SEMINARSKI RAD

Takse i njihova klasifikacija

Predmet: Javne finansije

http://www.maturski.org

SADRAJ

U V O D.............................................................................................................................2
I TAKSE POJAM, KARAKTERISTIKE, VISINE I................................................3
NAPLATA.........................................................................................................................3
1.1.
RAZVOJ, POJAM I KARAKTERISTIKE TAKSA........................................4
II TAKSE KLASIFIKACIJA, NAELA, ELEMENTI............................................8
2.2 TAKSENA NAELA.............................................................................................10
2.3. ELEMENTI TAKSE............................................................................................10
U okviru saveznih taksi razlikuju se:...............................................................................11
ZAKLJUAK................................................................................................................16
LITERATURA...............................................................................................................17
Internet adrese...............................................................................................................17

UVOD

Prikupljajui materijale i literaturu za izradu seminarskog rada, shvatila sam da

je znanje o ovim oblicima finansijskih instrumenata, vrlo oskudno: sami termini bili su mi
17

poznati, ali pojedine njihove osnovne karakteristike i znaaj u finansiranju javnih potreba bili su
mi nepoznati . Kao i veini ljudi, bilo mi je sasvim normalno da pri zahtevu za izradu pojedinih
dokumenata platimo odreenu naknadu, a da se pri tom nismo zapitali zato je to tako.
Moje miljenje je da su nai graani uopte, premalo upueni u funkcionisanje
celokupnog poreznog sistema: pomirili su se sa injenicom da poreze i takse kao najvaniji
fiskalitet, moraju plaati, jer Sami isti ludak moe verovati da bi jedna normalna drava i dan
danas mogla funkcionisati bez poreza1. Trebalo bi ih vie zanimati kako drava rasporeuje
prikupljena sredstva od razliitih taksi i naknada, a ne bez razmiljanja uplaivati potrebno i
aliti se poznatom reenicom kako ih drava samo pljaka.

I TAKSE POJAM, KARAKTERISTIKE, VISINE I

NAPLATA
1.1.

RAZVOJ, POJAM I KARAKTERISTIKE TAKSA

Kishon, Ephraim: Knjiga za porezne obveznike, HENA COM 2001.

17

Takse su kao oblik prikupljanja prihoda drave poznate ve i u robovlasnikim

(npr. u Rimu, Atini i drugim), antikim, kao i u feudalnim dravama. Tako su se u mnogim
robovlasnikim dravama naplaivale sudske takse, takse za pristup hramovima gde se prinosila
rtva bogovima, takse za upotrebu vode i sl. Plaanje taksi u feudalnoj dravi i opseg obaveze
zavisio je od same snage vladara. Takse su se naplaivale za usluge koje su dravni organi inili
fizikim osobama, graanima. Iznos ubran kao taksa, u pravilu je bio prihod onog dravnog
slubenika koji je graaninu izvrio traenu uslugu. Tako se javio i naziv za tu vrstu taksi:
inovnika ili slubenika taksa. Drava, odnosno vladar, ostvarivali su znaajne prihode
prodajom inovnikih ili drugih mesta, a visina naknade za to mesto utvrivala se zavisno od
oekivane koristi koju je pojedino mesto (poloaj) imalo za osobu koja je od drave (vladara) to
mesto kupila.
Meutim, kapitalistike, socijalistike i postsocijalistike drave sve vie
naputaju takse i zamenjuju ih porezima. Osnovni razlog navedene pojave lei, po miljenju
mnogih teoretiara, u neelastinoj i izraenoj neizdanosti taksa kao javnih prihoda. Naime,
iskustvo je nedvosmisleno pokazalo da su porezi daleko izdaniji i sposobniji da se prilagode
konjukturnim privrednim kretanjima
Tzv. inovnike takse zamenile su takse koje su postale prihod dravnog
prorauna i one su stvorile uslove za razvoj dobro organizovane, nezavisne i nekorumpirane
uprave i sudstva jedne drave. Danas je taksena obveza povezana sa razvojem dravne uprave.
Poveanjem kruga poreskih obveznika, broja poreskih oblika i poreskog tereta,
udeo prihoda naplatom taksi u ukupnim prihodima drave sve se vie smanjuje.
Takse su javni prihodi koje drava i njeni organi primaju kao
protivnaknadu od pojedinaca i grupa za uinjene usluge svojih organa i ustanova.
U finansijskoj teoriji pod taksama se podrazumevaju prihodi koji predstavljaju
novani ekvivalent za usluge koje ine javni organ ili druga javna pravna tela fizikim ili
pravnim licima.
Taksa je poreski prihod koji se naplauje, ne da pokrije opte dravne rashode,
nego da poslui da se podmire trokovi prouzrokovani radnjom javnih organa prilikom pruanja
konkretnih usluga zainteresovanoj strani.
Iako u razliitim poreskim sastavima postoje razliiti principi prikupljanja te
vrste javnih prihoda, neke zajednike karakteristike koje javni prihod mora imati da bi se
nazivao taksom su:
takse su protivnaknada za uslugu koju drava ini obvezniku, to znai da
obveznik plaa taksu samo ako je zatraio neku intektualnu (apstraktnu, nematerijalnu) uslugu
(bilo da je ona slobodno izabrana od obveznika ili mu je nametnuta propisima nadlenog tela);
pri plaanju takse primjenjuje se teritorijalno naelo, to znai da obaveza
plaanja nije ograniena samo na dravljane zemlje koja uvodi tu obvezu;
u plaanju takse prisutan je element prisile, jer je obvezu i visinu plaanja
te obveze utvrdio dravni organ, jer se neka prava ili inidbe mogu ostvariti samo nakon to
obveznik pokrene propisani postupak i to e se nepodmirena obaveza naplatiti prisilno.

