Meunarodno privatno pravo

Predavanja

Predmetni nastavnik: Doc. dr aklina Spalevi

e-mail: zspalevic@sinergija.edu.ba

V nedelja predavanja
Pravo merodavno za pravnu i poslovnu sposobnost

Pravna i poslovna sposobnost fizikih lica

Dravljanstvo kao pravna ustanova i taka vezivanja
Domicil kao pravna ustanova i taka vezivanja
Uobiajeno (redovno) boravite
Boravite
Sposobnost pravnih lica

Merodavno pravo za brane odnose

Zakljuenje braka
Forma braka
Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Pravna sposobnost: svojstvo jednog lica, na osnovu kojeg ono moe biti
nosilac prava i obaveza.
Smatra se da je svaki ovek subjekt prava da ima pravnu sposobnost.
U najveem broju zemalja pravna sposobnost nastaje roenjem, ali se
ponegde zahtevaju i dodatni uslovi: da je dete ivo roeno, sposobnost za
vanmaterini ivot, minimum 24 asa ivota.
Mogui problemi se mogu javiti kod pitanja:
Nasciturusa (zaeto, a neroeno dete) kada moe imati neka prava
Lica proglaenih za umrle i komorijenata (lica koja su umrla pod istim
okolnostima) da li su umrli istovremeno ili su pojedinci nadiveli druge.

Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Poslovna sposobnost: sposobnost da se izjavama volje ili sopstvenim
radnjama stiu prava i zasnivaju obaveze.
U pogledu poslovne sposobnosti razlike su mnogo vee i za praksu
neuporedivo znaajnije, ime i problemi sukoba zakona postaju tei i
brojniji postoje razlike izmeu apsolutne sposobnosti, apsolutne
nesposobnosti i delimine nesposobnosti , s posebnim razlikama u
pogledu starijih maloletnika (koje ugovore mogu zakljuiti, kada se trai
odobrenje, mogu li ui u brak, mogu li se zaposliti, itd); razlike u pogledu
uzrasta za sticanje poslovne sposobnosti; razlike u pogledu emancipacije
(sticanja poslovne sposobnosti pre punoletstva); razlike u pogledu
shvatanja ograniene poslovne sposobnosti, razlike koje se kreu od
duevne bolesti, preko rasipnitva (razlog nepoznat common law
sistemima), pa do udaje.
Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Tri osnovna koliziona reenja u pogledu odreivanja merodavnog
prava za sposobnost fizikih lica su: dravljanstvo, prebivalite i mesto
nastanka obaveze.
Dravljanstvo kao pravna kategorija: javnopravni odnos izmeu drave i
lica na osnovu kojeg lice, dravljanin, stie najiri status dostupna su mu
sva prava (privatna, politika, ekonomska i druga) koja obezbeuje pravni
sistem dotine drave za svoje graane; lice, dravljanin, ne gubi
navedena prava ako boravi van drave. Propise o dravljanstvu suvereno
donosi i izvrava domaa drava, to znai da samo domaa drava moe
na bazi svojih normi, dati svoje dravljanstvo pojedincu ili mu ga oduzeti.
Dva osnovna naina sticanja dravljanstva su:
Ius sanguinis preko roditelja (deca nasleuju dravljanski status roditelja);
problem nastaje u sluaju dece iz meovitih brakova
Ius soli po teritoriji roenja, bez obzira na dravljanstvo roditelja.

Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Dravljanstvo kao taka vezivanja:
Kod odreivanja merodavnog prava za statusna, porodina i nasledna pitanja
Tipino reenje za emigrantsku dravu iz koje se lica uglavnom iseljavaju, na
koji nain se emigranti u pogledu navedenih oblasti vezuju za domau zemlju i
pored viegodinjeg boravka u drugim dravama
Javlja se kao problem kada se radi o apatridima i bipatridima razlog za to lei
u injenici to razliite drave poznaju razliite naine sticanja dravljanstva
Supsidijarne take vezivanja kod apatrida: prebivalite i boravite; lex fori
se primenjuje u sluaju kada nije mogue utvrditi ni prebivalite, ni
boravite.

Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Prebivalite kao pravna ustanova: mesto u kome se graanin nastanio
sa namerom da u njemu stalno ivi mesto u kome se nalazi centar
njegovih ivotnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih
veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se
nastanio, te su njegovi osnovni elementi:
1. Faktiki faktiko nastanjenje u jednom mestu (mesto stanovanja; protek
vremena; odnos prema drutvenoj sredini)
2. Voljni namera nastanjenja u jednom mestu; manifestuje se putem
konkludentnih radnji kupovina kue, otvaranje zanatske radnje,
dovoenje porodice u mesto stanovanja, prijavljivanje na biraki spisak;
kupovina grobnice.
3. Poslovna posobnost.

Prestanak prebivalita: prema miljenju koje dominira u naoj pravnoj

teoriji prebivalite ne prestaje gubitkom jednog elementa.
Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Prebivalite kao taka vezivanja: u kolizionim normama ZMPP
prebivalite se koristi kao supsidijarna taka vezivanja (u situaciji kada
dravljanstvo ne daje konano odreenje).
Uobiajeno (redovno) boravite: boravak na odreenoj teritoriji
(konstantno, znatnije duine, ali ne i neprekidno); te su njegovi elementi
boravak na odreenoj teritoriji i navika, odnosno regularnost, pravilnost
boravka.
Boravite: mesto u kome jedno lice faktiki boravi; ovde nema ni voljnog
elementa ni navike, odnosno regularnosti, pravilnosti boravka.
Dilema kome dati primat: dravljanstvu (jaa veza, manje podlona
promenama, lake se utvruje, ide u prilog emigracionim dravama) ili
prebivalitu (mnogo realnija veza sa jednom teritorijom, nema tekoa kao
prilikom utvrivanja dravljanstva kod apatrida i bipatrida, ide u prilog
imigracionim dravama)?

Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Kolizione norme za pravnu i poslovnu sposobnost fizikih lica u
naem pozitivnom pravu:
U pogledu pravne sposobnosti merodavno je dravljanstvo kao jedina
taka vezivanja

U pogledu opte poslovne sposobnosti (ne i posebne, npr. deliktne)

merodavno je dravljanstvo, dopunjeno sa lex loci actus (samo za ugovorne
odnose, ali ne i za porodine i nasledne, gde vai samo lex nationalis)
U pogledu apatrida, umesto lex nationalis, supsidijarno se primenjuje lex
domicilii, pa boravite i na kraju lex fori. Sva ova reenja se kod ugovornih
odnosa kombinuju sa lex loci actus.
U pogledu pravne i poslovne sposobnosti lica koje je proglaeno umrlim
merodavno je dravljanstvo lica u vreme nestanka.

Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Sposobnost pravnih lica: pripadnost pravnog lica predstavlja pravnu
vezu jednog pravnog lica i odreene drave, preko koje pravno lice postaje
titular odreenih prava i dunosti i potpada pod jurisdikciju odnosne
drave. Pripadnost se stie priznanjem drave na osnovu njenih
kriterijuma, pa tako postoji:
Sistem slobodnog udruivanja
Sistem koncesije
Normativni sistem.

Drava daje svojstvo pravnog lica samo onom obliku udruenja koje ima
veze sa dotinom dravom. Dva osnovna oblika povezivanja drave sa
udruenjem su: sistem inkorporacije (osnivanja) ako je osnovano po
domaim propisima i sistem stvarnog sedita ako ima sedite u domaoj
dravi.
Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Multinacionalne kompanije: mogu biti organizovane na razliite naine,
sastavljene od delova sa razliitim pravnim statusom u pojedinim
dravama mogua reenja su:
Dravljanstvo lanova glavnog odbora nepodoban kriterijum zato to mogu
biti dravljani razliitih drava
Registracija pravnog lica nepodoban kriterijum zato to se moe izvriti
fiktivna registracija u zemlji za koju nije stvarno vezano (off shore kompanije u
zemljama tzv. poreskog raja: Kajmanska, Sejelska ostrva, itd.
Stvarno sedite pravnog lica sedite glavnog odbora
Centar eksploatacije/centar privredne aktivnosti nepodoban kriterijum zato to
se to moe menjati i to moe biti u vie zemalja (npr. graevinska preduzea)
Princip kontrole pravno lice pripada onoj dravi iji dravljani to pravno lice
efektivno kontroliu u vanrednim prilikama radi spreavanja trgovine sa
neprijateljem u vreme ratnih sukoba.
Doc. dr aklina Spalevi

