VIA TEHNIKA KOLA SUBOTICA

Mr. I. Boro

DISKRETNA
MATEMATIKA
SKRIPTA
TREE IZDANJE

SUBOTICA 2004

SADRAJ
1. POLINOMI
1.1. Pojam polinoma
1.2. Deljenje polinoma
1.3. Koreni polinoma
1.4. Racionalne razlomljene funkcije

1
1
3
7
15

2. KOMPLEKSNI BROJEVI
2.1. Polje realnih brojeva
2.1.1. Skup prirodnih brojeva
2.1.2. Skup celih brojeva
2.1.3. Skup racionalnih brojeva
2.1.4. Skup realnih brojeva
2.2. Skup kompleksnih brojeva
2.2.1. Pojam kompleksnog broja
2.2.2. Algebarski oblik kompleksnih brojeva
2.2.3. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja
2.2.4. Eksponencijalni oblik kompleksnog broja

21
21
21
23
24
26
27
27
29
31
34

3. VEKTORSKA ALGEBRA
3.1. Slobodni vektori
3.1.1. Pojam slobodnog vektora
3.1.2. Pojam vektorskog prostora
3.1.3. Linearna kombinacija slobodnih vektora
3.2. Operacije sa vektorima
3.2.1. Skalarni proizvod vektora
3.2.2. Vektorski proizvod dva vektora.
3.2.3. Meoviti proizvod tri vektora
3.2.4. Dvostruki vektorski proizvod tri vektora
3.3. Vektori u pravouglom koordinatnom sistemu
3.3.1. Koordinate vektora
3.3.2. Koordinatni sistem u prostoru

41
41
41
43
44
48
48
50
53
55
57
57
59

4. ELEMENTI ANALITIKE GEOMETRIJE

4.1. Taka u prostoru
4.2 Jednaina ravni
4.2.1. Opti oblik jednaine ravni
4.2.2. Normalni oblik jednaine ravni
4.2.3. Ravan kroz datu taku sa datim vektorom normale
4.2.4. Ravan kroz tri zadate take
4.2.5. Segmentni oblik jednaine ravni
4.2.6. Parametarske jednaine ravni
4.3. Jednaine prave
4.3.1. Vektorske jednaine prave
4.3.2. Parametarske jednaine prave
4.3.3. Dvojna jednaina prave u kanoninom obliku
4.3.4. Prava kao presek dve ravni
4.3.5. Jednaine prave kroz dve take

65
65
66
66
67
67
67
68
68
71
71
71
71
72
72

4.4. Meusobni odnosi pravih i ravni i take 74

4.4.1. Meusobni odnosi dve ravni
4.4.2. Meusobni odnos dve prave
4.4.3. Meusobni odnos take i prave
4.4.4. Meusobni odnos take i ravni
4.4.5. Meusobni odnos prave i ravni

74
76
81
82
83

5. MATRICE I DETERMINANTE
5.1. Matrice
5.1.1 .Pojam matrice
5.1.2. Specijalne matrice
5.2. Operacije sa matricama
5.2.1. Sabiranje matrica
5.2.2. Mnoenje matrice skalarom
5.2.3. Mnoenje matrica
5.2.4. Transponovanje matrica
5.2.5. Zadaci za vebu
5.3. Determinante
5.3.1. Definicije
5.3.2. Osobine determinanata
5.3.3. Zadaci za vebu:
5.4. Inverzna matrica
5.4.1. Rang matrice
5.4.2. Adjungovana matrica
5.4.3. Inverzna matrica
5.4.4. Zadaci za vebu

91
91
91
93
94
94
94
95
96
97
99
99
100
103
104
104
106
107
109

6. SISTEMI LINEARNIH JEDNAINA

6.1. Pojam sistema linearnih algebarskih jednaina
6.2. GAUSS-ov metod eliminacije nepoznatih
6.3. Reavanje sistema linarnih jednaina pomou determinanata
6.4. Reavanje sistema linearnih jednaina primenom inverzne matrice.
6.5. KRONECKER-CAPLELLI-jev stav
6.6. Sistem homogenih jednaina

113
113
115
120
123
124
126

7. VEKTORSKI PROSTORI
7.1. Pojam vektorskog prostora
7.2. Linearna zavisnost i nezavisnost vektora
7.3. Linearne transformacije
7.4. Transformacije baze
7.5. Invarijantni pravci linearne tranformacije
7.5.1. Polinomi sa matrinim koeficijentima i matrina vrednost polinoma
7.5.2. Sopstveni vektori linearne transformacije

133
133
134
140
142
147
147
151

KORIENA LITERATURA
..:
,
1959
..-..:
,
1968.
..:
,
1970.
. :
,
Stylos 1997.
. :
,
Stylos 1998.
. :
I,
Stylos 1997.
.:
,
1967.
.:
I I ()
1970.
Szele Tibor:
BEVEZETS AZ ALGEBRBA,
Tanknyvkiad Budapest 1972.
M. Bertolino:
OPTI KURS MATEMATIKE,
ICS Beograd 1973
S. Kakai I. Boro Lj. Miloevi A. etkovi:
MATEMATIKA SA METODIKOM,
PA, Sremska Mitrovica 1991.
Blint Jnos:
MATEMATIKA,
PA Subotica 1982.

M.Stojakovi:
ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE,
Zavod za udbenike Beograd 1961.
Lilly Grke:
HALMAZOK RELCIK FGGVNYEK,
Tanknyvkiad Budapest 1969.
I. GrossmanW. Magnus:
CSOPORTOK S GRFJAIK,
Mszaki Knyvkiad Budapest, 1972.
Farkas Mikls szerkeszt:
MATEMATIKAI KISLEXIKON,
Mszaki Knyvkiad Budapest 1972.
Fried E. Psztor I. Reiman I. Rvsz P. Ruzsa I.:
MATEMATIKAI KISENCIKLOPDIA,
Gondolat Knyvkiad Budapest 1968.
A. Kaufmann:
PONTOK, LEK, VEK ...GRFOK,
Mszaki Knyvkiad Budapest 1972.
Andrsfai Bla:
ISMERKEDS A GRFELMLETTEL,
Tanknyvkiad Budapest, 1971.
Oystein Ore:
A GRFOK S ALKALMAZSAIK
Gondolat Budapest 1972.

