UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUE

SEMINARSKI RAD IZ STVRANOG PRAVA

POJAM STVARI I PODELA STVARI

AUTOR RADA:

MENTOR:

Aleksandra Mili 167/11

Prof. Dr Sinisa Ognjanovic

Novi Sad, 2012.

SADRAJ:
-POJAM STVARI

-STVARI U PROMETU I VAN PROMETA

-POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI

-INDIVIDUALNO ODREENE I STVARI ODREENE PO RODU

-ZAMENLJIVE I NEZAMENLJIVE STVARI

-POTRONE I NEPOTRNE

-DELJIVE I NEDELJIVE

-PROSTE I SLOENE STVARI

-PRIPADAK

-PLODOVI

-ZBIRNA STVAR

-NOVAC I PROCENA VREDNOSTI STVARI

-LITERATURA
2

POJAM STVARI
Jednu od tri oblasti privatnog prava, prema klasifikacijama u Gajevom udbeniku cini i
IUS GUOD AD RES PARTINET 1 ili pravo koje se odnosi na stvari. Stvar, kao deo prirode, je
neposredan ili posredan objekat subjektivnih prava, kako u stvarnom, tako i u naslednom i
obligacionom pravu. Stvar je u rimskom imovinskom pravu sredinji pojam.
Savremena doktrina definie stvar (res,corpus) kao deo prirode dostupan oveku kojim on
zadovoljava neki pojedinani ili kolektivni interes i nad kojim postoji pravo svojine ili neko
drugo pravo.
Tanije, pod telesnim stvarima se podrazumevaju materijalni delovi prirode koji ispunjavaju dva
uslova (zadovoljavaju dva zahteva). Prvi je fiziki i on se sastoji u tome da je taj deo materijalne
prirode fiktiki ili virtuelno u ljudskoj vlasti. Tako, na primer: vazduh, sunceva svetlost i toplota
sa gledita prava nisu stvari jer se ne nalaze u ljudskoj vlasti. Stvari su i prirodne snage, odnosno
energije u obliku elektriciteta, toplote, gasa, ukoliko su potinjenje ovekovoj vlasti I stavljenje u
njegovu slubu. Neki zakonici to izriito propisuju. 2 Drugi uslov je pravni i on se sastoji u tome
da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo
stvarno pravo. Ovaj uslov se sastoji u tome da taj deo prirode nije iskljuen iz prometa, da se
nalazi u graanskopravnom prometu.
Rimski pravnici su smatrali da je stvar ono sto je celina I predmet u nekoj pravom ureenoj vezi
meu ljudima. Prema njihovom miljenju , stvar ima dva atributa:
1) stvar podrazumeva odreenu celinu I
2) stvar je ono to se javlja kao predmet u nekom odnosu koje pravo regulie.
Danas je pitanje stvari znatno proirenije nego u doba Rima.
Stvar je svaka materija na kojoj se moe imati faktika vlast I svojina ili drugo stvarno pravo.
1 Ius guod ad res partinet-pravo koje se odnosi na stvari, Rimsko pravo, Antun Malenica, Novi Sad,
2008.
2 l. 713. vajcarskog graanskog zakonika, l.947.Grkog graanskog zakonika od 1946.godine, l. 23
ranijeg vaeeg ehoslovakog graanskog zakonika od 1950.godine
3

Kod nas je uobiajena definicija koja polazi od tri elementa : telesnost ( deo materijlne prirode) ,
postojanje ljudske vlasti i postojanje svojine ili drugog stvarnog prava. Jedan od mnogih naina
definisanja stvari je taj da je stvar sve to je telesno I to slui za ljudsku upotrebu.
Kada je re o telesnim stvarima, rimska pravna nauka shvata celinu na nain koji je primeren
pravu. Pravni pojam celina nije iskljuivo vezan za ono to se u prirodi opaa kao izdvojeni
materijalni oblik. Ista materija u jednoj pravnoj situaciji moe biti celina I posebna stvar, a u
drugoj to svojstvo gubi. Primer za to je grlo stoke. Ono je posebna fizika celina I pravo u njoj
vidi stvar ako je predmet pravnog odnosa, ako se prodaje, ako je ukradeno I sl. Ako, meutim,
neko grlo stoke bude prikljueno stadu koje je predmet pravnog odnosa , pravo ga vie ne smatra
celinom I posebnom stvari, jer je celina I stvar u tom odnosu stado.
Elastino shvatanje pojma celine prisutno je I kod bestelesnih stvari. Rimljani su bestelesnim
stvarima smatrali razna imovinska prava. Tako je , na primer, zaostavtina sa stanovita prava
jedna celina I bestelesna stvar kada ostavilac u testamentu njom raspolae kao celinom, a
pretvara se u vie celina I posebnih stvari kada ostavilac pojedine delove zaostavtine u svom
testamentu legira. Kao to vlasnik stada moe raspolagati celim stadom ili ivotinjama
pojedinano, tako ostavilac moe raspolagati celom zaostavtinom ili pojedinim njenim
delovima.Dakle, celina I stvar moe postati sve ono to odredi titular prava.
Korelat pravnom pojmu celina stvari je pojam deo stvari. Celina predstavlja ono to je
obuhvaeno istim pravnim reimom, a deo je ono to je kvota u okviru tog pravnog reima.
Dakle, stvar je deo materijalne prirode a koja je u ovekovoj vlasti i na kojoj moe postojati i
pravo svojine ili bilo koje drugo pravo. Ona kao takva slui za zadovoljenje ovekovih potreba.
Da bi se deo materijalne prirode smatrao za stvar, potrebno je da se ispune dva uslova: fiziki i
drutveni.
Fiziki se ogleda u tome to ona kao materijalni deo prirode mora da dospe u fabriku vlast
oveka.
Drutveni uslov se sastoji u tome to materijalni deo prirode kao stvar u pravu treba da bude
istovremeno roba i da je kao takva namenjena ekonomskom I pravnom prometu.