Pravna i poslovna sposobnost

Nae pravo: prihvata dravljanstvo (pripadnost) pravnih lica kao taku
vezivanja za odreivanje merodavnog prava u pogledu sposobnosti
pravnih lica. Kao merila se koriste: sedite i mesto registracije.
Ukoliko je pravno lice osnovano i ima sedite u istoj dravi pripada toj
dravi.
Ukoliko pravno lice nije osnovano u dravi gde ima sedite, primenjuje se
sledee reenje:
1. Ako po pravu stvarnog sedita pravno lice ima pripadnost te drave
smatrae se da pripada toj dravi
2. Ako po pravu stvarnog sedita pravno lice nema pripadnost te drave pravno
lice ima pripadnost drave u kojoj je osnovano: merodavno je najpre sedite, pa
onda mesto registracije.

Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodno porodino pravo

Meunarodno porodino pravo: najzanimljivija, a u praksi najuestalija i
najvanija oblast MPP, zbog ogromnih razlika izmeu pozitivnih propisa
pojedinih zemalja, uslovljenih kulturnim i religijskim specifinostima.
Razlike se sve vie smanjuju, jer su pojedina pitanja regulisana:
Poveljom OUN
Univerzalnom deklaracijom o pravima oveka
Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima
Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
Multilateralnim konvencijama Haka konvencija o graanskopravnim
aspektima meunarodne otmice dece iz 1980. godine; Regulativa saveta
Evropske zajednice o nadlenosti i priznanju i izvrenju presuda u branim
stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti.

I pored odreenog pribliavanja porodinopravnih regulativa, razlike i dalje

postoje i povod su sukobu zakona u u ovoj oblasti.
Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodno porodino pravo

Izvori meunarodnog porodinog prava kod nas:
ZMPP iz 1982. godine posveuje relativno mnogo prostora odreivanju
merodavnog prava u porodinopravnim odnosima sa elementom inostranosti
Bilateralne konvencije reguliu pitanja uzajamne pravne pomoi, uzajamne
pravne odnose u graanskim i porodinim stvarima
Multilateralne konvencije Njujorka konvencija o ostvarivanju alimentacionih
zahteva u inostranstvu iz 1956. godine i Haka konvencija o graanskopravnim
aspektima meunarodne otmice dece iz 1980. godine.

Odreivanje merodavnog prava za brane odnose: brak je ustanova

koja je pod posebnom zatitom drave drutveni i javni interes koji se
vezuje za njega nalae da odnosi koji proizilaze iz njega ne budu
preputeni slobodnoj volji njegovih uesnika; u brakovima sa elementom
inostranosti neminovne razlike u nacionalnim pravima, razliite koncepcije
braka, itd. okolnosti su koje daju povoda sukobu zakona.
Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodno porodino pravo

Materijalni uslovi za zakljuenje braka: u pogledu materijalnih uslova za
zakluenje braka MPP poznaje dva osnovna pristupa:
1. Merodavno pravo zemlje u kojoj se brak zakljuuje lex fori. Zamerka:
omoguuje izigravanje zakona zakljuenjem braka u drugoj dravi; za zatitu
personalnog prava se moe koristiti ustanova javnog poretka
2. Merodavno personalno pravo buduih suprunika lex nationalis ili lex domicili.
Dilema: primat dati dravljanstvu ili prebivalitu, kao i kako treba posmatrati
sluajeve kada su budui brani partneri razliitog dravljanstva ili prebivalita.
Ovaj princip je prihvaeniji u uporednom pravu potuje pravo drava da
ureuju ovu vrstu odnosa u pogledu svojih graana.

