VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

MENADZMENT U SAOBRAAJU
NI

SEMINARSKI RAD

Predmet:

Korporativna bezbednost

Tema:

Korupcija u savremenom drustvu

Mentor:

Student:
Stiki Nenad

Br. Indeksa: 166/13,

NI, 2014. godine.

KORUPCIJA

Korupcija se moe definisati na nekoliko razliitih naina.

Najobuhvatniju definiciju korupcije je ponudio Vito Tanci. Prema
njemu, korupcija postoji ukoliko doe do namernog naruavanja
principa nepristrasnosti pri donoenju odluka u cilju prisvajanja
neke pogodnosti. Princip nepristrasnosti zahteva da, pri donoenju
odluka, lini ili bilo koji drugi odnosi izmeu uesnika u razmeni
nemaju nikakav uticaj. Ovaj princip je deo funkcionisanja
savrenog trita, koje je, prema samoj definiciji,
depersonalizovano.
Na osnovu Tancijeve definicije, moe se zakljuiti da postoje dva
potrebna uslova da naruavanje nepristrasnosti bude okarakterisano
kao korupcija. Prvo, potrebno je da postoji namera. Sluajno
naruavanje nepristrasnosti usled, na primer, nesavrene
informisanosti, ne predstavlja korupciju. Drugo, potrebno je da se
kao posledica navedene nepristrasnosti javlja prisvajanje neke
pogodnosti, odnosno sticanje line koristi. Naruavanje
nepristrasnosti usled, na primer, boje koe uesnika u transakciji,
predstavlja rasizam, ali ne i korupciju.
Prisvajanje pogodnosti, odnosno sticanje line koristi za onoga koji
donosi pristrasne odluke, moe da uzima razliite oblike.
Uobiajeno je da se pod korupcijom podrazumeva prisvajanje
novca (ovaj oblik korupcije se najee naziva podmiivanjem), ali
lina korist moe da podrazumeva i skupe pokolone ili injenje
protivusluge.
Prisvajanje pogodnosti, odnosno sticanje line koristi, moe da se
odvija simultano sa donoenjem pristrasne odluke, ali ta dva ina
mogu da budu vremenski razdvojena. Naime, donoenje pristrasne
odluke korumpiranog stvara neformalnu, ali veoma vrstu obavezu

koruptora da vrati tu uslugu, odnosno da prui protivuslugu i ta

obaveza ne zastareva u vremenu, tako da je sticanje line
pogodnosti korumpiranog pomereno u budunost.
Ukoliko je protivusluga dobro plaeno radno mesto za sina, a sin je
tek krenuo na fakultet, izvesno je da e postojati vremenska razlika
izmeu dva ina.
tavie, pri sklapanju sporazuma o korupciji, protivusluga esto
nije ni specifikovana, ve se samo stvara obaveza koruptora da u
budunosti stvori linu korist za korumpiranog.
Korisna je i Kolemanova teorija drutvenog kapitala pojedinca,
gde taj kapital predstavlja sumu potraivanja pojedinca na osnovu
ve uinjenih usluga, odnosno na osnovu ve uinjenog krenja
nepristrasnosti u donoenju odluka. Na primer, dravni slubenik u
odeljenju za izdavanje dozvola za uvoz, izdajui dozvole na
pristrasan nain, ne mora odmah da trai protivuslugu od onih
kojima je pristrasno izdao dozvole, ali se takva pritivusluga
podrazumeva u budunosti. Svaka pristrasno izdata dozvola
predstavlja investiciju u drutveni kapital dravnog slubenika, tj.
uveanje njegovih potraivanja od drugih projedinaca. to je vei
drutveni kapital pojedinca, vea je i njegova oekivana korisnost
u budunosti.
Pri tome, treba razgraniiti bruto i neto drutveni kapital pojedinca.
Neto drutveni kapital pojedinca (koji nikako ne treba meati sa
kapitalom u drutvenoj svojini) predstavlja sumu protivusluga koje
taj pojedinac oekuje, umanjenu za sumu protivusluga koje on
treba da prui u budunosti.
U najveem broju sluajeva, vremensko razgranienje izmeu
pristrasne odluke korumpiranog i protivusluge koruptora je takvo
da protivusluga koruptora kasni. To bi se moglo nazvati odloenim
plaanjem u sluaju korupcije.

