KOSMICKA HEMIJA ‘Simbol broj 10 PRINCIP CIKLUSA 639. Ne postoji nista Sto ne predstavija odredeni stadijum unekom ciklusu U 11. glavi sakupili smo obiman materijal za proutavanje strane Zivota koju nazivamo »kosmicka hemija«. Taj material nam pruda mnoge nepobitne tinjenice koje bi Sitalac morao dobro poznavati da bi mogao imati jasan pregled radi daljeg sticanja znanja © apsolutnoj istini. Zato éemo ovde, pre nego Sto nastavimo dalje proufavanje vkosmicke hhemije« izlozitineke najvaznije éinjenice ili osnovne realitete u nekoliko simbola i tako Citaocu predstaviti saZet pregled tog materijala, Kao Sto iz ovoga materijala proistiée, stanja svestiZivih biéa ine atmosferu sa razlititom klimom i raspolozenjima, upravo kao Sto je to i fizitka atmosfera. Ova stanja svesti predstavijaju stadijume, odnosno delove jednog ciklusa, Ciklus predstavlja veém snovni princip koji se javija svuda, u svakom obliku dozivljavanja Zivota, u svakom obliku tmanifestacije | stvaranja, kako na podrugju koje zovemo »prirodom« tako i na podrugju svesti 2ivih biéa. Princip je vidljv kako u spolinjem vidljivom svetu, tako i u najintimnijim regionima stca i mislijedinke, On se ispoljava izazivanjem suprotnosti,naime to je sim Princip kontrasta, Svaki oblik kontrasta moze u stvari postojati ili nastati iskljutivo na osnova Kulminacije suprotnosti. Zato svaka kulminacija, na osnovu ovoga, neizbezno izaziva pojavu syoje Suprotnosti, Upravo u skladu s ovim stalno se smenjuju leto i zima, dan i nog, sunce i KiSa, ba8 kao glad i sitostu fizitkoj i duhovnoj pojavi Zivoga biéa, Prema tome svaka imanifestacija u bivstvovanju je nekakav ciklus. Veé smo se vi8e puta dotakli ovog citlusa u knjizi »Livets boge (vidi izmedu ostalog i Slanke 37, 45 1 461) i videli da vetno bivstvovanje ili svest biéa predstavija stalno promenjivo stanje izmedu ova dva kontrasta Koja smo nazvali »involucijac i nevolueijac. Dozivljavanje vrhunca ovih dvaju kontrasta predstavlja specijaini ciklus. Ali, s obzirom da se svaki ciklus nastavija novim ciklusom F tako dalje u beskonaénost, mi smo te cikluse nazvali »spiralom«, Jedna takva vspiralac oznatava deo dozivijavanja Zivota éiji detalji, logignim redom, predstavijaju dozivijavanje jedinke izmedu kulminacije dva kontrasta. $ obzirom da su svi detalji u svakom dozivtjavanju kontrasti,razumljvo je da se spirala, odnosno ciklus ponavljaju u mnogo Getalja i stanja i predstavijaju isto mnostvo stepena u vremenu, odnosno starosti, Postoje ciklusi koji traju delié sekunde, i drugi kojima su 2a manifestacju i postizanje savenstva potrebne hiljade pa i milioni godina, Ovde se neéemo upustati podrobnije u to mnostvo, veé Zelimo pokazati principe ciklusa Nithova velitina ii starost nemaju nikakvog znagaja u ovom pogledu. Principi ostaju isti kod svih, kako velikih tako i malih, Sve &ime se bavimo ili dime dolazimo u Kontakt je, dakle, deo spirale, odnosno ciklusa. Ni8ta ne moze postojati Sto nije obuhvaéeno spiralnim ciklusory 640. Fizi¢ki vidljivi deo ciklusa pokazuje uzlaznu skalu od primitivnosti ka humanost, ali ona ne moze zavriti ciklus Na simbolu broj 10 prikazao sam princip ciklusa na takav nasin da Gitalac moze 4a vidi Kako i njegov litni Zivot sa svim detaljima predstavlja samo jedan takav ciklus Najveéi ciklus na koji ovde Zelim da ukazem je onaj koji Sine domeni Sest osnovnih energija. Zemaljski Covek ima direktan fizitki Kontakt sa tri od njih, naime onim sto azivamo mineralnim carstvom, biljnim carstvom i Zivotinjskim carstvom. Pri jednom vigemintelektualnom ispitivanju ovih triju mentalnih carstava, napredan istraZivat mora uoditi a oblici Zivota ovih domena predstavljaju uzlaznu skalu razvoja, odnosno proces nastajanja, Pokazuje se da biéa dotiénih zona ine logignim redom uzlaznu skalu savrSenstva svesti. Najprimitivniji oblici Zivota nalaze se, dakle, u mineralnom carstvu. Ti oblici su toliko primitivni da ih obigan, materijalisti¢ki orijentisan istrazivat, ak i ne prihvata kao izraze Zivota, veé ih tretira kao nkretanje«, odnosno nenergiju« Zatimn se na skali javijaju vegetabilni oblici Zivota. Ovde je Zivot oti8ao tako daleko da ga obiéna moderna materijalisti¢ka nauka podinje uoavati i shvatati kao Zivot. Nauka moze mnogo lakSe uoéiti da su animalni oblici Zivota, t. Zivotinje i zemaljski Ijuali izraz Zivota i svesti. S obzirom da se ta biéa javijaju u okviru savrSene postepeno uzlazne skale manifestacije svesti, o8igledno je da ispoljavaju neku vrstu raScenja. Mozemo uogiti razliéite stadijume Sitavog tog raSéenja. Ovi se stadijumi najbolje uotavaju na nivou zemaljskog éoveka. Mora se priznati da ne postoji Eovek Koji za sebe moze opravdano reti da je otiSao najdalje u razvoju i da je najpametniji, kao S10 na tom nivou, naravno, nie postoji bige za koje se opravdano moze reéi da je najzaostalije i najgluplje. Svako biée se, dakle, nalazi na nekom stepenu skale koja se proteze od primitivnosti do intelektualnosti. Ne moze se, dakle, poreci da se sva bi¢a nalaze na putu, odnosno u procesu razvoja od primitivnosti ka intelektualnosti. Ni jedno biée ne moze postojati a da ne obogacuje svoja iskustva. S obzirom da se iskustva moraju tretiati kao bogaéenje svesti, Sto je opet jednako razvoju, otigledno je da ne moze postojati ni jedno biée koje se ne kreée wzlaznom skalom. Ovo »putovanje«, odnosno nkretanje« éini, dakle, da Zivotinja, kad stekne dovoljno iskustava, dostize stadijum zemaljskog Eoveka, To Sto ovaj proces traje milionima godina i zahteva hiljade ponovnih radanja, odnosno zemaljskih Zivota, ne menja nista u principu. Ovo nkretanje« biéa uz stepene skale prve tri zone spirale Gini deo ciklusa koji je dostupan fiziékim Culima. Cinjenica je da ovo nkretanjes ide kroz bili i Zivotinjski stadijum i kroz stadijum zemaljskog Eoveka, i da se nastavija kroz vise oblike dozivljavanja, posto kretanje kroz ova tri stadijuma ne zatvara krug ciklusa. Ciklus mora ‘obuhvatati kulminaciju dveju suprotnost 641, Humanost ili Ijubav prema bliznjem je jedini kontrast prineipu ubijanja koji ‘moze dovrSiti ciklus i time potvrditi postojanje duhovnih sfera Ako pogledamo mentalitet zemaljskih judi vvidegemo da ono sto kulminira ili je veé kulminiralo u njihovoj svesti je »princip ubijanjac, odnosno drugim retima sve Sto se podrazumeva pod pojmovima: nesklad, bol, patnja, »pakao« i »mrak«. Ako pogledamo Zivotinje vvidecemo da ova biéa jo§ uvek nisu stigla do mpaklag, odnosno nisu dostigla kulminaciju >zasi€enosti« u svojoj svesti, veé naprotiv jo8 uvek se nalaze na putu ka kulminaciji, Za bige biljke »pakao«, odnosno »princip ubijanjac su jo uvek samo detalji na dalekom horizontu. Ali se ipak moze zakljuditi da je glad, odnosno teznja ka oblicima manifestacije »yprineipa ubijanja« upravo to Sto vodi biljku. Vidimo kako se ona razvija u praveu primene »ubilatkog principa« u svoju Korist. Mozemo stesti Gak i prelazne oblike u kojima je biée isto toliko Zivotinja koliko i biljka Dakle, prema mentalitetu i Zivotu biljaka i Zivotinja mozemo zakljusiti da jedina mentalna glad o kojoj se moze govoriti u zonama ovih biéa jeste glad za doZivljavanjem »principa ubijanjac. No, kao Sto smo rekli, bilo koji ciklus moze postojat iskljutivo kao vrhunae dveju suprotnosti. Zato nam ovde nedostaje onaj deo ciklusa u kome kontrast »principa ubijanja« dostize vrhunac. Kod ive vrste bi¢a koju zovemo zemaljski ljudi vie’ da je sve vesi broj biéa tiji ideal, prohtev, Zelja ili teZnja nije vige »princip ubijanjac. Na hiljade ovih biga ne mogu vise da budu ratnici, lovei, mesari ili delati, a sve njihove vodeée, odnosno zvaniéne religije zasnivaju se na razvijanju humanosti, odnosno ljubavi prema blignjem. Ta humanost, odnosno ljubav prema bliznjem je posetak Kontrasta »prit Uubijanja«. Humanost i ljubav prema bliznjem su, dakle, novi cilj kosmitkog prohieva, naprednog zamaljskog oveka. On je veé preSao vrhunac zone »principa ubijanjac. Zato njegovi z many 9a: og = om ee 2 om oo a I I t I t i I i I I I 1 t ut 1 i I i t Iideali mogu biti jedino kontrasti svakom mraku, On se nalazi na putu ka svetlijim regionima, ju intelektualnu sferu razvojne spirale, nintelektualnost« je svetlost duha, a mrak je »primitivnost | dok se primitivna sfera spiralnog ciklusa sastoji od fizitki vidljivih carstava, ‘odnosno zona biljnog i Zivotinjskog carstva kojem jo$ uvek pripada zemaljski tovek, intelektualnu sferu ine, kao Sto gitalac veé 2na, carstvo éoveka, carstvo mudrosti, BoHi svet i carsivo blazenstva. Ovo poslednje carstvo Salje svoje zrake, odnosno sile u fizitki svet i time postize realitet koji nazivamo »mineralno carstvo«. 642. Objainjenje simbola. Zimska, proleéna, letnja i jesenja zona ciklusa. Cetii godisnja doba postoje u svakom ciklusu Na prilozenom simbolu ditalac moze pronaéi svih Sest zona spirale Svaka je obelezena bojom specijalne osnovne energije koja u ovoj zoni dostize vrhunac. Na simbolu koji treba Gitati s leva na desno nailazimo na: biljno carstvo, Zivotinjsko carstvo, carstvo oveka, carstvo mudrosti, BoZji svet i carstvo blazenstva. Ove zone gine glavni odsek spirale Na slici su pomenuti adeljci samo odozgo i odozdo obojeni bojama osnovnih energija, a izmedu ova dva obojena polja prikazan je izvestan broj drugih figura. Tako vidimo polje obojeno crnom bojom koje dostize kulminaciju u Zivotinjskom carstvu, da bi se zatim smanjivalo i postalo najmanje u samom Bozjem svetu, odakle potinje ponovo da raste, da bi ponovo dostiglo vrhunac u jednom novom carstvu teze, odnosno Zivotinjskom carstvu itd. Ova ‘ema figura ozna¢ava mrak spirale i stvara kontrast svetlosti spirale pomogu koje Ziva biéa ‘mogu dovivijavati Zivot. Kao izraz svetlosti ove spirale na simbolu vidimo belu figuru koja dostize vrhunae, odnosno najveéi razvoj u Bozjem svetu, poste éega se smanjuje i postaje najmanja u Zivotinjskom svetu. Zatim se opet poveéava i dostize kulminaciju u novom odseku carstva intuicije, odnosno Bozjem svetu itd. Kada biée dozivi vrhunac mraka i vrhunac svetlosti znavi da je proslo kroz Sest carstava jedne spirale. Mi smo oznatili instinktivno, odnosno biljno carstvo kao carstvo broj 1 u spirali zato Sto se u njemu javlja fizitka dnevna svest u svom najelementarnijem obliku, u vidu »sposobnosti naslugivanjac. Belo i emo polje spirale predstavljaju, dakle, dva kontrasta koja se ispoljavaju kao rinvolucijac i nevolucijac i u svesti dostizu kulminaeiju kao »primitivnost«, odnosno vintelektualnost«. Cma i bela polja na simbolu pokazuju nam da su i svetlost i mrak prisutni u svakoj pojedinaj od Sest zona spirale i da oba kontrasta imaju svoj ritmigki +azvoj kroz svih Sest zona preuzimajuéi naizmeniéno vodeéu ulogu u dozivijavanju Zivota ivih biéa. Dakle, Zivot dobija petat ova dva kontrasta, Ako se biée nalazi u Zivotinjskom carstvu mradni Kontrast dominira u dozivljavanju. A ako se, naprotiv, biée nalazi u BoZjem svetu, onda je svetli Kontrast dominirajuéi faktor u dozivijavanju Zivota. Posto se prode vrhunac mraka i biée se nade u carstvu Coveks ili carstvu mudrosti, prohtev, odnosno glad za svetlim stanjem je dominirajuéi faktor, dok glad 2a mratnim stanjem postaje viadajuéi faktor kad biée prede vrhunac svetlosti i nade se u carstvu blaZenstva ili bilinom carstvu. Na taj nagin dozivijavanje Zivota Zivoga bica kroz beskrajan lanae spirale dobija oblik vetnog ritmigkog kretanja. To je kao disanje koje vetno traje. Zato smo ovaj ritam i nazvali »kosmitkim disanjems. (Vidi élanak 610 i 614.) Na vrhuncu mraka, na levoj strani simbola, tj u Zivotinjskom carstvu, vidimo dve figure u obliku zraka, donja u Zutoj, a gomja u zelenoj boji. To treba da oznati da su kod neki biéa u potetnoj zoni zemaliskog Coveka vite izrazena oseéanja, dok je kod drugih viSe naglasena intetigencija, Desno, na potetku sledeéeg carstva, vidimo da se 2raci ovih dveju figura sjedinjuju Ovo polje prikazuje, dakle, meSavinu boja oseéanja i inteligencije i treba simboliéno da prikaze da je svest biéa ovde postigla harmonignu ravnotedu izmedu inteligencije i ‘ose€anja, Gime je intuicija dobila pristup u svest ida se javlja kosmitka svest. Ova triobojena polja oznagavaju, dakle, ri mentalne klime: pinteligentnu klimuc (zelena boja), yosecajnu klimuc (Zuta boja), i nintelektualnu klimus (Zutozelena boja). (Vidi élanke 627, 630 i637.) Kosmigku svest smo prikazali na najdonjoj figuri simbola gde se njeni domeni prostiru vodoravno izmedu dve isprekidane linije, Kao Sto se vidi, kosmigka svest je prisutna u svim zonama spirale izuzev u zoni Zivotinjskog carstva. Tu se nalazi potpuno izvan dnevne svesti biéa. Zato je biée u svom Zivotinjskom fiziékom stanju vkosmigki nesvesnio«, Ovde se bice nalazi najudaljenije od Boga, daleko od znanja 0 svojoj besmrtnosti, o svom uzvigenom identitetu sina BoZjeg. Upravo zato je ova zona boraviste mraka, tj neznanja i patni i predstavlja stvamu noé spirale, odnosno »kosmitkog dana i nogi« Ali zahvaljujuéi spiralnom ciklusu, posle nogi sviée sunéani dan, Na simbolu vidimo kako se kosmiéka svest u obliku pomenute figure od ove mraéne zone Zivota polako poveéava prema vrhuncu kojim postaje najvi8e dostignuée svakog mentalnog Zivota. Ti visovi su vidikovac samog Gospoda. Svako opazanje ili stvaranje je ovde vrlunac Zivota. | kao Sto nam figura pokazuje ovaj vrhunac se nalazi u »Bozjem svetuc, da bi se kasnije, zbog prezasiéenosti biéa svetlo8éu i zbog gladi za kontrastom, postepeno smanjivala prema »kosmitkoj noci« u vidu novog odeljka u Zivotinjskom carstvu. Na taj nagin spiralni ciklus deli veénost na neku vrstu »kosmi¢kih dana i noéi«, Ove »dane i noi« smo u »Livets boge nazvali nspiralni dani i noGi«. (Vidi Slanke 37; 45.) Kao Sto se iz, pomenutih élanaka ili odeljaka vidi ovi ndani spirale« se mogu s pravom podeliti na »kosmitke satec, »minute« i nsekundes. I upravo kao Sto su fizi8ki dani i nosi deo jednog veéeg ciklusa koji nazivamo godina, tako su i »spiralni dani i nogi« samo deo veéeg ciklusa koji zovemo ngodinac, Ove nspiralne godine« u principu imaju i svoja godisnja doba. Na slici je to predstavljeno figurom obojenom kosim poljima, Dvema vodoravnim linijama ova je figura podeljena na tri vodoravna polja. Vertikalnim crtama figura je podeljena na vige raznobojnih polja. Jedna od tih figura ima siva kosa polja. Ona se proteze od linije sa potpuno emnim krugom do linije sa krugom dopola obojenim crno i