UVOD U ETIKU

Ljudi su skloni da se okrenu prolosti pitajui se da li je pre nego to su pravila nametnuta

postojala neka bezkonfliktna stanja u kojim pravila nisu bila potrebna jer niko nije eleo da uini
neto loe .Otuda logino sledi pitanje kako smo izgubili te predetike i bezkonfliktne uslove .
Postoje dva temeljna odgovora na to pitanje .
Jedan dolazi pre svega od Grka i Hobsa i tu se etika objanjava kao sredstvo egoistike
promiljenosti i njegov prvobitni izraz je ugovor. Ovaj izraz preetiko stanje vidi kao stanje
usamljenosti jer nevolja je u tome to su ljudi poeli da opte i komuniciraju jedni sa drugima
to je drutvena karakteristika oveka. im su to uinili sukob je postao neizbean, a prirodno
stanje po Hobsu postaje rat sviju protiv svih i to ak i onda kada pre sukoba ljudi nisu bili
neprijateljski raspoloeni jedni protiv drugih.U tim uslovima sam opstanak je postao mogu tek
na osnovu pravila postignutih upornim pogaanjem i dogovaranjem.
Drugo hriansko objanjenje morala tumai nastojanje da ljudi svoje nesavrenu prirodu
usklauju sa Bojom voljom i savrenom Bojom prirodom.
Po modelu drutvenog ugovora sva su iva bia egoisti , a ljudska bia se meusobno razlikuju
samo po svojoj kalkulativnoj i interesnoj inteligenciji, ljudi su samo prosveeni egoisti.
Recimo portvovana briga za mladunad koja esto ukljuuje i gladovanje vrlo jje rairena
pojava i nju pored roditelja pokazuju i ostali lanovi drutva, zato se ova pojava moe smatrati
prvobitnom osnovom morala.
Konflikt je ono to moral ini nunim i moral traga za zajednikim reenjima konflikata
materijalni izvor prava
ovekova moralnost se uglavnom prepoznaje kao prisilna akcija proistekla iz opiranja egoizmu
PRAVNA ETIKA
Moral treba posmatrati kao jedan od oblika drutvene svesti, a drutvena svest znai pre svega
ovekovo razumsko ponaanje, pri emu koristi ukupna znanja i iskustva drutvene i ire svetske
zajednice.
Osnovni elementi morala jesu : znanja o tome ta je to dobro, a ta loe ponaanje, stoga moral
ima svoja dva osnovna elementa :
-normativni odnosno odreena pravila u drutvu, da bi se ostvarili dobri i poeljni drutveni
odnosi, koji omoguuju skladan i funkcionalan razvoj drutvene zajednice
- nauni a to znai da se moral bavi odreenim zakonitostima, pravilima, kriterijumima i
standardima, koji imaju opti karakter moralnosti, za sve ljude bez obzira gde ive i koje
kolektivne karakteristike imaju.

Postavlja se pitanje koja je osnovna razlika izmeu morala i prava kao pravila koja su upuena
ovekovoj svesti radi poeljnog i drutveno prihvatljivog ponaanja?
Dolazi se do zakljuka da je osnovna razlika u tome to pravo predstavlja sistem normi koji se
namee kao obavezno odreeno ponaanje, sa pretnjom da e biti primenjena odgovarajua
sankcija ukoliko pojedinac kri te pravne norme.
A kada je re o moralu kao sistemu drutvenih pravila ponaanja on izvire iz drutvene svesti
oveka i linih stavova oveka, da ne treba drugima initi ono to ne elimo da se nama ini od
strane drugih.Tako moralno ponaanje najvie dolazi do izraaja tamo gde ne postoje utvrene
pravne norme ili jedinstvene pravne norme koje nejasno ili dvosmisleno reguliu tu situaciju.
Moral nije apsolutno trajna , konstantna, nepromenjiva drutvena kategorija. Moralne norme su
se istorijskim razvojem drutva menjale, transformisale i adaptirale drutvenim potrebama. To je i
razlog to danas moemo govoriti o postojanju antikog, srednjovekovnog,buroaskog i
socijalistikog morala.
Tako je or Gurvi izvrio tipologiju i klasifikaciju morala, on pored tradicionalnog i
utilitaristikog morala razlikuje i sledee tipove morala koji se ispoljavaju u svakodnevnom
ivotu i odnosima meu ljudima, a to su:
Moral vrlina : koji se temelji na opteprihvaenim , trajnim, neprolaznim, individualnim i
kolektivnim vrednostima kao to su iskrenost, pravdoljubivost, potenje, skromnost, hrabrost,
vernost, estitost, umenrenost, portvovanost, nesebinost, ljubav prema blinjima. Ove osobine
su svakom oveku potencijalno date, a od samog oveka i od drutvene klime zavisi da li e se
razviti navedene moralne vrednosti.
Moral naknadno donetih sudova : Ovim moralnim stavovima iji je oslonac polaganje rauna
samome sebi za izvrena dela, zato se zove moralna svest koja kod oveka koji je imao vei broj
nemoralnih postupanja , prema drugima moe izazvati griu savesti.
Imperativni moral : se zasniva na autoritetu utvrenih pravila i propisa. Ovaj tip morala se
karakterievisokim stepenom strogosti koji dosee ak i do represivnosti. Nemilosrdan je prema
svima koji misle i ponaaju se drugaije od postojeeg sistema moralnih normi, jer se smatra da
je to jedino ispravno moralno ponaanje.
Moral idealnih simbolikih predstava : proizilazi iz nekih uzvienih autoriteta oveku, sa kojim
ovek nastoji da se identifikuje, iji moralni uzori ostaju i njegovi ovekovi ). Ovi uzori se
potuju, ali se pojedinac ne trudi da dosegne njegove visine.To su najee vrednosti humanizma,
altruizma i pravednosti.
Delotvorni moral ili moral stvaralatva : to je takav moral koji svoje ishodite nalazi u
vrednostima kao to su; sposobnost, stvaralako delovanje ljudi u stvaranju novih vrednosti
posebno u periodima siromatva i nedovoljnog fonda sredstava za ivot.

Retko se moe desiti da samo jedan tip morala postoji u jednom drutvu. Obino nekoliko vrsta
drutvenog morala egzistira, od kojih je uvek jedan dominantan. Osim toga pojedinac moe pored
postojeih tipova, razvijati i sopstveni, unutranji moralni sistem, delimino ili sasvim razliit od
drutveno dominantnog moralnog modela.Filozofsko- aksioloko stanovite osnovno stanovite
glasi:inite drugima ono to elite da drugi ine prema vama
DEONTOLOKA ETIKA
Ona potie od grke rei koja oznaava re, govor, tvrdnju, raspravu i istraivanje. To je
nauka o moralnim dunostima, o neemu to treba initi u svakodnevnoj praksi. Ponekad se
navodi da je deontologija nauka o moralnosti. Tu se misli na usklaivanje ovekovih vlastitih
interesa sa opteprihvatljivim i prikladnim.
POJAM PRAVNE ETIKE
Ovde se ne misli na optu aksioloku vrednosnu etiku, nego ovde se misli i na profesionalnu
pravnu etiku tj. na skup pravila ponaanja pripadnika pravne priofesije koja se primenjuju u
obavljanu profesionalnih aktivnosti pravnika.
Treba praviti razliku i izmeu teorijske i praktine etike tj. primenjene etike.Teorijska etika
izuavastandarde, kriterijume i pravila dobrog i loeg u vezi sa ponaanjem koje pojedinci trebaju
da izgrade i prihvate.
Dok primenjena etika jeste samo ponaanje u skladu sa etikim pravilima i standardima u
okviru javnog i privatnog ivota.To se u javnom ivotu odnosi na pravnike, lekare, rukovodioce
itd.Stoga profesionalna etika obuhvata kodifikovana i nekodifikovana pravila i smernice
koje ureuju ponaanje u okviru neke profesije.
Poseban moral koji se stvara u okviru zanimanja ima dva bitna elementa. Prvi gde po pravilu on
regulie odnose u okviru istog zanimanja lekara, pravnika i sl.tj izmeu njegovih pripadnika. To
se odnosi na moral solidarnosti, uzajamne pomoi, i potovanja kao i pravila o obavljanju
izvesnih zajednikih poslova, protokola isl.
Drugo profesionalni moral podrobno regulie obavljanje odreenog zanimanja i odnos njegovih
pripadnika prema drugima, kao i prema drutvu u celini , a pre svega prema korisnicima
zanimanja.
Zavisno od vrsta i vanosti neka zanimanja imaju vrlo podrobno razraene moralne kodekse kao
npr. lekari i advokati, koji do najsitnijih pojedinosti reguliu obavljanje zanimanja i odnos prema
korisnicima, kao i niz odnosa meu njegovim pripadnicima, a takoe znatan deo ponaanja
pripadnika van profesionalnog rada.

