Miletić - Ranosrednjovekovna Nekropola U Rakovčan1ma Kod Prijedora

NADA MILETI
RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVAN1MA

KOD PRIJEDORA
Prilikom rekognosciranja terena u okolini Prijedora za Arheoloku kartu
Bosne i Hercegovine u jesen 1959. godine, ekipa Zemaljskog muzeja, u sastavu
dr A. Benac, Z. Mari i N. Mileti, bija je obavetena da je u selu Rakovanima,
na lokalitetu Bonjia voe, vlasnik Salih Crljenkovi naao jednu sekiru. Vla
snik je potvrdio da je u svom dvoritu, kopajui jamu radi dobijanja ljunka
1957. godine, naiao na dva skeleta, koja je tom prilikom veoma otetio. Uz
jedan skelet (grob br. 1) naao je jednu kopu i noi, koji su se raspali, a uz
drugi (grob br. 13) jednu eleznu sekiru. Tada je obavljeno i dvodnevno son
diranje (Z. Mari i N. Mileti) koje je otkrilo jo dva groba. Sistematsko isko
pavanje izvreno je u etiri kampanje: 29. juna 7. jula 1960. g. (20 grobova);
18 30. juna 1961. g. (14 grobova); 19. juna 10. avgusta 1962. g. (21 grob) i
1528. juna 1964. g. (7 grobova). Ekipu su 1960. godine sainjavali, uz autora,
J. Sunik i J. Beloevi, 1961. i 1962. godine. J. Medini i M. Tadi, a 1964. godine
S. Zlatanovi i M. Tadi. Sem u zavrnim radovima 1964. godine, u svim osta
lim kampanjama uestvovala je i G. Pilari, antropolog iz Zagreba, kojoj se,
kao i svim saradnicima, ovom prilikom zahvaljujem na svesrdnoj saradnji.
Nekropola lei na lokalitetu koji se nalazi na prostranoj fluvijalnoj terasi
na levoj obali Sane, u polju pod selom Rakovani, smetenom na cca 4,5 km
jugozapadno o Prijedora (vlasnici Salih i Omer Grlienkovd). Sem kuice
vlasnika Salih a Grljenikovia, uz prolaz prema selu, na ovom prostranom
kompleksu obradivih povrina naselja nema. U vremenu izmeu iskopa
vanja u 1960. i 1961. godini vlasnik je podigao novu kuicu na samoj nekro
poli, to je unekoliko omelo istraivanja u njenom severozapadnom delu (vidi
plan). U toku radova otvorena je povrina od cca 820 m2, po sistemu mree
kvadrata 4 X 4 m, postavljene u pravcu istok-zapad, koja je obuhvatila i ka
vernu otvorenu od vlasnika u 1957. godini i sondu iz 1959. godine. Otvorena je
i jedna mala sonda 4 X 2 m neto istonije od zahvaene povrine. Na istrae
nom prostoru otkriveno je ukupno 66 grobova. Kako se na junom, istonom i
zapadnom delu lokaliteta dolo do prostora u kojima se grobovi vie ne pojav
ljuju, i kako se severozapadni deo nekropole prua upravo ispod novopodignute
kuice, ovo se istraivanje moe smatrati zavrenim i pored mogunosti pojave
N A D A M IL E T IC
120
jo izvesnog broja grobova u ovom delu, tim pre to se ove pojavljuju grobovi
bez priloga (br. 20, 2530).1
Nalazi sa ove nekropole smeteni su u Zemaljskom muzeju u Sarajevu,
a osteoloki materijal predat je na analizu i obradu Antropolokom odjelu Bio
lokog instituta u Zagrebu.
S
PREGLED GROBOVA I NJIHOVOG INVENTARA

Grob br. 1 Dubina 0,95 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Veo
ma oteen skelet (1957. g.) od koga su sauvani samo ostaci nonih kostiju.
Prilog: kod levog stopala jedna elezna sekira s naglaenom i profiliranom
uicom (inv. br. 1097; du. 16,7 cm; vis. 15,8 cm; T. I; T. XVI, 7); kopa i noi
naeni.u gornjem delu skeleta propali 1957. g.
Grob br- 2 Dubina 0,98 m; duina 1,59 m; orijentacija: jugozapad-se
veroistok. Veoma troan enski skelet; glava okrenuta u profilu i naklonjena na
desno rame; ruke opruene niz telo. Sa obe strane skeleta i ispod njega nalaze
se ugljenisani tragovi drvenih ploa kojima je skelet bio ograen (duina 1,70 m;
razmak 0,53 i 0,48 m). Prilog: kod levog i desnog uha po jedna bronzana nau
nica
kockom zaseenih uglova (inv. br. 1110; r 2,5
2,4 cm i 2,1
1,9
cm); kod levog uha elezna igla s uicom, na kojoj su sauvani tragovi posrebrivanja; na krajevima neznatno oteena (inv. br. 1109; du. 8,9 cm); na levoj
ruci masivna elezna narukvica s tragovima posrebrivanja, krunog preseka i
neznatno zaebljalih krajeva, na kojima su sauvani ostaci paralelno tauirane
srebrne niti (inv. br. 1108; r 6,7
5,7 cm); uz desni bok fragment eleznog
noa s urezanom trakom du gornjeg ruba; sauvani tragovi posrebrivanja
(linv. br. 1107; du. 9 cm, T. I; T. XIV, 4, 6, 7; T. XV, 5.
Grob br. 3 Dubina 1,26 m; duina 1,58 m; orijentacija: jugozapad-seve
roistok. Dosta slabo ouvan enski (?) skelet. Glava okrenuta frontalno, ruke
opruene niz telo, leva neto dislocirana u laktu. Oko skeleta i ispod njega
nalaze se tragovi ugljenisane drvene ploe kod glave zaobljene (du. 1,75 i
1,25 m; irina 0,38 i 0,50 m). Bez priloga.
Grob br. 4 Dubina 1,09 m; duina 1,65 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Troan muki skelet sa glavom okrenutom u profilu i naklonjenom
na levo rame; ruke opruene uz telo. Uz obe strane skeleta intenzivni tragovi
ugljenisanog drveta (du. 1,50 i 0,90 m; razmak 0,50 i 0,45 m). Prilog: pod gla
vom fragment kotanog elja (inv. br. 2765; dliim. 6
2,1 cm); na levoj strani
grudi naeni zajednoT dugaki-lelezBir-no s tragovima posrebrivanja~i_ ureza
nom trakom du gornjeg ruba.(inv. br. 1115; du. 15 cm), na krajevima ne
znatno oteen; fragmentiran elezni klin ili ilo (inv. br. 1113a; du. 9,7 cm);
fragmentirana elezna kopa ovalnog obrua pravougaonog preseka, trn nedo
staje; kod leita vrha tragovi poprenog graviranja (inv. br. 1113; r 3,5
1,8 cm); fragment elezne fibule (inv. br. 1112; du. 2,6 cm); kremen (inv.
br. 1114); kod leve karline kosti masivna bronzana kopa izduenog ovalnog
obrua krunog preseka, sa irokim zaseenim trnom povijenim preko obrua;
Dosadanja literatura o RaJkovamima: N. M i l e t i , Arheoloki pregled

3, Beograd 1961, str. 115, T. XVIII, 2; i b i d . , isti asopis 4, Beograd 1962, str.
276277; I b i d. , Naikit u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1963, br. 173 191; i b i d . ,
Kulturna istorija Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1966, str. 368369; i b i d . , Novi
prilozi poznavanju authotonih kulturnih elemenata u Bosni u doba doseljenja Siovena, Sirnpozium o preslavenskim etnikim elementima na Balkanu u etnogenezi
Junih Slavena, Mostar 1968 (u tampi); Z. V i n s k i , Kasnoantika batina u gro
bovima ranoga srednjeg vijeka kao injenica i kao problem, Materijali VI kongresa
arheologa Jugoslavije u Ljubljani 1963, Beograd 1964, str. 108(109 (odgovor na primectbe u ovom napisu aemo drugom prilikom).
R A N O S R E D N J O V E K O V N A N E K R O P O L A U R A K O V C A N IM A
121
koren tona ukraen kanelurama (inv. br. 1111; r 3,7 X 1,7 om; T. I; T. XIV,
12; T. XVI, 1).
Grob br. 5 Dubina 0,96 m; duina 1,58 m; orijentacija: istok-zapad.
Relativno dobro ouvan muki skelet. Glava okrenuta frontalno, delomino
dislocirana; leva ruka opruena niz telo, desna sputena u krilo. Prilog: kod
leve karline kosti jedna okrugla elezna kopa jako korodirana (inv. br. 1116;
r 3 cm) T. U.
Grob br. 6 Dubina 1,00 m; duina 1,72 m; orijentacija: severozapad-jugoistok. Dosta dobro ouvan muki skelet. Glava zabaena i naklonjena pre
ma desnom ramenu; ruke opruene niz telo. Na dubini 0,82 m. uz desnu stranu
skeleta pojavili su se tragovi ugljenisane drvene ploe (duina 1,80 m; visina
0,20 m). Prilog: uz desnu stranu glave jedna masivna elezna kopa pravoiugaonog plosnatog obrua, lako izvijenog na uim stranama; trn neto suen pri
vrhu (inv. br. 1231; dim. 5 X 2,9 cm). T. II; T. VII; T. XV, 5.
Sasvim dobro ouvan muki skelet s glavom naklonjenom napred i neto pre
ma levom ramenu. Ruke opruene niz telo. Kod ovog skeleta konstatirana je
vetaki deformirana lobamia. Prilog: kod oba ramensupo-jedna elezna fibula sa
dugom nogom, jedna fragmentirana (inv. br. 1232; du. 7,5 cm). T. II; T.
XIV, 5.
Grob br. 8 Dubina 1,10 m; duina 1,56 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Slabo ouvan skelet mlae osobe. Glava okrenuta frontalno, ruke
opruene niz telo. Bez priloga.
Prilino troan skelet mlae osobe. Glava zabaena i lako naklonjena prema
levom ramenu; ruke opruene niz telo. Bez priloga. T. VII.
Grob br. 10 Dubina 1,36 m; duina 1,60 m; orijentacija: jugozapad-severoistol. Sasvim oteen enski skelet. Glava okrenuta u profilu i zaba
ena; leva ruka opruena niz telo, desna nedostaje. Prilog: na grudima, pod
vratom srebrna igla u vidu stilusa (inv. br. 1102; du. 9,6 cm); uz levu butnu
kost fragm e3'elezn:e narukvice polukrunog preseka (inv. br. 1103; r 6,2).
T. II i T. XIV, 3.
Dosta slabo ouvan muki skelet; glava dislocirana, ruke opruene niz telo.
Prilog: izmeu cevanica masivna bronzana kopa izvijenog, izdubljenog, narebrenog obrua sa eleznim korodiranim trnom (inv. br. 1100; r 4,5 X 3,5
cm) i delimino oteen elezni no (inv. br. 1101; du. 10,4 cm). T. II; T. XIV, 14
T. XVI, 8.
Grob br. 12 Dubina 0,95 m; duina 1,96 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dosta troan enski skelet. Glava frontalno okrenuta, ruke opru
ene niz telo. Prilog: kod desnog uha bronzana igla u vidu stilusa s prizmatinim proirenjem u gornjem delu, izvedenim u proboju (inv. br. 1099; du
12 cm). T. H7 t TXII; T. XIV,T
~
Grob br. 13 Dubina 1,20 m; duina 1,10 m; (gornji deo uniten 1957. g.);
orijentacija: jugozapad-severoistok. Sauvana samo leva karlina i nona kost,
verovatno mukog skeleta. Prilog: neto iznad glave Jedna elezna sekira s na
glaenom i profiliranom ukom (inv. br. 2764; diu. 15 cm); kod butne kosti
elenfn os urezanom trakom du gornjeg ruba i tragovima posrebrivanja (inv.
br. 1096; du: 12,5 cm). T. III; T. XVI, 3.
Grob br. 14 Dubina 0,55 m; duina 0,60 m; orijentacija: jugozapa-aeveroiatok. Sasvim troan deji ritlet. Bz priloga.
Grob br. 15 Dubina 0,91 m; duina 1,75 m; orijentacija: severozapa-jugoistok. Relativno dobro ouvan skelet mlae osobe. Glava okrenuta fron
talno, neto naklonjena prema desnom ramenu; ruke opruene niz telo. Pri
log: kod desne nadlaktice jedna elezna ovalna kopa polukrunog preseka;
122
NADA
M IL E T IC
trn napukao; sauvani tragovi posrebrivanja (inv. br. 1098; r 3,7 X 2,1 cm).
T. II; T. XV, 2.
Grob br. 16 Dubina 0,95 m; duina 1,68 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dosta dobro ouvan muki skelet. Glava okrenuta u profilu i
naklonjena na desnu stranu; desna ruka opruena niz telo, leva sputena u
krilo. Ispod skeleta slabi tragovi ugljenisane drvene ploe. Prilog: na desnoj
butnoj kosti zelezni luk torbice izvijene konture i krunih krajeva, s kopicom na izdignutom srednjem delu (inv. br. 1120; du. 9,5 om); elezna alatkica ili
toaletni pribor u vidu turpije, s dugom iglom za usaivanje (inv. br. 1119; du.
8,8 cm); dva dosta bagrizenanbvicaT"verovatno Constantlusja Gallusa (351
354) i Constantiusa II (337 361). T.' [fr T T X I ir T r x V , 9, 10, 13. ~
Grob. br. 17~ Dubina 0,97 m; duina 1,63 m; orijentacija: istok-zapad.
Dosta dobro ouvan enski skelet. Glava naklonjena napred, ruke opruene niz
telo. Na grudima slabi tragovi ugljenisanog drveta. Prilog: pod glavom par
bronzanih fragmentiranih naunica s korpicom (sauvani samo tragovi uz pet
lju; inv. br. 1118; r 2,3 cm) i mala elezna igla s uicom sa slabim trago
vima posrebrivanja (inv. br. 1117; du. 4,9 cm). T. III.
Sasvim troan deji skelet. Bez priloga.
Dosta dobro ouvan enski skelet. Glava zabaena i okrenuta prema levom ra
menu, ruke opruene niz telo. Bez priloga. Na dubini od 0,98 m pojavljuju se
ugljenisani tragovi drvene ploe sa strana i pod skeletom (dim. 1,90
0,45
0,20 m). T. VIII.
Grob br. 20 Dubina 1,00 m; duina 1,56 m; orijentacija: istok-zapad,
s neznatnim otklonom prema jugu. Sasvim dobro ouvan enski skelet. Glava
okrenuta u profilu i naslonjena na levo rame; ruke sputene u krilo. Bez pri
loga. Skelet je leao na tanjoj, uskoj drvenoj ploi, zaobljenoj kod glave, iji
se ugljenisani tragovi nalaze pod skeletom (dim. 1,55 X 0,30 i 0,20 m).
Grob br. 21 Dubina 0,70 m; duina 1,43 m; orijentacija: jugozapa-severoistok. Dosta dobro ouvan skelet odraslog deteta. Glava je zabaena i
naklonjena na desno rame; ruke opruene niz telo. Bez priloga.
Grob br. 22 Dubina 0,96 m; duina 0,97 m; orijentacija: jugozapa-severoistok. Dosta dobro ouvan deji skelet. Glava okrenuta u profilu ka
levom ramenu. Poloaj ruku neizvestan. Bez priloga. Preko skeleta vidljivi su
slabi tragovi ugljenisane drvene ploe.
Grob br. 23 Dubina 1,32 m; duina 1,74 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dosta dobro ouvan muki skelet. Glava zabaena i naklonjena
na desno rame; ruke opruene niz telo. Bez priloga. Na dubini od 1,05 m vid
ljivi su slabi tragovi ugljenisanog drveta uz levu stranu skeleta.
Jako troan deji skelet. Leva ruka sputena uz telo. Na levoj strani lobanje
naen je fragment jako patinirane kosti, verovatno od predmeta koji nije
naen.
Sasvim dobro ouvan enski skelet. Glava okrenuta u profilu i naklonjena
na levo rame; leva ruka opruena niz telo, desna sputena u krilo. Bez priloga.
Skelet je leao u izdubljenom stablu, a tragovi ugljenisanog drveta nalaze se
i preko skeleta (dim. 1,80 X 0,50 X 0,20 m). T. X.
Sasvim troan deji skelet. Glava lako naklonjena napred, ruke opruene niz
telo. Bez priloga.
Dosta troan skelet sa glavom naklonjenom na levu stranu i rukama opruenim niz telo. Bez priloga.
R A N O S R E D N JO V E K O V N A N E K R O P O L A U R A K O V C A N IM A
123

Dobro ouvan skelet mlae osobe. Glava okrenuta na levu stranu i lako naklo
njena. Buke opruene niz telo. Bez priloga.
Dosta dobro ouvan skelet mlade osobe. Glava naklonjena na desno rame; ruke
opruene niz telo. Bez priloga. Svuda oko skeleta intenzivni ostaci ugljenisanih
drvenih ploa, verovatno postavljenih sa strane (dim. 1,90 m; razmak 0,50 i
0,40 m).
Relativno dobro ouvan skelet sa glavom frontalno okrenutom i lako naklo
njenom na desnu stranu; ruke opruene niz telo. Bez priloga.
Prilino troan skelet mlade osobe. Glava frontalno okrenuta i zabaena; ruke
opruene niz telo. Bez priloga.
Grob br. 32 Dubina 0,86 m; duina 1,48 m; orijentacija: jugozapad-severoistokz Sasvim slabo ouvan enski skelet. Glava lako naklonjena i okre
nuta prema levom ramenu; ruke opruene niz telo. Prilog: kod desnog uha
srebrna igla u vidu stilusa koji je u gornjem delu kaneliran i proiren u prizmatini deo izveden u proboju (inv. br. 2762; du. 9,7 cm); kod leve kljune
kosti iako otecFKa'~h7nhzana ploasta fibula, sa eleznom igloga- za-zakopavanje (inv. 2763; r 2,7 cm); oko vrata niska od _216^asviim.siltnih smeih bobaka,
Kpm je d n e ute, jedne plave i iedna-zelene,.nRriico (inv. br. 2761). T. I I l f T T
XIV, 2.
Grob^JuL_33 Dubina 1,12 m; duina 1,87 m; orijentacija: istok-zapad,
s neznatnim otklonom prema jugu. Sasvim dobro ouvan muki skelet. Glava
okrenuta u potpunom profilu na levu stranu; ruke opruene niz telo. Sa strana
skeleta ouvani su intenzivni ostaci ugljenisanih drvenih ploa (duina 1,95 m.
razmak 0,55 i 0,44 m). Prilog: kod lakta desne ruke masivna bronzana kopa
ovalnog i d plra-oi un farati ran rtg- o-hraia krunog -piBRSokaiji-ae masivni,, .zaseehi i prcma vrhu sueni trn povija preko obrua; obru i trn ukraeni su
dvostrukom urezanom trakom, ispunjenom nizom sitnih poprenih ureza (inv.
br. 1284; dim. 2,8 X 3 cm); pored kope dva bronzana dugmeta ili klinia
s kupolastom glavom (inv. br. 1285; vis. 1,5 i 1,3 cm); na levoj ruci sasvim
fragmentiran elezni prsten, s ovalnom bronzanom ploicom- kao krunom (inv.
br. 1287); u krilu, izmeu fiarlinih kostiju bronzana i pozlaena kopica oval
nog obrua krunog preseka s izvijenim trnom povijenim preko -njega; uski
pravougaoni okov sa otvorima za zakovice na uglovima, koji je verovatno sadr
avao uloak, privren je za kopicu masivnom probijenom i povijenom pet
ljom (inv. br. 1288; dim. 2,7 X 1,8 cm); neto ispod kopice dva mala okova titastog objika. bronzana (inv. br. 1288 a; du. 1,5 i 1 cm); horizontalno preko
leve butne kosti elezni no, s dvostrukom urezanom linijom du gornjeg ruba
i sa slabim tragovima posrebrivanja; neznatno oteen (inv. br. 1286; du.
13,2 cm). T. IV; T. IX; T. XIV, 8, 13; T. XVI, 2.
Grob br 34 Dubina 0,92 m; duina 1,85 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Veoma troan muki skelet. Glava okrenuta u potpunom profilu
i naklonjena prema levom ramenu; ruke opruene niz telo (desna neto dislo
cirana). Skelet je leao izmeu drvenih ploa postavljenih sa strana i odozgo
(dim. 1,90 m; razmak 0,54; 0,47 i 0,40 m; vis. 0,20 m). Prilog: na prsima kod
levog lakta elezni no neznatno oteen; sauvani tragovi posrebrivanja (inv.
br. 1282; du. 11,6 cm); na samom desnom laktu masivna bronzana kopa_ovalnog facetiranog obrua, sa irokim titastim trnom povijenim preko njega (inv.
brTT281; dim. 3,5 X 2,7 cm); na kraju leve karline kosti fragmenti jako korodiranog eleznog predmeta, moda kopice (inv. br. 1283). T. IV; T. XIV, 15;
T. XVI, 4.
N A D A M IL E T IC
124
Grob br. 35 Dubina 1,06 m; duina 1,75 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dosta troan muki skelet. Glava jako zabaena i okrenuta na
desnu stranu; ruke opruene niz telo. Skelet je leao na drvenoj ploi iji su
ugljenisani tragovi sauvani ispod njega (dim. 1,50
0,45 i 0,30 m). Bez priloga.
Grob br. 36 Dubina 0,77 m; duina 1,04 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Relativno dobro ouvan deji skelet. Glava okrenuta frontalno i
neto naklonjena napred; leva ruka opruena niz telo, desna nije sauvana.
Prilog: na pojasu, uz levu ruku jedna bronzana kopa ovalnog obrua krunog
preseka sa zaseenim, suenim i jako povijenim trnom (inv. br. 1104; dim.
2,6
2 cm). T. III; T. XIII.
Grob br. 37 Dubina 1,02 m; duina 1,62 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Slabo ouvan muki skelet. Glava frontalno okrenuta i naklonjena
prema desnom ramenu; ruke opruene niz telo. Tragovi ugljenisane drvene
ploe sauvani su uz desnu ruku i uz levu butnu kost (razmak 0,45 m). Prilog:
na prstu leve ruke prelomljen elezni prsten polukrunog preseka (inv. br.
1106; r 2,1 cm). T. III.
Grob br. 38 Dubina 1,00 m; duina 1,70 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dosta dobro ouvan muki skelet. Glava je okrenuta u profilu i
naklonjena na levo rame; ruke opruene niz telo. Prilog: izmeu leve karline
kosti i ruke mala bronzana kopa ovalnog, izduenog obrua polukrunog pre
seka, sa masivnim, zaseenim trnom trougaonog preseka suenim pri povijenom
vrhu (inv. br. 1105; dim. 2,7
2 cm). T. III; T. XIV, 10.
Grob br. 39 Dubina 0,89 m; duina 1,90 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dobro ouvan muki skelet. Glava je lako naklonjena ka desnom
ramenu; ruke opruene niz telo. Bez priloga. Iznad i ispod skeleta sauvani
su intenzivni ostaci ugljenisanog drveta (dim. 2,00
0,48 i 0,42 m). T. VIII.
Grob br. 40 Dubina 0,66 m; duina 1,17 m; orijentacija: jugozapad-severodstok. Dosta troan deji skelet. Glava naklonjena napred; ruke opruene
niz telo. Prilog: kod leve ake jedna elezna, jako korodirana ovalna kopa,
trn oteen (inv. br. 1266; r 3,4
3,2 cm). T. IV.
Grob br. 41 Dubina 1,00 m; duina 1,64 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Sasvim dobro ouvan enski skelet. Glava okrenuta na desnu
stranu; ruke opruene niz telo. Bez priloga. Preko skeleta sauvani su inten
zivni tragovi ugljenisane drvene ploe (dim. 1,80 X 0,42 X 0,37 m).
Grob br. 42 Dubina 1,07 m; duina 1,70 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Prilino dobro ouvan skelet odrasle osobe. Glava frontalno okre
nuta i jako zabaena; ruke opruene niz telo. U donjem delu skeleta, sa stra
na, primetni su slabiji tragovi ugljenisane drvene ploe (dim. 1,25 i 0,50
0,30 m). Bez priloga.
Grob br. 43 Dubina 0,78 m; duina 1,74 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Prilino oteen muki skelet. Glava okrenuta u profilu i naklo
njena prema desnom ramenu; ruke opruene niz telo. Iznad skeleta, na dubini
0,60 m, pojavili su se jako ugljenisani tragovi drvene ploe (dim. 2,00
0,57 i
0,42 m). Prilog: kod levog ramena, grupisani na jednom mestu, naeni su:
elezni luk torbice izvijane konture, povijenih krajeva i sa kopicom_na sred
njem delu; sa donje strane sauvani su fragmenti druge metalne oplate (inv. br.
1235; du. 8,7 cm); uz luk naen je i kremen; srebrna kopa izduenog ovalnog
obrua krunog preseka, sa zaseenim i pri vrhu suenim trnom; koren trna
trdugabnog preseka (inv. br. 1234; dim. 2,9
1,5 cm); fragmenti eleznog noa
(inv. br. 1236; du. 4,9 i 3,2 cm); fragment lako povijene zelezne ipke (inv. br.
1237; du. 8,3 cm); mala elezna strelica pravougaonog preseka (inv. br. 1238;
vis. 2,5 cm); nekoliko sitnih fragmenata eleznog predmeta, meu njima moda
takoe jedna strelica, neto deformisana (inv. br. 1238; vis. 3,4 cm). T. IV; T.
XIV, 9; T. XV, 12.
RAN O SRED N JO VEK O VN A
N E K R O P O L A U R A K O V C A N IM A
125
Grob br. 44 Dubina 0,88 m; duina 0,98 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dosta troan deji skelet. Glava okrenuta u profilu i naklonjena
na levo rame; ruke opruene niz telo. Prilog: kod levog ramena ovalna elezna
kopa s tragovima posrebrivanja; uz vrh trna obru je ukraen sa po dve
kanelure (inv. br. 1239; r 2,9 i 2 cm). Preko itavog skeleta nalazili su se
intenzivni tragovi ugljenisane drvene ploe, u donjem delu zaobljene (dim.
1,25
0,44 i 0,35 m). T. IV; T. XV, 6.
Grob br. 45 Dubina 0,95 m; duina 1,66 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dosta dobro ouvan muki skelet. Glava okrenuta u profilu i
sasvim naklonjena na levo rame; desna ruka opruena niz telo, leva sputena
u krilo. Bez priloga. Preko grudi primetni su slabi tragovi ugljenisane ploe.
Grob br. 46 Dubina 1,00 m; duina 1,65 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Sasvim dobno ouvan; enski skelet. Glava frontalno okrenuta,
zabaena i naklonjena prema levom ramenu; ruke opruene n)iz telo. Prilog:
na levoj ruci fragmentirana eljezna narukvica ovalnog preseka (inv. br. 1233;
r 5,8 cm). T. V.
Grob br. 47 Dubina 1,00 m; duina 1,58 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Sasvim dobro ouvan enski skelet. Glava frontalno okrenuta,
jako zabaena i neto naklonjena prema levom ramenu; ruke opruene niz telo.
Bez priloga.
Dosta dobro ouvan enski skelet. Glava okrenuta u profilu i jako naklonjena
prema desnom ramenu; desna ruka opruena niz telo, leva sputena u krilo.
Sa strana skeleta pruaju se tragovi ugljenisanog drveta, koji se mestimino
javljaju i preko grudi (dim. 1,25 m, razmak 0,40 i 0,35 m). Prilog: na desnom
ramenu, uz lobanju fragmenti jednostavnog kotanog. dv.orednog elja (inv.
br. 1272); kod levog ramena i na desnoj strani grudi uz kljunu kost _po jg jjn a
jednostaypic.elezna_ibula_;(jedna oteena pri dnu, drugoj nedostaje igla; inv.
br. 1273; dim. 4,8 cm); uz fibulu na desnoj strani grudi pet razliitih perli
krupna nepravilna perla od probuenog kamena peara, prljenasta perla od
ilibara, fragmentirana perla istog oblika od plave staklene paste, krupna perla
kubooktaedrinog oblika od tamnoplave staklene paste i perla u. vidu rozete
od sivkasto-plaviaste staklene paste (inv. br. 1274; r 3,4 X 2,5; 1,5; 1,1 i
1,1 cm). T. V.
Grob br. 49 Dubina 0,87 m; duina 1,89 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Sasvim dobro ouvan muki skelet. Glava frontalno okrenuta;
ruke opruene niz telo. Sa strana i ispod skeleta vidljivi su tragovi ugljenisa
0,37 i 0,30 m).
nog drveta, ija je kontura zaobljena kod glave. (dim. 1,60
Kod ovog skeleta konstatirana je vetaki deformirana lobanja. Bez priloga.
T. XI.
Grob br. 50 Dubina 0,76 m; duina 1,56 m; orijentacija: jugioeapad-severoistok. Dosta dobro sauvan enski skelet. Glava neznatno okrenuta u
profilu prema levom ramenu; leva ruka opruena niz telo, desna sputena u
krilo. Desna noga povijena prema levoj. Prilog: pod vratom pet sitnih perli
dve perlice kubooktaedrinog oblika od granata, dve perlice istog oblika od
tamnoplave staklene paste i jedna bikonina perlica od svetloplave staklene
paste (inv. br. 1277; dim. 0,7 i 0,6; 0,6 i 0,6; 0,7 cm); na levoj ruci dve otvorene
elezne narukvice od ice polukrunog preseka (jedna prelomljena; inv. br.
1275;.r 5,5 ii 6
4,8 om); na prstu desne ruke firagmentirani elezni i bromzani
prsten (inv. br. 1276). T. V; T. XI.
Grob br. 51 Dubina 1,00 m; duina 1,62 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Sasvim dobro ouvan enski (?) skelet. Glava okrenuta u profilu
i naklonjena na desno rame; ruke opruene niz telo. Sa strana skeleta tragovi
ugljenisane drvene ploe na dubini 0,85 m (dim. 1,35 m; razmak 0,50 i 0,40 m).
Prilog: kod levog ramena, grupisani na jednom mestu, naeni su: jedno elezno
N A D A M IL E T IC
126
ilo, u gornjem delu pravougaonog preseka, zatim spljoteno i povijeno u uicu

