Meunarodno privatno pravo

Predavanja

Predmetni nastavnik: Doc. dr aklina Spalevi

e-mail: zspalevic@sinergija.edu.ba

VIII nedelja predavanja

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti

Osnovna pravila
Stvarna prava na nekretninama
Stvarna prava na pokretnim stvarima
Stvari u tranzitu (res in transitu)
Osnovna sredstva prevoza
Stvarna prava na hartijama od vrednosti i stvarna prava iz hartije
od vrednosti

Obligacionopravni odnosi sa elementom inostranosti

(ugovor, autonomija volje)
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za stvarnopravne

odnose
Zbog velikih razlika u ovoj oblasti koliziono reenje sukoba zakona je
veoma dragoceno.
Numerus clausus stvarnih prava donekle olaksava posao MPP, ali ne
iskljuuje probleme:
Stvarna prava u domaem zakonodavstvu: svojina, slubenosti, hipoteka,
runa zaloga, retencija, zakup, pravo graenja, posluga i zakonsko pravo pree
kupovine
Pitanje: da li i druge zemlje ova prava smatraju stvarnim pravima?

Kvalifikacija jednog prava kao stvarnog, obligacionog i sl. ne daje se po lef fori,
ve po zakonu zemlje mesta nalaenja stvari na koju se sporno pravo odnosi
Zatim razlikuju se pojedini tipovi svojine, stvari se klasifikuju na razliite
naine (negde su pokretne, negde ne; negde su u prometu, negde ne), razlike
postoje u pogledu derivativnog sticanja svojine, sticanja svojine od nevlasnika,
sticanja svojine odrrajem, razlike u pogledu zalonog prava...
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za stvarnopravne

odnose
Stvarna prava na nekretninama: lex rei sitae iz sledeih razloga:
Nekretnine su deo suverene drave, te se ne moe dozvoliti da se njihov status
procenjuje prema nekom drugom pravu, a ne prema pravu suvereniteta iji su
deo

Nekretnine mogu biti posebno relevantne i za bezbednost jedne zemlje (npr.

nekretnine u pograninim pojasevima), te je logino da se nad njima zadrava
kontrola domaeg prava
Sticanje, gubljenje i menjanje stvarnih prava na nekretninama vezuje se,
gotovo u svim dravama, za neke slubene radnje organa drave gde se
nalaze nekretnine ukoliko bi se primenilo pravo koje ne predvia te slubene
radnje, ili predvia drugaije slubene radnje, odgovarajui organi ne bi mogli
da sprovedu potrebne formalnosti.

Posebne tekoe nastaju kada je re o stvarnim pravima koja se vezuju za

vie nekretnina (npr. stvarne slubenosti, susedska prava).
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za stvarnopravne

odnose
Stvarna prava na pokretnim stvarima:
Lex rei sitae osnovno reenje, i sledea alternativna:
Princip mobilla personam sequntur pokretnosti prate linost (primena
personalnog prava: dravljanstva ili prebivalita); danas je ovo reenje
praktino naputeno
Lex loci actus pravo zemlje u kojoj se preuzima pravni posao koji se odnosi
na pokretnost (najee se lex loci actus i lex rei sitae poklapaju)
Princip najtenje povezanosti

Princip autonomije volje koji moe doprineti efikasnijem reavanju problema

vezanih za stvari u tranzitu i mobilni sukob zakona.

Lex rei sitae je vladajue reenje posebne kolizione probleme namee

promena mesta nalaenja stvari, stvari u tranzitu i stvarnopravni poloaj
osnovnih sredstava prevoza.
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za stvarnopravne

odnose
Promena mesta nalaenja stvari razlikujemo 2 situacije:
1. Kada se stvar premeta sa podruja na kojem postoje uslovi za oformljenje
odreenog stvarnog prava, ili stvarnopravnog dejstva, na podruje na
kojem ti uslovi ne postoje:
Stvarno pravo koje je punovano steeno prema pravu jedne zemlje dok se
stvar tamo nalazila takvo se stvarno pravo ne gubi ako se stvar premesti u
zemlju ije pravo trai vie uslova, ili drugaije uslove za njegovo sticanje
Stvarno pravo koje je punovano izgubljeno u jednoj zemlji prema pravu jedne
zemlje dok se stvar tamo nalazila nee automatski "oiveti" ako se stvar
prenese u drugu zemlju ije pravo ne poznaje gubitak tog stvarnog prava pod
datim uslovima.

Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za stvarnopravne

odnose
2. Kada se stvar premeta iz zemlje u kojoj ne postoje svi uslovi za
oformljenje stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva u zemlju po ijem
pravu ti uslovi postoje u okviru ove situacije razlikujemo dve podvrste:
Stvarno pravo ne nastaje im stvar pree granicu drave u kojoj bi bilo
punovano "sticanje" do kojeg je dolo u ranijem mestu nalaenja stvari i koje
je bez efekta prema ranijem lex rei sitae
Stvarno pravo moe nastati samim dolaskom stvari na podruje vaenja novog
lex rei sitae kada je u ranijem mestu nalaenja stvari ve stvoreno jedno
pravno stanje, kome treba da se pridrui jo jedna injenica, do ijeg
pridruivanja dolazi na podruju vaenja novog lex rei sitae.

Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za stvarnopravne

odnose

Stvari u tranzitu: roba koja je u prevozu i nalazi se na teritoriji drave

koja nije ni zemlja odailjanja (izvozna), ni zemlja opredeljenja (uvozna) ili
se nalazi u niijem prostoru, tj. na otvorenom moru ili u vazdunom
prostoru iznad njega.

Problem stvari u tranzitu: samo u situaciji kada se stvar nae izmeu

zemlje odailjanja i zemlje opredeljenja, i to kada se u tom vremenu
zakljui pravni posao iji je cilj konstituisanje nekog stvarnog prava na toj
stvari.

Neophodno je: da prevozni lanac obuhvata najmanje tri zemlje: izvoznu,

tranzitnu i uvoznu.

Lini prtljag vlasnika se ne smatra stvarima u prevozu ovde se

primenjuje lex rei sitae ili personalno pravo vlasnika.
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za stvarnopravne

odnose

Taka vezivanja: ZMPP prihvata lex loci destinationis samo kada se

pravni posao zakljuuje dok je stvar u tranzitu (u tranzitnoj zemlji); ukoliko
je pravni posao zakljuen pre nego to se stvar nala u tranzitnoj zemlji,
loginija je primena mesta otposlanja.

Nema opravdanja za primenu lex loci destinationis u sluajevima:

Kada se tranzit prekida (npr. zaplena robe u tranzitnoj zemlji)

Ako je re o nekom drugom izvrnom aktu

Ako je re o zakonskoj zalozi na stvari u korist, npr. eleznice tranzitne zemlje

Ako se radi o stvarima koje putuju zajedno sa vlasnikom ili draocem (u ovom
sluaju se primenjuje lex rei sitae ili personalno pravo vlasnika ili draoca).

Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za stvarnopravne

odnose

Osnovna sredstva prevoza: pokretne stvari (brodovi i vazduhoplovi)

koje se zbog svog znaaja (ekonomskog ili bezbednosnog) izjednaavaju
sa nepokretnostima po mestu registracije, odnosno prema dravnoj
pripadnosti.

Dravnu pripadnost mogu stei i brodovi i vazduhoplovi koji jo ne

saobraaju, odnosno koji su u izgradnji prema zakonodavstvu
drave gde se grade ili gde e se graditi (ako se samo transportuju u
drugu dravu gde e se gradnja dovriti).

Merodavno pravo: pravo drave iju pripadnost ima brod ili vazduhoplov
(zakon zastave) a koje se odreuje prema mestu registracije.

Merodavno pravo u sluaju zaplene broda: pravo mesta zaplene.