U evropsko kontinentalnim pravnim sistemima najvee poverenje uivaju advokati. Zbog toga
su pravila pravne etike najvie razvijena, upravo , kada je re o profesiji advokata. to se tie
pravosua ono je u ovim sistemima vie tretirano kao dravna sluba. Isto vai i za pravnike u
drugim institucijama u kojima rade.
Profesionalnu pravu etiku bi mogli definisati kao principe i ponaanja kojih njihovi
pripadnici trebaju da se pridravaju prilikom bavljenja pravom, odnosno prilikom njegove
primene. Ovi principi su nastali kroz razvoj same pravne profesije, to znai da su
izgraivani kroz veoma dug istorijski period.

Kako je tekao istorijski proces formirnja pravila profesionalne pravne etike.

U poetku oni koji su se bavili pravom, ak esto nisu bili ni pravno obrazovani, pa nisu ni u
pogledu svog profesionalnog ponaanja bili podvrgnuti gotovo nikakvoj kontroli.
Meutim, ubrzo su preduzete odgovarajue mere kako bi se odgovarajua samovolja spreila.
Prve mere je preuzimao zakonodavac, ali isto tako i pravosudne i vladine institucije. Vremenom
se u okviru same profsije razvila i svest o potrebi postojanja odreenih standarda profesionalnog
ponaanja. Sve ovo inilo je jedno zajedniko jezgro pravne odnosno profesionalne etike.
U mnogim dravama profesionalna udruenja pravnika teila su da ova pravila etikog ponaanja
stave u pismenu formu, meutim smatra se da pisani kodeks etike ne mora biti nuan.
Etiki principi mogu da postoje kao opteprihvaena pravila u okviru struke pa ak i u strunoj
literaturi pa i u drugim pisanim dokumentima profesije, kakav je sluaj u Engleskoj. Meutim
prednost pisanog kodeksa ini etiki povezane principe lako dostupne praktiaru i na taj nain
olakava njihovu efikasnu primenu. Kada takav kodeks postoji onda obino sadri kako opte
etike principe, tako i konkretna pravila vezana za specifine probleme profesionalne etike.
Pravna etika treba praviti razliku izmeu opte sa jedne strane i posebih primenjenih etika sa
druge strane. To znai da pored opte etike, koja izuava opte moralne principe, postoje i
posebne grane etike, kao npr.pravna, medicinska, poslovna i prosvetna.
Pravna etika se ispoljava u svoje tri dimenzije, a to su:
advokatska etika
sudijska etika
tuilaka etika
koje se najee daju u vidu pisanih tekstova koji se zovu moralni kodeksi.

Profesionalnu pravnu etiku treba definisati kao principe i ponaanja kojeg njihovi pripadnici treba
da se pridravaju prilikom obavljanja pravnih poslova, bilo da su to advokatski, sudijski ili javnotuilaki poslovi. To znai za razliku od opte, pravna etika je strukovna etika koja se odnosi na
profesionalna zanimanja pravnika, advokata i tuilaca.
Postoji bitna razlika izmeu opte i posebnih etika. Ona se ogleda pre svega u tome to opta
etika analizira i izuava etiku sa stanovita optih principa, standarda i kriterijuma, etiku vezanu
za ponaanje ljudi sa stanovita loih i dobrih dela. Sa druge strane pojedinane etike ( posebne )
neposrednije, detaljnije i podobnije konstituiu etika pravila i principe vezanu za oblast na koju
se odnose etiki principi.
Posebne etike kao npr. lekarska isto tako pored zakona i opte etike,detaljno i neposredno putem
medicinskog etikog kodeksa ureuje pitanja medicinskog osoblja od prijema pa do otputanja
pacijenata.
U okviru svake posebne etike, bilo da je pravna, medicinska, poslovna, postoje dve osnovne
dimenizije:
Prva je ona koja se odnosi na struku, na one koji trebaju meusobno u okviru struke ( pravnici,
lekari, rukovodioci) da pokau moralne principe kao to su : uvaavanje, tolerancija, solidarnost i
profesionalna ispomaganja.
Druga dimenzija moralnih principa u okviru posebne etike odnosi se na ponaanje i profesionalni
odnos struke u sprovoenju moralnih principa prema osoblju ili klijentima na koje primenjuje
utvrene moralne principe: ( u medicinskoj etici bolesnici, u poslu radnici, u pravu klijenti
advokata, okrivljeni pred sudom, optueni od strane tuilaca.)

Sa stanovita istorijskog razvoja postoje dve osnovne karakteristike kod posebnih etika:
1. Nisu uvek postojala pisana pravila kao dananji kodeksi, nego je moral vie obiajno,
nepisano bio prenoen sa jedne na drugu generaciju. U tom sluaju postojao je strah od
subjektivnog, linog prenoenja moralnih pravila to je ugroavalo autentinost i
originalnost tih izvornih moralnih pravila.
2. Druga karakteristika istorijskog razvoja posebnih etika, posebno pravne, jeste da su u
jednom duem periodu stvaraoci, a toje najgore oni koji suprimenjivali etiku, nisu bili
pravnici, pa je vremenom dolazilo do toga, to je i danas osnovni princip, da pravnici u
okviru svojih udruenja i nadlenih organa utvruju moralne principe i pravila putem
odreenih moralnih kodeksa.
Pisani kodeks etike jeste izraz savremenog drutva, jer su u njemu nedvosmisleno, jasno dati
kriterijumi i principi etike tako da ne moe doi do subjektivnog i slobodnog tumaenja, nego oni
zahtevaju da se dosledno precizno sprovode onako kako su u pisanom tekstu i dati.

Uloga advokata u Evropi i u Engleskoj ogleda se u tome da su oni branioci i zastupnici graana
koji uestvuju u sudskom sporu i moraju do kraja dosledno ds uvaju tajnu svojih klijenata, a sa
druge strane oni moraju biti zagovornici i glavni nosioci dosledne primene prava radi
ostvarivanja pravde i pravinosti.

