Biblioteka MENAEfMENT

________________________________________[

Izdava j

POSLOVNI SISTEMJ "GRME"

Beograd, M. Birjpzova 3
Generalni direktor
Mr RAJKO UNANIN
Izvrni direktor
ZORICA STABLOVI-BULAJI
Glavni i odgovorni urednik
Izdavake delatnosti
DRAGAN KARANOVIC
Urednik
MIROSLAVA NIKOLI
Tehniki urednik
SNJEZANA DIMJTRIJEVI
j
Dizajn ko\ica
VESNA KOSTI
YU ISBN 86-315-0180-8
tampa: Poslovni sisterri "Grme", Beograd,
Marala Birjiizova 3-5

BLAINE LEE
asno uticanje
Beograd, 1998.

Naslov originala
The Power Principle
Influence with Honor
Blaine Lee
Covey Leadership Center
Simon & Schuster
Copyright 1997 by Covey Leadership Center, Inc.
Preveli:
Milan i Ana Andeli

CIP - KaraJiorH3anHJa y nyCutHKanHJH

i1 i.
Hapo^Ha 6n6niioTCKa Opsuje, Ecorpa/i
159.9:65.01
LI, Blejn
. -, >
Mo principa : asno uticanje / Blaine Lee ; [preveli Milan i Ana AneliJ
- Beograd : Grme, 1998 (Beograd : Grme). -407 str. ; 20 cm. (Biblioteka Menadment)
' ,
Prevod dela : The Power Principle : Influence with honor. - O autoru : str. 407.
ISBN 86-315-O18O-8

17.022.1:316.628
a) PyKOBot)eibe 6) flpyim'BeHa MOK

ID = 68409612

Pohvale za Mo principa
"ao mije to ova knjiga nije izdata kada sam postao izvrni
direktor! U knjizi Mo principa: asno uticanje, Blaine Lee
podsea vode da osobine karaktera, a tu spadaju ast, integritet, i
duboko potovanje za druge, imaju najvei uticaj na organizaciju
i inspiriu najvei broj ljudi da daju izvanredne rezultate."
Archie W. Dunham, predsednik i izvrni direktor
Conoco, Inc.
"U drutvu koje je suvie esto usredsredeno na
kartkorone rezultate i zadovoljstva, potrebne su nam vode koje
nas podseaju da asno ponaanje, strpljivo, sa ljubavljnu i
panjom e, bez sumnje, omoguiti odnose koji na dugi rok daju
velike plodove. Mo principa nudi proverenu teoriju voenja i
moi zasnovane na naelima fundamentalne ljudske pristojnosti. Sadri veliku nadu za odgoj voda, kako danas tako i
ubudue. Pozdravljam njegov rad pun saznanja i preporuujem
ga ljudima u svim oblastima ivota."
Preasni Edward A. Mallov, C.S.C., rektor Universitv
of Notre Dame
"Dr Lee nam donosi neka jasna naela kako da ivimo ivot
pun nade, stremljenja i sluenja - kao i unapreenje odnosa koji
mogu da izmene ivot."
Frances Hesselbein, predsednik i izvrni direktor Peter
F. Drucker Foundation
"Mo principa baca novo svetio na izvore moi i kako je treba
koristiti. Lee-eva saznanja su bitna za one koji pokuavaju da
izvre promene u organizaciji."
Philip J. Carroll, predsednik i izvrni direktor Shell Oil
Companv
"Blaine Lee je istinski obdaren ovek koji e, bez svake
sumnje, da bude katalizator promena u ivotu ljudi. Njegov ivot
i posveenost oveanstvu vide se u knjizi Mo principa. To je
divna knjiga!"
Stedman Graham, predsednik i izvrni direktor S.
Graham & Associates; autor knjige You Can Make It
Happen: A Nine-Step Planfor Success.

"Ljudi misle da hoe mo. Ali ono to im je stvarno potrebno

jeste vizionarsko vodstvo zasnovano na srdanosti koje Mo principa tako prikladno ui!"
Mark V ictor Hansen koautor Chicken Soupfor the Soul
"Teorija odnosa zasnovanih na naelima izuzetan je koncept.
Blaine Lee-eva uvianja dodirnih taaka uspeha na poslu i uspeha
u ivotu mogu da budu najvanije ideje kojima treba da ovladamo
u pripremi za ivot u narednom milemjumu."
John Scullv, predsednik i izvrni direktor Scullev
Associates; autor Odyssey: Pepsi to Apple...
"U svetu gladnom moi, mo je, ironino, slabo shvaena,
posebno od onih kojima je do nje najvie stalo. Blaine Lee razume
sutinu moi. On nam govori kako da do nje doemo i kako da
njom mudro ovladamo u ovom dubokom delu koje se lako ita."
Michael O. Leavitt, guverner Jute, bivi predsednik
Saveta guvernera drava SAD
"Blaine Lee-evo istraivanje line moi je mono. Mo principa je toliko ispunjen stvarnim priama da se svako tu moe
pronai. Hijerarhije u poslovanju, porodicama i zajednicama su
tradicionalno bile lestvice moi i izvor mnogih pogrenih upotreba
i zloupotreba. Osnovna poruka je da usmerenje na naela pokree
samopotovanje, ostvarenja, odnose i lino zadovoljstvo."
Jack Linkletter
"Moprincipa je najsaznajnija i najinspirativnija studija moi
i kako je koristiti koju sam ikada proitao. Postoji shvatanje znanja
kod amerikih domorodaca da ljudi stvarno 'ne znaju' neto dok
im iz glave ne padne u srce. Ovo je knjiga 'iz srca' za 'glavu'."
Douglas R. Conant, predsednik Nabisco
U.S. Foods Group
"Uspeni kolski upravnici provode svoj struni ivot
stvarajui izazovna i puna znaaja saznanja za uenike. Usredsreenje na strategije iz knjige Mo principa omoguava ovim

vodama da oslobode pojedince da bi dostigli svoje najvie potencijale asno i posveeno."

Judy J. Nash, Ph. D., bivi direktor NAE
Programming, American Association of School
Administrators
^'Pre mnogo godina mudar ovek me je nauio dubokoj istini,
ali tekoj za shvatanje i primenu: jedini nain da lider ima mo
jeste da je se odrekne. Mo principa pomae svima nama koji"
elimo da ispoljavamo mo asno i sa integritetom da se uhvatimo
ukotac sa ovom misterijom, bacajui svetio i saznanje kako da
clode do vie moi ustupajui je drugima."
>,:...,.
Kirk L. Stromberg, direktor Stratekog planiranja
American Association of Retired Persons (AARP)
"Prosvetiteljski uvid u sutinu rukovoenja za dananji svet
meuzavisnosti. Mo principa je katalizator za iskreno samoispitivanje sa putnom mapom za promenu paradigme. Ovo je obavezna
lektira za pragmatinog lidera narednog milenijuma."
Clyde Fessler, potpredsednik za razvoj poslovanja
;:;i),
i^v;;.
Harlev-Davidson Motor Companv
"Blaine Lee je uhvatio sutinu ivljenja ivota sa integritetom
zasnovanog na moi naela. Mo principa vas ui kako da uspostavite vezu sa svojom saveu, da se toga drite i da istinski asno
uTieteria ivote onih sa kojima dolazite u dodir."
Robert Schullr, autor IfYou Can Dream It, You Can
Do It; preasni Crvstal Cathedral i Hour ofPower
"Na osnovu mog iskustva iz Profesionalne fudbalske lige
ustanovio sam da su oni koji imaju najvie moi oni koji uspeno
uravnoteuju 'karakter i znanje'. Mo principa nudi bezbroj
primera iz ivota kako da asno utiemo bez obzira u kom smo
timu!"
; ;;
Steve Young, bek, San Francisco Forty-Niners
"U ovoj lako itljivoj i majstorski napisanoj knjizi, Blaine
&ee paljivo osvetljava istine koje oslobaaju uspavanu mo,
P^tismeravaju pogreno korienu mo, i jedini je znaajni

protivotrov moi korupcije. Neete vie gledati na mo na isti nain

kada proitate ovu knjigu."
Bob Goodwin, predsednik i izvrni direktor
Points of Light Foundation
"Mo principa me podsea na stih koji je William Wallace
izgovorio u filmu Brave Heart objanjavajui zato ga ljudi slede:
'Ljudi ne slede titule', kae on. 'Oni slede hrabrost.' Sve Blaine
Lee-eve prie i primeri opisuju hrabrost rukovoenja, kao i rukovoenje zasnovano na naelima. Jedno je imati uverenja, a sasvim
neto drugo je postupati po njima. Dranje moi naela osigurae
dugotrajan uspeh."
James E. Ferrell, predsednik i izvrni direktor
Ferrellgas
"Blaine Lee nije samo napisao knjigu o moi, on je definisao
staje istinska mo i na osnovu kojih naela se ispoljava."
Richard Eyre, autor Lifebalance i Spiritual Serendipity
"Kako je divan poklon ova knjiga! U nekoliko navrata
obratio sam se Blaine Lee-u za mudrost i saznanje. Jedan od
najmudrijih poslovnih i linih trenera koji danas ive pretoio
je sutinu svoje mudrosti u sredstvo za uenje koje moete da
nosite sa sobom kako rastete. Mo principa: asno uticanje
slimulisae va um dok vam razneuje duu. itajte je, gutajte
je. i drite se njenih naela da biste otkrili koliko ste dobri u
stanju da postanete."
Jim Cathcart, autor The Acorn Principle, bivi
predsednik National Speakers Association
"Nakon pohaanja kursa iz rukovoenja, koji je drao Blaine
Lee, seam se da sam poeleo da su i moje najblie kolege i lanovi
porodice mogli da iskuse Blaine-ove poruke i iskuse njegov stil.
Kao moj instruktor, Blaine je bio uzor vrste karaktera koji njegova
knjiga priziva da svako od nas prigrli. Njegova tiha snaga i
integritet u pristupu inspirisali su svakog od nas da potuje naela
koja je izlagao. Poto Mo principa sadri tako mnogo ovog

jedinstvenog vienja, svako sada ima mogunost da ga ceni kao

; Sto gaja cenim, i da asno ivi."
Mac D. Heavener, Jr., predsednik ERA
"Intuitivno i saznajno istraivanje granica moi. Kao najbolji
vodii, Blaine Lee je u stanju da potvrdi one stvari koje smo ve
letimino ugledali dok smo uveavali oblike koje vidimo. On ne
samo da nas prati po ovoj pograninoj teritoriji, ve nam ukazuje
i kako da ivimo na tom putu."
David Whyte, autor The Heart Aroused: Poetry and the
Preservation ofthe Soul in Corporate America
"Blaine Lee je u Moi principa stavio ono to ivi kao linost
i kao uitelj. Njegovo uenje o moi i uticaju pomoglo je da se i
kao pojedinci i kao organizacija promenimo.
Jack Little, predsednik Shell Exploration &
Production Co.
"Imao sam privilegiju da intervjuiem neke od najmonijih
ljudi na svetu. Mo principa ui da mo nije odreena neijim
imenom, titulom ili slavom, ve je istinska mo - asna mo.
Larry King

Druge knjige Kovi centra za rukovoenje

The Sevcn Habits of Highly Effective Peoplc
Principle-Centered Leadership
First Things First
Daily Reflections far Highly Ejf'ectivc People
First Things First Every Day

ZAHVALNOST
Mojoj eni Shawny za zajednitvo, njenu veru, primer i
ljubav, koji su uinili daje bilo vredno napisati ovu knjigu.
Mojoj deci - Blaine Christian, Benjamin, Adam, Michal,
Joseph, Joshua, Casey, Abraham, Eliza, Gabriel, and Celeste -koji
su uinili da elim da se drim onoga to uim i koji su strpljivo
iveli sa mnom dok sam sticao potrebna znanja za uenje.
Mojoj majci, Thelmi Reeder, za ohrabrenje i doivotno
zavetanje za uenje i pouavanje.
Mojoj asistentkinji, Karen, koja je bila strpljiva i uporna, koja
je nalazila sredstva kada niko drugi nije uspevao, i koja je verovala
u vrednost ove knjige pre nego to je to postala.
Mom izdavau, Dominicku Anfuso, ija je strunost bila isto
tako velika kao njegovo srce, i iji je zreli spoj hrabrosti i
promiljenosti sigurno uskladio pretvaranje rukopisa u knjigu.
Bobu Asahinu, koji mi je pomogao da shvatim znaaj
hvatanja ukotac sa bespomonou.
Gregu Linku, za njegov profesionalizam, predvianje,
mudrost, neumornost i stalno drugarstvo.
Stephenu M. R. Covevu, predsedniku Kovi centra za rukovoenje, to je uvideo potrebu za ovom knjigom, omoguio mi
da joj se posvetim i obezbedio sredstva neophodna za njeno
pisanje.
Stephenu R. Covevu, za njegovo potvrivanje da su naela
najuzvienij a, da je princip moi osnovni temelj svih uspenih
ljudskih uticaja, kao i za poverenje u mene.

Mike Tavlor, strunjaku za raunare koji mi je ljubazno

stavio na raspolaganje tehnologiju za ovaj projekt.
Anne Andrus, ija su jasnoa razmiljanja, prijatna spremnost, brzo ali duboko razumevanje, urednika umenost, kao i
sposobnost da radi ele noi omoguili da se ovaj projekt uspeno
obavi.
Stotinama menadera, voa i nastavnika koji su itali rukopis
u ranim fazama i ponudili korisne sugestije.
Mom ocu na nebesima, bez ije inspiracije ova knjiga nikada
ne bi bila napisana.

SADRAJ
Zahvalnost..........................11
Predgovor S ti vena Ko vij a .................. 15
Uvod: Odgovor je u vama.................. 23
1. Glava: Mo i uticaj.................... 31
2. Glava: Bespomonost - zato me ne sluaju? . . . . . .45
3. Glava: Put moi - od nemonog ka monom oveku . . 65
4. Glava: Mo prinude - kontrola korienjem straha ... 82
5. Glava: Mo koristi-hajde da se dogovorimo.....110
6. Glava: Mo principa - potovanje donosi promenu . . 133
7. Glava: Kako potovati deset principa moi...... 153
8. Glava: Kako poveati mo principa..........213
9. Glava: Roditeljska mo - kako potovati svoju decu . 247
10. Glava: asno uenje - kako da potujete one koje uite 272
11. Glava: Prodaja korienjem moi - kako da
cenite svoje muterije..............288
12. Glava: Vodstvo na osnovu moi - kako da cenite
one koje vodite................. 302
13. Glava: ta ako oni pokuavaju da utiu na vas? .... 323
14. Glava: Kako se menjam?................ 339
15. Glava: astan ivot-doivotno traganje ....... 372
Dodatak: Poziv da nastavite svoje putovanje
Sledei koraci u vaem traganju .....;... 389

Beleke............................391

PREDGOVOR STIVENA R. KOVIJA

Ovo je izvanredna knjiga koja moe da vam promeni ivot.
Predstavlja uenje za ceo ivot o temi koja je podjednako bitna u
ivotu i odnosima kao to je vazduh vaan za ljudsko bie. Mo
principa e izmeniti nae ivote i nau karijeru. Ima veliki znaaj
na nae odnose, organizacije, poslove, porodice i drutvo u celini
kada nauimo da asno utiemo.
Karl Roders (Carl Rogers) je uio "Ono stoje najlinije je
najoptije." Mo i uticaj su bukvalno toliko lini i toliko opti kao
stoje udisanje vazduha. Okruuju nas. Svi mi bavimo se uticanjem.
Nema izuzetka, bez obzira da li imamo posla sa klijentima,
zaposlenima, poslodavcima, kolegama, ili smo u svojoj kui.
Uticaj je najosnovnija, najoptija, a ipak najlinija aktivnost u
ivotu. Ali, kao "riba koja je poslednja otkrila vodu", esto nismo
svesni kako koristimo mo i zato najuobiajeniji pristupi izgleda
da daju rezultate na kratak, ali ne i na dui rok. Moemo svesno
da izaberemo mnogo bolje pristupe.
Razumeti princip koji konano odreuje znaenje moi i
uticanja na druge vanije je nego nauiti hiljade tehnika za uticanje.
U ovoj knjizi ete nauiti ovaj princip. Shvatanje ovog principa,
stvarno shvatanje, uticae na svaki odnos koji imate. Na ovim
stranicama, dr Blejn Li (Dr. Blaine Lee) daje izvanrednu analizu
tri osnovne strategije moi koje se koriste u ivotu, paradigme na
kojima su zasnovane i posledice koje iz toga slede. Blejn, moj
prijatelj i dugoroni poslovni kolega, jedan je od najboljih nastavnika koje sam ikada upoznao i postao je svetski autoritet za
.-.,.., ' ; K V:1----:.1.-,'"-.- ' ':' '. V ,,. -:i

16

MOC PRINCIPA

rukovoenje i razvoj organizacija, posebno u razvoju i korienju

moi i uticaja.
Dve najee koriene strategije za uticaj na druge su
drutveno prihvatljive ali nisu u skladu sa univerzalnim naelima.
Zato i ne daju rezultate na dui rok. Ovi popularni pristupi usredsreuju se na efikasnost i kontrolu i zasnivaju se ili na naelu
potenje-razmena ili na prisili-pristajanju. Ali kad radite sa ljudima
i gradite odnose, brzo je sporo a sporo je brzo. Efikasnost nije
preica. Da li ste ikada pokuali da budete efikasni sa suprugom
kad je neto ozbiljno u pitanju? Kako se zavrilo? Ili sa vaim
sinom tinejderom kada je u pitanju problem pun emocija? Kako
se to zavrilo? ta mislite o vaim zaposlenima ili saradnicima na
poslu? Efikasnost jednostavno nije efektivna. Mo principa predstavlja treu strategiju, treu alternativu - budisti je nazivaju srednji
put - ne kompromis u sredini, ve pre vii srednji put kao teme
trougla. Ako ljudi ne naue blagovremeno ovu treu alternativu
korienjem sile razuma, na kraju e je nauiti silom prilika!
Dozvolite da kaem i ta ova knjiga nije, kada se ispita sa
stanovita dubokog stava Henrija Dejvida Toroa (Henry David
Thoreau), "Za svakih hiljadu seckanja na Uu zla postoji jedno
sasecanje u korenu." Ova knjiga nije spisak recepata za seckanje
lia. Ovo nije knjiga da bi se "oseali dobro" koja napada izdanke.
Niti je to teka akademska studija. Ima ovde mnogo pria i dirljivih
inspiracija, ali je mnogo vie od organizovanog skupa lekcija
povezanih sa inspirativnim priama. Ova knjiga udara u sam koren
u razvoju dubokog razumevanja fundamentalnog kljua za mo i
ljudski uticaj na dui rok. Jedini "problem" sa ovim razumevanjem
jeste da zahteva od nas da rastemo, da proveravamo nae pretpostavke, da esto menjamo celokupnu orijentaciju u ivotu i u
odnosima. Njen fokus je karakter, a ne tehnika.
Oliver Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) je jednom
rekao: "Ne marim nimalo za jednostavnost na ovoj strani
sloenosti, ali bih dao desnu ruku za jednostavnost na udaljenoj
strani sloenosti." Ova knjiga e vas odvesti od jednostavnog do
sloenog i onda opet nazad do jednostavnog. Duboko prodiranje
u sloenost moi nasuprot izazovu bespomonosti je neophodno
ili nema dubokog razumevanja, a bez dubokog razumevanja nova

PREDGOVOR

17

paradigma nee "krenuti" i nee biti stvorena odriva energija

potrebna za injenje.
Nakon dekade zajednikog rada, mislio sam da poznajem
razmiljanja Blejna Lia, ali sve to mogu da kaem nakon studiranja ove knjige jeste da ga ne poznajem. Ima toliko dubine u
njemu, tako mnogo dimenzija. Ova knjiga je delo celog ivota kao studenta, nastavnika, uenog oveka, konsultanta, supruga,
oca i vode. Ovaj rad je sveobuhvatan, krajnje dobro ilustrovan i
prepun saznanja i mudrosti.
Blejn je platio cenu i zasluio pravo da govori o moi i uticaju
jer je brusio svoju vetinu komuniciranja na slobodnom i
otvorenom tritu obuavajui direktore koji su izabrali da dou i
da ga sluaju. Nastavnici na zatvorenom tritu obino poinju sa
svojim sopstvenim nainom razmiljanja, a ne nainom
razmiljanja uenika. Ali oni koji se takmie na slobodnom tritu,
i to uz konkurenciju, treba da proizvedu ono to daje rezultate.
Ponekad, meutim, idu predaleko i "rasprodaju", da bi postali
popularni govorei drugima ono to ele da uju, a ne ta treba da
uju. Blejn niti popularie, niti teoretie, ve se dri puta vieg
uticaja, to i objanjava njegovu mo i uticaj.
Ova knjiga sama po sebi ilustruje glavnu poentu koju sadri.
Blejn zapoinje sa nainom razmiljanja uenika, a onda ih
upoznaje sa principima, dok veina ilustracija potie upravo od
onih koji ue. Ovo je Blejnu dalo realni oseaj za puls osobe ili
grupe. On je takoe postao student i istraiva literature (to
postaje evidentno dok itate ovu knjigu), tako da imate oseaj da
je vrhunski lider u oblasti moi i uticaja. Prema tome, kada imate
posla s autorom koji povezuje puls uenika sa najboljim
razmiljanjima o toj temi, neto udesno poinje da se deava to
je stvarno sinergistino - stvorene su nove ideje, nova saznanja,
nove alternative koje su daleko bolje od svega to postoji.
On takode lepo ilustruje borbu koju svi mi vodimo u sebi da
primenimo principe, jer je sam duboko u toj borbi, a kada se izdvoji
1 osmotri svoju sopstvenu borbu, saznanja izviru koja su toliko
opta jer su tako lina. Dok itate moete to da oseate. Oseate
da ne samo da sluate nekoga ko pria autobiografske prie i zatim
ili proiruje na njihove ivote, ve da imate posla sa istraivaem
2 Mo principa

':'.

18

MOC PRINCIPA

u ovoj oblasti, ekspertom za tu temu, koji se borio kao vi i ja da

shvati sutinu i daje primeni. Zbog toga saznanja i mudrost koje
izlae imaju duboku zaokruenu istinitost i relevantnost i
uzbudljivost. U povezanosti naina razmiljanja, srca i duha proizvedena je najvia, najdublja i najlinija univerzalna mudrost.
Moda pria moe da ilustruje ovu mudrost: oajan ovek se
obratio mudrom oveku zbog svog svojevoljnog sina. Deak se
odao drogama i uopte nije bio motivisan da se promeni. Ovaj otac
je emocionalno apelovao za pomo i savet: "Sta mogu da uradim
sa deakom, iscrpeo sam sav svoj uticaj kod njega?" Osetivi krut
i hladan nain na koji je otac podizao deaka, mudar ovek je
odgovorio: "Morate se vratiti njegovoj prvoj godini i poeti
iznova". Mada ovo oigledno nije bilo fiziki mogue, otac je
trebalo da shvati da njegovi problemi ne mogu da se rese preko
noi kupovinom novih crvenih sportskih kola ili kampovanjem i
ribarenjem u divljini. Ne bi mogli da se zamaskiraju nasilnim
programom leenja ili praenjem od strane policije. Biblija nam
kae da staro vino mora da se ukloni iz boce pre nego to se svee
vino sipa, inae e se boca pokvariti. Isto tako je i sa ovim
deakom. Novi pristup je bio potreban, u kome e deakov otac
posvetiti dovoljno vremena da posadi mlado svee seme u zemljite koje je bilo godinama zanemarivano. Trebalo je da izgradi
ono to ja nazivam "emocionalni bankovni raun" sa svojim sinom,
a to se ne deava preko noi.
Samo kada shvatimo znaaj ovih univerzalnih principa
moemo da ponemo da razumemo vrstu moi o kojoj Blejn govori
u ovoj knjizi. Na primer, mada leenje i hirurgija uklone fiziki
bol i pomognu da se odloi krajnji ishod kada je re o loem
zdravlju, trajan uticaj imae samo preventiva i zdrava ishrana,
izbegavanje stresa i fizike vebe. Slino, ast, ljubav, potovanje,
integritet - sve to ima trajan znaaj i uvek e biti osnova za stvaranje
odrivog uticaj a i prosveenih odnosa.
Mo principa je takoe divno ilustrovana u drutvenom i
istorijskom kontekstu u objanjavanju stalnog opadanja poverenja
u nae drutvene institucije. Pre nekoliko godina, napravio sam
sveobuhvatni pregled literature o uspehu koja je objavljena od
1776. Zapazio sam da su, negde do Prvog svetskog rata, organi-

PREDGOVOR

19

zacije kao i ljudi bili jako zabrinuti zbog neeg to sam nazvao
"etika karaktera." Drugim recima, visoko su vrednovane karakterne crte kao to su integritet, vrednoa, pristojnost, saradnja,
uslunost, skromnost i ast. Ali, posebno nakon Drugog svetskog
rata, ovo teite na karakternim crtama postajalo je sve manje i
manje znaajno i poele su da se pomaljaju razne kozmetike
strategije. Znaaj linosti zauzeo je centralno mesto i organizacije
su se usmerile na spoljanje a ne unutranje probleme. Predstava,
javni imid i poloaj postali su najvaniji i napredak je iskazivan
kvartalnim izvetajima. Razmatrani su akutni problemi, dok su
zapostavljeni hronini.
Meutim, dananje globalno trite i svetska realnost uinili
su da je jasno da taj fokus na imid i status, a ne sadraj i kvalitet,
erodira poverenje, umanjuje valjanost proizvoda i odnose u proizvodnji. Preice su postale norma i prihodi i profit su neizbeno
poeli da se umanjuju, jer su se potroai i zaposleni razoarali i
postali obazrivi kada su u pitanju improvizovane ideje i brzi
rezultati. Onda, uz sve vei cinizam, dolazi do rasta institucionalne
zavisnosti, strategija za kontrolu, a tajni planovi se umnoavaju, i
krug se zatvara. Na taj nain, poverenje u skoro sve institucije
lagano je opalo. (Slatkii izgledaju primamljivo i imaju odlian
ukus, ali su bez sastojaka da nahrane gladno telo i vitalnih hranljivih sastojaka za formiranje kosti i zdrave krvi). Na isti nain, ova
zemlja poela je da gladuje, i jo gladuje za etikom karaktera nae
prolosti.
Zemljoradniko doba ukorenjeno je u prirodi, u naelima.
Industrijsko doba postalo je odvojeno od prirode i nove efikasne
tehnike poele su da bacaju u zasenak ljudske vrednosti. Za
nekoliko redova veliine udaljeno je od prirode informaciono doba
sa novim tehnologijama koje sadre neverovatnu mo za dobro ili
loe, zavisno od vrednosti koje ih pokreu. Ako se nae porodice,
preduzea, uprava, crkve i kole ne vrate fundamentalnim potrebama ljudi i univerzalnim naelima, itava naa civilizacija je u
opasnosti.
Adam Smit, koji je napisao Bogatstvo nacija (The Wealth of
Nations) i koga mnogi smatraju ocem modernog kapitalizma,
napisao je ranije knjigu Teorija moralnih oseanja (The Theory of

20

MO PRINCIPA

Moral Sentiments (1759)), u kojoj je postavio potrebnu moralnu

filozofiju koja objanjava njegove docnije ekonomske radove.
Ukratko, uio je da se slobodna trina ekonomija, kao i na ustavni
demokratski politiki sistem, zasniva na dobroj volji koja se
namerno ispoljava, ili na sutinskoj moralnosti ljudi, i da kada toga
nema, u krajnjem, oba ova sistema e se kompromitovati i konano
razoriti. Dr Kirk Hart (Dr. Kirk Hart), prosvetni radnik, pie:
"Budunost Amerike izgleda problematino... Ovo uzvieno doba
zahteva najvie kvalitete graanskog karaktera i od lidera i od
graana".
U krajnjem, meutim, to je jo uvek pristup od pojedinca ka
drutvu. Dobrobit drutva na kraju se vraa na asne akcije svake
osobe. Helen Keler (Helen Keller) divno opisuje uticaj takve
osobe:
"Ima dana u naem ivotu koji su oznaeni crvenim slovima,
kada susretnemo ljude koji nas odueve kao divna pesma, ljude iji
stisak ruke je vrke pun neizreene naklonosti i ija prijatna, bogata
priroda prua naem udnom nestrpljivom duhu divnu mirnou...
Moda ih nikada ranije nismo videli i mogu da nam se putevi vie
nikada ne ukrste, ali uticaj njihove mirne, blage prirode je veselje
koje je obasulo nae nezadovoljstvo, i oseamo njen isceliteljski
dodir kao to okean osea da planinski potoci osveavaju slanu
vodu..."
Osetiete ovaj isceliteljski dodir pun nade dok itate ovu
knjigu. Mo principa ui da nikada ni najmanje ne naruimo
jedinstven trud pojedinca bez obzira na poloaj koji moemo u
odnosu na njega da imamo. Bilo kakva mo koja se moe ostvariti
manipulacijama i kontrolom u krajnjem e propasti. To je bilo
oigledno kod diktatorskih reima Treeg sveta gde su vladaoci
koristili strah i prevaru da dre svoje podanike decenijama da bi
bivali svrgnuti od tog istog "pakosno poslunog" naroda. Istinita
mo i uticaj nikada se ne ostvaruju putem straha, prevare, ak ni
kompromisa. Roditelj moe stalno da insistira na strogom
pridravanju reda a da nikad ne uspe da shvati brige i oseanja svog
deteta. Uvek bi trebalo da se ponaamo prema svojim saradnicima
onako kako elimo da se oni odnose prema naim najboljim
muterijama - kao dobrovoljci - jer u stvari oni to i jesu. Mogu da

PREDGOVOR

21

kupim tvoju pomo, ali ne i najdublju lojalnost i posveenost tvog

srca. Mogu da kupim tvoju podrku, ali ne najfinije i najkreativnije
razmiljanje tvog duha. Lojalnost mora da se zaslui, ne zahteva.
Mo i astan uticaj zahtevaju vreme i moraju da se zaslue. Ne
moemo upanjem cvea da vidimo kako se korenje razvija.
Va odnos prema drugim ljudima odredie, u velikoj meri,
kvalitet i sreu u vaem ivotu. Vi ste izvor uticaja; kako ete da
iskoristite tu privilegiju? Ova knjiga je prirunik pun nade koja e
nam svima pomoi da utiemo na druge efektivnije do kraja naih
ivota.

UVOD

ODGOVOR JE U VAMA
Jedina prednost moi je u tome to
moete da uinite vie dobra.
Baltazar Gracian
Principi kojih se pridravate u ivotu uspostavljaju svet u
kome ivite; ako promenite principe kojih se pridravate,
promenie se i va svet.
Svi elimo mo. Moda ne elimo da vladamo narodima ili
da smo na elu velikih kompanija, ali elimo svakako, da
postignemo neto u ivotu. elimo da nas deca sluaju i potuju,
da nam kolege budu saradnici a ne konkurenti, da nas prijatelji
cene i uvaavaju. Mnogi sigurno misle da je tajna moi u snazi,
lukavom pregovaranju i ucenama, ili pak u prisili. Gree? Iako
neke od ovih taktika mogu pomoi da dobijete poneto to elite,
retko kada vode ka dugotrajnijoj moi. Istinska mo koja traje
nema izvor u prevarama i raznim taktikama, uterivanju straha i
ucenama. Ona je mnogo tananija i sloenija. Tajna moi je u
neemu to nam je svima blisko i dobro znano. U potovanju,
estitosti, asti. Da, dobro ste proitali! ast je mo! Kada vas

24

MO PRINCIPA

drugi potuju i priznaju, vi ste nad njima stekli neprekidan, dugotrajan uticaj. To je ono to nazivamo Mo Principa.

BOLJI NAIN

Za razliku od drugih knjiga koje govore o moi, ova e vas

nauiti kako da u svom ivotu razvijete mo zasnovanu na principu. To je ona vrsta moi koju je posedovao Mahatma Gandi i
koju poseduje Nelson Mendela; to je mo koja spontano izaziva
lojalnost i privrenost i koja prevazilazi prostor i vreme. Zasniva
se na poverenju i potovanju i traje dugo posle smrti onog koju je
posedovao. Takva mo uzdie, pokree, daje snagu i hrabrost i
motivie sve one koji su pod njenim uticajem. To je jedan vii oblik
moi - njena jaa strana.
Nadam se da ete itajui ovu knjigu u sebi pronalaziti sve
vie ohrabrenja i nade. Stei ete mnogo, a na taj nain ete imati
jo vie toga da date drugima. Svako od nas je, ili bar veina,
okruen ljudima kojima je stalo do nas, koji raunaju na nas i koji
zavise od nas. Svetu su potrebne velike promene i verujem da ete
i vi dati svoj doprinos. Stara kineska poslovica glasi: "Pre nego to
krene da menja svet, proi tri puta kroz sopstvenu kuu". Jaje
prevodim ovako: Da bismo menjali svet, moramo poeti od sebe
samih. Gandi je nudij^aj^^iisiamte^
k
j

j^j^^i^

svetu. Ova knjiga vam moe pomoi da se promenite, da postanete

moniji, da svojom au utiete na druge ljude, i tako inite vie
dobroga.

DEVET POZITIVNIH STAVOVA

Knjiga se zasniva na sledeim pozitivnim stavovima:
1. Vi ve razumete staje mo jer ste, kroz uticaj drugih ljudi
na vas, iskusili mnoge njene vidove.
2. Mo i uticaj mogu se stei i razvijati.
3. Svakoga dana birate hoete li da budete moni ili nemoni.

UVOD

25

4. Nemo, kao i svaki od tri puta ka moi, poiva na razliitim

osnovama.
5. Zavisno od situacije, moete uticati na druge au, pravednou, zastraivanjem, ili pak sumnjati u svoju sposobnost da
uopte utiete.
6. Ishodi do kojih dovodi svaki od pristupa potpuno su predvidivi.
7. Bez obzira na va zvanian status ili poloaj, vaa sposobnost uticaja na druge je, na kraju krajeva, rezultat onoga to zaista
jeste, isto koliko i onoga ta radite.
8. Vi se moete promeniti.
9. Moete da uinite neto za dobrobit sveta, a svetu je upravo
to potrebno.

NOV PRISTUP MOI

Uenje o Moi Principa zapravo je jedan nov pristup moi.
Pristup je zasnovan na principima a ne na postupcima. Naime, kada
su vam jasni principi, moete veoma efikasno postupati. Kada
jednom ono to uite shvatite i uspete da primenite, to se ne mora
odnositi samo na specifine situacije, pojedine ljude ili probleme.
Ako potcenite svoju mo, stojite u mestu,_ako je precenite siioavateTe: sa~suEobTmi71^3Etim^ako_yam je jasno, ako tano
procenjujete kolika vamjelno, moete je poveati. Mozete^cinitT
mnogoToga, mnogo dobroga.
Kada shvatite Mo principa, vie vodite rauna o tome ta
zahtevate od drugih; to je upravo stoga to ste skloniji da preispitujete svoje sopstvene motive pre nego to od nekoga zatraite bilo
kakvu uslugu. Moete biti samopouzdaniji u kontaktima ja_
drugima, jer umesto_da nastojitejdjuh_kQntroliete. od njih jedino
zaritevite~d"a postupaju u likTadu sasopstvenom_s^veu^_Kada
sffvltite~orioTimeu ove vrste moi i utlaja/blete u stanju da
utiete na druge bez primene sile. Ako uspete da nauite i doivite
Mo principa, to e vam pomoi da postanete sposobniji, mudriji

26

MO PRINCIPA

i svakako sreniji. Usput ete otkriti da je bolje uspeti ljubavlju,

ak i onda kada mislite daje mnogo lake primeniti silu.
Izuzetno potujemo ljude koji se u ivotu dre Moi principa
i u stanju smo da ih pamtimo itav ivot. Oseamo njihov uticaj,
bili oni prisutni ili ne. Poastvovani smo njihovom panjom. Mo
zasnovana na principu jaa nau samokontrolu i nae moralno
ponaanje. Ako dobro upoznamo ove mone modele ponaanja
pojedinih ljudi koje izuzetno potujemo, moemo poveati i svoju
mo zasnovanu na principu i postati vode koje svoj uticaj zasnivaju
upravo na ovoj vrsti moi. Podizanjem nivoa svesnosti o tome kako
gradimo odnose i komuniciramo sa drugima, kao i dubokim
ubedenjem da je ova vrsta vodstva vredna sama po sebi, ali i
dostina, moemo da utiemo sopstvenom au.

LEKCIJA KOJU SAM NAUIO NA

VAZDUHOPLOVNOJ AKADEMIJI
Mnogi od vas ipak mogu sumnjati u svoju sposobnost da u
sopstvenom ivotu izgrade takvu vrstu moi. Ne bi trebalo da
sumnjaju. Svi smo u stanju da se menjamo i razvijamo, vano je
samo da znamo gde treba da ponemo. Pre mnogo godina doiveo
sam neto to je uticalo na moje shvatanje sposobnosti samorazvitka, kako taj razvoj poinje, kao i gde se moemo zaustaviti,
uvereni da smo pronali konane odgovore. Iskustvo koje u
opisati pomoi e vam da razumete zato sam se odluio da
napiem ovu knjigu, a moda e vam dati i odgovor na pitanje
kakve koristi vi imate od nje.
Pre mnogo godina predavao sam na Vojnoj akademiji u
Kolorado Springsu u dravi Kolorado. Vijetnamski rat bio je u
toku i posao koji sam obavljao, kao kapetan u Odeljenju za
ispitivanje ponaanja i vodstva, sastojao se u tome da obuavam
pitomce Akademije za eventualno uee u ratu. Mnogi su se
pripremali da postanu piloti, nekima bi avion mogao da bude
oboren, i to nad neprijateljskom teritorijom.

UVOD 27
Tokom jeseni, zime i prolea pitomci su pohaali intenzivan
kurs. Za vreme leta vodili smo ih na planinu. Tamo je trebalo da
se obuavaju u praktinijim stvarima, zapravo tehnikama
preivljavanja u raznim, nemoguim uslovima. Prvo bismo ih
nauili osnovne lekcije, kao to je pronalaenje vode za pie ili
prepoznavanje jestivih biljaka, ali i pruanju prve pomoi - npr.
nametanju polomljenih kostiju. Posle osnovne obuke, prelazili
bismo na sloeniju, u toku koje smo ih obuavali kako da izbegnu
da padnu u ruke neprijatelju kada im je avion oboren, kao i kako
da pruaju otpor ako ih neprijatelj ipak uhvati.
Tokom sledeeg leta, program namenjen pitomcima Akademije sadravao je jedan specijalan zahtev, naime upozorio sam
ih da im se moe desiti da budu "zarobljeni". Moje upozorenje im
je delovalo kao dobra ala, ali kada sam ga ponovio, shvatili su ga
ozbiljnije i poeli su da pitaju kako da se za to pripreme. Savet koji
sam im tada dao bio je prilino neodreen, - u stvari, kako se
pripremati kada i ne znate za ta se pripremate?
Neki od pitomaca imali su svoje "specijalne" pripreme - npr.
pre patroliranja kriom su uzimali jabuke iz menze Akademije, ili
pak nosili u izmi vajcarski no, uvereni daje to upravo ono to
im nedostaje da bi preiveli u vanrednim okolnostima. Meutim,
kako je vreme prolazilo, polako su zaboravljali i upozorenja i svoje
pripreme i prilino bezbrino provodili letnje dane. U sred leta,
kada su to najmanje oekivali, zarobili smo ih. Jednog po jednog
smo odvodili u poljski ator i pretresali do gole koe. Mogli su da
se uvere da je to, samo po sebi, jedno vrlo neprijatno iskustvo.
Oduzeli smo im sve to su imali, ukljuujui i tajne zalihe. Potom
su bili sprovedeni do konstruisanog zarobljenikog logora. Logor
je bio napravljen po uzoru na one u Jugoistonoj Aziji, u kojima
bi se mogli nai jednog dana ako budu zarobljeni. Logor im je
postao jedino prebivalite tokom tri dana, koliko smo ih tamo
drali.
Iako nisu trpeli fiziko, preiveli su vrlo teko emocionalno
maltretiranje. Svakodnevno su bili izloeni ogromnom psihikom
pritisku, a sve u nadi da ih to moe pripremiti za ono to bi ih jednog
dana moglo zadesiti u njihovoj vojnikoj karijeri. Jednom reju,
ova obuka mogla bi da im spase ivot.
Veina pitomaca prilino je dobro podnela logor, u najmanju
ruku - "preiveli" su. Nismo im davali dovoljno hrane, nije im bilo

28

MOC PRINCIPA

dozvoljeno da spavaju. Bili su umorni - i fiziki i psihiki. Ako bi,

ipak, neko od njih poeo da "puca", moj posao, kao rukovodioca
treninga, bio je da ga izuzmem iz treninga, nahranim i ohrabrim
da izdri ovo teko iskuenje, a potom vratim nazad.
Posle tri dana irom smo otvorili vrata logora i oslobodili ih.
Odatle su izali, bez sumnje, puni samopouzdanja, a nas su uverili
da su posle ovoga spremni za sve to bi Vijetnam mogao da im
priredi. Po povratku, na Akademiji, ekala ih je obilna veera u
njihovu ast.

PRIMER IZ PRAKSE
Posle veere, kada su se svi dobro najeli i zavrili sa meusobnim hvalisanjem o sopstvenoj izdrljivosti, predstavio sam im jednog
diplomca iste akademije koji je bio oboren u Vijetnamu. Bio je
zarobljen, ali je uspeo da pobegne. Mladii su bili impresionirani. Tu,
pred njima, bio je neko ne mnogo stariji od njih, ko je zaista proao
kroz sve strahote rata. Obasuli su ga mnogobrojnim pitanjima. Sve
ih je interesovalo, sve su hteli da znaju.
Jedan budui vojnik je pitao: "U sluaju da me ikada poalju
tamo, recite mi, kakav no je najbolje da ponesem?" Izgleda daje
ovaj mladi, i pored toga to je proao iskustvo zarobljavanja,
mislio da e mu no osigurati opstanak. Porunik je, uzdravi se
od ironine primedbe, odgovorio: "Nije stvar u noevima". Potom
je ispriao svoju priu.
I sam je svojevremeno proao isti trening na ovoj akademiji.
Potom su ga poslali na Filipine, gde je proao kurs preivljavanja u
dungli. Na kraju obuke dobio je posao pilota. Sea se da je, jo dok
je prolazio kurs pilotiranja, bio obavezan da nosi specijalan prsluk
ispod pilotskog kombinezona. U prsluku je bio pitolj, municija,
antibiotici i jo neka oprema namenjena za vanredne okolnosti.
Posle uspeno obavljenih zadataka, jednog dana pokosila ga
je neprijateljeva vatra. Pre nego stoje iskoio iz aviona u plamenu,
brzo je opipao grudi da bi proverio da li ima spasonosni prsluk na
sebi. Bio je povreen pri padu na zemlju, pa su ga neprijateljevi
vojnici odmah zarobili. I ta mislite, ta su mu prvo uradili?
Oduzeli su mu spasonosni prsluk i sve ono to je bilo u njemu.

UVOD

29

Preiveo je uasne stvari. Meutim, uprkos stravinim okolnostima, uspeo je ipak da pobegne. Porunik je ovim zavrio svoju
priu.

VANO JE ONO TO IMAMO U SEBI

Mladi pitomci su ga, zadivljeni onim to su upravo uli,
ponovo zasuli pitanjima: "Kako ste uspeli da pobegnete? Kako ste
se oslobodili? U emu je tajna vaeg uspeha?" Budui da su
verovatno oekivali da uju o nekom novom izumu visoke
tehnologije ili novom modelu oruja, bili su veoma iznenaeni
porunikovim odgovorom, "Uspeo sam da izvuem ivu glavu, ali
to nije zasluga onoga to sam nosio sa sobom, ve onoga to sam
imao u sebi."
Ni dan-danas nisam zaboravio ove mone reci. tavie,
poeo sam njima da se rukovodim u svom daljem radu na
Akademiji, tokom sledeih dvadeset godina. Ono to nosimo u sebi
mnogo je bitnije od svakog oruja ili tehnike. Put do moi zasnovane na principu nije na ovim stranicama, put je u meni i u vama.
Onima koji su itali knjigu mog prijatelja i kolege Stivena
Kovija "Sedam navika uspenih ljudi", poznato je ovo o emu
govorim. uo sam komentare da ono to je pisao u svojoj knjizi
"jedva da ima ikakvog smisla". Slaem se - to je onaj smisao nalik
mudrosti u tradicionalnim kulturama i starim spisima, pre nego
neto "moderno". Moda upravo zato mnogima i izmie. Jer,
odgovori nisu nikad dati gotovi, kao lekcije u udbeniku iz
matematike. Odgovori su - u vama.
U ovoj knjizi ima nekoliko tajni. Meutim, ee ete se
sretati sa primerima i priama koji e vas podsetiti na neke vane
principe koji su vam, u sutini, ve poznati. Namera kojom sam se
rukovodio bila je da vas podsetim na neko iskustvo koje vam moe
pomoi da se setite neega to moda odavno znate ali ste zanemarili, da povezete svoje misli sa svojim oseanjima i uverenjima,
da spojite svoje srce i um. Za neke ljude, desetak centimetara
izmeu srca i uma predstavljaTveoma dug put, dug itav ivot.
'Ogovoittuirovde - oni su ve u vama. Vi ih ve znate"

1. GLAVA

MOC I UTICAJ
Merilo ovekaje nain na koji koristi
svoju mo.
Pitakus
Svi mi znamo za mo - to svakako nije neka nova pojava.
Ona je u samim temeljima mnogih naunih disciplina: teorije
rukovoenja, sociologije, psihologije, istorije, religije. Ukratko,
svih onih podruja koja se bave prouavanjem ivota i rada ljudi
u zajednici, kao i njihovim neprekidnim meusobnim odnosima.
Prouavanje moi moe biti izuzetno zanimljivo, jer mo svakako
moe biti nepredvidivo sloena. Prouavanje, dalje, moe biti i
veoma privlano, jer mo moe biti izuzetno primamljiva. I najzad,
to moe biti velika inspiracija, jer se mo moe iskoristiti da se
pomogne ljudima u njihovom stremljenju ka fantastinim,
neverovatnim i divnim stvarima.
ta vam prvo padne na pamet kada pomislite na mo? Za
neke, mo je kontrola. Za druge, opet, mo znai oseati lakou,
veselje i zabavu. Neki se oseaju izvanredno jaki kada poseduju
mo, a tako slabi i nemoni bez nje - nepovredivi ili pak ranjivi.
Postoji i druga strana prie - neki se tako dobro oseaju kada imaju

32

MOC PRINCIPA

mo, a neki su uplaeni i samom pomisli da bi mogli imati mo u

rukama. esto se misli da je posedovanje moi loe, da je sama
mo po sebi loa. Zar nije jo Lord Atkinson tako pronicljivo
prokomentarisao da mo kvari, a da apsolutna mo apsolutno
kvari? Drugi, pak, smatraju da je mo svakako poeljna, a i ak
nuna za uspean ivot. Ipak, mo nije ni^
p
p
j ^j^
je. Ier sama_po sebi mo nije ni pozitivna, ni negativna, iako naa
os_eanjjL-U_^zLmnri mngu da hndu Mojejnp_gunos_t, potejntija[
da se na_druge utie u slubi dobra ili zla, mogunost 3a se bude_
blagoslov ili pak najgora kiliv^Ka^lnlkTelGrhTe'nergj a, moe da
~se koristTia~proizvodnju strujeTtako osvetliti grad, ili pak poslui
kao gorivo za bombu koja e taj isti grad unititi.
Vio moi ne morate misliti ni na jedan od ovih naina, ali
injenica je da ona duboko proima sve aspekte vaeg ivota. Vi
utiete svojom moi, ili ste, pak, pod njenim uticajem. To je
neizbeno, jer ljudi su u svakom trenutku meusobno povezani
mnogostrukim vezama. Oni ive zajedno, rade zajedno, kupuju
zajedno, mole se zajedno, igraju se zajedno. U svim ovim
razliitim okolnostima, mi smo sa drugimjjudima ija_oseanja,
smvjOTjjjtejLnje.^^
naih. Stoga, kadj^uJiu^i^jdao^Eirj^ln^
uticajjgixu3l^
na druge. __

KO JE MOAN?

Dakle, ko je od nas stvarno moan? Kako mi odreujemo ko

meu ljudima ima mo? Ako ste kao veina drugih ljudi, vi sigurno
prepoznajete mo kada je vidite, ali je zapravo ne moete definisati. Izgleda da svi mi posedujemo "uroenu" sposobnost da procenjujemo mo kod naih blinjih. Veba koju redovno primenjujem e vam ilustrovati ovaj moj stav. Naime, o emu se radi: iao
sam u razne kompanije i druge organizacije sa sledeim zahtevom:
"Ovo je spisak osoblja - rangirajte ove ljude po tome koliko vi
procenjujefe da oni poseduju mo". Dovoljno je samo ovo jednostavno uputstvo pa da ljudi obave ovaj zadatak bez ikakvih

II

MOC I UTICAJ

33

tekoa. Iako uvek postoji odreeno neslaganje oko rangiranja

onih u sredini, veina ljudi se slae oko toga ko zaista zapravo
poseduje mo. U stvari, ono na ta redovno nailazim pri ovakvim
"ispitivanjima" jeste da se svi bez izuzetka slau oko toga koje na
vrhu i na dnu liste. Izgleda da ljudi zaista oseaju koje moan. Ovo
podudaranje javljalo se bez obzira da li sam traio rangiranje po
moi na radnom mestu, politikoj moi, drutvenoj moi, ili moda
moi u sopstvenom domu, tj. bez obzira gde su ljudi u drutvu.
Od grupe inenjera koji ispituju snagu neke maine moe se
oekivati da budu saglasni oko toga koliko je ta maina mona.
Poto ne posedujemo fizike, objektivne instrumente za merenje
uzajamne "koliine" moi, ta je, u stvari, to to dovodi do ovog
slaganja kada od ljudi zatraimo da izdvoje svoje monije kolege
od onih manje monih? Verujemdaje to nae opaanje, zasnovano
na iskustvu - mi mo jednostavno oseamo. Kada pitam ljude koga
medu svojim poznanicima smatraju monim, oni redovno izvor
njihove moi opisuju dogaaje - govore o sluajevima u kojima
je osoba koja poseduje mo odigrala neku znaajnu ulogu. Cesto
se navodi i vrsta odnosa koju osoba poseduje. Na primer, neko
moe rei: "Henri je tako moan - on dobija sve to poeli jer ga
se ljudi plae". Ili, "Suzana je prilino mona - ona poseduje ono
to drugi ele, i jedini nain na koji oni to mogu dobiti je preko
nje". Dalje, "Rekao bih da Kris ima mo nad drugim ljudima, i da
ga slede jednostavno jer mu veruju - oni veruju u ono to on
pokuava da postigne".
Razmislite o svojim sopstvenim iskustvima. Da li poznajete
neku osobu koja zaista poseduje mo? To moe biti neko sa kim
ste radili, neko sa kim ste iveli, ili neka istorijska ili savremena
javna linost o kojoj ste itali. Znai, bez obzira kako definisali
mo, daje ta osoba poseduje. Razmislite, staje to to privlai druge
da slede ovu osobu?

TRI PUTA KA MOI

Za poetak, razmotrimo tri mogunosti. Prvo, da li se plae
ako se ne povinuju zahtevu? Moda odreena osoba poseduje
3 Mo principa

IF"

34

MOC PRINCIPA

poloaj, autoritet ili sposobnost da preplai ili ponizi ljude, da

drugima uini neto neprijatno. Da lije ova osoba mona jer moe
na neki nain da povredi druge, ili ih ponizi, kazni, razbesni ili im
otme neto vano? Poto se plae da im ova osoba koja poseduje
"mo" moe vrlo lako uiniti neto to ne bi eleli, ostali e se
pokoravati samo da bi izbegli nevolje. Strah drugih je u ovom
sluaju izvor moi neke osobe i oni pristaju na zahteve samo da bi
se sloili.
Razmotrimo sada drugu mogunost. Osoba moe biti uticajna zbog onoga to ona moe uiniti za druge. Ova osoba ima
sposobnost da uini neto stoje drugima potrebno. Na primer, one
mogu ponuditi neto ovako: "Platiu ti ako bude uradio ono to
elim. Ja imam neto to e dobiti u zamenu za tvoj trud i vreme.
Mogu ti dati informacije. Mogu ti pruiti ansu. Mogu ti obezbediti
napredak. Mogu ti dati mo. Ja imam neto to ti eli, ti ima neto
to ja elim. Hajde da se dogovorimo". Ova osoba ima mo jer
moe obezbediti drugima ono emu tee, da bi zauzvrat dobila ono
to sama eli. Ova vrsta moi je oigledno razliita od prethodne.
Nema pretnje, nema sile. Zapitajte se sada, nije li ova druga
mogunost upravo razlog zato ljudi biraju da slede osobu poput
ove? Da li postoji neto vredno to takve osobe nude da uine za
ostale?
Trea mogunost predstavlja potpuno drugaiju taku
gledita, i potpuno drugaiju vrstu moi. Ova vrsta moi ukazuje
na to da je osoba kojoj ljudi veruju neko ko je cenjen i potovan.
Ostali se povinuju eljama ovakve osobe zato to ele ono to i ona
eli. Da li je ona prisutna i kontrolie ih, ili ih, pak, plaa, nema
nikakve veze. Ona veruje u njih i oni veruju u nju. Kao posledica
toga, ljudi drage volje i svim srcem ine ono to se od njih zatrai.
Ova osoba ima mo sa drugima, a ne nad njima.
Nekome, meutim, predstavljena podela vrsta moi moe
izgledati vetaka. Moda se razlozi zbog kojih se ljudi odluuju
da slede neku osobu ne mogu smestiti samo u jednu kategoriju,
nego obuhvataju vie njih. Dalje, moe se desiti da se razlozi zbog
kojih ljudi slede ili sluaju ili obraaju panju na nekoga vremenom
menjaju. Uvek kada se razmilja o moi treba imati na umu
konkretnu osobu, realnog pojedinca, kao i niz moguih razloga

MOC I UTICAJ

35

zato je ba on moan, zato se drugi odluuju upravo njega da

slede.

KADA STE MONI?

Sada bih razmotrio neto sasvim drugo. Svi mi prepoznajemo

mo kod drugih, ali da li smo u stanju da je uoimo i kod samih
sebe? Razmislite o nekoj situaciji u proteklih godinu dana, u kojoj
ste vi bili osoba koja poseduje mo, situaciju u kojoj je va uticaj
bio znatan u odreenoj grupi ljudi, u vaem linom ili profesionalnom ivotu. Dakle, setite se situacije u kojoj ste, formalno ili
neformalno, vi bili taj koji je prihvaen kao voa i koga su ostali
izabrali da slede.
Prisetite se nekog trenutka u vaem ivotu kada ste se oseali
naroito monim. Moda ste upravo sklopili veoma vaan ugovor
ili briljantno obavili neki posao. Moda ste dobili zadatak da vodite
brigu o kompaniji, moda ste uspeli da smirite porodinu svau,
ili, opet, moda samostalno nali izlaz iz nekog problema koji vas
je muio. Moda ste pokrenuli neku aktivnost ili izradu novog
proizvoda, pustili novi sistem u rad, prikupili dobrovoljne priloge
za vrednu akciju u susedstvu, promenili program ili propise u
deijoj koli, ili radite na neem znaajnom u iroj zajednici.
Razmislite o nekoj specifinoj okolnosti i o jednoj odreenoj
grupi ljudi na koju ste uticali. Zato su odabrali da slede ba vas?
Zato su vas sluali? Zato ste za njih bili ovek od uticaja? Pre
nego to date odgovor, razmotrite one tri mogunosti koje sam
naveo. Budite iskreni i recite koja od navedenih vrsta moi je bila
va izbor u toj situaciji? Mogue je i da je bila u pitanju neka
kombinacija. Meni se ini da postoji jedan kontinuum moi, koji
se kree od oseanja da moemo uiniti sve to poelimo, sve do
poputanja svakom zahtevu i oseanja da na ovom svetu nema nita
to bismo mi mogli da uinimo ili na ta da utiemo. Meutim,
takoe je verovatno da jedna od navedene tri kategorije moi ipak
preovlauje u odnosu na ostale dve u vaim interpersonalnim
odnosima, bilo na radnom mestu ili kod kue. Kada sebi ovako
postavite pitanje, moda ete primetiti da nain na koji ste se

36

MOC PRINCIPA

vladali u odreenoj situaciji nije ipak bio jedini mogui. Jer, u

nekim sluajevima, mogli biste da ispitate nekada odabrane
mogunosti i da preete sa upotrebe jedne vrste moi na neku
drugu.
Moda ponete sa Ijubaznou i dobrotom, a kada to
propadne, vi onda pribegnete pogaanju i ucenjivanju. Ako i to ne
uspe, onda primenite pretnju kao krajnju metodu. A moda ak i
odustanete.
Koji roditelj nije proao kroz ovaj ciklus sa svojim detetom?
Jedna prijateljica mije ispriala sledei sluaj: Naime, ona je elela
da naui svog sina da koristi nosu. Njeni prvi pokuaji su bili
ljubazni i uz puno razumevanja. Pokuavala je siniu da objasni
kako bi ona i njegov tata bili veoma ponosni ako bi on uspeo da
umesto pelene "napuni" nosu. Nije hteo da slua. U svom narednom, i kako se ispostavilo, uzaludnom pokuaju nagovarala gaje
stvarima poput: "I nebo i zemlja bi se pokrenuli, ako bi ti bar
pokuao..." Dete je i dalje bilo uporno: "Ne, ne, ne".
Iako je mislila da e je njegov prekrasan eretski osmeh pun
samozadovoljstva dovesti do ivice nerava, krajnjim je naporom
uspela da sauva svoju pribranost. "ta misli o tome da ti sedne
na nosu, i ja u ti dati tri okoladice!" Detetov odgovor je zvuao
kao najgora poruga:" Neu na nosu! Daj mi okoladice!" Njegova
vika je trajala i trajala, zagluujui njeno bezuspeno ubedivanje.
Najzad joj je bilo dosta svega: "Dobro, mali gospodine. Ide sada
na nosu ili u te zakljuati u tvoju sobu i nikada vie nee dobiti
nijednu jedinu okoladicu!" Nepotrebno je dodati daje ovaj metod
isto tako neslavno proao kao i prethodna dva, i da je malian
plaui pobegao u spavau sobu.
Iako se mnoge od situacija sa kojima se svakodnevno
suoavamo mogu uiniti vanijim od prepirke sa temperamentnim
dvogodinjakom, ipak nas iskustvo ove majke ui neemu
vanom. Prvo, uvek imamo izbora. Drugo, sukob plus vreme je
jednako navika. Moe biti zabavno kada se sa rastojanja i vremenske udaljenosti na sve to gleda. Veina nas odraste, i negde usput
uspe da se naui higijeni. Ali, u odreenom trenutku, okraj izmeu
onoga to mi elimo i onoga to druge osobe ele moe biti veoma
estok.

MOC I UTICAJ

37

KAKAV OSECAJ U VAMA BUDI MOC?

Ako oseate da biste mogli imati vei uticaj kod drugih ljudi,
da biste mogli biti efikasniji, bilo da je u pitanju va odnos sa
detetom ili sa efom, znajte da niste jedini. Pred vama se nalaze
komentari onih koji su uestvovali najednom seminaru koji sam
nedavno odrao, koji vam to mogu posvedoiti. Postavio sam im
pitanje: "ta oseate o moi i uticaju koji imate nad ljudima u
vaem okruenju?" *
Jedan slubenik sa dvoje predkolske dece je oajan: "Uopte
se ne oseam kao da podiem svoju sopstvenu decu. Moj uticaj na
njih je minimalan. Pokuavam, trudim se, ali izgleda da moja
roena deca ne ele nita da uine to ja od njih elim."
Menader u jednoj manjoj kompaniji negoduje: "Svi novozaposleni radnici tako mnogo oekuju od nas, a nasuprot tome,
uopte nisu spremni da rade, da ue, nisu voljni da se upuste u bilo
kakav rizik. Izgledaju kao da ih nimalo ne zanima posao koji ipak
mora biti obavljen. Ranije je bilo lako - "nee da radi - leti sa
posla". Ali sada su tu pretnje sudskim sporovima, zakonska
ogranienja. Svi imaju vie prava od nas, ali zato se od nas jo uvek
nekako oekuje neprekidan napredak, bolji kvalitet, manji
trokovi. Staja tu mogu da uinim? Oseam se potpuno nemono."
Svaka od ovih primedbi doarava nam neku dilemu. Nekoje
u kripcu a osea da nema ni moi ni uticaja koji bi eleo da ima.
Iako su brige ovih ljudi opravdane, upravo ih njihova dotadanja
uverenja spreavaju da vide izlaz iz problema.

UVEK POSTOJI PUT KA MOI

Bez obzira kako se frustrirano oseali, uvek postoji izlaz.
Istina jijfl n svakoj situaciji u kojoj se naemo upravo trp biramo
hoemo li posedovati mo iK ostati bez nje. Moda ne izgleda uvek
tak~o7 ali to jeste~tvar izbora. I postoje posledice za ovaj izbor, u
vidu rezultata koje postiemo i u vidu poveanja ili smanjenja nae
moi i uticaja. Ako odaberemo da nemamo mo, to je redovna
zbog toga to sumnjamo da potojuzlaz. Izbor da budemo nemoni

38

MOC PRINCIPA

nas moe dovesti do toga da se ne mrdnemo iz poloaja u koji smo

zapali, i da nas na taj nain polako obuzme oaj. U ovoj knjizi u
vam pokazati da nemo ne mora da vas prati u ivotu. ak i oni
meu vama kojima se ini da ne poseduju ba ni malo moi, na
kraju mogu postati veoma moni.
Na osnovu obavljenih intervjua i istraivanja koja sam
sproveo, definisao sam neto to nazivam proces moi. Ovaj pojam
opisuje dinamiku povezanost izmeu ljudi koja se javlja prilikom
njihovih neprekidnih nastojanja da utiu jedni na druge.

SVE POINJE OD VAS

Proces moi poinje u vama. Kada iz svoje perspektive
pogledam na mo i na izbore koje ljudi vre, meni se ini kao da
sve poinje upravo u vama i od vas. Kad kaem vi, ja razmiljam
0 vama na jedan specifian nain - o vaim sposobnostima, vaoj
budunosti i prolosti, i vaim osobinama. Kada se u jednom
momentu susretnete sa novom situacijom, vi ve imate odreen
skup umea. Moda ste traili izazov ili je do toga dolo bez poziva.
Steena znanja omoguavaju vam da obavite posao. Vaa umea
su ono to moete da upotrebite upravo sada, u sadanjosti.
Pored iskustava koje posedujete, posedujete i sposobnost da
razvijate postojee i stiete nove vetine. Svako od nas ima mnogo
potencijala, mnogo mogunosti u samom sebi.
Takoe, imamo prolost. Vaa prolost je svedoanstvo o
onome gde ste bili i ta ste radili. Postupali ste sa ljudima na
razliite naine, naine koji su doveli do razliitih ishoda u
prolosti. Mogli ste primetiti da i pri novim kontaktima ljudi ve
imaju izvesna oseanja i predstave o vama. Moda su uli neto o
vama, moda vas vaa prolost ponekad pretekne. Svoju prolost
1 njene posledice moete vui sa sobom veoma dugo. Ponekad je
oseate kao okove. Ona vas je, ne jedanput, spreila da budete
efikasni, i to zbog nekog davnog dogaaja.
Ponekad morate nadiveti sopstvenu prolost, iveti bez obzira na nju i uprkos njoj. Moda ste itali Skerletno slovo od

MOC I UTICAJ

39

Natanijela Hautoma (Nathaniel Hawthorne). Glavna junakinja

knjige Hester Prin je bila uhvaena u preljubi. Priznala je, ali
nikada nije otkrila ime mukarca sa kojimje uinila preljubu. Pored
javnog ponienja kome je bila izloena, kao deo svoje kazne,
morala je da na svojoj odei nosi slovo "P", koje je predstavljalo
re "preljubnica", kako bi u svakom trenutku bila obeleena. Ona
je svojom snagom uspela da preivi svu ljudsku mrnju na koju je
naila. Negovala je i vaspitala svoju erku. ivela je mirnim i tihim
ivotom, radei za druge. Zbog svog predanog rada i milosrdnog
davanja po kome je postala poznata, deca su esto pitala roditelje
da li to veliko slovo "P" na njenoj odei oznaava re "pohvala".
Pored svoje prolosti, mi posedujemo i mnoge line osobine.
Nae osobine su ono to mi jesmo. Svako od nas ima unutranji
skup uverenja, motiva, elja i naela koja se ispoljavaju u naem
ponaanju. Zajedno, ine na karakter. Vodstvo, mo, i uticaj se
ogledaju u vama i onome ta moete da uradite, u vaim sposobnostima i vaem karakteru. Sve je to vano. Ali ono to jeste, kae
poslovica, mnogo glasnije govori da drugi esto ne uju ono to
govorite.
Vae osobine, vae sposobnosti za napredak i sticanje novih
vetina u budunosti, kao i vaa prolost, sve se zajedno kombinuje
da bi sainili ono sa ime se vi susreete sa novim situacijama. S
vremena na vreme, zatei ete sebe u situaciji koja zahteva od vas,
sa svim vaim osobinama, sposobnostima, i prolou, da utiete
na druge ljude da neto postignu. Kada se naete u takvoj situaciji,
a posebno kada su tu ukljueni i drugi ljudi, vi imate izbor. Moe
se nazirati problem koji moete pretvoriti u svoju ansu, jer izbor
je va. Henri Kajzer je rekao "problemi su anse u radnim odelima". Moda se ba veina vaih prilika javlja preruena u
probleme.

