1.

Gradja nervnog sistema

Veliki Mozak
Osnovna anatomska i
funkcionalna jedinica nervnog
tkiva je neuron koji cine nervna
celija i njeni produzeci,dok
potporne celije grade neurologiju.
Nervna celija ima dva svoja
svojstva nadrazljivost i
sprovodljivost , odnosno
sposobnost da bude nadrzena i da
nadrazaj sprovodi dalje. Nervni
sistem uspostavlja vezu
organizma sa spoljnim svetom ,ali
on obavestava i o stanju
unutrasnje sredine organizma i o
zbivanjima u pojedinim delovima
tela.Veliki mozak se nalazi zajedno sa
medjumozgom i rednjim mozgom u
cerebralnoj lozi lovanje , ciji krov cine kosti, a
pod prednja i srednja lobanjska jama. Od
malog mozga odvojen je malomzdanim
satorom. Mozak je tezak izmejdu 1100 i 1450

grama mada postoje individualne i barijacije

prema polu.
Covek se radja sa oko 10 milijardi nervnih celika ,
koje uvecacajuci svoju zapreminu uvecavaju i
zapreminu mozga.
Mozak se sastoji iz dve hemisfere razdvojene
pukotinom , a u donjem delu spojene zeljevitim
telom.
Povrsina mozga je neravna. Sastoji se od
vijuga,ispresecanih brazdama. Veci broj girusa
grupise se u lobuse kojiih ima pet : Ceoni,
temeni,slepoocni,potiljacni i Rajlovo ostrvce.
Na pfreseku mozga vide se siva i bela masa.Sivu
masu cine mozdana kora i supkortikalne sive mase u
obobliku jedara koje imaju vazne i raznovrsne uloge
u organizmu . kora mozga je debela do 5 mm,a
sastavkjena je iz 6 slojeva. Kora mozga sastiji se iz
nervnih celija, neurologije i nervniih vlakana.
Bela masa cini unutrtrasnjost hemisfera mozga.

2.Mali mozak , kicmena mozdina

Mali mozak se nalazi u zadnjoj
lobanjskoj jami i tezak je 150-200 gr.

Sastoji se iz dve hemisfere ,izmedju

kojih se nalazi crv..
Mali mozak se naziva spijunskom
centralom zbog mnogobrojnih kratkih
i duzih puteva koji prenose impulse
velikom brzinom , pa je veza sa ostalim
delovima nervnog tkiva brza.
Jedna od osnovnih funkcija malog
mozga je odrzavanje ravnoteze ciji se
poremecaj manifestuje smetnjama u
hodu .
Kicmena mozdina se nalazi u
kicmenom kanalu , pocevsi od prednjeg
luka atlasa (I vratnog prsljena ) do II
slabinskog prsljena. Dugacka je 40-45
cm. Teska je oko 30 g,a poprecni
presek joj je dug 10-15 mm . Vazna su
njena dva zadebljanja : Iz vratnog
prolaze nervi za inervaciju gornjih
ekstremiteta , a iz slabinskog za
inervaciju donjih ekstremiteta.

Na poprecnom preseku kicmene

mozdine razlikuju se bela i siva masa.
Siva masa je unutar bele mase. Oblika
je leptira sa rasirenim krilima.
3.Meningitis
,

,
.[1]

, ,
,
.[2]

,

. H
,

,
, ,

4.Apces mozga
Apces mozga je gnojno zapaljenje mozga
nastalo prodiranjem piogenih bakterija.
Redak je kod dece mladje od dve godine.
Apces najesce nastaje kod dce sa srcanim
manama. Postavlja se na osnovu anamneze,
klinike slike, laboratorijskih analiza (pregled
krvi i likvora)
5. Epilepsija
Epilepsija, takoe poznata i kao padavica, je
bolest kod koje se u mozgu deavaju
intenzivna elektrina pranjenja odreenih
tipova.1 Ovo prouzrokuje napade koji utiu na
razliite mentalne i fizike funkcije, kao to su
svest, pokreti tela i oseaji.1,2
Epilepsija moe biti uzrokovana brojnim
bolestima, od genetskih mutacija do
traumatske povrede mozga.

6.Ateroskleroza
Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih
miinih arterija. Suzavanje krvnih sudova.

Ateroskleroza se dijagnosticira na temelju

navedenih simptoma i znakova, a treba na nju
posumnjati i ako su prisutni neki faktori rizika.
7.Infarkt mozga
Mozdani udar je razmeksavanje mozdanog
tkiva. Infarkt nastaje usled embolije ili
tromboze krvnog suda koji je potpuno ili
delimicno obliteriran. Uzroci oteenja
arterijskog zida ukljuuje:
1. Povieni nivo holesterola i triglicerida u
krvi
2. Visoki krvni pritisak
3. Duvanski dim
4. Dijabetes
5. Gojaznost
6. Smanjena fizika aktivnost
7. Prekomeran unos alkohola