ozaéava godiSnje doba koje zovemo »zima« Sledeée polje koje se proteze od pola emog pa sve do potpuno belog kruga, obojeno zelenim kosim poljima treba da predstavija »proleée« Od ovog potpuno belog pa do slede¢eg emobelog kruga nalazimo polje koje je obojeno titavom skalom boja. Taj deo treba simboliéno da predstavlja nleto«, a slededi deo sa poljima obojenim braon bojom koje se proteze do potpuno cmog kruga, oznagava njesen« Ova éetiri godinja doba predstavijaju, u stvari, samo principijelno éetiri stanja od kojih se sastoji svaki ciklus. Ciklus je u stvari podrugje energije na kojem dve Faynopravne suprotnosti u jednosmemom razvoju dostizu kulminaciju i medusobno saviaduju jedna drugu. Kao posledica ovoga u ciklusu postoji podrugje gde dostizu vrhunac, a postoji + podrugje na kojem su najslabije. To je na simbolu prikazano belim i crnim krugovima ‘Takve kulminacije u fizitkom ciklusu godine zovemo ysolsticija«. Postoje, dakle, dva Kontrasta u svakom ciklusu i zbog toga dve solsticije«. U ciklusu fizitke godine gde ove dve suprotnosti tine nleto« i »zimuc (toplota i hladnoéa), ova dva polozaja sunca zovemo »letnja solsticija« (dugodnevnica) i nzimska solsticija« (kratkodnevnica). No, kao Sto se na simbolu vidi oba kontrasta moraju na izvesnoj tatki izmedu dve krajnosti postiéi ravnote2u. U ciklusu fizitke godine ovu taku ili stadijum nazivamo »ravnodnevnicas. Kada se zima, odnosno mraéni kontrast toliko smanjio, a leto, odnosno svetli Kontrast poveéao da su postal jednaki, odnosno ravnopravni to nazivamo »prolecnom Favnodnevnicom«. Iu obmutom sludaju, kada je svetli kontrast, odnosno leto koje se smanjilo, a mraéni kontrast, odnosno zima se povecalgtoliko da se nalaze u tatki ravnoteze, odnosno kad su jednaki, kazemo da je to szimigk favnodnevnicas. Obe ravnodnevnice su na simbolu oznavene poluernim krugovima. Kao Sto se na simbolu vidi, spirala sa svojih Sest energija, u stvari, predstavija veliku »zimuc i nleto«, pa prema tome i princip analogan fizitkoj godini. Isti se princip Ponavija iu ciklusu dana i noéi, u toku dvadeset i Getii asa, | ovde imamo ciklus sa a ell I F onprincipima »leta« i »zimec, »proleéac i jeseni«. Taj prineip nalazimo iu ciklusu svog fizitkog zemaljskog Zivota, Kao Sto se na simbolu vidi, »zimska solsticija« (kratkodnevnica) razvojne spirale ‘astupa na samom vrhuncu Zivotinjskog carstva, dok se »proleéna ravnodnevnicac nalazi na prelazu iz »carstva pravog Zoveka« u »carstvo mudrosti«. To znati da se zimska zona spiralnog ciklusa proteze od Zivotinjskog carstva, pa preko »carstva pravog éovekaw do sranice »earstva mudrosti«. $ obzirom da se zemaljski Covek jo8 uvek nalazi u Zivotinjskom atstvu, on jo§ uvek pripada zimskoj zoni spirale, odnosno kulminaciji mraka. Onda nije Gudo Sto je Zivot ovde, sa ratovima i sakaéenjima i nesreénim sudbinama oznaven kao »pakao«, ‘odnosno nboraviste smirti«. Ovde stvarni Zivot ne moze da eveta i zradi. Ovde postoje samo zimski neplodni, pusti, smeZurani Zivotni uslovi. U poredenju sa stvarnim Zivotom biéa ovde se 2ivi u ledenim regionima polame noi Covek ne mode negirat Einjenicu da su ove najuzvi8enije zone stvamog 2ivota prelepe, kad vidi da »carstvo pravog Goveka« na lepim i predivnim planetama ili svetovima koje tstovremeno obasjava vi8e raznobojnih sunaca, gde, na primer, vee hiljadama godina nije 'spaljen ni jedan metak, niti uBinjeno bilo Sto protiv nekog Zivog biéa iu isto tako dugom Periodu niko nije okusio meso ni grubu animalnu hranu, tamo ne upotrebljavaju éak ni grubu vegetabilnu hranu kao Sto je korenje, lie ili Stablo’ ali zato rastinje nudi u izobilju najdivnije voée i najplemenitie sokove, a »ubiladki princip« je skoro potpuno uklonjen sa podrudja ovih kontinenata &iji su stanovnici postali genijalni u stvaranju atmosfere tumetnosti Iubavi i radosti. Moze lise takav Zivot uporediti sa prvim vesnicima proleéa stvamnog Zivota kakav tek treba da bude Zivot u jo8 viSim Bozjim sferama? Od »proleéne ravnodnevnice« pa sve do »letnje solsticije« imamo »prolese« spiralnog ciklusa. Njega éine »carstvo mudrosti« i prva polovina »Bozjeg svetac. Kosmitki oblici Zivota koji se ovde razvijaju nalaze se tako visoko iznad oblika Zivota koji smo ovde opisali, kao Sto se fizitko proleée razlikuje od zimskog perioda ledene studi. Ovde su te&ki fizitki oblici postojanja veé poteli da se gube, a inkamacije, odnosno ponovna radanje bi¢a vr8i se sada samo u misaonim materijama, Organizmi biéa ovde postaju raspolozenja i oseéanja. »Direktno« medusobno sporazumevanje biéa ovde postaje opite i zamenjuje primitivne i nezgodne metode sporazumevanja pomosu jezikax, »govorac i npismaw od Kojih su biéa do sada zavisila. Ovde postaju u materji vidljive i naimanje Zelje biéa u ‘onakvoj bujici zraka i snazi koju dotiéno biée poseduje kao umetniéku nadarenost, sposobnost misljenja i fantazije Kojima oblikuje svoje Zelje. No, ovde nisu jako razvijene samo genijalne stvaralaéke snage u umetnitkom oseéajnom koloritu. Ovde se nalazimo u centru inteligencije u kojoj kulminiraju svi oblici inteligentnih manifestacija. U svetlim i sjajnim materijama vidimo Zivot ove kosmiske zone proleéa koji klija kao sjajna pojava rneéeg Sto se moze manifestovati najvisim inteligentnim znanjima i sposobnostima bica Ono Sto narogito dominira ovom sferom to su analize svemira, ne zapisane na papinu ili ' knjigama koje stoje na policama biblioteke, veé kao obojene plastitne figure stvarnosti swworene u BoZjim materijama voljom stvaraoca, odnosno po njegovo} Zelji Ovde se mogu videti i modeli buduéih pronalazaka u fizitkim svetovima koji se javljaju \ Zivoj funkeiji, Stojimo pred éitavim okeanom modela tehnickih i mehani¢kih aparata, ‘maSina, prevoznih sredstava, gradevinskih kompleksa, fabri¢kih i lutkih postrojenja, itd Tu se zatim nalazi odeéa, obuéa, Siri, namedtaj, nakit i sliéno. Ovo je tek najnii ‘stupanj pojave zone inteligencije. Na visim stupnjevima mogu se videti modeli ne samo bbuducih kultura i drustava, veé i modeli buduéih vrsta 2ivih biéa, novi modeli Zivotinja i ljudi neslucenih vrsta, nove vrste biljaka, sve realiteti koji Ge se kasnije upotrebiti { o2iveti w krvi i mesu u fizidkim svetovima, Ovde sve vrvi od aktivnosti i funkeija, no sve je genijalno, sve je Zivo i savrSeno, Ovde se nalazimo u Bozjem »projektantskom birou« ili uodeljenju za izradu modelaw. Ovde je seme, odnosno klice svih buduéih pojava, klice koje ée kasnije proklijat i ispuniti buduéa nebeska tela i svetove plodnoSéu i Zivim bigima, ulepSati i ukrasiti Zivot u toku nesluéenih vekova u buduénosti i u veénosti. Ovde se nalazimo u apsolutnom »proleéue Zivotasvetu«. Stoga se sledeéi odeljak u kosmikom ciklusu moze smatrati kao prvi jesenji slabi zaveci pupoljaka i pripreme za novo proleée koje ée dosi kasnije u ciklusu. Sve dok ‘manifestacije »Bozjeg svetac jos nisu sasvim uvele u mentalitetu biéa ono jo8 uvek ima ostatak svetlosti i sjaja boja iz toga sveta. To su poslednii ostaci ili tragovi »Bozieg, svetas koji nestaju i koji, kosmi¢kom ciklusu ove zone daju peat »jeseni, upravo kao S10 wvelo eveée, Zuto li8ée i eveée kasne jeseni dine jesenji koloritu ciklusu fizitke godine. Ali obzirom da tragovi tog ranije toliko sjajnog sveta ne dominiraju vise u svesti biéa, he ostaje nista drugo do ovih potetnih i vrlo slabih klica i elementarnih »proleénih pripremac. I jesen vige ne postoji, S obzirom da ovaj veoma slab i tek proklijali izdanak sveta jo8 uvek poseduje veoma ogranigene sposobnosti stvaranja i manifestacije, ovde imamo neplodni i pusti deo spirale koji nazivamo »zima«. Dakle, zima je deo ciklusa u kojem vladaju prvi elementami pokusaji spoljne manifestacije. U ciklusu fizitke godine ove clementame manifestacije su najpoznatije kao pojave studi, leda i snega koje opet odgovaraju oblicima manifestacije razvijenog mineralnog carstva, U kosmi&kom ciklusu ovaj ledeni region predstavija zonu zemaljskog toveka i ncarstvo pravog éoveka«, Prema tome aktivnosti koje nastaju u ovim zonama kosmitkog ciklusa su samo aktivnosti koje se vrSe od zimske solsticije (najkraéeg dana) i proleéne ravnodnevnice u ciklusu fizitke godine, {i, aktivmost koja se proteze od mraza i studi pa do pojave prvih visibaba ili drugog ranog proleénog eveéa koje proviruje ispod snega, Sada smo, dakle, opet stigli do »zimskog dela« spiralnog ciklusa Videli smo da éetiri godi8nja doba vaze i u spiralnom ciklusu i da se ciklus sastoji od ista Getiri principa kao i fizitka godina pa zato i ovde, u knjizi Zivota »Livets boge, to zovemo »spiralnom godinome. 643, Princip zime, godiinjeg ciklusa i detinjstvo biéa S obzirom da ova éetiri principa postoje u svakom ‘mentalnom ciklusu sreéemo ih svuda u Zivotu, Nas fizitki Zivot od oplodnje, pa do tzv. nsmrti«, takoder je jedan ciklus i predstavlja neku vrstu »kosmigke godine. U okviru te »godine« zima obuhvata stanje u kojem se biée nalazi od oplodnje do fizitke starostiu Kojo) je osoba isto toliko adrasla, koliko je jo8 uvek dete, Tu je njena »proleéna ravnodnevnicas. Zivotni period biéa koji se u svakodnevnom govoru zove ndetinjstvo« identi¢an je »zimskom principuc ciklusa, Znanja i aktivnosti koje ego ovde ispoljava su jo8 uvek priliéno primitivna i nesamostalna i mogu izraziti samo elementame oblike Zivota koji odgovaraju »zimi« ciklusa. Ovde biée jo8 uvek 2ivi u svom unutrainjem svetu. U svom prvom periodu u fiziékom svetu ono &ak moze imati nad sobom i neku vrstu atmosfere ncarstva blazenstva« ili zone kosmitke »jeseni«. Upravo taj nebeski sjaj Gini da »deca« svih fizidkih zivih biéa budu tako o€aravajuce nbezazienaw ‘ofekujuéi pri tom nau zastitu i nasu neZnost, To vazi kako za jagnje, tako i za mladunée tigra, naravno, ukoliko se éovek joS uvek ne nalazi na stadijumu na kome je ubijanje jo8 uvek sport, Takva atmosfera postoji uvek oko mladih stvorenja, ali je sasvim nestala kod odraslih, Covek ne mora da bude specijalno kosmigki obdaren da bi uodio da takva atmosfera sadr2i neko »blazenstvox, neSto »rajsko« ili ynadzemaljskoc. Upravo to nblaZenos ili mnebesko« »neSto« koje odmah pobuduje kod svih kulturnih ili civilizovanih zemaljskih ljudi unutarnje oseéanje simpatie ili tendencije milosti prema svim »mladuncima Zivotinja«, Upravo na takvu bezaztenost mislio je Spasitelj kad je rekao: » Ako se ne obratite i ne budete kao deca neéete uéi u Carstvo nebeskou, »Pustite decu i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo nebesko«. U tim regima lezi mnogo veée znanje nego Sto su judi u poéetku naslucivali. One ukazuju na nauéni uvid u nadzemaljsku atmosferu koja kao zaititna snaga prati bige na putu u svet mraka i Siri svetlost i toplotu oko prvog dela njihovog prolaska kroz hladne pustinje Zivotinjskog carstva, odnosno mraéno carstvo principa ubijanja No, to je ista Bo¥ja atmosfera, odnosno nebeski »jesenji sjaj« koji sia i zrati kroz pojavu biljnog i mineralnog carstva (vidi Clanak 183), | to su manje vie ndeca« u ciklusu, Sto ovde znadi: krhki po8etni faktori nkosmicke godine, Fizidko detinjstvo Zivog bica ‘odgovara zimi u fizitkoj godini. Njegova manifestacija je na ovom stadijumu zimski, krhkii nesavrien Zivot. 644. Princip proleéa, godisnjeg ciklusa i mladost biéa Posle svoje »proleéne ravnodnevnices, odnosno posle stadijuma poluzrelosti biée ulaai u »proleée« svog zemaljskog Zivota. Od »proleéne ravnodnevnice« pa do svog potpuno zrelog stadijuma, odnosno »letnje solsticije« koja kod zemaljskog Soveka nastupa oko tridesete godine zivota, biée predstavija zaista proleée godisnjeg ciklusa, Njegova pojava ima snagu proleéne bujice. Njegova energija je kao Sum krila ptica selica na nebu. To je glas Seve iznad pooranih njiva, pesma Zaplie u Sevaru i kreketanje Zabe u ritu. To je 2bir Subavnog zova, nestrpjiva éeznja za parenjem, mistika i napetost na granici izdréljivosti. Telesna pojava biéa je novoizrasla ogromna krosnja bukove Sume sa monotonim hhvalospevom kukavice u daljini. Dakle, »mladost« i proleée« predstavljaju isti princip uw ciklusu. ‘645. Princip leta, godiinjeg ciklusa i zrelo doba biéa Poste proleéa nastupa leto. I posle svoje vletnje solsticije« (svog potpuno ‘odraslog i zrelog doba) biée ulazi u »leto« svog ciklusa zemaljskog Zivota koji trae do »jesenje ravnodnevnices ciklusa, koji kod zemaljskog éoveka nastupa u sedamdesetoj godini starosti. U tom periodu biée dozivljava nleto« svog zemaljskog Zivota. Mistika erotike je reSena, Biée se nalazi u evetu snage i bogatstvu kolorita. Gomila dece, puplienje i ovetanje telesnog stabla i roditeljska radost predstavija za neka bi¢a sjajni letnji oreo! Za druga biéa, naprotiv, visoko intelektualno stvaralastvo, odnosno genijalna znanja i umetnitke sposobnosti predstavijaju najvi8i domet letnjeg razvoja i rasko¥i. Bilo da se radi o »roditeljskoj radosti« ili 0 »radosti stvaranjac, ovde nalazimo miris ruza, Sarenilo evetne bujice ili zatalasana Zitna polja u mentalitetu Zivotnog ciklusa zemaljskih Ijudi To je samo slab odsjaj suncem obasjanog »Bozjeg sveta« koji u obliku muZevne snage pune ‘zrelosti zrati iz ofiju zrelog muSkarca i Zene i daje svetlost i sjaj njihovim pogledima. (646, Princip jeseni, godisnjeg ciklusa i starost biéa No ciklus se nastavija, Posle vrhunca letnjeg razvoja dolazi jesen, Poste vzrelog doba« dolazi »starost«. Izmedu »jesenje ravnodnevnice« i »zimske solsticije« na simbolu se nalaze jesenje mrke boje. Ovaj princip va2i éak i za ciklus zemaljskog Zivota Zivog biéa, Jesen je sezona zrelog voéa. »Roditeljsku radost« zamenjuje vradost Zetve«, Deca su odrasla i sada mogu kao voée i semenke na telesnom stablu roditelja samostalno nastaviti svoj Zivot. Mogu preuzeti roditeljski Strapac i nastaviti da prenose dalje plemenske fizitke ‘radicije. Roditelji su postali slobodni i mogu se radovati prevaljenom Zivotnom putu. Kao Sto je sa proditeljskim radostimac« tako je i sa »radostima stvaranjac, Oni koji se ne mogu mnogo radovati plodovima i rezultatima nroditeljstvac, po pravilu mogu se osvrnuti na rezultate svoga stvaralaStva, Ovde mogu ponekad biti genijalna ostvarenja na literamnom, haunom, tehnigkom kao i na umetni¢kom polju, koja predstavljaju Zivotna ostvarenja zrelog doba na dijim se rezultatima ili Zetvi sada mogu sunéati i radovati se Harmoni¢an Zivot i leto koji su prosli tako lepo, ali su sada zavrfeni imaju svetani siaj. Seda kosa, bore nastale od stalnog osmeha, drhtava ruka, to je jesenje uvelo li8ée Nekad tako svetle prolecne krosnje drveéa sada potinju da gube li8ée zbog prvih jesenjih mrazeva. To je bela Sfana jutamje rose. To je atmosfera »carstva blazenstva« koje se blizi. Preko staraékog lica navlati se ista nevina istota koje je jednom bila na degjem lic. lz sjaja umornih staraékih o8iju obasjava nas sada jedan visi svet.Istu Zelju koju oseéamo dda zaStitimo decu ili sve Sto je slabaSno u Zivotu, oseéamo i sada i prema ovom yuvelom« bigu na njegovom poslednjem delu puta ka nebeskim dverima, Tu je ciklus zavrsen, Ego je »zavrSio trkus. Ego se pretvorio u prah, a prah je postao ego. Ego je razjasnjen i postao je jedno sa raskoSnim sjajem Oca. Jedino najplemenitijom distotom svojih misli rodbina moze LUspostaviti kontakt sa voljenim bigem na njegovom sjajnom nebu, odnosno u nadzemaljskom objaSnjenom stanju.