NA EMU POIVA VAA MOC?

Ponavljam, koji god bio izazov, mi imamo izbor. Da li emo
izabrati jednu od tri vrste moi ili, pak, etvrtu mogunost, tj. da
budemo nemoni? Moni ili nemoni? To je sutinski izbor koji

40

MOC PRINCIPA

neprekidno vrimo u ivotu. Da li emo izabrati da utiemo ili da

trpimo uticaj? Ako izaberemo posedovanje moi, koji put ka moi
e nas dovesti do po nas najpovoljnijeg ishoda? Moete se zapitati:
"Sa kog izvora moi u krenuti? Na koji izvor moi u se osloniti?
Ili u izabrati da uopte nemam mo?" Kada se radi o drugim
ljudima, vi moete u grupi biti formalni ili neformalni voda. ili
samo jedan od njenih lanova. U svakom sluaju, vi ste u poziciji
da odredite i izaberete osnovu od koje polazite da biste postigli
vae namere. Mudar voa zna da je napravio pravi izbor naina
rukovoenja onda kada je odredio svoj izvor moi. Jer, pitanje koje
se postavlja je: "Sa kog izvora moi polazim u svom delovanju?"
Tanije pitanje je: "Sa kog izvora moi mogu da krenem?"
Kada posumnjamo u svoju sposobnost da utiemo na druge,
ili kada stvari prestanu da se odvijaju onako kako mi elimo,
povlaimo se iz situacije, duboko uvereni da mi tu vie nita ne
moemo da uinimo. Povlaenje nije nita drugo do izbor nemoi.
Postoji mnogo razloga zbog kojih se moemo oseati nemono.
Moda nam nisu poznate alternative u reenju situacije. Moda
smo emocionalno hladni, nesposobni da odreagujemo. Moda smo
uhvaeni u zamku okolnosti, iskreno verujui da nema izlaza. Ako,
ipak, odaberemo da se ne predamo, da delamo, ak iako to u
poetku inimo daleko od optimalnog, mi ipak biramo da budemo
moni pre nego nemoni.
Kada se plaimo da nam vie nita ne moe pomoi ili da smo
prekoraili i poslednji rok, ili da e nam drugi okrenuti leda, mi
esto pribegavamo moi prisile, odnosno moi koja poiva na
principu da se neto uini nekome. Uplaeni od mogunosti neuspeha, strahom teramo druge na saradnju. Moemo im pretiti i
plaiti ih, kanjavati ih, ili uiniti bilo ta neophodno da se postigne
momentalna pokornost.
Kada koristimo mo prisile, u stanju smo da kontroliemo
ponaanje drugih, ali samo dok prirnenjujemo silu. Ako je uklonjena pretnja, drugi vie ne moraju da sluaju nae naredbe. Iako
rezultate koje momentalno elimo i postiemo, gledano na due
staze, rezultat moe biti samo negativan. Oni nad kojima primenjujemo silu mogu postati nesposobni da rade samostalno, i da
umesto toga neprekidno ekaju na naa uputstva. Isto tako nas

MOC I UTICAJ

41

mogu mrzeti zbog naih grubih metoda i stalno pokuavati

sabotau ili podrivati nae napore.
Ponekad smo u stanju da prevazidemo silu i ponemo da
koristimo ucenjivanje da bismo postigli ono to elimo. Tzv. mo
koristi je zasnovana na onome to ti moe uiniti za mene i to ja
mogu uiniti za tebe. To je mo da se neto uini za nekoga.
Zajedno se odluuje ta je poten dogovor i pravi se sporazum.
Sporazum se moe sastojati u tome da mi ti plati da ja obavim
neki posao za tebe ili da trampim neto to imam za neto to elim.
Uzajamni ugovor se neprekidno preispituje ispitivanjem drugih
mogunosti koje se nude svakom od partnera. Moda se nade
struniji radnik za moje poslove, ili, moda iznenada odluim da
mi vie ne treba ono to vi nudite.
Verujem da veina interakcija odraslih spada u ovu kategoriju. Mo koristi deluje, ali i ona, kao i mo prisile, daje
kratkorone rezultate - prestaje onog trenutka kada vi vie nemate
ono to ja elim. Dokle god ja dobijam ono to mi treba, i dok god
mislim da je ono to vam dajem u zamenu poteno, mi imamo
sporazum. Kada prestane da bude poteno, po miljenju jedne od
strana, odnos se zavrava ili se moe pretvoriti u mo prisile. Mo
koristi tako iezava. Ako jedan tas na vagi pretee, neka, inae
potena osoba, bi mogla odluiti da uini neto protiv druge osobe
(ili kompanije, odnosno drave) da bi izjednaila rezultat. Mo
koristi je usmerena na nezavisnost jer svaka od strana vodi rauna
samo o svojim sopstvenim interesima.

MOC PRINCIPA
Mo principa poiva na potovanju i uvaavanju koje vam
drugi ukazuju i koje vi ukazujete drugima. Ovo dovodi do dugotrajnog uticaja, do uticaja koji traje u vremenu, i koji moe ak
nadiveti osobu od koje potie. Mo zasnovana na principu dovodi
do divnih odnosa koje doivljavamo sa bliskim saradnicima,
lanovima porodice i prijateljima. Kada ljudi uvaavaju jedni
poverenje, koje vodi iskrenoj suradnji,
mp.dii7avisnnsH_j_jjiihj]!kor" potovanju .j3be Strane odluuju i

42

MOC PRINCIPA

biraju u skladu sa onim to smatraju da je ispravno, da je najbolje,

9a~je naj\Tednije. PostojfkontrolaTkod moi zasnovane na princrpu, ali ona je unutranja; to je samokontrola. Mo zasnovana na
principu podstie moralno ponaanje jer sledbenici osobe koja
poseduje ovu vrstu moi imaju slobodu izbora, zasnovanu na
onome to oni sami ele i na onome emu sami tee u budunosti,
pre nego na nekim prolaznim eljama i tenjama.
PROCES MOI
Svako od nas moe pokuati da razvije mo principa u svom
ivotu. Posedovanjem ove vrste moi, moete postati uticajniji
nego to ste ikada sanjali. Moete biti tako moni i uticajni u
ivotima drugih kao to su u vaem ivotu na vas uticali drugi, za
vas vani ljudi. Dobre i vane stvari mogu da se dogode dok se iri

MOC I UTICAJ

43

va uticaj. Moete biti iznenaeni time ta treba da se promeni da

bi se ovo dogodilo i kako do ovih promena uopte dolazi. Nekim
ljudima je zagonetka to to njihov uticaj raste kako im raste ugled.
Ali tako je. Ugled je mo. Nije nain rukovoenja, pametne reci
ili pak sebine tenje ono to dovodi do ove promene. U pitanju je
"neto mnogo dublje od toga.

TRAG KOJI OSTAVLJAMO U IVOTU DRUGIH

Verovatno se moete setiti nekoga koga poznajete sa

ovakvom vrstom moi, nekoga koje na vas imao pozitivan i za vas
znaajan uticaj. esto traim od uesnika mojih seminara da se
prisete nekog takvog. Hteo sam da kau ko je ta osoba, ta radi,
kako je ona uticala na njihovo oseanje o samima sebi, i kakav stav
danas oni imaju prema toj osobi. Evo nekih uobiajenih odgovora:
"Moj prvi ef se prema meni odnosio na jedan tako iskren i
paljiv nain, pun potovanja da sam seja oseao vrednim, kao da
sam dao vaan doprinos neemu. Oseao sam da neto vredim, da
sam vaan u obavljanju poslova. Nauio me je da radim stvari koje
nikada nisam pre toga imao prilike da radim. Uvek je cenio i
nagraivao moje napore. Sve bih za njega uinio."
"Majka me je oduvek podravala. Davala mi je savete
paljivo i bez osude. Ohrabrivala je moje napore da uspem. Oseao
sam se kao da sam u stanju da uinim sve to zamislim. Stalno mi
je pruala bezuslovnu ljubav, i to je bio njen najvei poklon."
"Mentor mi je davao slobodu da sam odluujem i delujem.
Pokazivao je potovanje i paljivo je uvek sluao moje miljenje,
i stalno je ohrabrivao moju kreativnost. Pruao mi je anse. Zahvaljujui njemu, stekao sam dobro miljenje o sebi i vie
samopouzdanja. Zbog njegovog poverenja bio sam u stanju da
preuzmem vie odgovornosti. Na kraju sam se oseao kao da sam
zapravo ja taj koji je najvie doprineo uspehu nae kompanije.
Uvek u potovati njegovo potenje."
"Baka me je mnogo volela. Jako joj je stalo do mene.
Poduavala me je svojim vrednostima, ohrabrivala i vaspitavala.

44

MOC PRINCIPA

Oseao sam se zatieno. Svoju dobru volju, ljubav i napor da mi

pomogne da prebrodim mladalake tekoe davala je bez napora,
bez zahteva."

TRAGOVI U PESKU VECNOSTI

Fijoke su mi prepune izjava i komentara poput ovih. Vie me
ne iznenauje kada ujem ljude kako opisuju dejstva ove
neverovatne moi koju neko poseduje zahvaljujui nainu na koji
se nekad prema njima ophodio. Pesnik H. V. Longfelou nas u svom
"Psalmu ivota" poduava: "ivoti velikih ljudi nas sve podseaju
da moemo uiniti nae ivote uzvienim i da tako, odlazei sa
ovoga sveta, moemo ostaviti i svoje otiske u pesku venosti." Ovi
veliki ljudi su ostvarili takav uticaj koji e ih nadiveti i koji
vremenom nee biti umanjen ili zboravljen.
Od vas elim da poverujete da moete postii sve to poelite
tako to ete dostii mo principa sa drugim ljudima. elim da
gajite nadu da, voeni potenjem i pravdom u ivotu, moete
postii dugorone rezultate vredne truda. Ja u sebi imam tu nadu.
Principe opisane u ovoj knjizi podelio sam sa hiljadama ljudi irom
sveta - sa pojedincima i kompanijama, na seminarima, predavanjima i radionicama. I uio sam od onih koje sam pouavao. Nisam
u potpunosti ovladao ovim principima - savreno umee je
doivotna tenja i ja jo putujem. Ja uim da moemo uvek delati
bolje i biti bolji u naim odnosima sa ljudima do kojih nam je stalo.
Dananji svet ima mnoge potrebe i probleme. Naim porodicama, preduzeima, zajednici i naciji je potrebna izgradnja. Ljudi
koji kao osnovu za svoje delanje imaju mo principa mogu uiniti
ogroman korak napred. Danas, vie nego ikada, treba da asno
utiemo.

2. GLAVA

BESPOMONOST - ZATO
ME NE SLUAJU?
Na pragu okeana ivota i istine bedno
umiremo. Ponekad smo najvie udaljeni
kada smo najblii- Stojimo na pragu
okeana moi, ali svako mora sam da se
tamo uputi.
Ralf Valdo Emerson

NIKO ME NE SLUA ;

Veina nas iskusila je frustraciju nemogunosti da prenesemo poruku, ignorisanja od drugih, nezainteresovanosti da
budemo sasluani. Moda va tinejder ignorie savet o nonim
izlascima. Moda va ef neprekidno odbija sugestije, a da ih
stvarno i ne razmatra. Moda vai saradnici nee da obave posao
na nain na koji vi to zahtevate. Nakon izvesnog vremena, moete
da ponete da oseate da nita ne moete da uinite da biste dobili
rezultate koje hoete i vi prosto prestajete da pokuavate. Onog
asa kada prestanete, vi ste se predali bespomonosti.

46

MOC PRINCIPA

Bespomonost nas sve obuzima na jedan ili drugi nain.

Veina izabere da igra rtvu u nekim vidovima svog ivota.
Ponekad oseamo da je naa vlada, naa zajednica, naa kompanija, ak i naa porodica vea i jaa od nas - da na usamljen glas
ne moe nita da promeni. Sa verom da nas nee uti, mi se
odluujemo da ne govorimo. Predajemo se pasivnosti, sve nam
postaje svejedno.
Bespomonost rui nae samopotovanje i nau efektivnost
u odnosima sa drugima. U naim porodicama, prestaje komunikacija i narastaju nesporazumi. Moemo osetiti da smo bespomoni da podiemo nau decu. Naa deca pak mogu se osetiti
bespomonim jer njihovi promenljivi zahtevi i potrebe nee biti
sasluani. Odluujemo da. ne moemo da se promenimo, mada se
promena zahteva da bismo spasili na brak ili neku drugu blisku
vezu. Ponekad emo pre odustati na mestu na kome se nalazimo i
zapoeti na nekom drugom mestu sa nekom drugom suprugom ili
kompanijom ili susedom ili zemljom, pre nego to emo pokuati
da sauvamo neto to smo ranije imali ali postepeno gubili.
Ako se oseamo bespomoni na poslu, ta oseanja nas mogu
dovesti do potiskivanja ideja, manje produktivnosti, i izneveravanja naih sposobnosti. Niz studija otkriva da veina ljudi i ne
pone da razvija svoj puni potencijal na poslu. Ukoliko ste
nadzornik, moda se oseate bespomoni sa saradnicima koji vam
podnose izvetaje. Moda ste na organizacionoj shemi vi odgovorni, moda je vaa titula uoljivo izloena, ali predstavu vode
oni koji vam podnose izvetaje. Moda oseate da va ef ne ceni
vae miljenje i povlaite se u sebe, prihvatajui ono to vam je
dato, i ne istiui se kao to bi mogli.
Ako se oseate bespomoni na bilo koji od navedenih naina,
niste sami. Kao gost na nedavnom TV programu, paljivo sam
sluao koje brige izraavaju sluaoci koji su se javljali. Konzistentna poruka nije bila da svako ima probleme, to je bilo oigledno.
Ono to me je zabrinulo bila je bespomonost u njihovom glasu.
Mada ljudi mogu da imaju mo u nekim vidovima svog
ivota, uvek izgleda da ima oblasti gde oseaju da se moe uiniti
ili sasvim malo ili skoro nita.

BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU?

47

IZBOR DA BUDEMO BESPOMONI

Svako od gledalaca koji su zvali bio je blokiran svojom
dilemom. I u toj situaciji je izabrao da bude bespomoan. Oni su
verovatno inili najbolje to su umeli.
esto kriza dovodi ljude u poloaj da izaberu bespomonost.
Razmislite o oekivanjima koja ste mogli da imate da ste blokirani
znaajnim gubitkom, kao to su gubitak posla, zdravlja, doma, ili
voljene osobe. Gde ete potraiti utehu ili odgovore? Za veinu
nas, odgovor otkriva prirodnu ljudsku tendenciju da oekujemo da
neko neto uini, da nas neko saslua i pokloni nam panju i neto
uini. I kada se ono to oekujemo ne dogodi, izvlaimo kao
zakljuak saznanje koje utie na nae verovanje i budua oekivanja.
IZBOR DA SE BUDE BESPOMOAN
Moemo da nauimo, u tim pokuajima i tekim okolnostima, da e organizacije i institucije da nas oslabe. To sa svoje
strane bi moglo da dovede do zakljuka da moramo da se oslonimo
na sebe jer nikog drugog nije briga i nee nam pomoi. Ako smo
rukovodioci u organizaciji, mi moemo osetiti neku vrstu bespomonosti. Generalni direktor mije nedavno rekao da ne moe
vie da garantuje zaposlenje svojim saradnicima. U stvari, rekao
je da nije siguran da e tu ostati u narednoj godini. U uslovima

48

MOC PRINCIPA

takve neizvesnosti, moemo da sedimo i nadamo se najboljem, ili

da odluimo da je najbolja pomo koju moemo da dobijemo,
pomo koju emo sami sebi pruiti.
Kada imamo tekoa i naidemo na prepreke u naporima da
dobijemo pomo, moemo da zakljuimo daje ivot gadan, a onda
se umre, kao to pie na popularnoj nalepnici za branik kola. Ali
moemo i da nauimo da imamo mnogo vie prijatelja nego to
smo mislili. Moemo da nauimo da moemo da preivimo
tekoe, nesreu, ak i tragediju veu nego to smo mislili da
moemo da izdrimo. Ono to stvarno nauimo, u bilo kojoj prilici,
odreuje da li postajemo bespomoniji ili moniji.

MENTALITET RTVE
Mnogi od nas su poeleli da sebe vide kao rtve u nekim
vidovima svog ivota. Moemo da iskaemo mo u odreenim
situacijama, ali da igramo drugaiju ulogu u drugim situacijama.
Oseamo da treba da prihvatimo stvari koje nam se ne sviaju jer
ne moemo da ih kontroliemo. Drugi su odgovorni za nae
promaaje kao i za nae uspehe. Nekad izgleda da je jedini nain
da neto uradimo ako neko drugi to uradi za nas.
Na nesreu, savremen nain ivota pojaava ova oseanja pre
nego to ih slabi. Televizija nam omoguava da vidimo svet a da
u njemu ne uestvujemo. Prikazuju se radosti i stradanja, lepota i
runoa u kompaktnim celinama od trideset minuta. Bez obzira o
emu je re, bilo daje neto ozbiljno ili trivijalno, predstavlja se,
objanjava, raspravlja i reava pre nego to se pojavi sledea
reklama.
Kada se jednom naviknemo na takva brza reenja, oseamo
frustraciju kada ne moemo da resimo nae probleme brzo i lako.
Znam enu koju je mu napustio i ostavio da podie tri deteta u
tinejderskom uzrastu bez ikakve finansijske pomoi. Jedna od
njenih erki pati od nedostatka apetita i neuhranjenosti i nedavno
je pokuala samoubistvo. Cerka je privlana, talentovana mlada
ena, ali ima probleme dovoljno ozbiljne da ne mogu da se rese za
trideset minuta ili trideset dana. Njena majka ve radi na tri mesta

BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU?

49

da bi prehranila porodicu, ali suoena sa takvom krizom, nije u

stanju da utvrdi ta da uradi da bi pomogla svojoj erki. Kada uje
da do subote moe da postane milioner ili da oslabi petnaest
kilograma za dve sedmice ukoliko pije milkejk, osea se jadno
to ne moe da resi probleme svoje erke.
Naredni izvor bespomonosti za mnoge je "zaposlenost" koju
smo sebi nametnuli. Ispunjavamo ivot aktivnostima koje nas
toliko apsorbuju da imamo malo prilika da sednemo i pogledamo
ta se stvarno dogaa. Jurimo na posao, sastanke u zajednici, deje
aktivnosti, ali ne usporavamo dovoljno da bi opazili stvari koje bi
inae zahtevale nau panju. Ponekad jednostavno postajemo
blokirani za ono to je stvarno vano.
To je bio sluaj sa ovekom koga znam a koji je bio po svim
spoljnim obelezjima uspean. odan porodini ovek. Tajno je imao
ljubavnu vezu koja je trajala deset godina, ali se naglo zavrila kad
je mu druge ene saznao za njeno neverstvo. Mu je doao sa
pukom i zapretio da e ga ubiti. Nakon ovog incidenta, ovek je
napustio svoju porodicu u potrazi za svojom duom. Nakon izvesnog vremena vratio se, naao lekara koji ga je leio savetima i
lekovima.
Danas je taj ovek ponovo izgradio svoj ivot i ispunio ga
raznim aktivnostima. Deo je zajednice i ima bogat i produktivan
profesionalni ivot. Spolja, sve izgleda da je u najboljem redu.
Tragedija je da se njegova supruga, ena koju je povredio i
izneverio, koja je jo povredena i pati, ne uklapa u njegov ivot.
On nema vremena za njen bol ili da joj pomogne da ozdravi.
Njegovi problemi su "sreeni", ali nije resio njene. On odrie da
oni postoje. Lek je privremeno popunio prazninu u njegovoj dui
i uinio ivot izdrivim, ali mu nije pomogao da prevazie sopstvena oseanja bespomonosti. Njegov svet gaje snabdeo odstupnicom, bezbrojnim nainima da ispuni svoj javni ivot a da se ne
udubi u intimni, privatni ivot svoje sopstvene porodice.
KAKO POSTAJEMO BESPOMONI
;
Suoeni sa takvim odvraanjem, mogli bismo da zaboravimo
da moemo za pramenu neto da uinimo. Na TV imamo stotine
4 Mo principa

;,

50

MOC PRINCIPA

kanala koji nas mame. Moemo da menjamo kanale satima i da ne

vidimo sve stoje raspoloivo. Sve to treba da znamo, sve to treba
da kupimo, sve to moemo da zamislimo, dostupno je na pritisak
dugmeta. Nema potrebe da razgovaramo sa susedima ili prijateljima da bismo saznali ta se deava: moemo da gledamo vesti.
Ne moramo da izlazimo i da se zabavljamo: moemo da pustimo
da se linosti na TV zabavljaju umesto nas.
Kada postanemo obuzeti tim odstupnicama, bez obzira da li
smo toga svesni ili ne, gubimo sposobnost da neto uinimo za
sebe. Moemo da ne traimo svoje odgovore ili ne pokuavamo da
neto preduzmemo. ' Moemo da prihvatimo ivot koji nam se
nudi pre nego da sami odluujemo: to je pogodan izbor.
Kolega mije priao o klijentu koji je opisao bespomonost koju
osea zbog zadovoljstva koju izaziva udobnost. Objasnio je: "Mislio
sam daje sve u mom ivotu odlino. Moja porodica je bila srena i
zdrava, ja sam bio uspean i imao sam dovoljno novca da inim ta
mi je volja. Ali jednog dana dok sam bio u klubu, pogodilo me je.
Oseao sam kao da je ivot napolju, i mogao sam da ga vidim - mada
jedva - kroz ogradu oko kluba. Bio sam u zatitnom mehuru, izdvojen
nainom svog ivota i svojim obiljem." Njegova bespomonost je
proizala iz oseanja da je sve u redu. Nije postojalo nita to bi
trebalo da uradi. Nije oseao da ne bi mogao nita da uini;
jednostavno je mislio da ne postoji nita to bi trebalo da uradi.
Deo ove paralize se javlja kada smo suoeni sa suvie
mnogo opcija. Prijatelj mi je nedavno rekao da je menjajui
kanale sa satelitske antene naao sedam razliitih kanala da nude
sline sprave za vebe u isto vreme. Svaki program je tvrdio da
je njegova maina najbolja, da njihova maina moe da vam
spase ivot dok vam smanjuje viak kilograma. Svaki je
omalovaavao konkurenciju i pokuavao da dokae da njegovu
treba kupiti. Kako moemo da oekujemo da jasno odluimo
suoeni sa viestrukim, simultanim, razliitim i spornim stimulansima? Kako bi trebalo da sve to osmislimo? esto smo
ophrvani i postajemo imobilisani - bespomoni smo da formiramo miljenje ili odluimo.
Ne samo da smo postali neodluni suoeni sa suvie mnogo
opcija, postali smo obazrivi da uinimo neto za sebe. Naa be-

BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU?

51

spomonost se protee na nae domove kada se ubedimo da nismo

u slanju da uinimo ni najosnovnije zadatke. Mlad brani par koji
poznajem iznajmio je gornju polovinu male kue i brinuo je o
dvoritu da bi umanjio najamninu. Kada je ena uoila malu uvalu
na travnjaku, pozvala je vlasnika i pitala koga treba da zove da bi
se problem resio. Nije ni pomislila da bi mogla da proeta do
lokalne prodavnice, kupi dve kvadratne stope busena, i sama zakrpi
rupu. Umesto toga, njen automatski odziv je bio, "Naimo nekog
ko e se o tome pobrinuti."
Kada ponemo da mislimo da ne moemo da obavimo posao
sami, zaustavljamo svoj kreativni proces. Rani naseljenici
ponavljali su svojoj deci pesmicu koja je iskazivala orijentaciju na
sopstvene snage:
Sredi ga, izjiesi ga,
upotrebi ga, ili radi bez njega.
Mogli bismo danas ponovo da osnaimo te vrednosti koje
izraava pesmica. Ako su moda naa sredstva ograniena i ne
moemo sebi da dozvolimo unajmljivanje majstora, moemo nai
reenje, ali esto traimo nekog drugog. Kada jednom oekujemo
da e neko drugi to da uini za nas, prestajemo da traimo naine
da to sami uradimo. Nakon izvesnog vremena, zaboravljamo kako
da uradimo sami, kako da naemo reenje. Uvek imamo razlog
zato mi ne moemo neto da uradimo, i zato neko stariji, bogatiji,
ili vetiji moe. Prijateljica ini je ispriala svoje iskustvo u
drutvenoj igri u kojoj bi smislila odgovor ali ga ne bi rekla.
Naredni igra u igri bi dao isti odgovor koji bi bio taan. Nauila
je vanu lekciju - iskazi se! Rekla je daje u tome spreava ranije
iskustvo na vreme u osnovnoj koli kada je brinula da li e njen
odgovor biti taan ili pogrean. Ironija je da je razlog to su
praktiari, tehniari i profesionalci dobri u reavanju problema taj
to su se suoili sa mnogo problema i nauili kako da ih rese.

BESPOMONOST KOD KUE

Naa sumnja da moemo sami da resimo probleme, ili emo
angaovati pomo, nije ograniena na manje zadatke - poinjemo
da verujemo da nismo u stanju da se suoimo sa teim drutvenim
4*

' .,

" .'

. ' ' .' ... :'

,. '.

52

MOC PRINCIPA

problemima. Imam prijatelja koji je iveo u zajednici na severozapadnoj obali u kojoj su dominirale bande. Jednog dana jedno
njegovo dete vratilo se kui u modricama. Bilo je oigledno daje
uestvovalo u tui. Kada su on i njegova ena pitali ta se dogodilo,
odgovorio je: "Ne mogu da vam kaem, situacija e se samo
pogorati." Roditelji su nastavili da ga ispituju i dete je konano
objasnilo svoj poloaj: "Ovako stoje stvari: ili si u bandi, ili dobije
batine od bande. Svako mora negde da pripada, i ako nisi deo neke
posebne grupe, onda e dobijati batine." Ovaj tinejder nije video
izlaz iz te situacije.
Poto joj je bilo jasno da ne moe da umanji niti eliminie
uticaj bande u svojoj sredini, ova porodica se iselila u drugu
dravu. Postali su svesni toga da bi ostajanje moglo da vodi do
bolnih i opasnih posledica. Sumnjajui da mogu neto da promene,
pobegli su u manje naseljenu sredinu. Na nesreu, nisu pobegli od
problema - aktivnosti bandi pratile su ih i u drugoj dravi. Cak je
i njihov sin priao jednoj bandi. I pria se zavrila tragino: tuom,
metkom i smru njihovog sina.
Moete se pitati koje su druge opcije imali? Kako moe jedna
porodica da se nosi sa grupom bandi? Ne postoji jednostavan
odgovor na ova pitanja. Nakon pogreba bio sam zapanjen, ponien,
i potaknut dok sam gledao svog prijatelja kako se zauzima kod
lanova bande da prestanu sa tuama, izmene nain ivota, bez
odmazde za smrt svog sina.
Ne znam kakav je ishod ovih dogaaja; jo nisu zavreni.
Mnogi mladi pridruuju se bandama da bi nali ono to na drugom
mestu ne dobijaju. Moda je to prihvatanje. Moda je to oseaj
pripadnosti porodici. Moda je u pitanju drugarstvo i oseaj avanturizma. Suvie ih je samih. Drugi koji sumnjaju da su znaajni
bilo kome, jednostavno se preputaju. Neki izgledaju usamljeni i
odsutni, svesni problema drugih ali sami i nepovezani, sa sumnjom
da se iko stvarno interesuje za njih. Umesto da se pridrue drugima,
oni se izoluju. Osoba u takvom stanju moe da prisustvuje fudbalskoj utakmici na stadionu sa pedeset hiljada ljudi a da se pri tome
osea usamljena. Ne razgovara sa ljudima oko sebe i osea da ni
oni nee sa njom da razgovaraju. Povezan je sa svojim drugarima
navijaima u zajednikom dogaanju - navijanje za domai tim ali sa njima ne ostvaruje vezu. ak i u gomili - on je usamljen.

BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU?

53

KO JE BESPOMOAN?
Ako bespomonost utie na veinu nas na tako suptilan nain,
moda i da nismo svesni, da li neko od nas moe da izbegne te
pritiske? Mada smo ophrvani oseanjem bespomonosti u nekom
trenutku, ima nekih grupa koje se oseaju vie bespomone od
drugih. Moete da budete iznenaeni kad saznate da ima trenutaka
u naem ivotu kada imamo vie moi od drugih, kada izaberemo
da budemo moni a ne bespomoni.
Kao deca, oseamo.. sene^aviadjvi. Kadajdemou osnovnu
urad^emobilo ta, probaemo bjjo_ta.
jj_
^
igraemo, pisaemo poeziju - sve jer jo nismo nauili da budemo
inTTT6irani ili samovesni. Ako elimo da budemo superheroji,
veemo pekir oko vrata i skaemo sa kreveta. _AJ<o_e]ijiia_da.
naslikamo majstorsko delo, uzmemo svoje krede. Nismo_svesnijli_
zjibTInulJTrme ta bi drugi mogli da misle.
Mo kqj_u_o^earnp u -delirij stvu suvigjesto je uni.tna_odstrane~o3raslih u naem ivotu.^ naih roditelja, naih uitelja, i
drugih linosti od autoriteta. Sluamo komentare kao to su,
"Kakva jadna pesma", "Kakva glupost je reena". "Cvee ima
zeleno lie i crvene pupoljke, a ne obrnuto". Poinjemo da mislimo da su moda svi drugi u pravu, da ne moemo da radimo ono
to smo mislili da moemo. Na taj nain, ue nas dajjretgostavimo.
bespomonost. Nauimo daTTalzelno^Ia~ne
Tjjd
b T~
j
p
j
sumnjamo u sebe, voTu~nagu, svoje sposobnosti.
Naredni period nesavladivosti osetimo negde u vreme kada
smo u gimnaziji i dobijamo vozaku dozvolu. Nai hormoni teku,
moemo da vozimo, moemo nou da izlazimo bez svojih roditelja
i radimo stvari koje oni ne znaju ili ne bi opravdali. Imamo
neogranienu energiju i oseamo se prinueni da prisustvujemo
svakoj fudbalskoj ili koarkakoj utakmici i svakoj zabavi, ak i
ako to znai da smo malo spavali i jedva izdravamo.
Ovo drugo bujanje moi poinje da se zaustavlja sa
pribliavanjem mature? Gde u na studije? Da li u poloiti
prijemni? Ne mogu da podnesem novu saobraajnu kaznu;
oduzee mi osiguranje. Kako da zaradim za svoja kola? Tako

54

MOG PRINCIPA

ponovo saznajemo da ne moemo sve da inimo to poelimo.

Postoje pravila i ogranienja i norme i saobraajni znaci koji nam
kazuju koje su granice.
Moda je najvea ironija ovih perioda moi da sve vreme dok
kroz njihi proJazimoTgtislimo dalTv^odraIiiiJ^ojijmaju mo.jyfogu
FotamTbLidni duboko u no. Mogu da gledaju filmove koje ele.
uzmu slobodan dan sa posla kad poele. Odrasli, nasuprot, zavide
deci na slobodi koju uivaju. Nisu optreena nebrojenim oclgovornbstima7TVlogu~3a~iau i "igraju se satima. Mogu da budu astronauti, istraivai, kauboji - sve to ele da budu. Da li iko ima
stvarno mo, ili mi samo mislimo da ima? Paradoks je da uvek
verujemo daje to neko drugi. Bez obzira na nau situaciju, nalazimo nain da opravdamo zastoje svako drugi moan osim nas.

BESPOMONOST I GUBLJENJE MOI

ta nam se desi da nas ubedi da smo bespomoni? udno je
da dok starimo, moemo da postajemo sve sumnjiaviji i nesigurniji a ne sigurniji. Postoje mnoge stvari sa kojima smo suoeni
koje stavljaju na iskuenje nau veru u sebe i dovode do gubljenja
oseanja moi.
Bespomonost moe da pone na najjednostavniji nain, sa
najmanjim incidentom. Kada pone sa malim, moe kao grudva
snega da naraste do velikih razmera. Razoaranje neprijatnim
odgovorom ili neoekivanim ishodom moe da izraste u
obeshrabrenje. Bez pouzdanja i hrabrosti, moemo da preduzimamo aktivnosti koje inae ne bi preduzimali. Razmiljamo da
smo i onako ve izgubili, pa nemamo vie ta da izgubimo. Takve
aktivnosti izneveravaju na karakter, izobliavaju nae namere, i
mogu da dovedu do gubitka samopotovanja. Kada sebe vie ne
cenimo, moemo da potonemo u dubine depresije. Ako se negativna oseanja nastave, nastavljamo sa padom dok na kraju ne
poverujemo da ne moemo nita da uradimo. Oseamo se
poraenim i gubimo nadu. Ukoliko neto ne zaustavi ovo emocionalno klizanje, oekuje nas razaranje. To moe da bude gubitak
povoljne prilike, gubitak posla, gubitak veze, ili u krajnjem sluaju
ak i gubitak ivota.

BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU?

REAKCIJA NA RAZOARANJE
Razoaranje
Obeshrabrenje

55

Pora/.
Propast

Dord Bernard o je primetio: "Kada smo obeshrabreni

koristimo svoj razum da podupremo nae strahove i nae precjraude^Jinamo neke nezdrave sumnjj^ji_sumnia je prvi korak na.
putu izd^jeTpTedaje/'"' Ta izdaja i predaja moe da se odnosi na
drugu 'osobu, obavezu ili cilj. Ili to moe da bude izdaja naih boljih
osobina. To se javlja kada se nesvesno zadovoljimo svojim manjim
mogunostima.
Opti oseaj bespomonosti koji oseamo kada smo suoeni
sa bolnom situacijom za koju ne vidimo jasan put ka izlazu dovodi
na kraju do odluke da se oduzme sopstveni ivot. Ova odluka je
esto ubrzana nekom vrstom gubitka, kao to su gubitak moi,
gubitak voljene osobe, gubitak karijere, ili znaajni gubitak
statusa. ak i snaan strah od gubitka moe da potakne takva
oseanja bespomonosti. Takva oseanja vode osobu do zakljuka
da je jedini nain za povraaj oseanja moi u poslednjem,
oajnikom aktu, koji potvruje sposobnost da se neto uini.
Paradoks je da bi energija i planiranje koje vodi ka samoubistvu
mogli da se usmere na pozitivan nain, postanu put iz depresivne,
tamne emocionalne peine u koju su ovi ljudi uhvaeni.

56

MOC PRINCIPA

Traenje ili prihvatanje druge osobe je esto klju za/

izbavljenje iz ozbiljno depresivnog stanja. U stvari, najpouzdanije
preventivne mere sastoje se u tome da se bude sa nekim u koga se
ima poverenje, ko e da slua i razume; angaovanje u odreenim
aktivnostima; ukljuenje u neke vredne ili izazovne poslove ili
aktivnosti. U interesantnoj studiji, Nacionalni institut za mentalno zdravlje je poredio etiri tipa terapije za depresivne pacijente.
Iznenaujue je da je kod pacijenata koji su redovno poseivah
lekara koji im je davao placebo i paljivo ih sluao bilo poboljanja
kao i kod drugih metoda leenja. Ovi lekari su samo paljivo
sluali, bili su znatieljni i imali su simpatija i nastavljali su
briljivo.da osmatraju i ekaju. To je recept koji svako moe da
primeni.

KADA OSECATE DA NEMATE MOC?

U nedavnoj TV emisiji, domain, svetenik, predsta\ 10 me
je kao autora nove knjige o moi. Pitao je gledaoce sledee pitanje,
"Kada oseate da nemate mo?" Njihovi odgovori su bili razni, ah
konzistentni. Svi koji su se javljali objanjavali su situacije u
kojima su se oseali usamljeni, zbunjeni ili obeshrabreni. Iz svakog
dogaaja su izlazili sa manje moi nego to su imali pre toga.
Jedan gledalac izgubio je posao pre skoro dve godine. Primao
je neko vreme nadoknadu za nezaposlene, ali je izgubio kuu, kola
i status u zajednici. Razmiljajui o tome, zakljuio je daje sebe
definisao poslom. Bez posla oseao se manje vrednim - njegov
ivot izgubio je smisao. Kada je izgubio posao, izgubio je i sebe.
Nije znao kako e dalje.
Jedna gledateljka objasnila je da joj je majka nedavno imala
operaciju kuka i u procesu tekog oporavka odluila je da vie ne
ivi. Nita nije inila za sebe. Hrana joj je donoena. Nije izlazila
iz kue iako je mogla. U njenoj svesti, njena fizika ogranienja
postala su opravdanje za mentalno i emocionalno ogranienje koje
je sebi postavila. Zbog problema sa zdravljem, ubedila je sebe da
je bespomona.

BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU?

57

Najei razlog za oseaj bespomonosti bio je gubitak

voljene osobe. Mnogi su opisivali svoju nesposobnost da dalje ive
nakon smrti nekoga bliskog. Nisu mogli da vide ivot ili smrt a da
ne potonu u dubine emocionalnog oaja. Neki nisu mogli sami da
donose odluke. Drugi nisu mogli da izau u javnost. Mnogi nisu
bili u stanju da brinu o drugima - rizik od gubitka druge voljene
osobe izgledao je prevelik. Neki su rekli da ne bi mogli da izdre
pomisao na kupovinu grobnog mesta ili kupovine ivotnog osiguranja zbog bolnog iskustva.
Brojni mladi gledaoci iskazivali su kao izvor velike frustracije, svoje nepristajanje da se posvete dugoronoj vezi.
Objanjavali su da se ne plae veza, po sebi, ve samo obaveze
koja to prati. Oni ele drugarstvo, intimnost, zajednitvo, vezivanje
- sve karakteristike ozbiljne veze - ali ne i odgovornost koja se
zahteva da bi veza bila postojana. Kao rezultat, idu iz jedne u drugu
povrnu vezu, podravajui malo uspomena i svu usamljenost.
Poto nisu spremni da daju ono to drugi trae, ne mogu da dobiju
ono to ele.

KAKO NAS NEZNANJE LIAVA MOI

Ponos koji ovi mladi ljudi iskazuju nije jedina emocija koja
moe da omete na napredak u ivotu. Ponekad je to neznanje koje
nas onesposobljava. itao sam o eni koja nije imala dovoljno
novca da troi na svoje zadovoljstvo, ali je vie od svega sanjala
da ode na kruno putovanje po Karibima. Nakon to je videla
televizijsku reklamu zajedno vee kruno putovanje, shvatila je
da bi takvo putovanje bilo za nju najbolje iskustvo. Stedelaje novac
i odricala se suvinih stvari dve godine da bi konano imala
dovoljno za kartu.
Izabrala je kruno putovanje po Karibima u kojem brod ne
bi pristajao ni na jedno ostrvo. elo putovanje bi bilo provedeno
na moru. Pripremala se ceo mesec za eljno oekivani datum
polaska. Konano je doao i taj dan. Nakon ukrcavanja pronala
je put do kabine i raspakovala je svoje stvari. Setajui gore-dole

58

MOC PRINCIPA

po brodu zapazila je da su se mnogi putnici obukli za veeru i da

idu na gornju palubu.
Postidena svojom skromnom garderobom, vratila se u kabinu
i spremila obed od krekera i mesa iz konzerve koje je ponela sa
sobom. Ovaj ritual ponavljala je svako vee, do poslednje veeri
na brodu, kada je odluila da "rizikuje" i da se poasti bogatom
veerom. Znala je da e biti velika oprotajna zabava, pa je obukla
najbolju haljinu i uputila se u trpezariju.
U toku te noi izvrsno se zabavljala. Poruila je sa menija,
birala je iz raskonog bifea i posmatrala kako se ostali putnici
zabavljaju na podiju mu za igru. "To je znai to to su oni inili ele
nedelje". razmiljala je. "To je ono to sam proputala..."
Bila je spremna da se vrati u kabinu i oekivala je da joj kelner
donese raun. Poto nije dolazio, sama ga je pozvala. Kada je
doao, rekla je: "Spremna sam za raun." On se smekao
znatieljno. "Oemu govorite?" pitao je. "Moj raun za jelo. Znam
da nisam bila ovde ranije ali sam spremna da platim." Kelner nije
mogao da veruje svojim uima. "Vi se sigurno, gospodo, alite.
Svi vai obroci ukljueni su u cenu karte za putovanje. Sve je ve
plaeno."
U na ivot ukljueni su mnogi "obroci." Ponekad se zadovoljimo manjim nego to bismo mogli, iz prostog razloga to ne
znamo staje sve mogue. Na ovaj nain postajemo bespomoni iz
neznanja. Cak i kada nam drugi kau staje mogue, teimo da im
ne verujemo - sumnjamo daje istina to to kau. Ili, ako je istina,
ne odnosi se na nas.

NEGATIVNA POVRATNA SPREGA ODNOSI MOC

Liavamo se moi kad se ubedimo da nam nedostaje umee,
ili znanje da neto uradimo. Ponekad zaboravimo da smo kao deca
crtali, pevali pesme, plesali, igrali, bez uputstava i bez ustezanja.
I daje neko nekad, esto sa najboljom namerom, ponekad sa zlom
voljom, rekao neto to je doprinelo da sumnjamo u sebe i svoje
sposobnosti. Klijent mi je rekla o jednom takvom dogaaju u
njenom ivotu. Sea se da je u estom razredu na asu crtanja

BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU?

59

pripremala za svoje roditelje poklon za Boi. Jedva je ekala da

nastavnik doe da bi mogla da pokae svoje majstorstvo. Kada je
konano dola, njen jedini komentar je bio, "Dobro, oigledno je
da nikad nee biti umetnik." Devojka je bila slomljena. Svoj rad
nije predala roditeljima. Bacila gaje, ubedena daje stvarno bio lo.
Patos je bio oigledan u njenom glasu dok mije govorila o svom
iskustvu a onda je dodala znaajan postkript - sledeih dvadeset,
pet godina izbegavala je bilo koje asove umetnosti ili projekte, sa
uverenjem, "Ja jednostavno nisam umetnik."
Enriku Karuzu je u mladosti jedan nastavnik rekao da nema
glas, i da bi trebalo da postane inenjer. Koliki gubitak za svet bi
bio da je posluao svog kritiara. Volim muziku i uivao sam da
pevam u horu i da dirigujem horovima u crkvi. Pevao sam u
muzikim predstavama i operama za vjerne studija i imao sam
priliku da igram ulogu gradonaelnika in kada je naa porodica
uestvovala u lokalnoj pozorinoj predstavi "Muziki ovek". Bio
sam u horu San Antonia kada je grupa od preko 150 neprofesionalaca pevala na nacionalnom takmienju jednog od amerikih
drutava.
Uvek mi se inilo da se, mada je veina nas pevala u dejem
vrtiu glasno, sigurno i ponosno - neto u nama dogodilo u vreme
kada smo bili u estom ili sedmom razredu, kada smo ve mogli
da se oprobamo za kolski hor. Moda je neko uzviknuo, "ta ti
radi ovde? Ti ne moe da peva." Od tog trenutka, bili smo
ubeeni da ne moemo da pevamo. Prihvatili smo kritiku i
poverovali. Dopustili smo da jedna osoba (koja je mogla da zna
vrlo malo o muzici ili naim mogunostima) odredi nau
budunost umesto nas. Kada su sumnje jednom posaene, verujemo u njih. Naa uloga se promenila od uesnika u posmatraa,
od dobrovoljca u rtvu. Retko nam je bolje kada se oseamo kao
rtve.
Sumnja je najee izvor nae bespomonosti. Sumnjati
znaTnemati vere, biti bez nade ili verovanja. Kada sumnjamo, kao
cfa govorimo sebi: "Ne mislim da moguTNe mislim da u hteti."
Kao posledicu onda.imamo odsustvo dranja obeanja, jer_verujemo dajneeJbJtTjcoristi^li' da ne moemo da ih ispunimo.
Sumnjati znai verovati u najgori mogui ishod. To znai da
verujem u perverznost prirode, da ak i kada radim dobro, neto
to ne znam e se ispreiti, omee me ili e da me snae na kraju.

60

MOC PRINCIPA

Biti bez vere znai ne ispunjavati obaveze, ne biti vredan vere ili
poVerenjji^itijTejDO^^
Tzvinja
d
ili k
di
pjj^jj^^

"vamo se jer ne mislimo da moemo da neto ili nekome uradimo

ono to smo obeali. To^ zrm^jDJ^
4redejTi_iU_skpjijmijTe_,yeOj^tiJlijiejiiaUj)o^rej3^jli smatrati
daje to verovatno. To je emowna].ni),42rel^ii^aJ--si^e,-.To sve
proima. Cesto se pTdnTvan izvesnog dogaaja ili iskustva, ali
moe da ima svoj poetak u jednom dogaaju.

IZBEGAVANJE USLOVLJAVANJA
Kada dozvolimo da jedan emocionalni dogaaj utie stalno
na nae ponaanje, uputamo se u ponaanje koje psiholozi nazivaju izbegavanje uslovljavanja. Ako smo stavljeni u teku situaciju, sa pretnjom da gadne stvari mogu da nam se dogode, i
iznenada, moda i sluajno, nabasamo na izlaz, mogli bismo da
izaberemo isti izlaz sledei put kada smo u tekoama. Ovo je tano
ono to se deava kada se laboratorijska ivotinja susretne sa
kutijom iz koje treba da pobegne. U ovom rutinskom psiholokom
eksperimentu, ivotinja se stavlja u kutiju, pri meni se neprijatan
nadraaj, kao stoje tetan, ali bez posledica elektrini ok, i dozvoli
joj se izbavljenje. Ako se ivotinja vrati u kutiju, ona odmah bei
iz nje. Zato? Po jednoj teoriji, beanje "osigurava" da se neprijatnost nee ponoviti. U stvari, opaeno je da neke laboratorijske
ivotinje "izbegavaju" potencijalno neprijatno iskustvo preko sto
puta, mada se nadraaj elektrinom strujom nikad nije ponovio.
Da i ne govorimo da se nita neprijatno nee nikad vie dogoditi
u kutiji. ivotinja je uslovljena na bekstvo, jer bekstvo vodi
izbegavanju neprijatnih posledica. Ovo ponaanje je vrlo snano
- ivotinja e nastaviti da bei, ak i kada nikad vie ne koristite
neprijatni nadraaj.
Emocionalno uenje kod ljudi je sasvim slino. Rdave, neprijatne, neugodne stvari deavaju se svakom pre ili kasnije. Ponekad
zasnivamo svoja oseanja i ponaanje najednom bolnom iskustvu.
Neto se jednom dogodilo, i odluni da ne dopustimo da se to
ponovi, sve inimo da bismo izbegli problem i potencijalni bol.
Nastavljamo da izbegavamo pre nego da se suoimo sa potenci-

BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU?

61

jalno bolnom situacijom. Kada reagujemo u strahu, nikad ne

saznamo da li bi drugi ishod bio mogu. Mark Tven je jednom
zapazio, "Maka koja jednom skoi na vruu pe nikad ponovo
nee na nju skoiti... ali nee skoiti ni na hladnu." Nije teko uoiti
da slino ponaanje vredi i za ljude. esto, kada imamo jako
emocionalno iskustvo, preterujemo. Preterujemo sa uoptavanjem.
Previe se oslanjamo na iskustvo. Biramo da budemo bespomoni.
Nae sumnje, uvrene docnijim pogrenim iskustvom, iznevere
nas. Kao to je Sekspir rekao u Meri z.u meru, "Nae sumnje su
izdajnici i ine da izgubimo dobro koje bismo mogli da dobijemo
da nije straha od pokuaja."
AkO ct^_^jjj^_J^]*tri2J^_i2i_|l^li!TTJjn2_jj^J2J^L^l!Xiti

VAPITI

divotu

jeinTnain da prevaziete bespomonost je da probudite veru. Sa_

mliogo~HraT5ro^ti i ifTaTo^TiMe^jiioete da uinite vie nego to ste
flaafhislili

NAUENA BESPOMONOST

,;

Bez obzira da li su nai izazovi lini ili profesionalni, moemo

da zavrimo sa oseanjem da malo moe da se uradi da bismo
popravili situaciju. U toj situaciji mogli bismo da ispoljimo ponaanje
poznato kao nauena bespomonost. Kao i izbegavanje ulo vljavanj a, nauena bespomonost je prvo opaena kao interesantna
usputna pojava u studijama sa laboratorijskim ivotinjama.
U tim eksperimentima, ivotinje koje su nauile da pobegnu
od neprijatnih nadraaja, docnije su vezane i spreavane da
pobegnu. Ono to su naunici zapazili kada su ih oslobodili
iznenadilo ih je. Mada su ivotinje bile fiziki sposobne, one nisu
vie pokuavale da pobegnu^ Izgledalo je kao da su ivotinje
nauile da budu bespomone.
Mada je ovaj eksperiment sadrao laboratorijske ivotinje,
on podsea na svakodnevno ljudsko iskustvo. Koliko esto mi sami
ne branimo svoje stavove, ili putamo da drugi odreuju nae
mogunosti, pretpostavljanjem da nita ne moemo da uinimo jer
u nekoj ranijoj situaciji, stvarno nismo mogli nita da uinimo? Da,
moda ima objanjivog razloga zato smo kao dete ili tinejder ili
kao suprug ili na radnom mestu stvarno radili najbolje to smo

62

MOC PRINCIPA

mogli, i bez obzira to smo uinili ili odluili nije bilo

odgovarajue. Moemo, iz dananje perspektive boljeg
razumevanja, osmatrati sa novim idejama sebe u prolosti i videti
mogunosti koje su u to vreme zbilja bile van naeg domaaja.
U novoj situaciji, nae sumnje, roene u ranijem iskustvu,
mogu i dalje da dominiraju. Mada sumnje mogu da budu iracionalne, njihova mo da nas paraliu je stvarna. Da lije to ivotinja koja
jadikuje u laboratorijskom eksperimentu ili mi, koji stojimo paralisani dogaajima koje oseamo da ne moemo da kontroliemo,
izbegnemo. ili izmenimo. uoljiva je frustracija bespomonosti.
Bespomonost se javlja kada neko nita ne ini jer osea,
netano, da jae angaovanje ili pokuaj da neto drugo uradi nee
pomoi. Kada odbijamo da preduzmemo aktivnost koju bi inae
preduzeli. iskazujemo bespomonost jer oseamo nemo.
Sumnjamo da moemo neto da izmenimo. Moda smo probali i
propali. Moda su nai pokuaji u prolosti osueni ili kanjeni ili.
stoje jo gore, ignorisani. U takvim sluajevima, moda greimo
to projektujemo nae stare frustracije na nove situacije kada
stvarno to nije opravdano.
Bespomoni ste kada verujete da ne moete nita da uinile
i to uverenje vas onemoguava da pokuate. Pobegli ste kada ste
nauili da neto uinite da biste izbegli bol i izbegavate da probate
neto drugo. Jedino to ste nauili da uradite onemoguava vam
da nauite da je i neto drugo mogue, da su se stvari promenile,
da se stvari mogu promeniti na bolje. Obe pojave su u stvari
varijacije na istu temu. Bespomonost se u optem sluaju javlja
kada smo suoeni sa brojnim situacijama koje ne moemo da
kontroliemo. Uenje da se pobegne u optem sluaju rezultuje iz
jednog ili dva dramatina dogaaja. U svakom sluaju, ranije
uenje utie na docnije uenje i obe vrste ponaanja je teko
odstraniti.
Nauili ste u jednom sluaju da nita ne preduzmete i "ne
injenje" vam onemoguava da nauite da se stvari mogu
promeniti. U drugom sluaju, nauili ste da neto uradite, i "injenje" koje, izgleda da daje rezultate spreava vas da neto novo
nauite.

BESPOMONOST - ZATO ME NE SLUAJU?

63

REZULTATI IZBORA DA BUDEMO BESPOMONI

U ovoj glavi prikazani su mnogi naini na koje smo nauili da
budemo bespomoni. Sumnja je esto u korenu problema. Rezultati
se sastoje u neuzvraanju, kada prestajemo da dejstvujemo i ekamo
da se neto drugo dogodi ili da neko drugi neto preduzme; iracionalnosti, kada ustrajavamo u verovanju da su reci ili ideje (ak i kada
su samo interno iskazani) istinite i kada su stvarno pogrene; i
nepokretnosti, kada smo emocionalno ili intelektualno ukoeni i
kada nismo u stanju da razmatramo nove opcije.
REZULTATI IZBORA DA BUDEMO BESPOMONI
Neuzvraanje
Iracionalnost
Nepokretnos

64

MOC PRINCIPA

Kada odluimo da budemo bespomoni inimo sledee:

Ignoriemo
Zanemarujemo
ekamo
Kasnimo
Ne preduzimamo akcije
Oajavamo
Postajemo ravnoduni
Zapostavljamo
,.;
.-'.....
Postajemo nemarni
..
ta dobijamo kada se oseamo bespomoni:
Status kvo

..'

Odnose gubitka/dobitka
:
Bespomonost
Nepredvidljive/nepoznate rezultate,
Neizvesnost

'\
Zelje i fantazije
Smanjenje sposobnosti

,,

,; ,
:

''.'..:,..;>: ~"':'"":'''*';- .

...:...

Ima drugih mogunosti. Marsel Prust je sugerirao da se put

otkria ne sastoji u odlasku u nove zemlje ve u novom nainu
gledanja. Moda moemo neto da nauimo o prevazilaenju
bespomonosti gledajui, novim oima, kako se nauena bespomonost pretvara u korisnost.
U sledeoj glavi pokazaemo kako da se pokrenete iz bespomonosti u korisnost. Ostali deo knjige ispituje nain na koji
moemo da utiemo na druge, na tri naina. U svakom sluaju,
pristup koji koristimo odreuje rezultate koje emo dobiti.
Moemo da budemo ohrabreni istraivanjima koja ukazuju da
postoje posebne stvari koje moemo danas da uradimo da bi
prevazili osecanje bespomonosti u naim ivotima. Mada smo
moda u prplosti izabrali da budemo bespomoni, sada moemo
da promenimo odluku.

3. GLAVA

PUT MOI - OD
NEMONOG KA MONOM
OVEKU
Peadinac - novajlija pita oficira:
"Gospodine, gdeje rupa u koju treba da
se sakrijem?! Oficir e kratko: "Upravo
stoji na njoj: samo izbaci zemlju."
Autor nepoznat
Ako se oseate nedovoljno monim u bilo kom domenu
vaeg ivota, treba da znate da to moete promeniti. Moete
prevazii oseanje nemoi i povratiti mo koju oseate da ste
izgubili ili stei mo koju do sada nikada niste imali. Laboratorijski
zamorii koji su prvo naueni da budu bespomoni kasnije su
nauili da budu veoma snalaljivi u bilo kojoj situaciji u koju bi ih
stavili i da ne odustaju od pokuaja sve dok ne pronau reenje,
npr. izlaz iz lavirinta. To je isto mogue i sa ljudima - na kraju
krajeva - ako su pacovi, mievi i hrci u stanju da tako menjaju
svoje ponaanje, zato to isto ne bi mogli i ljudi? Kada jednom
.*> Mo principa

66

MO PRINCIPA

primetimo da postoje neke stvari koje smo u stanju da uinimo npr. da uvek imamo izbor - spremni smo za gradnju kule moi i u
naem ivotu.

NEMONI DIREKTORI
Moda bi prvi korak ka prevazilaenju bespomonosti
upravo bio taj da ispitate koliko ste zapravo zaista nemoni. Svako
od nas moe oseati da nije u stanju da postigne rezultate koje eli
u svom ivotu, ali zamislite koliko e vam se takve brige uiniti
trivijalnim u poreenju sa onima sa kojima su suoeni ljudi ija su
ogranienja jo vea od naih (time, pre svega, mislim na one
fiziki i mentalno hendikepirane). Pre nekoliko godina sam
doiveo neto to me je nagnalo da preispitam izvore svog sopstvenog oseanja nemoi, kao i da otkrijem istinsku mo ljudi
nazvanih bespomonicima.
Radnja prie se dogodila pre nekoliko godina. U to vreme, bio
sam pozvan da pet dana vodim psiholoku radionicu koja je za cilj
imala da razvije umee rukovoenja kod elnika velike finansijske
kompanije sa severoistoka SAD. U grupu su bili ukljueni neki od
glavnih direktora, koji su nekada davno, poeli kao obini radnici i
vrednim radom tokom godina stigli na elo kompanije. U radionici
su, dakle, uestvovali svi veterani iz najmonijeg dela kompanije.
Prva dva dana smo proveli u predstavljanju, uspostavljanju
meusobnih odnosa, razvijanju integriteta grupe, kao i
upoznavanju osnovnih principa vodstva. Trei dan smo proveli u
jednostavnoj kolibi u umovitoj okolini Instituta gde se seminar
odravao. Tog dana su uesnici dobili zadatak da rese jedan
simulirani problem. To je nateralo iskusne poslovne vukove da
zbace svoje maske i pokau se, i time stvore istinski duh uzajamnog
pomaganja, uenja, timskog rada radi ostvarenja zajednikih
ciljeva. Grupa je bila odlina, i svima nam se inilo da e ovo biti
jedno od onih vrednih iskustava.
Nae diskusije koje smo svakodnevno vodili - o asnom
ivotu, integritetu linosti vanom u trenucima izbora, tenju
dinamikoj ravnotei zahteva sa kojima se svi neminovno

PUT MOI - OD NEMONOG KA MONOM OVEKU

67

susreemo, aktivno delanje, pretvaranje reci u dela, doprinele su

veoj bliskosti u grupi i jednom viem nivou meusobnog
uvaavanja i razumevanja. Preovladao je duh jedinstva, i prevaziene su sve ranije razlike ispoljene u grupi. Ukratko, vladalo
je zajednitvo, dobro raspoloenje, i vera i nada u zajedniku
buduu saradnju.
Kada smo se kasno tog poslepodneva vratili u Institut, umorni
i prljavi, ali sloni, doekalo nas je neoekivano obavetenje generalni direktor kompanije i njegovi najblii saradnici e nam
se pridruiti na veeri! Trebalo je da nam saopte neto vano.
Lino sam bio veoma prijatno iznenaen i smatrao sam daje veoma
lepo od njih to su se potrudili da svojim prisustvom, na neki nain,
potvrde vrednost i vanost ove radionice. Pre nego to su se svi
razili po sobama da se odmore pre veere, sloili smo se da nema
potrebe da oblaimo kruta sveana odela i tako pokvarimo ovo
veselo popodnevno raspoloenje koje je, pored toga, obeavalo i
dobar veernji provod.
Neto kasnije, svi smo se ponovo okupili u holu i, pijuckajui
pia i askajui, oekivali veeru. Tada se pojavio generalni direktor. Bio je obuen u skupoceno veernje odelo, sa piem u ruci i
irokim osmehom na preplanulom licu. Uz njega su bila jo dva,
jednako sveano odevena, visoka funkcionera kompanije. Veseli
agor u holu je sve vie zapinjao kako se generalni direktor kretao
ka sredini hola, i najzad potpuno utihnuo kada je zatraio panju
svih nas prisutnih. Dim, -* predvodnik grupe direktora ustao je da
najavi generalnog direktora, ali je jednim pokretom ruke bio
prekinut. Potom nam je, najzad, saoptena tajanstvena vest,
neoekivano kratka i krajnje neprijatna. Nikada neu zaboraviti te
reci, kao ni njihov efekat na sve prisutne: "Ne bih da prekidam vau
prijatnu zabavu" rekao je "samo sam eleo da vam saoptim daje
Dim otputen. Fred e doi na njegovo mesto i preuzeti grupu.
Promena stupa na snagu u ponedeljak", i, kao da se nita nije desilo,
nastavio je: "Nadam se da se svi dobro zabavljate. A sada, pie za
sve!" Mirno je krenuo ka baru dok mu je ruka poivala oko
Fredovog ramena, novog direktora.
Mislim da nita nije moglo biti gore u ovom trenutku od
surovih direktorovih reci. Bez ikakvog povoda smo dobili amar
5*

':

'

68

MOC PRINCIPA

u lice, bez razloga i bez objanjenja. U holu je zavladao tajac izuzev

glasnog smeha i oigledno dobrog raspoloenja, koji je dopirao iz
pravca bara. Dim, sada ve bivi ef grupe, tihim glasom je pitao:
"Imam li pravo da neto kaem mojim prijateljima?" Direktor je
slegao ramenima i okrenuo se. Dim je tada poeo da govori o
svojoj dvadesetogodinjoj karijeri, o tome kako nas sve duboko
potuje, i o tome koliko nam je zahvalan stoje bio deo svega ovoga.
Potom se pozdravio i napustio hol.
Krenuo sam za njim kroz hol. Pronaao sam ga u toaletu.
Stajao je naslonjen na zid, zatvorenih oiju, a suze su mu se nemo
slivale niz lice. Nasluivao je, rekao mi je, postojali su neki
nagovetaji da e doi do promene rukovodstva, ali ovo ipak nije
oekivao. Nije mu poznato daje ikada ita radio pogreno, nikada
nije kompaniju doveo do bilo kakvih finansijskih gubitaka ili
padova, ak nije bilo ni povremenih negativnih izvetaja o rezultatima. Bio je okiran veu jednako kao i svi ostali. Posle ovih
nekoliko reci, ja sam se vratio grupi. Neki su u meuvremenu
napustili trpezariju. Veina je ipak ostala, ali su jeli u tiini. Ljudi
su odlazili im bi zavrili veeru, i prostorija se ubrzo potpuno
ispraznila.
Ostao sam sam da razmislim o svemu. Ja sam se ovde zatekao
u poloaju strunog konsultanta iji je posao da nadgleda rad u
radionici. Trebalo je da pomognem grupi svojim iskustvom u
ovom poslu i svojim priama o uspenim iskustvima drugih, a sve
u cilju osmiljavanja njihovog novog pogleda na poslove u okviru
sledeih nekoliko godina. U ovom trenutku ja sam ostao bez reci
saveta i utehe. Nisam znao ta da radim, kako je najbolje da
postupim: da li da sazovem hitan sastanak grupe; da li da pokuam
da se nasamo posavetujem sa Dimom; da li, najzad, da otkaem
rad za sledea dva, poslednja dana, ili, pak, da se suoim sa
generalnim direktorom? Situacija je zahtevala da mislim brzo i
mudro, a misli su mi te veeri uporno izmicale.
Sve se zavrilo tako to sam seo u kola i odvezao se. Kuda?
Ni sam nisam znao, bilo mi je samo vano da vozim, da pustim
misli i da pokuam da dam neki smisao dananjim dogaajima.
Oseao sam se nemoan, suoen sa ljudskom patnjom, aljenjem,
nepravdom. Iznenada sam primetio da se nalazim ispred velike

PUT MOI - OD NEMONOG KA MONOM OVEKU

69

knjiare i zaustavio sam kola. Prodavnice knjiga su mesta gde mi

redovno neto padne na pamet. Volim knjige, jer, u knjizi, autor
vam se predstavlja u svom najboljem izdanju, opisujui vam svoje
najskrivenije misli, jasno i precizno.
Pogled mije besciljno lutao preko polica sa knjigama, a onda
mi je jedan naslov privukao panju. Re "mo" napisana velikim
slovima je sijala sa naslovne stranice. "Mo nemonih", od Kristofera De Vika, glasio je naslov. Uzeo sam knjigu i stavio je u dep.
Brzo sam se vratio u hotel. Polako sam prelistavao stranice
knjige letimino itajui naslove. Iznenada, pogled mi je privukla
sluajnost - mala promena u nainu tampanja. Pria, duga nekoliko stranica, bila je odtampana drugaijim stilom: Odrastao sam
u kui u kojoj je leao i moj brat, prikovan za postelju duge trideset
i dve godine... itao sam u sebi. Zbunio sam se - mislio sam daje
ovo knjiga o moi!
Ipak zaintrigiran, nastavio sam da itam: Bio je lep, bio je
nem. Nije mogao da hoda. Nije imao snage da podigne glavu, niti
svesti da ita naui. itao sam dalje, prikovan za tekst. Nekoliko
minuta kasnije, zavrio sam elu priu. Bio sam ganut. Najzad sam
znao kako u se suoiti sa svojom grupom kada ih sutradan budem
okupio.