Doc. dr aklina Spalevi

Stvarna prava na hartijama od

vrednosti i stvarna prava iz hartije od
vrednosti
Osobeni problemi prilikom utvrivanja merodavnog stvarnog prava:
nastaju usled mogueg razdvajanja i kretanja same stvari i hartije u kojoj je
inkorporisano stvarno pravo na dotinoj stvari.
Merodavno pravo u pogledu stvarnih prava na hartiji: mesto nalaenja
hartije lex cartae sitae.
Merodavno pravo u pogledu prava iz hartije prilikom izdavanja hartije
od vrednosti: mesto nalaenja stvari u vreme izdavanja hartije.
Merodavno pravo u pogledu prenosa stvarnih prava iz hartije: mesto
nalaenja stvari lex rei sitae; ovo reenje bi trebalo dopuniti posebnim
pravilima za mobilni sukob zakona i za stvari u tranzitu, naroito ako je re
o konosmanu (jer su stvari na koje se on odnosi u prevozu i esto se
nalaze na otvorenom moru).
Doc. dr aklina Spalevi

Odreivanje merodavnog prava za

ugovore
Razlike u uporednom pravu po pitanjima vezanih za ugovore:
Pregovori pojedina prava poznaju odgovornost za prekid pregovora, ali se
razlikuju u pogledu osnova odgovornosti i u pogledu uslova za njeno
nastupanje

Ponuda razlikuju se vrste ponuda: ponuda na obeanje i ponuda na radnju,

razlike postoje i u bitnim elementima ponude i stepenu njihove odreenosti,
obaveznosti ponude i vremenu njene obaveznosti, mogunosti njenog opoziva,
uticaja smrti (steaja) na ponudu
Prihvat ponude razliiti su regulisani uslovi, tj. stepen saglasnosti prihvata sa
ponudom i stepen razlikovanja, opoziv prihvata i nain njegovog komuniciranja,
kada se smatra da je ugovor nastao (teorija prijema ili teorija saznanja)
Forma neformalni i formalni ugovori
Momenat prelaska rizika momenat zakljuenja ugovora ili momenat prenosa
svojine.
Doc. dr aklina Spalevi

Odreivanje merodavnog prava za

ugovore
Ugovori: osnovni instrumenti pravnog uoblienja prometa robe i usluga
unutar iste drave i na meunarodnom planu sigurnost i predvidljivost se
mogu postii:
Meunarodnom unifikacijom materijalnih pravila koja bi regulisala meunarodni
promet robe i usluga stvaraju se identina pravila u svim zemljama, to znai
da bi sudovi svih zemalja ije je materijalno pravo unifikovano morali u istoj
pravnoj stvari doneti (bar teoretski) ista reenja; i budui da informisanost prava
iskljuuje sukob zakona, iskljuuje se potreba za primenom kolizione procedure
karakteristine za MPP

Unifikacijom kolizionih normi koje e ukazati na merodavno nacionalno

ugovorno pravo ne brie se razlika izmeu materijalnih prava pojedinih
zemalja, ali dolazi do primene sadrinski iste kolizione norme od strane sudova
svih zemalja koje su unifikovale svoju kolizionu materiju
Ciljevi unifikacije kolizionog prava su skromniji od ciljeva unifikacije materijalnog
prava.
Doc. dr aklina Spalevi

Odreivanje merodavnog prava za

ugovore
ZMPP postavlja take vezivanja za 19 ugovora, a jednom optom
klauzulom daje reenje i za ostale ugovore; postavljeno je i pravilo o
autonomiji volje, odnosno predviena je mogunost da stranke same biraju
merodavno pravo meutim, norma o autonomiji volje nije dobila razradu,
te je ostavljeno praksi i teoriji da zauzmu stav o pitanjima kao to je
odreivanje granica ili pravne prirode autonomije volje.
ZMPP posveuje posebna koliziona pravila nekim pitanjima obligacionog
prava: akcesorni poslovi, sticanje bez osnova, negotiorum gestio,
jednostrani pravni posao.
Bilateralne konvencije sa Maarskom i Poljskom: predviaju kolizione
norme za formu pravnih poslova.
Biva Jugoslavija nije ratifikovala nijednu viestranu konvenciju posveenu
odreivanju merodavnog prava za ugovore.
Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Autonomija volje: taka vezivanja koja ovlauje stranke da uine izbor
merodavnog prava koje e se primeniti za regulisanje njihovog ugovornog
odnosa:
Sa gledita pozitivnopravnog sistema autonomija volje je taka vezivanja

