RAZMENA DAROVA

Dragana Beleslijin

IGRE ZAVOENJA
(Slavoljub Markovi: Biznis, rat, pornografija, Knjievno drutvo Sveti Sava,
Beograd, 2007)
Intrigantan naslov zbirke pripovedaka Slavoljuba Markovia Biznis, rat, pornografija ita
ocu se moe uiniti tek marketinkim trikom, ili naznakom socijalnog angamana, kada
ne bi postojalo pisano svedoanstvo u kome autor negira drutveni angaman knjige, a
potom istie nesvakidanju injenicu da se navedena knjiga ne prodaje, da je nema u
knjiarama (Iskonski postmodernizam, intervju sa Slavoljubom Markoviem, razgovarao
Ivan Radosavljevi, Knjievni magazin, br.79-80, januar-februar 2008, Beograd). Negativan
stav prema knjievnom tritu, knjizi kao robi i predmetu marketinkih kampanja, Markovi objanjava sledeim reima: Mediji i propaganda objanjavaju o kojim e se knjigama
priati. Ne ele itaoca da zavedu. ele da ga prevare.

uvanje knjievnosti
Moja devojka se naprezala da mi objasni kako patim od manije prireivanja. Priviaju mi
se neprireeni rukopisi: uguravam ih u sopstvene matrice. Hej! Pa u matrici ne mora da se zatvara, moe da se uva.
esto naglaeno autoreferencijalna, Markovieva proza polazi od unapred zadatog ter
mina, knjievno-teorijskog (Tema, Na junak, Forma siea, Pria, Autor i njegova
junakinja, itd) da bi potom razvila priu ili da bi je samo nagovestila. Jer, ponekad, sam
raspored dominantnih motiva ili ekspliciranje grae ukida potrebu za priom. Kraj ivota,
tako, sadri dva podnaslova: Biografija ako je ona vana za priu, i Pria ako je ona potrebna
ovakvoj biografiji. Istiui redovno sirovost materijala koji bi mogao (ali i ne mora) da preraste u dobru, uzbudljivu, napetu priu, autor se namerno zaustavlja na pojedinim sporednim momentima, eksplicirajui njihov znaaj do te mere da postaje zapravo apsurdno
pisati bez onih tema koje nisu ule u priu. A upravo od ovakvih odrednica sastoji se
Starinska pria.
Ostajui u kalupima postmodernistikog metatekstualnog obrasca, Markovi se poigrava njenim mogunostima: Projekat ili nova forma kombinuje narativne elemente (pria
o piscu i profesoru) sa elementima samopromiljanja, intertekstualnosti (citiranje odloma
ka iz pria) i konceptom za knjievno-naunu studiju. Ova hibridna tvorevina, u kojoj se
smenjuju naratori (tree lice, profesor, pisac), ali i protagonisti (profesor je istovremeno i
junak prie, ali i junak fragmenata koje treba da protumai), te kombinuju mnogi anrovi i
stilovi, istovremeno je i rezultat unapred osmiljenog projekta koji taksativno navodi sve
one termine bez kojih bi pripovetka teko bila protumaena. Snagom svoje autopoetino
sti, pripovetka zapravo ukida potrebu za tumaenjem.

147

Jedna od kljunih osobina postmoderne proze jeste upravo injenica da saznanja o

prii i pripovedanju ne slede ono to se ima ispriati, ve se pria i pripovedanje upravljaju
prema poetikim pravilima pronaenim u istraivanju knjievnih tekstova, rukopisa i tuih
tekstova uopte, kako istie A. Jerkov u Postmodernom dobu srpske proze. U prii Autor i
njegova junakinja Markoviev pripoveda je prireiva rukopisa, ak i poto priznaje da
se radi o vakantnom citiranju nepostojeeg teksta, koji egzistira samo u seanju. Poetika
pravila esto nameu odstupanja od usvojenog pripovednog toka, pa se tako pripoveda
Sociolokih tema pita: Valjda je dovoljno priano o njima? Moe li se zavriti pria o
mukarcu i eni? A svoju nad-poziciju koju, uzgred, najefektnije postie kada u pripoveda
nje u treem licu amplifikuje poneki ja-iskaz, Markovi rado demonstrira: Prvo se posvaao sa sinom. Ne sea se zato, ali ja sam narator koji zna razlog: doba njihovog ivota.
Iz pripovedake superiornosti, nuno, proizilazi i eksplicirana selektivnost u (ne)odabiru grae, postupaka, i uzrono-posledinog niza. Neretko se postupci junaka motiviu
krajnjim proizvoljnostima, ili se namerno istie nepodudarnost izmeu oekivanog i onog
to se zaista deava: Kada oekujem da e pucati u vrata trgovac podie ruku i puca u
luster (Vest za naslovnu stranu novina). Navedeni pripovedaki postupci Slavoljuba
Markovia situiraju meu postmoderne pisce. Biti postmodernista, dakako, ne mora da
predstavlja vrednosnu kvalifikaciju. Ostati sputan konvencijama jednog knjievnog pravca, dezavuisati samo pripovedanje u korist eksperimenata, pa bili oni jeziki, knjievnoteorijski, itd. esto, meutim, teti. Kada se uporedi sa, recimo, Dosadom usvojenih renika,
zbirka Biznis, rat, pornografija poseduje onu itljivost prema kojoj je knjiga introvertnih
poigravanja jezikom ravnoduna. Ipak, veina postmodernistikih tvorevina iz najnovije
zbirke ostaje tek korektan odgovor na imperativ dominantnog knjievnog prosedea.
Svingerstvo Vlah Alije
Izdan, Banovi Strahinja je dobio batine od ene, kada je pokuao da je privoli domu svome. Trebalo je da Strahinji Ban ubije Vlah-Aliju? Taman posla! Trebalo je Vlah Aliji ponuditi
svingerstvo. Da i Vlah Alijina kaduna, na isti nain, izda svoju tursku otadbinu.
Od teksta-fetia Rolana Barta koji se, posredstvom znakova, nudi svom itaocu, pa do
teorije tvrde pornografije Igora Mandia (Teorija iste pornografije, www.moderna-vremena.hr) prolo je, ini se, dovoljno vremena da se odnos umetnosti prema industriji zabave uspostavi kao jedno od osnovnih polazita postmodernizma (A. Jerkov). Na prvi
pogled, jedan od pisaca koji slede postmodernizam kao mainstream, i koji u svoju prozu
interpoliraju stavove tumaa postmodernizma (pria Zastarelost vremena, Polja, br. 449,
januar-februar 2008), Slavoljub Markovi je, ipak, na momente prevazilazi, kritiki preispituje. To najbolje dokazuje njegov odnos prema pornografiji, koji nije sveden tek na ukalupljivanje postojeih porno-matrica u strukturu teksta. Markovi pornografiju uklapa u
kontekst svog pristupa literarnim pitanjima, u svoj specifini projekat. Projekat, pod navodnicima, kao re koja je zajedniki imenitelj ozbiljnog, dakle umetnikog ili naunog
posla i industrije zabave, pre svega, estrade.

