan priznade da jo nije sposoban da bude uitelj jer mu nedostaje istovetnost dranja meu
uglednim svetom i onog koje poseduje u izdvojenosti hrama. Kasan dade ostavku i postade uenik
jednog drugog uitelja. Posle osam godina vrati se
svojim uenicima, prosvetljen.

60

PODINJAVANJE DUHA
Jedna mlada ena se ozbiljno razbole. Toliko
te volim", ree svom muu, i ne elim da te napustim. Nemoj otii od mene nijednoj drugoj eni.
Ako to uini, vratiu se kao duh i prouzrokovau
ti beskrajne patnje."
Uskoro ena preminu. Mu potovae njenu poslednju elju prva tri meseca, ali onda
srete drugu enu u koju se zaljubi. Uskoro se
verie.
Odmah posle veridbe, duh se poe svake noi
pojavljivati pred ovekom, optuujui ga to nije
odrao obeanje. Duh bee prevejan. Znao je tano
ta se dogaa izmeu njega i njegove nove dragane.
Kada god bi svojoj verenici dao neki poklon, duh
bi ga opisao u detalje. ak bi ponovio i razgovor,
to je oveka toliko muilo da nije mogao nou
oka da sklopi. Neko mu ree da svoju muku ispria uitelju zena koji je iveo u blizini sela. Naposletku, u oajanju, jadnik otide do njega da trai
pomo.
Tvoja biva ena je postala duh i zna sve to
i ti", komentarisao je uitelj. ta god uradi ili
kae, ta god pokloni svojoj dragani, on zna.
Mora da je vrlo mudar duh. Zaista, trebalo bi da se
divi takvom duhu. Sledei put kad se pojavi, nagodi se sa njim. Reci mu da toliko mnogo zna da
od njega ne moe nita da sakrije i da mu, ako ti
61

odgovori na jedno pitanje, obeava da e raskinuti veridbu i ostati sam."

Koje to pitanje moram da mu postavim?",
upita ovek.
Uitelj odgovori: Uzmi punu aku sojinog
zrnevlja i pitaj ga koliko tano zrna dri u ruci
Ako ne ume da ti odgovori, znae da je on samo
tvorevina tvoje mate i vie te nee uznemiravati"
Sledee noi, kada se duh pojavi, ovek mu
stade laskati i ree mu da on zna sve.
Tano", odgovori duh, a znam i da si danas
iao da poseti uitelja zena."
Poto toliko mnogo zna", zatrai ovek,
reci mi koliko zrna drim u ruci!"
Ne bee vie nikakvog duha da odgovori na
ovo pitanje.

62

DECA NJEGOVOG VISOANSTVA

Jamaoka Teu bee carev tutor, a takoe
uitelj maevanja i temeljit uenik zena.
Njegov dom bee prebivalite beskunika. On
imade samo jedno odelo, jer je zbog njih uvek
ostajao siromaan.
Car, gledajui njegovu iznoenu odeu, dade
Jamaoku neto novca da kupi novu. Sledei put
kada se Jamaoka pojavi, na sebi je imao isto
ruho.
ta bi sa novom odeom, Jamaoka?", upita
car.
Nabavio sam odeu za decu Vaeg visoanstva", objasni Jamaoka.

63

TA TO RADI!
TA TO GOVORI!
Uitelj zena Mu-nan je imao samo jednog
uenika. Zvao se ou. Kada je ou zavrio svoje
izuavanje zena, Mu-nan ga pozva u svoju sobu:
Ja starim", ree, ,,i koliko znam, ou, ti si jedini koji e preneti ovo uenje. Evo jedne knjige.
Prenoena je od uitelja do uitelja kroz sedam
generacija. Ja sam u nju takoe uneo mnoge svoje
stavove. Knjiga je vrlo vredna i ja ti je dajem u
znak tvog sledbenitva."
Ako je ova knjiga od takve vanosti, bolje je
ti zadri", odgovori ou. Ja sam tvoj zen primio
bez beleenja, i njime sam zadovoljan."
Znam", ree Mu-nan. Ipak, ona je prenoena od uitelja do uitelja kroz sedam generacija,
pa je moe zadrati kao simbol primanja mog uenja. Evo ti."
Razgovarali su kraj vatre. Istog trena kada ou
oseti knjigu u svojim rukama, ubaci je u rasplamtalu vatru. On nije imao sklonosti za posedovanjem.
Mu-nan, koji se nikada ranije nije naljutio,
vrisnu: ta to radi!"
ou uzvrati viui: ta to govori!"*
* Ova pria negira stavove o navodnoj iskljuivosti uitelja zena i njihovog polaganja prava na uenikovu istinu
o zenu. Primer pokazuje koliko su vane nove, line
spoznaje o zenu s v a k o g uenika. One su, u odreenom trenutku, jae i od vie vekovnog saznavanja do
kojeg su dole ranije generacije izuavalaca zena, tj. od
celokupne saznajne teorije". To je dokaz da zen, kao
predmet uenja (izuavanja), predstavlja i dalje ivu
materiju, nezavrenu i potpuno otvorenu sadanjim i
buduim spoznajama.
64

JEDNA JEDINA NOTA ZENA

Kakua je posetio Kinu i tamo prihvatio zen
uenje. Za vreme svog boravka nije nigde putovao.
iveo je u udaljenom delu jedne planine, stalno
meditirajui. Kad god bi ga ljudi pronali i molili
da im pria, progovorio bi nekoliko rei, a zatim
se premetao na drugi kraj planine gde bi ga tee
bilo nai.
Po Kakuovom povratku u Japan, ak je i car
uo za njega i zamolio ga da mu rastumai zen,
da bi se duhovno uzdigao.
Kakua je pred carem stajao utei. Zatim iz
nabora svoje haljine izvadi sviralu, i odsvira jednu
kratku notu. Duboko se poklonivi, otide.*

* Po prii, Kakua je posle ove posete caru zauvek nestao i

niko nije saznao ta se sa njim zbilo. Inae, Kakua je
bio p r v i Japanac koji je izuavao zen u Kini, ali s
obzirom da iza sebe nita nije ostavio, osim jedne jedine
note, nije ljudima ostao u seanju kao ovek koji je
preneo zen u svoju zemlju.

