Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

1. UVOD
Parnini postupak se okonava odlukom suda. Sud donosi odlike u obliku
presude ili u obliku reenja. Presuda je najvanija sudska odluka kojom se reava
predmet parninog spora.
Kada sud odluuje o tubenom zahtevu u meritumu, tada donosi presudu i ona
predstavlja konanu odluku jer se njome zavrava proces pruanja pravne zatite u
prvostepenom postupku, zapravo, ona predstavlja nesumnjivo reenje jednog
graanskog spora. Presuda kao sudski akt sadri i odgovor na pitanje da li je
stranka osnovano zatraila pruanje pravne zatite.
Razlikuju se razliite vrste presuda, s obzirom na razliite kriterijume koji se
koriste prilikom klasifikacije o kojima sam detaljnije pisala u daljem tekstu.

2. POJAM PRESUDE
Presuda je pojedinani sudski akt kojim sud odluuje o osnovanosti
tubenog zahteva. 1 Sudija sudi na osnovu izvedenih dokaza i on nikad ne
dosuuje ono to stranka nije traila, dakle. dri se tubenog zahteva. Presuda se
donosi posle raspravljanja i dokazivanja. Pre nego to donese odluku, sudija je
duan da utvrdi injenino stanje, odnosno injenice za koje sud smatra da su vane
za primenu prava radi donoenja odlike i one predstavljaju praemissae minor u
sudskoj odluci. Praemissae maior je sadraj pravne norme koju treba primeniti na
utvreno injenino stanje tj. primena materijalnog prava. Rezultat ovog sudskog
silogizma odnosno zakljuak suda je conclusion i on daje odgovor na pitanje da li
je tubeni zahtev osnovan ili ne.
Zadatak suda je da, na osnovu injenica koje su utvrene u sudskom postupku ,
izvede zakljuak o tome na koji nain treba da regulie odreeni sporni pravni
odnos izmedju stranaka.
Presuda mora da sadri: uvod, izreku i obrazloenje koju potpisuje sudija
pojedinica ili predsednik vea.
Kao sudska odluka, mora biti pismeno izraena jer je ona samo tako dostupna
strankama i zainteresovanim licima za analiziranje njene sadrine i ispitivanje
njene ispravnosti. Pismenom izradom se utvrdjuje i sadrina presude i obezbeuje
1 Prof. dr Borivoje Pozni, Prof. dr Vesna Raki-Vodineli, Graansko procesno pravo, Beograd, 2010.
1

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

trag o njenom postojanju u vremenu. Obaveza pismene izrade presude postoji zbog
toga da bi stranke znale argumentaciju i mogle da odluile, na osnovu te
argumentacije, hoce li izjavljivati pravne lekove ili ne.
Presuda se donosi odmah po zakljuenju glavne rasprave koju objavljuje
predsednik vea tako to naglas ita izreku I ukratko saoptava razloge,a izrauje se
u roku od 8 dana, a izuzetno u roku od 15 dana.
Postoji vie vrsta presuda I njihova podela moe se izvriti po vie osnova I
kriterijuma.

3. VRSTE PRESUDE
U literature procesnog prava postoje mnogobrojni kriterijumi za klasifikaciju
presuda.
Presude moemo klasifikovati s obzirom na sadraj pravne atite koja se prua,
zatim, s obzirom na postupak koji prethodio donoenju presude I s obzirom na deo
zahteva o kome se odluuje.
Najvie se koristi klasifikiacija s obzirom na deo zahteva i kome se odluuje.
1. S obzirom na sadraj pravne zatite koje se prua, presude se dele na:
1. Kondemnatorne (osuujue)
2. Deklarativne (uvrujue)
3. Konstitutivne (preobraajne)
2. S obzirom na deo zahteva o kome se odluuje, presude se dele na:
1. Potpune
2. Delimine
3. Dopunske
4. Meupresude
3. S obzirom na postupak koji je prethodio donoenju presude, presude se dele
na:
1. Kontradiktorne
2. Presude na osnovu priznanja
3. Presude na osnovu odricanja
4. Presude zbog proputanja
5. Presude zbog izostanka
6. Presude bez odravanja raprave 2
2 Prof. dr Aleksandar Radovanov, Graansko procesno pravo, Pravni fakultet za privredu I pravosue,
Univerzitet Privredna akademija, tree izmenjeno I dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2012.
2