17

Meutim za razliku od poreza, koji predstavljaju obavezna davanja koja

drava ubira silom svog fiskalnog suvereniteta, prilikom plaanja taksi, osoba slobodno
odluuje koju e uslugu i za koju vrednost trai. Kod poreza ne postoji direktna protivnaknada, s
obzirom na to da slue za finansiranje optih potreba. Istina, postoje takve specifine takse koje
se moraju platiti, mada se ne eli koristiti usluga, npr. takse koje se plaaju pri korienju puteva
( drumarina, putarina i sl.). Zato se slobodno moe rei da takse karakterie i dobrovoljnost.
Taksena obveza moe se podmiriti u gotovom novcu, to je isto kao i kod
ostalih vrsta poreza ali se moe podmirivati i upotrebom taksenih maraka to je indirektni nain
podmirenja obveze; u velikom broju sluajeva se kod taksi primenjuje itav niz tehnika i
postupaka koji su slini onima koji se primenjuju kod poreza.
Procesno razgranienje izmeu poreza i taksi nije sprovedeno ni na francuskom
jeziku i zakonodavstvu, budui da se esto moe naii na meanja termina import ( porez ) i
taxe ( taksa ) za obeleavanja pojedinih kategorija javnih prihoda. Npr. u francuskom jeziku se
jedan od najvanijih poreskih oblika, porez na dodatu vrednost, naziva taksa na dodatu
vrednost .
Takse su veoma neizdaan javni prihod, bilansno zanemarljiv, koji uz to
pokazuje osetnu neelastinost i smanjenu mogunost prilagoavanja privrednih oscilacija.
Takse kao javni izvori sredstava uestvuju u ukupnim javnim prihodima u proseku 3-4,5%.
Takoe, primetan je trend porasta uea taksi u ukupnim javnim prihodima.

1.2 UTVRIVANJE VISINE TAKSI

Najvaniji problem vezan uz takse jeste utvrivanje njihove visine. Kod
utvrivanja visine takse mora se voditi rauna da ona ne bude preniska, ime se moe provocirati
poveana tranja za uslugama, stvoriti javni rashodi iz drugih prihoda, to nije preporuljivo ni
prihvatljivo. Takoe, takse ne smeju biti previsoke, jer e se smanjiti tranja za pojedinim
uslugama, ime e se izgubiti deo javnih prihoda, a finansiranje organa (suda, carine i sl.) e opet
pasti na teret optih javnih prihoda ( poreza ).
Kako je taksa ekvivalent za rad dravnih organa i drugih ustanova za ije se usluge
plaa taksa, njena visina trebala bi biti odreena visinom trokova koje dravno telo
ima kada obavlja traenu uslugu, to znai da ako su trokovi tela za ije se usluge naplauju
takse vei, novani iznos koji treba platiti treba biti vei. Meutim,
u praksi to funkcionie malo drugaije. Ako je visina takse takva da su u njoj sadrani, ne samo
stvarni trokovi koje dravno telo ima pri izvravanju te usluge, nego i vie od toga, onda taj
viak ima karakter poreza i za taj uveani iznos takse koji plaa, obveznik ne dobija nikakvu
protivnaknadu. U sluaju da je visina takse nia od stvarnih trokova koji se javljaju pri
obavljanju traene usluge, taksa je samo delimini ekvivalent za uinjenu uslugu dravnog tela.
Kako je teko novano izraziti koliki su trokovi drave kada obavlja traenu uslugu, tj. kako
17