PODELA STVARI
4

Klasifikacija stvari je vana jer se ne mogu zasnovati prava na svim stvarima. Ako
pripradaju istoj vrsti, stvari se na isti nain stiu , a takoe je I ista sadrina ovlaenja njegovog
titulara.
S obzirom na njihova pravna obeleja, postoje sledee vrste stvari:
1.Stvari u prometu ( res in commercio) I stvari van prometa ( res extra commercio)
2.Pokretne stvari ( res mobiles) I nepokretne stvari ( res immobiles)
3.Individualno odreene stvari I stvari odreene po rodu
4.Zameniljive I nezamenljive
5.Potrone I nepotrone stvari
6.Deljive I nedeljive stvari
7 .Proste (jednostavne stvari) I sloene ( sastavljene stvari)
8.Pripadak
9.Plodovi (fructus)
10.Zbirna stvar (universitas rerum )
11.Novac
Pored navedene podele, rimsko pravo je jo na ovo poznavalo I podelu na3 :
1.Stvari koje pripadaju boanskom pravu (res divini iuris) I one koje pripadaju pravu koje stvara
ovek (res humani iuris)
2.stvari koje pripadaju svim ljudima (res communes omnium) , one koje su u dobrima zajednice
rimskih graana (res universitatis), zatim one koje se nalaze u dobrima pojedinaca (res private) I
stvari koje nikome ne pripadaju (res nulus)
3.telesne stvari (res corporales) I bestelesne stvari (res incoporales)
4.pokretne (res mobiles) I nepokretne stvari (res immobiles)
5.zamenljive I nezamenljive
6.potrone I nepotrone

3 Rimska pravna doktrina dala je vie klasifikacija stvari.

5

STVARI U PROMETU (RES COMMERCIO)

I STVARI VAN PROMETA(RES EXTRA COMMERCIUM)
Ova podjela potie jo iz rimskog prava i posledica je poistoveivanja prava svojine kao
najapsolutnijeg imovinskog prava sa samom stvari koju ima za svoj objekat. 4Stvari se mogu
prenositi u fizikom smislu, ali se u pravnom smislu prenose subjektivna prava na stvari.
Stvari u prometu (res in commercio) su one koje mogu biti predmet raspolaganja pravnim
poslovima tj.objekat imovinsko pravnog odnosa (npr. pravo svojine stvari se prodajom prenosi sa
jednog lica na drugo). Roba je stvar koja je uvek u prometu.
Stvari koje su u slobodnom prometu se mogu prodavati, razmenjivati I slino, bez ikakvih
ogranienja.
Stvari van prometa (res extra commercium) su one kojima se ne moze raspolagati u pravnom
prometu. Stvari van prometa su stvari koje se ne mogu pojaviti u prometu, kao to su javna dobra,
jer se javna tj.opta dobra nalaze u upotrebi svih lica. Tu spadaju putevi, vodotoci, luke I
pristanita, vazduhoplovna pristanita, morske obale , javno graevinsko zemljite , izgraeni
javni objekti od opteg interesa, javne povrine I slino. Dobra u optoj upotrebi ili javna dobra
su u dravnoj svojini I tite se institutima javnog prava. Na tim stvarima ne moe postojati pravo
svojine, niti one mogu biti u prometu.
U stvari van prometa spadaju,dakle :
a) stvari u dravnoj svojini ili svojini drugih javnih zajednica i predstavljaju javna dobra u uem
smislu;
b) stvari u dravnoj svojini koje mogu biti predmet i graanskog prava (biblioteke, galerije,
muzeji i sl.) ;
c) prirodna bogatstva, drzavne ume, graevinsko zemljiste koje drava moze upotrebiti kao
4 Rimski pravnci su vodili rauna o tome da li stvar moe biti predmet pravnog prometa I upravo polazei
od ove misli, pravne kole su uvele u pravnu doktrinu podelu na stvari u pravnom prometi I stvari van
pravnog prometa
( res in commercio- res extra commercium).
6

privatni subjekat radi sticanja fiskalne imovine;

