1.

MEUNARODNE ORGANIZACIJE- POJAM

Pojam Medjunarodne organizacije MO u najirem smislu se moe odrediti kao
viestranim ugovorom osnovan trajni oblik institucionalizovane saradnje tri ili vie
suverenih drava, s posebnim statusom i stalnim organima, u okviru kojih se, na nain
predvidjen statutima i drugim osnovnim dokumentima MO, odvijaju procesi
multilateralnog pregovaranja i zajednikog odluivanja lanica u odgovarajuim
oblastima medjunarodne saradnje.
Konstitutivni elementi pojma medjunarodne organizacije su:
1. Suverene drzave kao osnivai i lanice medjunarodnih organizacija.
2. Postojanje medjunarodnog ugovora kao osnivakog akta organizacije, kojim se
definiu sva bitna pitanja kako za drave lanice tako i za samu medjunarodnu
organizaciju. Osnivaki akti daju medjunarodnoj organizaciji pravosnanost.
3. Stalni organi MO koje karakterie stalnost funkcionisanja i delokrug rada zbog
koga je medjunarodna organizacija i osnovana.
4. Sedite MO
5. Oblast ili oblasti delovanja medjunarodne organizacije koja su definisana
osnivakim aktom i predstavljaju cilj delatnosti odnosno rada MO.
6. Posebno pravn status medjunarodne organizacije - kao subjekta nacionalnog i
medjunarodnog prava. Medjunarodni pravni subjektvitet MO nije uvek isti. MO
uvek deluje u svoje a ne u ime drzava clanica
Medjunarodne organizacije sa ovim konstitutivnim elementima predmet su
medjunarodnog prava to praktino znai da mogu ulaziti u sporazume i sporove kako
medjusobno tako i sa pojedinim dravama. Treba, u svakom sluaju, uoiti jasnu razliku
izmeu pojma medjunarodne organizacije i medjunarodnog sporazuma. Neki
medjunarodni sporazumi, npr. Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini, ne
predstavlja medjunarodnu organizaciju jer nema sopstvenu administraciju odnosno stalne
organe ve u svom delovanju koristi postojeu administraciju drava lanica.
Medjunarodne organizacije se razlikuju u odnosu na pravni subjektivitet drave nemaju
svoju teritoriju, more, vazduni prostor, ne mogu da budu strana u sporu pred
Medjunarodnim sudom pravde, itd.

2. PODELA MEUNARODNIH ORGANZACIJA

Pod meunarodnim organizacijama se podrazumevaju medjudravne, medjuvaldine ili
medjunarodne organizacije. Takav subjekt je organizovani sistem odnosa izmedju drava
lanica koji se izraava u psotojanju organa organizacije koji predstavljaju sredite
odluivanja i preko kojih organizacija deluje kao poseban subjekt medjunarodnih odnosa
i medjunarodne politike.
Odnos drava i medjunarodnih organizacija je mnogostruk i sloen. Pre svega, drave
osnivaju medjunarodne organizacije, njihove su lanice i glavni nosioci akcije u
medjunarodnim organizacijama. Kod veine medjunarodnih organizacija odluke
izvravaju drave lanice, i izdravaju ih tako to lanskim sredstivma daju sredstva
potrebna za njihov rad.
Medjunarodna organizacija ispoljava svoju volju putem organa, iji su broj i nadlenost
odredjeni statutom. Tipina medjunarodna organizacija ima bar tri glavna organa.
Najglavnij je najee plenarni organ (skuptina) u kome su zastupljene sve lanice i koji
proistekao iz nekadanjih kongresa i konferencija. Izvrni organ je ui organ u koji ulazi
1

samo deo drava lanica i koji se ee sastaje zato to mu je osnovna dunost da se stara
o radu organiziacije izmedju zasedanja plenarnog organa. Po pravilu on je podredjen
ovom poslednjem, ali tu odstupanja nisu retka.
Raspoznajemo dve osnovne vrste ovih organizacija, a to su:
medjunarodne medjudravne (vladine) organizacije, ije lanice su suverene
drave i
medjunarodne nevladine organizacije koje su formalne privatne organizacije
Pojam medjunarodna organizacija pre svega se odnosi na medjudravne organizacije.
Sve nedravne organizacije se dele na profitne (komercijalne) i neprofitne
(nekomercijalne). Profitne su one organizacije ije delovanje ima za cilj stvaranje profita
i uveavanje postojeeg kapitala (npr.preduzea u privatnom vlasnitvu). Za razlikku od
njih, neprofitne organizacije su one koje ne stvaraju profit, ili, ako ga stvaraju, ne ulau
ga u ponovno uveanje kapitala, ve u razliite druge dobrotvorne i humane ciljeve
(organizacije i udruenja gradjana). Neprofitne organizacije moe osnovati, pored samih
gradjana, i vlada, pa iz zato delimo na vladine (javne) i nevladine (privatne) neprofitne
organizacije
Imajui u vidu pravni i administrativni status, meunarodne organizacije moemo svrstati
u dve kategorije, i to:
po lanstvu,
po funkciji.
Meunarodne organizacije moemo da razlikujemo na osnovu drava lanica to jest da li
je lanstvo u organizaciji slobodno ili ogranieno.

3. DRUTVO NARODA
Po zavretku Prvog svetskog rata (1914-1918.), na mirovnoj konferenciji u Parizu
(Versaj) na inicijativu sila pobednica, formirana je prva globalna meunarodna
organizacija pod nazivom Drutvo naroda (Liga naroda).
Osnovni ciljevi osnivanja Drutva naroda bili su:
proces razoruanja,
spreavanje rata,
stvaranje sistema kolektivne bezbednosti,
reavanje sporova meu dravama diplomatskim putem,
obezbeivanje mira na globalnom nivou.
Drutvo naroda je bilo prvi ozbiljniji pokuaj zbliavanja naroda na novim osnovama, a
njegovo postojanje i rad predstvaljali su novu etapu u razvoju meunarodne zajednice.
U prve dve godine postojanja Drutvo naroda je brojalo 45 drava lanica, a struktura
lanstva se menjala, kao posledica dobrovoljnog povlaenja, iskljuenja ili gubitka
dravnosti odreenih lanica.
Glavni organi Drutva naroda su bili Skuptina, Savet i Stalni sekretarijat sa Glavnim
sekretarom na elu.
2

Druto naroda doprinelo je razvoju meunarodnog prava, posebno ratnog prava.

Pod njegovim okriljem doneti su enevski protokol iz 1925. godine, o zabrani upotrebe
otrovnih gasova i bakteriolokih sredstava u ratu, konvencije o ranjenicima, bolesnicima i
ratnim zarobljenicima i niz znaajnih rezolucija u vezi sa ogranienjem naoruanja i
zabranom bombardovanja civilnog stanovnitva.
Sa poetkom Drugog svetskog rata bilo je jasno da je organizacija omanula u svojoj
osnovnoj funkciji, to jest, odranju svetskog mira i spreavanju buduih ratova. Tokom
svog postojanja organi drutva nisu odravali redovne sastanke a veina slubenika
premetena je u Severnu Ameriku.
Pred samo izbijanje Drugog svetskog rata, Nemaka, Japan i Italija napustile su Drutvo
naroda, a nedugo zatim to je uinio i SSSR, odnosno iskljuen je zbog ulaska u rat sa
Finskom.
Nesporna je injenica da ova organizacija nije spremno doekala izbijanje novog
svetskog sukoba, emu su doprinele mnoge unutranje slabosti, nejedinstvo i
nedoslednost u sprovoenju odluka. Ipak, samo postojanje ovakve meunarodne
organizacije jeste napredak i predstavlja temelj kasnijeg formiranja Organizacije
ujedinjenih nacija (OUN).

4. UJEDINJENE NACIJE
Ujedinjene Nacije (UN) je meunarodna organizacija koja sebe opisuje kao globalno
udruenje vlada koje sarauju na polju meunarodnog prava, globalne bezbednosti,
ekonomskog razvoja, i socijalne jednakosti. Osnovane su 1945. godine od strane 51
zemlje, zamenjujui Drutvo naroda.
Okupljanje drava zagovornika razliitih ideologija u jednu univerzalnu organizaciju
predstavlja najvei zaokret u modernoj politikoj istoriji.
Sedite UN je u Njujorku. UN su od poetka suoene sa ozbiljnim iskuenjima
univerzalnosti, kao sasvim novom kategorijom u medjunarodnim odnosima.
Iz svog sedita u Njujorku, drave lanice UN upravljaju i odluuju o administrativnim
pitanjima na regularnim sastancima koji se odravaju svake godine.
Organizacija je podeljena na administrativna tela odnosno organe, ukljuujui:
Generalnu skuptina Ujedinjenih nacija,
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija,
Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija,
Starateljski savet UN
Sekretarijat Ujedinjenih nacija i
Meunarodni sud pravde.
Takoe, OUN ine i organi koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN-a.
Najpoznatija javna to jest predsedavajua linost UN-a je Generalni sekretar.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je najvaniji organ Ujedinjenih nacija. Zaduen je
za odravanje mira i bezbednosti meu narodima. Ostali organi Ujedinjenih nacija samo
daju preporuke vladama drava lanica dok Savet bezbednosti ima ovlaenja da donosi
odluke koje drave moraju potovati, kako stoji u Povelji Ujedinjenih nacija, pod
pretnjom medjunarodnih sankcija. Odluke Saveta su poznate kao rezolucije Saveta
bezbednosti. Predsedavanje Savetom bezbesnosti se rotira i traje jedan mesec. Menja se
prema alfabetskom redu imena lanica na engleskom jeziku.

Predstavnici lanica Saveta bezbednosti moraju uvek biti prisutni u seditu Organizacije u
Njujorku kako bi bilo mogue odrati sastanak Saveta u svako doba. Ovaj zahtev je
usvojen u Povelji Ujedinjenih nacija, jer je njen predhodnik, Drutvo naroda esto bilo u
nemogunosti da odgovori na vreme u kriznim situacijama, upravo iz razloga
nemogunosti okupljanja predstavnika drava lanica u kratkom roku.
Postoje dve kategorije lanstva drava u Savetu bezbednosti UN:
stalne lanice (Rusija, Kina, SAD, Velika Britanija i Francuska) i
izabrane lanice (njih 10, biraju se na period od dve godine, poev sa 1.
januarom).
Sve stalne lanice poseduju pravo veta, koje se moe iskoristiti kako bi se spreilo
izglasavanje bilo koje rezolucije. Jedan glas veta stalne lanice nadjaava svaku veinu.
Kancelarija Ujedinjenih nacija u enevi je Evropsko sedite Ujedinjenih nacija. Pored
administracije Ujedinjenih nacija tu su takoe smeteni slubenici vie agencija kao to je
Meunarodna organizacija rada, Svetska zdravstvena organizacija i Meunarodni
raunarski centar.
Ujedinjene nacije i agencije imaju i druge kancelarije i slubenike van Palate nacija, koje
je obezbedila vajcarska vlada.

5. MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA MOR

International Labour Organisation (ILO)
To je specijalizovana agencija UN koja nastoji da promovie socijalnu pravdu i
meunarodna ljudska i radna prava. Osnovana je 1919. godine i jedina je preivela
meunarodna organizacija Versajskog ugovora koju je pruzeo sistem UN.
MOR je postao prva specijalizovana agencija UN 1946. godine.
U Evropi deluje preko sistema Nacinalnih koordinatora u svakoj od drava lanica.
Osnovni ciljevi: promocija prava iz radnih odnosa, dostojanstvenog zapoljavanja,
socijalne sigurnosti i jaanje socijalnog dijaloga.
MOR formulie meunarodne standarde rada u formi konvencija ili preporuka
postavljajui minimum standarda o osnovnim radnim pravima, poput: slobode
udruivanja, prava organizovanja, kolektivnog pregovaranja, ukidanja prinudnog rada,
jednakosti u pruanju jednakih ansi i tretmana, kao i drugih standarda koji reguliu
uslove koji se odnose na itav spektar pitanja iz radnog prava.
Prevashodno prua tehniku podrku u poljima:
strunih usavravanja i rehabilitacije na radu;

politike zapoljavanja;

rukovoenja;

radnog prava i industrijskih odnosa;

uslova rada;

razvoja upravljakog kadra;

saradnje;

socijalne sigurnosti;
4

radne statistike i profesionalne sigurnosti i zdravlja.

Promovie razvoj nezavisnih organizacija poslodavaca i radnika i obezbeuje trening i

savetodavne servise tim organizacijama.
Unutar sistema UN, MOR ima jedinstvenu tripartitnu strukturu koja podrazumeva
participaciju radnika i poslodavaca kao jednakih partnera u odnosu na vlade zemalja
lanica i upravljake organe.
MOR je stalno prisutna u Srbiji od 2008. godine od kad ima svoj Nacionalnog
koordinatora.

6. UNIVERZALNA DEKLARACIJA UN O LJUDSKIM PRAVIMA

Ljudska prava propisana su i zatiena mejdunarodnim konvencijama. Savremena istorija
ljudskih prava poinje posle II svetskog rata donoenjem Povelje UN. Uvoenje ljudskih
prava u meunarodno pravo predstavljalo je odgovor na teke povrede humanitarnih
principa pre i za vreme Ii svetskog rata. Dokument kojim je utrt put razvoju ljudskih
prava i udaren temelj novog medjunarodnog pravnog proetka po okonanju II svetskog
rata je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Generalne skuptine UN (1948).
Datum usvajanja Deklaracije (10.decembar) proglaen je za Medjunarodni dan ljudskih
prava.
Ipak treba istai da je Univerzalna deklaracija doneta kao neobavezujui dokument
Generalne skuptine. Jedan od razloga za to, bilo je svakako i odredjivanje pitanaj odnsoa
izmedju ljudskih prava kao normi medjunarodnog prava i naela zabrane meanja u
unutranje stvari drava iz l.2, st.7 Povelje UN. Obaveznost primene je Univerzalna
deklaracija je stekla kroz Medjunarodni pakt o gradjanskim i politikim pravima i
Medjunarodni sporazum o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966). Sa
usvajanjem ova dva pakta ljudska prava su i definitivno postala deo obavezujueg
medjunarodnog pravnog poretka.
Univerzalan deklaracija o ljudskim pravima UN predstavljala je osnov za donoenje
Konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koju je doneo Savet Evrope
(1950). Po stupanju na snagu konvencije 1953 godine, Savet Evrope je usvojio i 13
protokola sa ciljem proirenja zatite, a XI protokol je predvideo obrazovenje Evropskog
suda za ljudska prava u Strazburu, koji je danas sinonim meunarodne pravosudne zatite
ljudskih prava i sloboda. Pored navedenih dokumenata, treba pomenuti jo i Konvenciju
UN protiv muenja i drugog krutog i neljudskog i poniavanja sklonog ponaanju i
kanjavanju (1982), Evropsku konvenciju protiv tortura (1987), Konvenciju o politikim
pravima ena (1952), Konvenciju o dejim pravima (1989), Povelju o osnovnim pravima
EU (2000). Usvajanjem Univerzalne deklaracije, otvoren je put da se nastojanja na zatiti
i unapredjivanju tih prava vode na najirem planu, kako u teritorijalnom smislu (sve
drave sveta) tako i sutinski (sva ljudska prava)
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima sadri odredbe o sledeim pravima:
graanskim i politikim pravima, odredbe o ekonomskim i socijanlim pravima, a sve to
polazei od teze da ljudsko bie moe svoja politika i graanska prava koristiti u punoj
meri tek onda ako ima pristojan ivotni standard, odreen stepen socijalne zatite, kao i
mogunosti das e koluje i kulturno razvija.
5

navedene konvencije i drugi meunarodni dokumenti predstavljaju deo poliko-pravnih

standarda koje je velika veina drava, ukljuujui i Republiku Srbiju, prihvatila i
implementirala u svoja nacionalna zakonodavstva, preuzimajui na taj nain odgovornost
za obezbedjenje i nesmetano ostvarivanje ljudskih prava i sloboda.