65

NAJVREDNIJA STVAR NA SVETU

Kineskog uitelja zena Sozana upita jedan
uenik: Koja je najvrednija stvar na svetu?"
Uitelj odgovori: Glava mrtve make."
Zato je glava mrtve make najvrednija stvar
na svetu?", pitae uenik.
Sozan odgovori: Jer joj niko ne moe da odredi cenu."

66

UENJE O UTANJU
Uenici kole Tendai uili su se meditaciji jo
pre no to je zen stigao u Japan. etvorica njih,
meu sobom bliskih prijatelja, obeae jedno drugom da sedam dana nee progovoriti.
Prvoga dana su svi utali. Meditacija im je
uspeno zapoela, ali kada pade no i uljane lampe
poee da mirkaju, jedan od uenika ne izdra da
ne uzvikne slugi: Namesti te lampe."
Drugi uenik, iznenaen, uvi ovoga da govori, primeti: Ne bi trebalo da izgovorimo ni jednu
jedinu re."
Glupaci. Zato priate?", upita trei.
Ja sam jedini koji nije progovorio", zakljui
etvrti.

67

VELEPOSEDNIK BUKVAN
Dvoje uitelja zena, Daigu i Kudo, behu pozvani u posetu jednom veleposedniku. Poto stigoe,
Kudo ree veleposedniku: Ti si prirodno obdaren
i ima uroenu sposobnost za uenje zena."
Gluposti", ree Daigu. Zato laska ovom
bukvanu? On jeste veleposednik, ali o zenu ne zna
nita."
Tako, umesto da sagradi hram Kudu, veleposednik ga izgradi Daiguu, izuavajui sa njim zen.

68

ISTINSKA PROMENA
Rjokan je ceo svoj ivot posvetio izuavanju
zena. Jednoga dana uje da njegov sestri, uprkos
upozorenja porodice, troi svoj novac na jednu
kurtizanu. Poto je sestri preuzeo Rjokanovo
mesto upravljanja porodinim imanjem, a imetak
bee u opasnosti da bude proerdan, roaci zamolie Rjokana da neto preduzme.
Rjokan je trebalo da prevali dug put da bi
posetio sestria, koga inae nije video vie godina.
Sestri je izgledao zadovoljan to ponovo vidi svog
ujaka i pozva ga da kod njega prenoi.
Rjokan je celu no presedeo meditirajui.
Ujutru, spremajui se da krene, ree mladiu:
Mora biti da starim, ruke mi se tako tresu. Hoe
li mi pomoi da zaveem kai na sandali?"
Sestri mu rado pomognu. Hvala ti", zavri
Rjokan, vidi, ovek postaje svakim danom sve
stariji i nemoniji. Vodi dobro rauna o sebi."
Tako Rjokan otide, ne pominjui ni jednom jedinom reju kurtizanu ili albe roaka. Ali, od tog
jutra, sestrievo rasipnitvo prestade.

69

NARAV
Jedan uenik zena doe Benkeiu alei se:
Uitelju, imam neobuzdanu narav. Kako da je
izleim?"
To je neto vrlo udno", odgovori Benkei.
Pokai mi da vidim ta to ima."
Ne mogu sada da ti pokaem", odgovori
ovaj.
Kada moe da mi pokae?", upita Benkei.
Pojavljuje se neoekivano", odgovori uenik.
Onda", zakljui Benkei, mora biti da to nije
tvoja prava priroda. Da jeste, mogao bi mi je pokazati bilo kada. Kada si se rodio, nisi je imao, i tvoji
roditelji ti je nisu dali. Razmisli o tome."

70

KAMENI UM
Kineski uitelj zena Hogen je iveo sam u jednom malom hramu u unutranjosti. Jednoga dana
dooe etiri putujua monaha i zamolie ga da
upale vatru u njegovom dvoritu da bi se ugrejali.
Dok su to radili, Hogen ih u kako raspravljaju o subjektivnosti i objektivnosti. On im se pridrui, i ree: Evo ovog velikog kamena. Po vaem
miljenju, da li je on u vaem umu ili van njega?"
Jedan od monaha odgovori: Sa budistike
take gledita, sve je objektivizacija uma, i zato bih
rekao da je taj kamen u mom umu."
Mora da ti je glava vrlo teka", primeti
Hogen, ako u njoj svuda nosa ovakav kamen."

71

ISTINSKA SREA
Jedan bogata zamoli Sengaia da napie neto
za trajnu sreu njegove porodice, a to bi moglo
da se prenosi kao dragocenost iz generacije u generaciju.
Sengai uze veliki komad papira i napisa: Otac
umire, sin umire, unuk umire."
Bogata se razljuti. Zamolio sam te da napie neto za sreu moje porodice! Zato se ovako
ali?"
Nisam imao nameru da se alim", objasni
Sengai. Kada bi pre tebe tvoj sin umro, to bi te
vrlo ojadilo. Kada bi tvoj unuk nestao pre tvog
sina, obojici bi vam prepuklo srce. Ako tvoja porodica, generaciju za generacijom, umire redom koji
sam ja oznaio, to e biti prirodan ljudski tok. Ja
to zovem istinskom sreom."

