SEMINARSKI RAD

iz predmeta: Poslovna diplomatija i globalni menadzment

Naziv teme: EKONOMSKA PIJUNAA

Sadraj
Sadraj.........................................................................................................................................2
Uvod............................................................................................................................................3
O pijunai..................................................................................................................................4
Industrijska pijunaa..................................................................................................................4
Industrijska pijunaa oima etike..............................................................................................5
Informacija koja predstavlja interes pri sakupljanju i analizi podataka u ekonomskoj pijunai
.....................................................................................................................................................6
Ekonomska pijunaa kroz istoriju.............................................................................................7
Motivi..........................................................................................................................................7
Pretnja.........................................................................................................................................8
Metode i tehnike prikupljanja ekonomskih informacija.............................................................9
Vrednost kompanija treba da odredi vrednost informacija koje eli zatiti..............................11
Poslovna tajna...........................................................................................................................12
Zakljuak...................................................................................................................................13
Literatura...................................................................................................................................14

Uvod
U poslovnom svetu stalno se govori o etici u poslovanju i granicama poslovanja; ta je
moralno, a ta nije, ta je na ivici zakona, tj. u takozvanoj. sivim zonama poslovanja ...
Pod etikom se podrazumevaju opti principi ponaanja na osnovu kojih je mogue razlikovati
dobro od loeg, istinito od lanog. Weihrich i Koontz, definiu etiku kao disciplinu koja se
bavi dobrim i loim, te moralnim dunostima i obavezama. 1. Poslovna etika odnosi se na
istinitost i pravednost i sadri mnogo aspekata poput: oekivanja drutva, potenu
konkurenciju, oglaavanje, odnose s javnou, drutvenu odgovornost, samostalnost
potroaa, ponaanja preduzea u zemlji i inostranstvu itd.
U vreme velike konkurencije i stalnih inovacija, posedovanje prave informacije u pravo
vreme osigurava kompaniji vodei poloaj na tritu i stvara odrivu konkurentsku prednost.
Otvara se i mogunost stvaranja velike baze podataka sa ciljem odravanja i poveavanja
trinog uea, kao i profita. Bitno je u pravo vreme otkriti ta konkurenti rade i ta
nameravaju raditi. U tu svrhu pribegava se ekonomskoj (industrijskoj) pijunai. Razlog je
jednostavan. Ekonomska pijunaa iziskuje mnogo manje trokove nego to je potrebno za
ulaganje u sektor istraivanja i razvoja, tedi na angaovanju specijalizovanih strunih
kadrova i smanjuje tehnoloki jaz u odnosu na konkurenciju.
Industrijska pijunaa - pijunaa koja se preduzima zbog ostvarivanja odreenih poslovnih
ciljeva, za razliku od klasine pijunae koja se obino preduzima u cilju poveanja
nacionalne bezbjednosti. Industrijskom pijunaom se bave i vlade drava i privatne
organizacije. Industrijska pijunaa podrazumijeva otkrivanje nacrta za novi proizvod
konkurenta, otkrivanje tehnologije proizvodnog procesa konkurenta, otkrivanje ostalih ponuda
na tenderu Jedan od najee navoenih primjera je razvoj ruskog supersoninog putnikog
aviona, Tupoljev Tu-144 (Tupolev Tu-144), koji je nastao kao rezultat industrijske pijunae
francuske fabrike Aerospatiale, u kojoj se proizvodio uveni avion, Konkord (Concorde).2

