Enigma

Artur erbijus je koristei znanje steeno na studijama elektrotehnike u

Hanoveru i Minhenu, razvio jedan od najpoznatijih ifarskih sistema kreui od
osnove Albertijevog ifarskog diska (korien za ifrovanje u Amerikom
gradjanskom ratu). Razvio je Enigmu.
ifarski disk je izum iz petnaestog veka a izumeo ga je italijanski arhitekta
Leon Alberti. Uredjaj se sastojao od dva bakarna diska, jednog veeg i jednog
manjeg, na ijim krajevima je izgravirana abeceda. Oba diska su spojena iglom
u sredini i mogla su se slobodno rotirati oko svoje ose. Ovakav nain ifrovanja
je samo olakana upotreba Cezarove ifre (supstitucija slovo za slovo) ali je
kasniji rad Albertija doprineo razvoju novog sistema ifrovanja za koji je
najvie zasluga pokupio Blez de Viner, francuski diplomata koji ju je konano
uobliio.
Razvijeni sistem Enigma se sastojao od 5 bitnijih komponenti (mada ih ima
vie, ove su dovoljne za razumevanje rada).
Tastatura slui za unos poetnog teksta, bilo radi ifrovanja, bilo radi
deifrovanja.
Ploa s lampama predstavlja izlazni uredjaj za prikazivanje ifrovanog odnosno
deifrovanog teksta. Vrlo rana verzija monitora (o LCD ekranima nema ni
govora)
Skrembler je najbitniji deo ove maine. Predstavljen je u obliku diska na kome
je bilo 26 rupa kroz koje su prolazile ice. ice su povezivale tastaturu na
jednom kraju i plou s lampama na drugom kraju (nakon niza preplitanja
naravno). Da cela stvar ne predstavlja samo fensi varijantu Vinerove ifre
(Cezarova ifra sa vie alfabeta) pobrinuo se mehanizam za rotiranje diska.
Nakon svakog otkucaja na tastaturi disk se rotira za 1/26 kruga. To znai da,
ako teorijski 26 puta zaredom otkucate slovo a, 25 puta e ono biti kodirano
drugaije od prethodnog puta a samo jednom kao slovo a. Kako je
ponavljanje simptom slabe ifre, ovaj problem je delimino otklonjen
dodavanjem jo dva diska. isto raunice radi ako pomnoite 26*26*26 i u
kombinaciju dodate 6 moguih rasporeda tri diska, dobijate broj od 105456
kombinacija. Dovoljno jako?
etvrti deo je bila ploa s kablovima. Operater Enigme je kod sebe imao 6
kablova kojim je mogao da direktno prespoji slova na tastaturi (tako da kad
recimo kucate slovo b ifrovanje ide putanjom namenjenom slovu t). Broj
naina na koji mogu da se ukrste 6 parova od ukupno 26 slova je
100391791500. To ukratko znai da je broj kljueva koje treba isprobati da bi
se dolo do ablona vei od 10 000 000 000 000 000. A to je tek poetak.