72

KADIONICA
ena iz Nagasakija po imenu Kame, pripadala
je onom malom broju ljudi u Japanu koji je pravio
kadionice. Njihove kadionice su smatrane umetnikim delom i upotrebljavale su se samo u odaji
za aj ili pred porodinim oltarom.
Kame, iji je otac takoe bio umetnik kao i ona,
je volela da pije. Puila je i veinu vremena provodila sa mukarcima. Kad god bi zaradila malo novca,
pravila je gozbe na koje je pozivala slikare, pesnike,
tesare, radnike, ljude sa mnogo zanimanja i struka.
U njihovom drutvu razvijala je svoje zamisli.
Kame je bila prekomerno spora u stvaranju, ali
kada bi rad zavrila, on je uvek bio pravo remek
delo. Njene kadionice su bile uvane u domovima
u kojima je ivela enska eljad koja nikada nije
pila, puila ili se slobodno druila sa mukarcima.
Gradonaelnik Nagasakija jednom zatrai od
Kame da za njega smisli skicu jedne kadionice. Duila je sa tim dok skoro ne proe pola godine. U to
vreme je gradonaelnik, koga su unapredili za slubenika u jednom dalekom gradu, poseti. Pourivao
je Kame da zapone posao na njegovoj kadionici.
Najzad dobivi inspiraciju, Kame napravi kadionicu. Kada je zavri, postavi je na sto. Gledala ju je
dugo i paljivo. Puila je i pila kraj nje kao da je bila
njeno vlastito drutvo. Celi dan ju je posmatrala.
Najzad, dohvativi eki, Kame je razbi u
komade. Uvidela je da nije napravila savreno delo
koje je njen um zahtevao.
73

PRAVO UDO
Dok je Benkei drao predavanja u hramu
Rjumon, jedan svetenik inu sekte,* koja je verovala u spas kroz ponavljanje Budinog imena, bee
ljubomoran na njegovu mnogobrojnu publiku i
htede da sa njim raspravlja.
Benkei bee usred govora kada se svetenik
pojavi. Ovaj napravi takvu pometnju, da Benkei
prekinu diskusiju pitajui kakva je to buka.
Osniva nae sekte", razmetao se svetenik,
je posedovao tako udnu snagu da je mogao u
jednoj ruci drei etku i stojei na jednoj obali
reke, dok je njegov uenik drao papir na drugoj
obali, da kroz vazduh ispie sveto ime Amide.**
Moe li ti da uini tako udnu stvar?"
* Sinu (ili odo-inu) sekta je proistekla iz kineske sekte ing T'u (kola iste zemlje) koju je osnovao Honen
1175. godine, (vid. pod Amida").
** Amida (takoe Amitaba ili Amitajus tj. besmrtna
svetlost" ili besmrtni ivot"). Amida je jedno od boanstava koja su prisutna u zen hramovima (u obliku
slikanih predstava, a ponekad u obliku kipova), ali od
kojih pristalice zena nisu iziskivale pomo, ve su se
zadravale na njihovom potovanju. Njih su potpuno
prihvatali lanovi nembucu tj- odo-inu sekte ili sekte iste zemlje.
Japanski strunjak D. T. Suzuki u studiji o ovim
kultovima, izmeu ostalog kae: Kineski se budizam
razvio u dva smjera, od kojih je jedan z e n , a drugi
n e m b u t s u . . . Dok u z e n u ne zavisimo ni od
ega osim samih sebe, u n e m b u t s u se potpuno

74

Benkei mu veselo odgovori: Moda tvoje lukavstvo moe da izvede takvu podvalu, ali za zen
takvo ponaanje ne vai. Moje udo je ovo: kada
sam gladan ja jedem, i kada sam edan pijem."

preputamo Buddhi. Meutim, kad se analizira psihologija n e m b u t s u a , nalazimo, da recitacija Buddhinog imena kod vjernika te sekte odgovara k o a n u
u z e n u".
(Prevod Cedomila Veljaia preuzet iz knjige Filozofija istonih naroda", II, Nakladni zavod Matice
hrvatske, Zagreb, 1979.).

75

SAMO TI SPAVAJ
Gasan je sedeo kraj Tekisuieve postelje tri
dana pred njegovu smrt. Tekisui ga je ve bio odredio za svog nastavljaa.
Hram im je nedavno izgoreo i Gasan je bio
zauzet njegovim obnavljanjem. Tekisui ga upita:
ta namerava da uini posle obnove hrama?"
Kada ozdravi, elimo da tamo govori",
ree Gasan.
,,A ako do tada ne budem iv?"
Onda emo nai nekog drugog", odgovori
Gasan.
,,A ako ne naete nikoga?", nastavi Tekisui.
Gasan mu glasno odgovori: Ne postavljaj
tako glupa pitanja. Samo ti spavaj."

76

NITA NE POSTOJI
Dok je jo bio mlad uenik zena, Jamaoka
Teu je iao od jednog uitelja do drugog. Svratio
je i kod Dokuona iz okokua.
elei da pokae ta je postigao, ree: Um,
Buda, i oseajna bia, na kraju krajeva, ne postoje.
Prava priroda svih pojava je praznina. Ne postoji
spoznaja, ni zabluda, ni mudrost, ni prosenost.
Nema davanja i niega da se primi."
Dokuon, koji je mirno puio, nita ne ree.
Iznenada udari Jamaoku svojom bambusovom
lulom. Ovo mladia vrlo razljuti.
Ako nita ne postoji", upita Dokuon, odakle je ova ljutnja dola?"

77

BEZ RADA, NEMA JELA

Kineski uitelj zena, Hjakuo, radio je sa svojim uenicima ak i u svojoj osamdesetoj godini,
ureujui vrtove, istei zemlju, i kreui drvee.
Uenicima bee ao da gledaju starog uitelja
kako naporno radi, ali znadoe da ih on ne bi
sluao kada bi mu savetovali da prestane. Zato mu
sakrie alatke.
Toga dana uitelj nije jeo. Ni sutradan, a ni
sledeeg dana. Moda je ljut to smo mu sakrili
alatke", nagaae uenici. Bolje da mu ih vratimo."
Istog dana kada su to uinili, uitelj je radio i
jeo kao i ranije. Uvee ih je pouio: Bez rada,
nema jela."

i
78

PRAVI PRIJATELJI
Pre mnogo godina u Kini ivee dva prijatelja,
jedan koji je veto svirao na harfi i jedan koji je
veto sluao.
Kada je jedan svirao ili pevao o planini, drugi
bi govorio: Vidim planinu pred nama."
Kada je jedan svirao o vodi, onaj to slua bi
rekao: Evo jureeg potoka!"
Ali onaj to slua se razboli i umre. Njegov prijatelj pokida ice na svojoj harfi i vie nikada ne
zasvira.
Od tada je kidanje harfinih ica bilo znak bliskog prijateljstva.

