KONFUCIJANIZAM

Od skromnih pocetaka unutar uzeg kruga ljudi, Konfucijanizam se razvio do granice

kada se primenjuje u skoro svakom aspektu drzave koja ga praktikuje, bilo to politicki,
kulturno, ili drustveno.Nije preterivanje kada se kaze da je cela istocna Azija nalazi pod
uticajem konfucijanske tradicije. Ne moze se odrediti tacan broj onih koji praktikuju
konfucijanizam, iz razloga sto ona nije iskljuciva religija. Japan je u principu
shintoisticka, konfucijanisticka i budisticka zemlja, i mnogi individualci u ovoj kulturi
imaju svetski pogled na religije, ili pak praktikuju sve tri azijske religije u isto vreme.
Konfucijanizam, kao i azijska kultura u globalu, ima otvoren pristup religijama.Jako je
tesko reci da je odredjeni procenat populacije istocne Azije konfucijanisticki nasuprot
budizmu i taoizmu. Tako je iz razloga sto mnogi praktikuju sve tri religije.
Pitanje da li je konfucijanizam religija se provlaci jako dugo i to je jedna od odlika
konfucijanizma. Po raznim modelima koji su razvijeni za razumevanje i interpretaciju
religija konfucijanizam nije odgovarao nijednom modelu. Konfucijanizam je cesto
predstavljan kao ne religiozan cak i u domacoj kulturi. Osnivac, Konfucije, je odbacio
sva sujeverja tako da nije mogao da se svrsta u religiju, pa se za konfucijanizam kaze
da je racionalna filozofija i da predstavlja racionalizam Istoka. Stoga se za
konfucijanizam kaze da je racionalisticka tradicija misli i kao oblik humanizma ili
socijalne etike.
Konfucije je svoj zivot opisao kao fokusiranost na pokusaj spoznaje puta Nebesa kroz
ucenje. Glavni element po Konfuciju je Tien - Nebesa (nebo), apsolutna moralna sila u
univerzumu, struktura univerzuma uopste. Ideja je bila da se ta sila spozna, i da se zivi
prema njenim principima. Ideal sheng-a se zadrzao kao cilj ucenja i necega cemu svi
treba da teze. Mudrac je bio osoba koja ima sposobnost da spozna put Neba i prenese
njegova ucenja. Sama titula mudraca se primenjivala samo na one koji su to zasluzili,
kao Konfucije i Mencije.
Skole konfucijanizma
1. Klasicni konfucijanizam period samog nastanka konfucijanizma, razvio se iz
tradicije klase koja se naziva ju koja je postojala za vreme Konfucija. Prva
predanja su bila o idejama i praktikovanju predaka. Metod kojim seovo radilo bio
je praktikovanje rituala ili li . U ovom periodu glavni mislilac bio je sam Konfucije ,
njegovi ucenici, kao i Hsun Tzu i Mencius. Fokus svih klasicnih konfucijanista
lezao je na saznavanju puta Tien, tj potrebe za moralnim ucenjem ne bi li se
uspostavio mir i red u svetu. Mandat neba Tien pruza blagoslov dobrom
vladaru, dok los moze biti zbacen jer se ne pridrzava puta nebesa.
2. Han konfucijanizam nastaje u doba Han dinastije. Konfucijanisti su bili
zaposljavani od strane vlade da sluze kao savetnici i oni su imali veliki uticajna
formiranje drzave. U ovom periodu je za osnovu obrazovnog sistema na
nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou uzeto pet klasicnih dela (koji su
osnova konfucijanske misli) Kine. Stvoreni prvi konfucijanisticki hramovi. 2

tradicije : skola novog teksta (akcenat na natprirodnim elementima) i skola starog