1. POLINOMI
1.1. Pojam polinoma
Iz srednje kole je itaocu poznat sledei pojam polinoma: Polinom je funkcija
oblika f(x) = ao + a1 x + a2 x2 + ... + an-1 xn-1 + an xn, gde su ai R ( i = 1, 2, 3, ... ,n )
koeficijenti polinoma. Stepen polinoma zavisi od najveg stepena promenljive x.
Koeficijent uz najvii stepen promenljive x je takozvani vodei koeficijent. Vodei
koeficijent je uvek razliit od nule: an 0.
Sada emo dati optiju definiciju pojma polinoma. Neka je dat proizvoljno polje K i
skupovi K2, K3, K4, K5,.... formirani iz elemenata datog polja.
Definicija 1.1.1. Elemente skupa

UK

= K K2 K3 ... nazivamo polinomima

iN

nad poljem K ukoliko poslednja komponenta uredjene k-torke nije nula. I nula elemenat
polja K je polinom. To je takozvani nula-polinom.
Neka su dati nenula polinomi P = (a0 , a1 , a2 , ... , an) i Q = (b0 , b1 , b2 , ... , bm).
Definisaemo zbir i proizvod tih polinoma, pri emu smatramo da je aj = 0 za j > n i bj = 0
za j > m.
Definicija 1.1.2.: Zbir polinoma P = (a0 , a1 , a2 , ... , an) i Q = (b0 , b1 , b2 , ... , bm)
je polinom S = P + Q = (d0 , d1 , d2 , ... , ds) u jojem je dj = aj +bj . Stepen zbira je najvei
prirodan broj s za koji je ds 0. Ako su svi di = 0, zbir je nula-polinom.
Definicija 1.1.3.: Proizvod polinoma P = (a0 , a1 , a2 , ... , an) i Q = (b0 , b1 , b2 , ... ,
k

bm) je polinom R = P Q = (c0 , c1 , c2 , ... , cr) u kojem je c k = a j bk j , broj r je najvei

j =0

prirodan broj za koji vai: cr 0. Ako su svi ci = 0, proizvod je nula-polinom.

1.1. Primer: Dati su nenula polinomi P = (a0 , a1 , a2 , a3), Q = (b0 , b1 , b2). To
znai: najmanje a3 0 i b2 0. Odredimo zbir i proizvod tih polinoma.
a) P + Q = (a0 , a1 , a2 , a3) + (b0 , b1 , b2) = (a0 + b0 , a1 + b1, a2 + b2, a3) , jer je b3 = 0 i
b) P Q = (a0 , a1 , a2 , a3) (b0 , b1 , b2) = (a0 b0 , a0 b1 + a1 b0 , a0 b2 + a1 b1 + a2
b0 , a0 b3 + a1 b2 + a2 b1 + a3 b0 , a0 b4 + a1 b3 + a2 b2 + a3 b1 + a4 b0, a0 b5 +
a1 b4 + + a2 b3 + a3 b2 + a4 b1 + a5 b0) = (a0 b0 , a0 b1 + a1 b0 , a0 b2 + a1 b1 +
a2 b0 ,
a1 b2 + a2 b1 + a3 b0 , a2 b2 + a3 b1, a3 b2 ) , jer su a5 = a4 = b5 = b4 = b3 = 0.
________________________________________________________________________________________
1

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

c) Akoj je polinom R nultog stepena, tada je R = c0, pa e biti:

P +R = (a0+c0 , a1, a2, a3) i P Q = (b0 c0, b1 c0, b2 c0).
Neka su P, Q i R proizvoljni polinomi, dok 0 je nula-polinom.
(1) Konstatujemo ulogu nula-polinoma u sabiranju i mnoenju polinoma:
0 + P = P + 0 = P i 0 P = P 0 = 0.
(2) Polinom E = 1 je polinom nultog stepena koji se ponaa kao multiplikativni
neutralni elemenat: 1 P = P 1 = P.
(3) Moe se dokazati komutativno i asocijativno svojstvo sabiranja i mnoenja
polinoma:
P + Q = Q +P s P Q = Q P,
(P + Q ) + R = P +(Q + R ) s (P Q) R = P (Q R ) , i
(P + Q ) R = (P R) + (Q R ) s P (Q + R ) = (P Q ) + (P R ).
(4) O stepenu zbira i proizvoda konstatujemo injenice (dg je stepen polinoma):
0 dg(P + Q) max [ dg( P ), dg( Q ) ],
0 dg(P Q) dg( P )+ dg( Q )
Osmotrimo sada ulogu jednog specijalnog polinoma kojeg emo obeleiti sa x:

x=(0, 1)
Bez veih tekoa moemo konstatovati sledea svojsva polinoma x:
x2 = (0, 1) (0, 1) = (0, 0, 1),
x3 = x2 x = x x2 = (0, 0, 1) (0, 1) = (0, 0, 1) (0, 1) = (0, 0, 0, 1),
x4 = (0, 0, 0, 0, 1), x5 = (0, 0, 0, 0, 0, 1), ... ,
--------------------xn = (0, 0, ..., 0, 1) (prvih n komponnata su redom 0, a n+1-va je 1).
Potraimo vezu izmeu polinoma x i njegovih stepena sa jedne strane i polinoma P
sa druge strane.
P1 = (a0, a1) = a0 + (0, a1) = a0 + a1 (0, 1) = a0 + a1 x,
P2 = (a0, a1, a2) = a0 + (0, a1) + (0, 0, a2)= a0 + a1 (0, 1) + a2 (0, 0, 1) =
= a0 + a1x + a2x2.
--------------------Pn = (a0 , a1 , a2 , ... , an) = ao + a1 x + a2 x2 + ... + an-1 xn-1 + an xn.
________________________________________________________________________________________
2

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

Definicija polinoma poznata od ranije, prema tome jeste jedna konkretizacija opteg
pojma polinoma.
Obeleimo skup olinoma nak poljem K sa K[x].
Nad skupom K[x] vai sledea teorema:
Teorema 1.1.: (K[x] , +, ) je komutativni prsten sa jedinicom.
Dokaz: (K[x] , +) je ABEL-ova grupa, jer smo uoili asocijativnost i komutativnost
sabiranja, konstatovali i postojanje neutralnog elementa: to je polinom 0, a za inverzni
polinom u pogledu sabiranja za polinom Pn = (a0 , a1 , a2 , ... , an) imamo suprotan polinom
koji ima sledei oblik: Pn = (a0 , a1 , a2 , ... , an).
(K[x] , ) je komutativna polugrupa sa jedinicom. Asocijativnost i komutativnost
smo ve ranije uoili. Multiplikativni neutralni elemenat je polinom nultog stepena E = 1.
Distributivnost mnoenja u odnosu na sabiranje polinoma je takodje ranije uoena.

1.2. Deljenje polinoma

Sabiranje i mnoenje polinoma vrimo po definicijama 1.1.2. s a 1.1.2. Inverzna
operacija mnoenja u prstenu polinoma ne postoji, ali postoji deljenje polinoma sa
ostatkom. Prouimo deljenje polinoma sa ostatkom. Pripadnost polinoma prstenu (C[x] , +,
) naglaavamo na taj nain, to korisimo sledee oznake za polinome: F(x), G(x), H(x),...
Teorema 1.2.1.: Za bilo koja dva polinoma F(x) s G(x) (G(x) 0) postoje
polinomi Q(x) s R(x) takvi, da bude ispunjen uslov F(x) = G(x) Q(x) + R(x), pri emu za
stepene tih polinoma vai: 0 dg(R(x)) < dg(G(x)). Polinomi Q(x) i R(x) su jednoznano
odredjeni.
Dokaz: Pretpostavimo, da postoji vie takvih polinoma koji zadovoljavaju
postavljene zahteve. Neka su takvi polinomi Q1(x) Q2(x) i R1(x) R2(x), koji takoe
zadovoljavaju uslove 0 dg(R1(x)) < dg(G(x)) i 0 dg(R2(x)) < dg(G(x)).
F(x) = G(x) Q1(x) + R1(x), F(x) = G(x) Q2(x) + R2(x)
G(x) Q1(x) + R1(x) = G(x) Q2(x) + R2(x)
G(x) (Q1(x) Q2(x)) = R2(x) R1(x) ,
gde je na levoj strani 0 dg(R2(x) R1(x)) < dg(G(x)) dok je stepen polinoma na desnoj
strani dg(G(x) (Q1(x) Q2(x))) to nije manje od stepenena G(x) jer je Q1(x) Q2(x)
Q1(x) Q2(x) 0. Iz toga nuno proizilazi: Q1(x) = Q2(x) s R1(x) = R2(x).
Sada dokaimo da takva mogunost uvek postoji. Neka je dg(F(x)) = n i dg(G(x)) = m.
a) Ako je n < m, Q(x) = 0 F(x) = R(x) tj.
dg(R(x)) = dg(F(x)) = n < m = dg(G(x)).
________________________________________________________________________________________
3

