REPUBLIKA SRBIJA

SEMINARSKI RAD
PREDMET: OSNOVI EKONOMIJE

Tema: Merkantilizam

PREDMETNI PROFESOR:

STUDENT:

AMG GT 93^^

Sadraj

Osnovi ekonomije

1.

Uvod.........................................................................................................................................3

2.

Merkantilizam..........................................................................................................................4
2.1 Nastanak merkantilizma........................................................................................................6

3.

Ideje..........................................................................................................................................6

4.

Istorija.......................................................................................................................................8

5.

Teorija.......................................................................................................................................9

6.

Uzroci.....................................................................................................................................11

7.

Politika....................................................................................................................................11

8.

Kritike.....................................................................................................................................12

9.

Naslee...................................................................................................................................13

10. LITERATURA......................................................................................................................15

AMG GT 93^^

Osnovi ekonomije

1. Uvod
Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije zavisi o njenoj
ponudi kapitala i da je globalni volumen trgovine svetske privrede nepromenjiv.

Koliina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge se najvie poveava platnim
bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom. Merkanitlisti smatraju da bi vlada trebala
unapreivati ove ciljeve, igrajui aktivnu protekcionistiku ulogu u privredi, tako to e
ohrabrivati izvoz i obeshrabrivati uvoz, posebno uz pomo carinskih dabina. Ekonomska
politika koja se zasniva na ovim idejama esto se naziva merkantilistiki sistem.

Merkantilizam je bio vladajua kola ekonomije tokom ranog modernog perioda, od XVI
do XVIII veka. U pojedinanim dravama doveo je do prvih pojava znaajne vladine intervencije
i kontrole nad privredom i tokom ovog perioda uspostavljen je vei deo modernog
kapitalistikog sistema. irom sveta merkantilizam je ohrabrio mnoge evropske ratove tog
perioda i davao podstrek evropskom imperijalizmu. Vera u merkantilizam se poela gubiti u
kasnom XVIII veka kada su pobedili argumenti Adama Smitha i drugih klasinih ekonomista.
Danas celokupni merkantilizam odbijaju svi ozbiljni ekonomisti, iako se na neke elemente gleda
sa podrkom.

AMG GT 93^^

Osnovi ekonomije

2. Merkantilizam
Merkantilizam je pravac u ekonomskoj teoriji. Svoj vrhunac postie u 16. i 17. veku . Bit
merkantilistike doktrine svodi se na njihovu teoriju poveanja novane mase u zemlji i
spreavanju odliva nacionalnog bogatstva van granica zemlje. Merkantilisti se posebno zalau za
trgovinu , ali samo u izvoznom smislu jer su, po sili zakona, izvozni proizvodi sredstvo
poveanja nacionalnog bogatstva. Uz njihovu teoriju usko je vezan pojam protekcionizma .
Izraz "merkantilizam" nastao je 1763 . godine u Francuskoj . Tu ideju delile su brojne
zemlje, kao to su Engleska , Nemaka , Holandija , Italija , panija . Ideju merkantilizma, o
tome kako se napredak zasniva na trgovini, razvili su sami trgovci koji su time zagovarali vlastite
interese.
Pojavom merkantilizma vie se razmilja o kreditno - monetarnim problemima: jaaju
trgovaka sredita i razvija se bankarska delatnost.
Merkantilizam se razvio snanom intervencijom i regulacijom drave jer se trgovinom
tog doba stjecalo bogatstvo , budui da je novac bio zlatni i srebrni . Trgovci su zato traili od
vladara posebnu potporu svojoj delatnosti to su i dobijali, radi stvaranja jake dravne moi i
jakog nacionalnog trita koje je bezobzirno unitavalo male lokalne trgovine.
Zapravo, merkantilizam je ekonomski apsolutizam . Na takvom konceptu razvila se
unutranja trgovina 17. i 18. veka, a iz njega proizlazi kako je trgovina jedini i pravi izvor nove
vrednosti za stvaranje privrednog blagostanja.

Merkantilizam, kao sistem, temelji se na 9 principa :

1. vanost razvoja poljoprivrede i rudarstva
2. isticanje domae preraivake delatnosti
3. uenje od razvijenih
4. vanost zlata i srebra
5. naglaava se vanost razvoja domae trgovine i tetnosti uvoza
6. zamjenjivost inostranih proizvoda domaim proizvodima, umesto novcem
7. uvoz sirovina ograniiti preraivakim kapacitetima
8. bolje prodavati nego kupiti
9. ograniiti ili u potpunosti ukloniti potrebu za skupim i luksuznim proizvodima.
Tipini merkantilistiki ciljevi bili su pohranjivanje zlatnih i srebrnih poluga i ipki u to
veim koliinama, time se elelo poveati nacionalno blagostanje i bogatstvo, pozitivna
trgovinski bilans te postizanje ekonomske samostalnosti.