(prelomljeno; inv. br. 1268; du. 11,3 cm); jedna elezna kopica ovalnog obrua
sa zailjenim trnom (inv. br. 1269; r 1,9
1,5 cm); jedna elezna kopa izdu
enog ovalnog obrua polukrunog preseka, bez trna uz tragove posrebrivanja
(inv. br. 1270; r 3,4
2 cm); jedan masivni povijeni elezni trn prevuen
olovnom oplatom (inv. br. 1271; du. 3,5 cm); u krilu, uz levu karlinu kost,
jedna elezna ovalna kopa krunog preseka, s jednostavnim trnom s trago
vima posrehrivanja (inv. br. 1267; r 2,9 i 2,4 cm). T. V; T. XV, 3, 4, 14.
Dobro ouvan enski skelet. Glava okrenuta u profilu na desnu stranu i lako
naklonjena napred; desna ruka opruena niz telo, leva sputena u krilo. Bez
priloga.
s malim otklonom prema jugu. Dosta troan muki skelet. Glava okrenuta u
profilu i naklonjena na desno rame; ruke opruene niz telo. Preko skeleta na
lazili su se ugljenisand ostaci drvene ploe (dim. 1,80
0,48 i 0,42 m). Prilog: kod
glave, na temenu dva elezna noa (jedan sasvim neznatno oteen pri vrhu, uz
jedva vidljive tragove posrebrivanja; od drugog sauvan samo fragment uz
ostatke tekstila du ruba; inv. br. 1243, du. 11,5 i 2,7 cm); na levom ramenu
fragmenti eleznog predmeta, verovatno fibule (inv. br. 1244); uz levu butnu
kost, blie kuku, leala je u izvrnutom poloaju masivna srebrna kopa izdu
enog ovalnog obrua, krunog preseka s masivnim, prema vrhu suenim i povijenim trnom; na kopu je apliciran dvostruki pravougaoni okov, formiran od
jednog komada koji je suen, prorezan za proputanje petlje trna, i povijen u
donju podlogu koja je sa etiri ugaone masivne zakovice privrena za gornju
plou; uz prorez okovna ploica je kanelirana (jedna zakovica nedostaje; inv.
br. 1242; du. 4,5 cm; vis. 4 cm). T. VI; T. XIV, 11; T. XVI, 6.
Grob br. 54 Dubina 0,74 m; duina 1,76 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dosta troan muki skelet. Glava je okrenuta u profilu na desnu
stranu i zabaena; ruke opruene niz telo. Uz levu ruku pruali su se sasvim
slabi tragovi ugljenisanog drveta. Bez priloga.
Sasvim dobro ouvan enski skelet. Glava frontalno okrenuta i lako naklonjena
napred; ruke opruene niz telo. Skelet je leao u izdubljenom stablu (dimenzi
je: 1,70
0,44 i 0,40 m). Bez priloga. T. X.
Sasvim dobro ouvan muki skelet. Glava frontalno okrenuta; desna ruka
opruena uz telo, leva sputena u krilo. Prilog: kod desnog ramena grupisani na
jednom mestu, naeni su jako korodirani fragmenti noa (inv. br. 1265),
dva kremena (inv. br. 1264), jako korodirana elezna ovalna kopica (inv. br.
1263; dim. 1,8
1,5 cm) i jako korodirani fragmenti eleznog predmeta, moda
fibule (inv. br. 1263a). T. VI.
Grob br, 57 Dubina 1,15 m; duina 1,65 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dosta dobro ouvan muki skelet. Glava frontalno okrenuta i
lako naklonjena ka levom ramenu; ruke opruene niz telo. Prilog:-iznad levog
ramena jedan elezni luk torbice, s istanjenim i kruno povijenim krajevima;
sauvani tragovi kopice na sredini gornjeg ruba, du koga tee urezana linija
(inv. br. 1240; du. 8,4 cm); jedan kremen (inv. br. 1240a); jedna_.elezna kopa_
ovalnog obrua krunog, preseka s povijenim tm om :.uz vrh trna obru ukraen
sa po tri kanelure; kopa je bila posrebrena (inv. br. 1241; r 3,2 i 2,1 cm).
T. VI; T. XV, 7, 11.
Grob br. 58 Dubina 0,88 m, duina 1,65 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Sasvim dobro ouvan muki skelet. Glava okrenuta frontalno i
zabaena; ruke opruene niz telo. Ispod skeleta, a naroito du njegove leve
strane tragovi ugljenisanih drvenih ploa (dim. 1,90
0,15 i 1,90
0,30 i
127
0,25 m). Prilog: uz desnu nogu, skoro kod stopala, jedna masivna bronzana
kopa ovalnog, izdubljenog, narebrenog obrua; trn, u korenu ralanjen i ukra
en kanelurama, suava se prema vrhu u vidu stilizirane paije glave (inv. br.
1289; dim. 4,3
3 om); na sbopalama hrpa od 89 sitnih eleanih klinia (inv.
br. 1290). T. VI; T. XIII; T. XIV, 16.
s neznatnim otklonom prema jugu. Dosta dobro sauvan deji skelet. Glava
okrenuta u potpunom profilu na desnu stranu i naklonjena ka desnom ramenu;
ruke opruene niz telo. Prilog: uz levi kuk jako korodirana i fragmentirana
elezna kopa ukraena nizom ureza (inv. br. 1291). T. VI.
Dosta dobro ouvan enski skelet. Glava okrenuta u profilu i jako naklonjena
na levo rame; ruke opruene niz telo. Bez priloga.
Grob br. 61 Dubina 0,85 m; duina 1,84 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Sasvim dobro ouvan muki skelet. Glava frontalno okrenuta i
naklonjena na desnu stranu; ruke opruene niz telo. Skelet je leao u izdublje
nom stablu, iji su intenzivni ugljenisani tragovi sauvani sa strana i ispod
skeleta (dimenzije: 1,93
0,41; 0,46 i 0,49 m; vis. 0,20 m). Kod ovog skeleta
konstatirana je vetaM deformirana lobanja. Prilog: na desnom kuku jedna
elezna masivna kopa, izdubljenog, izvijenog obrua s povijenim trnom uz
slabe tragove posrebrivanja (inv. br. 1278; dim. 4,5
3,1 cm). T. VI; T. XV, 1.
Grob br. 62 Dubina 0,83 m; duina 1,69 m; orijentacija: jugozapad-severoisitok. Sasvim dobro ouvan enski (?) skelet. Glava okrenuta u potpu
nom profilu na levu stranu; ruke opruene niz telo. Bez priloga.
Sasvim dobro ouvan muki(?) skelet. Glava frontalno okrenuta; ruke opruene
niz telo. Uz levu stranu skeleta pruali su se intenzivni tragovi ugljenisane
drvene ploe (duina 1,50; visina 0,20 m). Bez priloga.
Dosta dobro ouvan enski skelet. Glava okrenuta frontalno; ruke opruene
niz telo. Kod ovog skeleta konstatirana je vetaka deformacija lobanje. Bez
priloga.
Grob br. 65 Dubina 0,72 m; duina 1,79 m; orijentacija: jugozapad-severoistok. Dobro ouvan muki skelet. Glava okrenuta delomino u profilu
i lako naklonjena ka desnom ramenu; desna ruka opruena niz telo, leva spu
tena u krilo. Prilog: na levom kuku jedna ovalna elezna kopa s trnom sue
nim pri vrhu uz tragove posrebrivanja (inv. br. 1279; r 3 i 2,5 cm); uz desnu
cevanicu, na duini od 0,28 m, pruala se hrpica od 53 elezna klinia (inv.
br. 1280). T. V; T. XV, 8.
Prilino troan muki skelet. Glava frontalno okrenuta, jako zabaena i naklo
njena na desnu stranu; leva ruka opruena niz telo, desna naena pod karlicom. Uz levu stranu skeleta pruaju se intenzivni tragovi ugljenisane drvene
ploe (du. 1,50 m; vis. 0,20 m).
Opte karakteristike nekropole
Nekropola na Bonjia vou pripada ranoj fazi tzv. perioda grobova na
redove, ija je pojava zabeleena irom Evrope poev od kraja IV i poetka
V veka, i koja ini jedno od najkarakteristinijih obeleja kulture ranog sred
njeg veka. Pojava groblja na redove irila se paralelno s prodorom uticaja ger
manskih plemena, tako da njihov nastanak u razliitim oblastima pada u razli
128
N A D A M IL E T IC
ito vreme.2 Na Bonjia vou primetno je, i pored razumljivih odstupanja,

pruanje redova u pravcu jugoistok-severozapad. Ukopavanje je vreno samo
u jednom sloju i nigde nije bilo zapaeno bilo kakvo oteenje grobova prili
kom naknadnih ukopa. Skoro pravilno odstojanje ukopa, koji su, uopte uzev,
u jugozapadnom delu nekropole neto gui nego u severoistonom, navodi na
pomisao da su grobovi bili obeleeni, mada tragovi nadgrobnih oznaka nisu
otkriveni. Ito tako nisu zapaena ni posebna vea grupisanja na osnovu soci
jalne ili porodine strukture, koja je toliko esto zabeleena na nekropolama
ovog perioda. Moda jedino ukop dejeg groba br. 14 uz grob br. 13, groba
br. 36 izmeu gobova br. 35 i 37, groba br. 59 izmeu grobova br. 58 i 60 i
grupisanje grobova br. 50, 51 i 52 mogu ukazivati na izvesnu bliu porodinu
vezanost.
Na Bonjia vou otkriveno je, kao to smo naveli, ukupno 66 grobova,
meu kojima je 27 mukih, 20 enskih, 10 dejih i 9 skeleta iji pol nije mogao
biti odreen. Grobovi su ukopani na prostoru ija stratigrafija pokazuje istovetnu sliku u svim delovima (humus 0,35 m; ljunak pomean s peskom
0,15 m; uti pesak s neto ljunka 0,25 m; isti ljunak 0,40 m, koji zatim
prelazi u isti sitni pesak). Dubina ukopa varira izmeu 0,55 m (grob br. 14) i
1,36 m (grob br. 10), ali se dubina veine ukopa kree izmeu 0,90 1,00 m.
Pada u ui da su najplie ukopani deji grobovi, ija se dubina kree izmeu
0,55 0,96 m. Mada nisu zapaene specijalno oblikovane grobne jame, zbog pomeanosti zemlje s peskom, ukopi su se vrlo jasno razaznavali u peskovitom
tlu. (T. VIII, grob br. 9). Tragovi pljakanja grabova, takoe esto utvreni na
mnogim ranosrednjovekovnim nekropolama, ovde nisu primeeni. Veina gro
bova ukopana je jednostavno u zemlju, ali je veoma zanimljiva i znaajna po
java drvenih zatitnih okvira, iji su veoma itenzivni ili slabiji tragovi otkri
veni u 32 groba. Ovi okviri javljaju se u nekoliko vidova, veinom konsitnulisani
od drvenih ploa ili drvenih dasaka. Najei je sluaj pojave ostatka drvene
ploe preko skeleta (grobovi br. 41, 43, 44, 53) ih samo preko grudi (grobovi
br. 22, 17, 45), dok je ploa ispod skeleta otkrivena samo kod tri groba (br. 16,
20, 35), a samo kod groba br. 39 tragovi ploe zabeleeni su i iznad i ispod ske
leta (T. VIII). Drugi oblik zatitnih okvira sastoji se u bonom postavljanju
drvenih dasaka, iji su ostaci naeni sa obe ili samo sa jedne strane skeleta.
Sa obe strane daske su bile postavljene u grobovima br. 4, 29, 33 (T. IX), 37,
42 (kod nogu) i 51, uz levu stranu u grobovima br. 23, 54, 63 i 66, dok su ostaci
drvene daske uz desnu stranu primeeni samo u grobu br. 6 (T. VII). Sledei
oblik predstavlja kombinacija dasaka sa strane i ploe iznad (grobovi br. 34 i
48) ili ispod skeleta (grobovi br. 2, 3, 19 i 49; T. VIII); kod groba br. 58 okvir
je inila daska s leve strane i ploa ispod skeleta. Svakako, najzanimljiviji
oblik predstavlja izdubljeno polustablo u koje je pokojnik bio poloen, a koje
je otkriveno u grobovima br. 25, 55 (T. X) i 61. Kod groba br. 25 primeeni su
slabiji tragovi ugljenisanog drveta i preko skeleta. Grobovi koji su sadravali
drvene zatitne okvire proteu se na itavom prostoru nekropole, dakle kroz ita
vo vreme njenog trajanja, a meu njima su jednako zastupljeni muki i enski
grobovi, kao i dva sa dejim skeletima (br. 22 i 44). Ovakvi drveni okviri, u
razliitim varijantama, uz sahranjivanje u prostu zemlju, redovna su pojava
na brojnim nekropolama ranog srednjeg veka, pripisanim raznim germanskim
plemenima (gotskim, gepidskim, langobardskim, bajuvarskim, alamanskim, fra
nakim i dr.) od june Rusije do Atlantika, ija je upotreba sigurno bila u vezi
2 W. V e e c k , Die Alamaranen in \VllrtteruberS. Berlin u. LeipA g 1S81, tr. 9;

J. W e r n e r, Zur Entstehung der Reihemgralberziviiliisaitian, Archaeologia Geographica 1, Hamburg 1950, 2, str. 23 ff ; E. S a l i n , La ciivilisatioin merovingiienne II,
Pari 1952, str. 182; O. v. H e s s e n , Die Flunde der Reihemgraberveit auls deim Laradkreis Traunstein, Miinchen Kallmiinz 1964, str. 11.
R A N O S R E D N JO V E K O V N A N E K R O P O L A U R A K O V A N IM A
129
sa strogim pogrebnim obiajima i zakonima kod Germana (lignum inspura positum; Totenbrett) od najstarijih dana.3 Utoliko je zanimljivija injenica da se
na dosada istraenim nekropolama u naoj zemlji, koje pripadaju istom periodu
i koje u drugom pogledu pokazuju slinosti sa nekropolom u Rakovanima, tra
govi ovakvih okvira uopte ne pojavljuju, kao to je sluaj sa nekropolom u
Jakovo-Kormadinu,4 ili sasvim izuzetno. Tako su na prostranoj nekropoli u
Kranju ostaci drvenog kovega ili zatite zabeleeni samo u jednom sluaju,5
na nekropoli u Rifniku isto tako,6 a na nekropoli Bled sasvim slabi tragovi u
dva sluaja.7 Na nekropoli u Mihaljeviima, kod grobova koji pripadaju ovom
periodu, tragovi drvenih ploa konstatirani su uz tri skeleta.8
Orijentacija grobova, i pored ujednaenosti terena, nije jedinstvena. Naj
vei broj grobova orijentiran je u. pravcu jugozapad-severoistok (37), zatim u
pravcu zapad-istok (27), dok su samo dva groba orijentirana u pravcu severozapad-jugoistok (br. 6 i 15). Ovako neujednaeno usmeravanje grobova uobi
ajeno je u ranom srednjem veku, u periodu u kome se odvijao proces prelaska
na jedinstvenu orijentaciju u pravcu zapad-istok. Ova pojava, s malobrojnim
izuzecima, zapaena je na skoro svim ispitanim nekropolama ovog perioda i
u naoj zemlji i u udaljenijim oblastima, jednako na istoku kao i na zapadu,
i po tome nekropola u Rakovanima ne predstavlja nikakav izuzetak. Od ita
vog niza dosada otkrivenih nekropola s ovako arolikom orijentacijom, mi emo
se ograniiti da navedemo nekoliko nekropola na kojima je, kao i na naoj,
predominantan smer jugozapad-severoistok. Takav je sluaj kod nas na gepiskoj nekropoli JakovoKormadin,9 a zatim na gepidskim nekropolama SzentesKokenyzug i SzentesNagyhegy,10 kao i na vizigotskoj nekropoli Esta3 M. C h l i n g e n s p e r g - B e r g , Dais Graberfeld voin Reichenhall, Reichemhall 1890, str. 65 fi; W. V e e c k , op. oit., str. 12, 16; Gy. T o rok, Das geitmamische
Graberfeld van Kiszombor, Dolgozatok XIX, 12, Szeged 1936, str. 170; R. E c k e r
H. Z e i s s , Bairiische Reihengraber des 6 Jh. bei Irlmauth (Regensburg), Bayar.
Vorgeschichtsblatter, Mitachen 15, 1938, str. 44; H. S t o l 1, Die Alamannemgraber
von Hailfingen, Berlin 1939, str. 1014; J. f f e r n e r , Die Ausgrabung des westgotischein Graberfeles van Castiltierra im Jahre 1941, Forschuingem u. Fortschritte, 18,
Berlin 1942, str. 108, gr. 401; i b i d., Das alamannische Graberfeld von Biilach,
Basel 1953, str. 6; i b i d . , Die Langobaretn ta Pannonien, Mitaohan 1962, str. 87;
E. S a l i n , op. cit., str. 70, 9596, 125 126; si. 47, 48; F. F r e m e risd o r f, Das
frankische Reihengraberfeld KotaMitagersdorf, Berlin 1955, str. 2127; B.
S c h m i d t, Die spate V6Ikerwandarumgszeit ta Mitteldeutschlainid, Halle (Saale) 1961,
str. 67; T. 3, b, d; K. B o h n e r , Die frfinkischen Altertiimer des trierer Landes, I,
Berl'ta 1958, str. 266; I. B n a , Die Langobarden ta Ungam, Acta Arch. Hung.
VII, 1, Budapest 1956, str. 221; i b i d., Beziehungan zwiisohen dem paminonischen und
italischen Boemfunde der Langobarden, Atti del VI Congr. Intem. delle scienze
preistoriche e protostoriche 1962, III, Roma 1966, str. 155; P. A u r e l i a n , Sapaturile de la Piatra Frecatei, MSCA VIII, Bucuresti 1962, str. 567568, si. 4, br. 8, 9,
12; K. S a g i ,
Das langoibaildilsche Graberfeld van Vars, Acta Hung. XVI,
Budapest 1964, str. 395; Ch. N e u f f e r - M i i l l e r , Eta Reihengraberfriedhof in
Santheim an der Breinz, Stuttgart 1966, str. 10; H. R o o s e n s , CJuekiues particu'lari*ts des cimetieres mrovtagiens du nord de la Belgique, Aroh. Belgica 108, Bruxelles
1968, str. 6, itd.
4 D. D i m i t r i j e y i , Gepidska nekropola Kormadin kod Jakova, Rad
Vojvoanskih miuzeja 9, Novi Sad 1960, str. 9.
5 W. S c h m i d, Die Reihengraber van Krataburg, Jahrb. f . Altertumskunde
1, Wiem 1907, str. 56 (gr. 142, str. 69).
J. B o l t a , Arheoloki pregled 9, Beograd 1967, str. 129.
7 J. K a s t e l i c , Slovaoska nekropola na Bledu, Ljubljana 1960, str. 11.
N. M i l e t i , Nekropola u s. Mihaljeviima kod Rajlovca, GZM NS XI,
Sarajevo losa, str. 34.
* D, D i m l t r i J e v i, op, sit,, *tr, 9 i plan; i pored navoda da se radi o
manjim otklonima, 14 grobova (od 26) pokazuju izrazit .pravac jugozapad-severoistok.
D. C s a i 1 n y, Archaologische Denkmaler der Gepiden im Mitteidonaubecken, Budapest 1961, str. 25, si. 1; str. 44, si. 8.
3 Glasnik Zemaljskog muzeja Arheologija
130
N A D A M IL E T I
gel.11 Iskljuivo ovakav smer pokazuju gepidska nekropola u Kiszomboru,12