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

b) Neka je n m, i
F(x) = ao + a1 x + a2 x2 + ... + an-1 xn-1 + an xn , an 0 i
G(x) = bo + b1 x + b2 x2 + ... + bm-1 xm-1 + bm xm , bm 0.
Formirajmo sledei niz polinoma (pretpostavljajui da je n > m):
F1(x) = F(x)

a n nm
x G(x).
bm

I za novi polinom vai: dg(F1(x) ) < dg(F(x)) jer je na desnoj strani stepen
umanjenika tano n, kao i kod umanjioca, pa je zbir vodeih koeficijenata nula. Tojest
dg(F1(x) )< n.
Neka je dg(F1(x) ) = n1, i neka je jo uvek n1 > m. Obeleimo vodei koeficijent
a 1n n1m
1
polinoma F1(x) sa a n . Sada se moe napisati: F2(x) = F1(x)
x
G(x), gde je stepen
bm
polinoma F2(x) broj n2. Ako je n2 m postupak se nastavlja, u suprotnom je zavren.
Niz F1(x), F2(x), F3(x), ..., Fk(x) se zavrava u konanom broju koraka jer stepeni
monotono opadaju: n > n1 > n2 >... U poslednjem koraku:

a nk 1 n'm
Fk(x) = Fk-1(x)
x G(x), gde je n' = nk-1 i nk < m.
bm
Saberimo sve polinome Fi (x) (i=1,2,...,k) !
F1(x) + F2(x) + F3(x) + ... + Fk(x) =
= F(x) (

a k 1
a n nm a 1n n1m
x + x
+...+ n xn'm) G(x) = Fk (x) , tojest
bm
bm
bm

a nk 1 n'm
a n nm a 1n n1m
Q(x) =
x + x
+...+
x
i R(x) = Fk(x).
bm
bm
bm
Polinomi Q(x) i R(x) zadovoljavaju uslov teoreme F(x) = G(x) Q(x) + R(x), pri
emu i za stepen polinoma R(x) vai: 0 dg(R(x)) < dg(G(x)).
U jednakosti F(x) = G(x) Q(x) + R(x) polinom Q(x) je kolinik dobijen deljenjem
polinoma F(x) polinomom G(x), dok polinom R(x) je ostatak.

________________________________________________________________________________________
4

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

Primer 1.2.1.: Deljenje polinoma sa ostatkom. Odredimo kolinik Q(x) polinoma

F(x) i G(x), kao i ostatak tog deljenja R(x)!
F(x) = 2 + 4 x + 6 x2 + 5 x3 + 3 x4 , G(x) = 1 + x + x2 .
3 x4 + 5 x3 + 6 x2 + 4 x + 2 : x2 + x + 1 = 3 x2 + 2 x + 1
(3x4 + 3 x3 + 3 x2)
2 x3 + 3 x2 + 4 x + 2
(2 x3 + 2 x2 + 2x)
x2 + 2 x + 2
(x2 + x + 1)
x +1
Prema tome Q(x) = 3 x2 + 2 x + 1 i R(x) = x + 1, tojest:
( 3 x4 + 5 x3 + 6 x2 + 4 x + 2 ) = ( x2 + x + 1) ( 3 x2 + 2 x + 1) + ( x + 1)
Prikazani postupak se naziva euklidovim algoritmom za deljenje polinoma.
Definicija 1.2.1.: Polinom G(x) je delilac polinoma F(x) onda i samo onda, ako
postoji polinom Q(x) takav, da zadovoljava jednakost F(x) = G(x) Q(x).
Obeleimo relaciju deljivosti na sledei nain: G(x) | F(x).
Navedimo sada sve posledice koje proizilaze iz pojma deljivosti polinoma i iz
svojstava operacija sa polinomima.
a)

G(x) | F(x) H(x) | G(x) H(x) | F(x). (Deljivost polinoma je tranzitivna)

b)

H(x) | F(x) H(x) | G(x) H(x) | (F(x) G(x)). (Ako je polinom H(x) delilac
polinoma F(x) i G(x) tada je on delilac i zbira i razlike polinoma F(x) i G(x).

c)

G(x) | F(x) G(x) | F(x) H(x). (Ako je polinom G(x) delilac nekog polinoma
F(x), onda je delilac i proizvoda polinoma F(x) i proizvoljnog polinoma H(x)).

d)

H(x) | F1(x) H(x) | F2(x) .... H(x) | Fk(x)

H(x) | (F1(x) G1(x) + F2(x) G2(x) +...+ Fk(x) Gk(x) ) (Gi(x) , i =1, 2,...,k
proizvoljni polinomi)

e)

G(x) | F(x) F(x) | G(x) F(x) = C G(x). ( C je polinom 0-tog stepena).

f)

C | F(x) (Svaki polinom je deljiv sa bilo kojim nenula polinomom nultog stepena) .

Definicija 1.2.2.: Najvei zajedniki delilac polinoma F(x) i G(x) je normalizovan

polinom H(x) najvieg stepna koji je delilac oba polinoma.
Ovu injenicu obeleavamo na sledei nain: H(x) = NZD(F(x), G(x)).
________________________________________________________________________________________
5

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

Teorema 1.2.2: Za polinome F(x) i G(x) postoji tano jedan normalizovan polinom
H(x) kao njihov najvei zajedniki delilac.
Dokaz: Neka je dg(F(x)) dg(G(x)) (U suprotnom zamenimo uloge datih
polinoma). Primenom deljenja sa ostatkom moemo napisati sledei niz jednakosti:
F(x) = G(x) Q1(x) + R1(x),
G(x) = R1(x) Q2(x) + R2(x),
R1(x) = R2(x) Q3(x) + R3(x),
----------------------------------------------Rk-2(x) = Rk-1(x) Qk (x) + Rk(x),

dg(R1(x)) < dg(G(x)) ,

dg(R2(x)) < dg(R1(x)),
dg(R3(x)) < dg(R2(x)),
dg(Rk (x)) < dg(Rk-1(x)).