KADA NEMONI IMAJU MOC

- OLIVEROVA PRIA
Priu o Oliveru vam prenosim u njenoj celovitosti, onako
kako je nekada objavljena u Wall Street Journal, 10. aprila 1985.
godine:
Odrastao sam u kui koja je bila jedino utoite za mog
nepokretnog brata, tokom itave trideset i dve godine - u istoj sobi,
pod istim prozorom, medu istim zidovima. Moj brat je bio lep,
nem i nepokretan. Nije imao ni toliko snage da bi podigao glavu,
niti u sebi razuma da ita naui. Oliver, kako se moj brat zvao, je
roen sa tekim oteenjem mozga, oteenjem koje gaje uinilo
potpuno bespomonim.

70

MOC PRINCIPA

Ja sam danas profesor engleskog jezika. Svakoj novoj generaciji aka, pre nego to ponemo da radimo komad "udotvorni
ratnik" od Helen Keler, ispriam priu o Oliveru. Jednom davno,
jo na poetku svoje profesorske karijere, kada sam prvi put
pokuavao da svojim uenicima opiem Oliverovu nesreu priao sam im kako smo ga paljivo hranili, kako smo sedeli pored
njegove postelje... Tada je jedan deak iz poslednje klupe rekao:
"Profesore, hoete da nam kaete daje va brat iveo kao biljka."
Zastao mije dah. Moja porodica i ja smo hranili Olivera, menjali
smo mu pelene, prali mu posteljinu, prostirali je, belu i istu, na
travu da se sui... Kupali smo ga, golicali ga da bismo ga zasmejali.
Ponekad bismo ostavljali ukljuen radio u njegovoj sobi i uli
bismo ga kako se smeje. Najzad sam skupio snage da odgovorim:
"Pa, pretpostavljam da bi ga ti mogao nazvati biljkom. Ja sam ga,
meutim, zvao Oliver, moj brat Oliver. Voleo sam ga."
Ipak, krenimo od poetka Oliverove nesree. Sve se ovo
dogaajednog oktobarskog dana, 1946. godine. Moja majka je bila
trudna - nosila je Olivera, svog drugog sina. Tog jutra moj otac je,
kao i obino, dok smo mi ostali jo spavali, ustao, spremio se i
otiao na posao. Meutim, na gola puta se setio da je neto
zaboravio i morao je da se vrati. Cim je uao u kuu osetio je jak
miris plina koji je polako izlazio iz pei. Zatekao je moju majku
onesveenu u krevetu. Moj najstariji brat, tada beba, je leao u
svom krevecu, koji je, na svu sreu, bio dovoljno podignut od
zemlje tako da nije ni osetio plin. Otac ih je brzo izneo iz sobe i na
tome se sve zavrilo.
Oliver je roen est meseci kasnije, 20. aprila 1947: naizgled
.zdrav, punaak deak. Oliver je izgledao kao i bilo koja druga beba.
Nije bilo niega to bi ih navelo na pomisao da neto nije u redu.
Sve do jednog sunanog poslepodneva, kada gaje majka, kao bebu
od nekoliko meseci, u naruju odnela do prozora. Oliver je netremice gledao u sunce. I tada je majka shvatila daje njen sin lep.
Moji roditelji, kojima se i danas istinski divim na ogromnoj
hrabrosti koja ih nije naputala, polako su shvatali da Oliver ne
moe da podigne glavu, niti da puzi ili da ak pomeri noge. Nita
nije mogao da dri u ruci, nikada nije ispustio nijedan zvuk. Odneli
su ga u jednu bolnicu u Njujorku, gde je podvrgnut itavoj seriji

PUT MOI - OD NEMONOG KA MONOM OVEKU

71

ispitivanja. Lekari su eleli da se uvere koliko je stanje zaista loe.

Jedina stvar oko koje su se svi sloili jeste ta daje plin koji je moja
majka udisala dok je bila trudna sa Oliverom, dospeo do njega i
izazvao beznadeno i neizleivo stanje u kome se sada nalazi. Na
kraju paklene nedelje ekanja, roditelji su se vratili u bolnicu po
Olivera. Tada su razgovarali sa lekarom, dr. Samuelom De Langom. Bili su oajni: kada su im deca gladna, roditelji ih nahrane,
kada su bolesna lece ih, kada su tuna, utee ih - ta su oni mogli
da uine za svoje dete? Doktor De Lang im je tada odgovorio da
je vrlo vano da oboje shvate da ne postoji apsolutno nita to lekari
mogu uiniti za Olivera, jer nikako nije eleo da gaje neku lanu
nadu: "Moete ga smestiti u neku specijalnu ustanovu". Meutim,
oni su mu odluno odgovorili: "Oliver je na sin i ivee u naoj
kui." Lekar im je tada odgovorio: "Odvedite ga kui i volite ga."
Te reci su im zvuale kao neki medicinski savet, kao lek. Doktor
De Lang je na kraju rekao da Oliver sigurno nee iveti due od
sedam, moda osam godina, i posavetovao ih je, da ga, za svaki
sluaj odvedu jo nekom specijalisti da potvrdi dijagnozu, to su
moji roditelji i uinili. Na alost, i drugi lekar je utvrdio isto to i
prethodni. Oliverov sluaj je bio beznadean.
Desilo se, meutim, jo neto to su moji roditelji esto
kasnije pominjali. Drugi lekar, neurolog, kome su po savetu odveli
Olivera je, dok je prelistavao formulare koje su moji roditelji
popunili, zapazio da su oboje roeni u Briselu: "Znate, tokom
Drugog svetskog rata jedna belgijska porodica je krila moje roditelje, koji su Jevreji. Izgleda daje sada na mene red da uzvratim
uslugu. Nije im nita naplatio - ni lekove, ni preglede. Ja nikada
nisam upoznao nijednog od ove dvojice lekara, ali itav svoj ivot
sam ih voleo, kao to dete voli junake iz bajke.
Oliver je rastao i najzad je dostigao veliinu desetogodinjeg
deaka. Imao je veliku trup i veliku glavu, ali njegove ake i stopala
su bila kao u petogodinjaka, mala i mekana. Oliver je za mene bio
najbespomonije i najslabije, a opet i najmonije ljudsko bie koje
sam ikada video.
Kao profesor engleskog jezika proveo sam mnogo vremena
pripremajui asove, jer sam eleo da svojim acima pruim
najvie i najbolje to mogu, i u nadi da u makar malo na njih

72

MO PRINCIPA

uticati. Svake godine se u svetu tampa na hiljade knjiga, sa milju

da e one pokrenuti ljude, povesti ih u akciju. Svi mi uestvujemo
u ne lakom poduhvatu vaspitavanja i podizanja dece, uei ih
vrednostima u nadi da e nai napori dopreti do njih. Oliver
apsolutno nizata nije bio sposoban, osim da die, jede i spava, a
opet, njegova je zasluga stoje dobijao ljubav, ohrabrenje i samilost.
Mislim da injenica da sam odrastao u domu gde je tuga pretvorena
u radost u velikoj meri objanjava zato sam postao upravo ovakav
otac, suprug, pisac i profesor kakav sam danas.
Seam se da mi je majka esto govorila dok sam bio mali:
"Zar nije divno to moe da vidi svet oko sebe?" Ja sam joj
jednom odgovorio: "Kada stigne u raj, kladim se da e ti Oliver
potrati u zagrljaj i rei 'hvala ti'". ela atmosfera u kojoj sam
rastao je ostavila ogroman utisak na mene. Ja sam beskrajno
zahvalan Oliveru i svojim roditeljima to su mi pokazali znaenje
ljubavi, koju uvek vezujem za svoj dom - kuu, umu i polja oko
nje, gde sam provodio svoje divno detinjstvo.
Seam se i da je majka esto umela da kae da smo blagosloveni to imamo Olivera. Tada mi nije bilo jasno zato. Sada znam
daje zapravo dobro stoje Oliverova nesrea bila tako ozbiljna. Jer,
najbolje to smo za njega mogli da uradimo je da ga hranimo tri
puta dnevno, da ga kupamo i da vodimo rauna da mu nije hladno.
Nismo mu bili potrebni da ceo dan sedimo strepei nad njegovim
uzglavljem. Oliver nikada nije saznao u kakvom je stanju bio. Jer,
mnogi roditelji su esto suoeni sa detetom koje je ozbiljno
zaostalo, ili je pak hiperaktivno, puno zahteva i hirova, ili je divlje.
To su deca kojima je potrebna stalna nega i briga. Na taj nain,
veina njih i nema drugog izbora nego da smesti svoje dete u neku
od specijalnih ustanova. Svako se nalazi u drugaijim okolnostima,
i zato niko, niko nema prava da osuuje drugoga.
Ako kod kue imate deaka ili devojicu kao to je Oliver,
siguran sam da ete oseati ta je najbolje za njega ili nju, za
celokupnu vau porodicu. A odluka nikada nije laka. Pitao sam
svoga oca: "Da li ti je bilo teko da se stara o Oliveru itave 32
godine?" Odgovorio je: "Nisu to bile 32 godine! Svakog dana bih
se samo upitao: 'Da li danas mogu da nahranim Olivera? 'I moj
odgovor je uvek bio: Da, mogu.'

PUT MOI - OD NEMONOG KA MONOM OVEKU

73

Seam se da sam jednom, jo kao sasvim mali, sedeo kraj

Olivera. Bili smo sami i ja sam u detinjoj radoznalosti eleo da
vidim da li je Oliver zaista lep ili se, onako, samo pretvarao.
Mahao sam akom pred njegovim licem, otvorenim oima.
Naravno, nije ni trepnuo. Tada sam zauvek upamtio njegove oi iste kao i moje, braon boje, a opet toliko drugaije.
Moje redovno zaduenje je bilo da Oliveru dajem veeru kuvano jaje sa ovsenom kaom, toplo mleko i bananu. "Fuj" uvek
bi se zgrozio: "Ja sigurno ne bih ovo jeo". A hraniti Olivera je bilo
kao hraniti osmomeseno detence. Glavu bih mu podupro jastucima, i kaiku sa hranom paljivo prinosio njegovim ustima. Kad
bi osetio vrh kaike na usnama, otvorio bi usta, zatvorio ih,
progutao zalogaj. I dan-danas u uima ujem u tiini sobe zveket
kaike o porculansku inijicu u kojoj sam mu donosio hranu. I
ponovo: "O, profesore, hoete da kaete daje bio biljka."
Kada sam bio mali, plaio sam se mraka i zato sam delio sobu
sa mlaim bratom. Naa soba je od Oliverove bila odvojena samo
jednim tankim zidom - razdvajalo nas je desetak santimetara gipsa
i drveta. Udisali smo isti noni vazduh, sluali zviduke istog vetra.
Polako i neosetno Oliver je sticao izvesnu mo nad nama, mo koja
je menjala nae ivote. Ne mogu da vam objasnim Oliverov uticaj,
sem da na kraju dodam da svi bespomoni ovoga sveta zaista
poseduju veliku mo, i daje suta istina da slabi zaista nekad mogu
da poraze jake.
P.S. Kao mladi od nekih dvadesetak godina upoznao sam
jednu devojku i, kako to ve biva, zaljubio se u nju. Posle nekoliko
meseci zabavljanja, pozvao sam je da doe kod nas na veeru.
eleo sam da upozna moju porodicu. Posle poetnog upoznavanja
i lakog razgovora koji se zapodenuo, majka je otila u kuhinju da
vidi kako napreduje veera, a ja sam tiho pitao devojku: "Da li bi
elela da vidi Olivera?" Naravno, znala je za Olivera poto sam
joj mnogo puta priao o njemu. "Ne", kratko je odgovorila. Nije
elela da ga vidi. Oseao sam se kao da sam upravo dobio amar.
Uzdrao sam se, neto promrmljao i otiao u trpezariju.
Ne mnogo potom upoznao sam Rozmeri, ili krae, Ro. Bila
je to divna devojka, tamne kose i tamnih oiju. Jednom, jo na
poetku naeg druenja pitala me je kako mi se braa i sestre zovu,

74

MOC PRINCIPA

kupila mi je "Malog princa" za mlau brau, ukratko, volela je

decu. Posle nekoliko meseci zabavljanja, pria se ponovila upoznavanje, razgovor, veera. Dolo je vreme da nahranim
Olivera. Uzeo sam iz kuhinje njegovu inijicu sa uobiajenom
hranom - jajetom, kaom, bananom, mlekom. Seam se da sam
tada, strano se snebivajui, pitao Ro da li eli da pode sa mnom i
vidi Olivera. "Naravno", jednostavno je odgovorila i popeli smo
se do njegove sobe. Seo sam na ivicu Oliverovog kreveta, dok je
Ro stajala pozadi i gledala preko mog ramena. Dao sam mu prvi
zalogaj, drugi... "Mogu lija da pokuam?" uo sam pitanje iza sebe.
Bez reci sam joj dodao iniju i ona je poela da hrani Olivera,
zalogaj po zalogaj. To je mo bespomonih. Kojom devojkom
biste se vi oenili? Danas Ro i ja imamo troje dece.

TA SAM NAUIO OD OLIVERA?

Sledeeg jutra sam odmah okupio svoju grupu i ispriao joj
ovu priu. Moda mi se samo inilo, ali izgledalo je kao da je
nekako doprinela da jasnije sagledaju problem, kao i prirodu moi,
da osete zahvalnost zato to su ivi i zdravi, to mogu da vide i
uju, govore i ue i hodaju po svetu. I kasnije, pred mnogim
skupovima sastavljenim od raznih, najrazliitijih ljudi, tokom
seminara koje sam vodio irom sveta, ja sam svojim sluaocima
pripovedao gorku priu Kristofera De Vika. I najvie od svega, ja
sam i dan-danas, kada piem ove redove, jednako potresen kao to
sam bio i one davne veeri, daleko od svoje kue, izgubljen u
nepravdi, kada sam prvi put proitao o Oliveru.
Upoznao sam Krisa De Vika i priao sam sa njim o njegovom
bratu, o Oliveru. Kris je u meuvremenu poeo da pie za Wall
Street Journal. Objavio je jo nekoliko knjiga, i kao vrlo cenjeni
profesor svetske knjievnosti, doprineo razvitku velike univerzitetske oblasti na istoku Sjedinjenih Drava. Rekao sam mu
da su mi on i njegova porodica zaista poklonili neto veoma, veoma
vredno kada su sa mnom podelili Oliverovu priu. Pomenuu samo
jo to kako je pria o Oliveru objavljivana na nekoliko mesta, kako
su izdavai poeli da se grabe za priu, sve dok jednog dana nije

PUT MOI - OD NEMONOG KA MONOM OVEKU

75

dospela na sto predsednika Sjedinjenih Drava. Kris se upoznao

sa predsednikom, ali tu ve poinje nova pria. ' A ja, ja u zauvek
biti zahvalan Krisu i njegovom bratu Oliveru i njihovim mudrim
roditeljima za istinu koju sam, zahvaljujui njima, nauio.
Oliver nas ui da svi mi moemo imati neku mo. Ako je on,
jako ozbiljno naruenih fizikih i mentalnih sposobnosti, mogao
da ima toliku mo i da vri toliki uticaj, onda sigurno moete i vi.
Ponekad mislimo i oseamo da, ne bismo li ostavili svoj trag na
ovome svetu, treba da se popnemo na vrh najvie planine na svetu,
ili da podignemo kakav monumentalni spomenik. Ono to nam tu,
meutim, izmie je prosta istina da moemo uticati i samim,
prostim postojanjem. Moda upravo nain na koji se odnosimo
prema izazovima sa kojima se suoavamo inspirie nekoga da
odlui da postigne stvari vredne truda i u svom sopstvenom ivotu.
Vratimo se sada na mesto gde je i poela moja pria. Ja sam
se sa tog seminara vratio ojaan iskustvom Krisa i Olivera. Ali, ta
se dogodilo sa ostalima, sa onima kojima sam proitao priu o
Oliveru? Direktori koje sam poduavao su ostatak radionice
proveli zaokupljeni individualnim radom. Jasnije su odredili svoje
profesionalne ciljeve i radili su na tome da usklade svoje privatne
ivote sa svojim novim planovima.
Posle ove radionice, u godinama koje su sledile, smenjivali
su se mnogi koji su eleli da se obue da bolje obavljaju svoj posao.
Neki rukovodioci su bili sposobniji, neki su bili umeniji od drugih.
ivot nije uvek pravedan. Ali, to se mene tie, svaki uesnik u
radionici je nauio da dublje razmilja, da se mirno suoi sa
porazom, da otkrije svoje sopstvene snage i potencijale, i postane
nezavistan i nedodirljiv za nepravde koje ga uvek mogu zadesiti
usled samovolje njihovih nadreenih. Blagovremeno sam ih
nauio vanoj lekciji koju mnogi poslovni ljudi sami mukotrpno
ue, a lekcija je - nema sigurnosti u poslu. Bilo koja promena, bilo
koji gubitak nam ne moe nakoditi, ne moe nas uiniti rtvama.
Drugi nas mogu uzdrmati, iznenaditi, razoarati, ali nas ne mogu
spreiti od delanja, od suoavanja sa situacijom u kojoj se trenutno
nalazimo, od borbe i prevladavanja nevolja, od stalnog kretanja
napred. Bez obzira gde vas doveo ivot, bez obzira u kako bez-

76

MOC PRINCIPA

izlaznoj situaciji se nalazili, zapamtite, uvek moete neto uiniti.

Uvek imate mogunost izbora, i vi moete izabrati mo.
Majka Tereza je propovedala ovu istinu svuda gde bi se
zatekla, svuda gde je pomagala ljudima. Jednom joj je jedna ena,
koja je bila uspena u poslu i polako se obogatila, prila u elji da
sazna ta bi ona, i kako, mogla da uini neto to bi bilo od znaaja,
jer se, kako je rekla, oseala vrlo beznaajno i maleno u poreenju
sa uvenom Majkom Terezom koja je itav svoj ivot posvetila
pomaganju i podrci bolesnima i siromanima irom sveta. Majka
Tereza joj je odgovorila: "Ono to ja radim, ti ne moe da radi."
ena je bila zateena - nije mogla da veruje svojim uima u ono
to je ula. Odjednom se osetila potpuno praznom. Njena namera
je bila iskrena, njena elja sasvim stvarna, ali zastoje tako grubo
odbijena? Meutim, Majka Tereza je nastavila: "Staja radim, ti ne
moe da radi, ali ni ono to ti radi, ja ne mogu da radim. Niko
od nas, ak ni ja, ma ta vi mislili, ne inim velike stvari. Ali ono
to mi moemo, i ti i ja, jeste da inimo male stvari, sa mnogo
ljubavi, i tako smo, zajedno, u stanju da uinimo neto veliko." I
zaista moemo. Kroz ove svoje reci, a jo vie kroz svoja dela,
Majka Tereza nas ui neemu veoma vanom, a to je da uvek
postoji neto to moemo uiniti. Moemo umanjiti svoje sumnje
u smisao, jer, uveriete se, inei male stvari, mi odagnavamo
mnoge sumnje. Moemo izabrati da budemo moni, pre nego
nemoni, ak i na ovako male, naizgled beznaajne naine. A to
pomae.

TA JA MOGU DA URADIM?
Polako uviajui da uvek, u svakoj situaciji, imamo
mogunost izbora, istovremeno stiemo sposobnost da se pokrenemo sa mrtve take nemoi, to je jasno. Iako se moemo oseati
"na dnu", bespomoni, sputani, moemo, takode, makar izabrati
stav sa kojim se suoavamo, sa izazovima na koje nailazimo. Ako
na sebe navuemo masku rtve i ponemo da se ponaamo kao da
vie nita ne moemo uiniti, u svakoj i u bilo kojoj situaciji, jasno
je da nikada neemo stei mo. Ziveemo ivotom koji je Henry
David Thoreau nazvao "ivotarenje u tihom oajanju".

PUT MOI - OD NEMONOG KA MONOM OVEKU

77

Kada sam prvi put upoznao Kendis, zapravo sam shvatio

koliko na pozitivan stav u ivotu moe biti presudan. Ta ena je
uspela da pronae nadu tamo gde je bilo mogue videti samo bol,
tugu i oaj. O emu je zapravo re?
Kendis Lajtner je bila samohrana majka troje dece - bliznakinja i jednog deaka. Njene erke su imale trinaest godina kada je
tragedija zadesila ovu nesrenu porodicu. Jednog dana je jedna od
bliznakinja, Keri, urila u kolu u kojoj je toga dana bio organizovan veliki karneval, samo nekoliko blokova udaljenu od stana u
kome su iveli. Nikada nije stigla do kole, ni do karnevala kome
se toliko radovala. Pokosio ju je pijani voza. Majinski bolje bio
neizreciv, utoliko vie to je Kendis ve bila preivela stravian
gubitak kada joj je pre nekoliko godina umrla majka, njen veliki
oslonac. Pored toga, ve je preivela jednu terapiju nakon nesree
koja je nedavno zadesila njenog malog sina. Ali ipak, ova smrt,
ova besmislena smrt? Zato? Zbog nepanje nekog neodgovornog
oveka koji je seo za volan pijan? Kendis je kasnije priala da
danima nije mogla ni da pogleda drugu bliznakinju a da pred
sobom neprekidno ne vidi Keri. Nije znala za sebe od bola. Danima
je odbijala da izae iz kue. Ipak, par dana kasnije, nekoliko
prijatelja meu kojima je bila i njena sestra jedva je uspela da je
nagovori da odu u oblinji restoran na veeru. Te iste veeri je i
ula daje voza uhapen (jer, kada je zgazio njenu erku, voza je
pobegao sa mesta nesree, i sada su ga, najzad, uhvatili). Na putu
do restorana, proli su i pored mesta gde je Kendisina erka
poginula. Zatekli su nekoliko policajaca kako uzimaju podatke sa
mesta nesree. I ne znajui da je upravo ona majka poginule
devojice, policajac joj je na njeno pitanje o vozau rekao daje to
ovek koji je do sada ve etiri puta bio hapen, i to iz istog razloga
- zbog vonje u pijanom stanju. I, to je najgore od svega, da
verovatno nee ak biti ni osuen na zatvor zbog onoga to je
uinio.

UINITE NETO!

i
Kendis je bila van sebe od besa. Jedino to je mogla je da sebi
bezbroj puta postavi isto pitanje: "ta da radim? Sta treba da

78

MO PRINCIPA

uradim?" Nastavili su do restorana, a sestra joj je rekla: "Znajui

te sigurna sam da nee dozvoliti da ovo ovako lako proe.
Uverena sam da e neto uiniti." I njen prijatelj joj je to isto rekao
znajui da Kendis nije tip osobe koja e se predati, znajui da
sigurno nee dozvoliti da Kerina rtva bude uzaludna. Kendis e
svoju nesreu pretvoriti u neki smisao. Uzvratie udarac, borie
se. "Osnovau organizaciju, jer ljudi treba da saznaju za ovo to se
dogodilo!" rekla je Kendis te veeri svojoj sestri. I odrala je re.
A to je imalo uticaj i na mene i na vas, to to je jedna majka,
zavijena u tugu i alost za detetom, ali oseajui mo u svojoj dui,
odluila te veeri u Sakramentu da neto uini.
Rezultat je bio MPPV - "Majke protiv pijanih vozaa".
Ubrzo je, meutim, Kendis promenila ime organizacije u "Majke
protiv pijane vonje", uvidevi da se zapravo ne bori protiv pojedinaca, ve protiv ponaanja koje je izazvalo smrt njene keri.
Kendis Lajtner je svoj bol iskoristila kao snagu, pre nego kao tunu
pomirenost sa sudbinom. Osnovala je organizaciju koja radi sa
dravnom vladom i policijom, kao i sa lokalnom upravom, brojnim
roditeljima i decom u cilju spaavanja mnogih nedunih ivota.
Kako mi je kasnije rekla, ona je osnovala svoju organizaciju iako
nikada ranije nije ak ni izlazila na glasanje, a kamoli bila lan
neke politike organizacije. Nije je moglo obeshrabriti nepoznavanje politikih i zakonskih propisa, nije moglo zaustaviti
njeno neiskustvo. Nita je vie nije moglo zaustaviti u njenoj borbi.
Iako je bila besna, Kendis ipak nije mogla dozvoliti da i njena
poruka bude takva. Ona nije osuivala same pijane vozae kao
osobe, ve njihovo neodgovorno ponaanje. Uz podrku policije,
vlasnika barova i restorana, i ljudi koji su im bili bliski, njihovo
ponaanje se moglo nekako promeniti. Na kraju krajeva, oni su
imali mogunost izbora, i u bilo kom trenutku su mogli da odaberu
da NE uine - da ne uu u bar, da ne narue prvo, drugo ili deseto
pie, da ne sednu pijani za volan.
Pod Kendisinom upravom MPPV je prerasla u organizaciju
od nacionalnog znaaja. Posle niza godina na elu organizacije,
Kendis je napustila MPPV, ali ne da bi se povukla, ve da bi se
posvetila drugim, svakako vrednim ciljevima, a pre svega obnavljanju svog privatnog ivota. Meutim, posledice njene odluke,
donete pre toliko godina u nekom restoranu su nadivele i njen rad
u organizaciji koju je osnovala. Iako je za Kendis sve to bilo veoma,

PUT MOI - OD NEMONOG KA MONOM COVEKU

79

veoma bolno, ona je vremenom nauila kako da se suoi sa

izazovima, naravno uz nesebinu pomo prijatelja, terapije i ak
pisanjem knjige o svemu kroz staje prola. ' Ona je bila ta koja je
uspela da pozitivno usmeri bes koji je oseala i prema vozau i
prema sistemu koji mu je omoguio da pijan bez razmiljanja ude
u kola i pokosi njenu erku.
Od osnivanja MPPV - doneto je preko 1.200 zakona, broj
nesrenih sluajeva izazvanih pijanom vonjom se znaajno smanjio i postojee zakonodavstvo se promenilo u 47 drava - a sve to
zato to je jedna ena odluila da bude mona, a ne nemona.

DA LIJE BAS SVAKO U STANJU

DA DOSTIGNE MO?
Iako je Kendis jedna izuzetna ena, njeno iskustvo nije ni
malo neobino. Tragedije, udesi i nevolje esto se dogaaju
mnogima od nas. Veina je, poput Kendis, u stanju da promeni
svoj pogled na svet - da ne gledaju vie na stvari na nain na koji
su gledali do tada. Najjednostavniji nain da se ovo postigne
ponekad je upravo da se ugledamo na nekoga kome se divimo,
koga cenimo, ili nekoga ko postie isto ono to mi elimo da
postignemo, i da pokuamo da gledamo stvari onako kako ih oni
vide. Vremenom e nam zaista to i uspeti.
Meutim, za neke, promena pogleda moe biti ipak teka, ili
ak nemogua. Ako patite od duboke depresije ili nekog slinog
poremeaja, ono to je napisano u ovoj knjizi vam nee mnogo
pomoi da resite svoje probleme. Nekima od nas, ma koliko eleli
da sopstvenim naporima preokrenu svoje ivote, ipak je potrebna
profesionalna pomo - svetenika, psihologa ili psihijatra.

PONITE UPRAVO TU GDE STE

ak i kada vam se ini da je stvari apsolutno nemogue
promeniti, ipak ih moete menjati, i to poevi upravo od ovog
trenutka.

80

MO PRINCIPA

Dozvolite da sve dublja vera polako pobedi sve vae sumnje,

i probajte da shvatite sutinu reci koje je napisao moj dobri prijatelj
i saradnik Dejvid Vajt. Poto je i sam svojevremeno patio od
sopstvenih strepnji, sumnji i lutanja, Dejvid poseduje prefinjenu
osetljivost za duevne patnje ljudskih bia, o kojima je tako
vispreno pisao u svojoj poznatoj knjizi. ^ Inspirisan pojavom
mladog meseca na nebu, napisao je jednu pesmu koja mi uvek
iznova povrati veru.
Vera
elim da piem o veri,
i o tome kako izlazi mesec
nad hladnim snegom, svake noi.
i
Tu je i kada ga nema,
menjajui se u poslednji srp i nepostojee
srebro svetla pre veite tame.
Ali ja nemam vere,
ja neu taj tanani spas.
Neka ovo, onda, moja mala sonata
poput mladog meseca, vitkog i nevidljivog
bude prvi monah za kojim u poi. -*
Vi moete biti otvoreni za veru. Moete eleti mogunost
promene. Moete, svesno i sve svesnije, izabrati mo umesto
nemoi. Gde ste sada? Ispod teksta se nalazi kratak test samoprocene napravljen tako da vam pomogne da otprilike odredite gde se
sada nalazite na sopstvenom putu ka sve veoj moi. Ovakve
procene e se nalaziti na kraju svakog od narednih poglavlja.
Razmislite paljivo o svakom pitanju. Iskaite svoje misli. Ali,
pazite, budite iskreni prema sebi!

PUT MOI - OD NEMONOG KA MONOM COVEKU

81

SAMOPROCENA
1. U kojim situacijama ste najskloniji da ispoljite sumnju i
nedostatak vere?
2. ta Vas dovodi do takve reakcije? Da li moete da opiete
svoje sumnje?
3. U ovakvim situacijama, koje anse ste propustili samo zato
to su Vam naizgled bile neverovatne ili nemogue?
4. ta bi najpre uradili da bi dokazali besmislenost stava da
je najbolje prepustiti se i nita ne uiniti?
5. Da li postoji neki drugi nain? Koja je druga alternativa?
6 Mo principa

4. GLAVA

MOC PRINUDE - KONTROLA

KORIENJEM STRAHA
Kako smo samo doli na ideju da bismo
mogli da utiemo na ljude da bolje rade
ako se pri tome loe oseaju?
Uesnik seminara
Mada mo moe da bude pozitivna snaga u naim ivotima,
moe da bude i razarajua i demoralizirajua. To nije istinito samo
za one koji trpe mo ve i za one koji je sprovode. Mo prinude se
oslanja na kontrolu a koristi strah kao svoj instrument. Kada
koristimo mo prinude, to ne inimo da bismo uticali na drugog
ve da bi ga prisilili na poslunost. Postiemo saglasnost putem
pretnji, prevare, zlostavljanja, ili fizike prisile - sve stoje potrebno da izazove strah kod onih koje hoemo da kontroliemo.
Osoba koja koristi prinudu moe da nam zagorca ivot.
Prouzrokuje bol i dovodi nas u stanje da o sebi loe mislimo. Na
kraju se sloimo sa zahtevima, mada privremeno, jer smo uplaeni
od posledica ako ne posluamo. Mogli bismo da izgubimo neto

MOG PRINUDE - KONTROLA KORISCENJEM STRAHA

83

to nam je vano, kao to je posao ili posed. Moemo ak da

budemo kanjeni ili javno ponieni zbog nepotovanja pravila igre.
PROCES MOI
Privremenost
Reakcija
Kontrola

Kada izaberete mo prinude kao put do moi, odluili ste "da

moraju to da urade." Kako postiemo da oni to urade? Stvaranjem
straha kod njih. Ako su uplaeni, posluae. Zato vlada ili preduzee koristi silu? Zato kao pojedinci koristimo silu? Zato
pokuavamo da drugi ljudi neto urade? Staje to u nama ili u njima

84

MOG PRINCIPA

da ubrzava takve akcije i doprinosi opravdanju u naim glavama

za akcije koje preduzimamo?

ISTERIVANJE SVOJE VOLJE

esto pitam uesnike seminara. "Kada se oseate prijatno
terajui druge da rade ono to vi hoete? Pitao sam hiljade ljudi i
mogu oekivati predvidiv raspon odgovora. Tu emo nai
sprovodenje mera sigurnosti, ispunjenje rokova, odagnanje potencijalne ili stvarne pretnje ivotu ili imovini, spreavanje krenja
moralnih ili etikih normi, i odnosi sa osobama koje imaju
ogranienu ili pogoranu sposobnost da funkcioniu.
Ponekad verujemo daje sila neophodna u interesu sigurnosti
ili spreavanja nesree. Ako, na primer, vidimo da malo dete juri
za loptom na put, u susret kolima koj a dolaze, moemo da viknemo
na dete i da zahtevamo da stane. Ili moemo da je zgrabimo da bi
se izbegla skoro izvesna nesrea. Nakon to je kriza prola,
moemo da joj pripretimo i da je zastraimo da bismo spreili da
se to ne ponovi. Smatramo da je u odreenim okolnostima, kada
je opasnost neminovna ili mogua opravdano da uinimo sve to
je potrebno da spreimo nesreu. Postoji visoka ograda na balkonu
Svetskog trgovinskog centra u Njujorku da sprei i nepaljive kao
i paljive da ne padnu sa vrha. Neko je odluio da primeni ovu
sigurnosnu meru da silom sprei nesreu a ne da posetiocima prui
priliku da padnu.
Ima i drugih sluajeva kada koristimo prinudnu mo jer je
efikasna; to je brzo reenje. Uradimo neto to izgleda najdirektnije, ili zahteva najmanje dodatne energije, planiranja ili
priprema. esto je celishodnost koju oseamo posledica stvarne
hitnosti. Silimo nekoga da uini ono to elimo, bez obzira da li
oni to ele ili ne ele, jer ima malo vremena za razgovor a posledice
neinjenja su velike. Nekada koristimo silu jer moemo; moemo
da obavimo brzo posao. Ako nema negativnih posledica, neko e
koristiti zlostavljanje i zastraivanje jer jednostavno mogu.
Posluajte priznanje Dedi Varbuksa (Daddy Warbucks) u mjuziklu

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

85

"Eni" (Annie): "Ne morate da budete paljivi prema ljudima koje

sreete na putu ka vrhu ako se ne vraate dole!" '
Nekada opravdavamo silu jer oseamo da je neto vano u
pitanju, bez obzira da lije hitno ili nije. To je tano kada je u pitanju
nacionalna bezbednost. Pretnja odmazdom ini daje zastraivanje
prihvatljiv vojni stav. U vreme rata, ne moemo dozvoliti luksuz
demokratskog odluivanja pod vatrom, tako da "ima to da uine",
"koristite silu ako je potrebno", ak "zapretite im ivotom ako
morate" postaju pravila ponaanja. Ove mere osiguravaju da se
potrebne aktivnosti preduzmu i od strane voa i od strane sledbenika.
Van ratnih uslova, stvarnih nepogoda, ili razumnih oekivanja opasnosti, ponekad oseamo hitnost koja nije rezultat
smiljenog suda. Da ste me nedavno posetili u nedelju ujutro,
sigurno bismo se smejali. Zamislite scenu: Otac, visok dva metra
i teak sto kilograma, tera decu, nareuje, i uglavnom se ponaa
ugnjetavaki. "Naite cipele! Promenite pelene! ta to znai, ne
moe da nae svoje pantalone? Rekao sam ti da se trpa u kola,
odmah. Nije me briga to nisi dorukovao. Prestani da dira brata!
Hoe li amar? Ovo je poslednji put da ti govorim... Hajde! Hoe
li da te ostavimo? (Samar) I neto gore e se dogoditi ako ne
pouri!"
Opravdanje za ovu unakrsnu vatru? Da li kua gori? Da li
smo otkrili teroriste u podrumu? Ne, upravo se spremamo da idemo
u crkvu, gde emo uiti o ljubavi. I ljubaznosti. I nenosti. I
potovanju. I strpljenju, koje u verovatno razmotriti kada jednom
prestane pritisak koji oseam da bi svi bili spremni - da budu tamo
na vreme - ali koje je nestalo. Malo predvianja, malo priprema u
subotu uvee, mogu da spree ovakvu vrstu uzbune.

SILA KAO STIL IVOTA

Ali ta emo sa silom kao stilom ivota? ta emo sa zastraivanjem kao uobiajenim nainom ophoenja sa drugima?
Dileme oko korienja prinude obino nisu u vezi sa spaavanjem
ivota. Obino se javljaju kada oni koje pokuavamo da prisilimo

86

MOC PRINCIPA

ne ele da se povinuju naim eljama. Moda su suvie tvrdoglavi,

suvie umorni, oklevaju, ili ih nije briga. Kako se ponaate u toj
situaciji? Lak put je esto korienje sile. Prinuda. Pretnja ili
zastraivanje ili pritisak. Izazivamo strah kod drugih kada im
kaemo ta e se dogoditi ako se ne povinuju. To iskazujemo
recima, akcijom i pozom. Na izraz lica moemo da koristimo kao
oruje kojim erno da kontroliemo druge. To inimo nekima, da
bismo ih nauili lekciji. Na odreenom primeru pokazujemo svima
drugima ta nam je namera!
To je bio sluaj i sa Rael, menaderom velike kompanije za
proizvodnju potrone robe. Reeno joj je da ispuni finansijske
prognoze. Mada su se njeni napori sastojali od inventivne saradnje
sa drugim odeljenjima, zakazala je 18 procenata. Njena karijera,
zbog svih praktinih razloga, bila je zavrena. Postavljena je na
mesto sa koga nema napredovanja. Novi menader je, zatim,
pozvan da preuzme izazov ispitivanja kreativne saradnje sa drugim
odeljenjima. Ali poto je uo priu o sudbini prethodnog menadera, odbio je da druge ukljui, i predloio je krajnje konzervativne prognoze i plan za marketing.
U naem svakodnevnom ivotu ova drama se redovno odigrava na slian nain mada u manje otrim vidovima. Pretimo
naim recima i naim aktivnostima. U organizacijama sa kojima
radim, menaderi govore o tome da nisu u stanju da predloe nove
ideje, nove naine, nove pristupe, jer to nije sigurno. Ne postoji
spremnost da se preuzmu rizici, ak i kada je rizik samo da se kae
istina. Zato? Zato to je s vremena na vreme neko kao Rael
pokuao, ili rizikovao, ili doao do granice i bio saseen. Oni koji
preuzimaju rizik su ismejani, potcenjeni, premeteni i eliminisani.
Incident postaje deo folklora koji se paljivo ponavlja i prenosi na
nove zaposlene kao dokaz "da je to tako" i kao opravdanje za
sigurno ponaanje.
Ponekad bih upitao grupu zaposlenih da mi ispriaju neke
prie o herojima i mangupima, predanju koje se prenosi novim
zaposlenim, da bih ilustrovao vrednosti kulture. Mnogo mogu da
kaem o organizaciji sluajui o nepisanim ali duboko usaenim
priama. Ako ujem neku stranu, esto spominjanu priu, traim
da razgovaram sa osobom koja je stvarno imala to iskustvo. Retko

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

87

su u blizini. esto se prie zavravaju nekom poukom, da bi

prenele mit i uzrokovale da se veina toga pridrava. Ali nikad ne
prestaje da me zapanjuje kako se ljudi veu za dogaaj iz daleke
prolosti da bi pravdali sadanje ponaanje. Upranjava se
drutveno uenje i mit ojaava nakon svakog novog prepriavanja.
Voren Benis (Warren Bennis) je dokumentovao kako se
direktori plae da budu otvoreni sa ljudima koji im podnose
izvetaje jer se plae da savet nee da bude posluan ili e biti
shvaen kao kritika koja vodi do neprijateljstva. Kao posledica,
"Menadment se pretvara u umetnost manipulisanja, gde prevara,
razvlaenje, manevrisanje, namerna neodreenost i druge obmane
i vetine u govoru zamenjuju direktnu komunikaciju"."-Sa druge
strane, 70 procenata ljudi koji neposredno podnose izvetaje ovim
direktorima takoe uskrauje savet i smatra da je teko dati tanu
i pravovremenu informaciju ukoliko se ne slae sa normama i
prioritetima efa. Informacije se ne koriste zajedniki ak i kada
zaposleni znaju da e odreena teta, koja se moe spreiti, biti
prouzrokovana.
U jednoj velikoj multinacionalnoj kompaniji za proizvodnju
potrone robe, postojao je dobro poznat prag investiranja u istraivanja i razvoj koji se nije otvoreno kritikovao. Nakon te take,
projekat je smatran za "mezime" odreenog izvrnog direktora, i
bilo koja kritika smatrana je za nelojalnost ili sabotau. Mada je
istraivanje na tritu ukazivalo da e novi proizvod propasti, niko
se nije javljao da to kae, i stotine hiljada dolara izgubilo bi se i
potroilo u plasmanu proizvoda na trite. Na kraju, glave bi letele,
poloaji bi se uzdrmali, radna mesta i titule bi se rtvovali, a novac
bi nepotrebno bio izgubljen. Zato? Zato to su zaposleni bili
zaplaeni da govore u fazi kada su alternativne akcije mogle da
budu razmatrane.

EGA SE PLAITE?
ta se deava kada smo uplaeni? Kada radimo u strahu
postajemo oprezni. Pazimo ta emo da otkrijemo, ta zajedniki
koristimo, ta otkrivamo, ta pokuavamo. Ne elimo da budemo

88

MOC PRINCIPA

obeleeni. elimo da budemo na sigurnom mestu. Postajemo

oprezni i nae sposobnosti^ ostaju pokopane daleko ispod
mogunosti. Zastraeni smo. titimo se. Zavisimo, emocionalno,
od toga kako se sa nama drugi ophode.
Strah nije prisutan samo kod prepadnutih sledbenika. Strah
je izmamljen od njih prvenstveno zato to strah postoji prvenstveno
u srcu vode. Voa se plai? Da! ega? Od onoga to bi moglo da
se dogodi. Od straha da sledbenici nee da slede. Da niko nee
uraditi ono to treba da uradi. Neto znaajno ili vano mora da se
postigne i posledice zahtevaju saglasnost. Voa bi mogao da bude
uplaen od ovih posledica jer utiu na njega. Mogao bi da izgleda
loe, da mu se sudi, da ga smatraju odgovornim, i najgore od svega,
mogao bi da izgubi mo!
Strah koji vidimo u svetu, u naim porodicama, i u naim
organizacijama mogue da je proirenje straha koji je u nama.
Voa moe da srie s-t-r-a-h, zbog straha od promaaja, straha od
postienosti, zbog strepnje od neizvesnih strahova, zbog straha da
e da bude odbaen. Seam se da sam itao istorijski prikaz o
Staljinu, na vrhuncu moi. Odsedao je u velikom dvorcu, sakriven
duboko u unutranjim odajama tvrave, zabarikadiran u maloj sobi
sa betonskim zidovima debelim jedan metar sa samo jednim malim
prozorom zatienim debelim, utim staklom. Njegovo samoutamniavanje, sa samo malo prijatnosti svake noi, i vojniki
krevet za spavanje, bili su tvrava u tvravi. Spavao je na mahove,
onda bi skakao da proveri kroz uto staklo, da bude siguran da se
iamni objekti kreu sa druge strane stakla, da su to njegovi lini
uvari na dunosti i da ga uvaju. Bio je jedan od najmonijih ljudi
na svetu, a iveo je u potpunom strahu. Sa neobuzdanim strahom.,
oigledno utoite jeste "moraju to da urade."

IMITACIJE MOI
esto je grubost imitacija moi nesigurne osobe. Kako suprug, roditelj, nastavnik, voa ili nadzornik postaje takav?
Ponekad se odigra jednostavno uslovljavanje. Ako ne dobijete
rezultate od nekog od koga ih traite i zatim im priete s pretnjom,

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

89

sa namerom da to uine, postoje anse da e posluati, bar u vaem

prisustvu i u tom trenutku.
Ali ispitajte dinamiku te razmene. Ako vi zapretite i oni
posluaju, ije ponaanje e biti ojaano? Vae! I koja je onda
verovatnoa da ete u slinoj situaciji upotrebiti isto oruje? Vrlo
visoka. Mada biste mogli da probate i drugi prilaz, zato biste
probali? Prinuda i strah su ranije dali rezultat, zar ne? Abraham
Maslou je skovao izraz da bi iskazao taj fenomen. On je rekao:
"Onaj koji dobro rukuje ekiem tei da sve vidi kao ekser." Mogao
bih da parafraziram i kaem "on vidi svakog kao ekser." Mada ima
drugih alata za menadment i liderstvo u svom prtljagu, on nastavlja da se oslanja na ovaj jedan jer postoji iluzija efikasnosti.
Izgleda da to radi. Kao to je i n e b o j a, koji je skoio sa
desetospratnice, odgovorio kada ga je neko sa petog sprata pitao
kako ide - "Sve je u najboljem redu za saddddd." Za n e b o j u
i za nas, bez obzira da li smo menaderi, roditelji, ili susedi,
suprunici, voe, ili muterije, postoji konano iznenadni kraj koji
sve menja. Iznenadni kraj moe da se javi u obliku zatvorenih
vrata, anonimnih pretnji, obavetenja o razvodu, poziva na sud.

UENJE O MOI NA POSLU

Kada sam dobio prvi posao nakon studija, imao sam efa koji
mije odmah stavio do znanja kako e se raditi. Poseo me je i rekao:
"Blen, treba da ti neto objasnim. Kada dvojica jau konja, neko
mora da jae napred." Nije mi bilo mnogo potrebno da shvatim
koji deo konja sam dobio - i to nije bio prednji.
Ono to mije rekao bilo je da u uvekdobijati zadnje sedite.
On je bio taj sa vanim pogledom, koji je imao kontrolu. Nakon
toga, kad god je hteo moje miljenje trebalo je ili da mi ga da ili
da ga izmami od mene. Strah koji sam oseao kao odgovor na
njegov nadmoan pristup spreavao me je da mnogo doprinesem.
Oklevao sam da iznesem svoje miljenje, i umesto toga, uvek sam
se priklanjao njegovom gleditu ak i kada sam znao da nije bio u
pravu.

90

MOC PRINCIPA

Moj odziv predstavlja ponaanje mnogih kada oseaju strah.

U gimnaziji, uimo u biologiji da suoene sa opasnou ivotinje
doivljavaju bori se ili bei situaciju. Veina nas ne reaguje
drugaije. Kada smo suoeni sa preteom situacijom, mi se ili
suoimo sa njom i neto preduzmemo (pristup), ili je izbegnemo,
ponekad jednostavno tako to pobegnemo (izbegavanje).
Oba ova prilaza u ponaanju su nauena i mogu da budu i
oduena. Ako reagujemo na odreen nain i nekako usledi
poeljan ishod na pristup je ojaan. U narednim situacijama,
ponavljamo takvo ponaanje da bismo ostvarili eljeni efekat. Za
one koji se okome na svoje napadae i pobede, sila postaje vredan
pristup. Za one koji se odmaknu od svojih izazova, oseaj
oputanja koji prati izbavljenje postaje podsticaj da se utekne
emocionalno ili fiziki iz tekih situacija.
Mada ova ponaanja mogu ponekad da daju rezultate koje bi
eleli, esto proputamo da shvatimo da imamo i druge opcije.
Prihvatamo ulogu siledije ili rtve pre nego to potraimo drugu
alternativu. Kada osetimo pretnju, okreemo se jednom od ova dva
osnovna emocionalna odziva.

MOC U KUCI
Pre nekoliko godina imao sam iskustvo sa jednim od mojih
sinova koji me je nauio kako sam ranjiv na ovu vrstu odziva, i
koliko je vano da proverite motive pre nego to se suprotstavite
drugoj osobi. Dogodilo se to jedne noi poto sam stigao kui sa
poslovnog puta. Bio sam na putu nekoliko dana i bio sam iscrpljen.
Bilo je to veoma naporno putovanje i prosto sam eleo da se
opustim i odmorim.
Te posebne veeri, mehaniki problem sa avionom prouzrokovao je kanjenje mog leta sat i po. Dok sam stigao u Solt Lejk
Siti, pronaao svoja kola, odvezao se kui i izaao iz kola, kasnio
sam oko dva i po asa u odnosu na vreme koje sam planirao.
Dok sam sputao svoj prtljag ispred glavnog ulaza, oseao
sam se fiziki i emocionalno istroen. Zaokupljen svojom sop-

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

91

stvenom frustracijom i umorom, nisam bio svestan da se sa druge

strane vrata odvija prava drama. Pre vie sati, ovni, moja draga i
saputnica, traila je od naeg dvanaestogodinjeg sina da sredi
svoju sobu i da se istuira pre veere. On je odbio. Kada je ponovila
zahtev, rekao je neto u stilu "Ne, ja ne moram, i ne moe da me
natera!"
Kako izgleda, dostigao je kljuni momenat u mladosti kada
mu izgleda daje prkos obavezan. Uprkos insistiranju, on je odluio
da istraje. Trebalo je da se ja pojavim svakog asa. Sovni i ja imamo
sporazum da teke probleme u podizanju dece reavamo kao tim.
Zbog toga mu je rekla da emo nas troje da razmotrimo ovaj mali
problem za par minuta, po mom dolasku.
Meutim, nekoliko minuta polako su postali dva i po sata. U
meuvremenu, moj sin je otiao gore u spavau sobu, oseajui
svu mo koju moe da oseti dvanaestogodinjak. Skoro da mogu
da ujem misli koje jure kroz njegovu glavu: "Sredio sam mamu.
Borio sam se protiv zakona i zakon nije pobedio. Ja sam pobedio!"
Ali dok sam prilazio vratima svoje kue nisam imao predstavu ta se u kui dogaa. Moete da zamislite moj uas kada sam
otvorio vrata, tako zadovoljan da sam konano kod kue, a prva
stvar koju mi je draga rekla je bila: "Gde si bio? Rekao si da e
biti ovde pre dva i po asa. Tvoj sinje gore u sobi, i nee nita da
uini to mu ja kaem. Nee ak ni da se tuira! Da li bi, molim te,
neto preduzeo sa svojim deakom?"
Bilo mi je jasno da je uzrujana. Na kraju krajeva, ja sam
profesionalac. Bilo mi je, takoe, jasno da ne treba da iznosim
svoje zapaanje u tom trenutku. Umesto toga promumljao sam
neto o tome koliko sam zadovoljan to sam kod kue i pitao je da
ponovi svoju albu.
Znam da je ovni odlian menader, koja obino sa dostojanstvom i lakoom sreuje probleme u koje se ja zaglibim. Ali
njena frustracija se razvijala vie od dva sata i bila joj je potrebna
pomo.
"Upravo sam ti rekla, tvoj deko je gore u svojoj sobi. Nee
da se tuira. Nee nita da uini to ja kaem. Hoe li, molim te,

92

MO PRINCIPA

neto da preduzme!" Stvarao nisam bio spreman za ovo, ali njoj

je bila potrebna pomo, pa sam morao da odgovorim zahtevu.
Spustio sam prtljag, ali sam poneo neto emocionalnog optereenja dok sam se uputio prema stepenicama. Mislio samu sebi:
"Ovo mi nije potrebno. Nisam doao kui zbog ovoga." Nisam
imao mnogo toga da biram. "U redu, ja u sa njim da govorim",
prasnuo sam na ovni. "Da li je to ono to si elela? Smestiu ga
pod tu!" Do trenutka kada sam stigao na drugi sprat, bio sam ljut.
Voleo sam svoju enu, ali sam bio ljut na nju to mije ovo uvalila
im sam stigao kui.
Dok sam se gegao hodnikom, smiljao sam kako da pristupim
deaku. Ve smo imali obavezan razgovor o pubertetu, hormonima, zadahu tela, tako da sam znao da shvata znaaj higijene
u tom uzrastu. Poto je o tome ve bilo govora, mislio sam da
odmah krenem na problem.
Uao sam u sobu i naao ga da sedi na krevetu, sa slualicama,
i slua muziku. Njegove oi su bile zatvorene. Stigao sam do
kreveta, zgrabio slualice i strgao ih s glave. Kako izgleda prvi
potez? Znate ve, skrenite prvo njihovu panju, zar ne? A onda
sam zapoeo svoj napad koji nije trebalo da ispadne glup. "Hej, u
emu je problem sa tobom i mamom i netuiranju? Upadaj tamo i
tuiraj se! Odmah!" Okrenuo sam se da napustim sobu.
Nisam u tom trenutku razmiljao da su to prve reci koje je
moj sin uo od mene za skoro nedelju dana. Nisam se potrudio da
ga pozdravim ili upitam kako je; jednostavno sam upao. Nisam
stigao do vrata kada sam uo da je kazao tihim glasom, "Neu.
tata." Opa. On napreduje. Prvo mama a sad i tata.
Vratio sam se sa nevericom. "ta si rekao? Zna ta, tvoja
majka je stvarno ljuta na tebe. Hoe li da se i ja naljutim? Hajde
sada upadaj i tuiraj se." Koji stil menadmenta je to kad ne
shvataju, pa mora da ponovi malo glasnije, i doda pretnju.
Buljio sam u njega i izdao svoje nareenje. Pogledao me je pravo
u oi i rekao, "Neu, tata."
Mogao sam da osetim da poinjem da se gubim, pa sam
duboko uzdahnuo i pokuao da se smirim. Bio sam profesionalac
i uili su me da izlazim na kraj sa tekim situacijama, nauio sam

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

93

deset razliitih teorija o razvoju deteta na postdiplomskim studijama, i tada su sve imale smisla poto nisam imao dece. Sada imam
mnogo dece i nemam teorije.
Odluio sam da primenim racionalni prilaz. Biu miran, sve,
i preuzeu kontrolu. Uiniu da shvati zastoje potrebno da se tuira
- na kraju krajeva u pitanju je pridravanje zdravstvenih propisa u
naoj kui. Usiljeno sam se nasmejao i rekao: "Sine, seti se da smo
pre neki dan razgovarali o tvom telu i promenama. Pa, zamisli?
Ova soba smrdi! Ti smrdi! Hajde na tuiranje."
Toliko, kada je re o racionalnom pristupu. Opet me je
pogledao ne mnogo uzbuen mojim zahtevima. Bio sam besan da
moe da ostane tako miran dok sam se ja nervirao. "Ne, tata",
odbrusio je.
Tojebiloto! Sagnuo sam se i podigao ga. "Uredu, sada emo
da vidimo ko e da se tuira." Poeo je da vie, da se koprca, i
mlatara rukama i nogama.
Odneo sam ga hodnikom, do kupatila, i ubacio u tu-kabinu.
Zgrabio sam sapun, bacio u kabinu i pustio vodu iz tua. "Sada se
tuiraj!" zahtevao sam. Napustio sam kupatilo poplavljen adrenalinom. Pobedio sam. Staje bio cilj? Da se deak istuira. Gde je bio
deak? Pod tuem. Ja sam pobedio.
Siao sam dole do svoje ene, koja me je, uvi guvu,
pogledala i zapitala, "ta se desilo?" Oglasio sam daje na sin pod
tuem. Mogao sam da vidim strah i duboko potovanje na njenom
licu. Smeei se, pitala je, "Kako si to uspeo?"
Dok sam traio odgovor, stvarne razmere onoga to sam
uinio poele su da se oblikuju. Neto sam promrmljao i na kraju
sam skupio hrabrost da priznam. "ovni, ubacio sam ga u tu
kabinu." "ta si uradio?" - uzviknula je u neverici.
Ponovio sam svoj odgovor. Nije verovala. "Ti si ubacio naeg
sina pod tu? Ti dri predavanja o tome, Blein. Ti bi to trebalo da
uini na pravi nain." Odmahnula je rukama i odjurila.
Zamolio sam je da prieka dok ne odem gore da porazgovaram sa deakom i moda ispravim greku koju sam
napravio. Kada sam stigao do kupatila, naao sam sina kako stoji

I
94

MOG PRINCIPA

tano na mestu gde sam ga ostavio, potpuno obuen i mokar. Puio

se, ali to nije bilo zbog vrue vode.

PRELAENJE GRANICE OSETLJIVOSTI

Uzeo sam pekir i pruio mu kao gest dobre volje. On je
odgurnuo pekir i samo me je gledao. Izvinio sam se, ali sa malim
zakanjenjem. Izgledalo je kao da smo imali emocionalni bankovni
raun sa svojim sinom, a ja sam stavio depozit od pet centi
pokuavajui da izvuem deset hiljada dolara. U svakom odnosu
postoji kritina granica osetljivosti. Ona je nevidljiva, ali je realna.
Ne moete daje preete nekanjeno. Ako je preete, moda neete
moi da se ispetljate. Ja sam preao tu crtu sa svojim sinom. On je
utao. Nije me gledao. Na kraju sam napustio sobu.
elo vee je utao, gledajui hladno. Sledeeg jutra nije bilo
bolje - mali pozdrav u hodniku u prolazu. Nije rekao ni re, ali ja
sam znao ta misli. "Ti pria o izboru i slobodi i vrednovanju ljudi,
ali kad ti odgovara, ti me natera da uradim ono to ti hoe. Zar
ne, oe? Ti me u stvari ne ceni. Tebe nije briga za mene i moja
oseanja." Bilo je to kao da sam u jednom trenutku potkopao
poverenje na ijoj izgradnji sam kod njega dugo radio.
Prolo je oko nedelju dana kada mije sin priao i rekao: "Tata,
da li se sea onog problema sa tuem?" "Da. Hoe li da govorimo
o tome" - pitao sam. "Ne, neu. Ali, zar ne misli da sam dovoljno
odrastao da sam izaberem ta u da uradim?" Sloio sam se i
obeao da nikad neu koristiti silu u odnosu sa njim. Jako sam se
trudio da obeanje ispunim.
Bio sam toliko ponesen njegovom zrelou da sam otiao do
ovni da joj kaem ta je rekao. Njen odgovor me je malo
iznenadio. "Zna, mislila sam o neemu. Doao si kui, objasnio
kanjenje, i odjurio uz stepenice kao divljak. To mi nije bilo
potrebno. Meni je bila potrebna mala pomo u tom trenutku. Od
tebe sam neto oekivala. Zar nisi mogao da vidi da sam
uzbuena? Da si moda ostao dole, seli bismo i popriali, moda
bismo se i malo smirili. Ne znamo, moda bi se on i istuirao dok

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

95

bi mi dole priali." Zahvalio sam joj na mudrosti. ivot u porodici

moe da bude izvanredna laboratorija ivota.

TA PREDAJETE I UITE KOD KUE?

Izvinio sam se sinu, iskreno. Shvatio sam da sam preao vrlo
osetljivu i delikatnu granicu naih odnosa. Dugo je trebalo dok opet
nije imao poverenje u mene, jer je o meni neto nauio. Pod
pritiskom, ta e otac da uini? U teka vremena, ta e otac da
uini? Otkrio sam mu se. Nakon tog incidenta, morao sam da
reagujem na dragi nain u tekim situacijama mnogo puta da bi on
stvarno opet poeo da ima u mene poverenja.
Pod pritiskom svako od nas moe da tei ka moi prinude ak
i kad kui ne preti poar, nije ratno vreme, niti su narueni federalni
standardi sigurnosti. To nije dobro, jer kada se oslonimo na nau
snagu ili status, to slabi na odnos i opravdanu mo. Moemo drugu
osobu prisiliti ako imamo vie uverenja, vei status, vie poseda,
i tako dalje. Ali mi vie nemamo istu mo i uticaj. Moemo to
polako da obnovimo ako preokrenemo nau prirodu ili dogaaje
ulaganjem u odnose, uz izvinjenje i preuzimanje odgovornosti bez
racionalisanja. Nema preica u izgradnji poverenja.
Danas pokuavam da, bar jednom godinje, jedno od moje
dece povedem na put da bi videli ta radim da bih zaradio za ivot.
Na seminaru, moj sinje uo da priam ovu priu, i on je potvrdio
da sam ga stvarno ubacio pod tu. Nisam ba mnogo ponosan na
svoje ponaanje, ali sam izabrao da sa vama podelim iskustvo da
bi vam omoguio da sebi postavite nekoliko kljunih pitanja. Sta
vas dovodi da preete granicu u odnosu sa onima koje volite ili sa
kojima radite? Kada nije ivot u pitanju i nisu u pitanju moralna
ili etika krenja, ta vas nagoni da koristite mo prinude? Da li ste
svesni kada se nalazite u toj kritinoj zoni? ta uzrokuje da preete
tu granicu osetljivosti?
Na sledeim stranicama sumirao sam ono to su mi stotine
ljudi rekli u odgovoru na ovo pitanje. Obratite panju da lije meu
njima i neka vaa navika.

96

MOC PRINCIPA

EMOCIONALNI FAKTORI KOJI POKREU

KONTROLU
Ovde su neki faktori na koje moemo da mislimo, koje
moemo da oseamo, ili iskusimo a koji uzrokuju da pokuamo da
prisilimo druge:
- nestrpljenje
- umor
- usamljenost
- ljutnja
- emocionalno programiranje - kako su vas tretirali kao dete
- ekspeditivnost - oseaj pritiska (nedovoljno vremena,
mnogo stvari se deava)
- svaki drugi pristup zahteva suvie (napora, vremena,
strpljenja)
- dobro oseanje - neto perverzno u ljudskoj prirodi to
raduje kada kontroliemo druge ili imamo mo nad drugima
- nedostatak umea - ne moemo nita drugo da uinimo
- nedostatak elje - ne elimo nita drugo da uinimo
- nedostatak informacija - nesvesni alternativa ili mogunosti
- neznanje - nesvesni neposrednih efekata; nesvesni dugoronih rezultata
- nemanje odgovora
- mentalna bolest
- medicinski problemi - hormonska ili hemijska neravnotea
- prekomerno korienje alkohola ili droge
- psihopatologija - mentalni poremeaji sa fiziolokim
uzrokom
- sociopatologija - nepoverenje, mrnja, antidrutvena
oseanja, gledanje na drutvo i druge ljude kao na neprijatelje
- nedostatak nade
- neverovanje da bilo ta drugo pomae

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

97

- oekuje se; oseanje da tako treba sa potinjenima

- strah od toga ta se moe dogoditi ako ne primenite silu u ovom svaalakom drutvu plaimo se da e drugi da nas
napadnu ako mi njih prvi ne napadnemo
- brzo je
- jedini nain
- jedini nain koji moete u trenutku da smislite
- izgleda prikladno
- ugroen je ego
- nesigurnost
- hoete ba to da uradite - tvrdoglavost, zlovolja
- frustrirani drugim stvarima pa se ovde manifestuje
- sistem to nagrauje
- oekivanja drugih daje to prihvatljivo ili norma
- pali

..;',

:,; ,

- lako je
- potrebe su povrno zadovoljene
- kratkorona efektivnost
- ogranien izbor, umea; dobar sa ekiem...
- ono to smo videli da drugi rade
- ono to je nama uinjeno
- ono to je nagraeno u prolosti
- nita ne uspeva kao uspeh - poto je dalo rezultate ranije,
zato menjati?
- autobiografija - to je sve to sam iskusio
- titi me
- zahteva od nas malo
- izbegava povredljivost interakcije i obelodanjenja.
7 Mo principa

98

MOC PRINCIPA

DRUTVENI FAKTORI KOJI POKREU

KONTROLU

'
> .- :'. : ':

Ovde su navedeni neki faktori koji se mogu odigravati oko

nas a koji uzrokuju da pokuamo da kontroliemo druge ljude:
, - opravdanje kolega - drugi do kojih nam je stalo to isto ine
- konsensus kolega - drugi kojima smo slini to isto rade
- drutvene sankcije - drutvo nas nagrauje ili nam daje za
pravo
- drutveno modeliranje - drugi koje oboavamo to ine
- psihologija mase - nedostatak individualne odgovornosti
- mentorstvo - drugi koji su nam uzor to rade
- izgleda da daje rezultate, a nema neposredne tete
:
- iluzija kontrole
'
- iluzija efektivnosti
,
;
- daje rezultate - izvesno vreme .
, ' ,' \
- drugi ine ono to mi elimo
,
', \,
'!
- tako se obavi posao
,
.'
::' ',."
- neposredni rezultati - imamo odmah rezultate
- kratkorona dobit izgleda da je vredi
. ,.. ;
- sistemi i strukture preovladuju nad individuama, i vred;
ndstima osim ako to nisu zajednike vrednosti.

ZNATI KADA DA SE ZAUSTAVITE

Jedan ovek mi je rekao na seminaru: "Blein, sa pedeset
godina, konano imam oseaj da znam svoje ponaanje. Svaki put
kad sam gladan, ljut, usamljen, ili umoran, ja sam povrediv.
Podseam se korienjem reci STOJ da napravim pauzu za trenutak, da odredim da li u da uinim neto zbog ega u docnije da
se kajem - neto to sam uinio ne zato to sam mislio da je
najbolje, ve zato to sam bio gladan ili ljut ili usamljen ili umoran.

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

99

Glad moe da bude psiholoka, velika elja ili potreba za neim.