7. MEUNARODNI PAKT O GRAANSKIM I POLITIKIM PRAVIMA

Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima je meunarodni instrument o
ljudskim pravima legislativnog karaktera. Njegovim odredbama utvrena su individualna
i kolektivna prava, odreene mere za nadzor nad njihovim potovanjem i osnovan
Komitet za ljudska prava koji nastoji da se ugovornice pridravaju preuzetih obaveza.
Pakt je usvojen i otvoren za potpisivanje i ratifikovanje, iil pristupanje, rezolucijom
Generalne skuptine Ujedinjenih nacija 2200 A (XXI) od 16.decembra 1966 a stupio je na
snagu 23.marta 1976 godine kada je potrebnih 35 drava deponovalo instrumente o
ratifikaciji ili pristupanju.
Biva SFRJ je ratifikovala Pakt zakonom od 30.januara 1971. godine (Slubeni list SFRJ
br.7/1971). Uz Pakt su usvojena i dva protokola i to: Opcioni protokol uz Meunarodni
pakt o graanskim i politikim pravima koji je stupio na snagu 23.marta 1976 godine i
Drugi opcioni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima koji je
stupio na snagu 11.jula 1991.godine. Biva SRJ je oba protokola ratifikovala 2001 godine
(slubeni list SRJ medjunarodni ugovori, br. 4/2001. Republika Srbija je kao
nasledinica ovih drava pristupila Paktu.
Pakt predstavlja konkretizaciju odredbi sadranih u Univerzalnoj deklaraciji UN o
ljudskim pravima.
8. EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i temeljnih sloboda je usvojena u Rimu
1950. godine. a stupila na snagu 1953. Predstavlja jedan od najvanijih dokumenata
Saveta Evrope.
Meutim, da bi naela sadrana u Konvenciji mogla da se primene neophodan preduslov
je da postoji efikasna pravna drava.
Da bi se obezbedilo potovanje Konvencije o ljudskim pravima obrazovani su Evropska
komisija za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava.
Evropska komisija za ljudska prava odrava zatvorene sednice radi ispitivanja albi
uloenih protiv drava optuenih za nepotovanje prava i sloboda ustanovljenih
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. albu protiv drave mogu podneti
pojedinac, grupa ljudi ili druga drava. Da bi Komisija prihvatila podnetu albu osoba
koja je podnosi mora da dokae da je iscrpla sva raspoloiva pravna sredstva u svojoj

zemlji. Ako se alba prihvati, Komisija pokuava da prijateljski rei problem. U sluaju
neuspeha, iznosi nepristrasan i objektivan sud o sluaju.
Evropski sud za ljudska prava (ustanovljen 1959. godine u Strazburu) sastoji se od
sudija iji je broj jednak broju drava lanica Saveta Evrope (45 sudija). Sud deluje
nakon iscrpljenih pravnih lekova u dravama lanicama. Organizacija i ovlaeenja ovog
suda propisana su samom Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim
slobodama (lanvoi 19-51) a postupak pred Sudom ureen je Poslovnikom koji je stupio
na snagu 1. novembra 1998. godine
9. EU DRAVA ILI MEUNARODNA ORGANIZACIJA
Budui da je Evropska Unija neto potpuno novo, esto se u literaturi navodi da je ona
upravo jedna organizacija sui generis, razliita od svega to je do sada postojalo. To je
zajednica ureenih (a ne bogatih) drava posveenih demokratiji, miru i dobrobiti
graana.
Unija nije ni drava ni meunarodna organizacija, ali ima elemente i jednog i drugog. U
nekim delovima Unije preovlauju obeleja drave, a u drugima preovlauju obeleja
meunarodne ogranizacije. I pored velikih nastojanja da organi EU samostalno odluuju
Uniji nedostaje suverena vlast da bi predstavljala novu dravu, kao na primer SAD.
Da bi se blie odredila priroda Unije neophodno je prethodno se upoznati sa klasinim
definicijama i elementima drave i meunarodne organizacije, a potom ih uporediti sa
obelejima Unije.
Prema opte prihvaenom shvatanju drava jeste skup lica koja se nalaze na odreenoj
teritoriji, pod jedinstvenom suverenom vlau. Dakle konstitutivna obeleja drave su:
1.utvrena teritorija, 2. postojano stanovnitvo, 3. suverena vlast.
Dravna teritorija je deo prostora koji naseljava i korist zajednica ljudi i koji se nalazi pod
vlau te drave.
Stanovnitvom drave se smatraju ljudi koji na njenoj teritoriji trajno prebivaju.
Suverena vlast predstavlja dravnu silu koja vri ovlaenja na dravnoj teritoriji.
Unija moe se rei ima svoju teritoriju i ona je jednaka zbiru teritorija drava lanica, i to
vai isto i za stanovnitvo
Meutim nije drava jer joj nedostaje suverena vlast. Iako EU poseduje odreene
ingerencije koje podseaju na zaetak neke nove vrhovne vlasti na evropskom tlu. Ipak
mora se rei da do ostvarenja takve namere put jo uvek dugaak.
Sa druge strane, definiciju meunarodne organizacije nije toliko lako izvesti, budui da
su one mnogobrojne, razliite i u stalnoj promeni, to oteava njihovo precizno
definisanje.
Ali, mogue je navesti elemente koje svaka meunarodna organizacija mora imati:
1. nastaju na osnovu meunarodnog viestranog ugovora,
2. predstavljaju zasebne pravne linosti,

3. poseduju sopstvenu volju, razliitu od zbira volja drava lanica i volje

svake pojedine od njih,
4. poseduju stalne organe,
5. finansiraju se na bazi udela drava lanica.
Sada je potrebno videti da li Unija i u kojoj meri poseduje navedene elemente.
Meunarodni ugovor: U osnovi Unije nalaze se osnivaki ugovori: Pariski ugovor od
1951. godine kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i elik, Rimski ugovori od
1957. kojim je osnovana Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska
zajednica, Mastrihtski ugovor od 1992. godine kojim je stvorena Evropska Unija i jo
neki.
Pravni subjektivitet: Iako Unija ne poseduje pravni subjektivitet, ona ga ipak
pozajmljuje od evropskih zajednica, tako da se moe rei da poseduje i ovaj element.
Sopstvena volja: Unija nesumnjivo poseduje sopstvenu volju koja dolazi do izraaja
prilikom odluivanja. Ta volja se stvara i izraava kroz organe Unije.
Stalni organi: Unija poseduje stalne organe, a to su: Evropski parlament, Evropska
komisija, Evropski savet, Savet EU, Evropski sud pravde.
Finansiranje: Do 70-ih glavni izvor prihodne strane budeta Evropskih zajednica su bili
doprinosi drava lanica, a nakon toga tzv "sopstvena sredstva", kao to su prelevmani na
agrarne proizvode i carine, porez na viak vrednosti, i tzv BNP sopstvena sredstva
(zapravo doprinos drava lanica, koji se utvruje kada ostale vrste sopstvenih sredstava
nisu dovoljne da pokriju finansijske izdatke).
Kao to se moe primetiti, po ovome elementu se Unija udaljava od klasinih
meunarodnih organizacija i polako dobija ono to predstava tzv. subjektivno poresko
pravo u nacionalnim dravama.
Ako se zanemari poslednji element (finansiranje), moglo bi se rei da Unija predstavlja
meunarodnu organizaciju, jer poseduje sve konstitutivne elemente iste. To, meutim nije
sluaj, jer su, kao to je ranije pomenuto, pojedine ingerencije Unije otile daleko, i
predstavljaju obrise neega to bi u budunosti moglo biti okvalifikovano kao suverena
vlast.
Dakle, Unija u ovom trenutku nije ni klasina meunarodna organizacija, niti
drava. Ona je negde na pola puta. ini se da je dalji razvoj Unije usmeren ka irenju
delokruga i nadlenosti.
10. PRELEVMAN
Dabina koja se ubira prilikom uvoza robe ako postoji razlika izmeu vie domae i nie
uvozne cene. Za razliku od carine, prelevman nije izraen u fiksnom iznosu nego se
utvruje prema promenama spoljnih i unutranjih cena. Ova razlika u ceni se utvruje od
sluaja do sluaja i u kraim ili duim vremenskim razmacima. Prelevman je bolje
sredstvo zatite od carine, jer automatski deluje na izjednaavanje razlika izmeu jeftinije
inostrane i skuplje domae cene, a uvoznik ne moe da rauna s veom marom.
8

Prelevman je novi oblik zatite domae proizvodnje i instrument savremenog agrarnog

protekcionizma razvijenih zapadnih zemalja. Evropska unija ga primenjuje s ciljem da
poljoprivrednom stanovnitvu unutar integracije obezbedi uee u raspodeli nacionalnog
dohotka, vetakim odravanjem visokog nivoa cena poljoprivrednih proizvoda, suprotno
interesima ostalog dela stanovnitva i principima meunarodne podele rada.
11. NASTANAK I RAZVOJ EU
Ideja o nastanku Eu je potekla odmah po zavretku II svetskog rata, a prvi je formulie
Vinston eril u svom govoru u Ciriju 1946 godine kada iznosi zahtev za formiranjem
Sjedinjeh drava Evrope.
Sledei ideju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta umana Razvoj Evropska
unija je zapoeo 1951. godine integracijom est evropskih zemalja: Francuske, Nemacke,
Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga, najpre stvaranjem zajednice za ugalj i elikEZU (European Coal and Steel Community - ECSC) Pariski ugovor, a zatim i
Rimskim ugovorom iz 1957. godine o stvaranju Zajdnice evropskog trita, odnosno
Evropske ekonomske zajednice EEZ (European Economic Community EEC) i
Evropske zajednice za atomsku energiju (European atomic energy community
EURATOM).
Evropska zajednica za ugalj i elik je prestala da postoji 2002. godine, kada je istekao rok
od 50 godina na koliko je sklopljen Ugovor o njenom osnivanju, a Evropska ekonomska
zajednica je 1992. godine preimenovana u Evropsku zajednicu, tako da danas, postoje
samo dve evropske zajednice: Evropska zajednica (EZ) i Evropska zajednica za atomsku
energiju (EURATOM).
Vanu prekretnicu u razvoju Evropske zajednice obeleava usvajanje Jedinstvenog akta u
Luksemburgu (1985), koji inaugurie institucionalnu i pravnu formu Evropske zajednice.
Na temelju pomenutog jedinstvenog akta Ugovorom iz Mastrihta potpisanim 1992.
godine (stupio na snagu 1.novembra 1993. godine), oformljena je Evropska unija.
Zato se ovaj ugovor zove Ugovor o stvaranju Evropske unije (Treaty Establishing the
European Union TEU). Njime je stvorena dananja arhitektura EU. Zemlje potpisnice
us odrale referendum na kom su se graani izjanjavali za prihvatanje ili odbacivanje
Ugovora iz Mastrijta. U svim zemljama osim u Norvekoj Ugovor je prihvaen.
12. KARAKTERISTIKE EU
EU je zajednica 28 zemalja. Ona nije vie od federacije zemalja, ali nije ni jedinstvena
federalna drava. Ona predstavlja nadnacionalni ekonomski savez drava, neto potpuno
novo i istorijski jedinstveno.
Nema nikakve dileme da Evropska Unija predstavlja sepcifian pravni institute koji svoj
organizacioni, a potom i institucionalni okvir gradi po uzoru na system vlasti u dravi i to
po ugledu na system podele vlasti.
Evropska Unija ima nadnacionalni karakter i to je njena osnovna karakteristika u svakom
smislu, ekonomskom, politikom i medjunarodnom.
EU je danas jedna od tri ekonomske sile sveta, a vodea trgovinska sila. Pristup u njeno
lanstvo je veoma teak i ogranien za male drave i ide od ekonomije, preko politike do
odricanja od dela dravnog suvereniteta. Eu je jedan od centara moi u svetu. Interesi u
stvaranju evropskih integracija, ondnosno dananje EU, bili su ekonomske prirode, a

danas su znatno proireni na politike, vojne, pravne i druge. Sutina i vrsta dananjih
interesa odraava se u osnovnim ciljevima
13. CILJEVI EU
Osnovni ciljevi EU su: podravanje privrednog i drutvenog razvoja; potvrivanje
vlastitog identiteta na meunarodnoj sceni voenjem zajednike spoljne i bezbednosne
politike (i postepeno stvaranje zajednike odbrambene politike, koja moe dovesti do
zajednike odbrane); zatita prava i interesa dravljana drava lanica uvoenjem
dravljanstva EU; uvanje i dalji razvoj Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde,
na kome je slobodno kretanje lica obezbeeno uz paralelno usvajanje odgovarajuih mera
iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, imigracije i borbe protiv organizovanog
kriminala i ouvanje tekovina Zajednice.
Ciljevi EU su:

Jedinstveno trite
sloboda kretanja
prava i slobode graana
jedinstvena valuta
princip solidarnosti
unutranja i spoljanja bezbednost

Pored tenje za suzbijanje uticaja SAD u Evropi, cilejvi EU u narednom periodu su

sledei:
Potpuna kontrola nad procesima i zbivanjima u zemljama i izmeu zemalja
Evrope do preduzimanja vojnih akcija
Kontrola i uee u irenju SAD ka Evroazijskom delu
odravanje nivoa tehnolokog razvoja ukorak sa SAD i Japanom
posebno postupanje prema rusiji i stvaranje, po mogustvu partnerskog odnosa sa
ovom probudjenom velesilom.
14. BAZNI (OSNIVAKI) UGOVORI ZA OSNIVANJE EU
To su ugovori kojima su osnovane Evropske zajednice i Evropska unija i na kojima se
temelje njihova ovlatenja.
Evropska unija je osnovana na bazi 4 Ugovora (Treaties) i to :
PARISKI UGOVOR, kojim je osnovana Evropska Zajednica za ugalj i elik
(European Coal and Steel Community - ECSC), potpisan je u Parizu 23 jula 1952.
godine. Istekao je 23. jula 2002.godine. Ovaj Ugovor je poetak stvaranja
carinske unije (ustanovljavanje zajednike carinske stope prema treim dravama
- ije je formiranje okonano 1968.godine) a koji je zajedno sa Ugovorom o
formiranju Zajednice za atomsku energiju formirao zajedniki sistem odluivanja
u vezi uglja, elika i nuklearne energije
RIMSKI UGOVORI, kojim je osnovana Evropska Ekonomska Zajednica
(European Economic Community - EEC), potpisan je u Rimu 1 januara
1958.godine. I
10

 Evropska Zajednica za atomsku energiju (European Atomic Energy CommunityEURATOM), potpisan u Rimu zajedno sa Ugovorom o Evropskoj Zajednici.Ta
dva Ugovora se esto nazivaju Rimski Ugovori , ali kada se koristi taj izraz
obino se misli na Ugovor o Evropskoj Zajednici.
UGOVOR o Evropskoj Uniji (The European Union), potpisan je U Mastrihtu 1
novembra 1993.godine.

Prva tri Ugovora formirala su zajedniki sistem odluivanja u vezi uglja, elika i
nuklearne energije i o drugim vanim sektorima ekonomije zemalja lanica zajednice.
Ugovori (Treaties) su baza svega to radi EU. ETVRTI UGOVOR, OSIM
EKONOMSKE IMA I POLITIKU DIMENZIJU.
15. STRUKTURA EU
Za EU se kae da podsea na prednji deo grkog hrama koji lei na tri stuba. Za slika je
poela da se koristi kako bi se opisala struktura Unije.
PRVI STUB obuhvata tri zajednice (Evropsku zajednicu za ugalj i elik, Evropsku
ekonomsku zajednicu i Evropsku zajednicu za atomsku energiju) i ukljuuje:
Carinsku uniju i jedinstveno trite,

Zajedniku poljoprivrednu politiku,

Trgovinsku politiku,

Strukturalnu politika,

EU dravljanstvo,

Obrazovanje i kulturu,

Trans-Evropsku mreu,

Zatitu potroaa,

Zdravlje,

Istraivanje i ivotnu sredinu,

Socijalnu politiku,

Politiku azila,

Spoljne granice,

Imigracionu politiku.

DRUGI STUB obuhvata zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku i to :

Spoljna politika obuhvata:
Koordinaciju zajednikih stavova i mera,

Odravanje mira,

Ljudska prava,

Demokratiju,
11

Pomo zemljama nelanicama.

Politika bezbednosti obuhvata:

Razoruanje,

Finansijski aspekt odbrane,

Dugoroni okvir evropske sigurnosti

TREI STUB obuhvata saradnju u pravosuu i unutranjim poslovima, kao to su

Saradnja meu pravnim institucijama u vezi graanskog i krivinog prava,

Kooperaciju policije,

Borbu protiv rasizma i ksenofobije,

Borbu protiv trgovine drogama i orujem,

Borbu protiv organizovanog kriminala,

Borbu protiv terorizma,

Kriminalne radnje protiv dece i trgovine ljudima.