1
2

O pijunai
pijunaa kao pojam oznaava obavetajne delatnosti koje se sastoje od odavanja ili
saoptavanja drugoj osobi (ili ratnoj strani, dravi ili organizaciji) prikupljenih podataka ili
injenica koje predstavljaju tajnu (vojnu, slubenu, ekonomsku, industrijsku...). Meunarodno
pravo regulie pijunau iskljuivo u oblasti meunarodnog humanitarnog prava dok
pijunaa u mirnodopskim uslovima spada pod krivino pravo pojedine drave.
Osobe koje se bave pijunaom nazivamo pijunima, a sredstva i naini kojima oni dolaze do
podataka su razni: praenje, tajno motrenje kretanja, rada ili neke druge aktivnosti posmatrane
strane, dostavljanje podataka, potkazivanje ili cinkarenje i slino.
Ekonomska (ili industrijska pijunaa, kako se jo naziva) predstavlja deo svakodnevnih
aktivnosti ekonomskog diplomate. Prve asocijacije vezane za pojam pijunae dolaze iz
brojnih romana i filmova koji se bave ovom temom (Agata Kristi, Don Le Kare i drugi).
Gledano iz ugla ekonomske diplomatije moramo se osloboditi ovih nasleenih predstava.
Ekonomska pijunaa je zbir delikatnih, planiranih i struno izvedenih aktivnosti na
pribavljanju poverljivih informacija od koristi za poslovne projekte sopstvene firme ili zatitu
ekonomskih interesa svoje drave.

Industrijska pijunaa
Ciljevi industrijske pijunae su:
1. prouavanje poslovne strategije konkurentskih firmi ili drava,
2. novih poslovnih projekata,
3. planova i istraivanje novih proizvoda ili mogunosti nastupa na stranom tritu,
4. nadvladavanje konkurenata u potrazi za novim tritima ili u nadmetanju za nove
poslove i
5. suzbijanje konkurencije na novom tritu.3
Ekonomska (industrijska) pijunaa predstavlja skup dobro planiranih i veoma struno
izvedenih aktivnosti u cilju pribavljanja poverljivih ekonomskih informacija, koje su od
koristi za poslovne projekte firme ili zatitu ekonomskih interesa svoje drave.
U sutini ekonomska ili industrijska pijunaa znai nelegalno prikupljanje ekonomskih
(industrijskih) podataka i informacija, koje konkurentske firme uvaju u tajnosti. U tu svrhu
koriste se sredstva kao to su zapoljavanje svojih ljudi u konkurentskim kompanijama,
angaovanje specijalizovanih agencija, korienje diplomatskih predstavnika u inostranim
zemljama gde kompanija ima poslovne interese itd.
Krajnji cilj firme koja kree u ekonomsku pijunau jeste doi do poslovne tajne. Poslovna
tajna se moe definisati kao skup dokumenata i podataka ije saoptavanje treem licu moe
naneti tetu poslovnim interesima i poslovnom ugledu kompanije. Poslovna tajna se odreuje
optim aktima i odreenim propisima preduzea, i sa sobom nosi krivinu odgovornost u
sluaju odavanja.
U praksi, najee se kao poslovne tajne sreu originalni proizvodni postupci, nove
tehnologije, sastojci specifinih proizvoda, poslovni ugovori sa klijentima i njihov sadraj,
know-how, sastav i kvalitet menadmenta. Znaajan vid poslovne tajne je proizvodna tajna.
Proizvodna tajna podrazumeva svaku emu, formulu, izum ili informaciju koja se primenjuje
3

u poslovanju i time stie konkurentska prednost nad kompanijama iz istih ili slinih delatnosti
koje ih ne znaju i ne primenjuju.
Svi zaposleni u kompaniji duni su da uvaju poslovnu tajnu za vreme radnog odnosa u
kompaniji i posle njegovog prestanka. Poslovna tajna se moe otkriti samo na opravdani
zahtev ovlaenih osoba i nadlenih organa i to mogu uraditi osobe koje su ovlaene optim
aktima preduzea.