148

Upravo injenica da su prie iz zbirke Biznis, rat, pornografija nastajale u rasponu od 30

godina (to i sam autor istie u navedenom intervjuu), kao i izvesna heterogenost u odnosu
na njihovu duinu, nain pripovedanja itd, otvara mogunost da ih tretiramo i kao specifinu subverziju postmoderne literature. Dok je za postmoderniste pornografija tek jedan
iskorak u niskomimetiko, trivijalno i podilaenje industrijalizaciji trita, neke pripovetke
Slavoljuba Markovia upravo podrivaju ovu koketeriju, svesno se opredeljujui za tvrdu
pornografiju. Tako e u Buketima cvea nosioci radnje biti tri osobe mladi, ena i
transvestit, a predmet prie njihovi seksualni odnosi. U Komunikaciji glavni junak opti
sa majmunicom. U prii Ljubavnica ili simulacija pornografije u seksualnom inu uestvu
ju tri osobe, a u Silovanju (iako nema opisa scena, pria poinje i zavrava se skidanjem
rtve) ovek nasre na enu iji je mu bio ljubavnik njegove ene. Sve ove prie ispriane
su u prvom licu i njihovi pripovedai gotovo niim ne problematizuju poetnu naratoloku
perspektivu. Pornografija postaje samoj sebi cilj, a umesto teksta kao predloka za priu i
(kvazi)istorijskog znanja, ovde sumiranog u anegdoti o Vlah Aliji, prie se oslobaaju bremena tradicije i na mimetikim principima trae svoje utemeljenje. Prepisano, prireeno i
citirano, ustupaju mesto konvencijama tradicionalnog pripovedanja. Specifini odnos
istorije i pornografije (Istorija je zamiljena kao jedan model istorijske svesti i taj model
istorijske svesti proizvodi niz, kako sam ih nazvao, modelona, koji istoriju toliko puta ponav
ljaju da je dovode do pornografije. Iskonski postmodernizam), komercijalizacija privatnog
ivota i njena beskrupulozna nametljivost, te tumaenje istorijskih dogaaja (rat, demonstracije) kao jednokratnih zabava i privatnog biznisa, ukidaju mogunost posmatranja
istorijskih prilika iz perspektive linog, istiui intimizaciju kao istorijsku nunost i postavljajui devijantnu seksualnu nasladu kao jedinu mogunost satisfakcije. Pripovetka pod
nazivom Biznis, rat, pornografija svojim hronotopom (Godine hiljadu devetsto devedeset tree, u zemlji Srbiji, vlast je obezvredila novac.) i uvodnim pasusom koji objanjava
istorijske prilike u Srbiji, te subjektima prie (ratni profiter i prostitutka), najupeatljivije
vraa zbirci onaj socijalni angaman koji pisac negira u intervjuu.
Svojom ciklinou, istorija se svodi na pornografiju. Svojom tenjom ka kraju prie, ka
Ejakulaciji ili Vrhunskom Zadovoljenju (Mandi) porno-pria obesmiljava samu sebe. Da bi
se potvrdila, ostaje joj jedino da se ponovi, a svako ponavljanje, zapravo, jeste i novo uki
danje. U emu je onda dra porno-pria? U samom opisu onoga to prethodi Ejakulaciji?
Istovremeno, prodaja jedne knjige, njena popularnost na tritu, njeno zavoenje ita
oca, ukida potrebu za reklamom. Marketinki biznis biva obesmiljen samim ostvarivanjem
svog cilja. U vreme kada se knjiga tretira kao roba, njeno tumaenje sve ee podrazumeva
i pogled izvan, ne samo u smislu njene recepcije, ve i u smislu njenog osvajanja trita.
ta rei za knjigu koje nema u prodaji? Koja se, umesto da prevari, zadovoljava injenicom
da samo zavede?

149