langobardske nekropole u Nikitschu i Castel Trosinu,13 alamanske nekropole u
Hailfingenu, Sontheimu i Mindelheimu,14 merovinka nekropola u Beerlegemu;15 ovakav smer naveden je, npr., i za alansko-gotske grobove u Cufut-Kale na Krimu.16 Raspravljajui o problemu razliitog orijentiranja na izvesnim franakim nekropolama, K. Bohner je jugozapadno-severoistoni smer u
grupi kasnorimskih grobova na nekropoli u Ehrangu naveo kao stariji od severozapadno-jugoistonog, koji je ostao u upotrebi do kraja trajanja nekropole u
VII veku.17 Ovu orijentaciju u ufut-Kale V. Kropotkin je naveo uz ostale ele
mente koji su predstavljali survival iz predhrianskog perioda u ovoj oblasti
Krima.18 Mada je skoro opteprihvaeno gledite da je prelazak na orijentaciju
zapad-istok posledica hristijaniziranja i uticaja crkve,19 pojavljuju se i milje
nja koja ne prihvataju u potpunosti ovu tezu, jer je ustanovljeno da se u izvesnim oblastima orijentacija zapad-istok javlja i pre nego to je u njima dolo
do definitivnog pokrtavanja.20 Oigledno je da e biti potrebno posvetiti vie
panje ovom pitanju pri istraivanju ranosrednijoivekoivnlih nekropola i pokuati
doi do pravih uzroka koji su inicirali ovaj sloeni proces u vremenu koje je
znailo bitnu prekretnicu ne samo u ovom pogledu. Svesti pojavu razliitog
orijentiranja unutar jedne nekropole na ovisnost o konfiguraciji terena, kako
to J. Kastelic navodi za Bled I, ini nam se suvie pojednostavljeno, pogotovo
to ovde unutar manjih povrina grobovi pokazuju potpuno suprotno usmeravanje.21 Sto se tie Rakovana, treba napomenuti da od 34 groba s nalazima
samo 10 pripada onima s orijentacijom zapad-istok, dok su ostali orijentirani u
pravcu jugozapad-severoistok, uz oba groba (br. 6 i 15) s orijentacijom severozapad-jugoistok.
Pokojnici su, bez izuzetka poloeni na lea u ispruenom poloaju, jedino
je kod groba br. 50 desna noga bila izrazito povijena prema levoj ve u pri
marnom poloaju, to ukazuje na mogunost izvesne defektnosti (T. XI). Poloaj
ruku je skoro jedinstven: kod 52 skeleta ruke su bile opruene niz telo, kod
8 skeleta jedna ruka je bila opruena niz telo, a druga poloena u krilo (desna
u tri, leva u pet sluajeva; etiri su muki, a etiri enski skeleti), a samo
kod groba br. 20 su obadve ruke leale u krilu. Kod pet grobova ovaj poloaj
usled oteenosti ili dislociranosti nije mogao biti preciznije odreen. Ovakav
poloaj ruku zabeleen je na svim nekropolama ovog perioda, a ovde samo
podvlaimo da se poloaj ruku prekrtenih na pojasu na Bonjia vou uopte
ne pojavljuje. Poloaj glave je sasvim razliit: kod 20 skeleta zabeleen je fron
talni poloaj, kod 15 glava je bila okrenuta na levu stranu, kod 14 na desnu;
kod 10 skeleta bila je jako zabaena, a kod groba br. 11 se zbog dislociranosti
poloaj nije dao odrediti. Smatramo ipak da je frontalni poloaj bio primaran,
i da su ostali posledica naknadnih procesa.
11
R. E c k e r - H . Z e i s s , op. cit., str. 44; R. L a n t i e r , Le cimetiere w isigothique d Bstagel, Gallia VII, 1949, 1, Pari 1950, si. 1.
18 Gy. T o r o k , op. cit., str. 156; D. C s a l i l a n y , op. cit., si. 22 a.
13 I. B o n a , Acta Arch. Hung. VII, 1956, str. 220 (po Beningeru).
14 H. S t o l d , op. cit., T. I; Ch. N e u f f e r - M u l l e r , op. cit., 74; J. W e rn e r, Das alamannische Graberfel van Mindelheim, Kaillmiinz 1955, str. 7, si. 1.
15 H. R o o s e n s , op. cit. str. 7, si. 2 (reproducirani deo nekropole).
13 V. V. K r o p o t k i n , Iz istorii srednevekovogo Krima, Sovets. Arheol.,
XXVIII, Moskva 1958, str. 212.
17 K. B o h n e r , op. cit., str. 259.
18 V. V. K r o p o t k i n , loc. cit.
18 Izmeu ostalih: W.
V e e c k , op. cit., str. 10; E. S a l i n , op. cit. str.
183 f f ; K. B o h n e r , op. cit., str. 263, 264.
30 H. R o o s e n s, op. cit., str. 1112.
81 J. K a s t e l i c , op. cit. str. I l i plan.
RAN O SRED N JO VEK O VN A N E K R O P O L A
U R A K O V C A N IM A
131
Na nekropoli na Bonjia vou nije mogao biti ustanovljen nikakav pri

log koji bi ukazivao na tragove bilo kakvih pogrebnih obiaja. Nalazi otkri
veni u grobovima pripadaju nakitu i delovima nonje uz oruje i orue, na
osnovu ega se moe sigurno tvrditi da su pokojnici sahranjivani u odei.
To pokazuju i sasvim sitni ostaci tekstila. Od 66 grobova nalazi su otkriveni
uz 34 skeleta; od toga su 17 bili muki, 10 enski, 5 deji (ukljuujui i grob
br. 24 u kome je naen patinirani fragment lobanje) i 2 iji pol nije mogao
biti odreen.
Tipoloka analiza nalaza
Nalaze sa nekropole na Bonjia vou moemo grupisati u predmete koji
pripadaju nakitu naunice, ogrlice, narukvice, prsteni; u one koji ine sa
stavni deo nonje ukrasne igle, fibule, kope, ealj; u utilitarne predmete
noevi, torbice, ilo, klinii, kremeni; i, konano, u oruje sekire i
strelice.
Meu nabrojanim nalazima otkrivena su samo dva para naunica, i to
par bronzanih naunica s korpicom (grob br. 17; T. III) i par bronzanih naunica
s poliedrom (grob br. 2; T. I i T. XIV, 7). Naunice s korpicom sauvane su, na
alost, u takvom stanju, da bi bilo kakvo detaljnije analiziranje u smislu tipo
logije koju je predloio J. Kastelic u vezi s naunicama otkrivenim na B ledu .
I bilo usiljeno.22 Meutim, sauvani zavoji na kariici i leite korpice uz
njega, pruaju nam mogunost da ovaj par naunica uslovno ubrojimo u grupu
B IV predloene podele, koju J. Kastelic datira u VII vek.23 Kako na naim
naunicama nedostaju detalji korpice, koji bi dozvolili njeno preciznije datira
nje, mi emo se zadovoljiti time da samo ponovimo odavno prihvaenu kon
stataciju da je ovaj tip naunica kasnorimskog porekla, koji su kasnije preuzela
i dalje razvila mnoga germanska plemena.24 Sem na Bledu I, varijanta koja
bi eventualno odgovarala naunicama sa Bonja voa otkrivena je i na ranosrednjovekovnoj nekropoli u Rifniku (Celje), datiranoj oko sredine VI veka.25
Par bronzanih naunica s masivnim poliedrinim zavretkom je takoe
tip koji ima svoje poreklo u kasnorimskoj naunici s kockom,26 koji je u vreme
seobe naroda preuzet od Germana i razvijen u bezbroj varijanata, shodno ukusu
pojedinih grupacija. W. Veeck je za naunice s masivnom kockom zaseenih
uglova konstatirao da se nadovezuju direktno na kasnoantike oblike, dok su
ostale varijante mlae i pripadaju punom VI i VII veku.27 M. Alfoldi, anali
zirajui ovaj tip kasnoantike naunice u Intercisi, smatra da varijanta naunice
s kubooktaedrom predstavlja oblik koji je opterairen meu germanskim ple
menima.28 I. Kovrig, povodom nalaza identinih naunica u Szobu i Piiliismartu,
datiranih u prvu polovinu V veka, tj. u vreme boravka Istonih Gota u Pa
noniji, zakljuila je da naunica s priveskom u vidu poliedra vlada skoro isklju
ivo i u toku itavog V veka u nalazima germanskog karaktera, bilo da je
od zlata i ukraena almandinima, bilo s masivnim priveskom od srebra i, rede,
22 I b i d str. 17 ff.
22 l b i d., str. 17, 20, 21; T. X, 4, gr. 206 i T. XV, gr. 210.
21 A. R i e g l , Die spatromische Kunstindustrie I, Wien 1901, str. 152153.
r?pL. B o l t a , Rifnik, Arheol. vestnik XVIII, Ljubljana 1967, str. 405 i 407,
T. 1, 5 i 6, gr. 2 i T. 4, 3, gr. 10; i b i . , Arheoloki pregled 9, 1967, str. 129. Na
uvidu u materijal srdano zahvaljujem L. Bolti (bronzani primerci iz 1967, grobovi 18,
21, 81, 86, 92).
20 J. H a m p e l , Altertiimer des friihen Mittelalters in Ungarn, Braunschweig
1905, I, str. 358.
21 W. V e e c k , op. cit., str. 53, T. 35 A5 (Sindelfingen), T. 35 BI (Kircheim a.
N.), T. 35 B2 (Kircheim a. T.).
28 M. A l f o l d i , Intercisa II, Budapest 1957, str. 431432, si. 93.
132
N A D A M IL E T I
od bronze.293
0U svom osvrtu na nalaze iz Kranja, J. Werner bronzane naunice
s poliedrinim zavretkom smatra jeftinim nakitom autohtonog stanovnitva.90
Od brojnih jednostavnih primeraka ovog tipa naunica, iji oblik i ukras
kocke pokazuje toliko raznovrsnosti, mi emo navesti samo one koji su iden
tini s naunicama sa nae nekropole i koje je bilo mogue etniki i vremenski
odrediti. Kao izuzetak, s obzirom na to da potiu iz Bosne i da predstavljaju
jedini do^a poznati nalaz ovog tipa na podruju Bosne i Hercegovine, spomenuemo par bronzanih naunica iz Gornjih Peina kod Travnika, iji je poliedrini
privesak ukraen koncentrinim krugovima; naunice su naene uz par istonogotskih lunih fibula iz kraja V i poetka VI veka, i uz perlu od kalcedona.31
Potpuno istovetne naunice s neukraenom, masivnom poliedrinom kockom
naene su i u naoj zemlji, tako, npr., u Dubravici, meu germanskim grobo
vima VVI veka,32 u Beogradu (Karaburma), u istonogotskom grobu VVI
veka,33 na gepidskoj nekropoli JakovoKormadin,343
5u Novim Banovcima, odre
ene kao kasnorimski ili germanski nalaz VVI veka,38 zatim u Somboru, kao
sluajni germanski nalaz iz VVI veka,36 i Bakom Monotoru, na istonogotskoj nekropoli iz druge polovine V veka.37 Neto vie nalaza potie sa loka
liteta u Sloveniji, gde uglavnom pokazuju neto drukiju varijantu kocke. Primerci sasvim slini naim otkriveni su na Ptujskom gradu (u sekundarnoj upo
trebi)38 i u Rifniku.39 Naunice sa Bleda I i iz Kranja su ili drukije konstruisane ili imaju ukraenu kocku. Naunice sa Bleda I J. Kastelic datira u kraj
VI i u VII vek.40 Ovaj tip naunica otkriven je i u grobovima ranog srednjeg
veka u Istri. Sasvim identine naim komadima su dve naunice iz Arheolokog
muzeja u Puli (Brka?) i jedna iz Osora, datirane u VI vek, uz mogunost da
pripadaju ostavtitni Istonih Gota,41 zatim jedna sa nepoznatog lokaliteta i
29 I. K o v r i g, Nouvelles trouvailles du V ' s. decouvertes en Hongrie, Acta
Arch. Hung. X, Budapest 1959, Szob, str. 209, gr. 2, T. I, 11; Pilismarot, str. 210, gr.
19 T. III 1 2 str. 218 i 225.
30 J. W e r n e r , Die Langobarden, str. 126, si. 31 (gr. 49/1904) i 129.
31 A. H o f f e r, Fundorte romischer Altertiimer im Bezirke Travnik, GZM,
Sarajevo 1895, str. 6061, si. 5 i WMBH V, Wien 1897, str. 258, si. 5; N. M i l e t i ,
Nakit u Bosni i Hercegovini, str. 49, br. 192 194; Z. V i n s k i , preciznije datira
ovaj par fibula oko 500. g. (Zur Deutung der Biigelfibeln des 5. Jh. in Jugoslawien,
Atti del VI Congr. internat, delle scienze .preistoriche e protostoriche, Roma 1962,
III, Roma 1966, str. 150).
32 D. D i m i t r i j e v i J. K o v a e v i Z. V i n s k i , Seoba naroda,
katalog izlobe, str. 119 (Narodni muzej, Beograd, inv. br. 138; pod br. 941 jo jedna
naunica s nepoznatog lokaliteta. Na uvidu u materijal srdano zahvaljujem M. Tati-uri).
33 I b i d . str. 118 (Muzej grada Beograda, inv. br. 498; na uvidu u materijal
dugujem svoju zahvalnost M. Birtaevi).
31 D. D i m i t r i j e v i , Jakovo-Kormadin, str. 6, T. I, 4.
35 Katalog Seoba naroda, str. 85, br. 24.
33 Ibid., str. 58, si. 1.
37 Ibid., str. 36.
38 J. K o r o e c, Staroslovanska grobia v severni Sloveniji, Celje 1947, str.
10, si. 1, gr. 5.
39 L. B o l t a , Arheol. pregled 9, str. 129; grabovi 21, 35, 88 (1967).
10 J. K a s t e l i c , op. cit., str. 14, 15; T. IX, 13; J.
Z m a v c , Das Grdberfeld im
Lajh bei Krainburg, Jahrb. d. Zentralkommission,N. F. 2, I, Wien 1904,
sp. 249, si..
204, gr. 49. Naunice iz Smarjete, Roje k. Moravai Kaplje vai nisu re
producirane, pa ih stoga nije mogue detaljnije komparirati; J. K a s t e l i c , op. cit.
str. 15; Z. V i n s k i , Arh. vestnik X IXII, Ljubljana 19604961, str. 231; T. K n e z ,
Slaroslovanske najdbe na Dolenjskem in v Beli Krajini, Arh. vestnik XVIII, Ljub
ljana 1967, str. 389, 390.
11 B. M a r u i , Staroslovenske in neke zgodnjosrednjeveke najdbe v Istri,
Arh. vestnik VI, 1, Ljubljana 1955, str. 109 (B 7, 8), .str. 111 (D 2), str. 112, 113,
T. III, 7, 8.
133
jedna iz Dvograda, datirane iza sredine V veka,4

42 par naunica iz Franina, da
1
tirane u sredinu VII veka,43 i par naunica verovatno iz Pule (kod Amfiteatra),
datiranih u VI vek.41*Ovaj najjednostavniji oblik poznat je i sa gepidskih ne
kropola iz Rumunije i Maarske, kao to to potvruju, izmeu ostalih, naunice
iz Moreijtia,15 Kisaombora,49 Apatride, Csongrada i Gyule (Samdorhegy).47 Nji
hova pojava zabeleena je i meu nalazima iz june Austrije, koje H. Dolenz
datira do 600. godine (JudendorfVillach),48 a takoe i na nekropoli u Ziegelfeldu, sa kasnorimskim, germanskim i ranoslovenskim grobovima.49 Nakon iznetih analogija, pri emu smo uzeli u obzir samo geografski najblie oblasti, sma
tramo da par naunica sa Bonjia voa, kao najjednostvniji i stariji oblik, mo
emo datirati u kraj V i prve decenije VI veka, sa poreklom u panonskim ra
dionicama.
Ogrlice su se pojavile samo u tri groba (br. 32, 48, 50), u svakom od
njih u drukijem sastavu i sa perlama drugog oblika. Pravom ogrlicom bi se
zapravo mogla nazvati samo duga niska od 246 sasvim sitnih, sferinih perlica
(T. III). Ovakve due niske spadaju u skoro obavezan inventar enskih grobova
na svim ranosrednjovekovnim nekropolama razliitih etnikih grupacija, i vie
iznenauje da su na naoj nekropoli otkrivene u ovako skromnom broju. N a nekropolama ovog perioda u naoj zemlji sreemo ih u materijalu iz Jakova
Kormadina,50 Bakog Monotora,51 Bleda I52 i Kranja.53 Isto tako, na mnogim
gepidskim nekropolama Morestiu,54 Kiszomboru,555
6 SzentesBerekhatu,50
SzentesKokenyzugu i SzentesNagyhegyu.57 Specifinost niske iz groba 32
je u tome, da je (izuzev tri perlice) sastavljena iz potpuno istovetnih perlica,
koje su i po obliku i po dimenzijama najslinije mnogo manjoj niski iz groba
X X X II u Smolinu, datiranog u vreme hunske drave, odnosno u drugu polo
vinu V veka, i koji je, uz ostali nakit, sadravao i par bronzanih naunica s p o
liedrom.58
12 I b i d . , Istra u ranom srednjem veku, Pula 1960, T. V, si. 1, br. 2, str. 10;
i b i d . , Djelatnost srednjovjekovnog odjela Arheolokog muzeja Istre u Puli
1956 1958, Starohrvatska prosvjeta 89, Zagreb 1963, str. 246 (groblje u Dvogradu
ovde pripisano romanskim starosediocima).
13 I b i d . , Ranosrednjovjekovna nalazita zapadno od Pazina, Starohrvatska
prosvjeta 89, 1963, str. 78, 79; T. I, 3, 4.
41 I b i d . , Neki nalazi iz vremena Seobe naroda u Istri, Jadranski zbornik V,
1961 1962, RijekaPula 1962, str. 161, 164, nap. 41; T. II, 6, 7.
15 Dva para iz grobova 17 i 20 (1953); na uvidu u materijal izraavam svoju
zahvalnost dr D. Popescu CBukure?ti).
46 Gy. T 6 r 6 k, op. cit.,"T. XLII, gr. 55.
47 D. C s a l l n y , op. cit. CCVII. 6, T. CCXI, 12, 13, CXC, 25.
48 H. D o l e n z , Funde aus Karnten aus dem 7U Jh., Carinthia I, 150, sv. 4,
Klagenfurt 1960, str. 735, 736, si. 1, 7.
49 A. K I o i b e r, Die Graberfelder von Lauriacum Ziegelfeld, Forschungen
in Lauriacum, Linz (D 1957, str. 83; T. LV, 3, gr. 9 (1952) uz novac Valentiniana I)
i str. 103, T. LV, 4, gr. 1 (1953) uz novac Valensa).
30 D. D i m i t r i j e v i , Jakovo-Kormadin, gr. 11, str. 14, T. V. 9 i T. IX, 3,
i gr. 16, T. VI, 1 i T. IX, 5, str. 16.
61 Katalog Seobe naroda, gr. 6, str. 36.
62 J. K a s t e 1 i c, gr. 287, T. XIII, si. 22, str. 28.
53 J. Z m a v c , op. cit., sp. 242, gr. 16 i sp. 250, gr. 50 i dr.; W. S m i d , op.
cit. str. 59, gr. 11.
54 K. H o r e d t , Samitierul atrheologic More^ti, SCIV VI, 34, Bucure$td 1955,
si. 9, grob 17/83, grob 20/50, 1953 dve niske.
55 Gy. T o r o k , op. cit., T. LII, gr. 51 i T. LIX, gr. 277.
56 D. C s a 11 a n y, op. cit., T. LI, 1, gr. 175.
57 I b i d., T. XI, 9, gr. II, T. XXV, 9, gr. 13.
58 B. S v o b o d a , Sper<ky z X X X hnobu ve Smoline, Pam. Arch. XLVIII, 2,
Praha 1957, str. 494; J. W e r n e r , Die Langobarden, str. 145.
134
NADA
M IL E T IC
Ovu istovetnost oblika, mada u minimalnom broju, pokazuju i perle iz

groba 50 (T. V), od kojih su etiri poliedrine i jedna bikonina. Perle u vidu
poliedra ili kubooktaedra predstavljaju veoma stari, kasnoantiki oblik, koji je
bio veoma omiljen kod germanskih naroda, naroito Gota, i koji je u vreme
seobe naroda bio u upotrebi na veoma irokom podruju.] Meu njima se naj
ee javljahu tamno-plave perle razliitih dimenzija, koje najveu rasprostra
njenost doivljavaju iza 400. godine.59 U njihovoj pojavi u Intercisi od IV veka,
M. Alfoldi vidi germanski uticaj iz oblasti nastanjenih Germanima,60 a i E. Petersen dovodi njihovo poreklo iz Ukrajine, iz vremena kasne antike i seobe
naroda.61 Mnoina ovih perli u nekropolama iz III i IV veka, npr., horizont IV
veika u Piatra Erecatei,62 Tirg?aru (IIIIV vek)63 i Pieitliiiis, (IV vek),64 potvruju
da se njihovo poreklo moe vezati za kulturnu svojinu Sarmata, to je ve
konstatirao i M. Parducz.65 Od brojnih ranosrenjovekovnih nekropola na koji
ma se poliedrine perle pojavljuju u veem ili manjem broju, bilo kao ogrlice
bilo kao narukvice,66 mi emo navesti nekropole samo iz nae zemlje. Ovaj
tip perli zastupljen je u istonogotskom grobu iz Ostrunice,67 Bledu I,68 Kranju,69 Rifniku,70 Drnovu71 i Peroju,72 u relativno malom broju i uz perle dru
gog oblika. Mala bikonina plava perlica je sasvim standardnog oblika, takoe
starijeg, kao to nam to pokazuje, npr., mala niska iz navedenog groba iz Pietrisa73 ili male zelene i plave perlice iz Mora (sredina IV veka).74
Pet perli iz groba 48 (T. V) su svaka razliitog oblika i isto tako pripa
daju starijim tipovima. O tamnoplavim poliedrinim perlama je upravo bilo
rei, fragmentirana diskoidalna perla je standardan tip, diskoidalna perla od
ilibara spada u veoma rairene starije oblike, naroito do VI veka.75* Mala
sedefasta perla u vidu rozete je neto redi oblik, takoe kasnoantikog porekla,
ali rasprostranjen na mnogim nekropolama razliite hronoloke pripadnosti i u
meusobno veoma udaljenim oblastima. Tako, usamljene primerke ove perle
59
M. T a t i - u r i , Gotski grob iz Ostrunice, Zbornik radova Narodnog
muzeja, Beograd 1958, str. 177178, si. 4 (uz ostalu literaturu).
99 M. A 11 o 1 d i, op. cit., str. 443, si. 94, 2933.
61 E. P e t e r s e n , Germama 25, Berlin 1941, 4, str. 252, T. 68, 2.
62 P. A u r e l i a n , Sledi kulturi Cernjahov-Simtana de Mure? v Maloi Skifii,
Dacia NS VI, Bucure?ti 1962, str. 235 ff, si. 2/7, si. 3/7, si. 4/7, si. 5/6, si. 6/5.
93
Gh. D i a c o n u , Tirg?or, Bucure?ti 1965, str. 108, 110; T. LXXIV, 3, LXXV,
11, LX X X IV, 5, 6 XCIX, 10, CXII, 5, CXIII, 3a, 5, CXV, 8, CXXXI, 9, CXXXVIII,
8, 16, 18, CLXVII, 3, 4.
64 N. Z ah a r i a, Em. Z a h a r i a , V. P a l a d e , Sondajul din necropola de
la Pietri, MSCA VIII, Bueure?ti 1962, 591597, si. 7, 6 i, 10.
95 M. P a r d u c z , Beliitrage zur Geschichite der Saumaten in Ungarn dm II u
III Jh. Acta Arch. Hung. VII, 1, Budapest 1956, str. 175; dbi . , Denkmaler der Sarmatenzeit Ungarns III, Budapest 1950, str. 243
Ovde navodimo samo nalaz iiz SzentesJaksora gde se u narukvicama jav
ljaju iskljuivo granatne perle G. C s a l l a n y , JaeygenGraberfeier bdi Szentes,
Dolgozatok XII, Szege 1936, T. XLIII, 5, 10, 14, str. 85,
97 M. T a t i - u r i , loc. cit.
98 J. K a s t e 1i c, op. cit., gr. 314, str. 218
J. Z m a v c , op. cit., sp. 246, gr. 29, sp. 250, gr. 50; ve spomenuti Smidov
grob 11 (vidi nap. 53); sem toga u zbirci Narodnog muzeja Ljubljana i u Zmavcovim
grobovima 26, 78 i u jo jednoj niski bez podataka. Na predusretljivosti prilikom pre
gleda materijala zahvaljujem dr V. Stare.
79 Grob 86/1967.
71 Zbirka Narodnog muzeja u Ljubljani (izloeno).
72 B. M a r u i , Tri poznoantine najdbe iz Istre, Arh., vestnik IX /X , 1, Ljub
ljana 1958/1959, str. 50, T. II, 1.
73 N. Z a h a r i a , Em. Z a h a r i a , V. P a l a d e , loc. cit. isl. 7, 9.
74 Zs. B a n k i , Das spatromerzeitliche Graberfeld vom Mo.r, Alba Regia
VIVII, Szekeslejervar 1966, str. 171; si. 1/8, gr. 7.
79 B. S c h m id t, Mitteldeutsohland, str. 139. U grobu 29 u Mihaljeviima po
javile su se dve ovakve perle (N. M i l e . t i , op. cit., T. III i T. VIII, 3).
135
moemo pratiti od Tirgsora76 preko gepidskih nekropola u Kiszomboru i