Ljutnja je sekundarna emocija. Neto drugo se odvija, a ljutnja je
manifestacija da postoji neravnotea negde drugde. Usamljenost
znai da sam odvojen od ljudi, izolovan. Moja izolacija moe da
bude geografska ili psiholoka. Umor moe da bude takav neprijatelj, tako da kad smo umorni, iscrpljeni, ili samo zamoreni,
postajemo nestrpljivi, ponekad se izleemo iracionalno, ponekad
bez izazova. Kada se to odigrava u meni, sklon sam da napravim
neku glupost, neto zbog ega mogu da zaalim. "Nastavio je".
"Kada se tako oseam, to mije znak da pritisnem dugme za pauzu,
kao to imate na video rekorderu, uzmem vazduh i napravim
proveru realnosti." Ako uzmemo iskustvo ovog oveka, pomislite
ponovo ta vas nagoni da uinite neto zbog ega ete docnije
aliti, da preete granicu izmeu razuma i sile.
ta biste mogli da uinite da napravite pauzu, privremeno se
zaustavite, da razmotrite ta bi trebalo da uinite, i koja alternativa
bi bila bolja?
Moda smo umorni, iscrpljeni, ili istroeni. Ili smo moda
pod pritiskom vremena ili oskudnih resursa. Oseamo da neega
nema dovoljno - vremena, energije, novca, materijala - tako da
moramo da interveniemo da bismo resili problem, izaemo na
kraj sa problemom, neto preduzmemo.
Moda je osoba koja sprovodi prinudu odrasla u ugnjetavakoj, autokratskoj kulturi. Moda je strah modeliran kao sredstvo koje je prigodno. Nakon svega, to izgleda da daje rezultate.
Neposredno je. Moe se trenutno ostvariti. Svako razume zastraivanje - nisu potrebna objanjenja ili prevod. Moda su i
njihovi mentori i modeli bili nagraeni od sistema ili od njihovih
lidera za saglasnost, za nametanje, za osiguranje da su odreeni
rezultati "zagarantovani, inae."
Cena moi prinude je, bez greke, velika. U svakoj knjizi
Prinuda i posledice (Coercion and Its Fallout) ' Mjurej Sidman
(Murrav Sidman) razmilja o proimanju prinude i belei tetnost
koju prouzrokuje:
Zastoje prinuda tako univerzalna? Kanjavanje truje odnose,
tcra decu iz porodice, onemoguava uenje, stvara nasilje, i ini
nas bolesnim. Negativna iskustva stvaraju ivot u beznau, od7*

100

MOC PRINCIPA

stranjuju duhovitost i produktivnost, pretvaraju radost u patnju,

poverenje u strah, i ljubav u mrnju. Prinuda je odgovorna za toliko
bede; zato istrajava?

REZULTATI PRINUDE
U sceni iz filma Ben Hur, novi rimski guverner postavljen u
Jerusalemu ulazi u grad na konju s pompom, ceremonijalno i uz
vojniku pratnju. Zapazio je, meutim, da niko od lokalnih jevrejskih voa nije doao da ga pozdravi. Njegov general mu je ukazao
da su Jevreji puni mrnje i otpora. Nee da se njima upravlja iz
Rima. Sa namerom da kontrolie gomilu i zastrai Jevreje, general
je postrojio naoruane straare du glavnog puta. "Ovo nee da
bude prijateljska dobrodolica. Ali garantujem da e da bude mir",
ubeivao je guvernera dok je drao svoju ruku na mau. General
je znao da Jevreji nee dobrovoljno prihvatiti svog novog guvernera. Prihvatio je pokornost sa gunanjem, poslunost preko
volje. On se, u stvari, plai. Zna da je u manjini. Zna da nije na
domaem terenu. Zna da je omrznut u isto vreme dok ga se plae.
Zna da ne moe da ivi bez zatite.
Dick Grote je utvrdio korene sadanje prakse u mnogim
organizacijama o uticaju sindikata na menadment daleke 1930. '
U to vreme bilo je normalno da zaposleni budu masovno otputani
bez prethodne najave. Kao prepreka za gazdu, uvedena je praksa
ozbiljnog upozorenja zaposlenom koji ne postupa po pravilima.
Onda bi usledio period provere i na kraju "poslednje upozorenje."
Ovi sistemi su doveli do neprijateljstva, izdvajanja, izolacije,
sukoba i sabotae. Grote je sumirao pet osnovnih problema sa
kanjavanjem kao merom na radnom mestu.
1. Nadzornici dozvoljavaju nekima vie nadoknade nego
drugima.
2. Nadzornici, zbog neprijatnosti to moraju neto da preduzmu, esto oklevaju dok na kraju nema alternative.
3. Vremenom, kanjavanje gubi mo.

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

101

4. Poto ljudi izbegavaju stvari koje ih pogaaju, kanjavanje

prouzrokuje odsustva.
5. Mada su kratkorone posledice neposredno poboljane,
dugoroni rezultati su uasni.
Zakljuio je, "Najbri i najjednostavniji nain da se smanji
uestalost nepoeljnog ponaanja jeste da se primeni neki oblik
kaznenih posledica. Ali smanjenje uestalosti loeg ponaanja je
kratkorona posledica. Korienje kanjavanja proizvodi sporedne
efekte i dugorone posledice - strah, apatiju, zlopamenje, frustraciju - to na kraju ispadne mnogo skuplje nego to bi bilo
poetno nepoeljno ponaanje". '
Ne samo da su bolne posledice stvorene na dui rok, ve je to
ogromna tekoa za osobu koja se odluila da rukovodi korienjem
moi prinude. Oigledno je teret sledbenicima kojima se moe
manipulisati i kanjavati ih da bi posluali. Ali to je teret i za lidera.
Ogroman je zadatak kontrolisati druge. Nema potede. Kao to je
Buker T. Vaington (Booker T. Washington) zapazio: "Ne moete
drati oveka dole ako ne stojite dole sa njim." Tako ste stalno na
udaru. Nikada ne moete da se opustite. Osoba koja koristi prinudu
nosi svu teinu, svu odgovornost. On je jedini koji brine daje posao
obavljen ili dobro obavljen. On sam mora stalno da smilja kako da
osigura poslunost. On ne moe da popusti, jer ga velike snage
pritiskaju. Kada nije prisutan da osigura da se posao dobro obavi,
mora da ima zamenika, ili one koje moe direktno da kontrolie, koji
ga zastupaju kao simboli i izvrioci pretnji. Maka ne moe da bude
odsutna, jer ne sme da dozvoli mogunost da se mievi razigraju.
Kada se jednom postavi model moi prinude, voda je u situaciji bez
pobednika. Ako je odsutan bilo ta moe da se dogodi. Ako je prisutan
i istrajan u korienju moi prinude, sva kreativnost, inovacije,
invencije, grupni duh, entuzijazam, i pokretaka snaga koju ljudi
imaju bie na kraju koriena protiv njega.

CENA PRINUDE
Lider koji koristi prinudu mora da rukovodi ne samo da bi
obezbedio izvrenje posla, ve i da se izbegnu greke. Postoje
mnoge stvari koje moraju da se dobro obave i u saglasnosti da bi

102

MOC PRINCIPA

se postigao uspeh. Samo ako jedna stvar omane moe doi do

propasti, neobavljenog posla ili uskraenog uspeha. Stotine radnji
moraju da se obavljaju harmonino da bi pokretna traka dobro
funkcionisala. A neko ko eli da omete proces moe samo da uini
neki majmunski potez i da ela traka stane. Prinudni lider mora sve
da vidi, jer su samo njegove oi posveene uspehu. Odgovornost
za izvrenje zadatka je samo njegova. Drugi samo rade ono to im
se kae, ono to su naterani da ine, ta im se doputa. Oni to rade
samo kad neko stoji nad njima, fiziki ili figurativno. Oni se slau
jer nemaju druge mogunosti.
ta se deava kad prinudni lider digne ruke, okrene leda ili
smanji pritisak? Zavisi od sledbenika. Ponekad sabotiraju rezultate
ako je mogua anonimnost. Ponekad sledi osveta. Ozlojedenost
ima hiljade manifestacija. Rad se usporava ili zaustavlja. Dolazi
do nepredvienih dogaaja. Niko ne zna kako i zato se to dogodilo
ili ko je to uradio. Masovna odmazda lidera, grupno kanjavanje,
ili grupne konfrontacije samo povezuju sledbenike, dok se
ujedinjuju protiv zajednikog neprijatelja - vas. Ako im je zajedniko to to im se ne sviate, kakve rezultate oekujete?
Bio sam konsultant organizacije kad me je nadzornik pitao
da pomognem u jednom sluaju. Problem je bio da je atmosfera
na radnom mestu postala neprijateljska i da je poeo "rat".
Zaposleni su umesto da rade ostajali kod kue a njihovi prijatelji
su otkucavali njihove kartice, kao da su bili na poslu. "Krali" su
vreme od svog poslodavca. Produktivnost je pala. Menadment se
konano uhvatio sa problemom. Ispostavilo se da se zaposlenima
nije dopadala neka mera i to je bio njihov nain da to izraze. Ispitao
sam u emu je stvar da bih se izborio sa problemom. Menadment
je kupio novi sat za kucanje! Onda su svakog slikali, nabavili
magnetne kartice za identifikaciju i svakom zaposlenom dali
jednu. Postavili su jednog od svojih ljudi blizu novog sata za
kucanje svako jutro. Zaposleni su ulazili u zgradu, izvlaili svoje
identifikacione kartice, i drali ih blizu svog lica. Ako se slagalo,
menader bi dopustio da zaposleni stavi karticu u mainu.
Pitao sam se, razmiljajui, "Kako bih se ja oseao da znam,
dok se vozim na posao, da neko stoji na ulazu i eka da me proveri.
To izgleda malo preterano.". I, otvoreno govorei, oseao sam kao

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

103

poziv na odmazdu. Pitao sam da li novi proces funkcionie. Rekao

je: "Da, radio je odlino - dve nedelje." ta se dogodilo posle dve
nedelje? Potplatili su menadera. Rekao je da su zaposleni
prikupili novac i platili momka vie nego to ga je rukovodstvo
plaalo. Menader im je dozvoljavao da opet jedan za drugog
kucaju kartice. ta su onda uradili? Onda su postavili jednog od
viih slubenika blizu ulaza da motri kartice ujutro. Jednom pre
podne i dva puta popodne vii slubenik proao bi sa tampanim
spiskom sa raunara traei svakog ko je to jutro koristio karticu.
Poredio bi svako ime na spisku sa osobom na poslu. Pitate se da li
je to dalo rezultate. Nije, ve dva meseca. A onda ponovo, nova
odmazda, koju je sledila druga, pa trea...

KAKO ZAPOSLENI KORISTE SVOJU

KREATIVNOST?
Koliko dugo to moe da traje? Ljudi su izuzetno kreativni i
koristie svoju kreativnost za vas ili protiv vas. Dokle god postoji
i mala mogunost javlja se otpor. To je prirodno. Na to se mora
raunati. To je kodljivo i tetno i problem za lidera. Ali to e se
javiti. Neko e rei: "Mi se ne ljutimo, vratili smo im milo za
drago." Sve ove snage su osloboene i ljudi oseaju opravdanje
kada lider ili partner ili uitelj izabere da upravlja korienjem
prinude.
U automobilskoj fabrici za metalne koljke, pokretna traka
se zaustavila. Dinovske prese su stale. Par sati docnije, radnici su
nali lopatu koja je zaglavila traku. Odakle se pojavila? Kako je
lopata dola u postrojenje? Niko nije mogao da objasni. Ali je
svako znao da je novi predradnik arogantan i da se ponaa diktatorski i da je preterao. Cena? Hiljade dolara, naruavanje sigurnosti, zaustavljanje posla.
Dogaa se esto, ali rezultati prinudnog lidera su skriveni u
izvetajima o habanju, nedostajuem inventaru i gubicima koji
nisu prijavljeni. Ljudi oseaju opravdanje za krae ili tetu poslodavcu ako se sa njima loe postupa. Ako se u njih nema poverenja,

104

MOC PRINCIPA

ni oni ne mogu da imaju poverenja. Ako nemaju poverenja, ne

oseaju lojalnost. Na kraju, krajeva, ta je poslodavac uinio za
njih osim da ih preplai, povredi, i naljuti?
Da li mogu drugi da se kontroliu korienjem straha? Odgovor je uslovno da. Moete da kontroliete njihovo ponaanje ali ne
moete da kontroliete njihove emocije ili aktivnosti koje te emocije pobuuju. Kontrola ponaanja putem straha demonstrirana je
u porodicama i kompanijama, u kulturama i zemljama. Ali koja je
priroda kontrole? Negativna je, reaktivna, i tetna za sve. Jo
vanije, privremena je. U sluaju kompanije, ako je jedan, prinudni
lider na vrhu, stvari e se raspasti ili pretvoriti u haos posle
povlaenja lidera. Bez kontrole lidera, i u odsustvu straha koji je
on ustanovio, nita ne moe da zadri ljude u organizaciji koja je
izvor njihovog bola. Ako je lider due na vlasti, ljudi e se
usprotiviti. Na kraju i on i njegova mo bie potkopani.

OPET SLOBODNI
Kontrolisanje ponaanja nije kontrola srca, uma ili duha.
Ljudski duh ne moe da bude stalno potinjen prisilom i strahom.
Kao to je Aleksandar Solenjicin primetio: "Imate mo nad
ljudima samo dok im sve ne oduzmete. Ali kad je ovek potpuno
opljakan, on nije u vaoj moi - on je ponovo slobodan."
Da bi bili "opet slobodni", deca se bore sa roditeljima,
naputaju dom, i biraju nain ivota koji njihovi roditelji ne prihvataju. Da bi bili "opet slobodni", zaposleni naputaju kompanije,
Odnose poslovne tajne i marketinke planove, spiskove muterija,
opremu i druge zaposlene sa sobom. Trae mesto gde mogu
slobodnije da rade, i rade ono to vrednuju. Da bi bili "opet
slobodni", graani naputaju zemlje. Postaju imigranti u zemlji gde
veruju da mogu da kontroliu svoju sopstvenu sudbinu. Rizikuju
svoj ivot da bi se sakrili, pobegli, da bi savladali mone sile da bi
bili slobodni.
ta se onda deava sa prinudnim liderom kada se drugi
oslobode, ili kada su jo tu u blizini? On hoda po tananoj ici. On
nema zakonsku mo jer e oni koje kontrolie da odu ili da ga

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

105

prevare kad im se ukae prava prilika. Ironino je, isti ti ljudi mogu
da ojaaju destruktivno ponaanje lidera. Kada su kanjeni, ili
"drani na uzdi", oni generaliu kaznu sa izvriocem. Drugim
recima, oni negativna oseanja povezana sa kaznom prenose na
osobu koju ju je izvrila. Oni koji su kanjeni spremni su da
podnesu bol kazne jer im to dozvoljava da se privremeno oseaju
monijim od lidera. Prkosei njegovim eljama, oni mogu da
dobiju momentalnu satisfakciju izazivajui njegovu ljutnju i frustraciju. Oni mogu da odaberu da odloe zadovoljstvo i da se docnije
vrate. U glavi razmiljaju: "Moda moe sad da me zaustavi ali
samo ekaj. Srediu te ja docnije". Ranije ili kasnije, ono to se
pripremi, dogodi se.
Kada se prihvatimo prinude, verovatno delujemo zbog straha
u sebi. Moemo se plaiti da emo loe izgledati ako ishod nije
savren. Moemo da brinemo da e nas drugi odbiti ako se stvari
ne odvijaju po planu. Moda se oseamo zabrinuti i nesigurni u
budunost i ta e se desiti - i nama i drugima.

POSLEDICE STRAHA
Posledice zasnivanja vae moi na strahu su brojne. Ponekad
se ponaanje odvija skriveno. Ljudi i dalje rade ono to vam nije
po volji, ali to ne rade kada ste vi prisutni. Ako se negativna
oseanja izazovu a onda suzbiju, ljudi ne umiru; kriju se. Jedan od
nevidljivih efekata potiskivanja je da vas ljudi mrze. Zle su volje,
vreaju vas, svata oseaju dok pokuavate da ih gurnete u pravcu
koji im nije po volji ili da urade neto to ne ele, ili da ih spreite
da urade neto to bi eleli. Ali ako se oseaju ugroeni i ako
smatraju opravdanim, ta oseanja se ne moraju javno iskazati.
Ljudi se uvlae, ljudi se kriju, ljudi ne govore o tome osim drugima
sa kojima su u dosluhu ili sa kojima se oseaju sigurnim, ali ta
oseanja su i dalje prisutna i mogu da potraju nedeljama, mesecima, ak i godinama. Ljudi e pokuati da vam vrate milo za
drago, da vam se osvete.
Problem je da postoji iluzija stvorena kod menadera koji
primenjuje prinudu. Neko se moe sloiti zbog straha dok ste tu,
ali kad odete, nemate nikakvo osiguranje da e se ita desiti, pa

106

MOC PRINCIPA

morate neto drugo da preduzmete. Moe da bude sistem, ili ureaj

za nadgledanje, ili video kamera, ili osoba koja proverava. Kada
niste tamo ili kada sistem ne radi, ljudi mogu da rade ta hoe, a
to to hoe moe da vam se vrati. Tako je problem pogoran i zbog
korienja metoda kojim ga kontroliete. Ljudi ne rade ono to
hoete; onda primenite silu i pritisak i javlja se iluzija da to
funkcionie. Ali oseanja koja su takoe stvorena, ali koja nisu
vidljiva, ispoljie se kad vam najmanje odgovara. Odjednom imate
bolovanje kada veliki projekat treba da se uradi. Neko je naao
nain da izrazi svoja oseanja koja ste vi saterali u ilegalu.
Isto se moe dogoditi u porodici. Poznajem porodicu u kojoj
su roditelji bili veoma strogi ak do izbora haljina koje erke mogu
da nose u tinejderskim godinama. Ono to su oblaile kada idu u
kolu i ono to su nosile kada idu kod prijateljica odreivali su
roditelji. Roditelji su bili toliko nerazumni, toliko kruti, i toliko
nevoljni da sluaju svoje erke da su erke na kraju na sve pristale
i sloile se da nose sve to bi njihova majka za njih izabrala. Bez
znanja roditelja, meutim, erke su smestile neke haljine kod
svojih drugarica. Kada bi izale iz kue, odlazile su do kue
drugarice, presvlaile se i odlazile u kolu. Posle kole, vraale su
se do kue drugarice, opet presvlaile ono to su ceo dan nosile i
oblaile haljine u kojima su to jutro napustile svoju kuu. Kad bi
se vratile svojoj kui, roditelji bi se smekali videvi ono to su
smatrali dobrim ponaanjem.
U sutini, erke su se sloile,ali roditelji nisu dobili rezultat
koji su hteli i ono to su nauili erke bilo je da varaju. Sve se
sruilo jednog dana kada je majka bila u trnom centru a jedna od
erki je izostajui iz kole naletela na nju. Kakvo iznenaenje! Deo
lekcije za roditelje bi mogao da bude da ako ne reava problem,
on e se sakriti. To je istina bez obzira da lije scena kua ili posao.
Roditelji su konano morali da shvate da pravo njihovih erki da
izaberu odeu jeste isto tako vano kao i nametanje pravila
oblaenja koji su oni hteli da nametnu. Jedna od erki je to resila,
ostvarivi pravo na svoj izbor. Druga jo ivi sa tim prkosom.
Udata je i ima svoju decu, ali i dalje ima uasan odnos sa svojom
majkom. Osea da majka jo uvek pokuava da joj kae ta da ini
mada je odrasla osoba. Ne slae se sa majkom a majka uporno
koristi iste prinudne mere. Nita se za njih nije izmenilo za petnaest
ili dvadeset godina.

MO PRINUDE - KONTROLA KORIENJEM STRAHA

107

Moete li da kontroliete druge putem straha? Da. Da li vam

to donosi ta elite? Ponekad, na kratak rok, izgleda da donosi.
Postoji iluzija da je sve u redu; da va pristup daje rezultate. Ali
kontrola je uvek iluzija. Kada smo primarno sebi okrenuli, a ne
ljudima, a plaimo se, postaemo skloni prinudi. Na pristup moe
da bude mek ili tvrd. Uporedite sledee dve liste.
ta inimo kada smo skloni prinudi:
U TVRDOM PRISTUPU
U MEKOM PRISTUPU
- potiskujemo
- obmanjujemo
- teramo
- prevarimo
- kontroliemo
- zavaravamo
- zaplaimo
- zavodimo
- zlostavljamo
- odvraamo
- pretimo
.' - skreemo
- prepadamo
- rastuimo
;
- omalovaimo
- obeshrabrimo
- zabranimo
- uskratimo
- ruimo
-nadmudrimo
- iscrpimo
- liimo
Bez obzira na to da lije na poseban stil mekan ili tvrd, krajnji
rezultat je isti. Mada mek moe da izgleda bolji, vodi nas do istog
rezultata u naim odnosima kao i tvrd. U oba sluaja, evo ta
dobijamo kada koristimo prinudu:
- neprijatelja
-borbu
- saglasnost
- protivljenje
-- zavisnost
' '.

-visokrizik

... '

./,?,.. ;;.,. ., ... ....: :; :

108

MOC PRINCIPA

- osvetu
- negativnu spoljnu kontrolu
- sabotau
- pakosnu saglasnost
- nepoverenje
- odnos pobeda/poraz
- brzu popravku
- privremene rezultate
- revolt

STAJE ALTERNATIVA?
Moemo da nauimo da promenimo naa ponaanja zasnovano na prinudi. Ako smo posveeni poboljanju, moemo da
naemo druge metode da bismo uticali na druge i postigli eljene
rezultate. Brojne organizacije dobitnici nagrade Baldrige Award '
obratile su se centru za liderstvo Covey Leadership Center nakon
dobijanja nagrade i u razgovorima sa njima smo naglaavali ovo.
Rekli su nam da je najtei deo na njihovom putu ka kvalitetu
odustajanje od kontrole. Mada su najbolji u onome to ine, oni se
stalno trude da se unaprede. Godinama, nauili su da je najvei
izazov ne odnos sa klijentima, ve sa svojim sopstvenim saradnicima. To je odnos sa zaposlenima i uenje da ih se na drugi nain
vidi. To je naputanje kontrole na nain koji ih ojaava a ne
naputa.
Imamo li hrabrosti da odustanemo od ponaanja kojem se
rado okreemo, koje izgleda da daje najbre rezultate? Moemo li
da naemo nain da uvedemo disciplinu bez kanjavanja? Ako
moemo, neemo biti razoarani rezultatima. W. Edwards Deming, pionir na polju kontrole kvaliteta, smatrao je da bi bilo
nemogue da se postigne uspeh na radnom mestu ukoliko se prvo
ne odagna strah. Zato? Zbog svih problema koje smo u ovom
poglavlju ispitivali. On je znao da strah kod radnika spreava
1) Amerika nagrada za kvalitet

MO PRINUDE - KONTROLA KOR1ENJEM STRAHA

109

kreativnost, inovacije i posveenje kvalitetu; vie od toga, to stvara

opasne tendencije kod rtava, naime sabotau i osvetu. Kvalitet je
nemogu kada se ljudi plae da kau istinu. ' Demingov rad je
inspirisao mnoge da potrae mnogo skladnije metode menadmenta u poslovnom svetu.
Mo prinude zasniva se na strahu kod lidera i kod sledbenika
i vodi ka spoljnoj, privremenoj, negativnoj kontroli; otporu; i
sabotai. Ako se odluite da koristite prinudnu mo jer izgleda
odobreno i opravdano u odreenom trenutku, paljivo razmotrite
ta ete da radite. Izraunajte trokove pre nego to nastavite.
Moda postoji drugi put.
Prvi korak u kretanju van moi prinude jeste da ocenite sebe
i odredite kada i kako pokuavate da prinudite druge da uine ono
to elite. Da lije to deo vaeg stila? Da li retko koristite prinudu?
Odgovorite na pitanja u sledeem samoocenjujuem testu da biste
dobili oseaj o uticaju koji mo prinude ima na va ivot.

SAMOPROCENA MOI PRINUDE

1. Pod kojim okolnostima ste spremni da prizovete mo
prinude?
2. ta pokree ovu reakciju kod vas? ega se plaite?
3. U ovim situacijama, ta inite to izaziva strah kod drugih?
4. Koje rezultate dobijate koji uslovljavaju da nastavljate da
drugima prilazite na ovaj nain?
5. Koja je druga alternativa?
6. Koji potencijalni rezultati bi bili vredni promene u vaem
prilazu?

5. GLAVA

MO KORISTI - HAJDE DA SE
DOGOVORIMO
Nemojmo nikad pregovarati iz straha.
Ali nikad se nemojmo plaiti da
pregovaramo.
Don Kenedi, Pristupna beseda
Ako ste kao veina odraslih, vi se ne oslanjate na prinudu kao
primarni izvor moi. Naputate oaj bespomonosti i uklanjate se
od straha moi prinude. Mada sila moe da izgleda kao lako, mada
privremeno, reenje za nae probleme, pregovaranje moe da bude
ak efektivnije reenje. Umesto da zlostavljamo i prepadamo jedan
drugog, mi najee koristimo pregovaranje da dobijemo ono to
elimo. Dajemo i primamo, pogaamo se i trgujemo, i trudimo se
da uradimo ono to izgleda poteno. Dogovaramo se - sa decom,
suprugom, prijateljima i naim saradnicima - i dolazimo do rezultata. Kada se ukljuimo u tu vrstu posrednitva moi, nalazimo se
u svetu moi koristi. To nazivam mo koristi jer daje rezultate. To
toliko dobro funkcionie da, u stvari, veina to koristi u veini

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

111

sluajeva da bi ostvarila rezultate koje eli. Vodite rauna,

meutim, da mada je efikasno, nije bez svojih problema.
PROCES MOI KORISTI
l'n\iei;:aiost
Reakcija
Kontrola
Funkcionalnost
Reakcija
Uticaj
IOSPS

Svet moi koristi doivljava se veoma razliito od pakla

neizvesnosti ili tiranije tlaenja koje oliavaju bespomonost i
prinudna mo. Mo koristi je zasnovana na mogunosti razmene.
Ja imam neto to ti eli, a ti ima neto to ja elim. Dogovaramo
se. Trgujemo. Ja dobijam ono to elim, a ti dobija ono to ti eli.

112

MOC PRINCIPA

To je poteno. Oboje se pri tome dobro oseamo jer je to razumno.

To ima smisla. I u veini sluajeva, na kraju, dobijamo veinu
stvari koje hoemo. Moe da postoji elja ili uslov koji je ostao
nedoreen, i moemo da oseamo da je neto ostalo "na stolu"
nakon pregovora, ali - posao je obavljen.
Verujem da se veina odnosa odraslih odigrava korienjem
moi koristi. Korisno je, direktno, i izgleda racionalno. Mogu da
uem u odnos sa otvorenim oima. Mogu da napustim odnos kada
vie ne dobijam ono to elim. Da li to zvui jednostavno? Moe
da bude. Da li zvui efikasno? esto jeste. Da li daje rezultate? Pa,
zavisi. Ispitajmo svet dogovora.

OSNOVA ZA MOC KORISTI

Osnova za mo koristi je estitost. estitost znai da oboje
oseamo daje vredna transakcija. To je osnovni, mada na niskom
nivou, oblik dobitak/dobitak. Svako dobija ono to eli od dogovora; svako dobija ono ta je pregovarao. Ako oseam da sam
dobio manje nego to dajem, mogu da ponovo pregovaram. Mogu
da se cenkam i pregovaram i razmatram dok ne dobijem ono to
elim od tebe ili me ubedi da je to to sam dobio vredno, ili
odlazim na drugo mesto. Postoji oseka i plima u interakciji. Po
odreenom redu se odigrava udvaranje i igra, poevi od svesti da
postoji potreba ili elja, potraga za ispunjenjem, pregledom staje
raspoloivo, pozivom na ukljuenje, interakcija, zakljuivanje,
procena i prestanak angaovanja. Ako ne moemo da zakljuimo
dogovor, razilazimo se.
Mo koristi upotrebljavamo svaki dan, mnogo puta u
okruenju koje smatramo da je dato. Ako, na primer, uete u
restoran za brzu hranu, oekujete da imaju ono to vam treba i da
to moete da dobijete. ta radite? Ne morate da uperite pitolj na
blagajnika i zahtevate burger, ejk i krompirie. Niti sednete sa
njim da bi poredili istorijske podatke i izjave o misiji. Ne. Odete
do altera, poruite i platite. Ako imate novac, dobiete hranu.
Razmena je jednostavna. Oboje dobijaju ono to ele.

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

113

Ako iz bilo kog razloga blagajnik ne ispuni vae elje - vaa

hrana je bila hladna, ili ste dobili pogrean kusur - moete neto
da preduzmete u vezi sa tim. Moete traiti drugu hranu, povraaj
novca, ili da razgovarate sa menaderom. Moete ii tako daleko
da piete predsedniku lanca, ili posavetujete svoje prijatelje da jedu
na drugom mestu. Moete da smatrate daje incident trivijalan i da
nije vredan panje. Na kraju krajeva, to je samo obed u restoranu
brze hrane. Sta ste mogli da oekujete? Ponekad je dobro, nekad
nije. Tako je to. Drugim recima, uloili ste dovoljno energije da
uravnoteite mentalnu vagu koja predstavlja razmenu. Da li ste
dobili ono to ste platili? Da li su vaa oekivanja ostvarena? Ako
niste oekivali mnogo, onda niste ni razoarani. Ako ste oekivali
vie nego to ste dobili, moete nastaviti da traite dok se ne ostvari
ponovo ravnotea. Vaga je u ravnotei kad oseate da se sa vama
poteno postupalo.
Ova svakodnevna interakcija je pojednostavljen primer
naina na koji koristimo mo koristi da bi dobili rezultate. Kao to
ete docnije itati, veina naih interakcija su mnogo komplikovanije od kupovine obeda, ali osnovne premise ostaju iste. Obe
strane su slobodne da okonaju ili nastave transakciju. Bilo koja
osoba moe da ode bilo kada. Ima posledica, razume se: ako odete,
i dalje ete biti gladni i moraete da potraite hranu na nekom
drugom mestu; a ako blagajnik odbije vau porudbinu, lanac
moe da vas izgubi kao muteriju, ili jo gore, blagajnik ili blagajnica mogu da izgube posao. Ako se sve zavri na vae zadovoljstvo, postoji druga vrsta posledica - verovatno ete se vratiti
po naredni obrok drugog dana.

MOC NEZAVISNOSTI
Nezavisnost je znak raspoznavanja moi koristi. Dok se mo
prinude zasniva na zavisnosti i poslunosti, mo koristi se zasniva
na slobodi. Oni koji su ukljueni u transakciju su nezavisni - mogu
da napuste dogovor ako im se ne dopada ono to se dogaa. I kao
to su slobodni da odu, mogu i da ostanu. U stvari, ako niste
8 Mo principa

114

MOC PRINCIPA

slobodni da odete, niste ni slobodni da odaberete da ostanete. U

tom sluaju, vi radite u svetu moi prinude.
Uimo da primenjujemo mo koristi rano u svom ivotu. Kao
deca, vidimo svoje roditelje da to koriste u odnosima sa drugima.
Mnogo puta ak i sa nama da bi nas naterali da se povinujemo
njihovim eljama. Koliko je nas jelo povre samo da bismo mogli
da gledamo TV. Ili, koliko je nas izdralo odlazak kod zubara da
bismo dobili posebnu igraku kao nagradu za hrabrost? Iskusili
smo vrednost koristi u ovim razmenama. Odustajali smo od neega
to smo imali ili smo davali neto stoje neko drugi eleo da bismo
dobili ono to elimo. Klasian prirner su vesti pregovori Toma
Sojera sa svom decom u susedstvu da bi razmenio jabuku i druga
slina deja blaga za "privilegiju" bojenja ograde tetka Poli. Imam
neto to vi hoete; vi imate neto to ja hou; hajde da se
dogovorimo. I svi mi emo odluiti da li je to dobar dogovor.

TIPOVI MOI KORISTI

Staje to to vi imate a drugi trae, i ta zbog toga moete da
razmenite da biste dobili ta hoete od njih? Novac? Informacije?
Neko posebno znanje? Pristup resursima koji su im vani? Ima
mnogo tipova moi koristi. Mada se dobro oseamo korienjem
moi koristi u svakodnevnom ivotu, nismo uvek svesni razliitih
tipova koji su nam na raspolaganju. Ovde sam opisao deset. Ono
to im je zajedniko je da predstavljaju neto to biste mogli da
imate a drugi smatraju korisnim ili privlanim. itajte spisak i
razmiljajte o vrsti moi koju imate.
Mo nagraivanja. Moete da nagradite druge ako uine ono
to hoete. Nagrada moe da bude drutvena, novana, znaka,
trofej, ili bilo ta to osoba ceni. Mo nagraivanja se zasniva na
oekivanjima drugih da e dobiti pohvalu, priznanje, ili prihod zato
to se slau sa vaim eljama i deluje da ojaa ponaanje i aktivnosti koje hoete.
Mo poloaja. Imate titulu na poslu ili neformalni poloaj
koji navodi druge da vas sluaju i primaju od vas nareenja. Mo
poloaja se izvodi iz vaeg poloaja u grupi ili organizacionoj

MO KORIST! - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

115

hijerarhiji. Ako ste ef ili roditelj ili voa, moete da zahtevate vie
od drugih nego kada nemate utvreni poloaj u organizaciji. Novi
menaderi i roditelji tee da precene svoju mo poloaja; veterani
je ne koriste u punoj meri.
Ekspertska mo. Kada posedujete posebna umea, ekspertizu, ili znanje i drugi veruju daje ekspertiza relevantna za njihove
potrebe i da prevazilazi njihovo znanje, oni e uraditi ta hoete da
bi ga dobili. Vi ste specijalist, ekspert, i ono u emu ste dobri nije
razpoloivo. Moete da imate veliko znanje u nekoj posebnoj
oblasti to navodi druge da vas vie cene, ali samo onda kada je ta
posebna ekspertiza potrebna.
Harizmatska mo. Mada nije opipljiva, harizma je skoro
univerzalno uoena. Ljude privlai. To nije samo jedna stvar, ve
jedinstvena kombinacija linih karakteristika koju ispoljavate.
Ponekad se prikazuje kao prirodno vodstvo, zasniva se na
izraavanju privlanosti ili drugih crta koje posedujete. Sledbenici
vas oboavaju i privlaite ih. Stranci vas posmatraju i vi ih zainteresujete. Va arm skoro da ima magnetsku mo za neke ljude.
Vi ste harizmatini.
Informaciona mo. Kada znate neto to drugi treba da
znaju, imate informacionu mo. Moda znate kada e neka odluka
da bude donesena, ili ko e da preduzme akciju, ili gde riba trza,
ili gde e da bude rasprodaja. To je pre informacija nego ekspertiza,
moda krhka ili prolazna po prirodi, i vaa mo, koja takoe moe
da bude privremena, zasniva se na znanju ili pristupu informacijama jer to ima visoku potencijalnu vrednost za druge. Moda ljudi
treba da znaju ta vi znate pre nego to mogu da postupe, ili da
odrede da li su na pravom putu. Informacija moe da bude mo.
Mo okolnosti. Kada se javi kriza, imate priliku da budete
zapaeni od mnogih ljudi ako pruite odgovarajuu pomo. Na
osnovu vanredne ili neuobiajene situacije, mo okolnosti moe
da se demonstrira kada prirodna ili vetaka dilema stvori
zabrinutost ili neizvesnost kod drugih ljudi. Ako ste izloeni u iu
privremeno zbog odreene situacije, va izbor odreuje vau
budunost. Ako radite dobro, panja koju ste dobili moe da
dovede do novih prilika i poveanog uticaja i dugo nakon to je
kriza prola.

116

MO PRINCIPA

Mo resursa. Ako imate pristup kljunim ljudima, robi,

dobrima, i uslugama koje drugi vrednuju, mada stvari kojima imate
pristup nisu obavezno vae, moete da postanete vrlo moni. Ova
uloga uvara se esto javlja u organizacijama kada asistent ili drugi
po znaaju odluuje koga e ef da primi. Vi moda nemate ono
to im je potrebno, ali ako moete da im pomognete da to dobiju,
vaa mo koristi moe da bude velika.
Instrumentalna mo. Moda ste vi osoba koja moe da obavi
posao, koja ima sposobnosti da zavri posao, pokrene druge, ili
preduzme akciju kada doe do zastoja. Na osnovu vae sposobnosti da uinite da se vane stvari dogode, moete ustanoviti da
imate instrumentalnu mo.
Mo ocene. Mo ocene se zasniva na vaoj sposobnosti da
pruite informaciju ili korektivno zapaanje o kvalitetu napora ili
dela. Ova ocena moe da bude kritina lanovima grupe jer im
omoguava da poboljaju svoj rad, postanu efektivniji, ili ostvare
vane ciljeve. Ako ih vaa ocena ohrabruje kao to ih informie o
tome kako rade, vi moete da postanete veoma vani za njih, i oni
mogu da se sloe sa vaim zahtevima jer tako mogu da dobiju vau
ocenu.
Mo veze. Kada znate nekoga ko je moan, moete da
pozajmite neto njegove moi. Mo veze postoji dok odravate tu
vezu sa nekim (lan porodice, direktor, slavna linost) koje moan.
Druga osoba moe da bude mona iz raznih razloga. Ali vaa mo
proizlazi iz vae bliskosti sa njom. Drugi mogu da joj pristupe uz
vau pomo.
U donjoj skici, proverite svaki tip moi koristi koji imate.
Pitajte se, "Da li je to neto to ja imam ili mogu da dobijem? Da
li drugi ljudi to ele? Koliko im je to vano? Da li e da urade to
elim da bi dobili ta imam, a da pri tome na budu ugroeni ili
zaplaeni? Ako se to odnosi- na vas - ako je to neto to imate proverite.
Kada ste proverili tipove moi koje imate, saberite oznaene,
i unesite sumu na dnu kolone. Moda ete da budete iznenaeni
raznovrsnou izvora moi koji su vam na raspolaganju. Na mnoge
stvari se moemo osloniti da bismo uticali na ljude. Ponekad
upadamo u zamku i mislimo da imamo samo jednu opciju, a u
stvari imamo mnogo.

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

Na poslu

:.': " '

; :

:-, '. ;,'

'".''.':

,.

;
n

KOLIKO

STE MONI?

Kod kue

Tipovi moi koristi

Mo nagraivanja

Poziciona mo

Ekspertska mo

Harizmatska mo

Instrumentalna mo

Mo ocene

Mo veze

117

Informaciona mo
Mo prilike
Mo resursa

UKUPNO

MOC KORISTI NA POSLU I KOD KUE

Ako ste proli spisak sa jednom postavkom na umu, moda
ete smatrati da je vredno da pregledate spisak jo jedanput i
promenite postavku. Prebacite se sa posla na dom - gde ivite, gde
volite, gde se borite sa susedima. Ili preite iz doma na posao, sa
pritiskom budeta i rokova na poslu. Kojim tipovima moi imate
pristup u ovoj drugoj postavci?
Gde imate najvie opcija? Na poslu ili kod kue? Veina vidi
sebe kako se drugaije ponaa van posla. Teimo da izdelimo nae
ivote na taj nain, mada bi moda imali sline mogunosti u oba
sluaja. Veina nas ne ponaa se na isti nain u udobnosti naeg
doma kao u formalnom okruenju kancelarije. To je normalno.
Imamo razliita oekivanja i razliito ponaanje u raznim
drutvenim situacijama. Ne ponaamo se na isti nain u crkvi kao
na sportskoj priredbi. Mada moemo da mislimo da izvesne opcije
nisu raspoloive u ovim razliitim situacijama, bili bismo
iznenaeni izvorima moi koje posedujemo.
Jedan od mojih sinova odrao mi je interesantnu lekciju sa
ovim u vezi. Da sam proao ovaj spisak pre deset godina, ne bih

118

MOC PRINCIPA

izabrao ekspertsku mo kao jedan od tipova moi koristi koji

koristim u kui. Bio sam otac i suprug, ali moja oblast ekspertize
i profesionalne obuke bilo je obrazovanje i psihologija. Mesta gde
sam bio ekspert bila su kancelarija i univerzitet. Moje razmiljanje
o ovome se promenilo jednog dana kada me je sin upitao ta znai
"kosinus". Rekao sam mu da je to trigonometrijski izraz, ali je
uskoro postalo oigledno daje on mislio "co-sign", a ne "cosine".
Rekao je, "Ne, tata". Iao sam do banke za kredit i sa njima
razgovarao o volksvagenu iz '69. koji sam naao za 900 dolara.
Rekli su mi da treba neko da co-sign (potpie zajedno sa mnom).
ta to znai, tata?" U tom trenutku shvatio sam da sam konano i
ja imao neka znanja. Njegovo jednostavno pitanje odvelo nas je
do due diskusije nego to je on predviao, i, ne, nisam potpisao
nita!

ZATO KORISTIMO MOC KORISTI

Kao odrasli shvatamo daje mo koristi lako koristiti. Izgleda
pravina, i za razliku od moi prinude, ne moramo nikoga da
plaimo da bismo dobili rezultate. Evo spiska nekih od najeih
razloga zbog kojih se ljudi odluuju za korienje moi koristi:
- daje rezultate
- logina je
- potena je
- esto je raspoloiva
- vidimo daje koriste prijatelji, kolege, roditelji, crkva, vlada,
i pravosue
- dopadaju nam se razultati koje dobijamo
- lako je
- ne zavisi od uslova poverenja
- omoguava razliite odgovore
- ne obeladanjuje se
- malog je rizika
- ne zahteva tajnost ili sposobnost
,

MO KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

119

- to je racionalan pristup
- to je sve to znamo da uradimo
-jedina opcija
- stvara meusobne obaveze

DA LI MOC KORISTI DAJE REZULTATE?

Poto mo koristi moe da bude tako laka i efikasna, mnogi
iz sveta biznisa smatraju je za korisno sredstvo u menadmentu.
Ken Blanard (Ken Blanchard) naglaava vanost moi koristi i
njenog odnosa sa samovostvom. On uoava da mo na radnom
mestu proistie iz razliitih drutvenih, intelektualnih i emocionalnih sposobnosti. On ukazuje da moete da poveate vau mo sa
saradnicima uravnoteavanjem oblasti u kojima imate veliku mo,
kao to su vae znanje odreenog posla ili zadatka, sa oblastima u
kojima vaa mo nije tako velika, kao to su razvoj odnosa.
Njegova sugestija za reavanje posebne situacije bila bi da pita
saradnika koji ima pristup efu odseka da bi doznao kakva bi bila
reakcija pre nego to izloi svoje vienje. ' Negovanjem odnosa
sa ljudima koji su snani u oblastima u kojima ste vi slabi, moete
da poveate vau ponudu kada imate posla sa drugima.
Blanardu se pridruuju Riard C. Hjuzmen (Richard C.
Huseman) i Don D. Hetfild (John D. Hatfield) podravajui daje
mo koristi pomo na poslu. Hjuzmen i Hetfild su napisali knjigu
posveenu u potpunosti poboljanju menadmenta korienjem
moi koristi. Upravljanje faktorom pravinosti... ili nakon svega to
sam ti uinio... odnosi se na oseanje pravinosti koje ljudi oekuju
od ivota, a posebno od svojih poslodavaca. Ako ne oseaju da se
sa njima postupa fer ili da dobijaju to su zasluili, nee raditi
onako dobro i sa voljom kao to bi mogli. Posao menadera je da
povrati ravnoteu u svesti radnika da bi oseali da su cenjeni. Ako
oseaju da e biti potovani zbog svojih napora, verovatno e
poveati svoje napore i svoje posveenje poslovima kompanije' '
Kako na poslu tako i van njega, finansijske transakcije
izgleda da se lepo uklapaju u bilans moi koristi, ali ponekad to

120

MO PRINCIPA

nije sluaj. esto odustajemo od svoje nezavisnosti kada "padnemo" zbog neeg posebnog. To bi mogao da bude stereo, ogrlica,
kuni aparat, ili kola. Kada jedanput odluimo da moramo da
imamo neku posebnu stvar, izgubili smo svoju slobodu. Vie ne
moemo da odustanemo. Ako se, na primer, zaljubite u kola na
parkingu prodavca i odluite da su to jedina kola za vas, prodava
je postigao upravo ono stoje i hteo. Izraz koji se koristi u automobilskoj industriji da opie takvu osobu je "povijen". Prodava moe
vie da vam naplati, povea vae uee, ukine olakice ili popuste
koje se normalno daju za kupovinu, a vi ete ipak kupiti. Kada se
to dogodi, napustili ste svet moi koristi i uli u svet dobitka/gubitka moi prinude. Ako, meutim, moete da dobijete ista kola na
drugom mestu, ili ste spremni da se zadovoljite drugim kolima, jo
uvek imate slobodu da pregovarate jer i bukvalno moete da se
odetate.
Ponekad se naemo u situacijama gde mo koristi nije
mogua. Na primer, vlada moe da ima resurs koji moe da dobije
samo od jednog proizvoaa jer je on jedini snabdeva. U tom
sluaju proizvoa moe da postavi cenu koju god hoe: vladi je
materijal potreban i mora da ga kupi. Normalno, vlada bi traila
ponude za materijale i proizvode i prema tome bi sklopila ugovor,
ali sa jednim isporuiocem, to je nemogue.

POVEANJE MOI KORISTI

Poto je mo koristi i efikasna i opteprihvaena, moete
poeleti da poveate svoje sposobnosti da je koristite. Ako tako
postupite, meutim, trebalo bi da budete svesni da ima znaajnih
prepreka, o kojima u govoriti docnije u ovoj glavi. Mada je mo
koristi korak iznad moi prinude, ipak bledi i po prirodi i po sutini
u odnosu na mo naela. Ima brojnih stvari koje moete da uradite
da poveate svoju mo koristi, ali kada to inite, shvatite da e to
biti ogranienja vaim dugoronim rezultatima.
Ima mnogo resursa koji su vam raspoloivi ako hoete da
ojaate poziciju u pregovorima, ako hoete da uinite da se drugi
oseaju prijatno kada zakljuuju poslove sa vama. Mnoge organi-

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

121

zacije i pojedinci nude javne seminare da vam pomognu da unapredite vae vetine u pregovorima, pogaanju, kupovini i radu
uspenije od konkurenata. Studiranjem uspenih pregovaraa, bio
sam impresioniran praktinim uputstvima i sugestijama koje su
opisali Vilijam Uri (William Ury) i Roder Fier (Roger Fisher),
vode Projekta o pregovaranju na Harvardu. Bilo koja vea
knjiara nudi brojne zbirke duhovitosti i mudrosti, taktika i tehnika
za uspene odnose sa drugima za pregovarakim stolom.
Zapazio sam da sledeih sedam faktora igraju kljunu ulogu
u odreivanju kako efektivno koristite mo koristi, bez obzira
kakav vam je pristup: bliskost, pogodnost, kompleksnost, prag,
raspoloivost, cena i svesnost. U ilustraciji svih ovih faktora,
moete da se zapitate, ima li neto to ja mogu da uinim da
poveam svoju mo tako da budem efikasniji u uticanju na druge
da obave posao, zavre zadatak, ili promene ponaanje? Ako
hoete da poveate vau mo koristi, obratite panju na ove
faktore. Ako je poseban odnos zasnovan na moi prinude, pomeranje ka moi koristi je veliki napredak; ali ako je va odnos sa
nekim do koga vam je duboko stalo, moete ustanoviti da ovi
faktori, i mo koristi, nee daleko da vas odvedu.

Bliskost
Da li ste dovoljno blizu vaih ljudi da znaju kroz ta prolazite?
Da li oseate da mogu da vam priu sa svojim problemima i brigama?
Ako niste, moete da radite na pribliavanju, ili bliskosti sa njima
smanjujui to rastojanje. Ima mnogo naina na koje to moete da
uradite. Moete pokuati da delite sa njima njihova iskustva ili
pokuate da shvatite njihova oseanja zamiljajui sebe u njihovom
poloaju. Kada radite sa drugima, idite kod njih. Moete da mislite
da znate njihovu teritoriju, njihove probleme i mogunosti zato to
ste nekada to radili i imate iskustvo. Verujte mi, stvari se menjaju.
Znak je sigurnosti i potovanja ako moete da kaete, "Da, bio sam
tamo jednom, ali verovatno ima pramena. Kako sada izgleda? ta
mogu da nauim od vas? Kada moemo da se naemo?
Kod kue, to moe da znai da uvee sednete na krevet vaeg
sina i porazgovarate o koli, njegovim prijateljima, i bilo emu

122

MOC PRINCIPA

drugom to je za njega vano. Na poslu, to moe da znai da ste

osetljivi na brige vaih saradnika i ukljueni u njihove aktivnosti.
Ako je bliskost izmeu vas i ljudi u vaem ivotu slaba, moete se
odvojiti predaleko od njih da bi shvatili ili ak zapazili njihove
brige. Sto ste dalje, manje moi i uticaja ete imati na njih. Moe
da vam bude teko da pregovarate ako ne znate ta oni ele.

Pogodnost
U ovo doba pogodnosti - kupovina na Internetu, non-stop
otvorene prodavnice, ATM automati - ljudi vole da oseaju da
mogu da dobiju ono to im je potrebno onda kada im je potrebno.
Gaje se odnosi u kojima je lako dobiti ta elite. Ako to moete da
im obezbedite, imate vie moi nad njima.
Na primer, generalni direktor jedne od najcenjenijih kompanija na svetu imao je obiaj da iz centrale leti kompanijskim
helikopterom petkom popodne da se susretne sa unapredenim
viim menaderima. Menaderi su pozvani da preko vikenda
prisustvuju seminaru o unapreenju liderstva, to se sastojalo od
mnogih ineresantnih vebi i aktivnosti, ali vrhunac njhove nedelje
je kada generalni direktor doe na tri sata na neformalni razgovor.
Nema zabeleki, i efovima nije dozvoljen pristup u sobu. Nema
zabranjenih pitanja. Generalni direktor kae daje to njegov nain
da presee put kroz hijerarhiju velike organizacije i opipa puls
novoj generaciji lidera. Mada je njegovo vreme ogranieno, on
smatra da ova praksa na dui rok daje rezultate u rastu i uspehu
kompanije. Kao to ovaj direktor shvata, kada uinite daje ljudima
pogodno da dobiju ono to imate, vaa mo sa njima e porasti.
Morate biti na raspolaganju onima na koje hoete da utiete.

Sloenost
Koliko ima formalnih prepreka koje ljudi moraju da prou
da bi doprli do vas? Koliko obrua treba da preskoe? Ako im
oteate stvari, nee hteti da rade sa vama i svakako nee hteti da

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

123

vam daju ono to traite. Ako pojednostavite stvari, bie skloniji

da dou do vas kada je neto potrebno da se uradi, a ono to vi
moete da ponudite bie im pristupanije.
Otac koji je bio navikao da zahteva od svojih zaposlenih
pismena objanjenja uvek kada su neto traili, koristio je isti prilaz
sa svojom sopstvenom decom. Kao rezultat, ili su pravo majci da
izbegnu ispitivanja oca jer su znali da ih ekaju razna objanjenja.
To vai i na radnom mestu. Administrativne prepreke i
nepotrebni papiri, komplikovana uputstva i procedure, arhaini
birokratski sistemi i strukture - sve je to zapreka vaem efikasnom
korienju moi koristi.
:

Prag" ,;',',' '..". ' ' '.. ' , ':V;;,. ]'., ...

. ,'

Va prag izraava koliko veliki korak ljudi treba da preduzmu da bi stigli do vas sa mesta na kome se nalaze. Ako snizite
va prag, smanjujui prepreke izmeu onoga to ljudi ele i ta vi
imate, moete da poveate mo sa njima.
Imam klijenta koji je preuzeo veliku proizvodnu kompaniju
i ustanovio da preovlauje neprijateljsko raspoloenje mi/oni.
Odluio je da izmeni procedure, i informisao svog novog
pomonika da bi eleo da uvede politiku otvorenih vrata tako da
time bolje razvije odnose sa zaposlenima u fabrici.
Asistent, koji je bio izdanak starog reima, bio je prepadnut.
Rekao je svom novom efu daje njegov posao uvek bio da osigura
da fabriki radnici, koji su esto bili umrljani mau od fabrikih
maina, ne ulaze u skupo ureene direktorske kancelarije. Nain
razmiljanja utisnut u mozak asistenta bio je da direktore i fabrike
radnike treba drati razdvojeno, da bi se spreio kontakt a ne da bi
se olakao. Direktorske kancelarije su postale barikade koje su, u
sprezi sa uvek opreznim asistentom, obezbedivale razdvojenost.
Mnoge od starih paradigmi za koje se vezujemo ispreavaju
nam se na putu ba ovako. Imamo predstavu vodstva ili roditeljstva
koje nas spreava da se poveemo sa ljudima na koje elimo da
utiemo. Putem saoptenja i postupaka, drimo ih na rastojanju.
Kod kue, hvatamo se pogrene ideje da moemo da utiemo na

124

MOC PRINCIPA

suprugu ili decu sa rastojanja. Bolnike sestre su mi rekle da bi

bolnica bila izvanredno mesto za rad da nije pacijenata. Sline
komentare sam dobio od direktora kola i nastavnika, uz albe da
uenici upropauju njihove kole. A ponekad moete da ujete
roditelje da se ale da bi njihovi domovi bili idealno mesto za ivot
da nema njihove dece koja prave nered. Takve ideje treba da se
preispitaju. Ponekad nisu pogrene, ve samo iskrivljene ili nepotpune. Moda ima razloga, vremena, i mesta za podele, ali ima i
razloga za sakupljanje. Kada premostimo jaz izmeu nas i drugih,
naa snaga e porasti.
Pitajte lanove vae porodice ili ljude sa kojima radite koliko
ste pristupani. Rei e vam koje ste prepreke postavili koje im
onemoguavaju da sa vama opte i da budu pod vaim uticajem.

Raspoloivost
Koliko esto ste na raspolaganju onima kojima ste potrebni?
Ako ljudi oseaju da ste tu za njih kada ste im potrebni, moete da
oekujete da e pre da uine ono to elite kada ste im potrebni.
Nedavno sam video poruku na televiziji koja je duhovito ali
otro potencirala potrebu da se bude raspoloiv, da se odvoji vreme
za meusobne odnose. Predstavljena je poslovna ena kako dolazi .;> ]
kui posle napornog dana na poslu. Majka pozdravlja svoju erku,
koja ima oko sedam godina, na vratima. Devojica je ispunjena
uzbuenjem i entuzijazmom i ne moe da saeka da sve ispria o
njenom danu. Dete bez prekida brblja dok majka ide ka kuhinji,
seda za sto, uzima agendu i olovku, i poinje da pregleda poslednje
zabeleke, beleei komentare. Devojica, nestrpljiva i puna energije, nastavlja da je prekida. Majka je prezauzeta, unoenjem novih
obaveza, proverom zavrenih poslova, i pregledom zadataka za
sledei radni dan. Njena erka, jo uvek brbljajui, ponovo prekida,
"Mama...mama?"
"Samo trenutak, treba samo da zavrim ovo i biu sa tobom."
Majka ponovo uzima svoju belenicu i nastavlja da pie. Dete,
silovito, povlai majku za rukav, "Mama, ta pie u svoju knjigu"?
Njen odgovor je sutina. "Ovo su moji sastanci - ljudi koje
treba da vidim, i vane stvari koje treba da uradim. Moram da

MOC KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

125

zapiem da ne bih zaboravila." Jo jedan trzaj. "Mama...? (duga

pauza) Da li sam ja u tvojoj knjizi?"
Razmiljajte o ljudima na koje bi eleli da utiete. Da li su
oni u vaoj knjizi? Znao sam generalnog direktora koji je zahtevao
da svi vii slubenici u njegovoj kompaniji nose pejdere da bi
mogao da ih nade danju i nou, dvadeset etiri asa dnevno.
Oekivao je da budu na raspolaganju u svako doba. Znam drugog
poslovnog lidera koji nosi pejder tako da bez obzira gde je njegovi
ljudi mogu da ga nau. Koje razliite poruke su prenela ova dva
direktora.
Da li ste na raspolaganju kada vama odgovara ili njima? Ako
poveate svoju raspoloivost, poveaete svoj uticaj na njih.

Gena
Kolika je cena da dobijete to elite, u pogledu vremena,
novca, napora i puke ivotne energije?
Poznajem menadera koji je insistirao da pregovara sa predstavnikom sindikata u restoranu, na ulici preko puta postrojenja.
Uvek je prvi stizao i sedao pored prozora, gde bi svako ko ulazi ili
naputa fabriku mogao da vidi da imaju sastanak. To je predstavnika sindikata inilo nervoznim jer su ljudi koje je trebalo da
zastupa mogli da ga vide ali nisu bili sigurni da li on naputa ili
radi za njihovo dobro, i brzo bi pravio ustupke da bi se izbavio iz
ove neprijatne situacije. Kao posledica toga, uvek je oklevao da se
sastane, odlagao je sastanke to je vie mogao, to je bilo nepovoljno za predstavnika menadmenta. Svaki je poveavao
drutvenu cenu drugome. Ako moete da minimizirate cenu
drugima da sarauju sa vama, time maksimizirate svoju mo
pregovaranja sa njima.

Svesnost
I na kraju, da li ljudi znaju ta vi imate? Ne mogu da pristupe
onome to imate ako ne znaju da vi to imate. Ako su svesni vaih

126

MOC PRINCIPA

sposobnosti i potreba i vi ste svesni njihovih, pre ete biti u stanju

da im pomognete da rese svoje probleme.
Da sumiramo: ako poveate svoju svesnost, smanjite cenu
saradnje sa vama, uinite sebe raspoloivijim za druge, smanjite
prag ka sebi, pojednostavite procedure, uinite ih pogodnijim, i
pribliite se na mnogo naina ljudima na koje elite da utiete, vaa
mo e takoe porasti. to vie moete da uradite za njih, vie e
oni moi da urade za vas.

TAMNA STRANA MOI KORISTI

Mada mo koristi moe da nam esto donese ono to hoemo,
ona ima i svoju tamnu stranu, stranu koja moe da vas navede na
pitanje koliko hoete da proima va ivot. Mada je bolja od sile i
straha koje postoje u svetu moi prinude, ipak je privremena i
uslovna: ako se situacija promeni na bilo koji nain, vaa mo moe
da ispari. U odnosima zasnovanim na koristi, sve je podlono
grabeu. Nikad nemate sigurnost i mir koji dolazi iz dugoronih,
bezuslovnih odnosa. Poto bilo koji partner uvek moe da ode,
uvek ste meta poreenja sa nekim drugim. Ovo moe da se ini
kao da ima smisla u ovom vremenu stalnog unapreenja i zadovoljenja potroaa. Ali nije dobar oseaj kada se veza na koju se
usredsreujete odnosi na nekog od kljunih ljudi u vaem ivotu,
kao to su saradnik sa kojim tesno saradujete ili lan porodice.
Biznis, po prirodi, izgleda da zavisi od moi koristi. Mada
mnoga velika postignua proistiu iz ugovora, dogovora, i pogodbi, kada aranmani krenu loe, rezultati mogu da budu pusto.
Lider jedne velike korporacije jednom mi je priao ba o takvom
sluaju. Proveli smo jutro sa velikom grupom u diskusiji o moi
koristi i njenim manama na seminaru u kompaniji. Za vreme ruka,
priao mi je sa problemom. Objasnio mi je da je u nedavnoj
reorganizaciji korporacija smanjila broj potpredsednika sa osam
na etiri. Pre nego to su izmene izvrene, informisali su etvoricu
zadranih da ostanu da uestvuju u daljoj reorganizaciji kompanije. Ubrzo su objavili ostalima, ukljuujui i etvoricu koji su
trebali da odu, o kakvim je promenama re. U narednoj godini

MO KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

127

svaki od etvorice predvienih za smenu optuen je za proneveru.

Optube su bile strahovite -jedan je uzeo 100.000 dolara, drugi
preko 200.000.
Generalni direktor je bio ljut, oaloen i zbunjen. Njegova
zbunjenost poticala je od injenice da su sva etvorica bili u
kompaniji godinama i da se u njih imalo poverenje. Nije mogao
da shvati zato su prevarili kompaniju. Dok sam sluao kako izlae
hronologiju, neto mi je sinulo u glavi.
Pitao sam kada je otkrio pronevere, a on je odgovorio u
poslednja dva meseca. Onda sam pitao da li je "odredio" kada je
to poelo. Odjednom je pobledeo. Rekao je: "Nisam o tome ranije
razmiljao. Izgleda daje to poelo odmah nakon objave da e ostati
bez posla. Nisam do sada video povezanost".
Odgovorio sam: "Nije opravdano. Ali moda moemo da
nauimo neto iz ovoga. Obavestili ste etvoricu koju ste zadrali
a ostalu etvoricu ste ignorisali. Niste im dali nikakvo upozorenje.
Saznali su da treba da napuste kompaniju u isto vreme kada je i
ostali deo kompanije uo za novosti". "Ali mi smo samo pokuavali
da ih zatitimo," prekinuo me je. "Na odreen nain izgleda daje
poruka njima bila vrlo jasna. Moda je poruka koju su uli bila,
kompanija se brine o sebi - moda je za vas bolje da se i vi pobrinete
za sebe. To ne opravdava bilo koju vrstu kriminala, sigurno ne ak
i kriminal slubenika. Ali mnogi poteni ljudi u tamnoj noi sedei
u kancelariji i buljei u poslovne podatke koji se ne slau shvataju
da se organizacija brine o sebi. Tako je bolje da se i oni sami
pobrinu za sebe.

DODATNI PROBLEMI SA MOI KORISTI

Sa moi koristi stvorili smo transakcije koje mogu da sadre
dobro, loe i runo. U veini sluajeva dobijamo ono to elimo,
ali sa svakom transakcijom, ranije ili docnije sporno pitanje izbije
na povrinu: ta mi radi u poslednje vreme? Ako je odgovor "ne
dovoljno", gubimo mo. Druga strana je slobodna da nas napusti,
ostavljajui nas u nepoeljnom poloaju. Ako sam radnik, to bi
moglo da znai da neko bri i jeftiniji moe da se pojavi i da mi

128

MOC PRINCIPA

odnese posao. Ako nisam svojim klijentima dao dovoljno da bih

zadobio njihovu lojalnost, ak privremeno, mogao bih da budem
zamenjen bre nego to sam angaovan. Moja mo nije trajna. Ako
sam roditelj, to moe da znai da ako moji susedi plate vie od
mene mojoj deci da pokose travu, ja u morati sam da kosim svoju
travu.
Da je brak smatran za transakcioni odnos i da je zasnovan
samo na upotrebi moi koristi, rezultati bi bili ohrabrujui. Pretpostavite da ste se jedno jutro pojavili za dorukom i va partner
ima otvorenu stranicu sa linim oglasima. On/ona pregleda spisak
raspoloivih partnera. "Ovaj je vitak, doteran i voli da putuje.' Oh,
evo ga jedan koji 'dobro izgleda i bogat je.' Pozovi duo ovoga.
Htela bih da proverim ovoga". Sta ako se sutradan ponovi ovaj
scenario? Kako biste se oseali kada bi svako jutro odnos bio
podloan grabeu? Vaa supruga ostaje sa vama samo dok se neto
bolje ne ukae.
Na nesreu, izgleda da postoji rastui trend ka upotrebi moi
koristi u braku. Predbrani dogovori, nekada ekskluzivni za bogate
i uvene, postali su opteprihvaeni. Potpisujemo ugovor pre
venanja, ne zato to nam nedostaje ljubav, ve zato to smo videli
da su se rastavili brakovi naih prijatelja. Da bismo se zatitili, da
bismo sauvali nau nezavisnost, potpisujemo dokument koji nas
stavlja u podjednake odnose kada se raziemo.
Sada u Americi brak proseno traje samo 7,2 godina. Zbog
toga se dogovaramo pre braka. Pred oltar izlazimo sa 50 procenata
- 50 procenata nae lojalnosti, 50 procenata nae vernosti, 50
procenata naih poseda, naih interesa i naeg vremena. Kada
dodamo naih 50 procenata na 50 procenata naeg partnera, dobijamo 100 procenata, potpuno posveenje. Tano? Ne - to je slaba
matematika i slabo venanje.
Kada ulazimo u vezu, bilo da je lina ili profesionalna, na
takav nain, moemo se privremeno oseati zadovoljnim, ali na
kraju poinjemo da brinemo. ta ako druga osoba nade nekoga ko
je bolji od mene? ta ako ja dobijem bolju ponudu? Ako ste
zaposleni vi znate da bi ef mogao da nade nekoga kvalifikovanijeg, sa vie umea, ili jeftinijeg. Ako ste supruga, plaite se da bi
va partner mogao da nade neku mlau, ivlju ili privlaniju.

MO KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

129

Rezultat je nelagodnost koja moe da umanji nau sreu u kui i

nau sposobnost da uspeno radimo na poslu. Odluujemo se da
sebe stavimo na prvo mesto jer niko dragi nee.
Kada sebe postavimo na prvo mesto, poinjemo da koristimo
nau mo da bismo manipulisali drugima. Taksi voza mije rekao
da je shvatio ivot. Sve to je trebalo da uradi bilo je da postavi
nekoliko pitanja. "Ljudi vole da priaju. Ako ste njihova publika,
imate ih u aci. Ali, ako su pijani, gledajte da ih se brzo otarasite."
Pod tim okolnostima, izvlaenje je bilo "fer" pogodba.