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

3.1. Podela presuda s obzirom na sadraj pravne zatite koja se

prua
U ovu grupu presuda spadaju kondemnatorne (osuujue) presude,
deklarativne (utvrujue) presude i konstitutivne (preobraajne) presude.
Kondemnatorna (osuujua) presuda je presuda kojom se tueni obavezuje na
oreenu inidbu. inidba se moe sastojati od injenja, proputanja ili trpljenja.
Sud nalae tuenom da neto preda, uini, trpi ili propusti.
Da bi bila doneta kondemnatorna presuda, inidba mora da bude dospela do
zakljuenja glavne rasprave. Ako nije dospela re je o preuranjenoj tubi.
Presuda kojom je tuenom naloeno da preda ili preuzme stvari date u zakup, moe
da se donese i pre prestanka zakupodavnog odnosa.3
Ako je tuilac u tubi traio da mu se preda odreena stvar, a izjavio je da je
umesto te stvari voljan da primi i neku drugu zamenljivu stvar ili novani iznos,
sud e u presudi da izrekne da se tueni moe osloboditi obaveze predaje stvari ako
plati taj iznos (facultas alternativa). 4
U ovim presudama je potrebno odrediti rok u kojem je tueni duan da ispuni
odreenu inidbu, to predstavlja paricioni rok. Paricioni rok je rok za dobrovoljno
izvrenje osuujue presude, nakog ijeg proteka ona postaje izvrna i pogodna za
prinudno izvrenje. Opti paricioni rok po Zakonu iznosi 15 dana i on moe biti
krai ili dui . U situacijama kada je krai, paricioni rok iznosi 3 dana, a poinje da
tee od dana kada je tueni primio presudu.
Kad se stranci u presudi nalae izvrenje neke inidbe, odredie se i rok u kome je
ovu inidbu duna da izvri.
Rok za izvrenje inidbe poinje da tee narednog dana od dana dostavljanja
prepisa presude stranci kojoj je naloeno izvrenje. 5
3 lan. 343. stav 3., Zakon o parninom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 odluka US).

4 Prof. dr Aleksandar Radovanov, Graansko procesno pravo, Pravni fakultet za privredu I pravosue, Univerzitet
Privredna akademija, tree izmenjeno I dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2012.

5 lan 345. stav 3., Zakon o parninom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 odluka US).

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

Deklarativnom ( utvrujuom) presudom se utvruje - deklarie postojanje ili

nepostojanje jednog prava ili istinitost ili neistinitost jedne isprave.
Ova presuda se donosi povodom deklarativne tube. Za razliku od kostitutivne
presude, deklarativna presuda ne stvara nikakvu promenu u spornom materijalno
pravnom odnosu. Svaka presuda kojom se odbija tubeni zahtev je deklarativna.
Ova presuda nije podobna za prinudno izvrenje.
Konstitutivnom (preobraajnom) presudom sud usvaja zahtev za zasnivanje,
promenu ili prestanak jednog pravnog odnosa. Njome je izreena pravna promena
koja nastupa pravosnanou.
Njome se vri promena jednog prava. Ta promena nastaje u vreme nastanka
pravosnanosti presude i ima dejstvo za ubudue, pro futuro, (ex nunc) kao, na
primer, kod razvoda braka. Izuzetno konstitutivna presuda ima retroaktivno dejstvo,
ex tunc, kada se ponitava neki pravni posao i tada se smatra kao da pravni posao
nije ni postojao.
Ove presude nisu podobne za prinudno izvrenje.