SISTEM PRAVNE ETIKE U RAZLIITIM ZEMLJAMA

U evropsko kontinentalnim sistemima uloga advokata kako u graanskim parninim tako i
krivinim predmetima razlikuje se od one u angloamerikom sistemu. Ovo se odraava i na
pravila profesionalne etike u ovim zemljama.
U Zapadnoj Evropi i zemljama Engleskog govornog podruja gde advokati nisu dravni
slubenici, ve predstavljaju slobodnu profesiju u slubi svojih klijenata, profesionalna etika je
vezana za dva osnovnaaspekta statusa advokata.Sa jedne strane njega zapoljavaju klijenti da bi
advokati sluili njihovim interesima. Sa bdruge strane advokati uestvuju u vrenju jedne vane
drutvene funkcije primene prava kroz davanje saveta, putem suenja, pripremanja
dokumentacije i voenja pregovora u ime svojih klijenata. Na taj nain princip profesionalne
etike naglaava da je glavna uloga pravozastupnika da slui svog klijenta, a sa druge strane da
obezbedi pravdu, a ne samo da uveava sopstvene prihode. Pravozastupnitvo je , kako se kae,
profesija a ne biznis.
Pravozastupnik jeste zastupnik svoga klijenta ali mora da zadri i veliki deo sopstvenog
rasuivanja i samostalnost u pogledu pravca kojim treba da se kree.
Advokat je esto suoen sa problemom da li moe zastupati dva ili vie klijenata iji su interesi u
sukobu.
Pravni sistem sveta, po pravilu zabranjuje zastupanje klijenata iji se interesi sukobljavaju sa
interesima drugih klijenata, osim ako se obe saglase.

REGULISANJE PRAVNE ETIKE PUTEM ZAKONA I AKATA PROFESIONALNIH

ORGANIZACIJA
Od 19. veka veina zemalja podvela je pravnu profesiju pod zakonodavnu kontrolu na sledea tri
naina:
1. Prijem u pravnu profesiju automatski ini pravnike lanom odgovarajueg profesionalnog
udruenja
2. Pravnim udruenjima data je znatna sloboda u vezi sa pravnim obrazovanjem, izdavanjem
dozvola za obavljanje strune delatnosti i disciplinovanje profesije, sa tim to najvia

ovlaenja pripadaju sudovima a u zemljama romansko germanskog sistema, donekle , i

odgovarajuim ministarstvima.
3. Bavljenje pravom kao profesijom generalno i u pogledu pojedinih oblasti, zabranjeno je
onima koji nisu lanovi profesionalnih udruenja.
4.
U SAD u oko polovine drava ima takav sistem u kojem je zabranjeno delovanje pravnika
mimo njihovih udruenja, u preostalim dravama lanstvo u profesionalnim organizacijama je
dobrovoljno.
U Francuskoj profesionalne organizacije su regionalizovane da bi se podudarale sa sudskom
organizacijom.
U federalnim dravama kao npr. u Nemakoj centralna vlast je stvorila naipnalna pravna ureenja
koja slue svrsi kontrole rada pravnika.
U mnogim zemljama romansko germanskog prava profesionalna mobilnost je veoma
ograniena jednim drugim faktoromtj. ogranienim brojem onih koji se primaju u odreenu granu
profesije. Obino postoji ogranienje u pogledu broja javnih belenika, dok broj advokata obino
nije ogranien.

PRAVNA ETIKA I PITANJE SUDSKE NEZAVISNOSTI

Demokratske drave su bile posebno energine u stvaranju duha i tradicije koji su potovali
nezavisnost sudstva.
Poseban status sudije vezuje se za naelo podele vlasti. Postoji veliki broj sredstava kojima se
obezbeuje sudska nezavisnost.
Kao najvanija mogu se nabrojati sledea:
posebna organizacija sudstva,stalnog sudijskog poloaja, odnosno pravilo da sudije ne mogu da
budu premetene bez sopstvenog pristanka , pravilo da sudija ne moe da bude smenjen dokle
god svoju funkciju obavlja na propisan nain, da sudija ne moe biti penzionisan, pre nego navri
zakonom predviene godine ivota, takoe da mu moe biti sueno samo uz odobrenje vieg
suda.
Nezavisnost se obezbeuje i propisima koji zabranjuju da sudije obavljaju druge profesionalne
poslove.Za obezbeenje nezavisnosti sudova veoma je vaan i nain na koji se sudije biraju
odnosno imenuju.
Sa druge strane poloaj sudije je u veini zemalja vezan za stroga pravila profesionalne etike.
Dok sudija treba da brani integritet i nezavisnost sudstva. Nedovoljna strunost i neodgovoran

odnos prema poslu pogoduju razliitim neetinim postupcima pravnika, koje se pre svega
ispoljavaju kao delovanje u sukobu interesa i mogunosti da bude podmien( korumpiran)

SUKOB JAVNOG I PRIVATNOG INTERESA

Svaka situacija u kojoj postoje meusobno neusklaeni interesi, oekivanja ili elje, pri emu nije
jasno, kojima od njih treba prevagu, moe se na teorijskom nivou smatrati sukobom interesa.
Interes bi najpriblinije mogao da se odredi kao uvaavanje ili davanje prednosti nekom zbog
nekih naroitih okolnosti i razloga (njegovog drutvenog statusa, profesije, drutvenog
uticaja,ekonomske moi, linih odnosa sa nekim i sl.)
Odgovarajui interes moe imati kako pojedinac tako i drutvene grupe i slojevi.Predmet naeg
interesovanja su sukobi interesa pojedinaca.

ETIKA PRAVNIKIH PROFESIJA

Poslovi kojima se bave pravnici uvek su povezani sa ostvarivanjem pojedinanih prava i
pravnom zatitom interesa graana i pravnih lica. Da ne bi delovali na utrb tuih prava i
interesa, pravnici su duni da postupaju pre svega u skladu sa zakonom i drugim propisima a
potom i da se pridravaju posebnih etikih principa svojstvenih njihovim profesijama.
Dopunski zahtevi, koji olakavaju da se neki pravnik vlada u skladu sa etikom svoje profesije su
sledei:
1. strunost
2. odgovoran odnos prema svojim klijentima i profesionalnim obavezama
3. izbegavanje situacija sukoba javnog i privatnog interesa i korupcije
Tek povezanim ostvarivanjem sva tri zahteva postie se u punoj meri da pravnik vri svoje
poslove u skladu sa osnovnim zahtevima profesionalne etike.Javni interes se najoptije odreuje
kao neto to pripada javnosti tj.zajednici uopte. Javni interes nije isto to i dravni interes.
Dravni interes zastupaju dravni funkcioneri i slubenici, a javni interes je poveravanje vrenja
javne vlasti slubenicima umesto graana za dobro graana. To su ljudi koji upravljaju javnim
dobrima kao to su voda, struja, javni prevoz , putevi i dr.
Njihova obaveza je da deluju zakonito. U situaciji sukoba javnog i privatnog interesa postaje
bitniji privatni, lini ili grupni interes umesto javnog interesa, koji bi u svakoj situaciji trebao biti
prioritetan.

Sukob izmeu javne dunosti i privatnog interesa javlja se iskljuivo kod pojedinaca koji vre
vlast i javna ovlaenja. Sukob javnog i privatnog interesa postoji u svakom sluaju kada onaj
koji vri javnu funkciju ili javnu slubu donosi odluke pod uticajem privatnih ili grupnih
interesa, umesto da deluje u optem interesu.
Od sukoba interesa treba razlikovati sukob dunosti. To je situacija kada javni slubenik ne
obavlja dovoljno struno javnu slubu npr. sukob slubene dunosti postoji ukoliko neki javni
slubenik zauzima slubeni poloaj koji ne odgovara njegovim strunim kvalifikacijama. U
naim uslovima sukob slubene dunosti moe imati dalekosene posledice, a to je pojava da se
nakon izbora otputaju strunjaci, a da se na njihova radna mesta dovode nestruni partijski
ljudi, ak ima sluaja da su im ti dravni, odgovorni poslovi prvo zaposlenje. Sve u cilju
zaposlenja odanih i partijsko poslunih ljudi , a ne strunih i kompetentnih ljudi.

