PIMS DRUGI TEST

1. Podsklopovi sistema prenosa snage

-spojnica
-menjaki prenosnik
-zglobni prenosnik
-pogonski most
-kreta
2. Mehaniki stepen korisnosti transmisije

m stepen korisnosti menjaa

k stepen korisnosti kardanskog prenosnika
0 stepen korisnosti glavnog prenosnika
3. Elementi pogonskog mosta
-glavni prenosnik
-difenecijalni prenosnik
-boni reduktor
-kuite pogonskog mosta

4. Objasniti oznake na pneumatiku sa slike

5. Nabrojati vrste otpora pri kretanju vozila

-otpor kotrljanju Rf
-otpor vazduha Rv
-otpor nagiba puta R
-otpor inercijanih sila Ri
-otpor prikolice Rp
-radni otpor Rr

6. Podela upravljakih mehanizama

-mehaniki
-hidrauliki
-elektrini
-kombinovani
7. Vrste mehanizama upravljanja maina na tokovima
-sa jednim upravljakim mostom
-sa dva ili vie upravljaka mosta
-sa zglobnim kretnim mehanizmom
-sa nezavisnim pogonom tokova

8. Navesti vrste pogona upravljanja

-mehaniki
-pneumatski
-hidraulini
-elektrini
-hibridni

9. Osnovni mehanizmi od kojih se sastoje sistemi za upravljanje

-displej-table
-monitori
-indikatori
-upravljai (volani)
-dojstik palice
-prekidai
-tastature
-menjai
-sponice itd..
10.
Vrste upravljakih sistema prema principu rada
-mehaniki
-mehaniki sa pojaivaem
-hodraulini
-elektrini
11.
Pored osnovnog zadatka da obezbedi kretanje vozila u
odreenom pravcu, ta jo mora da obezbedi upravljaki sistem?
-lako upravljanje vozilom
-stabilno kretanje u pravcu
-pravilnu kinematiku zakretanja tokova
-to manje prenoenje udara sa upravljakih tokova na volan
-proporcionalan odnos sile na volanu i momenta zakretanja upravljakih
tokova
-zatita vozaa od stuba upravljaa u sluaju sudara

12.
Uloga i vrste sistema elastinog oslanjanja
-uloga: Prenoenje sila od karoserije na podlogu i obrnuto, Elastinost veze
karoserije, Priguenje pobuda, Stabilizacija kretanja toka, Voenje toka
-sistemi: mehanizma za voenje tokova, elastinih oslonaca, elemenata
priguivanja
13.
Elementi sistema elastinog oslanjanja
-elastini elementi
-elementi priguenja
-elementi voenja
-elementi stabilizacije
14.
Opisati jedan sistem za zaokretanje mobilnog sistema sa
gusenicama (postoji 5 reenja)

15.
Osnovni zadatak koionog sistema i zahtevi koji se pred njega
postavljaju
Zadatak:
-naglo koenje uz maksimalno usporenje do zaustavljanja vozila
-blago kratkotrajno koenje u normalnoj vonji
-blago dugotrajno koenje, pri kretanju vozila na duim nizbrdicama
Zahtevi:
-obezbeenje mirnog, postepenog koenja i stabilnog kretanja pri
koenju
-odsustvo kripe pri koenu, kao i drugih nepoeljnih pojava(mirisa,
dima itd.)
-mogunost sigurnog koenja u svim relativnim poloajima tokova
prema karoseriji
-zadovoljenje zagonske regulative i ECE 13 pravilnika

16.
Klasifikacija konica kao izvrnih organa
-frikcione
-hidrauline
-elektrine
17.
Opisati ukratko disk konice
One su tipini primeri aksijalnih konica, kod kojih se sila pritiska na frikcionu
povrinu ostvaruje u pravcu ose obrtnog elementa tj. Diska koji je privren
na toak, dok stega miruje i vrsto je povezana na noseu strukturu. U stezi
su koni cilindri, koji klipovima pritiskaju kone ploice sa obe strane uz koni
disk i tako zaustavljaju vozilo.

18.
Opisati ukratko dobo konice
Sastoje se od jednog doboa unutar koga potiskom odgovarajueg cilindra
(vazdunog ili hidraulinog) na kone papue sa frikcionom oblogom
ostvaruju frikciju izmeu papua i doboa te samim tim i odgovarajuu silu
koenja.

19.
Opisati ukratko elektromagnetne konice(ne znam samo kako
planira da mi ovo nacrtamo)
Ove konice svoj princip rada zasnivaju na elektromagnetnom polju koje
deluje u suprotnom smeru od smera prenoenja pogonoskog obrtnog
momenta. One su vrlo efikasne, esto se koriste kao dopunske konice ime
poveavaju vek trajanja glavnim frikcionim konicama.

20.
Prednosti disk konica u odnosu na dobo konice
-stabilnost koeficijenta trenja u irokom radnom podruju
-mala osetljivost na vodu i druge uticaja okoline
-mala masa
-jednostavna konstrukcija
-jednostavno odravanje
21.
Prednosti dobo konica u odnosu na disk konice
-velika optereenja frikcione povrine diska
-velike vrednosti toplotnog fluksa
-velike deformacije stege
-mali prenosni odnos izmeu sile aktiviranja i sile trenja