SLIKA 1

Oblast gde je imala da bude odluena sudbina Grke,omedjana

je planinom Kiteronom na jugu i rekom Asopom na
severu.Plateja je leala jugozapadno od ovog prostora,na
najzapadnijem od 6 grebena koji povezuju podgorinu sa
ravnicom.tu se 3 puta sputaju u Beotiju:
1)najzapadniji je put iz Megare u Plateju
2)u sredini put iz Atine u Plateju
3)najistoniji iz Atine u Tebu,kojim su Grci i krenuli

Mardonije nije eleo da ne iskoristi bilo koju od prednosti koje

je imao.Odluio je da glavninu vojske zadri sa druge strane
reke,ali nije bilo razloga da konjicom povremeno ne
uznemirava grke,koji su svi do poslednjeg bili peaci.Nakon
par poetnih uspeha,Mazistije,drugi po ugledu u Persijskom
taboru,ubijen je prilikom jedne od takvih ofanziva.Nakon
neuspelih pokuaja da povrate njegovo telo,ostatak konjice je
otiao u kamp kojim se,po Herodotu,razlila silna tuga za
Masistijem.

SLIKA2
Grci,da bi obezbedili bolje snabdevanje vodom,silaze nie u
ravnicu i skoncentriu snage u blizini izvora Gargafija,koji je
obezbedjivao obilno snabdevanje sveom vodom
22 polisa su dali svoj doprinos ovoj bici
Sparta je dala 5000 hoplita praenih sa 35000 helota i
5000 perijaka praenih sa 5000 helota,dakle skoro polovinu
panhelenske vojne moi,za koju se smatra da je brojala blizu
100000 dua
Realna pretpostavka bi bila da je brojnost persijske vojske bila
tek koju desetinu hiljada vea od grke
U ovom trenutku Herodot spominje raspravu u grkom
logoru.Navodno su se Atinjani i Tegeaani posvadjali oko
mesta na jednom od dva krila,te su krenuli da iznose svoje
zasluge,da bi na kraju presudili Lakedemonjani koji su to
pravo dodelili Atinjanima,a Tegeaane su uzeli pored sebe na
desno krilo.Opet,na drugom mestu Herodot navodi da su se
Tegeani uvek borili neposredno pored Spartanaca.
Iz ovoga bi se mogla namenuti pretpostavka da je sudelovanje
u bici na bilo kojem krilu smatrano poau i da u sutini
nema razlike izmedju pozicioniranja na levom i desnom krilu.
to nije legitimna pretpostavka,zbog same prirode falange.
Spartanci desno,do njih 1500 Tegeaana,a do njih 5000
korinana

Atinjani,njih 8000 na levom krilu,pod strategom

Aristidom,ispred svih,a pored njih 3000 Megarana,iza kojih su
bili stacionirani Platejani
Herodot ceni broj teko naoruanih peaka na 37800,a ukupan
broj grkih vojnika na 110000
Broj Persijske vojske na 300000 a grka na njihovoj
strani,50000
Dakle stajali su jedni naspram drugih 10ak dana,tokom kojih
su persijanci odneli nekoliko taktikih pobeda.Naime Grci su
ovim manevrom izgubili kontrolu nad istonim prelazima
preko planine Kiterona,to je prilika koju ni mnogo manje
sposobni zapovednik od Mardonije ne bi propustio.On je
odmah zaposeo puteve i odsekao grke od provijanta koji im je
bio dopreman tim putevima.Ubrzo se u grkom logoru osetila
i nestaica vode,nakon to je prilikom jednog upada,konjica
uspela da zatrpa izvor Gargafiju.
Pausanija nije mogao vie da eka napad tu i morao je da se
povue.Na ratnom savetu odlueno je da se zaposedne poloaj
izmedju Hisije i Plateje.

3.SLIKA
Povlaenje je izvedeno nou,kako ih persijska konjica ne bi
uznemiravala i izvedeno je katastrofalno.Saveznici,a tu mislim
na sve osim Spartanaca i Atinjana su otprilike i zavrili tamo
gde je planirano,kod Herinog hrama,ali Atinjani su iz nekog
neobjanjivog razloga osvanuli na istom mestu.Herodot
navodi da su to uradili zato to su znali da spartanci esto
jedno misle a drugo rade.Izgleda da Pausanija nije uspeo da
privoli ak ni svoju vojsku da uradi po njegovoj
zamisli.Naime njihovo zakanjenje se pripisuje izvesnom
Amomfaretu,oveku besprekornog ugleda,verovatno
lohagu,koji nije prisustvovao ranijem dogovaranju,te je odbio
da se povue i da osramoti spartu.Nagovaranje je trajalo
celu no i ujutru je vojska bez Amomfaretove ete krenula,ali
se zaustavila kod hrama Eleuzinske Demetre,da bi pristigli u
pomo ako se ovi povuku pod napadima Persijanaca.I
zaista,za Amomfaretom je ila i cela Persijska konjica.
Kad je Mardonije saznao za grko povlaenje,sam na elu
vojske krenuo je na spartance.I tako je oajno izvedeno
povlaenje postalo impresivan taktiki manevar,jer je naterao
persijance da,kao i na Maratonu,prime bitku na mestu koje im
ne odgovara.
Pozvali su Atinjane u pomo,ali je na njih naletela Tebanska
falanga.
Mardonije se borio na belom konju i dok je on bio
iv,persijanci su se borili junaki. Mardonija je po legendi
ubio spartanac Arimnest,pogodivi ga kamenom u glavu.

Artabaz,drugi po komandi je odmah okrenuo svojih 40000ak

hiljada ljudi,i to ne u drvenu ili Tebansku tvrdjavu,ve ka
helespontu.
Ostatak vojske su grci opseli u drvenoj tvrdjavi i u ivotu ih je
ostalo jedva 3000.
Nagrada za najhrabrijeg u grkim redovima otila je
Posidoniju.Navodno je Aristodem,jedini preiveli u Termopilu
bio najhrabriji,ali su njegov nastup procenili kao elju za
pogibijom,te je uprkos svemu ostao u nemilosti kod
sunarodnika.
Tegejci su Mardonijeve mensingane jasle postavi kao votivni
dar Atene Aleje u svom gradu.Atinjani su Mardonijev presto
sa nogama od srebra i njegovu sablju uvali na akropolju
zajedno sa grudnim oklopom Masistija kao uspomene na
sudbinsku bitku.
Pausanija je obzitno postupio prema Mardonijevom leu,ali je
on bio ukraden i niko nikada nije saznao gde je i od ije ruke
sahranjen.Pali grki ratnici,medju kojima i hrabri
Amomfaret,sahranjeni su pred kapijom Plateje.Platejanima je
pripala ast da godinjim prinoenjem rtava slave spomen na
njih i da praznuju dan oslobodjenja grke svetkovinom
Eleutrija svak etvrte godine.Pausanija je u ime Sparta i celog
saveza zagarantovao Plateji politiku autonomiju i
nepovredivost gradske teritorije.
SLIKA
Zmijski stub,podignut u 8 metara bronze u ast pobede u
Delfiju,Konstantin veliki preneo je u Konstantinopoljski
hipodrom,i on se i danas uva u Istanbuli