Osnovna razlika izmeu prvog i druga dva stuba jeste u tome to jedino prvi stub
koristi pravno obavezujue instrumente i procedure zasnovane na Rimskim ugovorima.
Druga dva stuba preteno su u nadlenosti Evropskog Vea i Vea Evropske unije, pa su
kao takvi meuvladinog karaktera (Evropski savet, Jedinstveno trite-Unutranje trite,
Rimski ugovori o EU, Mastrihski ugovor, Savet EU).
16. PRAVNA PRIRODA PRAVA
Na alost, sva nastojanja da se prui neki potpuniji i dublji odgovori na pitanje ta su
drava i pravo, kako se meusobno povezuju, koji ih elementi sainjavaju, kakvu ulogu
imaju u drutvu, neminovno vode u razilaenju i razliike, manje ili vee.
Moda je najprihvatljivije rei das u drava i pravo specifine drutvene tvorevine.
Shvatanje drave i prava, odnosno njihovo posmatranje, uvek se ostvaruje u tri
perspective: prva je macro-perspektiva, u kojoj se javlja celina drave i prava uopte ili u
datoj globalnoj zajednici; druga je mikro-perspektiva, u kojoj se pokuava sagledati ova
ili ona pojava u sklopu tih tvorevina (na primer bezbednost); trea je medijalperspektiva, koja stoji izmeu prve dve i obuhvata vee ili manje delove drave i prava ili
skupove dravnih ili pravnih pojava. Pri tome, smatra se da dravu predstavlja svojevrsna
organizacija ljudi, a pravo se u tradicionalnom shvatanju svodi na specifine propise,
pravila, norme, itd.
Vano je odmah na poetku istai injenicu, da se svi istraivai drave i prava slau da je
tu re o izvanredno sloenim drutvenim tvorevianma, koje imaju mnoge i raznovrsne
elemente, da imaju razne dimenzije, da postoji mnotvo momenata koje valja prouavati.
Ipak, jedno se obeleje izdvaja kod svih pojmovnih odreenja drave i prava, a to je, da
se u okviru njih javlja specifina prinuda. Tako po Maxu Weberu drava se ne

12

odreeju po sadraju svoga delovanja (sve moe biti taj sadraj) nego po specifinom
sredstvu koje koristi sili.
Evropska unija se karakterie nadnacionalnim pravnim sistemom, top predstavlja
direktnu posledicu ekonomskih i politikih integracija EU. Razvoj jedinstvenog
ekonomskog prostora i Zajednikog trita zahtevaju integrisani pravni system, posebno
u okolnostima sukobljavanja razliitih zakona i sporova koji su vezani za njihova
tumaenja. U odnosu na standarde bilo koje svetske meunarodne organizacije, evropski
pravni system ima izrazito supernacionalan karakter. To praktino znai da, ak i
najvii sudovi u lanicama EU, moraju da potuju odluke Suda pravde EU (European
Court of Justice-ECJ) u vezi sa svim tumaenjima zakona EU.
17. PRIMARNO PRAVO EU
Primarno pravo EU obuhvata:
Osnivake ugovore koji predstavljaju kamen temeljac formiranja i
funkcionisanja Evropske zajednice (kasnije EU)
Meunarodne sporazume koji obuhvataju
konvencije izmeu zemalja lanica EU
sporazume EU sa treim dravama (nelanicama) i
sporazume EU sa meunarodnim organizacijama
U stvaranju primarnog komunitarnog zakonodavstva (tj. zakonodavstva EU) uestvuju
sve lanice EU, kao i komunitarne (nadnacionalne) institucije na osnovu sopstvenih
pravnih ovlaenja. Evropska unija, kao subjekt meunarodnog prava. poseduje ugovorne
sposobnosti zakljuivanja sporazuma sa treim zemljama i meunarodnim
organizacijama. Osnivaki ugovori obuhvataju tri konstitutivna ugovora. Podsetimo da
su konstitutivni ugovori vie puta menjani i dopunjavani. Statuti o osnivanju Evropske
investicione banke (European Investment Bank EIB) i Evropske centralne banke
(European Central Bank - ECB) takoe ine sastavni deo osnivakih ugovora i imaju
status primarnog zakonodavstva EU. U sastavni deo osnivakih ugovora spadaju i
izvesne, kasnije donete, konvencije.
Meunarodni sporazumi obuhvataju, najpre, konvencije izmeu drava lanica EU, kao
i sporazume EU sa treim dravama i meunarodnim organizacijama. kada je re o
konvencijama treba istai da se one zakljuuju izmeu lanica EU sa ciljem meusobnog
omoguavanja prava dravljanima lanica u pogledu sledeih pitanja:
Izbegavanja dvostrukog oporezivanja
uzajamnog priznavanja trgovakih drutava i
pojednostavljanja postupka uzajamnog priznanja i izvrenja sudskih i arbitranih
odluka.
Kako je primena konvencija u zemljama lanicama EU bila ograniena preprekama usled
dugotrajnih postupaka ratifikacije, tako su vremenom one izgubile na znaaju u praksi.
Sporazumi EU sa treim dravama obuhvataju:

13

 Sporazume o pridruivanju (asocijaciji) drava nelanica ukljuuju

intenzivnu ekonomsku saradnju sa izvesnom treom dravom, finansijusku
podrku EU dravi nelanici (iz strukturnih fondova EU), kao i dugoroan okvir
ugovorene saradnje;
Sporazume o saradnji sa treim dravama koji su, u odnosu na sporazume o
pridruivanju, manje zahtevni po intenzitetu eknomske saradnje. EU je takve
sporazume o kooperaciji, potpisala sa Izraelom, zemljama Magreba (Maroko,
Alir i Tunis), kao i sa zemljama Mareka (Egipat, Jordan, Liban i Sirija) i
Trgovinske sporazume sa treim dravama, grupama drava ili meunarodnim
organizacijama koji se odnose na trgovinsku politiku i carine. Jedan od
najvanijih trgovinskih sproazuma ogleda se u Sporazumu o osnivanju Svetske
trgovinske organizacije (World trade Organization-WTO). U ostale multilateralne
trgovinske sporazume EU spadaju: Opti sporazum o carinama i trgovini (General
Agreement on tariffs and trade GAAT), sporazum o trgovinskim aspektima
prava intelektualne svojine (Trade-related aspects of intellectual property rigtsTRIPS) i dr.

18. SEKUNDARNO PRAVO EU

Sekundarno komunitarno zakonodavstvo obuhvata sledee izvore Prava EU:
Naredbe (Uredbe) (regulations
Direktive (directives)
Opte i pojedinane odluke (decisions)
Preporuke i miljenja (recommendations and opinions).
Za razliku od primarnog, sekundarno zakonodovstvo EU uspostavlja (stvaraju)
iskljuivo nadnacionalne institucije EU. Ovo se prevashodno odnosi na Savet ministara,
Evropski parlament i Evropsku komisiju u svojstvu ovlaenih predlagaa sekundarnih
pravnih (komunitarnih) akata. Navedene nadnacionalne institucije donose ove sekundarne
norme na osnovu svojih ovlaenja koja su derivativnog karaktera i proizilaze iz
osnivakih ugovora.
Pored ovih pisanih u sekundarno pravo EU spadaju i nepisani izvori Opta pravna
naela (principi), pravni obiaji i sudska praksa Evropskog suda pravde (European court
of justice-ECJ).

19. EVROPSKO OBIAJNO PRAVO

Pravni obiaji takoe spdaju u nepisane izvore komunitarnog prava. Oni obuhvataju
praksu koja se dugo ponavlja, i koja je kao takva prihvaena i pravno ustanovljena. Uloga
pravnih obiaja se ogleda u izmeni ili dopunjanju primarnog i sekundarnog komunitarnog
zakonodavstva.
U sluajevima u kojima Evropski sud pravde i Opti sud usvajaju stavove ili nalena
miljenja u veini vodeih sudskih postupaka, takva sudska praksa neposredno utie na
primenu propisa EU pred nacionalnim sudovima njenih lanica. Stoga su nacionalni
sudovi lanica EU obavezni da potuju i sprovode presude Evropskog suda pravde,
donete tokom postupka tumaenja komunitarnog prava. Takve presude Evropskog suda

14

pravde zapravo predstavljaju dopunski izvor Prava EU, jer esto formuliu veoma
inovativna pravna naela, kao i principe primene propisa EU.

20. OPTI PRAVNI PRINCIPI EU

Opti pravni principi se kreiraju samo u okviru EU. Ovi principi nisu izraeni aktima EU
ve se posredno izvlae iz postojee regulative. Znaajnu ulogu prilikom formiranja ovih
principa ima Evropski sud pravde.
Opti pravni principi (naela) predstavljaju elementarne norme i vrednosti koje treba da
potuje svaki pravni poredak. S obzirom da opta pravna naela imaju veu pravnu snagu
u odnsou na sekundarne komunitarne norme, ovi pravni principit ine jedan od najbitnijih
izvora pravnog sistema EU.
Evropski sud pravde je, usled nepotpunosti primarnog i sekundarnog zakonodavstva, u
svojim presudama i plodotvornoj praksi stvarao nova pravna naela. Drave lanice su
prihvatile ova naela jer se zasnivaju na pojmovima pravde i poeljnim vrednosnim
kategorijama. Na ovaj nain je Evropski sud pravde krajnje pragmatino popunjavao
postojee pravne praznine u komunitarnom pravu, to ini i danas. Zahvaljujui optim
pravnim naelima, Evropski sud pravde obezbeuje vladavinu prava u okviru EU. Meu
najznajanijim optim pravnim naelima se izdvajaju:
zatita ljudskih prava
naelo jednakosti (nediskriminacije)
naelo proporcionalnosti
naelo pravne sigurnosti
naelo da, u sluaju krenja komunitarnog prava, odgovornost lei na lanicama
EU.
21. PRAVNI AKT EU NAREDBA (UREDBA)
Naredbe (Uredbe) imaju obeveznu pravnu snagu i direktno se primenjuju u svim
lanicama EU. Donose se na Savetu Ministara, uz obavezno ili konsultativno miljenje
Evropskog parlamenta. Uredbe, prema sadrini i pravnoj prirodi svojih odredbi, imaju
pravnu snagu nadnacionalnih (evropskih) zakona. One se neposredno primenjuju u svim
lanicama EU, kao vaee, od dana stupanja na snagu. Stoga, uredbe ne zahtevaju
usvajanje dodatnih nacionalnih propisa ili administrativnih mera. Objavljuju se u
slubenom listu EU.

22. SMERNICE, ODLUKE, PREPORUKE

Direktive (smernice) takoe poseduju pravnu snagu, ali se (za razliku od uredbi) ne
primenjuju neposredno, te zato nemaju direktno dejstvo. Sa ciljem implementacije
(sprovoenja) usvojene komunitarne direktive, neophodno je donoenje nacionalnog
propisa ili administrativne mere u odreenom rokul Direktive definiu ciljeve koje treba
realizovati u odreenoj oblasti, pri emu se izbor naina njihovog sprovoenja preuta
lanicama EU. U praksi su se upravo direktive pokazale kao optimalne i najfleksibilnija
pravna sredstva usklaivanja nacionanoih sa nadnacionalnim propisima EU. Direktive se
takoe objavljuju u Slubenom listu EU.
15

Odluke spadaju u grupu sekundarnih komunitarnih akata koji takoe imaju obaveznu
pravnu snagu u svim lanicama EU. Karakteriu se po tome da obavezuju samo one
kojima su upuene (ovo se naroito odnosi na pojedinane odluke). Odluke se najee
odnose na fizika lica. Meutim, njima moe biti obuhvaen i iri krug lica (pravna lica i
drave lanice EU), kada se radi o optim odlukama.
Preporuke i miljenja nemaju obaveznu pravnu snagu i predstvljaju dopunske
sekundarne izvore komunitarnog prava. Obino se primenjuju prilikom tumaenja
nacionalnih propisa. Preporuke i miljenja Evropske komisije, saveta ministara,
ekonomskog i socijalnog komiteta i komiteta regiona imaju znaajnu politiku teinu, jer
esto sadre smernice koje mogu predstavljati osnovu buduih pravnih akata.

23. IZVORI MEUNARODNOG PRAVA

Meunarodno pravo ine pravna pravila koaj ureuju odnose u meunarodnoj zajednici
priznatih drava. Nazir izraz meunarodno pravo prevod je istog naziva u gotovo svim
jezicima (droit international, internatinal law, itd). Izraz ius gentium oznaavao je u
rimskom pravu deo domaeg, privatnog prava, ali su ga pisci koji su pisali latinski,
upotrebljavali za meunarodno pravo od ranih poetaka nauke tog prava i upotrebljavali
ga sve do danas. Po njemu su nastali i drugi izrazi (francuski, nemaki i sl) Ujedn ose ve
od britanske kraljice Viktorije u 16. veku koji upotrebljava izraz ius inter gentes trai bolj
izraz. Meunarodno pravo je pravo i ono je u svojoj sutini kao i svaka druga grana prava
iako mu mnogi odriu to znaenje.
Kao i u svim ostalim granama prava tako se i u meunarodnom pravu govori o izvorima
prava u materijalnom i formalnom smislu. Izvori prava u materijalnom smislu isti su kao i
svega ostalog prava pa se o tome raspravlja u okviru opte teorije prava, oni su sadrani u
odnosima u drutvu, unutar drave odnosno meunarodne zajendice u kojemu pravna
pravila nastaju. Od neposrednog interesa su ovde izvori meunarodnog prava u
formalnom smislu, tj. naini stvaranja prava. Svo pravo pa tako i meunarodno se javlja u
obliku obiajnog prava ili u obliku postavljaneog (propisanog) prava. I meunarodno
pravo nastaje putem obiaja, a postavljeno pravo u meunarodnom pravu su meunarodni
ugovori. Tako su i obiaj i ugovor dva glavna izvora meunarodnog prava, ali nisu i
jedina. U prikazu izvora meunarodnog prava najpogodnije se sluiti nabrajanjem izvora
meunarodnog prava prema Statutu Meunarodnog suda pravde (MSP)
Obiajno pravo valja razlikovati od prostog obiaja. Obiajno pravo nastaje
ponavljanim vrenjem koje prati pravna svijest (opinion iuris). Vrenje moe biti i
proputanjem, ali je uvek potrebna svest o tome da je odreeno ponaanje u
skladu sa pravilom meunarodnog prava, odnosno da se neto ini jer tako
odreuje meunarodno pravo. U tom smislu treba razumeti i izraz Statuta
Meunarndog suda iz l. 38., odnosno meunarodni obiaj kao dokaz opte
prakse prihvaene kao pravo.
Ugovorno pravo meunarodnim ugovorima subjekti meunarodnog prava
ureuju svoje meusobne odnose. Ve se odavno zapazilo da neki ugovori
odreuju konrektne inidbe i da su se izvrenjem te inidbe konzumirali. Nasuprot
tome, drugi ugovori ureuju ponaanje stranaka na dugo vreme te uvode trajna
pravila tog ponaanja. Odatle razlikovanje ugovora-pogodbe (pravnih poslova i
ugovora-zakona. Teorija je nala izmeu te dve vrste i neke strkturalne razlike.
16