Poto stepeni ostataka ine opadajui niz, postupak se nuno zavrava. U

poslednjem koraku se dobija ostatak 0. (U najgorem sluaju Rk(x) je polinom 0-tog
stepena tojest konstanta):
Rk-1(x) = Rk(x) Qk+1(x) .
Po ovoj jednakosti je Rk(x) | Rk-1(x). Koristimo ovu injenicu i uoimo sledee
jednakosti:
Rk-2(x) = Rk-1(x) Qk(x) + Rk(x) =Rk-2(x) = Rk(x) Qk+1(x) Qk(x) + Rk(x) =Rk(x)
Mk(x), gde je Mk(x)= Qk+1(x) Qk(x) + 1 odavde sledi: Rk(x) | Rk-2(x).
Nastavljajui zamenjivanje ostataka u prethodne korake dobijamo: Rk(x) | F(x)
Rk(x) | G(x) . Ovim smo pokazali da je Rk(x) zajedniki delilac polinoma F(x) i G(x).

Postupak je jednoznaan, pa polinom vieg stepena sa istim osobinama ne postoji,

tojest Rk(x) je najvei zajedniki delilac polinoma F(x) i G(x).
Definicija 1.2.3.: Polinomi F(x) i G(x) su relativno prosti ako i samo ako za
najveeg zajednikog delioca imaju polinom E = 1. Svi zajedniki delioci nultog stepena
nazivaju se trivijalnim deliocima.
Primer 1.2.2.: Odredjivanje najveeg zajednikog delioca za polinome F(x) i G(x)
euklidovim algoritmom.
Neka je F(x) = x4 + 3 x3 x2 4 x 3 i G(x)=3 x3 + 10 x2 + 2 x 3.
U prvom koraku delimo polinom 3F(x) polinomom G(x):

1
5
25
3 x4 + 9 x3 3 x2 12 x 9 = (3 x3 + 10 x2 + 2 x 3)(x ) + ( x2
x 10)
3
3
3
.

3
U drugom koraku delimo polinom G(x) sa ostatkom kojeg smo pomnoili sa .
5
3 x3 + 10 x2 + 2 x 3 = (x2 + 5 x +6)(3x 5) + (9 x +27).
________________________________________________________________________________________
6

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

U treem koraku delimo promenjeni ostatak prvog koraka (x2 + 5 x +6) sa

1
ostatkom drugog koraka kojeg smo pomnoili prethodno sa , pa je delilac (x +3):
9
2
x + 5 x +6 = (x +3)(x +2).
Postupak je zavren, jer je ostatak 0. Data dva polinoma za najveeg zajednikog
delioca imaju polinom (x +3).
Teorema 1.2.3.: Prilikom deljenja polinoma
F(x) = ao + a1 x + a2 x2 + ... + an-1 xn-1 + an xn polinomom x c dobija se kolinik
Q(x) = bo + b1 x + b2 x2 + ... + bn-1 xn-1 i ostatak R :

ao + a1 x + a2 x2 + ... + an-1 xn-1 + an xn = (x c )(bo + b1 x + b2 x2 + ... + bn-1 xn-1 ) + R,

gde je bn-1 = an , bi = c bi+1 +ai+1 za i = n2, n3, ..., 2, 1, 0 i R = c b0 +a0.
Dokaz: Potrebno je prosto uporediti koefijijente nakon mnoenja u jednakosti date u
teoremi: F(x) = (x c) Q(x) + R

Izreene injenice izraavamo takozvanom Hornerovom emom:

c

an
an
bn1

an1
cbn1+an1
bn2

an2
cbn2+an2
bn3

...
...
...

a1
cb1+a1
b0

a0
cb0+a0
R

Zadaci 1.2. a) Izvrimo deljenje sledeih polinoma:

(1) 2 x4 3 x3 + 4 x2 5 x + 6

x2 3 x + 1,

(2) x3 3 x2 x 1

3 x2 2 x + 1,

(3) 2 x5 5 x3 8 x

x + 3,

(4) x5 15 x4 +14

x2 2 x + 1.

b) U zadatku (3) i (4) primenimo i Hornerovu emu. Primetimo to da u zadatku (4)

polinom je deljiv sa (x 1)2)
c) Odredimo najvei zajedniki delilac parova polinoma iz take a) primenom
euklidovog algoritma.

1.3. Koreni polinoma

U dosadanjim razmatranjima elementi polja K nisu specifikovani. Poznato je iz

poglavlja o algebarskim strukturama da je skup racionalnih brojeva Q i skup realnih
brojeva R snabdeven sa strukturom polja u odnosu na operaciju sabiranja i mnoenja. Iz
________________________________________________________________________________________
7

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

toga proizilazi, da dosad konstatovanje injenice slobodno moemo primeniti na skupove

polinoma Q[x] i R[x].
Skup Q[x] je skup polinoma nad poljem racionalnih brojeva, dok u skup R[x]
spadaju polinomi sa realnim koeficijentima. I skup Z[x] poseduje dosad izloena svojstva,
ali postoje i ogranienja koja proizilaze iz injenice,da skup celih brojeva raspolae samo
strukturom komutativnog prstena sa jedinicom.
Izlaganje o skupu kompleksnih brojeva je predmet narednog poglavlja. Poznato je
meutim, da je i skup C ima strukturu polja. Zato C[x] nazivamo skupom polinoma nad
poljem komplexnih brojeva.
Neka su elementi polja K jednostavno nazvani brojevima a polinom F(x) je
elemenat skupa K[x]: F(x) = ao + a1 x + a2 x2 + ... + an-1 xn-1 + an xn.
Definicija 1.3.1.: Vrednost polinoma za x = c je broj F(c) K koji se dobija nakon
izvrenja naznaenih operacija, kada u polinomu F(x) promenljivu x zamenimo sa
konstantnim brojem c: F(c) = ao + a1 c + a2 c2 + ... + an-1 cn-1 + an cn.
Teorema 1.3.1.: Ostatak prilikom deljenja polinoma F(x) polinomom x c je jednak
vrednosti polinoma za x = c, tojest: F(x) = (x c) Q(x) + F(c).(Bzout-ova teorema).
Dokaz: Istinitost tvrenja se moe neposredno uoiti ako se promenljiva x zameni
sa c na levoj i na desnoj strani jednakosti F(x) = (x c) Q(x) + R . Rezultat je F(c) = R .
Definicija 1.3.2.: Broj c je koren polinoma F(x) ako je F(c) = 0.
Teorema 1.3.2.: Polinom F(x) je deljiv bez ostatka polinomom x c ako i samo ako
broj c koren polinoma F(x).

Ova teorema je neposredna posledica Bzout-ove teoreme.

Postavlja se pitanje: ima li polinom uopte koren (ili korene)? Prethodne teoreme ne
tvrde postojanje korena, ve samo injenicu, da ako postoji broj navedenih osobina, tada je
to koren polinoma. Ovo pitanje je razreeno osnovnim stavom algebre. Prvi dokaz ove
teoreme se pripisuje GAUSS-u. Dokaz je neobino sloen, zato ga izostavljamo, ali zbog
vanosti navodimo teoremu.
Teorema 1.3.3.: (Osnovni stav algebre) Svaki polinom najmanje prvog stepena sa
kompleksnim koeficijentima ima bar jedan koren u polju kompleksnih brojeva.