3.2. Podela presuda s obzirom na deo zahteva o kome se

odluuje
U ovu grupu presuda spadaju potpune, delimine, dopunske I meupreude.
Potpunom presudom sud meritorno odluuje o svim zahtevima iznetim u tubi.
Za ovu presudu se veoma esto koristi termin konana presuda. To je presuda
kojom se parnini postupak okonava u odreenom stepenu suenja ili uopte, i
nema vie nieg to je preostalo za odluivanje u tom stepenu. Konanost presude
razlikuje se od pravnosnanosti. Konana je recimo, presuda prvostepenog suda
protiv koje jo uvek tee rok za albu ako je njom odlueno o visini tubenog
zahteva, ali ona nije pravnosnana. Sud je duan da jednom presudom odlui o
svim zahtevima istaknutim u postupku, kako o glavnom tubenom zahtevu, tako i o
sporednim traenjima.6

6 Prof. dr Aleksandar Radovanov, Graansko procesno pravo, Pravni fakultet za privredu I pravosue,
Univerzitet Privredna akademija, tree izmenjeno I dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2012.
4

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

Delimina presuda se donosi kada je za konanu odluku sazreo samo deo zahteva.
To je takva presuda gde sud odluuje samo o nekom od vie postavljenih tubenih
zahteva ili samo o delu zahteva koji je sazreo za donoenje konane odluke.
Ako od vie tubenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu
raspravljanja, samo za neke postoje uslovi za konanu odluku ili ako su samo za
deo jednog zahteva ispunjeni uslovi za konanu odluku, sud moe u pogledu tih
zahteva, odnosno dela zahteva, da zakljui raspravu i donese presudu (delimina
presuda).
Deliminu presudu sud moe da donese i kad je podneta protivtuba, ako postoje
uslovi za donoenje odluke samo o zahtevu tube ili zahtevu protivtube.
Sud e prilikom odluivanja da li e da donese deliminu presudu, naroito da
uzme u obzir veliinu zahteva ili dela zahteva koji ispunjava uslove za donoenje
odluke.
Delimina presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvrenja. 7
Sud je duan bez odlaganja doneti deliminu presudu ako su, na temelju priznanja
ili odricanja od vie istaknutih zahteva samo neki sazreli za konanu odluku, ili ako
je samo deo jednog zahteva sazreo za takvu odluku.
Dopunska presuda se donosi kad sud propusti da odlui o delu tubenog zahteva
ili o svim zahtevima o kojima je morao odluiti presudom.
Ako sud smatra da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazae glavnu
raspravu radi donoenja presude o zahtevu koji nije reen (dopunska presuda).
Dopunska presuda moe da se donese i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave
ako ovu presudu donosi isto vee, a zahtev u pogledu koga se trai dopuna je
dovoljno raspravljen.
Ako sud smatra da je predlog za donoenje dopunske presude neblagovremen ili
neosnovan, odbacie, odnosno odbie predlog reenjem.
Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na trokove postupka, odluku o
predlogu donosi sud bez odravanja roita. 8
7 lan 346. Zakon o parninom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US).

8 lan 357. Zakon o parninom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka
US).