Szoregu,77 langobardske u Poysdorfu,78 alamanskih u Haiflingenu i Marktoberdorfu,798
0tirinkih u Weimaru, Obermyllernu, Rathewitzu i Wulfenu,8n do vizigotskih u Estagelu,81 Maruganu, Campillo de Arenas, Abujardi i dr.82 Na ranosrednjovekovnim nekropolama u naoj zemlji ove perlice pojavile su se i na
gepddskoj nekropoli Jakovo Kormadin.83 Sasvim je neobina krupna, prljenasta perla od kamena peara; perla od istog materijala otkrivena je i meu
perlama iz Jakova Kormadina.84
Od pet narukvica koje su naene u etiri groba (br. 2, 10, 46, 50; T. I;
T. II; T. V), etiri su sasvim identine, jedino je fragmentirana narukvica iz
groba 46 bila izraena od neto masivnije ice. Naene su pojedinano, sem u
grobu 50, gde su naene kao par. Ovo je najjednostavniji oblik ranosrednjovekovnih narukvica, koji je J. Werner, uz bronzane naunice s masivnom koc
kom, govorei o nalazima Kranja i Bleda I, svrstao u jeftini nakit autohtonog
romanskog stanovnitva u VI veku.85 Ovakve jednostavne elezne narukvice
bogato su zastupljene na Bledu I,86 gde se takoe javljaju uglavnom pojedi
nano, retko kao par, i uvek na levoj ruci, u emu je J. Kastelic video osobenost
bledske materijalne kulture.87 U Kranju su takoe naene jednostavne elezne
narukvice, i, sem u jednom grobu, uvek na levoj ruci, ak i onda kada se po
javljuju kao par.88 Nekropola na Rifniku takoe je dala nekoliko narukvica
ovog oblika.89 elezne narukvice masivnijeg obrua sreemo povremeno i na
gep'iskim nekropolama (Szentes Kokenyzug, H6dmzovas4rhely Gorzsa,
SzatimakFeberto), kao i na langobairdekdm (Castel Unosimo).909
1 elezne na
rukvice sa Bonjia voa, sem u materijalu i obliku pokazuju apsolutnu slinost
s nekropolama Bled I i Kranj i u nainu noenja narukvica iskljuivo na levoj
ruci i u sluaju kada se, kao u grobu 50, pojavljuju kao par (T. XI). To ukazuje
na modu koja je vaila za jedno ire podruje, a ne samo za bledsko, a svakako
i na produetak kasnoantike tradicije, kako nam to izrazito pokazuje, npr.,
grob 18 iz Tac Margittelepa, datiran u drugu polovinu IV veka, kod koga se
na levoj ruci ak nalaze etiri narukvice.81
Masivna elezna i posrebrena narukvica iz groba 2 (T. I i T. XIV, 6),
iji su krajevi ukraeni tauiranom srebrnom niti, pripada drugom tipu na
78 Gh. D i a c o n u, op. cit.. T. CXIV, 3.
77 Gy. T 6 r 6 k, op. cit., T. LXIV, gr. 279 i D. C s a 11 n y, op. cit., T.
CCLXXIX, 15, gr. 67; T. CLXXV, 3.
78 J. W e r n e r, Die Langobarden, T. 47, 6 (gr. 4).
79 H. S t o 11, op. cit., T. 28, 5 (gr. 405); R. C h r i s 11 e i n, Das alamaraniscbe
Reihengraberfeld von Marktofoerdorf im Allgau, Kaltaiiinz 1966, T. 63, 2 (gr. 18).
80 A. G o t z e , Die altthiiringische Funde von Weimar, 1912, T. XI, 8 (gr. 14);
B. S c h m i d t , Mitteldeutschtand, T. 74 d, gr. 6; T. 56 b, gr. 16; T. 50, c, d, e, gr. 2.
81 R. L a n t i e r, op. cit., si. 2, hr. 5, gr. 120.
82 H. Z e i s s , Die Grabfunde aus dem spaniischen Westgotenreich, Berlin
Leipzig 1934, T. 26, 68; br. 16, ak; br. 19, a, b; br. 22, a<g.
83 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 27, T. V, 1 (gr. 10), 19 (gr. 21).
81 I b i d . , str. 6 (gr. 1/1904).
85 J. W e r n e r , Die Langobarden, str. 126127. 129.
88
J. K a s t e l i c , op. cit., str. 24; T. XIV, si. 23, 24 (grobovi 207 i 257), T. XVI,
si. 26 (gr. 210).
87 I b i d . , str. 11, 24.
88 W. S m i d , op. cit., str. 62, gr. 40, str. 69, gr. 132, str. 72, gr. 170 (par), str. 75,
gr. 201.
89 L. B o 11 a, op. cit., gr. 20, str. 403, T. 6, 1; iu materijalu iz 1967. godine: gro
bovi 2, 9 (par), 81, 88.
90 D. C s a l l 5 n y , op. cit. T. V, 2, T. CCXXIX, 9, CCX, 21; R. M e n g a r e l l i ,
La necropoli barbarica di Castel Troimo presso Ascoli Piceno, Monum. Anttchi XII,
Milano 1902, str. 327, si. 235, gr. 181, 3.
91 V. L a n y i , Gorskim (Margiititelep), Alba Regia 23, Szekesfajervar 1963,
str. 147, 152; T. XLV, 3.
136
N A D A M IL E T IC
rukvica, rasprostranjenom meu brojnim grobnim nalazima sa irokog podruja,

datiranim od prve polovine V veka do u VII vek, sa uvek istom konturom
obrua, otvorenih neto zadebljalih krajeva, bez ukrasa ili ukraenih kanelurama, graviranim ili punciranim geometrijskim ornamentom. Najstarije i ujedno
najluksuznije u itavom nizu su zlatne narukvice iz Kera-Glinia, datirane
u prvu polovinu V veka.02 Iz iste oblasti, sa gotske nekropole Suuk-Su, potie
srebrna narukvica s urezima na zadebljalim krajevima, a sa alansko-gotske
nekropoli u ufut-Kale, iz grobnice 38, iji su nalazi novcem Iraklija datirani u
VII vek, srebrna narukvica ukraena jedva primetnim urezima.*93 Na nekropoli
u Piatra Frecatei, u jednom girobu datiranom u VIVII vek, naene su tri
bronzane narukvice ovog tipa (na levoj i desnoj ruci) s neto bogatijim ugra
viranim ukrasom na krajevima.94 U inventaru sa gepidske nekropole u Mare?tau,
zastupljena je takoe jedna narukvica ovog oblika,95 kao i na nekolikim gepiskim nekropolama Maarske npr., u SzentesBerekhat, Szentes Kokenyzug i Gyli.96 U ve spomenutom grabu X X X II iz Smodina naena je,
na desnoj ruci, srebrna narukvica s kaneliranim krajevima, tip koji
B. Svoboda, uz srebrne kope, smatra uobiajenim pratiocima gotskih lunih
fibula od lima.97 Prvoj polovini V veka pripada srebrna narukvica iz Atzgersdorfa, s kaneliranim (ili tauiranim) krajevima,989i par srebrnih narukvica jed
nako ukraenih iz Laa a. d. Thaya." Narukvice ovog tipa H. Dolenz je uvrstio
u nalaze datirane do 600. godine,100 dok je srebrnu narukvicu s kaneliranim,
pozlaenim krajevima, naenu na levoj ruci bogatog enskog groba u Ziegelfelu, kao i ostale nalaze u njemu, A. Kloiber odredio kao germansku i datirao
u VI vek. 101 Ovaj oblik javlja se u velikom broju i dalje na severu. Tako su
ovakve, bronzane ili srebrne, narukvice otkrivene i na nekoliko lokaliteta iz
okoline Miinchena (Puchheim,102 Orthofen,103 Lenting,104 Ganitimg,105 Mumau100
i dr.). Identinu konturu i dimenzije, s neto sloenijim ugraviranim ukrasom,
pokazuje i jedna od dve bronzane narukvice naene na levoj ruci u grobu 60
u Reichenhallu.107 Meu alamanskim nekropolama u AViirttembergu, narukvice
koje su najslinije naoj potiu iz Oberflachta, Lantlingena, Heienheima i Betzingena; W. Veeck ih je datirao u drugu polovinu VI veka ili u poetak VII
veka. Na alamanskom podruju narukvice s neto zadebljanim krajevima on
82 W. J e n n y W. V o l b a c h , Germanisher Schimuck, Berl'in 1933, T. 3
(V. vek); J. f f e r n e r , Beitrage zur Archaologie des Attila-Reiches, Miinchen 1956,
str. 30, T. 15, 2 (prva polovina V veka).
93 N. I. R j e p n i k o v , Nekotorije mogilniki oblasti krimkih Gotov, Izv. imp.
arh. kom., Samktpeterburg 1906, T. XI, 16; V. V. K r o p o t k i n , op. cit., str 210,
si. 5, 4.
94 P. A u r e l i a n , O hrooologii mogilnika Piatra Freoatei, Dacia VI, Bucure?ti 1962, str. 226, si. 12 (24).
95 Grob 5/1953.
99
D. C s a l l a n y , op. cit., T. LXXX, 4. gr. 183 (bronza), T. IX, 6, gr. 38,
T. CXCI, 19.
97 B. S v o b o d a, op. cit., str. 463464, si. 2,12.
98 J. W e r n e r , Attila-Reich, str. 109, T. 6, 3.
99 I b i d., str. 110, gr. 1, T. 9, 67.
190 H. D o l e n z , op. cit. str. 736, T. 2, br. 3, 4 i si. 2, br. 2, 3 (Lamibreditskogel,
br. 3 neto deformirana).
191 A. K l o d b e r , Ziegelfeld, gr. 25/1953, str. 124, 174 175, T. LI, 7.
192 Miinchen, Praehistorische Staatsammlung, Puchheim 1132/1965, gr. 19 (kra
jevi ukraeni ubodima).
193 Ista zbirka, gr. 8, 225/1934, bronza, ukras izveden ubodima.
194 Ista zbirka, 21/1938, srebro.
495 Ista zbirka, I HV 1730 (bronza; ukras dve kanelure); I HV 1647, 1648 i
1655.
109 Ista zbirka, HV 1463 (Mumau, bogatiji ukras).
197 M. C h 1 i n g e n s p e r g - B e r g, op. cit., str. 107, T. XVII.
137
smatra preteama izrazitih trubastiih narukvica.1

*108 Meu alamanskim nalazima
6
0
iz Wiesbaena sreemo i potpuno identinu narukvicu datiranu u V vek.1"9
Masivne narukvice iz franakih grobova u Wehlenu (jednostavna) i Langsuru
(bogato ukraena) K. Bohner je svrstao u III i IV stupanj svoje podele, tj. u
razdoblje od 525. godine i kroz VII vek.110 I na nekropoli KolnMiingersdorf
naene su srebrne narukvice slino zadebljalih krajeva (na levoj ruci) i bronzana slino ukraena gravirama. F. Fremersdorf ih je datirao u drugu polovinu
VI veka.111 Ovaj tip narukvica otkriven je i u Italiji, kako nam to, npr., poka
zuje posrebrena narukvica s kaneldraniim krajevima iz Tomriiana (Certosa di Pavia),112 i srebrne i bronzane narukvice iz Castel Trosina, koje takoe
imaju ureze na zadebljalim krajevima.113 Nekropola u Castel Trosinu datirana
je iza 578. godine.114 Konano, i na ve spomenutoj vizigotskoj nekropoli u
Castiltierri, datiranoj od prve polovine VI veka i kroz VII vek, u grobu 3, uz
ostale nalaze, sreemo i narukvicu sa zadebljalim krajevima.115*Ovaj tip naruk
vice zastupljen je i u nalazima ovog perioda iz nae zemlje. Iz Bosne i Herce
govine poznat je samo jedan primerak, i to sa nedavno otkrivene nekropole u
Koritima kod Duvna.110 U Dubravici je otkriven par srebrnih, jednostavnih i
jedna bronzana narukvica,117 a negde iz okoline Dubravice potie i bronzani
primerak s krajevima ukraenim urezima. Bronzani primerci oznaeni su kao
germanski iz VVI veka.118 Kao sluajni nalaz iz okoline Kikinde poznata je
jedna bronzana narukvica, pripisana vremenu seobe naroda.119 Vie analogija
prua materijal iz Slovenije. Sa Ptujskog grada potie jedna masivna narukvi
ca, sekundarno upotrebljena.120 Na Bledu I pojavilo se est ovakvih narukvica,
sve od bronze; kod tri narukvice krajevi su ukraeni urezima ili kombinacijom
ureza i uboda.121 J. Kastelic ih je datirao u VII vek, smatrajui da tipoloki ne
moraju pripadati ni langobardskoj, ni bajuvarskoj, ni avarskoj grupi, mada
potvruju vezanost za Panoniju i Bavarsku.122 Nekropola na Kranju dala je
takoe etiri narukvice, elezne ili bronzane, potpuno, identine konture (dve
na levoj, jedna na desnoj ruci, za etvrtu nema podataka); krajevi jedne bron
zane narukvice ukraeni su urezima.123 I u nekropoli na Rifniku susreemo ovaj
w . V e e c k , op. cit., T. 38 A l; T. 38 A7; T. 38 B4; T. K, 13; str. 55.
ioo Wiesbaen, Muzej(izloena, br. 70).
110 K. B o h n e r, op. cit. str. 17, T. 21, 1, gr. 1, T. 20, 8, gr. 24.
111 F. F r e m e r s d o r f , op. cit., str. 125, T. 91, 13, gr. 149, 105, 122, T. 91, 4,
106
gr. 79.
112 A. P e r o n i , Oreficerie e metalii lav orati, Spoleto 1967, str. 118119, br. 76.
T. XVIII; na crteu srdano zahvaljujem dr V. Bierhrauenu (Miinchen); V. B d e r b r a u e r, Die ostgotischen Grabumd Schajtziunde iin er liomibairdeli, Atti d. 4 congr.
imt. di st. sull'alto med., Spoleto 1969, S. 307308, T. IV, 3.
113 R. M e n g a r e l l i , op. cit., str. 195, si. 30, gr. B5, str. 208, si. 51, gr. R2,
str. 302, si. 204, gr. 128 a, 2.
114 S. F u c h s J. W e r n e r , Die langobardischen Fibeln aus Italien, Berlin
1950, str. 7.
115 J. W e m e r , Castiltierra, str. 109, T, III.
1,0 Grob 1; za podatke o nalazima iz ovih grobova zahvaljujem dr Z. Mariu.
1,7 Zbirka Narodnog muzeja u Beogradu, inv., br. 641 (naena u hipokaustu).
118 Ista zbirka, inv. br. 2809; Katalog Seoba naroda, str. 119; si. 1.
119 Katalog Seobe naroda, str. 18, si. 2. Par srehrnih narukvica iz Zrenjanina
(u muzeju u Szegedu) teko je odrediti, jer ih D. C s a l l n y navadi i meu gepidskim nalazima (op. cit., str. 379) i meu avarskim (I b i ., Archalogische Denkmaler
der Awarenzeit in Mitteleuropa, Budapest 1956, str. 167).
120 J. K o r o e c, Grobia, loc. cit. (nanizana, kao i naunice s poliedrom,
na torkves iz groba 5).
421 J. K a s t e l i c, op. cit., str, 24, T. XII, 2, gr. 227 i 256 (ukraene), 277, 287
(ukraena), 311, 314.
422 I b i d .
123 W.
m i , op. cit., str. 67, gr. 104 (Ukraena), str. 74, gr. 195, 197, inv. br.
R 3712.
138
N A D A M IL E T IC
tip narukvica, bronzanih i eleznih. L. Bolta je konstatirao da veina nalaza

potvruje kasnoantiku tradiciju, koja traje do sredine VI veka, uz pojedine
langobardske i istonogotslie elemente.124 Neto drukiju konturu ili ukras po
kazuju narukvice iz Istre (Buzet Mejice, Veli Mlun), gde su naene uglavnom
na levoj ruci.125 Povodom nalaza pod Buzetom, B. Marui ih svrstava u nalaze
koji se u germanskim grobovima javljaju ve od IV veka, da bi u V veku
predstavljali tipian nalaz ije se trajanje nastavilo i dalje.126 Nekropolu u Ve
lom Mlunu datirao je u VII VIII vek i pripisao etniki meanom sastavu vizantijskih graniara, uz romanizirane starosedioce.127
Iz itavog niza navedenih primera, najvee slinosti s narukvicom sa
Bonjia voa, uzimajui u obzir materijal, konturu i ukras, pokazuju: srebrne
narukvice iz Suuk-Su i ufut-Kale (germanske, VIVII, vek), srebrna narukvi
ca iz Smolina (germanska, druga polovina V veka)J|rebrne narukvice iz Atzgersdorfa i Laa a. d. Thaya (prva polovina V veka, u grobovima s deformiranom
lobanjom), srebrna narukvica iz Ziegelfelda (germanska, VI vek), narukvice
iz Castel Trosina (langobardske, iza 578. g.), tri bronzane ukraene narukvice
sa Bleda I (slovenske, VII vek), bronzana narukvica iz Kranja (grob 104, pre
teno langobardska, uz istonogotske i autohtone romanizirane elemente, uglav
nom VI vek) i ukraena narukvica iz okoline Dubravice (germanska, VVI vek).
Sa veinom ovih narukvica, sem da su naene na levoj ruci, na primerak po
kazuje analogije i u jo jednom pogledu, a to je da su naene uz naunice
s poliedrom (u etiri sluaja) i naunice s korpicom (u dva sluaja), to svakako
ukazuje i na isti ukus u ukraavanju. Veina od njih je takoe odreena kao
nalaz germanske pripadnosti, a atribuiranje nepropole Bled I Slovenima je
svakako pogreno i neodrivo, kao i suvie kasno datiranje mnogih nalaza,
izmeu ostalog i ove dve narukvice, na ta je ve ukazao i J. Werner, a zatim
i Z. Vinski, pripisujui nekropolu Bled I uglavnom autohtonom romaniziranom
stanovnitvu i dajui i jednu raniju dataciju.128* U grobnici 38 u ufut-Kale
bilo je nekoliko grobova, a meu nalazima (nisu grupisani po pojedinim uko
pima) ima ih i mnogo starijih, tako da se datacija u VII vek ne mora nuno
odnositi na sve nalaze koji su u grobnici otkriveni.120 Izmeu dve krajnje datacije iznesene za najblie analogije, tj. od prve polovine V veka do sredine VII
veka, mi smatramo da se narukvica sa Bonjia voa, na osnovu njenog oblika,
posrebrivanja i posebno ukrasa u vidu tauiranih srebrnih niti, moe datirati
u VI vek i da njeno poreklo treba traiti u germanskom kulturnom krugu.
etiri prstena iz tri groba (br. 33, 37, 50 2; T. IV; T. III; T. V) sauvana
su toliko fragmentarno, da je bilo kakva analiza nemogua. Sva tri elezna kao
i bronzanii prsten spadaju u najjednostavnije oblike, samo je prsten iz groba 33
kao krunu imao ovalnu bronzanu ploicu. Prsten sa krunom, neto vie nagla
enom, naen je i na gepidskoj nekropoli SzentesBerekhat, dok bi jednostavni
prsteni sa gepidskih nekropola SzentesKokenyzug i Jakovo Kormadin mogli
posluiti kao paralela eleznom i bronzanom prstenu iz groba 50.130 Zelezni
prsten s prorenim krajevima je moda imao krunu koja je otpala; potpuno isti
oblik ima i bronzani prsten iz Rifnika.131 Ovako slaba zastupljenost prstenja je
121 L. B o l,t a, Arh. pregled 9, 1967, str. 131; gr. 75/1967.
125 B. M a r u i , Arh. vestnik VI, 1, 1955, str. 102403; T. II, 3; i b i d . ,
Istra, T. VI, si. 1, 8; i b i d . , Arh..vestnik XVIII, 1967, str. 338; T. 5, br. 3, 5, 6.
126 I b i d. Arh. vestnik VI, 1. 1955, str. 103.
121 l b i d., Arh. vestnik XVIII, 1967, str. 339.
128 J. W e r n e r , Die Langobaren, str. 128129; Z. V i n s k i , Materijali
VI Kongresa arheologa Jugoslavije ,u Ljubljani 1963, Beograd 1964, str. 106, 108109.
128 V. V. K r o p o t k i n , op. cit., str. 210.
1:0 D. C s a l l a n y , op. cit., T. LXXV, 14, gr. 44, T. VIII, 1, gr. 49; D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 14, gr. 10, T. V, 7.
131 L. B o 11 a, op. oit., T. 2, 6, gr. 7.
139
sasvim karakteristina za nalaze ranosrednjovekovnih nekropola uopte, gde