OBLICI SUKOBA INTERESA ( STVARAN, POSTOJEI ILI BUDUI I PRIVIDAN )

Sa aspekta vremena u kome se ispoljava, sukob javnog i privatnog interesa moe biti:
1. aktuelan ( postojei ) to bi znailo da pojedinac deluje u situaciji koja se moe oznaiti
kao sukob interesa.
2. pretei ( budui ili potencijalni ) kada pojedinac jo nije preuzeo nikakvu radnju, ali se
ve nalazi u situaciji koja moe da preraste u aktuelan sukob interesa.
Ponaanje i postupanje koje izaziva sukob interesa, moglo bi da dodje pod udar sankcija
( disciplinskih, prekrajnih i krivinih ). Ono takoe moe da bude sankcionisano merama koje se
predviaju u okviru etikog kodeksa, a koje se u sutini svode na disciplinske mere primenjene
na radu npr. suspenzija sa posla, premetaj na drugo radno mesto, otputanje i slino.
Meutim u sluajevima preteeg sukoba interesa, kazne nisu mogue niti su celishodne, jer
pojedinac uopte ne mora biti svestan postojanja okolnosti, koje tek mogu da dovedu do sukoba
interesa. Stoga pojedinac moe krajnje svesno izvriti svoje obaveze, a da se nae u situaciji koja
se moe oznaiti kao sukob interesa. ak ni svako ostvarenje privatnog interesa ne mora
neminovno da nanese tetu javnom interesu koji pojedinac treba prioritetno da ima u vidu.
Mogue je da sukobe interesa izazovu odreeni nematerijalni interesi koji se tiu nastojanja da se
ostvare drutveni presti ili steknu poverenje u viim krugovima, priznanje i slino.
Najzad na pristrasno ponaanje sudije ili javnog funkcionera ili slubenika u konkretnom sluaju
mogu uticati neki drugi iracionalni razlozi, poput simpatija ili antipatija prema nekom,
animoziteta, zavisti, ljubomore, pakosti i slino.

DIREKTAN I INDIREKTAN SUKOB INTERESA

Sukob interesa moe da se ispolji kao rezultat linih veza i okolnosti koje postoje, kod samog
sudije, tuioca ili slubenika. Dok posredan sukob interesa imamo kada je na delovanje javnog
funkcionera ili slubenika uticala tenja da zadovolji interes treih lica koja su sa njim u bliskom
srodstvu i odgovarajuim emotivnim vezama kao npr. roditelj, brani drug, partner, prijatelj, kum
i sl. Zato nije jednostavno uvek spoznati sukob interesa.

SUKOB INTERESA U RAZLIITIM VIDOVIMA VLASTI

U javnom sektoru imamo sukobe interesa zakonodavne vlasti (narodnih poslanika) i izvrne
vlasti.
Sukobi interesa u koje bi dospeli predstavnici pravosua ( sudije i javni tuioci ) razreava se
primenom zakonskih odredbi, zbog kojih bi morali da izuzmu iz postupanja u konkretnom
sluaju. Slino je i kod aadvokature pri emu je odgovarajuim procesnim zakonima i kodeksom
advokatske etike regulisano na koji se nain razreava sukob interesa.
Odluivanje ili delovanje javnog slubenika motivisano ostvarivanjem privatnog interesa umesto
opte dobrobiti jeste tipian primer sukoba interesa. ta vie sukob interesa postoji i kada je pod
uticajem privatnih interesa javni slubenik nepravilno slubeno delovao, iako inae ovlaen da
donese punovanu odluku o konkretnom sluaju.
Posebna vrsta sukoba javnih i privatnih interesa javlja se uporedo sa razvojem uprave. Poto se
danas sve ee odreeni upravni poslovi, prenose na nevladine organizacije, one postaju
ravnopravni partner organima uprave, proiruju se mogua podruja pojave sukoba interesa npr.
ako su javni slubenici angaovani i u javnom sektoru i od nevladinih organizacija na pojedinim
poslovima iz iste nadlenosti, ili ako su javni slubenici i funkcionalno angaovani na poslovima
davanja pravnih saveta ( konsaltinga ) i davanja usluga pojedinim klijentima ili agencijama koje
sarauju sa privrednim preduzeima nad kojim bi ti slubenici ili agencije trebalo da vre upravni
nadzor i slino.

NEPOTIZAM I KRONIZAM KAO OBLICI SUKOBA INTERESA

Kao posebna vrsta sukoba interesa navodi se nepotizam i kronizam. Tako nepotizam kao
poseban oblik sukoba javnog i privatnog interesa, ispoljava se u sluajevima, kada neko
upotrebljava svoja diskreciona ovlaenja kako bi obezbedio prednost sa lanom svoje porodice
( pri zapoljavanju u javnom sektoru ili prilikom unapreenja)
Tu se radi o nemoralnom ponaanju koje zasluuje moralni prekor ( iako nije sankcionisano
pravnim sankcijama) jer je oigledno da javni slubenik neopravdano favorizuje svoje roake ili

se okruuje ljudima u koje moe vie da se pouzda kada bude odluivao na osnovu diskrecionih
prava.
U privatnom preduzetnitvu nepotizam je normalan i moe biti klju uspenog poslovanja.
Meutim, u javnom sektoru uticaj nepotizma znai jedino da najbolji kandidati nee biti
zaposleni ili unapreeni i da e zbog toga javnost trpeti posledice.
Sa druge strane to znai da se ne bira najkvalitetniji , nego na osnovu rodbinskih veza i slinih
okolnost taj kandidat dobija priliku da zasnuje radni odnos sa dravom na tetu poreskih
obveznika.
Nepotizam moe da izazove znaajne meuljudske sukobe u samoj organizaciji, naroito ako je
zasnovana na hijerarhijskom ustrojstvu ( a to je upravo bitna karakteristika dravnih organa ) u
takvoj strukturi teko je obezbediti normalno funkcionisanje slube i autoritet rukovodioca
ukoliko je podreen i podinjen branim ili bliskim krvnim i tazbinskim vezama.
Nepotizam moe da bude konica i u konkretnom vrenju sudijske vlasti (iako se pravilima o
izuzeu sudija praktino onemoguava) ali od znaaja moe biti situacija kada se roditelji i deca
nau u ulozi advokata koji zastupa klijenta u sudskom sporu koji vodi kao sudija njegov brani
drug ili krvni srodnik.
U svom irem znaenju nepotizam pored privilegovanja roaka ili branog druga podrazumeva i
favorizovanje i bliskih prijatelja.
Taj vid nepotizma gde se favorizuju prijatelji naziva se kronizam koji kao iri pojam u odnosu na
nepotizam, obuhvata sluajeve kada se, neopravdana prednost pri izboru na radno mesto u javnoj
upravi ili pri zapoljavanju daje prijateljim i kolegama.
U naim uslovima kronizam ima dugu tradiciju tako da postoji naroito u krugu osoba koje se
slue razliitim kumovskim, zemljakim i drugim vezama da bi izdejstvovali odreenu
odluku javnog slubenika u svoju korist.Sukob interesa tada moe biti oigledan. Kronizam je
doputen u privatnom preduzetnitvu.