79

VREME ZA SMRT
Ikju, uitelj zena, bee vrlo pametan jo kao
deak. Njegov uitelj je imao jednu skupocenu
oljicu za aj, koja bee redak antikvitet. Dogodi
se da Ikju sluajno razbije ovu oljicu i silno se
zbuni. uvi korake svog uitelja, on sakri komade
oljice iza svojih lea. Kada se uitelj pojavi, Ikju
ga upita: Zato ljudi moraju da umru?"
To je prirodno", objasni mu uitelj. Sve
mora da umre i sve ima svoj vek."
Ikju, pokazujui slomljenu oljicu, dodade:
Bilo je vreme za tvoju oljicu da umre."

80

IVI BUDA I BAVAR

Uitelji zena pouavaju lino voenje u jednoj
izdvojenoj sobi. Dok su uitelj i uenik zajedno,
u nju niko ne ulazi.
Mokurai, uitelj zena u hramu Kenin u Kjotu,
je voleo da razgovara sa trgovcima i raznosaima
novina kao i sa svojim uenicima. Meu njima bee
i neki bavar koji je bio skoro nepismen. On bi
Mokuraiu postavljao glupava pitanja, ispijao aj,
a zatim odlazio.
Jednog dana kada je bavar bio prisutan,
Mokurai htede da poui linom voenju jednog
uenika, pa zamoli bavara da prieka u drugoj
sobi.
Ja razumem da si ti ivi Buda", ovek je
protestvovao. ak ni kameni Buda u hramu nikada
ne odbija one mnogobrojne koji zajedno dou
pred njega. Zato onda ja moram biti iskljuen?"
Mokurai morade da izae napolje da bi se
sastao sa svojim uenikom.

81

ZEN RAZGOVOR
Uitelji zena svoje mlade uenike vebaju
da se izraze.
Dva su zen hrama imala po jednog svog malog
tienika. Jedan od njih bi, idui svako jutro da
nabavi povre, sretao na svom putu drugog.
Kuda ide?", pitao bi jedan.
Idem kud god me noge nose", odgovori
drugi.
Ovaj odgovor zbuni prvog deaka i ovaj otide
do svog uitelja po pomo. Sutra izjutra", ree
mu uitelj, kada sretne tog momia, postavi
mu isto pitanje. On e ti isto odgovoriti, a ti ga
onda upitaj: ,,A ako nema noge, kuda onda ide?"
To e ga srediti."
Deaci se opet sretoe sledeeg jutra.
Kuda ide?", upita prvi.
Idem kud god vetar dune", odgovori drugi.
Ovo mladia opet doyede u kripac, koji svoj
poraz ispria uitelju.
Upitaj ga kuda ide ako nema vetra", predloi
uitelj.
Sledeeg dana deaci se sretoe po trei put.
Kuda ide?", upita prvi deak.
Idem na pijacu da kupim povre", odgovori
drugi.

82

POSLEDNJE LUPKANJE
Tangen je jo od detinjstva uio kod Sengaia.
Kada mu je bilo dvadeset godina, htede da napusti
svog uitelja i poseti druge zbog uporednog izuavanja, ali mu Sengai to nije dozvoljavao. Kada
god bi mu Tangen to predloio, Sengai bi ga lupnuo po glavi.
Na kraju, Tangen zamoli svog starijeg brata da
izmoli dozvolu od Sengaia. Brat tako i uini.
Vrativi se, izvesti Tangena: Sreeno je. Utvrdili
smo da poe na svoje hodoae odmah."
Tangen otide do Sengaia da mu zahvali na
dozvoli. Uitelj mu odgovori jo jednim udarcem.
Kada Tangen ovo prenese svom bratu, ovaj
ree: ta to nije u redu? Sengai nikada neto ne
dozvoli, to bi posle porekao. To u mu i rei."
I otide kod uitelja.
Nisam opovrgao svoju dozvolu", ree Sengai.
Samo sam hteo da ga poslednji put pljesnem po
glavi, jer kada se bude vratio bie prosvetljen i
vie neu biti u stanju da ga prekorim."

83

UKUS BANZOVOG MAA

Matauro Jagju je bio sin uvenog maevaoca.
Otac ga se, verujui da je sinovljev rad bio isuvie
prosean da bi dostigao majstorstvo, odrekao.
Tako Matauro otide na planinu Futara i
tamo pronae uvenog maevaoca Banzoa. Ali
Banzo potvrdi oevu ocenu. eli da ui maevanje pod mojim rukovodstvom?", upita Banzo.
Ti ne ispunjava zahteve."
Ali kada bih naporno radio, koliko bi mi godina trebalo da postanem majstor?", navaljivae
mladi.
Ostatak ivota", odgovori Banzo
Toliko ne mogu da ekam", objasni Matauro. Rado u proi kroz sve potekoe, samo ako
bi me ti uio. Ako postanem tvoj verni sluga,
koliko bi to moglo trajati?"
O, moda deset godina", popusti Banza
Otac mi stari i uskoro u morati da se brinem
o njemu", nastavi Matauro. Ako bih radio
daleko napornije, koliko bi mi vremena trebalo?"
O, moda trideset godina", ree Banzo.
Kako to?", upita Matauro. Prvo kae
deset, a sada trideset godina. Podneu sve potekoe da postanem majstor ove umetnosti u najkraem roku!"
,,E pa", ree Banzo, ,,u tom sluaju e morati da ostane kod mene sedamdeset godina. ovek
84

