ODGOVORNOST VETAKA ZA INFORMACIONE

TEHNOLOGIJE U NOVOM KRIVINOM

ZAKONODAVSTVU REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Milan Miloevi
Rasvetljenje i reenje krivine stvari u velikoj meri, a esto i fundamentalno,
zavisi od vetaka za informacione tehnologije (u daljem tekstu: IT vetak). Ovo se
naroito odnosi na dela kompijuterskog kriminaliteta, za koja u pravnom sistemu
Republike Srbije od nedavno postoji poseban vid krivinog postupka. On je propisan
Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, koji je objavljen u Slubenom glasniku RS br. 61/2005 i stupio na
snagu 27. jula 2005. godine
U naoj strunoj javnosti s pravom se istie da e tokom pretkrivinog postupka
i istrage za dela visokotehnolokog kriminala esto biti potrebna ekspertiza od strane
vetaka i strunog lica - specijaliste odgovarajue struke. Naime, visokotehnoloki
kriminal je vrlo specifian i bez poznavanja ove materije gotovo je nemogue uspeno
se boriti protiv njega. Razumevanje tehnike terminologije i naina funkcionisanja
savremenih sredstava komunikacije i mogunosti i naina njihovih zloupotreba s jedne
strane, kao i metoda otkrivanja i prikupljanja dokaza, njihovog prezentovanja i
korienja u krivinom postupku sa druge strane, definitivno se ne moe ostvariti
znanjima iz opte kulture. Na alost, realna situacija u ovom momentu je takva da
veina zaposlenih u policiji, tuilatvima i sudstvu nema ni osnovnih znanja iz ove
oblasti.[1]
Valjanost iskaza IT vetaka u prvom redu podrazumeva kreativnu primenu
metoda i dostignua odgovarajue oblasti posebnog strunog znanja, i to ne samo u
postupku ispitivanja materijala za vetaenje, ve i u pogledu donoenja pravilnog
zakljuka. Osim toga, IT vetak je duan da iskazuje tano, to znai da potpuno i
verno reprodukuje injenice i stanja koja je opazio tokom vetaenja u uem smislu.
Najzad, njegov iskaz mora biti objektivan i nepristrasan, jer to proistie iz svojstva
vetaka kao procesno nezainteresovanog subjekta.
U svakom sluaju valjanost iskaza prvenstveno zavisi od savesnosti i linog
potenja strunjaka za informacione tehnologije koji je vetaio u datom krivinom
postupku. Od njega se, prema tome, zahteva da subjektivno tano iskazuje, to je
osnovni preduslov da njegov nalaz i miljenje budu i objektivno tani tj. istiniti.
Uostalom, i svedok se opominje i zaklinje, samo na subjektivnu istinitost iskazivanja, pa