Meutim, u nekim sluajevima radi se u plaanju unapred. Na

primer, u nekim azijskim zemljama poslanici ili dravni slubenici
dobijaju koverte sa novcem unapred, prilikom njihovog stupanja
na dunost, bez specifikacije ta treba da urade, odnosno koje se
pristrasne odluke oekuju od njih. Tek naknadno e se ispostaviti
zahtev za uslugom, odnosno pristrasnom odlukom.
Navedena definicija korupcije predstavlja solidan analitiki okvir
za istraivanje ovog fenomena. Meutim, primena navedene
definicije kao kriterijuma za ocenu posmatrane delatnosti, tj.
presuivanje da li se radi o korupciji ili ne, vezana je za odreene
probleme.
Naime, radi se o tome da je prilino teko operativno definisati
pristrasnost pri donoenju odluka, odnosno krenje naela
nepristrasnosti. To se najlake moe utvrditi ukoliko je dolo do
krenja nekog formalnog pravila. Meutim, u mnogim
sluajevima, ne postoje formalna pravila i donoenje odluke je
diskreciono pravo dravnog slubenika. Ukoliko dravni slubenik
koji izdaje dozvole za uvoz ima diskreciono pravo da izabere kome
e da izda takvu dozvolu, imajui u vidu koristi za nacionalnu
privredu u celini, ili ouvanje javnog interesa, veoma je teko
ustanoviti da li je pravilo prekreno, naroito da li je ono namerno
prekreno, budui da ne postoji striktno, formalno pravilo.
Pored toga, vremensko razdvajanje pruanja usluge korumpiranog
od pruanja protivusluge koruptora, stvara analitike probleme
ustanovljavanja postojanja line koristi korumpiranog. Ukoliko
protivusluga nije specifikovana (ta je protivusluga i kada e da se
prui), tj. ukoliko korumpirani ulae u svoj drutveni kapital,
veoma je teko identifikovati drugi potreban uslov za korupciju, a
to je prisvajanje line koristi. Tu se javlja i problem definisanja
line koristi. U najveem broju sluajeva radi se o pojedincu,
odnosno njegovoj porodici.

Meutim, u nekim sluajevima, radi se o pruanju protivusluge

organizaciji u kojoj je korupmirani lan, na primer, politikoj
partiji. Na taj nain se uveava broj igraa u lancu, to dodatno
oteava identifikaciju line koristi.
Pored navedene Tancijeve definicije, u poslednje vreme se veoma
esto upotrebljava definicija Svetske banke, da korupcija
predstavlja zloupotrebu javnih ovlaenja radi sticanja privatne
koristi. Ova definicija izvor korupcije sagledava u javnim
ovlaenjima, tako da korupciju neminovno vezuje za dravu,
njene poslove, dravnu intervenciju na tritu i postojanje javnog
sektora.
Drugim reima, primena ove definicije iskljuuje mogunost
korupcije u privatnom sektoru, ve se usredsreuje iskljuivo na
korupciju u javnom sektoru. Ovakva definicija se poklapa sa
stavom amerikog nobelovca Bekera da ukoliko ukinemo dravu,
nee biti ni korupcije.
Naelno posmatrano, Tancijeva definicija korupcije je superiorna.
Prvo, u definciji Svetske banke nedostaju neki kriterijumi koji nam
omoguavaju analizu mehanizama korupcije. Drugo, Tancijevoj
definiciji treba dati prednost, budui da omoguava istraivanje
korupcije i u privatnom sektoru, dok se definicija Svetske banke
zadrava iskljuivo na dravi, odnosno javnom sektoru.
Mehanizmi ove dve vrste korupcije se donekle razlikuju. Iako je
Tancijeva definicija superiorna, definicija Svetske banke
omoguava usredsreivanje na korupciju unutar javnog sektora,
koja je, po svojim dimenzijama i posledicama, daleko znaajniji
fenomen. Veina savremenih istraivanja korupcije bavi se upravo
korupcijom u javnom sektoru, odnosno korupcijom pod okriljem
drave. Stoga je i istraivanje koje sledi posveeno korupciji u
javnom sektoru, koji je po svojoj rairenosti i posledicama daleko
znaajniji fenomen, kako u Srbiji, tako i u svetu. Dodatni razlog za
ovakav izbor je velika rairenost javnog sektora u Srbiji.