AMG GT 93^^

Osnovi ekonomije

Merkantilizam je najvie uspeha postigao u Francuskoj, gde je ministar finansija, JeanBaptiste Colbert , uz ostalo uveo carinske tarife na uvoz, te u Engleskoj, koja je uskoro postala
najvea evropska sila.
Teoretiari merkantilizma bili su uglavnom trgovci koji su svoje ideje uspeno znali
unoviti za linu i nacionalnu korist. Meu najvanije teoretiare merkantilizma ubrajaju se:
Trgovac Thomas Mun - smatra da su porezi nuni iako su sredstva prinude, a spoljna je
trgovina glavni izvor nacionalnog bogatstva, uvoz bi trebalo to vie smanjiti jer ga se ne moe
zabraniti.
Filozof David Hume - nastojao je spoznati tajnu novca i njegova uticaja na cene
proizvoda i usluga. Sam novac nije predmet trgovanja, ve sredstvo koje omoguava i olakava
razmenu roba i usluga.
Josiah Child bio je engleski trgovac, ekonomista i guverner kompanije Istona Indija
koja se bavila izvozom pamuka, svile, aja, opiuma i drugih proizvoda iz Indije u Veliku
Britaniju. Child je dao formulu merkantilizma: "Spoljna trgovina stvara bogatstvo, bogatstvo
mo, mo uva nau trgovinu i religiju". U ovoj su formuli obuhvaene najvanije karakteristike
merkantilizma: naglasak na spoljnu trgovinu, elja za bogatstvom i za moi, kao i povratna veza
koje se ogleda u potrebi za moi radi zatite trgovine i religije.
I mo i bogatstvo predstavljaju ciljeve ekonomske politike. Bogatstvo je nuni uslov
moi, a mo je nuni oblik akumulacije bogatstva i njegove zatite. Bogatstvo i mo
predstavljaju zlato i dragocenosti, a oni se mogu dobiti samo izvozom ako zemlja nema prirodna
nalazita te je zato svaka zemlja nastojala vie izvoziti kako bi izvozom dobila vie zlata, a time i
moi i bogatstvo. Najbolji nain ostvarenja svrhe ekonomske politike bilo je akumulacija zlata i
drugih dragocenosti.
Kako bi zemlje koje nisu imale rudnike zlata i srebra dole do tih metala, jedini je nain
bio vei izvoz od uvoza. Zbog toga se bilans spoljne trgovine, u kojoj je izvoz bio vei od uvoza,
nazivala "povoljnom". Kako bi se osigurala povoljna bilans spoljne trgovine, koja je rezultirala
neto uvozom zlata, drave su poele da interveniu u oblasti spoljne trgovine, nastojei ograniiti
uvoz i poticati izvoz.
Mere ekonomske politike kojima se to postie su: carine , kvantitativna ogranienja,
uvozne zabrane, kontrola plaanja i subvencionisanja izvoza. Najvanija mera spoljnotrgovinske
politike bile su carine, jer je njihova funkcija bila, ne samo da smanjuju uvoz, nego i da
poveavaju prihod dravne riznice.
Carinska je zatita potrebna zato to je mladoj, nejakoj industriji potrebna zatita dok ne
ojaa. Merkantilisti su zagovarali i uvoenje ogranienje izvoza sirovina radi poboljanja bilansa
spoljne trgovine. Time bi se uticalo na poveanje ponude na domaem tritu, to utie na
smanjivanje njihove cene. Zabrana izvoza sirovina dopunjavana je zabranom izvoza kapitala i
radne snage kvalifikovane i time se elelo spreiti razvoj konkurentske industrije u drugim
zemljama.
Kolonijalna se politika provodila i prema njoj je svaka drava nastojala da osvoji to vie,
i to bogatije kolonije zbog razvoja proizvodnje sirovina potrebnih za razvoj industrije u

AMG GT 93^^

Osnovi ekonomije

metropoli. Kako kolonija ne bi postala konkurent metropoli, njen je razvoj kontrolisan i

usmeravan tako da je stimulisan razvoj primarnih proizvoda, a ograniavan razvoj industrije.

AMG GT 93^^

Osnovi ekonomije

Kako bi se vezala za metropolu, u koloniji je uveden valutni i monetarni sistem

metropole. Kolonijama se ponekad doputalo da uvedu i sopstvenu valutu koja je zavisila o
valuti metropole, i to se inilo u obliku osnivanja valutnog odbora koji je mogao izdavati domau
valutu na osnovu posedovanja valute iz metropole i uz fiksni kurs . Ako je kolonija htela
emitovati vie svoje valute, morala je imati vie valute svoje metropole, a za to je morala imati
suficit u razmeni sa njome.