Regularna maina dostupna Nemcima imala je na raspolaganju 5 diskova od

kojih su birana 3 a operateri mornarike enigme imali su na raspolaganju 8
diskova. Pred poetak rata je i broj kablova sa 6 povean na 10. Raunati broj
kljueva nije potrebno jer kada na sve to dodate i proceduru da je klju svakog
dana menjan, jasno je da tada nije bilo mogue razbiti ifru Enigme, tada nije
postojao odgovarajui tehniki odgovor kripnoanalize na ovu prednost
kriptografije. Ili moda jeste?
Da bi se obezbedilo deifrovanje poruka, maina je posedovala deo nazvan
reflektor. Taj deo je vraao struju nazad kroz skremblere pa je za
deifrovanje poruke bilo potrebno samo posedovati Enigmu i imati knjigu
ifara u kojima je pravilan poetni raspored skremblera za taj dan.
Bez obzira na jainu ifre, koja je bila glavni adut, ejbijus nije najbolje proao
kada je Enigmu izneo na poslovno i vojno trite. Cena jednog primerka je
iznosila oko 20 000 funti u dananjem novcu. Visoka cena je bila dovoljan
razlog za nerazmiljanje o ovom reenju. Nemaka vojska je i dalje bila
samouverena po pitanju trenutne sigurnosti njihovih komunikacija i tek je
1923. godine, nakon objavljivanja zvanine istorije Prvog svetskog rata
britanske kraljevske mornarice, shvatila da su njihove komunikacije ve dugo,
dugo, dugo kompromitovane.
Ve 1925. Enigma je ula u masovnu proizvodnju kao izabrano najbolje
reenje a 1926. je vojska poela da je koristi nakon ega su usledile sve vanije
institucije, vlada, eleznica... Samo vojska je kupila 10 000 primeraka ali
ejbijus nije doekao da vidi kako njegovo delo donosi prevagu u ratu koji
sledi. Umro je od unutranjeg krvarenja nastalog udarcem u zid 1929. nakon
to je izgubio kontrolu nad koijama.

Alan Tjuring

Manester, godina 1952. Jedan ovek je pokraden i nedugo potom, u izjavi

policajcima naivno otkriva da je u vezi sa mladjim ovekom iz istog grada. Po
tadanjem zakonu, nije im ostavljena druga mogunost do privodjenja i
podizanja optunice za veliku nepristojnost suprotnu Sekciji 11 Amandmana
1885 Krivinog zakona. ekalo ga je sudjenje...
26 godina ranije
Dorset, kola erborn, godina 1926. etrnaestogodinji mladi, nakon puta
dugog 100 km, biciklom stie na poetak prvog polugodja. Podvig su propratile
lokalne novine a taj entuzijazam e se kasnije pretvoriti u veliku ljubav prema
nauci i eksperimentima i pratie ga kroz itav ivot i u svemu to radi. Jedini
drug koji je sa njim delio istu viziju a koji je po njegovim i tvrdnjama drugih
bio darovitiji, Kristofer Morkom umire 1930. godine od tuberkuloze. To je
dogadjaj koji je najverovatnije odredio njegov dalji put, darujui svetu genija jednog od najzaslunijih za razvoj raunarstva. Kako je Morkom , kao izuzetno
nadaren, ve dobio stipendiju za Kembrid, Alan Tjuring odluuje da konkurie
za taj koled.
Kembrid, Specijalna i Univerzalna maina
1931. godine Tjuring je primljen na Kembrid gde je imao prilike da se nadje u
okruenju velikih umova poput Bertranda Rasela (Nobelova nagrada za
knjievnost 1950.), Alfreda Norta Vajtheda (Principia Mathematica), Ludvig
Vitgentajn (Tractatus Logico-Philosophicus, Philosophical Investigations)...
Taj period je karakteristian po jednoj debati o prirodi matematike i logike.
Matematika je bila u krizi jer je logicar Kurt Gedel pokazao da postoji
odredjen broj problema koji se logiki ne mogu reiti. Time je sruen itav
jedan aksiom da je mogue odgovoriti na sva matematika pitanja. U nadi da
e tako spasti matematiku, matematiari su pokuali da identifikuju sva
neodluiva pitanja. Cela polemika inspirisala je Tjuringa da napie svoj
najuticajniji rad iz oblasti matematike O izraunljivim brojevima.
U tom delu govori se o apstraktnoj maini koja bi trebala pomoi da se otkriju
sva neodluiva pitanja. Ta maina izvravala bi unapred odredjen algoritam
(niz koraka). Jedna maina bi npr. izvravala jednu matematiku operaciju, gde
bi se potrbni parametri unosili preko jedne papirne trake a rezultat bi se
ispisivao na drugu papirnu traku. Kako je vailo jedna maina jedan
algoritam, taj apstraktni model je nazvan Specijalna Tjuringova maina.
Kako je ve bio zamislio itav niz specijalnih maina, sledei korak je bio
stvaranje (sve je teorijski) jedne fleksibilne maine koja bi bila (sada je tako
moemo nazvati) programabilna i sposobna da izvri bilo koju funkciju. Izbor