U taj sektor ne spadaju samo dravna uprava u uem smislu rei,

ve i javna preduzea, odnosno tzv. drutvena preduzea, koja jo
uvek ine dominantni deo srpske privrede. Shodno tome, u daljem
tekstu razmatrae se iskljuivo korupcija u javnom sektoru.
Nekoliko rei i o etikom aspektu definisanja korupcije. Za veoma
veliki broj ljudi korupcija predstavlja neto to je moralno
neprihvatljivo, odnosno zlo protiv kojeg se treba boriti zato to je u
suprotnosti sa osnovnim moralnim normama. Ipak, mogu se
pronai sluajevi u kojima je teko moralno osuditi onog koji je
posegao za korupcijom. Razmotriemo to na jednom primeru.
Tokom leta 2000. godine u jednom malom gradu u Srbiji, policija
je uhapsila mladog aktivistu Otpora.. Deda mladog aktiviste zna da
je veoma velika verovatnoa da e njegov unuk da dobije prilino
estoke batine u policiji. Stoga odlazi u kuu svog prvog komije,
lokalnog policajca kojeg poznaje ve 30 godina. Daje mu 100
maraka uz molbu da niko u policiji ne bije dete. Policajac prima
pare. Sutra unuk izlazi iz policije, na njemu nema modrica. Dakle,
nema sumnje da se radi o korupciji. Da li se, na moralnom planu,
moe osuditi ovakav postupak? Za razmatranja koja slede, ovo
pitanje, odnosno odgovor na njega, jednostavno nisu relevantni.
Analiza korupcije koja sledi vrednosno je neutralna. U tom smislu
i navedene definicije korupcije su vrednosno neutralne.
Cilj analize korupcije u Srbiji koja sledi je da spozna nivo, uzroke i
mehanizme korupcije, njene posledice, tj. efekte na blagostanje
drutva i na raspodelu tog blagostanja, a ne da se bavi moralnom
osudom korumpiranih i koruptora. Moralni sud autora ovog
projekta je da je korupcija, naelno posmatrano, zlo i ovaj sud nije
potrebno dokazivati. Takoe, lako emo se sloiti sa stavom da je
najbolje da policija ne hapsi i ne prebija mlade ljude zbog toga to
protestuju protiv reima, bilo kog reima, ne samo onog biveg.
Tada nee ni biti potrebe za korupcijom ove vrste, bila ona, u
navedenom sluaju, moralna ili ne.

Vrste korupcije:
Prema mehanizmima korupcije, odnosno njenim ekonomskim
posledicama, mogue je identifikovati nekoliko vrsta korupcije:
A)korupcija koja omoguava primenu zakona, tzv. Korupcija bez
krae;
B) korupcija koja omoguava odnosno krenje zakona, tzv.
korupcija uz krau;
C) korupcija koja dovodi do promene, odnosno stvaranje novog
zakona.
ODNOS NARODNE TRADICIJE PREMA KORUPCIJI
Po narodnom shvatanju, nije svaka nagrada mito i zato je u
obiajnom ivotu jasno definisana razlika izmeu asti, poklona,
darivanja, aavanja i mita.
Obiajne moralne norme definiu obrede i rituale i propisuju kada
je obavezno nekog darivati, odnosno odneti nekakav poklon. Ti su
obiaji vezani uglavnom za ivotni ciklus (krtenje, svadba,
mladenci), kao i kod nekog velikog i znaajnog dogaaja za
pojedinca ili njegovu porodicu, a koji je zahtevao veliki materijalni
izdatak (zidanje kue ili, kako se to u narodnoj tradici, zove:
odlazak na naselje). Darivanje u ovim prilikama u bilo kom obliku
ne smatra se mitom.