koji uri kao ti da postigne rezultat, retko kad

brzo ui."
,,U redu", sloi se mladi, najzad shvativi da je
bio prekoren zbog svoje nestrpljivosti. Slaem se."
Matauru bee reeno da nikako ne govori o
maevanju i da nikada ni ne dodirne ma. Kuvao
je svome uitelju, prao sudove, spremao mu krevet, istio dvorite, ureivao vrt, bez i jedne rei
o maevanju.
Prooe tri godine. Matauro je jo uvek radio
isto. Bio je tuan mislei na svoju budunost. Jo
nije ni poeo da izuava umetnost kojoj je posvetio ivot.
Ali jednoga dana Banzo mu se prikrade iza
lea i prestravi ga udarivi ga drvenim maem.
Sledeeg dana, dok Matauro kuvae pirina,
Banzo opet neoekivano iskoi pred njega.
Posle ovoga, Matauro je morao i dan i no da
se brani od neoekivanih napada. Ni trenutak u
danu ne bi proao, a da nije morao da misli na
ukus Banzovog maa.
Uio je tako brzo da je izazivao osmehe na
licu svog uitelja.
Matauro postade najvei maevalac u zemlji.

85

PRIPOVEDAEV ZEN
Eno je bio uveni pripoveda. Njegove ljubavne pripovesti parale su srca slualaca. Kada je
priao ratnu priu, bilo je to kao da su sami
sluaoci bili na bojnom polju.
Jednoga dana Eno srete Jamaoka Teua,
svetovnjaka koji je uskoro trebalo da primi majstorstvo u zenu. ujem", ree Jamaoka, da si
najbolji pripoveda u naoj zemlji i da ljude
nateruje po volji u pla ili smeh. Ispriaj meni
moju omiljenu priu o Deaku i breskvi. Kada sam
bio malo detece spavao sam kraj svoje majke, i
ona mi je esto priala tu legendu. Usred prie
bih zaspao. Ispriaj mi je onako kako je to moja
majka priala."
Eno se ne usudi ni da pokua. Traio je vremena da stvar izui. Nekoliko meseci kasnije, otide
do Jamaoke i ree: Molim te, prui mi priliku
da ti ispriam priu."
Neki drugi dan", odgovori Jamaoka.
Eno se duboko razoara. Izuavao je stvar i
dalje i pokuao ponovo. Jamaoka ga odbi mnogo
puta. Kada je Eno zapoinjao da govori, Jamaoka
bi ga prekinuo rekavi: Jo uvek nisi kao moja
majka."
Pet godina je trebalo Enou da se osposobi da
Jamaoku ispria legendu onako kako je to njegova
majka inila. Na ovaj nain, Jamaoka je preneo
Enou zen.
86

PONONI IZLET
Mnogo uenika je izuavalo meditaciju kod
uitelja zena Sengaia. Jedan od njih je obiavao da
nou ustane, preskoi zid hrama, i ode u grad na
provod.
Sengai, nadzirui spavaonice, otkri jedne noi
da ovaj uenik nedostaje i takoe pronae visoku
stolicu koju je ovaj koristio da se popne na zid.
Sengai ukloni stolicu i stade na njeno mesto.
Kada se lutalica vratio, ne znajui da je sada
Sengai bio stolica, stavi svoje noge na uiteljevu
glavu i sa nje skoi na zemlju. Uvidevi ta je
uinio, on se uasnu.
Sengai ree: Rano izjutra je prilino hladno.
Pripazi da ne nazebe."
Uenik vie nikada ne izae nou.

87

PISMO UMIRUEM
U pismu jednom od svojih uenika koji je
bio na samrti, Basui je napisao:
Sutina tvoga uma nije roena, pa nikada
nee ni umreti. Ona nije ivot, koji je prolazan.
Ona nije praznina, koja je prosto bez sadrine.
Ona nema ni boju ni oblik. Ona ne uiva u zadovoljstvima i ne trpi u bolu.
Znam da si veoma bolestan. Kao dobar uenik zena, ti se otvoreno suoava sa tom boleu.
Moda tano ne zna ko pati, ali upitaj sebe: ta
je sutina ovog uma? Misli samo na to. Nee ti
trebati nita drugo. Ne udi ni za im. Tvoj kraj
koji je beskrajan je kao snena pahuljica to se
rastapa na istom vazduhu."

88

KAP VODE
Uitelj zena po imenu Gisan zamoli jednog
mladog uenika da mu donese vedro vode da rashladi vodu za kupanje.
Uenik donese vodu i, poto je rashladio kupku, prosu ono malo vode to je ostalo u vedru.
Glupane", uitelj ga izgrdi. Zato ostatkom
vode nisi zalio biljke? Kojim pravom prosipa
ak i kap vode u ovom hramu?"
Mladi uenik u tom asu shvati zen. Promeni
svoje ime u Tekisui, to znai kap vode.

89

POUKA POSLEDNJEG
U stara vremena u Japanu su se koristili fenjeri
od bambusa i papira u kojima su gorele svee.
Jednom slepom oveku na kraju posete
svom prijatelju, ovaj ponudi fenjer da ga ponese
sa sobom jer je bila no.
Ne treba mi fenjer", ree mu. Bila tama ili
svetio meni je svejedno."
Znam da ti fenjer nije potreban da bi pronaao put", odgovori mu prijatelj, ali ako ga nema,
neko bi mogao da naleti na tebe. Zato ga mora
uzeti."
Slepi ovek krenu sa fenjerom i pre no to je
i odmakao, neko se sa njim sudari. Pazi kuda
ide!", uzviknu on nepoznatom. Zar ne vidi ovaj
fenjer?"
Sveca ti je dogorela, brate", odgovori nepoznati.