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

Dopunska presuda se ne donosi po slubenoj dunosti. Nju je stranka duna da

predloi u roku od 15 dana od dana prijema presude kojom je odlueno o delu
zahteva ili svim istaknutim zahtevima. Sud e reenjem odbaciti neblagovremeno
podnesen predlog za dopunu presude odnosno odbiti neosnovani predlog. Ako
stranka ne predloi donoenje dopunske presude u roko od 15 dana, smatrae se da
je tuba u tom delu povuena. Dopunska presuda moe da se donose i bez
ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donisi isto vee koje je
donelo i prvobitnu presudu.
Meupresuda se donosi kada se pored osnova tubenog zahteva osporava i iznos
tubenog zahteva, s tim to u pogledu osnova tubenog zahteva ipunjeni su uslovi
za donoenje sudske odluke. Tada sud donosi meupresudu koja se odnosi samo na
osnov tubenog zahteva. Ako je tueni osporio i osnov tubenog zahteva i iznos
tubenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donoenje odluke, sud
moe iz razloga celishodnosti da samo utvrdi postojanje osnova tubenog zahteva
(meupresuda). Do pravnosnanosti meupresude sud naknadno utvruje iznos
tubenog zahteva.9
U parnicama u kojima je osporena osnovanost tubenog zahteva, opravdano je
donoenje meupresude, jer se u postupku izbegava nepotrebno i suvino
dokazivanje injenica. Ako bi prvostepeni sud, u situaciji kad su sporni pravni
osnov i visina zahteva, doneo konanu presudu i naknadno se, poto je i bio
sproveden drugostepeni postupak, ispostavi i utvrdi da ne postoji pravni osnov
tubenog zahteva, to bi, ne samo izazvalo nepotrebno angaovanje suda u pogledu
izvoenja dokaza koji se odnose na visinu zahteva i nepotrebno dugo trajanje
postupka, ve bi izazvalo i poveanje trokova postupka. Iz tog razloga,
zakonodavac predvia mogunost da sud, iz razloga celishodnosti, moe prvo da
odlui o osnovu tubenog zahteva i da zastane sa postupkom u kome bi se
raspravljalo, izvialo i odluivalo o iznosu tubenog zahteva. Donoenjem
meupresude, kojom se odluuje samo o osnovu tubenog zahteva, sud privremeno
odlae izvoenje dokaza koji se odnose na utvrivanje visine spornog iznosa
potraivanja. O razdvajanju postupka i odluivanju u dve etape, prvostepeni sud
odluuje po slubenoj dunosti jer je mogunost donoenja meupresude
inspirisana iskljuivo razlozima celishodnosti, a o tome iskljuivo odluuje sud.
9 lan 347. stav 1. i 2. , Zakon o parninom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka
US i 74/2013 - odluka US).
6

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

Meupresudom se ne odluuje o delu tubenog zahteva, kao to je to sluaj sa

deliminom presudom. Razlika izmeu ova dva tipa presude je u njihovoj
procesnoj funkciji iako je donoenje obe vrste presuda inspirisano razlozima
celishodnosti i ekonominosti. Deliminom presudom sud odluuje konano o
jednom od vie kumuliranih tubenih zahteva ili o delu tubenog zahteva, dok
meupresudom odluuje o jednom elementu tubenog zahteva. Meupresuda, za
razliku od delimine presude, nije konana presuda jer se njenim donoenjem
postupak za reavanje spora konano ne zavrava. Ona samo prethodi donoenju
konane presude koja se ne moe doneti pre nego to meupresuda postane
pravnosnana, i upravo od sadraja meupresude zavisi konana presuda. U
situaciji kada sud nije siguran u pogledu tubenog zahteva pa eli to da proveri
putem istancionog postupka, on e doneti meupresudu. Tek kada po albi odlui
drugostepeni sud I meupresuda postane pravosnana, tada sud nastavlja postupak I
donosi odluku o visini postavljenog tubenog zahteva. 10
Prvostepeni sud moe da odlui meupresudom i kad je tueni odgovoran za
naknadu tete. Tada e sud utvrditi postojanje njegove odgovornosti pa e pristupiti
raspravljanju o visini tubenog zahteva , nakon pravosnanosti te presude.
Meupresudu, po pravilu, donosi prvostepeni sud. Meutim, meupresudu moe
doneti I drugostepeni sud po albi, kada povodom pravnog leka zakljui da je
osnovan osnov tubenog zahteva.
Meupresuda je uvek pozitivna presuda kojom se usvaja osnov tubenog zahteva i
ne moe biti negativna jer bi bila konana presuda kojom se odbija tubeni zahtev.
Ova presuda ima dejstvo samo u potupku u kome je doneta. Ona je osnovana kada
se oekuje da e rasprava o iznosu biti duga i skupa, ali se veoma retko koristi.