d) stvari koje koriste pojedincima ali se zbog svog znaaja nalaze u svojini drave ili njenih
preduzea (elektroenergija, atomska energija isl.) ;
e) dobra koja pripadaju lokalnim zajednicama I slue za podmirenje potreba graana na
odreenoj teritoriji ( hale I sl.)
f) stvari koje sluze za obavljanje verskih obreda
g) stvari kao sto su divlja, ribe, morske ivotinje koje se nalaze u dravnoj svojini i na kojima se
stie pravo svojine na osnovu posebnih dozvola.
Postoje razliiti razlozi zbog kojih stvar moe da bude stavljena van prometa, kao to su javni
moral, potrebe odbrane, unutranje bezbednosti ili zbog nekog drugog opteg javnog interesa.
Takoe, stvar e biti stavljena van prometa ukoliko se njeno stavljanje u promet protivi pravilima
morala, ak i ako ne postoji zvanian pravni propis. Ipak, pravo svojine moe postojati i na
stvarima van prometa. Ono ne moe postojati samo nad onim stvarima koje su istovremeno i
javna dobra i nalaze se u javnopravnom reimu koritenja.
Postoje stvari koje su u posebno regulisanom i ogranienom prometu, kakav je sluaj sa orujem,
municijom i eksplozivom koji se mogu kupiti na osnovu administrativnih dozvola. Tanije, to su
stvari koje se nalaze u prometu, ali je njihov promet ogranien zakonskim propisima. Tako,
vatreno oruje mogu nositi samo lica sa administrativnom dozvolom, neke vrste lekova se mogu
nabaviti samo na osnovu lekarskog recepta.
Van prometa su I stvari koje bi vreale moral stavljanjem istih u promet tako, na primer,
nadgrobni spomenici nisu u prometu kada se nalaze na grobnom mestu. Takoe, biblioteke I
muzeji su stvari koje nisu u prometu ali koje mogu da postanu u prometu promenom akta
nadlenog organa.
U nekim pravnim sistemima stvari koje slue religijskom kultu (svete stvari) nalaze se van
prometa. Kod nas su ove stvari u svojini verskih prganizacija (dakle, graanskih pravnih lica) I, s
obzirom na to da je crkva odvojena od drave, nalaze se u graanskopravnom prometu.
Razlozi sbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa su razliiti. Stvar e, iako ne
postoji izriit zakonski propis, biti van prometa ako bi se njeno stavljanje u prometprotivilo
shvatanjima morala.
7

POKRETNE (RES MOBILES) I NEPOKRETNE STVARI (

RES IMMOBILES)
Pokretne stvari su one koje se mogu premetati sa jednog na drugo mesto bez povrede
njihove sutine, da se ne povredi njihova bitna osobina.
Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premetati sa jednog mesta na drugo bez oteenja
njihove sutine. Tu, na primer, spadaju zgrade I zemljita. Poloaj nepokretnih stvari se ne moe
promeniti a da se time ne povredi njihova bitna osobina.
Zgrade su nepokretnosti ako zadovoljavaju dva uslova (da su zidane kao trajni objekti i da su
inkorporisane u zemlji, tj.da ne lee na njoj). Konstrukcije koje ne ispunjavaju ni jedan od ova
dva uslova su pokretne stvari (barake, kiosci). Postoje razliita razmiljanja o tome da li se zgrada
moe smatrati za nepokretnost ukoliko ispunjava samo jedan od ova dva uslova. Prema jednom
shvatanju, bitno je I dovoljno da je zgrada zidana kao trajan objekat.5 Prema drugom, bitna je
inkorporisanost u zemlji. Konstrukcije koje ne ispunjavaju nijedan od ova dva zahteva su
pokretne stvari: kiosci, pokretne kue na tokovima, atori.6
U odreenim uslovima pokretne stvari mogu da postanu pripadak nepokretne stvari i da kao
takve dele njenu sudbinu (nepokretnosti po nameni). Takva stvar je zapravo pripadak
nepokretnosti, na primer: svi alati, stoka I drugo u sklopu zemljita, smatra se kao pridodatak u
sklopu te nepokretnosti tj.zemljita.
Nepokretnosti po nameni su pokretne stvari koje su u funkciji pripatka nepokretnosti (alat
potreban za popravku i funkcionisanje kotlarnice). Iako su samostalne i fiziki odvojene, one
predstavljaju funkcionalnu, i shodno tome, pravnu celinu sa nepokretnom stvari.
Da bi jedna pokretna stvar postala nepokretnom po nameni potrebno je da ispuni vie uslova:
5 Po ehoslovakom graanskom zakoniku od 1950.godine Zgrade su nepokretne stvari,izuzev
privremenih zgrada.
6 l.677 vajcarskog graanskog zakonika.
8