Posledica takvih ugovora je obaveza na delovanje jedne strane ili obe stranke, ali
u tom sluaju kada deluju obe stranke ta delovanja imaju razliit sadraj (npr.
ustupanje i preuzimanje podruja). Kao suprotsnost takvih ugovora-pogodbi drugi
ugovori izraavaju slaganje volaj vie subjekata koje su sadrajno jednake. Takav
se oblik ugovora naziva ugovorom-zakonom i stvara nerazreivu obavezu na
odreeno ponaanje (npr. ugovor koji sadri opta pravila o reimu plovidbe
nekom meunarodnom rekom) Ugovoru kao pravnom poslu svrha je da zadovolji
suprotne ili barem neskladne interese, dok ugovor-zakon tei da zadovolji
zajednike interese.
Prema Statutu meunarodnog suda pravde l. 38 izvore meunarodnog prava ine:
- meunarodne konvencije, bilo opte bilo posebne, koje ustanovljavaju
pravila, izriito prizanta od drava u sporu,
- meunarodni obiaj kao dokaz opte prakse, prihvaene kao pravo,
- opta naela prava, priznata od civilizovanih naroda i
- uz rezervu odredbe l.59. statuta, sudske odluke i miljenja
najpozvanijih pravnika razliitih naroda kao i pomono sredstvo za
utvrivanje pravnih pravila. Iz ovoga se vidi da je statut uz ugovorno i
obiajno spomenuo jo dva izvora meunarodnog prava.
24. KOMUNITARNI PRAVNI SISTEM I HARMONIZACIJA
Evropska Unija se karakterie nadnacionalnim pravnim sistemom, to predstvlja direktnu
posledicu ekonomskih i politikih integracija EU. Razvoj jedinstvenog ekonomskog
prostora i zajednikog trita zahtevaju integrisani pravni sistem, posebno u okolnostima
sukobljavanja razliitih zakona i sporova koji su vezani za njihova tumaenja. U odnosu
na standarde bilo koje svtske meunarodne organizacije, evropski pravni sistem ima
izrazito supernacionalni karakter. To praktino znai da ak i najvii sudovi u lanicama
EU, moraju da potuju odluke suda pravde u vezi sa svim tumaenjima zakona EU.
Ugovorom iz Rima je osnovan Evropski sud pravde koji je odgovoran za kreiranje
pravnog sistema EU. Rimskim ugovorom su se lanice obavezale na ostvarivanje niza
ekonomskih i politikih ciljeva. Pri tom su bitni segmenti nacionalih suvereniteta
delegirani (preputeni) na vii evropski nivo. Dok su osnivaki ugovori predstavljali
dinamike i prilagodljive dokumente, evropski sud pravde je donosio presude u spornim
sudskim sprovima, ime je izvrio uticaj i na izvoenje specifinih tumaenja vaeih
zakona. Naime, kako odredbe Rimskog ugovora nisu bile dovoljno precizne, sud je bio
prinuen na stvaranje pravnog sistema EZ putem precedentnog prava (tj. obiajnog
prava koje se zasniva na sudskim presudama ili odlukama odgovarajuih organa koje
predstavljaju presedan (izuzetak). Na osnovu njih e se donostii budue odluke u vezi sa
slinim sluajevima u sudskoj praksi). Na taj nain su koriene odluke o pojedinanim
sluajevima za izvoenje optih principa pravnog sistema EZ. Zakljuuje se da se pravo
EU sastoj od enormnog broja zakona, pravial i praktinih sluajeva definisanih
osnivakim ugovorima, zakonima EU i odlukama Evropskog suda pravde.
Harmonizacija ne tei identinosti pravnog sistema EU sa pravnim sistemima drava
lanica ve njihovom dopunjavanju i istovetnosti pravnih reenja ime se u istima
smanjuje mogunsot odstupanja.
Harmonizacija podrazumeva proces uskladjivanja reenja nacionalnih prava drava
lanica sa komunitarnih propisima i to iskljuico inim sadranim u Direktivama EU.
17

Obavezu harmonizacije unutranjih propisa drave lanice su preuzele potpisivanjem

Ugovora o osnivanju u meri u kojoj je to potrebno za ostvarivanje komunitarnih ciljeva.
25. PRAVNA POLITIKA ZA PRIKLJUENJE EU
Za delotvoran proces pravnog usklaivanja je potrebno utvrditi pravnu poltiku, odnosn
strategiju i instrumente usklaivanja za prikljuenje EU. Pravna politika predstavlja deo
celokupne pravne reforme koja je u toku i koja e trajati godinama, ak i decenijama.
Zapravo, ona se nikad ne zavrava, jer je pravo EU jedna dinamina kategorija.
Pravna politika ukljuuje:
1. Prikupljanje, analizu i raspodelu informacija koja se tiu EU;
2. usklaivanje zakonodavstva Srbije sa pravom EU
3. osnivanje ili reformu institucija neophodnih za primenu usklaenog
zakonodavstva
4. prevod evropskog zakonodavstva i razvoj terminologije
5. Analizu prava EU i sluajeva Evropskog suda pravde, kao i ukljuivanje dravnih
slubenika i sudija u njihovo sprovoenje
6. pripremu strunjaka za pravo EU
7. obuku u oblsti prava i politike EU, kao i domaeg prava
8. komunikaciju sa koordinatama evropskih integracija u okviru EU i zemalja koje
pristupaju EU;
9. saradnju u oblsti pravosudja i unutranjih poslova
10. stranu pravnu pomo
11. pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju potom i pregovore o
lanstvu
26. EVROPSKI SAVET
Evropski saves se sastji od predsednika vlada i ministara spoljnih poslova svake od
zemalja lanica EU i predsednika evropske komisije, Evropski savet daje opte smernice
za politike EU i donosi konane kompormisne odluke koje su neophodne za zakljuivanje
najosetljivijih dogovora vezanih za poslvoanje u EU. Meu ovim odlukama se istiu
reforme glavnih zajednikih politika EU, viegodinji budetski planovi EU, izmene
osnivakih ugovora i konani uslovi proirenja. Ovo telo nesumnjivo predstavlja
najuticajniju instituciju jer su njeni lanovi lideri svojih (matinih) zemalja.
Evropskim savetom predsedava zemlja koja predsedava Unijom u tom trenutku. Radi se o
veoma uticajnom poloaju s obzirom da predsedavajuem daje mo da definie agendu
(programski dokument). Iako se Evropski savet sastaje barem dva puta godinje (u junu i
decembru) u poslednje vreme je prisutan trend eih odravanja sastanaka najmanje
etiri puta godinje.
27. ULOGA EVROPSKOG SAVETA U UTVRIVANJU OPTIH SMERNICA
Strogo pravno gledano, tumaei odredbe Ugovora, Evropski savet nije organ Evropske
unije. Odluke Evropskog saveta na sastancijma na vrhu odreuju glavne budue korake
EU. Meutim, jedna od specifinosti funkcionaisnaja EU ogldea se u injenici da odluke
18

ovog tela Evropskog saveta nemaju formalnu ulogu, kada je re o usvajanju zakona
EU. Dakle, re je optim smernicama koje utiu na odreena politika pitanja. Na taj
nain se politike odluke Evropskog saveta pretvaraju u zakone putem daljih aktivnosti i
rada Evropske komisije, saveta ministara i evropskog parlamenta. Donoenje optih
smernica od strane Evropskog saveta o nekim pitanjima je prvi korak u formulisanju
obavezujuih odluka drugih organa EU.
Na kraju, u ovom kontekstu treba napomenuti da Savet ministara i Evropski savet ne
treba meati sa Savetom Evrope koji predstavlaj meunarodnu organizaciju koja je u
potpunosti odvojena od EU.
28. SAVET EU SAVET MINISTARA
Savet Evropske Unije takoe poznat kao Savet ministara ili ukratko Savet sa
seditem u Briselu (predstavlja najznaajnije telo za donoenje odluka u EU. Gotovo
svaki zakonski akt mora da dobije odobrenje Saveta EU da bi stupio na snagu. ini ga po
jedan ovlaeni predstavnih iz svake lanice EU.
Savet Evropske Unije je vrhovno telo kontrole nad aktivnostima EZ i procesima
donoenja odluka. Savet EU je odgovoran za pitanja iz prvog stuba EU i ima sledee
nadlenosti:
- donoenje evropskih zakona (esto u koordinaciji sa evropskim parlamentom)
radi se bilo o zakonoma koji us neophodni za sprovoenje osnivakih
ugovora, bilo o zakonoima kojima se obezbeuje adekvatno funkcionisanje
kljunih oblasti EU (carinska unija, unutranje trite, zajednika
poljoprivredna politika, zajednika trgovinska politika EU, regionalna politika
EU, politika zatita konkurencije i dr.)
- koordinacija opte ekonomske politike svih lanica EU u skladu saciljevima
Evropske ekonomske i monetarne unije
- zakljuivanje meunarodnih sporazuma izmeu EU i drugih zemalja ili
meunarodnih organizacija i
- Odobravanje budeta EU u saradnji sa Evropskim parlamentom
Pored pitanja sadranih u prvom stubu, Savet EU donosi i odluke koje se odnose na
Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku , kao i na mere vezane za saradnju u oblasti
pravosua i unutranjih poslova.
29. EVROPSKI PARLAMENT
Sedite je u Strazburu i obavlja sledee osnovne zadatke:
- deli zakonodavnu vlast sasavetom ministara i evropskom komisijom i
usvaja evrospke zakone (direktive, regulacije, odluke i sl
- zajedno sa savetom rukovodi budetom i na taj nain, utie na trokove
unije
- nadgleda delovanje svih institucija eu, a naroito evropske komisije
(potvruje nominaciju za lanove komisije i ima pavo cenzuje komisije)
Evropski parlament je jedino telo koje se bira neposredno od strane graana Eu i
predstavlja najvanije politike partije u zemljama lanicama EU. Broj poslanika
Evropskog parlamenta po lanici zavisi od broja njenog stanovnita, pri emu nije
proporcionalan broju stanovnika i kree se u korist malih lanica. Premda je u Parlamentu
zastupljeno vie od stotinu politikih strnaaka, usitnjavanje organizacije Evropskog
19

parlamenta je izbegnuto tako to su mnoge od tih stranaka oformile politike grupe. Kao i
u mnogim lanicama EU, u dve glavne politike grupacije spadaju:
- umerena levica (partija evropskih socijalista) i
- umerena desnica (evropska narodna stranka)
Pomenute stranek okupljaju oko dve treine mesta i veinom dominiraju aktivnostima
Parlamenta.
lanovi parlamenta nisu predstavnici drava, ve predstavnici graana
Evropski parlament je jedina institucija direktno izabrana od strane graana Evropske
unije.
Svaki graanin EU ima aktivno i pasivno birako pravo (pravo da bira poslanike EP i da
bude biran kao poslanik EP).
30. NAJVANIJA OVLAENA EVROPSKOG PARLAMENTA
ZAKONODAVNA deli je sa Savetom EU i Evropskom komisijom. Zakonodavna
uloga Parlamenta zasnovana je na postupcima saradnje, odobravanja, zajednikog
odluivanja i konsultacija.
DEMOKRATSKI NADZOR/KONTROLNA OVLAENJA sprovodi nad drugim
institucijama EU. Evropski parlament u prvom redu prati rad Evropske komisije.
Evropska komisija bez saglasnosti Evropskog parlamenta ne moe biti imenovana, a on
joj moe izglasati nepoverenje. Evropska komisija mu redovno podnosi izvetaje,
prisustvuje plenanrim sednicama Evropskog parlamenta i odgovara na pismena i usmena
pitanja.
BUDETSKA OVLAENJA Budet predlae Evropska komisija, a zajedniki ga
usvajaju Evropski parlament i Savet EU. Evropski parlament ima poslednju re o tzv.
neobaveznim rashodima. Da bi budet stupio na snagu, mora ga potpisati predsednik
Evropskog parlamenta. rad Evropskog parlamenta podeljen je u dve faze: priprema
plenarnih sednica.
31. CENTRALNI ZAKONODAVNI ORGANI EU

Evropski savet
Savet ministara
Evropski parlament
Evropska komisija
Sud pravde EU

32. EVROPSKA KOMISIJA

Evropska komisija, sa seditem u Briselu je izvrni organ Evropske Unije i ako takva,
ima sutinsku funkciju vlade EU. Uz Savet EU i Evropski parlament, Komisija
predstavlja jednu od tri glavne institucije koje upravljaju EU. Tako Evropska Komisija
predstavlja centar institucionalne strukture EU. Komisija je osnovno pokretako telo

20

procesa dubljih i irih evropskih integracija. Sa seditem u Briselu, Evropska Komisija

obavlja sledee glavne uloge:
- Predlae zakonska reena Evropskom savetu i Evropskom parlamentu
- pravti i sprovodi zajednike politike EU i
- nadgleda primenu zakona u saradnji sa Evropskim sudom pravde i
odgovara za to da se ugovori sprovode i primenjuju.
Komisija ujedno predstavlja Evropsku uniju u izvesnom broju meunarodnih pregovora,
poput onih koji su vezani za rad Svetske trgovinske organizacije (WTO).
Predsednika Komisije najpre predlae Evropski savet, da bi kasnije ovog kandidata
zvanino potvrdio Evropski parlament.
Komesari ne deluju kao nacionalni predstavnici jer im je zabranjeno da prihvataju i trae
instrukcije od svojih nacianlih vlada. Iako us u praksi komesari prilino nezavisni, ipak se
uoava njihova osetljivost u donsou na probleme zemalja iz kojih potiu. Svaki komesar
je zaduen za odreenu oblst politike EU. Ove oblasti se nazivaju Generalnim
direktoratima. U ovom trenutku Komisija ima 33 Generalna direktorata. Evropska
komisija, u celini posmatrano, zapoljava oko 17.000 ljudi. Zvaninici EK obavljaju
najvei deo ekspertskih poslova neophodnih za upravljanje i analizu iroke mree
zajednikih politika EU. Najvanija zakonodavna uloga Komisije ogleda se u pripremi
predloga za nove zakonske akte Evropske unije. Predlozi Komisije se obino zasnivaju na
optim smernicama koje su donete od strane Saveta ministra, Evropskog saveta,
Evropskog parlamenta, ili na smernicama iz osnivakih ugovora. Komisija je izvrno telo
za sve aktivnosti EU. No, njena mo najvie dolazi do izraaja u primeni Politike
konkurencije EU (EU competition policy), ukljuujui pravo da izrie kazne lanicama u
sluaju krenja njihovih odredbi. Jedan od kljunih zadataka EK se svodi i na upravljanje
budetom EU, kao i nainima raspodele sredstava po programima u okviru aktuelnog
viegodipnjeg (tj. estogodinjeg budeta).
33. EVROPSKI SUD PRAVDE
Evropski sud pravde sa seditem u Luksemburgu je najvii sud usudskom sistemu EU,
kako po pitanju stvaranja komunitarnog prava, tako i po pitanju donoenja odluka. Sud
predstavlja ustanovu sui generis, razliitu od nacionalnih ali i ostalih sudova
meunarodnog karaktera. U svom sastavu Sud ima 28 sudija i 11 optih pravobaranilaca
ija se uloga sastoji u davanju predloga sudijama za reenje konkretnih sluajeva.
Evropska unija u ovom trenutku broji 28 lanica i sve te zemlje imaju razliite pravne
sisteme. Dosadanja praksa pokazuje da u jednom broju sluajeva sudovi drava lanica
zbog nepoznavanja proipsa donetih od strane EU, preko nepoznavanja propisa drugih
drava lanica, pa do nedostatka odgovrajue prakse u pojedinim oblastima odluivanja,
dolaze u situaciju da ne mogu da donesu ispravnu odluku koja se od njih oekuje u
svakom konkretnom sluaju. Takve situacije su vremenom postajale sve uestalije i
njihov broj je rastao. Stoga je sprovoenje i potovanje svih komunitarnih propisa
obezbeeno kroz kreativnu delatnost pravosudnog sistema EU u izgradnji njenog
osobenog pravnog poretka.

