VISOKA POSLOVNA SKOLA STRUKOVNIH

STUDIJA

SEMINARSKI RAD
INDIKATORI ZASTITE ZIVOTNE SREDINE

Aleksandar Djordjevic
16524

LESKOVAC

1. Uvod
Industrija se suoava sa specifinim izazovima u pogledu ekonomske i ekoloke
odrivosti. Dalje, da bi imala procese koji su osetljivi na pitanja ivotne sredine, poslovne
strukture industrije moraju da razviju i primene prakse odrivosti. Odrivost je definisana
od strane Meunarodne unije za ouvanje prirode 1969. godine kao ostvarivanje
ekonomskog rasta i industrijalizacije, bez tete po ivotnu sredinu. Delom usled
nastalih ekolokih katastrofa, sam koncept je dobio na snazi tek 1983. godine, kada su
Ujedinjene nacije objavile izvetaj Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj (danas
poznat kao Brundtlandski izvetaj), gde je odrivost redefinisana kao razvoj koji
zadovoljava potrebe sadanjosti bez ugroavanja mogunosti buduih generacija da
zadovolje svoje sopstvene potrebe (Hart, 1997; Daly, 1990; WCED, 1987).
Upotreba ove definicije je dovela do toga da mnogi vide odrivi razvoj kao
koncept koji stavlja fokus na intergeneracijsku pravdu. Iako ova svedena definicija ne
pominje eksplicitno ivotnu sredinu i razvoj, njeni naredni delovi, iako se retko navode,
prilino su jasni. Kada je re o razvoju, izvetaj navodi da su ljudske potrebe osnova i
sutina, da su ekonomski rast, ali i pravinost pri raspodeli resursa sa siromanima,
neophodni radi njihovog preivljavanja, a da pravinost podstie efikasno uee
graana. Kada je u pitanju ivotna sredina, izvetaj je takoe jasan: Koncept odrivog
razvoja podrazumeva granice. Ove granice ne predstavljaju apsolutna ogranienja, ve
ogranienja nametnuta od strane sadanjeg stanja tehnologije i drutvene organizacije
ekolokih resursa, kao i sposobnosti biosfere da apsorbuje uticaje ljudskih aktivnosti.
Odrivi razvoj je postao popularna menadment filozofija u mnogim zemljama
irom sveta. Njegova popularnost se delimino zasniva na izvetajima o globalnim
klimatskim promenama i smanjenju stabilnosti globalnog ekosistema. Meutim, njegov
poetak se moe pripisati naporima Ujedinjenih nacija (UN), koji su podstakli sve
zemlje da razviju sopstvene nacionalne strategije odrivog razvoja. Danas zemlje na
svih pet kontinenata imaju razvijene strategije, i u procesu su implementacije
nacionalnih strategija odrivog razvoja.

2. Indikatori zatite ivotne sredine

Postoji sve vea potranja za izvetavanjem kompanija, koje je jasno i fokusirano

na kljune uticaje njihovog poslovanja na ivotnu sredinu. Za ovo je potrebno
izvetavanje o ekolokim performansama, koje e doneti beneficije na dva naina:
Obezbedie informacije menadmentu da iskoristi utede koje dobar ekoloki
uinak obino donosi;
Dae mogunost za otkrivanje znaajnih komponenti u zatiti ivotne sredine
firme (Becker, 2008).
Indikatori ekolokih performansi su jedan od moguih alata za takva merenja i
informacije o tome kako da se razumeju i procene ekoloke performanse kompanija.
Preduzea e sprovesti znaajne aktivnosti na ouvanju ivotne sredine, ako mogu da
odrede odgovarajue indikatore uinka. Ekoloki indikatori e olak- ati komunikaciju sa
interesnim ekolokim grupama ako su ukljueni u izvetavanje. Kroz primenu ekolokih
indikatora, procenu i merenje ekolokih uslova dobija se set podataka za informisanje i