3.3. Podela presuda s obzirom na postupak koji je prethodio

donoenju presude
U ovu grupu presuda spadaju kontradiktorne presude, presude na osnovu
priznanja, presude na osnovu odricanja, presude zbog proputanja, presude zbog
izostanka i presude bez odravanja rasprace.
10 Prof. dr Aleksandar Radovanov, Graansko procesno pravo, Pravni fakultet za privredu I pravosue,
Univerzitet Privredna akademija, tree izmenjeno I dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2012.
7

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

Kontradiktorne presude predstavljaju veoma este presude u pravnom ivotu.

Redovna je presuda na osnovu kontradiktornog raspravljanja. Ona se donosi onda
kada je tueni osporio tubeni zahtev, ali i uvek u onim sluajevima kada je iz
raznih razloga zabranjeno sudu da donese presudu zbog proputanja ili presudu na
osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja. Praktini znaaj ove podele
sastoji se u razlozima albe. Jedino je kod presude na osnovu kontradiktornog
raspravljanja doputena alba iz svih razloga iz kojih se inae alba moe podneti.
Presudom na osnovu priznanja sud usvaja tubeni zahtev.
Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave prizna tubeni zahtev, sud e bez daljeg
raspravljanja da donese presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda na osnovu
priznanja).
Sud nee da donese presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni uslovi, ako
nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).
Donoenje presude na osnovu priznanja odloie se ako je potrebno da se o
okolnostima iz stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja. 11
Priznanje je procesna radnja kojom tueni voljno izjavljuje pred sudom da priznaje
tubeni zahtev. Tueni moe priznati ceo tubeni zahtev ili deo tubenog zahteva.
Nakon priznanja sud se ne uputa u istinitost injenica.
Priznanje tubenog zahteva, na roitu ili u podnesku, tueni moe da opozove do
donoenja presude i bez pristanka tuioca. Treba razlikovati priznanje tubenog
zahteva od priznanja injenica. Priznanje tubenog zahteva relevantno je samo ako
je dato izriito. Priznanje se nee prihvatiti ako je protivno prinudnim propisima,
javnom poretku i moralu. Ono mora biti bezuslovno, a ako je dato pod manama
volje moe se pobijati.
Presudom na osnovu odricanja sud odbija tubeni zahtev. U ovoj presudi tuilac
se, do zakljuenja glavne rasprave, odrie tubenog zahteva.
Ako se tuilac do zakljuenja glavne rasprave odrekne tubenog zahteva, sud e
bez daljeg raspravljanja da donese presudu kojom odbija tubeni zahtev (presuda
na osnovu odricanja).
Za odricanje od tubenog zahteva nije potreban pristanak tuenog.
11 lan 348. Zakon o parninom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 odluka US).
8

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

Sud nee da donese presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni uslovi, ako
nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).
Donoenje presude na osnovu odricanja odloie se ako je potrebno da se o
okolnostima iz stava 3. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Odricanje od tubenog zahteva, na roitu ili u podnesku, tuilac moe da opozove
do donoenja presude i bez pristanka tuenog. 12
Odricanje je materijalna dispozitivna radnja koja se moe izvriti na roitu ili
podneskom. Pristanak tuenog prilikom donoenja presude na osnovu odricanja
nije potreban. Odricanje se nee prihvatiti ako je protivno prinudnim propisima,
javnom poretku i moralu,a ako je dato pod manama volje moe se pobijati. alba
protiv ove presude se moe pobijati samo zbog bitne povrede parninog postupka I
zbog mane volje, a ne zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
Presuda zbog proputanja postoji kada je tueni propusti da odgovori na tubu,a
sud bez raspravljanja usvaja tubeni zahtev.
Ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku, sud donosi presudu
kojom usvaja tubeni zahtev (presuda zbog proputanja), ako su ispunjeni sledei
uslovi:
1) tuenom je uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja;
2) injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima
koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate;
3) osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi;
4) ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili
opravdani razlozi da odgovori na tubu. 13
Da bi se presuda donela potrebno je da je tuba uredno dostavljena tuenom i da
mu je naloeno da odgovori na tubu, kao i da je upozoren na posledice proputanja
da podnese odgovor na tubu. Tuba mora sadrati potpuno injenino stanje. Ako
ne sadri zakazuje se pripremno roite. Takoe, ako priloeni dokazi protivree
navodima u tubi odbie se predlog za donoenje presude zbog proputanja i
12 lan 349. Zakon o parninom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 odluka US).
13 Stav. 1. lan. 350. Zakon o parninom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i
74/2013 - odluka US).
9