POVEZANOST SUKOBA INTERESA I KORUPCIJE

Pojava korupcije je svakako prisutna kada u konkretnom sluaju lini ili grupni interes dobije
prioritet nad drutvenim interesom. Jasno je da nije isto sukob interesa i korupcija ali sukob
interesa prethodi korupciji.
Prvo moramo odrediti pojam korupcije jer sukob javnog i privatnog interesa omoguava pojavu
korupcije u toj meri da se ponekad poistoveuje sa korupcijom.

Korupcija je sloen psiho socijalni fenomen. Korupcija se uobiaeno definie opisno. Ustvari
korupcija je bolest lidera tj. kao situacija u kojoj lice ovlaeno da donosi odluke i predeuzima
akta u javnom interesu modifikuje svoju odluku rukovoen privatnim interesom. to govori da
korupciji prethodi sukob interesa. U deijoj i razvojnoj psihologiji dobro je poznato da se radi
usmeravanja dece u poeljnom pravcu koriste razliiti vidovi podmiivanjauslovljavanja i
ucenjivanja uz obeanje poklona. Meutim, kada se na isti nain ponaaju odrasli primenjujui
korupcionu praksu u znaajnim segmentima drutvenog ivota ( u upravljanju dravom ) to
ponaanje nije moralno niti socijalno prihvatljivo.
Kao sloena drutvena pojava korupcija se odreuje u okviru tradicionalnih teorijskih pristupa i
tri pojave:
1. kao nedozvoljeno ponaanje javnih slubenika ( ogranieno na sektor javne uprave )
2. sa aspekta zakona trita ( kada obuhvata razliita koruptivna ponaanja u privrednoj
delatnosti )
3. u odnosu na ostvarivanje javnih interesa, kada se shvata u irem smislu u odnosu na sve
druge subjekte kojima se poveravaju javna ovlaenja a ne samo na organe uprave.
Tokom dosadanjeg istorijskog razvoja ljudskog drutva vie od 3000 godina korupcija se
razvijala u tipinim oblicima podmiivanja nosilaca javne vlasti. Stoga se oduvek u interesu
ouvanja centralne vlasti vodilo rauna da se sprei da predstavnici te vlasti na utrb dravnih
sredstava ostvaruju svoje privatne interese i linu korist . Jo od starog Rima i Ciceronovog doba
uspostavljen je koncept bona fides koji pored ostalog podrazumeva odvajanje javnih funkcija
od privatnih poslova . Od kraja 17 og veka sa razvojem uprave ovaj ideal je jo vie dobio na
znaaju. Tako npr. ideje francuskog prosvetitelja iz 18 og veka an ak Rusoa o upravljanju
drutvom i dobroj vladavini temelje se na pravilima o spreavanju podmiivanja predstavnika
vlasti i na odvajanju javne vlasti od privatnih interesa, jer upravo to stvara nesluene mogunosti
korumpiranja dravnih slubenika.
U periodu liberalnog kapitalizma sa pojavom dravnog intervencionizma neminovno se stvaraju
uslovi za nova arita, korupcije, jer ta dravna intervencija namee potrebu da se inovnikom
aparatu poverava donoenje znaajnih odluka u korienju sredstava iz nacionalnog budeta ili
drugih sredstava u dravnoj svojini.
Pri tome se stvara mogunost da dravni slubenici raspolau ovim sredstvima i dobrima kao
vlastitom imovinom i da selektivno vre nadzor nad korienjem tih sredstava tako da to donese
korist nekom javnom funkcioneru ili politikoj stranci na vlasti.Oigledno je da ukljuivanje
drave u upravljanje kapitalistikom ekonomijom uslovilo je pojavu novih vidova korupcije, jer
drava ne raspolae nekim posebnim slubama izvan svoje administracije, kojim bi mogla da
proveri obavljanje ekonomskih poslova u dravnom interesu. Stoga treba parafrazirati izjavu
Dorda Soroa koji kae u biznisu nema etike, ne moe se oekivati da e javni slubenik u
svakom sluaju odoleti iskuenju da ne iskoristi javnu funkciju za sticanje line koristi

Dinamine drutvene pojave izazvane modernizacijom i tehnolokim napretkom dovele su do

idealnog modela dobre uprave, u skladu sa tim pojavile su se i nove vrste korupcije.
Kompleksnost fenomena korupcije povezana sa svakodnevnim ivotom uslovila je pojavu
razliitih oblika korupcijskog ponaanja. Tako je podmiivanje prvi, najstariji i univerzalni oblik
korupcije koja se nalazila u svim dosadanjim drutvima. Ali bilo bi pogreno shvatiti da se
pojava korupcije moe izjednaiti sa davanjem i primanjem mita.Postoje i druga dela povezanosti
sa korupcijom kao to su prevare, utaje, zloupotreba drutvenog poloaja. Korupcija u irem
smislu bi obuhvatala:sluajeve finansiranja politikih stranaka iz prihoda javnih preduzea i razni
oblici prevara radi utaje poreza, neformalno povezivanje grupa privrednika radi sticanja ili
zadravanja monopoloskog poloaja na tritu i sl.
Prema tome korupcija se samo jednim svojim manjim delom ispoljava u oblicima ponaanja koja
se mogu uspeno regulisati krivino-pravnim normama.
Na drugim viim nivoima korupcija se prikriva oblicima moralno problematinih ili ak socijalno
prihvatljivim ponaanjem, to dodatno oteava njeno otkrivanje i suzbijanje. Prema svetskom
programu za suzbijanje korupcije pored mnogobrojnih utvrene su i sledee grupe i tipovi
korupcije:
1. korupcija na najniem ulinom nivou
2. korupcija na srednjem nivou u poslovnoj sferi
3. korupcija na najviem nivou tj. politika korupcija
Korupcija kao pojava u enciklopedijama se definie kao podmiivanje ili potplaivanje.
Korupcija na ulinom nivou ispoljava se u svakodnevnim drutvenim odnosima u kojima
uestvuju graani. Tu se radi o podmiivanjima zbog nedostatka robe na tritu radi upisa dece u
eljenu skolu, za smetaj u zdravstvo i adekvatno leenje, za zaposlenje,za povoljan stambeni
kredit isl.
Korupcija na srednjem nivou vri se u poslovnom svetu. Radi se o proputanju neophodnog
nadzora gde se nekom omoguuje da se nesmetano bavi odreenom privrednom
delatnou.Podmiivanje je mogue prilikom izdavanja dozvole ili davanja neke saglasnosti.
Najopasniji oblik korupcije je politika korupcija. Na taj nain ostvaruje se sprega izmeu
nosilaca ekonomske i politike moi to otvara put nekim zloupotrebama javnih funkcija sa jedne
, i nesmetano brzom i ekonomskom bogaenju pojedinaca bliskih vlasti sa druge strane.