~e 647, Realiteti Koji ukazuju da se ciklus zemaljskog Zivota nastavlja. "Rasplodno bige i stvaralaéko biée i njihovi medustadijumi". Stanje seksualnog pota i pojave koje se ne mogu promeniti "zavodenjem'" ili "vaspitanjem” Jedan zemaljski Zivot je prodefilovao pred naSim otima. Cetiri godiSnja doba su se razvijala pred nama, Videli smo kako fizitki Zivot potinje da se razvija kao biée w stanyu klijanja, videli smo kako raste i razvija se do vrhunca evetanja. A videli smo i kako degenerise, vene i umire. U svakodnevnom Zivotu ovaj prizor izaziva kod mnogih duboku setu, Oni jo8 ne znaju da ni jedan ciklus ne mode postojati ukoliko nije samo jedna »spirala« u eiklusuc, I pored toga Sto su biéa stalni svedoci Ginjenice da se ispunjava Bozja poruka: »Dokle god bude zemlje nece nestajati setve ni Zetve, studeni ni vrucine, \jeta ni zime, dana ni noc, ona nisu sigumna da ova zapovest vai i za svest Zivog biéa Ona ne mogu razumeti da ni ta svest ne bi mogla postojati ako ne bi predstavljala nspiralni ciklus«. { zbog takvog nedostatka znanja, vere i poverenja u milostivu poruku Bozjeg, Providenja oni vide fizitku smrt, odnosno kraj jednog ciklusa, kao definitivni prestanak Postojanja biéa. I zato u tradicijama sahrane viada beznade, a's njim Zalost i tuga. All zasto se ova Getiri osnovna principa, odnosno »godinja dobac, jednog ciklusa ne Z bi povinovala BoZjoj zapovesti sigumo i neprikosnoveno i u ciklusu zemaljskog Zivota, veé A tako veo slede ciklus godine? § Da li postoji ne3to u ova éetiri osnovna prineipa, odnosno »godisnja doba« Sto nam moze pokazati da postoje nbiljke«, odnosno ndrveée« koje, iako bez liSéa i naizgled mrtvo, ipak ‘moze prediveti zimu i novim proleéem pokazati novu bujicu svesti, pojavti se svojim 5 rascvetanim kro&njama, koloritom eveéa i pesmom ptica? Svakako. Visim oblikom posmatranja apsolutno ne bismo mogli promasiti da primetimo pojave koje nedvosmisleno pokazuju da Uesnici u ciklusu zemaljskog Zivota utestvuju i u drugim ciklusima. Tako smo videli dve Kategorije biéa od koji je jedna predstavijala one koji Zive u »roditeljskoj radosti, a letnju solsticiju« kada svetlost dostize kulminaciju, Ove dve vsolstcije« su, dakle, kao Sto se na simbolu vidi, »ponoé«, odnosno »podnex. No, kao Sto postoje dve nsolsticijex, ‘moraju postojati i dve »ravnodnevnice«, tj. dva medustadijuma, kada se svetlost i mrak na Putu ka svojoj kulminaciji izjednaéuju, Prva od ovih »ravnodnevnicas, yproleéna ravnodnevnica« nastaje pri izgrévanju sunca, a njesenja ravnodnevnica« sa zalaskom sunca. ja dnevnog ciklusa Upravo kao Sto su godiinja doba principi, koji se, kao sto 650. Zima dnevno; ilaska sunca, Sto odgovara na¥em pojmu »notic. To je takoder najhladniji deo dana. U toku toga vremena Zivot se u najveéem delu nalazi u stanju odmora. Ljudi spavaju. Njihova tela predstavijaju, u mentalnom smislu, ogolele grane bez liSéa i stabla koja ée npreziveti« »zimuc i pri povratku yproleéa« opet biti spremna da razviju svoje mentalne volistale kroSnjec, odnosno svoju dnevnu svest. Nad ovim uspavanim biéem iri se atmosfera ycarstva blazenstvac. Ovde vlada isti odmor, mit i spokojstvo kao i ispod zimskog belog sneznoz pokrivata, zamrznutih jezera i potoka. 8 ciklusa Prema ovome »zimac u ciklusu jednog dana odgovara vremenu od ponoéi do 651, Prolese dnevo; podne imamo »podrutje proleéac u dnevnom ciklusu. Ito je sjaj nebeskog mira koji toliko pozlacuje Fadanje novog dana da je to inspirisalo pesnika da peva o »jutarnjim trenucima koji nose zlato u ustima« No, sunce se die, svetlost i toplota naviru. Time se manifestuje Zivot, Biéa se bude '2 svog nocnog sna, odnosno zimskog sna dnevnog ciklusa, »Ogolela stabla« i ygranec ponovo »prolistavaju«. Biéa podinju da misle, da rade. Tela koja su bila utonula u dubok san i ‘odmarala se, sada su puna snage. »KroSnja se razvijac, Razleze se pesma, govor i radost ' opetss yee kukavica u Sumie. Svezina i sj objju bude radost i zdravije pri pomisti na doZivijavanja novog dana. »Proleée« dnevnog ciklusa je tu, Prepodne je drugi deo ciklusa 8 ciklusa Ista boZanska atmosfera ispunjava i svitanje jutra. Od izlaska sunca pa do 652, Leto dnevnog ciklusa Od podne pa do zalaska sunca, i izmedu dnevne nleinje solstcijes i njesenjeravnodnevnice« imamo popodne. Ono predstavija, dakle, nleto« toga ciklusa. Sunce je preslo zenit To je vhunac dana Zivot se ovde mote upsredii sa letomn odiinjeg ciklusa, Ljudi hajéeSce odrZavaju svoje zabave posle podne. Njihova okupljanja, sastanci, dru8tveni Zivot i zabave, ukratko sve njihove mentalne aktivnosti dostizu kulminaciju u toku popodneva, Ako u izvesno godi8nje doba moraju svoje nletnje aktivnosti« dnevnog ciklusa da pre ha veter to zavisi iskljuéivo od specijalnog nagiba zemljine ose u odnosu na njenu putanyu oko sunca, Sto Gini da »godi8nja doba« dnevnog ciklusa, odnosno dani i nogi postaju duzi, ‘odnosno kraéi, na Sta Gemo se kasnije ponovo vratit (653. Jesen dnevnog ciklusa, Posledice dnevnog ciklusa utapaju se u godisnji ciklus \Vreme od zalaska sunca pa do ponoéi odgovara njeseni« dnevnog ciklusa. Normalno ovde bi nleto« dnevnog ciklusa zemaliskih Ijudi trebalo da bude zavr8en stadijum. Trebalo bi da su biga sita danaSnjim doZivljavanjima i da teze odmoru i tisini, drugim retima ttebalo bi da budu umomna i sanjiva, Ali nije tako, Biga nastavljaju u velikoj meri sa »letome« svog dnevnog ciklusa i poste zalaska sunca posto je popodne toga ciklusa u nekim delovima godine i na nekim mestima na zemiji previge kratak period, Sunce zalazi pre nego Sto biga stignu da potroSe svoje dnevne energije, pre nego Sto postanu umorna i sanjiva i povuku se na odmor. Prema tome u ovo doba godine popodne zalazi duboko u noéne domene. Na taj natin nastaje razlika izmedu »godiSnjih dobaw dnevnog ciklusa i mentalnog razvoja zemaljskih Ijudi. Ova razlika nastaje kao posledica toga Sto se »godi8nja doba« dnevnog ciklusa javljaju u stalnom ritmickom produzavanju i skraéivanju. Ali ovo ne vazi za cekvatorijalnu zonu, gde su dani i noéi jednako dugi u toku cele godine. U podrugjima izvan ove zone, posle zimske solsticije, dani postaju sve duzi do letnje solstiije, a odatle s¢ u odgovarajuéoj meri skraéuju do stede¢e zimske solstiije, Ova pojava, da dani postaju kraci, a noéi duze i obmuto, najizraZenija je na polovima, ede normalni dnevni ciklus sasvim prestaje tako, kad je dan na vihuncu dvadeseti tii sats, no se sasvim gubi Naime dan se ovde produzuje i obuhvata vreme od proleéne sétsticijé do jesenje raynodnevnice, posle Sega noéne tmine dobijaju svoje neprekidne domene sve do stedese proleéne ravnodnevnice, i pored toga Sto se zemlja okrene oko svoje ose svakih dvadeset i Getiri sata. 654, Kad nestane dnevni ciklus prestaju Zivotni uslovi za svaki animalni vegetabilni Zivot. Podrugje polova nije pogodno za manifestaciju ili bivstvovanje Ijudi Kao Sto vidimo, godi8nji ciklus je progutao dan i noé dnevnog ciklusa pa u polamim podrugjima ndan« traje oko Sest meseci i isto toliko je duga i mmoé«. $ obzirom da se €itav mentalni razvoj zemaljskih Ijudi zasniva na »godignjim dobima« normalnog dnevnog ciklusa, ovaj razvoj je morao da bude sputavan u polanim podrugjima, ede zimi ne postoji dan, a leti ne postoji noé. Ali nije samo nedostatak svetlosti zimi ono ito stvara nepogodne uslove za Zivot zemaliskih ljudi, Ovde se veoma jako oseéa svemirska hladnoéa s obzirom da zemlja dobija toplotu od sunca, a sunce je iskljuteno iz polarog podrutja u toku pola godine, U drugoj polovini godine, iako neprestano sija, sunce se nalazi veoma nisko na horizontu, pa je svemirska hladnoéa pretvorila polama podrugja u ledene pustinje i time oduzela sve prirodne uslove za egzistenciju zemaljskog éoveka i prakti¢no za sav vegetabilni i animaini Zivot u tim krajevima, 655. Ledeni regioni zemaljske kugle su njeni'hrskavitavi" regioni, Zemaljsko Covetanstvo predstavija centar najviseg fizidkog opazanja Zemljinog ega Dakle, mogli sr Bivoine funkcije zemaliske kugle ovde sasvim lumanjene. $ obzirom da ovde ne postoji nikakav vegetabilni ni animalni Zivot, ovaj deo organizma Zemlje moze biti iskljudivo mineraine prirode. Tako su ledeni regioni neka vrst »hrskaviees. Kao &to je poznato hrskavica, Kosti i skelet nisu znatajni organi za opazanje, veé je njihov zadatak da drZe, nose i Site regione koji su specijalni nosioei opazanja, 4 to su animaini region. A s obzirom da najvidi oblik animalnog Zivota u Zemljinom fcorganizmu predstavljaju organizmi zemaliskih judi, to znaéi da su zemaljski Ijudi mikrobiéa koja su glavni nosioci fizitkog opaanja Zemljinog ega. Tamo gde postoje najpovoljniji uslovi za egzistenciju zemaljskih Ijudi u organizmu Zemlje, tamo Zemljino bige manifestuje svoje najrazvijenije intelektualno stanje, dok je suprotan sluaj tamo ‘ade nedostaju ovi uslovi. U polarnim podrudjima, na skeletu Zemljinog biéa nailazimo jedino na grube materije bez svesti koje spadaju u mineralne materije Glob koji ima izvanredne uslove za visoko razvijen animalni Zivot pokazuje, dakle, da sadr2i u odgovarajuéoj meri i intelektualnu materiju u svom organizmu. Isto to vadi i za ‘organizam zemaljskog Goveka. Sto bolji uslovi u njemu postoje za visoko razvijen animalni Zivot, utoliko se lepSe i zdravije manifestuje fizitki organizam takvog biéa i utoliko je steénije i veliéanstvenije oseéanje koje takvo biée uiva. No, kao Sto nesreéno stanje u animalnom Zivotu organizma nekog éoveka u odgovarajuéoj meri onemoguéuje prisustvo visoko razvijenih intelektualnih mikrobiéa u organizmu, tj. u krvi, muskulaturi ili nervnom sistemu, tako i manje sreéno stanje visoko razvijenog mikrobiéa u organizmu Zemilje u odgovarajucoj meri iskljuéuje pojavu, odnosno manifestaciju takvog biéa u tom organizmu. 656. Kad makrobiée stvara nepovoljnije stanje 2a svoja mikrobiéa navikavajuei se na Stetna piéa i hranu Kao manje sreéno stanje, kad je u pitanju Ijudski organizam, podrazumevamo stanje tu kojem zemaljski Zovek nema neophodne uslove za 2drav i Gio organizam kako u spoljasnjem, tako i unutragnjem smislu kako bi u potpunosti mogao posluziti njegovoj normalnoj manifestaciji, Ako neko biée, na primer, uzima neprirodnu hranu i piée, time se u ‘odgovarajucoj meri pogorSavaju uslovi za Zivot normalnih mikrojedinki u njegovom organizmu. Hrana i piée mogu biti u toj meri neprirodni da ta mikrobiéa ne mogu uopste opstati u tom. ‘organizmu, Ona odumiru, a na njihovo mesto u organizam inkarniraju robusnija i primitivnija biéa koja su dovoljno gruba da mogu Ziveti u tako neprirodnim uslovima. Ali s obzirom da ‘su to manje intelektualna, odnosno manje svesna od normalnih mikrobiéa, Zivotne funkeije makrobiéa bivaju pogorsane. A sa pogorsanjem normalnih Zivotnih funkcija pogorsava se, narayno, i normalno stanje jedinke. Ako neki Govek, na primer, konzumira alkoholna piéa koja neprirodno stimuliSu, on time potpuno upropascuje Zivotne uslove za normalna mikrobiéa pomoéu éijih funkcija Svesti oseéa normainu Zed. A onda u njegov organizam inkarniraju mikrobiéa primitivnog i robustnog karaktera koja mogu Ziveti i opstajati u tako neprirodnim uslovima, pa se i odomaée u takvim uslovima, Koji su onemoguéili Zivot normalnim mikrobigima. No, ako takva primitivna biéa odgovaraju nenormalnim ustovima, to znaéi da ona utigu na sklonost makrobiéa ka takvim pigima kako bi im mogto obezbediti za njih normalne uslove, odnosno prijatno ose¢anje u telesnom smislu. Taj zahtev predstavlja neku vrstu mentalne snage. Tu shagu makrobiée oseéa kao Zed, odnosno potrebu za alkoholom ili drugim otrovnim supstancama koje je naviklo da uuzima. To znati da je makrobiée izgubilo sposobnost da oseéa prirodnu Zed i zato neprestano oseéa da je Zedno. Time je njegov organizam izgubio sposobnost da oseéa prirodnu potrebu za tenostima koje su neophodne za odrZavanje procenta vlage, odnosno tetnosti u organizmu. Sliéne pojave, u principu, javljaju se i kada bide navikne da uzima pogresnu évrstu hhranu. Ovde se menja i organ ula ukusa pa biée moze steéi naviku da oseéa glad, odnosno prohtev za pogresnim hranljivim supstancama, Samo je po sebi jasno da ako bice oseéa Pogresnu glad i pogresnu Zed, a zadovoljava ova dva nenormalna prohteva, to mora da podriva organizam i da na kraju od njega uéini bedno sredstvo neupotrebljivo za normalan stadijum razvoja, odnosno za normalan mentalni standard 657. Mikrobiéa i o8teéenja makroorganizma No Zivot mikrobiéa u nekom organizmu moze biti poremeéen ina drugi nagin, au rnekim sluéajevima Zivotni uslovi mogu i sasvim nestati na nekim podrugjima. Takvi Poremeéaji nastaju pri manje vige ozbilinim oSteGenjima organizma, Stele mogu, naravno, biti toliko velike da organizam sasvim propadne. No, ako su ispod te granice u najtezim sluéajevima mogu izazvati dozivotnu invalidnost, dok u lakSim sluéajevima mogu bitiprivremene ili prolazne prirode, Invalidnost u tezem obliku neminovno ini da stvamost, y odnosno Zivotni uslovi za mikrobiéa postaju ted i loSiji nego Sto bi bili bez invalidnosti. Nezgode blaze invalidnosti za mikrobiéa se mogu potpuno ili delimigno 8 I prevaziéi na vestatki nagin. Ona ée se takoder boriti protiv takve nezgode i time postigi forsiran razvoj, odnosno dobiti veée moguénosti razvoja nego inage. Razlog Sto smo se 3 dotakli ovoga problema je u tome, kao Sto éemo videti, Sto se zemaljski Ijudi u svojstvu l mikrobiéa u organizmu Zemlje upravo nalaze u takvo} situaciji. Organizam Zemlje ima malu »invalidnoste, i