pomo vladama, koordinatorima razvoja, planerima i donosiocima odluka u praenju

njihovog uinka prema odrivosti ivotne sredine. Indikatori ekolokih performansi (EPI)
su se progresivno razvijali tokom proteklih deset godina i koriste se od strane
meunarodnih organizacija kao to su Ujedinjene nacije, Svetska banka, Svetski
poslovni savet za odrivi razvoj i Globalna inicijativa za izvetavanje.
Indikatori ekolokih performansi istiu se kao bitan alat za zatitu ivotne sredine i
poboljanje merenja lokalnog ivota i ukupnog nacionalnog razvoja i odrivog razvoja.
Indikatori pokrivaju irok spektar i primenjuju se na lokalnom, nacionalnom i regionalnom
nivou. Njihovi korisnici mogu lako da im pristupe, direktno ih izaberu i odmah primene za
merenje nacionalnih ekolokih performansi. U praksi, indikatori mogu da pomognu pri
donoenju odluka na globalnom i nacionalnom nivou.
Ekoloka serija standarda ISO (Meunarodna organizacija za standardizaciju) je u
irokoj upotrebi u kompa- nijama koje primenjuju upravljanje zatitom ivotne sredine, to
za ishod ima izvetavanja o ekolokim performansama. Ovo posebno vai za evaluaciju
ekolokih performansi i postavljanje niza standarada na svetskom nivou, a koji zahtevaju
stalnu posveenost unapreenju ekolokih performansi u cilju ispunjavanja ekolokih
ciljeva i kriterijuma. ISO 14031 i ISO 14032 su nastavak serije ISO 14000. ISO 14031 daje
smernice za izbor i primenu indikatora za ocenu ekolokih performansi organizacije, uz
podrku ISO 14032 koji daje primere iz realnih organizacija radi ilustracije korienja
smernica iz ISO 14031 (Evaluacija ekolokih performansi - Smernice: Specifikacija svrhe
evaluacije ekolokih performansi, pripreme plana evaluacije, prikupljanja podataka,
pregleda rezultata - ovo je regulisano kao JIS Q 14031 20. oktobra 2000.) Iako smernica
definie koncept i proceduru izbora indikatora ekolokih performasni, ona ne obuhvata
razvoj samih indikatora.

2.1. Karakteristike indikatora zatite ivotne sredine

Indikatori ekolokih performansi mogu da budu znaci, statistike, mere ili parametri,
koji su razvijeni i koriste se u informisanju i merenju promena ekolokih komponenti,
statusa, fokusa i trendova. Ovi indikatori mogu da utiu na akcije upravljanja i vode ka
ekolokom menadmentu i odrivom razvoju. Oni treba da budu razvijeni tako da pruaju
solidne osnove za donoenje odluka, kao i da doprinesu samoregulisanju integrisanih i
razvojnih okruenja sistema. Indikatori ekolokih performansi ne bi trebalo samo da nas
obaveste da li je ono to mi radimo dovelo do odrivosti ili nije, ve takoe moraju da
razvijaju i sintetiu naune i tehnike podatke u korisne informacije za donosioce odluka
pri reavanju sadanjih i buduih politikih pitanja. Indikatori ekolokih performansi
mogu da se okarakteriu na sledei nain:
1)
Indikatori moraju da predstavljaju sve vane probleme i pokrivaju sve relevantne
aspekte. To znai da indikatori moraju sistematski da sagledavaju interakciju izmeu
sistema i njihove ivotne sredine. Indikatori treba
da
budu jasno
definisani,
reproduktivni, nedvosmisleni, lako razumljivi, praktini, i osetljivi na promene koje mere.
2)
Indikatori moraju da odraavaju interese razliitih interesnih grupa. Dakle,
proces pronalaenja seta indikatora mora da bude participativan, kako bi se osiguralo da
on obuhvata vizije i vrednosti zajednice ili regiona i drugih geografskih jedinica za koje je
razvijen.
3)
Na kraju, oni bi trebalo da pokau trendove tokom vremena i usmeravaju politike
i odluke na svim nivoima drutva i svim nivoima njegovih institucija.
Prema podacima Meunarodne mree za ekoloku usaglaenost i potovanje (2012),

ekoloki indikatori su definisani za reavanje odreenih pitanja:

Implementacioni indikatori. Od vlada se zahteva da preduzmu korake
radi
sprovoenja obaveza, koje su posledica potpisivanja meunarodnih sporazuma i
nacionalnih politika u formi zakona ili programa.
Izvrni Indikatori. Kada je vlada usvojila ekoloke zakone koji su joj potrebni, onda
mora da ih i sprovede.
Indikatori usklaenosti. Kada su zakoni na snazi i primenjuju se, potrebni su dodatni
indikatori za merenje nivoa usklaenosti.

2.2. Vrste indikatora zatite ivotne sredine

U organizacionom poslovanju, baza indikatora ekolokih performansi moe da se podeli
na dve vrste mera:
Prva su indikatori ekolokog menadmenta, koji se preduzimaju u okviru sistema
menadmenta organi- zacije. Oni sadre interne informacije o naporima organizacije na
smanjenju uticaja na ivotnu sredinu, ali ne i same informacije o zatiti ivotne sredine.
Na primer, neki od ovih indikatora su broj ekolokih audi- ta, procenat zaposlenih koji
imaju obuku iz zatite ivotne sredine, kao i broj ekoloki podobnih dobavlja- a.
Drugu ine indikatori ekolokih uslova. Njih ine eksterni indikatori, koji opisuju direktne
efekte i uticaje na ivotnu sredinu, na primer, indikatori emisije vode na putevima u blizini
proizvodnog pogona. Ovaj set in- dikatora se obino primenjuje od strane javnih
institucija. Oni su nacionalni indikatori, koje organizacija mo- e da koristi pri izboru svog
seta indikatora.

Tabela 1: Podruja ekolokih indikatora

Ekoloka podruja

Atmosfera

Pod-podruja

Ekoloki indikatori

Klimatske promene

Emisija direktnih i indirektnih

gasova staklene bate
Potronja supstanci koje oteuju ozon

Oteenje
ozonskog
omotaa
Kvalitet vazduha

Poljoprivreda

Zemljite

umski fond
Dezertifikacija
Urbanizacija

Okeani, mora i obale

Obalske zone
Ribarstvo

Koliina vode

Slatka voda

Kvalitet vode

Ekosistem

Biodiverzitet
Vrste
Otpad

Materijal

Performanse i
menadment

Politika

Koncentracija zagaivaa vazduha u

urbanim podrujima i industrijskim
postrojenjima
Broj vozila
Povrina obradivih i trajnih useva
Upotreba ubriva
Upotreba poljoprivrednih pesticida
Povrina uma kao procenat zemljine povrine
Intenzitet see drvea
Povrina zemljita ugroenog dezertifikacijom
Povrina urbanih formalnih i neformalnih naselja
Koncentracija algi u obalskim vodama
Procenat ukupne populacije koja ivi u
obalskim podrujima
Broj vrsta sa IUCN crvene liste vrsta* sa
habitatom u podruju pogoenom
operacijama
Godinji
ulov veine vrsta
Godinje povlaenje podzemne i povrinske
vode kao procenat ukupne godinje obnovljive
koliine vode dostupne iz izvora.
(po
regionima)
Ukupna potronja vode i njen efekat na
ukupnu koliinu vode i ekosistem
Ukupno recikliranje i ponovna upotreba vode
BPK** u vodi
Koncentracija fekalnog koliforma u slatkoj vodi
Izvori vode i ekosistemi pogoeni
isputanjem vode
Isputanje otpada u vodu
Ukupna koliina otpada po vrstama i
nainu tretiranja
Podruje izabranih kljunih ekosistema
Lokacija i veliina zemlje u vlasnitvu,
kao i zakupljene zemlje u habitatima sa
bogatim biodiverzitetom
Uticaj aktivnosti i operacija na zatiena i
osetljiva podruja
Broj poslovnih jedinica koje posluju ili
planiraju poslovne operacije u zatienim i
osetljivim podrujima I oko njih
Zatiena podruja kao procenat
ukupnih povrina
Izobilje izabranih kljunih vrsta
Ciljevi i programi za ouvanje i
obnavljanje autohtonih vrsta u
oteenimmaterijala
podrujima
Procenat
iskorienog iz otpada
(obraenog ili neobraenog) iz eksternih
izvora do organizacije koja izvetava
Nacionalne, regionalne i lokalne ekoloke
politike i regulative
Incidenti primenjenih internacionalnih
deklaracija/konvencija/sporazuma povezanih
sa ekolokim pitanjima