Osnovni stav algebre tvrdi samo egzistenciju korena, ali nam nita ne kae o tanom
broju i o nainu njihovog iznalaenja. Uprkos tome, da se teorema odnosi na polinome sa
kompleksnim koeficijentima prenosimo to na podruje polinoma sa realnim koeficijentima.
Zadatak nam je da pronaemo korene datog polinoma, odnosno da pronaemo sve brojeve
koji zadaovoljavaju jednakost F(x) = 0. Ova jednakost je jednaina.
Teorema 1.3.4.: Polinom n-tog stepena sa kompleksnim koeficijentima F(x) ima
tano n korena u polju kompleksnih brojeva.
________________________________________________________________________________________
8

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

Dokaz: Neka je po osnovnom stavu kompleksan broj c1 koren polinoma F(x), tojest
F(c1) = 0. Na osnovu teoreme 1.3.2. imamo: F(x) =(x c1) F1(x), gde je dg(F1(x)) n 1.

Ako je dg(F1(x)) > 0, onda se osnovni stav algebre moe primeniti i na polinom
F1(x). Neka je c2 koren tog polinoma, odnosno: F1(c2) = 0. Ponovnom primenom teoreme
1.3.2. imamo:
F1(x) =(x c2) F2(x), gde je dg(F2(x)) n 2, odnosno: F(x) =(x c1)(x c2) F2(x).

Ako je dg(F2(x)) > 0, nastavljamo postupak. U n-tom koraku postupak se zavrava,

jer je kolinik polinom 0-tog stepena:
F2(x) =(x c3) F3(x), gde je dg(F3(x)) n 3, odnosno:
F(x) = (x c1)(x c2)(x c3)F3(x).

------------------------F(x) =(x c1)(x c2)(x c3) ... (x cn) Fn(x), gde je dg(Fn(x)) n n = 0.

Prikazani postupak nazivamo razlaganje polinoma na proizvod linearnih inilaca.

Poslednji kolinik postupka je polinom nultog stepena koji je jednak vodeem koeficijentu
datog polinoma:
F(x) = an (x c1)(x c2)(x c3) ... (x cn).

Koreni polinoma n-tog stepena nisu nuno meusobno razliiti brojevi: c1, c2, c3, ...
, cn. Mogue je, na primer da je c1 = c2. U tom sluaju za broj c1 kaemo da je dvostruki
koren polinoma F(x). U optem sluaju svaki koren ima neku viestrukost
Neka su 1, 2, 3 , ... , m razliiti koreni polinoma F(x) (m n). Neka je
viestrukost korena i broj ki, (i = 1, 2, ... , m), gde u sluaju jednostrukog korena r
imamo kr = 1, za dvostruki koren s je ks = 2, i tako dalje. Naravno broj korena i sa svim
viestrukostima je ukupno samo n, tojest: k1 + k2 + ... + km = n. Posle svega navedenog
potpunu faktorizaciju polinoma moemo obaviti na sledei nain:
F(x) = an ( x 1 ) 1 ( x 2 ) 2 ....( x m ) m = an (x j )
k

kj

gde je

j =1

k
i =1

=n.

Primeri 1.3.1.: a) Razlaganje polinoma F(x) = 24 + 10 x 15 x2 + x4 je sledee:

24 + 10 x 15 x2 + x4 = (x + 4)(x + 1)(x 2)(x 3).

Svi koreni polinoma su realni i jednostruki. U optem sluaju koreni pripadaju
skupu kompleksnih brojeva.
________________________________________________________________________________________
9

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

b) Koreni polinoma G(x) = 1 + x3 su isto tako jednostruki:

1
1
3
3
x i
.
1 + x3 = (x + 1) x + i

2

2
2
2

U ovom sluaju dva korena su kompleksni brojevi i jedan je realan broj.

c) U razlaganju sledeeg polinoma uoavamo, da od pet korena su samo dva razliita: jedan
je dvostruki a drugi je trostruki realan koren.
x5 + 3 x4 6 x3 10 x2 + 21 x 9 = (x + 3) 2 (x 1) 3 .

Viestruki koreni su u tesnoj vezi sa izvodnim polinomom datog polinoma.

Izuavanje izvoda nije predmet ovog kursa, zato zbog potrebe daljeg rada dajemo samo
jednu neophodnu definiciju iz te oblasti:
Definicija 1.3.3.: Izvod polinoma
F(x) = ao + a1 x + a2 x2 + ... + an1 xn1 + an xn

je polinom
F '(x) = a1 + a2 x + ... + (n-1) an1 xn2 + n an xn1.

Izvod zbira, razlike, proizvoda, kolinika i stepena polinoma samo navodimo. Te

osobine italac e da upozna u okviru kursa Matematika Analiza:
a) (F(x) G(x)) ' = (F '(x) G '(x))
b) (F(x) G(x)) ' = F '(x) G (x) + F'(x) G '(x)
c) ((F(x))n)' = n (F(x))n1 F ' (x).
Teorema 1.3.5.: Ako je broj c k-tostruki koren polinoma F(x), tada je isti broj c
k1-nostruki koren izvodnog polinoma F'(x) ( k > 1).
Dokaz: Dokazujemo samo prvi deo teoreme. Ako polinom n-tog stepena F(x) ima
broj c za k-tostruki koren (k > 1), tada je mogue slede razlaganje polinoma:
F(x) = (x c)k Q(x),
gde je polinom Q(x) stepena nk. Pronaimo izvod tog razlaganja!
F '(x) = k (x c)k1 Q(x) +(x c)k Q '(x) , ili:
F '(x) = (x c)k1( k Q(x) +(x c) Q '(x) ) = (x c)k1 Q1(x),
________________________________________________________________________________________
10

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

gde je stepen polinoma Q1 (x) = k Q(x) +(x c) Q '(x) nije vei od nk. Iz ovog razlaganja je
oevidno, da je broj c k1-nostruki koren polinoma F'(x).
Ako predpostavimo, da koeficijenti polinoma pripadaju nekom skupu brojeva koji je
ui od skupa kompleksnih brojeva, naprimer pripadaju skupu R, tada se gubi garancija
osnovnog stava algebre o postojanju korena u okviru skupa kojem pripadaju i koeficijenti
polinoma, jer osnovni stav garantuje samo postojanje korena u okviru skupa C.
Teorema 1.3.6.: Neka je polinom F(x) = ao + a1 x + a2 x2 + ... + an1 xn1 + an xn sa
realnim koeficijentima. Ako je kompleksan broj = c + id k-tostruki koren tog polinoma
F(x), tada je i konjugovani kompleksan broj =c id k-tostruki koren tog polinoma.
Dokaz: Za dokaz primenimo teoreme o kompleksnim brojevima koje dokazujemo u
okviru poglavlja o kompleksnim brojevima:

a) Konjugovani zbir kompleksnih brojeva je jednak zbiru konjugovanih

kompleksnih brojeva,
b) Konjugovani proizvod dva kompleksna broja je jednak proizvodu komnjugovani
kompleksnih brojeva,
c) Konjugovani stepen kompleksnog broja je jednak stepenu konjugovanog
komplesnog broja,
d) Konjugovani kompleksan broj kompleksnog broja koji ima samo realan deo
razliit od nule je jednak samom kompleksnom broju.
F() = 0 F ( ) = 0 a 0 + a1 + a 2 2 + ... + a n 1 n 1 + a n n =0

a0 + a1 + a2 2 + ... + an1 n1 + an n = 0
ao + a1 + a2 2 + ... + an1

n1

+ an n = 0 F( ) .