Uprkos tekoama da se tano odredi pojam korupcije zavisi od odreenih faktora koji deluju na
unutranjem dravnom planu, a to su:
1. vladavina prava
2. ekonomski faktori
3. kulturni faktori
Prema neki istraivanjima uticaj ovih faktora na korupciju iznosi preko 80%. To znai odsustvo
neophodnih uslova za funkcionisanje pravne drave ( posebno kriza demokratije, nedostatak
kontrole vrenja vlasti, i nedovoljni uvid javnosti u rad dravnih organa ), ekonomska kriza i
socijalna nestabilnost u drutvu i kultura u kojoj tradicionalno postoji i veliki stepen tolerantnosti
prema razliitim oblicima korupcije podstiu pojavu i irenje korupcije u jednom drutvu. Tako
npr. dominantni uticaj kulture moe objsniti sistematske pojave korupcije u visokorazvijenim
zemljama kao to su npr. Francuska i Italija za razliku od nordijskih zemalja u kojima se javljaju
sporadini sluajevi korupcije. Ove razlike su iskljuivo kulturoloki uslovljene.objanjavajui
uzroke korupcije sociolozi polaze od razliitih karaktera drutvenih pravila kojima se regulie
ponaanje lanova drutva.
Tako bi prvu grupu inila ona pravila koja se nameu pomou autoriteta vlasti tako da se
fizikom prinudom obezbeuje njihova primena.
U drugu grupu pravila pravila spadala bi uputstva kojima se propisuje sankcija za prekraj
odreenog pravila ponaanja.
Trea grupa pravila su obavezujua pravila koja se potuju , ne toliko zbog straha od primene
sankcija nego zbog razvijene svesti o potrebi njihovog potovanja.
U svakoj drvi postoje sve tri vrste drutvenih pravila bilo da su sadrana u pravnim propisima
ili obiajnim, nepisanim pravilima. Tako prema kriterijumu koja se vrsta pravila preteno
primenjuju, mogue je razlikovati tri razliita drutva tj. drave.
1. Hegemonistike bi bile drave u kojima u masi razliitih pravila preovlauju ona pravila gde
je elita superiorna u odnosu na ostale grane. Ta elita namee i monopolizuje pravo na donoenje
pravila , instrukcija i principa.
Graani su u potinjenom poloaju u odnosu na elitu i zato je njihovo uee u primeni pravila
svedeno na pasivnu ulogu na puko potinjavanje vlasti i postupanje po nalazima vlasti.
U takvim drutvima i pravnim sistemima nema znaajnijeg suprotstavljanja korupciji. Takva
hijerarhijska organizacija vlasti nije karakteristina samo za totalitarna i autoritarna drutva nego
i za demokratska drutva u razvoju.
2. U takvim demokratskim drutvima uprkos proklamovanim demokratskim principima i
normama opstaje autoritarni proces donoenja politikih odluka, koji je karakteristian za

hijerarhijski ustrojene drave. U ovakvim dravama obino postoje stroga uputstva protiv
korupcije. Meutim pored tih zabrana nisu razvijeni kontrolni mehanizmi koji bi obezbedili tu
primenu ili se jednostavno pravila ne potuju, a to se preutno tolerie.
3. Trei model postoji u dravama u kojim oni koji donose drutvene odluke rukovode se
racionalnim razlozima. U ovim drutvima najvanija je vrsta pravila koja su obavezujua, ne po
tome to su nametnuta snagom zakona nego zahvaljujui svesti svakog lana drutva da je
potovanje tih pravilaa delovanje u optu i u svoju korist. U ovim drutvima izostaje korupcija a i
ako se pojavi radi se o sporadinim sluajevima i aferama koje se lako otkrivaju i spreavaju.

MEHANIZAM RAZREAVANJA SUKOBA INTERESA

Sukob interesa ne moe se na jednostavn nain razreiti nekom zabranom kako emo npr.
zabraniti slubeniku da ostvaruje svoje line interese. Ba zbog toga najvie to moemo je da
adekvatno utiemo na javnog slubenika tako da izbegava ili na odgovarajui nain postupa u
situacijama sukoba interesa.
Pravila o razreenju sukoba javnog i privatnog interesa treba
moguih zloutreba javne funkcije.

da poslue prevenciji

Antikorupcione strategije prilagoavaju se zahtevu da postoje razliite forme u kojima se

korupcija ispoljava, posebno u oblasti javne uprave, ali i uopte u drutvu. Najvaniji mehanizmi
u pravcu spreavanja delovanaja i sukoba interesa su profesionalni etiki kodeksi koji ukazuju
pravniku kako da postupa u sluaju potencijalnog sukoba linog i javnog interesa ili sukoba
vlastitih interesa i interesa njegovog klijenta. Kada se radi o poslovima u dravnoj upravi onda
se sadrajem etikh kodeksa upoznaju slubenici jo prilikom stupanja na posao ime su u
obavezi da se tih propisa kasnije i pridravaju.Etiki kodeksi za razliite profesije postaju naa
stvarnost. Tako primera radi postoji kodeks za univerzitetske profesore, za lekare, sudije, tuioce,
advokate i javne slubenike. Kada se radi o javnim slubenicima, postoje naroiti meunarodni
standardi u ovoj oblasti, a to su :
Meunarodna pravila ponaanja za javne slubenike ( dokumenti OUN )
Kodeks ponaanja javnih slubenika ( dokumenta Saveta Evrope ) kao i
Smernice OEBS a za reavanje sukoba interesa u javnoj slubi.
Etiki kodeksi obavezuju, pre svega moralno, a po izuzetku za krenje etikog kodeksa moe da
sledi neka mera.

ETIKI KODEKSI
Iako bez pravnih sankcija , etiki kodeksi deluju kao dodatna pravila koja svojom obaveznou
utiu na osobu koja se bavi pravnikim zanimanjem, da bi se ponaala u svemubu skladu sa
najviim profesionalnim zahtevima.
Postavlja se pitanje zbog ega pravila o pravnoj odgovornosti nisu dovoljna za speavanje
neetikog ponaanja pravnika? Zbog toga to se nezakonito ponaanje u svemu poklapa sa
neetikim ponaanjem i postoji slobodni ( sivi ) prostor u kome pravnik moe postupati u sukobu
javnog i privatnog interesa. Pitaje je hoe li prihvatanje etikih postulata u svemu moi da rei
osnovni problem a to je da se pravnik vlada u skladu sa pravilima etike ( npr. nepoklapanje prava
i etike. Tu spadaju diskreciona prava , nepotizam i kronizam i dr. )

REGULISANJE ZABRANE SUKOBA INTERESA U NAEM ZAKONODAVSTVU

U naem pravnom sistemu sukob interesa se regulie Ustavom, odgovarajuim zakonima i
etikim kodeksima.
Ustav Republike Srbije od 30.09.2006. godine u lanu 6. stav I proklamuje zabranu sukoba
interesa . Niko ne moe vriti dravnu niti javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim
funkcijama , poslovima ili privatnim interesima . U stavu II istog lana Ustava navodi se, da se
postojanje sukoba interesa i odgovornosti pri njegovom reavanju Ustavom i zakonom.
Zabrana delovanja u sukobu interesa kroz pravila o nespojivosti vrenja razliitih funkcija
konkretizovana je u ustavnim odredbama koje se tiu rada narodnih poslanika ( lan 102 ) U tom
lanu se u III stavu navodi da narodni poslanik ne moe biti poslanik u skuptini autonomne
pokrajine niti funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosua, niti moe obavljati druge
funkcije, poslove i dunosti za koje je zakonom utvreno da predstavljaju sukob interesa.
Kada je re o predsedniku Republike ustav u lanu 115 navodi da predsednik republike ne moe
obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu dunost. Za lanove Vlade Ustav u lanu 126
utvruje da lan Vlade ne moe biti narodni poslanik u Narodnoj skuptini , poslanik skuptine
autonomne pokrajine i odbornik u skuptini jedinice lokalne samouprave niti lan izvrnog vea
autonomne pokrajine iliizvrnog organa jedinice lokalne samouprave. U tom lanu se dalje
navodi da e se zakonom urediti koje su to druge funkcije , poslovi ili privatni interesi u sukobu
sa poloajem lana Vlade. Kada je re o sudijama Ustav u lanu 152 navodi da je zabranjeno
politiko delovanje sudija a da se zakonom ureuje, koje su druge funkcije , poslovi ili privatni
interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom, npr. predsednici sudova ne mogu biti izborni lanovi
Visokog saveta sudstva.U Ustavu u lanu 163 kada je re o javnim tuiocima navodi se da je
zabranjeno politiko delovanje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca. U istom lanu se dalje
navodi da se zakonom ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa
tuilakom funkcijom.Posebna odredba pod naslovom sukob interesa odnosi se na sudije