zemaljski Ijudi upravo pokuSavaju da na vestaéki natin prevazidu posledice te invalidnosti, Zato 6emo ovde iskoristti priliku da vidimo Sta jedna takva invalidnost ukrajnjem moze da znati za mikrobiéa i kako se takvo reSenje uklapa u krajnji facit sverira: »Sve je veoma dobro 658, Bige Zemljine kugle pokazuje izvestan stepen invalidnosti. Njena mikrobiéa (zemaljski Ijudi) moraju previadati postedice te invalidnosti pomoéu veatatke svetlosti i veStaéke toplote Prouéavajuéi ciklus dana i noti dosti smo do zakljuéka da njegova »godisnja dobac, ‘odnosno kontrasti ne odgovaraju u potpunosti mentalnom dnevnom ciklusu zemaljskih Ijudi ‘Tako mi, na ovim stepenima severne geografske Sirine, gde je nastala knjiga »Livets bogs, dozivijavamo da je u podetku leta dan vige nego dovoljno dug za mentalni razvoj Goveka, dok je zimi previse kratak. Ovaj nesklad izmedu dnevnog ciklusa i mentaliteta zemaliskog, Soveka jo’ je uod}jiviji u polanom podrutju, ede, kao Sto smo ranije rekli, ne postoji rnoé u letnjem periodu, niti dan u toku zime, Ovakvo stanje zavisi od mesta ega Zemlje u zoni ubijanja, To zavisi od nesavrSenosti vezanih za njenu sudbinu i koja dalje uslovijava : kvalitet sadainjih uslova njenih mikrobiéa. Ti spoljni Zivotni uslovi u velikoj meri zavise od specijalnog nagiba ose Zemljine kugle u odnosu na plan njene putanje u Sunéevom sistemu, Iz ovih specijalnih Zivotnih uslova moZemo zakljutiti da je taj nagib posledica sudbine koja sada dri Zemlju u ovakvom polozaju prema izvoru svetlosti i toplote, to se u izvesnoj meri moze tretirati kao >invalidnoste u poredenju sa stepenom savréenstva koje bi predstavljao normalan polozaj fizitkog organizma Zemljinog ega. Zato biéa moraju saviadivati neprijatne posledice sadaSnjeg nagiba ose pomocu svoje inteligencije. Ovaj problem se, dakle, reSava veSta¢kim nabinom Zivota. Tamo gde priroda, tj klima, zbog nagiba Zemijine ose nije pogodna za cegzistenciju, biéa moraju na veStatki natin stvarati pogodne uslove. Upravo o tom stvaranju artificijalnih Zivotnih uslova govorili smo ranije kada smo uotili da se mentalno »popodne« mora produziti na podrudje noéi, Biéa moraju u velikoj meri satna stvaratiuslove, odnosno ‘moguénosti kako bi mogla nastaviti popodnevne delatnosti Poito posle zalaska sunca, kad padne mrak, nema dovoljno prirodne svetlosti za bilo kakvu delatnost mora se stvarati svetlost na veStatki nagin, Tako su pronadene razne vrste vestatkog osvetljenja Kako je nagib Zemijine kugle prouzrokovao za prirodan Zivot biéa relativno o8tru kKlimu, jako kontrastivna godinja doba sa hladnoéama, ledom i snegom zimi i neSto pretoplim letima, biéa su prinudena da éak i ovde stvaraju veStatke uslove kako bi mogla doviveti potpuno »leto«. Tako su prinudena da grade kuée i da veliki deo svoga 2ivota provode unutar zidova tih kuéa kako bi se zasttila od ostre klime. 1 odeéa je predvidena da pruzi sliému zastitu 659, Odnos Zemlje prema centru Sunéevog sistema ne nalazi se potpuno u prirodnom polozaju. Kad ljudi ne bi pokuSali da prebrode posledice Zemiljine invalidnosti Dakle, kao Sto smo vlel, ta deo Ijudske stvarnosti koji nije u skladu sa vremenskim ciklusima dana i godine mora se regulisati veStaékim putem. Za svakog kultumog oveka je &injenica da je tako obimno artificijelno odréavanje zaitita od patnji. Ali, s obzirom da u organizmu Zemlje postoji patnja od koje se Ijudi moraju Stititi, protiv koje se moraju boriti da je previadaju, za naprednog istraZivaéa je takoder Ginjenica da nagib ‘se i stanje koje je posledica takvog nagiba spretavaju Zemilju da se vrati u svoje prirodnostanje, odnosno da koriguje svoj polozaj u odniosu na centar sundevog sistema. Kad to ne i tako bilo, mikrobiéa Zemlje ne bi imala da savladuju nikakve druge nezgode izuzev opitih problema koji nastaju u borbi za opstanak sa svojim subiéima, Ne bi uopste postojala ‘opasnost koju organizam makrobiéa sam po sebi predstavlja za svoje normalne mikrojedinke, tako da se ove éak moraju borit protiv njega kako bi mogle u njemu zadrZati svoje mesto koje im pripada. O8evidna je Ginjenica da zemalski Iudi zapravo vode takvu borbu. Kako bi inage sadainje visoko razvijeno civilizovano Ijudsko drustvo moglo obezbediti svojim Glanovima podnosjiv Zivot za normalnu egzistenciju da nisu vremenom nauili da na vestadki nagin savadaju teSkoée koje je majka Zemija svojom nemilosrdnom sudbinom nanela svom organizmu? Kako bi bez takve borbe drustvo moglo da obezbedi Zivotni prostor na mestima planete gde je pritoda tako negostoljubiva? Nije li upravo ta borba uéinila da izuzetno velika podrugja zemaljskih kontinenata budu nastanjena, upotrebljiva za visoki kulturni razvoj i manifestaciju. Od kakve bi koristi za drustvo bile ove zone da nisu pronadene stvari koje mogu da neutraliSu posledice izazvane nevoljom svoga makrobiéa? Ne bi li onda postojali samo primitivni oblici Zivota, robusni, Supavi Ijudi-majmuni ili grubi Bivotinjski primitivni ljudi koji bi kao i Zivotinje mogli Ziveti po pecinama, ili na kakav rugi varvarski nain mogli da se odupru naglo promenljivim godiSnjim dobima umerenih zona, nna podruéjima na kojima se danas nalaze najplemenitij izrazi intelektualnih znanja. Oni Koji ne bi mogli odoleti ubiatkoj klimi hladnijih zona morali bi se zadrZati u ekvatorijalnoj zoni, mada ni ona nije narodito pogodna zbog nezgoda suprotne krajnost. ‘Tamo je previsoka temperatura u odnosu na temperatur Ijudskog tela. I sav kulturni Zivot koji sada viada u umerenim zonama sveta ne bi mogao dostiéi procvat da sama mikrobiéa ‘vojim pronalaza¢kim bogatstvom i tehni¢kim znanjima nisu bila u stanju da izgrade zastitu od velikih klimatskih nevolja, Sto je stvamnost zemaljskog toveka dostigla tako visok standard tehniékih znanja zavisilo je iskljutivo od Einjenice da je zemaljsko Zovetanstvo moralo graditi éitavu svoju egzistenciju na artficijelnim osnovama u stalnoj borbi protiv posledica nagiba Zemiljine ose. 660. Zasto se odnos Zemilje prema Suncu mora u izvesnoj meri tretirati nenormalnim Sad se neko moze zapitati: Da li je sve to moglo biti i drugatije? Na ovo mora a bude jedini i nepobitan odgovor: da, to uopite nije normalno da makroorganizam sim w ‘manjoj ili veéoj meri uniStava svoja normalna pa samim tim i neophodna mikrobiéa. $ obzirom da se Zemlja, kao Sto smo upravo zakljutili, u izvesnoj meri nalazi upravo u takvo} situaciji koja se apsolutno mora tretirati nenormalnom, to je zapravo vinvalidnost« Svaka invalidnost mora imati nekakav uzrok. Razlog invalidnosti Zemljinog organizma nije teSko pogoditi, Organizam Zemile se i sam nalazi kao organ u telu Sunéevog sistema i svoju Zivotvornu snagu dobija od Sunca, Tako je Zemlja u veoma zavisnom odnosu od Sunca. 1 kako je taj odnos na neki naéin poremeéen nastale su, kao i u svakom drugom organizmu. 'u kome se naru8i medusobni odnos unutraSnjih organa, nesreéne Komplikacije koje su u manoj ili veéoj meri narusile normalne Zivotne uslove i u istoj meri oteZale normalno dozivijavanje Zivota. I upravo takve nezgode ostavijaju upetatjiv utisak na bivstvovanje zemaljskih ljudi. Takve nezgode ukazuju, dakle, na to da je polozaj Zemlje u odnosu na Sunce narusen, (661. Kad ne bi postojala ova abnormalnost u umerenim zonama bi viadalo vegno leto Kao Sto je poznato, Zemijina osa ima izvestan nagib u odnosu na putanju kojom se Zemilja okre¢e oko Sunca. Kad taj nagib ne bi postojao, kad bi Zemljina osa stajala potpuno vertikalno u odnosu na tu putanju, Zemlja bi bila potpuno u harmonignom odnosu prema Suncu A pomenuta invalidnost organizma Zemije ne bi bila moguéa. Dodu8e, postojao bi nekakav slab nagovestaj godi8njih doba i bilo bi nesto toplije na ekvatoru, a hladnije na polovima, ali bi cela umerena zona, dakle zona koja je u stvari predvidena za boraviste intelektualnih, ‘odnosno najrazvijenijih mikroorganizama Zemlje, imala ve8no leto, imala bi proseénu klimukoja odgovara na¥oj sadaSnjoj najlepSoj septembarskoj klimi. Dan i no¢ bi bili/dvanaest. sati, ednako dugi tokom cele godine i na éitavoj povrSini zemljine kugle. Mentalni ciklus Ijudi bi bio u skladu kako sa dnevnim, tako i sa godi8njim ciklusom. Onda ne bi morali f I svoje popodnevne delatnosti da produzavaju u noéne domene. Bilo bi dovoljno sungeve t svetlosti za razvoj energije i svi stambeni problemi i problemi zagrevanja bili bi znagajno smanjeni. Razvoj bi iso mnogo lakSe, jer bi i ubilacki princip takoder bio redukovan i ; i dolazio bi do izrazaja jedino u suparniékoj borbi koja mora postojati izmedu biéa zbog njihovog jo8 uvek Zivotinjske seksualnosti i nagona parenja kao i sebitnosti koja je posledica toga. £662. Poremeéaj polozaja Zemljine ose i velike katastrofe u stara vremena To Sto je Zemljina osa dobila takav nagib mode se pripisati jedino preteranom 1 poveéanju teZe u svesti Zemlje, Sto znati da je mentalno stanje bilo previge agresivno u odnosu na sile koje obezbeduju njeno prirodno mesto wu sistemu. Takvo mentalno stanje, na Sta emo se kasnije vratit, izazvalo je Sok za fizitki organizam Zemljinog ega koji je izbaten iz ravnoteze. Sigumo da to nije moglo prodi neprimeeno od strane njenih mikrobiéa. Mi znamo, naravno, i za predanja o velikim prirodnim katastrofama, 0 Kontinentima koji su propali potopljeni u moru. Imamo pritu o potopu, npetnaest lakata dode voda iznad brda posto ih potopic i sliino, Da su se deSavale tako ogromne katastrofe ne moze se porei. U ovom slutaju nije vazno preciziranje vremena i mesta katastrofe nit pak koliko je »voda nadosla«. Ali uzrok katastrofe je morao biti prejako mentalno teZinsko optereéenje. $ obzirom da biée Zemije moze imati jako mentalno angaZovanje prema subiéima iz svog sopstvenog medukosmosa, jasno je da je optereéenje mentaliteta moralo biti u odnosu Zemije prema jednom ili viSe takvih subiéa. PoSto ta biéa s nade tatke gledista predstavljaju »nebesksa telac, Sok koji je prouzrokovao nagib ose morao je nastati prevelikim izlivom energije u odnosu izmedu nje i tih nebeskih tela. Da li je tako prevelika razmena energije u spoljnoj formi uéinila da se neko od tih tela na svom putu kroz svemir opasno priblidi putanji Zemlje, ili je reagovalo na neki drugi nagin, to nema nikakvog znaéaja za pomenutu analizu. Na8 zadatak je samo da ukazemo na sadasnje posledice te ogromne atastrofe iz. davnih vremena, I kao Sto smo veé rekli, ove posledice su razlog Sto su judi prinudeni da u izvesnoj meri sami moraju obezbediti sebi zat, odnosno odbranu. egzistencije i svog Zivota koji im Zemlja ne moze prirodno obezbediti zbog svoje invalidnosti izazvane katastrofom u prohujalim vremenima. Zbog ove invalidnosti uslovi Zivota za mikrobiéa u organizmu Zemljine kugle su neSto tezi nego to bi bili da njena osa ima normalan potozaj u odnosu na centar sistema, 663. Naprasitos, tuée i oSteéenja i sudbina njegovih mikrobiéa, Forsiran razvoj Kad ne bi postojala Zemljina invalidnost U univerzumu se takve nezgode mogu desit i svakom drugom big koje pogresi u razvoju svesti. Ako se zemaljski Zovek izio2i prevelikom izlvu tee u svojoj mentalno} aktivnosti, tj. »napadu besac i udestvuje u tut, rizikuje da zadobije telesne povrede, pored pomravenja mentaliteta koje takav dozivljaj uvek izaziva. Sudbina ga moze dovesti j | i do drugih oblika telesnih povreda i nesreénih slutajeva. Jasno je da takvi dozivliaji 1 prvo} instancinisu predvideni da stvore svete i sreéne uslove Fivota za mikrojedinke toga biéa, Kada dode do akutne ili hronine invalidnosti nekog organiza bezuslovno se, u odgovarajuéoj meri, smanjuje i njegova sposobnost da obezbedi stan, odnosno Zivotni prostor mikrojedinkama, Jasno je takoder da to mora ostaviti svoj petat ina sudbinu mikrobiéa, Ta biéa moraju na vestatki nadin traziti reSenja za prilagodavanje nenormalnim i | usiovima koje su posledica invalidnosti, To su upravo uslovi u kojima se u izvesnoj meri nalaze zemaljski judi i oni su uglavnom stekli sposobnost prevazilazenju tih postedica Takva sposobnost je nastala kao posledica invalidnosti Zemlje. A s obzirom da to dq predstavlja veliko progirenje stvaralaékih sposobnosti,superiomo mentalno znanje koje Se ne bi razvilo tako brzo da Zemljina osa nije poremeéena, ovde se mozemo uveriti kakoEos me som om mm oa mm ke je invalidnost doprinela ubreanom razvoju, odnosno pruzila je moguénost biéima da za mnogo kraée vreme nego inade postignu odredeno mentalno stanje. Borba zemaljskih Ijudi protiv klimatskih uslova, 0 emu smo veé govorili, bila je od velike koristi za njihov tehnigki razvoj. Bez ovakvih uslova bi pronalazak vestatke svetlosti i sposobnost izgradnje kuéa bile nepoznate pojave na zemljinoj kugli. Ovde se moze, naravno, primetiti da bez Zemljine invalidnosti ne bi ni postojala potreba za takvim stvarima. I to je tagno, Pronalazak veStacke svetlosti donela je sobom razvoj znanja o elektricitetu, @ gradnja kuéa razvila je sposobnost za uvodenje, odnosno konstruisanje velikih tehnigkih poduhvata koji sada omoguéuju zemaljskim Ijudima da ispunjavaju Bozju zapovest da ovladaju Zemljom, Ussvetu kome nije potrebna vestatka svetlost ni vestacka toplota, koji ne mora da gradi kuée i sliéno, nedostajala bi ta mamuza koja sada stimuli8e zemaljsko Govetanstvo. Jedinke toga Zovetéanstva bi se mogle uporediti sa stanovnicima nekog rajskog ostrva u ahipelagu Tihog okeana sa tehnitki visoko razvijenim civilizovanim govekom. To Sto je ta civilizovani Govek, zahvaljujuci svom tehnitkom razvoju, postao bolje orude u sluzbi principa ubijanja nego stanovnici rajskih ostrva u Tihom okeanu dokazuje samo da je stekao privremenu prednost u razvoju, Zahvaljujuéi invalidnosti Zemlje on je u razvojnoj spirali ‘tiSao korak dalje ka vrhuncu principa ubijanja od stanovnika arhipelaga na Pacifiku. 