Tvrenje o viestrukosti korena sledi iz teoreme 1.3.5.

Zakljuak: Kompleksni koreni polinoma sa realnim koeficijentima se uvek javljaju
u parovima konjugovanih kompleksnih brojeva. To znai, da polinom parnog stepena moe
da ima sve kompleksne koerene, dok polinom neparnog stepena uvek ima najmanje jedan
realan koren.
Neka su konjugovano kompleksni koreni polinoma =c + id i =c id. U
razlaganju polinoma pojavljuju se sledei inioci: (x ) i (x ). Njihov proizvod je:
(x )(x ) = x2 ( + ) x + = x2 + p x + q,

________________________________________________________________________________________
11

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

gde smo stavili p= ( + ) = 2c, i q = =c 2 + d2 (znai p i q su realni brojevi!).

Prilikom razlaganja polinoma na inioce ovaj faktor smatramo nesvodljivim na polju realnih
brojeva. Zato polinom x3 +1 na polju realnih brojeva rastavljamo na sledei nain: x3 +1 =
= (x + 1)(x2 + x + 1).
Normalizovani oblik polinoma F(x) = an (x c1)(x c2)(x c3) ... (x cn) dobijemo
na sledei nain:
a0 a1

a
a
x + 2 x 2 + ... + n1 x n 1 + x n .
+
an
an
an an

ao + a1 x + a2 x2 + ... + an1 xn1 + an xn = an

Uporedimo li polinom sa prvobitnim razlaganjem moemo izvesti vrlo vane

zakljuke:

a0 a1
a
a
+
x + 2 x 2 + ... + n 1 x n1 + x n = (x c1)(x c2)(x c3) ... (x cn)
an an
an
an

Izjednaimo koeficijente polinoma sa leve i sa desne strane znaka jednakosti:

c1 + c2 + c3 + ... + cn =

a n 1
,
an

c1 c2 + c1 c3 +...+ c1 cn + c2 c3 + ... + cn1 cn =

c1 c2 c3 + c1 c2 c4 + ... + cn2 cn1 cn =

a n2
,
an

a n 3
,
an

-----------------

c1 c2 c3 ... cn1 cn = ( 1)n

a0
.
an

Dobijene veze izmeu korena i koeficijenata polinoma su takozvane Vite-ove

formule (Vijetove-formule).
Za polinom drugog stepena F(x) = ao + a1 x + a2 x2 iji su koreni c1 i c2 imamo:

c1 + c2 =

a
a1
, c1 c2 = 0 .
a2
a2

Za polinom treeg stepena F(x) = ao + a1 x + a2 x2 + a3 x3 sa korenima c1 , c2 i c3 imamo:

c1 + c2 + c3 =

a2
,
a3

c1 c2 + c1 c3 + c2 c3 =

a1
,
a3

c1 c2 c3 =

a0
.
a3

Polinomi sa racionalnim koeficijentima imaju dodatna ogranienja. Ako polinom

ima realne korene, to jo ne znai, da su to racionalni brojevi. Kada ima polinom sa
racionalnim koeficijentima racionalne korene? Ili: kada ima polinom sa celim
koeficijentima korene iz skupa celih brojeva? Na ova pitanja delimine odgovore dobijamo
iz Vijetovih formula.
________________________________________________________________________________________
12

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

Ograniimo se na polinome sa celim koeficijentima, jer zakljuke vrlo lako moemo

preneti na polinome sa racionalnim koeficijentima.
Neka je polinom F(x) = ao + a1 x + a2 x2 + ... + an1 xn1 + an xn sa celim
koeficijentima. Poslednja Vijetove formula glasi:

c1 c2 c3 ... cn1 cn = ( 1)n

a0
, gde su c1, c2, c3 , ... , cn koreni polinoma.
an

Neka je c1 racionalan broj, tojest c1 =

p
, gde su p,q Z uzajamno prosti brojevi, i
q
2

p
p
p
pq0. Pomnoimo jednakost a 0 + a1 + a 2 + ... + a n 1
q
q
q

a 0 q n 1 + a1 pq n 2 + a 2 p 2 q n 3 + ... + a n 1 p n 1 + a n

n 1

p
n-1
+ a n = 0 prvo sa q :
q

pn
=0,
q

Ovu jednakost emo pomnoiti sa recipronim brojem korena c1, a to je broj

a0

q
:
p

qn
+ a1 q n 1 + a 2 pq n 2 + ... + a n 1 p n 2 q + a n p n 1 = 0 .
p

U ovim jednakostima su koeficijenti celi brojevi u svim lanocima sem u a n

odnosno u a 0

pn
,
q

qn
. Poto su p i q uzajamno prosti a desna strana je 0, zato mora da bude
p

pa0 i qan , tojest mora biti broj p inilac koeficijenta a0 a broj q inilac koeficijenta an.
Ukoliko od navedenih brojeva nijedan nije koren polinoma, tada polinom nema racionalne
korene.
Primer 1.3.2.: a) Odrediti koeficijente k i n u polinomu P(x) = x4 6 x3 + kx + m,
tako da realan koren koji je razliit od nule ima najveu moguu viestrukost.
Obeleimo taj koren sa . To znai sledee:

4 6 3 + k + m= 0.
Ako je dvostruki koren, tada je to jednostruki koren izvodnog polinoma, koji je
dat u sledeem obliku: P '(x) = 4x3 18 x2 + k . Iz toga sledi:
4 3 18 2 + k = 0.
Ako je koren trostruki koren datog polinoma, tada je to jednostruki koren drugog
izvoda: P''(x) = 12x2 36 x :
12 2 36 = 0.

________________________________________________________________________________________
13

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

Iz ove jednaine (zbog uslova 0) sledi jedino mogue reenje: = 3. Vratimo li

ovo reenje u prethodne dve jednaine dobijamo: k = 54 i m= 81. Odavde lako dobijamo
sledeu faktorizaciju polinoma:
P(x) = x4 6 x3 + 54x 81 = (x + 3)(x 3)3.
b) Reiti jednainu 36x3 12 x2 5x + 1 = 0 ako je poznato, da je zbir dva korena
jednak treem korenu: c1 + c2 = c3.
Koristimo li Vijetove formule dobijamo: c1 + c2 + c3 =

12 1
= . Ako uvrstimo
36 3

uslov zadatka u tu formulu moemo izraunati vrednost jednog korena:

1
3

1
6

(c1 + c2)+ c3 = c3 + c3 = 2c3 = c3 = .