se javljaju kao usamljen primerak ili u sasvim neznatnom broju (Kranj, grob
97, jednostavni branzani; KolnMungensdorf dva jednostavna; Sontheim
jedan bronzani jednostavni, itd.).132
Kao predmeti koji su pripadali nonji, igle su, u veem ili manjem broju,
redovni pratilac enskih grobnih nalaza od kasne antike kroz itav rani srednji
vek u veoma irokoj oblasti. One se uglavnom javljaju u dva osnovna oblika
kao jednostavna ivaa igla i u vidu stilusa. Ovakva pojava zabeleena je
na itavom nizu nekropola. Oba ova oblika zastupljena su na Bonjia vou u
pet grobova. U grobovima 2 i 17 (T. I i T. III; T. XIV, 4) naene su ivae igle,
elezne i posrebrene, koje se razlikuju samo po dimenzijama. Krupnijoj igli
potpuno odgovara, nipr., bmoinzama igla iz Ting?o!ra,133 Keszithelya,134 srebrna igla
iz langobardskog groba iz Jutasa,135 igla iz Osorne,136 i dr. Iz Bosne i Hercego
vine bronzana igla ovog oblika potie iz materijala sa Mogorjela.137 Na Bledu I
ivaa igla zabeleena je samo u jednom grobu,138 dok je na kranjskoj nekro
poli otkrivena u nekoliko grobova.139 Dok su obe ivae igle sa Bonjia voa
svakako inile deo nonje (u kosi ili, verovatnije, pridravajui veo), od ovde
navedenih igala to se moe tvrditi samo za iglu iz Jutasa i za jednu iglu iz
Kranj a (grob 147).
Sasvim drugom tipu pripadaju igle u vidu stilusa, kasnoantikog porekla
i oblika koji je kasnije doiveo itav niz varijanata i u konturi i u ukrasu.
Igle-stilusi otkriveni su na Bonjia vou u tri groba. Razmatrajui pojavu ovih
igala, A. Alfbli ih je kao ukosnice pripisao panonskoj enskoj nonji ve u gro
bovima IV veka, kada su tu modu preuzela germanska plemena i prenela je
dalje na zapad, i koja je ostala u upotrebi kroz itav rani srednji vek.140 U
ovome su saglasni i mnogi drugi autori.141 W. Veeck je nagovestio da su duge
igle verovatno sluile za veo ili koji drugi tekstil na glavi,142 dok je A. Kiss
nedavno izneo miljenje da su igle-stilusi, prema mestu gde su naene u gro
bovima, sigurno sluile i za pridravanje kose i za samu odeu.143*
Kako se igle ovog oblika javljaju na velikom broju lokaliteta, mi emo
za jednostavnu srebrnu, neukraenu iglu-stilus iz groba 10 (T. II i T. XIV, 3)
iz obilnog komparativnog materijala navesti samo neke primerke koji i po
laz W. m i , op. cit., str. 67, gr. 97; F. F i e m e r s d o r i , op. cit. str. 126;
Ch. N e u 1 f e r - M ii 11 e r, op. cit. str. 25, T. 9 G3, gr. 43.
133 Gh. D i a c o n u , TSrg?or, T. LXXII, 2, gr. 6 i T. CXXXV, 10, van groba
(IV vek).
1M W. L i p p , Die Graberfekier von Keszthely, Btiapest 1885, str. 115, br. 307.
135 Gy. R h e - N . F e t t i c h , Jutas und Oskti, Zwei Graberfelder us der V olkerwanderungszeit 'in Ungam, Skythika 4, Braig 1931, grob 196, si. 13; J. W e r n e r,
Die Langobaren, str. 157.
130 A. A 1f 61 d i, Funde aus der Humnenzeit und ihre ethnische Sonderung,
Arch. Hung. IX, Budapest 1932, T. VIII, a (uz kope sa titastdim trnom).
137 Antika zbirka Zemaljskog muzeja, inv. tor. 3192 (blie okolnosti nalaza ne
poznate).
,38 J. K a s t e 1 i c, op. cit., sitr. 27, gr. 318.
139 W. S mi d , str. 65, gr. 79, str. 70, gr. 147 (desno uz glavu), str. 70, gr. 156.
140 A. A 1 61 d i, Untengang der Romerherrschaft in Bannonien, 2, Berlin
Leiipzig 1926, str. 5354. Kako daleko ma zapad pokazuje i bronzana igla-stilus
s prizmatinim proirenjem iz vizigotske nekropole Estagel (R. L a n t i e r, op. cit.,
gr. 117, si. 3).
141 K. B o h n e r , op. cit., str. 123; B. S c h m i d t , Mitteldeutschland, str.
139; Ch. N e u i l e r M i i l l e r , op. cit., str. 25; I. B o n a , Acta Arch. Hung. VII.
1956, str. 213; i b i d . , Atti del VI congr. Roma, str. 154; G. F i n g e r l i n , J.
G a r b s c h, J. W e r n e r, Die Ausgrabungen im langobardischen Kateli Ibligo
Invillino, German'ia 46, Berlin 1968, 1, str. 100.
112 W. V e e c k, op. oit., str. 60.
143 A. K i s s , Die Stellung der Keszthely-Rultur, JPME za 1967, Pecs 1968,
str. 50.
140
N A D A M IL E T I
materijalu i po obliku predstavljaju punu analogiju. To je pre svega srebrni

stilus iz kasnoantike grobnice u bazilici u Oborcim a, naen uz kopu V I veka,144 i srebrni stilus (zavretak zaseen) iz K ranja.1451
6
4
Bronzana igla iz groba 12 (T. II i T. X IV , 1) i srebrna iz groba 32 (T. III
i T. XIV, 2) predstavljaju razvijeniju varijantu jednostavnog stilusa, kod koje
se u gornjem delu kao ukras p oja v lju je prizm atino proirenje izvedeno i ukra
eno na veom a razliit nain. G ovorei o radionicam a ovog tipa igala u Pano
niji, koje su, na osnovu brojn ih nalaza, m ogle biti locirane oko Keszthely Femeka, A . A lfo ld i je kao produkt majstora iz Feneka izd vojio i varijantu
k od koje je prizma bila probijena i form irala proirenje u vidu etiri stuba.140
O be nae igle pripadaju upravo ovoj varijanti, mada i one m eu sobom poka
zuju izvesne razlike. Ova varijanta se relativno retko poja vila u dosad p o
znatim nalazima, i potpuno identian prim erak za bironzanu glatku iglu nismo
m ogli ustanoviti. N joj je svakako najblia igla s delom ino proseenom prizm om
iz Ibliga Invillina,147 i bronzana igla iz Sofiane (Sicilija) koja se razlikuje od
nae po duini i astragaliranom ukrasu.148 Za srebrnu iglu iz groba 32, kod
k o je je ukras neto sloeniji, jedinu i apsolutnu analogiju predstavlja bronzana
igla iz D ugog polja P oljice (Split).149 Za obe su prototip verovatno bile dve
igle s proseenom prizm om iz Feneka i Keszjthely-Fenkpuszite.150 N ikakve sum
n je nema da sve tri igle potiu iz iste radionice k oja je n ajverovatnije bila u
Fenku Mogentiani, i ija se proukaija moe pratiti i u vrem e avarske do
minacije.151
Sve nae igle sluile su kao .ukosnice ili za veo (vldi poloaj igle T. XII),
sem stilusa iz groba 10, k o ji je naen na grudima, gde je m ogao pridravati
odeu. Na osnovu navedenih analogija i u kontekstu ostalih nalaza u grobovim a
iz kojih potiu, sve igle sa Bonjia voa verovatno pripadaju samom kraju
V i VI veku.
U m aterijalu nae n ekropole zastupljena su dva tipa fibula jednostavne
elezne fibule i jedna ploasta fibula. Fibule prvog tipa otkrivene su u pet
grobova, dva puta kao par, u ostalim grobovim a pojedinano. Samo tri primerka sauvana su skoro u potpunosti (grob 7; T. II i T. X IV , 5; grob 48;
T. V), dok su ostali kom adi fragm entirani i n jih ov se oblik samo nasluuje.
Mada meu sobom pokazuju izvesne razlike u masivnosti, dim enzijam a i pro
porcijam a luka i noge, one pripadaju istom tipu. O vaj n ajjednostavniji oblik
141 . B a s l e r , Bazilika u Oborcima, Nae Starine VII, Sarajevo 1960, str.
67, si. 9.
115 W. S m i d , oip. cit., s.tr. 58, gr. 7 (kod glave).
146 A. A l f o l d i , Untergang, str. 54.
147 Ibligo-Invillino, si. 6, 16; delomino i srebrna igla iz Chieminga (O. v. H e s s e n, op. cit., T. 2, 10 (druga pol. VI. veka).
148 Igla potie iz vizantijsko-paleohrianske nekropole, iji su nalazi datirani
do VIII veka. Igla je -naena kod terma rimske zgrade u koju je ukopana nekropola.
Ovom prilikom izraavam svoju zahvalnost dr D. Adamesteanu (Roma) za usmeni
podatak i fotografije. O Sofiani: B. N e u . t s c h ,
Archaologische Orabungen u.
Funde in Sizilien von 1949 1954, Arch. Anzeiger 69, 34, Berlin 1954, str. 687694;
P. G r i f f o, Gela (vodi muzeja).
149 Arheoloki muzej Split, inv. br. 4319. Na poslatoj fotografiji srdano zahva
ljujem dr M. Nioollanziu.
159 J. H a m p e l , op. cit., III, T. 178. 7a , b; T. 180, 10; L. B a r k o c z i i , A Gth
century cemetery from Keszithely-Fenekpuszta, AAH, 20, Budapest 1968, str. 294, T.
IiXVII, 12.
151
I. K o v r i g, Remarlks on the question of the Keszthely-oulture, Arch. Ert.,
Budapest 1958, str. 66 ff, si. 2, X X X ; K. S a g i , Fenekpuszta tortenete, Balatonfured
1960; i b i d . , Arch. Hrt. 87, 1960; A. K i s s , op. cit., str. 50, si. 1 (karta raspro
stranjenosti stilus-igli; rimsko poreklo); i b i d . , Zur Frage des Fortlebens der romerzeitlichen Bevolkerung von Pannonien in der Volkenvanderungszeit, JPME, Pecs
1965, str. 81120 (str. 97, si. 1).
R A N O S R E D N J O V E K O V N A N E K R O P O L A U R A K O V A N IM A
141
kasnoantike fibule, mnogo puta diskutiran, koji se uz ostale ranosrednjovekovne nalaze sree sporadino na mnogim lokalitetima, ima svoje pandane u
grobovima sa kraja sarmatske epohe.152 Prihvaen od germanskih plemena,
ostao je i dalje u upotrebi.153 Ovaj arhaini oblik Armbriustfibule pojavio se
u Bosni i Hercegovini sa nekoliko primeraka iz Mogorjela,154 zatim u Mihaljeviima, u grobu koji pripada ranom VI veku,155 i u presvoenoj grobnici u
ipuljiu (Bugojno).15'1 Sasvim slian primerak pojavio se i u materijalu iz
Jakova Kormadina, kao i meu nalazima iz Kranja.1571
8 U jednom grobu u
5
Csovaru, datiranom u drugu polovinu V veka, sreemo takoe ovu fibulu,153
kao i u nekoliko gepidskih nekropola SzentesKokenyzug, SzentesBerekhat i Csongarad,159 i u jednom grobu u More?tiu.160 Nae fibule najverovatnije
pripadaju ovom periodu, tj. kraju V i prvim decenij ama VI veka.
Ploasta fibula iz groba 32 (T. III) od koje je, na alost, sauvana samo
donja bronzana ploica i elezne petlje za prihvatanje igle, ne prua mogunost
detaljnijeg odreivanja i blieg vezivanja za pojedine primerke ovog tipa. Ipak,
i ovako fragmentirana, ona se sigurno moe ubrojiti u kasnoantike jednostavne
ploaste fibule, koje su, kao i igle-stilusi, inile deo panonske nonje, koje
je, prema Alfoldiu, autohtono stanovnitvo predalo novim osvajaima i koje ih
je zadralo u upotrebi i u kasnijim stoleima.161 A. Kiss je miljenja da nonja
panonskog stanovnitva, koja je podrazumevala igle-stiluse i ploaste ili rimske
fibule, ima svoje poreklo u rimskoj antici i da nalazi nisu koncentrisani samo
oko Balatona, nego i u oblasti Baranya.162 U langobardsku ensku nonju pa
nonskog perioda (do 568. g.) I. Bona je uz S-fibulu uvrstio i ploaste fibule
noene na vratu ili grudima.163 Potpuno istog oblika i dimenzija, i na alost
jednako oteena, fibula ovog tipa naena je u ve spomenutoj nedavno otkri
venoj nekropoli u Koritima (Duvno),164 na nekropoli Jakovo Kormadin,165 na
Bledu I i Rifniku,166 zatim u materijalu iz Ibliga Invillina, koju su autori
ubrojali u sigurno langobardske nalaze s ovog antiko-gotsko-langobardskog
castruma, ije pravo poreklo, kao ni kod izvesnih perli, eljeva, naunica i igala
nije mogue odrediti.167*Ovoj se grupi verovatno prikljuuje i bronzana jedno
stavna ploasta fibula sa eleznim zatvaraem iz Kranja, ukraena punktiranim
152 I. K o v r i g , Acta Arch. Hung. 10, 1959, str. 218; M. P a r d u c z , Acta

Arch. Hung. VII, 1958, str. 176, T. XXIV, 17, SzegedMakkoserdd, gr. 183 (datiran u
prvu polovinu III veka).
153 I. K o v r i g , Die Haupttypen der kaiserzeitlichetn Fibeln in Panno-nien, Bu
dapest 1937, str. 122123 <T. XVI, 164); M. T a t i - u r i , op. cit., str. 173 ff;
D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 2021.
154 Antika zbirka Zemaljskog muzeja ('inv. br. 1910, naena ispred bazilike II);
br. 2025 i 2653.
156 N. M i 1 e t i , Mihaljevii, GZM 1956, gr. 29, str. 30, T. VIII, 3 (uz krsti
i perle, kao i fibule u grobu 48 na Bonjioa vou).
153 Na ovom podatku zahvaljujem V. Pakval'inu.
157 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, gr. 11, T. V, 13; J. Z m a v c ,
op. cit., sp. 269, gr. I, si. 235.
158 I. K o v r i g , Acta Arch. Hung. 1959, str. 218, gr. 1, T. II, 8 (uz perle i ealj, kao i u grobu 48 nae nekropole).
150
D. C s a l l a n y , op. cit., T. XIV, 10, gr. 59, T. L, 11, gr. 221, T. LX X X I, 2,
gr. 106, T. CCXIV, 4.
1.0 U grobu br. 10/1953.
1.1 A. A l f o l d i , Untergang, str. 45, 5153; K. S g i , Benetapuszta, Arch.
Ert. 1960 (VIVII. vek).
102 A. K i s s, op. cit. JPME 1967, str. 4950, si. 3.
103 I. B o n a , op. cit., Atti del VI congr., str. 154.
164 Grob 11 (bronza i elezo).
1,5 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, gr. 10, T. V, 4.
105 J. K a s t e l d c , op. oiit., str. 25, gr. 210; T. XV, si. 25; L. B o l t a , op. cit.
gr. 14, T. 5, 2.
107 Ibligo-Invillino, str. 104, si. 5, 6.
142
N A D A M IL E T I
krugovima.108 Nabrojane analogije, kao i predmeti uz koje je naena (igla-stilus i niska perli), dozvoljavaju da ploastu fibulu iz groba 32 datiramo u VI
vek, dok njeno poreklo nesumnjivo treba traiti u radionicama Panonije.
Kotani ealj (grob 4; T. I i grob 48; T. V), koji je prema miljenju
I. Bone sluim ne samo kao pribor nego i kao ukras u kosi, kako se da videti
iz gotskih i gepidskih grobova,109 a prema K. Sagiu i kao oznaka ranga,*170 vue
svoje poreklo jo iz rimskog doba. Dvoredi ealj se sree ve od II veka,
a u kasnoj antici i ranom srednjem veku ostaje u neprekinutoj upotrebi i
predstavlja skoro redovan prilog i u mukim i u enskim grobovima.171 Od
obilnog istovremenog materijala koji bi mogao posluiti za kompariranje, do
voljno je uputiti na 'indeks eljeva koji je sa gepddsikih nekropola dao. D.
Csallany,172 ili navesti da je samo u grabovima gepidske (nekropole u Kiiszotmboru naeno 87 eljeva.173 Slini eljevi otkriveni su i na nekoliko lokaliteta
ranog srednjeg veka i u naoj zemlji. Svi oni, uz povremeni veoma skromni
ukras, pripadaju istom tipu, sa jednim redom guih i jednim redom reih
i krupnijih zubaca. Sasvim prosti, grubi i neukraeni eljevi, kao to su i nai
komadi, konstatirani su na istonogotskoj nekropoli druge polovine V veka u
Bakom Monotoru,174 u grobovima sa JakovaKormadina,175 u istonogotskom
grobu V VI veka iz BeogradaiKaraburme,176 iz dva gepidska groba sa kraja
V i prve polovine VI veka iz Sremske Mitrovice.177 U materijalu Bleda I takode
su se u dva groba pojavila dva elja, bez ukrasa,178 a isto tako, pored ukrae
nih, i nekoliko bez ukrasa u Kranju i na Rifniku.179 Nekoliko sasvim ohinih
eljeva poznato je i iz Istre, iz istonogotskih grobova kod Amfiteatra u
Puli,180 u nalazima iz Buzeta (Brezica?), vizantijsklim i langobardskim,181 i pot
puno identian iz nekropole u eleigi, pripisane Slovenima i datirane u VII
vek.182 Primerci sa ostalih lokaliteta Dubravica, Mihovo, Bela Cerkev su
ukraeni. Navedeni i brojni drugi materijal van nae zemlje u kojima je jedno
stavni ealj esto naen uz elezne fibule i perle, kao i ealj u grobu 48, go
vori za njegovu dataciju u kraj V i prvu polovinu VI veka, i za njegovu ger
mansku pripadnost, tim pre to je naen uz glavu i to upuuje na to da je
mogao biti stavljen u kosu, po gotskom i gepidskom obiaju, kako je to zaklju
io I. Bona. ealj sa Bonjia voa predstavlja jedini dosada poznati komad
ovog perioda na podruju Bosne i Hercegovine. Isto vai i za fragment iz
groba 4.
Najbrojnije zastupljen nalaz na nekropoli Bonjia voe su kope, koje
su se pojavile u 21 grobu (ukljuujui ovde i grob 1). Naeno je 25 kopi i jedan
trn u sekundarnoj upotrebi, od toga u 15 mukih, u jednom enskom i u etiri
1,8 J. 2 m a v c, op. cit., sp. 260, gr. 81, si. 218b.
I. B o n a , op. cit., Acta Arch. Hung. 1956, str. 224.
170 K. S a g i, Das langobardische Graiberfeld von Vors, Acta Arch. Hung. XVI,
1964, str. 397.
1.1 M. A l f o l d i , op. cit., str. 479; W. V e e c k , op. cit., str. 2324; K. B o h n e r , op. cit., str. 220; Z. V i n s k a , Arheoloki .spomenici velike seobe naroda u
Srijemu, Situla 2, Ljubljana 1957, str. 30.
1.2 D. C s a 11 a n y, op. cit., str. 383384,
173 Gy. T 6 r 6 k, op. cit., str. 160.
174 Katalog Seoba naroda, str. 35 (gr. 1, br. 11).
175 D. D im i t r i j evli, JakovoKonmadin, gr. 7 i 13, T. II, 31, 32; gr. 5. T. IV,
11 (sasvim neznatno ukraen).
178 Muzej grada Beograda, inv. br. 498; Katalog Seoba naroda, str. 118.
177 Katalog Seoba naroda, str. 92 i 93.
>
178 J. K a s t e 1 i c, op. cit., str. 27, 278 i 318.
178 W. S m i d , op. cit., gr. 95, str. 66; Zbirka Narodnog muzeja u Ljubljani,
inv. br. R 3632, R 3634, R 3637, R 3643; Rifni'k, gr. 71/1967.
180 B. M a r u i , op. cit., Jadranski zbornik 1962, T. I, 4.
181 I b i d op. oit., Arh. vestnik 1955, str. 103104; T. II, 2.
182 I b i d, Istra, T. V, si. 1, 9; str. 17.
R A N O S R E D N J O V E K O V N A N E K R O P O L A U R A K O V A N IM A
143
deja groba, dok je jedna kopa naena uz skelet iji pol nije mogao biti odre
en. Sve ove kope razlikuju se meu sobom i po materijalu od koga su izra
ene i po obliku i tipolokim karakteristikama. Najvei je broj eleznih kopi
15, od kojih je nekoliko bilo posrebreno, zatim bronzanih - 7, srebrnih
2, i jedna bronzana i pozlaena.
Mala pozlaena kopa s okovom (grob 33; T. IV i T. XIV, 8) je svakako
bila najluksuzniji predmet na Bonjia vou, uzimajui u obzir pozlatu i ulo
ak koji je ispao. Nakon analize koju je Z. Vinski dao o ovoj vrsti nalaza,133
smatramo da bi opirnija obrada nae kopice bila suvina. Ona je potpuno
identina sa pozlaenom kopicom naenom na Kalemegdanskoj tvravi u Beo
gradu,*184 koju Z. Vinski smatra verovatnom ostavtinom Istonih Gota iz druge
polovine V veka.185 Drugu, potpunu analogiju ini broinzana i pozlaena kopica,
samo neto krupnija, iz Zmavcovog groba 24 b,186 i potpuno ista pozlaena
kopica iz midovog groba 12 iz Kranja.1871
8Kod obadve su sauvani stakleni
uloci. Pozlaeni identini okov sa sauvanim tragovima zelenog stakla, upu
uje na pretpostavku da se ovakva kopica pojavila i na Rifniku.183 Kopica
iz midovog groba 12 u Kranju i okov sa Rifnika naeni su pod glavom, dok
je drugi kranjski primerak naen kod leve noge. Na Bonjia vou kopica je
naena u krilu (vidi T. IX), dakle u funkciji pojasa, mada su se one dosada
uglavnom tretirale kao kopice za obuu. Na ovu dvostruku funkciju ve je
upozorio i Z. Vinski, ije atinibuiranje iistonagoitskaj ostavtini i datiranje u
drugu polovinu V veka prihvatamo, mada je ona u grob dospela u VI veku,
kada je jo uvek bila u upotrebi, kako to potvruju i nalazi iz Kranja i Rifni
ka.189 Kopica sa Bonjia voa ini znaajnu kariku izmeu kopice iz Beo
grada i slovenakih primeraka.
U neposrednoj blizini ove kopice leala su dva mala bronzana titolika
okova. Ovakvi mali okovi, kod kojih je brid povremeno naglaen, javljaju se
sporadino u gepidskim nekropolama,190 dok ih ee sreemo u alamanskim i
franakim grobovima, gde su, prema K. Bohneru, sluili za privrivanje posuvraenog remena iza kope.191 Za male okove identine naim sa langobardske
nekropole Vors, J. Werner je konstatirao da su srodni uobiajenom merovinkom tipu i da predstavljaju import sa zapada, ali da se pojavljuju i u neko
liko grobova na langobardskoj nekropoli Nocera Umbra.192 Sa naih nekro
pola ranog srednjeg veka poznat je jedan mali bronzani okov iz JakovaK ormadina,193 dva mala bronzana okova iz Kranja194 i dva sa Rifnika.195 Ova vrsta
okova pojavljuje se uglavnom uz kope sa tiltastim timom, i njihova pojava uz
193 Z. V i n s k i , Okov Teoorikova vremena s ostrva Sapaja na Dunavu, Zbor
nik Narodnog muzeja IV, Beograd 1964, str. 173175.
184 Muzej grada Beograda, inv. br. 657.
185 Z. V i n s k i , Sapaja, str. 174.
186 J. m a v c , op. cit., sp. 244, si. 179c (kod leve noge).
187 W. m i d, op. cit., str. 60 (pod glavom).
188 L. B o 11 a, op. cit., gr. 21, T. 7, 4.
189 Z. V i n s k i , Sapaja, str. 173, 174.
wo Qy T o r o k , op. cit., str. 162; D. C s a l l 4 n y , op. cit. T. CL, 10, gr.
353; T. CL, 5, gr. 367; (Kiszombor); T. Cl,XIII, 57 (Szoreg, gr. 9).
i w . V e e c k , op. cit., T. 50 A 20; J. W e r n e r , Biilach, T. III, 9 b, c;
T. III, 25 b, c; T. III, 26 b; C. B o u l a n g e r , Le mobilier funeralre gallo-.roma'in et
franc en Piicarie et en Artois, Pari 1902 1905, str. 77; T. 25, 12 113; K. B o h n e r ,
op. cit., str. 182; T. 35, 14 b, c.
192 K./ S k g i, Vors, T. XXVI, 23, gr. 9 (u tekstu pogreno navedena tabla
X X IX ); J.l W e i n e r, Die Langobarden, str. 85.
193 D. D im i t r i j e v i , JakovoKormadin, gr. 12, str. 15; T. IV, 14 (neto
sloenija kontura uz naglaen brid).
191 W. S m i d, ap. cit., str. 69, gr. 130 (s naglaenim bridom, pz kopu sa titastim trnom).
193 L. B o l t a , op. cit., gr. 24, T. 6, 4 i 5 (uz kopu sa titastim trnom).
144
N A D A M IL E T I
pozlaenu kopicu predstavlja udnu kombinaciju. Njihova upotreba svakako