teksta (akcenat na ljudskim odlikama).
3. Neokonfucijanizam pocetak za vreme dinastije Tang, i razvija se za verme
dinastije Sung. Velika transformisanja, novi nacini ucenja, prakse, pojavljuje se
kao odgovor na budizam i taoizam. Konfucijanisti su uvideli da se budisti i taoisti
prvenstveno fokusiraju na kultivaciju njihovih duhovnih zivota, sto je postala
karakteristika koju su konfucijanisti kopirali. Neokonfucijanizam je obracao vise
paznje na filozofske probleme nego sto su to cinile ranije skole konfucijanizma.
Sheng postaje cilj kome se tezi, odnosno mudrac. Vraca se vera u moralno kod
naroda. Ostali su kriticni prema taoizmu i budizmu, koji, po njima, nisu bili
spremni da isprave lose stvari u svetu. Razvio se u dve skole: Skolu principa,
koja je pokusavala da stekne znanje o svetu kroz knjige i posmatranje prirode i
Skolu misli, koja je isticala da ucenje o samom umu, i da ce znanje o svetu doci
preko toga.
4. Ch'ing konfucijanizam nastaje za vreme Ch'in dinastije,odbacuje mnoge
stvari koje su bile uvedene za vreme neokonfucijanizma, jer je sve bilo previse
apstraktno i filozofski. U okviru njega se razvilo nekoliko pokreta. Vise se okretao
klasicnom konfucijanizmu. Postojale su dve skole: Prakticno ucenje, koje se
fokusiralo na moralno ucenje i da se treba posvetiti pravim problemima sveta, i
Trazenje dokaza koje je tezilo ka jednostavnom etickom ucenju poput onog iz
Klasicnog Konfucijanizma.
Konfucije
Jako se malo zna o zivotu Konfucija. Za Konfucija se vezuju i neke od prica po kojima je
on rodjen sa natprirodnim mocima. Cak i u kolekciji njegovih izreka (Analekti o
Konfuciju) jako malo se govori o njegovom zivotu. Ziveo je za vreme Chou dinastije.
Konfucije je poznat u Kini pod nazivima Kung Cu ili Kung Fu Cu (Veliki Majstor Kung).
Latinsko ime Konfucije je derivat od Kung Fu Cu. Sledeci podaci o Konfuciju su iz
vremena kada je drzao razne manje vladine pozicije u drzavi Lu. Mi Konfucija vidimo
kao osnivaca konfucijanizma ali on je za sebe rekao samo da je on prenosilac znanja
kraljeva mudraca i predaka iz starina. O zivotu Konfucija najvise se govori u Analektima,
gde je prikazan kao nezna osoba koja jako brine o svojim ucenicima, stanju drzave i o
ucenjima predaka On je ucio da su preci ostavili ideje koje mogu biti primenjene na
njegovoj generaciji tako sto bi uveli ucenje u vladavinu i nalagalo vladaru da vlada na
moralan nacin. To bi donelo mir i red. Preuzeo je ova ucenja i dao im je vrednosti. Cilj
njegovog ucenja jeste to da se postane plemenit covek. Konfucija samo zanima
moralna transformacija fizickog sveta u kojem trenutno zivimo, a ne dostizanje boljeg
mesta posle smrti.
5 klasika - skup spisa za koje se veruje da su najraniji tragovi knjizevnosti u Kini. Za
pisce ovih dela uzimaju se preci mudraci.
1. Knjiga promena - sadrzi pitanja namenjena bogovima i precima o zivotu. Pitanja
su o tome da li se neke radnje smatraju povoljnim ili ne ili o prirodi vodjstva u
spiritualnom svetu.