2.1 Nastanak merkantilizma

Merkantilizam je prva ekonomska teorija kapitalistikog naina proizvodnje, koji je jo uvek
u svojim zaetcima. Merkantilizam se protezao kroz 16. i 17. vek. U 16. veku se razvio tzv. rani
merkantilizam, a u 17. veku se razvija vii stupanj merkantilizma i odmah nakon toga sledi
njegov raspad. Rani merkantilizam, monetarni sistem ili bulionizam kako ga naziva Marks, i
razvijeni merkantilizam ili manufakturni sistem. Nakon raspada merkantilizma razvija se
klasina buroaska politika ekonomija koja je pod uticajem prethodnog merkantilistikog
naina proizvodnje. Merkantilizam se razvio kao sistem jo u epohi prvobitne akumulacije
kapitala, koju Marks naziva predistorijom kapitalizma. Merkantilizam traje sve do kraja 17.
veka, tj. ulazi u manufakturni period kapitalizma. Delovanje zakona vrednosti dovelo je
postupno do pretvaranja feudalne sitne robne privrede do pojave trgovakog i zajmovnog
kapitala, kao osnovnog kapitala u merkantilizmu, i do nasilnog proterivanja kmetova s njihovih
poseda i stvaranje proletarijata kao nove socijalne osnove neposrednog proizvoaa u
kapitalistikom nainu proizvodnje. To je bio proces tzv. prvobitne akumulacije kapitala.

3. Ideje
Merkantilizam ne predstavlja koherentnu ekonomsku teoriju, pa ni koherentan program
ekonomske politike, ve skup srodnih ideja o tome kako regulisati ekonomsku aktivnost kako bi
se poveala koliina novca u zemlji. Neke mere merkantilistikog pravca su:

zemlja treba da svim sredstvima podstie izvoz, a destimulie uvoz; radi podsticanja
izvoza treba formirati dravne trgovinske korporacije, sa stanim zemljama
sklapati trgovinske ugovore o privilegovanom poloaju, otvarati trgovinska predstavnitva i
slino;carine treba da budu visoke na finalne proizvode, a niske na uvoz sirovina; radi
ograniavanja uvoza treba koristiti i uvozne kvote i dozvole, manipulisati kursom stranog
novca itd,

zemlja treba da postigne ekonomsku samodovoljnost, pa u tome cilju treba podizati

domau proizvodnju povlasticama i podsticajima raznih vrsta; drava treba da
obezbedi kapital za nove proizvodnje, oslobodi ih od cehovskih stega i poreza,
stvori monopole na lokalnim i kolonijalnim tritima i obezbedi titule i penzije uspenim

AMG GT 93^^

Osnovi ekonomije

proizvoaima; drava treba da zabrani izvoz napredne opreme i alata, kako bi spreila druge
zemlje da razviju proizvodnju i postanu trgovinski konkurenti,

poljoprivreda treba da bude napredna kako bi uvoz hrane bio uinjen nepotrebnim i kako
bi seljaka gazdinstva predstavljala dobar izvor poreskih prihoda,

pomorska mo zemlje trebalo je da obezbedi inostrana trita, ali i da obezbedi domae

od inostrane konkurencije kroz administrativna ogranienja koje e drava primenjivati
prema stranim prevoznicima,

kolonije su trebale da budu izvor jeftinih sirovina i potroai finalnih proizvoda,

stanovnitvo treba da bude veliko radi naseljavanja kolonija i jaanja radne snage kod
kue, i slino.

Merkantilizam je zasnovan na potpuno pogrenim shvatanjima. Osnovno od njih je da, kako

bi se reklo jezikom teorije igara, trgovina predstavlja igru sa nultom sumom, odnosno da neko
(jedna zemlja) moe da profitira samo na raun drugoga i njegovog gubitka.
Meu prvim kritiarima naao se Dejvid Hjum, koji je s pravom govorio da gomilanje novca
u jednoj zemlji neminovno dovodi do poveanja cena, a ono do rasta uvoza i odliva novca.
Kasnije je Adam Smit, u knjizi Bogatstvo naroda (1776), uverljivo pokazao da je trgovina, i
ekonomska kooperacija uopte, aktivnost koja svima donosi dobitak. Pokazao je, takoe, da
podela rada donosi poveanje efikasnosti proizvodnje, a nalije podele rada je trgovina. Stoga
nije dobro trgovini postavljati ogranienja i regulaciju kako su to inili merkantilisti. Smit, Hjum
i ostali pripadnici klasine ekonomije tvrdili su da bogatstvo zemlje ne lei u koliini plemenitih
metala, ve u koliini proizvodnih resursa (zemlja, rad, kapital itd) i njihovom efikasnom
korienju.