KONGEPT KUMA
Ponekad nam ljudi neto uine, a onda, vam oseaja mere,
oekuju neto zauzvrat. To nazivam konceptom kuma, jer nas oni
u stvari postavljaju. Neto vam uine kada vam je potrebno, a onda
ste im dunici. Docnije se pojave i trae neto u nezgodno vreme
kada nemate izbora. U sluaju kuma to bi moglo da znai "Zatitio
sam te, sad traim od tebe novac\ Ili "pomogao sam ti kad ti je
otac umro, sada ti treba da se potrudi da sredi onog momka". Vi
moda ne elite da uradite ono to se od vas trai, ali imate obavezu.
Na ovaj nain, mo koristi, mada efikasna i korisna kada ste dobili
ono to ste dobili, moe da bude neprijatna ili ak i opasna kada
dolazi trenutak da platite za ono to ste dobili.

OPASNOST NAEG ZAKONODAVSTVA

Druga loa strana moi koristi je da kada jednom postignemo
dogovor a on ne zadovolji naa oekivanja traimo pravo na
odtetu koja se moda zavri pravedno, ali retko najbolje. Nai
zakoni postoje da podele pravednost i naprave poravnanje medu
stranama koje su u sukobu. Ako potpiem ugovor sa molerom da
omala moju kuu za odreenu sumu novca i nakon to je uradio
posao nisam zadovoljan, mogu prvo da pokuam da mu ponudim
manju sumu za njegov rad. Ako ne moemo da postignemo kompromis, mogu svoju albu da predam naem sloenom pravosuu,
9 Mo principa

: ,

130

MO PRINCIPA

koje je po prirodi neprijateljsko i nije obavezno ureeno da proizvede istinu. Sistem je postavljen da donese presudu, a ponekad
pravdu.
Prvo mesto na koje bih mogao da odem je posrednik, nezainteresovana trea strana. Ako ona ponudi reenje koje nije zajedniki prihvatljivo, obraam se sudu za parnice. Ako opet ne
moemo da postignemo reenje, moemo da idemo na vii sud koji
e odluiti ko je u pravu. Ali, da li e? Da li e oni odluiti staje
pravo ili najbolje ili e odluiti staje fer? Moda je moler razblaio
boju i sada moram za godinu dana da platim novom moleru da
ponovo okrei kuu, ako porota odlui da mu dugujem za vreme
koje je uloio. Moda odlue da treba da mu platim znatnu sumu
za njegov bezvredan rad. Onda sam potroio novac a ostaje mi kua
koja treba da se ponovo okrei. Mo koristi je dala rezultat, koji
izgleda prividno kao dobar rezultat. Na nesreu, to nije rezultat
koji sam eleo niti je moler eleo. Obojica smo dobili, ali zar nismo
obojica i izgubili?
Ova shema se esto ponavlja i na radnom mestu. Kada vas
kompanija zaposli, neko iz sektora za personalne odnose stavi vam
na znanje sve pravilnike, ukljuujui i postupak koji moe da
dovede do okonanja zaposlenja ili stroge kazne. Nakon takvog
sastanka, moete da zakljuite da vas je kompanija upozorila da
vodi rauna o sebi. Plaeni ste da obavljate posao, ali samo toliko
dugo koliko slui potrebama i interesima kompanije. Moete onda
da zakljuite da treba da potraite reenje za sebe jer niko drugi
nee. Drao sam jednom predavanje poslovnim ljudima u Saudijskoj Arabiji o moi koristi, i u pauzi mije priao uesnik i rekao:
"Mi imamo poslovicu u naoj zemlji koja kae isto to jednostavno
- 'Pouzdaj se u Alaha, ali uvek privei svoju kamilu". "Moemo
da imamo poverenje u boansko provienje, ali u meuvremenu
(i kratkorono) veina nas je pozvana da brine o svojim sopstvenim
kamilama.
Ako, nakon to ste se zaposlili, oseate da kompanija sa vama
postupa fer, sve moe da bude lepo. Moete, meutim, oseati da
vas iskoriavaju. Ako je to sluaj, moete postati rtva prilika,
kao to se dogodilo sa potpredsednicima koje sam ranije
spomenuo. Tu se radi o razmiljanju koje dovodi do odluka koje
izgledaju fer u odreenom trenutku a nisu zasnovane na onome to
smatrate da je pravo na osnovu dubokih vrednosti i uverenja.

MO KORISTI - HAJDE DA SE DOGOVORIMO

131

Poznavao sam jednog iji ef je zahtevao prekovremeni rad bez

plaanja uz obeanje da e uslediti poviica plate. Kada se poviica
nije ostvarila, radnik, koji je inae bio poten ovek, oseao je
opravdanje da nade kompenzaciju na neuobiajen nain. Nita nije
rekao kada je u isporuci robnoj kui nedostajao jedan prenosivi
raunar. Niko u njegovoj kancelariji nije znao daje njegov sin na
fakultetu misteriozno dobio novi raunar istog modela. Gledajui
samo svoje interese i zanemarujui potrebe radnika, ef je izazvao
ovu vrstu "pravde". Ne opravdavam nepotenu radnju ovog
oveka, ali mi je ispriano previe pria koje imaju koren u takvoj
uzrono-posledinoj vezi da bih mogao da ignoriem nauenu
lekciju.
Mada mo koristi moe da izgleda privlana u poetku, moe
lako da se pogora i da rezultate daleko gore od bilo kojih koje smo
mogli da zamislimo. U takvim situacijama, svaka strana je izdvojena, povezana u zajedniki posao samo transakcijom, i slobodna
da deluje nezavisno, slobodna da pokua da uzme ono to osea i
zasluuje.

POSLEDICE PRAVEDNOSTI
ta radimo sa moi koristi:
- dogovaramo
-pogaamo
,
-dokazujemo
-cenkamo
- razmenjujemo
- sporazumevamo
-pristajemo
- raspravljamo
- prepiremo
- svaamo
..,,, - poputamo
Ovo su rezultati koje nam omoguava mo koristi:

132

MOC PRINCIPA

- dogovor
- transakcija
- kompromis
- mali rizik
- pozitivna, spoljna kontrola
- situaciona etika
- nezavisni odnos
- privremena reenja
- dogovor o rezultatima
- delimine pobeda/pobeda odnose

NADRASTANJE MOI KORISTI

Mada provodimo veinu vremena u svetu moi koristii esto
dobij amo rezultate koje hoemo, postoji i drugi svet koji nam je
na raspolaganju. To je svet koji smo svi iskusili u nekom trenutku,
to je svet u kome moemo da razvijemo kvalitet odnosa sa onima
koji su nam bliski i vani. Pogaanje i pregovaranje moda je
dovoljno kada smo u poslu sa onima koje ne znamo dobro, ali da
li zaista elimo kompromis sa svojom suprugom, naim efom ili
naim prijateljima? Sa nekim ljudima spremni smo da platimo
cenu izgradnje drugaije vrste odnosa.

SAMOPROCENA MOI KORISTI

1. Koje vrste moi koristi imate na koje normalno moete da
se oslonite?
2. Kako odravate svoju mo koristi?
3. Kako moete da poveate svoju mo koristi?
4. Koje odnose imate u kojima dobrobiti moi koristi nisu
dovoljne?

f
6. GLAVA

MOC PRINCIPA
- POTOVANJE DONOSI
PROMENU
Mo se moe posmatrati kao mo sa a
ne mo nad, i moe se koristiti za
osposobljavanje i saradnju, a ne
dominiranje i kontrolu.
Anne L. Barstovv

PRINCIPA
Svet stvoren na osnovu moi principa se toliko razlikuje od
sveta pravednosti kao to se svet pravednosti razlikuje od sveta
straha i sile. Drugaija su oseanja. Dobijeni rezultati su drugaiji.
Kvalitet odnosa je drugaiji. Podsticaji su drugaiji. Motivi su
drugi. Kao to je strah izvorite moi prinude, a pravednost izvorite moi koristi, tako potovanje, ast, ak ljubav ine osnovu
moi zasnovane na principu. Kaemo da je znanje mo; da je

134

MOC PRINCIPA

primenjeno znanje mo; da u Informacionom dobu, informacije i

pristup informacijama jesu mo. Ali ovi stavovi odraavaju prvenstveno mo koristi. Oni predstavljaju neto to vi moete da imate
a drugi moe da eli.
Postoji druga vrsta moi. Neki to nazivaju referentnom moi.
Neki opravdanom moi. Zasniva se na potovanju i asti koje su
izvan odreenog dogovora ili razmene. Ne stvara se lako. Ali moe
da traje due od ivotnog veka. Mo principa se jednostavno
iskazuje: potovanje je mo. U odnosima koji su vam veoma vani,
kao to su sa bliskim lanovima porodice, prijateljima i saradnicima na poslu, vredi ulaganje u izbor da se komunicira sa osnove
zasnovane na moi principa.
Mo principa otvara pitanja bez kraja. Pitanje je "ta moemo
da radimo i budemo zajedno?" Otvara mogunosti. Poziva na
sinergiju, gde doprinos svih uesnika omoguava stvaranje novih
opcija i novih mogunosti koje su vee od - bolje od - bilo ega
to moete da uradite ili da budete sami. ta je mogue ako
razmiljamo i radimo zajedno jer tako elimo, jer imamo poverenje
i meusobno se potujemo? Ova vrsta moi dovodi do odrivog
' uticaja koji potie iz naih najdubljih, najdraih vrednosti i aspiracija. Moe da bude duboka. Moe da traje due od naeg ivota.

NEKO JE NETO PROMENIO

Izabrao sam nekoliko tipinih opisa iz stotina slinih stavova
koje sam prikupio u toku godina dok drim predavanja. Postoji
iroka raznovrsnost odnosa koji su ovde predstavljeni. Ljudi kau
da su bili pod znaajnim uticajem roditelja, supruge, deda, nastavnika, efova, starije brae i sestara, verenika, profesora,
svetenika, suseda, trenera, dece, lidera - spisak je dugaak. Ovi
opisi su ispunjeni jakim oseanjima, oseanjima potovanja, zahvalnosti, poverenja i ponekad tuge. Obratite panju na oseanja i
nain iskazivanja u stavovima. Zato su ti ljudi bili tako moni?
Zato je odreena osoba uradila to to je uradila? Zato je njen
uticaj trajao godinama, dekadama i u odreenim sluajevima due
od njenog ivota? Ima neto vano to moe da se naui sluajui

MO PRINCIPA - POTOVANJE DONOSI PROMENU 135

kako ljudi opisuju svojim recima nekoga ko je uinio pozitivnu,

znaajnu promenu u njihovim ivotima.
PROCES MOI PRINCIPA
Ncuzvraconjc
cionulnost
Nepokretni
Privremenost
Reakcija
Kontrola
Odrivost
Preduzimljivost
Uticaj
Funkcionalnost
Reakcija
Uticai

Majka: JVauila me je da pobedujem kada uinim da drugi

pobede. Nauila me je "da susreem ljude tamo gde su oni a ne
gde sam ja." Nauila me je da su lideri "izabrani" jer slue dobru
grupe. Ona me je nauila da u izdrati i kada kola krenu nizbrdo
zbog onoga to imamu svom "centralnom nervnom sistemu."

136

MOC PRINCIPA

Baka: Baka me je osposobila. Bio je to veoma jednostavan

proces. Trebalo je vremena. To se deavalo u toku celog ivota,
dok nije umrla. Alije bilo tako neno i prirodno da mije dalo mo.
Nisam to shvatala do sada. Baka i ja smo provodili sate sluajui
jedna drugu a ona nije nikada davala odgovor, ona je obezbeivala
uvid da doem do svojih sopstvenih zakljuaka, u pravi as.
Narednik: Kada nije znao da sluam, rekao je dragom naredniku "Sledio bih ga bilo kuda." To je bilo najvie priznanje koje
sam ikada dobio, i jo uvek jeste. Nauio me je da krim pravila
ali sauvam principe.
Otac: Sa svojim ocem oseao sam se jedinstveno, posebno,
talentovano, a i da moram da potujem odgovornost da uzvratim.
Vrednovao je pobede i postignua ali i slubu zajednici. inio je
da se dobro oseam ako ostvarim oboje.
Uitelj muzike: Napisao je u kolski dnevnik "Kad bih imao
sina voleo bih da bude ba kao ti." Time me je uitelj afirmisao i
pruio samopouzdanje koje mi je nedostajalo. Nakon toga,
pomerio bih planine za njega. Nakon to mije to rekao, uvek sam
razmiljao o tome ta bi ori mislio pre nego to bih uinio neto
sporno.
Gradonaelnik: Bio sam inenjer u gradskoj slubi podreen
njemu. Imao je stil menadmenta koji je iz mene izvlaio najbolje.
Imao je talenat da delegira odgovornosti meni objanjavajui kako
bi neto voleo da izgleda ali preputajui meni odgovornost.
Proveravao bi kako napredujem i ak sugerisao odreene stvari,
ali sam uvek znao daje to moj projekat i moja odgovornost.
Saradnica: Mada je radila za mene, ona je bila ta koja me je
nauila da vidim najbolje u drugima, da mislim o drugima pre nego
to mislim o sebi. Odnosila se prema meni kao da sam najbolji na
poslu i odnosima. Uinila me je boljim, i inspirisala me da radim
za druge bez razmiljanja o priznanju za svoje delo.
Deda: Oseam da njega nije bilo u mom ivotu da bih bio
nepovratno nefunkcionalan zbog mnogih trauma koje sam iskusio.
On mi je pruio unutranji oseaj vrednosti. Uvek u se seati ta
mije rekao kad je leao umirui od raka. Priao sam mu koliko mi
je znaio i kako mi je bilo zabavno sa njim. Rekao je: "I za mene

MO PRINCIPA - POTOVANJE DONOSI PROMENU 137

je to bilo zabavno." To su bile njegove poslednje reci upuene

meni.
Uvek sam smeran kada ljudi sa mnom dele svoja lina
iskustva. Hou da budem takva vrsta osobe za vane ljude u svom
ivotu. Veina eli. Imao sam takve ljude u svom ivotu i nikad ih
neu zaboraviti. Niko nema takva divna iskustva sa svakim. Ali vi
ste moda imali iskustvo ili odnos sa nekim ko je bio kao ljudi
upravo opisani. Oigledno, mnogo je vaniji kvalitet odnosa nego
sa kirnje odnos. Takvi odnosi su neprocenjivi delimino i zato to
su tako retki. Ali veina je imala nekoga u svom ivotu kome je
stvarno stalo do nas i puno je uloio u nas. Da li ste imali takav
odnos?
Otisnite se na mentalno putovanje na neko vreme. Mentalno
ponovo posetite tu osobu. Vratite se na odnos i iskustva koja ste
imali sa tom osobom. Moda nije vie iva. Nije bitno. Postavite
sebi pitanja koja sam naveo. Ukratko napiite neki odgovor. Zaustavite se par minuta i obavite ovu vebu mentalno, ak i ako ne
napiete odgovore. Dozvolite sebi da osetite oseanja koja se
razvijaju dok razmiljate o toj osobi i njegovom doprinosu vaem
ivotu. ta oseate danas zbog toga stoje ta osoba bila, bar izvesno
vreme, deo vaeg ivota? Ispriajte svoje uspomene a onda odgovorite na ova pitanja.

Ko je uinio pozitivan, znaajan uticaj na vas?

njoj?
1. Ko je bila ta osoba? Koji je bio odnos sa vama?
2. Kako se ta osoba odnosila prema vama? ta je stvarno
a?
3. Kako je ta osoba uticala da se oseate? Prema sebi? Prema
sada?
4. Bez obzira da lije iva danas, ta oseate prema toj osobi
5. Zastoje to radila?

138

MOC PRINCIPA

KOJA OSECANJA JE POBUDILA?

ta oseate sada, dok seanje na tu osobu i vae iskustvo sa
njom ponovo oivljava? Ljudi mi kau da dok misle na te ljude
oseaju:
"Mirnou".
"Dobro se oseam - kao to sam se oseao kada sam bio sa
njima."
"Ogromnu blagodarnost i potovanje; zahvalnost."
"Kao da bih eleo da prenesem to na nekog drugog."
"Nedostaju mi."
"Oseam aljenje to su otili."
"Tuan sam jer im nikad nisam rekao."
"Naklonjenost, odanost, toplinu."
"Jo uvek se oseam uvaenim. Seam se oseanja
uvaavanja u prisustvu te osobe. U stvari, i samo seanje na tu
osobu prouzrokuje neka od tih oseanja da se vrate i oseam se
uvaenim upravo sada, a moda prihvaen."
"Oni su jo uvek tamo za mene."
" Voleo bih da budem takav. Hteo bih da nadmaim to - to je
neto to elim kao deo svog ivota."
"To je vano za mene. Cenim to."

VI VEC RAZUMETE MOC ZASNOVANU

NA PRINCIPU
Pretpostavite daje ta osoba danas iva, ali nemate kontakt ili
imate ogranien kontakt due vreme a onda iznenada izdaleka vas
nau. Dobijete telefonski poziv ili pismo i vi ustanovite da su u
nekoj nevolji, nekim tekoama, a vi biste mogli da pomognete.
Kako biste odgovorili? Da li biste im se nali? ta ako im treba
novac, neka vrsta novane pomoi, a vi ste u poloaju da obezbedite to to im treba. Kako biste odgovorili? Ima li pitanja u glavi

w
MOC PRINCIPA - POTOVANJE DONOSI PROMENU 139

ili srcu o tome ta biste uinili? ta ako nije novac to to im treba.

ta ako ste im ba vi potrebni? Kakav bi bio va odgovor? Da li
biste uinili sve to je potrebno? to pre moete? Vidite, na
odreen nain nemam ta da vas nauim o moi koja je zasnovana
na principu to vi ve ne znate jer ste ve sve to iskusili kao
sledbenik. Bili ste u odnosu u kome vas je neko potovao. Poto
ste dozvolili da utiu na vas, moete da postanete kao oni.
Moete da razmiljate. "Bila je to moja majka na koju sam
mislio. Nije bila mona u veoj zajednici. Ona nije bila mona kao
svetski ili nacionalni lideri. Nije bila poznat zvaninik. Nije bila
generalni direktor, nije bila velikodostojnik ili visoki inovnik.
Bila je moja mama. Ona je bila samo mama i volela me je i
podravala bez obzira na sve." Ilije moda to bila sestra, brat, deda,
ili neko drugi ko nije bio poznat van malog kruga. Moda pravo
vodstvo i ne znai biti dobro poznat. Moda treba da ponovo
ocenimo nae ideje o moi i uticaju dok razmiljamo o onima koji
su pozitivno uticali na nas.
Evo sada uzbudljive pomisli. Govorili smo o prinudi i sili.
Govorili smo o svim moguim vrstama pogodbi koje moemo da
napravimo sa drugima i kako su te transakcije konane i kako kada
se neto bolje pojavi, sa tim je gotovo. Mislite o ljudima koji su
vam bliski danas - ljudima sa kojima ivite, sa kojima radite svaki
dan, ljudima koji vam podnose izvetaje i osobi kojoj vi podnosite
izvetaj. ta ako oni misle o vama na nain na koji ste upravo
oiveli seanja na druge? Kako bi to promenilo prirodu vaeg rada?
Kako bi to promenilo prirodu vaeg ivota?"*

MOC PRINCIPA U AKCIJI

Pozivam vas da iskusite neto jedinstveno. Neka vae srce
preuzme vodstvo od vae glave dok itate ovaj odlomak. Pitajte se
Ako elite da dobijete besplatan radni materijal da vam pomogne da razvijete
karakterne crte onih koji su na vas uticali, molimo pozovite nas besplatno na
telefon l-888-7-POWER-9 ili posetite nau Internet domau stranicu na
www.covey.com.

140

MO PRINCIPA

da li se "oseate dobro"? Da li to "ima smisla" na vrednosnom

nivou? Da li vam to "zvui istinito"?
Bie nam data mo i prilika zahvaljujui okolnostima ili
poloaju da utiemo na druge prema dobrim i vrednim ciljevima.
Malo naih dostignua, meutim, odgovara velikim potencijalima
koje su predstavljene ovim prilikama. Ponekad ne uspemo ak ni
da odrimo mo i uticaj sa drugima. Zato ne? Dve tekoe mogu
da se ispree na putu:
1. Ono to pokree, motivie, inspirie ili daje znaenje nama
mogu da budu stvari koje krase na ivot, pre nego opte dobro
koje moemo da uradimo u naim odnosima sa drugim ljudima.
2. Moemo traiti odobravanje (pohvalu, priznanje i status)
koje drugi mogu da nam daju. Ako dobijemo potvrdu - naa
oseanja sopstvene vrednosti - na osnovu naina kako nas drugi
tretiraju, postajemo kontrolisani miljenjima drugih o nama. Na taj
nain, gubimo iz vida nae poetne ciljeve. Postajemo spolja
kontrolisani, a drugi - shvativi nae pomeranje teita - prestaju
da imaju poverenja u nae namere, motive i aktivnosti. Mi vie ne
teimo da ostvarimo tako dobre i vredne ciljeve. Vie ne ivimo
na nain kako tvrdimo. Poinjemo sebe da sluimo.
Moe vam se ukazati prilika da utiete na druge. Zaista,
moete ak da budete pozvani ili postavljeni na mesto sa koga
moete uticati na druge. Kada vam je data ta mo, moete da budete
odvraeni od vrednih ciljeva iskuenjem da upotrebite svoje
mone naine koji su u krajnjem kontraproduktivnirjVko pokuate
bilo ta od sledeeg, predvidive posledice su da gubite mo:
(1, Pokuavate da sakrijete, zatakate, ili prikrijete neto to
radite a pogreno je; ili izbegavate da priznate bilo koje loe
postupanje.
(2) Hranite, uivljavate se i razvijate sebino, egocentrino
shvatanje da ste bolji od drugih i da zasluujete vie od drugih,
pravdajui sebe dok osuujete druge. Postajete nadmeni, manje
mislite na druge koji nemaju istu mo.
3.Usredsreujete se na svoje line ambicije, dok druge vidite
samo kao lestvice na vaem putu. Koristite vae mogunosti da

MO PRINCIPA - POTOVANJE DONOSI PROMENU 141

nadjaate druge, gledajui ih kao nie od sebe, i koristite usluge

drugih za svoj napredak, promociju ili samouzdizanje.
(4/ Donosite odluke i preduzimate aktivnosti zbog svojeg
superiornijeg znanja ili iskustva koje liava, iskljuuje ili koristi
druge. Dominiranjem ili njihovom kontrolom, pokuavate da uine
sve osim onoga to je dugorono u njihovom najboljem interesu.
(. 5/ Dovedeni ste u situaciju da pokuavate da prinudite druge
da rade ono to vi hoete.
Ako podlegnete bilo kom od ovih iskuenja, vaa mo zasnovana na principu - rezultat potovanja koje su vam ukazali oni
koji su odluili da vas slede jer vam veruju i cene vas, vae
vrednosti i vae ciljeve - poinje da nestaje. Vaa sposobnost za
dugoroni uticaj nestaje; va autoritet da dejstvujete u ime drugih,
uticanje za dobrobit, bledi u nesposobnost. Pre nego to shvatite,
ostali ste sami, da se borite uzalud, da napadate one koji
pokuavaju da uine ono stoje pravo. Ispunjeni strahom i ljutnjom,
moete ak da se pobunite protiv zajednikog dobra.
Postoji univerzalni princip za efektivnost sa drugima,
uvanje moi sa drugima i odravanje uticaja na druge. To je mo
principa. Mo principa se jednostavno iskazuje: potovanje je mo.
Sto smo vie potovani, cenjeni i istinski uvaeni od drugih, vie
moi emo imati sa njima. Kao to je ekspir pisao u Riardu II
"Moja ast je moj ivot; oba rastu u jednom; uzmite mi ast i sa
mojim ivotom je gotovo." TJ zavisnosti od toga kako se odnosimo
sa drugima, potovanje prema nama e rasti ili se smanjivati, i naa
mo^rjajnjima e rasti ili se smanjivati. Biti potovan znai imati
mo.

KAKO MOC PRINCIPA SLABI

Vinston eril je zapazio "Kada neko dostigne vrh moi i
savlada tako mnogo tekoa, postoji opasnost da postane ubeden
da moe da uradi bilo ta to poeli, i da je bilo koji snaan lini

142

MOC PRINCIPA

pogled obavezno prihvatljiv za naciju i da moe da se sprovede

preko potinjenih." '
U tim okolnostima moete da primenite dodatnu silu,
prinudite i naterate druge da uine ono to elite. Ili moete da se
cenkate ili pregovarate za bolji skup opcija. Ali ako ne shvatite ta
se deava, poinjete da gubite mo ak bre dok vae aktivnosti
postaju uzaludne, iritirajue za druge, i neefektivne. Vai napori
mogu onda da budu oslabljeni i ak sabotirani od strane onih na
koje hoete da utiete.
Prirodna je sklonost za veinu nas, kada doemo u poloaj
gde oseamo ili mislimo da imamo mo ili autoritet nad drugima,
ili smo dobili mo nad drugima, da koristimo na poloaj za
sticanje preimustva, da od njih dobijemo ono to hoemo. Postalo
je oigledno, posmatrajui ljudsku prirodu tokom vremena, da ono
to veina ljudi radi prirodno, ili ima sklonosti da uradi, bez obzira
da li osea da je ovlaena ili je od nje traeno da bude jeste da
smesta poinje da tei da prisiljava druge.
To je glavni razlog to smo spreeni da koristimo preimustvo
uticaja koje nam razne prilike pruaju. Zato se obeanje ostvarenja i
postizanja retko slae sa realnou. Ljudi ne dobiju ansu da urede
neto vredno kada su odvraeni mnogobrojnim moralnim zamkama,
klopkama u ponaanju i interpersonalnim zamkama. Nai odgovori,
voeni sopstvenim interesom, prouzrokuju da oni na koje elimo da
utiemo imaju manje potovanja za nas, da nas manje cene. A kada
smo manje potovani, naa mo se rasipa. Na kraju, naa mo moe
potpuno da nestane.

MOC POTOVANJA
Ako hoemo da poveamo nau mo zasnovanu na principu,
moemo da razvijemo i poboljamo nae potovanje pre nego da
traimo poasti, status, priznanje i nagradu. Drugi e nas potovati
kada znaju da ne samo da imamo sposobnost da uinimo ta je

MO PRINCIPA - POTOVANJE DONOSI PROMENU 143

neophodno, ve imamo i naklonost. Onda imamo i sposobnost i

vrednost, kao i znanje i karakter. -*
Mo zasnovana na principu ima svoje korene u potovanju.
Kada ivimo sa potovanjem, naa mo zasnovana na principu
raste.
Staje potovanje? Potovati znai mnogo ceniti. Kada druge
potujemo, cenimo ih, imamo u njih poverenje, verujemo u njih.
Teimo da visoko potujemo one koji su poteni i iskazuju integritet u svojem ubeenju i aktivnostima. Potovani ovek ili ena
imaju bezpogovorni integritet i pouzdanost.
Prema reniku, potovanje je ispravnost; ivot sa najviim
moralnim principima; odsustvo obmane ili prevare; obavezivanje
na istinu. Potovanje odrava fini oseaj za, i strogo dranje, onoga
to se smatra za pravo, posebno u poslovnim odnosima. Potovanje
je potenje i istinoljubivost bez kompromisa, vrstina moralnih
principa koje nikakva sila ili uticaj ne mogu da smanje. Potovanje
ukazuje na kombinaciju dopadanja i respekta, obzirnost, odavanje
pote, estitost i oboavanje.
ivimo sa potovanjem kada smo verni svojim uverenjima.
Moemo da potujemo svoju porodicu, kompaniju ili zemlju kada
smo verni najboljem to predstavljaju. Vredni smo potovanja
kada prihvatamo i priznajemo linu odgovornost za svoje akcije.
Kada smo asni, vredni smo potovanja. Poteni smo,
uspravni i odani. Verni smo svom delu, svrsi, ili uverenju. Verni
smo naim obavezama i oekivanjima. Istiniti smo. Imamo visok
kredibilitet. Pouzdani smo. Uvaeni smo, plemeniti, isti i oprezni
u naim namerama i akcijama. Biti potovan znai iveti sa
potovanjem.
Ovaj pristup se drugaije osea od cenkanja i pregovaranja
koje smo ispitali kod moi koristi; a strahovito je daleko od sveta
straha i sile moi prinude. Pre nego to sumiram efekte i rezultate
moi zasnovane na principu, korisno je istai jo jedno posebno
obeleje.

144

MOC PRINCIPA

POTENCIJALNA ZAMKA POTOVANJA

Primanje priznanja nije isto to i imati potovanje. Priznanja
su razni tipovi poasti koja moemo da dobijemo. Priznanje moe
da se sastoji od nagrade, statusa, opte poznatosti, zagrljaja, poverenja, ugleda ili slave. Neki dokazi priznanja su medalje, nagrade,
znake, inovi, odlikovanja, titule i pohvale. Priznanja mogu da se
ispree na putu ka moi zasnovanoj na potovanju. Mo koristi ima
svoje korene u priznanju. Priznanja su esto izraz nae moi koristi.
Razlika izmeu potovanja i priznanja je jasna. Potovanje
se odnosi na interne karakteristike koje posedujemo, zasnovane na
najdubljim vrednostima, koje mogu da utiu da neto uradimo.
Priznanja se odnose na poasti koje nam drugi ukazuju zbog tog
ta smo uradili. Potovanje se odnosi na nau stvarnu ili primeenu
nameru ili motiv. Priznanja moemo da dobijemo za ono to smo
uradili, bez obzira na nau nameru ili motiv.
Moemo da imamo potovanje a da nismo dobili priznanja.
Slino, moemo da dobijemo priznanja a da nismo potovani.
Potovanje koje je izraavanje vaeg karaktera i znanja nije spisak
karakteristika ili atributa. Verovatno je tanije priznati ideale koji
su izvor vaih aktivnosti nego same aktivnosti ili obeleja kao
dokaz da ste potovani.

MOC U VAMA
Kada ste se podseali na pojedinca ili brojne ljude koji su
pozitivno, znaajno uticali na va ivot, nekoliko stvari se dogodilo. Prvo, sebi ste potvrdili da ve znate o emu govorim.
Iskusili ste to. To je stvarno. Nije nesavladivi optimista ili neto
nerealno, mada moe da bude retko. Drugo, opomenuti ste da je
izvor velikog, trajnog uticaja sa ljudima koji su vam vani, u vama.
Kao stoje oficir ispriao kadetima u Vazduhoplovnoj akademiji o
svom iskustvu kada je preiveo (videti Uvod), to je ono to je u
vama, a ne tehnike i alati koje imate, to donosi promenu, u

MO PRINCIPA - POTOVANJE DONOSI PROMENU 145

krajnjem. Tree, postoji izvor kojem moete da se vratite kada ste

zbunjeni, smeteni, ili ste suoeni sa dilemama u vaem ivotu.
Moete povezati vae razumevanje moi zasnovane na principu sa
nekim koga poznajete. ar ovde nije u mojim recima - ve u
iskustvima koje ste imali sa nekim kome je duboko stalo do vas.
Nosiete injenice i oseanja tih iskustava sa sobom. Kada treba
da donesete kritine odluke u budunost moete da budete mudri,
izbegavajui kratkorone brze akcije govorei sebi "Koji je drugi
nain da se odgovori toj situaciji? Ne moram da dejstvujem na
osnovu straha. Mogu da vodim rauna o biblijskom nalogu da ne
pokuam da utiem na druge "duhom straha; ve moi i ljubavi.
Kako je osoba koja je na mene tako pozitivno uticala to uradila?
Kako su se prema meni odnosili kada se neto slino dogodilo? Sa
sobom nosite nain donoenja odluka. ta su oni bili i za ta su se
zalagali utisnuto je u vae seanje na njih.
:

REZULTATI MOI ZASNOVANE NA PRINCIPU

Mo principa zasnovana je na onome to moete da uradite
sa drugima. Mo zasnovana na principu je opravdana mo
uspostavljena kada pojedinci vide da su njihovi lideri asni. Poto
su potovani imaju u njih poverenja, cene ih, i njima inspirisani,
veruju u ciljeve koje im oni predstavljaju; zbog toga oni ele da
budu dragovoljno i sa punim srcem voeni.
Mo zasnovana na principu kao osnovu ima potovanje. Re
je o potovanju koje se prua od nas ka drugima i od drugih ka
nama. Mo zasnovana na principu vodi ka samokontroli, etikom
ponaanju, i aktivnom ivotu. To je fenomen koji vodi ka transformaciji a ne transakciji. Promenjeni smo odnosima koji imaju
potovanje kao svoj temelj. Ljudi nisu lojalni simboli firme - lojalni
su drugim ljudima. Mo zasnovana na principu stvara vie od
situacione transakcije, ograniene time ta je raspoloivo u tom
momentu. Ispitajmo svaki od ovih rezultata.
10 Mo principa

146

MOC PRINCIPA

PROCES MOI
Neuzvraanje
Iracionalnost
Nepokretnos
Privremenost
Reakcija
Kontrola
Odrivost
Preduzimljivost
Uticai
Funkcionalnost
Reakcija
Uticai

NEPREKIDNA MOC
Prvo, to je neprekidna mo. Kada ste zavrili vebu ranije u
ovom poglavlju, da li se seate nekoga ko vie nije iv? Nije
neobino da 20 do 35 procenata uesnika ukae da osoba koja je
pozitivno na njih uticala nije vie iva. Ja bih ih pitao,J'Hoete da
kaete da uticaj nije prestao kada je osoba umrla? ta je izvor
uticaja danas? Ljudi shvate da oni postaju izvor uticaja jer osoba

MO PRINCIPA - POTOVANJE DONOSI PROMENU 147

koja je na njih uticala jo ivi sa njima, ili u njima. Vi nosite

seanje, uticaj te osobe sa vama. Rekao bih da je to neprekidni
uticaj. Koliko taj uticaj traje? ta se obino desi u odnosu? Kada
je zasnovana na prinudnoj moi, traje dok je druga osoba uplaena.
Kada je zasnovana na moi koristi, doe i ode, i dobro je dok je tu.
Nema nieg loeg u tome. Jednostavno to je privremeno. Pitanje
je da lije to vrsta odnosa koju vi elite sa nekim koga biste venali?
Neko za koga radite? Neko sa kim razvijate posao? Neko sa kim
sanjarite. Vrednosti se mogu prenositi sa generacije na generaciju.
Da li je uticaj prestao? Ne, on ivi u vama. Verovatno je da e se
uticaj preneti na nekoga zbog naina na koji vi ivite. Kada e
prestati ili je vi prenosite na nekog drugog? Ovaj uticaj ne prestaje \
zbog nekog novog prilaza menadmentu. Ne postaje staromodan j
kada se objavi neka nova knjiga o tome kako sebi da pomognete. I
Ne gubi snagu ako se preselite. Uticaj nosite sa sobom; postajete j
vesnik koji je prenosi drugima.

PREDUZIMLJIVOST
Drugo, mo zasnovana na principu ohrabruje inicijativu. To
znai da pozivamo ljude da demonstriraju istinito etiko
ponaanje. U Glavi 5 sam pokazao da sa moi koristi ono to esto
dobijamo jeste etika koja zavisi od okolnosti. To je "ta si mi uinio
nedavno? mentalitet. To vodi stalnoj proceni postavljanjem pitanja. Mogu li da dobijem bolje? Mogu li da dobijem jeftinije?
Mogu li da dobijem na nekom drugom mestu? Ako imam alternativu, radije u to da uradim nego da te sluam ili imam posla s
tobom. Da lije to jo uvek fer dogovor? U sluaju moi zasnovanoj
na principu, govorimo o odnosu koji je dublji od toga. Odnosu koji
ne zavisi od okolnosti. Biti preduzimljiv znai da vrim izbor na
osnovu onoga staje najvanije. ta najvie vrednujem. To vie ne
zavisi od okolnosti. Sada stvarno govorimo o etikom ponaanju.
Stvarna preduzimljivost trai asno ponaanjewNe_Jiehajia-iDe.
pfaGte~dblste vide li sta radim. Ne treba da me proveravate^ Drim
""serunutranjih standarda koji su vii od bilo ega to biste mi vi
|j^j^^^
sklineJspoU
nivoajcoji obojica oekujemo, sam se ispravlJaraTMogu boije.
10*

148

MOC PRINCIPA

Mogu da budem bolji.

^^j
ljude da se dre svojih vrednosti, na dui rok, bez obzira da li smo
tu da ih nadgledamo da bismo osigurali da rade ta hoemo.
To je vie od inicijative. Neki ljudi koji su prouavali Sedam
navika uspenih ljudi doli su na pogrenu ideju da biti preduzimIjiv znai skoiti i uraditi neto. Preduzmete neto, stupite u akciju.
Akcija je deo preuzimanja inicijative ali je to vie od same akcije.
Izmeu stimulansa i odziva postoji mogunost za izbor. Ali na
emu se zasniva izbor? Vae najdublje vrednosti ili vie trenutno
raspoloenje? ta se ba sada deava ili ta biste voleli da se desilo?

SAMOKONTROLA
Tree, ova vrsta moi nije vie spoljna. Mo zasnovana na
principu usmerena je interno. Da li imate Jjontrolu sa-^moiJcQJase_
zasniva na principu? Da, imate. Zove se^amokonBsla_Nije vie
spoljnaTTritefTufje i oslanja se na sposobnosti koje ljudi imaju u
sebi da budu strogi prema sebi, da se jae nateraju da podrede ono
to1ioce"neemu stoje"znaajnije. U krajnjem tu je_re_o_rjt^Lodustajanje od neega to hou sada.zbpj^nee^ajjojnijejnnogp
jvanije^ Odustajanje od neega to nije toliko vano, zbog neega
stoje vanije. Ponekad sujjotrebe manjine jrtyj)vane zbogjDOtreba
veine^JPonekald.JelzS^ajihrnula^i rtva veine moFda zadovolji
potrebe manjine. Ima zajednica gde kada se dete izgubi ili je
nasilno odvedeno, hiljade ljudi ga danima trai po planinama. Niko
im to ne plaa. Potrebe manjine su vvedne rtve i posveenja
veine. Samokontrola, iskazana u zajednici, je vrlo mona. Svaka
osoba u sutini kae, "Tome se posveujem jer je to prava stvar
koju treba uraditi."

RAZVOJ MEUZAVISNOSTI
etvrto, meuzavisnost se gaji. U 4. glavi opisao sam kako
mo prinude tei da odgaji razne vrste zavisnosti. Mo koristi, s
druge strane, odgaja i ohrabruje nezavisnost - oba partnera vre
izbor. Moemo da izaberemo da budemo zajedno, moemo iz-

MOC PRINCIPA-POTOVANJE DONOSI PROMENU 149

abrati da se razdvojimo. Koji kvalitet odnosa se ohrabruje kada je

re o moi zasnovanoj na principu? Meuzavisnost. Velika je
ranjivost kada ste zavisni. Treba da imate druge koji e za vas da
urade posao. To je veoma rizina situacija. Zavisnost je usmerena
na ljude van vas. Hoete da drugi brinu o vama. Hoete da vas
drugi uine srenim. Oekujete da vas drugi trae, da biste bili
sigurni da su vae potrebe zadovoljene. Ne moete nita da uinite
za sebe. Kada se okrenete moi koristi manje ste ranjivi; manji je
rizik. Sa poveanjem snage da se obezbedite, raste i vae
samopouzdanje. "Mogu to da uradim, mogu da brinem o sebi. Ova
alternativa nije dobra, izabrau drugu. MZa.iojbLQiekoJitejQ.da-prde..
odmojjcgjisiiiLajno.^
ste stvarno
"BnkTsanekim i oni znaju vae srce i stvarno znaju vae slabosti,
T"liT"~^~VTd? Da,-ineki od nas su bili povieeni.
p
sa moi zasnovanoj na principu preuzimate ukalkulij>an riziL^JPotencijarne dobiti - kao to su poveano sopstveno
vrednovanje, ast, vea sposobnost da ispoljite istinsku ljubav, i
mnogo efektivnija samokontrola - vredne su rizika.
zajiedno?" Meuzavisnost postavlja pitanja sinergije. Moda se
~seate u filmu Roki I kada Roki odluuje da zaprosi Adrianu. To
je jednostavna ali autentina ljubavna scena. Mada je malo grub,
Roki je gleda i u toj sceni ona izgleda jednostavno i stidljivo. Roki
kae, "Adrina -ima nedostataka'1.1 ona je utuena - to je pogaa.
Da li je to njena linost? Njeno obrazovanje? Njen izgled? Njeni
zubi? "Ali", on nastavlja, "I ja imam nedostataka, ali zajedno mi
n^mamo^jnejastataka^. nema nedostataka." Pogledaj ta mi
jnoemo da uradimo. Mo zasnovana na principu je u tome ta
moemo da uinimo i budemo zajedno.

ZATO BI DRUGI ODABRALI DA VAS SLEDE?

Zato bi neko izabrao da radi sa vama? Ako ste u ulozi lidera,
zato bi neko izabrao da vas sledi? Sa moi zasnovanoj na principu,
to je zato to vas potuju. Zato? Zato to vi potujete njih.

150

MO PRINCIPA

Potovanje je temelj. Gde to vodi? Trajnom uticaju uz preuzimanje

inicijative.
Ovaj pristup ima zastupnike u drutvenom ivotu koji je za
neke iznenaujui, ukljuujui marince i skaute u Americi. Na
nedavnom nedeijnom programu za razvoj liderstva koji sam vodio,
pukovnik marinaca je izvestio na kraju nedelje da je njegov ceo
ivot bio izgraen na konceptu potovanja, ali do ove nedelje
stvarno nikad nije shvatao staje potovanje. Otiao je sa tim novim
shvatanjem povezanim sa novim posveenjem i eljom da podeli
svoje saznanje sa svojima u trupi.
Knjiga On My Honor, I Will (asti mi, hou) imala je jako
iskazanu svrhu da izrazi "glasan poziv za povratak tradicionalnim
vrednostima". Rendi Penington (Randy Pennington), predsednik
Pennington Performance Group, napisao je sa Markom Bokmonom (Mare Bockmon) uzbudljivu knjigu punu anegdota, u
kojoj su naveli reci zakletve amerikih skauta, i sa teitem na
potovanju, opisali kako ova jednostavna zakletva moe da vodi
uspehu u poslovanju. Autori dokumentuju perspektivu i stavove
brojnih uspenih poslovnih organizacionih lidera o razliitosti koja
nastaje kada se potovanje, kako to ui zakletva skauta, ili ignorie
ili odrava kao temelj njihovih linih ivota u organizacija koje su
vodili. Meu onima koji su potvrdili njihov stav je bivi predsednik
Derald Ford (Gerald Ford), koji je nazvao njihovu veoma
praktinu knjigu "Obrazac kako lideri postaju uspeni sledei put
asti i integriteta".
Kada potujemo druge i kada smo potovani, zauzvrat od
njih, nai ivoti su izmenjeni. Rezultati su trajni, traju generacijama, lako nadive nae malobrojne godine na ovoj planeti. Uticaj
poziva na inicijativu ohrabruje ljude da vre izbor zasnovan na
vrednostima koja su najdublja u njima. Rezultati za sve uesnike
su pozitivni. A postoji i kontrola kod moi zasnovanoj na principu
- samokontrola. Ljudi e se drati standarda viih nego to ih se mi
drimo, ako oseaju da su oni za to odgovorni. Potovanje je
. inspirativno a meuzavisnost je rezultat. Uoite da u svakom
sluaju, kada odaberete mo a ne nemo, moete da predvidite
rezultate. Ako birate na osnovu onoga to se nadate da izbegnete,
birate strah i mo prinude. Ako birate na osnovu onoga to se

MO PRINCIPA - POTOVANJE DONOSI PROMENU 151

nadate da dobijete, va motiv je potenje i mo koristi. Ali ako

birate na osnovu svojih najdubljih vrednosti, najvrednijih principa
koje znate, i na osnovu najboljeg u vama, birate na osnovu
potovanja i moi zasnovane na principu.
Vi ne samo da ve dosta znate o moi zasnovanoj na principu,
jer ste je iskusili, ve moete da budete moni za dobro u ivotu
nekog drugog kao stoje vaa osoba koju potujete bila za vas. Da
li je to lako? Ne. To je traganje i stremljenje za ceo ivot. A
paradoks je da ete tu vrstu moi imati samo onda kada prestanete
da uopte i elite mo. To nas vodi do sledeeg poglavlja. Kako
uimo da potujemo?

POSLEDICE IVLJENJA SA POTOVANJEM

Sa moi zasnovanoj na principu, evo ta inimo:
-uveravamo
- strpljivi smo
-ljubazni smo
- poduavamo
-prihvatamo
-paljivi smo
- volimo
- uimo
- vladamo se
- konzistentni smo
- ivimo sa integritetom
Ovo su rezultati koje dobijamo kada koristimo mo principa:
- partnere i partnerstvo
- zajedniku promenu
- sinergiju
- ukalkulisan rizik
- poveanu sposobnost

152

MOC PRINCIPA

- pozitivnu, unutranju kontrolu

- samokontrolu
- etiko ponaanje
- meuzavisne odnose
- inicijativu
- poverenje
- reenje pobeda/pobeda
- partnerske dogovore
- duboko zadovoljene dugorone odnose

SAMOPROCENA MOI ZASNOVANE

NA PRINCIPU
1. Da li ste se oseali posebno inspirisani da uinite bilo ta
posebno kada ste se podsetili na osobu koja je uinila pozitivnu,
znaajnu promenu u vaem ivotu? Koje aktivnosti biste mogli da
preduzmete da biste im izrazili potovanje? (Sugestija: komuniciranje sa njima, izraavajte zahvalnost, prenosite njihov uticaj na
nekog drugog. Dr Norman Vinsent Pil (Dr Norman Vincent-Peale)
nas je sve podstakao svojim savetom: "Ako u bilo kom trenutku
osetite ogromno uvaavanje ili iznenadnu provalu zahvalnosti,
pretvorite to u akciju".)
2. Mislite na tekue stanje u kome biste eleli da poveate
vau mo zasnovanu na principima, da poboljate va uticaj na
nekog do koga vam je zaista stalo. Kako bi osoba koju potujete
postupila u toj situaciji?
3. ta biste preduzeli da poveate vau mo i uticaj kod te
osobe u toj situaciji?

7. GLAVA

KAKO POTOVATI DESET

PRINCIPA MOI ,
iMJJMdiimaiu udan_qseuj__
ostvaruje piitemjijih.Zato su oni
John Ruskin
Ako ivite u strahu, va izbor e biti zasnovan na_onome_tp
elite da_rzbegnete. OniKoji ive u svetu strahacak i ne veruju da
"sveT potovanja i poverenja postoji. Ako ivite^sa po_tej^ejnr_va
izbor eLse_zasni_vati_najpjiojne |to_dite_Ha_dobijeje_. Oni koji ive
u svetu potenja mogu da vide da drugi ive razliito, ali ni oni ne
veruju da moe da bude bolje za njih ili ne znaju kako da stupe u
taj svet. Ako ivite sa potovanjem, va izbor se zasniva^najDnome^
|to_najvie_cenite. Znate da sa drugima moete j/ie_nego_sarni.
Znate da samo ospoo^Tjavaryelrri3fugirrTnoete da ostvarite ono
to je mogue. JZnate; d_a ie_najb^ojj|_namjia nanjih _utiete _ako_
odustanete^ od njihove kontrole. Ako vas drugi potuju, ono to se
izaziva u njima je drugaije. Kada radite i koristite mo koja se

154

MOC PRINCIPA

zasniva na principu, drugima upuujete poziv da osete, "Cenim i

potiiiem^tebej_ono to hoejLZbog toga, doJbr^oljQQ_p-QSveujem
SV0
J jivot^moje napore, moje resurse da u saradnji^a tobom
"astvarirn _di/l
Razvijanje potovanja je proces za ceo ivot. Niti je brzo niti
kiko, ali je nagrada koju nudi ogromna. Akojtoeie_xla imateju
vrstu moi sa nnirng_njcn_sp.hpi rnnratp^i^Q_da_^adobijete njihovo
lEl
Da biste to uradili, asni ljudi

sjedinjuju ovih deset osnovnih principa moi:

f"- uveravanje
- strpljenje
- uljudnost
- spremnost za uenje
- prihvatanje
- ljubaznost
- znanje
- disciplinu
- doslednost
- integritet
\-. U ovom poglavlju ilustrovau svaki od ovih principa. Moje
uverenje je daje vredno negovati ove principe u svom ivotu. Mada
je sila laka, a dogovori izgledaju privlano, esto je bolje a uvek
vrednije stvarati potovanjem.

UVERAVANJE
Mi se ne ophodimo sa svima podjednako. Ljudi koje cenimo
oseaju se drugaije kada su sa nama. Mi u njih ulaemo.
Obraamo panju na njih. Imamo vremena za njih. Sluamo ih. I
obino im kaemo zato hoemo neto da uradimo ili hoemo da
oni neto urade. Imamo potvrdu ako nam se kae "zato" je neka
aktivnost izvrena ili odluka doneta. Znai da prvo to moemo da
djjbj^
^j^ zahteve. Dok se snano

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

155

borimo za na stav ili predloenu akciju, moejmQil.a._Qdiima_.

istinsko potovanje za idejei shvatan|e_drugihKada oni osete da
faWmel5o~lyihova "rfvatanja, pre e pqlma^_dj_shvate_iiae^
Trri-g1jp-njp~t7?ljp TrnTTijTjpTTFriprga^jTrpninnsl dp ih prvo sasluamo__

"~nania"daje lnoc^iKlxvenmo ~3k se sloe sa nama i rihvate_nae_

Uveravanje poinje sa nainom razmiljanja. Pretpostavlja,
od poetka, da neemo nekoga da "uvuemo" u neto. Pretpostavlja da treba da ih pridobijemo. Pretpostavlja da smo spremni
da platimo cenu za njihovo uee i ukljuenje. Pretpostavlja da
su oni toga vredni.
General Dvajt Ajzenhauer, potovan u narodu i zbog svog
vojnikog iskustva i politikog vodstva, bio je ovek koji je mogao
da ostvari rezultate sa drugim ljudima. Imao je takvu sposobnost
da izgradi ljude koje je vodio pa je zamoljen od obe glavne
politike stranke da bude potencijalni predsedniki kandidat. On
je shvatao mo uveravanja, i razliku izmeu efekata uveravanja i
prinude, kada je rekao: "Rado bih pokuao da uverim oveka da
bude uz mene, jer kada sam ga jednom uverio, on e se toga drati.
Ako ga preplaim, on e ostati dok je preplaen, a onda e otii."
Mada je mogao da se oslanja na svoj poloaj, in, drutveni ugled,
ili vojniki autoritet da zahteva pristanak, shvatio je daje dobijanje
podrke mnogo znaajnije od zahteva.
Poznati dirigent je jednom imao tekoe sa svojim trubaima.
Njihovo sviranje je bilo bez sjaja. Izgledalo je kao da su nepovezani
sa ostalim muziarima. U frustraciji, dirigent je pozvao vodeeg
sviraa ispred orkestra dok je pomonik dirigenta nastavio probe.
Dok je dirigent poeo da zahteva poveanu panju i profesionalizam, truba je drao svoj prst na usnama, dajui znak dirigentu da
prestane da govori. Dok je truba sluao ostali deo orkestra, preao
mu je smeak preko lica. "Uhvatio sam ga!" uzviknuo je. Bez i
jedne reci vratio se na svoje mesto i uzeo instrument. Obraajui
se ostalim trubaima proaputao je, "Momci znate ta se deava
dok mi oom pa pa, oom pa pa? One violine tamo sviraju duh
da-da-da duh, duh da-da-da duh, "rekao je i odsvirao divnu
melodiju bekog valcera koju je tek sada uo prvi put. Kad je
shvatio celinu sve se promenilo. Iz ranije perspektive, dirigentovi

156

MOC PRINCIPA

zahtevi su izgledali besmisleni. Ponekad treba da promenimo

lokaciju da bismo promenili nae vienje. Kada se zna zato se
neto radi to je kao da mentalno promenite lokaciju. Kad je shvatio
zato je potrebno da ton ostane postojan, kao osnova za divnu,
veselu pesmu koju nikad nije ni uo, on je bez greke odsvirao.
Kada seQdljudLtxaLda neto..urade^_ne_kje im^e_zato,__
oseaju^se_poj^ileni. Kada se dese promene, u brzini ili pravcu ili
znaaju, postanu skeptini. U nedostatku razjanjenja od strane
lidera, svako ima svoje sopstveno oseanje znaenja i svrhe u
svakoj situaciji. Ez_saznanja ostvarnim razlozima, ljudi mogu da
p_onude znaenje_ilLiazlo5e_kgji_u_najboljem..wsuja.QLJLiLliajgorem su razarajui, i to_ih_m_oe_C[dvesti sa pravca u kome elite
3a~|e"kre_u. Zato je_jedna j0^kiiti^h^JidogaJidra^a_jCTejra,
razjanjava i saopti znaenje.
Cesto se problem jasnoe i komuniciranja kao i zajednikog
znaenja svede na problem vremena. U jeku problema sa izvrenjem poslova ili tekih rokova, izgleda da je najbolje to moete da
uradite da zahtevate, "Uradi ono to sada traim a ja u se vratiti
im budem mogao da objasnim. Hvala." Ako je va emocionalni
saldo veliki, moete povremeno da uzimate i nee se isprazniti. U
stvari, izvanredna je prilika da se poloi depozit u taj nevidljivi ali
realni raun; kako se ponaate za vreme stresa i odmah nakon toga
je signal drugima koliko su vam vani.
Fridrih Nie, nemaki filozof, jednom je primetio: "Mogu da
izdrim skoro sve ako razumem zato." Objasniti zato teak je
zadatak za mnoge. Dok teimo da uverimo one iznad nas, esto ne
brinemo o uveravanju onih ispod nas. Ne bi se usudili da traite
vaeg efa da uradi neto ili traite neto od nje a da ne objasnite
zato vam to treba. Koliko esto uradite isto kada traite neto ili
nekoga ko vama podnosi izvetaje ili ivi sa vama? ovek
uveravan protiv svoje volje ima jo uvek isto miljenje. Ako
oseaju da ih potujemo, vea je mogunost da i oni nas potuju.
Dajte drugima mogunost da sumnjaju. Dajte im priliku da izraze
svoje poglede pre nego to se potrudite da im nametnete svoje. To
je uveravanje.

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

157

Poveite svoj motiv sa svojim metodom

Reci su vane. Reci su mone. Reci koje razmenjujemo mogu
biti oruje koje povreuje ili alatka koja gradi i leci. Uesnik na
jednom od mojih seminara, uitelj specijalizovan da vodi rauna
0 problematinim studentima, izneo nam je svoja oseanja o moi
reci:
Jednu od najmonijih lekcija koju sam ikada nauio bila je
od osobe koja mi je predavala i uticala na mene. Ono to je inilo
veliku razliitost u njenim odnosima sa studentima, roditeljima i
kolegama nastavnicima bile su reci koje je koristila. Poto je bila
osoba posveena principima, njene reci su dolazile pravo iz srca,
1 duboko su nas dirale. Inspirisala nas je svojim recima i pokrenula
da se potrudimo da budemo najbolji svakog dana. Njene reci inile
su da se oseamo kao da smo dragoceno blago.
Da li vae reci povreduju ili pomau da se izgradi odnos?
Ovde je praktina sugestija. Kada ste usred borbe za mo,
pokuavajui da postignete da neko neto uradi po vaoj volji,
zapitajte se "Da li zaista hou da unapredim, ba sada, dok sam sa
njima, pokuavajui da utiem na njih?" Vaa istinita oseanja e
se reito prenositi putem vaih reci. Evo nekoliko stavova koje
mogu da vam pomognu da povezete svoj motiv sa svojim metodom, a moda oba podsete i pobude u trenucima izbora kada imate
posla sa drugima na koje elite da utiete. Izloene sa pravom
namerom, ove reci mogu da otvore mogunosti. Nee vam se svaka
fraza svideti. Izaberite i koristite one koje izazivaju pozitivnu
brinost u vama.

Samoprovera
1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere u uveravanju:
Da li sam im rekao zato?
Da li oni shvataju zato?
Da li sam pokuao da im pomognem da shvate zato?

158

MO PRINCIPA

Da li bi pomoglo kada bi shvatili zato?

Da li bih voleo da shvate zato?
2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae uveravanje:
Mogu li objasniti zato?
Mogu li da iznesem razloge za?
Dozvolite da pomognem da shvatite.
eleo bih da imam priliku da objasnim zato.
Da li znate zato treba to da uradimo?
eleo bih da razumete zato to.
Evo staja oseam.
eleo bih da sa vama podelim svoja oseanja.
Evo zato je to vano za mene, i za nas.

STRPLJENJE
Ako elimo da razvijemo potovanje sa ljudima oko nas.
moramo da budemo strpljivi - i sa procesom i sa ljudima. Uprkos
oseanjima drugih, nedostataka, i nepogodnosti kao i naeg sopstvenog nestrpljenja i ubrzanja da se ostvare nai ciljevi, potrebno
je da odravamo dugoronu perspektivu i ostanemo pos\eeni
naim vrednostima i njima u suoenju sa kratkoronim tekoama
i otporom. To nije lako uiniti.
Vi ste verovatno postali ovakva linost danas jer je neko imao
strpljenje sa vama u nekim kritinim trenucima vaeg /.ivolu.
Mnogi ljudi su me izvestili daje neko imao strpljenja sa njima, dok
su se borili na svom ivotnom putu. Kada ste strpljivi sa osobom,
ulaete dugorono u nju. To nije neto to se uradi preko noi.
Potrebno je mnogo vremena.
Emili Ker (Emily Carr), mudri kanadski autor, je rekao. "Ne
mislim da moete da objasnite rast, Tih je, pronicljiv. Ne iskopate
biljku da biste videli kako raste."
Da bismo bili stvarno strpljivi, strpljivi smo sa procesom kao
i sa osobom u procesu. Mi nismo samo ljudi koji rade. Mi smo ljudi

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

159

koji postojimo. I, verovatno, ljudi koji postaju. Svi smo mi u

raznim stepenima razvoja. Nisam gde sam bio jue. Veliki poklon
koji moete da date nekom drugom, posebno ako su bili meusobni
nesporazumi, jeste da prihvatite probleme, istinito. "Znam da su
stvari bile teke u prolosti ali pokuavam da ih promenim i elim
da znam gde ste vi sada?" Oslobodite ljude dajui im priliku da se
promene, da rastu, da se razviju.
Lilijan Helman (Lillian Hellman) opisala je dinamiku u svim
naim ivotima kada je prokomentarisala; "Ponekad, ljudi se
promene ali zaborave da to jedni drugima kau." Dozvolite
drugima da se promene. Budite od pomoi otvarajui ljudima
mogunosti.
Kako se uimo strpljenju? Gajite batu. Kakva lekcija u
strpljenju! Veoma uspean direktor iz svetske konsultantske kue
pitao me je u poverenju kako da ispuni svoje nove obaveze, u
kojima je trebalo da nadgleda druge direktore u raznim zemljama
oko sveta. Izvestio je da bi mogao da im kae ta da rade, i osigura
da to i uine, ali mu nije bilo jasno kako da "savetuje". Sugerisao
sam mu da posadi malu batu. Nije mu se svidela ideja. Nije imao
vremena za to. Nije znao kako. Nije mogao da vidi poentu. Bio
sam uporan u nagovaranju. Da objasnim zato.
Imam kod kue batu. Nisam odrastao sa iskustvom u
batovanluku, ali moja ena, ovni, me je ubedila da vredi pokuati
i bila je u pravu. Da li ste odgajali neko povre uspeno? To je
obrazovni poduhvat - a ponekad dobijete i povre. Imali smo
paradajz; ja volim paradajz. Da li znate ta je sve potrebno da se
uspeno uzgaja paradajz? Mislim, da imate pobedniki, soan
paradajz ija jedna krika moe da ispuni ceo sendvi? ubrivo.
Malo nene, brine ljubavi. Dobro zemljite. Voda. Treba pleviti
batu. Sunevi zraci su bitni. Moete li imati suvie dubriva, suvie
vode, suvie sunevih zraka? Razume se; postoji izreka u Arabiji,
"Samo sunce pravi pustinju." Moete li imati premalo tih stvari?
Svi ovi sastojci zahtevaju mudru ravnoteu. A ima jo. Koevi ili
ograda, da podre biljke. Posvetite panju pravovremenosti. Kada
sadite je bitno. Ako sam strpljiv i sadim u pravo vreme, pokaem
malo ljubavi, navodnjavam, dozvolim suncu, imam koeve i sve
to treba, da li bi garantovali da u imati dobar rod? Ne... ta jo

160

MOC PRINCIPA

treba da uradim? Mogao bih da unajmim "konsultanta", nekog ko

je pobedio na takmienju u gajenju paradajza na sajmu prole
godine, da mi pomogne. Mogao bih da izgradim neku vrstu zatitnog pokrivaa, moda staklenik da zatitim moje paradajze. Onda
treba da kontroliem insekte - da pronaem i eliminiem letee i
gmizave i dvonone i etvoronone insekte. Uklonim mladice na
vreme. Skreem biljku kad pone da raste. Oberem kad doe
vreme. Sa svakim dodatnim korakom, poboljavam anse. Raste
verovatnoa, sa dodavanjem svakog od ovih faktora, da u imati
paradajz koji moe da osvoji nagradu.
Ako uradim sve to sam opisao, da li u dati ivot semenu?
Ne. Ja ne mogu. ivot, ili potencijal za ivot je u semenu. Ali da
li mogu da ga ubijem? Lako.
U emu je stvar? Uopte ne govorim o paradajzu. Govorim
o uticaju na ljude. U tome je umetnost menadmenta. esto
poinjemo da razmiljamo, dobro, ja sam zaduen i ja sam odgovoran, ja polaem raune, ja treba da zadovoljim ove rokove.
Uraditi projekt na vreme, sa odobrenim sredstvima, obaviti
zadatak, zavriti posao. Moda je moj nain razmiljanja o tome
kako utiem na druge, mehaniki model a unutranji dijalog se
odvija otprilike ovako: "Imam ovde ovu osobu i ona ne radi ba
najbolje. Posmatrao sam je. Kada moj videorikorder ne radi dobro
ja ga odnesem na popravku. Da li znate ta su mi rekli? Rekli su
mi da dam glavu na ienje. Pitam se da li bih mogao da oistim
njenu glavu? Moete li da "sredite" ljude kao to sreujete opremu?
Ne, ne postoji nita to moemo da uradimo ljudima da ih sredimo.
Da li ste bili uspeni u pokuaju da sredite ljude? Ne mislim da
moete to da uradite. Ja nisam bio uspean u svojim pokuajima.
Kada pokuam, lupi mi se o glavu. Ali ono to mogu, i ta i vi
moete, je ono to radi bastovan. Moete da stvorite uslove koji
omoguavaju ljudima da napreduju.
Ponekad organizacije osciluju, izmeu poputanja i kontrole,
demokratije i anarhije, centralizacije i decentralizacije, sa dnevnim
programima, isprobavajui poslednje ideje ili tehnike, sa nadom
da e sa sledeim programom ili seminarom konano to dobro da
obave. Omoguavamo ljudima da probaju. Mi petljamo sa participativnim menadmentom. aljemo nae zaposlene na kurs iz

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

161

liderstva ili sveobuhvatne kurseve u prirodi ili niz reku u gumenim

splavovima. Onda ekamo da vidimo ta se promenilo. Projekti
propadnu. Ljudi su drueljubiviji ali ne i produktivniji. ta onda
uradimo? Mislimo, "Znao sam da to nee da upali. Ponovo centralizuj. Preuzmi kontrolu. Vie nadgledanja. Proveravaj svakog,
jer poslednja ideja nije dala rezultate."
Sa batom, moete li da je napustite usred leta, uzmete tri
etiri sedmice odmora, nita ne radite, vratite se i bata bude u
dobrom stanju? Ne! Da li ima mnogo posla da bi bata bila dobra?
Da! Nema garancije, ali ima mnogo toga to moete da uradite da
poboljate rezultate i prinos. Sve te aktivnosti se svode na
"osposobljavanje." Osposobiti je postala re koja je u modi, to
nije sreno jer je to odlian koncept i u sutini znai da svako treba
da radi svoj posao, ali nema garancije. Imao sam divne planske
sesije, promene paradigme sa starijim direktorima, uzimajui ovu
jednu metaforu i proirujuije da moe da se primeni na njihove
tekue probleme i izazove. ta je paralela za koeve i ograde, ta
je paralela za dubrivo, staje paralela za dobro seme, ili pravu biljku
za poetak? ta je paralela za dobro zemljite, za plevljenje, za
sunce? Moemo da razvijemo sve nae organizacione sisteme iz
ove jednostavne metafore - pitajte se, "Staje potrebno preduzeti
da bi se razvili dobri ljudi?" Moete da odgovorite, "Ovo izgleda
daje ogroman posao i ja nisam dobar u batovanluku." Dobro, ako
ne volite batovanluk, moda je bolje da izaete iz bate. Vaa
uloga, vai zadaci, vaa odgovornost, va posao je da stvorite
uslove koji dozvoljavaju ljudima da se razvijaju i ako nema
batovana, nema ni bate.
Mo zasnovana na principu, stvaranje potovanja je organski
model a ne mehaniki. Nema garancije, ni sa ljudima ni sa
biljkama. Strpljenje se formira na osnovu nae svesti da mi nismo
pozvani - da mi ne kontroliemo. Najvie to moemo da uradimo
je da radimo kao ludi da stvorimo najbolje uslove. Jer kao to je
ivot biljke u semenu, ivot organizacije ili porodice je u ljudima.
Pa ta onda radimo? Postoji paralela za svaki pojedini faktor
koji sam spomenuo kada stvaramo uslove za razvoj ljudi. Berba,
premetanje, dobijanje ekspertskog miljenja, izgradnja strukture
za podrku, sve mora da se razmatra. A takode i uravnoteenje,
11 Mo principa

162

MOC PRINCIPA

pravovremenost i harmonizacija svih tih faktora. Vaa je privilegija da radite strpljivo da izgradite tu ravnoteu.
Marija Kiri je provela vei deo svog ivota u naporu da otkrije
radijum. Postoje 487. eksperiment propao, u kojem su ona i njen mu
Pjer pokuali da izdvoje radijum iz uranovog oksida, Pjer je podigao
svoje ruke u oajanju i rekao: "Nikad nee biti uraeno. Moda za
sto godina ali nikad u nae vreme." Marija Kiri mu se suprotstavila i
odlunim licem rekla: "Ako je potrebno sto godina onda je za aljenje,
ali ja neu prestati da radim na tome dok sam iva."
Moemo sebi da dozvolimo da budemo strpljivi kada
izgraujemo drugu osobu, gajimo odnos, ili pokuavamo da
utiemo na one do kojih nam je stalo.