* IUCN crvena lista vrsta opte poznata kao prepoznatljivi, objektivni globalni prilaz za evaluaciju
statusa konzervacije biljnih i ivotinjskih vrsta.
** BOD biohemijska potronja kiseonika.

Nacionalna lista indikatora sadri opti opis indikatora i indikatore tematskih celina
razvrstane na tematska podruja.
Opti opis indikatora obuhvata:
1) znaaj na nacionalnom i meunarodnom nivou;
2) relevantnost za izvetavanje korienjem datog indikatora;
3) merljivost i statistiku ispravnost indikatora;
4) jednostavnost i lakou razumevanja;
5) ekonomsku opravdanost.
Struktura podataka u Nacionalnoj listi indikatora podeljena je prema kategorijama u
tematske celine, i to:
1) vazduh i klimatske promene;
2) vode;
3) priroda i bioloka raznovrsnost;
4) zemljite;
5) otpad;
6) buka;
7) nejonizujue zraenje;
8) umarstvo, lov i ribolov;
9) odrivo korienje prirodnih resursa;
10) privredni i drutveni potencijali i aktivnosti od znaaja za ivotnu sredinu;
11) meunarodna i nacionalna zakonska regulativa, kao i mere (strategije, planovi, programi,
sporazumi), izvetaji i ostala dokumenta i aktivnosti iz oblasti zatite ivotne sredine;
12) subjekti sistema zatite ivotne sredine.
Na primer imamo sledeu tabelu koja e nam prikazati Indikatore vezane za vazduh i
klimatske promene pa u na taj nain najlakse objasniti ta su ustvari sami indikatori zatite
ivotne sredine:1

1. VAZDUH I KLIMATSKE PROMENE

Tematska celina
Red. br.
1.1.

Naziv indikatora
1.1. Uestalost prekoraenja dnevnih graninih vrednosti za
SO , NO , PM , O
2

10

Tematsko podruje

Stanje

Definicija i opis indikatora

Indikator predstavlja broj dana u toku godine s prekoraenjem

graninih vrednosti kvaliteta vazduha u odnosu na zagaenje vazduha
sa SO , NO , PM , i O u urbanim i ruralnim podrujima.
Indikatorom se opisuje stanje ivotne sredine u smislu kvaliteta
vazduha tj. mere njegovog zagaenja.

Metodologija izraunavanja i

Indikator se rauna na osnovu podataka dravne i lokalnih mrea za

10

Pravilnik o nacionalnoj listi indikatora zatite ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br . 37/2011

sakupljanja podataka

praenje kvaliteta vazduha iz izmerenih prosenih asovnih, 24asovnih vrednosti koncentracija SO , NO , PM , i maksimalnih
osmoasovnih vrednosti koncentracija O .
2

10

Jedinica mere

Broj dana u toku godine sa prekoraenjem dnevne granine vrednosti

Pravna pokrivenost nacionalnim

i meunarodnim propisima i
obavezama izvetavanja

- Zakon o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09);

- Zakon o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 16/11);
- Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha
("Slubeni glasnik RS", br. 11/10 i 75/10);
- Evropska Agencija za ivotnu sredinu - EEA CSI 004 - Exceedance
of air quality limit values in urban areas.
Nacionalna i lokalne mree za monitoring kvaliteta vazduha

Izvor i dostupnost podataka i

periodinost sakupljanja
podataka
Nain i rokovi dostavljanja
podataka, informacija,
indikatora i izvetaja u
Informacioni sistem

Uestalost prikupljanja podataka - u skladu sa zakonskim obavezama i

korienim metodama za monitoring (od 1 sat do godinjeg
izvetavanja)

Rok dostavljanja: do 15. februara tekue godine za prethodnu godinu

Tematska celina

1. VAZDUH I KLIMATSKE PROMENE

Red. br.