AMG GT 93^^

Osnovi ekonomije

4. Istorija
Merkantilizam je nastao zajedno sa jaanjem drave, koja na izlazu iz srednjeg veka
preuzima mo od feudalnih velmoa i trai naine to boljeg punjenja svoje blagajne, tako i
ekonomskog razvoja cele zemlje. Potreba za novcem proistekla je iz estih ratova koji su
obeleili ovaj period.

Kolber
Poetak merkantilistike prakse moe se locirati u poetak XVI veka,
kada Francuska uvodi zabranu uvoza vune iz panije i nekih delova Flandrije. Sledeli su brojni
slini potezi. Merkantilistika politika u Francuskoj doivljava vrhunac u vreme kada je ministar
finansija an-Batist Kolber, tj. u drugoj polovoni XVII veka. Kolber je uvodio carine,
zabranjivao izvoz novca, osvajao kolonije, regulisao proizvodnju, podsticao rast stanovnitva
poreskim olakicama, osnovao Francusku istono-indijsku kompaniju i slino.
panija je naglasak stavila na svoje kolonije i njihovo iskoriavanje i u tom cilju
organizovala i titila trgovaki monopol u Latinskoj Americi (izuzev Brazila). Osnovne su bile tri
mere: (1) stranim brodovima je zabranjen ulaz u luke panskih kolonija i nijedan stranac nije
smeo da bez specijalne dozvole poalje robu u panske kolonije ili izveze plemenite metale iz
panije za robu prodatu panskim trgovcima, (2) u naelu, teilo se komplementarnosti privrede
AMG GT 93^^

Osnovi ekonomije

kolonija i same panije, pa je produkcija finalnih dobara bila zabranjivana u nekim kolonijama,
(3) cela trgovina kolonija kanalisana je kroz jednu jedinu luku Sevilju do 1720. i Kadiz kasnije.

AMG GT 93^^

10

Osnovi ekonomije

Engleska je bila neto umerenija u sprovoenju merkantilistike politike od svojih

komija i rivala. Najvei znaaj pridala je seriji zakona o navigaciji iz sredine XVII veka, kojima
je pokuala i uspela da stvori svom brodovlju, ali i svojoj trgovini prednosti u odnosu na
konkurente. Njima je zabranila stranim brodovima da uestvuju u lokalnoj engleskoj trgovini;
zahtevala da sav uvoz sa kontinenta u Englesku bude prevoen ili engleskim ili brodovima
zemlje porekla robe; sva trgovina izmeu Engleske i njenih kolonija morala se odvijati
brodovima ili iz Engleske ili iz samih kolonija; na kraju, sav izvoz iz engleskih kolonija u
Evropu morao je proi kroz engleske luke. Sve ove mere bile su usmerene protiv Holandije, koja
je u XVI i XVII veku bila dominantna trgovaka sila, ali je to prestala da bude u XVIII veku.
I Nemaka je vodila protekcionistiku ekonomsku politiku ak i u XIX i XX veku,
zasnovanu na nemakoj istorijskoj koli, kao jednoj varijanti merkantilizma.
I kasnije je bilo epizoda i zagovornika merkantilistikih politika. Prvi svetski rat je
unitio monetarni sistem zlatnog vaenja, pa je, posle velike ekonomske krize zapoete 1929.
godine, vie zemalja, poevi od Nemake i Francuske, pribeglo protekcionistikim politikama. I
posle Drugog svetskog rata postojalo je puno prepreka slobodnijoj trgovini. Tek je serija
meunarodnih sporazuma u okviru GATT-a i Svetske trgovinske organizacije dovela do dananje
relativno slobodne spoljne trgovine.
I u najnovije doba postoje zastupnici merkantilistikih ideja, prvenstveno meu politiarima i
novinarima.