u tom pogledu nema sutinske razlike izmeu iskaza svedoka i vetaka na emu neki
kriminalisti insistiraju.[2]
Uprkos tome, mogue je da iskaz vetaka objektivno ne bude taan. Do ovoga
moe doi zbog neznanja ili zbog aljkavosti IT vetaka, ali i zbog hotimino pogrenog,
tj. lanog iskazivanja. Mogue je da uopte i ne doe do iskazivanja, jer vetak u
konkretnom krivinom postupku neopravdano odbija davanje iskaza (nalaza i
miljenja), ili ako neopravdano prekorai rok koji mu je ostavljen za pismeno
podnoenje izvetaja. Najzad, mogue je i da iskaz IT vetaka bude subjektivno
netaan, ali objektivno taan. U svakoj od navedenih situacija postavlja se pitanje
odgovornosti vetaka, s obzirom na nesumnjivo veliku vanost i uticaj njegovog iskaza
na donoenje sudske odluke.
S tim u vezi odmah treba naglasiti da je odgovornost IT vetaka za valjano
obavljanje vetaenja, odnosno za tano iskazivanje u postupku uvek lina i moralna, a
moe biti i procesna, radno-disciplinska i krivinopravna. Lina (individualna) odgovornost IT vetaka postojae i u situaciji kada je vetaenje povereno pravnom licu.
Ovo iz razloga to je vetak po definiciji uvek fiziko lice, koje mora snositi punu
moralnu i materijalnu odgovornost za date nalaze i miljenja.
Isto vai i za kolektivna tj. komisijska i kompleksna vetaenja. Naime,
vetaenje se moe obaviti i timskim radom, ali u svom nalazu i miljenju vetaci
moraju jasno naglasiti ta je ko konkretno vetaio. Prema tome, ne moe se prihvatiti
shvatanje po kome za nevaljanost kriminalistikog vetaenja kao pravno lice moe da
odgovara samo organ unutranjih poslova kome je vetaenje povereno, dok vetaci
odgovaraju organu unutranjih poslova, ali ne i istranom sudiji.[3]
Povrede dunosti vetaka, tj. neodgovorno i neblagovremeno ispunjavanje
obaveza od strane konkretnog strunjaka za informacione tehnologije imenovanog u
tom svojstvu, negativno utie na procesnu ekonomiju i disciplinu, a moe usloiti i
samo reavanje krivine stvari. Za takve sluajeve se propisuju i adekvatne sankcije u
Zakoniku o krivinom potstupku Republik Srbije (Sl. glasnik RS, br. 46/2006).
Tako, ako IT vetak koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili
ako odbije da vetai bez opravdanog razloga - moe se kazniti novano, i to vetakpojedinac do 300 000, a struna ustanova do 3 000 000 dinara. Identina sankcija
predviena je i za vetaka koji nije dao traeni nalaz i miljenje, odnosno pismeni
izvetaj u roku odreenom u naredbi za vetaenje (l. 128. ZKP). Smatra se da
odredivanje ovog roka u naredbi suda i propisivanje posledica koje nastupaju kada
vetak prekri taj rok, imaju za cilj poveanje procesne efikasnosti u obavljanju ove
dokazne radnje, koja se svrstava u bitne faktore usporavanja i dugotrajnosti krivinog
postupka.
U sluaju neopravdanog izostanka IT vetak moe i prinudno da se dovede, pri
emu snosi i trokove svog dovoenja, odlaganja istrane radnje i glavnog pretresa i
druge trokove koji su prouzrokovani njegovom krivicom, kao i deo odgovarajueg
paualnog iznosa (l. 226. st. 1. ZKP). O tome se donosi posebno reenje, protiv koga
je dozvoljena alba - o kojoj odluuje vanraspravno vee nadlenog suda (l. 24. st. 6.
ZKP).
Ako vetak na glavnom pretresu ometa red ili se ne pokorava nareenjima
predsednika vea za odravanje reda, opomenue ga predsednik vea, a opomenu e
uneti u zapisnik o glavnom pretresu. Ukoliko ta opomena bude bezuspena,
predsednik vee moe narediti da se vetak udalji iz sudnice, a moe ga i novano
kazniti do 150 000 dinara. Ako i ovo bude bezuspeno, tj. ako vetak nastavi sa
ometanjem reda i nepotovanjem nareenja predsednika vea za odravanje reda,
sudee vee moe odluiti da mu se izrekne jo jedna novana kazna do 300 000
dinara. Najzad ako vetak i posle toga nastavi sa ometanjem reda i nepotovanjem
nareenja predsednika vea, tako da time iskazuje tee nepotovanje suda i ozbiljno
ometa sudski proces, predsednik suda moe u roku od 8 dana doneti reenje o
njegovom kanjavanju novanom kaznom do 450 000 dinara ili kaznom zatvora od
sedam dana a mogu se izrei i obe kazne kumulativno (l. 323. st. 1-4. ZKP).