6664. Forsiran razvoj nije pitanje vremena ili brzine, veé pitanje poboljSanih uslova razvoja. Mentalne funkeije biéa i kontrasti godinjih doba u ciklusu Dalje, takoder se moze postaviti pitanje, kakve koristi imamo od ubrzanog razvoja"Biéu pred kojim je &itava veEnost ne mode nedostajati vreme. A kada govorimo 0 forsiranom razvoju odgovor, naravno, mora biti da se uopSte ne radi o vrementi, Vremena ima dosta. Vreme je u stvari sama vetnost. Ali ovde je, naprotiy, u pitanju stvaranje -moguénosti za razvo}. Moguénosti razvoja se zasnivaju na opazanju, a opazanje opet na dozivljavanju kontrasta. Sto je manje kontrasta u dozivijavanje Zivota, utoliko je dozivijavanje siromaSnije, odnosno elementamije i obrnuto: ukoliko je dozivijavanie bogatije kontrastima, utoliko je potpunije i kompletnije. Naime, samo kontrasti se mogu opadati, Kako svaki ciklus ima »godisnja dobac i to su glavni kontrasti, svaki razvoj zavisi (0d njih. Ukoliko »godi8nja dobac u nekom ciklusu nisu narotito kontrastivna, utoliko je manje uslova za razvoj. Naprotiy, ukoliko su vie kontrastivna, utoliko veée moguénosti pruaju za razvoj. Isto kao Sto sui goditnja doba naBe fizitke godine ovde u umerenim zonama priligno kontrastivna, ime se stvaraju suroviji klimatski uslovi koji su primorali jude da usredsrede svoje misli na stvaralatke moguénosti, koje im inage nikada ne bi pale napamet. Na ovaj natin se biéa primoravaju da usmere svoje misli na puteve i oblike Kontrastivnih odnosa drugih ciklusa. Drugim retima, funkeija misli biéa u potpunosti se eguli8e pomoéu medusobnog odnosa kontrasta godinjih doba ciklusa. I razvoj biéa se takoder pojaéava i smanjuje pojatavanjem ili smanjenjem tih kontrasta. Kada Zivo biGe dozivljava »forsirani razvoj« to nema veze sa Zurbom ili brzinom, veé samo zna&i Sire moguénosti dozivljavanja, I Sto je vise moguénosti dozivljavanja u izvesnom vremenskom periodu utoliko se vie biée moze razvijati u tom periodu, dok je sasvim suprotan slutaj Lukoliko vremenski period pruza manje razvojnih moguénosti. (665. Zasto postoji ubrzani razvoj Mo%emo se zapitati zasto biéa nemajt: uvek iste moguénosti razvoja, jer, mozda neko veruje, da bi onda bilo sve skladnije i bolje uravnotezeno i obezbedilo bi vei mir od sadainjeg ritmigkog, odnosno promenljivog oblika. Odgovor na ovo je da biéa i u ovome, kao i u svim drugim Zivotnim prilikama, moraju dovivijavati kontraste. Kada se dozivljavanje Zivota ne bi vrsilo, odnosno bilo regulisano naizmeniéno brzim i sporim tempom razvoja, ne bi moglo nastati stanje ili pojava poznata pod nazivom nodmor«, Zivot bi ligio na veéno i neprekidno dozivljavanje rada, odnosno manifestacije bez odmora. Odmor je identigan sa smanjenim moguénostima dozivijavanja, i moze nastupiti, odnosno biti= stvoren smanjenjem kontrasta, upravo kao Sto se rad moze stvoriti pojatavanjem kontrasta. = Dakle, nforsirane, odnosno pojaéan razvoj nije rezultat brine, veé predstavlj, kao i sve diruge pojave, odnos prema principu kontrasta od kojeg zavsi i na kojem potiva dostupnost a] svega. £666, Poremeéen polozaj Zemljine ose je blagoslov za zemaljske ljude Dakle, ovde smo dobili malt uvid u * zakone ciklusa. Videli smo, ne samo kako : kontrasti godisnjeg ciklusa u velikoj meri utiéu na Zivotne uslove zemaljskih Ijudi, vee a smo se uverili da invalidnost u krajnjem facitu predstavlja blagoslov. Videli smo da je Fi Zemijin glob svojom pomerenom som stvorio nenormalno stanje za svoja ijudska mikro biéa, ali da su oni vremenom prevaziSli taj nedostatak u tako velikoj meri, da su vremenom pomoéu svojih kuéa, vedtatkog svetla i veStackog grejanja postali nezavisni od nepogodnih klimatskih uslova koje izaziva nagib ose. To im je omogucilo trening mozga i razvoj svesti Sto im sada obezbeduje postepeno sticanje intelektualnih znanja i moguénosti koje im zemaljski Kontinenti inage ne bi mogli pruziti. Rajsko stanje u kakvom bi inage Ziveo zemaljski Covek nije narotito pogodno za stimulisanje razvoja. Tagno je da je oblik dozivljavanja sa manje kontrasta koje takvo stanje predstavlja najbladi i najugodniji za biéa, ali ako takvo stanje ne bi ponekad bilo zamenjeno oblikom dozivjavanja sa mnogo vise Kontrasta, »forsiranim razvojem ili onim Sto nazivamo patnja, bol i nesreéa, Zivot bi bio samo neka vista usnulog stanja u odnosu na ogromne aktivnosti koje sada postoje svuda u vidu smene rada i odmora, a koje predstavijaju sam Zivot . 67. Zakto se Zemljina osa ne moze odjednom vsatiti u svoje prirodno stanje. Ratovi i sakaéenja zemaljskih ljudi u organizmu Zemlje ivesti Zemijinog ega predstavijaiu amo dusevnu krizu koja je uvod u "veliko rodenje", a koja je u Bibliji predskazana kao sudnji dan". Presuda sudnjega dana, "Novo nebo i nova zemlja" $ obzirom da svaka pojava sama po sebi predstavlja ritam koji mora biti zamenjen nekim novim ritmom, proizilazi da je to u stvari, »godi8nje doba« u jednom ciklusu koje mora zameniti novo »godiSnje doba«. To znadi da svaka stvar sama po sebi predstavlja ciklus ili deo nekog ciklusa. I nenormalno stanje Zemljine ose je takoder samo jedan ritam, odnosno u »godinje doba« u jednom od ciklusa njene sudbine i biée zamenjen novim ritmom, odnosno »godiSnjim dobom« toga ciklusa. No, ne treba otekivati da ée organizam Zemlje, u sadasnjoj fizitkoj inkarnaciji Zemljinog ega, biti izlozen tako silnom Soku da se njena osa vrati A unormalan poloZaj na putanji oko Sunca. Tako velika katastrofa kad je Zemlja u pitanju 4 nije vile moguéa. Ako bi se Zemljina osa uopSte mogla vratit u vertikalan poloza) u odnost - na putanju Zemilje oko Sunca, to bi se moralo viSitina postepen i za zemaljska bica E neprimetan naéin, za Sto bi bili potrebni milioni i milioni godina. Prema tome invalidnost Zemlje je na neki nagin hronigna. $ obzirom da ta invalidnost nije bila toliko velika = Ijudska mikrobica su na veStacki nagin mogla eliminisati njene posledice, za Sta imaju dovoljno materijala: elektricitet, gorivo i gradevinski materijal itd., pa se mogu i ubuduce stitti od postedica invalidnost, tako da Ge kasnije biti mogué i oblik bivstvovanja »pravog Eoveka«, Zao iznenadno pomeranje Zemiljine ose uopite nije potrebno. Takva noperacijac bi Eak bila SROpeS¢4 sa velikim rizikom Koji bi lako mogao dovesti do nove i jo8 opasnije invalidnosti. Ta invalidnost bi mogla biti utoliko opasnija jer bi nanela velike fizitke Stete ne samo-zemaljskim mikrobicima, veé bi znatila ozbiljno intelektualno i mentalno oBteGenje samog bi¢a Zemle, s obzitom da njene Ijudske jedinke zajedno ¢ine najfiniji i najvazniji organ njenog fizitkog mentaliteta, to je centar njene fizitke dnevne svesti, a ta biéa su sada razasuta preko celog globa, izuzev polamih podrugja koja ne gine animalne, odnosno plemenitie delove tela, ve njen skelet i hrskavice. Imenadno, pa samim tim i grubo, odnosno brutaliiG pomeranje ose moralo bi imati tako katastrofalne posledice da bi nestali Zivotni oblici ne samo na jednom kontinentu, veé bi svi Ijudski kulturni y centri bili unisteni, Silne oluje, zemljotresi i poplave, izmedu ostalog i od istopljenog 7 polarnog leda, Srile bi smt, strah i propast na svim Kontinentima, Sada vee izgradeneKulture snage, odnosno klice buduée vise ljudske kulture propale bi u tom smaku sveta Neko sasvim drugo Govetanstvo, na mnogo nizem nivou moralo bi tada da inkamnira na Zemlju, Ne bi postojali uslovi za postepeni nastavak ove vrste razvojnog puta na kojem se sada nalazi zemaljsko EoveEanstvo. Vraganjem svoje ose u normalan polozaj Zemlja bi, istina, dosla u normalan polozaj prema Suncu, zime bi njena kontrastivna godisnja doba skoro casvim nestala i neka vrstarajskog stanja bi ponovo zavladala njenim kontinentima, ali bi to rajsko stanje odgovaralo jedino primitivnim stanovnicima rajskih ostrva u Tihom okeanu, A ako bi Zemlju nastanila samo takva biéa, bio bi to korak nazad u razvoju, Ta biea ne bi bila na nivou prosetnog mentalteta danaSnjeg Eovetanstva, as obzirom na savr8en polozaj Zemljine ose u Sungevom sistemu bile bi im uskraéene moguénosti da dostignu prosetan mentalitet. Prema tome, &injenica je da bi posle vraéanja ose Zemlja kao bice postala fizigki i mentalno ogranigenije biée nego Sto je to pre bila. Oduzeti nekom biéu odjednom svaiskustva,talente i sposobnosti koje je steklo, to znati da bi se biée nailo u nekakvom stanju kao da nikada nije imalo niti dozivelo te svar, tobi znaéilo da ta iskustva nisu bila ni od kakve Kristi, Citavo prezivijavanje Zemljinog ega pomeranjem ose bilo bi nelogitno, a takvo stanje je nemoguée u univerzumu, Dakle, iz ovog proizilazt da »naglo« vrasanje Zemiljine ose u normalan polozaj uop8te nije moguée Mote se, naravno, zamisliti da bi se vraéanjem ose u normalno stanje stvorili uslovi 2a inkarnaciju nekog drugog zavrSenog éovetanstva u organizam Zemije. Ona bi, naravno, mogla to dobit, ali tabi bilo sa sada8njim Eovetanstvom? Ono je naviklo, kako fiziti, tako i mentalno da deluje i stvara na osnovu vestaékih uslova Zivota koje je samo stvorilo {ina taj nagin otislo tako daleko w razvoju Ijudskog mentaliteta, Sto 6e reéi humanosti * ubavi da bi tako velika katastrofa kakvu bi morala prouzrokovati »nagla« promena ose neizbeZno pogodila mnoge jude koji su veé odavno piétasittakvu sudbinu. $ obzirom da se nt jednom biéu ne moze nametnuti sudbina koju je ono prevazislo, viznenadno« vraGanje Zembjine ose mora biti neostvarljivo. Svaki stepen razvoja ima svoja sudbinska ograniéenja. Bice koje se nalazi u »Bodjem svetuc ne moze doviveti fizitku nesre¢u, kao sto ni bige iz, fizitke zone ubjjanja i sakaéenja ne moze biti obuhvaéeno »Svetim Duhiom«, odnosno ne moze dobiti »kosmitku sveste, Svako stanje svesti je samo jedan stadijum izmedu dve krajnost. imeZnje i ljubavi. Sto smo blizi polu mrénje utoliko manje dozivijavamo ljubav i obrnuto: to smo blizi polu Iubavi utliko je slabije dotivljavanje posledica mrznje. Ovde se pod Posledicama mr2nje ne podrazumeva samo rat medu ljudima, proganjanje, raskol, nesloga, veé 1 svi obliei ubilaékih pojava koje donose nesreéu kao Sto su prirodne katastrofe, zemljotresi, cikloni i orkani kao i gigantske katastrofe slitne onoj koja je nekad Promenila polozaj Zemljine ose. ! upravo katastrofe te vrste ne mogu vise pogoditi Zemlju, $ obzirom da one predstavijaju stepen ubilatke prirode koji se nalazi previte blizu pola Imeznje da bi se mogao razviti u 2oni u kojoj se nalaze 2emaljski judi, najplemenitij vizraz. Fivotau ‘A vizrazi ivotac su u stvari pojava svesti, sto opet odgovara nekoj vrst jezika, ‘odnosno opstenja. Ako je priroda ispoljavanje svesti, odnosno jezik, to znaci da iza Prirode stoji »neSto«, odnosno neki vego« koji se pomoéu nje manifestuje isto kao Sto se na’ ‘ego manifestuje nasim organizmom. Drugim retima priroda je takoder nZivo biée« je je znak postojanje } Wipeecwncses,no cree 674. Odnos primitivnog i civilizovanog Eoveka prema prirodi na izvestan nagin su ha istoj talasnoj duZini. Biéa koja negiraju sve Sto se nalazi iznad fizidke sfere Zato nije Gudo Sto su Ziva bié! I tome naklonjena. Vidimo da primitivni ijudi koji e jo8 uvek Zive na potetnom stadijumu misljenja, svi bez izuzetka, veruju da je priroda izraz a jednog ili vige takvih kosmi¢kih biéa. Oni vide »duhovec u drveéu, kamenu, planini, suncu, u mesecu itd, Oni »veruju« u »bogac ili u »bogoveu. Oni se razlikuju od biéa koja poseduju »kosmitku svest« jedino po tome Sto ova druga vise ne nverujua, veé »videx, odnosno dozivljavaju kao injenice da je priroda izraz svesti velikih organskih funkeija, da je i I to organizam velikth biéa. Biéa koja poseduju »kosmicku svest« vide da se svi mi nal usvojstvu mikrobiéa u jednom velikom organizmu, éiji se tvorac i viasnik mora odnosit prema nama isto kao Sto se i mi odnosimo prema oblicima mikroskopskog Zivota od kojih se sastoji na8 organizam, Organizam moze postojati iskljutivo kao skup organizama. Zivot predstavlja organizme unutar drugih organizama i biée unutar drugih biéa i tako u beskonaénost. I kroz ditavu tu beskonaénost, kroz taj okean organizama, kosmiéka biéa tuoavaju medusobno povezane principe koji ukazuju da je ta beskonaénost jedno sveobuhvatno ivo biée. To bige je, na Sta smo vise puta ukazivali u knjai »Livets bog. jedini apsolutno istfivti Bog I x Prema tome mozemo uotiti da se primitivan Sovek iz necivilizovanih plemena i nhajintelektualniji Govek nalaze skoro na istoj talasnoj duzini. Obojica smatraju ispoljavanje energije »zivotnim izrazimas. Samo na medustadijumima izmedu ovih dveju Kategorija, Ijudi tumate ispoljavanje energije facitima mera duzine i teZine i zatrpani su beskrajnim nizom uzroka i posledica. Zbog toga Sto se ova biéa nalaze u razvojnojspirali ispred primitivnih urodenika, a nasledena kosmitka svest iz prethodne spirale je sasvim degenerisala i nalazi se potpuno u latentnom stanju. To znagi da se ova biéa na medustadijumu nalaze na najveoj moguéoj udaljenosti od Boga i od tradicija duhovnog Zivota, Ona su izgubila sposobnost opazanja Boga pri budnoj dnevnoj svesti. Zato uopte hisu u stanju da »veruju«, Nosilac njihove volje je inteligencija, $ obzirom na latentno stanje svoje »kosmitke svesti« ova biéa imaju samo fizitko opazanje. Svojom inteligencijom ‘mogu dozivijavati jedino fiziéke pojave i zato moraju negirati sve Sto se nalazi iznad fizitke sfere, sve Sto se ne moze opa2atifizicki, Sto se ne moze vagati i meriti, Ovde imamo éudno stanje biéa kada se usted svih manifestacija Zivota, odnosno nepobitnog izrazavanja Zivota, pa Gak i suprotno swvamosti svoga sopstvenog Zivota, iako nesvesno, Poritu postojanje toga Zivota, Faciti mera duzine i teZine, u éijem skupljanju su postali specijalisti, ne Koriste Zivotu, veé smrti jer stvaraju materijalisti¢ku orijentaciju svesti 675. Zasto primitivna biéa nverujuc, a biéa koja poseduju kosmigku svest »znajus Pimitvan Sovekveruje dae ve Zivotn zraz nekog boga ili bogova ate sto ‘ svojoj fizitko} pojavi, u novo spiral, jo8 uvek Zivi na osnovu C-znanja svoje vkosmitke svesti« iz prethodne spirale. On ne moze biti svestan svog visokog C-znanja zato So njegov ‘organizam jo8 uvek nije dovoljno razvijen. Taj organizam se mora najpre razviti u svom materijalistiékom stanju nove spirale, mora dostiéi vrhunae u zoni principa ubijanja, pre nego Sto postane pravo, savrSeno i upotrebljivo orude za stanje kosmitkog dozivijavanja ivota. I upravo je takvo novo stanje dotivljavanja razlog Sto kod primitivnih Ijudi stara »kosmiéka svest« iz prethodne spirale degeneri8e, odnosno polako se gasi. Bez takve naSe najintimnije mneSto« Sto u nasoj pojavi dozivijava, to je taj isti yuzrok bez uzroka« naSa lignost, odnosno na ego. Dakle, ovde smo stigli do apsolutnog stvaraoca naseg Zivota Videli smo takoder da ego, odnosno nae »IA«, u stvari, nema drugu definiciju, veé jedino : to da predstavlja osnovni uzrok ispoljavanja svog postojanja, odnosno prisustva u svemu. Bez takvog ispoljavanja ego bi ostao bez ikakvog dovivljavanja, odnosno