Meunarodno privatno pravo

Predavanja, 1.3.2013.

Meunarodno privatno pravo

Privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti
Strani element (u subjektu, objektu, pravima i obavezama)
3 problema

Sud koje drave je nadlean

Norme o meunarodnoj
nadlenost sudova

Pravo koje drave je

merodavno

Kolizione norme

1.Direktna
2.Indirektna

CILJ MPP

Da li stranac moe da
uiva odreeno pravo
Norme o graanskim
pravima stranaca
Doc. dr aklina Spalevi

Pojam, predmet i naziv MPP

Pojam MPP:
MPP je grana unutranjeg prava pojedinih drava
Pravila MPP nisu meunarodna, meunarodno obeleje imaju samo odnosi
koje regulie, jer se vezuju za vie suvereniteta
Pravila MPP, na direktan ili indirektan nain, reguliu ona pravna pitanja koja se
postavljaju usled pojave elementa inostranosti u privatnopravnim odnosima.

Predmet MPP:
Pravni odnosi koji su regulisani normama MPP (privatnopravni odnosi sa
elementom inostranosti)
Pravne norme koje reguliu privatnopravne odnose sa elementom inostranosti
(kolizione norme, norme o sukobu jurisdikcija, pravila o privatnim pravima
stranaca, pravila o dravljanstvu).
Doc. dr aklina Spalevi

Pojam, predmet i naziv MPP

Kolizione norme pravila koja merodavno odreuju materijalno pravo za
odnose koji se vezuju za vie suvereniteta.
Norme o sukobu jurisdikcija pravila koja reguliu graanskoprocesne
odnose sa elementom inostranosti, pre svega pravila o meunarodnoj
nadlenosti i o proznanju i izvrenju inostranih odluka.
Pravila o privatnim pravima stranaca u anglosaksonskom pravu nisu
predmet MPP.

Pravila o dravljanstvu nisu iskljuivo predmet MPP.

Predmetom MPP se ne smatraju meunarodno unifikovana pravila
koja neposredno reguliu privatnopravne odnose sa elementom
inostranosti. Ista ine predmet posebne discipline meunarodnog
privrednog (trgovinskog) prava.
Doc. dr aklina Spalevi

Pojam, predmet i naziv MPP

Naziv MPP je diskutabilan: nije meunarodno pravo (deo je unutranjeg
prava pojedinih drava) i nije privatno pravo (nema striktne podele na
javno i privatno pravo).
Postojali su pokuaji da se pronae drugi naziv, naroito u nemakoj
pravnoj doktrini (konfliktno pravo, koliziono pravo, meuprivatno pravo,
granino pravo...). Nijedan od predloenih termina nije ire prihvaen ni u
svojoj uoj postojbini.
Termin "Conflict of Laws" (sukob zakona) dobija ire pravo graanstva, i
(zajedno sa terminom "Meunarodno privatno pravo) koristi se u
anglosaksonskim zemljama. Potie sa evropskog kontinenta. Prvi ga je
koristio istaknuti holandski pravnik Huber.
Termin Meunarodno privatno pravo se koristi u Evropi. Potie sa tla
anglosaksonskog prava. Prvi ga je koristio istaknuti ameriki teoretiar i
sudija Vrhovnog suda SAD, Joseph Story.

Doc. dr aklina Spalevi

Privatnopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Meunarodno privatno pravo se odnosi samo na one odnose koji se mogu
kvalifikovati kao privatnopravni i koji sadre element inostranosti u
injeninom sklopu koji se vezuju za vie suvereniteta (drava).
Izraz "privatnopravni odnosi" vodi poreklo iz jedne pojmovne aparature
koja je preivela. Podela prava na javno i privatno nastaje u doba
liberalnog kapitalizma, u okvirima leseferske filozofije, u doba striktnog
odvajanja i nemeanja javne i privatne sfere. Meutim, iako je period
liberalnog kapitalizma davno za nama, i iako je dolo do proimanja sfera
javnog i privatnog, odnosno do pomeranja sistema, termin "privatnopravni
odnosi" je i dalje u upotrebi.
Danas se termin "privatnopravni odnosi" koristi iz praktinih razloga:
upotrebljava se jer nema adekvatnijeg skupnog termina za oznaavanje
graanskog, porodinog, radnog i privrednog prava.
Doc. dr aklina Spalevi

Privatnopravni odnosi sa
elementom inostranosti
U oblasti privatnopravnih odnosa princip suverene jednakosti drava se ne
ostvaruje kroz princip izolovane suverenosti gde svaka drava primenjuje
samo svoje zakone, ve se ine ustupci u cilju meunarodne saradnje.
Dolazi do stvaranja dinamine ravnotee, koja funkcionie na principu
uzajamnih ustupaka u cilju obostrane saradnje. Ista podrazumeva: primenu
stranog prava i priznanje stranih odluka.
Meunarodna saradnja, pre svega trgovina, bila bi onemoguena ako bi
drave u prisustvu elementa inostranosti primenjivale samo svoje pravo i
ako bi odluke proizvodile dejstvo samo u dravi donoenja.
Na polju privatnopravnih odnosa: ne postoji apsolutna primena principa
da svaki organ primenjuje samo domae pravo princip teritorijaliteta, ve
se javlja veoma sloena dilema u pogledu merodavnog prava.
Doc. dr aklina Spalevi

Privatnopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Za pojavu meunarodno-privatnopravnih problema neophodno je da je re
o privatnopravnim odnosima i da se u tim odnosima pojavi i jedno
specifino, kljuno obeleje element inostranosti, preko kojeg se
graanskopravni, porodinopravni, radnopravni ili privrednopravni odnos
vezuje za vie drava.
Pored termina "element inostranosti", koriste se i termini: strani element i
meunarodni element. Strani element: kada se jedan ivotni dogaaj
svojim elementima vezuje za vie zemalja, a posmatra se iz ugla domae
drave. Meunarodni element: kada se dogaaj posmatra na optem
meunarodnom planu.
MPP iako regulie odnose koji se vezuju za vie zemalja, nije istinski
nadnacionalno, meunarodno, ve je deo unutranjeg prava svake
pojedine drave.
Doc. dr aklina Spalevi

Privatnopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Polazna taka za kvalifikaciju jednog odnosa, da li je strani ili ne, je drava
u kojoj se raspravlja dati odnos.
Strani element moe biti izraen u:
Subjektu na osnovu dravljanstva, prebivalita i boravita fizikih lica
koja stupaju u privatnopravne odnose. Kada se radi o pravnim licima, strani
element se javlja ako pravno lice ima stranu pripadnost (najee prema
seditu i registraciji)
Objektu na osnovu mesta nalaenja stvari i na osnovu merila pomou
kojih se utvruje pripadnost osnovnih sredstava prevoza (najee mesto
registracije), kada su ista predmet transakcije
Pravima i obavezama ako su strano obeleeni mesto nastanka ili mesto
ispunjenja prava i obaveza.

Doc. dr aklina Spalevi

Privatnopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Znaaj pojave stranog elementa u privatnopravnim odnosima: strani
element pretvara privatnopravne odnose u odnose MPP koje treba da
odgovori na pitanje pravo koje drave je merodavno u pomenutom odnosu.
Kada pravila MPP utvrde pravo koje drave je merodavno, dalje reavanje
spornog odnosa preuzima graansko, porodino, radno ili privredno pravo
odreene drave.
Problem relevantnosti stranog elementa: postavlja se pitanje da li je
svaki strani element relevantan, tj. bitan razlog da se razmotri i sa
stanovita meunarodnog privatnog prava?
Relevantan je onaj strani element koji je u kolizionoj normi od strane
zakonodavca odreen kao taka vezivanja, i koji vodi do primene stranog
prava.
Doc. dr aklina Spalevi

Naini regulisanja privatnopravnih

odnosa sa elementom inostranosti
Naini regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom
inostranosti: direktan (neposredan) i indirektan (posredan, kolizioni).
Direktan: instrumenti direktnog naina regulisanja su norme koje
neposredno reavaju sam sporni odnos same postavljaju pravila za
ureenje privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti. Razlikujemo:
Direktno regulisanje meunarodnim propisima kroz donoenje brojnih
meunarodnih sporazuma (konvencija). Od posebnog je znaaja Komisija UN
za meunarodno trgovako pravo, iji je zadatak da koordinira postojee i
pokree nove inicijative za stvaranje jedinstvenih univerzalnih pravila
meunarodnog trgovakog prava.
Direktno regulisanje unutranjim propisima pitanja prava stranaca i
meunarodnog postupka
Npr. Prema l. 82. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa Strana fizika i
pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaa lica.
Doc. dr aklina Spalevi

Naini regulisanja privatnopravnih

odnosa sa elementom inostranosti
Indirektan: posredno regulisanje, ukazivanjem na merodavno pravo, koje
se vri putem specifinih pravnih normi koje se zovu kolizione norme, npr:
Prema lanu 94. Zakona o menici Sposobnost lica da se menino obavee
odreuje zakon njegove zemlje

Prema lanu 96. Zakona o menici Oblik i rokove protesta, kao i oblik ostalih
injenja potrebnih za vrenje ili za odravanje meninih prava, odreuje zakon
na ijem se podruju mora podii protest ili izvriti injenje
Prema lanu 1048. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi Forma
pravne radnje u plovidbenom odnosu ocenjuje se po pravu mesta gde je
radnja izvrena, odnosno gde je morala biti izvrena, ili po pravu koje je
merodavno za plovidbeni odnos u celini
Prema lanu 21. ZMPP Za ugovore koji se odnose na nepokretnosti
iskljuivo je merodavno pravo drave na ijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.
Doc. dr aklina Spalevi

Izvori MPP
Izvori MPP:
Materijalni: drutveni odnosi ivotni dogaaji za koje se vezuje primena
pravila MPP
Formalni: norme kojima se reguliu privatnopravni odnosi sa elementom
inostranosti, i koje delimo na:
Osnovne izvore (zakonski propisi u kontinentalnom pravu; sudski
precedenti u anglosaksonskom pravu)
Dopunske izvore (meunarodni i unutranji obiaji iako je Meunarodni
sud pravde stao na stanovite da u domenu MPP nema pravnih obiaja
koji bi bili izvori prava; ratifikovani meunarodni ugovori bilateralni i
multilateralni).