Industrijska pijunaa oima etike

Kako je biznis postao globalan, tako su i problemi uvanja informacija i krae informacija
postali stvar ne samo jedne firme koja se nadmee sa drugom, ve i pijunae koju sponzoriu
naionalne vlade. Neobino je da se okonanjem Hladnog rata, pijuniranje koje je bilo
karakteristino za meusobne odnose vlada bar delom preobrazilo u uhoenje industrijskih
kompanija sveta koje prednjae u tehnolokom razvoju. Poslednjih nekoliko godina problem
je izaao na videlo, kako se otvorila rasprava o pravoj ulozi amerike Centralne obavetajne
agencije-CIA u uhoenju kompanija u drugim zemljama, i kako je vlada SAD optuila
obavetajne slube drugih zemalja za pijunau.4
Kao to je najee sluaj u vojnoj pijunai, i industrijska pijunaa za dobavljanje
informacija u velikoj meri zavisi od izvora podataka. Informacije se briljivo skupljaju,
razvrstavaju i analiziraju do kojih su doli putem javnog informisanja na legalan nain. Ovako
se sakupi i do 90% potrebnih informacija.
Drugi veoma efikasan nain dobavljanja poverljivih podataka o poslovnim tajnama neke
kompanije, jeste korienje njenih nametenika. Postoje brojne tehnike koje nisu prosto
preotimanje nametenika ili kupovanje tajni od njih. Kina je svojevremeno optuivana da
kinezima zaposlenim u kljunim amerikim kompanijama poklanjala bezplatne letove za
Kinu kako bi ojaala lojalnost i odobrovoljila ih za razgovor o poslu. Takoe alje studente da
studiraju na onim katedrama amerikih univerziteta, na kojima e imati pristupa znanju i
informacijama za koje je vlada zainteresovana.5
Nesumljivo su neetini agresivni ili podmukli metodi ozvuavanja telefona, ugroavanja
kompjuterskih sistema, i izravne krae tajni. Manje su jasni kakvi granini postupci
elektronskog prislukivanja kao to je praenje razgovora sa mobilnih telefona. Kako ovi
telefoni nisu bezbedni a rade korienjem radio talasa koji se mogu uhvatiti ili omakom ili
namerom. Ovakvo prislukivanje nije nezakonito, te stoga kompanije i vlasnici telefona vane
razgovore gledaju da zatite, tako to e samo turo govoriti o njima.
Drugo pitanje se tie preturanja po kompanijskom smeu. Veina kompanija secka u otpad
osetljive papire. Sama procedura ovakvog unitavanja poverljivih dokumenata privlai panju
zaiteresovanih za pijuniranje. Etika ne ograniava preturanje po smeu, niti podstie
moralnost takvog postupka, pa samim tim i ispravnost obavljanja procedure seckanja, u kojoj
meri je svesno pristupljeno izvravanju zadatka.6

4
5
6

Informacija koja predstavlja interes pri sakupljanju i

analizi podataka u ekonomskoj pijunai
a) Informacije komercijalne sadrine:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

podaci o konkurenciji, njihove slabe strane;

podaci o dobavljaima;
podaci o tritu;
uslovi finansijskog poslovanja;
tehnoloke tajne;
mere koje preduzima konkurencija prema svojim protivnicima;
podaci o potencijalnim partnerima, provera njihovog potenja;
informacija o mestu uvanja tereta, vremenu i marruti prevoza;
otkrivanje osetljivih odnosa meu saradnicima; otkrivanje lica pogodnih za vrbovanje
putem otkupa, ucene ili na drugi nain;
10. veze i mogunosti rukovodstva;
11. utvrdjivanje kruga stalnih posetilaca.
b) Informacije line prirode:
1. izvori prihoda;
2. pravi odnosi prema ovim ili onim drutvenim dogadjajima, prema vladajuim
strukturama;
3. nain linog ivota rukovodioca i lanova njegove porodice;
4. raspored i mesta susreta - poslovnih i linih;
5. podaci o veliini finansijskog blagostanja;
6. informacija o ljudskim slabostima;
7. opasne sklonosti;
8. tetna seksualna orijentacija;
9. podaci o prijateljima, prijateljicama, mestima odmora, putanjama kretanja;
10. informacije o mestima uvanja dragocenosti;
11. adresa prebivalita;
12. brana neverstva;
13. problemi izmedju roditelja i dece.