Naziv indikatora

1.2.

1.2. Godinja temperatura vazduha

Tematsko podruje

Uticaji

Definicija i opis indikatora

Indikator predstavlja odstupanje srednje godinje temperature vazduha

za podruje Republike Srbije u odnosu na klimatoloku normalu 19611990.
Indikator je direktno povezan sa stanjem klimatskog sistema i pokazuje
trend promena srednje godinje temperature vazduha.
Podindikatori:
1. Maksimalna temperatura vazduha;
2. Minimalna temperatura vazduha.

Metodologija izraunavanja i
sakupljanja podataka

Indikator se rauna iz satnih/dnevnih/godinjih podataka o temperaturi

vazduha izmerenih u mrei meteorolokih stanica za pojedinanu
godinu i proseka za period 1961-1990.

Jedinica mere

Normalizovana standardna devijacija u odnosu na period 1961-1990

Pravna pokrivenost nacionalnim

i meunarodnim propisima i
obavezama izvetavanja

- Zakon o ratifikaciji Konvencije o Svetskoj meteorolokoj organizaciji

("Slubeni list FNRJ - Meunarodni ugovori", broj 80/48);
- Zakon o potvrivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o
promeni klime ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 2/97)

- UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate

Change No. 2/97);
- Zakon o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 16/11);
- Zakon o meteorolokoj i hidrolokoj delatnosti ("Slubeni glasnik
RS", broj 88/10);
- Environmental Indicators and Indicator-based assessment Reports,
Economic Commission for Europe, UN, 2007-UNECE B4-Air
Temperature.
Izvor i dostupnost podataka i
periodinost sakupljanja
podataka

Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije

Periodinost sakupljanja podataka: godinje

Nain i rokovi dostavljanja

podataka, informacija,
indikatora i izvetaja u
Informacioni sistem

Rok dostavljanja: do 15. februara tekue godine za prethodnu godinu

3. Kljuni pokretai izvetavanja o indikatorima zatite ivotne sredine

Kljuni pokretai izvetavanja o ekolokim performansama su:
Propisi. Vlade su na veini nivoa pojaale pritisak na preduzea na polju evaluacije
uticaja njihovog poslovanja na ivotnu sredinu. Zakonodavstvo se sve vie inovira i
pokriva sve iri spektar aktivnosti.
Kupci. Javno mnjenje i potroake preferencije su apstraktan, ali snaan faktor koji
vri znaajan uticaj na preduzea, posebno na ona koja su potroaki orijentisana.
Ovaj faktor je naveo kompanije da prue mnogo vie informacija dobavljaima o
proizvodima koje proizvode, kao i o uticaju tih proizvoda na ivotnu sredinu od njihovog
stvaranja do odlaganja.
Pritisak drugih organizacija. Svaka organizacija je deo industrije, sa konkurentskim
pritiscima i savezima koji idu uz to. Ostvarenje industrijskih standarda za izvetavanje
o odrivosti moe biti faktor, posebno za one, koji rade u istom lancu snabdevanja i
imaju ekoloke ili socijalne standarde, a koje oekuju od i svojih partnera. Postoji
rastui trend velikih organizacija da zahtevaju informacije o odrivosti poslovanja od
svojih dobavljaa kao deo kriterijuma odabira svojih poslovnih partnera.
Same organizacije. Organizacije, kao i javnost, oseaju pritisak da stvore
verodostojnu politiku odrivosti, sa odgovarajuim performansama. Sve vie
investitora zahteva eksplicitno izvetavanje o strategijama odrivosti i dokaze o
pozitivnim rezultatima. Balansirani finansijski rast, korporativna odgovornost, dobit po
akciji, takoe dovode do procene izmeu kratkoronih dobitaka i dugoronog profita.
Investitori. Investitori sve vie ele da znaju da li su kompanije usmerene ka
odgovornom, odrivom, dugoronom poslovnom pristupu. Na primer institucionalni
investitori i berzanski direktori su poeli da zahtevaju redovno izvetavanje o odrivosti
od kompanija, kao i izvetavanje o zatiti ivotne sredine socijalnim pitanjima i