5. Teorija
Skoro svi evropski ekonomisti koji su pisali izmeu 1500. i 1750. godine se danas
smatraju merkantilistima. Pojam je prvi uveo Marquis de Mirabeau 1763. godine, a poznatim ga
je uinio Adam Smith 1776. godine. Re potie od latinske rei mercari, to znai "trgovati", i od
merx, to znai "roba." U poetku su je samo koristili kritiari kao to su Mirabo i Smith, ali su
je brzo usvojili i istoriari. Izvorno, standardni engleski pojam je bio "merkantilistiki sistem".
Re "merkantilizam" uvedena je u engleski jezik iz nemakog jezika u ranom XX veku.
Merkantilisti su ekonomski sistem videli kao igru sa sumom nula, dobitak jedne strane je
gubitak druge. Svaki politiki sistem, koji koristi jednoj grupi, bi prema definiciji, tetio drugoj i
nema mogunosti koju bi ekonomija mogla iskoristiti da maksimizira zajedniko dobro.
Merkantilistiki zapisi su takoe uopteno stvarani da opravdaju odreene radnje, a ne da istrae
najbolju politiku.

AMG GT 93^^

11

Osnovi ekonomije

Rani merkantilizam, koji se razvio oko poetka 1500. godine, najvie je bio obeleen
bulionizmom. U ovom periodu dolo je do ogromnog priliva zlata i srebra iz panskih kolonija u
Novi Svet, i prevladavajua briga je bila kako e druge evropske drave biti u stanju da se
takmie. Bulionisti, kao to su Jean Bodin, Thomas Gresham i John Hales, su smatrali da se
bogatstvo i mo drave mere koliinom zlatnih i srebrnih poluga koje poseduje i da poveanje
moi znai poveanje koliine poluga na tetu drugih moi. Prosperitet drave se merio
akumuliranim bogatstvom vlade, bez ikakvog koncepta nacionalnog dohotka. Ovo fokusiranje na
rezerve zlata i srebra je nalazilo svoj razlog u svojoj vanosti u vremenima rata. Armije, koje su
esto ukljuivale plaene vojnike, plaane su polugama, a mornarice su takoe finansirane
zlatom i srebrom. Samo nekoliko evropskih drava je kontrolisalo rudnike zlata ili srebra, a za
ostale glavna metoda poveanja poluga je bila kroz platni bilans.
Ako je drava vie izvozila nego to je uvozila, ova neravnotea se morala ispraviti
prilivom novca. Merkantilistika porodica je verovala da bi svaka nacija trebala izvoziti vie
roba i usluga nego to uvozi. Ovo je dovodilo do striktnih zabrana na izvoz poluga. Bulionisti su
takoe podravali visoke kamatne stope kako bi ohrabrili investitore da svoj novac dovedu u
dravu.
U XVII veku razvila se kompleksnija verzija merkantilizma koja je odbijala jednostavni
bulionizam. Pisci kao to je Thomas Mun, smatrali su da je celokupno nacionalno bogatstvo
primarni cilj i videli su zlatne i srebrne poluge kao najvaniji znak bogatstva, ali ne i kao jedini,
jer su dobra i usluge takoe bili esencijalni. Sauvana je podrka platnom bilansu, ali u neto
slabijem obliku. Mun koji je radio za britansku Istono-Indijsku kompaniju, smatrao je da je
izvoz poluga u Aziju dobar za Britaniju, jer e se uveena roba preprodati ostatku Evrope uz
visok profit.
Ovaj novi pogled je odbijao izvoz sirovina jer se smatralo da je transformacija ovih
sirovina u gotove proizvode vaan generator bogatstva. Dok su bulionisti podravali masovne
izvoze vune iz Britanije, kasniji merkantilisti podravaju potpune zabrane izvoza sirovina i
razvoj domaih proizvodnih industrija. Kasnije su merkantilisti veu panju poklanjali uslunim
industrijama. Rezultat ovoga su bili Navigacijski akti iz 1651. godine koji su iskljuili
Holanane iz britanskih transporta brodom.
Dok je Adam Smith predstavio merkantiliste kao podravaoce striktnih kontrola
ekonomije, mnogi se merkantilisti nisu slagali s tim. Rana moderna era obeleena je patentnim
pismima i monopolima koje je nametala drava. Neki merkantilisti su ovo podravali ali drugi su
spoznali korupciju i neefikasnost takvog sistema. Mnogi merkantilisti su takoe spoznali da su
neizbeni rezultat kvota i plafoniranja cena bila crna trita. Jedan element oko kojeg su se
merkantilisti slagali bilo je ekonomsko iskoriavanje radne populacije. Radnici i zemljoradnici
su morali iveti na rubu egzistencije. Cilj je bio maksimizirati proizvodnju bez brige za
potronju. Smatralo se da dodatni novac, slobodno vreme ili obrazovanje za nie klase dovodi do
loih navika, lenjosti i teta za ekonomiju.