odraava germanski ukus poev od kraja V veka, ali nije verovatno da bi,
ovako jednostavni, predstavljali import iz neke radionice na zapadu.
Drugu grupu ine dve srebrne i dve bronzane kope, koje su u opsenoj
literaturi oznaene kao tipino gotske kope V i prve polovine VI veka, ije
su glavne karakteristike ovalni obru uz okov ili bez njega, i masivan zaseeni
trn est trougaonog preseka, suen i povijen pri vrhu. Ovaj tip kope, ije je
poreklo u junoj Rusiji, rairen je u velikom broju na tako ogromnom podruju,
da je nemogue navoditi sve lokalitete gde se ovakve kope sreu, uz neznatne
razlike u proporcijama. Veoma zreli komad ovog tipa je svakako srebrna kopa
s okovom iz groba 53 (T. VI i T. XIV, 11), izduenog, ovalnog obrua, s karakte
ristino izvijenim masivnim trnom, izraena od dobrog srebra, kako to pokazuju
gotske kope iz june Rusije, i kako je to N. Fettich konstatirao i za luksuznu
gotsku kopu iz Szabadbattanya.196 Jednostavni okov, vie nego skromno ukra
en, za koji direktne analogije nismo nali, ali koncipiran po istom sistemu, po
kazuje skromniju i masovniju imitaciju luksuznijih primeraka druge polovine
V i iz VI veka. Srebrna kopa iz groba 43 (T. IV i T. XIV, 9), bez okova, poka
zuje potpuno iste tipoloke osobine, samo je skromnijih dimenzija. Bronzana
kopa iz groba 38 (T. III; T. XIV, 10) je njena direktna kopija, dok je bronzana
kopa iz groba 36 (T. III) manje izrazita. Ovde emo navesti samo potpuna
analogan primer za manju srebrnu kopu, a to je srebrna kopa iz Mihaljevia,197*dok je bronzanoj kopi iz groba 38 potpuno slina kopa iz Mogorjela,108
zatim bronzana kopa iz Rifnika.193 Vie primeraka, bronzanih ili srebrnih dala
je nekropola u Kramju,200 a slinost pokazuju i nekolike kope iz Solina Leeviice i Mua.201 Slinosti u konturi obrua pokazuju i dve bronzane kope iz Ja
kova-Kormadina (trn nedostaje).202
U sasvim posebnu varijantu ovog tipa kopi s masivnim, izduenim oval
nim obruem izdvaja se kopa iz groba 4 (T. I i T. XIV, 12), iji je koren ma
sivnog trna ukraen naglaenim kanelurama. Mada je, kao to smo spomenuli,
ovakva kontura obrua tipina za gotske kope june Rusije, i mada kanelure
na korenu trna ine ukras kod mnogih od njih,203 potpunu analogiju za ovu
kopu kao celinu nismo sreli u dosada publiciranom materijalu, koji bi po vre
menu i podruju doao u obzir za kompariranje. Meutim, po elementima koji
je odreuju (masivnost, materijal, kontura obrua, trn) ona bez sumnje pripada
takoe krugu gotskih kopi s kraja V i iz VI veka.
Sasvim drugim tipovima pripadaju ostale etiri bronzane kope, od kojih
je svaka nosilac drukije oblikovane koncepcije. Veoma zanimljivu pojavu
predstavlja masivna kopa ukraena du obrua i osovine karakteristino zaseenog i formiranog trna, iz groba 33 (T. IV i T. XIV, 13). Potpuno slina kopa,
samo neto manjih dimenzija i ukraena jednom trakom na obruu, otkrivena
je u ve citiranoj kasnoantikoj grobnici u Obordma,204* i to su zasad jedina
dva primerka poznata sa teritorije Bosne i Hercegovine. . Basler je kopu
180 N. F e t . t i c h , Eine gotische Silberschnalle im Ungarisohen Nationalmuseum, Semin. Kondak. II, Prag 1928, str. 108, T. XIV, 1-3; A. G o t z e , Gotische
Schnallen, Berlin, str. 31.
I, N. M ' i l e t i , Mihaljevii, 1956, str. 21, 2526; T. I, 5 (van groba).
188 Antika zbirka Zemaljskog muzeja, inv. br. 3655.
188 Grob 74/1967.
200 ]\jpr , bronzana kopa iz gr. 42
(J. Z m a v c, o(p. cit., sp. 248, si. 203 a).
201 Arheoloki muzej Split, inv. br. 3796, 4496, 1713, 1584.
202 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, gr. 10 i 23; T. V, 6 i 21.
203 A. G o t z e , Schnallen, s,tr. 14, si. 11, 12 (Suuk-Su); str. 16, si. 15; T. VIII, 2
: T. IX (Ker); T. X, 1, 2 (Gunsuff); V. V. K r o p o t k i n , op. cit., si. 3, 3 i 4 (CufutKale) i dr.
28i B. B a s l e r , op. cit., str. 66, si. 9.
N E K R O P O L A U R A K O V A N IM A
145
uvrstio u kulturnu svojinu Istonih Gota i datirao u vreme njihove prevlasti

u ovoj oblasti.205 Identina kopa pojavila' se. i na Rifniku,206 dok apsolutnu
analogiju pruaju dve kope iz Kranja, od kojih se jedna razlikuje po ukrasom
naglaenom korenu trna.207 Sasvim je jasno da su sva etiri komada proizala
iz iste radionice, a njima se prikljuuje i masivna kopa sa bajuvarske nekro
pole VI VII veka iz MiinchenFeldmochinga.208 Sasvim slina kopa zabeleena je i u nalazima sa gepidske nekropole u Morestiu.209 Identian oblik obru
a i masivnog trna i raspored ukrasa kao na drugoj kopi iz Kranja, samo
izveden ubodima, ima i kopa sa gepidske nekropole SzentesBerekhat.210 Kop
u s nepoznatog lokaliteta, identinog oblika, s urezanom trakom koja tee
du unutranjeg ruba obrua, a na zaseenom trnu formira trougao, K. Bohner
je datirao u III stepen svoje podele, tj. u vremenski raspon 525 600. g.211
Fremersdorf je ovaj tip kope oznaio kao rani, i datirao ga oko sredine VI
veka.212 Ovakav ornament je inae obilno zastupljen na kopama sa titastim
trnom. Dosada poznate kope ove vrste koje smo gore naveli, upuuju n
poreklo iz gotsko-gepidskog kruga, iz kog su prele u upotrebu i kod ostalih
germanskih plemena. injenica da je kopa na Bonjia vou naena uz pozla
enu kopicu, otkriva moda u veoj meri njenu gotsku pripadnost i kombi
niranje starijih i mlaih tipova. Njeno datiranje u prvu polovinu VI veka
potvruju i navedene analogije. Moda bi paljivija i obuhvatnija analiza kon
cepcije ornamenta i tehnike u kojoj je izvedena ukazala i na radionice iz kojih
je proizaao ovaj tip kope. Pri svoj malobrojnosti ovih kopi, pojava dva primerka u Bosni predstavlja injenicu od izuzetnog interesa.
Drugom obliku i daleko vie rasprostranjenom pripada masivna kopa
facetiramog obrua sa itabaistim. trnom iz groba 34 (T. IV i T. XIV, 15). Ona
spada u najjednostavniji i najskromniji stepen meu brojnim varijantama
koje su dosada otkrivene od gepidskih i langobardskih do alamanskih i fra
nakih nekropola, ija se pojava prati kroz itav VI i VII vek. Dok ih je
W. Veeck preteno daihirao u drugu polovinu VI veka, K. Bohner kao cvetno
doba ove kope smatra razdoblje 525600. g. (III stepen).213 esta pojava u gepidskim grobovima govori za njenu iroku upotrebu i u prvoj polovini VI veka.
Jednostavni, neukraend primeroi kao to je naa kopa, zaibeleemi su na
nekropoli Jakovo.Kormain,2142
5u Miihovu,216 na Rifniku,216 a naroito u K la
1
nju.217 Kao i prethodni tip, i kopa sa titastim trnom sa nae nekropole pri
pada germanskom krugu i vrlo je verovatno da je nastala u prvoj polovini VI
veka. Ovo je prva kopa ovog tipa poznata sa podruja Bosne i Hercegovine.
Sledei, takoe relativno redak tip, predstavlja kopa masivnog, izdub
ljenog narebrenog obrua s krupnim eleznim trnom iz groba 11 (T. II i
T. XIV, 14). Mada se kope s potpuno ili delomino narebrenim obruem, kako
105 I b i d., str. 68.
204 Grob 23/1967; na kopi iz groba 10/1967 ukras je bogatiji.
207 J. Z m a v c , op. cit., gr. 25, sp. 245, si. 198 b; A. R i e g l , Die Krainburger Funde, Jahrb. d. Zentralkommission. NF I, Wien 1903, str. 230, T. IH, 3.
208 Miinchen, Stadfcmuseum (izloena).
2 Grob 6/36 1953.
210 D. C s a 11 n y, op. cit., gr. 91, T. LXXVIII, 10 i T. XCIII, 20.
211 K. B o h n e r , op. cit., str. 179; T. 35, 6.
212 f . F r e m e r s d o r f ,
op. cit., gr. 95, str. 97; T. 97, 6.
213 W. V e e c k , op. dt., str. 64; K. B o h n e r , op. cit., str. 182.
211 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormain, T. I, 3 i T. III, 18.
215 J. W e r n e r , Die Langoibarden, T. 39, 19 i 20.
216 V. K o 1 e k, Rifnik v antiki, Celjski zbornik 1965 (tabla u boji); L. B o l t a ,
op. cit., gr. 16, T. 5, 5.
217 J. m a v c , gr. 37, sp. 246, si. 201a; gr. 42, sp. 248, si. 203b; W. S m i d ,
op. cit, gr. 21, 34, 89, 91, 93, 130, 156, 160, 208; ostali komadi u zbirci Narodnog Muzeja u
Ljubljani, R 3659,. R 3663, R 3665.
146
N A D A M IL E T IC
je to i Z. Vinski naveo, ee javljaju u germanskim grobovima,218 kope kod

kojih je itav obru narebren su dosta retke. Apsolutno identina kopa otkri
vena je u kasnoantikoj grobnici u Stranjanima (Zenica), koju je V. Pakvalin
datirao u vreme vladavine Gota u ovoj oblasti, tj. u kraj V i poetak VI
veka.219 Skoro potpuno slina je bronzana kopa iz Garduna, s jedinom razli
kom da je dbru narebren s cezurama.220 Sasvim je slina, na alost bez trna,
i kopa iz JakovaKormadina, koju je D. Dimiitrijevi pripisala gepidskom kru
gu.221 Iz nedovoljnog opisa etiri narebrene kope iz Novih Banovaca, koje su
atribuirane kao germanske i datirane u V VI vek, ne vidi se u kojoj su meri
sline kopama iz Bonjia voa i Stranjana. To isto vai i za jednako definiranu
i datiranu kopu iz Sremske Mitrovice.222 Bronzana kopa ovog tipa naena je
i u Sisku.223 Potpuno identina kopa sa eleznim masivnim trnom i verovatno
istih dimenzija, ali sa ravnomemo narebrenim obruem, potie sa gepidske
nekropole SzentesKokenyzug,224 a kopa iz gepidskog groba iz muzeja u
Nyiregyaza pokazuje istu masivnost i oblik, ali je obru samo delomino na
rebren, mada po istom sistemu kao oba naa primerka (manje naglaena rebra
izmeu krupnijih, pravilno rasporeenih).225 Sasvim slina je i bronzana, ravnomerno narebrena, kopa sa eleznim trnom iz Ziegelfelda, koju je A. Kloiber
uvrstio u nalaze koji pripadaju vremenu seobe naroda.226 Sporadina pojava
ovog tipa kopi u obilju drugog materijala sa brojnih gepidskih nekropola, i
istovremeno skotro jednak broj izrazitijih primeraka iz nae zemlje, a pogotovo
iz Siska, Garduna, Stranjana i Rakovana, gde bi pre bile gotske nego gepid
ske, uz kopu iz Ziegelfelda, upuuje na pomisao da su one predstavljale za
jedniko kulturno dobro i da su bile u upotrebi jednako u gotskom kao i u ge
pidskom krugu. Za kopu sa Bonjia voa vai atacija koja je data za na
vedene kope ovog tipa, tj. kraj V prva polovina VI veka.
Konano, najzanimljiviju kopu i najzanimljiviji nalaz na nekropoli sva
kako predstavlja bronzana kopa narebrenog obrua (s cezurama) s razrae
nim profiliranim trnom, zavrenim u vidu paije glave, koja je otkrivena u
grobu 58 (T. VI i T. XIV, 16). Ova izuzetna varijanta narebrenih kopi poznata
je, iz nae zemlje, samo iz jednog groba u Kranju.227 Minimalna razlika je samo
u detalju da su kod kranjske kope i obru i baza trna kanelirane bez cezure.
Kopa, verovatno ovog tipa, iz groba 3 ispred Amfiteatra u Puli, koliko se to
iz crtea moe prosuditi da je trn imao slian zavretak, predstavlja ve sasvim
degenerisanu varijantu, gde je plastino ukraavanje trna zamenjeno gravi
ranjem, a kanelure obrua se jedva nasluuju. B. Marui je ovaj nalaz odredio
kao germanski, istonogotski i njihovih saveznika, a datirao u vreme od sre
dine V do sredine VI veka.228 Mnogo slinosti pokazuje bronzana narebrena
kopa iz Trajana Kamare, iji se trn, koliko se iz reprodukcije moe zaklju218 Z. V i n s k i , Situla 2, str. 30.
219 v .
P a k v a l i n , Dva nalaza kasnoantikih grobova na svod i kralak
osvrt na dosadanje nalaze tih grobnih kamera na tertoriji BiH, GZM NS XIV, 1959,
str. 155, T. I, 4, 5.
220 Zbirka Arheolokog muzeja Split, inv. hr. H 4019.
221 Z. V i n s k i , Situla 2, str. 30, si. 67; D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 25, T. I. 7.
222 Katalog Seoba naroda, str. 85 i 92.
223 Zbirka Areholokog muzeja u Zagrebu, inv. hr. 9303. Za podatak i fotografiju
zahvaljujem dr Z. Vinskom.
221 D. C s a l l a n v , op. oit., T. XVI, 15, gr. 69.
225 Ibid., T. CCI, 17.
223 A. K l o i b e r , Ziegelfeld, gr. 3/1952, str. 81 i 174; T. XLVIII, 10.
227 Zbirka Narodnog muzeja Ljubljana; navedena kao nalaz iz groba S 117, bb,
ali u tekstu Smida u grobu 117 ova kopa nije navedena. Na fotografiji ovom pri
likom srdano zahvaljujem dr V. Stare.
228 B. M a r u i , op. cit., Jadr. zbornik, 1962, str. 163, T. I. 3 (uz ealj i
prljen).
147
iti, najverovatnije zavrava takoe u vidu paije glave; koren trna nije
naglaen. I. Velkov je kopu uvrstio u nalaze seobe naroda (bez analize) i da
tirao u vreme oko 500. godine.229 Najpotpuniju, do detalja identinu analogiju
predstavlja bronzana kopa iz grobnice 31 u CufutKale, sa nekropole koja
je, da ponovimo, pripisana alano-gotetam stanovraiitivu i datirana u VIVII
vek.230 Relativnu slinost pokazuje i kopa iz groba 247 gepidske nekropole u
Kiszomboru, kod koje trn nije razraen ni ukraen, ali je formiran s tenden
cijom slinog zavretka.231 Istu konturu trna, zavretak i isto profiliranje korena vidimo i na kopi drukijeg obrua, sa nepoznatog lokaliteta u Maarskoj,
kao i kod trna na kopi iz okoline Vaca.232 Potpuno identino je koncipiran,
ali s ukrasom izvedenim u drugoj tehnici (niello), i trn na luksuznoj kopi iz
Dombovara, a N. Fettich spominje jo dve kope s potpuno identinim trnom
iz muzeja u Szekszardu.233 Trn kope iz muzeja u Sopronu je identino konci
piran, ali je neto drukije i plastinije izveden.234 Ako poveemo najblie
analogije: ufut Kale TrajanKamaraKisaombor Kranj, njihovo etniko
atnibuiranje i dataciju, od kojih samio. nalaz iz Kisaomihora pripada gepidskoj nekropoli, uz ono to je reeno o prethodnoj kopi, smatramo da kopa iz
groba 58 pripada produktima koji pokazuju gotski ukus, izraen na ovim pri
morcima u neto reem i zasad manje poznatom obliku. Na nekropoli u Rakovanima kopa ovog tipa moe se datirati u prvu polovinu VI veka.
.
elezne kope pokazuju prilinu raznovrsnost. Pre svega u konturi. Naj- j
vei broj kopi je vie ili manje izduenog obrua (8), dve okruglog, jedna
izvijenog, jedna pravougaonog, a tri male kopice ine grupu za sebe. Preseci ovih kopi se takoe razlikuju, to se moe vieti u opisu predmeta. Meu
ovalnim kopama zapaena je jo jedna osobenost od osam komada, est je
bilo posrebreno (grobovi 15, 44, 51 2, 57, 65; T. XV, 2 4, 6 8), a jedna je
bila ukraena gustim urezima du obrua (fragmentiran) i verovatno tauirana,
ali se ti tragovi nisu sauvali (grob 59; T. VI). Sem toga, posrebrene kope iz
grobova 44 i 57 bile su ukraene sa po dve, odnosno tri kanelure uz vrh trna
(na elu), to je verovatno trebalo da imitira tauirani ukras (T. IV i T. VI).
Ovi detalji svakako izdvajaju ovu grupu od itavog niza ovalnih eleznih kopi
koje se javljaju na svim ranosrednjovekovnim nekropolama, langobardskim,
alamanskim, franakim i drugim. Ovalne elezne kope, prema J. Werneru,
predstavljaju imitaciju gotskih kopi,235 a K. Bohner belei njihovu pojavu i
u mukim i u enskim grobovima od II IV stepena svoje podele, to znai
od 450700. godine.2362
7Posrebrene kope sa Bonjia voa pokazuju imitaciju
3
vieg stepena, i sigurno je da su proizale iz gotskog kulturnog kruga. To po
sebno vai za kopu s urezima i verovatnim tauiranjem, u obliku koji se
javlja u najstarijoj fazi ve u V i prvoj polovini VI veka, i koji je u Bosni
ve ranije konstatiran na kopi iz groba 21 iz Mihaljevia i na kopi iz Kova
evog dola (Glasinac).287 Po ovome se one uveliko razlikuju od obinih eleznih
istovremenih ovalnih kopi koje su otkrivene u JakovuKormadinu, Vrato223 I. W e 1k o v, Volkenvanderungszeitliche Grabfunde aus Buigarien, Ger
mama 26, 1, Berlin 1942, str. 48, T. 9, 4.
230 V. V. K r o p o t k i n, op. cit., str. 211, si. 5, 6.
231 D. C s a 11 n y, op. cit. T. CXLII, 8.
232 I b i ., T. CCI, 1 i CCII, 16.
233 N. F e t t i c h , op. cit., str. 108, T. XVI, 1.
234 I b i d., T. XVI, 2.
235 J. W e r n e r, Biilach, str. 2223.
230 K. B o h n e r , op. cit., str. 204.
237
N. M i l e t i , Mihaljevii 1956, str. 26 (sa literaturom), T. I, 2 i T, VIII, 1;
ibid., Nalkit, str. 53, br. 215; F. F i a l a , GZM 1892, str. 393; W. H o l m q u i s t ,
Tauschierte Metallarbeiten das Nordens, Kungl. Vitterhets Historie och Antikvitets
Akademiens Handlingar, 70, Stockholm 1951, str. 39 ff; J. f f e r n e r, Biilach, sir.
29 ff, gr. 14; T, I, 5, prva polovina VI veka.
10*
148
N A D A M IL E T IC
lomu, Rifniku, Kranju i Bledu I.238 Dve okrugle, jako korodirane kope iz gro
bova 5 i 40 (T. XI i T.IV) spadaju u sasvim jednostavne tipove, jako este u
germanskim nekropolama, naroito u gepidskim.239 Stoga ove dve kope moe
mo pripisati zajednikom gotsko-gepidskom krugu, sa priblinom datacijom u
prvu polovinu VI veka. Tri elezne kopice iz grobova 34, 51 i 56 (T. IV, T. V
i T. VI) spadaju u redovni inventar ranosrenjovekovnih nekropola, gde su
tretirane'kao kopice za obuu ili za manje remene pri pojasu. Krupni povijeni trn (grob 51; T. V), sekundarno upotrebljen, zanimljiv je samo po olovnoj
oplati, to je sasvim neobina pojava.
Masivna pravougaona kopa pljosnatog obrua (grob 6; T. II i T. XV, 5)
je redi oblik, ali ima svoje analogije u kopi naenoj na Stupu (Sarajevo),240
zatim u Rifniku, Kranju i Bledu I.241 K. Bohner je kope s pravougaonim obru
em konstatirao samo u IV stepenu svoje podele, tj. u VII veku, kako je i
J. Kastelic datirao jedine dve kope s Bleda. I,242 mada nalaz iz Stupa, Rifnika
i Kranja, zatim iz jazikog groba iz SzenitesJakSora i gepidskog iz Mcre?tia,243
kao i nalaz iz Bonjia voa, govore za njeno mnogo starije poreklo.
elezna kopa masivnog, izdubljenog i izvijenog obrua (grob 61; T. VTI;
T. XV, 1) bila je takoe posrebrena. Kopa izvijenog obrua (u vidu violine ili
bubrega), M. Alfoldi je okarakterisala kao najomiljeniji tip IV veka, koji je
obilno zastupljen i u Intercisi,244 a istu konturu pokazuje i zlatna gotska kopa
IV veka iz june Rusije ili zlatna kopa iz Laa a. d. Thaya, iz prve polovine
V veka.245 B. Schmidt je izvijeni obru konstatirao ve u grupi II svoje podele,
tj. u vreme 450 525. godine.246 Neto izvijeni ohru pokazuje i bronzana kopa
iz Sremske Mitrovice, oznaena kao istonogotska ili gepidska VVI veka, i
bronzana kopa iz Glodina (Donja Ivanjska).247 elezna kopa izvijenog obrua
zabeleena je i na Rifniku,248 kao i na bavarskoj nekropoli VI veka u Irlmauthu.249 Potpuno identina naoj je i elezna kopa iz Ziegelfelda, datirana u
vreme seobe naroda,250 a zatim elezne kope iz Feneka i Kiszombora.251 Izvi
jeni, izdubljeni obru pokazuje i elezna kopa sa bavarske nekropole u Muhlthalu (Wolfratshausen).252 Nalazi iz Kiszombora, Ziegelfelda i Rakovana po
kazuju da je ova vrsta eleznih kopi bila u upotrebi paralelno s najrazvije
238 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, T. II, 1, 46; T. II, 26; T. III,
25; T. IV, 10; T. V, 15, 16; T. VI, 2, 7, 14; Rifnik, grob 17/1967 i T. 7, 6; Krainj
gr. S. 72, 79, 88, 87, 96, 99, 1082, 113, 114, 130, 193; gr. Z. 58, 63, 68; J. K a s t e l i c ,
op. cit., str. 27 (dalacija u VII. vek prekasna); S. P e t r u , Nekaj zgodnjesrednjevekih najb iz Gorjancev, Arh. vestnik XVIII, 1967, T. 2,6.
239 J. W e r n e r , Biilach, str. 2223; D. C s a l l a n y , op. cit., indeks na
str. 391392: Kiszomboar, SzenitesBerekhat, SzeotesNagyhegy, SzentesK6kenyzug,
Szoreg, Klarafalva, H6dmezovasarhely (Gorzsa) i dr.
210 Antika zbirka Zemaljskog muzeja, inv. br. 2443.
241 Rifnik, grob 83/1967; Kranj grobovi S 34 i 118; (W. m i d , op. cit., str.
61, 68; u grobu 118 kopa je naena kod glave, na levoj strani, za razliku od nae
koja je leala na desnoj strani); J. K a s t e l i c , op. cit., str. 27.
242 K. B o h n e r , op. cit., str. 204; J. K a s t e l i c , op. cit., str. 27.
213 G. C s a 11 a n y, op. cit., Dolgozatok 1936, str. 85, gr. 2 (grob u ikome su
konstatirane i granatne poliedrine perle); More^ti, gr. 16/46, 1953.
211 M. A l f o l d i , op. cit. str. 460, si. 101102.
245 Zbirka British Muzeum, London (vitrina sa gotkim nakitom iz June Ru
sije, 1923, br. 7 16); J. W e r n e r , AttilaReich, T. 10, 8, grob 2.
249 B. S c h m i d t , Mitteldeutschlamd, str. 140.
217 Katalog Seoba naroda, str. 92, si. 2; antika zbirka Zemaljskog muzeja, inv.
br. 2761.
248 Grob 20/1967.
249 R. E c k e r s H. Z e i s s, op. cit., T. IX, 8. gr. 2.
250 A. K l o i b e r , Ziegelfeld, str. 174; T. XLVIII, 2, gr. 4/1953.
251 J. H i a m p e l , op. cit. III, T. 178, 2; D. C s a 115 n y, op. cit., T. CXLVI,
9, gr. 266.
252 Munchen, Praehistorische Staatsammlung, gr. 48, br. 161.
149
nijom varijantom ovog tipa, s bronzanim kopama narebrenog obrua. Tragovi