Mitom se ne smatra ni situacija u kojoj vam neko pomogne da

zavrite nekakav posao, a vi ga kasnije astite rukom ili nekim
sitnijim poklonom ili novcem. To se smatra au, odnosno
zahvalnou. Po obiajnoj normi, ovek je ak obavezan da na neki
materijalan nain izrazi svoju zahvalnost. U protivnom, sredina e
o njemu imati miljenje kao o nezahvalnoj linosti.
Ako, pak, vi nekom pre uinjene usluge ponudite ast u vidu ruka,
poklona ili novca, pa on to prihvati, a zatim vam zavri ono to ste
traili od njega, to se smatra mitom.
O osobi koja prima mito u narodnoj tradiciji vlada negativno
miljenje. Osuda narodnog mnjenja je mnogo tea prema onom ko
prima mito, nego prema onome ko ga daje. Vlada uverenje da
primalac mita ini to iz iste pohlepe, a ne iz neke ivotne potrebe,
pa je tim i osuda vea. Takoe se veruje da on koristi svoj poloaj,
vlast i mo da bi sebi prigrabio i ono to mu ne pripada, odnosno
to mu nije potrebno. Osuda je pogotovu velika u sluajevima kada
je osoba do odreenog poloaja dola neasnim sredstvima.
Smatra se da sam poloaj na kome se primalac mita nalazi
obezbeuje ve dovoljno privilegija i osigurava materijalnu
egzistenciju, i da ne mora uzimati mito. Izreka ,,podmazivati
masnu gusku odnosi se na ovakve sluajeve. Primanje mita po
narodnoj tradiciji je vrlo teak prekraj, koji srozava ne samo ugled
onoga ko ga prima, ve i porodice iji je lan. Nesreni sluajevi ili
bolest koji se mogu desiti svakom, ako se dogode onome za koga
se veruje da prima mito tumae se kao Boja kazna za uinjeno
nedelo. O njemu vlada negativno miljenje i posle njegove smrti.
O onome ko daje mito miljenja su podeljena i formiraju se od
sluaja do sluaja. Ukoliko je davaocu mita to jedini nain da rei
neki svoj legitiman zahtev, onda je stav tradicionalne sredine
neosuujui.

Narodna tradicija preutno odobrava i ima veliko razumevanje za

pojedinca koji podmiivanjem ubrzava dobijanje neke odluke ili
reenja, jer se zna da dravna administracija ili vlast, odnosno
dravni inovnici koji su predstavnici vlasti, uvek mogu pronai
izgovor zato reenje nije izdato. Ako se insistira na obavezi vlasti
da blagovremeno i bez ikakve nadoknade uradi ono to je njena
obaveza, vlast tj. inovnik mogu se naljutiti i nekom drugom
prilikom osvetiti. Izreka: ,,ne moe ut sa rogatim ukazuje na
nemo pojedinca i svemo drave ili vlasti.
Uz silu vlasti ide i ekonomski motiv. Kako je molilac obino sa
sela, a nadletva su u gradskim naseljima, to je moliocu jeftinije i
jednostavnije da podmiti inovnika, nego da vie puta dolazi u
grad za istu stvar.
Ovakva vrsta davanja i primanja mita je na ovom podruju prisutna
vekovima i nju je teko iskoreniti, jer je praktino postala
svakodnevna pojava. injenica da vlast nee primereno kazniti
onoga ko prima mito, a uvek postoji mogunost koja je u praksi
vrlo esto iskazana da mnogo gore bude kanjen onaj koji je dao
mito, izaziva u narodnoj tradiciji odreenu vrstu apatije i gubitak
elje da se stvarnost promeni, a uz uvenu konstataciju ili
opravdavajuu reenicu: ,,Svi tako rade! , za one koji ipak imaju
oseaj grie savesti.
Koliko god ovakva vrsta mita izgledala bezazlena ili bezopasna,
ona je stvaranjem opteprihvaenosti i neosuivanjem ili
jednostavno mirenjem sa sudbinom, u svojoj sutini opasna zbog
stvaranja klime da su neki oblici podmiivanja manje opasni od
drugih. Na taj nain se stvara navika da se svaki posao lake
zavrava ako se ,,stvar podmae.