Samoprovera
1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere strpljenja:
Da li su njihovi napori prihvatljivi kao dobar poetak?
Mora li to stvarno sada da se uradi? Na ovaj nain?
Da li su rokovi realni?
Odakle potiu pritisci?
Da li su pritisci realni?
Da li je to dovoljno dobro za sada?
Da li sam spreman da ujem njihovo miljenje?
2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae strpljenje:
Mnogo ste napredovali.
U ovome smo zajedno, na dui rok.
Zajedno smo bez obzira kako se zavri.
Radujem se da nastavim da radim sa vama.
Mogu da vidim daje to vredno saekati.
Razmislite o tome; opet emo razgovarati.
Zeleo bih da opet razgovaramo.
Dolazi, zar ne?

KAKO POTOVATI

DESET PRINCIPA MOI

163

ULJUDNOST
Najbolji uitelj je onaj koji sugerie a ne dogmatizuje
i inspirie svog sluaoca eljom da sam sebe ui.
Edward Bulwer-Lytton
Obino ne mislimo o uljudnosti kao izvoru moi. A, ipak,
nema nieg tako monog kao istinita uljudnost. Takva osetljivost
zahteva da se pridruimo drugima.
Uljudnost znai da nismo grubi, teki, nasilni, posebno kada
radimo u oblastima koje su posebno osetljive ili gde je druga osoba
povrediva. Svako od nas ima oblasti svog ivota na koje je osetljiv,
gde su povrede i rane ostavile nena podseanja ili otre oiljke.
Ako smo uljudni, to se potuje. Doputamo i osiguravamo vreme
i prostor za leenje ovih rana. Mnoge od ovih rana su samozadate;
ali i pored toga povreduju. Retka je osoba koja nam moe sluiti,
posebno u onim oblastima gde smo se povredili, a da nam ne sudi,
ne ocenjuje nas, ne osuuje nas ili kada nam neto treba.
Ponekad smo otrovni jedni prema drugima. Svako od nas je
povreden na neki nain od drugih ljudi. Ako nismo paljivi,
moemo da "ubijemo" skrivene, unutranje, nene kutke ljudi sa
kojima ivimo i radimo. Nae najvee radosti i najvea tugovanja
povezana su sa ivotima drugih ljudi. Zbog odnosa koji se nisu
ostvarili, imamo zone u kojima smo povredivi. Ljudi koji stvarno
pozitivno utiu na nas izgleda da to oseaju. Oni ne upadaju kao
slonovi u na neni svet. Oni to oseaju. Oni su uljudni u onim
oblastima u kojima nam je potrebna uljudnost.
Mnogi su odrasli u porodicama koje nisu najbolje funkcionisale, ili u kojima je bilo mnogo bola. Moda je neto toga bola
utisnuto u nas, i mi to nosimo kao prtljag iz detinjstva. Moj prijatelj,
pesnik, esto govori o nainima na koje smetamo svoje probleme
kada rastemo a ne reavamo ih. On veruje da kada se desi neto
stoje teko a ne razumemo, mi to jednostavno uklonimo. To je kao
da imamo malu crnu torbu na naem pojasu u koju moemo da
sakrijemo svoje probleme od pogleda. Ako ovi problemi ostanu u
11*

164

MO PRINCIPA

torbi, i sa njima se ne bavimo, oni narastaju sa godinama, i mogu

se ponovo pojaviti, ponekad runiji nego to su pre bili. On kae
da smo kao odrasli natrpali toliko stvari u tu malu torbu da je
narasla na tri metra. Doemo na posao ujutru, a emocionalno smo
iscrpljeni. Zato? Zato to smo proveli elo jutro prenosei taj
uasan teret naokolo. Ulazimo u lift i vrata nee da se zatvore, jer
se nae "torbe" ne uklapaju.
Kada razmiljate o linosti koja je neto znaila u vaem
ivotu, da li se seate daje bila uljudna sa vama? Da su bili osetljivi
u oblastima gde ste bili povredeni, gde vam je bila potrebna neka
zatita? Da li su bili svesni vae slabosti?
Jedan od mojih savetnika na poslediplomskim studijama
mudro me je savetovao; "Blejn, kada ima posla sa duama ljudi,
skini cipele. Hoda po svetoj zemlji." Imao je stvarno potovanje
za ljude i pomogao je da to podstakne u meni. Svideo mi se njegov
pristup jer sam ranjiv. Svako ima svoja ranjiva mesta. Povredeni
smo, ranjeni smo, nismo sigurni, plaimo se, mada se to ne
pokazuje. Proveo sam dva dana poduavajui producente i direktore dobro poznate televizijske emisije. Bilo je iznenaujue da su
ti ljudi, koji dnevno imaju posla sa elnicima drava, politikim i
biznis voama, medija zvezdama, bankarima i svima koji utiu na
kretanja u naem drutvu u Americi i u svetu, nesigurni u sebe.
Bila im je potrebna potvrda, da ono to rade jeste vredno. Traili
su potovanje i zahvalnost. Traili su priznanje. Ispod naizgled
samopouzdanja i sigurnosti, bili su nepouzdani, ranjivi, nesigurni.
Bez obzira na na poloaj, svi se mi oseamo ranjivi. Ljudi koji na
nas mono utiu izgleda da oseaju ove ranjivosti i lako nastupaju.
Oni shvataju da svi mi nosimo razne maske, i samo uljudnost moe
da podigne ove maske iz naeg vrstog, prepadnutog zagrljaja.
Ovaj strah je otro opisan u rukom napisanom komentaru koji
se prenosio od nastavnika do nastavnika u vreme kada sam radio
u obrazovanju. -1 Na mojem primerku, zvao se, "Ne budi
zaluen..."
J Ne daj da te ja zaludim. Ne budi zaluen maskom koju nosim.
Jer ja nosim masku. Nosim hiljadu maski. Maske koje se plaim
da skinem, a nijedna nisam ja. Pretvaranje je umetnost koja je
druga moja priroda, ali nemoj biti zaluen. Ostavljam utisak da

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

165

sam siguran, daje sve sunano i neuznemireno u meni, da su vode

mirne, da drim stvar u rukama, i da mi niko nije potreban. Ali;
nemoj tome da veruje. Molim te nemoj. Moje lice moe izgledati;
glatko, ali moje lice je moja maska. Iza nema izvetaenosti. Iza *
prebivam ja, zbunjen, u strahu, usamljen. Ali ja to krijem. Ne elim
da iko to sazna.
Hvata me panika na pomisao da se moja slabost otkrije. Zato
stvaram masku iza koje se krijem, da mi pomogne da se pretvaram.
Da me zatiti od pogleda koji to zna. Plaim se da va pogled nee
biti praen ljubavlju i prihvatanjem, plaim se da ete manje misliti
na mene, da ete se smejati, i da e va smeh da me ubije. Plaim
se da duboko u sebi nisam niko i nita. Da jednostavno nisam'
dobar, da ete videti i odbiti me.
Tako igram svoje igre, svoje oajnike igre pretvaranja, sa r
fasadom sigurnosti spolja, i drhtavim detetom unutra. I tako moj
ivot postaje bestidnost. Lenjo preklapam sa vama umilnim
zvucima povrnog razgovora, sve vam govorim to u stvari nije '
nita. Nita od onoga to u meni vapi. Tako kada se rutinski
ponaam, ne budi zaluen onim to govorim. Molim vas paljivo
sluajte, i pokuajte da ujete ono to ne kaem, ono to bih voleo
da sam u stanju da kaem. ta za preivljavanje imam potrebu da
kaem, ali ne mogu. Ne svia mi se skrivanje. Poteno kaem. Ne
sviaju mi se vetake uplje igre koje igram. Stvarno bih voleo
da sam prirodan. Stvarno bih voleo da sam prirodan, spontan i svoj.
Moe li da mi pomogne? Pomozi mi drei svoju ruku, ak
i kad je to poslednja stvar za koju mi se ini da je hou i da mi
treba. Svaki put kada si paljiv i uljudan i ohrabrujui, svaki put
kad pokua da razume jer ti je stvarno stalo, u mom srcu rastu
krila, veoma mala krila, veoma slaba krila, ali krila. Sa tvojom
osetljivou i simpatijom, i tvojom moi razumevanja, uspeu.
Moe da udahne ivot u mene. Nee biti lako. Dugo uveravanje
o bezvrednosti izgradilo je snane zidove. Ali ljubav je jaa od
snanih zidova, i u tome je moja nada.
Molim te pokuaj da ukloni te zidove vrstim rukama, ali
nenim rukama. Jer dete je vrlo osetljivo, a ja sam dete. Ko sam ja
moe da se pita? Ja sam neko koga dobro zna. Ja sam svaki
ovek, svaka ena, svako dete, svako ljudsko bie koje sree. T-

166

MOC PRINCIPA

Ezopova basna koja nas ui o vetru i suncu, koji se takmie

da utvrde ko ima najveu mo, ima jednostavnu, nezaboravnu ;
poentu. Dok se sunce i vetar raspravljaju o svojoj snazi, primete
oveka na putu, ogrnutog kaputom radi zatite od loeg vremena.
Vetar se hvali, "Ja mogu da skinem taj kaput. Gledaj... i velikom
snagom vetar napade oveka. ovek samo pritee svoj kaput
vre. Olujnom snagom vetar je duvao daje ovek jedva stajao
na nogama ali kaput nije skidao. Sto je jai vetar ovek je sve vre
stezao svoj kaput. Sunce se tada oglasilo: "Posmatraj moju mo."
Sunce je zasijalo kad se vetar stiao. Vazduh se zagrejao. Sunevi
zraci su neno pali na oveka. ovek, poevi da se znoji otkopao
je gornje dugme. Kako se temperatura poveavala, ovek je otkopao preostalu dugmad, prebacio kaput preko ramena i nastavio
putem. Koje moniji, Ezop pita, sunce ili vetar?
Sposobnost za uljudnost je pouzdan znak snage.
Nita nije tako snano kao uljudnost; i nita nije tako uljudno
kao stvarna snaga. Da li ste uljudni sa onima na koje elite da
utiete? Da li biste mogli da budete? Neveemo neka pitanja koja
moete da postavite sebi da biste se podsetili kada se naete u
poloaju da se ponaate kao vetar a pri tome, postajete nervozni.

Samoprovera
1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere uljudnosti:
Da li sam uljudan?
Da li je ovo nain na koji bih voleo da sa mnom postupaju?
Kako bih ja odgovorio da sa mnom na ovaj nain postupaju?
Da li znam kako je sa njima ranije postupano?
Da li su bili ranije povredeni?
Da li podstiem nadu?
Da li sam napadan?
Da li sam suvie direktan?
Da li se ponaam dovoljno taktino i diplomatski?

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

167

" Da li sam uzeo u obzir njihova oseanja?

Da li je ovo pravo vreme?
Da li su zateeni?
'''!
,, Da li se sada oseaju sigurni?
,
2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae uljudnost:
Da li se oseate sigurni?
Da lije ovo neto to biste eleli da razmotrite?
Da li se nadate da bi ovo moglo da funkcionie?
Da li verujete da biste mogli da uradite ovo to od vas traim?
Da li ste imali iskustvo koje prouzrokuje da malo brinete o
tome ta od vas traim?
Da li postoji bilo ta drugo to biste voleli da ja znam?

SPREMNOST ZA UENJE
Da li su vas uili oni sa kojima ste radili ili iveli? Da li ste
spremni da vas neko ui? Mnogi uivaju u uenju, ali ne vole uvek
da ih neko ui. To zahteva skromnost. To zahteva priznanje, prvo
sebi a onda onima koji bi vas uili da ne znate. Ako va ego, vae
oseanje identiteta i izvor sigurnosti jeste iluzija da "ve znate", vi
ste ranjivi. Moda niste spremni da izmenite predstavu o sebi. U
sutini, skromnost moe da bude velika snaga. Imao sam za klijente
mnoge samouke milionere. Verujem daje svako od njih sa mnom
podelio sledeu misao, u nekom trenutku naeg zajednikog profesionalnog ivota: "Uspean sam i znam zato", rekli bi. "To je
zato to sam veoma, veoma dobar u neemu, a izgradio sam
(porodicu, karijeru, poslove, struku) oko toga. Znam ta mogu da
radim, a ta radim dobro, radim bolje od bilo kog drugog. Ali
takoe znam da ima mnogo stvari za koje nisam. Tako sam se
okruio ljudima koji su jaki u oblastima u kojima sam ja slab. I mi
smo zajedno uspeli."
Ako poemo od pretpostavke da nemamo sve odgovore i da
ne shvatamo sve, omoguavamo sebi da vrednujemo razliite
poglede, sudove i iskustva koje imaju drugi. Kada drugima prilaz-

168

MOC PRINCIPA

imo otvorena srca, i spremni smo da nas ue, mi uimo daje klju
za uticanje da dozvolimo sebi da na nas utiu.
Sluanje nam omoguava da pridemo drugoj osobi na nain
koji ona razume, jer im prilazimo sa njihovog terena, njihovih
elja, htenja i potreba. Mi svi to znamo intuitivno zbog naeg
iskustva sa prijateljima. Sve to va prijatelj ima da kae je
interesantno. Sa njima smo u vezi. To nije prisilna veza. Hoete
da uite od njih. Malo je nas koji vole da budu pouavani; ali od
naih prijatelja primiemo uputstva.
Dok sam zavravao svoju doktorsku tezu na Univerzitetu
Teksas u sedamdesetim, radio sam na obimnom pregledu programa nastave i analize metodologija za projektovanje nastave.
Stareina nae lokalne crkve me je pozvao jednog dana i pitao da
li bismo mogli da se naemo. Imao je neke probleme u rukovoenju nedeljnim kolskim programom, povezane sa implementacijom novog nastavnog programa. Ljubazno sam se saglasio,
uveren da e mi moja nedavno ovladana umea sa nastavnim
programom omoguiti da posvetim malo svog strunog vremena
vrednoj stvari. Nakon svega, moja deca bi imala korist kada bi
program bio unapreen. Dok sam sluao njegovu zabrinutost
oseao sam se poneto izvetaeno. Problemi su bili jednostavni.
Lako sam mogao da kaem koordinatoru ta da uradi. Pri kraju
naeg razgovora, zastao je i pogledao me na tren u tiini. Ne znam
da li je to bila moja arogancija ili moj univerzitetski status to ga
je konano pogodilo. Ali on je presekao moj oseaj vanosti
jednim pitanjem - pitanjem na koje je sam odgovorio. "Da li znate
zato smo vas pitali za pomo? Moje reference su mi prole kroz
glavu, ali sam mislio da treba da ga pustim da on kae. "Zato to",
nastavio je sa prostim osmehom "znamo da volite decu." Bio sam
istinski ponien. To nije bilo moje znanje. Moja arogancija,
proizala iz postdiplomskih studija, bila je mogua od znaaja u
reavanju njihovih tekuih problema; ali to mi nije bila preporuka
za posao. Moja sposobnost da sluam, uim i volim bila je od
daleko veeg interesa za njih. Prihvatio sam posao i u potpunosti
uivao da uim i da budem sa njihovom decom. Neke od lekcija
koje sam nauio dok sam nadgledao taj neformalni nedeljni kolski
program bile su mnogo vrednije od mojih postdiplomskih studija.

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

169

Kao to sam ve rekao, ako hoete na nekoga da utiete,

dozvolite mu da utie na vas. Klju za uticanje je da dozvolite sebi
da na vas utiu. Stei ete pravo da utiete na njih. Ne moete da
prekrite ovaj osnovni princip i da budete uspeni, na dui rok, sa
drugima. Da li moete nauiti? Dozvolite da to ilustrujem
iskustvom iz velike proizvodne fabrike. Rukovodilac pogona je
izvestio da kada je on preuzeo odgovornost za svakodnevnu proizvodnju dvadeset etiri asa dnevno, atmosfera u fabrici je bila
toliko loa da je pokuao da pomogne ljudima da promene svoje
gledanje i na sebe i na svoj rad. Odluio je da koristi novu parolu,
"Vano je, zato ste ovde." Poruio je transparent vie od metra
irok i petnaest metara dugaak sa novom parolom tampanom
velikim slovima, i obesio je transparent ispred pogona. tampao
je bedeve, majice, kape i postere, i potpuno se zaneo svojom
"novom" kampanjom.
Nakon tri ili etiri dana nove kampanje bio je u pogonu i
upitao dugogodinjeg nadzornika ta misli o novoj paroli. "To je ;
"tropa" "Sta si rekao?" "Da", nadzornik je nastavio, "smrdi. Ovde
ste est meseci. ta mislite ko ste vi da ovde etate, gledate preko
ramena i posramljujete nas - 'To je vano; zato ste ovde.' Potedite
nas propovedi..." Okrenuo se da ode, sa nategnutim smekom na
licu dok je gledao gomilu radnika koji su prislukivali ceo razgovor.
Stavite se u poloaj ovog novog rukovodioca. Hteli ste da
pomognete. I ta su bili rezultati? Arogancija, neznanje, grubost.
Va kredibilitet je u pitanju. ta bi uinili? Uzvratili estitom
neformalnom vodi?
Ovaj menader se izvinio nadzorniku. Bilo je teko. Zahtevalo je poneto emocionalnog samouzdravanja. Ali izvinjenjem, izvukao je aoku. A onda je upitao nadzornika, "ta vi mislite
da bi dalo bolje rezultate?" "Dobro, ta mislite o ovoj paroli, "Zato
stoje vano; vi ste ovde."
Pre isteka te smene, menader je skinuo transparent. Zamislite ovu scenu, nedelju dana docnije. Ovaj isti nadzornik prilazi
zgradi sa parkiralita. Dok se nadzornik i njegovi prijatelji
pribliavaju zgradi, jedan od njih opaa opet stari transparent
podignut na zgradu. "Zar nije dobio? Nisu nam potrebne njegove

170

MO PRINCIPA

parole." Ali kad se pribliio transparentu, mogao je da vidi da su

reci neznatno izmenjene. Proitao je tiho; pisalo je "Zato to je
vano, vi ste ovde." Bio je to isti transparent, ali je re "zato"
upisana. "Zato stoje vano,' zar nije to ono to sam oveku rekao
pre neki dan? Hej, to je moja parola!" ta mislite koliko je bilo
potrebno da se rauje po toj velikoj organizaciji, sa hiljadama
zaposlenih, da neko slua, da neko brine? Dve godine docnije,
transparent i dalje visi, a parola je postala objanjenje zato su oni
radili zajedno.
Menader koji mi je ovo ispriao spomenuo je sa smekom
da je nadzornik za odravanje postao ampion nove parole.
Nadzornik je imao priliku da se penzionie u tri maha nakon toga,
ali nije sve dok menader nije napustio pogon zbog drugih
dunosti.
Da li se na vas moe uticati? Jedan od kljueva za poveanje
moi korienjem principa jeste da dozvolite sebi da na vas utiu
oni na koje elite da utiete.

Samoprovera
1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere uenosti:
Da li mislim da najbolje znam?
Da li stvarno samo pokuavam da uinim da urade ono to
hou?
Da li postoji drugi nain da se to uradi?
Da li postoji bolji nain da se na to gleda?
Da li je ovako najbolje. Kako ja to znam?
ta bih mogao da nauim kada bih ih sluao?
Da li sam spreman da uim od njih?
Da li verujem da mogu da uim od njih?
ta oni mogu da me naue?
Da li stvarno sluam?

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

171

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae uenosti:

Kako vi to vidite?
Pomozite mi da vidim to to vi vidite...
eleo tih da shvatim vae gledite.
Pomozite mi da vidim stvari na nain na koji vi vidite.
Kako mogu da pomognem?
Da li razumem to to govorite?
ta vi mislite?

PRIHVATANJE
Mo prihvatanja je velika jer nema varanja, to je bezuslovno
prihvatanje. Nema varanja kada vas prihvataju. I kada to prihvatanje postoji mali plamicak nade se generise koji nam daje
pozitivnu veru u sebe, veru u na potencijal. Uesnici su mi redom
govorili o nekom ko ih je duboko prihvatio, esto kada se nisu
oseali prihvaenim; njihov postskriptum je obino "Nikad neu
to zaboraviti i nikad im neu zaboraviti."
Pre vie od hiljadu godina, nepoznati pesnik je pisao: "U
svakom plemenu, ovek e napredovati delima ljubavi." '
Dokumentarac BBC-a pod nazivom Gandijeva Indija
sadrao je intervjue sa mnogima koji su ga poznavali ili su imali
uee u njegovom radu. Meu intervjuisanima bila je ena koja
je dala ovaj odgovor kada su je upitali da opie dominantni utisak
koji je Gandi ostavljao - "Njegova velika ljubav."
Slino, dok sam pregledao stotine izjava uesnika na seminarima koji su se seali osobe koja je imala pozitivan, znaajan
uticaj na njihove ivote, ogromna veina je izjavljivala "prihvatanje", ili kako su ee nazivali to, "ljubav", kao dominantni
uticaj koji je ta osoba imala na njih.
itao sam sa zanosom posmrtno slovo generalnog direktora
Dain Boswortha, velike finansijske grupe sa srednjeg Zapada.
Umro je od raka u pedeset estoj godini. Oigledno, taj ovek je
bio izvanredno ljudsko bie. Dva ili tri paragrafa u posmatranom

172

MO PRINCIPA

govoru razmatrali su milione dolara u imovini, povraaj na investicije, i sve finansijske pokazatelje rasta u kompaniji koji su bili
rezultat napora tog oveka. Preostali deo govora bio je posveen
oveku. Evo ovde nekoliko izvoda:
Bio je odlian lider, koji je brinuo o svojoj kompaniji i
ljudima koji su tu radili. Sluao je svoje zaposlene; sluao je ljude
u pisarnici sa podjednakim interesom kao to je sluao ljude u
direktorskim kancelarijama, govorile su njegove kolege. Hteo je
da slua, ne samo vie rukovodioce, ve i druge irom kompanije
da bi stekao iri uvid. Njegovo prisustvo je bilo vrlo osobeno. Bio
je ovek velike strasti. Verovao je u potovanje i dostojanstvo
pojedinca. Sve bi preduzeo da pomogne oveku. Nisam poznavao
nikoga sa vie oseajnosti za ljude od njega. Imao je ranije teak
ivot. Bio je izleeni alkoholiar, proao je kroz teke line
probleme i nauio je da se oslanja na druge. L|udi su ga stvarno
voleli. Mislim daje to zato stoje on voleo njih. '
Ako ste ikada iskusili bezuslovno prihvatanje, znate da nema
nieg slinog u svetu. Nikada vie niste isti nakon toga. Kada vas
prihvataju, kau vam da ste u redu, uprkos vaim sumnjama i
strahovima i nepodesnosti. Nema tajni i uslova u prihvatanju.
Voljeni ste bez obzira da li imate dobre ili loe ocene, bez obzira
da li niste prekoraili trokove i zavravate posao na vreme ili ste
prekoraili budet i kasnite. Bezuslovno prihvatanje je pojava koja
izvanredno oslobaa. Do toga dolazi kada elite najbolje drugoj
osobi, uzdravate se od prosuivanja, od sumnjienja, ne zahtevate
dokaze ili posebne rezultate kao uslov za odranje samovrednovanja. To je razliito od pregleda uspenosti i ocena rada. Pitamo
se, staje izvor vae panje za drugu osobu? Prihvatanje bez uslova.
Ako ste to ikada osetili, znate za ogromnu mo koja sa time dolazi.
Da li mislite da sam ja u redu? Prihvatljiv? Bez ikakvih tajni? Ne
zato to sam izuzetan ili odgovaram ve zato to imam vrednost
po sebi.
Izgleda daje potreba da se voli mnogo monija i vea, dublja
potreba nego potreba da se bude voljen.
Mada je okrepljujue za duu da bude prihvaena, esto nam
je teko da uimo kako da bezuslovno prihvatimo druge. Da tako
uinimo znai da treba da elimo najbolje za njih, bez obzira da li

KAKO POTOVATI

DESET PRINCIPA MOI

173

njihov uspeh utie na nas. Treba da se uzdrimo od prosuivanja,

od sumnjienja, i ne zahtevamo dokaze ili posebne uspehe kao
uslov za odranje visoke ocene o njima. Prihvatamo ih ne zbog
njihovih uspeha, ili na osnovu onog to bi mogli da uine za nas,
ve zbog njihove vrednosti koju imaju kao ljudska bia.
Koliko su esto vai napori da pomognete pokuaj da "uinite
nekome" pre nego da "budete sa nekim?"

Uenje prihvatanja kod kue

Jedne noi sam kod kue neto iskusio stoje povealo moje
shvatanje prihvatanja. Moj najmlai sin se probudio uz uasan pla
i jauk. ena mi je bila bolesna, pa sam se izvukao iz kreveta i
pokuao sam da resim problem. Uobraavao sam da pripadam
novim mukarcima koji umeju da menjaju pelene i viaju rane tako
da sam mislio da i to mogu. Oko dva sata ujutru - ela kua je tiha
osim to beba plae u deijoj sobi. Poto sam mamuran, trudim se
da prestane pla to pre je mogue i da se vratim u krevet. Moja
prva pomisao je da uradim neto. Pomilujem ga, dam mu pie, ili
ga tesno uvijem u arav - sve to je potrebno da uuti. Nakon
deset minuta jo je plakao, i to primetno glasnije. Nita to sam
preduzimao nije davalo rezultate. Tada sam ve bio prilino budan
i odluan vie nego ikad da prekinem galamu i vratim se u krevet.
Poneo sam bebu dole, izaao sa njom napolje, mislei da e hladni
noni vazduh da je odvrati od plaa. Nita nije pomoglo. Upalio
sam televiziju i par minuta posmatrao reklame, Oni su izvesno
imali neke odgovore - za 49,95 dolara koliko naplauju i par trka
za kasetofon, svi ozbiljni ivotni problemi bili bi reeni! Poeo sam
da oseam da sam ukopan u sivoj zoni izmeu razuma i emocija
gde su sva moja znanja kao predavaa i sve moje dobre namere
kao oca bile uzaludne u susretu sa tekoama koje nerviraju zbog
nesrenog deteta koje plae.
Poeo sam da gasim svetla po kui (mnoga svetla u kui su
bila upaljena do tada i pretpostavljao sam da e neko od starije dece
uskoro ustati da pita zato ne mogu da uutkam bebu, ta joj u
svakom sluaju radim, i zato su sva svetla upaljena?) Polako sam
se popeo do deje sobe, odustajui nakon neuspelih pokuaja da

174

MOC PRINCIPA

kao otac pruim utehu i pomo. Mislim da ako psiholog za obrazovanje sa doktoratom u oblasti uenja ne moe da zaustavi
jednostavan izliv plaa, ko bi mogao?
Kad sam zatvorio vrata deje sobe i ugasio svetio naao sam
se kako drim bebu uvijenu u mekani arav, neno je njihajui
pored krevetca. Njen pla je bio neto priguen dok sam je prigrlio.
Iscrpeo sam sve svoje alternative - i ona je bila iscrpljena. Nita
nije preostalo da se proba. Odvraanja nisu pomogla. Pretnje nisu
pomogle. Rezonovanje je bilo besplodno. U stvari, konano sam
shvatio, nita to sam rekao nije uticalo kao ni ta sam uradio.
Oseajui se prilino glupo, rekao sam glasno: "E, sad u samo da
stojim i da te drim."
Moete da zamislite moje iznenaenje i zlovolju kada je za
nekoliko minuta beba zaspala u mojim rukama. Kako je postignuto
ovo udo? Nita to sam rekao, nita to sam uradio, jednostavno
sam odustao i bio sa njom. Nita vie. I nekako u njenom osamnaestomesenom mozgu i srcu osetilo je to, i to je bilo dovoljno.
Ono stoje trebalo uraditi za mene je bilo najtee. Da prestanem da
inim. Lekcija koju sam nauio dok sam o tome razmiljao narednog dana bila je duboka. U susretu sa nesrenom bebom bio sam
lien svih alatki koje bi normalno koristio u radu sa klijentima.
Reci, koncepti, modeliranje, korienje metafora i analogija, sve
se pokazalo nemono u susretu sa drugim ljudskim biem koje
nema znanja o svim tim interaktivnim sredstvima. Kada nije vie
nita preostalo u mom terapeutskom arsenalu mogao sam samo da
ga prihvatim bez ikakvih uslova, bez laganja, i to prihvatanje
izraeno mojom spremnou da samo budem sa njom bilo je ono
to je bilo potrebno.
Pokuajte da to uinite sa svojim detetom u tinejderskom
dobu, sa zaposlenima ili susedima. To je teko. Pouavani smo
godinama da koristimo bakin zakon. "Ako jede graak, dobie
kola." Moe da dobije ovo, ako uradi ono. Mada to moe da
bude nain na koji neki odnosi funkcioniu, to smo prikazali u 5.
poglavlju, postoji i druga vrsta odnosa koja je i via i dublja. Kada
se odreknemo uloge sudije, moemo druge da prihvatimo bez
granica ili ogranienja, a oni mogu da o sebi sude mnogo stroe
nego to bismo mi to uradili.

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

175

Divno je to je prihvatanje neto to moemo da kontroliemo. Sve druge stvari koje elimo da kontroliemo u ivotima
drugih - navike supruge, ta kae tata, nain na koji nai korisnici
ili deca ne odgovaraju kada bismo mi to eleli - nisu pod naom
kontrolom. Ali nae prihvatanje jeste. Tako da esto aljemo
poruku, "Mogu da te prihvatim, ali ne mogu da prihvatim tvoje
ponaanje. Gadi mi se tvoje ponaanje:" Tada mi prenosimo
gaenje. Kaemo neto kao "Volim te, ali samo ne mogu da
podnesem ono to radi." Ali pomislite. Kakva im oseanja
prenosimo? Ne ljubav. Oni oseaju gaenje. Oseaju odbijanje, ne
prihvatanje. Prihvatanje koje mi oseamo je toliko uslovno da se i
ono osea. Bezuslovno prihvatanje je toliko retko i tako divno da
je njegov uticaj nepogreiv.
Teze je ispoljiti razumevanje nego dati savet, ali je obino
mnogo vrednije.

Ljubav nastavnika
Mo bezuslovnog prihvatanja mi je demonstrirana na
neobian nain sa jednim mojim detetom. Ne tako davno, stajao
sam u redu sa drugim gostima ispred male grupe koja se okupila
u ast mog sina, kada sam iznenada dirnut skoro neodoljivim
talasom razumevanja i zahvalnosti. ovni i ja smo bili na prijemu
jer je na etrnaestogodinji sin, Bendamin, dobijao skautsku
nagradu. Dok sam gledao u mog sina, koji je bio na kraju reda, u
publiku, ugledao sam enu koja je sedela u zadnjem delu sobe.
Kada sam je prepoznao, oi su mi se ispunile suzama. To je bila
Suzan Hes, uiteljica drame u osnovnoj koli mog sina. Pogledao
sam nju, pa opet sina. Lepo je izgledao u uniformi, ali ispod kose
koja je bila malo preduga, mogao sam da vidim aparat za sluanje.
Opet sam pogledao uiteljicu pa sina i bujica seanja je preplavila
moju duu i srce.
Seam se kada je ovni bila trudna sa Bendaminom. Dobila
je rubeole, i zbog moguih komplikacija, doktori su savetovali da
razmotrimo abortus. Rekli su da bi sin mogao da ima ozbiljne
probleme kao rezultat bolesti koja moe da dovede do doivotnih

176

MOC PRINCIPA

tekoa i za njega i za nas. Ali za nas se nije postavljalo pitanje ta

da radimo. U stvari, za vreme napetosti tih dana, ovni je jednog
dana uoila lepotu rue koja je rasla u grmu i osetila snaan
duhovni podsticaj, "Ne brini - bie savren." Naa lina verovanja
obezbedila su spokoj i bila su osnova za nau odluku. Mada smo
bili mladi roditelji, i nesvesni ta sve moe da krene naopako,
odluili smo da nastavi trudnou i da uinimo sve najbolje da se
pripremimo za suoavanje sa svim to moe da se dogodi.
Kada se Bendamin rodio izgledalo je sve normalno. Lekari
su nam rekli da smo imali sreu. Bili smo oduevljeni. Nae
molitve su bile molitve zahvalnosti i elje da budemo najbolji
roditelji koje dete moe da ima, i uskoro smo bili obuzeti roditeljskim zadacima oko bebe i njegovog starijeg brata. Kada je
Ben imao oko osamnaest meseci, meutim, njegov bebasti govor
je poeo da nestaje i nismo videli da se razvija normalni govor osetili smo da neto nije u redu. Kada je imao dve godine, ustanovili smo da je gluv. Rubeola je ipak ostavila trag i stalno
oteenje nerva je spreilo naeg sina da uje. Potpuno gluv! ta
bi trebalo da uradimo? Doktor nam je rekao da nikad nee moi
da ide u normalnu kolu, jer ne uje. Sugerisao je da ga odmah
damo u neku kolu jer e mu biti potrebna velika pomo.
Dok smo prouavali mogunosti za obuku Bena, ustanovili
smo da neke porodice stavljaju decu u poseban program van kue.
Nismo mogli to da prihvatimo - bio je tako mali. Posetili smo razne
programe i mogli smo da vidimo da je bilo mnogo ranih pristupa
u pomoi gluvima, sa razliitim stepenom uspenosti. U nekim od
obrazovnih programa deca ak nisu imala ni aparate za sluanje.
Za Bena smo odmah nabavili aparat za sluanje. Aparat je bio skup
i glomazan. Bio je u kutiji i Bendamin gaje nosio oko vrata. Za
deaka kao Ben glomazan aparat je bilo najbolje to smo mogli da
nabavimo. Proitali smo sve to se moglo nai o pomoi koja se
moe pruiti gluvoj deci. Nali smo strunjaka za govor i sluanje
koji je radio sa mojom enom, nekad u naoj kui, poduavajui
ovni kako da mu govori i kako da ga uini osetljivim na zvuk.
uli smo za Dorin Polok (Doreen Pollock), vizionarsku lekarku u
Denveru, Kolorado, koja je sksperimentisala sa pristupom koji se
zasnivao na pojaanju zvuka za gluve bebe. Imala je mone slune

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

177

aparate za pomo deci u rasponu od prve do tree godine. Kada

smo docnije posetili njenu laboratoriju videli smo preliminarne
rezultate sa decom koja su pokazivala da bi mogla da ive u svetu
zvuka pre nego u svetu tiine. Njena ideja je bila da se iskoristi
preostali sluh kod te dece. Ta deca su kasnije razvila normalniji
govor i jezik nego to su drugi istraivai u toj oblasti mislili daje
mogue. Kada se sada priseamo, verujemo da smo dobili pomo
od mnogih ljudi na tom putu - ljudi su se angaovali da nam
pomognu na svakom koraku naeg puta sa Benom.
Seam se da sam posmatrao svoju enu kako klei na patosu
u naoj dnevnoj sobi sa Benom. Bila je opremljena spravom za
pravljenje buke i zvonom, oba su bila stavljena ispod kartonske
kutije. Naa mala beba, Ben, sedeo je na podu ispred nje, sa svojim
aparatom za sluanje u kutiji na grudima. ovni bi posegla ispod
kutije i zazvonila, a zatim podigla kutiju da se vidi staje to stoje
izazvalo buku. Onda bi stavila aparat za buku pod kutiju, zazvonila, i podigla opet kutiju. Ponavljala je bezbroj puta taj postupak, svaki put ga pitajui da ukae na predmet koji je pravio zvuk
- jednostavno razlikovanje zvuka koje bi svaka osoba koja uje
smatrala za dato. Ali on nije mogao.
Ponavljala je taj eksperiment strpljivo, moda stotine puta.
Posle mnogih pokuaja, poeo je da tano povezuje. Sitan deli
zvuka je prodirao i on ga je koristio! Njeno celokupno teite je
bilo da mu pomogne da koristi bilo koji deli zvuka, da slua.
Specijalista nam je rekao "Ben je potpuno gluv. To znai da bi
mlazni avion mogao da proleti kroz njegovu sobu i on ga ne bi uo;
osetio bi samo vibracije." Ali uz pomo svog aparata za sluanje,
i mali deli zvuka poeo je da znai sve za njega, i u njegovoj dui,
nekako, veza je uspostavljena. Bez njegovog aparata za sluanje,
bio je potpuno gluv; ali sa aparatom za sluanje, po njemu, mogao
je da uje. Ben je bio ispitiva i stvarni posmatra. Zapoeli smo
da vodimo knjigu sa iskustvima koje je imao Ben. Ta "knjiga
utisaka" sadrala je prvu re koju je ikad rekao, drugu, i tako dalje,
dok reci nisu poele da stiu tako brzo da smo prestali da ih
beleimo. Mogao je da komunicira. Odveli smo ga u osnovnu
kolu, gde je uiteljica rekla da e ga isprobati na est nedelja.
Nakon dva dana nam je rekla, "Bie sve u redu." Ben je iao u
12 Mo principa

178

MOC PRINCIPA

dravnu kolu, i ne zadugo ustanovljeno je da moe da pohaa

normalno sve asove. Dobro se prilagodio i uz nastavnike koji su
se svojski trudili, veoma je zavoleo kolu.
Opet u sadanjosti, obrisao sam oi. Nastavnica drame, Mis
Hes, uhvatila je moj pogled i smeskala se gledajui Bena, visokog
i pravog, smekajui se na znaku Orla koja mu je bila predata. Ne
samo da je bio u potpunosti ukljuen u skautsku organizaciju,
obavio je veoma sigurno samostalni rad koji se zahteva za dobijanje znake Orla. Nastavnica drame je igrala znaajnu ulogu u
razvoju njegovog samopouzdanja.
Osmogodinje kolovanje se glatko zavrilo za Bena dok nije
doao do gimnazije. Suvie pritisaka; suvie strahova; previe
mladalake snage kada se deca meusobno diraju, pokuavajui
oajniki da pronau svoje mesto i identitet, esto na raun drugih.
Ben je postao veoma svestan da je "drugaiji" zbog svog aparata
za sluanje. Borio se za svoj poloaj u drutvu i prihvatanje. Jednog
dana je doao kui iz kole i pitao da li bih rentirao videokasetu
mjuzikla Oklahoma! Pokuavamo da udovoljimo zahtevima svoje
dece, i sloio sam se. Veina filmova ima danas prikljuen tekst
uz traku. Uz taj tekst, Ben je mogao da prati stvarne reci dijaloga
kao i pesme. Nali smo videotraku, uzeli je, i svi zajedno porodino
uivali, ali je Ben ostao te noi i sam gledao film, putajui delove
vie puta te noi.
Seam se da sam ga zatekao dole u dva ujutru kako bulji u
televizijski ekran, posmatrajui akciju kao i reci koje su se prikazivale na dnu, du ekrana, kao podnaslovi. Rekao sam, "Ben, da li
si lud? Svakako je to dobar komad, ali emu tako estoko
oduevljenje? Njegov odgovor je bio snebivljiv. kola je objavila
da e kolska dramska sekcija postaviti komad i on je hteo da u
njemu igra. I to ne kao tehnika podrka ili pomono osoblje na
bini - hteo je da glumi u komadu. Bio sam iznenaen... zbunjen...
frustriran. Gluvi ak u mjuziklu? Nisam hteo da ga obeshrabrim,
ali nisam hteo da iko povredi mog sina ili da ga sprei. Rekao sam,
"Ben, ne moe - nee ii." Moj strah je govorio a ne moja vera.
Moj strah od toga ta bi moglo da se dogodi to e biti bolno bio
je vei od moje vere u njegove sposobnosti.

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

179

I pored mog protesta, nije odustajao. Posmatrao je video opet

sledeeg dana. Nakon nekoliko dana, doao mi je i rekao da hoe
da bude Vil Parket. To je visoki, viljast kauboj koji se zaljubljuje
u bezbrinu i naivnu Eni nakon posete i pevanja o Kanzas Sitiju.
Bio je to deo koji je sadrao dosta igre, pevanja, ak i solo nastup.
Ben mi je rekao da zna ko e dobiti ulogu Eni - bila je to devojka
koja mu se dopadala - a na kraju komada Vil treba da poljubi Eni,
i on je hteo da u tome uzme uee. Znao sam daje ozbiljan. Ali
sam hteo da ga zatitim. Da ste vi bili Benov roditelj ta biste
uradili?
Ben se zalagao. "Tata, stvarno elim tu ulogu. Hoe li mi
pomoi?" Znao sam da e biti teko Benu da peva - dirigovao sam
horovima i bio svedok Benovog "pevanja" iz prve ruke. Setio sam
se da Reks Harison u ulozi profesora Henri Higinsa nikad nije
pevao u Mojoj dobroj dami. On je priao/pevao, u ritmu, ali bez
prave melodije. Sloio sam se oklevajui da e moda Ben moi.
Takode sam se sloio da pomognem. Sviram klavir, pa smo se
dogovorili. Odsvirao bih akord svaki put kada bi trebalo da kae
re. Posmatrao bi moje prste da vidi kada da kae reci, to je brzo
zapamtio. Imao je prirodni ritam, pa je tome dodao nekoliko
gestova i pokreta rukom. To ga je zabavljalo i uz smeh smo
napredovali. Vebali smo svako vee posle kole i na kraju je dolo
vreme za audiciju.
Kao stoje uobiajeno u veini gimnazija, mladi ljudi koji su
se prijavili nisu bili mnogo uglaeni ili obueni. Ali Ben i ja smo
zajedno proli audiciju - proitao je par redova, otpevao uvebani
solo deo, i onda smo otili na sladoled. "Biemo u kontaktu.."
Otpevala je mis Hes kad smo krenuli. Bio sam ponosan na Bena.
Malo uenika u koli je imalo hrabrost da se okua u pozorinim
komadima. Mladi ljudi su toliko samosvesni u tom uzrastu. A Ben
se isprobao. Za mene, on je bio pobednik, i konano, ela epizoda
sa Oklahomom! je sada za nama. Bar sam ja tako mislio.
Dobio sam poziv kasno te veeri od gospoice Hes. Rekla je:
"gospodine Li, imam loe vesti za vas." Predvideo sam novosti i
rekao joj: "Hej, nema problema. Bio sam iznenaen ali zahvalan
to ste ga uopte pustili na audiciju. 'Ne brinite o tome. Nita nismo
ni oekivali." Njen odgovor me je pogodio. "Ne, nisu to novosti.
12*

180

MOC PRINCIPA

Novostje... Benje dobio ulogu WilParkera!" Ostao sam bez glasa.

To je bila loa vest. Pokuao sam da odgovorim ali sam mogao
samo da zamuckujem. Sve to sam mogao da kaem bilo je: "Da
li ste sigurni da to hoete? Zamislio sam ga na bini, nesigurnog,
povredenog od strane neosetljivih uenika. Zamiljao sam stotine
asova vebanja koji se mogu okonati u porazu i nezgodi. Zato?
Zato ona to ini? Onda je rekla: "Nisam mogla da ga odbijem. On
je bio najbolje pripremljen deko na audiciji."
Za gospoicu Hes, to nisu bile, u stvari, "loe vesti," mada je
znala da moe tako da zvui. Rad, da. Rizik, da. Mogunosti za razvoj
za Bena kao i za druge uenike, da. To je bila ena koja je prihvatila.
Ona je videla vie u Benu od mnogih drugih ljudi. Videla je dalje od
aparata za sluanje. Otvorila je oi i uoila nagovetaj njegovih
mogunosti. Ona ga je bezuslovno prihvatila. A njeno strpljenje je
bilo ogromno kad su poele nedelje ranih jutarnjih i veernjih proba.
Gospoica Hes je bila puna energije, uvek sa ohrabrenjem, uvek sa
verom, i esto terajui decu, gurajui ih i dizanjem galame podsticala
ih da ue svoje uloge i rade zajedno.
Na premijeri komada naa ela porodica se poredala u prvi
red, gde su sedita bila postavljena u obliku kombinacije auditorijum-kafeterija. Poela je muzika (klavir i doboi, koliko se seam)
zavesa se podigla i mjuzikl je poeo. Prva scena je dobro prola.
Muzika je vodila. Hej, ovi deaci su bili dosta dobri! Poeo sam
da se oputam. Gospoica Hes ih je dobro pripremila. Vredno su
se pripremali. Bilo je to dobro izvoenje. Deca su izvanredno
izvodila predstavu. Onda je dolo vreme za Bena da otpeva svoju
solistiku ariju. Izgegao se na binu sa preuvelianim kaubojskim
razmetanjem, naslonio se na ogradu izmeu "njegove" devojke
obuene u veliku suknju u boji crveno-bele ahovnice, i tetka Eler,
druge devojice koja je igrala ulogu mudre majke u komadu, koja
sve savetuje i upuuje. Onda je krenuo sa svojom priom/pesmom,
pravo na ulogu, "Doao sam u Kanzas Siti u petak; do subote sam
nauio par stvari..." Njegov osmeh i entuzijazam i sjaj u oima
zahvatili su publiku. Ii e dobro. Odigrao je svoju taku divno.
Publika se ak i smejala na mestima gde je i trebalo da se smeje.
Kada je zavrio pesmu, poeo je da igra sa Eni, to je vodilo ka
grupnom radu u polju i velikoj predstavi. Zaboravio sam svoje
brige i zaneo se sadrajem, akcijom, muzikom i udom predstave
kole u malom gradu koju su deca postavila najbolje to su mogla

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

181

uz pomo gospoice Hes. Na kraju predstave, on je bio "heroj" i

ak je uspeo da poljubi Eni.
Kada se zavesa spustila i muzika zavrila, porodice koje su
dole da posmatraju svoju decu skoile su na noge da aplaudiraju
u entuzijazmu. Progurali smo se kroz gomilu dok se zavesa
otvarala za poslednje pozdrave a prijatelji i porodice su se tiskale
u zagrljaju i estitanjima. Zagrlio sam Bena, koji se sreno smejao.
Povukao me je u stranu, iza kulisa i pitao da li sam ita zapazio za
vreme njegove velike numere. Ne, nisam, ali dobro je prolo,
uveravao sam ga. Opet je pitao. Kada je bio^siguran da nisam
zapazio nita neobino ili uoljivo, odahnuo je. Staje Ben? U emu
je stvar? Da li je postojao problem koji mi je promakao? Ne,
objasnio je, samo to on nikada nije mogao da uje klavir dok je
bio na bini za vreme proba, pa su glumica koja je igrala tetku Eler
i on smislili jednostavan sistem. Kada bi se zajedno naslonili na
ogradu, ona bi stavila svoju ruku njemu iznad kolena, onda prekrila
svojom suknjom ruku tako da niko u publici ne vidi. Kada je
muzika poela, ona bi tapkala njegovo koleno u ritmu muzike, tako
da bi on znao kada da pone. Kada bi jednom krenuo, pijanist bi
ga sledio. I to je ilo. Ta devojica je to uinila za mog deka.
Dok sam stajao sa ovni i Benom te noi, dok je trebalo da
dobije znaku Orla, oseao sam sve emocije - brigu, strah, ponos,
i zahvalnost - posledicu ovog iskustva, steenog jer je Suzan Hes.
nastavnica drame, gledajui mog sina, videla deka, a ne tekou.
Ta nastavnica nam je svima dala poklon. Podstakla je devojicu
koja mu je pomogla. Dok sam stajao tamo posmatrajui mog deka
i nastavnicu koja je dola da ga podri i izrazi potovanje, mislio
sam, "Vi bi trebalo da budete gore Suzan. Vi ste osoba koju bi
trebalo da nagradimo." Poeleo sam da ivim tako, da vidim
potencijal i mogunosti u drugim ljudima i prihvatim ih, bez
uslova, bez predubeivanja. Dala mije monu lekciju te godine.
N iko od nas nije imao nain da sazna da e u roku od godinu dana
hiti dijagnoza raka, i da e ta divna, optimistina, nastavnica puna
vere otii. Mada je prerano umrla, njen uticaj, njeno zavetanje i
linije ivi. Njena pogrebna ceremonija je bila odavanje pote
ivotima svih koje je poznavala; stotine tinejdera, kao Ben. i
bivih tinejdera koji su odrasli a koji su imali sreu daje znaju,
Odali su joj javno potu i veliali meu sobom.

182

MO PRINCIPA

Uzgred, moda je ironija da je mjuzikl Oklahoma! jedva

stigao na Brodvej. uveni producent Majki Todd bio je svedok
pokuaja u Nju Hejvenu 1943. i dao je svoju ocenu: "Nema nogu,
nema ala, nema ansi." Bez obzira na to, Oklahoma! je premijerno
prikazana u Njujorku, 31. marta 1943, i odmah je proglaena za
jedan od najveih mjuzikla svih vremena, i davala se 2.248 puta.
Pitam se ta bi kritiari rekli o mom sinu.

Zato to oseaju vau ljubav

Kada je moj sin Adam odluio da dobrovoljno radi u Junoj
Americi, odreeno vreme je uio portugalski pre nego to je
napustio dom na dve godine.
Adam je zavoleo Brazilce sa kojima je radio u njihovim
zajednicama i u njihovim kolama. Mada je imao samo dvadeset
godina u to vreme, dobio je na zrelosti i shvatanju iz tih iskustava
daleko od kue. U pismu koje nam je poslao pisao je:
Ljubav za sve ljude ... to je ono to mije nedostajalo u mojim
ranim godinama ovde. Ljudi ovde mnogo vie brinu o tome ta
oseaju od vas nego ta uju da kaete. Na njih utiemo kada oni
osete nasu ljubav. Mislim daje klju u pomaganju ili uticanju na
nekoga ljubav prema njima.
Kada sa nekim ne uspevam postavljam pitanje na koje je
Adam ukazao. Koliko volim ljude na koje elim da utiem? Koliko
ih prihvatam? Da li sam ekspeditivan sa njima ili mi je stvarno
stalo do njih? Mnogi su mi rekli da je osoba koja je bila najznaajnija pozitivna osoba u njihovom ivotu osoba koja ih je
volela. Oseali su se prihvaenim.

Samoprovera
1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere prihvatanja:
Da li mogu da razdvojim njihovu vrednost od njihovog
ponaanja?
Da li ih volim? Mogu li?

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

\
\

183

Koje zamke sam smislio?

:
,:
Da li ih prihvatam?
'
Da li sam prestao da ih ocenjujem?
Da li sam im posveen?
Da li su mi oni vaniji od problema koji reavam?
Da li vidim njihov potencijal? Mogu li im ga pokazati?
Da li ih jo ocenjujem?
2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae prihvatanje:
Niste ovde na suenju.
Vaa oseanja su mi vana.
Zajedno smo bez obzira kako se to zavri.
Gde ste sada?
Vaa oseanja su mi vana.
::-:
elim da razumem.
Vi ste mi vani.

' ':;

Volim vas.

LJUBAZNOST
Ljubaznost - govori za sebe. elimo da se sa nama tako
postupa. Da li smo prema drugima ljubazni? Ljubaznost znai biti
oseajan, brian i paljiv. Postupamo sa panjom, utivou,
ljubaznou i prirodnom brigom. Drugi oseaju nau dobrotu jer
proima nae bie i postaje osnova za sve nae odnose.
Instruktivno je da kineski simboli za ljubaznost opisuju
ljubav i samilost u prijateljskoj razmeni izmeni dva ljudska bia,
zajedniki se otvarajui ka veem delu naih zajednikih ljudskih
briga i razumevanja. ^ Ljubaznost je retka a ipak vie zajednika
nego to bismo mogli da shvatimo. Emerson nas je pozvao da
pogledamo oko sebe, i obratimo panju, u turbulentnim sukobljavanjima svakodnevnih interakcija, na stvari koje mogu da
previde, kada je rekao "Ima daleko vie ljubaznosti nego stoje ikad

184

MOC PRINCIPA

izgovorena. Koliko ljudi sreemo sa kojima jedva progovorimo, a

koje ipak cenimo i koji nas cene?"
U svojoj monoj i plemenitoj knjizi Mentorstvo (Mentoring),
Chungliang A. Huang i Jerry Lynch smatraju sledee:
Shu Chiang ukazuje da je duina vladavine dinastije u direktnoj proporciji sa koliinom ljubavi, samilosti i ljubaznosti koju
iskazuju njeni vladaoci. Stara pria o legendarnoj kraljevini
Shambhala slui kao model mira i napretka. O graanima su brinuli
ljubazni vladaoci, a zauzvrat oni su bili ljubazni, posluni i odani
svojim vladaocima. Ispoljavali su ljubaznost i ona im se vraala.
Konfui govori o ljubaznosti kao dobrodolici i zatiti drugih;
preporuuje dobro u njima i oprata njihovo neznanje. Kada se psi
izgube, ljudi ih trae, kad ljudi izgube srca to ne rade. '
Njihova sugestija je da je ljubazno pomoi ljudima da nadu
svoja srca. Samo oni motivisani ljubaznou e se kretati dovoljno
paljivo da uspeju u takvom zadatku.
Nastavljaju "Ljubaznost prema drugima e stvoriti duh neuporedivog reciprociteta. Sledbenici e postati voe, voe e postati
dobrovoljni sledbenici, zajedniki savlaujui nevolje i visoko
potujui rtve za zajednike ciljeve. Sa ljubaznou, pridobiete
srca. Samilou ete pridobiti lojalnost i saradnju. '
Uoite oblike ljubaznosti, i razne naine na koje je ljubaznost
iskazana u ovim odlomcima iz izjava ljudi koji su uoili daje neko
uinio pozitivnu, znaajnu promenu u njihovom ivotu:
Supruga: Zivela je po svojim principima. Mene nije napadala zbog mojih greaka. Davala je podrku a ne osude. Nije,
meutim, pasivna. estoko brani principe koje zastupa bez elje
da ocrni druge koji ne ive po njenim sopstvenim standardima.
Oseao sam daje utoite kome mogu da se vratim. Bila je sigurna
i njeno rasuivanje se oslanjalo na mene. Kada je verovala u mene
cenio sam njeno poverenje. Ona je jednostavno to u ta veruje.
Savetnik u koli i nastavnik engleskog: Nisam mogao
otvoreno da govorim i nisam imao samopouzdanja, ali me je uvek
ohrabrivala da govorim. Kada sam bio na zavrnoj godini srednje
kole nisam imao ideju da bih mogao da idem na koled.
Razgovarao sam sa tom enom i rekao joj da ne mislim da bih

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

185

mogao da poloim za koled a ona mi je rekla da zna da u dobro

proi. To je mogao da bude njen posao, ali je uinila da se njeni
studenti oseaju kao deo porodice. Volim je. Niko drugi nije imao
takvo poverenje u mene. Zavrio sam i predavao latinski i engleski
uz davanje asova.
Da li elite odreen stepen uticaja na druge? Onda budite sa
njima ljubazni. Ne patronski, popustljivo ili naivno, ve sa prirodnim potovanjem zajednike ljudskosti, vae zajednike slabosti,
vaih zajednikih potreba i elja. Ljubaznost prirodno izvire iz
vaeg srca kada u drugima prepoznajete ono stoje u vama. ta ako
je bilo sukoba, napetosti, napada u odnosima? Setite se reci Alberta
Svajcera, velikog humaniste, koji je rekao: "Stalna ljubaznost
moe mnogo da ostvari. Kao to sunce topi led, ljubaznost
omoguava da ispare nerazumevanje, nepoverenje i mrnja." '
Deda: Uzeo me je za ruku i uinio da saznam da sam voljen.
Pruio je primere potenja, ljubaznosti i vrline. Davao je drugima
kada nije morao da daje. Bio je siromaan finansijski - ali bogat u
vanim stvarima. Uinio je da oseam da ako se jako trudim i sa
drugima imam dobar odnos - to je najbolje to mogu da uinim u
ivotu. On je prosto vie brinuo o drugima nego o sebi. Nadam se
da moj ivot odraava delimino to to je on znaio za mene.
Oseam danas duboku ljubav prema njemu.
Sin: Odvajao je vreme samo za nas dvojicu za diskusije, igru,
ili jednostavno da budemo zajedno. Uinio je da oseam da sam
vaan za njega, da ceni mene i moja razmiljanja. Na odnos se
razvijao svaki put kada smo se videli. Verujem da shvata ljubav
koju otac moe da ima i da eli da razvije svoje razumevanje
situacije u kojoj je i otac i drug istovremeno.
Profesor matematike u srednjoj koli: Prema meni se
ponaao kao da sam izuzetno sposoban. Kada nisam razumeo ta
predaje, ponaao se kao da je u pitanju njegova nesposobnost da
objasni, ponovo bih pokuao sa velikom energijom dok ne bih
shvatio. Oseao sam se posebno, veoma voljen, veoma sposoban.
Promenio je moj nain gledanja na sebe. Vrednije sam radio nego
za bilo kog drugog nastavnika u koli. Seam ga se na poseban
nain, mada je prolo trideset est godina od kada sam proveo elu
godinu sa tom divnom osobom. Nikad ranije nisam o ovome

186

MOC PRINCIPA

govorio, ali mislim da je on to radio iz ljubavi i posveenja da

pomogne studentima da sami sebi pomognu.
Ukoliko elimo da neko vidi nau viziju, i sledi put koji smo
odabrali ka dobrim i vrednim ciljevima, ljubaznost koju im ukazujemo bie ono to e omoguiti da vide o emu je zapravo re. Dok
se odnos produbljuje i mi se kreemo ivotnim putem, moemo se
osvrnuti i razmiljati o moi i zadovoljstvu zajednikih iskustava.
U pesmi "Stihovi ispevani na nekoliko milja od opatije Tintern"
Viljem Vordsvort (William Vordsworth) podsea na prijatnost
koja moe da utie na nas:
... ti najbolji delovi ivota dobrog oveka,
Njegova mala, bezimena, nezapamena dela
Ljubaznosti i ljubavi.
U stvari, dela ljubaznosti koja izviru iz nae due moemo da
zaboravimo, ali su ih esto zapamtili oni prema kojima smo bili
ljubazni.
Ser Valter Skot (Sir Walter Scott), kotski pesnik, uhvatio je
mo ljubaznih reci, izgovorenih hotimice:
Oh! Mnoga strela, nasumce odapeta,
Nae metu koju strelac nikad gaao nije.
I mnoga re, sluajno izgovorena,
Moe da utei ili povredi slomljeno srce.
Koje bio ser Valter Skot? Gospodin nad gospodom, voljen
od svih koji su ga znali. Postoji pria da kada su mala deca dola
u sobu u kojoj je bio Skot, da su trenutno privuena njegovom
pojavom sela na pod oko njega da sa njima priaju. Oseala su
njegovu toplinu. Kada bi ena ula u sobu, bila priprosta ili lepa,
on bi ukazao panju. Ljudi poznati kao i ljudi potpuno nepoznati
mogli bi da mu se obrate i da se tada prijatno oseaju.
Jedan od njegovih prijatelja mu je jednom rekao: "Mora da
si imao strano ubedljivu majku koja te je sve to nauila." Ser
Valter je odgovorio: "Ne; imao sam divnu majku, ali nisam od nje
nauio svoju lekciju. Kada sam bio deak od osam ili devet godina,
igrao sam se blizu ulice. Videvi psa, uzeo sam veliki kamen i, ne
znajui da li u pogoditi ili ne, bacio sam ga na psa da ga uplaim.

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

187

Pogodio sam psa i slomio mu nosu. Pas je pao na prednje noge,

dopuzao do mene, i liznuo me." ' Ovo iskustvo je neizbrisivo
uticalo na Skota. To, zajedno sa drugim iskustvima iz njegove
mladosti, pomoglo je da se izgrade vrednosti koje su se docnije
odraavale u njegovom ponaanju i u njegovim odnosima sa
drugima. On je lino preuzeo odgovornost za potpuno bankrotstvo
u izdavatvu partnera njegovog brata i proveo je niz godina otplaujui te dugove, to je shvaeno kao in plemenitosti, odgovornosti, i neuobiajene obzirnosti.
Da li vam neko iskustvo u vaem ivotu izaziva dobro
oseanje? Moda ima pravih trenutaka i mesta da se odgovori sa
nenou u naim odnosima sa ljudima. Ispoljavanje nae humanosti najbolje se moe iskazati ako smo ljubazni sa onima na koje
elimo da utiemo.
Pitajte se: da li imate dovoljno emocionalnih rezervi i da li
se moete kontrolisati da sa drugima postupate ljubazno onda kada
oni to najmanje "zasluuju"? To je, moda, onda kada im je to
najpotrebnije. Takva ljubaznost moe dovesti do razvoja moi i
uticaja koje e daleko nadiveti momenat, incident ili okolnosti.

Samoprovera
1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere ljubaznosti:
Da li imam potovanje?
Da li vodim rauna o njihovim najvanijim interesima?
Da li se oni dobro oseaju sa mnom?
Da li sam obazriv?
Da li oseam samislost i velikodunost?
Da li sa njima postupam onako kako bi oni hteli?
Da li ispoljavam nena oseanja?
Da li sam uzdran?
Da li sam ih pitao za miljenje?
!, Da li su mi vani?

188

MO PRINCIPA

2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae ljubaznost:

Kako se oseate?
Da li smatrate daje ovo u redu?
Da li vam ovo odgovara?
Da li je to ono to ste eleli?
Da li se oseate cenjeni?
Ima li jo neto to bi eleli da kaete?
Staje vae miljenje?
Da li oseate da ste vani za mene?
Da li oseate moju brinost kada radimo zajedno?