Ekonomska pijunaa kroz istoriju

Ekonomska pijunaa vodi poreklo iz vojne pijunae. pijuniranje je zabeleeno jo 1500
godine pre n.e. kada je Mojsije odabrao 12 pijuna i poslao ih u drugu zemlju sa zadatkom da
razgledaju zemlju, narod da li je jak ili slab, koliko ih ima, da li su dobri ili zli, kakvi su
gradovi da li su utvreni ili ne (po Starom zavetu, Biblija).
Dolaskom Hitlera na vlast i stvaranjem nacistike Nemake, poinje veliki uspon ratne a
samim tim i industrijske pijunae. Primenjuje se naelo totalne pijunae koje glasi:
Nema podatka koji nije vaan, nema mesta koje nije interesantno i za pijuna su sposobni
svi deca, odrasli, vojnici, seljaci, intelektualci.

Posle drugog svetskog rata dolazi do usavravanja industrijske pijunae. U ilegalnom

istraivanju konkurentskih aktivnosti na meti su visoke tehnologije, industrija naoruanja,
elektronika, informacione tehnologije, farmaceutika, svemirski programi, automobilska
industrija itd.

Motivi
Motiv savesti je najkompleksniji, opti, socijalni, sintetiki motiv. Savest dolazi do izraaja
kada se ovek nae u situaciji zadovoljenja potrebe motivisane radnom aktivnou. Tada
motiv savesti uslovljava koji e se motiv ostvariti, koji odloiti. Ovaj motiv u direktnoj je vezi
sa poslovnim moralom.7
Motiv sa kojim odreena kompanija kree u industrijsku pijunau je doi do bilo koje
informacije (informacija je mo) koja e pomoi kompaniji da ostvari zacrtane ciljeve. Cilj
moe biti osvajanje novog proizvoda ili imitacija, razvoj nove tehnologije, poveanje trinog
uea, poveanje konkurentske prednosti itd. Kompanije idu do te mere da smiljeno ulaze u
bazu podataka konkurentske kompanije sa ciljem da joj nanesu odreenu tetu u poslovanju.
Mesta na kojima se mogu nai informacije interesantne ekonomskim pijunima su sledea:
Formalni dokumenti (strategijski planovi, izvetaji, specifikacije proizvoda i
proizvodnih procesa, radni papiri, tehnika dokumentacija)
Skice (Smatra se da je posle izrade formalnog dokumenta skica nevana i bezvredna.
Meutim, informacije koje se nalaze na skicama su od znaaja i to ekonomski pijuni
znaju)
Nevani komadii papira (rauni, putne karte, salvete i sl. naizgled deluju nevano i
bezazleno ali ipak mogu pomoi u odreivanju daljeg toka akcije konkurenata)
Interna korespondencija (zapisnici sa sastanka, odluke, reenja, bilteni i sl. prepuni su
detalja o poslovanju kompanije i buduim namerama)
Dravne ustanove (Zavodi za statistiku, Zavodi za patente, poslovna udruenja i
drugo, sakupljaju od preduzea razne informacije koje mogu biti interesantne
ekonomskim pijunima)
Javni servisi (veliki izvori informacija su dnevne i nedeljne novine, specijalizovani
asopisi, Internet)
Formalni sastanci (kompanije u odreenim periodima organizuju sastanke sa svojim
zaposlenima, gde osim dnevnog reda ima i drugih materijala koji mogu doi do
konkurenata)
Neformalni sastanci (zaposleni se sastaju posle radnog vremena i raspravljaju o poslu
u restoranu, kafiu, preko telefona i sl.
Kompanije se u dananjim uslovima trinog privreivanja i galopirajue konkurencije
moraju suoiti sa rizikom, tj. moraju shvatiti opasnost od ekonomske pijunae da bi mogle
preduzeti akcije za zatitu svojih vanih podataka od sluajnih posetilaca

Pretnja
Pretnju kompaniji mogu predstavljati pojedinci, organizacija, dogaaj, okolnosti.
Najznaajnije potencijalne pretnje kompaniji su:
7