usluga ima apstraktni karakter, moemo opravdati zaraunavanje takse po nekoj slinosti u
taksenoj tarifi, kao i utvrivanje visine takse paualno na osnovu nekih pretpostavljenih trokova.

Osim trokova koje dravno telo ima kada obavlja traenu uslugu moe uticati i
korist koju traitelj usluge ima od odreenog rada dravnih organa i drugih ovlaenih
organizacija. Kao primer moemo uzeti reenje doneto povodom zahteva taksenog obveznika
kojim se stie pravo obavljanja ugostiteljske delatnosti, pri emu visina takse zavisi od toga da li
se reenje donosi za obavljanje tih usluga u restoranu, bifeu, baru ili disko-klubu i sl., jer postoji
razlika u koristi koju e obveznik imati od rada dravnog organa u svakom od navedenih
primera.

Visina takse zavisie i od toga je li uinjena usluga od iskljuivog interesa i koristi

samo za traitelja usluge ili postoji opti interes da se odreena traena usluga obavi. U tom
sluaju celi iznos trokova ili jedan njegov deo preuzima na sebe drutvo koje je zainteresovano
da se radnja obavi. npr. za prijavu ispita student plaa mali iznos takse, mada su trokovi ispita
daleko vei, ali drava preuzima na sebe deo trokova i podmiruje ih iz opte mase naplaenih
javnih prihoda; to znai da drutvo ima koristi od uinjene usluge, pa je zbog toga i visina takse
znatno nia; javni interes moe biti tako naglaen da zakonodavac moe predvideti potpuno
osloboenje od plaanja takse odnosno tu je ugraen princip to je vei javni interes, to je taksa
nia .

Ponekad je visina takse mnogo via od trokova koji nastanu da bi se usluga

izvrila ili pak je iznos takse utvren nezavisno od koristi koju traitelj usluge ima od te usluge.
Takvim regulisanjem visine takse eli se ili spreiti, ili ograniiti traenje odreenih usluga od
dravnih organa; tako se taksa u sudskom sporu odreuje prema vrednosti spora, prema trajanju,
prema broju akta i sl.; visina taksene obaveze u ovom i slinim sluajevima treba da onemogui
preterani broj korienja takvih usluga; to je tzv. preventivno delovanje takse, najee u
sudskim sporovima.

1.3.

NAPLATA TAKSE
17

Nezavisno od vrste takse one se u pravilu plaaju unapred. Dok taksa nije
uredno plaena, dravni i drugi nadleni organi nee ni pristupiti radu da izvre zahtev
obveznika.
Smatra se da je taksa plaena kada je taksena marka, prikupljena na
odgovarajuem dokumentu i na propisan nain ponitena. Ako se taksa naplauje u novcu,
smatra se da je plaena kada je obveznik uplatio utvren iznos. Plaanje takse u novcu
primenjuje se onda kada je ona vrlo visoka (npr. kod sudova ili za usluge nekih dravnih
organa - diplomatskih i konzularnih organa, carinarnica i sl.).
Ponitavanje taksene marke zalepljene na raunu obavlja organ nadlean za
primanje rauna, a u ostalim sluajevima organ koji donosi ili uruuje stranci reenje ili druge
isprave, odnosno koje obavlja radnje za koje se naplauje taksa.
Iz svega navedenog moe se zakljuiti da se plaanje takse moe vriti na dva
naina:
- Direktno i
- Indirektno.
Direktni nain naplate takse postoji kada se taksa plaa u gotovom novcu, uz
izdavanje odgovarajue priznanice. Plaanje u gotovini vri se u sluajevima kada je zbog
utvrenih vrednosti taksenih marki, njihovo korienje nepodesno. Loa strana direktnog
naina plaanja taksi je preterano administrativan pri naplati.
Indirektni nain plaanja se vri putem taksenih marki ili odreenih taksenih
formulara. Ovaj metod je vrlo jednostavan, dosta je jeftin i stoga se praktikuje u najveem
broju sluajeva. Naplata u taksenim markama se moe vriti unapred ili unazad