21

Pravosue EU trenutno ine sledee sudske insitutucije: Evropski sud pravde,

Prvostepeni ili Osnvoni sud i specijalizovani sudovi (patentni sud, tribunal za civilne
usluge EU i sl.). Meutim, nema sumnje da je Evropski sud pravde krovna insittucija
evropskog pravosudnog sistema. Takoe, sa pravom se moe konstantovati da je
Evrospki sud pravde uz pomo bogate prakse, kao ovlaeni garant pravilnog tumaenja i
primene evropskog prava, upisao sebi kao zaslugu utvrivanje fundamentalnih principta
ravnopravnosti, slobode, solidarnosti i jedinstva na kojima poiva EU.
Evropski sud pravde sastavljen je od po jednog sudije iz svake drave lanice EU. Treba
napomenuti, da je tek Ugovorm iz Nice utvreno pravilo da svaka drava lanica mora
imati po jednog sudiju, to je u praksi i bilo praktino sprovodljivo reenje. Sa obzriom
na to, da Sud moe da zaseda samo sa neparnim brojem, imenuje se idodatni sudija onda
kada posttoji parab broj drava lanica kao t oje trenutno sluaj, posle prijema Hrvatske
u punopravno lanstvo. Imenovanje sudija vre iskljuivo vlade drava lanica. to sa
sobom nosi odreenu dozu sumnje, jer su vlade politika tela, te postoji opravdana
bojazan da e i njihov odluke u pogledu izibora sudija biti politiki motivisane. Stoga je,
jo 1982. godine doneta rezolucija Evropskog parlamenta o potrebi da se i ovo
predstavniko telo ukljui u izbor sudija Evropskog suda pravde. Meutim, po donoenju
rezolucije sve do dananjih dana nije bilo konkretnih pomaka u pravcu promene propisa o
izboru sudija te sistem njihovog imenovanja funkcionie na zadovolajvaju nain. Treba
istai da su sudije veliki broj puta sprovodile temeljne principe Unije, ne uske interese
svojih drava. Sudije Evropskog suda pravde biraju se na est godina, zajednikim
sporazumom drava lanica sa mogunou ponovnog izborta. Postoji dilema da li
vremensko ogranienje mandata moe uticati na nezavisnost sudija u njihovom radu,
sobzirom na injenicu da se u mnogim dravama upravo iz razloga nezavisnosti sudijske
funkcije insistira na njenoj stalnosti. ini nam se, ipak, da vremensko ogranienje
mandata sudija uz mogunost ponovnog izbora u velikoj meri odgovara karakteru Suda.
Pored sudija, sud ine i jedanaest optih pravobranilaca (pravozastupnika), ija je
funkcija sainjavanje predloga odnosno pripremnih miljenja sudijama u svakom
pojedinanom sluaju. Opti pravobranilac je specifina institucja u okviru Evropskog
suda pravde gde egzistira jo od 19578 godine i Rimskog ugovora. U trenutku kada je
zajednica brojala est drava lanica, uz obavezu postojanja neparnog broja sudija,
postignut je politiki kompropis n nain da je dodatni sudija bio Ialijan, a opti
pravobranilac (u to vreme samo dva), Francuz i Nemac, ime je obezbeeno da velike
drave lanice imaju jednako predstavljanje u okviru Suda.Neretko se istie i francusko
poreko pve institucije u okviru suda, al itreba biti oprezan u povlaenju paralele izmeu
opteg pravobranioca i sline takve institucije Commissaire du Governement u conseil
d' Etat, bez obzira ma to da je jedan od prve dvojice optih pravobranicala obavljao ba
takvu funkciju u svojoj dravi, odnosno u Francuskoj. Kako se poveavao broj lanica
unije tako se poveavao i proj optih pravobranilaca.
Pravobranioci imaju trostruku funkciju. Na prvom mestu, oni predlau reenje
predmetnih sporova, zatim, predloena reenja podvode pod opti model postojee
sudske prakse i na kraju, naznaavaju obrise daljeg razvoja sudske prakse. Opti
pravobranioci treba da pomau Sudu, postupajui u skladu sa potpunom nepristrasnou i
nezavisnou, kako bi sudu dali obrazloeni predlog za odluivanje o predmetu o kome je
postupak pokrenut. Tako, opti pravobranilac na kraju svakog postupka ita svoje
22

miljenje, odnosno preporuke kakva odluka treba da se donese u svakom konkretnom

sluaju pred Sudom. U praksi se najee deava, da opti pravobranical najavi datum
kada e se sa preporukom obratiti sudu, pa se u tu svrhu zakazuje posebno roite. U
Evropskom sudu pravde, kao i u svakom sudu, sudije su te koje donsoe odluku, s tim, da
u ovoj instituciji imaju prednost saveta opteg pravobranica koji, naravno nije
obavezujui za sud. Ipak miljenje opteg pravobranioca nije napisano samo za sud, ve
se ono objavljuje u Europian Court Report zajedno sa donetom presudom, kao i na sajtu
suda, istog dana kada se donese presuda.
34. EVROPSKI OMBUDSMAN
On postupa po albama na rad evropskih institucija, organa, agencija, itd. albe mogu
podnositi graani EU i pravna lica koj smatraju da su naruena naela dobre uprave, tj. da
je dolo do diskriminacije, zloupotrebe ovlaenja, odugovlaenja postupka itd.
Institucija ombdusmana u Evrospkoj uniji ustanvoljena je 1994. godine, odlukom
evropskog parlamenta o pravilima i optim uslovima vrenja dunosti ombdusmana.
Ombudsman ima ovlaenja i dunosti koje su mu poverile institucije Evropske unije, u
skladu sa navedenom odlukom i sa ugovorm o osnivanju evropske zajednice, ugovorm o
osnivanje evropske zajednice za ugalj i elik i ugovorm o osnivanju evropske zajednice
za atomsku energiju.
Ombudsmana bira evropski parlament i on mora biti iz jedne od zemalja Evropske unije.
Funkcija obdusmana je nespojiva sa obavljanjem bilo koje druge javne funkcije. ukoliko
on vie ne ispunjava uslove koji se zahtevaju za vrenej dunosti ili je svoju funkciju
vrio na neadekvatan nain, na zahtev evropskog parlamenta Sud pravde ga razreava
dunosti.Ombudsmana pomae sekretarija ije osoblje on samostalno postavlja. Sedite
ombudsmana je u Evropskom parlamentu. Nadlenost omdusmana podrazumeva
pomaganje u otkrivanju nesavesnih postupaka organa i tela Unije, uz izuzee Suda pravde
i Prvostepenog suda. On vri kontrolu rada svih organa i tela EU po sopstvenoj inicijativi
ili na osnovu albe, ako postoji sumnja da su nesavesno radili. Svaki graanin Unije ili
pravno lice sa seditem u dravi lanici, moe da pdonese albu ombudsmanu direktno ili
preko lanova Evropskog parlamenta. Nakon to zavri istragu, ombudsman donosi
preporuku kojom obavetava nadleni organ ili telo protiv koga je alba podenta. Posle
odreenog roka, ombudsam podnosi izvetaj Evropskom parlamentu i nadlenom organu
ili telu protiv koga je alba podneta, a lice koje je podnelo albu je takoe obaveteno o
zavretku istrage i njenim rezultatima.
U nadlenosti ombudsmana spada i podnoenje godinjeg izvetaja Evropskom
parlamentu o podnetim albama, pokrenutim istragama i drugim preduzetim aktivnsotima
ombudsmana u proteklog godini. Ombudsmana bira Parlament na period od pet godina sa
mogunou reizbora.
35. NAIN IZBORA POSLANIKA ZA EVROPSKI PARLAMENT
Evropski parlament je jedina institucija Evropske unije ije lanove graani biraju na
direktnim izborima i koja zastupa iskljuivo njihove interese na evropskom nivou.
Njegovo osnvianje predvieno je Rimskim ugovorima (1957/1958). Nastao je spajanjem
23

skuptina Evropske zajednice za ugalj i elik, Evropske ekonomske zajednice i Evropske

zajednice za atomsku energije u jedinstvenu Skuptinu 1957 godine na osnovu
konvencije o odreenim zajednikim institucijama Evropskih zajednica, a inili su ga
delegati zakonodavnog organa drava lanica. Od 1979 godine poslanici u Evropskom
parlamentu biraju se na direktnim izborima svakih pet godina. Broj (minimalni i
maksimalni) poslanikih mesta za drave lanice odreen je Osnivakim ugovorom i
njihovim revizijama te on odraava broj stanvonika drava lanica. Kvote za poslanika
mesta u Evropskom parlamentu za svaku novu dravu lanicu odreuju se ugovorm o
pristupanju. Do 2004 godine Evropski parlament je imao 626 poslanika. Nakon
pristupanja 10 novih lanica 2004 godine broj poslanika se, kako je bilo predvieno
Ugovorom iz Nice (2001/2003), poveao na maksimalnih 732. Nakon pristupanja
Bugarske i Rumunije EU 2007 godine maksimalan broj poslanika privremeno je povean
na 785, a u sazivju Evropskog parlamenta 2009. 2014. broj poslanika smanjen je na
736. Ugovorom iz Lisabona (2007/2009) predvieno je smanjenje broja poslanika na 750
plus predsednik Evropskog parlamenta. Izbori za Evropski parlament organizuju se u
svakoj dravi lanici, ana tim izborima pravo gala te pravo kandidovanja imaju ne samo
dravlajni drave koja popunjava svoju kvotu nego i dravljani druge drave lanice koji
imaju prebivalite u toj dravi. To je jedno od novih politikih prava koje je graanima
EU dodeljeno uvoenjem instituta evropskog graanstva. Izabrani poslanici u Evropskom
parlamentu rasproeeni su po politikim grupama. Politike grupe ne organizuju se po
dravnim blokovima ve prema politikim opredeljenjima. Postoji sedam politikih
grupa, i to: Evropska narodna stranka i evropske demokrate, Evropski socijalisti,
Evropski liberali, demokrate i reformisti, Evrpska ujedinjena levica, Nordijska zelena
levica, Zeleni, Evropski slobodni savez, Unija za Evropu drava, Evropa demokratije i
razliitosti, Nezavisni demokrati. Minimalan broj njihvoih lanova je 20. Kao i svaki
parlament, i Evropski parlament organizuje svoj rad kroz odbore kojih trenutno ima 20.
36. PRAVO KONKURENCIJE
Trina konkurencija predstavlja osnovu funkcionisanja svake trine privrede i u tom
kontekstu trino takmienje jeste konkurentsko suparnitvo izmeu pojedinano
posmatranih preduzetnika. Konkurencija se javlja ako na tritu istovremno deluju dva ili
vie preduzetnika. Pri tome se trini konkurenti meusobno takmie putem cene,
kvaliteta proizvoda i drugih karakteristika roba ili usluga. Cilj trine konkurencije je
ostvarenje navjee koristi za potroae. Koristi za potroae se javljaju u mogunosti
izbora izmeu proizvoda i usluga.
Uporedo sa razvojem trine privrede pojavila se i potreba za regulisanjem pravila trine
konkurencije. Krajem XIX veka u SAD pojavila su se prva pravila koja se danas smatraju
preteom savremenog prava konkurencije EU. Pravo konkurencije ograniava slobodu
ugovaranja i autonomiju volje ugovornih strana. Pravo konkurencije se iskljuivo
primenjuje na preduzetnike. Cilj prava konkurencije se ogleda u obezbeivanju
slobodnog pristupa tritu to veeem broju preduzetnika i pod jednakim uslovima za sve,
kao i u obezbeivanju zatite i jaanju efektivnosti same trine konkurencije.
Savremno evropsko pravo trine konkurencije je poelo da se razvija sa osnivanjem
Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Osnove ovog prava podrane su jo ugovorom iz
Rima 1957 godine, kojim su definisani precizni ciljevi Politike konkurencije, najpre u
EEZ, a kasnije i u lanicama EU. U najznaajnije ciljeve Politike konkurencije EU
spadaju:
24

zatita interesa potroaa

smanjenje cena i rast kvaliteta proizvoda i usluga
obezbeenje otvorene trine privrede sa slobodnom konkurencijom
raspodela ekonomske snage na iri krug privrednih subjekata
preraspodela ekonomskih izvora i bogatstava
razvoj evropske privrede
rast drutvenog blagostanja

Sloboda trine konkurencije ima najznaajniju ulogu u funkcionisanju EU kao

nadnacionalne i viedravne zajednice. Osnovne etiri trine slobode sloboda kretanja
robe, usluga, kapitala i lica zajedno sa principom nediskriminacije i vaeom regulativom
o zatiti konkurencije predstavljaju sutinske elemente ekonomskog poretka EU.
EU vodi aktivnu politiku zatite konkurencije u pravcu spreavanja ograniavanja ili
uruavanja slobodne trine konkurencije na Zajednikom tritu. Stoga, pravo trine
konkurencije EU doprinosi razvoju i ouvanju unutranjeg trita i podsticanju trgovine
izmeu lanica EU. Pravo EU striktno zabranjuje uvoenje carina, koliinskih
ogranienja na uvoz, kao i drugih mera koje bi ugrozile slobodan protok robe i usluga
unutar lanica EU.
Pravo konkurencije EU u irem smislu obuhvata:
1. dravne subvencije
2. pitanje liberalizacije u posebnim delatnostima, kao i u oblastima u kojima deluju
dravni monopoli
3. trinu konkurenciju u uem smislu
Pravo trine knkurencije u uem smislu obuhvata skup konketnih propisa kojima se
ureuju sledei konkretni oblici ograniavanja i uruavanja trine konkurencije.
1. sporazumi izmeu preduzetnika koji se sklapaju sa ciljem ili posledicom
naruavanja trine konkurencije
2. zloupotreba dominantnog trinog poloaja
3. spajanje i koncentracija preduzea
37. KONTROLA MERDERA
Merdovanej se moe definisati kao spajanje dveju kompanija u novi entitet koji
zapoinje samostalno postojanje. Ovaj postupak uvek je zasnovan na dobrovoljnoj bazi, a
menadment obeju kompanija sagalsam je da je zajedniko delovanje u najboljem
interesu obeju firmi. Sa aspekta poslovne strukture, postoji veliki broj razliitih tipova
merera. U zavisnosti od veze izmeu dveju komapnija koje se spajaju razlikujemo vie
tipova merdera:
Horizontalni merder dve kompanije se nalaze u direktnoj konkurenciji sa istim
proizvodnim linijama i/ili na istim tritima
Vertikalni merder de kompanije se nalaze u razliitim fazama proizvodno-prodajnog
procesa (na primer, vertikalni merder unapred, kada se spajaju poizvoa i distriburter,
ili vertiklani merder unazad kada se proizvoda spaja sa dobavljaem).
Konglomeratski merder dve kompanije koje nemaju dodirnih taaka na svojim
poslovnim podrujima.

25

Sa aspekta finansiranja merdera, postoje dva tipa merdovanja merder kupovine i

konsolidacioni merder. Oba ova tipa imaju odreene implikacije za kompanije koje su
ukljuene i za investitore:
Merder kupovine ova vrsta merdera javlja se kada jedna kompnija kupuje drugu.
Kupovina se izvodi novanim sredstvima ili kroz emotovanje neke vrste dunikih
finansijskih instrumenata. Kompanije esto praktikuju ovu vrstu merdera jer im
omoguava izvesne poreske olakice.
Konsolidacioni merder kod ove vrste merdera formira se nova kompanija od
postojeih i ona funkcionie kao samostalni entitet. Naravno, menadment firme koja
namerava da se sjedini sa drugom kompanijom mora najpre ocentiti da li je ta investicija
isplativa po njih. U tom smislu, oni moraju oceniti koliko kompanija target zaista i vredi.
Prirodno, obe strane ovog posla imaju razliita shvatanja oko vrednosti kompanije koja je
target: prodavac namerava da vrednuje kompaniju to je mogue skuplje, dok e kupac
pokuati da maksimalno snizi moguu cenu. Postoji veliki broj naina da se proceni
vrednost kompanije target/mete. Najbolji metod da se izvri vrednovanje je
komparacija sa drugim kompanijama iz te industrije. U veini sluajeva, firme inicijatori
merdovanja plaaju znaajnu premiju na trinu cenu akcija kompanije koju kupuju.
Opravdanje za ovakav postupak gotovo uvek se svodi na pojam sinergije. Ipak, tu
dodatnu vrednost novog entiteta nije jednostavno stvoriti i u praksi stvari veoma esto
mogu poi krivim putem.
Sproveden je veliki broj istraivanja koja su za predmet imala inioce koji utiu na
neuspeh merdovanja kompanija. Veina rezultata govori da se kmpanije fokusiraju
isuvie na smanjivanje trokova, dok, u krajnjoj liniji, prihodi i profit bivaju zanemarneri.
Menadment kmpanije koja je produkt merdera moe se fokusirati isuvie na
integrativna pitanja i rezanje trokova, dok zapostavlja operativno delovanje to dovodi
do postepenog gubljenja klijenata i, u krajnjoj liniji, smanjivanja vrednosti kompanije.
Komisija je ta koja je zaduena za ovu kontrolu na nivou EU. Ona e neke merdere
uslovno odobriti kako bi dala kompanijama vremena da reaguju. Postoje tri osnovna
kriterijuma za odreivanje merdera:
- ukupan promet svih uesnika merdera na svetskom tritu od preko pet
milijardi evra
- promet svakog od uensika u merderu na tritu EU od preko 250 miliona
evra
- kriterijum transnacionalnosti-lanice merdera ne smeju ostvarivati vie od
2/3 svog ukupnog prometa u EU u jednoj istoj dravi.
38. KRIVOTVORENA I PIRATSKA ROBA
39. PRAVILNICI EU O KRIVOTVORENOJ I PIRATSKOJ ROBI (iz 1986 i
1994 godine)
WTO Svetska trgovinska organizacija trai od drave lanice da u svojim nacionalnim
zakonodavstvima spree pirateriju. Zato je usvojen TRIPs (Trade Related Intellectual
Propertz system) koji predvia dva osnovna naela: nacionalnog tretmana i
najpovlaenije nacije. Osnovna ideja TRIPs je da odvrati privredne subjekte od nelojalne
konkurencije, davanjem sudskih naloga, izricanjem privremenih mera, unitavanjme
robe, zaplenom robe na granici, zabranom uvoza robe u zemlju, striktnom kontrolom
odobravanja prava intelektualne svojine, otklanjanjem nedozvoljenog iga sa robe,
26

objavljivanjem izvrenih dela nelojalne konkurancije i objavljivanjem privrednih

subjekata poinilaca dela nelojalne konkurencije. Sutina TRIPs je da drave lanice
moraju da preduzimaju sve mere i prue maksimalnu zatitu savesnom nosiocu prava od
svake povrede prava.