Reenje prema ZMPP: pred domaim matiarem e moi da se zakljui

brak sa elementom inostranosti samo ako je udovoljeno uslovima prava
onih drava iji su dravljani budui brani partneri, kao i osnovnim
uslovima domaeg prava (lex nationalis oba brana partnera + lex fori).
Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodno porodino pravo

Kumulativna primena prava drava buduih branih partnera: trai se
da se ne bi dolo u situaciju da bude zakljuen brak koji bi bio punovaan
samo u zemlji zakljuenja tzv. epajui brakovi. Kumulacija moe biti:
Obina moraju biti ispunjeni uslovi u oba merodavna prava, odnosno verenik
mora ispuniti uslove koje predviaju i njegovo pravo i pravo njegove verenice,
ali takoe i verenica mora ispuniti uslove koje predviaju i njeno pravo i pravo
njenog verenika
Distributivna svaki verenik mora ispuniti uslove samo prema svom pravu,
ime se uvaava opravdana tenja drava da zadre kontrolu nad statusom
svojih dravljana i ime se olakava sklapanje brakova. Distributivna kumulacija
ima veliki broj svojih pristalica, kako u teoriji tako i u praksi.

Zamerka distributivne kumulacije: ovaj nain primene merodavnog

prava ne moe da vai u pogledu svih branih smetnji; postoje apsolutne ili
dvostrane smetnje koje zahtevaju obinu umesto distributivne kumulacije.
Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodno porodino pravo

Reenje prema ZMPP: u pogledu uslova za zakljuenje braka merodavno
je, za svako lice, pravo drave iji je ono dravljanin u vreme stupanja u
brak; meutim, ak i ako su ispunjeni uslovi prema pravu drave iji je
dravljanin lice koje eli da zakljui brak pred nadlenim domaim
organom, nee se dozvoliti zakljuenje braka ako, u pogledu tog lica,
postoje po domaem pravu smetnje koje se odnose na:
Postojanje ranijeg punovanog braka
Srodstvo

Nesposobnost za rasuivanje.

Iako se maloletstvo ne pominje meu smetnjama, ako bi neko od verenika

bio drastino daleko od uzrasta koji trae nae norme, tada bi matiar,
ipak, mogao da otkloni sklapanje braka pozivom na na javni poredak, bez
obzira na to da li nacionalna prava verenika i verenice toleriu takav brak.
Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodno porodino pravo

Forma braka: najznaajniji element koji obezbeuje odgovarajue
dostojanstvo, pravnu sigurnost i javnost.
Merodavno pravo za formu braka: pravo mesta gde se brak zakljuuje.
Merodavno pravo za priznanje brakova koji su zakljueni u
inostranstvu: odreuje se na osnovu maksime brak punovaan u mestu
zakljuenja, punovaan je svuda.
Nadleni domai organ ne moe da se izjanjava o izigravanju domaih
zakona pred inostranim organom, niti je ta injenica razlog za uskraivanje
priznanja braka prilikom njegove registracije.
Priznanje inostranog braka dravljana domae drave moglo bi da se
odbije samo ukoliko bi pravo koje je bilo primenjeno prilikom zakljuenja
tog braka u konkretnoj formi bilo u suprotnosti sa javnim poretkom domae
drave.
Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodno porodino pravo

Diplomatsko-konzularni brakovi: u MPP smatraju se domaim
brakovima poto se zakljuuju pred ovlaenim organom domae drave i
na eksteritorijalnom delu domae drave.
Tretman diplomatsko-konzularnih brakova od strane MPP: MPP
diplomatsko-konzularnim brakovima prilazi kao pitanju forme braka i isti se
smatraju domaim brakovima, s obzirom na uee domaih organa u
postupku zakljuivanja, a uslovi koji se moraju ispuniti da bi se ovakav brak
mogao zakljuiti su:
Ovlaenje DKP od strane funkcionera koji rukovodi organom uprave
nadlenim za inostrane poslove
Saglasnost drave prijema
Verenici moraju biti domai dravljani izuzeci proizilaze iz zakljuenih
meunarodnih sporazuma.
Doc. dr aklina Spalevi