II TAKSE KLASIFIKACIJA, NAELA, ELEMENTI

2.1. KLASIFIKACIJA TAKSA
17

Postoje razliite klasifikacije taksi, a najee su sledee:

prema organima koji obavljaju radnje za koje je propisana taksa, takse se

dele na:
- administrativne takse i u njih spadaju:
konzularne takse,
carinske takse,
takse za zatitu patenata, uzoraka, modela i igova i
katastarske i druge koje se naplauju prilikom registracije;
- sudske takse,
- inovnike takse.
Administrativne takse koje se plaaju na dokumente i radnje pred organima
dravne uprave, diplomatskim, konzularnim i drugim predstavnitvima Srbije i inostranstvu,
upavnim organima jedinica lokalne samouprave i uprave. Obveznik plaanja tih taksi je osoba
na iji se zahtev pokree postupak odosno obavljaju radnje na koje se plaaju takse. Obveza
plaanja takse nastaje u momentu predaje zahteva za izdavanje reenja ili druge isprave
odnosno u momentu podnoenja rauna, a plaaju se, po pravilu, u momentu nastanka taksene
obveze. Strani dravljanin koji je trajno nastanjen u Srbiji ima ista prava i obveze kao i srpski
dravljanin. Administrativne takse (kao i njihovi iznosi) navedene u Tarifi administrativnih
taksi, podeljene su prema grupi dokumenata ili radnji koje se na zahtev taksenog obveznika
preduzimaju, izdaju odnosno obavljaju. Prihodi od administrativnih taksi plaenih u gotovom
novcu za spise i radnje pred republikim organima i organizacijama i pred predstavnitvima
Republike Srbije u inostranstvu pripadaju Republici, dok prihodi od taksi plaenih u gotovom
novcu za spise i radnje pred drugim organima, kao i prihodi od prodaje administrativnih taksi
bez obzira na to kod kog su organa upotrebljeni, pripadaju optinama.
Konzularne takse plaaju se za rad diplomatskih i konzularnih organa, carinske
takse, takse za zatitu patenata, uzoraka, modela, igova, katastarske takse naplauju se
prilikom registracije.
Sudske takse naplauju se u postupku pred redovnim vojnim i drugim
sudovima i to sudskim taksenim markama ili pak u novcu. Obveznik ovih taksi je ona osoba
na iji se predlog, odnosno u ijem se interesu preduzimaju radnje predviene Zakonom, a
nastanak obveze plaanja taksi utvren je zavisno od pojedinih sluajeva.
Takse se plaaju u parninom, vanparninom, izvrnom, ostrvinskom,
zemljoknjinom postupku, u krivinom postupku po privatnoj tubi, u postupku u upravnim i
upravno raunskim sporovima, u postupku za upis u sudski registar subjekta upisa, u
postupku steaja i redovne likvidacije i u drugim sluajevima predvienim u Zakonu. Za
raune i odluke suda u upravnom i upravno raunskom sporu, taksa se plaa samo ako tuba
bude odbijena ili odbaena. Zakonom o sudskim taksama predvieno je osloboenje za
17

Republiku Srbiju i jedinice lokalne samouprave, organizacije i zajednice u obavljanju javnih

delatnosti i humanitarne organizacije. Za oslobaanje od plaanja takse u parninom postupku,
u postupku u upravnim sporovima i upravno raunskim sporovima, u krivinom postupku po
privatnoj tubi primjenjuju se odredbe Zakona o parninom postupku. Po odredbama toga
zakona sud moe osloboditi stranku, fiziku osobu, od plaanja taksa ako bi njihovim
plaanjem bila znatno umanjena sredstva iz kojih se izdrava ona i lanovi njene porodice.
inovnike takse, se danas retko naplauju, a naplauju se kao naknada za rad
odreenog slubenika koji je uinio uslugu.

prema organima koje propisuju taksene obaveze takse se dele na:

- one koje propisuju centralni organi drave i
- one koje propisuju nie dravne politike zajednice.

prema nainu plaanja takse razlikujemo:

- takse koje se plaaju na direktan nain,
- takse koje se plaaju na indirektan nain.

prema broju izvrenih usluga takse se dele na:

- paualne i
- pojedinane.

prema nainu troenja sredstava takse delimo na:

- takse ija je namena unapred utvrena tj. destinirane
- takse koje se utapaju u optu budetsku masu tj. nedestinirane.
prema vremenu plaanja taksi, dele se na:
- one koje se plaaju unapred i
- one koje se plaaju unazad

Postoji i podela taksi na:

opte i specijalne i
stalne i promenljive.
Opte takse su iste za sve oblike istih usluga, bez obzira koji ih organ
naplauje, dok su specijlne takse takav oblik koji je vezan za odreene nadlene ustanove.
Stalne takse su esto unapred utvrene, dok su promenljive one koje se ne
odreuju unapred, ve prema vrsti posla, vrednosti i dr.

2.2 TAKSENA NAELA

17

Sistem taksi mora, kao i sistem poreza, da poiva na potovanju odreenih

naela, odnosno principa. Uobiajeno je da se u okviru taksenih naela posebno istaknu
sledea:
naelo legaliteta koje zahteva da se takse mogu uvoditi samo na osnovu zakona ili
zakonu korespondirajuih akata;
naelo optosti koje zahteva da se, kao i porezi ostali fiksni i javni prihodi,
generalno, odreuju za sve unapred, a ne od sluaja do sluaja, odnosno razliiti
prema pojedinim licima; ovo naelo, meutim iskljuuje na zakonu zasnovana
osloboenja, jer ako su predviena onda ona vae za sve predmete i lica na koja se
odnose;
naelo jednostavnosti taksene tarife, je tehnike prirode i podrazumeva da taksena
tarifa bude jednostavna, da se lako i tano omoguuje plaanje takse;
naelo akomuliranja takse podrazumeva da za isti ispis ili radnju nije dozvoljeno
naplaivati taksu kumulativno od strane vie javno pravnih lica.

2.3. ELEMENTI TAKSE

Elementi takse su termini koji se pojavljuju kod taksi i koji su specifini,
drugaiji od onih koji se pojavljuju kod drugih javnih prihoda, naroito kod poreza.
U sistemu taksi posebno su u upotrebi sledei elementi:
predmet takse podrazumeva radnju dravnog organa ili neku drugu injenicu
za koju je zakonom ili odlukom nadlenog organa predvieno i propisano
plaanje takse;
takseni obveznik je fiziko ili pravno lice na iji zahtev se obavlja radnja
predviena u taksenoj tarifi, odnosno zbog kojeg se preduzimaju radnje za
ije je obavljanje propisana obaveza plaanja takse; takseni obveznik je i lice
koje se koristi pravom, predmetom ili uslugom za ije je korienje propisana
obaveza plaanja takse;
taksena osnovica je vrednost usluge koja slui za obraun takse ( npr.
vrednost spora, vrednost radnog asa i sl. );
taksena stopa je utvreni iznos koji takseni obveznik treba da plati na
jedinicu osnovice; obino se odreuju u fiksnom iznosu, u procentu ili
paualno;

17

taksena tarifa je sistemski sreen popis radnji, opis korienja odreenim

pravima, uslugama, predmetima i sl., za ije se izvrenje, odnosno korienje
naplauje taksa;

Kod taksi postoje dreena osloboenja od plaanja. Postoje tzv. lina

osloboenja koja su propisananajee zbog socijalnih razloga i predmetna osloboenja koja
se odnose na pojedine mjere ili radnje, nezavisno od osobe koja je inicirala odreenu delatnost
javnih organa npr. predlozi i prijave podneseni u javnom interesu, spisi i radnje uinjene po
slubenoj dunosti). Takseni sistemi predstavljaju skup svih taksenih oblika koji su u upotrebi
u odreenoj zemlji.

III

SISTEM TAKSA U SRBIJI

U vaeem sistemu javnih prihoda Republike Srbije, postoje takse koje se

uvode saveznim i republikim zakonima, odnosno odlukama organa lokalne samouprave.
Prema tome, sistem takse u Republici Srbiji komponuju:
1) savezne takse,
2) republike takse i
3) takse organa likalne samouprave.