1.da je pokretna stvar namenjena da slui nepokretnoj i da je stvarno dovedena u takav fiziki
odnos da joj slui,
2.da joj je namenu odredio vlasnik nekretnine,
3.da je vlasnik nepokretnosti istovremeno i njen vlasnik.
Pokretne stvari koje su unete u nepokretnu koje slue vlasniku za njegovu linu upotrebu nisu
nepokretnosti po nameni.Nepokretnost po nameni moe da izgubi to svojstvo i postane
samostalna stvar na osnovu dispozicije vlasnika i ukoliko se time ne vreaju prava treih.
Faktiko i privremeno razdvajanje ne proizvodi ovakvo pravno dejstvo.
Pravni znaaj razlikovanja pokretnih i nepokretnih stvari je monogostruk:
a) Po pozitivnim naslednopravnim propisima raspravljanje zaostavtine je obavezno ako je
umrli ostavio nepokretnost, a ako je ostavio pokretnosti, ukoliko ni jedan od pozvanih na
naslee ne trai da se sprovede rasprava sud e doneti odluku da se rasprava ne odri.
b) Ugovor o otuenju nepokretnosti se mora napraviti u pisanoj formi, potpisi moraju biti
overeni u sudu inae nee imati pravno dejstvo.
c) Prenos svojine na pokretnosti na osnovu ugovora podrazumeva predaju stvari, a kod
nepokretnosti je potreban i upis u zemljine knjige.
d) U uporednom i naem pravu predmet ugovora o ostavi moe biti samo pokretna stvar.
Ove razlike proistiu iz:
1.Prirodnih, fizikih razlika izmeu pokretnosti i nepokretnosti. Svaka od nepokretnosti se
nalazi na istom mestu to omoguava kontrolu nad njima i od strane drave i od strane vlasnika.
Nepokretnost je mogue evidentirati sa svim apsolutnim imovinskim pravima koja na njima
postoje i organizovati prenos tih prava putem upisa u javne registre. Prenos prava na
pokretnostima ne ostvaruje upisom u javne knjige ve faktikom vlau koju prenosilac
materijalno prenosi na pribavioca.
2.Ekonomskih razloga i ekonomskog znaaja nepokretnosti koji je bio dominantan u
starijim pravima. Danas je ovaj razlog izgubio na znaaju, a putem hartija od vrednosti se
kontroliu ekonomski potencijali ogromnih razmera. Ekonomski gledano, cirkulacija pokretnosti
je intenzivnija.

3.Psiholoki razlozi koji ukazuju da se ljudi vie vezuju za nepokretnosti zbog njihove
dugotrajnosti i stoga pravila izvrnog postupka sadre stroiji reim za popis i prinudnu predaju
nepokretnosti.

INDIVIDUALNO ODREENE STVARI I STVARI

ODREENE PO RODU
Stvari odreene po rodu su one stvari koje su odreene po vrsti, koliini ili broju ( npr.
100 litara crnog vina Vranac,brano, benzin, ito, pesak, ulje ). Ove stvari se u prometu odreuju
po nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru itd. ). Stvari po rodu se odreuju vaganjem, brojanjem
ili merenjem. U ovu grupu spadaju novac, brano, itarice, eer, bezalkoholni napici itd. Stvar iz
ove grupe ne propada. Sve stvari odreene po rodu (generine) su istovremeno i zamjenjive, a
nezamjenjiva stvar je uvek individualno odreena. Meutim, individualne stvari mogu biti i
zamjenjive i nezamjenjive (novi automobil odreene marke i registarskih oznaka je individualna,
ali zamjenjiva stvar). U ovom sluaju je mogua tuba za povraaj ali ako je auto uniten mogua
je naknada tete u naturi jer se radi o zamjenjivoj stvari. Ovu podjelu treba razlikovati od podele
na potrone i nepotrone stvari. Vie primeraka iste knjige su zamjenjive, ali nepotrone stvari,
dok je posljednja flaa vina odreene berbe potrona i nezamjenjiva stvar i istovremeno
individualno odreena.
Znaaj ovog razlikovanja dolazi do izraaja u itavnom nizu odnosa. Predmet zajma su
zamjenive stvari nezavisno od toga da li su potrone ili nepotrone, odreene po rodu ili
individualne. Zakonska kompenzacija pretpostavlja da se uzajamno duguju zamjenjive stvari.
Kod posluge je potrebno i dovoljno da je stvar individualno odreena i nepotrona, a pitanje
zamenjljivosti se ne postavlja.
Individualno odreena stvar je stvar koja je odreena individualno, pojedinano tj.konkretno zato
to je jedina takve vrste (npr.slika odreenog slikara, unikatni proizvod i). Samo individulno
odreene stvari mogu biti predmet prava svojine.
Stvari odreene po rodu se mogu individualizovati tako to odreena koliina stvari bude
izdvojena iz roda i obeena (obelen i izdvojen dak brana). Individualizovane stvari se u
pravnom ivotu ponaaju kao individualno odreene stvari.
10

Ova podela, na individualno odreene stvari I stvari odreene po rodu, je mnogo znaajna.

ZAMENLJIVE I NEZAMENLJVE STVARI

Zamenljive stvari su one na mesto kojih se, u ispunjenju obaveze, moze dati druga stvar
istih svojstava i vrednosti (eer, brano, ulje itd.). Zamenljiva je ona stvar na lije mesto u
pravnom odnosu moze doi druga stvar istih osobina, vrednosti I karakteristika. Tano je da su
sve genericno odreene stvari istovremeno i zamenljive I da je nezamenjiva stvar uvek
individualno odredjena, ali individualno odredjene stvari mogu biti zamenljive i nezamenljive
(auto je zamenljiva stvar ali je individualno odreena). Predmet zajma su zamenljive stvari.
Zakonskom kompenzacijom pretpostavlja se da se uzajamno duguju zamenljive stvari. Kod
posluge je potrebno i dovoljno da je stvar individualno odreena i nepotrona, a pitanje
zamenljivosti se ne postavlja.
Nezamenljive stvari su jedinstvene stvari zato to se druga takva stvar ne moe nai (unikatni
predmeti, umetnicka slika).
Nezamenljiva stvar ne moe biti zamenjena drugom, I koje pravo pojedinano posmatra. One se
ne mogu zameniti drugom stvari ak I kada je ona iste vrste. Zbog toga u obligacionom odnosu u
kome se duguje nezamenljiva stvar, dunik ima obavezu da da poveriocu ba onu stvar koju je
dugovao u trenutku nastanka obligacionog odnosa.
U rimskom pravu, pravni pojmovi zamenljiva I nezamlenljiva stvar nisu uvek vezani za prirodna
svojstva stvari. Stranke u pravnom poslu su mogle I svojom voljom neku generinu stvar
individualizovati. Na primer, ako ostavilac napie u legatu da ostavlja legataru deset robova,
predmet legata su zamenljive stvari, ali ako ih u legatu poimenino navede oni postaju
nezamenljive stvari.
Ovu podelu treba razlikovati od podele na individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu,
mada u zakonima to razlikovanje nije sprovedeno, pogotovo ovu podelu treba razlikovati od
podele na potrone i nepotrone stvari. Znaaj ovog razlikovanja dolazi do izraaja u itavom