AMG GT 93^^

12

Osnovi ekonomije

6. Uzroci
Naunici su podeljeni oko miljenja zato je merkantilizam dva i po veka bio dominantna
ekonomska ideologija. Jedna grupa koju predstavlja Jacob Viner, tvrdi da je merkantilizam
jednostavno bio direktan, razuman sistem i da ljudi toga vremena jednostavno nisu imali
analitike alate da otkriju da je u stvari bio duboko varljiv. Druga kola, koju su podravali
naunici kao to je Robert B. Ekelund, tvrdi da merkantilizam nije bio greka nego najbolji
mogui sistem za one koji su ga razvili. Ova kola smatra da su merkantilistiku politiku razvijali
i provodili trgovci koji trae profit. Trgovci su jako profitirali od nametnutih monopola, zabrana
strane konkurencije i siromatva radnika. Vlade su profitirale od viih carina i dabina trgovaca.
Dok su kasnije ekonomske ideje esto razvijali akademici i filozofi, skoro svi merkantilistiki
pisci su bili trgovci ili vladini slubenici.
Merkantilizam se razvio u vreme kada je evropska ekonomija bila u tranziciji. Izolovani
feudalistiki posedi se zamenjuju centraliziranim nacija-dravama kao centrima moi.
Tehnoloke promene u morskom saobraaju i rast urbanih centara doveli su do rapidnog rasta
meunarodne trgovine. Merkantilizam se posvetio tome, kako ova trgovina najbolje moe
pomoi dravama. Druga vana promena je bila uvoenje dvostrukog knjigovodstva i modernog
raunovodstva. Ovo raunovodstvo je jasno predstavljalo ulaz i izlaz trgovine, pridonosei
bliskom ispitivanju platnog bilansa.

7. Politika
Merkantilistike ideje su bile dominantna ekonomska ideologija cele Evrope u ranom
modernom periodu i veina drava su je prihvatile do odreene mere. Centar merkantilizma je
bio u Engleskoj i Francuskoj i u ovim dravama su se najvie provodile merkantilistike politike.
Merkantilizam se uzdigao u Francuskoj u ranom XVI veku, uskoro nakon to je monarhija
postala dominantna sila u francuskoj politici. 1539. godine, jedna vana odluka je zabranila uvoz
vunenih dobara iz panije i nekih delova Flandrije. Sledee godine itav niz restrikcija je
postavljen na izvoz zlatnih i srebrnih poluga. Tokom ostatka esnaestog veka uvedene su daljnje
protekcionistike mere. Veliina francuskog merkantilizma je usko vezana za Jean-Baptiste
Colberta, ministra finansija tokom 22. godine u XVII veku, do te mere, da se francuski
merkantilizam ponekad naziva Colbertizam. Pod Colbertom francuska vlada se jako ukljuila u
ekonomiju sa ciljem poveanja izvoza. Izdate su protekcionistike mere politike koje su
ograniavale uvoz a favorizovale izvoz. Industrije su organizovane u cehove i monopole, a
proizvodnja je regulisana od strane drave sa preko hiljadu uredbi, koje su ureivale kako se
razliiti proizvodi trebaju proizvoditi. Kako bi ohrabrili industriju, uvozile su se strane zanatlije.
Colbert je takoe radio na smanjenju internih trgovinskih barijera, smanjenju internih carina i
izgradnji iroke mree puteva i kanala. Colbertova politika je bila prilino uspena i tokom ovog
perioda industrijska proizvodnja i ekonomija Francuske su znatno porasli, te je Francuska postala
dominantna evropska sila. Manje uspean je bio pri pretvaranju Francuske u glavnu trgovaku
silu, a Britanija i Holandija su ostale vodee na ovom podruju.

AMG GT 93^^

13

Osnovi ekonomije

U Britaniji je merkantilizam dostigao svoj vrhunac tokom vlade Drugog Parlamenta. U