Prihvatanjem naela da e sve biti lake ako se neko podmiti,

dolazi se do paradoksalne situacije da se menja i smisao obiajnih
normi. esto e se danas uti reenica: ,,zavri mi odreeni posao
ili stvar, pa u te astiti. Re astiti, upotrebljena u ovakvom
kontekstu, predstavlja eufemizam za mito i ima potpuno drugo
znaenje nego to je imala u izvornom obliku. Rei ast i astiti,
koje su uvek oznaavale vrlinu i bile sinonimi potenja, sada
postaju oznaka za kriminalnu radnju. Vremenom, i ukoliko se
nastavi njihova zloupotreba, stvorie se situacija u kojoj e
potomci govoriti jezikom predaka, ali e smisao njihovih rei biti u
suprotnosti sa prethodnim znaenjem. Izgubie se re mito, kao to
se izgubila i re dikrecija, ali e korupcija ostati.
Na prostorima bive SFRJ, u vreme njenog raspadanja i ratovanja
bila je veoma rairena pojava spasavanja ljudi iz ,,okupiranih
gradova i njihovo prebacivanje na ,,slobodne, odnosno bezbedne
teritorije. Ovo se nazivalo: izvlaenje, otkupljivanje, spaavanje,
ali je, ustvari, bilo klasino podmiivanje.
Podmiivani su oni koji su u odreenom trenutku imali vojnu ili
politiku vlast, a davaoci mita su bili najblii srodnici ili prijatelji
osobe koja se nalazila u okupiranom naselju. U veini ovakvih
sluajeva pojavljivala su se i trea lica, koja su posredovala izmeu
zainteresovanih lica. Uvoenje treeg lica, posrednika, poznato je
kod organizovanih sluajeva podmiivanja. Mito je u ovakvim
sluajevima bio novac, i to obino vrsta valuta, ili kupoprodajni
ugovori, kojim je davalac mita pismeno ,,prodavao svoju
imovinu primaocu mita.
Na srpskom nacionalnom prostoru ovakva vrsta podmiivanja je
poznata od ranije i javljala se u vreme svih ratova i okupacija.
(Narodni stihovi tipa: .Uze Marko tri tovara blaga, te on pusti bule
i robinje; Dade Marko tri tovara blaga, te povede sirotinju raju..)
Narodna tradicija u potpunosti podrava i uzimanje i davanje mita
u ovakvim sluajevima.

Sreom, ovakva vrsta podmiivanja javlja se samo u ratnim

uslovima. Kad rat prestane, nestaju i okolnosti koje su ovakvu
vrstu mita stvorile, pa nema ni potrebe za njim.
Tradicija najtee osuuje, ak do bacanja prokletstva, davanje
novca ili nekakve druge nagrade osobi od moi i uticaja da
davaocu omogui korist, a drugom licu nanese tetu. Ovakvih
sluajeva ima dosta u narodnim predanjima i obino se odnose na
lano svedoenje protiv nevinog lica iz linog koristoljublja. Sluaj
bi obino inicirala osoba od vlasti, koja je, podmiujui ili
ucenjujui nekog pojedinca, traila od njega podnoenje lane
prijave i lane iskaze ili svedoenje, kako bi isposlovala drakonsku
presudu nad onim do ije joj je imovine stalo. Malo je neobino da
monik podmiuje nemonog, ali mnogobrojni sluajevi odigrani
odmah posle 1945. godine, koji se i danas apatom izgovaraju,
svedoe o postojanju i ovakve vrste mita.
OSNOVNI UZROCI KORUPCIJE
U ekonomskom svetu, osnovni interesi svih privrednih subjekata,
tj. svih ljudi koji stupaju u ekonomske odnose, jesu identini
maksimizacija linog blagostanja. Dakle, sebini interes je ono to
je osnovni motiv ljudi koji stupaju u meusobne ekonomske
odnose. Osniva savremene ekonomske nauke Adam Smit je jo
pre vie od dva veka jasno izloio ovu koncepciju. Pekar nas ne
snabdeva hlebom koji mesi zbog brige da ne budemo gladni, ve
zbog profita koji stie prodajui hleb.
Svako od nas je spreman da uloi neto, odnosno bilo koji resurs
kojim raspolae (imovinu, novac, radno vreme, radni napor itd),
jedino u sluaju da od takve investicije dobije veu vrednost od
one koju je uloio. I svako od nas se trudi da maksimizuje razliku
izmeu vrednosti ulaganja i prinosa od tog ulaganja.

Niko ne moe da me plati onoliko malo koliko malo ja mogu da

radim, predstavlja specifian, mada po drutvo poguban, oblik
takve maksimizacije. Drugim reima, ljudi se u svim uslovima
ekonomski racionalno ponaaju.
Poseban oblik takve maksimizacije predstavlja tzv. traganje za
rentom (rent seeking behaviour). Renta predstavlja ukupan prihod
koji je vei od trokova vezanih za taj prihod. Ekonomski bi rekli
da je renta prinos koji je iznad oportunitetnih trokova ulaganja
odreenog resursa (marksistiki orijentisani ekonomisti bi rentu
nazvali ekstra profitom). Svako od nas eli da prisvoji, odnosno da
maksimizuje rentu. Da bi to uinili, spremni smo da uloimo nae
resurse, kako bi uticali na one odluke koje e nam omoguiti
prisvajanje rente. Neki oblici traganja za rentom svakako ne
spadaju u korupciju.
Postoje odreeni sluajevi korupcije koji se javljaju u situacijama u
kojima ne postoji renta, ali najznaajniji, najrasprostranjeniji i po
svojim posledicama najopasniji oblici korupcije vezani su za
situacije u kojima se stvara renta. Korupcija tada predstavlja
sredstvo za stvaranje, odnosno prisvajanje rente.