11

nizu odnosa. Predmet zajma su zamenljive stvari7, nezavisno od toga da li su potrone ili
nepotrone i da li su po rodu odreene ili individualno odreene.
Ova podela stvari je veoma znaajna za obligaciono pravo.

POTRONE I NEPOTRONE STVARI

Ova podela je postojala I u rimskom pravu, I upravo je dosla u savremena prava preko
srednjovekovnikh analiza rimskih tekstova.
Potrone stvari su one koje se koriscenjem upotrebe, potrose (hrana, pice itd.).
Ove stvari svoju korisnost iscrpljuju prvom upotrebom, te se mogu upotrebiti samo jednom
(hrana, benzin, novac, takoe jer ga kao sredstvo plaanja vlasnik moze upotrebiti samo jednom).
Nepotrone stvari su one koje mogu biti upotrebljene vie puta (odelo, obua knjiga, kua, auto)
ili praktino neogranieno puta (zemljine parcele).
Kriterijum razlikovanja je ekonomski a ne fiziki jer su u fizikom smislu sve stvari potrone, sve
se u izvesnoj meri fiziki menjaju I potrone su. Novac u numizmatickoj zbirci je nepotronastvar
kao i voe namenjeno za ukras izloga i ono je predmet posluge.
Na nekim nepotronim svarima mogu postojati samo neki pravni odnosi (posluga, najam,
plodouivanje). U svim odnosima je titular ovlaten da upotrebljava tuu stvar, ali istovremeno
ima obavezu da je vrati po prestanku prava i to su dva zahteva koja mogu da ispune samo
nepotrone stvari.
Kod nas se po nekad upotrebljava izraz potrona dobra kojim se oznaavaju stvari za linu
upotrebu vlasnika i koje nisu potrone u pravno-tehnikom smislu.

DELJIVE I NEDELJIVE STVARI

Deljive stvari su one koje u sluaju podele svaki njihov deo zadrava umanjena svojstva
cele stvari, tj.zbir vrednosti delova ravan je vrednosti cele stvari pre deobe (eer, brano,kamion
peska). Deljiva je ona stvar koja se fiziki moze tako podeliti bez tete po njihovu upotrebu I
7 l. 557. Zakona o obligacionim odnosima.
12

novanu vrednost.
Nedeljive stvari su one koje se ne mogu podeliti na delove, na primer konj Pegaz umetnika
slika, slubenost prolaza. Stvar, ove vrste, u slucaju podele gubi svoju namenu npr. ogledalo, sto,
slika itd. Nedeljiva je ona stvar koja se deobom upropaava (figura od gipsa, dragi kamen) ili
njeni delovi dobijeni deobom nezadravaju srazmernu vrednost tako da je zbir njihovih vrednosti
manji od vrednosti nepodeljene stvari. To su, dakle, stvari koje ne trpe podelu. Meu nedeljivim
stvarima se ne pominju more, morska obala I voda koja tee iako su to, zapravo, nedeljive stvari.
More I voda u reci su po prirodi stvari nedeljivi , ali morska obala bi se mogla deliti. Svemu
ovome ne pridaje se veliki znaaj zbog toga to te stvari ne mogu biti prisvojene, pa se pitanje
njihove deljivosti sa stanovita prava I ne postavlja.
Kriterijum razlikovanja je ekonomski a ne fiziki jer u fizikom smislu sve stvari su deljive.
Nedeljive su i komplementarne stvari iji sastavni delovi nisu u fizikoj vezi. Zemljista su u
izuzetnom smislu u naelu deljiva stvar, iako realnom deobom (povlaenjem mee) ostaje ranija
fizika veza izmeu delova dobijenih deobom. Deoba zgrada moguca je i vertikalno i
horizontalno, ako delovi dobijeni deobom predstavljaju stanove ili poslovne prostorije u smislu
pozitivnih propisa.Pravni znaaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izraaja kod
sticanja svojine priratajem, kod susvojine gde dva ili vie lica imaju svojinu na jednoj stvari,
zajednike svojine i kod obaveze sa vie dunika.