Posebno treba istai da je u postupku za dela organizovanog kriminala u

Republici Srbiji povreda dunosti vetaka jo rigoroznije sankcionisana. Tako je
Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog
kriminala (Sl. glasnik RS, br. 42/2002 sa kasnijim izmenama i dopunama) propisano
da istrani sudija, odn. predsednik vea Posebnog odeljenja Okrunog suda duan da
odredi rok u kome se mora sprovesti potrebno vetaenje i dostaviti nalaz i miljenje a najdue 90 dana. U sluaju prekoraenja tog roka bie novano kanjen subjekt
kome je vetaenje povereno, i to vetak-pojedinac, pravno lice (npr. struna
ustanova), ali i odgovorno lice u pravnom licu (npr. direktor strune ustanove). U
sluaju ponovnog prekoraenja roka u toku iste godine, pored izreene novane kazne,
predsednik Posebnog odeljenja Okrunog suda moe predloiti ministru pravde
upravnu meru brisanja sa spiska vetaka, sa privremenom zabranom bavljenja
vetaenjem u trajanju do tri godine.[4]
Krivina odgovornost vetaka mogua je samo ukoliko je iskazivao u postupku,
i to ako je lano iskazivao. Nasuprot tome, u uporednom pravu bilo je inkriminisano i
neopravdano odbijanje vetaka da iskazuje, pa e i u ovakvoj situaciji postojati krivina
odgovornost vetaka. Tako, na primer, vetak koji bi bez opravdanih razloga odustao
od davanja nalaza i miljenja, odnosno odbio da iskazuje u bivem sovjetskom
krivinom postupku predstavljao izvrioca krivinog dela iz l. 182. tadanjeg KZ
RSFSR. Stav sovjetskog zakonodavca po ovom pitanju predstavljao je izuzetak od
pravila savremenog procesnog prava da se neopravdano odbijanje vetaenja
sankcionie procesno-disciplinskim merama, dok se krivina odgovornost vetaka
predvia jedino za injenje (iskazivanje), tj. za davanje lanog nalaza i miljenja.
Pri tome bi trebalo imati u vidu da nije svaki objektivno netaan niti svaki
subjektivno neistinit nalaz i miljenje vetaka, automatski i laan iskaz u smislu radnje
izvrenja krivinog dela. S tim u vezi, u teoriji ima i shvatanja po kojima se u sluaju
subjektivno lanog, a objektivno istinitog iskaza vetaka u krivinom postupku radi o
nepodobnom pokuaju. Imajui u vidu da je ovo tipian delikt ometanja rada
pravosudnih organa, kao i injenicu da subjektivno uverenje vetaka koji iskazuje
objektivno ne ometa pravilno donoenje odluke ako je njegov iskaz u krajnjoj liniji istinit,
proizlazi da u ovom sluaju ipak nema mesta krivinoj odgovornosti vetaka.
Iako je ovo pitanje prevashodno teorijski problem, budui da su takve situacije
zanemarljivo retke u praksi, treba istai da vetak koji subjektivno lano iskazuje snosi
moralnu i radno-disciplinsku odgovornost u svakom sluaju, pa i onda kada je usled
zablude nehotice iskazivao istinito. Naime, smatramo da vetak koji je zaposlen u
Ministarstvu unutranjih poslova Republike Srbije ini teu povredu radnih dunosti u
svakom sluaju kada subjektivno lano iskazuje a bez obzira da li je njegov iskaz bio
objektivno netaan, jer na taj nain nesumnjivo nanosi tetu ugledu slube. Ovo u
smislu odgovarajue odredbe Zakona o policiji (Sl. glasnik RS, br. 101/2005),
odnosno u smislu l. 1. st. 1. ta. 3. Pravilnika o utvrivanju poslova koji su nespojivi sa
slubenom dunou radnika (Sl. glasnik RS, br. 90/1992).
Na kraju treba istai da vetak moe krivino odgovarati i ako se steknu
elementi nekog drugog krivinog dela protiv pravosua. Tako moe odgovarati za povredu tajnosti postupka iz l. 337. Krivinog zakonika Republike Srbije (Sl. glasnik
RS, br. 85/2005) ako se oglui o upozorenje da odavanje tajne predstavlja posebno
krivino delo, odn. ako prekri tajnu o onome to je saznao u postupku (l. 280, l. 318.
st. 3. ZKP).
Krivino delo davanja lanog iskaza predvieno je lanom 335. Krivinog
zakonika Republike Srbije, i to u okviru grupe dela protiv pravosua. U unutranjoj
sistematizaciji delikata iz ove grupe, davanje lanog iskaza se svrstava u dela
ometanja rada pravosudnih organa, zbog toga to precizno i pouzdano utvrivanje
dnjenica u krivinom postupku predstavlja polazni osnov za pravilno i zakonito
rasvetljenje i reenje krivine stvari. Lanim iskazom se upravo tei da se organi
pravosua dovedu u zabludu, odnosno da se izdejstvuje takva odluka koja ne bi
odgovarala stvarnom injeninom stanju. U tom smislu s pravom se istie da je lano