3.1. SAVEZNE TAKSE

U okviru saveznih taksi razlikuju se:2
- administrativne i sudske takse, koje se uvode zakonom i
- posebne takse, koje su donete odlukom Savezne vlade.
Administrativne takse se plaaju za spise i radnje u upravnim stvarima kod
saveznih organa i organizacija. Obveznik ovih taksi je lice po ijem se zahtevu pokree
postupak ili radnje predviene u tarifi saveznih administrativnih taksi. Obaveza plaanja taksi
nastaje za raune, reenja, uverenja, overe i propise, za standardizaciju proizvoda, za sticanje i
odravanje vaenja patenata, uzoraka, modela i sl.
Zakonom su propisana brojna subjektivna i objektivna osloboenja od plaanja
saveznih administrativnih taksi, kao to su na primer: dravni organi, organi lokalne
samouprave, budetski fondovi i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, strana
diplomatska i konzularna fizika lica, pod uslovom uzajamnosti i dr.
2

Fiskalna ekonomija, Zbornik radova, Prof. Dr.Boidar Raievi, Ekonomski fakultet, Beograd

17

Predmetna osloboenja odnose se na predloge, prijave i raune u postupcima

koji se vode po slubenoj dunosti, molbe za pomilovanje i sl.
Zakon o saveznim administrativnim taksama regulie i konzularne takse koje se
plaaju za dokumente i radnje kod diplomatskih i konzularnih predstavnitva Republike
Srbije. Ove takse se plaaju u dinarima ili stranoj valuti, zavisno od toga gde je sedite,
prebivalite, odnosno boravite obveznika. I kod konzularnih taksi zakon predvia
oslobaanja, npr: za radnje izvrene na zahtev dravnih organa iz Republike Srbije koje nisu
iskljuivo ili preteno u interesu stranke, za diplomatske i slubene pasoe i vize i neke druge
radnje, pod uslovom uzajamnosti.

Prema tarifi saveznih administrativnih taksi kod nadlenih organa plaaju se i

carinske takse. Ove takse se plaaju za ispravu na osnovu koje se carinarnici prijavljuje roba
koja se izvozi ili uvozi, za reenja koja donosi carinarnica, za carinsku deklaraciju i sl.
U postupku pred sudovima savezne drave ( Savezni sud i Vojni sudovi )
plaaju se savezne takse. Obveznik ove takse je lice po ijem predlogu ili ijem interesu se
preduzimaju radnje. Obaveza plaanja nastaje za raune, sudske odluke, sudska poravnanja i
ostale radnje. Od plaanja savezne takse osloboeni su savezni republiki organi i
organizacije, organi uih javno pravnih tela, graani slabog imovinskog stanja i dr.
Savezne takse su prihod federalnog budeta.

3.2. REPUBLIKE TAKSE

Na osnovu lana 11. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, u
Republici Srbiji mogu se uvesti sledee takse:
1) administrativne,
2) sudske,
3) komunalne,
4) registracione,
5) posebne republike takse.3
( 1 ) Administrativne takse4
Ove takse se ureuju Zakonom o republikim administrativnim taksama.
3
4

Javne finansije Prof. dr Budimir Staki, Prof. dr Slobodan Bara, Dr Marko Ivani, Poslovni fakultet u Beogradu, Unvierzitet Singidunum,
Beograd
http://www.zakonski.info/dokumentacija/srbija/zakoni/zakon%20o%20javnim%20prihodima%20i%20javnim%20rashodima/index3.html