PROSTE (JEDNOSTAVNE STVARI) I SLOENE STVARI

(SASTAVLJENE STVARI)
Svaka stvar se sastoji od delova koji su takvi da se mogu ili ne mogu rastavljati na delovi.
U sluaju da mogu, takva stvar je sloena stvar. Ona je sastavljene iz vie prostih stvari (odelo je
sastaljeno od konca, dugmadi...).
Svi delovo sloene stvari nalaze se meusobnoj funkcionalnoj vezi I ine pravnu celinu, a prema
fizikoj vezi koja postoji imeu njih I koja je relevantna , sa gledita prava mogu biti :
1.spojeni sastavni delovi koji su u materijalnoj vezi (fiziki spojeni) I
13

2.odvojeni sastavni delovi koji su fiziki samostalni.

Spojeni sastavni delovi mogu biti : 1.neodvojivi I 2.odvojivi. Neodvojivi ( potpuno inkorporisani)
deo je onaj koji se ne moe odvojiti unitenja odnosno oteenja stvari ili drugog dela njega
samog ( na primer, graevinski materijal od kojeg je napravljena kua, konac kojim je saiveno
odelo). Potpuno inkorporisani deo ne moe biti predmet posebnog prava svojine I ostalih stvarnih
prava. Pravo svojine na jednoj stvari nuno se prostire na sve njene potpuno inkoporisane
sastavne delove odnosno svi potpuno inkorporisani sastavni delovi sainjavaju jedninstveni
objekat na koje postoji jedinstveno pravo svojine. Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo je
onaj koji se moe odvojiti bez unitenja odnosno oteenja ( na primer, toak automobila).
Odvojeni (fiziki samostalan) deo je uvek pokretna stvar, a sloena stvar kojoj pripada moe biti
I pokretna I nepokretna ( na primer, alat za automobil). Ovakav deo samo povremeno dolazi u
fiziku vezu sa stvari, kada joj slui ( funkcionalna veza, namena joj je trajna), dok je odvojivi
( nepotpuno inkorporisani) deo u stalnoj fizikoj vezi. Za oznaavanje pokretne stvari koja je
fiziki samostalna ali funkcionalno povezana sa drugom stvari, u upotrebi je izraz sporedna stvar.
Ima takvih sloenih pokretnih stvari iji su sastavni delovi odvojeni, a funcije su im ravnopravne
( na primer, par cipela ili par rukavica).
Sa druge strane, u suprotnosti sa sloenom stvari nalazi se prosta stvar. Takva stvar je ona koja
ini prirodno jedinstvenu celinu i ima upotrebnu vrednost (graevinski materijal, tkanina), I ne
moe se rastavljati na delove. Ovde, pojedini delovi gube svoju samostalnost. To je jedna
prirodna I jedinstvena celina( na primer: dijamant).

PRIPADAK(CORPUS ACCESSORUM)
Pojam pripatka je izgradila rimska pravna nauka. To je stvar koja prati pravnu sudbinu
druge stvari. Pripadak je nepotpuno inkorporisani deo koji se moe odvojiti bez oteenja ( toak
na automobilu), kao I ono to je fiziki samostalno ali funkcionalno povezano sa glavnom stvari
(na primer, rezervni toak automobila, klju od automobila ili zgrade). I jedan I drugi deo mogu
biti takvi da je upotreba stvari bez njih nemogua ili da je bitno oteana ili da samo olakavaju
stvari. Pripadak stvari u pravnim odnosi deli sudbinu glavne stvari ( na primer kod kupoprodaje,
14

poklona). Jedna pokretna stvar moe postati pripadak druge( pokretne ili nepokretne ) samo ako
pripada vlasniku I samo onda vai pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari.
Pripadak ima namenu da olaka korienje glavne stvari I nastaje voljom vlasnika glavne stvari, a
takoe se njegovom voljom to svojstvo I gubi. Oteenje glavne stvari obuhvata I pripadak.
Stvari koje imaju poloaj pripatka prestaju da postoje ako I sama glavna stvar nestane. Potpuno
inkorporoisani deo ne moe biti predmet posebnog prava svojine I ostalih stvarnih prava. 8
Pravo svojine na jednoj stvari nuno se prostire na sve njene potpuno inkorporisane sastavne
delove, odnosno svi potpuno inkorporisani delovi sainjavaju jedinstven objekat na kojem postoji
jedno pravo svojine. Jedna pokretna stvar moe postati pripadak druge (pokretne ili nepokretne)
samo ako pripada istom vlasniku I samo onda vai spomenuto pravilo da deli pravnu sudbinu
glavne stvari. Dovoenje tue stvari u fiziki odnos pripatka prema svojoj stvari, nita ne menja u
svojinskim odnosima, te raniji vlasnik ovakvog pripatka moe upotrebiti tubu za povraaj kako
u odnosu na onog ko je stvorio ovakav faktiki odnos tue stvari sa svojom , tako I prema
njegovom sledbeniku ( ako ovaj nije postao vlasnik po pravilima o odraju ili po pravilima o
sticanju od nevlasnika).
Pripadak ne gubi to svojstvo usled privremenog odvajanja od stvari, na primer: radi popravke.9
Voljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo I postaje samostalna stvar te moe biti predmet
samostalnih pravnih odnosa (recimo kupoprodaje),ali se time ne dira u ranije postojea prava
treih (na primer: ako je na stvari postojala zaloga). U prava treih se ne dira ni u obrnutom
sluaju: ako vlasnik stvari odredi da ona postane pripadak neke druge stvari.10