ZNANJE
Da li elite i da li prikupljate tane informacije o osobi na
koju elite da utiete? To se iskazuje znanjem o osobi kakva je
stvarno i kakva moe da postane - u stvarnom ivotu osoba velike
vrednosti, duna potovanja zbog onoga to jeste, bez obzira ta
poseduje, kontrolie ili radi u bilo kom trenutku. Tano, potpuno
znanje o tome ko je neko uzima u obzir njegove namere, elje
vrednosti i snove, a ne samo njegove aktivnosti. Moramo da gajimo
potovanje ako elimo da prikupimo tu vrstu informacija o ljudima
sa kojima se susreemo. Da li odvajate vreme - da li ulaete vreme
- da upoznate nekoga na koga elite da utiete, van uobiajenih
odnosa postavljanja zahteva i provere njihovog ispunjenja? Ili smo
i mi kao Longfelovi (Longfellow) "Brodovi koji prolaze u
noi"?n)
esto, kada ovni i ja priamo o tekuim dogaajima,
spomenem osobu sa kojom sam imao kontakt tog dana. Ponekad,
kada bih bio sklon sudu ili proceni, ovni bi me podstakla da
upoznam tu osobu. "Koliko dobro je poznaje?" pitala bi, a onda
bi me neno podsetila, "znati nekoga znai voleti ga." Ne samo da
je tano da volimo najvie one koje najvie pomaemo, ve najvie
volimo one koje najvie znamo. Svako ima svoju priu. Svako ima
razloga za svoje ponaanje. U njihovim oima, njihovo ponaanje
ima smisla. Iz njihove perspektive, njihove akcije i uverenja su

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

189

logina i imaju smisla. Svako ima istoriju. Kada bi znali kako su

doli do toga gde su sada, verovatno bi manje osuivali a vie imali
razumevanja i ljubavi. "Ako sudite ljudima, nemate vremena da ih
volite," uila je Majka Tereza. Naa sposobnost da utiemo na
druge zavisi prema tome od naeg znanja ko su oni stvarno i ta
mogu da postanu.
Kolumnista jednih novina je nedavno pitao itaoce da li su imali
iskustvo da nekoga stvarno upoznaju, van svakodnevnih, povrnih,
uobiajenih razgovora koji se nekad vode kao prijateljstvo. Da li su,
ne kao brodovi koji nou prolaze, nekoga bolje upoznali? ak i u
naim sopstvenim kuama, psiholozi nam kau da provodimo
znaajno malo vremena u stvarnim, direktnim odnosima sa onima
koje volimo. Kada se upotrebi toperica da izmeri vreme, rezultati su
strani; izgleda da provedemo samo par minuta u stvarnom razgovoru
koji je vie od izdavanja naloga. I tako moemo da ivimo u istoj kui
ili u istoj kancelariji mesecima, godinama, a da se stvarao ne poznajemo. Nai nejaki pokuaji da utiemo jedni na druge onda postaju
nadmetanja, sa primedbom ili ponudom drugom, koju sledi brzo
izbegavanje kontra ponude ili primedbe koja nam se vraa. Nije udo
da se ponekad oseamo impotentni ili bespomoni, nesposobni da
ubedimo "druge" da "nas" sasluaju.
Razmislite o svom sopstvenom ponaanju u drutvu. Viate
ljude koje znate i volite svakodnevno. Parkirate pored njih na parkingu, kratko ih pozdravite, upustite se u neki povrni razgovor, ali da
li se uputate u ozbiljniji odnos da biste upoznali celovitu osobu?
Brojni itaoci su odgovorili kolumnisti. Jedan italac je
napisao "kada je skup zavren, i kada je veina otila i samo malo
njih ostalo, ljudi su se okupili i razgovarali na drugi nain. To je
vreme kada su se otvorili, kada su hteli da razmene vie od utive
konverzacije o vremenu."
Neko drugi je napisao: "esto imam oseaj gubitka koji se
osea kad shvatimo da se neto vano nije dogodilo, a moglo je.
Ovaj oseaj gubitka esto doivim nakon to sam proveo odreeno
vreme sa jednim od svoje starije brae. Nemamo dovoljno stvarnih
stvari o kojima bismo razgovarali, jer stvari koje su stvarne su
suvie bolne. Onda razgovaramo o rezultatima utakmica ili o
novim kolima ili bilo emu drugom to nije, u stvari, vano." Da
li su vam poznata ta oseanja?

190

MOC PRINCIPA

Druga osoba je navela: "Mislim da je mogue stvoriti situaciju u kojoj e se veza ostvariti. Na primer, ja ne volim pecanje.
Ali jednom sam otiao na pecanje jer sam hteo da bolje upoznam
druga. On je bio strastven ribolovac i pozvao me je da poem sa
njim. Imam divno seanje sa tog izleta. Ne pecanje, ve razgovor,
vee uz logorsku vatru, etnja kroz umu po sveem, jutarnjem
vazduhu. Nae drugarstvo se povealo tog dana. Danas je taj ovek
moj najbolji prijatelj."
Jo jedno iskustvo je opisano: "Hteo bih da vam ispriam o
snanom vezivanju za svog sina. To se dogodilo poto je slomio
nogu na fudbalskoj utakmici. Proveo sam no sa njim u bolnici i
priali smo satima. Ne o fudbalu, i ne o slomljenoj nozi; ve o tome
staje stvarno vano u ivotu i kako ljudi treba da omogue drugima
da saznaju ta o njima oseaju. Bilo je to prvi put da mije sin rekao:
'Volim te tata'. Bio je to istinski zlatni trenutak mog ivota."
Nikada nisam sreo ljude koji su imali ova iskustva, ali sam
oseao da su u njihovom opisu identifikovali neto to sam i sam
iskusio. Da li dozvoljavate da se ta vrsta veze ostvari? Da li stvarate
uslove da se to i dogodi?
Za veinu ljudi je izazov da svoj ivot i svoje planove grade
tako to e ukljuiti u to i ljude na koje ele da utiu. Ali da bismo
poznali ljude moramo da ulaemo u odnose.
Kako to radimo? Ponekad, to zapoinje na jednostavan nain
odvajajui posebno vreme da bismo bili zajedno bez odreenog
plana. Poznajem oca koji tromeseno "zakazuje sastanak" sa
svakim od svoje dece. Dete (ukljuujui i ono iz drugog razreda)
planira vee, i tada ima oca to vee. Neki od sastanaka su slikanje;
nekad je to bioskop i sladoled; nekad je to koarkaka utakmica;
jedno je vee u parku sa ljuljanjem i zatim leanjem na travi i
posmatranjem zvezda kako se pojavljuju na nebu. Poznajem generalnog direktora jedne kompanije koji je napravio takav raspored
da je raspoloiv za nove menadere kada zavre svoju obuku u
trajanju od nedelju dana i kada dobiju nove obaveze. Za vreme
zajednikih sastanaka, on kae da vie slua nego to govori, i tako
upoznaje budue zvezde svoje kompanije. Poznajem drugog generalnog direktora koji svakog meseca ima doruak sa saradnicima
radi razgovora. Poznajem majku koja je uvek, budna kada njeni

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOC1

191

tinejderi stiu sa svojih sastanaka za vreme vikenda, mada ima

puno obaveza i kae da joj telo i mozak otkazuju svake veeri u
11:00. Ti tihi noni sati kada smo bespomoni a emocije su jake
divno su vreme za stvaranje veza koje se iskazuju u zajednikom
uivanju, traenju i pruanju smernica o temama koje se nikad ne
postavljaju u urbi svakodnevnih obaveza. Postoje nebrojeni
naini ako je elja dovoljno jaka.
Benjamin Disraeli, britanski dravnik, je rekao: "Najvee
dobro koje moete da uinite drugima je ne da sa njima delite svoje
bogatstvo, ve da im otkrijete njihovo sopstveno."
Jedan ef je imao neuobiajeno interesovanje za svakog koga
je zaposlio. Kompanija je imala hiljade zaposlenih, ali ovaj ef je
prihvatio novog saradnika, video u njemu veliki potencijal, proveo
vreme sa njim, pitao ga o porodici, upoznao njegovu decu i
suprugu, uvek imao vremena za njega, davao mu savet kada mu je
bio potreban, savetovao ga, hvalio ga javno, esto, stao na njegovu
stranu, i uvek delovao u njegovom najboljem interesu. On je ojaao
svog saradnika, uinivi da se dobro osea i stvarajui sigurnost u
njemu za njegove sposobnosti. Da li to odgovara opisu vaeg efa?
Da lije to tip efa ili supruge ili prijatelja koga biste eleli da imate?
Da lije to tip efa, supruga ili druga koji vi pokuavate da budete?
Ovaj zaposleni je docnije rekao da je jo u kontaktu sa svojim
efom, i to godinama nakon to je ef penzionisan.
Druga osoba mi je iznela uticaj nastavnice u estom razredu
koja ga je upoznala, ne samo kao nesigurnog jedanaestogodinjaka, ve i kao potencijalno nesigurnog odraslog. Po njegovim recima,
"Bio sam neverovatno stidljiv u estom razredu, a poticao
sam iz veoma siromane porodice. Ova nastavnica mi je dala
samopouzdanje. Rekla mi je da sam najpametniji uenik koga je
ikada imala - to je rekla i meni i razredu. Rekla mi je da imam
veliki potencijal. Odvela me je svojoj kui. Odvela me je ak i do
gimnazije u koju je trebalo da preem naredne godine da bi me
upoznala sa mojim nastavnicima i da im kae koliko sam dobar
uenik. Rekla je daje samo jedan student koji je iskazivao potencijal slian mom postao potpredsednik poznatog univerziteta.

192

MO PRINCIPA

Jo uvek mislim na nju i poslao sam joj pismo pre godinu dana.
Ja sam prvi lan svoje porodice koji ide na studije. Zahvalan sam joj
na panji i brizi. Ona je uinila veliku promenu u mom ivotu. Mada
nikada nisam svesno razmiljao o njenom poreenju sa studentom
koji je postao potpredsednik univerziteta, ironija je da sam ja danas
na toj dunosti najednom od najveih univerziteta."
Ljudi na koje utiemo su ljudi kojima sluimo. To su ljudi
koje pamtimo i koji su u naim planovima. Oni mogu da budu nae
muterije. Mogu da budu naa porodica. Mogu da budu prijatelji.
Mogu da budu ljudi sa kojima svakodnevno saradujemo na poslu.
Koliko dobro ih poznajemo? to bolje znamo ko su oni, bolje
moemo da ih usluimo i pomognemo da postanu ono to mogu
da postignu. Moramo platiti cenu da ih upoznamo, ali su potencijalne nagrade ogromne. A kada ih volimo, moemo na njih da
utiemo na nain koji moe da traje ceo njihov ivot.

Samoprovera
1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere znanja:
Da li razumem ta oni hoe?
Da li ih poznajem? Koliko dobro?
Da li mogu da vidim elu osobu?
Da li znam osobu van ove situacije ili zadatka?
Da li sam "uradio domai zadatak" o njima kao i o tome ta
hou da oni urade?
Koliko dobro ih stvarno vidim?
Da li sam spreman da platim cenu da ih upoznam?
2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae moja elja da ih
upoznam:
Da li uspevate?
Da li se sa vama dobro postupa?
Da li ste sreni?
Da li uite, rastete, ostvarujete se?

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

193

Staje vae miljenje?

.
,
:
Staje vama vano?
!
Koliko vas dobro poznajem?
"
Voleo bih da vas bolje upoznam?
Verujem u vas. Kako mogu da pomognem?
Da li ima neto to bi trebalo da znam o vama a moe da nam
pomogne da bolje radimo zajedno?

DISCIPLINA
Ovo poglavlje moe da zvui blago, sa opisom ljubavi,
ljubaznosti, uljudnosti, nenosti i prihvatanja. Da pogledamo sada
drugu stranu medalje. Postoji kontekst za mo naela koje se
zasniva na ljubavi, ljubaznosti, uljudnosti, nenosti i prihvatanju.
Re koju volim da koristim da opiem taj kontekst je "disciplina."
Disciplina je isto tako vana kao i svaki drugi princip moi.
Uenik je sledbenik koji se poboljava, ui, raste i ostvaruje
se. Disciplina znai da priznajemo greke koje su drugi uinili,
prihvatamo nesporazume, ali ne na stari nain da unitimo nekoga,
sa uverenjem da e se uzdii kao feniks iz pepela, snaniji i bolji
nego ranije. Disciplina o kojoj ja govorim nije o kanjavanju.
Efektivna disciplina se ostvaruje u kontekstu brinosti. Disciplina
moe da bude negativna i kaznena, ili moe da bude osnova za
razumevanje, rast, razvoj, i pozitivnu promenu. Ispitajmo kakva je
disciplina principa moi.

Zato su se neki ivoti promenili

Jedan ovek je rekao kako se njegov ujak prema njemu uvek
odnosio kao prema pojedincu. Kada je imao tekoa na studijama,
ujak mu je pomogao na nain na koji roditelji nisu mogli. Njegov
ujak gaje postavio u poloaj koji gaje okirao i uinio da da sve
od sebe. Rekao je: "To me je stvarno prvo naljutilo, ali godinama
13 Mo principa

194

MOC PRINCIPA

docnije video sam mudrost njegovih reci. Uinio je da shvatim ta

me je obeleilo."
Drugi ovek je opisao prijatelja, "koji me je nauio da
odluim da ne puim. Nita drugo nije pomagalo. Nije mi bilo lako,
ali on me je video kakav sam stvarno, mnogo moniji od svog
stanja. Obavezao sam se da u odrati njegov 'lanac jaanja'
pomaui druge koji takode ele da ostave puenje."
Trei ovek je rekao kako mu je profesorka pomogla. "Bio
sam na kritinoj taki svog ivota - taki preokreta. Veoma sam
se plaio i nisam se oseao mnogo sposoban. Otiao sam od svog
roditeljskog doma na studije pa u brak i imao sam roditelje koji su
me podravali, ali sam ipak bio daleko od zone prijatnosti. Bio sam
u panici. Bili su to prvi koraci u svetu velikog pritiska postdiplomskih studija. Svi su uvek bili paljivi prema meni, ali me je moja
profesorka ohrabrila da se otvorim ka novim izazovima, da se
isprsim. Istinski je potujem, cenim i imam u nju poverenja."

estoka ljubav je ljubav

Jedna od stalnih tema koja se provlai u ovim inspirativnim
primerima je spremnost da se voli na estok nain. To moe da
izgleda paradoksalno, ali je stvarno.
Moda vam je poznata roditeljska grupa pod nazivom
estoka ljubav. To je grupa za podrku roditeljima ija deca su van
kontrole. Oni se povremeno susreu da bi se ohrabrili da povrate
svoj dom i svoj ivot, utvrde nove puteve i dre se njih, i pronau
opcije za obrazovanje i pomo svojoj deci. Bio sam vlasnik kole
koja je pokuavala da izae na kraj sa deacima uzrasta od dvanaest
do osamnaest godina iz tih porodica. Bila je to privatna kola za
adolescente koji su vodili ivote razorne za njih, njihove porodice,
i njihovu zajednicu. U prethodnoj dekadi, veinu njih bi nazivali
maloletnim delinkventima, premladim da budu u zatvoru, ali dovoljno starim da stvaraju velike probleme za drutvene i pravosudne institucije koje su pokuavale da ih kontroliu. Imali smo
skoro 250 uenika i preko^sto zaposlenih. Od ovih deaka u koli
skoro svi su digli ruke. estoka ljubav za ove mlade ljude je

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

195

znaila, "Mi emo da vas zakljuamo prvih est sedmica nakon

dolaska jer bi u suprotnom bili na ulici, krali kola, i bili van zakona.
Verovatno razmiljate "Zar to nije prinuda, Blen?" Da, ljudi
koji prvenstveno ive u svetu straha i sile mogu obino da vide da
ima boljih naina (na primer, pravljenje nagodbi), ali oni ne bi
izabrali taj bolji put. A oni ak i ne veruju da postoji svet ljubavi i
poverenja. Ljudi koji manipuliu drugima, prisiljavaju druge, brzi
su da tumae vae ponaanje kao nasilno ili manipulativno. Dokle
god se ta paradigma ne promeni, ne mogu ni poeti da shvataju ta
pokuavate da postignete. Sa ljudima moete da ostvarite odnose
samo tamo gde su. Nismo hteli da kanjavamo u naem tretmanu.
Mogli smo da im pokaemo druge uenike koji vie nisu bili u delu
kole pod kljuem i da kaemo, "Vidite one uenike? Oni imaju
posebne privilegije. Da li hoete da budete kao oni? Evo pravila.
Ovako ete stei pravo da napustite zonu sigurnosti."
Prve godine u koli nauio sam vaan princip od savetnika
koji je pomogao da kola pone sa radom. Jednog dana me pozvao
i rekao; "Blen, imamo probleme ovde dole. Da li bi mogao da mi
pomogne da izaem na kraj s tim?"
Mladi koji je zasluio privilegiju da napusti zonu pod
kljuem, dok je radio u kuj ni istrpeo je pritisak kolege i uzeo au
do pola punu vode i dodao pola konzerve oraia. Ne znam odakle
mu ta ideja, ali je to uinio. Bio je to pokuaj da se osveti. Otkriven
je i vraen u zonu pod kljuem.
Ono to sam ustanovio odrastajui jeste da kada nekoga
uhvatite daje radio neto loe, treba da uinite da se loe osea da
ne bi to ponovio. To je pristup autoriteta. Mislio sam da e napasti
tog deaka, ali nije. U trenutku kada je tinejder uao, savetnik je
poeo da govori o "sledeem putu". "Kada bude sledei put radio
u kuhinji, kako zamilja da se to ne ponovi?" Tinejder je rekao:
"Ja sam zakljuan, vi to znate." "Dobro," nastavio je savetnik,
"sledei put kada bude imao privilegiju, ta moe da uini da
ne bude pod pritiskom kolege?" Na ovaj nain se odvijao dijalog
dvadeset minuta. Nijedanput nije govorio o kazni. Deak je ve
znao ta su posledice. Nijedanput nije zapretio deaku recima,
psiholoki ili fiziki. ela rasprava je bila o "sledeem putu".
Tog dana sam nauio monu, mada neoekivanu lekciju.
Pitao sam savetnika o njegovom pristupu kad je deak otiao.
13*

'.

196

MOC PRINCIPA

Rekao je: "Zato uiniti da se jo loije osea? Ve se osea loe.

Ne moe se izmeniti ono stoje ve uinjeno. Daj mu nadu. Mora
da razmatra sledei put ili u razgovoru nee nigde dospeti."
Princip "sledei put" je jedan od najpraktinijih, oslobadajuih pristupa koji moe da izmeni vau orijentaciju da
utiete na druge ljude. Ako se usredsredite na prolost, sve to
moete je da se oseate loe. Ono to se dogodilo ne moe se vie
promeniti. Ali razliita budunost moe da se kreira. Sledei put
u biti mudriji. Sledei put mogu vie da se potrudim. Sledei put,
ako vidim stvari na drugaiji nain, mogu drugaije i da odgovorim. Postoji nada u "sledei put". Pozitivan pristup disciplini
fokusira se 20 procenata na to stoje bilo loe a 80 procenata na to
to moe da bude razliito sledei put.
Ljudi koji se oslanjaju na mo principa koriste disciplinu kao
sredstvo za izvlaenje najboljeg u onima na koje utiu. Pohvataju
greke, nesporazume i potrebu za "promenom kursa" kod drugih
u ranoj fazi, dok neto moe da se uini. Ali oni to ine u kontekstu
prirodnog prihvatanja, topline, panje i brige, tako da nema nesporazuma o namerama i njihovom stvarnom posveenju.
Sr discipline je uenik. To znai da se sledi, da se ui,
oblikuje i raste. Disciplina je estoka strana moi naela koja ini
da ta mo bude potpuna.
Izvorite discipline i uenika izgleda da proizvodi tri veoma
razliite konotacije.
Negativno korienje ukljuuje sledee:
- kontrolisano ponaanje koje je rezultat treninga
- kontrolu ostvarenu iznuenim pristankom ili naredbom
- sistematski metod da bi se obezbedila poslunost
- red zasnovan na podvrgavanju autoritetu ili pravilima
- kanjavanje sa ciljem da se izvri korekcija
Neutralno korienje ukazuje na:
- skup pravila i metoda

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

197

- aktivnog pristalicu, pokreta ili filozofije

- iz starog francuskog disciple, iz latinskog discipulus, uenik,
i iz discrete, uiti
Pozitivno korienje ima potpuno drugaiji oseaj koji joj se
pridruuje:
- trening koji se oekuje da proizvede poseban karakter
- trening koji proizvodi moralno ili mentalno poboljanje
- samokontrolu
r
- jedan od stvarnih sledbenika
' _
i:
',.; - oblast znanja ili uenja
- prihvatanje i pomo u irenju uenja drugih
Koji oblik discipline vam odgovara ako treba da je
upranjavate? Koji vam se dopada ako treba daje sprovodite? Bez
obzira ta oseali, disciplina uvek ima elemente konfrontacije i
pobijanja. Pobijanje moe da bude i negativno i pozitivno naglaeno. Na primer, negativno se esto izraava kao osuda:
e : - izraavanje ili prenoenje nesaglasnosti
> - spreavanje
:
- nalaenje greke
/
- prekorevanje
, ..
v
,
- prebacivanje
- neprijateljska kritika sa ciljem da se izvri korekcija ili
upozorenje
- otra, ljutita kritika
- formalna ili zvanina osuda
- kritika uz aljenje zbog razoarenja
- nadziranje ili suzbijanje
.- osuivanje
;
- izazivanje stida ili sramote
,,
- neodobravanje
-

198

MOC PRINCIPA

Da li vam je jasna ova slika? Ova vrsta pobijanja je okrutna

i ubitana. Da li ste je iskusili? Kako je doivljavate? Na ta vas
navodi?
Ali postoji i druga mogunost. I ponekad se razlika ispoljava
u nainu prenoenja. Pozitivni pristup se doivljava kao upozorenje nekoga ko u krajnjem brine o vaim oseanjima i vaim
rezultatima:
- nesaglasnost izreena ljubazno ali iskreno
- opominjanje
- savetovanje da bi se neto izbeglo
- upozorenje ili skretanje panje
- podseanje na neto zaboravljeno ili zanemareno, kao
obavezu ili odgovornost
- savetovanje tako da se greka moe ispraviti ili opasnost
izbei
- ljubazno kritikovanje sa konstruktivnom namerom
Ovde je pristup posledica celokupne namere sa kojom se
pobijanje izraava. Staje vaa stvarna namera kada disciplinujete?
Da ih rasturite? Da se istaknete? Da im pomognete da se pripreme
za sledei put? Vaa dugorona namera e odrediti koja sredstva
koristite i mogui ishod koji vam je na raspolaganju.
esto uticaj pozitivne discipline bitno zavisi od izabranog
trenutka i primenjene metode. to ste vie udaljeni od dogaaja ili
ponaanja koje je neodgovarajue ili neprihvatljivo, manji je uticaj
discipline. U idealnom sluaju disciplina nije dnevni obrok, ve se
primenjuje kada je potrebna. Neki deiji psiholozi sugeriraju daje
jedna korektivna akcija na svakih deset ohrabrenja odnos koji daje
rezultate. Po tom standardu, kako izgleda vae roditeljstvo? Kako
se meri va stil menadmenta? Ne samo da disciplinovanje treba
da bude pravovremeno, ve treba da se obavi rano, pre nego to se
steknu odreene navike, pre nego to je dockan, pre nego to
mnogo vremena i dogaaja ne proe i mnogo oseanja se ne razvije
da postane skoro nemogue da se problem resi.

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

199

Dalje, disciplinovanje mora da bude specifino, jasno i prodorno.

Da sumiramo: disciplina, pozitivno shvaena, mogla bi da
sugerira sledee kada imate odnose sa decom, zaposlenima, ak i
suprugom ili drugima do kojih vam je stalo i na koje elite da
utiete:
Savetujte i opomenite ljubazno ali iskreno sa namerom konstruktivnog upozorenja, podseanja ili saveta...
Brzo, po potrebi, ali ne esto...
Posebno, precizno, jasno i sa razumevanjem.
Dozvolite da ovo ilustrujem posebnim primerom. Razmotrite
ta se deava kada kritikujete nekoga - kada ih kritikujete, zapaate
kako ih njihova savest tei? "Vi mene kritikujete? Da li ste videli
sa ime ja radim? Da sam imao vie vremena.." Da li vidite ta se
deava u racionalizaciji, "racionalne lai" koje sebi govorimo kada
nas neko kritikuje? Ali kada volite nekoga, njihova savest e ih
optuiti. "Odlian posao!" "Oh, nisam se mnogo trudio", oni
protestuju. "Ne, stvarno, bilo je fantastino", vi insistirate. Oni
odgovaraju; "Sledei put biu bolji za vas." Pogledajte fenomen:
Kada nekoga kritikujete, njegova savest ga tei. Kada nekoga
volite, njegova savest ga optuuje.

Mo brinog voe
Ova oseanja se ogledaju u prii koju mije ispriao jedan od
uesnika na seminaru. Kada je razmiljao o osobama koje su imale
uticaj u njegovom ivotu, setio se svog razrednog stareine u
gimnaziji. Rekao mi je, "ivo se seam dana kada smo imali
kolsku skuptinu. Tri drugara i ja izali smo iza kolske sale. Svi
smo zapalili. Znali smo da smo sigurni: svi ostali su bili u sali. A
onda, ko bi se drugi pojavio iza oka do razredni stareina.
Uhvaeni smo na delu. Moji drugari su se razbeali u tri pravca i
ostavili me da tamo stojim. Razredni stareina me je zgrabio i
odvukao ba ispred sale gde su svi izlazili sa skuptine. Mislio sam
da u umreti. Stotine deaka me je videlo u toj poniavajuoj
situaciji.

200

MOC PRINCIPA

"Odveo me je u svoju kancelariju, i odrao mi lekciju.

Izgledalo je da veno traje. Moda je bilo samo deset ili petnaest
minuta. Nisam mogao da saekam da izaem. Od tog trenutka,
mrzeo sam ga. Oekivao sam da e da uhvati moje drugare, ali nije.
Znao je ko su oni, ali nije nita preduzimao. Jednog dana kada sam
ga video u hodniku pitao sam ga zato ih nije pohvatao. Nije bilo
fer da samo ja budem kanjen."
"Umesto da mi odgovori, zgrabio me je za okovratnik i
odvukao u svoju kancelariju. Poseo me je, ali pridika nije trajala
ni minut ovaj put. Nikad neu zaboraviti staje rekao. "elim tvojim
drugarima najbolje. Ne znam ta e se sa njima dogoditi, ali ti bi
mogao neto da postane. Oekujem od tebe vie nego ovo sada. Ti
se provlai kroz ivot. Kada e da uini neto od sebe?" Okrenuo se i otiao. Oseao sam se kao da sam dobio amar po licu.
Bio je u pravu; provlaio sam se.
Bio sam u treem razredu u to vreme. Poeo sam da radim
malo u razredu i okupio novu grupu prijatelja. U etvrtom razredu
imao sam najvie ocene. Pre sam dobijao i trojke i dvojke. Odluio
sam da se upiem na studije, ali kad sam se prijavio, nisam mogao
da se upiem. Moje ocene su bile slabe u prethodnim razredima.
Moj razredni je napisao pismenu preporuku za mene, i univerzitet
me je primio na probu. Izabrao sam oblast zbog tog oveka. Postao
mi je mentor, kao drugi otac.
"Pre dve godine govorio sam na njegovoj sahrani. Nikada ga
neu zaboraviti. Uvek u biti drugaiji zbog njega. On mi je
podario neto zbog ega je vredno iveti".
Da li vodimo dovoljno rauna da hrabro komuniciramo kada
to situacija zahteva? Ako nekoga vidite u fizikoj krizi, kako se
davi u vodi, ili je prikljeten pod vozilom, ili moe da se oklizne
sa litice, verovatno ete brzo reagovati da uinite sve to moete;
moda ete pozvati pomo, ili sami priskoiti, ali ete uiniti ta
moete. Disciplina znai da radite sve to je potrebno, dok jo
imate vremena da upozorite, opomenete, posavetujete, da ukaete
i uestvujete u promeni. Da li bi to znailo da kada nekome ne
pomaemo da se pobolja, da kada ne radimo sa njim da izmeni
svoje ponaanje, da nas nije briga? Vaa komunikacija moe se
ovako odvijati: "Oekujem od tebe vie od onoga to sada prua.
Verujem da moe da se promeni i pobolja, da radi bolje i

V
KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

201

bude bolji sledei put. Kako mogu ja da pomognem?" Ako ih

cenite, investiraete sve to je potrebno da im pomognete. Zbog
tog iskrenog ulaganja mogu vas ceniti.

Samoprovera
1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere sopstvene sposobnosti i spremnosti za disciplinu:
Da li izraavam estoku ljubav?
Da li oni imaju sredstva da urade to to traim?
Da li sam ih pripremio?
Da li imam visoka oekivanja, u srazmeri sa njihovom
sposobnou i potencijalom?
Da li su obueni?
Da li e nae druenje da ih unapredi i profini?
Da li sam spreman da ih treniram?
Da li sam traio odgovarajuu odgovornost?
Da li sam raspoloiv za njih?
, Da li ih inspiriem?
Da li su spremni da urade posao?
Da li razumeju ta se od njih oekuje?
Da li mi njihovo ponaanje ili rezultati daju priliku da budem
u povoljnom poloaju?
Da li e im to pomoi da rastu, razvijaju se i ostvare se?
2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae disciplina:
Verujem da ste bolji.
Da li mislite da je to najvie to moete?
To to radite nije prihvatljivo. Verujem da moete bolje.
Moda sad nemam poverenja u vas, ali bih voleo da imam.
Da li je to zaista najbolje to moete?
Mislim da to moete.
>,

202 MO PRINCIPA
Da li ste spremni da to uinite? '
: , /, .-.
Verujem da ste spremni za to.
Ako stvarno elite ovo, mislim da bi mogli to da uradite.

DOSLEDNOST
Ako elimo da imamo mo koja je posledica toga to nas
drugi cene, onda moramo da se trudimo da budemo dosledni u
svom ivotu. Doslednost o kojoj govorim nije doslednost koja je
"strailo malih dua", kao stoje pisao Emerson, stalno poreenje
i presuivanje, sitniarsko traenje nedoslednosti i razlika. To je
doslednost u miljenju i akciji koja potie od skupa uverenja i
vrednosti koja su nam bitna. Drugi e poeti da nas cene samo ako
sa njima postupamo dosledno, to znai da radimo na osnovu
svojih bitnih karakternih crta. Mi nismo kapriciozni ili nepostojani.
Nismo zavisni od situacije ili promenljivi u svom prihvatanju,
svom strpljenju, svojoj ljubavi, i svojoj disciplini. Kada smo
dosledni, drugi ne vide nae akcije kao manipulaciju koju primenjujemo kad se stvari ne odvijaju po naem, ili kada smo izloeni
izazovu ili sukobu, ili kada imamo probleme, Umesto toga, na
pristup postaje skup vrednosti koje su nae verovanje, na lini
kod, ispoljavanje naeg karaktera, u zavisnosti je od toga ko smo,
i odraava ko postajemo.
Mo doslednosti je da se na uticaj ne smanjuje od situacije do
situacije. To to smo u jednom okruenju, sa jednom grupom, to smo
i u drugo vreme i na drugim mestima. Nekoje sugerisao da je jedno
ispoljavanje karaktera nain kako tretiramo one koji ne mogu nita
da nam uine zauzvrat. Ponekad je na uticaj najvei kada ne
pokuavamo da utiemo, kada smo jednostavno prirodni. Neto dmgi
zapaze i osete, kao to je iskazano u mnogim izjavama onih koji su
razmiljali o ljudima koji su duboko uticali na njihove ivote.
Ovo su teme koje se stalno ponavljaju u tim izjavama:
"On se prema mnogima odnosio isto kao i prema meni".
"Mislim da je ona osoba koja stvarno veruje u druge i u stanju
je da ih zamisli ili vidi u najboljem svetlu."

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

203

"On je bio dobar ovek koji je ceo ivot proiveo drei se

Zlatnog pravila."
"Ne znam zato je sa mnom tako postupao. Izgleda da je sa
svima tako postupao."
Ono to smo prenosi poruku mnogo jasnije, i mnogo ee,
nego bilo ta to moemo da kaemo. Da bi uticali na druge, ono
to ne kaemo moe imati vei znaaj od bilo kojih rei, ako smo
u svom ivotu dosledni. Poznati predava je o tome govorio grupi
studenata ovim recima:
Postoji jedna odgovornost koju nijedan pvek ne moe da
izbegne; ta odgovornost je njegov lini uticaj. ovekov nesvesni
uticaj je posledica njegovih reci i njegovih postupaka sa drugima.
U svakom trenutku ivota ovek menja, u odreenoj meri, ivot
celog sveta.
ovek moe da gaji prijatnost, mirnou, poverenje, velikodunost, istinitost, pravdu, lojalnost, plemenitost, i uini ih bitno
aktivnim u svom karaktera.
Ovo potie iz onoga to je ovek stvarno, a ne iz onoga to
se pretvara da jeste. '
Ako ivimo dosledno, ono to znaimo ima sposobnost da
uveliko utie na druge. Naa mo se ne menja. Nije oslabljena.
Drugi ne moraju da nas ekaju i da se u nae ime izvinjavaju. U
raunarskom reniku, "ono to vidi je ono to si dobio", bez obzira
na okolnosti, problem, izazov, ili okruenje. To je ono to Roder
Dovson (Rodger Dawson) naziva "Potovana mo", koja ima
dosledan skup standarda i od njih ne odstupa. Dovson sugerira da
taj tip moi ima najvie uticaja. "Sto due iskazujete da imate
dosledan skup standarda od kojih nikad neete odstupiti, vie ljudi
naui da imaju u vas poverenje. Iz tog poverenja raste ogromna
sposobnost da se utie na ljude." Razume se, sutina je u tome
da osnovni razlog za doslednost nije elja da se ima vea pregovaraka snaga. Doslednost izvire iz posveenosti principu, mo
i uticaj koji iz toga nastaju su uzgredni proizvod.
Doslednost ne znai da vi isto radite svakoj osobi u svakom
okruenju u svako vreme. Znai da se oslanjate na iste osnovne
principe svaki put kada neto inite.

204

MOC PRINCIPA

Gandijev biograf i urednik njegovih dela opisao je skromnog

vou na ovaj nain:
Zapanjujua pojava u vezi sa njim je da se on drao u punoj
meri svojih ideala, svoje koncepcije istine a ipak je uspeo da
oblikuje i pokrene ogromne mase ljudi. Nije bio nefleksibilan.
Dobro je shvatao potrebe trenutka. I prilagoavao se promenljivim
okolnostima. Ali sva ta prilagodavanja su se odnosila na sporedne
stvari; u odnosu na osnovne stvari bio je nefleksibilan, bio je vrst
kao stena. Nije bilo kompromisa u njemu sa onim to je smatrao
daje zlo. On je oblikovao itavu generaciju i vie i uzneo je iznad
same sebe, bar za sada. Kakvo znaajno postignue.
Gandi je sam opisao svoje tenje, pisanje i ivot sa puno
razumevanja koje objanjava kako je dosledno iveo:
"Kada je trebalo neto da napiem nikada nisam razmiljao
o tome ta sam ranije rekao. Moj cilj nije da budem dosledan
svojim ranijim stavovima o datom pitanju, ve da budem dosledan
sa istinom koja mi se moe iskazati u datom trenutku. Rezultat je
da sam rastao od istine do istine; potedeo sam svoje pamenje
preteranog naprezanja; i stoje vanije, kad god sam imao obavezu
da poredim svoja pisanja ak i pre pedeset godina sa najnovijim,
nisam otkrio nedoslednost meu njima."
. Postoji ovde naizgled kontradikcija ili paradoks. Doslednost se
ispoljava kada ne pokuavamo da budemo dosledni. Kao stoje Oliver
Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) rekao: "Oni koji poteno
hoe da budu istiniti u protivrecnosti su sa sobom mnogo rede od onih
koji pokuavaju da budu dosledni". Ako ivimo sa doslednim
naporima da budemo istiniti, postoji vea verovatnost da e nas drugi
potovati. Mogu sebi to da dozvole. Mogu da se ne slau sa nama, ali
znaju gde mi stojimo, i moda jo vanije, za ta se zalaemo. Mi
smo demonstrirali da e naa najvea privrenost biti standardima po
kojima pokuavamo da ivimo, bez obzira na sve. Takvo posveenje
poziva i inspirie slino posveenje kod njih.

Samoprovera
1.. Reci koje treba uputiti sebi radi podseanja da budemo
dosledni:

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

205

Da li je ovo trik ili tehnika? Ili sam to stvarno ja?

Da li ovo proizilazi iz najboljeg, najvieg i najdubljeg u meni?
Da li su moje obaveze nepromenjive?
Da li sam pouzdan?
Da li traim nekoga koga u da okrivim?
,'.
Da li pokuavam da budem dosledan?
Moe li se na mene raunati?
Da li sam proverio svoj sopstveni motiv i savest?
2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae doslednost:
Da li je to ono to ste oekivali?
Da li je to nain kako postupam sa drugima?
Da li ste iznenaeni?
Da li oseate da sam nedosledan?
Da li se slaemo?
Da li je moje vodstvo predvidljivo?
Da li oseate da je neto van vaeg vidokruga?.,
Da U moete da raunate na mene?

INTEGRITET
Integritet znai da smo obavezni da sloimo reci, oseanja,
misli i akcije tako da ivimo u saglasnosti i bez dvolinosti. Mi
smo autentini. Nemamo drugih elja osim onih koje iskazujemo.
Nemamo elju da varamo. Nismo zlobni. Nema prevare. Ne
izmiljamo pretvaranja ili usiljenost u nameri ili sa eljom da
prevarimo, iskoristimo prednost, manipuliemo ili kontroliemo.
Sto je vei na integritet, vea je naa mo. Ispoljavamo
pouzdanost koja potie iz karaktera - ta smo - i kompetentnosti :
ta moemo da uradimo i verovatno emo da uradimo.

206

MOC PRINCIPA

Da li zakoni vae i za vas?

U knjizi Randi Peningtona (Randy Pennington) o asti kao

osnovi za etiku u poslovnom svetu, on zapaa: "udno je da ima
ljudi u poslovnom svetu koji ele dobit skautske etike a da se sami
ne dre tih standarda." '
Pre nekoliko godina bio sam pozvan da drim predavanje
direktorima svetske kompanije sa seditem na jugu. Nekoliko
trenutaka pre nego stoje trebalo da ponem izlaganje, moj domain
me je pozvao u hodnik sa zabrinutim izrazom lica. "Upravo su me
pozvali, objasnio je." To je znailo da mu je generalni direktor
poslao poruku na pejder; svaki od potpredsednika je morao da
nosi dvadeset etiri asa dnevno pejder tako da moe da se
uspostavi veza uvek kada bi bili potrebni generalnom direktoru.
"Generalni direktor ne dolazi na va seminar. Upravo mije rekao
da je itao neke vae materijale za vreme vikenda i da je to
gubljenje vremena. Niko ko radi za njega nee voditi uravnoteen
ivot! Proulo se i nai direktori su formirali dve grupe, jedna uz
generalnog direktora, i moja grupa, koja je htela poboljanja i
osporavala je status kvo." Nije potrebno naglasiti da je to bio
interesantan dan. Generalni direktor nije prisustvovao naoj sesiji,
i otprilike polovina direktora koji su proveli dan sa mnom
izraavala je telom i stavom neto kao, "Ne elim da budem ovde;
ef ne veruje u te prie o moi naela; i ti me ne moe niemu
nauiti!"
Bio je to bolan dan za sve nas, dok sam pokuavao da hodam
po tananoj ici izmeu ohrabrivanja onih koji su eleli poboljanja
branei potrebu za poboljanjem od onih koji su eleli da su na
nekom drugom mestu. Uticaj i primer generalnog direktora bili su
nepogreivi i moni. Kruna se dogodila na kraju dana. Moj
domain, pomirljiv i jo uvek u obavezi da pomogne svoju grupu
da postane vie zasnovana na moi naela, otpratio me je iz
direktorskih odaja do prizemlja upravne zgrade, gde smo se
zadrali i prodiskutovali dogaaje toga dana. Zapazio sam kroz
staklena vrata na ulazu da oko dva tuceta lepo obuenih direktora
stoji na sveem povetarcu van zgrade i pue. "Da li je to klub?"
raspitivao sam se. "Ne", bio je odgovor. "Upravo smo usvojili
politiku nepuenja u glavnoj zgradi i malo je nezgodno za neke

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

207

zaposlene." Setio sam se da sam osetio miris duvana u sali za

sastanke na petnaestom spratu njihove divne zgrade - osetljiv sam
na takve stvari jer su moj glas i moje grlo, kao profesionalnog
govornika, moji instrumenti, i paljiv sam da ih zatitim.
Spomenuo sam puenje koje sam uoio. "Ah to - to je dolazilo iz
sobe generalnog direktora. Politika nepuenja vai za sve osim za
njega." Da li vi puite ili ne je vaa stvar i moda vaeg doktora.
Ali nisam mogao a da se ne pitam koliko bi moniji generalni
direktor mogao da bude da su oni koji rade za njega videli da on
podrava, a ne izbegava, politiku, praksu i naela koja vae za sve
druge. Postoji neposredna povezanost izmeu moi voe i njegove
line tenje ka ispravnosti. '
Cilj ovde je da se eliminie razlika izmeu nae prie i naih
akcija, izmeu nae vere i naih dela. Lovci na talente esto citiraju
nedostatak integriteta kao prepreku suvie veliku da bi bila
savladana kada se trai potencijalni direktor za nove zadatke.
"Nedostatak integriteta je esto zavrni udarac za kandidate koji
su inae veoma snani," izvestio je Hol Donson (Hal Johnson),
potpredsednik Korn-Ferrv poznate kompanije za pronalaenje i
zapoljavanje direktora.

Usaglaavanje reci, oseanja, misli i akcija

Kada usaglasite vae reci, oseanja, misli i akcije, bez
dvolinosti, vi ispoljavate integritet. Da parafraziramo Roberta
Luisa Stivensona - ovek i ena od integriteta ne mogu da budu
zbunjeni ili zaplaeni; oni idu dalje u srei ili nesrei svojom
sopstvenom brzinom, kao sat za vreme nepogode.
Gandi je bio jedan od najveih primera integriteta koje je ovaj
vek video. Bio sam inspirisan onim to sam nauio o njegovom
ivotu, a posebno sam bio pouen o integritetu iz izvetaja o tome
kako je iveo. U pokuaju da zaustave Gandija i njegov pokret za
slobodu, Britanska vlada je zatvorila indijskog vodu. To im se,
meutim, osvetilo, jer je Gandi time predstavljen kao muenik i
njegovi stavovi su se dalje irili. Provalili su u Indiju, primenjujui
stroe zakone protiv domorodaca, ali je podrka Gandijevoj misiji
ostala nezadriva. Konano gaje Britanska vlada pozvala da doe

208

MO PRINCIPA

u Englesku i da prisustvuje Konferenciji za okruglim stolom, i da

moda govori u Donjem domu parlamenta.
Kada je Gandi stigao do velikog hola gde je istorijski sastanak
trebalo da se odri, bezbroj znatieljnih reportera, eljnih da zabelee pogled uvenog vode, okupio se, da se susretne sa ovekom.
Ono to su videli iznenadilo ih je. Pretpostavljali su da e on biti
harizmatian, upeatljiv, i moan, ali umesto toga izgledao je mali
i slab. Bio je obuen u jednostavne haljine svog naroda. tampa se
pitala glasno o izvoru njegove moi. Nije imao politiki poloaj,
nije imao veliko bogatstvo. Moda je bio mag reci. ekali su da
uju ta ima da kae.
Gandi je doao do prednjeg dela hola i priao je podijumu.
Stao je iza podijuma i poeo svoje izlaganje lanovima Parlamenta.
Govorio je o bogatstvu svog velikog srca, opisujui neprilike
indijskog naroda. Objasnio je zla britanske vladavine i potrebu za
domaom vladom u Indiji. Tom cilju je posvetio svoj ivot. Pozvao
je na blag ali odvaan nain Englesku da napusti Indiju.
Neki u publici su bili opravdano dirnuti. Na ljudskom nivou,
poeli su da povezuju stvari. Kako bi to izgledalo da nema slobode?
Gandi se nije zadravao na bolu i rugobi ropstva svojih sunarodnika, jer je imao viziju koja je vodila iz toga. Poeo je da opisuje
sliku mogunosti, panoramu mogunosti za ljude Indije. Govorio
je dvadeset minuta, trideset minuta, etrdeset minuta, jedan sat. U
jednom trenutku izlaganja neko je poeo da aplaudira, a onda
nervozno zastao. Gandi se nije dao omesti - on nije govorio za
njihov aplauz.
Gandi je nastavio da govori skoro dva sata. Do trenutka kada
je zavrio, dolo je do promene u sali. To su bili ljudi koji su ga
zatvorili. To su bili ljudi koji su doneli nove zakone da potine i
ugue njegov narod. A ipak, kao jedno telo, ela sala se podigla na
noge i ovacijama odala poast ovom oveku. To je trajalo vie
minuta. Neki od britanskih politiara su ak tapkali nogama.
U meuvremenu tampa je sve gledala u neverici. Pitali su
se kako je bilo mogue da njihovi zvaninici prihvate svog pretpostavljenog protivnika. Mnogi u publici potrali su ka prednjem
delu hola da budu blizu ovog oveka od koga su toliko uli.
Reporteri su bili iznervirani jer nisu mogli da priu Gandiju da ga
intervjuiu.

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

209

Onda su zapazili Gandijevog sekretara Mahadev Desaia, i

brzo mu se pribliili. Pitali su da li bi on mogao da odgovori na
pitanja dok Gandi bude raspoloiv. On se sloio, i oni su krenuli
sa pitanjima kao to su, "Kakav je Gandi kad nije na elu? Da lije
uvek bio takav? Koliko ga dugo poznajete?" Onda je neko rekao:
"Nisam mogao a da ne zapazim daje stajao dva sata iza podijuma
opinjavajui ove politiare a nije imao nikakve beleke. Sve
vreme dok je govorio, ni zabeleke. Kako on to postie? Oekujui
da e sekretar otkriti tajnu govorniku vetinu, bili su iznenaeni
kad je rekao: "Vi ne razumete. Vi ne razumete Gandija. Vidite,
ono to misli je ono to osea. Ono to osea je ono to kae. A
ono to kae je ono to ini. ta Gandi misli, ta osea, ta kae, i
ta radi su jedno te isto. Njemu nisu potrebne beleke. Vi i ja
razmiljamo o stvarima koje su ponekad razliite od onoga to
oseamo. ta kaemo zavisi od toga ko slua. ta inimo zavisi od
toga ko gosmatra. Tako nije sa njim. Njemu nisu potrebne
beleke." '
Kada sam prvi put itao sekretarov izvetaj, postalo mi je
jasno: ove reci mogu da budu operativna definicija integriteta. To
to misli, ta osea, ta kae i ta ini - to je sve istovetno. Postoji
saglasnost u njegovom ivljenju. Postoji mo u njegovom ivotu.
Integritet znai vie nego saglasnost reci i dela. Sadri injenje u
skladu sa recima, ali takoe znai da su delo i govor u skladu sa
vrednostima koje predstavljaju najbolji nain koji znamo da
ivimo i da budemo.

Ja nisam Gandi
Koristim mnoge beleke kada drim predavanja ili kada
govorim. U stvari, kao dete majka me je jednom uhvatila u lai i
posavetovala: "Ako uvek bude govorio istinu, nee morati da
pamti ta si rekao." Mudar savet za sve nas. Ja nisam Gandi. Ali
teim istini, kao i on, sa tenjom da joj svaki dan budem blii.
Gandijeva majka, kao i moja, posavetovala gaje. Na primer,
uila gaje daje pogreno jesti meso, poto to zahteva oduzimanje
tueg ivota. I tako se mladi Gandi zavetovao majci da ostane
vegetarijanac celog svog ivota. Mnogo godina nakon to mu je
14 Mo principa

210

MOC PRINCIPA

majka umrla, i sam Gandi je bio veoma bolestan i ivot mu je bio

u opasnosti. Njegov lekar je pokuao da ga ubedi da popije malo
govee orbe da bi mu spasao ivot, ali Gandi je ostao odluan.
Rekao im je: "ak i kad je ivot u pitanju ne smemo da uradimo
neke stvari. Postoji samo jedan put koji je za mene mogu, da
umrem ali nikada da ne prekrim zakletvu."
Trea anegdota o Gandiju moe da bude instruktivna. Jedna
majka mu je dovela svoje dete, traei od njega da kae deaku da
ne jede eer, jer to nije bilo dobro za njegovu dijetu ili za njegove
zube. Gandi je odgovorio: "Ne mogu to da mu kaem. Ali moete
da ga dovedete za mesec dana." Majka je bila ljuta to ju je Gandi
tako ispratio. Doputovala je izdaleka, i oekivala je da joj veliki
voa pomogne u roditeljstvu. Nije joj bilo druge, ve je otila.
etiri nedelje docnije se vratila, nesigurna ta da oekuje. Veliki
Gandi je uzeo male deakove ruke u svoje, kleknuo ispred njega,
i neno upozorio: "Ne jedi eer, moje dete. To nije dobro za tebe."
Onda ga je prigrlio i vratio majci. Majka, zahvalna ali zbunjena,
pitala je: "Zato niste to rekli pre mesec dana? "Pa", rekao je Gandi,
"pre mesec dana, ja sam jo jeo eer." Kolika je mo primera!
Ovakva vrsta integriteta je retka. Ona je mona. Pjer Kornej
(Pierre Corneille) u svom pozorinom komadu Horacije, ostavio
nam je izazovnu misao: "U svojim rukama imamo mo da
okonamo svoj jad; onaj koji je spreman da umre moe da prkosi
bilo kojoj nevolji." Nekima je udno da ima ljudi koji su spremni
da rtvuju ivot za neto u ta veruju, pre nego da se toga odreknu
ili izdaju svoja najdublja uverenja. "Veu ljubav ovek nema od
polaganja ivota za prijatelje." ^
"Zamislite ta bi to znailo u svetu kada bi svi dananji lideri
nacija posedovali takvu vrstu ispravnosti. ta bi znailo kada bi
mogli da se oslonimo na njihovu re u bilo kojoj situaciji? Kada
bi poverenje i pouzdanje bili osnova svake veze? U estitosti,
Gandi je postigao savrenstvo. Svako je znao da je on apsolutno
poten, da mu se moe verovati, i da su njegovi motivi ispravni.
Kada bi Gandi neto rekao, svi su znali da upravo tako i misli.
Milioni su verovali Gandiju; milioni su uili od njega; mnogi su
sebe ubrajali u njegove sledbenike. udno je ipak daje malo njih

KAKO POTOVATI DESET PRINCIPA MOI

211

pokualo da uradi to stoje on uradio. Gandijeva veliina se sastoji

u injenju onoga to bi svako mogao ali ne ini."

Samoprovera
1. Reci koje treba uputiti sebi radi provere integriteta:
Da li je ono to mislim, oseam, kaem i inim povezano?
Da li se ono to govorim slae sa onim to inim?
Da li su moje reci i dela, oseanja i misli sada u saglasnosti?
Da li su moje namere i akcije povezane?
Da li imam oseaj potpunosti i celovitosti?
ta motivie moja oseanja u ovom trenutku?
Da li oseam da vladam situacijom ili sam prikljeten?
2. Reci koje treba uputiti njima da se iskae ispravnost:
Da li mi verujete?
Da li imate poverenja u mene?
Da li verujete da moete da se pouzdate u to to govorim?
Da li oseate da se moje reci i dela slau?
Da li ste mogli da raunate na mene?

TA SMO POSTIGLI - DA LI JE VREDNO NAPORA?

U ovoj glavi sam se stalno oslanjao na Gandija. Nije da nema
i drugih primera. Niti sam ja Gandijev poklonik. Jednostavno
pokuavam da naem ono stoje on naao. Na istom sam putovanju.
Neko je priao Gandiju u njegovim poznim godinama i otvoreno
jadikovao da bi bilo divno kada bi mogao da bude kao Gandi i ini
to stoje on inio, ali... nije kao Gandi, nije veliki, nije mistini ili
duhovni ili religiozni voa. Gandijev odgovor je pouan. Gandi
nije hteo da ga obeleavaju ili procenjuju. Ovo su njegove reci sa
mojim komentarom koji je dodat u kurzivu.
14*

'''.

. .

'

212

MOC PRINCIPA

"Tvrdim da nisam nita vie od prosenog oveka. Verujem

da imam manje nego prosene sposobnosti. Nisam vizionar. Borim
se kao i vi. Tvrdim da sam praktini idealist. Sta to znai? To znai
da mi je jedno stopalo vrsto na tlu ali telim neemu boljem. Kao
to je Robert Brauning (Robert Browning) rekao, ovekova tenja
treba da prevazilazi njegov domaaj, ili emu nebesa? Niti dajem
poseban znaaj onome to sam postigao vrednim istraivanjem.
Ako ita znate o njegovom ivotu sigurno je da nije tek tako jednom
samo rekao: "Mislim da u preskoiti nekoliko obeda i promeniti
svet." Vebao je, godinama se disciplinovao, i kada je zakoraio u
estoku borbu civilne neposlunosti zbog oslobaanja Indije, znao
je ta moe. Znao je za staje spreman. Mudar ovekje zapazio, "Ne
mogu ti rei da u da budem tvoj sluga dok ne budem mogao da
kaem da sam svoj sopstveni gospodar." A on, koliko to ovek moe,
je bio svoj gospodar. Nezavisnost prethodi meuzavisnosti. Nezavisnost je ostvarenje, meuzavisnost je izbor koji mogu da izvre
nezavisni ljudi. Onda nam je uputio izazov: Nemam ni trunke
sumnje da bilo koji ovek ili ena mogu da postignu isto to i ja
ako, ako - staje ako? ako on ili ona uine isti napor i odgaje istu
nadu i istu vezu.""
I staje onda izazov za vas i za mene? Da li smo spremni na
tu cenu? Da li smo spremni da odgojimo istu nadu? Istu veru? U
kakvim meusobnim odnosima je vredno platiti tu cenu?
Moete oekivati da ostvarite znaajne, uznemirujue rezultate ako ponete da primenjujete mo principa:
- biete paljiviji u zahtevima od drugih,
:
- biete sa vie samopouzdanja kada neto traite od drugih,
- razvij aete se u sposobnosti da utiete na druge,
- shvatiete odnos izmeu moi naela, uticaja i vodstva,
- imaete stalnog uticaja na druge bez prisile,
- imaete spokojniju duu,
- postaete mudriji i efektivniji kao roditelj, prodava, prijatelj, uitelj i voa.
U sledeem poglavlju ispitaemo kako moemo da
umnoimo mo principa u svom ivotu i ivotima drugih do kojih
nam je stalo - na koje elimo da utiemo.

8. GLAVA

KAKO POVEATI MO
PRINCIPA
Razum nam omoguava da istinu
upoznamo samo delimino, ali ne moe
nikad da nam prui istinu. Ne moemo
poznavati nijedan princip kojeg se ne
drimo.
Rodni Tarner, pedagog
;
Mo principa ostvarujemo kada ljudi veruju da smo asni.
Kada nas drugi potuju, imae u nas poverenja i cenie nas. Mi
emo ih inspirisati. Duboko e verovati u ciljeve koje istiemo i
elee dobrovoljno i svesrdno da nas slede. Da li ste iskusili takvu
vrstu moi kao voa? Kao sledbenik? Da li ste sluali ili bili pod
uticajem nekoga prvenstveno zbog toga to ga potujete i cenite?
Principi moi razmatrana u 7. poglavlju izvor su moi principa. U
onoj meri u kojoj su ovi principi deo naeg ivota, imaemo trajnu
mo i uticaj na ljude do kojih nam je najvie stalo.

ii4

MO PRINCIPA

NEKO SPOSOBAN I VREDAN

Pre mnogo godina uo sam priu o oveku koji je od svog
oca nauio, osnovnu lekciju o moi principa. Deak je iveo na
malom porodinom imanju gde su on i njegov otac, kad za to doe
vreme, teglili eernu repu kolima koja su vukla etiri konja.
Deakov posao je bio da pridrava uzde dok se kola natovaraju.
Ali kada bi teret postao tei, njegov otac bi preuzeo, jer bi konji
mogli vie da povuku kad bi on drao uzde. Ovi konji su nauili
da imaju poverenje kada neko sposoban i vredan njihovog poverenja dri uzde. Izgledalo je da znaju da otac nee od njih traiti da
uine neto nemogue ili nerazumno. Izgledalo je kao da su znali
da on hvata njihove mogunosti. Kada bi otac drao uzde, konji bi
se najbolje oseali. Bili su ujedinjeni. Njihovo naprezanje je bilo
koordinirano. Radili su zajedno. Njihova ivost je bila na vrhuncu.
Nauili su, vremenom, da kada dri uzde, otac radi u njihovom
najboljem interesu.
Da li se radi o ljudima ili konjima, lakoa sa kojom se teret
pokree u velikoj meri zavisi od onog ko dri uzde, i kako ih dri.
Umeni voa zna kako da opti sa timom svojim stilom, glasom i
manirima. Pored toga, on nemo komunicira u ta veruje i kako ivi.
I sposobnost i karakter su oigledni. Kao rezultat, on omoguava
drugima da lako ispune zadatak. Pod njegovim vodstvom, lanovi
tima mogu da koordiniraju i objedinjuju svoje napore.

ZAJEDNO SMO BOLJI OD SVAKOG

POJEDINANO
Ova mo principa se izraava na isti nain bez obzira da lije
scena radno mesto ili kua. lanovi grupe su ispirisani
sposobnou, pravednou, i namerom voe koji se rukovodi
principima. Organizacija, tim, porodica ili susedstvo postaje
snanije nego stoje ranije bila; a ukupna snaga je vea od kombinovane snage pojedinih lanova.

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

215

Znaajni rezultati mogu se postii kada ljudi rade zajedno

pod rukovodstvom takve vrste voda. Kao to je Rej Krok (Ray
Kroc), vizionar i legendarni osniva McDonalda, esto govorio
"Zajedno smo bolji od svakog pojedinano." Ali razlika je
dramatina izmeu grupe koja radi sinergijski, kreativno i sa
poveanom sposobnou i druge grupe pojedinaca koji samo
gledaju svoje interese. Korienjem moi principa, verovatnost da
e se desiti udo umnoava se mnogo puta.
U prii o eernoj repi, sin je nauio, na vreme, da ini ono
stoje i njegov otac inio. Kako je deakovo iskustvo raslo i njegovo
rasuivanje se poboljavalo, konji su prihvatali i oslanjali se na
njegovo umee. Na kraju su bili u stanju da poboljaju svoje
rezultate tako da su radili za deaka kao daje otac sam drao uzde.
Modeliranjem, snagom primera, paljivim pouavanjem, priinenom i obazrivim preuzimanjen rizika, sinje postepeno zadobio
mo svoga oca.

INIOCI KOJI UTIU NA MOC PRINCIPA

Mi odgajamo i poveavamo nau mo principa na isti nain.
Identifikovao sam pet kritinih inilaca koji konzistentno pomau
onima koji razvijaju svoju sposobnost da utiu na druge korieiijcin moi principa. U ovom poglavlju razmatrau ovih pet
inilaca koji predvidljivo utiu na vau mo. Svaki inilac odnosi
SL- na pitanje koje moe da bude vano za osobu na koju elite da
uliete. Zamislite one na koje elite da utiete, i sasluajte njihove
glasove kada sebi postavite ova pitanja:
Gde idete? Vizija
Da li ete sa mnom? Rizik
Moete li da budete asni? Sposobnost
Da li ste bili asni sa mnom? Istorijat
Zato bih vas sluao? Verodostojnost

216

MOG PRINCIPA

GDE IDETE? VIZIJA

Lekcije od farmera
Dobio sam linu lekciju o viziji jednog leta pre mnogo
godina. Kada sam imao oko dvadeset godina, proveo sam neko
vreme u Kanzasu. Odrastao sam u Junoj Kaliforniji kao gradsko
dete, pa je ivot na selu koji sam video u Kanzasu za mene bio
oaravajui. Jednog dana smo drugar i ja sedeli u kolima pored
puta. Opazili smo farmera kako ore na polju, stalno se kreui
napred i nazad, dok je oblikovao elo polje sa pravilnim brazdama
svee izvrnute zemlje. Dok sam gledao kako vozi traktor po polju,
razmiljao sam kako je rad na polju postao lak. Rekao sam prijatelju: "Hej, on se sredio. Sve to treba da uradi je da sedi tamo u
velikoj kabini, koja je verovatno sa rashladom, da slua kantri
muziku, i upravlja."
Farmer se zaustavio na malom rastojanju od mesta gde smo
parkirali. Predstavili smo se i ukazali na razliku izmeu Kanzasa
i Kalifornije. Odluio sam da mu izloim svoja razmiljanja.
Zapamtite, imao sam dvadeset godina. Bio sam dve godine na
studijama i mislio da znam staje ivot.
Rekao sam: "Sigurno je lako biti danas farmer, zar ne?"
Gledao sam kako je farmer pocrveneo od ljutnje. Par vorugavih
ruku ispruilo se kroz prozor i bio sam siguran da e me zadaviti.
Ali bile su to njegove reci, ne ruke, na koje sam obratio panju
kada me je pustio iz zagrljaja i poeo da se ceri.
"Ima li ti pojma kako je danas sa federalnim premijama? Da
li zna kako izgleda takmienje sa svim velikim farmerima i sa
finansiranjem koje moramo da obezbedimo? O tome nisam nita
znao. Nastavio je sa estinom, ilustrujui tucetom razloga zato ne
znam o emu govorim.
Iskreno raaloen to sam ga uvredio, prekinuo sam njegov
govor. "Stvarno, gospodine, nisam hteo da budem grub, ali sedeli
smo ovde izvesno vreme i sve to smo videli je da vozite napred i
nazad."

KAKO POVEAT! MO PRINCIPA

217

Farmer je zatresao glavom i upiljio se u mene udno. "U redu,

sinko, da li si ikada vozio traktor?" Nisam, ali na taj izazov
odgovorio sam vie srcem nego glavom. "Ne, ali staje tu teko?
Bio sam na autoputevima Kalifornije. Mislim da mogu da vozim
traktor."
Shvatajui kakvu sam sebi zamku postavio, farmer se iscerio
i rekao: "Doi ovamo, sinko." Izaao sam iz kola. Bio sam vii od
farmera skoro pola metra.
Dok sam buljio u traktor i plug iza njega, pitao sam: "Da se
popnem? Odgovorio je: "Budi moj gost." Popeo sam se u kabinu;
bila je prepuna ruica i prekidaa uz dreavu kantri muziku.
Farmer mi je pokazao kako da pokrenem motor, kako da
menjam brzine, a onda je siao. Rekao je: "Dobro, sada bih hteo
da pree polje. Kada doe na drugu stranu, videe ogradu.
Okreni se tamo i vrati. Tvoj prijatelj i ja emo te ovde ekati."
"To ne moe da bude suvie teko", mislio sam. Pokrenuo
sam motor, i okrenuo se da pogledam preko ramena. Farmer i moj
prijatelj su ostali. Bacio sam pogled dole i zapazio da je desna
zadnja guma bila skoro u brazdi koju je farmer upravo iskopao.
Mislio sam, "Dobro, u tome je stvar. Treba da drim toak neposredno uz brazdu i tako u orati upravo kao stoje to on radio." Stavio
sam traktor u brzinu.
Kako sam to uinio, traktor je naglo krenuo i zabacio me.
Nije me na to upozorio! Pogledao sam na gumu i zapazio da
poinje da vijuga pravo u brazdu. Zgrabio sam snano volan da to
ispravim, ali, zaboravljajui koliko su mali prednji tokovi,
preterao sam i okrenuo se skoro 90 stepeni od cilja. Brzo sam
povukao volan na drugu stranu i zadahtao dok sam orao upravo
kroz uredno poravnate brazde koje je farmer upravo zaorao.
Bez obzira koji pravac bi traktor uzeo, drao sam oko na
desnom zadnjem toku. Pretpostavljao sam da kada bih samo
mogao da podesim taj toak sa njegovom brazdom sve bi bilo
dobro. Meutim, brzo sam izgubio sigurnost, kada sam pogledao
iza traktora i video posledice moje rabote na polju. Izgledalo je kao
da je velika zmija krivudala po svee pooranom zemljitu. Okrenuo sam se i bio zgranut.
Na ne vie od tri metra ispred mene bila je ograda na kraju
njegovog imanja. Znao sam da nema naina da skrenem mainu a

218

MOC PRINCIPA

da ne napravim tetu traktoru ili sebi. U panici, zurio sam kroz znoj
koji je kapao sa ela, isprsio se, i u jednom, slavnom trenutku
kukaviluka, iskljuio mainu.
Kako se maina ugasila, talas olakanja prostrujao je mojim
telom - preiveo sam. Meutim, moje oduevljenje je bilo
kratkotrajno, kad sam uo farmera kako urla od smeha iz daljine.
Nisam mogao da se pomerim. Bio sam zaladen u mestu. Farmer
je preao preko polja, s palevima za prslukom, oaran mojim
jadnim ostvarenjem. "Ima problema, sinko?", likovao je. "Dobro,
zasluujem", priznao sam. Jo nespreman da mi olaka, otvorio je
vrata kabine i trijumfalno me obavestio, "Moj devetogodinji sin
vozi ovaj traktor."
Unien, izvinio sam se najbolje to sam mogao. "Stvarno sam
napravio zbrku. Loe se oseam, ao mije. Izgleda da mi se dobro
vratilo." Sa glasom koji je nagovetavao strpljiv oprotaj odgovorio je: "Da, bilo je tako. Napravio si veliku greku." "Mislim da
sam napravio mnogo greaka," promrmljao sam.
Ono to je sledee rekao iznenadilo me je. "Ne, napravio si
jednu greku." "Da, uao sam u traktor", mislio sam.
Zastao je dok nam se nisu susreli pogledi. "Tvoja greka je
bila, gledao si dole. Svaki deak na farmi zna da ne moe da gleda
dole i ore pravo."
"Alija sam mislio da u moi da izravnam toak sa brazdom",
konano sam pokuao da objasnim. Njegov odgovor je bio strog,
a ipak ljubazan. "To ne moe. Treba da uoi neko mesto u daljini
i da ga dri na oku sve vreme. To e te povui ravno u onom
pravcu kojim hoe da ide."
Bio je to biser mudrosti. Nisam ga u potpunosti cenio u to
vreme, ali to to mije rekao primenjivo je na mnogo vie stvari od
obrade zemlje. To to je on definisao bila je sutina posedovanja
vizije.