CENTRALIZOVANA
KORUPCIJA

DECENTRALIZOVANA

Suoen sa korupcijom, graanin ili preduzetnik pred sobom ima

predstavnika vlasti - dravnog inovnika, policajca, sudiju ili koga
drugog. I proklinje njihovu pohlepu i svoju lou sreu, ali obino
ne razmilja kakva je korupcija u pitanju: da li to oni samo
dopunjuju svoju zaradu uzimajui mito, igrajui ovu staru igru
samo za sebe, ili se radi o neem veem, uz uee viih ealona
dravne uprave i politike?

U zemljama zrele demokratije dominira ,,sitna administrativna

korupcija, gde pojedini dravni zvaninici sami rade za svoj raun,
ili gde, eventualno, manje grupe rade zajedniki, krijui se od
zakona, kolega i istranih organa. Tip korupcije je isti, bez obzira
da li se korupcijom bavi najnii dravni inovnik ili ministar. Bitno
je da se radi o situaciji gde se pojedinci stavljaju izvan zakona, u
sopstvenom interesu, i da drava nije naklonjena toj njihovoj
delatnosti. To je uobiajena, tzv. decentralizovana korupcija.
Meutim, u mnogim zemljama u tranziciji i u razvoju korupcija se
igra na znatno viem nivou. Moni pojedinci i grupe pokuavaju da
osvoje dravu, tj. da je stave pod svoju kontrolu i iskoriste za
sopstveno bogaenje. Nekada u tome uspeju delimino, a nekada u
celini.
Dva teorijski ista tipa korupcije su decentralizovana i
centralizovana. Kod decentralizovane korupcije drava je potena,
a korupcijom se bave dravni slubenici za svoj raun, strepei da
e biti uhvaeni i kanjeni.
Centralizovana korupcija predstavlja potpuno drugaiji tip
korupcije, kod koga se odbacuje pretpostavka o potenju drave i
onih koji je vode. Time se otvara potpuno nova perspektiva.
Dravni vrh postaje tada generator korupcije, a dravni aparat
predstavlja instrument bogaenja za pripadnike vladajueg kruga.
Zamislimo jednu pljakaku ekipu, iji je cilj osvajanje i odranje
vlasti i bogaenje. Na njenom elu je pojedinac sa najveim
sposobnostima, koji ugovara podelu plena sa drugim lanovima
ekipe.
On ne sme da im da premalo, jer e porasti verovatnoa dvorskog
udara, ali ni previe, kako ne bi nepotrebno smanjio svoj deo.
Njegov cilj je, dakle, da maksimizuje sopstveni prihod, ali i da
sauva lojalnost svojih saradnika kako ga ne bi zbacili ili izdali, i
to tako to e im obezbediti uee u ubranom mitu.

Ovo preputanje dela dobiti ima dve svrhe: da dri saradnike

zainteresovanima za zajedniku stvar, ali i da ih vezuje za vladara
pretnjom sankcija za korupciju ukoliko pokuaju da se osamostale.
Dodatni pogodan mehanizam za poveanje kohezije je
propisivanje niskih plata dravnih slubenika, jer su oni tada
prinueni da se upuste u korupciju kako bi mogli pristojno da ive,
to ih opet stavlja na milost i nemilost viim autoritetima.
Model centralizovane korupcije je, vidimo, politike prirode.
Politika sfera generie korupciju, njen obim i modalitete, a
korupcija je endogena u odnosu na politiki sistem.