manifestacije i -morao bi predstavijatijedno »mnistac. Medutim, nepobitna je Einjenica da je takvo postojanje nemoguée. On moze postojati iskljutivo kao uzrok manifestacije i dodivljavanja. Ali s obzirom da je to uzrok manifestacije i dozivijavanja razumljivo je da se ne moze nalaziti wokvirima ta dva realiteta, Sam po sebi ego ne moze predstavijati nikakav oblik manifestacije ili dozivijavanja. Zbog toga se ne moze, kao Sto to mogu manifestacije i stvorene stvati, izraziti stepenom posledica, jer nema nikakve veze sa posledicama. On je, dakle, izdignut iznad facita mera duzine i teZine. NeSto Sto nema ni tezinu, ni zapremint, ri boju, niti dimenzije, a ipak postoji, moze imati samo jednu definiciju: »neSto Stojestex. To Sto je i pored ove analize, u svojoj naiintimnijoprirodi, bezimeno ne zavisi 0d nedovoljnih moguénost istrativats, vet afalia zasnovana na apelutce najvisem, sveobuhvatnom opazanju posmatrata. Kad njegova sposobnost posmatranja ne bi bila sveobuhvatna to »neSto« bi zbog neznanja stalno bilo uvijeno u brojne fantastiéne dimne zavese, ili bi mu se pripisivale osobine izrazene merama duzine i Sirine i odnosa Prostoru, dakle svojstva koja se moraju tretiati kao stvorene stvari, koje su, kao 510 znamo, podredene misli i voli, pa su prema tome samo svojstva ega, i zato ne mogu predstavljati analizu samog ega Posto je analiza ega takva da je to »nedto Sto jesteg, pa zbog toga po svojoj prirodi bbezimeno, mi smo to u knjizi »Livets bog«, kao Sto Gitalac veé zna, oznatil to kao »X 1 696. Ego ili »JA« poseduje stvaralatku sposobnost koja je takoder bezimena i ‘znatava se kao »X 2« Ovo bezimeno »neSto« poseduje stvaraladku sposobnost. Ta sposobnost postaje injenica samim nasim postojanjem, jer nasa pojava predstavlja veliki stvaralacki proces | stvaralatka sposobnost mora, kao Sto smo veé rekli u knjizi »Livets bog«, da bude vetna kao i sam ego, inaée bi moralo postojati vreme kad ego nije imao takvu sposobnost i tada ne bi bio u stanju da bilo Sto stvara, A ako ne bi uopite mogao bilo Sta da stvara, kako bi onda nastala stvaralatka sposobnost? Za naprednog istrazivata ovde postaje jasna Einjenica da je stvaralaéka sposobnost ega isto tako vetni realitet kao i sim ego. A posto je to vetni realitet, on ne moze imati analizu stvorenih stvari, ne moze imati starost, ne moze biti veliki ili mali, ne moze biti Zut ili zelen, ne moze biti dobar ni zao. Sve takve i sligne pojave su podredene stvaralatkoj sposobnosti. Jedino pomosu stvaralatke sposobnosti neka stvar moze dobiti karakter, biti velika ili mala, lepa ili ruzna, dobiti boju, zapreminu itd, Takve analize mogu biti jedino izrazi impulsa stvorenih pomoéu stvaralatke sposobnosti, No, s obzirom da su ti impulsi nastali zahvaljujuéi stvaralackoj sposobnosti, ta sposobnost je morala postojati pre tih impulsa i zato oni ne mogu uopste biti prava analiza stvaralatke sposobnosti. MoZemo, dakle, zakljutiti da se stvaralacka sposobnost, kao i »X 1«, moze oznatiti jedino kao »nesto Sto jeste« i po svojoj prirodi mora ostati bezimena kao i »X«. Zato smo ovde u nLivets bog, stavaralaéku sposobnost oznadili kao »X 2a. 697. I rezultat ega i njegove stvaralaéke sposobnosti je takoder bezimen i ozmatava se kao »X 3« S obzirom da je ego veéno posedovao stvaralaéku sposobnost, on se veéno i manifestovao, Takoder je vetno postojao i rezultat te stvaralatke sposobnosti, Ali ako je i rezultat vetan, onda se ni on ne mote izraziti nekom vrstom mera duzine i tezine, To Sto biée ima organizam rezultat je te stvaralatke sposobnosti. S obzirom da je organizam samo prolazan lokalitet u vetnoj proizvodnji ega, po8to moe postojati samo kao posledica prethodnog rezultata stvaralatke sposobnosti ega, on ne moze biti celokupan izraz vetnih rezultata ega. OpSte je poznata &injenica da je organizam svakog bica imao svoj potetak i da ce sigurno imati i svoj kraj, a posle tog kraja doéi ée rezultat novog stvaranja, koji takoder mora propasti da bi ustupio mesto novom i tako dalje. Zbog takvog ogranienja svakog pojedinog stvorenog rezultata, odnosno organizma, svaki sadainji rezultat stvaranja ga je samo jedan ograniéen deo, odnosno samo mali procenat njegove ukupne proizvodnye. Zato se ova vetna proizvodnja ne moze izraziti netim privremenim, jer sve ovozemaljske ili privremene oznake koje bismo dali, odrazavaju samo momentalno stanje. Ako kaZemo da je ‘emo, to samo znadi da smo u svojoj svesti morali doziveti i neSto belo, Ako kazemo da je nesto dobro, to znati da smo u svojoj svesti doviveli Kontrast, jer se nigta ne moze opazati niti doziveti bez svoje suprotnosti. U ukupnoj veénoj proizvodnji svakog biéa mora da postoji i belo i cmo, i erveno i zeleno, i dobro i zl itd, jer bi inate bi¢e ostalo bez moguénosti doZivljavanja, a to znati bez ikakvog oblika Zivota. § obzirom da su sve takve privremene pojave u istoj meri neophodni faktori opaZanja u dozivljavanju Zivih biéa, ni jedan od tih utisaka posebno ne moze biti izraz vetne proizvodnje biéa. To se moze izraziti jedino svim prolaznim facitima odjednom. No, pojava koja u sebi sadr3i sveprotivureénosti istovremeno mora u svojoj osnovnoj analizi ostati bezimena. Za nju se ne ‘moze regi da je ema, ni bela, ni da je dobra ni zla itd, jer ona uvek sadr2i sve suprotnosti, opet dolazimo, dakle, do éinjenice da vetni rezultatistvaranja Zivoga biéa, A upravo kao »X 1« i nX 2c, ne mogu imati drugu definiciju osim one da je to »nedto Sto jeste« ; Ovde u knjizi »Livets bog« ya mozemo naéi pod oznakom »X 3«. je vee postala Ginjenica. Videli smo da se glavna analiza Zivoga biéa sastoji od tri i neprikosnovena vena principa, koji su, svaki posebno, izdignuti iznad prolaznog ovozemaljskog stanja, odnosno iznad svake pojave koja se ubraja u »stvorene stvari«, Dakle, ivo biée nije ntovek«, ni »Zivotinja«, ni »biljkac ili neSto drugo prolazno. Takve prolazne stvari si/privremeno, odniosno kratkotrajno orude svest i izraz stvaralastva zavisan od mentalnih kombinacija i volje Zivoga biéa. One nastaju i nestaju sa gladu, odnosno zasiceno8éu 2ivog biéa, Nista od svega Sto je vidljivo kod Zivog biéa nije smo biée, v tj J je neito Sto je biée izgradilo, Jedino pomoéu onoga Sto bige smo stvori ili izgradi mozemo ‘opazati nneSto« Sto vetno postoji kao nosilac volje, misli i manifestacije. Dakle, Zivo bice predstavlja vetni princip koji se moze izraziti pomocu tri definicije: »nesto Sto jeste«, a »stvaralatka sposobnost toga nesto« i nrezultat te stvaralatke sposobnosti«. § obzirom da ‘ je svaka od ovih trju analiza neraskidivo vezana 2a druge dve i da sve tri zajedno predstavljaju celinu koja se javlja kao »zivo bie«,njegova/vetna i neprikosnovena analiza { i Zivoga biéa mora da bude »princip trojstva«. Ni jedan od ova tri principa se ne moze ‘ ‘odvojiti od druga dva zato Sto su svaki za sebe veéni realitet dija krajnja analiza potite a od onog neizbeznog »nesto Sto jestex. Ova konstatacija besmrtnosti Zivog biéa, odnosnio a njegove suverene veéne pojave u vidu »principa trojstva« je osmi osnovni princip reSenja misterije Zivota i na simbolu je prikazan trouglom u osmom kraku zvezde. 69g br. 9. Prnipnjava Za ve one osu upomal ova even cite hoga a 699, Figura br. 9. - »Obligje Bozje« Kad smo veé stigli tako daleko u svojoj manifestaciji, odnosno—* I istrazivanju da ‘smo mogli utvrditi vetni identitet Zivoga biéa kao »princip trojstvac, moramo uoditi da univerzum, odnosno svemir ima potpuno istu definiciju. Celokupno nage dovivljavanje Zivota jeu stvari veliki lanac dozivijavanja stvorenih realiteta« koji u obliku svemira predstavijaju rezultat veénog stvaranja onog vetnog mnesto Sto jestex, tj. analize »X 3. (Ovaj veeni rezultat stvaranja ukazuje nam na Ginjenicu da postoji odgovarajuéa vetna sposobnost stvaranja, Ovim dolazimo do analize »X 2«. No stvaralaéka sposobnost je samo jedina osobina i zato ne moze postojati bez stvaraoca koji misli i ima svoju volju. Veéna f sposobnost svemira da stvara pretpostavlja postojanje, odnosno prisustvo nekog isto tako vetnog stvaraoca da bi mogao predstavljati stvamost koju ta sposobnost potvrduje kao nepobitnu Ginjenicu, Ovde se nalazimo pred analizom »X l«. Svemir ima, dakle, potpuno istu definiciju, predstavlja isti princip trojstva kao i Zivo bice. Time je njegov identitet Zivog bia nepobitno ustanovljen, S obzirom da to Zivo biée moze da bude jedino veliki i edini »Boge, znadi da su sva biéa stvorena »po obligju Bozjeme i »Njemu sliina«. To je deveti osnovni facit misterije Zivota, U vidu trouglova u trouglu ovaj facit je simboligno predstavijen u devetom kraku zvezde, Trouglovi predstavijaju Ziva biéa. Kao Sto se na : simbolu trouglovi nalaze jedan u drugom, tako Vidimo i da se biéa u svemiru, koja su i >vidljiva slika Boga«, naiaze jedno u drugom. Tu éinjenicu potvrduje i na8 organiza. Bez mikrobiéa u nasem organizmu naSi organi, naSa krv, muskulatura i cela naSa fizitka pojava bila bi nemoguéa. Naa pojava bi takoder bila nemoguéa kad se i mi sami ne bismo na sligan u naGin nalazili u jednom veéem organizmu dije funkcije nazivamo »prirodom«. Kako bismo inate ‘mogli postojati, stvarati i manifestovati se ako bi izvan naSeg fizi¢kog organizma postojalo samo jedno »ni8tac? Kako bi se moglo manifestovati dozivljavanje Zivih biéa ako njihov organizam ne bi bio obavijen tim Bozjim zagrljajem, obuhvaéen njegovim fiziékim i gresnims, to je veé novo oblikovanje, odnosno novo stvaranje. Znamo da rezultati svakog, stvaranja moraju biti samo »stvorene stvari«. Rezultat, odnosno proizvod takvog stvaranja § ne moze, ni u kom sluéaju, biti pravi izraz za Boga, veé samo dokaz naSeg mentalnog, ‘ogranigenja. Proglasavati takvu sliku Bogom je nidolopoklonstvo«. Kad vee tako pripisujemo Bogu sve to smatramo da je dobro i prijatno, a davolu sve Sto nam se ne svida, sve Sto smatramo da ne odgovara naSim shvatanjima morala i idealizma, ne mode se tvrditi da je takvo klanjanje Bogu duhovno i istinsko, jer je takvo shvatanje Boga u osnovi materijalistisko. Od »Bozjeg oblidja« uzeli smo samo ono Sto nam se svida i to nazivamo »Bogom«, a sve ostalo Sto nam se u tom nobligjue ne svida smatramo »davolskim« delom. To znaéi da se ovde ne klanjamo Bogu, veé odredenoj visti materije. A s obzirom da se radi samo o prijatnoj materiji koja nam se dopada, tou stvari znati da mi obozavamo a tu materiju samo zato Sto nam godi. I ovim se pokazuje jasna Ginjenica da mi, u stvari, obozavamo svoju sopstvenu lignost, odnosno sopstveno biée. Ovo se dokazuje i potvrduje kao injenica time Sto pokazujemo netrpeljivost i indignaciju prema svima koji se usude da Q pokaZu i najmanju sumnju ili odstupanje od naSeg specijalnog shvatanja bozanstva, odnosno oblika idolopoklonstva. Pojam Boga koji odstupa od nageg shvatanja predstavlja otpor nasem évrstom uverenju i nasim shvatanjima. A netrpeljivost je u ovom sluéaju samo na8 nagon za . samoodrZanje Koji se bori da odbrani nesto Sto nam se Gini kao Zivotni uslov. Mi, dakle, vodimo neku vrstu borbe, ne za Boga, veé za vrstu materija za kojom Zudimo. Mi vodimo borbu | koja ima potpuno iste korene kao i svaki drugi rat. To Sto mi taj rat zovemo »svetim gnevom« ‘ ili »opravdanim besom« u principu ne menja nista. To je samo zastor, odnosno kamuflaza kojom Zelimo da umirimo lou savest, odnosno pokuSavamo da svoju sebitnu borbu prikazemo kao »idolopoklonstvox. Da u mnogo sluéajeva nismo toga ni svesni, to ne &ini nidolopoklonstyox niSta manje materijalistitkim, To se ne moze oznatiti kao odanost Bogu SduSoin i istinomy, To ne moze bition faSom« s obzirom da je to favorizovanje jedne izmiSljene pojave, a idusac moze biti jedino zajedni¢ka materija od koje su nastale sve stvorene stvari. A ne moze biti ni pistinskou jer je sebiéno. To ne moze biti istinito obozavanje Boga sve dok pokazuje toleranciju samo prema pojavama koje su za nas korisne, a netrpeljivost ili proganjanje biéa i stvari koje se ne uklapaju u naé favorit sistem, odnosno obozavanje sopstvene lignosti 703. Ne mozemo doziveti svog bliznjeg ako ne stojimo pred Bogom. Ko je u stvari nas i bliznji Tek kad shvatimo da sva biéa i sve stvari, bez izuzetka i bez obzira na to kako izgledaju nagim éulima, ine Boju manifestaciju, tek tada sve potinje da se javija u vidu I nijansi i impulsa toga bi¢a. Onda se sve pretvara u svetle i tamne regione bez kojih nikakav oblik korespondencije,stvaranja slika i manifestacije ne bi bio mogue i tada bi suprotnost Zivotu, koju zovemo »smrt«, viadala apsolutno svuda gde sada postoji Zivot, kao I apsolutno jedina, suverena i vetna, neunistiva pojava. Ta veéna pojava je noblije BoZje« : »Obligje« nije neka odredena pojava ili neko posebno biée. Ono mora obubvatiti sve. Jedino Ijubav prema svima i prema svemu omoguéuje nam da se potpuno posvetimo toj slici A Ako volimo sve ljude, sva biéa i sve stvari, onda ne postojinista u nobligju Bozjem« Sto 7 ne podnosimo, nit biéa koja mrzimo. Tako smo, istraZujuéi deveti osnovni fact, otkrili I esistinu velike 2apovesti koja je zakon sav i proroci, naime: »Ljubi Gospoda svoge iznad svega, a bliznje svoje kao samoga sebe.