funkcija bi se takodje vrio ubacivanjem odabranih traka. Univerzalna

Tjuringova maina, kako ju je nazvao, u teoriji je trebala dati odgovor na
svako pitanje koje je imalo logian odgovor. Iako se pokazalo da ne moe da
identifikuje sva neodluiva pitanja, ovaj apstraktni model predstavlja prvi
moderni programabilni raunar, iako je te 1937. godine postojao samo u
teoriji. A i to e se ubrzo promeniti.
Moda jednako bitna stvar njegovim dostignuima u nauci, bilo je okruenje u
kojima su ona postizana. Tjuring je u jednoj izuzetno tolerantnoj sredini imao
veliku podrku. ak je i homoseksualnost na univerzitetu bila iroko prihvaena
pa je bio lien brige o tome da li e neko saznati za njegovu orjentaciju i ta e
na to rei.
Razbijanje Enigme, Bleli Park
Godina je 1926. Britanija, Francuska, Amerika, svet... Uhvaene nemake
poruke su stizale do kriptoanalitiara i ostavljale ih kompletno zbunjene.
Poetni pokuaji da se odgonetnu poruke bili su apsolutno bezuspeni, vrlo brzo
se odustalo od samog pokuaja razbijanja Enigme a Nemci su praktino preko
noi dobili najsigurniju komunikaciju na svetu.
Ime koje treba pomenuti je Marjan Rejevski, poljski kriptoanalitiar koji je uz
pomo tri elementa pronaao prve slabosti Enigme straha, matematike i
pijunae.
Poljska je bila jedina drava koja ni jednog trenutka nije smela da se oputa i
odustaje od pokuaja da deifruje poruke. Sa jedne strane se graniila sa
Rusijom koja je elela da proiri komunizam a sa druge sa Nemakom koja je
elela da povrati teritoriju izgubljenu u Prvom svetskom ratu.
Element matematike bi morao biti jasan jer za razumevanje rada kao i za
deifrovanje Enigme bio je potreban izuzetan mentalni napor. pijunaa je
pak doprinela konstrukciji modela vojne Enigme i maine nazvane bomba
koja je praktino predstavljala bruteforce atack mainu (isprobavala je sve
kombinacije i kada bi pronala pravu, lampice bi se upalile).
Godina je 1939. Bleli Park. Iskusni britanski kriptoanalitiari iz Sobe 40 su
odabrali pogodno mesto za Vladinu kolu za ifre i kodove. 4. Septembra Alan
Tjuring se odaziva na poziv i seli se u enli Bruk End, udaljen 5 kilometara od
Blelija.
Iako je Bleli u poetku nizao uspehe, oni su se uglavnom zasnivali na radovima
Rejevskog i injenici da su operateri Enigme svaki klju poruke ifrovali dva
puta (ako je klju bio ABC, operater bi kucao ABCABC). Tjuring je odmah
pretpostavio da e ubrzo Nemci shvatiti da je to slabost ifre i prei na drugi