BORBA PROTIV KORUPCIJE

Korupcija je odraz kvarenja moralnih vrednosti jednog drutva, to
su konstatovali jo Aristotel, Makijaveli i Monteskje. Sutina
korupcije nije u koliini novca koju prima korumpirani slubenik,
ve u moralnoj teti koja dravu i javnu vlast ine nesigurnom,
povodljivom, nedelotvornom i na kraju - nelegitimnom. Samim
tim, korupcija ugroava samu konstituciju drave, njen smisao i
sutinu, pa je moderno i demokratsko drutvo vidi kao tetnu
pojavu koju svim sredstvima treba spreavati, otkrivati i
iskorenjivati.
U institucionalnom smislu, tri osnovna pravca borbe protiv
korupcije su:
smanjenje uloge drave, odnosno suenje diskrecionih
ovlaenja, ime se reducira podruje njenog delovanja koje moe
biti zahvaeno korupcijom. Ovo smanjenje uloge drave moe biti
izvedeno bilo deregulacijom (liberalizacijom), bilo uvoenjem
automatskih pravila.

Deregulacija oznaava ukidanje regulacije nekog posla i

preputanje graanima i njihovim organizacijama prava da
slobodno odluuju o tom poslu, a dobar primer je skoranje
ukidanje dozvola i drugih administrativnih ogranienja u spoljnoj
trgovini i liberalizacija prometa, u smislu da svako moe da
slobodno uvozi i izvozi robu i usluge, naravno uz plaanje carine.
U dravnim poslovima kod kojih nije mogua deregulacija,
potrebno je ustanoviti, u to veoj meri, automatizam donoenja
odluka kroz propisivanje uslova koje je potrebno zadovoljiti
prilikom podnoenja zahteva, tako da ispunjavanje kriterijuma
bude osnov za donoenje odluke, a ne slobodna volja ili procena
dravnog slubenika.
polaganje rauna, znai obavezu dravnih organa i
slubenika da obavetavaju i izvetavaju o svome radu graane,
kao i pravo graana da preduzimaju akcije protiv onih zvaninika
ije ponaanje ne smatraju zadovoljavajuim. Najvanija garancija
za odgovornost dravnih zvaninika i vlade u celini predstavlja
pravo graana da smenjuju vlast na izborima, kanjavajui je za
loe ponaanje i zloupotrebe, pa i za korupciju generalno. Da bi
graani bili u stanju da ocene nain obavljanja dravnih funkcija,
nuno je obezbediti transparentnost, tj. javnost rada zvaninika
kroz, na primer, otvorenost sednica skuptina i vlada za medije,
obavezu redovnog podnoenja izvetaja o radu dravnih organa i
slino. Posebno vanu ulogu trebalo bi da ima skuptinski nadzor
nad radom izvrnih organa.
motivacioni sistem ljudi koji obavljaju dravne funkcije
predstavlja vaan element korupcije, jer se na njemu zasniva costbenefit kalkulacija pojedinca. Sa jedne strane, mogunost da se
primanjem mita obezbedi lep ivot svakako je jak podsticaj na
korupciju, ali se pogodnom politikom moe uticati na trokove
korupcije za pojedinca i destimulisati loe ponaanje. Primeri
takvih politika su: poveanja plata dravnih slubenika, redovno
napredovanje u karijeri, kombinacija vrstog nadzora i efikasnog

kanjavanja, razvijanje etikih normi i oseaja sluenja narodu,

lini primer efova i slino. Cilj ovih mera je da se kombinacija
,,mali rizik, velika dobit kod dravnog slubenika promeni u
,,veliki rizik, mala dobit. Poseban znaaj ima regulisanje konflikta
interesa. Poto u Srbiji ne postoji dobro razumevanje dubine ovog
problema, potrebna je detaljnija zakonska regulativa.
ZAKLJUAK:
Po nekima je u korenu problema siromatvo. Bez siromatva ne bi
bilo korupcije. Medjutim, ak i
ako je siromatvo osnovni uzrok, ono ne moze biti i jedini. Ako je
siromatvo uzrok korupcije,
onda je teko objasniti zato su bogate, imune zemlje
preplavljene skandalima, od kojih je veoma
mali broj vezan za one koji bi se mogli nazvati "siromanim" ili
"u oskudici". To bi, takodje,
sutinski izjednailo siromatvo sa nepotenjem, sto je shvatanje
koje su estoko napali brojni
kritiari koji vide ovu navodno potvrdjenu vezu kao neto to
gotovo bez razlike klevee
siromane. Takodje se ne moe rei da su oni koji manipuliu
bankarskim sistemom, proizvodei "zajmove koji se ne
oplodjuju" i sprovodei dogovore sa onima "iznutra" o
depozitima gradjana
koji nita ne sumnjaju, na to naterani zbog siromatva. Korupcija
je zato ma sa dve otrice
moe da se pojavi u bogatstvu i obilju, ali i u oskudici.
Tacno je da je pritisak na javne sluzbenike da zloupotrebe polozaj
veci ako zive blizu ili ispod linije siromatva. Ipak, dokazi su u
najboljem sluaju nejasni po pitanju da li samo poveanje plata u
javnom sektoru moze da smanji korupciju.