Preostala dva korena se lako odreuju: c1 =

1
1
i c2 = .
2
3

c) Proizvod korena polinoma Q(x) = 3 + 4 x + 5 x2 + 6 x3 + 8 x4 po etvrtoj Vijetovoj

formuli je: c1 c2 c3 c4 =
3
4

1
8

3
1
3
1
. Skup moguih racionalnih korena je: {1, 3, , , ,
8
2
2
4

3
8

, , }. Istina je, da je potrebno izvriti do 16 pokuaja sa tim brojevima dok

zakljuimo: ovaj polinom nema racionalnih korena.
Zadaci 1.3.: a) Pronai racionalne korene polinoma F(x) = x4 2 x3 8x2 + 13x 24
.
b) Rastaviti na inioce nad poljem realnih brojeva polinom G(x) = x4 x3 3x2 + 2x + 2.
c) Ima li viestruke korene polinom H(x) = x6 6 x4 4 x3 + 9 x2 + 12x + 4. Odredimo
korene polinoma i napiimo ga u obliku proizvoda.
d) Za koju vrednost parametra ima polinom viestruke korene?
M(x) = x3 8x2 + (13 ) x (6 + 2 )
e) Imaju li dati polinomi zajednike korene?
A(x) = 2 x3 3x2 x + 2 s B(x) = x4 2x2 3x + 4 .
f) Za koju vrednost parametra imaju zajednike korene sledei polinomi?
F(x) = x3 x + 2 s G(x) = x2 + x + 2 .

________________________________________________________________________________________
14

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

1.4. Racionalne razlomljene funkcije

Rastavljanje polinoma na proste inioce je veoma vaan postupak u toku ispitivanja

funkcija u okviru matematike analize. Analiza naziva polinome esto racionalnim celim
funkcijama. Racionalne razlomljene funkcije su oblika:

F(x) =

a0 + a1 x + a 2 x 2 + ... + a n x n P ( x)
=
.
b0 + b1 x + b2 x 2 + ... + bm x m S ( x)

Ako su brojioc i imenioc uzajamno prosti polinomi, tada se racionalna razlomljena

funkcija ne moe skratiti. Racionalna razlomljena funkcija je pravi racionalni izraz kada
je stepen imenioca vii od stepena brojioca tj dg(P(x)) < dg(S(x)), u obrnutom sluaju
razlomak je nepravi razcionalni izraz. Svaka racionalna razlomljena funkcija se moe
svesti na zbir jednog polinoma i jednog pravog racionalnog izraza koji se ne moe skratiti.
To izrie sledea teorema.
Teorema 1.4.1.: Svaka racionalna razlomljena funkcija se moe izraziti u obliku
zbira jednog polinoma i jednog pravog racionalnog izraza koji se ne moe skratiti.
Dokaz: Ako je kod racionalnog razlomljenog izraza F(x) dg(P(x)) > dg(S(x))
podelimo P(x) sa S(x).
P(x) = S(x) Q(x) + R(x), ahol dg(R(x)) < dg(S(x))
Odavde sledi

P ( x)
R( x)
= Q ( x) +
.
S ( x)
S ( x)

Definicija 1.4.1.: Pravi razlomljeni izraz

P ( x)
je elementari razlomljeni izraz, samo
S ( x)

ako je S(x) = H k(x), gde je H(x) nesvodljiv polinom i dg(P(x)) < dg(H(x)).
Iz definicije proizilazi, da su elementarni racionalni izrazi sledei razlomci:

(x c )

(x

Bx + C
2

+ px + q

gde su A,B,C, c, p, q R , p24q<0, k, m N.

Primeri elementarnih razlomaka:

3
,
x+5

(x 3)

3x + 2
,
x + x +1
2

(x

x +1
2

x +1

Bez dokaza formuliemo jedan osnovni stav u vezi razlaganja racionalnih izraza na
zbir elementarnih racionalnih izraza:
________________________________________________________________________________________
15

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

Teorema 1.4.2.: Svaki pravi racionalni izraz koji se ne moe dalje skraivati
mogue je jednoznano razloiti na zbir elementarnih racionalnih izraza.
Naziv postupka je razlaganje na parcijalne razlomke.
Pretpostavimo da je polinom S(x) normalizovan i da je rastavljen na nesvodljive
inioce. Neka je broj c k-tostruki koren. To prouztokuje pojavu k sabiraka:

A1
(x c ) ,

A2

(x c )

, ... ,

Ak

(x c )k

Ako par konjugovano-kompleksnih korena ima viestrukost m, tada oni stvaraju

nesvodljivi inilac oblika (x2+px+q)m (naravno: p24q<0), a meu parcijalnim razlomcima
se pojavljuju sledei sabirci:

B2 x + C 2
B1 x + C1
, 2
x + px + q
x + px + q

) (

, ... ,

(x

Bm x + C m
2

+ px + q

Primer 1.4.1.: Neka je dat racionalni izraz:

F(x) =

P ( x) x 6 + x 5 10 x 3 + 6 x 2 + 3x + 5
=
.
S ( x)
x 5 2 x 3 + 2 x 2 3x + 2

Nakon deobe brojioca sa imeniocem dobija se izraz:

P( x)
R ( x)
2 x 4 10 x 3 + 7 x 2 + 4 x + 3
Q
x
x
=
(
)
+
=
+
1
+
F(x) =
.
S( x)
S( x)
x 5 2 x 3 + 2 x 2 3x + 2
Rastavimo li imenilac na inioce, dobijamo: S(x) = (x + 2)(x 1)2 (x2 + 1), tojest
broj x = 2 je jednostruki realan koren, x = 1 je dvostruki realan koren, dok trei inilac
potie od konjugovano-kompleksnih korena x = i i x = i. Razmatramo samo razlomljeni
deo racionalnog izraza F(x).

A
B
C
Dx + E
R( x ) 2 x 4 10 x 3 + 7 x 2 + 4 x + 3
=
+
+
+ 2
=
.
2
2
2
x + 2 x 1 ( x 1)
S ( x)
( x + 2)( x 1) ( x + 1)
x +1
Odavde sledi:

R ( x) = A( x 1) 2 ( x 2 + 1) + B( x + 2)( x 1)( x 2 + 1) +
+ C ( x + 2)( x 2 + 1) + ( Dx + E )( x + 2)( x + 1) 2

________________________________________________________________________________________
16

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

Uvrstimo li u ovoj jednakosti x = 1, dobijamo 6C = 6, to znai da je C = 1. Isto

tako uvrstimo x = 2, tada dobijamo 45A=135, to znai da je A = 3. Ako stavimo da je x =
0 zatim da je x = 1 (imajui u vidu da brojevi A i C ve su izraunati) dolazimo de sledee
dve jednaine: 2B +2E = 2 i 4B 4D + 4E = 8. Odavde je D = 1. Na kraju stavljajui
x = 2 dolazimo do jednaine 20B +4E = 52. Preostali brojevi su B = 2 i E = 3.
Potpuno rastavljanje izraza F(x) je sledee:
F(x) = x + 1 +