17

Administrativne takse se plaaju za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje
kod institucija, dravnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave u vrenju poverenih poslova i organizacija koje vre javna ovlaenja, a u
iznosima propisanim Tarifom republikih administrativnih taksi koja je sastavni deo Zakona o
republikim administrativnim taksama.
Obveznik takse je podnosilac zahteva, odnosno podneska kojim se postupak
pokree, odnosno vri radnja propisana Tarifom. Ako za propisanu taksu postoji vie
obveznika, njihova obaveza je solidarna.
Taksena obaveza nastaje:za podneske, u trenutku predaje, a za zahteve date na
zapisnih, kada se zapisnik sastavi; za reenja, dozvole i druge
isprave, u trenutku podnoenja zahteva za njihovo izdavanje; za upravne radnje, u trenutku
podnoenja zahteva za izvrenje tih radnji.5
Ako je Tarifom propisano da se taksa plaa prema vrednosti predmeta,
osnovica za obraun takse je vrednost naznaena u predmetu, odnosno zahtevu ili podnesku
kojim se pokree postupak. Ako vradnost predmeta nihe naznaena u zahtevu, odnosno
podnesku ili je naznaena manja vrednost od stvarne, vrednost predmeta utvrdie reenjem
organ koji vodi postupak.
Taksa se plaa u administrativnim taksenim markama jedinstvene emisije ili u
novcu.
(2) Sudske takse
Zakonom se propisuje obaveza plaanja sudskih taksi u postupcima pred
sudovima. Ove takse plaaju lica na iji se predlog ili u ijem interesu preduzimaju radnje u
sudskom postupku. Obaveza plaanja sudskih taksa nastaje za: podneske, sudske odluke,
sudska poravnanja i dr. I kod ove vrste takse zakon predvia odgovarajua oslobaanja.
Subjektna oslobaanja su ista kao i kod administrativnih taksi. Izuzetak predstavljaju
izdravana lica u postupcima u vezi sa zakonskim izdravanjem, koja zakon oslobaa od
plaanja takse. Takse se plaaju u sudskim markama i u gotovom novcu.
( 3 ) Komunalne takes
Komunalne takse pravni izvor imaju u Zakonu o komunalnim taksama, a
plaaju se za korienje odreenim pravima, predmetima i uslugama koji su utvreni u tarifi
komunalnih taksa. Tarifu donosi opinska skuptina. Komunalne takse ne mogu se propisati na
spise i radnje na koje se plaaju administrativne i sudske takse, na predmete za koje je
propisano plaanje poreza na imovinu, na promet prava, proizvoda i usluga na koje se plaa
porez na promet, na koritenje pravima, predmetima i uslugama od strane vojnih jedinica i
ustanova u vezi s njihovom redovnom delatnou, na usluge za ije je obavljanje tarifom
5

http://www.mfin.sr.gov.yu/html/modules.php?op=modload&name=Subjects&file=index&req=viewpage&pageid=394

17

propisana neposredna naknada, na objave i oglase koji se odnose na delatnost organa uprave i
drugih organa i organizacije .
Takseni obveznik ove takse je fizika osoba koja se koristi pravom, predmetom
ili uslugom za ije je korienje propisano plaanje tih taksa. Taksena obveza nastaje
trenutkom poetka koritenja prava, predmeta ili usluga. Taksena osloboenja odnosno
olakice propisuje opinska skuptina. Ona moe osloboditi ili priznati olakicu pri plaanju
komunalne takse pojedinim kategorijama osoba i preuzea ili drugih oragnizacija koje
obavljaju privrednu delatnost. Ovezniku se popravilu izdaje rjeenje o visini komunalne takse,
a izdaje ga opinski porezni organ. Meutim, ima mnogo sluajeva kad se komunalna taksa
naplauje bez reenja (za parkiranje vozila, kampovanje i sl.)

Komunalne takse su:

- boravine takse
- lokalne komunalne takse
- naknada za korienje komunalnih dobara od opteg interesa.
Boravinu taksu plaa graanin koji koristi usluge smetaja u turistikom
objektu izvan svog prebivalita. Visina takse utvruje se taksenom tarifom u zavisnosti od
turistike kategorije mesta. Zakonom su propisana brojna subjektivna oslobaanja, kao npr.
deca do sedam godina starosti, lica sa teim ulnim i telesnim smetnjama, lica upuenih na
banjsko i klimatsko leenje, uesnika kolskih ekskurzija idr. Sredstva boravine takse
pripadaju budetu Republike ( 20% ) i budetu optine (80%) i slue za finansiranje turistike
informativno-propagandne delatnosti.
Lokalne komunalne takse se uvode odlukom gradske skuptine. Obveznik je
korisnik prava, predmeta ili usluga za ije je korienje propisano plaanje lokalne komunalne
takse. Prema l. 3. Zakona o lokalnim komunalnim taksama, ima ih 12, od kojih pominjemo:
- korienje prostora na javnim povrinama u poslone svrhe,
- dranje sredstava za igru,
- isticanje firmi,
- korienje reklamnih panoa i dr.
Lokalne komunalne takse mogu se utvrivati:
- u godinjem nivou (npr. isticanje firmi),
- u dnevnom iznosu (npr. korienje obala u poslovne svrhe),
- srazmerno vremenu korienja prava, predmeta ili usluga (npr. korienje
prostora za parkiranje).
Aktom o uvoenju lokalne komunalne takse utvruje se visina, olakice, rokovi
i nain plaanja lokalne komunalne takse. Ove takse su iskljuivo prihod organa lokalne
samouprave.
17