Sa gledita stranaka autonomija volje je subjektivno pravo koje se sastoji iz

ovlaenja stranaka da uine izbor merodavnog prava koje e se primeniti za
regulisanje njihovog ugovornog odnosa
Svoj vrhunac je dostigla u vreme liberalnog kapitalizma (bila je sredstvo za
obezbeenje klasnih interesa bogaenje; prvobitna kumulacija kapitala), kada
i nije bilo mogunosti za njeno ogranienje
Danas autonomija volje se suava na unutranjem planu, dok na
meunarodnom dobija sve iru primenu
Najvaniji praktini razlog za prihvatanje autonomije volje u MPP tekoe oko
odreivanja merodavnog prava za ugovore, te izvren izbor oslobaa sud
Doc. dr aklina Spalevi
obaveze oko reavanja pitanja sukoba zakona.

Autonomija volje
Granice autonomije volje: u naelu, autonomija volje se moe koristiti u
svim graanskopravnim i privrednopravnim ugovorima; ogranienja postoje
u oblasti meunarodnog transporta, a postavljena su konvencijama koje
reguliu meunarodni drumski transport najstriktnija ogranienja
postavlja Konvencija o ugovorima o meunarodnom prevozu robe drumom
sklopljena u enevi 1955. godine, prema kojoj stranke ne mogu da
ugovore primenu pravila drugaijih od normi koje postavlja Konvencija.
Obiajno pravilo u MPP: da stranke kod cesije (cesionar i cedent), kod
zastupnitva (zastupnik i vlastodavac), posrednitva (posrednik i
nalogodavac) ne mogu da izaberu merodavno pravo koje bi se odnosilo
na efekte ovih pravnih poslova prema treim licima.
Iz naina kako su formulisane kolizione norme ZMPP o ugovorima:
autonomija volje je iskljuena u onim ugovorima koji se odnose na
nekretnine primenjuje se lex rei sitae.
Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Postavlja se pitanje da li se autonomija volje tie samo dispozitivnih
ili se odnosi i na imperativne norme: u vezi sa davanjem odgovora na
ovo pitanje postoje dva stanovita:
Koliziono (subjektivna teorija) autonomija volje se odnosi i na imperativne i na
dispozitivne norme (ne primenjuje se jedino na norme koje su suprotne javnom
poretku drave foruma)
Materijalnopravno (objektivna teorija) autonomija volje se odnosi samo na
dispozitivne norme
Prevagu ima kolizionopravno stanovite, i time se ne otvaraju irom vrata
zloupotrebama razumne ograde predstavljaju pre svega same stranke
(savesna i paljiva strana nee prihvatiti izbor koji bi je stavio u neravnopravan
poloaj), a zatim ustanova javnog poretka, norme neposredne primene i
zabrana izigravanja zakona.

Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Pitanje koneksiteta: po pitanju veze izabranog prava i ugovornog odnosa
postoje dva shvatanja:
1. Ograniena autonomija volje mogunost izbora je ograniena samo na prava
sa kojim je ugovorni odnos povezan, i to: sistemom enumeracije (nabrajanja)
zakonodavac nabraja veze koje dolaze u obzir i sistemom opte formulacije
konstatacijom da izabrano pravo treba da bude u vezi sa ugovorom
2. Neograniena autonomija volje veza nije potrebna, izbor je neogranien.

Vremenski momenat do kojeg se moe koristiti autonomija volje:

autonomija volje se moe koristiti u vreme zakljuenja ugovora, ali i kasnije
menjanjem samog ugovora ili zakljuenjem posebnog ugovora koji bi se
ticao samo odabira merodavnog prava.
Pravna osnova autonomije volje: osnov autonomije volje (samo
postojanje i granice autonomije volje) je u pravu zemlje iji e sud biti
nadlean za budui spor.

Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Vrste autonomije volje:
Izriita kada stranke izriito odrede koje e pravo biti merodavno
Preutna kada su samo definisani elementi na osnovu kojih se moe odrediti
merodavno pravo kada se iz ugovora i okolnosti sluaja vidi da su stranke
imale u vidu jedno odreeno pravo kao merodavno za njihov ugovorni odnos, a
to se moe zakljuiti iz: izbora suda (arbitrae) odreene zemlje; pozivanja na
zakonske odredbe iz nekog odreenog prava; korienja karakteristinih
termina nekog prava; korienja tipskih ugovora ili optih uslova poslovanja
zasnovanih na pravu odreene zemlje; izbora jezika ugovora; izbora valute za
plaanje; zajednikog ugovaranja mesta ispunjenja ili mesta zakljuenja
ugovora; zajednikog dravljanstva ili sedita ugovaraa...
Hipotetina re je o pravu koje bi bilo logino da su ga stranke htele kao
razumni privrednici ili trgovci; budui da ovde sud ne polazi od volje stranaka,
ve trai pravo koje je najloginije: ne moe se govoriti o autonomiji volje.
Doc. dr aklina Spalevi

Autonomija volje
Voljna multiplikacija merodavnih prava: istovremena primena vie
nacionalnih prava samo u pogledu posebnih, samostalnih celina
ugovora, koje se mogu odvojiti od drugih pitanja, to je uglavnom
prihvaeno u uporednom pravu.
Zagovornici suprotnog shvatanja kao argumente navode:
Mogunost frauduloznog ponaanja stranaka
Naruavanje unutranje ravnotee pravnog sistema
Cepanje prava
Stvaranje mozaika merodavnih prava ime se apstrahuje itav ugovor od
strane bilo kog postojeeg pozitivnog prava.

Pravo merodavno za ocenu punovanosti ugovora o izboru prava:

sporazum o izboru merodavnog prava, kao poseban ugovor ceni se po
pravu koje je u tom ugovoru izabrano kao merodavno za glavni ugovor.
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovore u

odsustvu autonomije volje
Koliziona norma moe biti formulisana:
U fiksnoj formi ukoliko u sebi sadri neposredno vezujuu taku vezivanja
(npr. prebivalite, dravljanstvo, mesto nalaenja stvari, mesto zakljuenja
ugovora); pri primeni iste moe biti problema samo oko njenog odabira
(kvalifikacije), ali kada se jednom odabere iz nje direktno sledi koje je pravo
merodavno
Kao rukovodni princip ukoliko u sebi sadri okvirnu taku vezivanja, npr.
zakon najblie veze; konana odluka je na primenjivau, kome je dat samo
okvir, odnosno instrukcije za odreivanje merodavnog prava.

Lex loci contractus: najstarija taka vezivanja; smatralo se da je ugovor

roen na osnovu suverenosti teritorije na kojoj su stranke postigle
saglasnost o njemu; sa razvojem sredstava komunikacije javile su se
tekoe u vezi sa ovom takom vezivanja mesto zakljuenja ugovora
moe biti sasvim sluajno, a mogue je i zakljuenje ugovora meu
odsutnim licima, te ista danas sve vie gubi na znaaju.
Doc. dr aklina Spalevi

Kolizione norme za ugovore u

odsustvu autonomije volje
Lex loci solutionis: mesto ispunjenja izvrenja ugovora; problem
nastaje kada mesto ispunjenja nije oznaeno u ugovoru, a spor nastane
zbog neispunjenja; takoe, problem moe nastati i zbog postojanja dva
mesta ispunjenja (ispunjenje prodavca i kupca).
Domicil (ili sedite) dunika karakteristine obaveze: obaveza
prodavca, graevinara, peditera, osiguravaa...; ovo vezivanje je vrsto,
ne moe biti sluajno i relativno lako se utvruje, meutim, i pored toga
ovoj teoriji su upuene brojne kritike jedna od kritika se odnosi na
injenicu da se plaanje u novcu ne smatra karakteristinom obavezom.
Princip najtenje povezanosti/najblie veze: okvirna taka vezivanja,
kod koje zakonodavac samo daje uputstva, a izbor take vezivanja
preputa sudiji; osnovni nedostatak mogunost razliitih interpretacija i
stvaranje pravne nesigurnosti zbog ega su stvorene kombinacije ovog
principa sa drugim, neposredno vezujuim kolizionim merilima (otvorene
Doc. dr aklina Spalevi
kolizione norme).

Kolizione norme za ugovore u

odsustvu autonomije volje
ZMPP: za ugovore u odsustvu autonomije volje prihvata princip najtenje
povezanosti uz domicil (sedite) nosioca karakteristine obaveze.

Doc. dr aklina Spalevi