srebrenog ukrasa ili oplate izdvajaju kopu sa Bonjia voa od citiranih primera, ali njena pripadnost gotsko-gepiskom krugu je nesumnjiva, kao i njena
dataoija u kraj V i prvu polovinu VI veka.
Poloaj kopi u grobovima na Bonjia vou je vrlo razliit. Uglavnom
su naene na levom boku, u nekoliko grobova kod levog (grobovi 43, 44, 51, 57)
ili desnog ramena (grobovi 6, 56) ili levo na pojasu (grob 36; T. XIII). Mala
pozlaena kopa naena je u krilu, a masivne bronzane kope u grobovima 33
i 34 stajale su na samom desnom laktu. Vrlo je zanimljivo da su se obadve
bronzane narebrene kope nalazile u predelu cevanica (grobovi 11 i 58; T. XIII).
Ovo pokazuje da poloaj kopi u grobovima nije uvek odraz njihove funkcije
u odei, kako se to vidi, npr., i u grobu 71 u Kranju.253
U grobu 33, uza samu bronzanu kopu, naena su dva bronzana dugmeta
ili klina sa sferinom glavom. Ovakva dugmeta se povremeno sreu u mate
rijalu sa ranosrednjovekovnih nekropola, kao, npr., melu nalazima iz Untersiebenbrunna,254 u bavarskim grobovima iz Steindorfa (Miinchen) i Altstadtena
(Sonthofen),255 ili na langobardskoj nekropoli V&rs.256
Predmet u vidu turpije, koji je pripadao toaletnom ili kakvom drugom
priboru, naen u grobu 16 (T. II i T. XV, 13), pojavio se ee meu nalazima
sa kasnoantikih i ranosrednjovekovnih lokaliteta, i svaki put drukije defi
niran, tako da njegova namena i dalje ostaje nejasna. Iz publiciranog materijala
iz nae zemlje, potpunu slinost pokazuje fragmentirani primerak iz Viia
(apljina), koji je I. remonik uvrstila u builice.2572
8Sasvim identian predmet
5
zavren u vidu stilusa naen u IbliguInvillinu, pripojen je iglama, koje se
javljaju ve u kasnoj antici i nepromenjene traju i u langobardskom krugu.L
5S
W. Veeck je miljenja da ovaj predmet, koji naziva lanzeittformiige Nadel i
koji je est u alamanskim grobovima, ne spada u ukosnice i da je namena
ovih igala zasad nepoznata.2592
* Na nekropoli Marktoberdorf se takoe pojavio
0
6
ovaj predmet, odreen kao lamzetfcfarmiger Amhanger.280 U Kolm-Miingersdorfu naen je u dva groba,281 a nekoliko primeraka s tordiranom drkom po
tie iz okoline Mainza.262 Potpuno analogni primeri potiu iz okoline Mtinchena
(Aufham, Feldmoching, Norendorf).263* Zanimljivo je da je jedan primerak
iz Miingersorfa naen u tanici, kao to je verovatno bio sluaj i s naim
komadom. Mada njegova namena i dalje ostaje neodreena, njegova pripadnost
germanskom, a naroito bavarskom i alamainskom krugu, je skoro sasvim si
gurna.
O nameni drugog eleznog predmeta, verovatno ila (Osenahle, Holzbohrer, Pfriemen, perpoir) naenog u grobu 51 (T. V; T. XV, 14), miljenja su
takoe poeljena od toga da su bili ila, do pribora o pojasu za veanje
kljueva. Ova nesumnjivo antika alatkica ostala je u nepromenjenom obliku
253 J. 2 m a v c, op. cit. si. 238.
254 W. K u bdt s c h e k, Grabfune im Uintensiebenihnumm, Jahirb, f. AMertumskune 5, AVien 1911, str. 55, si. 17 (11 komada).
255 Miinchen, Praehistorische Staatsammlung, Steimorf 1960, 782, af (50 ko
mada); Sonthofen 1889, 1.
256 K. S a g i , Vbrs, T. XXVI, 7, 11, 14.
257 I. r e m o n i k , Rimska vila u Viiiima, GZM NS X X , Sarajevo 1965,
str. 199, XII, 13.
258 Ibligo Invillino, str. 100, si. 6, 17.
259 W. V e e c k , op. cit. str. 60; T. 45 A 6 (Ergenzingen), T. 46 A 12 (Sindelfingen), drka tordirana.
260 R. C h r i s 11 e i n, op. cit., str. 123, gr. 68, T. 17,11.
201 F. F r e m e r s d o r l , T. 68, gr. 140, 3 t T. 54 b, gr. 101 b.
262 Mainz, Altertumsmuseum, inv. br. 4765 i 2999; Spedlingen, 47.
263 Miinchen, Praehistorische Staatsammlung, Aufham, gr. 32, 1952, 647; Feldmciching, gr. 38, 1952, 971; Nordendorf (Donauvviirth) IV 1812, s tordiranom drkom.
150
N A D A M IL E T IC
i upotrebi kod mnogih germanskih plemena kroz nekoliko stolea, i jednako je

zastupljena u bavarskim,264 alamanskim,265 i franakim grobovima.266*Dva primerka iz Kiszombora potvruju njenu upotrebu i kod Gepida.207 Dosada je iz
Bosne i Hercegovine poznato vie primeraka, koji potiu iz Debelog brda i
Stupa kod Sarajeva,268 i iz Viia i Mogorjela kod apljine.269 Potpuno isti
komadi naeni su na Ritmiku (1) i Kranju (2), gde su oznaeni samo kao elezni
komadi.270 U Velom Mlunu (Istra) je takoe naeno jedno ilo.271 Mnoina ovog
pribora naena u Bosni i Hercegovini upuuje na to da su potekli iz neke
rimske radionice na ovom podruju, koja je nastavila sa radom i u vreme
seobe naroda, a moda i kasnije. Dva horizontalna ureza pri vratu, koja su
zapaena i na turpijastom predmetu iz groba 16, dozvoljavaju pretpostavku
0 istoj radionici. Nalaz na Debelom brdu, Stupu i Viiima, s jedne, i u Mogorjelu i Rakovanima (gde je kao i u grobu 11 u Mogorjelu naen kod glave),
s druge strane, sveoe o kontinuitetu upotrebe i u ranom srednjem veku.
Mnoina malih eleznih klinova grupisanih na jednom mestu i u grobu
58 i u grobu 65 (T. V i T. VI), koji su po obliku sasvim slini rimskim, ne daju
mogunost blieg odreivanja njihove namene. Moda su klinii naeni na
samim stopalama u grobu 58 pripadali obui. Tako su oznaeni i brojni klin
ii iz enskog groba na Stupu, gde su naeni sa sidro-fibulama.272 Isti mali
klimoivli naeni su d u jednom gepMskom gnota u More$itJiu.273
Izuzetno zanimljiv nalaz predstavljaju tri elezna luka torbice s kopicama, koje su dali grobovi 16, 43 i 57 (T. II, T. IV i T.VI; T. XV, 10 12).
Lukovi iz groba 16 i 43 su skoro identini, s istom izvijenom konturom i jedna
ko povijenim krajevima, dok je luk iz groba 57 ravan, krajevi su jako stanjeni,
a sauvan je samo trag kopice. Ovi nalazi, koji su u velikom broju zastupljeni
u svim germanskim nekropolama od VVII veka, ve nekoliko decenija i jo
uvek izazivaju dileme oko namene luk torbice ili kresivo. Nakon iscrpne
analize koju je ovom pitanju nedavno posvetila A. Roes,274 po obliku, prisustvu
kopice, nitnama za privrivanje, a naroito po ostacima donje oplate na
luku iz groba 43, gde je bila prihvaena kona ili tekstilna torbica, najverovatnije je da su nai lukovi inili zavrni deo malih torbica. Njihova pojava
je skoro redovna i u mukim i u enskim bogatijim alamanskim grobovima VI
1 VH veka, kako je to konstatirao J. Wemer,275 ali i kod mnogih drugih ger
manskih plemena. U itavom nizu luksuznih ili skromno ukraenih lukova,
nai predstavljaju najskromniju varijantu. A. Roes je konstatirala da, sem u
jednom sluaju, prvobitni poloaj luka u grobu uopte nije registriran, i da
261 Ista zbirka- Waging (2 kom.); Miinchen Autoing 1939.743, gr. 249 i 995, gr. 322.
285 H. S t o 11, op. cit., str. 66, gr. 407; T. 29, 24; J. W e r n e r , Biilach, T. XI,
10, gr. 106; T. XI, 11, gr. 123; T. XI, 9, gr. 45; gr. 10, 195, 266.
206 K. B o h n e r , op. cit., str. 217, T. 60 8 (Eisenach); ibi d. , Mer.owmgerzeii,
Inventaria Archeologica 4, Bomn 1958, D 32, 5, Rittersdorf, groto 45 (450525); D. 34, 2,
Welschtoillig, gr. 1 (525600); D 35, 2, Rittersdorf, gr. 142 (525600); F. F r e m e r s d o r f , op. cit., str. 112, T. 129, 14; C. B o u l a n g e r , op. cit., str. 91 (le perpoir),
T. 28, 12 (VVI vek).
297 D. C s a 11 a n y, op. cit., T. CXLIV, 8, gr. 287 i T. CXLVI, 2, gr. 300.
288
F. F i a l a , Prahistorisehe Ansiedlung auf dem Debelo brdo toei Sarajevo,
WMBH IV, Wien 1896, s.tr. 69, si. 243 (meu rimskim nalazima); G. C r e m o n i k ,
Nalazi iz rimskog doba na Stupu kod Sarajeva, GZM, XLII, 2, 1930, str. 214, T. XIV.
208 Antika zbirka Zemaljskog muzeja, inv. tor. 1504, 1506, 1507 (naen u grobu
11, kod glave), 1600, 1605, 1606, 16101617, 1619, 1682, 2044; Viii, inv. tor. 3676.
270 Nalaz iz 1967 (fragmentaran); W. S mi d , gr. 31, str. 61 i gr. 185, str. 73.
271 B. M a r u i , Arheol. pregled 5, 1963, str. 133 (bez opisa).
272 G. C r e m o n i k, op. cit., str, 219.
273 Grob 35.
2,4 A. R o e s , Taschenbugel und Feuerstahle, Bonner Jahrtbucher 167, 1967,
str. 285 ff.
275 J. W e r n e r, Biilach, str. 14, 15, 18.
151
je teko ustanoviti da li je kopica zatvarala torbicu, ili je sluila za veanje

torbice o pojas.276 Luk iz groba 16 na Bonjia vou naen s kopicom okre
nutom prema dole (T. XII), verovatno je zatvarao torbicu kopicom, a ostala
dva luka naena su uz ostale predmete kod levog ramena i svakako nisu bila
ni u kakvoj vezi s pojasom. Uz luk u grobu 16 naen je turpijasti predmet i
dva kasnoantika novia (T. II); u grobu 43, pored kremena i srebrne kope,
nalazili su se i fragmenti noa, elezne ipke, strelice i sitni elezni fragmenti
(T. IV); u grobu 57 uz luk je leao kremen i posrebrena elezna kopa s ure
zima uz vrh trna (T. VI). Mada su ovi lukovi nalaeni obino o pojasu, ipak
je povremeno konstatiran i kod levog ramena.277 U naoj zemlji naeno je
nekoliko komada, mada nige nisu odreeni kao lukovi torbice. Tako su sa
Mogorjela poznata tri luka, ije mesto unutar lokaliteta nije zabeleeno, ali ie
sasvim verovatno da potiu iz grobova.278*Iz kasnoantike grobnice u Delilovcu
(Travnik) potie identian komad, datiran propratnim nalazima u IV vek.270
U zbirci Instituta za starohrvatsku arheologiju u Splitu nalazi se identian luk
s tragom kopice,280 a nekropola u Kranju dala je takoe nekoliko identinih
lukova, od kojih je jedan sa ravnom konturom.2812
8D. Dimitrijevi je, po grupisanim predmetima u pojedinim grobovima, naslutila mogunost upotrebe
torbice i na Jakovu Kormadinu.252 Kremeni koji su naeni uz lukove, a i bez
njih (grobovi 4 i 56) su zapravo praistorijski odbici, to je zapaeno skoro kod
svih nalaza lukova ili kresiva. Mada je A. Roes zakljuila da je, prema ukra
avanju ranih primeraka almaninima, noenje torbice pontski obiaj, njoj se
ipak uinilo da Goti nisu upotrebljavali torbicu. Nalazi iz Bonjia voa, naro
ito uz srebrnu tipinu gotsku kopu u grobu 43, i posrebrenu s urezima u
grobu 57, moda e unekoliko doprineti bliem osvetljavanju ovog pitanja.
Propratni nalazi u grobovima uz ove lukove ujedno su odredili i datirali i njih
same.
Negde na prelazu izmeu orua i oruja stoje noevi, kojih je na Bonji
a vou naeno deset u devet grobova (ukljuujui i nestali komad iz groba 1).
Nekoliko je fragmentirano, dok su drugi dosta dobro sauvani. Pojava noeva
i u mukim i u enskim grobovima zapaena je i u itavom nizu germanskih
nekropola na svim podrujima i u svim hronolokim fazama. Po tome su gro
bovi sa Bonjia voa ukljueni u jednu optu kulturnu sferu ranog srednjeg
veka, ak se i pojedine grobne celine koincidiraju veoma esto. Meiutim, inje
nica da je est noeva sa Bonjia voa (grabovi 2, 4, 13, 33, 34, 53; T. XVI, 1 6)
imalo srebrnu oplatu i ugravirane linije du gornjeg ruba, svedoi o jedinstve
noj pojavi u dosada poznatom materijalu ove vrste. Sem za jednu istu radio
nicu iz koje su potekli, ovo daje mogunost i za zakljuke u vezi s atribuiranjem i ulogom koju su ovakvi noevi mogli imati. Poloaj noeva u grobovima
bio je vrlo razliit kod glave, ramena, na grudima, na boku i izmeu nogu.
Urezima du brida ukraen je i no iz groba 34 iz Kranja,283 a takoe i fragmentirani no iz Nordendorfa.284
276 A. R o e s , op. cit., str. 295.
277 F. F r e m e r s d 0 r f, op. cit., T. 53, gr. 98, br. 2.
278 Antika zbirka Zemaljskog muzeja, inv. br. 1348, 1676 i 1680 (ravno).
27 -p M a r k 0 V i , Rimska grobnica pod Delilovcem kod Travnika, GZM L,
1938, 2, str.' 6667, si. 1.
280 Split, nepoznati lokalitet.
281 Zbirka Narodnog muzeja Ljubljana, Zmavcovi grobovi 4, 15, 68 (u publika
ciji nisu navedeni); W. S mi d , op. cit., str. 72, gr. 168 i gr. 180); u inventaru groba
u publikaciji ovaj se predmet ne spominje; inv. br. 5155 (ravna kontura).
282 D. D i m i t r i j e v i , JiakovoKormadin, str. 30.
283 W. S m i d , op. cit., str. 61 (inv. br. 4023, nije naznaeno niti se vidi na
reprodukciji, si. 9).
28< J. W e r n e r , AttilaReich, T. 11, 8 (prva polovina V veka).
1 52
NADA
M IL E T 1C
Dve male strelice iz groba 43, ije se konture jedva naziru, ne dozvolja
vaju nikakvo blie odreivanje, sem to svojom pojavom potvruju ono to je
ve zapaeno na itavom nizu germanskih grobova ranog srednjeg veka, kako
je to zapaeno i uz nalaz strelica na Jakovu Kormainu.2852
6Kako su ove stre
8
lice naene uz luk torbice, verovatno je da su strelice pripadale njenom sadr
aju.
Dye sekire iz grobova 1 i 13 (T. I; T. III; T. XVI, 7) nesumnjivo spada
ju u najzanimljivije nalaze na nekropoli, ne samo zbog njihovog izdiferenciranog oblika, nego i zbog njihove sasvim retke pojave u grobovima ranog sred
njeg veka u naoj zemlji. Meutim, na germanskom podruju sreemo je toliko
esto, mada u drugom obliku, da je citiranje izlino. To je svakako u vezi s ger
manskim obiajem, kako to potvruju izvori koji izriito spominju sahranjivanje Germana s orujem, za razliku od Rimljana koji to nikada ne ine.280
Ovu razliku koju belee izvori zapazio je i J. Werner upoireujui inventar
mukih grobova romaniziranog stanovnitva izmeu Rajne i Sene iz druge
polovine IV i ranog V veka, u kojima nikada nema oruja, sa inventarom gro
bova leta (Laetengraber) u istoj oblasti, u kojima se ve od sredine IV veka
oruje redovno pojavljuje.287; Za francisku, bojnu sekiru Franka od samog
poetka seobe naroda, E. Salin je konstatirao da je jo esta u VI veku i da
je zatim njena pojava sve reda.288 Sekire sa Bonjia voa, identine po obliku,
pokazuju antike konture s izrazito produenom otricom, ali s tako profili
ranom glavom, kako se to izuzetno retko sree. One su potpuno identine sa
tri sekire naene uz rimsku kuu na Stupu,2892
0i sa sekirom iz Arheolokog
9
muzeja u Zagrebu.200 Veoma sline u konturi i proporcijama su i dve sekire
iz Mogoirjela,291 a naroito sekira nedavno otkrivena na antikom lokalitetu u
Japri (Bos. Novi), gde se nalazio znaajan rimski rudarski centar.292 Moda bi
se moglo pomiljati da su navedeni komadi proizali iz jedne radionice sa
ovog rudarskog podruja. Jedno je sasvim sigurno da su sekire sa Stupa, sekire
iz Rakovana i sekira iz Zagreba (zapravo sa nekog lokaliteta kod St. Gradike)
produkt jedne iste radionice. Gde je ona bila locirana, pokazae budua istra
ivanja. Sekira iz gepidskog ratnikog groba VI veka iz Boara je neto druk
ijeg oblika, mada spada u isti tip,293 dok sekira sa nepoznatog lokaliteta iz
Arheolokog muzeja u Puli, datirana u V vek, pokazuje vie slinosti.294*Sekira
u grobu 1 naena je uz stopalo, kako je to veoma esto registrirano i u mnogim
germanskim grobovima, izmeu ostalih u ratnikom grobu iz Monceau-le-Neuf,
iz sredine IV veka ili u grobovima 64 i 65 iz Kolna, datiranim u V vek.205
Poloaj sekire u grobu 13 je redi. Smatramo da grobovi 1 i 13 svakako pred
stavljaju germanske miuske grobove i da sekliire, i .pored antikog oblika koji
pokazuju, moemo datirati u kraj V i prve decenije VI veka.
285 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 19.

286 E. S a 1 i n, op. cit. II, 1952, str. 227.
287 J. W e r n e r , op. cit., Arch. Geogr. 1, 1950, str. 2425.
288 E. S a l i n, op. cit. III, 1957, str. 23.
289 G. C r e m o n i k , op. cit., str. 214215, T. XII (u lanku se spominju dva
komada, dok se u zbirci nalaze tri, inv. br. 2398, 2407, 2415).
290 Naena u Savi kod Stare Gradike, . L j u bi , Popis arkeol. odjela Nar.
Zem. muzeja u Zagrebu, I, Zagreb 1889, str. 178, br. 138, T. XXXVI, 312.
291 Antika zbirka Zemaljskog muzeja, inv. br. 1106 i 2516.
2,2 Za podatak dugujem zahvalnost . Basleru.
295 Katalog Seobe naroda, str. 13, si. 1.
294 B. M a r u i , Istra, T. III, si. 2; i b i d. , Arheol. vestnik IXX/l, 1958,
str. 58.
m J. W e r n e r , op. cit. Arch. Geogr. 1, 1950, si. 1 a; F. F r e m e r s d o r f ,
Zwei germanische Grabfunde des friihen 5 Jh. aus Koln, Germama 25, 1941, 3, str. 181.
RAN O SRED N JO VBK O VN A N E K R O PO LA
U R A K O V C A N IM A
153
Nalaz dva kasnoantika novia u grobu 16 (Constantius II, 337 361) i

Constantius Gallus, 351354; T. II; T. XV *y),290 samo potvruju obiaj davanja
rimskih novia u grob, koji je zapaen na mnogim nekropolama ovog perio
da.*297 Na Rifniku je takoe naen novac III IV veka,298 u Kranju u veoj
meri,299*i u jednom grobu u Jakovu-Kormadinu.'*00 Novii u grobu 16 naeni
su uz luk torbice i verovatno su spadali u njen sadraj. Kao jednu od karakte
ristika merovinkih nekropola u severnoj Belgiji, H. Roosens je naveo i pojavu
novca u grobovima. Pri tom je zapazio da se u grobovima IIIIV veka novci
nalaze u ustima ili u ruci, a da u VI i VII veku ovaj obiaj nestaje, a povre
meni nalazi novca pokazuju da su smeteni na pojasu u torbici.301 Ova pojava
zapaena je vie puta.
Neznatni ostaci tekstila sauvani na fragmentu elezne fibule iz groba
53 (T. VI), su tako sitni, da, sem konstatacije da se radi o ravnomernom tkanju
istovetnih niti, nikakva druga analiza nije mogla biti izvrena. Ovakvi sitni
ostaci tekstila sauvani su u vie grobova u Kranju i uz ploastu fibulu iz
groba 14 na Rifniku.302 Verovatno se i ovde radi o lanenoj tkanini, kao to je
to sluaj sa fragmentima tekstila, npr., u ufutKale, Vorsu, na nekoliko gepidskih nekropola, Sontheimu, Schonebeckiu i r.303
ZAKLJUCI
Nekropola na Bonjia vou spada u niz lokaliteta koji su se koncentrisali u ovoj oblasti na levoj i desnoj obali Sane, o emu je bilo opirnije govora
povodom slovenske nekropole u Baltinim barama u Gomjenici.304 Ona se pri
druuje lokalitetima, praistorijskim i antikim, smetenim du leve obale Sane,
negde izmeu dva znaajna rimska i kasnoantika rudarska sredita, Ljubije i
Japre. Meutim, i pored gustine lokaliteta, nekropola na Bonjia vou smetena je na slobodnom prostoru i nije bila vezana za objekte starijih perioda.
U ovome se ona razlikuje od grobova ovog perioda u Mihaljeviima, ukopanih
meu kasnoantike grobove, od nekropole u Mogorjelu, smetene u antike
ruevine, kao i od nekropole u Koritima, locirane na praistorijskoj gradini. Ovu
razliku ona pokazuje i u odnosu na mnoge druge nekropole ranog srednjeg
veka u naoj zemlji, kao to je sluaj u JakovuKormadinu, Novim Banovcima,
Bledu I i dr. Po svom tipu nekropola na Bonjia vou spada u tipina ranosrednjovekovna groblja na redove, i na njoj se, ba zbog toga to se prostire
na slobodnom, ravnom tlu, moe pratiti ovaj proces u samom zaetku, o emu
299 Odreenje novia dao je dr J. Petrovi.

