Veliina uzorka

1) Formule za izraunavanje veliine uzorka

2) Uticaj dizajna studije i razliitih
statistikih parametara na veliinu uzorka
3) Kalkulatori za izraunavanje veliine
uzorka

Koliko je ispitanika je
potrebno?

Premalo ispitanika

neuspeh otkrivanja kliniki, istraivaki, vane

razlike

Previe ispitanika

terapija moe imati rizike

kota vie
due traje
3

Broj ispitanika koji e biti ukljuen u kliniku

studiju (veliina uzorka) mora biti odreena
u odnosu na ishod koji se ispituje
Na kraju svakog eksperimenta analiziraju se
podaci i donosi se statistika odluka o tome
da li se prihvata ili odbacuje nulta hipoteza
Ova odluka se zasniva na verovatnoi i moe
biti tana ili pogrena
4

Veza izmeu moguih odluka predstavljena je u

sledeoj tabeli
Istraivai kada planiraju studiju definiu veliinu 1)
greaka tipa I () i 2) tipa II ()

Obino greka iznosi 0.05.

Znai postoji verovatnoa od 5% da se
javi
greka tipa I tj. da je dokazana razlika u
ispitivanim grupama kada ona nepostoji.

Postoji verovatnoa od 80%

da detektujemo pravu razliku
izmeu grupa

Obino greka iznosi 0.20.

Postoji verovatnoa od 20% da se javi
greka tipa II tj. da razlika nije
dokazana iako ona postoji.
5

Veliina koja opisuje sposobnost studije da

detektuje pravu razliku izmeu grupa naziva
se statistika snaga.
Izraunava se iz razlike (1-).
Ukoliko je =0.20, snaga studije je 0.80 tj
80%.
Ovakva studija e imati 80% anse da
detektuje razliku u ishodima izmeu dve
ispitivane grupe.
6

3) Definisati minimalnu oekivanu razliku u

ishodima izmeu dve ispitivane grupe

na osnovu postojeih klinikih informacija

na osnovu pilot studija ili preliminarnih studija
prethodnih klinikih studija

Izraunavanje veliine uzorka ukoliko se

porede dve srednje vrednosti

Izraunavanje veliine uzorka za dve grupe sa istim

brojem ispitanika.
Za poreenje koristi se dvostrani statistiki test.
Primer:
Porede se dva leka za sniavanje krvnog pritiska. Na bazi
rezultata preliminarnih studija pokazano je da nova
terapija sniava krvni pritisak za 20 mm Hg, dok
dosadanja terapija sniava krvni pritisak za 10 mm Hg.
Takoe, na osnovu rezultata preliminarnih studija, Sd za
snienje krvnog pritiska iznosi 15 mm Hg.

Izraunavanje veliine uzorka ukoliko se

porede dve srednje vrednosti

Na osnovu klinike procene vidi se da je nova terapija

skoro duplo uspenija u odnosu na staru terapiju, ali je
zato i viestruko skuplja.

Cilj istraivanja je da se proceni odnos trokova i

efektivnosti za dve terapije.

Potrebno je utvrditi veliinu uzorka

Izabrani kriterijumi su:

=0.05
=0.20
snaga testa (1- )=0.80
minimalna oekivana razlika ():

=20-10=10 mm Hg

Sd=15 mm Hg

N=

2x(15)2x7.9
= 35.55
2
10

Kako bi se dokazala razlika u terapiji od 10 mm Hg sa snagom od 80%

potrebno je da u svakoj ispitivanoj grupi bude po 35 ispitanika
10

Izraunavanje veliine uzorka ukoliko se porede dve

proporcije

Primer:

Tanost standardne dijagnostike procedure je

80%. Cilj je da se formulie studija koja e ispitati
novu dijagnostiku proceduru za koju se
pretpostavlja da ima bolju tanost. Na osnovu
klinikog iskustva, istraivai su procenili da nova
dijagnostika procedura treba da ima tanost od
najmanje 90% da bi bila od klinikog znaaja. Za
izvoenje studije istraivai su se opredelili da
kriterijum za znaajnost bude 0.05, a da snaga
studije bude 80%.
11

Veliina uzorka?

=0.05
snaga testa (1- )=0.80
tanost nove dijagnostike metode p1=0.9
tanost stare dijagnostike metode p2=0.8

2( p )(1 p )( Z Z/2 ) 2
(p1 p2 )

f(,)
tabelarna vrednost

Mera varijabilnosti
(slino Sd)
(p1+p2)/2
12

Veliina uzorka?

=0.05
snaga testa (1- )=0.80
tanost nove dijagnostike metode p1=0.9
tanost stare dijagnostike metode p1=0.8
p=(p1+p2)/2=0,85
f(, )=7,9

2( p )(1 p )( Z Z/2 ) 2
(p1 p2 ) 2
n=

2x0.85x0.15x7.9

= 201

0.12

13

Veliina uzorka za deskriptivne studije

(u studiju je ukljuena jedna grupa)

U deskriptivnim studijama minimalna oekivana

razlika predstavlja razliku izmeu donjeg i
gornjeg intervala pouzdanosti (95%CI).