Loa obuka kadrova,

Lica koja svakodnevno dolaze u kompaniju (tzv. insajderi),
Konkurentske kompanije,
Strane obavetajne slube,
Organizovani criminal,
sitni criminal,
Terorizam,
Dobavljai,
Potroai,
Novinari,
Prirodne katastrofe,

Izloenost kompanije riziku slabe strane obezbeenja kompanije. Razlikujemo ukupno etiri
kategorije a to su:
Operativne (propusti u poslovanju, sluajne greke zaposlenih, nain davanja informacija,
upotreba Interneta, telefona, faksa itd.)
Fizike (slaba obuenost ljudi iz obezbeenja, nepostojanje ulazno/izlazne kontrole, neuredni
stolovi, raunari bez ifri, nezakljuane kancelarije itd.)
Kadrovske (propusti pri zapoljavanju novih kadrova obrazovanje, iskustvo, lini problemi
itd.)
Tehnike (nezatiena baza podataka u raunarima, prenos podataka, prislukivanje telefona i
sl.

Metode i tehnike prikupljanja ekonomskih informacija

1. Slanje upita firmi ili nadlenom ekonomskom udruenju ili resoru. Ovo je prilika
da se diplomata zvanino predstavi i pokae svoju kompetentnost. Na ovaj nain
dobijaju se informacij iz prve ruke, tane, svee i proverene. To je iroko koriena
tehnika za legalno prikupljanje ekonomskih informacija.
2. Razgovor na zahtev (zakazani razgovor) Moe ga zatraiti ekonomski diplomata
putem slubi ambsade, ili ree direktno sa odreenim kompetetnim sagovornikom iz
firme ili resora koji ga interesuje. Zakazanom razgovoru moe prisustvovati i zvanini
zapisniar. Prilikom ovog razgovora diplomata ima priliku da uspostavi trajnije,
kolegijalne odnose sa sagovornikom i ostvari poverenje na osnovu koga moe dobiti i
vie od zvaninih informacija.
3. Poslovni susret Podrazumeva krai, neformalni, esto sluajni susret. Vet ekonomski
diplomta mudro koristi ovu priliku da bez najavljene teme i zakazanog razgovora doe
do vrednih informacija. Poslovni susret moe biti prilika za zakazivanje zvaninog i
pripremljenog razgovora.
4. Diplomatski (poslovni) ruak Zakazuje se posredstvom slube protokola ili direktno
(ukoliko dobro poznajete sagovornika). Ovaj susret podrazumeva potovanje
protokolarnih pravila, ali ima i izvesnu dozu prisnosti i neposrednosti meu
sagovornicima. Tekoa, ali i dra ove tehnike jeste to se uvek mora neto prodati,
da bi se zauzvrat kupilo. zato je poznata izreka da u diplomatiji nema besplatnog
poslovnog ruka.
5. Diplomatska (poslovna) veera Ova tehnika se od prethodne razlikuje ne samo po
vremenu odravanja, ve i po drugim okolnostima i detaljima. Poslovnu veeru