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

donoenje presude zbog proputanja e se odloiti ako je potrebno da se sud

informie oko okolnosti koje spreavaju donoenje ove presude.
Kad nema dokaza da je tuba uredno uruena moe se odloiti donoenje presude.
U takvoma sluaju sud je duan izvideti potrebne okolnosti, i to u roku od 30 dana
ako je dostavljanje vreno u zemlji.
Presuda zbog izostanka se donosi kada uredno pozvani tueni nije doao na
roite. Sa fizikim nedolaskom poistoveuje se situacija kada se tueni ne upusta u
raspravljanje i ne osporava tubeni zahtev. Tuenom se tuba dostavlja zajedno sa
pozivom na roite. Uslovi za donoenje presude zbog izostanka su: da je tueni je
uredno pozvan i nije se odazvao pozivu, a tuba je uredno dostavljena
tuenom,zatim, da, ne postoje optepoznate okolnosti koje bi spreile dolazak
tuenog, i osnovanost tubenog zahteva mora da proizilazi iz injenica navedenih u
tubi, a injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev ne smeju biti u suprotnosti sa
dokazima ili notornim injenicama. Donoenje presude zbog izostanka moe da se
odloi i ako nema dokaza da je tueni uredno pozvan, a nesumnjivo je da mu je
poziv upuen. U tom sluaju sud e da odredi rok, koji ne moe da bude dui od 30
dana za dostavu u Republici Srbiji, da se proveri da li je tueni uredno pozvan. Ako
se u odreenom roku utvrdi da je tueni bio uredno pozvan, sud e da donese
presudu zbog izostanka.
Presuda bez odravanja raprave se donosi ako sud utvrdi da meu strankama
nisu sporne injenice i da ne postoje druge smetnje. Sud je donosi kada je tueni, u
odgovoru na tubu, priznao relevantne injenice nezavisno od toga to je osporio
tubeni zahtev. Ako je tueni u odgovoru na tubu priznao odlune injenice,
nezavisno od toga to je osporio tubeni zahtev, sudija pojedinac, odnosno
predsednik vea moe bez zakazivanja roita doneti presudu ako ne postoje druge
smetnje za njeno donoenje. Presuda bez odravanja rasprave se moe doneti kao
potpuna i delimina presuda. Prilikom donoenja ove presude ne smeju postojati
smetnje za njeno donoenje, a moraju biti ispunjene pojedine pretpostavke: tueni
treba blagovremeno da podnese pismeni odgovor na tubu,a ako tueni to ne uini
tada je sud duan doneti presudu zbog proputanja, zatim, tueni treba, u odgovoru
na tubu, da prizna sve bitne injenice navedene u tubi, ali ne sme da iznese I
saznanje o drugim injenicama jer bi one svojim postojanjem dovele u sumnju
osnovanost tubenog zahteva. U tom sluaju bi tueni morao i o njima da se izjasni,
tako da se ne bi mogla doneti presuda bez odravanja rasprave. injenice koje je
10

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

tuilac izneo u tubi i koje je tueni priznao, moraju biti dovoljne za donoenje
odluke. Sud je ovlaen da donese presudu bez odravanja rasprave na osnovu
utvrenog injeninog stanja kada tueni priznaje injenice.