PLODOVI (FRUCTUS)
8 l.642. vajcarskog graanskog zakonika; Nemakog graanskog zakonika, l.953; Grkog
graanskog zakonika od 1946.godine l.47; Poljskog graanskog zakonikaod 1964.godine l.1132.
9 l.167. Zakona o obligacionim I osnovnim materijalno-pravnim odnosima u vazdunoj plovidbi; l.192.
Zakona o pomorskoj I unutranjoj plovidbi; Nemakog graanskog zakonika , l.957; Grkog graanskog
zakonika, l.51; Poljskog graanskog zakonika, l.1137.
10 l.1138. Etiopskog graanskog zakonika
15

Plodove( fructus) je izgradila, takoe, rimska pravna nauka. Pod pojmom ploda pravna
nauka smatra prihode koji nastaju od neke pravne stvari. To su proizvodi koje neka stvar daje
periodicno bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Plod je samo ono to
stvar sama daje bez iscrpljivanja svoje supstancije. Plodovi su voe, mladunci ivotinja,vuna i
mleko... Odvajanja ploda (fructus separati) je sastavni deo plodonosne stvari na kojoj postoji
jedno pravo svojine. Odvajanjem, postaje samostalna stvar na kojoj postoji posebno pravo
svojine. Sve dok se ne odvoji plod, on predstavlja sastavni deo stvari I u svojini je vlasnika te iste
stvari. To su, takozvani, viseci plodovi ( fructus pandentes) I oni dele pravnu sudbinu glavne
stvari. Ubrani plodovi ( fructus recepti) su ne samo odvojeni nego su I u dravini sticaoca. Ovo je
naroito znaajno zbog situacije kada dralac vraa vlasniku stvari odreenu stvar. Savestan
dralac duan je vratiti vlasniku stvar sa plodovima koji jo nisu ubrani, dok je nesavestan
dralac duan predati vlasniku stvari se plodovima I naknaditi vrednost ubranih plodova koje je
potroio ili unitio ili pak otuio.
U Rimskom pravu , plodovi su se delili na neodvojene I odvojene, zatim one sabrane ovekovom
aktivnou I one koje treba sabirati u odreenom vremenu. Zatim plodove su delili na one koje
jo postoje I one potroene.
Najznaajnija podela plodova je na :
1)prirodne, kad ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog rada (divlje jagode, kupine);
2) vestacke ili industrijski plodovi za ciji je nastanak potrebno ulaganje ljudskog rada (etva sa
obraene parcele);
3)Postoje jos i civilni plodovi koji se najee pojavljuju u novanom obliku. To su kamata,
kirija, zakupnina, a to su periodini prihodi koje stvar daje na osnovu pravog odnosa vlasnika
stvari sa drugim licima.
Od ploda treba razlikovati proizvod, tanije reeno proizvod u uem smislu, jer su u irem smislu
I plodovi proizvod stvari. Proizvod u tehnikom smislu (produkt, prinos-kako se jo zove) je ono
to stvar da ali bez periodinosti I to je deo njene supstancije: materijal od sruene zrade, kamen,
prosena voka u vonjaku.

16

Vlasniku stvari pripadaju kako plodovi,tako I proivodi stvari, te je sa te take gledita ovo
razlikovanje bez znaaja, ali je vano sa gledita drugih pravnih odosa: zakupac, plodouivalac,
savesni dralac,prisvajaju plodove sa tue stvari ali nemaju pravo I na proizvode, jer supstancija
ostaje vlasniku. Naeno blago (sokrovite) nije ni plod ni proizvod I za njegovo prisvajanje vae
posebna pravila. Mladunci domaih ivotinja (priplod) po optem pravilupripadaju vlasniku
majke. Ako su zaeti muzjakom koji ne pripada vlasniku enke, mujakov sopstvenik nema
pravo na priplod ili njegov deo niti na nagradu, ali suprotno moe biti ugovoreno.11

ZBIRNA STVAR (UNIVESITAS RERUM)

Zbirna stvar oznaava celinu koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari koje su fiziki
odvojene, od kojih svaka ima svoju upotrebnu vrijednost i predstavlja objekat posebnog prava
svojine, a u redovnom pravnom prometu predstavlja i samostalan predmet obligacionih odnosa.
Svaka od pojedinih stvari iz zbira moe biti predmet pravnog prometa. Zbirna stvar se moe
sastojati od istovrsnih stvari (stado ovaca, biblioteka) ili iz raznovrsnih stvari (stovarite robe).
Svakom od stvari se u redovnom pravnom saobraaju raspolae posebnim pravnim poslovima.
Ali, kada se celinom ovih stvari raspolae odjednom vanost ovog pojma dolazi do izraaja jer se
njime omoguava da se svim stvarima koje ine zbirnu stvar raspolae u jednom pravnom poslu
te nee biti potrebno da se zakljui onoliko pravnih poslova koliko ima posebnih stvari. Prodavac
ili poklonodavac zbirne stvari moe da prenosi svojinu nad pojednim stvarima iji je bio vlasnik
u vrijeme zakljuivanja posla.
Od zbirne stvari treba razlikovati komplementarnu stvar (par rukavica, arapa) iji pojedini
dijelovi ,iako fiziki odvojeni, nemaju samostalnu upotrebnu vrednost i u redovnom prometu se
pojavljuju kao celina.
U pravu postoji pojam universitas iuris koji se definie kao zbir prava i obaveza i koji se sa
gledita odreenih pravnih odnosa (pravnih akata) posmatra kao cjelina (preduzee, steajna
masa).