diplomata obino organizuje u svom domu za vei broj zvanica koje dolaze u pratnji
svojih supruga. Sveane toalete, oseaj zavretka napornog radnog dana i brojnost
prisutnih gostiju oteavaju posao prikupljanja informacija u ovim okolnostima, ali se
prua mogunost za slobodno askanje i neto leerniji pristup sagovornicima.
6. Diplomatski prijem esta praksa masovnijih susreta diplomata jesu diplomatski
prijemi koje ambasade organizuju razliitim povodima (dravni praznici, jubileji i sl.)
To je prilika da se na jednom mestu sretne veliki broj diplomata, potencijalnih
sagovornika, a iskusni diplomata veto koristi i ovu prilku za prikupljanje ekonomskih
informacija.
7. Protokolarna poseta fabrici (ili regionu) Cilj ove aktivnost diplomate je upoznavanje
sa ekonomskom stvarnou jedne zemlje. Posetu organizuje protokolarna sluba
zemlje prijema, I to u regionima ili firmama koji su najrazvijenije, najreprezentativnije
i najznaajnije sa ekonomskog, kulturnog ili istorijskog stanovita. Ovu priliku
diplomata moe da iskoristi da vidi li uje i ono to organizator nije planirao.
8. Poseta fabrici ili regionu po sopstvenom izboru Osim poseta koje organizuju slube
u zemlji prijema, diplomata moe i sam zatraiti da poseti neku fabriku, region, grad
ili neki drugi privredni ili industrijski lokalitet koji smatra posebno
interesantnim.Zatraena poseta se obino ne odbija, a onda se briljivo priprema
(bezbednost i druge organizacione mere)
9. Poseta privrednoj izlobi ili sajmu Ovo je odlina prilika za ekonomskog diplomatu
da na jednom mestu vidi glavne izloene proizvode i proizvodne programe kompanije
zemlje u kojoj slubuje, da se uveri u njihov kavlitet, da prikupi podatke o
proizvodnim rezultatima i prospekte njihovih firmi. Takoe, brojini susreti sa
znaajnim privrednicima mogu da budu prvi korak ka uspostavljanju razliitih
izvoznih i drugih poslovnih aranmana izmeu dveju zemalja.
10. Poseta delegacije jedne firme zemlji prijema Finalizaciju procesa prikupljanja
ekonomskih informacija predstavljaju konkretni poslovni poduhvati izmeu dve firme
ili dve zemlje. Posle niza pregovora, istraivanja, sortiranja, analize i razmene
ekonomskih informacija, poseta delegacije jedne zemlje dolazi kao kruna obostranih
napora.
11. Neoficijelni razgovor (intervju) ekonomskog diplomate sa zaposlenim iz firme
Razgovori sa zaposlenima u nekoj firmi omoguava ekonomskom diplomati da do
informacija doe neposredno, bez zvaninih filtera i ulepavanja situacije.
Diplomata se briljivo priprema i za ovu vrstu prikupljanja nformaca: izbor
sagovornika, priprema tema i pitanja, pogodnog mesta i vremena sastanka itd. Tehnika
nezvaninih razgovora nije u principu nelagalna, ali mnoge zemlje ne gledaju
blagonaklono na ovakve aktivnosti stranih diplomata, iako na to podstiu svoje
diplomate shvatajui moguu vrednost ovako dobijenih informacija.
12. Pretraivanje Web sajtova firmi ili zemlje na Internetu Ova tehnika iziskuje od
ekonomskog diplomatu vetinu pronalaenja Potrebnih informacija koje se na
Internetu nalaze. Diplomata mora da zna kako da do informacija doe brzo, ali i da
njihovom analizom i razvrstavanjem bude siguran u njihovu autentinost, tanost i
aktuelnost. Zvanine informacije kompanije i zemlje objavljuju u okviru svojih
Internet prezentacija, ali se po pravilu poverljivi (a timenajzanimljiviji i najvaniji)
podaci mogu otkriti tek po ulasku u kompjuterske baze podataka i druge briljivo
uvane sisteme za skladitenje vanih informacija (poslovnih tajni).
13. Angaovanje (plaanje) posrednika za pribavljanje ekonomskih informacija
Ekonomski diplomata koristi ostvarene kontakte i poznanstva da bi njihovim
angaovanje doao do poverljivih informacija. Angaovani posrednici su dobro
obueni, pripremljeni poverljivi saradnici koji znaju gde mogu doi do pravih