2
x3
3
1
+
+
+ 2
.
2
x + 2 x 1 ( x 1)
x +1

Zadaci 1.4.:
Rastaviti na parcijalne razlomke sledee racionalne izraze:
a)

x3
,
x5 x 4 + 2x3 2x 2 + x 1

b)

x5 x4 + x3 x2 + x 1
.
x2 + 1 x2 + 2 x2 + 3

)(

)(

c) Dokazati, da je polinom P( x) = x ( x n 1 n a n 1 ) + a n (n 1) deljiv polinomom

(x a)2 pri bilo kojoj vrednosti konstante a..
d) Dokazati da je polinom P2 n = ( x 2 + x 1) 2 n + ( x 2 x + 1) 2 n 2 deljiv polinomom

Q( x) = x 2 x .
e) Odrediti koeficijente polinoma P ( x ) = x 5 5 x 4 + 3x 3 + mx 2 6 x + n tako, da
zajedniki koren polinoma S ( x ) = x 3 2 x 2 2 x 3 i T ( x ) = x 4 6 x 3 + 10 x 2 6 x + 9
bude dvostruki koren polinoma P ( x ) ( m, n R).
f) Neka je dvostruki koren jednaine x 5 + ax 3 + b = 0 . Koje uslove zadovoljavaju
keficijenti a i b i koren ?

Ispitni zadaci 1.
1. (28.09.1998.)

U polinomu P ( x ) = x 5 5 x 4 + 3x 3 + mx 2 6 x + n odrediti parametre m i n tako da

zajednika nula polinoma S ( x ) = x 3 2 x 2 2 x 3 i T ( x ) = x 4 6 x 3 + 10 x 2 6 x + 9 bude
dvostruka nula polinoma P ( x ) , (m, n ) .
________________________________________________________________________________________
17

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

Reenje:

Euklidovim algoritmom (traenjem najveeg zajednikog delioca) ili traenjem

racionalnih korena ova zadnja dva polinoma moe se konstatovati, da je im zajedniki
koren broj: x = 3. Zamenimo to u polinom P(x) zatim u polinom P' (x), pri emu polinom
koristimo izvod P ' ( x) = 5 x 4 20 x 3 + 9 x 2 + 2mx 6 , tada dobijamo jednaine:
9m + n = 99, 6m 60 = 0. Reenja su: m=10, n=9
Drugi nain izbegava korienje izvoda. Podelimo polinom P(x) sa binomom (x 3)
i izjednaimo ostatak sa 0 (to je prva jednaina). Podelimo sada kolinik iz prethodnog
koraka sa binomom (x 3), i izjednaimo sa 0 i ovaj ostatak (druga jednaina). Ova dva
naina reavanja problema su ekvivalentna.

2. (26.01.2001.)

(i) Sastaviti normalizovan polinom sa realnim koeficijentima etvrtog stepena P(x),

iji su koreni x1=2, x2 = 3, x3 = 2+3i. (Da li su ovde navedeni svi koreni tog polinoma?)
(ii) Rastaviti na elementarne parcijalne razlomke racionalnu razlomljenu funkciju
Q(x)/P(x), gde je Q(x) = 8x3 46x2 + 125x 157. (Ispit 21.01.2001.)
Reenje:

(i)

Pored datih korena mora biti i broj x4 = 2 3i koren tog polinoma.

Polinom je P(x) = (x 2)(x 3)(x2 4x + 13) = x4 9x3 + 39x2 89x + 78.

(ii)

Q( x)
8 x 3 46 x 2 + 125 x 157
= 4
=
P ( x ) x 9 x 3 + 39 x 2 89 x + 78
=

A
B
Cx + D
8 x 3 46 x 2 + 125 x 157
=
+
+ 2
.
2
( x 2)( x 3)( x 4 x + 13) x 2 x 3 x 4 x + 13

Odavde sledi: A=3, B=2, C=3 i D=2.

3. (11.04.2002.)

Rastaviti na proizvod nesvodljivih inilaca na polju realnih brojeva polinom:

P( x) = x 5 2 x 4 4 x 3 + 4 x 2 5 x + 6 .
________________________________________________________________________________________
18

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

Reenje:

Na osnovu poznavanja injenice da racionalni koreni moraju biti inioci slobodnog

lana, zato racionalne korene traimo medju brojevima 1, 2, 3, 6.
Upotrebom Hornerove eme uoavamo da su racionalni koreni: +1, 2 i +3,
pa realna faktorizacija je sledea: P(x) = (x 1)(x + 2)(x 3)(x2 + 1).

4. (2002.04.11.)

Dat je polinom P4 ( x) = x 4 + ax 3 + bx 2 + cx + 2 .
(i) Odrediti koeficijente a, b i c tako da polinom bude deljiv sa (x + 1) i sa (x 1),
dok prilikom deljenja sa (x 2) daje ostatak 18.
(ii) Rastaviti dobijeni polinom na faktore nad R.
Reenje:

Iz deljivosti sa (x + 1) sledi P4(1) = (1)4 + a (1)3 + b (1)2 + c (1) + 2 = 0.

To daje prvu jednainu: a + b c + 3 = 0.
Na isti nain, iz deljivosti sa (x 1) sledi P4(1) = 0, tojest a + b + c + 3 = 0.
Trea jednaina se dobija na osnovu Bezuovog stava: P4(2) = 18, tojest
8 a + 4 b + 2 c + 18 = 18.
Reenja ovog sistema jednaina su: a = 2, b = 3, c = 2:
P4 ( x) = x 4 + ax 3 + bx 2 + cx + 2 = P4 ( x ) = x 4 + 2 x 3 3x 2 + 2 x + 2 .
Deobom polinoma sa (x + 1), zatim sa (x 1) imamo:
P4 ( x ) = ( x 1)( x + 1)( x 2 + 2 x 2) .
Preostala dva korena tog polinoma su x 3 =
4

2 12
= 1 3 .
2

Potpuna faktorizacija polinoma je: P4 ( x ) = ( x 1)( x + 1)( x + 1 3 )( x + 1 + 3 ) .

5. (11.04.2002.)

Racionalnu razlomljenu funkciju razloiti na parcijalne sabirke:

x
f ( x) = 4
x 2x 2 + 1

________________________________________________________________________________________
19

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

Reenje:

Poto je x4 2x + 1 = (x2 1)2 = (x 1)2 (x + 1)2, sledi razlaganje:

x
A
B
C
D
=
+
+
+
.
2
2
x 2 x + 1 x 1 ( x 1)
x + 1 ( x + 1) 2
4

Nakon mnoenja sa zajednikim imeniocem x4 2x + 1 imamo:

x = A (x 1) (x + 1)2 + B (x + 1)2 + C (x 1)2 (x + 1) + D (x 1)2.

1
1
, dok za x = 1 dobijamo D = .
4
4
Zamenom jo bilo koje dve vrednosti za x (naprimer za x = 0 i x = 2) dobijamo dve
1
1
1
5
jednaine sa nepoznatima A i C: A C = , 3 A + C =
A= , C = .
2
6
12
12

Nije teko uoiti, da za x = 1 dobijamo B =

Konano razlaganje je:

1 1
3
5
3
x
=
+

+
2
2
x 2 x + 1 12 x 1 ( x 1)
x + 1 ( x + 1) 2
4

________________________________________________________________________________________
20