sistem, pa je stoga poeo sa traganjem alternativnog naina razbijanja

Enigme.
Ubrzo je analizom deifrovanih poruka shvatio da se sadraj nekih moe znati
samo na osnovu vremena i mesta odakle je poslata. Na primer, Nemci su u 6
ujutru slali izvetaj o vremenu, i to na vojniki rigidan nain (kratko i jasno)
tako da je poruka uhvaena u to vreme sigurno sadrala re wetter. Ako bi
deifrant pred sobom imao tekst ETJWPX i znao da on predstavlja re wetter
ostalo bi samo da proveri koja postavka odgovara ovakvom ifrovanju.Kada bi
nali pravu postavku, na osnovu samo te jedne poruke znao se dnevni klju i
sve ostale poruke koje stignu tokom dana su sa lakoom otvarane. Ali da li je
to bilo zaista tako lako?
Kriptoanalitiaru bi i dalje ostalo da proveri 159 000 000 000 000 000 000
moguih kombinacija, pa je Tjuring pribegao rastavljanju postavki. Najvei
uspeh je bio ponitavanje efekta kablova za ukrtanje. Konstruiui elektrino
kolo koje je vrilo tu funkciju broj kombinacija za proveru sada je iznosio 1 054
560 to je fenomenalan napredak. Osmislivi sistem od 60 grupa bombi (broj
kombinacija skremblera 3 od 5), gde bi svaka grupa trebalo da proveri 17 576
kombinacija, brzinom jedna kombinacija po sekundi dnevni klju bi uz pomo
pukice bio dostupan za samo 5 sati. Sve ovo je bilo samo teorija a Bleli je
uspeo da izdejstvuje 100 000 funti kako bi ideju pretvorili u funkcionalni
uredjaj.
14. Marta 1940. svetlost dana je ugledala Victory, prvi prototip Tjuringove
bombe ali je nakon stavljanja u pogon pokazala da se razlikuje od maine u
teoriji. Umesto 5 sati, za dobijanje jednog kljua bilo je potrebno 5 dana.
Usledili su veliki napori da se pobolja efikasnost. 1. Maja 1940. Nemci,
prestaju sa ponavljanjem kljua poruke i time znatno poboljavaju sigurnost
svojih komunikacija do 8. Avgusta 1940. kada je u Bleli stigla nova bomba
Agnus Dei (skraeno Agnes). Ona je bila u stanju da do kljua dodje u roku od
sat vremena (ako je sve ilo kako treba).
Bleli je nastavio da redja uspehe. Da pokae da to zaista ceni, tadanji
predsednik Vlade Vinston eril odlazi u posetu. Zvao ih je zlatnim guskama
koje leu jaja i nikada ne gau. I moda to jeste prava slika koja govori o
Bleli parku. Svi zajedno su obavljali izuzetno bitan rad koji je saveznicima
pruao neophodne informacije a ak ni najblii nisu smeli da znaju ime se ovi
kriptoanalitiari bave. Zanimljivo je to to je Tjurin jednom prilikom pomenuo
majci da je ukljuen u neku vrstu vojnog istraivanja a ona je bila razoarana
to ga to nije nateralo da sredi razbaruenu frizuru. injenica da je bio jedan
od vrhunskih kriptoanalitiara na svetu je bila strogo uvana vojna tajna.

12 godina kasnije
Alan Tjuring u svedoenju policajcima povodom kradje naivno otkriva da je u
vezi sa mladjim ovekom iz istog grada. Po tadanjem zakonu, nije im
ostavljena druga mogunost do privodjenja i podizanja optunice za veliku
nepristojnost suprotnu Sekciji 11 Amandmana 1885 Krivinog zakona.
Izvetavanje medija sa sudjenja i javno objavljivanje presude je doprinelo
javnom ponienju. Tjuringu je pruena prilika da bira izmedju zatvorske kazne
i jednogodinje hormonske terapije estrogenom. Bira terapiju, koja je po
miljenu suda trebalo da obuzda njegov libido.
Britanska vlada mu ubrzo oduzima dozvolu za rad na poverljivim projektima i
zabranjuje mu da radi na istraivakim projektima iz oblasti razvoja raunara.
Terapija ga je uinila gojaznim i impotentnim. Vojna tajna je i dalje bila na
snazi.
8. Juna 1954. istaica je pronala Tjuringa zavaljenog u fotelji. Na stoiu
kraj nje je bila polupojedena jabuka u koju je porethodno ubrizgan cijanid.
Zakljuak patologa bio je samoubistvo!

Slavko Ili
www.itkutak.com