informacija, a da pri tom ne budu otkriveni. Stoga, diplomata mora biti dodatno
oprezan u obavljanju ovih poslova koje predstavlju zonu rizika u njegovim
Aktivnostima.
14. Potkupljivanje funkcionera firme ili zemlje Ovo je kalsina ema ekonomskoobavetajnog rada sa Plaenom krticom unutar odreene firme, koja redovno
dostavlja poverljive ekonomske informacije stranom diplomati i za to biva plaana.
Potkupljivanje funkcionera je delikatna operacija koja zahteva maksimalnu opreznost
diplomate koji se u sluaju otkrivanja nelegalnih aktivnosti izlae opasnosti da iz te
zemlje bude proteran, a za otkrivenog informatora predviene su stroge sankcije
prema krivinom zakonu te zemlje.
15. Razgovor sa otputenim ili prebeglim kadrovima firme ili zemlje Ovo je manje
riskantan, ali takoe neprihvatljiv metod za zemlju prijema. Ekonomski diplomata
koristi situaciju i od otputenih radnika nastoji da izvue to vie informacija
razlozima za njihovo otputanje, ali i o poslovnim rezultatima i planovima. U situaciji
kada je bez stalnog prihoda informator rado prihvata izvesnu materijalnu nadoknadu
za pruene informacije. Manjkavost ove metode je to je teko odrati diskreciju u
sluaju kada otputeni radnik ne mari za posledice, dok diplomata tei da razgovor sa
otputenim li pregeglim kadorvima ostane daleko od oiju javnosti, ukovodilaca i
vlasnika firme, kao i vlasti zemlje prijema.
16. Kupovina tajnih dokumenata Tehnika prikupljanja informacija kupovinom tajnih
dokumenata je najrizinija i najdelikatnija aktivnost diplomate. Prilikom izvoenja ove
dobro organizovane aktivnosti neophodno je proveriti validnost dokumenata i izbei
mogue provokacije i nametaljke. Vet ekonomski diplomnata mora da izbegne
obostrano kompromitovanje i otre sankcije koje bi usledile.
17. Razgovor sa ekonomskim diplomatom iz druge zemlje Ovo je sasvim legalna i
veoma esta tehnika koji ekonomski diplomata koristi skoro svakodnevno u
prikupljanju ekonomskih informacija. U zvanini i nezvaninim kontaktima sa
kolegama iz drugih, obino prijateljskih zemalja, diplomata dolazi do informacija na
elegantan, diplomatski uobiajen nain. Slabost ove tehnike je to su informacije do
kojih se dolazi uglavnom zvanine, javne, a ne moe se doi do bog zna kakvih
poverljivih informacija.
18. Sinteza na bazi prikupljenih saznanja Kruna rada ekonomskog diplomate na
prikupljanju ekonomskih informacija predstavlja ova tehnika, koja podrazumeva
svestrano poznavanje problema i celokupne situacije neke firme ili privrede jedne
zemlje. U izvetaju koji podnosi diplomata nastoji da na bazi prikupljenih informacija
i linog iskustva u analitiko-sintetikoj formi obradi i predstavi stanje kompanije koja
ga interesuje ili zemlje slubovanja. Koristei ovu tehniku diplomata pokazuje i svoju
profesionalnu zrelost i spremnost da se suoi i sa najozbiljnijm zadacima u
diplomatskoj slubi.8

Vrednost kompanija treba da odredi vrednost informacija

koje eli zatiti
Protivmere kompanije proizilaze iz slabosti:
Operativne protivmere (upoznavanje zaposlenih sa postojanjem pretnji i njihova
obuka; klasifikovanje informacija na one koje su poverljive; stroga uputstva o
informacijama koje se mogu iznositi u javnost, po sektorima PR, Marketing, Prodaja;
8

10

izvetaji o osobama sa kojima se stupa u kontakt i provera boniteta potencijalnih

poslovnih partnera; odvojene telefonske linije za vane poslovne razgovore itd.)
Fizike protivmere (svakodnevno zakljuavanje kancelarija, stolova; instaliranje ifri
na vanim raunarima (serverima); postavljanje video ureaja; zapoljavanje dobro
obuenih ljudi za posao obezbeenja)
Kadrovske protivmere (provera diplome o obrazovanju; provera postojanja policijskog
dosijea; uvoenje polaganja psiho-testova; uvoenje intervjua sa zaposlenima;
kategorizacija zaposlenih jer ne mogu svi imati pristup vanim informacijama)
Tehnike protivmere (instalacija antivirus programa; kontrola pristupa programima i
raunarima; izbor pouzdanog partnera za servisiranje raunarskih mrea).