« Videli smo ak i vie od toga. Naime, otkrili smo Ginjenicu da su »Boge i na8 nbliznji« ustvar jedno te isto, Boga mozemo vide iskliudivo usvome bliznjem, a uvek kad sretnemo bliznjeg mi u stvari stojimo pred Bogom, Pod »bliznji« podrazumevaju se naSa mikrobiéa, »bliZnji« nam je i biée u ijem organizmu i sami dlozivijavamo dnevnu svetlost, nbliznji« su nam i biga koja nas maze i progone, isto ka0 i bica koja nas vole i cene, »Bliznji nam je svako biée koje se nade u domenu nasify opazanja, Ako volimo svoje bliznje iznad svih stvari, mi onda volimo Boga vie nego sve stvart 704. Voleti svog bliznjeg bez obzira Sto Gini znati voleti Boga iznad svega, Iskljuéivo takva ljubav znaéi sluziti Bogu »duhom i istinom’, Jedino na taj natin se postaje jedno s Ovem, putom, istinom i Zivotom Stvariiznad kojih treba da ljubimo bliznjega svoga, jest pojave koje spadaju w kategoriju »stvorenih stvari«. To znati da treba voleti vie diva biéa koja su nosioci manifestacije, nego njihove manifestacije. One dolaze na poslednje mesto. Sve sto biée moze da stvori ne treba da utite na naSu Ijubav prema bliZnjem, jer u tom sluaju vise volimo stvorene stvari od bliznjeg. BlizZnjeg treba voleti vige nego sve stvari, Ako bi stvari odredivale nau ljubav prema bliznjem onda bi samo veliki geniji i istaknuti umetnici mogli biti voljeni, oni koji mogu stvarati divne stvari u vrhunskoj intelektualnosti, dok bismo potpuno ignorisali manje obdarena biéa koja poseduju male, nedovoljne i siromagne stvaralatke sposobnosti. A 3ta li je tek sa nagom Ijubaviju prema takozvanim yubicamac, »pliaékasimag, »zlotincimac, »banditimac ili biéima koja Gine dela kakva nam se ne svidaju? Nije li ovde reé o osudi, preziru i mrZnji prema tim biéima? Zar ovde nisu stvari te koje Uupravljaju nagim simpatijama i antipatijama, umesto da to budu biéa koja stoje izatih stvari? Gde nestade sada naSa ljubav prema bliznjem? Ako je nestala, to samo znati da Postoji podrugje na kojem nam nedostaje ljubav prema Bogu. Voleti bliznjeg svog nezavisno od stvari, nezavisno od izgleda i nezavisno od njegovih postupaka, to znadi uzdiéi bliznjeg svog iznad svih stvari, to znaéi » oteti Boga vige od svegaw. Takav oblik simpatije, odnosno tihe ljubavi znati voleti Boga »duhom i istinom«. Jedino takvim odnosom prema svom bliznjem ‘moze se otkrti da je u bliznjem, i iskljutivo u njemu, Govek stavljen pred zrak svetlosti ‘Svemoénoga. Jedino taj zrak svetlosti moze da bude nobligje BoZjex. | samo to nobligjex moze biti istinska svetlost u nasim srcima, moze svetlucati i dat} sjaj naSim oima, moze dobiti mudrost d@Vibrira u naSem govoru, omoguéiti nadem Su da shvati, nagem duhu da praita, naSim rukama da miluju i time uévrstiti najviSu prirodu naSeg duha: da bude jedno s Ocem, utom i istinom i jedno sa Zivotom, 705. Ego je postojao pre sadaSnjeg organizma, Nauka je dogmatski vezana za facite ‘mera duzine i teZine Kad smo veé stigli tako daleko da smo mogli sagledati svoj sopstveni ego, odnosno svoje »JA« kao najdublji uzrok svoje exzistencije, odnosno svoje pojave, postaje jasna injenica da ego ili »JA« mora postojati pre svoja druga dva dela, odnosno stvaranja i doZivijavanja. Nikada se ne moze dogoditi da njegova ostala dva dela mogu postojati pre cega. Jer, ako ego ne bi postojao pre svojih dovivljavanja, ne bi imao ko da dovivljava, niti da stvara. Pa ako stoji Zinjenica da ego postoji pre svojih dozivljavanja i ‘manifestacija, onda samim tim mora biti cinjenica i to da je ego morao postojati pre svog sadaSnjeg organizma i svog fizitkog postojanja. Dakle, uz organizam postoji ego koji je uzrok bez uzroka«. Istina je da materijalistitka nauka jo8 uvek tretira roditelje kao najdublji uzrok naSeg postojanja, ali to je zato Sto se ta nauka mo2e iztaziti samo jedinicama mera duzine i tezine. A to znati da ona moze analizirati samo stvorene stvari No analize stvorenih stvari mogu biti samo »stepen posledicac, tj. podaci kao Sto su: starost, stepen gustine, brzina kretanja,stepen toplote, odnosno hladno¢e, odnosi u prostoru itd, sve Sto oznatava odnos Kombinacija izmedu energija, odnosno materije. Tvorci danaSnje moderne nauke su zaista eksperti da pronadu takve facite. Ta sposobnost potpuno nesto Zivoc. Ako to Sto je »umirlo« nije ni moglo biti »neSto Zivox, onda to mora biti »nesto rtvo« Sto prolazi kroz taj proces. Ako moze mumreti« samo ono Sto je »mrtvo«, onda vsmrt« hije »prestanak Zivota«. Ona je samo proces razlaganja, ato zati stvaranja, jer stvaranje se obavezno sastoji iz dva procesa: »razlaganje« i nsastavijanje«. Materijal za stvaranje Postoji samo u obliku noslobodenih« energija tj, supstanci, a ove se mogu vosloboditi« jedino razlaganjem. Stvaranje je, dakle, samo sastavijanje voslobodenih« energija. »Oslobadanje«, odnosno »razlaganje« je neophodan uslov svakog stvaranja, posto se sveenergije nalaze u vezanom stanju, Kad ne bi bile u vezanom stanju ne bi bila potrebna ni snaga za stvaranje, Onda ne bi uopSte postojala ntezina« i nista ne bi »padalo dole«, ne bi postojala éak ni moguénost za dozivijavanje energije, odnosno sile. Cinjenica je da svako stvaranje, kolikogod da je mikroskopski malo, moze da se vrSi iskljutivo savladivanjem ‘energija. Za svako stvaranje i manifestaciju potrebna je energija. Takvo stanje Gini nepobitnom ginjenicu da energija, odnosno materija moze postojati jedino u vezanom stanju ‘Vezano stanje materije bi onemoguéilo svako stvaranje kad ne bi postojala moguénost >razlaganjac, odnosno roslobadanjac, Sto u stvari znati: preoblikovanje veéne veze dotitne materije i energije sa éitavim okeanom ostalih materija. Neko stvarno oslobadanje u doslovnom znavenju te re&i ne postoj, jer bi se tada desilo i to Cudo da »nesto postane niSta« Stvamo oslobadanje neke materije ili energije od okeana ostalih materija svemira pretpostavija graniéno podrugje izmedu oslobodene energije i ostalog okeana energija ito podrugje bi se sastojalg.od »praznog prostorac. A apsoluini »prazan prostor« moze biti samo ‘onaj prostor u Kome sé/ilazi apsolutno »nistac. A takay prostor ne postoji. Pojam mnistac ‘oznagava samo »zamisljenuc suprotnost za »neStox koje bezuslovno ispunjava néitav« univercum i iskljuduje svaku moguénost postojanja bilo KakV6¢ »praznog prostora« Kad bi se neka vista energie ili materije mogla ograniiti apsolutno »praznim prostorom« veza sa ostalim okeanom materija bi bila zauvek prekinuta. Moguénost uuspostavljanja nove veze bila bi iskljuéena, jer ni jedna energija ne bi mogla proci kroz apsolutno »prazan prostor«. Neki projektil? Ili moZda raketa? Ne, nikako, Jer onog momenta kad bi pre8la granicu »praznog prostora« postala bi mni8tag, kao i ona vista materje, ‘odnosno energije ograniéena »praznim prostorom«, koju smo nianili, veé bi odavno postala »nigtac, Nastala bi situacija u kojoj bi i ostali deo okeana materije doziveo istu sudbinu, S obzirom da se i on grani&i sa »praznim prostorom« izgubio bi kontrast koji ga éini dostupnim opazanju. Tako bi sve postalo »nista«. Mora se imati na umu da svaka materija, ‘odnosno energija moze postojat jedino na osnovu svog kontakta sa drugim energijama, Ukoliko bi neka energija mogla da se ograniti apsolutno »praznim prostorom« takvi kontakti bi bili onemoguéeni pa stoga ne bi mogla nastati nikakva reakeija, Bez takve reakcije svako opazanje ili dozivljavanje bi bilo nemoguée, kao Sto bi i »prineip trojstva« bio samo iluzija. I svuda gde se Zivot sada suvereno javlja kao me8to vetno«, zavladalo bi apsolutno »nigta« vetno nepromenljivim domenima. Zahvaljujuéi &injenici da se oslobadanje jedne vrste materije, odnosno energije moze wisiti, ne kao prestanak, veé iskljutivo kao menjanje veze dotiéne materije sa ostalim ‘materijama, nikakav domen »smirti« ne mode nastati. Prema tome »smrt« ne unistava Bivot, vee ‘se u najveéoj meri javlja kao nosilac napredovanja svemirskog »veéno suverenog ne8to«. 708. Smart je princip kojim se bavimo svake sekunde svog bivstvovanja i bez koje ne bbismo mogli Ziveti. Zasto se biéa boje smrti Smt je, dakle, samo ostobadanje energije, odnosno materije u skladu sa zakonima Zivota. Oslobadanjem dotiéna materija ne prekida vezu sa ostalom materijom svemira, Sve Sto se podrazumeva pod pojmom razlaganje materije, sve Sto se nalazi u stanju raspadanja, svejedno dali se radi o sporom propadanju neke stare kuCe, iio stenama koje razbija udar groma, sve to Gini potpuno isti princip koji nazivamo ysmrte. Smt je, dakle -obIGhi Pojava. uusregemo je svakog sekunda u svom Zivotu. Ne mozemo uraditini8ta Sto u sebi ne sad prineip smrti, Cak i nage fizioloske potrebe su neka vrsta oslobadanja energija, pa prema tome i to je proces smrti. Naravno da to isto vazi i za naSe misli, Kako bismo inage mogli saznati ist, kako bismo oplemenili svoju svest ako se ne bismo mogli osloboditi Pogresnog stanja svesti, odnosno gresnih misli? Sav razvo} se, u stvar, satoji od razlaganja manje savrSenog u korist savréenijeg, tako da je i to nekakav proces umiranja, ‘mada se ne moze poreéi da je to istovremeno i proces izgradnje. Svaki proces izgradnije je istovremeno i proces umirainja, a svi procesi umiranja su istovremeno i procesi stvaranja ‘Sve to jednostavno predstavlja samo proces razlaganja starih i stvaranja novih smesa~“" energija, odnosno materija i nema nikakve veze sa uni8tenjem, odnosno prestankom postojanjanedeg zaista Yivoge No zemaljski Zovek nema takvo shvatanje 0 procesu spajanja i razlaganja, odnosno celokupnom stvaranju kad je u pitanju njegov fizitki organizam. Zbog odnosa mentalne prespektive iz koje momentalno gleda na Zivot, stekao je predstavu da proces smirti mora biti prestanak, odnosno unistenje »neveg Zivoge i takve predstave éine danas osnovu jake mentalne, svesne ili nesvesne, pojave koju poznajemo kao »strah od smirtic 709. Organizam predstavija stvorenu kombinaciju ili lok energija zasnovanu na logici, &ime se potveduje éinjenica da je pre njegovog stvaranja moralo postojati >neSto« Sto misli i Sto ostvaruje svoju volju. Cinjenica da je stvaranje organizma automatska funkeija jo3 jednom potvrduje da je sadaSnje stvaranje organizma samo jedna karika u beskrajnom lancu stvaranja takvih organizama koje vr8i isti ég6, odnosno isti stvaralae S obzirom da na osnovu drugih osnovnih facita veé znamo da je organizam, odnosno telo stvorena pojava, jasno je da je to samo smeSa energija i da je ta smeSa mogla nastati zahvaljujuéi energijama koje su oslobodene iz ranijih sme%a i jedinjenja. Ako su oslobodene, to znati da je taj organizam rezultat meSanja odgovarajucih energija. Te energije su novom smeSom postale vezane izvesnim svrsishodnim zgusnjavanjem u jedan blok. Prema tome organizam je blok energija. $ obzirom da je ovakva smeSa energija svrsishodna, potvrduje se Ginjenica da je postanak ovakvog bloka zasnovan na logici, sto opet ukazuje na Ginjenicu da je pre toga veé postojalo »neSto Sto mislic, jer logika ne moze postojati bez misljenja, a misljenje je opet isto Sto i svest. Upravo to »nesto Sto misli« je stvarni tvorac organizma i sastoji se, kako smo veé rekli, od jednog ega, odnosno nJA i njegove nadsvesti, Dakle to nsvesno nesto« postojalo je pre nastanka njegovog sadainjeg organizma od mesa. $ obzirom na dinjenicu da je ovo stvaranje obavijeno i da je to logiéna, odnosno planska smeSa energija to ukazuje na postojanje volje. Cinjenica da to »ne8to« to sprovodi svoju volju je apsolutno veé postojeci, neizbezan uslov stvaranja organizma kao i svakog drugog planskog stvaranja ili izgradnje. To Sto se izgradnja organizma u uglavnom vrSi automatskim funkcijama ne menja niStau biti. Veé je odavno poznata dinjenica da biée moze mnoge svesne funkeije svoje volje pretvoriti u naviku i date funkeije, postavSi automatske, rastereéuju svestio sprovodenje volje i time postaju ono Sto mi ovde u knjizi oLivets bogs, oznatavamo kao »C-znanjec. No, sve navike, odnosno planske radnje koje se vr8e nesvesno ne bi nikada mogle nastati da se nisu svesno uvezbavale prema sopstvenoj volj Kad takvo vezbanje ne bi stvaralo automatske funkeije, odnosno rastereéenje svesti, kakva bi onda korist bila od tih vezbanja? U tom slutaju bi svako nugenje« u svemiru bilo iskljuéeno, Mi utimo tako Sto neko dozivijavanje ponavljamo toliko dugo dok ga ne nauéimo napamet, tj, dok ne postane samostalna funkeija svesti, da bi zatim postalo obdarenost, odnosno talenat. Da je stvaranje organizma Zivog biéa postalo automatska funkeija bia vyremenom ée postati samo po sebi jasto, s obzirom da ovaj proces stvaranja ne moze biti sluéajan dozivljaj, veé mora postojati kao proces koji se stalno ponavija i time &ini da stvaranje organizma bude deo beskrajnog lanca takvog stvaranja, Zato je sasvim prirodno Mo su u ovom slutaju preovladale automatske funkeije 710. Zasto organizam nije vetan, Reinkamacija, odnosno ponovno radanje kao nuznost Sadainji organizam je svrsishodno sastavljen blok energija pa je prema tome i rezultat odredenog plana, Ali ako je rezultat nekakvog plana, onda je'rezultat misli. $ “obzirom da misao nije statiéna, veé je to samo impuls energije, u protivnom bi sva bia bila bez svesti. To znagi da ni plan koji predstavlja ovaj blok energija, odnosno ovaj organizam ne moze biti veéan, veé se mora menjati u meri u kojoj se menjaju misli, odnosin, mentalna sfera njegovog tvorca. Organizam je samo orude ega za manifestaciju odredenog toka misli, odnosno mentalne sfere. $ obzirom da se mentalne sfere stalno menjaju u skladu sa zakonom gladi i sitosti, mora se i organizam menjati, a u svakoj novo} sferi zameniti novim koji 6e biti pogodnije orude za novu mentainu sferu i stalno tako do u beskonagnost. Na {aj nagin bice moze u organskom pogledu da bude uvek na nivou svoje promenljive mentalne cmsfere, odnosno da bude u skladu sa preobrazajem svoje svesti Kada biée dostigne vrhunac u odredenom praveu manifestacije, postigne genijalnost na izvesnom podrutju, to znagi da mu je to omoguéeno jedino zamenom fiziékog organizma novim ‘organizmom koji je bio pogodno sredstvo upravo za takav pravac opaZanja i stvaranja u koji spada takva genijalnost. No, postigavSi genijalnost biée je postalo zasiéeno na doti¢nom polju. Postizanjem zasiéenosti prestaje prohtev za tim, Sto znati da je biée »izivelo« taj Oblik manifestacije i zato se javlja glad za netim novim. Vremenom bi postalo priliéno nezgodno ako bi biée moralo nastaviti da Zivi u organizmu koji je bio veoma pogodno sredstvo 2a mentalnu sferu koje se bige veé zasitilo i koja vise ne moze biti cilj njegovih Zelja, teznji i stremljenja. Evo dakle, ponovo smo se uverili u apsolutnu neophodnost reinkamacije, odnosno ponovnog radanja, Pri objaSnjenju ranijih osnovnih facita veé smo se upoznali sa »principom trojstvac kao nepobitniom analizom Zivoga biéa, a time i dokazom o vesnom postojanju toga biéa. Tada ham je postalo jasno da naa pojava nije mogla poteti siéusnim zatetkom naSeg sadainjeg organizma u utrobi majke. Taj organizam predstavija samo jednu nijansu, jedan izolovani detalj u celokupnom stvaralaékom procesu, odnosno »X 3« naSeg vetnog Zivota, Znanjima koja smo stekli zahvaljujuci knjizi »Livets bog nije teSko pogoditi namenu naseg sadasnjeg, ‘organizma. To je u najveéoj moguéoj meri orude. On ima dva oka, dve ruke i dve noge Opremljen je skeletom i svrsishodnim, veoma pokretnim zglobovima tako da mozemo obavljati sve specijalne manifestacije koje zadovoljavaju mentalnu glad koja momentalno ini naSu duSevnu strukturu, odnosno mentalnu sferu, Svaki posto, to jest svaka vrsta manifestacije neizbe2no vodi »izivljenjuc, odnosno zasiéenosti, to