8.Intrakranijalna krvarenja
Dele se na intracerebralna i meningealna.
Intracerebralno krvarenje je krvarenje unutar
mozdanog tkiva.
Meningealna krvarenja su trojaka.
9.Potres mozga
je esta povreda i dijagnoza se postavlja na
osnovu razgovora sa pacijentom pri kome se
utvrdi da se on ne sea jednog perioda pre,
tokom i nakon povrede. Ovaj period moe
trajati od dela minuta do jednog dana
(posttraumatska amnezija). Pored ovoga
pacijent se ali na glavobolju i tzv. vegetativne
tegobe (munina, povraanje, vrtoglavica...).
Tegobe traju od nekoliko dana do nekoliko
meseci. One se manifestuju u
vidu: glavobolja, vrtoglavice, zujanja u
uima, munine, povraanja, osecaaja da je

as toplo as hladno, smetnje koncentracije,

strahova, nervoze,...
10. Paznja i poremecaj paznje
Panja je sposobnost usmeravanja mentalne
aktivnosti ka bitnim informacijama i istovremeno
iskljuivanje manje znaajnih misli i oseanja. U
samoj sri panje je sposobnost koncentracije.
Poremecaj paznje su sledeci ako : deluje odsutno,
lako odustaje od zadataka,
ne sedi mirno, govori bez podsticaja, ima
istrzane pokrete i stalno je ubrzano,
slabo raspolae vremenom i slabo je
organizovano,
neodluno je,
ima kratkotrajno pamenje,
ima slabiju sposobnost uenja iz vlastitog
iskustva,
ne uoava detalje,
zapaa sporedne i nebitne stvari,

11. Inteligencija i poremecaj inteligencije

Inteligencija je sposobnost koja je pretezno

nasledna a okolina na nju moe samo

ogranieno delovati.
Veliina inteligencije se menja tokom ivota,
dok znanje neprekidno raste i gomila se kod
oveka od roenje do smrti. Veina ljudi ima
prosenu inteligenciju.
Inteligencija se razvija do 25.godine zivota.
Izvesni autori smatraju da razvoje
intelignecije traje do 16.godine a posle toga
ona opada. To opadanje je u pocetku sporo a
kasnije brze.
Svi poremecaju dele se na dve grupe a to su
poremecaju nastali u periodu razvoja
inteligencije i poremecaju cija su ostecenja
nastala po zavrsenon razvoju inteligencije.

12.SVEST I POREMECAJ SVESTI

13.KLASIFIKACIJA MENTALNIH
BOLESTI

14. AKUTNA REAKCIJA NA STRES

Akutni stres nastaje kao kratkorona,
loa reakcija organizma u
traumatinim, najee urgentnim
situacijama, kada doivimo vrlo
snane emocije ili fizike povrede
praene jakim bolovima.
Gotovo da nema osobe koja nije
doivela neku estoku emotivnu
reakciju, kao to je veliki strah, jaka
uznemirenost, jak bes, iznenadna
velika tuga i slino.

15. SOMATROFORMNI POREMECAJI

Somatoformni poremeaji predstavljaju

grupu poremeaja kod kojih je jedan ili

vie telesnih simptoma u osnovi psihikog

poremeaja.

16. NEUROTICNE DEPRESIJE

Kod depresivne neuroze (neurotina depresija)
simptomi ekstremne potitenosti smatraju su
odgovori pojedinca na neki stresni dogaaj ili
niz uznemiravajuih doivljaja. Najvaniji
uzrok ove neuroze je naki spoljanji inilac. To
je obino doivljaj gubitka zbog naputanja,
prestanka ljubavi ili smrti osobe za koju je
bolesnik bio emocionalno vezan. Mogu da
postoje i drugi uzroci kao to su : otprutanje
sa posla, materijalni gubitak ili promena
sredine. Javlja se kod linosti koje karakterie
narcizam, zavisnost.
17. SIZOFRENIJA
Shizofrenija je duevna bolest koja oboleloj
osobi onemoguava razlikovanje stvarnih

(realnih) od nestvarnih (nerealnih) doivljaja

ili iskustava, ometa logiko razmiIjanje,
normalne oseajne doivIjaje prema drugim
osobama, te naruava njeno drutveno
funkcionisanje. Kod shizofrenih poremeaja
dolazi do promene odreenih funkcija.
Najvaniji pozitivni simptomi
Halucinacije,sumanute ideje,poremecaji misljenja i
slicno.

18.PARANOJA

Obicno se pod tim podrazumijevaju

psihopatoloki
simptomi vezani uz
vjerovanje neke osobe da su on ili bliske
osobe metazavjere, zbog ega se kao
jedan od sinonima za paranoju koristi i
izraz manija proganjanja. Paranoja se
najee javlja kao simptom duevnih
bolesti,
od
kojih
je
najkarakteristinija paranoidna
shizofrenija.

19.AKUTNI DELIRIJUM
je poremeaj koji se odlikuje akutnom
promenom mentalnog stanja. Pocinje naglo ,najcesce nocu , nekad
cak i formi epileptickog napada. Zastrasujuce halucinacije ,kad se haluniciraju umrle osobe.

20. ZAVISNOST OD OPIJATA

Najkarakteristiniji
simptom
zloupotrebe
opijata
(heroina, morfijuma) su suene zenice i bledoa koe. Takoe
je obino prisutno oteano disanje i sniena telesna
temperatura.
Vee doze heroina izazivaju
oputenost,

pospanost,

usporenost,
smirenost.

Predoziranje heroinom karakterie suenje zenica,

krvni pritisak (hipotenzija), spazam sistema za varenje
sniena telesna temperatura, vlana i lepljiva koa,
disanje, gubitak svesti, koma, smrt od paralize koja
nastupiti momentalno ili posle nekoliko asova.

nizak
i ui,
teko
moe

Opasnosti od zavisnosti od heroina i drugih

opijata:
- Iznenadna smrt od predoziranja
- Infekcija virusom hepatitisa C, B i HIV-a
- Prinudni kriminalni nain ivota usled ega su
zatvor, tue, ubistva neizbeni
- Destruktivni uticaj na potomstvo usled toksikog
dejstva droge

21. ZLOUPOTREBA LEKOVA

Je
poseban
problem
zbog
velike
dostupnosti i pristupanije cene u odnosu
na ilegalne psihoaktivne supstance.