Ustavnog Suda Srbije u lanu 173.U tom lanu se navodi da sudija Ustavnog suda ne moe vriti
drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti posao, izuzev profesure na Pravnom fakultetu u
Republici Srbiji, u sladu sa zakonom.Ove Ustavne odredbe konkretizuju se u pogledu
odgovornosti i postupka razreenja sudija i javnih tuilaca odgovarajuim zakonima.
Sukob interesa kod dravnih slubenika regulisan je Zakonom o dravnim slubenicima ( od
16.2005.godine ).itava trea glava ovog Zakona ( lan 25 31 ) nosi naslov spreavanje
sukoba interesa i predvia, zabranu primanja poklona prekomerne vrednosti , i zabranu
korienja rada u dravnom organu da bi dravni slubenik uticao na ostvarivanje svojih prava ili
prava sa njim povezanih lica, zabranu dodatnog rada koji moe da izazove sukob interesa ili da
utie na nepristrasnost rada dravnog slubenika, obavezu obavetavanja rukovodioca o
dodatnom radu radi davanja saglasnosti, zabranu osnivanja privrednih drutava , javnih slubi ili
bavljenja preduzetnitvom , ogranienje u pogledu lanstva u upravnim ili nadzornim odborima
ili drugim organima upravljanja pravnog lica, obavezu pismenog prijavljivanja neposredno
predpostavljenom ili dravnom organu preteeg sukoba interesa koji bi mogao da dovede do
izuzea dravnog slubenika u konkretnom sluaju. Pored ovih pravila propisanih Zakonom o
dravnim slubenicima na dravne slubenike kji su na poloaju primenjuju se i odredbe zakona i
drugih propisa kojima se spreava sukob interesa pri vrenju javnih funkcija.
Zakonom o spreavanju sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija ( od 20.04.2004. godine )
detaljno se regulie ta je sukob interesa, na koje se javne funkcionere zakon primenjuje i na koji
se nain sukob interesa spreava. U smislu lan 1., stav II ovog Zakona sukob javnog i privatnog
interesa postoji kad funkcioner ima privatni interes koji utie ili moe uticati na vrenje njegove
javne funkcije. Radi sprovoenja ovog zakona osnovan je republiki odbor za reavanje o
sukobu interesa kao samostalan i nezavisan organ narodne skuptine koji ima ovlaenja da izrie
mere nejavnog upozorenja ,da daje preporuke za razreenje javnih funkcionera , da obavetava
medije i obavezu da redovno jednom godinje podnosi izvetaj o svom radu Narodnoj skuptini
Republike Srbije.
Da bi se spreilo da javni funkcioneri iskoriste svoju poziciju u vlasti radi sticanja liune koristi,
Zakonom je propisana zabrana primanja poklona, obaveza prijavljivanja imovine pre stupanja na
javnu funkciju, zabrana uestvovanja u organima upravljanja, zabrana vrenja funkcija u javnim
preduzeima, ustanovama i ostalim privrednim subjektima. U dosadanjem radu odbora ukazano
je da su funkcioneri najee krili Zakon upravo u pogledu zabrane da istovremeno budu
lanovi upravnih i nadzornih odbora i vie privrednih organizacija.
Uoeno je i da postojee mere koje Odbor moe da izrie nisu uvek delotvorne, te bi trebalo
izmeniti Zakon tako da neke izreene mere obavezno dovedu do opoziva javnog funkcionera.
Pored Zakona o dravnim slubenicima i Zakona o spreavanju sukoba interesa pre vrenja
javnih funkcija trei najznaajniji zakon iz oblasti spreavanja sukoba interesa jeste Zakon o
finansiranju politikih stranaka, od 18.07.2003. godine. Ovaj zakon ima za cilj da sprei pojavu

sukoba interesa u radu politikih stranaka predviajui dozvoljene i javnosti oigledne naine
finansiranja rada politikih stranaka.
Etiki mehanizmi mogu da funkcioniu samo sa uslovima vladavine prava i dostignutog nivoa
drutvene svesti u kome su pojedinci koji vre vlast ili obavljaju profesije od naroitog
drutvenog znaaja, veoma odgovorno i poteno odnose prema svom poslu. Treba tome teiti i
oekivati da e taj nivo drutvene svesti u dogledno vreme biti dostignut.

OD KLASNOG DO PRAVEDNOG PRAVA, OD PODANIKOG DO PRAVNIKOG

SUDSTVA
U proteklom veku Srbija je skoro 50 godina bila u sistemu jedinstva trodelne vlasti. Ustvari
postojala su zakonodavna, izvrna i sudska vlast ali su sve tri bile zauzdane. Uzde je drala
partija, uzvikujui Lenjinovu parolu : Zakon je mera politike koju je ondanja nauka uzdigla
na nivo doktrine ( zakon je mera politike ). Zauzdani sudovi su ispoljavali pobonu privrenost
interesima klase na vlasti ugaajui dnevnoj politici. U to vreme suzbijana je ideja o pravednom
pravu i pravinom sudstvu.
Novo i savremeno vreme zamenilo je Lenjinovu parolu Protagorinom sintagmom starom koliko i
demokratija ovek je mera svih stvari .
Nezavisnost suda, kao posebne institucije ogleda se u njegovoj samostalnosti prema organima
zakonodavne i izvrne vlasti . Sudovi moraju biti osetljivi na svoju nezavisnost i ne smeju
podlegati uticajima institucija i nosilaca dravnih funkcija. Sudsku nezavisnost podupiru
garancije utvrene Ustavom i zakonom , a to su sledee garancije ; 1) uee sudske vlasti u
postupku izbora i razreenja sudija, 2) stalnost sudijske funkcije 3) imunitet sudija 4) zabrana
inkompatibilnih aktivnosti sudija 5) suenje od strane sluajnog sudije 6) odgovornost sudije 7)
pristojan materijalni poloaj sudije 8) udruivanje sudija radi unapreivanja

1.IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE

Pravila advokatske etike u Srbiji potiu iz dva osnovna izvora a to su statut advokatske komore
Srbije i kodeks advokatske etike advokata Takoe kao izvor advokatske etike je znaajan i Zakon
o advokaturi. Odreena prava advokata su inkriminisana Krivinim zakonikom , a procesni
zakoni sadre izmeu ostalog relevantne odredbe o odreenim sluajevima, obavezne slubene
odbrane i kanjavanje advokata zbog nepotovanja procesne discipline.
U okviru advokatske komore Srbije nalaze se njeni delovi ; Advokatska komora Beograda;
Advokatska komora Vojvodine, Advokatska komora Zajeara; Advokatska komora

Kragujevca;Advokatska komora Nia;Advokatska komora aka; Advokatska komora Poarevca

i Advokatska komora apca. Svaka od ovih komora ima svojstvo pravnog lica.
Kod advokata postoji i princip specifine moralnosti, a to je uvanje tajne izreenih stavova i
informacija njegovog klijenta tj. njegov klijent mu moe priznati uinjeno delo ali advokat to ne
sme rei na sudu i ak se moe boriti da njegov klijent ne bude kanjen za to delo.
Obaveza uvanja advokatske tajne npr. moe nalagati da advokat preuti izvrenje uasnog
zloina poinjeno od strane svog klijenta ne meajui se dok se smrtna kazna izvrava nad nekom
nevinom osobom osuenom za taj zloin.Uprava advokatske komore SAD je 2002. izmenila
pravila o obavezi ouvanja advokatske tajne u cilju omoguavanja razotkrivanja advokatske tajne
u izuzetno gore navedenim sluajevima. Takvo krenje zakona zbog specifine moralnostitj.
moralnih obzira mora biti strogo ogranieno i usko primenjivo.