Naknada za korienje komunalnih dobara opteg interesa bie tretirane u

kontekstu naknada kao oblika prihoda javno-pravnog tela.
( 4 ) Registracione takes
Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima ustanovljene su i
registracione takse kao jedna od vrsta republikih taksi. Ova taksa, meutim, moe se uvesti,
ali ne mora. U Republici Srbiji registracione takse jo nisu uvedene, ali to ne znai da su
zanemarene kao prihod. One su naime, inkorporirane u Zakonu o sudskim taksama u postupku
za upis u sudski registar i to za svaku prijavu upisa za reenje o upisu.

( 5 ) Posebne Republike takse

One su takoe ustanovljene zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima
kao jedna od pet vrsta republikih taksi. Meutim, do sada nisu uvedene u sistem javnih
prihoda Republike.

3.3. TAKSE ORGANA LOKALNE SAMOUPRAVE

Takse organa lokalne samouprave utvruju se Odlukama o gradskim

administrativnim taksama, a na osnovu l 8 i l. 16 Zakona o javnim prihodima i javnim
rashodima.

ZAKLJUAK
17

Od postojanja najranijih ljudskih zajednica postojale su zajednike potrebe koje

je trebalo zadovoljiti. Prvobitni oblik pribavljanja sredstava za zadovoljenje razliitih potreba
zajednice bio je naturalni. Kada se pojavio novac i kad je prikupljanje prihoda za finansiranje
zadovoljenja potreba poprimilo oblik prikupljanja i troenja novca moe se govoriti o javnim
finansijama, koje se kao znanstvena disciplina bave upravo izuavanjem elemenata,
instumenata, ciljeva i uinaka prikupljanja, raspodele i troenja javnih prihoda. Razvoj samih
javnih prihoda vezan je za razvoj drave, njenim drutveno politikim ureenjem, te
oblikom i nivoom privrednog razvoja.
Danas svaku dravu karakterie podmirenje javnih potreba, emu prethodi
prikupljanje javnih prihoda. Savremenu dravu karakteriu sve opseniji zadaci, to za sobom
povlai potrebu kreiranja sve brojnijih i raznovrsnijih finansijskih instrumenata kojima e biti
mogue pribaviti to vie sredstava za podmirenje sve veih javnih potreba. Uprkos
razliitostima dravnih ureenja, a s tim u skladu i finansijskih sastava, javni prihodi ipak
imaju neke zajednike karakteristike: ubiru se periodino i to iskljuivo u novcu,po pravilu iz
prihoda i dohotka ( samo izuzetno iz imovine) sa svrhom da slue podmirenju javnih potreba.
Iako teoretiari, takse kao izvor javnih prihoda smatraju zanemarljivim, zbog
njihove neelastinosti i neizdanosti u odnosu na poreze, tendencija njihovog uea u
ukupnim prihodima ima trend rasta.
Iz tog razloga smatram da je obrada ove teme nala svoju svrhu u objanjavanju
nejasnoa koje su se javljale u vezi iste.

LITERATURA
17

1. Prof. Dr Slobodan Komazec, Prof. Dr arko Risti, Monetarne i javne finansije,

Via poslovna kola, Beograd.
2. Prof. Dr Boidar Raievi, Fiskalna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd.
3. Dejvid V. Pirs, Mekmilanov renik, Moderna ekonomija, Beograd.
4. Ljiljana Lui, Finansije, Via poslovna kola, Novi Sad.
5. Zakon o republikim administrativnim taksama.
6. Odluka o gradskim administrativnim taksama grada Kragujevca.
7. Prof. Dr Budimir Staki, Prof. Dr Slobodan Bara, Dr Marko Ivani, Javne
finansije, Poslovni fakultet u Beogradu, Univerzitet Singidunum, Beograd.

Internet adrese
http://www.zakonski.info/dokumentacija/srbija/zakoni/zakon%20o%20javnim%20prihodima
%20i%20javnim%20rashodima/index3.html
http://www.mfin.sr.gov.yu/html/modules.php?
op=modload&name=Subjects&file=index&req=viewpage&pageid=394

17

17