Pravilnik EU o krivotvorenoj i piratskoj robi

Drave lanice EU su, svesne zajednike opasnosti od piraterije, nale kompromisno
reenje kroz harnonizaciju nacionalnih zakonodavstva iz ove oblasti. Prvi komunitarni
proris Pravilnik od 18.12 1986 godine odnosi se pre svega na igove, a cilj pravilnika je
da obeshrabri meunarodnu trgovinu falsifikovanim robama. Po prvi put se uvodi
odgovoronost nacionalnih carinskih organa u borbi protiv falsifikovane robe. Pravilnik
odreuje postupak zaustavljanja krivotvorene robe na granicama EU i uslove koje treba
da ispuni lice koje trai zaustavljanje. Pravilnik je sankcionisanje piraterije prepustio
nacionalim propisima, Budui da ovaj pravilnik nije bio u skladu sa TRIPs koji je u
meuvremenu donet, donet je novi Pravilnik decembra 1994.godine. Ovaj pravilnik
proiruje polje primene na druga prava intelektualne svojine (patent, autorska i srodna
prava) i ispravlja slabosti prethodnog. Pravilnik predvia mere za zabranu stavljanja u
promet, izvoza, reeksporta i pslamana krivotvorene i piratkse robe, ire mogunosti
zatite u odnosu na Pravilnik iz 1986 godine odreuje definicije krivotvorene i piratske
robe i odreuje ta je krivotvorena ambalaa. Oteeno lice podnsoi zahtev carini da
zaustavi krivotvorenu ili piratsku robu i mora da navede vreme tj. ko liko zadravanje
treba da traje. Kada dostavi zahtev podnosilac treba najkasnije u roku od 10 dana da
obavesti carinu da je poveo spor protiv lica koje mu je povredilo pravo. Carina moe i
sama da zaustavi robu koja je oigleno krivotvorena ili piratskog porekla.
Nosiocu prava se u ovom sluaju ostavlja rok od 3 dana da podnese zahtev. Po donoenju
meritorne odluke, sankcije mogu biti: unitenje robe, iskljuenje robe iz prometa bez
nakande, skidanje krivotvorenog iga i reeksport u zemlju iz koje je pokuan uvoz.
40. BORBA PROTIV PIRATERIJE
Direktno delovati na proizvodnju, nije lak zadatak jer treba identifikovati proizvoae.
Treba delovati preventivno na sledei nain:
- uiniti da proizvodnja bude skupa, teka i komplikovana kroz zatitu
proizvoda upotrebom novih tehnologija za zatitu;
- stalnim obavetavanjem javnosti i potroaa o rizicima i opasnostima koje
ona nosi (npr. kod lekova);
- odgovarajuim propisima koji e eliminisati proizvodnju i promet piratske
robe.
Ukoliko Srbija eli da se pridrui razvijenim dravama, imperativ je da pored donoenja
zakona iz ove oblasti, predvidi i mehanizme za efikasno sprovoenje zakona. Pored
drutvene opasnosti, posledice proizvodnje i uvoza piratske robe se ne iskazuju samo u
budetu ve i u smanjenju investicija i smanjenju uvoza originalne robe. Ostaje da vidimo
da li e naa drava shvatiti opasnost od ovog vida kriminala i preduzeti neophodne mere

27

kako bi problem svela na minimum ili e i dalje problem odlagati ostavljajui ga nekoj
drugoj Vladi.
41. SADRAJ PRAVA NA ADEKVATNU IVOTNU SREDINU
Od samog poetka intenzivnije akcije na meunarodom planu u domenu zatite ivotne
sredine, nastojalo se da se ta zatita povee sa zatitom ljudskih prava. Tako je vremenom
poelo da se kristalie i posebno ljudsko pravo na zdravu, a kasnije i na adekvatnu
ivotnu sredinu, koje se u novije vreme svrstava u jedno od ljudskih prava tree
generacije.
Iako se vie uglavnom ne dovodi u pitanje postojanje ovog prava, kako na
meunarodnom tako ni na internom planu u veini savremenih drava, jo uvek se vodi
debata o samom njegovom sadraju, o terminu koji treba koristiti, o njegovoj
antropocentrinosti itd. Neki autori, na primer, uporno i dalje koriste samo izraz zdrava
ivotna sredina, iako je on oito nepotpun i danas ve prevazien. Pored toga, nastoji se
da se utvrdi veza sa nekim drugim aspektima zatite ljudskih prava, na primer sa etikom.
Raspravlja se i o tome da li je pravo na adekvatnu ivotnu sredinu samo ljudsko pravo,
odnosno da li treba zadrati tradicionalni antropocentrini pristup prema prirodi uopte,
ili je to pravo svih ivih bia (ekocentrini pristup).
U meunarodnopravnim dokumentima, kako ugovornog tako i deklarativnog karaktera,
sve ee se sree koncept prava na adekvatnu ivotnu sredinu, ime se eli naglasiti da
ivotna sredina treba da ima puniji sadraj od prostih preduslova za zdrav ivot (zdrava
ivotna sredina).
Prvobitno ivotna sredina nije uzimana u obzir prilikom formulisanja pojedinih ljudskih
prava. Zbog toga se u ranijim meunarodnopravnim dokumentima iz oblasti zatite
ljudskih prava, ivotna sredina ili uopte ne sree ili se samo povrno spominje. Pojedini
elementi prava na adekvatnu ivotnu sredinu na primer, adekvatni ivotni standard, pravo
na zdravlje, na hranu itd. postojali su, dodue, jo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim
pravima (1948) i u oba meunarodna pakta o ljudskim pravima (1966). U to vreme se,
meutim, vezi izmeu ljudskih prava i ivotne sredine nije poklanjala ozbiljnija panja,
pa ovaj nedostatak tada nije ni zapaan.
Pravu prekretnicu u meunarodno pravnom regulisanju zatite ivotne sredine uopte, pa
i u formulisanju prava na adekvatnu ivotnu sredinu predstavljala je Konferencija UN o
ivotnoj sredini (Stokholm, 1972). Ve u pripremama za pomenutu konferenciju stalo se
na stanovite da je ouvanje ivotne sredine od najveeg znaaja za fiziku, mentalnu i
drutvenu dobrobit oveka, za njegovo dostojanstvo i za uivanje osnovnih ljudskih
prava.
U najznaajniji dokument usvojen na pomenutoj konferenciji Deklaraciju o ivotnoj
sredini (u daljem izlaganju-Stokholmska deklaracija), unet je princip po kome ovek ima
osnovno pravo na slobodu, jednakost i adekvatne ivotne uslove, u sredini iji kvalitet
omoguava ivot u dostojanstvu i blagostanju i sveanu obavezu da titi i poboljava tu
sredinu za sadanje i budue generacije. Odmah pada u oi da ova formulacija pored
zdravstvene komponente (zdrava ivotna sredina) sadri i vie drugih elemenata koji svi
skupa ine savremeni koncept prava na adekvatnu ivotnu sredinu. Po njemu ovek ima
pravo da pored zdrave ivotne sredine uiva i u drugim preduslovima za ivot u
dostojanstvu i blagostanju.
Pravo na adekvatnu ivotnu sredinu se, posle usvajanja Stokholmske deklaracije, unosi u
druge dokumente ne samo deklarativnog ve i ugovornog karaktera. Tako se, da
28

spomenemo samo neke znaajnije, u lanu 1. Rio deklaracije o ivotnoj sredini i razvoju
(1992) nalazi odredba o pravu na zdrav i produktivan ivot u harmoniji sa prirodom,
odnosno o pravu graana na ivotnu sredinu.

42. REGULISANJE PRAVA NA ADEKVATNU IVOTNU SREDINU

Da bi dolo do formulisanja prava na adekvatnu ivotnu sredinu, onako kako se ono
danas definie u Evropi, bilo je potrebno da protekne dug period evolucije u dve oblasti
meunarodnopravnog regulisanja-u domenu zatite ljudskih prava i u domenu zatite
ivotne sredine. Pritom je na razvoj regulisanja ove materije u Evropi uticao s jedne
strane razvoj na univerzalnom planu, u kome je veina evropskih drava od samog
poetka intenzivno uestvovala, unosei odredbe o pravu na adekvatnu ivotnu sredinu u
svoja zakonodavstva, pa i u svoje ustave.
Inicijator i osnovni pokreta sazivanja Stokholmske konferencije bila je vedska
podrana od strane ostalih skandinavskih zemalja, koje su od samog poetka
meunardone akcije u ovom domenu igrale pionirsku ulogu.
U Evropi su i ranije injeni pokuaji da se regulie zatita pojedinih pitanja povezanih sa
pravom na adekvatnu ivotnu sredinu, a na prvom mestu pravo na ekoloko informisanje.
Pritom, najvie zasluuju da se pomenu napori, na sveevropskom planu, pod okriljem
Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE). Pod okriljem UNECE usvojena je
1992.godine Konvencija o prekograninim efektima industrijskih udesa, koja je bila prvi
meunarodni ugovor u kome su skupa uneta tri znaajna elementa prava na adekvatnu
ivotnu sredinu-pravo na informisanje, pravo javnosti na participaciju i pravo na pristup
pravosuu.
Najvei napredak u nastojanju da se pravno regulie pravo na adekvatnu ivotnu sredinu
postignut je 1998.godine usvajanjem Konvencije o pristupu informacijama, participaciji
javnosti u donoenju odluka i o pristupu pravosuu u vezi s pitanjima zatite ivotne
sredine (u daljem tekstu - Arhuska konvencija).
43. ARHUSKA KONVENCIJA
Konvencija o pristupu informacijama, ueu javnosti u donoenju odluka i pristupu
pravosuu u oblastima koje se tiu ivotne sredine (Arhuska konvencija) usvojena je
25.juna 1998. godine, na etvrtoj ministarskoj konferenciji ivotna sredina za Evropu
odranoj u danskom gradu Arhusu, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije
Ujedinjenih Nacija za Evrpu (UN/ECE)
Arhuska konvencija je novi meunarodni zakon u oblasti ivotne sredine, koja te tadanji
generalni sekretar UN, Kofi Anan, opisao kao najambiciozniji poduhvat u smislu
demokratizacije nap olju ivotne sredine, pokrenut pod pokroviteljstvom UN. Konvencija
nije sam osporazum vezan za zatitu ivotne sredine, ona je takoe i Konvecnija o
vladinoj odgovornosti i transparentnosti u donoenju odluka.

29

U preambuli Konvencije povezuju se zatita ivotne sredine sa normama o ljudskim

pravima, a prava vezana za oblast ivotne sredine podiu se na nivo ostalih ljudskih
prava. Konvencija je instument za zatitu ivotne sredine, ali se takoe moe smatrati
instrumentom promovisanja demokratije. Njen osnovni sadraj je:
- pristup informacijama
- pravo javnsoti da uestvuje u donoenju odluka vezanih za ivotnu sredinu
- pristup pravosuu u sluaju kada su dva prethodna prava povreena.
Dok veina multilateralnih ugovora u oblasti ivotne sredine sadre u sebi obaveze koje
drave lanice imaju jedna prema drugoj, Arhuska konvencija sadri obaveze koje drave
lanice imaju prema javnosti. Konvencija je, u smislu uspostavljanja jasnih obaveza
drava lanica i njihovih javnih vlasti prema javnosti u regulisanju pitanja pristupa
informacijama, uea javnosti u donoenju odluka i pristupu pravosuu, otila dalje od
bilo kod dosadanjeg meunarodnog ugovora.
Pregovori oko nacrta Konvencije su trajali dve godine, i u diskusiji su aktivno uestvovali
i predstavnih raznih nevladinih organizacija, a poseban doprinos su dali predstavnici
Regionalnog centra za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu. Tridesed devet
zemalja potpisalo je Konvenciju.
Arhuska konvencija je otvorena za pristup dravama lanicama Ekonomske komisije
Ujedinjenih nacija za Evropu (UN/ECE), drava koje imaju pridruen status pri UN/ECE,
kao i regionalnim ekonomskim integrativnim organizacijama, konstituisanim od strane
suverenih drava lanica UN/ECE. Drava koja nije lanica UN/ECE, a jeste lanica UN,
moe pristupiti Konvenciji nakon to to odobri sastanak zemalja lanica Konvencije.
Arhuska konvencija je stupila na snagu 30.oktobra 2001.godine. Da bi konvencija stupila
na snagu, bilo je potrebno da proe devedeset dana od deponovanja esnaestog
ratifikacionog instrumenta.
44. PRAVO NA PRISTUP EKOLOKOJ INFORMACIJI
Prvi deo ili, kako su ga njeni tvorci nazvali, prvi stub Arhuske konvencije posveen je
pravu na pristup ekolokoj informaciji, kao kljunom elementu prava na adekvatnu
ivotnu sredinu. Prema odredbama konvencije, svako fiziko ili pravno lice ima pravo da
trai ekoloku informaciju bez potrebe da dokazuje svoj interes i da dobije traenu
informaciju u roku od trideset dana, besplatno ili uz minimalne trokove, a samo u
izuzetnim sluajevima, najkasnije u roku od ezdeset dana.
Drave ugovornice su se obavezale ne samo da omogue prikupljanje i pruanje
ekolokih informacija, ve da informiu svoju javnost o mogunostima koje postoje za
ekoloko informisanje, da podstiu rad organizacija koje se bave zatitom ivotne sredine
uopte a posebno ekolokim informisanjem i da podstiu ekoloku edukaciju
stanovnitva. Drave su se takoe obavezale i da e se zalagati za slina reenja na irem
meunarodnom planu, da e preduzeti mere da nadlene institucije na vreme
obavetavaju javnost o odlukama koje mogu da imaju uticaj na stanje ivotne sredine i da
e prilikom donoenja tih odluka omoguti da u tome participira i javnost.
Ovde je posebno znaajna odredba lana 5. u kome se, pored ostalog, predvia da se u
sluaju neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu, bilo da je ta opasnost
izazvana ljudskim aktivnostima ili prirodnim uzrocima, sve informacije koje bi mogle da
pomognu javnosti u cilju predupreivanja ili ublaavanja teta, a koje poseduju javne
30

vlasti, odmah i bez odlaganja objavljuju u onom delu javnosti koja bi mogla da bude
pogoena.
45. ZATITA POTROAA U EU
Pod zatitom potroaa ne podrazumeva se samo obezbeivanje fer odnosa izmeu
potroaa i privrednih subjekata, vei ire informisanje potroaa, kao i proces
uvaavanja njihovih albi putem sudskog i vansudskog postupka.
Politika zaptite potroaa intenzivno se azvija ve tridesetak godina unazad. Ona
obuhvata niz mera kojima se nastoji poboljati poloaj potroaa na jedinstvenom
evropskom tritu. Jedan od vanih segmenata politike zatite potroaa jeste pravo
zatite potroaa . Pravo zatite potroaa spada u veoma mlade grane prava, jer je
nastalo tek u drugoj polovini XX veka.
Politika zatite potroaa EU, zasniva se na mehanizmu kojim se obezbeuje
usklaivanje nacionalnih regulativnih sistema sa standardima EU. Mehanizam se sastoji
od obaveznih direktiva i uputstava kojima je regulisan iskljuivo minimalni prag
obavezne zatite potroaa u nacionaim pravnih sistemima lanica EU. Uporedo sa
razvojem jedinstvenog trita, rastao je i broj direktiva, ali i drugih sekundarnih pravnih
akata (uredbi) EZ koje je svaka lanica, shodno slobodi izbora, unosila u svoje pravne
sisteme. Za razliku od direktive koje obezbeuju standardne usove za funkcionisanje
jedisntvenog trita, uredbe iskljuivo slue potrebama kontrole ovog ve dubokog
integrisanog i harnonizovanog trita.
Rimski ugovor o osnivanju evropske zajednice samo periferno spominje potroaa u
kontekstu poljoprivredne politike i politike trine utakmice. Meutim, ve Mastrihtskim
ugovorom o osnivanju EU posebna glava ugovora i poseban lan odnose se na zatitu
potroaa. Na taj nain zatita potroaa postaje deo zvanine politike EU. Amsterdamski
ugovor potvrdjuje takvo opredeljenje, kao i Ugovor iz Nice, s tim da oba ugovora
potvrdjuju vanost normativnog regulisanja zatite potroaa. Lisabonskim ugovorom u
posebnom lanu propisano je da e se zahtevi zatite potroaa uzeti u obzir prilikom
defnisanja i sprovoenja ostalih politika i aktivnosti unije. U svrhu promocije interesa
potroaa te postizanje visokog stepena njihove zatite Unije e doprinostiti zatiti
zdravlja, sigurnosti i ekonomskih interesa potroaa, kao i promociji njihovih prava na
obavetenost, edukaciju i organizovanje u svrhu zatite svojih interesa. Zajednica
doprinosi razvoju visokog stepena zatite potroaa korz mere usvojene na temelju l.114
u okviru dovrenja izgradnje zajednikog trita posebno one aktivnosti koje podstiu i
nadopunjuju politiku drava lanica.
Aktuelna Strategija zatite potroaa (EU Consumer Policz strategz 2007-2013) je
usmerena na ostvarivanje podjednakog nivoa bezbednosti i sigurnosti na celom
zajednikom triptu, kao i na obezbeenje vieg stepena integrisanosti unutranjeg trita
EU. Strategija se dosledno bazira na sledeim ciljevima:
1. osposobljavanje potroaa putem kreiranja transparentnijeg trita, koje bi moglo
da im prui prave mogunosti za izbor
2. unapreivanje blagostanja potroaa sa aspekta cene, koliine, raznolikosti
ponude, dostupnosti i bezbednosti proizvoda i usluga i
3. zatita potroaa od ozbiljnih opasnosti i pretnji.
46. ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST HRANE