4. PISMENA IZRADA (SADRINA) PRESUDE

Presuda se mora izraditi u roku od 8 dana od dana objavljivanja, a u sloenijim
predmetima, sud moe da odloi pisanu izradu presude za jo 15 dana.
Presuda mora da sadri uvod, izreku i obrazloenje.
U uvodu e se naznaiti da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i
prezime predsednika i lanova vea, prebivalite ili boravite stranaka, vrednost
predmeta spora , dan donoenja i objavljivanja presude.
Izreka sadri odliku suda o tubenom zahtevu, kao i da li je sud odbio ili usvojio
tubeni zahtev. Predstavlja najvani deo presude. Sud, u izreci presude, odluuje o
osnovanosti svih zahteva koji su stavljeni u postupku, kao i naknadi parninih
trokova. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskljuena, izreka presude uvek e
javno da se proita, a sud e da odlui da li e javnost da se iskljui prilikom
objavljivanja razloga presude. Svi prisutni sasluae itanje izreke presude stojei.
U obrazloenju se navodi zahtev stranke i navodi tube, dokazi koje je sud sproveo,
injenice izvedene na osnovu dokaza i propisi na kojima se zasniva odluka presude,
zatim se daje obrazloenje za donetu odluku o parninim trokovima, potpis
predsednika vea i pouka o pravnom leku. Presuda ne sadri obrazloenje ako su se
stranke odrekle prava na pravni lek, ako posebnim zakonom nije drugaije
propisano.
Presuda se izrie u ime naroda, a potpisuje je predsednik vea. Strankama se
dostavlja overen prepis presude sa upustvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka
protiv presude. Sud je vezan za voju presude tek od njenog objavljivanja, a dok se
presuda ne objavi sud je moe opozvati.

5. ZAKLJUAK
11

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

Presuda je jedan od naina na koji sud moe da donese odluku I odlui u

parninom postupku. Presudom se odluuje o osnovanosti tubenog zahteva.
Pravna zatita u parninom postupku se konkretizuje i izraava presudom. Osim o
glavnom tubenom zahtevu, sud odluuje presudom i o protivtubi. Uobiajeno je u
sudskoj praksi da se i odluka o sudskim trokovima donese u okvirima izreke
sudske presude.
U pravnoj nauci postoje razliite podele sudskih presuda. Razliiti autori na
razliite naine razvrstavaju presude po razliitim osnovima, i prema razliitim
kriterijumima.
Uobiajena i najea podela sudskih presuda koja se javlja kod svih autora je na
osuujue (kondemnatorne), utvrujue (deklarativne) i preobraajne
(konstitutivne) sudske presude.
Takoe je opteprihvatljiva i podela I na presude na osnovu proputanja, priznanja,
odricanja i izostanka sa druge strane.
Jo jedna podela koja je uobiajena je podela na potpune i delimine presude, kao i
na dopunske i meupresude.
Meutim i pored svih ovih podela, koje govore o raznovrsnosti sudskih presuda,
ipak treba imati u vidu da je parnini postupak, jedan kontradiktoran postupak koji
se najee zavrava meritornom odlukom sudskom presudom na osnovu i posle
kontradiktorne rasprave i dokazivanja na glavnoj raspravi, ime se potpuno, nakon
svestrane ocene dokaza, izraava zapovest drave u odnosu na tubeni zahtev. Na
osnovu svega izvedenog, moe se zakljuiti da presuda zauzima veoma bitno mesto
u pravnoj nauci, ma koja vrsta presude u postupku bila upotrebljena.

12

Pojam, vrtse i sadrina presude

Seminarski rad

LITERATURA
1. Prof. dr Aleksandar Jaki, Graanko procesno pravo, Pravni fakultet,
Beograd. 2010.
2. Prof. dr Aleksandar Radovanov, Graansko procesno pravo, Pravni
fakultet za privredu I pravosue, Univerzitet Privredna akademija, tree
izmenjeno I dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2012.
3. Prof. dr Borivoje Pozni, Komentar zakona o parninom postupku,
Slubeni glasnik, Beograd, 2009.
4. Prof. dr Borivoje Pozni, Prof. dr Vesna Raki-Vodineli, Graansko
procesno pravo, Beograd, 2010.
5. Prof. dr Gordana Stankovi, Graansko procesno pravo, Ni, 2010.
5. Zakon o parninom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 odluka US i 74/2013 - odluka US)

13