90

NEMI HRAM
Uitelj zena oii je imao jedno oko, koje je
blistalo od prosvetljenja. Poduavao je svoje uenike u hramu Tofuku.
I danju i nou hram je bio u tiini. Nije bilo
ni jednog jedinog zvuka.
Uitelj je ak ukinuo i izgovaranje sutri. Uenici nisu nita radili izuzev meditiranja.
Kada je uitelj umro, jedan stari sused u zvonjavu zvona i recitovanje sutri. Po tome je znao da
je oiija nestalo.

91

RAZMETLJIVI MAJMUN
Jedan razmetljivi majmun otide na nebo i
tamo srete Budu. Ree mu: Buda je mala stvar;
ja mogu da skoim vrlo daleko."
Ako si tako pametan", ree Buda, skoi
sa dlana moje ruke." Majmun pomisli da e to biti
lako jer mu je dlan izgledao irok samo nekoliko
santimetara. Tako on skoi vrlo, vrlo daleko.
Nae se na ogromnoj ravnici oivienoj sa pet velikih stubova. Da bi dokazao da je bio tu, obelei
jedno od podnoja ovih pet stubova. Kada se vrati
do Bude, stade se hvaliti sa onim to je uinio.
Ali pogledaj moju ruku", ree mu Buda. Na
njoj majmun vide znak koji je on napravio. Bio je
u podnoju jednog od Budinih prstiju.

92

RINZAIEVO PROSVETLJENJE
Posle tri provedene godine u Obakuovoj koli,
Rinzai jednom prilikom prie uitelju i zapita ga
ta je sutinska istina u Budinom uenju. Sve to
je dobio kao odgovor na ovo, bilo je dvadeset
udaraca tapom. On otide drugom uitelju,
Daiguu, koji mu ree da je Obaku ispravno postupio prema njegovom prosvetljenju i, da bi mu vie
pojasnio stvar, grubo prodrma Rinzaievu guu i
osu ga grubim reima. Ovoga puta, Rinzai uzvrati,
udarivi Daigua po rebrima. I pored svega ovoga,
odjednom se prosvetli.
Zatim se Rinzai vrati do Obakua da mu ispria ta se dogodilo, ali mu uitelj stade jo vie
pretiti i oamari ga, posle ega se Obaku stade grohotom smejati i dreknu besmisleno: Kacu".*

* Kacu (Katsu), uzvik, re koja je bez znaenja. Upotrebio ga je prvi Baso Doicu, a kasnije, uvi ga od Obakua, uinio poznatim upravo Rinzai (Gigen) (umro
867. g.), i to kao uzvik pri prosvetljenju.

93

BUDIN ZEN
Buda je rekao: Smatram poloaj kraljeva i
vladara istim kao i estica praine. Posmatram
zlato i drago kamenje kao mnotvo opeke i ljunka.
Gledam na najlepu svilenu odeu kao na rite pomame. Vidim milijarde svetova vaseljene kao sitno
semenje voa, i najvee jezero Indije kao kap ulja
na mom stopalu. Oseam nauk sveta kao varku
arobnjaka. Razabiram najuzvieniju misao osloboenja kao zlatni brokat u snu, i gledam sveti
put prosvetljenih kao cvetove to se pojavljuju u
ljudskim oima. Vidim meditaciju kao potporu
planine, nirvanu kao nonu moru dana. Gledam na
sud o dobru i loem kao na vijugavi ples zmaja,
i na bujanje i pad uzdanja samo kao na tragove
koje za sobom ostavljaju etiri godinja doba."

94

TA JE ZEN?
U poslednje vreme na zapadu se mnogo pie o
zenu i uticaju zena kako na kinesku i japansku
kulturu, tako i na evropsku. Meutim, vrlo je teko
reima izraziti sutinu zena kao naina miljenja i
ivotnog stava. Daitecu Suzuki, najvei autoritet
po pitanjima zena i njegovih uticaja, ija su mnogobrojna dela o zenu poznata irom celog sveta,
ukratko objanjava zen na sledei nain.
Zen je jedan od proizvoda kineskog uma nastao posle dodira kineske filozofije sa indijskom
milju, koja je uvedena u Kinu u prvom veku nove
ere preko budistikih uenja. Neke aspekte budizma u obliku u kome je on doao u Kinu kineski
narod nije ba svesrdno prihvatao i usvajao: na
primer, budistiko preporuivanje beskunog ivota, njegovu tendenciju ka transcendentalizmu ili
poimanju efemernosti svega i poricanju pozitivnosti ivota, i tako dalje. Istovremeno, duboka
filozofija zena, njegova suptilna dijalektika, prodorne analize i ivotna razmiljanja, privukle su
kineske mislioce, a naroito taoiste.
U poreenju sa Indijcima, kineski narod nije
toliko naklonjen filozofiranju. Kinezi su vie
praktini i posveeni ovozemaljskim stvarima;
oni su privreni zemlji, a nisu skloni da blude zagledani u zvezde. Iako je kineski um bio duboko
stimulisan indijskim nainom miljenja, on nikada
95