31

UN su proklamovale da je osiguranje dovoljne koliine zdravstveno bezbedne hrane

jedno od osnvnih ljudskih prava. Internacionalni naziv za osiguranje dovoljne koliine
hrane je food security a za zdravstvenu bezbednost hrane je food safetz. Zdravstveno
bezbedna hrana je ona koja pokazuje odsustvo bilo kakvog mikrobiolokog, hemijskoj i
fizikog zagaenja hrane. Zdravstveno nebezbedna hrana predstavlja rizik za nastajanje
bolesti.
Jedan od osnovnih zahteva u oblasti zdravstvene bezbednosti hrane u EU jeste primena
HACCP sistem.a Stoga nije udno das e u poslednje vreme o HACCP-u i sistemima
menadementa u osiguranju zdravstvene bezbednosti hrane mnogo govori. Veliki broj
organizacija je krenuo u njihovu implementaciju, ali, na alost, relativno mali broj
strunaka su imali priliku da se u potpunosti sistematino upoznaju sa zehtevima
dokument ana kome se zasniva celi koncept. Bazinu onsovu tog koncepta ine
Preporuena meunarodna pravila za. praksu Opti princip higijene hrane komisije
Codex Alimentarius 1997. godine, sa amandmanima iz 1999 godine i kompletnom
revizijom iz 2003.
U zemljama lanicama EU ustanovljeni su razliiti zakoni u vezi sa zdravstvenom
bezbednou hrane, pravima potroaa i zatite zdravlja ljudi.
Generalna direkcija za zatitu zdravlja i potroaa odgovorna je za potovanje ovih
zakona, kao i za to obezbedi da oni uvek budu u skladu sa savremenim zbivanjima i
tokovima.
Ustanovljavanje Evropske Uprave za zdravstvenu bezbednost hrane bilo je
predloeno u okviru dokumenta "Bela lista zdravstveno bezbednih namirnica" koga je
izdala Evropska komisija 2000. godine. Ovo telo je pravno osnovano u januaru 2002.
godine od strane evropskog Parlamenta i Regulatornog tela Saveta. EFSA je nezavisno
savetodavno telo sastavljeno od naunih radnika koje izdaje jasna obavetenja o
postojeim rizicima u vezi sa zdravstvenom bezbednou hrane i rizicima ove vrste koji
se tek javljaju.
Dalje, zakonska regulativa Evropske Unije koja se odnosi na etiketiranje hrane vam
omoguava da tano znate ta jedete. Na etiketi koja stoji na namirnicama moraju se
naznaiti svi detalji u vezi sa sastojcima koji su korieni u proizvodnji date namirnice,
zajedno sa svim detaljima u vezi sa bilo kojom vrstom vetake boje, konzervansa,
zaslaivaa i svih drugih hemijskih aditiva koji se mogu nai u datoj namirnici. Ukoliko
se radi o sastojku na koga neki potroai eventualno mogu da budu alergini kao to je
to na primer kotunjavo voe to se mora naznaiti na etiketi proizvoda, ak i ako su
koriene koliine datog sastojka veoma male. Zakoni Evropske Unije koji se odnose na
etikete koje se moraju nai na hrani ureuju do detalja koji se proizvodi mogu nazvati
"namirnicom organskog porekla" i za njih se koriste nazivi koji se vezuju za visoko
kvalitetne proizvode iz odreenih regiona Evrope.
Zakoni Evropske Unije vam takoe omoguavaju da saznate da je neka hrana genetski
modifikovana (GM) ili sadri sastojke koji su genetski modifikovani. Ukoliko je to
sluaj, ta se namirnica mora oznaiti kao genetski modifikovana.
47. JEDINSTVENO TRITE EU

32

Unutranje trite se u Jedinstvenom evropskom aktu definie kao jedno podruje bez
unutranjih granica, unutar koga je obezbeeno slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i
kapitala, u skladu sa odredbama Ugovora. Na osnovu ove definicije, moglo bi se rei da
zajedniko trite, kao elemenat unutranjeg trita, poiva na etiri slobode ili
naela: slobodan promet roba, usluga, kapitala i slobodno kretanje ljudi; a da stepen
efikasnosti funkcionisanja unutranjeg trita zavisi od uspeha u otklanjanju svih zabrana
i barijera (fizikih, poreskih i tehnikih) u meusobnoj trgovini izmeu drava-lanica.
Proces uspostavljanja i evolucije unutranjeg trita moe se posmatrati sa politikog,
pravnog i ekonomskog stanovita.
Posmatrano sa politikog aspekta, uspostavljanje unutranjeg trita nije samo sebi cilj,
ve sredstvo i prelazna faza ka ostvarivanju ekonomske, monetarne i politike unije; tako
da je dinamika njegovog ostvarivanja opredeljena politikom voljom drava- lanica.
Sa pravnog aspekta, uspostavljanje unutranjeg trita podrazumeva harmonizaciju
pravnih i drugih propisa u okviru EU sa ciljem uklanjanja postojeih i onemoguavanja
uvoenja novih barijera meusobnoj trgovini drava- lanica. Za ostvarivanje ovih
ciljeva, potrebno je doneti i sprovesti niz mera i propisa sekundarnog zakonodavstva,
ime se obezbeuje funkcionisanje unutranjeg trita u pravno-tehnikom smislu.
Sa ekonomskog aspekta, zajedniko trite predstavlja samo jedan od nivoa
meunarodne ekonomske integracije ka politikoj uniji kao krajnjem cilju (zona slobodne
trgovine, carinska unija, zajedniko trite, ekonomska unija i politika unija). Carinska
unija je temelj Evropske unije i vaan element funkcionisanja jedinstvenog trita.
Jedinstveno trite moe pravilno da funkcionie samo kada postoje zajednika pravila na
njenim spoljnim granicama. To upuuje na to da 27 carinskih administracija moraju da
deluju kao da su jedno administrativno podruje. Ova zajednika pravila proteu se iznad
carinske unije kao to su njena zajednika tarifa i prostiru se na sve aspekte trgovake
politike, kao to su preferencijalna trgovina, zdravstvena kontrola i kontrola ivotne
sredine, zajednika agrarna politika i politika ribarstva, zatita ekonomskih interesa EU
putem netarifnih instrumenata, kao i mere spoljne politike.
48. HARMONIZACIJA PROPISA O PRIVREDNIM DRUTVIMA
Na organe EZ preneta je nadlenost voenja ekonomske politike, formirano je
jedinstveno trite i stvorena monetarna unija, ali su mnoge oblasti prava kojima se
ureuje poslovanje subjekata na jedinstvenom tritu ostale u nadlenosti drava lanica.
S jedne strane postoji potreba usklaivanja pravnih normi, a sa druge strane zahtev da
drave lanice svojim normama i dalje ureuju mnoge od ovih odnosa. Rezultat ovih
protivrenih zahteva mogao je da bude jedino delimino usklaivanje (harmonizacija)
pravnih normi kojima se ureuje poslovanje subjekata na jedinstvenom tritu EU.
Usklaivanje je nuno moralo da ostavi dovoljno prostora za usklaivanje sa nacionalnim
pravom, zbog ega je akt kojim je vreno usklaivanje, morao da bude smernica.
Prema odreenju Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) pojam standarda
odreuje se kao tehnika specifikacija, odnosno drugi javno dostupan dokument kojim je
sainjena osnova zajednikog rada svih zainteresovanih struktura i na osnovu njihovog
konsenzusa ili opte saglasnosti oslanja se na drutvene rezultate nauke, tehnike i
iskustva, a koji ima znaajne opte koristi kao cilj i prihvaen je od strane kvalifikovanog
33

tela na nacionalnom, regionalnom ili meunarodnom planu. Ovu definiciju prihvatile su

sve poznate organizacije za standardizaciju. Standardi se u Evropi pojavljuju tek od pre
stotinak godina.
Danas postoje tri evropske organizacije za standardizaciju: CENELEC (Evropski
komitet za elektrotehnike standarde), ETSI (Evropski institut za
telekomunikacione standarde) i CEN (Evropski komitet za standardizaciju). Smisao
postojanja standarda jeste da, osim usklaivanja karakteristika proizvoda i usluga i
poveanja stepena bezbednosti u samoj proizvodnji ili korienju proizvoda, bude i
garancija svojstava, odnosno kvaliteta, to posebno interesuje potroae.
49. DRUTVO KAPITALA EVROPSKA KOMPANIJA
I Drutvo kapitala (javna drutva) * Evropsko akcionarsko drutvo (evropska
kompanija) - Societas europeae (SE) Evropska kompanija predviena je i ureena
naredbom Saveta i smernicom u pogledu kljunih elemenata Statuta SE, dok je dravama
lanicama, kao i kod drugih smernica preputeno da nacionalnim propisima urede
odreene detalje, kako bi ovaj statusni oblik bio uklopljiv u nacionalno pravo. Evropska
kompanija pripada grupi javnih drutava, odnosno drutava kapitala. Njen osnivaki
kapital podeljen je na akcije, tako da statusni oblik ove kompanije jeste akcionarsko
drutvo. Osnivai SE mogu biti samo postojea pravna lica, tako da se fizika lica ne
mogu pojaviti u ulozi osnivaa. Naredba propisuje i naine osnivanja SE, tako da
osnivanje moe biti uinjeno samo na jedan od predvienih naina : Fuzijom dva ili vie
postojeih akcionarskih drutava, Formiranjem SE kao holding kompanije od strane
akcionarskog drutva, Osnivanjem SE kao drutva keri od strane bilo kojih kompanija,
odnosno firmi. SE moe biti osnovana i kao drutvo ker, takoe od strane postojeih
kompanija transformacijom postojeeg akcionarskog drutva. Akcionarsko drutvo koje
je osnovano po propisima neke od drava lanica EU moe se, pod odreenim uslovom,
transformisati u SE. Osnivanjem SE kao drutva keri od strane postojee SE. Jednom
osnovana SE moe se pojaviti u ulozi osnivaa drugih SE.
50. DRUTVA LICA
II Drutva lica (privatna drutva, udruenja i fondacije ) Za drutva lica karakteristina
je zatvorenost za prijem novih lanova, ali i povien stepen line odgovornosti za
obaveze drutva, mada se ove karakteristike mogu sresti i kod drutva kapitala.
Najznaajnije razlike u odnosu na drutva lica pojavljuju se u pogledu njihovog statusa
pravnog lica, a zatim i u pogledu osnovne svrhe osnivanja koja vrlo esto nije sticanje
dobiti. Prema predlogu naredbe o Evropskom udruenju ono predstavlja trajnu zajednicu
fizikih i (ili) pravnih lica iji su lanovi povezani zajednikom delatnou, ciljevima ili
interesima, koji mogu biti i granski interesi u razliitim oblastima. Zajedno sa ovim
predlogom dat je i predlog (Savetu) za donoenje propisa o statusu Evropske zadruge
(EUGEN) kao i predlog za donoenje propisa o statutu Evropskog uzajamnog udruenja
(EUGGES).
51. EVROPSKA EKONOMSKA INTERESNA GRUPACIJA
Evropska ekonomska interesna grupacija predstavlja oblik udruivanja preduzea ili
drugih oblika poslovanja (lica koja samostalno obavljaju odreene delatnosti) koji u
statusnopravnom smislu predstavlja posebno pravno lice. Smatra se posebno pogodnim
34

oblikom saradnje za mala i srednja preduzea koja ele da nastupe na tako velikom tritu
kao to je EU.
Drugu kategoriju subjekata koji ovaj oblik koriste za udruivanje ine profesije kao to
su npr. privredni savetnici, advokati, notari, lica koja se bave istraivanjem trita i sl.
Prema EEIG se, pre svega, primenjuje Naredba EEC br.213/85 kojom je ureen pravni
okvir EEIG. Ova naredba je po svom karakteru nadnacionalna, a po svojoj sadrini ona
ureuje : uslove za osnivanje, pojedine delove Statuta, zatitu treih lica i prava i obaveze
lanova.
52. PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE
Pod sintagmom prava intelektualne svojine uobiajeno se podrazumeva skup pravnih
normi kojima se tite odreene tvorevine ljudskog duha, kao to su npr. patenti, ig
(trgovaki znak), dizajn (model, odnosno uzorak) i dr. Slino pravima industrijske svojine
jeste i autorsko pravo koje predstavlja skup pravnih normi kojima se ureuje
korienje i zatita autorskih dela iz oblasti knjievnosti, nauke i umetnosti.
Usklaivanje pravnih normi kojima je intelektualna svojina ureena u EU vri se na dva
naina. Prvo je injeno ujednaavanjem normi koje se primenjuju u dravama lanicama
EU, u skladu sa Ugovorom o osnivanju EZ. Drugi nain je donoenje propisa koji sadre
norme o intelektualnoj svojini koje vae na nivou EZ.
PATENTI - Najznaajniji akt za harmonizaciju evropskog prava o patentima je
Konvencija o zatiti evropskog patenta koja je stupila na snagu 7. oktobra 1977.
53. TRGOVAKI IG
Pojam trgovakog iga se uobiajeno odreuje kao pravo kojim se titi znak upotrebljen u
prometu roba ili usluga. Po definiciji, pojam iga se na isti nain odreuje i u drugim
zemljama, ukljuujui zemlje EU. Razlike postoje u nainu sticanja prava, njegovog
trajanja i njegove sadrine.
54. PRISTUPANJE EU
Naelno, svaka evropska drava moe pristupiti Evropskoj uniji, to predvia i Ugovor iz
Mastrihta, koji je samo preuzeo dotadanje odredbe Ugovora o osnivanju EZ. Kako EU
nije meunarodna organizacija, to i nije mogue klasino pristupanje. Pristupanje EU
znai pristupanje zajednicama, odnosno EZ i uee u zajednikoj spoljnoj i
bezbednosnoj politici i saradnji u oblasti pravosua i unutranjih poslova. Pristup je
mogu samo u kompletu, tj. iskljuen je pristup samo nekoj od zajednica, odnosno
delatnosti. Od svake drave koja eli da pristupi Uniji zahteva se da u svojoj praksi
potuje principe na kojima se Unija zasniva: demokratija, potovanje ljudskih prava i
osnovnih sloboda i principa pravne drave koji su zajedniki svim dravama lanicama
(acquis communautaire).
Drava koja eli pristup, mora u praksi da pokae da je njena vlada u stanju da sprovede
ove principe. Evropski savet na sednici od 21-22. juna 1993. godine utvrdio je uslove
koje bi kandidati trebalo da ispune da bi bili primljeni u lanstvo:
Geografski kriterijum - da je kandidat evropska drava
35

