Dragan lukic

Avgustije
Avgustije, Avgustije, u gradu je sve pustije. Avgustije, Avgustije, u moru je sve gustije.
Avgustije, Avgustije, sunce ti je sve pustije. Od toplote cvee vene pa je dolo vreme smene.

Dal dolazi jesen

Da li to u grad dolazi jesen kad na uglu, ia kesten pee, i neki deak, eravkom zanesen,
pred kestenjarom ui celo vee. Da li to u grad jesen stie kad ista poinje s liem igru i
kad mu vihor kapu die i zavrti ludo ko deak igru. Da li to gradom jesen svira i moje mame
prati pesmu ili je zvidukom veseljko dira to krpom starom zavija esmu. Da li to gradom
jesen uta zadrma kolska zvona redom i srie bukvar iz kolskih klupa i prva slova pie
kredom.

Devojice
Da li ste i vi od vae mame, kada ste sa njom po gradu ile traile da malo idete same i,
moda, s tramvaja bez nje sile. Da li ste i vi od vae mame traile ponekad tanu njenu, da
malo s njom idete same, da visi i vama o ramenu. Da li ste i vi od vae mame traile novac u
tramvaju da sebi kupite kartu same kao to velika deca znaju. Da li ste i vi od vae mame
traile ponekad paket koji da ga nosite ulicom same pod mikom, kao to mami stoji.

Fifi
Ovaj as, ovaj as jedan pas, na uzici od svile, sa noktima od lila, s manicom od tila prolazi
kraj nas. Jedna ena stara sa njim razgovara: - Fifi, gledaj pravo, Fifi, digni rep. Fifi, pazi
drvo. Fifi, nisi slep. Fifi, manu pazi. Fifi, lepo gazi. Fifi, to ne njui. Fifi, gore ui. Fifi, ti zna
ko si. Fifi, ne prkosi. Fifi, jezik nie. Fifi, hodi blie. Fifi, ne skakui. Fifi, sad e kui! Tako
Fifi ivi na uzici od svile, sa noktima lila, sa manom od tila, Tako ena stara, sa njim
razgovara. Tako ovaj as prooe kraj nas.

Ljutko
Ljutku ljutina na nosu sedi pa ga ee, ika, jedi, zvrji, bruji, plee. Ljutko crveni Ljutko
bledi, pesnice stee, zubima ree sad neka mama i tata bee, sad neka i svi drugovi bee i
pas i maak na pragu to lee. Ljutku ljutina na nosu sedi i upka kosu, golica nogu bosu,
drai dok Ljutka ne naljuti, dok Ljutka ne okurai: Da tati kae NEU i mami kae
UTI. Da psa strpa u vreu i make povue za rep. Da razbije prozor i crep i baci pesak u oi,
na sto da skoi, pesnice stisne i vrisne. O, Ljutko, Ljutko, zato ti ljutina sedi na nosu kao da
ti je nos polica, zato te jedi, upka kosu, lupka, nogu golica? Zato iz tebe rei? Ljutko,

oteraj je sa nosa i lica, konopcima smeha je vei. Nasmej se, nasmej se, Ljutko od smeha
ljutina bei.

Moj maak
to ja imam maka - to taj mudro radi! Jednog mia pusti da slaninu sladi. Drugog mia ne
vidi kad salamu dira. Treem miu pokloni celu kriku sira. Kad se mii ugoje maak poe
po svoje. Pa ulovi mia slaninia. I ulovi mia to salamu dira. I ulovi mia ljubitelja sira.

Moj tata
Dok jutro umiva pospani grad i u svakoj kui otkucava pet, moj tata goni trolejbus crveni i
na rad vozi svet. Znate, tata je moj najvaniji ovek u gradu. On ima brzog hata crvenog ko
za paradu. I ako uri u kolu, eka te pravi as moj e tata hatu dati najvei gas. Ulicom
pravo, levo, to ti je sve po planu: sestru e odneti u jasle, na trg odnee mamu. A kad
napusti kolu, trolejbus tu je ve ruak te eka na stolu i trbuasta pe. Znate, tata je moj
najvaniji ovek u gradu. On ima brzog hata crvenog ko za paradu. I kad svakog jutra
budilnik otkuca pet, tad i moj tata upregne hata i gradom razvozi svet.