nije izgubio dodir sa mnogolikou stvari, i nikada

nije zanemario praktinu stranu svakodnevnog
ivota. Ta nacionalna ili rasna psiholoka osobenost dovela je do preobraaja indijskog budizma u
zen budizam.
Vremenom, zen (ili na kineskom an) manastiri u Kini, a docnije i u Japanu, postali su samoupravna tela podeljena u mnoga odeljenja, od
kojih je svako imalo sopstvenu slubu namenjenu
da slui drutvenim zajednicama. Vredan panje
vid ovih institucija bio je princip potpune demokratije. Dok je starijima prirodno odavano potovanje koje im pristoji, svi lanovi zenovskog bratstva su podjednako uzimali uea u fizikim
poslovima, kao to je sakupljanje drva za ogrev,
obraivanje zemlje, ubiranje ajnog lia, itd. U
tome je uestvovao ak i glavni redovnik, i dok je
radio sa svojom braom redovnicima, on ih je
vodio putem ispravnog razumevanja zena. Prema
tome, za razliku od indijskog budistikog bratstva s a n h a, redovnici zena ne samo da su bili
demokratini, nego su bili i voljni da se uposle
u svim praktinim vidovima ivota. Tako su oni
bili ekonomski usmereni isto koliko i politiki.
U metafizici zen je absorbovao mnogo od
taoistikog uenja modifikovanog budistikim
poimanjima. Ali u praktinom ponaanju u ivotu,
zen je potpuno ignorisao i taoistiki transcedentalizam i indijsko podvajanje od produktivnog

ivota. Kada su jednom upitali nekog redovnika

zena ta bi eleo da bude u svom buduem ivotu,
on je bez kolebanja odgovorio: Neka budem
magarac ili konj da radim za seljane."
Jo jedna razlika izmeu ranijih oblika kaluerskih bratstava, bilo budistikih, hrianskih ili
ma kojih drugih, sastoji se u tome to redovnici
zena nisu bili preokupirani molitvama, isposnitvom, muenitvom, ili nekim drugim pobonim"
inovima, niti su oni tako revnosno itali ili recitovali molitvene knjige, raspravljali o njihovim sadrinama, ili ih izuavali pod uputstvima glavnog
redovnika, pojedinano ili kolektivno. Oni su
prianjali raznim praktinim poslovima, kako fizikim tako i umnim, a u preostalom vremenu, sluali
bi povremene molitvene slube glavnog redovnika,
koje su obino bile kratke i kriptine, postavljali
pitanja i dobijali odgovore. Meutim, ti odgovori
su bili bizarni i puni zagonetnosti, najee propraeni nekom direktnom akcijom.
Iako zen nije bezuslovno protiv rei, pripadnici zena su svesni da su rei esto sklone da
zastrane od stvarnosti i da se pretvore u koncepcije. A upravo ta konceptualizacija je ono protiv ega se zen bori. Zen insistira na tome da se shvataju
same stvari, a ne prazne apstrakcije o njima. Stoga
zen zanemaruje itanje ili recitovanje s u tri1 ili
1

Sutra: zbirka molitvenih slubi koje je Buda vodio.

97

uestvovanje u raspravama o apstraktnim predmetima. I zbog toga zen ima privlanosti za sve ljude
od akcije u najirem smislu. Zahvaljujui svom
praktinom duhu, kineski narod, a docnije i
japanski, u mnogome su prihvatili zen.
Zen je disciplina prosvetljenja. A prosvetljenje
vodi ka pravoj slobodi. Mi danas mnogo priamo o
raznim vrstama slobode, o politikoj, ekonomskoj,
i drugim slobodama, ali te slobode uopte nisu
prave. Sve dok je sloboda u dimenzijama relativnosti, mada mi olako priamo o njoj, ona je daleko
od prave slobode. Prava sloboda je proizvod prosvetljenja. Kada ovek to shvati, onda u bilo kojoj
situaciji da se nae, on je uvek slobodan u svom
unutarnjem ivotu, jer time sledi svoj sopstveni
put akcije. Zen je, dakle, religija oslanjanja na
samog sebe" i samo-bitisanja".
Prosvetljenje zauzima centralnu taku u uenju svih kola budizma, hinajane, mahajane, svetog
puta, iste zemlje i dr, jer budistika uenja sva
poinju od iskustva Budinog prosvetljenja pre oko
2.500 godina u severnom delu Indije. Prema tome,
od svakog budiste se oekuje da bude prosvetljen
ili u ovom svetu ili u jednom od svojih buduih
ivota. Bez prosvetljenja, ili ve ostvarenog ili koje
treba da bude ostvareno na neki nain negde i u
neko vreme, ne bi bilo ni budizma. Zen u tome
nije nikakav izuzetak. U stvari, zen najvie i istie
prosvetljenje, koje se na kineskom naziva ,,v u", a
na japanskom s a t o r i".
98

A da bi se postigao s a t o r i, u zenu postoje

uglavnom dva naina: putem rei i putem akcije.
Meutim, u zenu, iskustvo i rei su jedno te
isto. Verbalizam u zenu izraava najkonkretnije
iskustvo. Zato uitelji zena imaju obiaj da kau:
Ispituj ive rei, a ne mrtve." Mrtve rei su one
koje vie ne prelaze direktno i konkretno i intimno iskustvo. One su konceptualizovane, odseene
od svog ivog korenja. Zato su prestale da pobuuju bie iznutra, iz njega samoga. U zenu,
rei su jednostavno ono to uitelji zena nazivaju
jednom reju" koja kada se shvati vodi neposredno ka razumevanju stotine i hiljade drugih rei ili
izjava koje su davali uitelji zena. Verbalizam zena,
dakle, upotrebljava te ive rei".
Drugi pristup iskustvu prosvetljenja je dejstveni. U neku ruku, verbalizam zena je takoe dejstveni, samo ukoliko je konkretan i lian. Ali u
pravom dejstvenom pristupu, radi se o iskustvu
itavog naeg tela", da ne kaemo bia". Ovim
pristupom uitelji zena dovode svoje uenike do
prosvetljenja putem neke iznenadne i konkretne
radnje, kroz koju uenik doivljava prosvetljenje
itavim svojim telom ili biem Mnoge zen prie
ilustruju uzaludnost verbalnih instrukcija i konceptualnog objanjavanja iskustva doivljavanja prosvetljenja. S a t o r i mora proistei iz ovekovog
unutranjeg ivota, a ne sme biti verbalna implantacija nametnuta spolja.
99

Disciplina zena sastoji se u postizanju prosvetljenja (ili s a t o r i na japanskom).

