Kako spreiti kondenzaciju?

Kondenzacija je jedna od vruih tema o kojoj se najee govori poetkom

jeseni i tokom zime, odnosno kada se spoljanje temperature spuste.
Recimo odmah najbolji lek za kondenzaciju je provetravanje.
Kratko provetravanje pomou promaje ( popreno provetravanje kroz dva
otvorena prozora koji se nalaze jedan preko puta drugog ) svakako se
pokazalo najboljim ve posle pet minuta vazduh je ponovo podnoljiv
posle
deset
minuta
praktino
je
sasvim
izmenjen.
Zbog toga je zimi promaja jedino pravilno provetravanje, jer se za deset
minuta ne rashlade zidovi, svod i nametaj, ve u velikoj meri zadravaju
svoju temperaturu. Tako ne moraju ponovo da se zagrevaju.
Kada se prozori zatvore, prostorija se brzo ponovo zagreva.
Brzo provetravanje tedi grejnu energiju, pri emu je koliina izmenjenog
vazduha ista kao i kod trajnog provetravanja.
Redovno provetravanje je vano jer tokom svakodnevnih aktivnosti u prostoriji
se nakuplja vlaga. Odakle vodena para u naim kuama i stanovima?
Vlanost u domu moe nastati na razliite naine, a meu najvanijima su
vodena para iz domainstva (odravanje higijene i telesna isparenja ljudi ),
voda koja se javlja u tzv. vlanim prostorijama, npr. kupatilima, kuhinjama itd.
ili
voda za ienje,
zalivanje i
voda iz
oteenih
cevi.
Na osnovu podataka Zavoda za statistiku izraunato je da je koliina vlage
koju u toku jednog dana proizvode etvorolana porodica ak 14 litara.
Vlagu u domu moete izmeriti i ukoliko je konstantna i visoka, znajte da Vam
prete buavi okovi. Preporuke za leto su da vlanost vazduha bude 40-55%
, a u toku zime 40-65% u prostorijama u kojima ivite i radite.
Dakle treba provetravati i upamtiti pravilo: Hladan vazduh je uvek suv
vazduh. Meutim od mnogih laika esto se uje sledei argument: Kada u pri temperaturi od oko 0C i veoma
visokoj vlanosti vazduha (magla, relativna vlanost vazduha oko 90-100%) otvorimo prozore, onda putamo
vlagu da ue u kuu!. Ova predstava je pogrena! Pri spoljnoj temperaturi od 0C i 80% relativne vlanosti
vazduha, vazduh sadri oko 4 grama vode po kubnom metru. Ukoliko se on zagreje na sobnu temperaturu od
20C, opada relativna vlanost vazduha, jer vazduh na temperaturi od 20C moe da primi najvie 17,3 grama
vode po kubnom metru.
To ima za posledicu da je sa 4 grama vode po kubnom metru vazduh
zasien samo 23%, dakle ekstremno je suv. U jednom kubnom metru vazduha na 20C moe biti sadrano do
17,3 grama vode. Ista koliina vazduha na 0C moe da sadri samo 5 grama vode. Ukoliko se kubni metar
vazduha zasien vodenom parom (relativna vlanost vazduha 100%) ohladi sa 20C na 0C, u vidu kapi palo
bi 12,3 grama vode. Gore navedeni podaci nam ukazuju na drugu vanu stvar kada je re o kondenzaciji:
odravanje konstantne temperature vazduha u kui ili stanu. Vlaga se ee javlja ukoliko je jedna prostorija
izloena estim i velikim promenama termperature. Spavae sobe koje se greju samo pred spavanje, kupatila
koja se greju samo pred kupanje
(a izloena su velikom isparavanju tople vode), sobe u kojima se sui ve
najvee su rtve kondenzacije i vlage, a i mi zajedno sa njima. Ako je temperatura unutranje povrine prozora
via, onda je mogunost pojave kondenzacije manja. Na primer SUNCE prozori sa viekomornim sistemom i
niskoemisionim staklima odravaju toplotu unutranje strane prozora, zahvaljujui specifinoj osobini PVC-a,
vazduhu u upljinama i izuzetnim osobinama Low-e stakla, pa ne moe doi do zadravanja hladnoe na
prozorskom staklu i poetka formiranja kondenzacije. Naravno vano je i da unutranja temperatura bude
adekvatna I da se ne menja naglo. Kod odravanja prozora i vrata je od izuzetne vanosti redovno ienje
drenanih rupica koje se nalaze na donjem delu toka. Prozori i vrata imaju ugraen specijalni drenani sistem
sa malim rupicama na donjem delu spoljanjeg okvira krila koji slue da zatite va dom. Adekvatno
odravanje drenanog sistema je neophodno za dobro funkcionisanje prozora zato povremeno oistite donji
deo prozora.
U suprotnom voda spolja moe ulaziti u tok i nakon
odreenog vremena prelivati u unutranjost prostorije.
Uzroka kondenzacije ima puno, nekada je to suenje vea u prostoriji, mnogo biljaka, neredovno
provetravanje...