éini da ova mentalna sfera bude promentjiva, pa samim tim samo privremenog karaktera. Posle toga moze samo da zamara, pa ak da izaziva i muéninu, odnosno odbojniost. To bezuslovno stvara odbojnost izmedu jedinke i dotiénog oblika manifestacije, a poscbno Sto novi oblik manifestacije, odnosno nova ‘mentalna sfera sve vie zauzima centralno mesto u njenoj gladi, odnosno prohtevu, pa tak postaje i osnovni uslov mentalne harmonije, odnosno ravnoteze. Zbog neizbeznosti ove zasiéenosti ne moze se ve&no ostati y.okvint iste mentalne klime, odnosno sa istom vrstom manifestacije, veé se biée stalno goni ka novim oblicima manifestacije. I upravo to mentalno putovanje, koje je u stvari samo proces menjanja, a koji ovde i knjizi »Livets bog« Poznajemo kao »ciklus« koji u sebi sadr2i principe vinvolueije« i yevolucije«. Involucija i evolucija su u stvari putovanje izmedu dva kontrasta: nsvetlosti« i »mraka« koji stvaraju neophodne uslove za svaki oblik opazanja, odnosno dozivljavanja Zivota TLL, Nase dozivljavanje Zivota moze postojatiiskljudivo kao naizmenitan odnos dvaju kontrasta nsvetlosti« i »mraka", Takav odnos moze postojat iskljuvivo kao kretanje ka svetlost ii kretanje ka mraku, Pokretaé tog kretanja je glad, a cilj je sitost $ obzirom da dovivljavanie il ‘opazanje moze postojati iskljudivo kao shvatanje 0° 247 jednog kontrasta naspram drugog u pozadini, svako opazanje ili dozivljavanje bi bilo nemoguée ukoliko ne bi postojao jedan od ova dva kontrasta, Zato svako dozivijavanje moze postojati samo kao rezultat naSeg odnosa prema svakom od ova dva kontrasta, Kontrast koji bolje poznajemo biée nage merilo i sluziGe kao osnova za izgradnju predstave o onom drugom. ‘Ako najbolje poznajemo mrak onda Gemo rasudivati na osnovu mraka. Ukoliko bolje poznajemo svetlost, onda ée taj Kontrast biti odluéujuti za nase opazanje, odnosno za nasa shvatanja © Zivotu i stvarnosti. Dakle, svako opazanje, a samim tim i sva znanja zavise iskljutivo od dozivijavanja svetlosti i mraka, jer svetlost i mrak obuhvataju sve Sto postoji. S obzirom da nagim dozivljavanjem upravija glad i zasiGenost ni jedno bide ne moze zauvek zadriatiisti odnos prema ova dva kontrasta veé se mora stalno pomerati napred, t preobrazavati se, Ovo preobrazavanje se vrSi u korist kontrasta prema kojem ga privlati njegova glad. Ako jedinkg oseéa da je privlagi svetlost, to samo znagi da je sita mraka # zato se sve vise Sdbifa Od njega, 3t0 znavi da se preobrazava u korist svetla. Tako ée bice koje se nazivelo svetlost sito je toga kontrasta, bit gladno mraka i vise ée voleti dozivijavanja koja se zasnivaju na tom kontrastu, Tako se biéa javljaju u dve grupejedna koja se kreée prema svetlosti i druga koja ide prema mraku, Drugim retima to znati da se izvesna biéa nalaze u procesu preobrazavanja od svetlosti ka mraku, dok se druga na isti nagin preobrazavaju od mraka u svetlost. Cilj oba pravea kretanja je, dakle, zasiéenost, a pokretaé je glad. Dakle, Zivotni put biéa je tako jednostavan i prirodan da bia slede sopstvene Zelje, prohteve i te2nje. Neki drugi pokretati ne postoje u kosmigko} perspektivi. Ovde smo dosli do samog praprohteva koji se nalazi u »X 2«, Taj praprohtev je vetni centralni izvor dozivijavanja Zivota, To dozivljavanje je, dakle, omoguéeno zahvaljujuéi opisanim kontrastima. Zivo biée ne moze nikada doéi u neku drugu situaciju ‘od ove ili oseéa zasienost mrakom i sledstveno tome glad za svetloSéu (situacija u Kojo) se sve vie nalazi zemaljski Zovek) ili oseéa zasigenost svetloScu pa prema tome oseéa glad za mrakom (situacija u kojoj se nalaze biljke i Zivotinj). Sve manifestacije, stanja ili oblici dozivijavanja, bez obzira u kojem se od tri kosmosa javljaju, bez obzira kakav stav prema istini imaju, svejedno da li se radi o sujeverju ili o stvamosti bezuslovno moraju u svojim detaljima predstavijati bilo glad, bilo zasiéenost svetlo8éu ili mrakom. Ova dva kontrasta dine apsolutnu suverenost rmentaliteta time &to se pomoéu njih moze stvoriti sve, i uopste ni8ta ne moze nastati bez jit, 712, Zivot je ritmitko kretanje izmedu dveju krainosti nodmorac i vaktivnosti". Taj ritam je veéno disanje, odnosno pulsiranje Zivota Dakle, dozivijavanje Zivota moze postojati iskljutivo kao, proces gladi i sitosti, NaS svakodnevni Zivot je uvek bio i vetno e ostati naizmeniéno dozivijavanje yodmorac i naktivnosti«. »Sitost« nastupa kad energija zastane, Sto se dogada kad Zelje, teznje i prohtevi budu do kraja zadovoljeni i to stanje se s pravom moze oznaéiti kao ‘odmor. »Glada, naprotiv, postoji kao jaka pokretaéka snaga koja nastaje 2bog nezadovoljenih prohteva i Zelja, a koja se s pravom moze nazvati naktivnost«. »Odmor« i naktivnost« su, dakle, osnovne faze Zivota. Nikakvo dozivljavanje ne moze postojati ako to nije »odmore, Sto u stvari znagi smanjenje energije ili naktivnosta, sto znati pojatanje energije. Zivot je, dakle, ritmitko kretanje izmedu ove dve krajnosti. Ovaj ritam je vetno ndisanjec ili pulse samog Zivota. 713, Zar priroda stvara kod miliona fjudi mentalnu glad za koju ne postoji zadovoljenje? Ovo ndisanjex, odnosno »puls« dobro nam je poznato na fizitkom podrudju ishrane. Borba za hleb nasuSni, odnosno zadovoljavanje svakodnevne fiziolodke gladi je jo8 uvek najveéi problem za Ijude i Zivotinje na zemiji, Ne moze se poricati da se kod sve veceg broja Ijudi uporedo sa svakodnevnom gladu za hranom, javijaju drugi oblici gladi. Veéina normalnih civilizovanih Ijudi ima valjda bezbroj neispunjenih Zelja, oBekivanja i nedostiznih eiljeva. $ obzirom da se ritam ovih Zelja i prohteva proteze na mnogo duze vremenske periode nego Sto je slutaj sa obiénom gladu koja trazi zadovoljenje u odredeno vvreme i to vide puta dnevno, ova se glad ne oseéa kao egzistencijalni problem i zato dolazi na kraju. Medu raznim vrstama teZnji koje zemaljski Covek gaji, pored hrane i drugih egzistencijalnih problema, ima mnogo takvih koje se ne mogu zadovoljiti u sadainjem Zivotu Ko nije u svom Zivotu pozeleo da postane genije na nekom polju? Ko ne bi rado imao bolji polozaj od ovog koji sada ima? Zar je mali broj Iudi koji su odavno izgubili nadu i zadovoljili se nekim niskim i beznaéajnim polozajem? Pa Gemu onda tolika glad? Cemu tolike teZnje i toliko utroSene energije ako se Zelje ne mogu ispuniti? Kako to da priroda, koja je inage do tanéina logigna u svom procesu stvaranja, ostavlja da se kod miliona Ijudi pojavi glad, unutamja teznja za koju ne postoji zadovoljenje? Izazvati tako silan pozar 1 grudima Ijudi, u njihovoj unutarnjosti, a ne obezbedit i stedstvo kojim ée se pozar uugasiti mora da bude pravi »pakao«. To bi zaista bila neuporediva tortura, s obzirom da priroda u svim drugim sluéajevima za svaki otrov ima protivotrov. afl a714, Na osnovu zakona opazanja koji odreduje da svaka pojava mora imati svoj Kontrast, 2a svaku vrstu gladi postoji zadovoljenje Upravo kao Sto u svim nama poznatim sluéajevima, 2a svaku vrstu otrova priroda ima odgovarajuéi protivotrov, a da i ne govorimo o zakonu opazanja prema kojem svaka stvar ima svoju suprotnost bez koje bi njen postanak i stvaranje bilo potpuno nemoguée, Binjenica je i ovde da gore opisana mentaina glad u mentalitetu zemaljskog Eoveka zaista ima svoju suprotnost, odnosno zadovoljenje, Negiranje ovoga se uopste ne moze zasnivati na €injenicama, ali po svakoj taSki mora biti u suprotnosti sa svim onim Sto nepobitno uslovijava dozivljavanje Zivota. Da za svaku EeZnju postoji odgovarajuée zadovoljenje proizilazi iz Ginjenice da je to zadovoljenje identiGno sa simim zakonom postojanja, ‘odnosno uslovom svakog dozivljavanja. To Sto u svakodnevnom Zivotu mozemo sresti mnoge neispunjene Zelje, ni u kom sluéaju ne moze negirati ovo to smo rekli, Svaka teznja i glad kao i njihovo zadovoljenje gine celinu, tj. stvaraju ravnotezu, odngsno balans ispoljene energije. Glad, odnosno teznja ne moze, dakle, prestati ili nestafiddok ne bude zadovoljena, i ime bude ponovo uspostavijena ravnoteza. Kad u sluéajevima obitne gladi Eovek dobije oseéaj da je glad prestala iako nije dobio nikakvu hranu, to ne znati da je lad zaista nestala, Takav oseéaj zavisi samo od privremenog slabljenja osetljivosti Gula, slabljenje koje je karakteristiéno i za mnoga druga podrugja opazanja. Ako, na primer fiksiramo neku taéku u daljini, primetiéemo da ona ponekad bude nejasna, pa Cak i nestane To nikako ne znaéi da je objekat postao nejasan i ostao bez kontura, veé samo da je nase Culo vida postalo prenapregnuto i zato izgubilo normalnu ostrinu vida, dok se o&i ponovo ne odmore. I oseéanje teznje moze biti tako stabilno da Cula Kojima se opaza budu oslabljena. Tada privremeno dobijemo utisak da je teznja prestala. Ali sam prohtev i tednja ne moze prestati dok ne bude zadovoljena. 715, Ako biée moze imati Zelje koje je nemoguée zadovoljiti u sadasnjem Zivot to je samo dokaz da se njegovo postojanje nastavija i posle propasti sadaSnjeg organizma ‘No i pored toga, u svom Zivotu nozemo naéi mnogo primera »nezadovoljenih« teznji, Cesto vidimo da ljudi numiru« ne ispunivsi svoju najvecu Zelju, odnosno ne postigavsi cilj svoje najveée teznje, Prema prirodnom zakonu o stvaranju, odnosno ispoljavanju energije, ni jedna 2elja ne moze prestati dok ne bude zadovoljena. To znati da ée sve neispunjene elje, bilo naSe ili drugih biéa, biti ispunjene. Zelja predstavija ispoljenu energiju koja se ne moze zaustavitfidok se ne postigne ravnoteza koja se zove zadovoljenje, Ako sluéajno »umremo« pre no sto se Zeljaispuni, odnosno postigne ravnoteza, to ne menja princip, s obzirom da teznje i Zelje nisu fizitke pojave koje zavise od fiziékog organizma, One imaju koren i polaziste u elementu sudbine i nadsvesti jedinke. To je potpuno u skladu sa nagim ranijim analizama vetnosti ega, Ako biée moze imati tako duboke teZnje, odnosno Zelje koje nije moguée ispuniti za vreme boravka u sadanjem organizmu, to je samo novi dokaz da se bivstvovanje biéa nastavija i poste propasti fizickog organizma, Takva glad, odnosno Zelja koja se ne moze ispuniti u sadaSnjem Zivotu ne javlja se samo kod nekih biéa, veé kod mnogih miliona jedinki. Ne postoji valjda ni jedan civilizovan ovek koji bi se mogao izuzeti od ovoga. Dakle, ove te2nje Sine deo mentalne strukture svakog pojedinog biéa i to je neizbezan faktor za svako biée i kao svakodnevna glad za hranom. A da bi se razlikovala od obigne gladi po tome Sto za nju ne postoji zadovoljenje, takvo shvatanje je dijametralno suprotno logici koju predstavljaju svi prirodni zakoni, niti je pak moguée laneti nekakav dokaz za to. Naprotiv, prirodni zakoni ukazuju sasvim jasno i ogromnom snagom da postoji zadovoljenje za svaku normalnu Zelju, odnosno te2nju koja se uopste moze roditi u mentalitetu nekog biéa, kao i to da mentalna glad koja se sastoji od takvih Zelja { teZnji u stvari je ne8to dobro, isto tako normano i neophodno za Zivot kao i normalna lad, 1 da postoji iskljubivo zato da bi bide moglo osetiti zadovoljstvo koje pruza zadovoljenje takve gli 716, Glad, Eeznja i nezadovoljeni prohtevi postoje samo kao prethodni uslovi za‘svakaievo uZivanje, Neispunjene Zelje i nezadovoljeni prohtevi su nti ili vezi koje povezuju biée sa njegovim buducim bivstvovanjem koje se nastavlja s druge strane smrti { groba Videli smo, dakle, da su nezadovoljene teZnje isto toliko obiéna pojava kao i obigna glad. One ne postoje da bi Ginile zo, da bi mutile biéa, O ovome stiéemo praktigna znanja toliko da nam postaje jasno da Zelje obavezno prethode stvaranju zadovoljstva Naime, zadovoljstvo moze nastai iskljudivo kao rezultatotklanjanja prethodnog nezadovoljstva, a Sto je izraz gladi, odnosno teZnji, Glad, teznja ili nezadovoljstvo moguy dakle, postojati iskljudivo kao preduslov za stvaranje prijatnog ose¢anja bilo koje vrste. Sve neispunjene Zelje i teznje jedinki predstavijaju pripremu za stvaranje buduéeg, zadovoljstva. No, jedinke imaju mnogo Zelja i i te2nji koje se ne mogu zadovoljiti u sadaSnjem Zivotu, pa je ovo nezadovoljene stalno prisutan faktor u analizama biéa, a ne samo privremena nenormalna pojava kod izvesnog biéa. Cinjenica je da u mentalitetu biga

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5825)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (354)
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3046)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20139)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13286)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20479)
• Remarkably Bright Creatures: A Novel

  

  From Everand

  Remarkably Bright Creatures: A Novel

  Shelby Van Pelt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5920)
• Good Omens: A Full Cast Production

  

  From Everand

  Good Omens: A Full Cast Production

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (11009)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (3329)
• And Then There Were None

  

  From Everand

  And Then There Were None

  Agatha Christie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (9023)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25285)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7883)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2488)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24590)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12967)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2562)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2510)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  From Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2499)
• American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  

  From Everand

  American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12558)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2572)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9976)
• Good Omens

  

  From Everand

  Good Omens

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (12078)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6714)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5734)
• The Silmarillion

  

  From Everand

  The Silmarillion

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (6416)
• The Guest List: A Novel

  

  From Everand

  The Guest List: A Novel

  Lucy Foley

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5506)