korporativnom upravljanju i indekse kao to je Dow Jones indeks odrivosti. Carbon

Disclosure projekat razvijen je kao odgovor na zahtev investitora da kompanije mere i
izvetavaju o emisiji gasova staklene bate i o svojim strategijama za klimatske
promene, kao sredstvo za postavljanje ciljeva u smanjivanju ovih emisija i za
postavljanje pojedinanih ciljeva.

4. Zakljuak
Od Konferencije Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju 1992. godine
odrivost postaje iroko prihvaen cilj. Iako in- formacije mogu da prue bolju osnovu
za donoenje odluka i merenje napretka, odgovornost je mogue postii samo ako
se ciljevi i mere napretka izraze eksplicitno. Pravilno formulisani pokazatelji mogu da
obezbede takve mere, poboljavajui dijagnostikovanje situacije, kako napretka, tako
i nazadovanja.
Indikatori ekolokih performasni pruaju kompanijama alat za merenje. Oni su
kvantitativne metrike, koje odraavaju ekoloke performanse poslovanja u kontekstu
ostvarivanja irih ciljeva i zadataka. Takoe, oni pomau kompanijama da primenjuju
strategije povezujui razliite nivoe organizacije (poslovne jedinice,
odeljenja i pojedince) sa jasno definisanim ciljevima i kriterijumima.
Uticaj ekolokih pitanja na organizacije se poveava i nastavie da raste. Na
primer, loe upravljanje energijom, prirodnim resursima, odnosno otpadom moe da
utie na trenutni uinak, a neuspeh planiranja budunosti u kojoj e ekoloki fak- tori
zauzimati znaajno mesto moe da ugrozi dugoronu vrednost i opstanak
poslovanja. Dakle, vlade oekuju da e kompanije morati da koriste indikatore
ekolokih performansi da bi se adekvatno uspostavila veza izmeu ekolokih i finansijskih performansi (UNCED, 1992).
Trend ekologije i odrivosti ogleda se u pritisku od strane potroaa,
akcionara, zaposlenih, partnera i vlada (propisi) na kompanije da prihvate odrive i
zelene prakse poslovanja. Mnoge kompanije su pribegle greenwashing-u umesto
pravom stvaranju zelenih inovacija i marketiranju svojih proizvoda na nain koji
sugeriu zelene prakse.
Da bi organizacija bila istinski odriva, ona mora da odri ne samo potrebne
ekoloke resurse, ve i svoje socijalne resurse, ukljuujui zaposlene, klijente
(zajednicu), i svoj ugled. Organizacije mogu da pomognu obrazovanju u svojim
zajednicama, tako to e obuiti svoje zaposlene i ponuditi stairanje mlaim
lanovima zajednice. Prakse poput ovih poveavaju nivo obrazovanja i kvaliteta
ivota u zajednici. Zato se organizacije koje se staraju o zajednici, bilo kroz
volontiranje zaposlenih ili putem dobrotvornih donacija, i smatraju drutveno
odgovornim.

5. Literatura

1. Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS br. 135/2004

2. Pravilnik o nacionalnoj listi Indikatora zatite ivotne sredine, Slubeni glasnik RS br.
37/2011
3. Ekologija i zatita ivotne sredine, Savi Ivo, 2013. godina
4. Prostorno planiranje i zatita okoline, Prof.dr Munir Jahic Bihac, 2004. godina