2. Knjiga istorije - razni zapisi o uredbama i razgovorima mudraca kraljeva i vodja

do dinastije Chou. Istorija onih koji hodaju Putem.
3. Knjiga poezije kolekcija vise od 300 poema razlicitih autora. Moralne lekcije.
4. Knjiga obreda kolekcija vise dela koja izucavaju rituale i obrede, kao i njihov
znacaj za ocuvanje reda i mira u drustvu.
5. Anali proleca i jeseni zapisi o dogadjajima u zemlju Lu u periodu izmedju VIII i
V veka p.n.e.
Postoje i zapisi o 6-tom klasiku - Klasiku o muzici ali se ovi zapisi smatraju delom
Klasika o obredima. Kao pismeni zapisi puta neba, ovi klasici se uzimaju za svete
spise konfucijanizma.
Za vreme Sung dinastije pojavljuju je zapisi koji se ne razlikuju previsi od Pet klasika ali
su ukljucili i ucenja samog konfucija pa su dobili naziv Cetiri knjige i to su:
1) Veliko ucenje deo Klasika o obredima nacin za donosenje mira svetu kroz
ucenje i kroz moral.
2) Konfucijevi analekti zapisi o razgovorima i izrekama Konfucija i njegovih
sledbenika.
3) Mencije zapisi o Menciju.
4) Doktrina zlobnih - deo Klasika o obredima govori o znacaju ucenja individue, o
karakteru celog univerzuma. Kao i o tome da se Put neba nalazi u svemu.
Konfucijanska ucenja
Mudraci cuju Put,vladaju kroz razumevanje apsolutnog autoriteta u univerzumu T'iena i
mogu da se nazovu sinom Nebesa. Plod ranih konfucijanista Konfucija, Mencija i Sun
Cua.
1. Jen - humanost,mozda i najvazniji pristup,vrlina. Dobrota, ljubaznost, neznost.
Ovo je centralno ucenje i definise odnose medju ljudima i to na nacin koji
omogucava postovanje moralnog integriteta i odnosa sa drugim ljudima.
Ljudskost je glavna vrlina. Opisuje se obazrivoscu, savesnoscu i saosecanjem.
2. I - pravednost, ili pravicnost. Mogucnost razlikovanja dobrog i loseg, savest
ljudstva. Potice od onoga sto nije, pa sa tim u vidu ono sto nije korist je losa
motivacija za delanje sta je moralno ispravno.
3. LI - ritual, ucenja koja se nalaze jos u spisima starih mudraca. Postoje rituali
za skoro svaku priliku i svaki je podjednako bitan u odnosu izmedju mudraca
vodje i Tiena. Stoga ritual nije vidjen samo kao obicno izvodjenje ceremonije,
vec kao veza sa moralnim redom univerzuma.
4. Hsing - ljudska priroda, sa ideojom plemenite osobe svaka osoba ima sansu
da nauci da bude moralna. Licni napredak se bazirao na ucenju humanosti,
pravednosti i obreda. Sam konfucije nije obracao paznju na ljudsku prirodu vec je
to pitanje ostavio svojim sledbenicima. Za Mencija ljudska priroda je u pocetku
dobra(ucenje da se ostvari pun potencijal), ali je zlo korumpira, a za Sun Cua
ljudska prorada je od samog pocetka zla, ali se ucenjem moze ocistiti zlo.

Hram
Slavljenje predaka. Tokom Tang dinastije posebna institucija zvana konfucijanski hram
je nastala. U generalnom pogledu konfucijanski hram je veoma slican ostalim
hramovima sirom Azije pod uticajem Kine. Car je naredio da se sagradi hram u cast
Konfucija Sama zgrada hrama se naziva Hala velikih dostignuca. Sadrzi glavni altar za
Konfucija. Ova hala sadrzi veliki broj simbola koji ukazuju na carski autoritet. Npr.
Stubovi imaju urezane motive zmajeva. Najvaznija ceremonija konfucijanizma je ShihTien. Ceremonija se sastoji od sest delova u kojima se vrsi darivanje darova precima
kao i pevanjem liturgijskog stiha. U hramu se postuju i sledbenici i veliki konfucijanski
mislioci. Konfucije je preko ikonografije prikazan kao: lojalni ministar drzave, stari ucitelj
ili kao vladar drzave. Na svakoj od ovih prikaza on nosi drugaciju odecu koja sadrzi
drugacije simbole.
Konfucijanista
Da bi neko bio konfucijanista mora pratiti neke vrednosti i vrline koje krase
konfucijanizam, a to je biti obrazovan o vezama koje cine porodicu, drustvo, svet i
sama Nebesa. Porodica, dustvo, svet i univerzum predstavljeni su kao hijerarhija u kojoj
oni moraju naci svoje mesto, i ponasati se u skladu sa svojim polozajem. Svaka
individua treba da tezi da bude moralna osoba. Vaznost se daje ucenju, obrazovanju i
samounapredjivanju. Sto moze dovesti do nastanka potpuno moralne osobe.
Osam koraka koji vode do moralne osobe se nalaze u jednoj od 4 knjige. 5 koraka se
odnosi na samu individuu,dok se ostale odnose na drustvo i svet. Izvor greske u
namam samima moramo nauciti. Shvatanje moralnih odnosa izmedju ljudi.
PET ODNOSA
1. Vladar i podredjeni, odnosno izmedju nadredjenog i podredjenog. treba da
sluzi, a vladar zauzvrat da brine o dobrobiti potcinjenog
2. Roditelj i dete duznost je roditelja da brine o detetu, ali dete treba da sluzi
roditelju.
3. Muz i zena zena treba da sluzi muza, da bude pokorna, a on treba da se brine
o zeni.
4. Stariji i mladji brat
5. Prijatelji jedini potpuno ravnopravan odnos
3 tipa poslusnosti odnose se na zenu
1. Odnos zene prema ocu pre udaje
2. Odnos zene prema muzu posle udaje
3. Odnos zene prem sinu posle smrti muza
Svi ovi tipovi poslusnosti govore o zavisnosti zene od muskarca, i o duboko urezanom
patrijarhalnom sistemu, koji je uobicajen za Kinu.