Poslovna tajna
Posle definisanja termmina industrijske pijunae i sa etikog i sa isto poslovnog aspekta,
neophodno je utvrditi i ostalu preostalu kariku u lancu, a to je poslovna tajna
Re tajna podrazumeva skup znanja i informacija koje su dostupne samo odreenom, uem
krugu pojedinaca. Posednici tajne ne smeju ove informacije i znanja da otkriju drugim licima.
Poslovna tajna se definie kao injenice u vezi sa poslovanjem privredneorganizacije koje su
posebno vane sa gledita poslovanja te organizacije ili sa gledita privrede il zajednice u
celini, a koje mogu biti poznate samo ogranienom krugu lica.
Poslovne tajne dakle obuhvataju one vrste informacija i znanja na koje firma ima svojinsko
pravo, koje moralno i zakonski moe da titi i po istom osnovu odbija da otkrije.
Svako interesovanje konkurenata za poslovnu tajnu smatra se povredom poslovne etike, a
moe biti i krivino delo kanjivo predvienim krivinim zakonom.
Ukoliko diplomata bude uhvaen u nedozvoljenom pribavljanju poslovne tajne posledice
mogu biti razliite (zavisno od vanosti otkrivene tajne i nanete tete) od upuivanja
protestne note MIP-u drave iz koje diplomata dolazi, poziva ambasadora na razgovor u MIP
drave prijema, a diplomata moe biti i proteran iz zemlje slubovanja (u sluaju ponavljanja
greke).

11

Zakljuak
Na osnovu prethodno iznetog moemo konstatovati da poslovna pijunaa sve vie uzima
maha. Svi svetski, najsavremeniji, informacioni sistemi su podloni upadima, pa se da
zakljuiti da nema ni jednog sigurnosnog sistema za koji se moe tvrditi da je potpuno
siguran. Privredni subjekti moraju poslovnu pijunau prihvatiti kao realnost i nastojati da
svoje informacije to bolje sauvaju od ,,znatieljnih ociju. U protivnom, ce njihovi napori, u
svakodnevnom poslovanju i razvoju novih proizvoda, biti uzaludni a njihovi prodori u nova
poslovna podrucja i na nova trita onemoguceni. Upravo su i prethodno objanjene metode i
specificnosti poslovne (industrijske) pijunae imale za cilj razgranienje pojmova poslovne
pijunae.
Kao protiv tea industrijskoj pijunai, brojne kompanije kao Motorola i Intel, su uvele
sopstvene obavetajne jedinice, prouavaju konkurenciju i spreavaju pijunau od strane
konkurencije. Niu i pojedinane obavetajne kompanije, koje su angaovale bive operativce
iz CIA i KGB-a.
Ko god da obavlja obavetajne poslove, bile to specijalizovane kompanije, korporacije, vlade
drava, pravila su ista. Nikome nije doputeno da radi ono to je neetino da bi postigao svoj
cilj. Ali ta tano nije etino nije uvek jasno na ovom novom podruju koje se brzo razvija-na
polju ETIKE.

12

Literatura
[1]

Radovanovi, D., (2008) Geoekonomija, poslovna diplomatija i globalni menadzment,

Liber,Beograd,

[2]

Prof. Dr. Savo Trifunovi, POSLOVNA ETIKA, ICIM +, Kruevac, 2005. godina

[3]

Riard T. De Dord, POSLOVNA ETIKA, 5. izdanje, IP Filip Vinji, Beograd,

2003. godina,

[4]

Milenko A. Perovi, ETIKA, Grafomedija, Novi Sad, 2001. godina,

[5]

Don Dramond i Bil Bein, POSLOVNA ETIKA, Clio, Beograd, 2001. godina,

13