Britaniji je kontrola vlade nad domaom privredom bila manje rairena nego na kontinentu,
ograniena tradicijom obiajnog prava i konstantno rastuom moi parlamenta. Monopoli koje je
kontrolisala vlada su bili uobiajeni, posebno pre Engleskog graanskog rata, ali su esto bili
sporni. Sami britanski merkantilisti su bili podeljeni oko miljenja da li su domae kontrole
potrebne. Stoga su britanski merkantilisti uglavnom pokuavali kontrolisati trgovinu. Postavljen
je itav niz regulacija koje ohrabruju izvoz a obeshrabruju uvoz. Uvele su se carinske dabine na
uvoz i premije za izvoz, a izvoz nekih sirovina je u potpunosti zabranjen. Navigacioni Akti su
potisnuli strane trgovce iz Britanske domae trgovine. Ova nacija je agresivno tragala za
kolonijama i nakon to bi bile dovedene pod britansku kontrolu, nametale su im se regulacije
koje su koloniji dozvoljavale samo da prozvodi sirovine i da ih iskljuivo izvozi u Britaniju.
Merkantilistika politika je imala vaan uinak na Britaniju, pomaui joj da postane dominantna
trgovinska zemlja u svetu i meunarodna super sila. Jedna od domaih politika koja je imala
trajan uinak je bilo pretvaranje "beskorisne zemlje" u zemlju za poljoprivrednu upotrebu.
Merkantilisti su smatrali da se sva zemlja i svi resursi trebaju iskoriavati u svojoj punoj meri,
kako bi zemlje maksimirale vlastitu mo.
Holandija, koja je postala finansijski centar Evrope jer je bila njena najefikasnija
trgovinska zemlja, nije bila jako zainteresovana za ogranienu trgovinu i usvojila je samo neke
od merkantilistikih politika.
Merkantilizam je takoe davao podstrek nasilju u Evropi u XVII i XVIII veku. Otkad se
nivo svetske trgovine smatrao nepromenjivim, sledilo je, da je jedini nain da se povea trgovina
drave taj da se uzme od drugih. Niz ratova, posebno Englesko-Holandski ratovi i FrancuskoHolandski ratovi, se direktno mogu povezati sa merkantilistikim teorijama. Beskrajno ratovanje
ovog perioda je podravalo merkantilizam u smislu da je bio vien kao osnovna komponenta
vojnog uspeha. Takoe je davao podstrek imperializmu ove ere, jer je svaka nacija, koja je to
mogla, pokuavala zauzeti kolonije koje bi bile izvori sirovina i ekskluzivna trita. Tokom
merkantilistikog perioda evropska sila se rairila oko globusa.

8. Kritike
Brojni naunici su nali nedostatke merkantilizma mnogo pre nego to je Adam Smith
razvio ideologiju koja bi ga u potpunosti mogla zameniti. Kritiari kao to su John Locke, i
David Hume podrovali su veliki deo merkantilizma i on je stalno gubio naklonost tokom
osamnaestog veka. Merkantilisti nisu uspeli da razumeju ideje komparativne prednosti i dobiti od
trgovine. Na primer, Portugal je bio mnogo efikasniji proizvoa vina od Engleske, dok je u
Engleskoj proizvodnja odee bila relativno jeftinija. Dakle kada bi se Portugal specijalizovao u
proizvodnji vina a Engleska u proizvodnji odee, obe drave bi se poboljale kada bi trgovale. U
modernoj ekonomskoj teoriji trgovina nije igra sa sumom nula konkurencije koja unitava, jer
obe strane mogu imati koristi. Nametanjem merkantilistikih restrikcija na uvoz i carinskih
dabina, obe nacije su na kraju bile siromanije.
David Hume je napomenuo nemogunost merkantilistikog cilja konstantnog pozitivnog
platnog bilansa. Kada bi zlatne poluge otile u jednu zemlju, ponuda bi se poveala a vrednost
poluga u toj dravi bi stalno opadala u odnosu na druga dobra. Obratno, u dravi koja izvozi
poluge, cene bi lagano padale.
AMG GT 93^^

14

Osnovi ekonomije

Na kraju vie ne bi bilo trokovno efektivno izvoziti dobra iz zemlje sa visokim cenama u
zemlju sa niskim cenama i platni bilans bi se vratio u staro stanje. Merkantilisti su ovo u osnovi
pogreno protumaili, jer su dugo smatrali da poveanje ponude novca jednostavno znai da je
svako postao bogatiji.
Znaaj koji se pridavao polugama je takoe bio centralna meta, ak iako su mnogi
merkantilisti sami poeli manje da naglaavaju vanost zlata i srebra. Adam Smith je naglasio da
su poluge zapravo isto to i svaka druga roba i nije postojao razlog da se posebno tretiraju. Zlato
nije bilo nita vie od utog metala koje je bilo vredno samo zato to ga nije bilo mnogo.
Prva kola koja je u potpunosti odbacila merkantilizam su bili francuski fiziokrati.
Njihove teorije su takoe imale nekoliko problema i zamena za merkantilizam nije usledila sve
dok Adam Smith nije objavio Bogatstvo naroda 1776. godine. Ova knjiga skicira osnove onoga
to je danas poznato kao klasina ekonomija. Smith je upotrebio znatan deo knjige raspravljajui
merkantilistike argumente, iako su to esto pojednostavljene ili preuveliane verzije
merkantilistike misli.
Naunici su takoe podeljeni oko uzroka kraja merkantilizma. Oni koji veruju da je
njihova teorija jednostavno bila pogrena, smatraju da je njihova zamena bila nezaustavljiva im
su otkrivene tanije Smithove ideje. Oni koji su smatrali da je merkantilizam tragao za profitom,
smatraju da je doao do kraja onda kad su se pojavila velika pomeranja moi. U Britaniji je
merkantilizam nestao kada je Parlament dobio monarhovu mo da garantuje monopole. Dok su
bogati kapitalisti koji su kontrolisali donji dom parlamenta profitirali iz ovih monopola,
Parlamentu je bilo teko da ih implementira zbog velikih trokova grupnog odluivanja.
Merkantilistike regulacije su stalno uklanjane u Britaniji tokom osamnaestog veka, a
tokom XIX veka britanska vlada je u potpunosti prihvatila slobodnu trgovinu i Smithovu laissezfaire ekonomiju. U Francuskoj je ekonomska kontrola ostala u rukama kraljevske porodice i
merkantilizam se nastavio do Francuske revolucije.