PROPISI U EVROPI I EVROPSKOJ UNIJI

Savet advokatskih komora i pravnikih udruenja Evropske Unije usvojio je okvirnu grupu
etikih pravila za advokate. Taj kodeks profesionalne etike advokata u Evropskoj uniji je prvi put
usvojen 1988. a izmenjen 1998. i 2002 godine.

PROPISI U SAD I JAPANU

Propisi o advokatskoj etici SAD uglavnom potiu iz ovlaenja pojedinanih drava da
advokatima dodeljuju dozvole za rad. Poto drave dodeljuju dozvole one stoga imaju pravo da
disciplinski kanjavaju advokate. Drave su usvojile sopstveni kodeks profesionalne etike
advokata. Prvi model etikog kodeksa advokata u SAD usvojen je 1908., a drugi 1969.godine, a
vaei modul datira iz 1983. godine. Znatne izmene su izvrene 2002. godine. Pored kodeksa
profesionalne etike advokata postoje i drugi izvori prava koji reguliu rad advokata u SAD , npr.
advokati mogu biti graanski odgovorni prema svojim klijentima zbog nesavesnpg vrenja
dunosti ( neizvrenje usluga na valjan nain ) Takoe postoje sudski propisi ( savezni propis 11.
parninog postupka npr.) i zakoni koji izriito formuliu odgovornost i kazne za advokate
( novane kazne u propisu 11. npr. )vezane za krenje ovih odgovornosti.
Postoje etiti glavna dokumenta koja u razliitim stepenima postavljaju japanskim advokatima
etike obaveze kojih treba da se pridravaju u meusobnom odnosu, zatim u odnosu prema
klijentima i pravosudnom sistemu Japana. To su : Kodeks profesionalne etike advokata
praktiara, zatim pravila u vezi sa advokatskim honorarima, Zakon o advokatima praktiarima i
Statut advokatske komore Japana.

2. ADVOKATSKA ETIKA
Prihvatanje i prestanak zastupanja
Statut advokatske komore Srbije ne obraa posebnu panju na poetak niti na zavretak odnosa
izmeu advokata i klijenata. Detalje u vezi ovom oblau Statut uglavnom preputa Kodeksu
profesionalne etike. U statutu se mogu nai njena upuivanja na ovu temu npr. lan 124 statuta
nabraja teke prekraje dunosti advokata i meu njima se nalaze dva koja su primenjiva ovde:
1. Istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kad su im interesi suprotni.( stav
19 )
2. Neopravdano odbijanje pruanja pravne pomoi ( stav24 )
Ovi sluajevi daju sliku koja je dleko od potpune poto su propisi zapravo veoma opirni i
restriktivni. Oni se meutim skoro u celosti nalaze u Kodeksu. Propisi poinju tako to tretiraju
ovu temu na veoma uopten nain, pa tako lan 44 zabranjuje advokatu da se bavi aktivnostima
koje bi ugrozile njegovu nezavisnost ili nakodile znaaju njegove profesije, sledei lan
obavezuje advokate u Srbiji da izbegavaju poslove koji bi njihovom radu dali komercijalni
karakter ( videti prihvatanje i prestanak zastupanja iz Kodeksa od 53 do 65 )

Evropski standardi
Postavljanje advokata od strane suda preovlauje kod dosta zemalja. U Italiji i Republici ekoj
npr. advokatima je zabranjeno da odbiju pruanje pomoi kada im to nalae sud. U Litvaniji
postavljanjem advokata se ne bavi sud. Jedan odsek advokatske komore se bavi ovim pitanjima,
npr. advokati u Francuskoj imaju predugovornu obavezu da budu poteni prema buduem
klijentu. U Italiji postoji iroko definisano pravo advokata na povlaenje, toliko itoko da ne
postoje eksplicitna ogranienja u vezi sa povlaenjem. Advokati u paniji mogu da se povuku iz
predmeta jedino ukoliko se uvere da su klijenti obezbedili dalje zastupanje. Sa druge strane od
advokata u paniji se zahteva da se povuku iz predmeta ukoliko on predstavlja pretnju njihovoj
nezavisnosti.
Advokatima u Hrvatskoj je dozvoljeno da se povuku iz predmeta ukoliko smatraju da ne mogu
da ga dobiju ili ukoliko on naruava njihovu profesionalnu etiku.

Standardi u SAD
U SAD generalno gledano advokati nisu duni da preuzmu odreeno zastupanje. U prinipu
advokati biraju koje e klijente zastupati. U nekim dravama pre nego to ponu da se bave
advokaturom advokati polau zakletvu koja izmeu ostalog propisuje da advokat nikada nee iz
linog razloga odbiti zastupanje ugroenih i zlostavljanih.

Pitanje advokatskog honorara

U kodeksu IV poglavlje obrauje ovu temu i to 108 119 .
Evropski standardi
Osnovni sveobuhvtani sistem honorara moe se podeliti u dve glavne grupe:
1. honorari koji se nplauju po satu
2. oni koji se naplauju paualno
U Velikoj Britaniji postoji kao i u SAD honorar zavisno od ishoda zastupanja.
Jedina druga razlika izmeu evropskog i amerikog sistema honorara je u tome ko plaa advokata
nakon izricanja presude. Dok je ameriki sistem ostao privren podeli trokova na obe stranke,
evropske zemlje skoro uniformno ( sa izuzetkom Luksemburga ) imaju sistem da gubitnik
plaa, koji obema strankam omoguava u sporu da im honorari budu isplaeni od strane onog
koji je izgubio spor.
Satnica u Evropi
Jedna vrsta plaanja honorara dominira evropskim pravnim sistemom a to je plaanje na sat, i to
u zemljama kao to su : Austrija, Dansa, Finska, Irska, panija, Portugalija, Norveka, Holandija i
Luksemburg.Postoji sistem plaanja u kome je advokat slobodan da sam odredi svoju cenu a sud
e priliko utvrivanja da li su cene razumne konsultovati ifrovani spisak odreujuih faktora.
Slian ovom sistemu jeste onaj koji je na snazi u Danskoj, vedskoj, Irskoj, Portugaliji, kotskoj,
Grkoj, Nemakoj.
Paualni honorari u Evropi
U jednom broju evropskih zemalja dominiraju paualni honorari. Tako advokati u Nemakoj i
Italiji imaju minimalne honorarne zarade.
U SAD su honorari odreeni prema svojoj prirpdi i iznosu.

Honorari uslovljeni ishodom zastupanja

Advokatu je dozvoljeno da odredi honorar koji zavisi od ishoda zastupanja, npr advokat moe da
naplati ho0norar od 40% od vrednosti novca isplaenog klijentu nakon presude. Ovo su sluajevi
kada klijent ima malo novca da bi platio advokata, zato mu daje na kraju ishoda zastupanja.