14

Veliina uzorka u deskriptivnoj studiji, u kojoj se

izraunava srednja vrednost

Primer:
Radiolog eli da uradi studiju u kojoj e proceniti prosenu duinu
kime kod fetusa, izmerenu pregledom trudnica ultrazvukom.
Radiolog eli da donja i gornja granica 95%CI ne bude manja od
1mm u odnosu na srednju vrednost, niti vea od 1 mm u odnosu na
srednju vrednost.
Iz prethodnih studija poznato je da je Sd za merenje ove duine 3
mm.

n=

4Sd2(Zkrit.)2
2

15

n=

Sd=3 mm
=2 mm
raspon izmeu donje
i gornje 95%CI

Zkrit=?

Zkrit=1.96
n=

4Sd2(Zkrit.)2
2
vrednost
0.01
0.02
0.05
0.10

Zkrit.
2.576
2.326
1.960
1.645

4x32x(1.96.)2
=34.6 ~ 35
2
2
16

Veliina uzorka u deskriptivnoj studiji, u kojoj se

izraunava proporcija

Istraiva eli da odredi tanost nekog

dijagnostikog testa sa 95%CI od 10%. Na
osnovu rezultata preliminarnih studija
tanost ispitivanog testa je 80%
n=
Zkrit=1.96
p=0.80
=0.20

n=

4(Zkrit.)2p(1-p)
2

4(1.96.)20.80(0.20)
0.202

= 61.5 ~ 62

17

Koraci u istraivanju

I korak u istraivanju

definisanje cilja studije tj. formulisanje hipoteze

koja se ispituje

II korak

definisanje parametara znaajnih za studiju

tipovi intervencija koji se porede

vrsta ishoda koji se odreuje

III korak

odrediti broj uzoraka naophodnih za formiranje

studije
18

Korak 1. Definisati primarni cilj istraivanja.

Da li korienje mleka u ishrani petogodinjaka

poboljava njihov rast?

Korak 2. Dizajn studije

petogodinjaci

(I grupa -standardna ishrana i II grupa-ishrana bogata

mlekom)

ishod visina u cm
19

Korak 3. Definisati kliniki znaajnu razliku

koju elimo da detektujemo.

razlika () od 0.5 cm (na osnovu preliminarnih

studija, kliniko iskustvo)
definisati snagu testa (80%)
definisati statistiku znaajnost (0.05)

20

Tip I greka () = 0.05

Tip II greka () = 0.20
Snaga = (1- ) = 0.80
Kliniki znaajna razlika () = 0.5cm
Mera varijabilnosti (SD) = 2.0 cm

podaci iz literature
N = 2 (2)2 x 7.9 = 252.8
0.52

u svakoj grupi

21

Jednostavan metod

Nomogram
Na osnovu standardizovane razlike izmeu:

najmanje kliniki znaajne razlike

izraunate Sd

= 0.5/2.0 = 0.25

22

23

http://www.rad.jhmi.edu/jeng/javarad/samples
ize/

24

Ispitivanje efekta leka na duinu spavanja

2 grupe za poreenje
Ispituje se proseno vreme spavanja posle
uzimanja leka u toku jedne nedelje
= 0.05, Snaga = 90%
Razlika = 1 sat
Standard devijacija = 2 sata

25

Equation 1: Sample size for a comparison of two means.

Input Values

Calculated Results

Minimum expected difference:

Sample size (N):

Estimated standard deviation:

Zcrit:

Desired power:

Zpwr:

0.8

Significance criterion (2-tailed):

(total, groups)

0.0

168 za obe grupe ili 84 po jednoj grupi

26

Promeniti razliku sa 1 sata na 2 sata

Promeniti snagu sa 90% na 80%

smanjena veliina uzorka na ukupno 42 ispitanika

smanjena veliina uzorka na ukupno 32 ispitanika

Promeniti Sd sa 2 na 3

poveana veliina uzorka na ukupno 70 ispitanika

27

Promena u minimalnoj oekivanoj razlici ima

veliki uticaj na promenu u veliini uzorka

obrnuto proporcionalno veliini uzorka

Promene u , , , takoe znaajno utie na

veliinu uzorka

direktno su proporcionalni veliini uzorka

28

Zadatak 1.

Cilj studijepoveati preivljavanje od karcinoma za

5%

Standardna terapija 85% preivljavanje

Nova terapija 90% preivljavanje

elimo da imamo snagu (mo, ansu) od 90% da

ovu razliku potvrdimo ako ona stvarno postoji.

elimo da nivo znaajnosti statistikog testa

bude 0.05.

Reenje: ukupno 1834 za obe grupe

29

Zadatak 2.

Izraunati koliko je potrebno kolske dece

ukljuiti u istraivanje u cilju procene uestalosti
imunizacije protiv gripa. Na osnovu prethodnih
istraivanja utvreno je da je 80% kolske dece
imunizovano. Preciznost studije oko prave
vrednosti iznosila je 4%. Ispitivani nivo
znaajnosti je 0.05.

Reenje: ukupno 384 dece

30

Zadatak 3.

Istraivai ele da odrede broj uzoraka koji je

potreban da bi se detektovala razlika u
koncentraciji holesterola od 10 mg/L izmeu
grupe na dijeti i kontrolne grupe. Rezultati
prethodnih studija su pokazali da varjansa iznosi
400 mg/L. Snaga testa je 90%, a nivo statistike
znaajnosti je 0.05.

Reenje je 168 ukupno

31