9. Naslee
Na engleskom govornom podruju Adam Smithovo krajnje odbijanje merkantilizma je
prihvaeno bez pitanja, ali u XX veku je veina ekonomista prihvatila da su na nekim
podrujima merkantilisti bili u pravu. Najpoznatiji od njih, ekonomista John Maynard Keynes je
eksplicitno podravao neka od naela merkantilizma. Adam Smith ih je odbijao fokusirajui se
na ponudu novca, smatrajui da su dobra, stanovnitvo i institucije stvarni uzroci prosperiteta.
Keynes je smatrao da ponuda novca, platni bilans i kamatne stope imaju veliki znaaj za
ekonomiju. Ovi pogledi su kasnije postali osnova monetarizma, jedne od najvanijih modernih
ekonomskih kola.
Adam Smith je odbio merkantilistiki pogled na proizvodnju, smatrajui da je potronja
jedini nain putem kojeg ekonomija raste. Keynes je tvrdio da je ohrabrivanje proizvodnje isto
vano kao i potronja. Keynes je takoe napomenuo da je u ranom modernom periodu
fokusiranje na ponude poluga bilo razumno. U prethodnoj eri papirnog novca, poveanje koliine
poluga je bio jedini nain poveanja ponude novca. Keynes i drugi ekonomisti tog perioda su
takoe spoznali da je platni bilans vano pitanje, a od 1930-tih godina sve drave su izbliza
AMG GT 93^^

15

Osnovi ekonomije

posmatrale uticanje i isticanje kapitala i veina ekonimista se slae oko toga da je poeljan
pozitivan platni bilans.
Keynes je takoe prihvatio osnovnu ideju merkantilizma da je intervencija vlade u
ekonomiji neophodna. Dok su Keynesove ekonomske teorije imale glavni uticaj, samo
nekolicina je prihvatila njegove pokuaje da ponovno uvede re merkantilizam. Danas ta re
ostaje pojam koji je esto korien za napade na razne oblike protekcionizma. Slinosti izmeu
kejnzijanizma, te ideja njegovih naslednika, i merkantilizma dovelo je neke kritiare do toga da
ga nekad zovu neomerkantilizam. Neki drugi sistemi koji kopiraju neke merkantilistike politike,
kao to je japanski ekonomski sistem, se takoe nekad nazivaju neomerkantilistikim.
Jedno podruje koje je Smith odbijao mnogo pre Keynesa je vanost podataka. Merkantilisti,
koji su bili trgovci ili vladini slubenici, su skupljali ogromne koliine podataka o trgovini i u
velikoj meri su ih koristili u svojim istraivanjima i zapisima. William Petty, veliki merkantilista,
smatra se prvim koji je koristio empirijske analize pri prouavanju ekonomije. Smith je ovo
odbio, smatrajui da je deduktivno razmiljanje od osnova principa ispravna metoda za
otkrivanje ekonomskih istinitosti. Danas ekonomisti prihvataju da su obe metode vane. Tokom
merkantilistikog perioda je osnovana veina modernih ekonomskih institucija kao to su berze, i
moderne industrije bankarstva i osiguranja.

AMG GT 93^^

16

Osnovi ekonomije

10.

LITERATURA

http://www.google.rs/url?
sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=8&sqi=2&ved=0CEwQFjAH&url=http%3A
%2F%2Fwww.100megsfree.com%2Fmemo
%2F2007%2Fforgotten_merkantilizam03.doc&ei=4PeCVP_FIsuAU_yXguAP&usg=AF
QjCNEYBbhrXfAnONPM3ywkZAnO6nTbuQ&bvm=bv.80642063,d.d24&cad=rja
http://hr.wikipedia.org/wiki/Merkantilizam
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BD
%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

AMG GT 93^^

17