297 D. C s a l l a n y , op. cit., T. CXI, 23, 23a, gr. 32 i T. CXXX, 2, gr. 178
(Kiszomibor); T. III, 18, gr. 65 (SzentesKokenyzug); T. LXIV, 10, gr. 121 i T. LXX,
15, gr. 87 (SzentesBerekhat); I. W e l k o w , op. cit., str. 50 (Momirn Brod-Lom);
K. B o h n e r , op. cit., str. 238239; F. F r e m e r s d o r f , Koln, Germama 1941,
3, str. 183; A. K l o i b e r , Ziegelfeld, gr. 25/1953 (datiran u VI vek; novi Valemtinianusa II), str. 125.
298 L. B o 11 a, Arh. pregled 9, 1967, str. 130; gr. 10/1957.
299 J. W e r n e r , Die Langobardan, str. 127; W. S m i d , op. cit., gr. 77, str.
65 (7 komada); gr. 97, str. 67; gr. 108, str. 67; gr. 139, str. 69; gr. 150, str. 70; gr. 156,
str. 70; gr. 170, str. 72; gr. 180, str. 73; gr. 196, str. 74; J. m a v c , oip. cit. str. 274.
399 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 12, gr. 5; T. IV- 2.
301 H. R o o s e n s, op- cit., str. 12, 14.
302 L. B o l t a , op. cit., str. 402; na pr. W. Smi d, op. cit., str. 5875.
sos v. V. K r o p o t k i n , op. cit., gr. 41, str. 210; K. S a g i , Vors, str. 378,
404; D. C s a l l a n y , op. cit., str. 394; Ch. N e u f f e r M i i l l e r , op- cit., str.
10; B. S c h m i d t , Mitteldeutschland, str. 290.
394 N. M i l e t i , Slovenska nekropola u Gomjenici k. Prijedora, GZM NS
XXI/XXII, 1967, str. 139.
1 54
N A D A M IL E T I
svedoe relativno neujednaeni redovi. Svojom pojavom, ova nekropola, kao i

grobovi u Mogorjelu, Koritima i Mihaljeviima, potvruje paralelno postojanje
ovakvog naina sahranjivanja na jednom zajednikom mestu i pojedinanih
ukopa u antike sarkofage ili kasnoantike presvoene grobnice, kako nam to
pokazuju ukopi u Potocima, Vrdolju, Stranjanima, Delilovcu, Turbetu, ipuljiu i di*.305
Neravnomernost redova zapaena je kao redovna pojava na skoro svim
nekropolama ovog perioda, negde uslovljena samim terenom, ali verovatno vie
samim tokom procesa u prelasku na ovaj novi nain formiranja pogrebnih obi
aja. Nerazdvojna od ovog procesa je i pojava orijentacije samih grobova, koja
se i na Bonjia voou ogleda u dvostrukom usmeravamju: u pravcu jugozapad-severoistok i istok-zapad, pri emu preovlauje prvi smer. U ovom pogledu
nekropola se prikljuuje itavom nizu savremenih grobalja irom Evrope, na
roito lokalitetima Jakovo Kormadin, Kiszombor, SzentesKokenyzug, SzentesNagyhegy, zatim ufut Kale i Estagel, dakle za gepidske, odnosno gotske
nekropole, sa kojima pokazuje slinosti i u pogledu nalaza i u pogledu drugih
pojava. Nekropole Bled I, Kranj i Rifnik, za koje inae pokazuje veliku veza
nost pruaju drugu sliku u ovom pogledu. U pogledu dubine grobova, poloaja
skeleta u njima, poloaja ruku ili glave sve nekropole pokazuju jedinstvene
pojave, i razlike su samo izuzetne. Moda ipak treba spomenuti da na Bonjia
vou nije zabeleen ni jedan sluaj da su ruke prekrtene na pojasu ili preko
grudi.
Takoe nisu primeena ni vea grupisanja, ni dvojni grobovi, to je
inae konstatirano na itavom nizu nekropola koje su u toku izlaganja nave
dene. Isto tako, ni tragovi pljakanja grobova, koji su zabeleeni na brojnim,
veim ili manjim nekropolama ovog perioda.
Pojava drvenih zatitnih okvira, uz istovremeno sahranjivanje u prostu
zemlju, izdvaja nau nekropolu od sistematski istraenih grobalja ovog perioda
u naoj zemlji, gde se oni ili uopte ne pojavljuju ili samo u jednom sluaju,
ak kada je U pitanju i tako prostrana nekropola kao to je Kranj. Po velikom
broju grobova koji su imali drvene okvire u razliitim kombinacijama (32), a
naroito pojava izdubljenog stabla, vee nekropolu na Bonjia vou za nekro
pole germanske pripadnosti, gde su ovakvi zatitni okviri skoro redovna pojava.
Ovakvi okviri konstatirani su samo u Mihaljeviima.
Odsustvo bilo kakvih tragova pogrebnog ritusa (ostaci ivotinjskih ko
stiju, paljenje vatre, ljuske jajeta i dr.) izdvaja nau nekropolu od mnogih na
kojima su ovakvi ostaci povremeno zabeleeni. Takoe moramo istai i potpuno
odsustvo keramikog materijala, bilo u vidu itavih posuda ili fragmenata, po
emu se ona takoe razlikuje i od gepidskih i od langobarskih grobova, a u
emu pokazuje apsolutnu slinost s nekropolom Bled I.306
Relativno veliki procenat grobova s nalazima (vie od polovine) opta je
pojava na nekropolama ovog ranog perioda, a u pogledu vrste nalaza ponavlja
se ista slika radi se uglavnom o nakitu, elementima nonje, oruu i oruju.
Jedno ipak treba istai sem dve sekire, drugog oruja u pravom smislu
nije bilo, po emu je naa nekropola slina Bledu I, Rifniku, grobovima u Istri
(s retkim izuzecima), u Mihaljeviima, Mogorjelu i dr. dok se u ovom pogledu
Jakovo i Kranj izdvajaju u izvesnoj meri.307
305 V. H a d i m s k f , GZM 1890, str. 337 ff; V. P a k v a l i n , op. cit., str.
149 ff; T. M a r k o v i , op. cit., str. 65 ff; M. M a s l a , GZM 1932, str. 31 ff;
podatak sa iskopavanja u Cipuljiu (u toku).
306 J. K a s t e 1i c, op. cit., str. 29.
337 D. D i m d t r d j e v i , JakovoKormadin, T. III, 113, gr. 2 i 24, gr. 8;
T. IX, 2; W. m i d , op. cit., si. 9.
RAN OSRED N JO VEK O VN A
1 55
Relativno skromni nalazi, u skali od pozlaene kopice do najskromnije

elezne kope, sasvim se jasno izdvajaju u predmete ije je rimsko ili kasnoantiko poreklo izvan svake sumnje, i u predmete koji su proizaK iz germanskog
kulturnog kruga i bili u upotrebi bilo kod skoro svih germanskih etnikih
grupacija, bilo ogranieni na neke od njih. Meutim, za itav niz predmeta iz
prve grupe istraivanja su pokazala da su u vreme seobe naroda bili preuzeti
od strane razliitih germanskih plemena, da su doiveli dalji razvoj i postali
svojina germanske kulturne sfere, ukljueni u germansku nonju ili obiaje.
Njihovo antiko poreklo se samo uzgred spominje u genezi pojedinih tipova.
Takav je sluaj, od nalaza koji su se pojavili na Bonjia vou, s naunicama
s kockom ili korpicom, niskom perli, poliedrinim tamnoplavim perlama, per
lama u vidu rozete, ukrasnim iglama, Armbrust-fibulama, ploastim fibulama,
eljem, jednostavnim narukvicama. Svi ovi nalazi bogato su zastupljeni na
brojnim gotskim, gepidskim, langobardskim, bajuvarskim, alamanskim, frana
kim i drugim nekropolama ili u pojedinim grobovima. ak i oni predmeti koji
u svom obliku nisu doiveli nikakve promene (uglavnom orue), ostali su
neprekinuto u upotrebi kod mnogih germanskih osvajaa, kao to to pokazuje,
na Bonjia vou, pojava ila i klinia. Nalazi sekira u dva groba pokazuju
najjasnije ovaj fenomen gde je predmet istog antikog oblika i porekla poslu
io u primeni jednog isto germanskog obiaja.
Ako ovo uzmemo u obzir, i dodamo one predmete koji, prema opteprihvaenoj tipologiji, pripadaju iskljuivo germanskoj kulturnoj svojini, kao
to su skoro sve kope koje su se u velikom broju pojavile na naoj nekropoli,
posrebrena narukvica ukraenih krajeva, luk torbice, strelice, posrebreni i
ukraeni noevi, sasvim jednostavni i malobrojni prsteni, ija je pojava i obilna
upotreba zabeleena na brojnim germanskim nekropolama, kako je to i analiza
pokazala, moramo zakljuiti da je broj nalaza i tipova ove grupe daleko vei od
prethodnih.
Prema zastupljenosti pojedinih vrsta nalaza ili pojedinih tipova unutar
odreene vrste, najvie slinosti naa nekropola pokazuje, u naoj zemlji, s ne
kropolom u Kranju, Rifniku, Bledu I i Jakovu, zatim, u izvesnoj meri, s nala
zima iz Istre, Bakog Momotora, Dubravice, Beograda, Novih Banovaca, Mihaljevia i Korita. Takoe, u veoj meri, s gepidskim nekropolama u Kiszomboru,
SzentesBerekhtu, Szentes>Kokenyzugu, SzemtesNagyhegy i More?t&. U
pogledu pojedinih nalaza, analogije su vrlo bliske i este sa itavim nizom ger
manskih nekropola od june Rusije do panije kroz koje je nekropola na Bo
njia vou ukljuena u iroki kulturni krug evropskog ranog srednjeg veka.
Da se vratimo na etiri prve citirane nekropole iz nae zemlje. Prostrana
nekropola u Kranju, mada konana analiza nije izvrena, oznaena je u poslenje vreme kao preteno langobardska, uz istonogotske grobove i grobove koji
ukazuju na autohtoni romanizirani ivalj i datirana do kraja VI veka, eventu
alno u poetak VII veka.308 Nekropola Bled I, i pored drukijeg atribuiranja
od strane autora, pripisana je uglavnom autohtonom romaniziranom stanovni
tvu, i datirana takoe u VI i rani VII vek.309 Nekropola na Rifniku datirana
je u prvu polovinu VI veka i pripisana delomino autohtonim stanovnicima,
delomino langobardskim i istonogotskim elementima.310 Nekropola u Jakovu
datirana je u prvu polovinu VI veka i odreena kao gepidska.311 Rekli smo ve
da nekropola na Bonjia vou pokazuje najvie slinosti s ove etiri nekropole,
ali je stepen ove slinosti i u celini i u pogledu pojedinih nalaza razliit, tako
308 J. W e r me r, Die lamgobardiisehen Fibeln aus ItaMen, str. 7; i b i d., Die
Langobarden, str. 126127; Z. V i n s k i , Arh. vestnik XIXII, 19601961, str.
229230; ibid., Materijali VI kongr. arheologa u Ljubljani 1963, str. 106.
300
J. W e r n e r , Die Langobarden, str. 128130; Z. V i n s k i , Arh. vestnik
19601961, str. 231; ibid. , Materijali VI kongresa, str. 106, 109.
310 L. B o l t a , op. cit., str. 407; ibid. , Arh. pregled 9, 1967, str. 131.
311 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 44.
156
N A D A M IL E T IC
da naa nekropola spaja elemente koji se na pojedinim od ove etiri nekropole

ne pojavljuju ili se vee samo za jednu od njih. Pri tome ove nekropole poka
zuju veoma iznijansiranu sliku, a time i nekropola na Bonjia vou dobija i
svoje posebno mesto u ovome krugu. Najvie slinosti, tamo gde su analogije
bile mogue, materijal sa Bonjia voa pokazuje sa nalazima iz nekropole
Kranj, pogotovu u tako retkim nalazima kao to je istonogotska pozlaena
kopica, skebmi stilus, gotska kopa ukraena urezanom trakom, narebrena
kopa s profiliranim trnom, pojava torbice dakle nalazima koji, sem stilusa,
pripadaju germanskoj kulturnoj ostavtini, datiranim u kraj V i prvu polo
vinu VI veka, a koji na ostalim trima nekropolama nisu konstatirani. S druge
strane, izvesnim nalazima, koji se na Kranju ne pojavljuju, naa nekropola
vezana je samo za grobove iz Jakova, kao to je to u pogledu naunica s koc
kom, perle-rozete ili perle od kamena peara. Ovakva diferenciranja mogla
bi ii i dalje, ali ih ovom prilikom zavravamo konstatacijom da su grobovi na
Bonjia vou dali i nalaze koji svoje analogije nemaju ni u jednoj od ovde
tretiranih nekropola, a to su igle stilusi s probijenom prizmom, srebrna got
ska kopa s okovom, bronzana kopa s kaneliranim trnom, elezne posrebrene
ili tauirane kope, posrebrena narukvica s tauiranim ukrasom, posrebreni i
ukraeni noevi, sekire ovog oblika. Po svim ovim nalazima nekropola na
Bonjia vou u celini predstavlja izuzetnu pojavu u dosada istraenim nekro
polama ovoga perioda. Za mnoge ove i druge nalaze analizom je utvreno da
pripadaju kraju V i prvim decenijama VI veka i da pripadaju germanskoj, od
nosno gotekaj-kultumoj ostavtini.
Istarijskd okviri ovog razdoblja na podruju u kome je locirana nekro
pola Bonjia voe su dobno poznati. To je vcoeme vladavine Istonih Gota u
ovim krajevima pod Teodorihom (u vremenu od 493 do 536), u kojima je Bosna
bila ukljuena u provinciju Dalmaciju. Rakovani lee negde na granici izme
u provincije Dalmacije i provincije Savie, koja je takoe bila pod istonogotskom dominacijom, i neto due.312 Mnogi nalazi iz ove dve oblasti govore o
njihovom prisustvu. U kojoj merii, u odnosu na autohtono romanizirano sta
novnitvo, to je stvar buduih istraivanja, arheolokih i naroito antropolokih.
Veina grobova na naoj nekropoli, ako uzmemo u obzir orijentaciju,
zatitne drvene okvire, izdubljeno stablo i nalaze tipoloki jasno odreene ili
njihovu upotrebu, nosi obeleja germanske pripadnosti (42), i preteno gotske,
ak i kad istorijski ne bi bilo utvreno da ostale germanske grupacije na ovom
podruju ne dolaze u obzir. Sve grobove koji sadre nalaze kasnoantikog po
rekla, a ne ine grobnu celinu s jednim od elemenata koji karakteriu german
sku pripadnost, ili su bez nalaza, ovde nismo uvrstili (npr., grob 5, 10, 17, 40,
46 i dr.). Ostavili smo po strani i grob 12 (s iglom-stilusom) i grob 32 (ogrlica,
ploasta fibula, srebrna igla-stiiilus), mada bi po sviom poloaju uz muki groto sa
sekiram i noem (13), i po obliku igle, grob 12 takoe mogao pripadati german
skoj grupi, a pogotovu grob 32, koji lei neposredno uz grob 33 (s istonogotskim kopama i dr.), a iji nalazi po svojoj nameni i kombinaciji spadaju
upravo u one elemente koje I. Bona navodi kao karakteristine za langobarsku nonju panonskog perioda.313 Ako je i pored svih nabrojanih elemenata i
analogija ipak mogue da se i autohtono stanovnitvo sluilo istovetnim naki
tom, kopama izuzetnog oblika, posrebrenim noevima, torbicama s lukom, da
je stavljalo oruje u grobove i upotrebljavalo drvene zatitne okvire i izdublje
na stabla u ovom vremenskom razdoblju, onda bi broj njihovih ukopa ovde
112 J. W e m e r , Die Langobarden, si. 1 (karta s granicama provincija u V i
VI veku na srednjem Dunavu, prema kojoj bi Rakovani spadali u Dalmaciju);
K. P a t s c h, WMBH V, Wien 1897, str. 229230, si. 106, gde je ova granica pomerena neto junije, pri emu bi Rakovani spadali u Saviu (Pannonia Superior).
sls I. B o n a , Atti del VI congr., str. 154.
1 57
bio vei. Ali tada bi atribuiranje svih onih ranosrednjovekovnih nalaza koji
su odreeni kao germanski (istonogotski, gepidski, langobardski i dr., podrazumevajui odnosne ukope), morali doiveti svoju redakciju. Svakako da su u
ovim nimalo jednostavnim pitanjima antropoloka istraivanja od skoro pre
sudne vanosti. Ona su poznata sa nekropole Bled I, gde je uglavnom zastupljen
brabikefalni tip, i samo delomiino sa Jakova, gde je konstatirana u naoj zemlji
dosad jedinstvena pojava vetaki deformirane lobanje u tri sluaja.314 U ovom
pogledu nekropola na Bonjia vou prikljuuje se ovoj izuzetnoj pojavi u ma
terijalu poznatom iz nae zemlje sa vetakom deformacijom lobanje zabeleenom u grobovima 7, (muki, s parom eleznih fibula), 49 (muki, sa zatitnim
okvirima, T. XI), 61 (muki, sa eleznom kopom izvijenog obrua, smeten u
izdubljeno stablo) i 64 (enski). U detaljnoj analizi o ovom fenomenu, J. Werner
je ovaj obiaj konstatirao i kod Istonih Gota, na Krimu svakako, gde se za
drao due, a u izvesnom broju verovatno u vreme njihovog boravka u Pano
niji i Italiji. U kojoj meri je vetako deformiranje lobanje bilo zastupljeno
kod Istonih Gota u ovom periodu i u ovim oblastima, J. Werner je nagovestio
da bi to mogla pokazati budua istraivanja u Maarskoj i Italiji.315 Ovde samo
uzgred napominjemo da je u verovatno germanskim grobovima iz Atzgersdorfa
i Laa a. d. Thaya, iji su izvesni nalazi pokazali apsolutnu slinost s nekima
od naih (narukvica), zabeleena vetaki deformirana lobanja.316 Ova je pojava
konstatirana i u grobnicama u ufut Kale.317 Pojava vetake deformacije na
Bonjia vou Sini znaajnu kariku izmeu ovih oblasti i potvruje, uz ostale
navedene elemente, prisustvo germanskog, odnosno istonogotskog elementa na
ovoj nekropoli.318 Rezultati sa ranosrednjovekovnih nekropola ije je istrai
vanje u toku, osvetlie u veoj meri, moda, i ovaj problem.319
Gde su mogli nastati i kojim su putem dospeli predmeti otkriveni na
Bonjia vou, to je, pri sadanjem stanju poznavanja ovog pitanja, teko rei.
Za izvestan broj sigurno je da su nastali u radionicama Panonije, dok su drugi
mogli doi bilo sa severozapada preko Siska, saobraajnicom prema Dalmaciji,
bilo iz Dalmacije u obrnutom smeru. Na tom putu nekropola u Kninu ini,
verovatno, znaajnu kariku, kako je to zabeleeno i u kasnijim stoleima,320
i od rezultata ovih istraivanja oekuje se i odgovor na mnoga pitanja postav
ljena u vezi s nekropolom na Bonjia vou. Treba, svakako, uzeti u obzir i
radionice u Sirmiumu. Za izvesne elezne predmete moemo pretpostaviti, da
ponovimo, da su nastali u jednoj od radionica u rudarskim sreditima provin
cije Dalmacije.
Nigde u blioj okolini lokaliteta nisu mogli biti ustanovljeni ostaci nase
lja kome je pripadala ova nevelika zajednica. Na lokalitetu Crkvine, u selu
Rakovanima, nad poljem gde je locirana nekropola, sem naziva nisu sauvani
apsolutno nikakvi drugi tragovi. Nalazi iz grobova takoe ne dozvoljavaju
31J J. K a s t e l i c , op. cit. str. 33, 39; D. D im i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 34.

5,5 J. W e r n e r, AttilaReich, str. 1417.
316 I b i d. str. 14.
311 V. V. K r o p o t k i n, op. cit. str. 211.
318 Ovim se ujedno potvruje da germansko odreenje nekropole dato ve na
kon prvih iskopavanja, u toku kojih se pojavio sluaj deformirane lobanje, nije bilo
tako neosnovano, kako je to Z. V i n s k i odluno pobijao (Materijali VI kongresa
arheologa u Ljubljani, str. 108).
313 Pojava vetaki deformirane lobanje konstatirana je i na nekropoli Rifnik
i meu grobovima iz LjubljaneDravlje. Na podacima srdano zahvaljujem L. Bolti,
odnosno M. Slabeu.
320 N. M i 1e t i , GZM 1967, str. 144.
1 58
NADA
M IL E T I
zakljuke u vezi s religioznom pripadnou pokojnika. Budua istraivanja pruie odgovor, verovatno, i u ovom smislu.
Socijalno diferenciranje takoe nije mogue izvesti preciznije, jer su
nalazi i ostale pojave u vezi sa sahranjivanjem prilino ujednaeni. Relativno
visok broj srebrnih ili posrebrenih nalaza moi e posluiti u ovom pogledu
tek kada budemo raspolagali opsenijim materijalom sa ovog podruja. Tada
e, verovatno, biti jasniji i odnos nekropole na Bonjia vou i prema grobo
vima u Mihaljeviima i nekropoli u Koritima, koje pripadaju istom razdoblju,
ali koje, svaka za sebe, pokazuju i odreene specifinosti.
Rukopis predat redakciji u aprilu 1969. g.
Diese Arbeit wird in deutscher Sprache in den Wissenschaftlichen Mitte-ilungen des

Bosnisch-herzegovvinischen Landesmuseums, Band III, Heft A Archaologie, verdffentlicht
werden.
TABLA I
T A B L A II
T A B L A III
ti Glasnik Zemaljskog muzeja Arheologija
T A B L A IV
TABLA V
11*
TA BLA VI
T A B L A V II
T A B L A V III
T A B L A IX
TABLA X
TABLA XI
T A B L A X II
T A B L A X III
TABLA
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
X IV
1 Grob br 12
2
32
3
10
4, 6, 7 Grob br. 2
5 Grob br. 7
8, 13 Grob br. 33
9 Grob br. 43
10
38
11
53
12
4
14
11
15
34
16
58
T A B L A X IV
TABLA
XV
Br. 1 Grob br. 61

Br. 2
15
Br. 3, 4, 14 Grob br. 51
Br. 5 Grob br. 6
Br. 6
44
Br. 7, 11 Grob br. 57
Br. 8 Grob br. 65
Br. 9,10,13 Grob br. 16
Br. 12 Grob br. 43
TABLA XV
TABLA XVI
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
Br.
1 Grob br.
2

3

4 ....
5
Br- 7
Br. 8
4
33
13
34
2
53
1
11
TABLA XVI

Miletić - Ranosrednjovekovna Nekropola U Rakovčan1ma Kod Prijedora

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Miletić - Ranosrednjovekovna Nekropola U Rakovčan1ma Kod Prijedora

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NADA MILETI

RANOSREDNJOVEKOVNA NEKROPOLA U RAKOVAN1MA

PREGLED GROBOVA I NJIHOVOG INVENTARA

Dosadanja literatura o RaJkovamima: N. M i l e t i , Arheoloki pregled

Grob br. 28 Dubina 1,10 m; duina 1,69 m; orijentacija: istok-zapad.

RAN O SRED N JO VEK O VN A

ilo, u gornjem delu pravougaonog preseka, zatim spljoteno i povijeno u uicu

ito vreme.2 Na Bonjia vou primetno je, i pored razumljivih odstupanja,

2 W. V e e c k , Die Alamaranen in \VllrtteruberS. Berlin u. LeipA g 1S81, tr. 9;

gel.11 Iskljuivo ovakav smer pokazuju gepidska nekropola u Kiszomboru,12

RAN O SRED N JO VEK O VN A N E K R O P O L A

Na nekropoli na Bonjia vou nije mogao biti ustanovljen nikakav pri

jedna iz Dvograda, datirane iza sredine V veka,4

Ovu istovetnost oblika, mada u minimalnom broju, pokazuju i perle iz

moemo pratiti od Tirgsora76 preko gepidskih nekropola u Kiszomboru i

rukvica, rasprostranjenom meu brojnim grobnim nalazima sa irokog podruja,

RAN O SRED N JO VEK O VN A

smatra preteama izrazitih trubastiih narukvica.1

tip narukvica, bronzanih i eleznih. L. Bolta je konstatirao da veina nalaza

RAN O SRED N JO VEK O VN A

sasvim karakteristina za nalaze ranosrednjovekovnih nekropola uopte, gde

materijalu i po obliku predstavljaju punu analogiju. To je pre svega srebrni

152 I. K o v r i g , Acta Arch. Hung. 10, 1959, str. 218; M. P a r d u c z , Acta

pozlaenu kopicu predstavlja udnu kombinaciju. Njihova upotreba svakako

RAN O SRED N JO VEK O VN A

uvrstio u kulturnu svojinu Istonih Gota i datirao u vreme njihove prevlasti

je to i Z. Vinski naveo, ee javljaju u germanskim grobovima,218 kope kod

nijom varijantom ovog tipa, s bronzanim kopama narebrenog obrua. Tragovi

i upotrebi kod mnogih germanskih plemena kroz nekoliko stolea, i jednako je

je teko ustanoviti da li je kopica zatvarala torbicu, ili je sluila za veanje

285 D. D i m i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 19.

RAN O SRED N JO VBK O VN A N E K R O PO LA

Nalaz dva kasnoantika novia u grobu 16 (Constantius II, 337 361) i

299 Odreenje novia dao je dr J. Petrovi.

svedoe relativno neujednaeni redovi. Svojom pojavom, ova nekropola, kao i

RAN OSRED N JO VEK O VN A

Relativno skromni nalazi, u skali od pozlaene kopice do najskromnije

da naa nekropola spaja elemente koji se na pojedinim od ove etiri nekropole

31J J. K a s t e l i c , op. cit. str. 33, 39; D. D im i t r i j e v i , JakovoKormadin, str. 34.

Diese Arbeit wird in deutscher Sprache in den Wissenschaftlichen Mitte-ilungen des

ti Glasnik Zemaljskog muzeja Arheologija

Br. 1 Grob br. 61

12 Glasnik Zemaljskog muzeja Arheologija

You might also like