Kroz s a t o r i nalazimo ranije neshvatani
znaaj u naim svakodnevnim, konkretnim, specifinim iskustvima, kao to su jedenje, pijenje, ili
bilo kakvo drugo poslovanje.
Tako otkriveni znaaj nije neto dodato spolja. To je samo bitisanje, samo nastajanje, samo
ivljenje. To se u japanskom naziva ovako kako
jest" ili onako kako jest". To je u stvari sama i
suta stvarnost.
Neko bi mogao rei, ne moe biti nikakvog
smisla samo u onome to jest". Ali prema zenu,
ono to jest predstavlja i pravi smisao ivota. Kada
to sagledamo, onda sve vidimo jasno, kao to vidimo sebe u ogledalu.
Prema tome, zen se ne uputa u apstrakcije
ili konceptualizacije. Sudei po verbalizmu zena,
moglo bi ponekad izgledati da on to naprotiv ini
Ali to je greka u koju zapadaju veinom oni koji
uopte ne poznaju zen.
S a t o r i je emancipacija, moralna, duhovna,
kao i intelektualna. Kada je ovek onakav kakav
je, proien od svih intelektualnih sedimenata, on
je slobodan u primarnom smislu.
Svet zena je slian svetu umetnosti. Svet
umetnika je svet slobodnog stvaranja, koje proizilazi jednio iz intuicija to direktno i neposredno
proistiu iz stvari onakve kakve jesu, nepomuene
100

oseanjima i intelktom. Umetnik stvara oblike

iz bezoblija i zvuke iz bezvunosti. U tom smislu,
svet umetnika se poklapa sa svetom zena.
Zen se razlikuje od umetnosti u ovome: dok
umetnici moraju da se slue platnom i etkicom
ili mehanikim instrumentima ili nekim drugim
sredstvom da bi se izrazili, zenu je potrebno samo
bie" u kome je zen-ovek utelotvoren. Ono to
zen ini je da se ocrta na beskrajnom platnu vremena i prostora poput leteih divljih gusaka to
bacaju svoje senke na vodi koju preleu, potpuno
nesvesne da to ine, dok voda isto tako prirodno
i bez ikakve intencije ogleda jato u letu.
Zen-ovek je umetnik utoliko, to, poput
vajara koji klee velianstvenu bistu duboko zakopanu u masi nepokretne materije, preobraava
svoj sopstveni ivot u stvaralako delo.

Zen prie su umetnike tvorevine u stilu

vinjeta, pesama u prozi ili filozofskih anegdota sa
nekom ivotnom istinom ili poukom. Njihov osnovni cilj je takoe da dovedu do prosvetljenja, ili
bar da pobude itaoca da i on sam poeli da doivi
prosvetljenje. Stoga je njihov znaaj gotovo isto
toliki koliki je znaaj k o a n a ili razgovora uitelja zena sa uenicima koji nastoje da doive prosvetljenje. Meutim, zen prie su u svetu manje
101

poznate i manje prevoene na evropske jezike.

Stoga je ovaj izbor i prevod zen pria na srpskohrvatski jezik jo znaajniji, jer e se preko njega
nai itaoci upoznati sa biserima zena.
Dejan Razi

102

SADRAJ
1.olja aja
2. Nai dijamant na blatnjavom putu
3. Tako dakle?
4. Poslunost
5. Ako voli, voli
javno..
6. Oglaavanje
7. Mesec se ne moe ukrasti
8. Hoinova poslednja pesma
9. Buda
10. Blatnjavi put
11. Poreenje......................................................
12. Majin savet
13. Glas jedne ruke
14. Eunin odlazak
15. Tri dana vie
16. Razmena miljenja za prenoite
17. Glas sree
18. Otvori svoju sopstvenu riznicu
19. Nema vode, nema meseca
20. Posetnica
21. Sve je najbolje
22. Jedan osmeh za ceo ivot
23. Zen svakog trena
24. Objavljivanje sutri
25. Spavanje po danu
26. U zemlji snova
27. ouov zen

3
4
7
8
10
11
12
13
15
16
17
18
19
22
23
24
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
103

28. Odgovor mrtvaca

37
29. Zen u prosjakom ivotu
38
30. Lopov koji je ostao uenik
39
31. Dobro i loe
40
41
32. krti umetnik
33. Taan proraun
43
34. Buda garavog nosa
44
35. Rjonenina jasna spoznaja
45
36. Kiseli miso
47
37. Onaj koji daje trabalo bi da bude zahvalan .. 48
38. Poslednja pismena volja
49
39. Uitelj ajne ceremonije iubica
51
40. Pravi
put
53
41. Vratnice
raja
54
42. Vojnici oveanstva
55
43. Tunel
56
44. U rukama sudbine
58
45. Ubijanje
59
46. Oznojeni Kasan
60
47. Podinjavanje duha
61
48. Deca Njegovog visoanstva
63
49. ta to radi! ta to govori!
64
50. Jedna jedina nota zena
65
51. Najvrednija stvar na svetu
66
52. Uenje o utanju
67
53. Veleposednik bukvan
68
54. Istinska promena
69
55. Narav
70
56. Kameni um
71
104

57. Istinska srea

72
58. Kadionica..................................................... 73
59. Pravo udo
74
60. Samo ti spavaj
76
61. Nita ne postoji
77
62. Bez rada, nema jela
78
63. Pravi prijatelji
79
64. Vreme za smrt
80
65. ivi Buda i bavar
81
66. Zen razgovor
82
67. Poslednje lupkanje
83
68. Ukus Banzovog maa
84
69. Pripovedaev zen
86
70. Pononi izlet
87
71. Pismo umiruem
88
72. Kap vode
89
73. Pouka poslednjeg
90
74. Nemihram
91
75. Razmetljivi majmun
92
76. Rinzaievo prosvetljenje
93
77. Budin zen
94
Dejan Razi: ta je zen?

95

105