Politiko - pravni kriterijumi: vladavina prava demokratinost poretka zatita ljudskih

prava i osnovnih sloboda zatita manjina.
Privredni kriterijumi: funkcionisanje trine privrede sposobnost da se izdri pritisak
trita unutar Evropske Unije.
Ostali kriterijumi prihvatanje ciljeva politike unije, kao i privredne i monetarne unije
prihvatanje zajednikih vrednosti (acquis communautaite) sposobnost upravnih i
pravosudnih struktura za ostvarivanje zajednikih vrednosti.
55. KOPENHAGENSKI KRITERIJUMI ZA PRIDRUIVANJE EU
Kopenhagenski kriterijumi - Dokument usvojen na samitu Evropskog saveta u
Kopenhagenu juna 1993. sadri tri grupe kriterijuma na osnovu kojih se ocenjuje zrelost
drave - kandidata da postane lanica EU.
Dopunjeni su 2002. godine etvrtim uslovom.
- Politiki kriterijum.
- Ekonomski kriterijum.
- Administrativni (pravni) kriterijum.
Politicki kriterijumi - prvi je uslov da bi se uopte pristupilo pregovaranju (jasno, posle
potpisanog i ratifikovanog ugovora o pridruivanju, i nakon formalno podnete
kandidature).
Drava mora u potpunosti da ispuni grupu politikih uslova to pre svega znai da mora
biti demokratija (demokratski politiki sistem) ija je stabilnost osigurana efikasnim
funkcionisanjem dravnih institucija.
U izvetaju koji Komisija jednom godinje dostavlja Ministarskom savetu detaljno se
analizira delovanje sva tri ogranka vlasti (zakonodavne, izvrne i sudske).
ta podrazumeva politiki kriterijum u praksi:
- uloga i ovlaenja nacionalnog parlamenta, potovanje njegovih odluka,
mogunost delovanja opozicije, zakonitost rada parlamenta i njegovih odbora
itd.
- nezavisnost (imenovanje sudija), finansiranje i efikasnost pravosua.
- stabilnost vlade, program njenog rada za narednu godinu (i analize planiranog i
ispunjenog u prethodnoj), razvoj upravnog aparata i lokalnih samouprava;
razmatraju se i obaveze koje je vlada preuzela potpisivanjem meunarodnih
sporazuma, tempo njihove ratifikacije, te njihovo efektivno potovanje i
primena.
Izvetaj EK nadalje sadri i poglavlje o borbi protiv korupcije i pranja novca, finansiranju
stranaka, pravima pojedinaca u odnosu na dravne institucije sa posebnim osvrtom na
utuivost tih prava pred sudovima.
Re je o pravima na slobodu ispoljavanja miljenja i veroispovesti, slobodi i nezavisnosti
medija, ravnopravnosti polova, tretmanu dece, starih, invalida i siromanih.
Zrelost i humanost jednog drutva meri se dakle ne samo njegovim zakonima i dobrim
namerama, vec stvarnim poloajem najslabijih.
U vienacionalnoj Evropi posebna panja se poklanja poloaju manjina, njihovoj
eventualnoj diskriminaciji u svakodnevnom ivotu, integrisanosti u drutvo, kolovanju,
slobodi ispoljavanja kulturnih specifinosti i socijalnom poloaju.
Iako se posle prihvatanja kandidature i nakon poetka pregovora teite interesovanja
Komisije u njenim izvetajima sve vie pomera na ispunjavanje eknomskih kriterijuma,
36

deo izvetaja se i nadalje odnosi na politike uslove i napredak kandidata u ostvarivanju

standarda EU se i dalje oekuje.
Ekonomski kriterijumi za ulazak u Uniju opisani su u jednoj recenici: "Funkcioniua
trina privreda, koja je u stanju da se odupre pritisku konkurencije na unutranjem
tritu (Evropske unije)".
Prvi deo je lake ispuniti, jer je za to neophodna liberalizacija cena i spoljne trgovine
(sniavanje i ukidanje carina), kao i postojanje efikasnog pravnog sistema koji svim
privrednim subjektima omoguava da svoja prava - ako nikako drukije - mogu izboriti
na sudu.
Uz to sistem oporezivanja kao i njegova kontrola moraju biti transparentni, imovinski
odnosi raieni (denacionalizacija), a finansijski sistem sposoban da igra ulogu
posrednika izmeu tedia (ulagaa) i investitora.
Drugi deo zahteva je ne samo tee ispuniti, vec se i eventualno "gledanje kroz prste"
kandidatima po ovom pitanju nikako ne isplati.
Ako zemlja postane clanica EU, a njena privreda nije konkurentna, bice kanjena ne po
nekoj odluci organa Unije, nego mnogo skuplje - na samom evropskom tritu.
Efikasnost privrede se meri pre svega stabilnou makroekonomskih pokazatelja (rast
bruto drutvenog proizvoda, inflacija, stopa nezaposlenosti, platni bilans sa
inostranstvom). Sem toga, neophodno je postojanje stabilnog privrednog okruenja u
kome privrednici mogu donositi odluke pod predvidljivim uslovima, postojanje
odgovarajueg kvalifikovanog ljudskog kapitala, savremena infrastruktura. Drava se
mora starati da restruktuira preduzea u svom vlasnitvu i prilagodi ih uslovima trinog
poslovanja, uz neophodno stalno investiranje radi podizanja produktivnosti.
Poto je kapital bitan preduslov za pokretanje bilo kakvog posla, pristup izvorima
finansiranja (domaim ili stranim) je jo jedan neophodni uslov efikasne privrede i
podrazumeva vii stepen razvijenosti finansijskog sektora i konsolidacije javnih finansija.
Kao nepogreiv pokazatelj razvijenosti privrede i njene konkurentnosti nude se podaci o
stepenu integracije privrede kandidata u privredu EU. Tu je vaan ne samo obim uvoza i
izvoza, vec i postojanje to ire palete proizvoda kojima se trguje sa Unijom.
To se moe lake postii nakon privatizacije i nicanja mree malih i srednjih preduzea,
ija fleksibilnost i inovativnost cine itavu privredu dinaminijom i prilagodljivijom
svetskim tokovima.
Administrativni kriterijumi odnose se na sposobnost zemlje clanice da preuzme
celokupno primarno i sekundarno zakonodavstvo Unije - acquis comunitaire i da osigura
njegovo jednoobrazno tumacenje, primenu i efikasno sankcionisanje u slucaju
nesprovodenja.
Jasno je da glavni teret sprovodenja ovog zadatka pada na dravnu upravu i sudstvo.
Drava mora da izradi strategiju modernizacije dravne uprave ime e poveati njenu
transparentnost, efikasnost i kontrolu nad njenim delovanjem.
Sve to, naravno, treba uiniti ne samo na nacionalnom, ve i na regionalnom i lokalnom
nivou. Svaki kandidat moe sam odabrati hoe li se poslovi neophodni za ovo
ujednaavanje voditi iz jednog zasebnog ministarstva za evropske integracije, ili e svaki
resor imati jedno odeljenje koje ce biti voriste izmedju specifinih zadataka ministarstva
i koordinacionog tela na nacionalnom nivou.
Jaanje sudstva, pre svega kroz obuavanje i irenje kapaciteta, pomoi e da ono odigra
svoju ulogu u sprovodenju pravnih odredbi EU, ali i da osigura stabilniji razvoj privrede i
ispunjenje ekonomske grupe uslova.

37

EU i ovde ocekuje izradu Akcionog plana od strane drave kandidata. Sprovoenje

reformi dravne uprave i sudstva ima zadatak da omogui prilagoavanje budue drave
lanice pojedinanim "politikama" Unije. Ove politike oliene su u 31 poglavlju oko
kojis se detaljno pregovara i koja ine integralni deo ugovora o pristupanju Uniji
Od svih njih je svakako najvanija primena propisa iz oblasti stvaranja unutranjeg
trita, koje je nakon 1993. postalo kima EU. Za stvaranje unutranjeg trita neophodno
je osigurati etiri slobode (kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi). Da bi se omoguilo
mesemtano funksionisanje unutranjeg trita, neophodno je uz to dosledno sprovoenje
politike slobodne konkurencije, koja obuhvata borbu protiv kartela i zloupotrebe
monopolskog poloaja, regulisanje dravne pomoi privredi i spajanja (fuzije) preduzea.
Budui da mi imamo malo iskustva na ovom podruju, samo usvajanje i primena propisa
zahtevaju pre svega obuavanje kadrova uz istovremo stvaranje nacionalnog
zaknodavstva za voenje ove politike.
Od kandidata se na kraju, kao etvrti uslov, oekuje i saglasnost sa ciljevima
politike i ekonomsko - monetarne unije.
Proces prikljuenja nae zemlje Uniji trenutno je na najvaniji, ali ne i jedini cilj. On je
samo deo itavog procesa transformacije drutva i drave koji je mnogo dublji i za ije
odvijanje je potrebno mnogo vie vremena nego za ulazak u EU. Njihovo delimino
preklapanje, obino vodi fiksiranju na ispunjenje uslova za prikljuenje i zapostavljanju
dugoronih ciljeva transformacije, pogotovo stoga to je pojaano stalnim politikim
pritiskom organa EU. Na tom putu nam predstoje velika iskuenja, i politika stabilnost
zemlje se moe ouvati sam ako proces prijema i njegove posledice budu na stalnoj
proveri to ire javnosti, Neminovnost socijalnog raslojavanja drutva namee
istrajavanje na daljoj izgradnji sistema socijalne zatite, iako ovo pitanje ne zauzima
visoko mesto na listi kriterijuma za prijem u EU.
Upravo sada kada pristupamo ispunjavanju uslova za ulazak u EU, moramo istovremeno
biti svesni ne samo velikom obima posla koji je pred nama, ve i njegovog ogranienog
dometa u odnosu na itav kompleks promena koje stvaranje jednost samosvesnog,
dinaminog, socijalno izbalansiranog i ekonomski prosperitetnog drutva zahteva.
lanstvo u EU predstavlaj na tom putu samo jednu stepenicu.
56. KANDIDAT ZA LANSTVO
Evropske drave koje su podnele zahtev za lanstvo u EU formalno postaju kandidati
odlukom Saveta ministara. Evropski savet poziva Evropsko vee da pone pregovore sa
tom dravom. Pregovori se vode o tzv. 31. poglavlju acquis communautaire.
Proces pridruivanja (Association process) Proces izgradnje tesnih odnosa EU sa
zainteresovanim dravama na osnovu Evropskih, odnosno Mediteranskih sporazuma (za
arapske drave Sredozemlja i Izrael), podrazumeva politiki dijalog i uzajamno otvaranje
trita, postupno pribliavanje zakonodavstava, posebno u privredi, i nadzor nad
ispunjavanjem preuzetih obaveza.
Proces predpristupanja (Pre-accession process) Proces koji prethodi pristupanju
kandidata za lanstvo i njihovog prihvatanja acquisa EU, sprovodi se na osnovu tzv.
Predpristupne strategije (Pre-accession strategy), koja obuhvata pristupno partnerstvo

38

(Accession partnership), poveanu pretpristupnu pomo (Pre-accession aid), otvaranje

nekih programa Zajednice i sl.
Evolutivna klauzula (Evolutionary Clause) Formulacija iz sproazuma o pridruivanju,
kojom drava koja pristupa pridruivanju izraava svoje opredeljenje da stupi u EU, a EU
da to opredeljenje uvaava. Uobiajena je formulacija u tzv. evropskim sporazumima:
Uvaavajui injenicu da je konani cilj drave X da postane lanica EU da pristupi EU i
da e ovo pridruivanje, prem miljenju strana, pomoi ostvarivanju tog cilja

57. POLITIKI ASPEKT ZAJEDNIKOG TRITA

Unutranje trite se u Jedinstvenom evropskom aktu definie kao jedno podruje bez
unutranjih granica, unutar koga je obezbeeno slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i
kapitala, u skladu sa odredbama Ugovora. Na osnovu ove definicije, moglo bi se rei da
zajedniko trite, kao elemenat unutranjeg trita, poiva na etiri slobode ili
naela: slobodan promet roba, usluga, kapitala i slobodno kretanje ljudi; a da stepen
efikasnosti funkcionisanja unutranjeg trita zavisi od uspeha u otklanjanju svih zabrana
i barijera (fizikih, poreskih i tehnikih) u meusobnoj trgovini izmeu drava-lanica.
Proces uspostavljanja i evolucije unutranjeg trita moe se posmatrati sa politikog,
pravnog i ekonomskog stanovita.
Posmatrano sa politikog aspekta, uspostavljanje unutranjeg trita nije samo sebi cilj,
ve sredstvo i prelazna faza ka ostvarivanju ekonomske, monetarne i politike unije; tako
da je dinamika njegovog ostvarivanja opredeljena politikom voljom drava- lanica.
58. PRAVNI ASPEKT ZAJEDNIKOG TRITA
Sa pravnog aspekta, uspostavljanje unutranjeg trita podrazumeva harmonizaciju
pravnih i drugih propisa u okviru EU sa ciljem uklanjanja postojeih i onemoguavanja
uvoenja novih barijera meusobnoj trgovini drava- lanica. Za ostvarivanje ovih
ciljeva, potrebno je doneti i sprovesti niz mera i propisa sekundarnog zakonodavstva,
ime se obezbeuje funkcionisanje unutranjeg trita u pravno-tehnikom smislu.
59. EKONOMSKI ASPEKT ZAJEDNIKOG TRITA I CARINSKA UNIJA
Sa ekonomskog aspekta, zajedniko trite predstavlja samo jedan od nivoa
meunarodne ekonomske integracije ka politikoj uniji kao krajnjem cilju (zona slobodne
trgovine, carinska unija, zajedniko trite, ekonomska unija i politika unija). Carinska
unija je temelj Evropske unije i vaan element funkcionisanja jedinstvenog trita.
Jedinstveno trite moe pravilno da funkcionie samo kada postoje zajednika pravila na
njenim spoljnim granicama. To upuuje na to da 28 carinskih administracija moraju da
deluju kao da su jedno administrativno podruje. Ova zajednika pravila proteu se iznad
carinske unije kao to su njena zajednika tarifa i prostiru se na sve aspekte trgovake
politike, kao to su preferencijalna trgovina, zdravstvena kontrola i kontrola ivotne
39

sredine, zajednika agrarna politika i politika ribarstva, zatita ekonomskih interesa EU

putem netarifnih instrumenata, kao i mere spoljne politike.

60. ONE STEP SHOP SISTEM

Evropska komisija je 29.oktobra 2004.godine, dala predlog kojim se pojednostavljuju
obaveze aktuelnog Poreza na dodatu vrednost, kako bi se trgovcima koji snabdevaju
robom i uslugama druge EU drave-lanice pomoglo u preko-graninim aktivnostima.
Predlog e sadrati One-step-shop sistem, kojim bi trgovac mogao ispuniti sve svoje
obaveze poreza na dodatu vrednost za sve aktivnosti na teritiriji EU u dravi lanici u
kojoj je osnovan. Ovaj sistem dozvoljavao bi korienje jedinstvenog broja Poreza na
dodatu vrednost za sve isporuke koje se ostvare na celom prostoru EU sa deklaracijom
Poreza na dodatu vrednost u jednom elektronskom portalu, koji bi bio automatski predat
drugim dravama-lanicama, kojima je trgovac isporuio robu ili uslugu. Ovoj predlog
dat je na osnovu Izvetaja o evropskim porezima koji je pokazao da su sadanje obaveze
Poreza na dodatu vrednost izuzetno mune i skupe za prekogranine aktivnosti. Tom
prilikom su, takoe, uzeta u obzir i miljenja koja su izneta u javnim konsultacijama, koje
su pre toga odrane. Komesar za unutranje trite i poreze izjavio je da je Evropski
Savet identifikovao, kao vaan element ubrzanja ekonomskog rasta, smanjenje
administrativnog tereta pri poslovanju . Ovaj predlog je vredan doprinos toj tezi.
Predlog sadri 6 elemenata kreiranih da olakaju obaveze plaanja poreza na dodatu
vrednost trgovcima koji nisu osnovani u dravama- lanicama kojima isporuuju robu i
usluge.
Predlog e dati mogunost trgovcima da koriste PDV broj po kome su identifikovani u
svojoj dravi lanici za sve isporuke koje budu izvrili drugim dravama lanicama, kao i
da naprave PDV deklaraciju na jednom elektronskom portalu. Ova informacija bie
automatski podneta drugim dravama - lanicama, kojima trgovac isporuuje robu ili
usluge. Trgovac e platiti PDV obavezu direktno dravi lanici u kojoj je obveznik PDVa. Takoe, ovu opciju moi e da koriste i trgovci iz drava koje nisu u EU.
Slian One-stop-shop pristup bie uveden i kod zahteva za refundiranje PDV od strane
drugih drava lanica. Elektronski portal obezbeivae da se zahtev za refundaciju
upuuje u dravu lanicu gde su nastali trokovi, koji e direktno biti upueni potraiocu.
Rok za refundiranje PDV bie smanjen sa 6 meseci na 3 i drave- lanice koje budu
probile taj rok, morae da plaaju kamatu u visini od 1% meseno, raunato na iznos
stedstava za refundaciju.
Kategorije trokova za koje drave lanice mogu da izaberu da primene restrikciju na
pravo odbitka PDV, takoe e biti harmonizovane.

40

Bie proirena upotreba modela obrnute naplate, po kome je trgovac koji prima robu
odgovan za plaanje PDV obaveze, a ne trgovac koji isporuuje robu.
Prag ispod koga trgovci, naroito MSP ne bi bili izuzeti od PDV, mogao bi se postaviti
meu dravama lanicama, na maksimum od 100.000 eura.
Pojednostavljuje se i daljinska trgovina robom na koji se plaa PDV, i to uvoenjem
globalnog praga koji je postavljen na 150.000 eura, raunato na sve isporuke drugim
dravama lanicama

41