11 Austrijski graanski zakonik, l.406.

17

Od zbirne stvari treba razlikovati I stvari koje se sastoje iz pojedinih delova koji nisu mehaniki
spojeni ,ali koje nemaju samostalnu egzistenciju zbog svoje neznatne vrednosti (na prime:dak
ita, kubik peska ili ljunka).
U pravu postoji I pojam univeritas iuris. On se obino definie kao zbir stvari I prava koji se sa
gledita odreenih pravnih odnosa (pravnih akata) smatra kao celina ( na primer: preduzee,
steajna masa, miraz, zaostavtina jednog lica). Tako, po Zakonu o nacionalizaciji privrednih
preduzea od 6.decembra 1946.godine, kao jedno preduzee smatraju se sva postrojenja,
stovarita, uredi, prodavnice, filijale I ogranci, ako su poslovali pod zajednikom firmom ili
upravom. Nacionalizacija preduzea obuhvata svu pokretnu I nepokretnu imovinu, kao I sva
imovinska prava koja pripadaju preduzeu ili slue njegovoj svrsi, kao to su patenti, licence,
dozvole za rad, uzorci, igovi, modeli I slino. Neki pisci kau da je universitas iuris zbor
telesnih ili bestelesnih stvari.
Sa gledita prava svojine, zbirna stvar nije nikakva nova stvar, razliita od pojedinih stvari od
kojih se sastoji. I dalje postoji onoliko prava svojine koliko ima knjiga u biblioteci ili koliko ima
ovaca u stadu. Ako u svoju biblioteku uvrstimo tuu knjigu, to nita ne menja u svojinskim
odnosima, te vlasnik knjige moe upotrebiti tubu za povraaj stvari. Svakom do ovih stvari se u
redovnom saobraaju raspolae posebnim pravnim poslovima. Ipak, kad mnoinom ovakvih
stvari treba raspolagati odjednom, dolazi do izraaja celishodnost pojma zbirne stvari, koji
omoguava da se svim stvarima koji ine celinu raspolae jednim pravnim poslom, a nije
potrebno zakljuivati onoliko posebnih pravnih poslova koliko ima posebnih stvari. Prodavac
zborne stvari prenosi svojinu na pojedinim stvarima samo ako je I sam bio vlasnik I to na onim
stvarima koje su mu pripadale u vreme zakljuenja ugovora. Ako je predmet kupoprodaje
biblioteka, to u stvari znai da su predmet ugovora knjige koje u vreme zakljuenja pripadaju
prodavcu, te ovaj ne moe do izvrenja ugovora umesto jednih stavljati druge, niti su predmet
kupoprodaje knjige koje prodavac naknadno nabavi.

NOVAC I PROCENA VREDNOSTI STVARI

Novac je opti ekvivalent svih stvari. U pravnom smislu novac je zamenljiva i potrona generina
stvar. U pravnom prometu pomou novca se meri vrednost svih drugih stvari koje se nalaze u
18

prometu. Narodne banke svake zemlje su ovlaene da izdaju novanice i kovani novac kao
sredstvo plaanja.
Novac je telesna stvar koji ima funkciju opteg merila vrednosti robe i uloga na tritu i sredstva
plaanja.
U novanom obliku izraava se vrednost neke stvari (cena). Ali ne mogu se sve stvari proceniti.
Procenljive su one stvari ija se vrednost moe odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima u
prometu. Stvari ija se vrednost ne moe odrediti nikakvim uporeivanjem sa drugim stvarima u
prometu su neprocenljive. Cena procenljive stvari moe biti obina ili redovna i afekciona.
Redovna cena (pretium comune) je normalna cena koja vai na tritu.
Afekciona cena (pretium affectionis ili pretium extraordinarium) je vrednost odreene stvari za
vlasnika zbog njegove naklonosti koju ima prema toj stvari tj.neimovinska moralna vrednost za
vlasnika stvari ( na primer, neki drag predmet koji predstavlja uspomenu).
U pravnim poslovima vai po pravilu redovna cena, a afekciona vrednost se uzima samo kod
odreenih vidova naknade tete. Tako, na primer, kada je stvar unitena ili oteena krivinim
delom sa umiljajem sud moe odrediti visinu naknade prema afekcionoj vrednosti.

19

LITERATURA:

- Prof. dr Antun Malenica, Rimsko pravo, Novi Sad, 2008;

- Dr Obren Stankovi;dr Miodrag Orli; STVARNO PRAVO, Beograd, 2004;
- Prof. dr Radomir D. Luki, Budimir P. Kouti, UVOD U PRAVO, Beograd,
2006;
- Dr Marija Draki, PORODINO PRAVO I PRAVA DETETA, Beograd, 2005;
- Prof. dr ilija Babic, Privredno pravo, Univerzotet Singidunum, Beograd, 2008;
- Prof. dr Ilija Babi, Osnovi imovinskog prava, Uvod u graansko pravo I
stvarmo pravo, Slubeni glasnik, Beograd, 2008;
-

http://www.pravopedia.rs/index.php?title=Stvari_(Res)

20