Moj trolejbus
Kad bih dobio trolejbus samo za jedan dan, najvei to ga imamo i svee ofarban. Tablu bih
odmah stavio, i na nju natpis dug: Ova su kola za decu idu stalno u krug. Stanice nae bi
bile poslastiarnice sve; na svaku stolicu mogu da sednu seke dve. Trolejbus je sam traio
samo za jedan dan, najvei to ga imamo i svee ofarban. Budite strpljivi, deco, obeali su za
nas jedan trolejbus takav stii e svaki as.

On
Zazvoni telefon, tata viknu: "To je on! Prijatelj me trai!" Mama viknu: "To je on! To me
kroja trai!" Baba viknu: "To je on! To me deda trai!" I ja viknuh: "To je on! To me drugar
trai!" Uze tata telefon, a iz njega viknu - on: " Izvinite me, mili moj, pogrean je broj!"

Sanovnik
Neka se probude deca tumaimo san: Ko je sanjao zeca trae ceo dan, Ko je sanjao mrava
imae posla dosta. Ko je sanjao reku prei e preko mosta. Ko je sanjao dimnjak nai e dva
dinara. Ko je sanjao loptu geometriju odgovara. Ko nije imao snova ne treba nita da pita i
danas pesmu ovu ne mora da proita.

aputanje

Od kue do kole, od kole do kue uvek se poneto apue, apue. Tiho, tie, tiho, tie,
Tiho - ko padanje kie. apuu se pisma i apuu tajne, apuu se zakletve velike i trajne.
Tiho, tie, tiho, tie, tiho - ko padanje kie.

Smeha deci
I smeha. smeha, i smeha deci! Smean oblak nebom nek plovi, uitelj nek pria smene
prie, smeni neka su brci u ie, i nek su smeni deji snovi. I smeha. smeha, i smeha deci!
Vesela pesma neku decu budi, i nek se veselo u krevet ode, veselo samo - ko ubor vode, pa
e porasti veseli ljudi. Pa zato, smeha, i smeha deci!

ta je otac
Molim vas, recite otac ta je. Da li je otac tata ili - sudija za prekraje? Mene otac stalno
ispituje i eli ovo i ono da uje. I kad sam u kolu pola i kad sam iz kole dola, i zato je ovo
ovako i zato je ono onako, i zato je ovo ovde zato ono nije onde, i kako sam smela ovo i
kako sam smela ono, i znam li ja da sam ve velika i znam li ja da nisam vie mala, znam li ja
ta je "karakter tvri od elika" i znam li ja poto je nala? I zato nisam mislila i kako nisam
pazila, i ta sam opet zgazila i kako, kako i zato, zato i smem li, i smem li, i znam li, i znam
li? Pa zato pitam otac ta je. Da li je otac tata ili - sudija za prekraje.

Svakoga dana
Svakoga dana kad s posla doe moj tata meni kosu upne, moj tata mene akom lupne i
kae: - Jak si kao gvoe. Svakoga dana kad pere ruke on nasapuni sestri lice, i prska vodom
kanarince, i s naom makom igra murke. Svakoga dana kad za sto sedne moj tata brata za
nosi dirne, moj tata bratu na uvo svirne i vadi neke bombone medne. A posle ruka,
svakoga dana, kapetan tata i mi mornari uzmemo samo najpree stvari, sednemo urno na
kau stari i isplovimo iz naeg stana.

Svejedno
Legao Joca sino u krevet. Probudio se jutros u devet. Zevnuo dvaput toga jutra, pa reko: Neka ustau sutra.