Doc. dr aklina Spalevi

Unutranji izvori MPP u pojedinim

dravama
Osnovni izvor MPP u svim zemljama (izuzev u zemljama u kojima vai
precedentno pravo) su zakoni. Dva osnovna pristupa zakonskom
sistematizovanju materije MPP su:
U nekim zemljama postoje posebni zakoni u kojima su, u potpunosti ili
najveim delom, sadrana pravila iz oblasti MPP (npr. Austrija, BiH, Srbija,
Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, vajcarska)
U drugoj grupi zemalja propisi iz oblasti MPP nalaze se u raznim zakonima,
uglavnom uz odgovarajue materijalnopravne propise (npr. norme koje
reavaju probleme koji se javljaju usled pojave elementa inostranosti u
naslednopravnim odnosima nalaze se u zakonima o nasleivanju, kolizione
norme za menicu nalaze se u meninim zakonima)
U ovoj grupi zemalja mogle bi se izdvojiti kao podgrupa one drave koje u
jednom zakoniku, najee graanskom, koncentriu najvei deo normi iz
oblasti MPP (npr. Alir, Egipt, Meksiko, Francuska, Kina).
Doc. dr aklina Spalevi

Unutranji izvori MPP u pojedinim

dravama
Sudska praksa ima odreeni uticaj i u zemljama u kojima nije priznata
kao formalni izvor prava upotpunjujui pravne praznine koje ostavlja
manje-vie potpuna kodifikacija ove grane prava.
Najznaajniji predstavnici zemalja common law sistema: Ujedinjeno
Kraljevstvo i SAD. Iako je glavni izvor prava u ovim zemljama sudska
praksa, veliki autoritet u reavanju problema sukoba zakona u SAD imaju
Zbornici prava sukobi zakona (Restatement I iz 1934. i Restatement II
iz 1969.) Isti predstavljaju nezvaninu kodifikaciju MPP, sistematizovanu
na osnovu stanja sudske prakse, zakonodavstva i doktrine.
Ovakve tendencije su u SAD oznaene kao tzv. "unjajua kodifikacija"
(creeping codification).
Zbornici prava nisu prihvaeni u svim dravama SAD.
Doc. dr aklina Spalevi

Multilateralne konvencije kao izvori

i kao nain unifikacije MPP
Paskvale Stanislao Manini 1874. podnosi izvetaj Institutu za
meunarodno pravo, sa sugestijama za donoenje meunarodnih
konvencija i poziva inostrane vlade da zakljuuju multilateralne konvencije.
Holandski pravnik Asser takoe poziva inostrane vlade da zakljuuju
multilateralne konvencije, te je Vlada Holandije uputila poziv dravama za
uee na "Konferenciji posveenoj regulisanju razliitih pitanja
meunarodnog privatnog prava". Ista je odrana u Hagu, izmeu 12. i 27.
septembra 1893, kada je i osnovana Haka konferencija za MPP.

Cilj Hake konferencije za MPP progresivna unifikacija pravila MPP.

Delatnost Hake konferencije za MPP priprema tekstova
multilateralnih konvencija.

Prema stanju u oktobru 2011. usvojeno je 39 konvencija.

Doc. dr aklina Spalevi

Multilateralne konvencije kao izvori

i kao nain unifikacije MPP
Pored Hake konferencije za MPP, aktivnosti na unifikaciji MPP vezane su
za regionalnu pripadnost pojedinih grupa drava, koje su potpisnice
odgovarajuih viestranih konvencija.
Znaajne su:
Organizacija amerikih drava Kodeks Bustamante
Aktivnosti Nordijskih drava (Danska, Finska, Island, Norveka i vedska)
konvencije koje se tiu braka, usvojenja, starateljstva, alimentacionih obaveza,
priznanja i izvrenja odluka u graanskim stvarima, steaja, nasleivanja,
testamenta i ostavinskog postupka
Meunarodna komisija za graansko stanje
Savet Evrope

Evropska unija.
Doc. dr aklina Spalevi

Hijerarhija izvora MPP

Hijerarhija izvora MPP:
Meunarodni izvori
1. Bilateralna konvencija
2. Multilateralna konvencija
Unutranji izvori
3. Specijalni zakoni
4. ZMPP.

Popunjavanje pravnih praznina:

Odredbe i naela ZMPP
Naela unutranjeg pravnog poretka
Naela MPP.
Doc. dr aklina Spalevi