4 vrline odnose se na zenu

1.
2.
3.
4.

Moralno nahodjenje
Pravilan govor
Skroman izgled
Vredan rad

Razvoj odanosti deteta prema roditelju,u konfucijanizmu je izraz prirodne ljubavi

izmedju deteta i roditelja. Odnos roditelja i deteta je moralna vrednost drustva na kojoj
se sve zasniva. Graficki prikaz veza izmedju clanova porodice i predaka igra vaznu
ulogu u zivotu jednog konfucijaniste. Predstavlja simbol ljubavi, povezanosti i sigurnosti
za dete.
Konfucijanizam kroz umetnost
1) Kaligrafija majstor kaligrafije je opisan kao neko ko razume put cetkice, ko
moze da izrazi veze u pisanoj formi u kojima se ogledaju konfucijanska ucenja
2) Knjizevnost Knjizevnost skoro svih kultura istocne Azije ima uticaj
konfucijanizma
3) Poezija klasik poezije. Za konfucijaniste poezija je jako vazna zato sto se moze
posmatrati kao otelotvorenje Konfucijevih misli
4) Fiktivnea knjizevnost
5) Likovna umetnost
6) Muzika veliki znacaj za konfucijanizam zato sto se smatralo da je muzika dar
nebesa
Socijalne vrednosti
U konfucijanizmu ne postoji veliki broj praznika vec se samo jedan moze nazvati bas
konfucijanskim , a to je Konfucijev rodjendan 28.9. Svi ljudi prolaze kroz odredjene
stupnjeve zivota. To su rodjenje, brak, vrhunac i saharana. Konfucijanske misli su
takodje ucvrcene preko sahrana zato sto su ljudi prikazivali svoja osecanja pri
iskazivanju saucesca.ZA mnuskarce glavni cilj je dostizanje viseg obrazovanja kroza
polaganja raznih ispita. Iako postoje razni sitemi ucenja kroz istoriju uvek se polazilo od
lokalnog nivoa, gde student napreduje od osnovne kao regionalnoj ili provincijskoj skoli,
a kasnije ka univerzitetima. Vise obrazovanje je bio put napretku: vise mesta u vladinoj
birokratiji se otvaralo sa vise stecenog znanja. Obrazovanje na lokalnom nivou je
testirano preko, Prefekturalnih ispita ili Provincijalnih ispita. Nacionalni nivo preko
Metropolskih ispita i Dvorskih ispita. Dvorski ispiti su bili najvazniji i najveci nivo
obrzovanja.Iako zenama nije bilo dozvoljeno da polaze ove ispite obrazovanje koje su
one imali bilo je od velike vaznosti(3 vrline i 4 tipa poslusnosti).
Nakon uspona Mao Ce Djunga konfucijanizam skoro zamire,ali se ne moze odvojiti od
mnogih kulturalnih aspekata zivota naroda istocne Azije. Istina je da nije toliko razvijen
kao pre.Novi konfucijanizam je oblik koji propovedaju danasnji najpoznatiji
konfucijanisti:Okada Takehiko i Tu Wi-Ming.