Temeljni pogled na konkretne podatke vezane za neku odredjenu

zemlju ne podrava stav da bi prosto poveanje plata postojeem
osoblju u agencijama zahvacenim korupcijom pomoglo. Pored
toga, vecina onih koji su umeani u veliku korupciju imaju mnogo
vise nego to e njima ili njihovim porodicama ikada biti
potrebno, a ipak nastavljaju sa zloupotrebama.
Ipak, ovo ne znai da poveanje plata u javnom sektoru nije
vazan inilac za smanjenje korupcije. Ali, on moze da bude
delotvoran samo kao deo obuhvatnog paketa reforme javne
uprave, gde su primerene plate i podsticaji uvedeni zajedno sa
regrutovanjem i napredovanjem zaposlenih u sluzbi na osnovu
postignutih rezultata, smjenjivanjem korumpiranog osoblja i
odgovarajuom obukom.
REZIME:
Korupcija podrazumeva nezakonito korienje drutvenog i
dravnog poloaja i moi radi sticanja sopstvene koristi.
Prevedeno: podmitljivost, potkupljivost. Mito je samo jedan vid
korupcije. Narod je vezuje pre svega za gotovinu", odnosno
ostvarivanje novane dobiti, dok se
reciprone obaveze
davanja" , VIP (veze i poznanstva) sistem poklona i ustupaka ee
shvata kao nezaobilazni deo tradicionalnog morala. Mentalitet
pojedinih naroda je takav da bi veina rekla ,,alal mu vera a da
im na kraj pameti ne padne da neto urade da takvo ponaanje
spree. Da bi se stvorila korupcija potrebno je da postoji namera da
se ona ostvari. Nije svako aavanje podmiivanje.
Podmiivanjem se ne smatra davanje poklona za svadbe,ispraaje
itd. Sebini interes je ono to je osnovni motiv ljudi koji stupaju u
meusobne ekonomske odnose. Postoji centralizovana i
decentralizovana korupcija. Korupcija je odraz kvarenja moralnih
vrednosti jednog drutva.

Postoje tri tipa borbe protiv korupcije,a to je da se liberalizuje

uloga drave,da se uvede vea transparentnost i motivacioni
sistem ljudi koji obavljaju dravne funkcije. Drava mora da
prepozna kolika je cena korupcije, da bude odluna, ali i kreativna
u borbi protiv nje i da u toj borbi sarauje sa drugima.

KLJINE REI:
Korupcija - podrazumeva nezakonito korienje drutvenog i
dravnog poloaja i moi radi
sticanja sopstvene koristi.
Mito - podvrsta korupcije koja oznaava novac ili neku drugu
vrednosnu stvar kao dar, nagradu
kojom se neko (obino ko je na vlasti, ko ima uticaja)
pridobija da udovolji davaoevoj elji.
Korupcija bez krae - korupcija koja omoguava primenu zakona
Korupcija uz krau - korupcija koja omoguava krenje zakona
Renta - predstavlja ukupan prihod koji je vei od trokova vezanih
za taj prihod
Centralizovana korupcija je korupcija kada moni pojedinci i
grupe pokuavaju da osvoje
dravu, tj. da je stave pod svoju kontrolu i
iskoriste za sopstveno bogaenje.
Decentralizovana korupcija je kada pojedini dravni zvaninici
sami rade za svoj raun

Literatura:
- Dragan Suboti - Poslovna etika i vetine komuniciranja,
Beograd 2007. godina
- Dragomir Antoni - Korupcija u Srbiji, Beograd 2001. godina
- Davor Derencinovi - Kaznenopravni sadraji u suprotstavljanju
korupciji, Zagreb 2001.godina
- Neven imac-Protiv korupcije: stara poast, nove
opasnosti:razgovori o korupciji i njenom suzbijanju, Zagreb,
2004.g
- Susan Rose - Korupcija i vlada - uzroci, posledice i reforma,
Budimpeta 2001. godina