iskazivanje delo koje je direktno upereno protiv ostvarivanja drutvene pravde, a time i
protiv zatite postojeih odnosa koji su obezbeeni pravom.
Iz zakonskog opisa krivinog dela iz l. 335. st. 3. KZS, vidi se da davanje
lanog iskaza u krivinom postupku predstavlja tei oblik ispoljavanja. Za davanje
lanog iskaza u svojstvu vetaka u krivinom postupku zapreena je kazna zatvora od
tri meseca do pet godina. Ako je takvo lano iskazivanje proizvelo osobito teke
posledice po okrivljenog, postojae tei oblik ovog krivinog dela za koji je zapreena
kazna zatvora od jedne do osam godina (l. 335. st. 4. KZS). Predviena je i
mogunost blaeg kanjavanja IT vetaka koji lano iskazuje ako opozove svoj iskaz
pre donoenja konane sudske odluke, pod uslovom da je to uinio dobrovoljno, a bez
obzira na motive i pobude samog opozivanja. U tom sluaju moe se i osloboditi od
kazne (l. 335. st. 5. KZS).
Prema tome, radnju krivinog dela davanje lanog iskaza u krivinom postupku
u ovom sluaju moe izvriti samo ono fiziko lice koje je imenovano za vetaka od
strane organa krivinog postupka, i to neposredno ili posredno - preko rukovodioca
strune ustanove ili stareine dravnog organa. Radnja izvrenja se sastoji u davanju
iskaza koji mora biti objektivno laan tj. nesaglasan sa objektivnom stvarnou materijalnom istinom. Delo je svreno momentom zavretka usmenog iskaza ili
podnoenja pismenog izvetaja vetaka koji je laan. U pogledu sadrine lani iskaz se
sastoji u tvrdnji da neka injenica ne postoji iako u stvarnosti postoji i obrnuto, zatim u
preutkivanju neke injenice ili u netanom prikazivanju postojee injenice.
Lani iskaz IT vetaka moe se sastojati iz lanog nalaza i miljenja ili samo
nalaza ili samo miljenja. Naime, ovaj vetak moe falsifikovati nalaz tako to e u isti
unositi injenice do kojih nije doao primenom svog strunog znanja i umea umesto
injenica koje je zaista opazio, ili tako to e preutati neke bitne injenice i okolnosti.
Iz takvog nalaza isti ili drugi IT vetak e u svakom sluaju izvesti pogrean zakljuak.
Osim toga, vetak moe iz tano utvrenog nalaza svesno izvesti netano tj. lano
miljenje. U tom smislu iskaz je laan i kad vetak umesto kategorinog zakljuka koji
je izveo lege artis iskazuje kao da se radi o neemu to je nesigurno, relativno i
diskutabilno. Lani iskaz vetaka e postojati i u sluaju kada je vetak u saznanju da
je drugi vetak nehotice ili umiljajno pogreno sainio nalaz, pa izvede zakljuak
saglasan tom nalazu, a suprotan svome znanju.
injenice i okolnosti o kojima se lano iskazuje moraju biti odlune za
donoenje odluke u konkretnoj situaciji, jer neistinito prikazivanje irelevantnog ne
predstavlja radnju izvrenja ovog krivinog dela. S druge strane, za postojanje dela
nije bitno da li je na osnovu lanog iskaza i zaista doneta odluka. U pogledu vinosti
potreban je direktan umiljaj, to znai da nema krivinog dela ako vetak iz nehata
ili neznanja iskazuje netano. U odnosu na nastupanje osobito tekih posledica po
okrivljenog u smislu l. 335. st. 4. KZS, dovoljan je i nehat. U svakom sluaju izmeu
lanog iskazivanja i nastupanja naroito tekih posledica po okrivljenog mora
postojati kauzalna veza, s tim to sudska praksa naroito tekim smatra praktino
neotklonjive posledice.
Za postojanje delikta lanog iskazivanja u krivinom postupku bitno je da se
iskaz daje na zakonom propisan nain. To znai da nema krivinog dela ako IT
vetak nije iskazivao pred organom krivinog postupka ve pred drugim licem (npr.
strunim saradnikom suda), ili ako mu je iskaz iznuen (torturom i si.), ili ako vetak
nije u propisanoj formi bio upozoren na posledice davanja lanog iskaza. S druge
strane, nije od znaaja da li se lano iskazuje u redovnom ili u nekom od posebnih
krivinih postupaka, niti u kom stadijumu i kojoj fazi krivinog postupka. Motivi
izvrioca nisu od znaaja za postojanje dela, ali se mogu uzeti u obzir kod
odmeravanja kazne, naroito ako su u pitanju niske pobude (koristoljublje i dr).
Sasvim na kraju treba naglasiti da ako se na glavnom pretresu pojave osnovi
sumnje u iskaz vetaka za informacione tehnologije, predsednik vea donosi odluku
o sainjavanju posebnog zapisnika, koji potpisuje i sasluani vetak (l. 324. st. 3.
ZKP). Takav zapisnik se dostavlja nadlenom javnom tuiocu budui da se lano

iskazivanje vetaka goni po slubenoj dunosti. Suenje za ovo delo moe otpoeti
tek po razreenju krivine stvari u kojoj je odnosni strunjak sasluavan u svojstvu
vetaka, jer se do pravosnanosti presude realno ne moe zakljuiti ta je istinito, a
ta lano iskazivanje.

REFERENCE:
1. D. Beiri, Visokotehnoloki kriminal, Bilten Okrunog suda u Beogradu, br.
67/2005
2. M. Busarevi, Dokazana vrednost kriminalistikih vetaenja od strane organa
unutranjih poslova, Bezbednost, br. 5/1985.
3. Lj. Jovanovi, Krivina odgovornost za davanje lanog iskaza, Pravni ivot, br.
9-10/1959.
4. [4] T. Vasiljevi; M. Gruba, Komentar Zakonika o krivinom postupku, Beograd,
2005.