Pravac kojim hoete da idete

Da li postoji neto emu je vredno teiti, neto to vas vue
u pravcu u kome elite da idete? Ispriao sam ovu priu nedavno

KAKO POVEATI MO PRINCIPA

219

i neko mi je priao za vreme odmora i rekao: "Morao sam da se

smejem vaoj prii. Odrastao sam na farmi i sigurno je to tako.
Morate da gledate napred da bi ravno orali. Ne moete da gledate
dole. Odrastajui, dobro mije uglavnom ilo, ali moji problemi su
uvek nastajali ujesen. Orao bih zemljite, i dobro bi ilo dok neke
guske ne bi preletele. Voleo sam da ih gledam kako lete u jatima
i ustanovio sam da sam se uvek nagnuo u pravcu u kom sam gledao,
tako da bih zavrio sa krivim brazdama, ba kao i vi."
Razmiljao sam - kako je sve to tano za sve nas. Zar svi ne
teimo da se nagnemo u pravcu u kome gledamo? I tako naemo
ono to traimo jer je to ono to vidimo. Teak zadatak je izbor
pravca, odluka gde da se gleda i gde da se ide - staje vredno truda.
Ako utvrdimo na pravac u samom poetku - ustanovimo nau
viziju jasno - i zadrimo oko na tome, imamo mnogo bolji izgled
da se naemo tamo gde smo krenuli i postanemo to to smo hteli
da budemo.
Koja vizija pokree vae ponaanje? Koliko je ta vizija jasna?
Jasnoa nae vizije moe da odredi uticaj koji imamo na druge i
njihovu spremnost da nas slede. To je tano u porodici, gde deca
gledaju na roditelje za definisanje ivotnih ciljeva i vrednosti. To
je tano i na radnom mestu, gde zaposleni gledaju na svoje vode
za definisanje organizacionih standarda i oekivanja. Maks DePre
(Max DePree) ukazuje daje prvi posao voe da definie stvarnost.
To se sastoji ne samo od pravca u kome idemo, ve i razloga zato
je vredno ii tamo.

Vizije i misije
Popularnost izrade vizija u obliku stavova o misiji porasla je
1980-ih i onda se, kao veina menaderskih bubica, smanjila.
Suvie esto poduhvat je bio organizovan na posebnom mestu, i
sastojao se od posebne vetine kovanja reci. Ali proces je sutinski.
I ;,l cktivni ljudi i uspene organizacije u svim dobima imali su strast
/a neim to je mobilisalo i usmeravalo i davalo znaaj njihovim
ivotima. Staje vaa vizija? Staje veliko zato vaeg ivota? Pre
nego to drugi izaberu da vas slede, hteli bi da znaju gde vi idete.

220

MOC PRINCIPA

Naa vizija ne pokree i vue samo nas; ona moe da pokrene

i povue i druge. Moemo da postavimo ciljeve koji su suvie
veliki za nas tako da se celog ivota raspinjemo da ih ostvarimo.
Vizija je ta koja daje energiju i strast smislu naeg ivota.
Veina nas je veoma konkretna i promiljena kada biramo mesto
godinjeg odmora, novu kuu, smer na fakultetu, karijeru, poslovne prijatelje i supruge. Ali ta je uopte sredite naih ivota?
ari Garfild (Charles Garfield), olimpijski ampion, i trener sa
vrhunskim rezultatima, ukazuje da su vrhunski rezultati uvek
rezultat oseanja misije. Izvorna misija je ono to raspaljuje matu
i motivie ljude na vie nivoe ostvarenja u duem vremenskom
periodu. Svako moe da se zagreje za neto momentalno, ali ta se
dogaa kada se atori sklope i cirkus krene dalje? Mora da postoji
vizija da osigura da obaveza ostaje.
Ako su ljudi spremni da se obaveu, i da vas slede zbog vae
posveenosti i vizije koju ste ocrtali, koliko ste dobar slikar?
Koliko je realna panorama za vas? Koliko realnu moete da uinite
vau sliku, tako da vai sledbenici imaju oseaj da je to vredno
borbe ili rtvovanja ili ivota? Koliko je jasna vaa vizija?
ta vi traite?
,
, ,
Mi teimo da naemo ono to traimo. Vidimo ono u ta
gledamo. Treba da stvorimo nov nain gledanja, naputajui stari
nain gledanja. Kljuno je na ta se usredsredimo. Iskusni brdski
vozai bicikla znaju da kada ste na uskoj stazi, ako gledate na rasute
stene, verovatno ete na neku i naleteti. Ako se usredsredite na
prostor izmeu stena, neete naleteti na stenu. Stene u vaem
ivotu mogu da budu prepreke na koje naleemo. U stvari, kao to
je Dek Par (lack Paar) zapazio "Ceo ivot je kao niz prepreka, sa
mnom kao glavnom preprekom."
Prepreke su ono to vidimo kada odvratimo pogled od cilja.
Tako paljivo osmatramo, gledamo i vidimo. Usredsredimo se. U
glavi drimo vredan cilj. Istraivaki centar Kseroksa u Palo Altu,
uglavnom zasluan za viziju na osnovu koje su stvoreni moderni
lini raunari godinama je koristio slogan "Najbolji nain da

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

221

predvidite budunost je daje izumete." Duhovna realnost, vizija,

dolazi na prvo mesto i odreuje fiziku realnost.

Za ta ste spremni da umrete?

Od davnina ljudi su bili spremni da daju svoje ivote za svoju
viziju. Dok se' vatra palila za lomau na kojoj je devetnaestogodinja francuska seljanka Jovanka Orleanka trebalo da bude
spaljena iva, data joj je mogunost da se oslobodi ukoliko porekne
ono u staje verovala. U prii o njenoj hrabrosti u komadu Jovanka
od Lorena (Joan of Loraine) Maksvel Anderson (Maxwerll Anderson) opisuje kako je izabrala vatru a ne slobodu ovim recima: "Sada
znam. Svaki ovek daje svoj ivot za ono u ta veruje. Svaka ena
daje svoj ivot za ono u ta veruje. Ponekad ljudi veruju u neto
malo ili nita, no bez obzira oni se odriu svog ivota zbog toga.
Jedan ivot je sve to imamo i mi ga ivimo onako kako verujemo
u ivot i onda je sve gotovo. Ali da odustanete od toga ta ste, da
ivite bez uverenja - to je mnogo strasnije od smrti - mnogo
strasnije nego da umrete mladi." '

Za ta ste spremni da ivite?

Pre nekoliko godina bio sam pozvan na skup profesionalnih
govornika gde je Art Linkleter (Art Linkletter), autor, privrednik,
i legendarni domain i pionir televizijskih emisija koje se emituju
uivo poastvovan za ivotno delo. Kako sam sedeo preko puta
njega za vreme veere, impresionirala me je njegova pria o erki
koja je umrla zbog droga i njegovog linog angaovanja nakon
toga u kampanji protiv droga kasnih ezdesetih. Mada je bio
ubedljiv kao govornik, i brzo postao deo malog kruga najboljih
govornika koje su svi traili na televiziji, oseao je da mu se
energija brzo gubi. Njegov entuzijazam je nestajao. Imao je
problema sa spavanjem. Oseao se oajno. Izgubio je svu energiju.
ta je bilo pogreno, pitao se, nakon to je na lekarskom pregledu
Utvreno daje medicinski zdrav?

222

MOC PRINCIPA

Onda jednog dana, dok je preao preko bine da pozdravi skup

od hiljadu roditelja koji gaje nadu i nervoznih tinejdera, da ispria
po ko zna koji put srceparajuu priu o svojoj erki, postalo mu je
jasno. Njegov ivot je izgubio snagu jer su svi njegovi napori
usmereni protiv ega je bio. Bila je to negativna energija. To je
postalo razorno i u njegovom sopstvenom ivotu. I najvee pitanje,
u njegovoj dusi, je postalo: znam protiv ega sam - ali za ta sam?
U tom blistavom sukobljavanju, njegova sopstvena dua je vapila
za ivotom, za ivljenjem. Izmenio je govor te veeri i nikad ga
vie nije odrao. Odluio je da bude za neto. Za dobrotu, za
porodice, za poverenje i saradnju i razumevanje i slubu i
saoseanje i, da, za zdravo ivljenje.
Sa kojim uverenjima vi ivite? Za koju viziju vi ivite? Koji
je razlog ili svrha ili cilj vredan za vas. U krajnjem, dajemo ivot
za neto, ulaemo ili troimo svoje sate i dane za neto. Staje to?
Vaa mo sa drugima poveae se ako se povea vae posveenje
neemu stoje van vas, ako postane jasnije i ako se pojaa.
Bio sam impresioniran misijom Fondacije ie svetlosti
(Points of Light Foundation), nestranakom, bezprofitnom organizacijom koja je osnovana 1990. Formirana kao rezultat inspiracije i izazova tadanjeg predsednika Dora Bua, fondacija je
inspirisala, informisala i pouila stotine drugih organizacija, da
povezu svoje napore da "povezu Ameriku", da sakupe ljude, da
ohrabre i podre dobrovoljce na lokalnom nivou u reavanju
ozbiljnih drutvenih problema naih dana. Kako je rastao broj
dobrovoljaca u stotinama gradova, tako je rasla i vizija ove organizacije, od priznanja za vredne usluge na osnovnom nivou, do
izgradnje meuzavisnih puteva za osposobljavanje sve vie ljudi
da ine vie dobra.
Dobri ljudi se privuku na dobre ideje, bez obzira da li potiu
od fondacije ili pojedinca. Rezultat? U Los Anelesu, Dan dijaloga
je okupio stotine da razgovaraju o odnosima rasa. U Miigenu,
kola i kompanija su pomogli mladima da pronau nain da ue i
rade. U Vasingtonu, oporavljeni provalnik se vratio u kolu i dobio
posao posredstvom organizacije koja povezuje predgraa sa uim
centrom. U Nju Dersiju, jedna kompanija je pokrenula program
za dobrovoljce medu zaposlenima da pomognu kolegama da itaju

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

223

i piu. U Mejnu, lokalna zajednica je izgradila kuu za porodicu

koja je ostala bez pokretne kue. Spisak svakodnevno raste. Ovo
se dogaa jer je neko posveen neemu, video daje to mogue, i
snagom svoje vizije obezbedio podrku drugih koji su izabrali da
ga slede jer to to su videli bilo je vredno napora.

ta vidite kad otvorite oi?

U Jakobu pekaru, Rabbi Noah ben Shea ukazuje na podesno
poredenje:
<
"Dok je Jakob izlagao svoje prie s vremena na vreme bi
zatvorio oi. Bilo je to kao da pamti ta da kae, ne pretragom kroz
pamenje ve pamtei staje video. Negde je imao savrenu sliku,
i reci koje bi govorio bile su opis te vizije.
"ta vidi kada zatvori oi, Jakobe?" pitala je mala devojica.
"Da, 'rekao je Jakob', jednom davno iveo je ovek koji je
imao viziju i poeo je da je ostvaruje. Druga dvojica su videla da
on ima viziju i poela su da ga slede. Posle izvesnog vremena, deca
onih koji su sledili su pitala svoje roditelje da opiu ta su videli.
Ali ono to su njihovi roditelji opisali izgledalo je kao zadnjica
oveka ispred njih".
Kada su deca to ula, napustila su roditeljsku viziju, govorei
da nije vredna napora.
Jakob se nagnuo ka devojici koja je postavila pitanje.
"ta smo saznali iz ove prie?"
Deca su utala.
"Rei u vam", kazao je Jakob.
"Upoznajemo decu koja pobijaju ono to nikad nisu iskusili.
Upoznajemo roditelje koji veruju u neto to nikada nisu
iskusili.
I na osnovu toga, saznajemo da pitanje nije "ta vidim kada
zatvorim oi" ve "Sta vidite kada otvorite oi?" '

224

MO PRINCIPA

ta vidite kada otvorite oi?

...;;: -1 ;
Veliki italijanski vajar, slikar i arhitekta Mikelanelo je
smatrao daje vajar. Kako je napravio oveka iz kamena? Nauio
je da vidi gotov proizvod u sirovom materijalu.
U svakom kamenom bloku vidim kip;
Vidim ga jasno kao da stoji preda mnom;
Oblikovan i savren u stavu i akciji;
Samo treba da uklonim grube zidove;
Koji su zarobili divnu pojavu.
Daje otkrijem oima drugih, onako kako ih moje
vide.3)
Helen Keler (Helen Keller) je zapazila, "Pre bih bila lepa,
nego da nemam viziju." Oni koji mogu da "vide" na vizionarski
nain mogu uveliko da utiu na druge.

Realne vizije realnih ljudi

Dobri ljudi su privueni velikim idejama; kapital nade svoje
mesto tamo gde se entuzijazam i mogunosti udrue. Kojim putem
biste vi hteli da idete? Avanture u ivotu nisu ograniene na daleka
mesta.
eleo bih da vam postavim dva vana pitanja koja mogu da
budu klju koji e pomoi da se oslobodi vaa vizija. Prvo, da ne
morate da radite da biste preiveli, emu biste posvetili va ivot?
Drugo, kada biste znali da ne moete uspeti, ta biste uradili sa
svojim ivotom? Ako niste sigurni u svoju viziju, vai odgovori na
ova pitanja mogli bi da vam pomognu da je definiete. Oni predstavljaju vau najveu nadu i najiskreniju elju. Da imate vremena
i da se ne plaite, ta biste uradili? ta biste mogli da uradite?
Morate imati san ako nemate san kako mislite da vam se san ostvari?

Krvava Meri, Juni Pacific, hor "Sreni govor"

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

225

Izvor zanosnih vizija

Biblijska poslovica savetuje "Gde nema vizije, ljudi
propadaju." ' ta nas vodi ka pronalaenju ili otkriu vizije koja
nas goni, koja nas podie ujutru? Staje to to nas gura i kada smo
suoeni sa tekoama? Da li postoji neto to bi vas nateralo da se
rtvujete, da odustanete od neega to hoete jer elite neto vie?
Ima li neega stoje vredno toga u vaem ivotu?
Odakle dolazi vizija? Nemam potpun odgovor, ali proces
stvaranja vizije izgleda da ima bar etiri komponente: kriza, informacije, sposobnost srenih otkrivanja sluajem, i intuicija. Ako,
usred prirodnog izazova ili pokuaja moete da se potpuno posvetite problemu, da budete otvoreni ka ranije nepredvienim
mogunostima, i nauite da sluate bitno, usmerenje, svrha i vizija
mogu da se stvore. Dozvolite da opiem svaki od ovih elemenata
i ilustrujem kako se proimaju.

Kriza mobilie i razjanjava

Finansijske nevolje mogu da nas izbace iz zone ugodnosti i
motiviu nas da traimo reenje. Za neke je podsticaj gubitak posla,
za druge gubitak voljene osobe. Bez obzira kakva je kriza, ona
slui kao poziv na buenje. Nagoni nas da ispitamo ta radimo,
zato to radimo, i kako mislimo da nastavimo. Prinueni smo da
otvorimo oi i, bez treptanja, zurimo u lice nae tekue, stvarne
situacije. Kriza stvara energiju koja nam je potrebna da ispitamo
status kvo i da se pokrenemo.
Sa spoljnim iniocima u pometnji u dananjem svetu, sa
organizacijama koje se smanjuju i povezuju i daju poslove drugima
i transformiu se, sa tehnologijom koja se burno razvija i potrebama za znanjem koje se preko noi javlja i nestaje, mnogi ljudi
su u krizi. Neke su finansijske, neke emocionalne, neke strune, a
neke prvenstveno line. Nedavni podaci ukazuju daje veina ljudi
koja je promenila posao, ili je reorganizovana, srenija docnije,
15 Mo principa

226

MOC PRINCIPA

mada ne i u poetku. ak i kada manje zarauju, u krajnjem kau

da su sreniji. '
Krize u naem ivotu mogu da budu novi poeci. Ali moramo
da budemo spremni da izaemo iz zone udobnosti, ili da budemo
gurnuti iz naih zona udobnosti pre nego to obino ponemo da
traimo nova reenja. Ponekad su nai odgovori kao u prii o
malom deaku koji nije nikada govorio. Deaka su pregledali
najbolji doktori ali nije otkriven nijedan medicinski problem.
Roditelji su iveli sa tim problemom dok jednog jutra, dok je
porodica dorukovala, deak nije pogledao roditelje i mirno rekao,
"Jaja su se ohladila." Njegovi roditelji su bili zabezeknuti. "ta si
rekao?" Ponovio je, "Jaja su se ohladila." Oboje su poskoili.
"Moe da govori - to je udo! Kada si poeo da govori?" "Oh,
pa uvek sam bio u stanju da govorim," odgovorio je deak. "Ali
do sada je sve bilo upravo kako treba!"
Problemi i tekoe sa kojima se suoavamo mogu da budu
jako korisni ako slue promeni naih paradigmi, buenju, i dovedu
do mobilizacije naih resursa i pokretanja u pravcu naih snova.

Udubljivanje u informacije - objanjava

'

Drugi inilac koji doprinosi otkriu vizije je ta nauimo kada

smo izbaeni iz zone udobnosti. Energija koja se oslobaa iz straha
moe se usmeriti ka radoznalosti dok kopamo da otkrijerno sve to
moemo o problemu ili krizi sa kojom smo suoeni. ta drugi
znaju? ta je ve pokuano? ta nije uspelo? ta ne valja u
sadanjoj situaciji? Koji resursi su raspoloivi? Ko jo radi na tom
problemu? ta bi moglo da bude uraeno da su resursi bili
raspoloivi? Staje mogue?
Proces ispitivanja nastavljamo udubljivanjem u podatke.
Koja slina iskustva su drugi imali i kako su ih resili? Pretraga
moe da iskoristi tehnike mogunosti Interneta, baza podataka,
biblioteka, ili dijalogom koji je omoguen modernim raunarskim
mreama. Mi ne traimo neki odgovor u ovoj fazi, ili ak odreen
odgovor, osposobljavamo se da resimo problem, moda na nov
nain.

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

227

Sposobnost srenih otkrivanja sluajem

omoguava srena iznenaenja
Trei inilac za koji sam uoio da esto doprinosi otkrivanju
vizije jeste sposobnost srenih otkrivanja sluajem. Mi hoemo da
znamo koje su nam opcije pre nego to izaberemo put, ali u samom
procesu moemo da uspemo da stvorimo nove opcije. Lake je
identifikovati nove opcije ako verujemo da su nove alternative
mogue, ak i ako, tada, ne znamo koje su. Dok razmatramo nove
mogunosti, moramo da budemo otvoreni za neoekivano.
Reenja koja naemo mogu da ne budu ona o kojima smo i sanjali
da su mogua. Za one koji deluju sa takvim pristupom kae se da
su iskusili sposobnost srenih otkrivanja sluajem.
Re "serendipity" (sposobnost srenih otkrivanja sluajem)
ima arapsko poreklo ali se spominje u persijskoj bajci o tri princeze
na koju je ukazao engleski autor Horas Valpol (Horace Walpole).
U prii, tri princeze iz Serendipa su uvek dolazile do otkria,
sreom ili sluajem, dok su putovale traei neto drugo. Ovi sreni
nepredvieni dogaaji su sutina "serendipitv". Modernaprimena
ove ideje jeste da se ova sposobnost da se uine srena otkria
otkriva obino kod onih koji su skloni avanturi, bez obzira da li su
njihove avanture geografske ili mentalne. Ako radimo,
pokuavamo, traimo, sa stanjem duha i spremnou da odbacimo
ono to imamo kada naemo neto bolje, pre emo uoiti ili otkriti
nau viziju. Ako ne ouvamo otvorenost na putu, moemo da
propustimo neto to je vrednije, ili je bolje od onoga to smo u
poetku traili. Ako traimo neto to jo ne postoji, bar za nas, ne
smemo da odustanemo suvie brzo.
Psiholog Doana Fild (Joanna Field) je objasnila svoje
shvatanje ovog procesa kod sebe na sledei nain. "Na mom putu,
poela sam da imam ideju. Ne kao sporo oblikovanje dostignua
koje e se poklopiti sa unapred stvorenom idejom svog ivota, ve
kao postepeno otkrie i rast svrhe koju ranije nisam poznavala."
Ako smo spremni da ispustimo poznato i prigrlimo novo, i vidimo
ono to je staro na nove naine, pre emo videti ono to drugi ne
vide ili nisu jo videli. A ono to vidimo novim oima, kada su
15* :.'. . ..

' ,' '

228

MOC PRINCIPA

irom otvorene, moe da bude naa nova svrha ivljenja - naa

vizija.

Inspiracija ili intuicija pali

Na kraju, mora se izabrati. Zakljuak mora da se donese ako
vae aktivnosti i akcije imaju fokus, ako se vaa strast obuzda i
kanalie ka vrednom rezultatu. Kako se to ini? Jedan generalni
direktor mi je rekao: "Kada se suoimo sa krizom, prikupim sve
podatke koje mogu da sakupim; prikupim sve informacije koje
mogu da prikupim a koje su u vezi sa problemom. Onda platim
cenu, radei svoj domai zadatak, istraujui sve to mogu a ima
veze sa spornim pitanjem. U isto vreme drim vrata otvorena za
nove, nepredviene opcije. Na kraju, sednem u kancelariju, potpuno sam, i odgurnem sve dokumente. Tada... ne znam kako da
opiem drugaije nego kao da sluam bitno. I ako osetim treperenje
u vratu, kreem. Ako ne osetim treperenje u vratu jednostavno nita
ne preduzimam. Ovaj pristup me je retko prevario."
Ovo neodreeno, neprecizno, intuitivno oseanje je razliito
od logike, i izgleda da daje rezultate nakon to su se ispunile druge
komponente - kriza, informacije, sposobnost srenih otkrivanja
sluajem. Ako samo sedite ekajui toplo, pouno oseanje, moe
se desiti da budete otputeni ili da se ukoite. Ali kada ovi unutranji utisci dou nakon istraivanja, razmiljanja, unutranjeg
ispitivanja, i posveenosti otvorenosti, mogu da budu mono,
strastveno, potvrujue iskustvo. Mnogi ljudi su opisali iskustvo
sa intuicijom kao neto to im je "dato" iz nekog spoljanjeg, vieg
izvora, izvora koji ih uzdie i rastee.
Bez obzira da li to definiu kao duhovnost ili zdrav razum,
oni veruju da izvor intuicije poiva van njihovog sopstvenog
senzibiliteta i opaanja ulima. Veina je opisala to iskustvo kao
snano lino, kao da dolazi sa mesta van njih, moda od boga. Neki
ukazuju daje ovo oseanje svesnosti sa njima od kada su bili deca.
Opra Vinfri (Oprah Winfery) mi je opisala kako je oseala, ak i
kao dete, da e uiniti neto znaajno jednog dana, mada nije imala
pojma ta bi to moglo da bude. To rano oseanje ju je vodilo,

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

229

ohrabrivalo, inspirisalo i dalo joj samopouzdanje da se upusti u

oblasti koje ne samo da su bile njoj nepoznate, ve za koje nije bilo
putne karte, modela, ni putokaza.
Da li ste imali takvo iskustvo? Da li ste imali oseaj ili utisak
u osami o svojoj svrsi, svojoj strasti, poslu svog ivota? Moda se
nije javilo u jasnom obliku. Moe da prolazi kroz cikluse stvaranja
i sazrevanja, ali postaje sve jasnije i neodoljivije dok se kreete
napred. Ponekad se ta inspiracija pojavi u snu, ili nakon nedelja i
meseci dubokog razmiljanja i mentalne inkubacije, sa mislima
koje ne moemo da odagnamo, ve stalno prekidaju i zamenjuju
druge, obine i rutinske. Ponekad inspiracija koja nam daje usmerenje i mo u naem ivotu dolazi usled pomoi druge osobe.
Treneri i mentori, nastavnici i cenjeni prijatelji, roditelji i efovi svi oni mogu da igraju ulogu u pomoi da ostvarimo jasniji pogled
na nae mogunosti.
U zavrnoj analizi, vaa budunost nee zavisiti od
ekonomskih us lova ili spoljanjih uticaja ili okolnosti
na koje vi ne moete da utiete. Vaa budunost e
zavisiti od vae svrhe u ivotu.
Albert E. N. Gray, Zajedniki imenitelj uspeha
Vaa sveopta svrha u
4j^
Moda nije potrebno da stvorite ili traite krize da bi nali viziju krize nasJzgleda^same nalaze, ako smo duboko u ivotnim izazovima^^ali kada se dogode, prikupite sve informacije koje
Imoete, budite otvoreni za ranije neoekivane mogunosti, i prijemivi zajnjrjnjc^jiLJJntmcjjuj^mnogim vidovima. Ako elite_
j
iij
razjasnite i razvijte svoju sopstvenu viziju.

DA LI IDETE SA MNOM? RIZIK

Imati viziju znai poeti od uverenja o tome ta je mogue i
ta je vredno nae tenje. Ali mnogi koji mogu, da veruju u
mogunosti nemaju hrabrost da se pokrenu. Ayn Rand je zapazio

230

MOC PRINCIPA

da "tokom istorije, hrabri mukarci i ene su poli novim putevima

opremljeni jedino sopstvenom vizijom." Da li ste spremni da idete"
novim putevima, a ne samo da o njima sanjate? Kao to je neko
jednom rekao, "Mnogi imaju sposobnost da gledaju na dogaaje i
trendove i opiu budue stanje. Meutim, malo ih je spremno da
preuzme rizik dejstvovanja sa tom vizijom osim ako je tekue
stanje loe. Potrebna je hrabrost da bi se izmenila ili promenila
taktika kada se sve normalno odvija, na osnovu vae vizije
budunosti. '
Imati hrabrost znai biti spreman da se preuzme rizik. Volter
B. Vriston (Walter B. Wriston), bivi direktor Citibanke ijedan od
najcenjenijih poslovnih ljudi naeg doba, pisao je o riziku u
kontekstu uprave i privrede. ' Njegova zapaanja ine, u svetskim
razmerama, mudro mesto sa koga vredi krenuti ka razumevanju
potrebe i moi da se preuzme odgovarajui rizik. Razmislite o
njegovim uverenjima koja su se formirala tokom ivota na osnovu
uspenog razvoja poslovanja i ljudi:
'Hgiajle_ria^sigiirno; ako je ikada postojao recept za stvaranje
sumorne budunosti, onda je trebalo daje to to."
"Neizvesnost je prilika da se uini da svet postane bolje
mesto."
"Ako osmatramo svet oko nas, Amerikanci kao individualci
trae rizik."
1
' Moddstajjioj^rl^j4a-4--bKi^-j^eBadmenta i pxe=
duzetnistvaTTo^ahteva spremnost da se preuzme rizik."
"Ako plate potiu od rada, renta od nekretnina, interes od
tednje - odakle potie profit?Jrofit potie odjrizika."
"Jedini nain da se izbegne rizik je da skoimo u ruke
sveznajue dravne uprave... Drutvo koje obeava odsustvo rizika., moe da bude u stanju da zatiti ivot, ali nee biti slobode, i
veoma malo tenje za sreom."
JCo2iko_ste_daleko spremni da idete u potragu za sreom, dok
odravate slobodu? Dva"potraga moe zahtevati da napustimo

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

z

231

9Hy_ydobnasti, da sejadaljimood^^_dasadeQsr^i3Jo^tijj.daljimo se
*od bezbednosti i sigurnosti i uputimo se u pravcu naih snovau.Kao
"stoseTieko naalio, cak ilornjaa napreduje samo kad isturi napred
svoj vrat. Moramo da budemo spremni da preuzmemo rizik proraunat, promiljen, rizik ispunjen verom. Zaj/ein.U-ria&,-ta4fi_
zastrauj^
Tada smo u kolotecjnLjae pravimo^^tela^^e^jivla_amo p_ajiju,
nlTlzlizivlm^^
"Sigimiiie je kadanismo na granicama_naeg znanja, naeg iskustva,
ili naE vere.
~~~
~~
,

ta biste vi uinili... za njih?

? Jednom sam obuavao profesionalnog govornika koji je bio
iroko poznat. Objavio je knjigu koja se odlino prodavala, imao
je vie novca nego to je mogao da potroi, imao je mreu sledbenika i klijenata irom zemlje - veina ljudi je mislila da on sve ima.
Bilo je objavljenih lanaka o njemu u vodeim novinama i
nedeljnicima. Oblast njegove ekspertize bila je finansijska sigurnost. Ono od ega je iveo bilo je da ubedi velike grupe ljudi da
promene nain na koji troe novac, nain na koji ulau svoj novac,
i nain na koji gledaju na finansijsku sigurnost. Ljudi su ga
potovali i imali su u njega poverenje, ali je bilo teko za mnoge
od njih da zamisle da i oni mogu da urade ono to je on uradio.
Drugim recima, on je odavao kredibilitet (on je to uinio) ali nije
uvek podsticao mogunost (i vi moete to). I dok sam radio sa njim
postalo je jasno da je on izgradio ivotni stil u kome e da se sve
vie i vie udaljava od svog skromnog poetka. Takode je postajao
emocionalno izolovan i zabarikadiran od ivota i ivotnih stilova
ljudi koji su dolazili da ga sluaju.
Dok smo se okupljali pre nego stoje trebalo da odri znaajan
govor, pozvao sam ga. "Da li znate koliko je ovo zastraujue za
neke ljude koji sede tamo u publici? Vi ste gore na bini i izgledate
znaajno, sa samopouzdanjem i znanjem i moi, okrueni svim
ukrasima uspeha. Goy orile .imila Ate^^.^Jicadilisa-Siedstviina koj aste stvojili, ainjudijamojiole nemaju ta sredstva da hi sa njima

232

MOC PRINCIPA

jietg predaizeIi_Vi kaete tako glatko, samo idite i uradite to i to

i moete da postanete kao i ja - da li_vi oseatejtoJtojarjijiSajii?_
On me podsetio na svoj poetak"! rekao mi da se, razume se, sea
kako je to bilo u stara vremena, u mravim godinama, tekim
vremenima. Onda sam ga pitao: "Da li ste spremni da uradite jedan
eksperiment? Planirate da veeras odrite govor koji drite stalno;
moete da ga odrite i bez razmiljanja. Zato ne bi odrali
drugaiji govor?"
Bio je vidljivo prepadnut. Njegovo izlaganje je trebalo da
pone za jedan as. Odgovorio je, malo nervozno: "Dobro, mogu
to da pokuam sledei put kad budem izlagao u Atlanti." Rekao
sam: "Ne. Mislio sam noas. Za jedan sat..." On je ustuknuo. Da
li vi znate ta sve mora da se uradi da bi se pripremilo izlaganje?
Planiranje, pripreme, vebe, doterivanje?" Njegovi gestovi i reci
otkrivali su bol, napetost, strah, i nervozu. "Napravio bih budalu
od sebe tamo gore, ne bih to mogao. "Poeo je da koraa tamo amo
preda mnom.
Pitao sam: "Koliko vam je stalo da oni osete da ste usaglaeni
i da moete da se uivite u ono to traite od njih da uine? Vi
radite na tom polju godinama - lako moete da govorite o
ostvarenju finansijske sigurnosti. Pozivam vas da odrite svoje
predavanje na nain na koji niste nikada govorili. Ostavite ovde
svoj pripremljen govor i idite pravo u salu i govorite sa onim
ljudima, pojedinano, to to ete govoriti docnije svima." Trebalo
je da bude skoro hiljadu ljudi u sali koji su ekali na njegov govor.
Nastavio sam: "Idite i govorite ja_njima^ojgdjrmnoJ_pus-_
tanovite ta im je u srama. Steknite. uvid^Q_tome_|la-S.e..de.ava u~
njiHovim~iv6tTma^basIsaHa, A onda se popnite na binu i obratite
iml?e7^Nel5iIfto~mogao da uradim", rekao je. Na um su mi dole
, reci pesme, pesme koju sam uo daje recitovao ranije publici.
"Doite

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

233

Nasmejao se. "Dobro; za njih, uiniu to. "I te veeri, on je

otiao do "ruba." Verujem daje to bio najbolji, najmoniji, najinformativniji i najinspirativniji govor koji je ikad odrao. Bilo je
autentinosti i sile u njegovim recima i nastupu koji su izraavali
njegovu spremnost da rizikuje. elo vee je postalo znaajno
iskustvo uenja za tog oveka, koji je bio dovoljno skroman da
prihvati savet (poziv da "doe do ruba") koji inae daje drugima.
Verujem da je to iskustvo bilo prekretnica za njega i njegovu
karijeru. Znam po informacijama koje smo dobijali da su njegov
primer i predavanja uticala na hiljade ljudi, pored slualaca koji su
te veeri bili u sali.

Da li ste vi spremni da doete do ruba?

Ova vrsta preuzimanja rizika ne mora da bude ekstremna,
borba na ivot i smrt koja je nepromiljena i nepotrebno
grandiozna. Niti je to sa stegnutim pesnicama, odbrana ivota na
ivici stanja emocionalne izbezumljenosti ili panike amaterskog
neboje. Ov_ojiijeja^axL2iikaU-koine.lejlg^ejDa^njajia s^be_^N.e_
radi se^sjirrwujiiza^u
zafiteva ono to Suzan Jefers (Suan Jeffers) naziva "oseati strah
a ipak initi.' ' Dr Jefers nudi praktian savet za preuzimanje
zdravog rizika sa uvidom da emo, dok god rastemo, stalno biti na
nepoznatoj teritorijiJako da emo uvek preuzimati rizik, kreui
SfjTod"neugodnosti iJaolajisled noviteta do mpci koju nosi sa sobom_
sposobnost.
Spremnost da se preuzme rizik znai odustajanje od neeg
to je lake zbog neeg boljeg: to znai spremnost da se ide bez
izvesnosti ka neizvesnom, ali verovatnom, uspehu. To znai da se
razmatra i gubitak ako se ne preuzme rizik. To znai izraunavanje
trokova rizikovanja i izraunavanje trokova ne rizikovanja. Piter
Draker je sugerisao da ljudi koji ne rizikuju ine, u proeku, dve
velike greke godinje. Dok ljudi koji rizikuju ine, u proeku,
takoe dve velike greke godinje. ta moete da izgubite ?JRizikovgti ai napraviti i/hori prihvatiti prirodneposledicetih izbora.
To_znai_da se jasno izlp' i prnr.p,r)j najgora stvar koja bi mogla

234

MOC PRINCIPA

moe da znai odustajanje od

bezbednosti poznate sadanjosti, zbog skromne, strpljive vere u
bolju budunost. Ne radi se o tome da se zna, ve o poverenju i
veri kada ne moete unapred da znate potpuni rezultat.
da ste spremni da sve to uradite i za nekog

Napredovanje od zavisnosti do meuzavisnosti

Stiven R. Kovi (Stephen R. Covey) poduava o kontinuumu
zrelosti, u kome napredujemo od zavisnosti preko nezavisnosti do
krajnje meuzavisnosti u kvalitetu, kljunim odnosima u naem
ivotu. -* U 5. pogjavlju pokazao sam kako smo veoma povredivi
kada smo zavisni. Zeleo bih da tu ideju proirim.j^adaj>mo^visiii,
i bukvalno rizikujemo. Naa sigurnost, naa srea, naa dobrobit.
iTarnlTaTzivot mogu~ga^ugu**u~ruama nekog drugom Zavisnost"naci_yioHHIE^omislite na bebu koja plae, koja lei u kolevci,
"ekajui nekog da je podri, nahrani, promeni pelene, i utei. To
je veoma rizino. Neki ljudi nikada ne napuste to stanje. Celog
ivota su u opasnosti jer postoji rizik.
Kako se kreemo ka nezavisnosti u mislima i aktivnostima,
u oseca5yim'a"T sposobnosti, umanjujemo rizik. Sve smo vie
samodovoljni. Rizici se
povredeJVIoemo da brinemo o sebi. Imamo opcije. Imamo sred"stva. Nismo tako povredivi. Moemo da se zatitimo dok se
pripremamo za nepoznato. Moemo da se prilagodimo izmenjenim zahtevima i potrebama i prilikama. U meri u kojoj smo
nezavisni, ne moemo lako da budemo napadnuti, savladani, ili
iskorieni. Ne moramo imati neograniene resurse; ne moramo
ni da budemo bogati; ali moemo sasvim dobro da ivimo i sa onim
to imamo. Neki ljudi postaju relativno nezavisni i tako ostaju na
tom nivou u veem delu svog ivota. Sigurno je da elimo da naa
deca postanu nezavisnija dok rastu i sazrevaju. U njima vie
uivamo ukoliko se razvija njihova sposobnost da za sebe same
neto uine. Nezavisnost je predvidiv, vredan, razloan cilj za one
iji su odnosi bili u osnovi zavisni.

KAKO POVEATI MO PRINCIPA

235

Postoji trei put. Postoji trei kvalitet odnosa koji je mogu.

Kada ponemo da vrednujemo razlike u drugim ljudima, dok
proirujemo nae razmiljanje tako da ukljuujemo a ne iskljuujemo druge ljude, kad razmiljamo u terminima "mi" umesto
samo "ja", stvaraju se nove sinergijske alternative. Moemo da se
pokrenemo iz stabilnog, predvidivog, i osiguranog komfora kompetentne odvojenosti ka novom stanju - meuzavisnosti.
Meuzavisnost sugerira da izraunamo trokove,jmamo otvorene
oi, znamo mogunosti^zaj)ropast kao i za uspeh^i sa pjano_vere_
jp
p^
pj_
~~
Da li moemo da budemo povredeni od nekoga ko je na
partner u poslu, braku, ili drugarstvu? Apsolutno. Uvek_ostoji
mogunostdaxejieko_da nas izneveri, ne pojavi se^osSvrna&,_.ode
Wojim putejTi^ne^_ ^
'oBaveu^ ili na neki razoaravajui nain ne bude tamo gde ga
"oekujemo. Naa oekivanja mogu da budu ne samo neispunjena
ve i razorena. Zato_bi onda bili spremni da rizikjajemoj3od_Um
uslovima? Jer'Je_jpol^idi}ahii^v^^Y^^[^^IJ^i^~^^M
,. Ono to dobij amo p"ar5ierstvom,'~savez6m, ili
d
d
i d
jl
gy,
j
p
TiraKonTrnoe da bude vredno mnogo vie od potencijalnog gubitka. To znai da emo verovatno biti povredeni du puta.
Postoji fina nit po kojoj se ide izmeu potencijalne veliine
i potencijalne slabosti svojstvene svima nama dok gradimo odnose
sa drugima. Moda je to razmiljanje na kome se zasniva biblijski
savet za nas da budemo 'Ig?1 idri kqjQ zmija i ne vi
)
biblijski
lnhi " )

Nae oi moraju da budu otvorene. Jasno je da neke opcije mogu

da budu mogue samo u meuzavisnom, rizinom, snanom odnosu.

Uite da se pouzdate - na njih i na sebe

Spremnost da se rizikuje ne znai samo da ste vi vredni
poverenja, ve da i vi imate poverenja u druge. U sutini, nemogue
je ostvariti meuzavisnost ako ne moete da se pouzdate^. Mo
zasnovana na principima zahle.va da imate poverenje. Ne moelenekoga da potujete ako u njega nemate poverenjejpa se izabere

236

MOC PRINCIPA

put kada krajnji rezultat nije poznat, kada se put sastoji i od

saradnje sa drugima, to je ta vrsta rizika.
Za neke, spremnost da se rizikuje znai odluiti da se
pouzdate u branog druga koji je bio neveran. Za druge, to je
iskustvo vere da ponovo moete da volite kada je vaa ljubav bila
zloupotrebi)ena, obmanuta, proigrana, ili izneverena. Drugi opet
smatraju da je najvei rizik verovanje u svoje sopstvene sposobnosti. Izdava asopisa Parade Volter Anderson (Walter Anderson) ukazuje da ne postoji dobra formula za suoavanje sa rizikom.
Ipak, on pie, "rizici koji su vredni preuzimanja su oni koji vode
ka punom ispunjenju ivota. Povredivost vas moe uiniti jaim.
Izlaui sebe, dobijamo sigurnost koja je posledica prihvatanja nas
onakvim kakvi smo stvarno. Pre svega drugog, svako mora da
preuzme osnovni rizik - da bude iskren prema sebi."
ta nas spreava da budemo iskreni prema sebi? Nekada je
to strah, strah od najgoreg ili strah od najboljeg stoje, potencijalno,
u nama. Ponekad, to je i nedostatak obavetenja ili svesnosti. Mi
jednostavno ne znamo staje mogue. Evo jedne izazovne perspektive:
Na najdublji strah rnjff.j/hjrMoga_.tr^snip nepodesni Na
najdubljTstrahTjF"dal;mo mojnLpjpkn granire~EJa.se svetio jeste,
"a~ne~nMaTama, onoTto naTnajvie plai. Pitamo se: lvO_s_ainJa_da
^ffi^B^Srb, talentovan, neverovatan?JLJ_stvarLko_si...
ti a dFnTsTTTFsi dete BagaJTvoje pretvaranje da si mali ne slui
svetu. Nema nieg pounog u povlaenju da se drugi ne bi oseali
nesigurno u vaem prisustvu. Svi smo mi odreeni da_zasijamo,
_kao i deca. Roeni smo da iskazemo slavu Bogu koji je u nama. I
to heTamo u nekima od nas; u svima nama.J^oputajuidajnae
sopstveno svetlo_sjaji, nesvesno djjemoi_drugima .dozyoiu_da_ine
isto,jKada se oslobodimo svog sopstvenog straha, nae prisustvo
oslobaa druge. '

Moglo je da bude
Don Grinlif Vitije (John Greenleaf Whittier) saeo je
patetiku neispunjene enje i neostvarenih moi u jednostavnoj,
romantinoj pesmi o seoskoj devojci koja je imala mogunost da

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

237

se zblii sa seoskim sudijom. Postojalaje nepogreiva privlanost;

oboje su bili raspoloivi; i svako je razmiljao o moguem zajednikom ivotu. Ali oni su se pridruili klasinoj prii o
nemoguoj ljubavi, o nepreuzetom riziku. On je trebalo da se
suprotstavi tradiciji i obiajima; ona je trebalo da pree nevidljive
ali stvarne zidine predrasuda. Nijedno nije bilo u stanju da preuzme
rizik, i tako su iveli, odvojeni. Sudija se oenio i vodio ivot na
visokoj nozi ali isprazan, a devojka je istila ubre, i nijedno nije
osetilo tihu radost koju su mogli da ostvare zajedno. Pesnik
zavrava svoju priu ovim recima koje se ne daju izbrisati:
Ona je preuzela teret svog ivota ponovo,
'
Govorei samo, "moglo je da bude."
:,
Avaj za devojku, avaj za sudiju,
:
;.,; ,, '::>.
Za bogatog nezadovoljnika i slukinju!
Bog ih oboje saaljeva, i sve nas saaljeva
'
Koji uzaludno prizivamo snove mladosti.
. ::
:- .
Uz sve tune reci jezika i pera,
,

Najtunije su ove: "Moglo je da bude!" n ! |;'

..
,:

Ako smo spremni da preuzmemo rizik, da stignemo do ruba

sa drugima, oni mogu da cene nau hrabrost, razviju svoje sopstveno uverenje i samopouzdanje, i odlue se da nas slede. Tada
moemo da utiemo na njih jer smo sa njima moniji.

MOETE LI DA BUDETE ASNI? SPOSOBNOST

Robert Mager, otac ciljeva ponaanja i instruktivnog projektovanja, pravi interesantnu razliku u svojoj dobro prodavanoj
knjizi Analiziranje problema uspenosti (Analyzing Performance
Problems). On sugerira da dijagnozu problema postavite pitajui,
da li bi se osoba ponaala onako kako elite da njen ivot od toga
zavisi? Drugim recima, da je stvarno bilo vano, da li imaju
sposobnost da uine ono to je potrebno?

238

MOC PRINCIPA

Ova ista ideja odnosi se i na ivot sa potovanjem. U

meusobnim odnosima, pitajte se, ta bih mogao da uradim i da
budem kada bi moj ivot od toga zavisio? Da li biste mogli da
osmislite i prenesete viziju ili cilj daje to dovoljno vano za vas?
Da li biste mogli da rizikujete za druge da je to dovoljno vano?
Vaa sposobnost je to ta biste mogli da uradite daje vama vano.
Podsetite se na vae sposobnosti i moi da dejstvujete na
nain opisan u 7. poglavlju. Da li biste mogli? Da li ste u stanju da
ubedite osobu na koju elite da utiete? Da budete strpljivi i
paljivi? Da pouavate i prihvatate ljubazno i sa ljubavlju? Da uite
o njima, da se sistematski obuavate, da budete konzistentni, da
ivite sa integritetom? Svoju mo zasnovanu na naelima razvijate
ako poveavate svoje sposobnosti da ivite na ovaj nain, sa ovim
ponaanjem i karakteristikama kao obelejem vaih odnosa sa
drugima. Moda je najbolji nain da poveate svoje sposobnosti
da ivite asno upravo poveanje sposobnosti da se pridravate
moi naela.

DA LI STE BILI ASNI SA MNOM? ISTORIJAT

Kao to je Tomas Karlil (Thomas Carlvle) pisao "Uverenje
je bezvredno ako nije pretvoreno u ponaanje". Kako izgleda va
istorijat sa ljudima na koje elite da utiete? Zato bismo sada imali
u vas poverenje? ta se desilo poslednji put kada ste imali zajedniki posao, i u sluaju pre toga? ta se deavalo od kada ste u
ovoj organizaciji ili ovom gradu? ta se desilo jue? Na lokalnom
nivou stalno se ponavljaju pitanja: "ta mi ini u poslednje vreme?
ta si uinio za mene u poslednje vreme? Koliko si uloio u mene
u poslednje vreme?

Zamerka direktora
Dozvolite da ilustrujem linim primerom. Pozvan sam da
odrim seminar u hotelu sa pet zvezdica u Napulju, Florida za

KAKO POVEATI MO PRINCIPA

239

direktore najpoznatijih deijih bolnica u Americi, Kanadi i Australiji. Bila je mona grupa voa - ljudi iji ivoti su posveeni
pomaganju deci. Prilino dugo sam sluao njihove albe i njihove
probleme.
Za vreme pauze, predsednik jedne od najveih bolnica priao
mi je i rekao, "Znate, mnogo se ovde alimo, ali kada smo
pokrenuli organizaciju pre pet godina, sastanak smo odrali za
batenskim stolom u mom podrumu. Onda smo se za prvi godinji
sastanak okupili u hotelu Holidav Inn. Pogledajte gde smo sada Ritz Carlton". Izloio mije njihove odnose sa klijentima, doktorima, univerzitetskim profesorima, roditeljima, dobrotvorima i
lanovima uprave. Problemi za ove direktore nastali su kada je
svaka od ovih grupa zahtevala da zna "ta ste za nas uinili u
poslednje vreme?" Problem nije bio u sposobnosti, bio je u istorijatu. Svakoje hteo da zna "ta ste uinili sa onim to ste imali, i
ta smo mi imali od toga?"

Moja ena je rtvovala svoj put

Dok sam naputao svoju sobu u hotelu u kome sam drao

predavanje, razmiljao sam o izazovima i mogunostima ovih
direktora. Ali bilo mi je teko da to ne povezem sa svojim linim
iskustvom. Kada sam prvobitno pravio planove za ova predavanja,
trebalo je da me prati moja ena. Ali nedavno je na osmogodinji
sin imao neke probleme i moji pokuaji da na njega utiem nisu
bili uspeni. ovni je rekla, "Ostau kod kue ta tri dana. Zato ne
bi poveo njega sa sobom na Floridu?" Razmiljali smo o tome i
odluili da bi to bila tada najvanija stvar koju bih mogao da uinim
za sina. Nije bilo potrebe da mu drim predavanja ili objanjavam
neke stvari; trebalo je da provedem neko vreme sa njim, drim se
njegovog plana, radimo neto zajedno, uinimo neto ega emo
se zajedno seati. asno ponaanje, investiranje u njega i nas,
odvajanjem svog vremena i prirodnog interesa moglo bi da mu
prui snaniju osnovu da promisli svoje probleme i sam donese
mudre odluke. Pokazujui mu daje vredan, i daje vredan investiranja, dalo bi mu sposobnost da ispravi neke postupke. Tako esto

240

MOC PRINCIPA

hoemo, i pokuavamo da "sredimo" neke ljude, kada u stvari oni

i sami imaju sposobnost da se izmene. Sami mogu da izvre
izmene, postepeno i vremenom, ako ih snabdemo osnovnim materijalom, strpljenjem i damo im vremena.
Tako nismo odseli u velikom, skupom hotelu; odseli smo u
motelu gde mu je bilo prijatnije, gde njegovo skakanje u bazen nije
nikome smetalo. Nismo ilu u muzeje u Majamiju; umesto toga
otili smo i provozali se hidroplanom. Zaustavili smo se kod farme
aligatora. Jeli u restoranima brze ishrane. Gledali smo crtae
zajedno u hotelskoj sobi. Nismo potroili mnogo novca, ali smo
proveli prilino vremena zajedno. Poto sam investirao u svog sina,
moj emocionalni saldo je porastao. A Sovni, koja je izabrala da se
odrekne putovanja,, stavila je veliki depozit kod nas obojice zbog
svoje nesebinosti i portvovanja.
Da li elite da utiete na nekog? Pitajte se koliko ste asni
bili sa tom osobom. Da li bi oni mogli da kau daje mo principa
ispoljena u vaim odnosima i meusobnom delovanju? Pitajte se
ne staje vaa sposobnost, ili ta biste mogli ili hteli da uinite, ve
ta ste stvarno uinili.

ZATO BIH VAS SLUAO? VERODOSTOJNOST

Odreen broj godina vodio sam i predavao na Nacionalnoj
koli za govornike, gde su dolazili profesionalni govornici izvanredni da bi nauili jo neto i postali jo bolji. Rekao bih im, "Kada
se popnete na binu, prva stvar koju svako eli da saznaje zato bi
vas sluali? ta ste uinili? ta ste ostvarili? ta sada postiete?
ta izraavate to potvruje ili opovrgava vae reci?" Sve je to u
vezi sa verodostojnou. Va ivot je osnova za poverenje. Poverenje se stvara kada drugi uoe slaganje izmeu vaih reci i vaih
aktivnosti. Da li ste uinili to to pozivate druge da uine? Da li
ste bili tamo u jarku, gde oni ive i diu i bore se? Da li sada to
inite, pod istim uslovima i u istim situacijama u kojima i oni
moraju da "ade? Da li ste zasluili pravo da vas sluaju? Zato bi
vam verovali?

KAKO POVEATI MO PRINCIPA

241

Verodostojnost je privukla panju onih koji bi da podstaknu

i informiu potencijalne voe. itavi tomovi su posveeni
shvatanju znaaja verodostojnosti ako elite da efektivno utiete
na druge.1 ^ Staje verodostojnost? To je sposobnost ili snaga koju
imamo da izmamimo veru u drugima da mogu da imaju u nas
poverenje. To je u neposrednoj vezi sa naom pouzdanou. Da li
moe da nam se veruje? Nau sposobnost da nam veruju odreuju
ili opaaju pojedinci; moemo da komuniciramo ili stupamo u
odnose na paljivo oblikovan nain sa grupama ili masama ljudi,
ali pojedinci odluuju svesno ili nesvesno da li da nam veruju.
ivot voe je uvek ono to daje verodostojnost viziji.

Buenje nade, izgradnja poverenja

Kada se obavezujemo drugima, kada prenesemo nameru,
kada obeavamj_^varamo oekivanja, ne^sj'ednTjreJultat je
"nada". Nada je vera_u_budunost, u neto to moe ili bi moglo da
ecfogodi. Ako se oekivam'aLkoja stvaramo ostvare, i drugi za to.
saznaju, onda se pomeramo dalje od nade ka poverenju. Da li vam
"verujuoni nafkojefzeiite da utiete? Moete da proirite poverenje
na uslovnoj osnovi na one sa kojima imate odnose, ne znajui
zasigurno da li e oni da budu lojalni, kompetentni, pouzdani i
odgovorni. Ne moete da kontroliete aktivnosti i misli drugih,
tako da je vaa ponuda prirodna ali uslovna. Ona zavisi od
ostvarenja vaih oekivanja.
Moete da budete i bezuslovno vredni poverenja. Dok teite
pouzdanosti, vaa uoena verodostojnost e porasti. Drugi ele da
znaju dali ste pouzdani. Ako kaete da ete; neto da uinite, mogu,
li oni da imaju sigurnost da ste sposobni i da imate nameru da_
uinite to to ste rekli7TJanTsTel;o"rariije'S5uli7 Da li to sada radite,
pod sadanjim uslovima i suoeni sa tekuim realnostima? Da li
je realno oekivati sline rezultate ubudue? Da li moe da vam se
veruje? Lekcijakoju mnogi jo nisu nauili jeste da suvie vremena
troimo na predstave, zvune dogaaje, raspredanje i nau sposobnost da pravimo predstave pre nego to se usredsredimo na realnost. Verodostojnost n^^
16 Mo principa

242

MO PRINCIPA

Ponekad ne shvatimo oigledno - da poverenje, ili nedostatak

poverenja, jeste sutinski problem. U anketama koje smo vrili sa
direktorima irom zemlje, faktor broj jedan koji spreava
poboljani kvalitet je nedostatak poverenja. Drugim recima, "nemamo poverenja u direktore". To se zna, ali se o tome ne govori
esto. Na. mom seminaru za rukovodioce bio je direktor koji je vei
deo ivota radio u velikoj avionskoj kompaniji. Rekao je da su neki
direktori pokuali da problem poverenja stave na dnevni red.
koristei podatke do kojih je dola konsultantska kompanija. U
svakoj organizaciji postoje teme o kojima se raspravlja i o kojima
se ne raspravlja, a pitanje poverenja za tu kompaniju je bila tema
o kojoj se ne raspravlja. Ta grupa je pokuala da indirektno ipak
stavi na dnevni red problem poverenja ali je generalni direktor to
grubo odbio. Posle izvesnog vremena su otvoreno na sastanku
direktora izneli da smatraju da u organizaciji postoji ozbiljan
problem poverenja. Generalni direktor je eksplodirao: "Mi nemamo problema sa poverenjem! Ne elim o tome nita da sluam.
Imam poverenja da ete vi svi uraditi upravo ono to vam kaem!
Ne poteite to ponovo." Po zadnjim izvetajima, ovaj direktor jo
se nije suoio sa tim problemom, i nastavlja da odstreljuje glasnike
koji se usuuju da donesu loe vesti sa prvih borbenih linija.
Poverenje koje se stvara na osnovu verodostojnih oekivanja
ima odreena vana svojstva. Takvo poverenje je:
- rezultat meusobnih odnosa izmeu dva ili vie pojedinaca
ili grupa,
- verovanja i nade da e vidljiva pouzdanost da se proiri na
budunost,
- stalno, aurno i svee kao poslednji odnos,
- pod uticajem istorije svakog pojedinca,
- drutvena i kulturna realnost,
- predstavljena tekuim stanjem i relativnom stabilnou ili
nesigurnou stanja na emocionalnom saldu,
- relativni, dinamiki faktor koji nije samo u jednoj osobi ili
grupi ve je funkcija ukupnog oblika ponaanja koji ispoljavaju
odnosne grupe, a u velikoj meri je pod uticajem onoga to se
neposredno dogodilo.

KAKO POVEATI MOC PRINCIPA

243

Poverenje nije:
- lepa vera,
- suspenzija elje ili sposobnosti da se uine nezavisne procene, sa hrabrim ali sa potovanjem izraenim razlikama,
- odustajanje od duboko usaenih vrednosti, snova ili elja
zbog "dobrobita organizacije".

Vreme potrebno da se izgradi poverenje

Verodostojnost je kulturno i nacionalno obojena. U SAD, na
primer, verodostrojnost se lako stvara, lako razara, i lako ponovo
stvara, posebno ako pojedinac preuzme odgovornost. Ljudi brzo
zaboravljaju ako se preuzme odgovornost. Na primer, kada je Krajzler prozvan, uz veliki publicitet koji je dat skandalu, sa optubom
daje praktikovao podeavanje brojaa preenih kilometara na direktorskim kolima, tadanji generalni direktor Li Jakoka (Lee Iacocca)
je odmah preuzeo punu odgovornost, informiui javnost, i osuujui
tu praksu. Skandal je brzo okonan.
Svaka grupa, svako udruenje, svaka organizacija, ak i porodice
i interesne grupe imaju prijateljske veze i ritualna iskustva koja
omoguavaju novajlijama da predu prag, steknu poverenje. "Radi kako
govori" je tako oigledno, tako je zdravorazumsko. AC ""to te-je
zdfavorazumsko nije i opta praksa. Uoena verodostojnost koja potie
od toga daje utvreno da se radi ono to se govori, navedena ovde na
poslednjem mestu, verovatno je na prvom mestu. Va primer govori
tako glasno. _Moe_sg....desiti_da .vas posmatraju kada to najmanje
oekujete.JJ_ kritinim sitaacijaniaj^
"^e^Het^zaloSteTreci koje ne izgovorite mogu da nadjaaju sve reci
koje ste ikada namerno izgovorili ka3a ste zm^J^_stejLiJ^tru panje.

GDE STE SADA? VA SOPSTVENI INDEKS MOI

Kako se kotirate u ovih pet oblasti - vizija, rizik, sposobnost,
istorijat i verodostojnost? Dok nastavljate da razvijate svoje
sposobnosti da uspete ljubavlju, ovih pet faktora i pitanja koja oni

244

MO PRINCIPA

predstavljaju ine i listu obaveza i listu svojstava za one koji ele

odrivu mo principa u odnosima sa drugima.
Mo koju imate u odnosima sa drugima varira sa razliitim
ljudima a takode se menja sa istom osobom u raznim okolnostima.
Moete ustanoviti daje korisno da procenite sebe u odnosu na nekog
na koga biste eleli da utiete. To moe da bude neko sa kim radite
ili sa kim ivite. Nakon zavretka ove vebe, pozovite drugu osobu
da odgovori na pitanja. Poredenje odgovora moe da vodi interesantnoj diskusiji koja vam otvara oi dok razmenjujete gledita.
Svaka samoprocena ima dva rezultata. Prvi je vaa procena
svoje sposobnosti ili nivoa umea u oznaenoj oblasti. Drugo je
vaa procena istorijata, koliko esto ste ispoljavali ili ispoljavate
ova svojstva u odnosu sa odreenom osobom. Nema tanih ili
pogrenih odgovora - to su indikatori oblasti jaine i oblasti u
kojima elite da se popravite. Identifikujte ciljnu osobu na koju
elite da utiete (supruga, kolega, prodava, dete, sused, ef) i jasno
razmiljajte o toj osobi dok odgovarate na svako pitanje koje je u
daljem tekstu navedeno.
KLJU ZA OCENJIV ANJE:
Sposobnost
9 - majstor

Istorijat

5 - prosena

9-uvek
7 - obino
5 - esto

3 - niska

3 - povremeno

7 - visoka

1-bez
1 - nikad
Sposobnost Istorijat Vaa samoprocena
la. Sposobnost da se ubedi ta osoba?
lb. Koliko esto ili kada ste poslednji put ubeivali tu osobu?
2a. Sposobnost da budete strpljivi sa tom osobom?
2b. Koliko esto ste strpljivi sa tom osobom kada
pokuavate da na nju utiete. Da li je to uvek istina?
3a. Sposobnost da budete ljubazni i da usmeravate tu osobu?
3b. Da li ste obino ljubazni prema toj osobi?

KAKO POVEATI MO PRINCIPA 245

4a. Sposobnost da prihvatate tu osobu i ne dajete sud o
njoj?
4b. Koliko esto ispoljavate prihvatanje te osobe?
5a. Sposobnost da budete paljivi i oseajni prema toj
osobi?
5b. Koliko esto ste paljivi i oseajni sa tom osobom?
6a. Sposobnost da stvarno upoznate i razumete tu osobu
i njene sposobnosti?
6b. Koliko esto se stvarno usredsredite na upoznavanje :
i razumevanje te osobe i njenih sposobnosti?
;
7a. Sposobnost da se suoite sa grekama te osobe sa
saoseanjem?
7b. Koliko esto se suoavate sa grekama te osobe sa
saoseanjem i pozitivnom disciplinom?
8a. Sposobnost da budete konzistentni da se prema toj
osobi odnosite na istovetan nain, bez obzira na
:'
j
situaciju, vae ciljeve, ili vae raspoloenje?
8b. Koliko ste konzistentni u izraavanju ovih svojstava '
kada imate odnose sa tom osobom?
9a. Sposobnost da postupate sa integritetom kada ste sa1'!"
tom osobom, da se vae reci, namere, oseanja i misli
podudaraju?
9b. Koliko se esto vae reci, namere, oseanja i misli ,
podudaraju kada ste u odnosima sa tom osobom?
!
Koliko esto je to istina?

OCENA INDEKSA MOI

Visoka
70+
REZULTAT
Srednja 55-69
Mala 54 ili manja
OBJANJENJE/KOMENTAR
Sposobnost Istorijat
Visoka
Visoka
Visoka i
Srednja
Visoka ,
Mala
Dobro slaganje. Budite strpljivi, rezultati e doi.
Dobra sposobnost. Analizirajte prepreke.
Dobra sposobnost. Problem je sa motivacijom. Da li
vam je dovoljno vano da ulaete u odnos?

246 MOC PRINCIPA

Srednja Visoka
Srednja

Srednja

Srednja

Mala

Mala

Visoka
*
Mala
:
Srednja
Mala . :' Mala
Retkost. Naporan rad uz donekle ograniena
sredstva.
Dobro slaganje. inite ojio ta moete. Razmotrite
poboljanje sposobnosti primenom Sedam navika
uspenih ljudi.
Neslaganje. Ocenite svoje elje i interes. Koliko vam
je stalo da unapredite ovu vezu?
Retkost. Mogue je da preterujete. Poboljajte svoja
umea da biste olakali napore.
Retkost. Radite naporno na odnosima. Sposobnost
e se verovatno vremenom poboljati.
Hitan kandidat za linu i strunu obuku. inite ono
to moete, ali ima mnogo mogunosti za razvoj.
Moe da bude samo bolje.

POVEANJE VAE MOI PRINCIPA

1. Koje sposobnosti su vaa snaga? Koje zahtevaju
poboljanje? Moete li da budete- asniji u odnosima sa tom
osobom?
2. U kojim oblastima je vaa snaga? Gde je potrebno
poboljanje? Kako se ponaate u tim oblastima? Da li ste bili asni
sa osobom na koju biste voleli da utiete?
3. ta vam o vama otkrivaju razlike izmeu rezultata u
ocenama vae sposobnosti i istorijata? ta otkrivaju o osobi na koju
elite da utiete?
4. Stavite se na mesto osobe na koju elite da utiete.
Pokuajte daje shvatite udubljujui se u njen svet. Sluajte njeno
srce. Pogledajte sebe njenim oima. Kako biste na ova pitanja
odgovorili iz njene perspektive?
A. Gde idete? Vizija
B. Da li ete sa mnom? Rizik
C. Moete li da budete asni? Sposobnost
D. Da li ste bili asni sa mnom? Istorijat
E. Zato bih vas sluao? Verodostojnost

9. GLAVA

RODITELJSKA MOC - KAKO

POTOVATI SVOJU DECU
Problemi sa roditeljstvom su: dok
steknete iskustvo moete da ostanete
bez posla.
Nepoznati autor
asno uticanje nije lako ali je vredno napora. Potrebna je
hrabrost, svesnost i mudrost. Potrebno je da tome dodate
posveenje i znanje da biste stvorili osnovu za svoje dobre namere.
Korisno je ako imate modele i mentore. U ovom i sledea tri
poglavlja, ilustrovau kako se asno uticanje ostvaruje u etiri
znaajne uloge - roditelj, nastavnik, prodava i voda - u kojoj je
va osnovni cilj da utiete na druge. Ove etiri uloge su komplementarne, i esto se preklapaju i podravaju jedna drugu na posebne naine. Ako elite da imate vie moi u ovim ulogama i
odnosima, morate da nauite da asno utiete.
Najvanije mesto za vas da zaponete bilo kakvu znaajnu
promenu moe da bude u vaoj kui, i to poev od vas pa zatim
irenjem na ljude koji vas znaju i vole. Poinjete kao roditelj.

248

MO PRINCIPA

Mnogi polaznici na javnim seminarima koje vodi Kovi centar za

rukovoenje govore nam da je neposredna primena onoga to su
nauili obino prvo kod kue. Uspeh u primeni principa efektivnosti u kui podstie napore da se izgradi snaniji, efektivniji
odnos na poslu. Prema tome, ponite sa svojom porodicom. Bez
obzira da li su vaa deca mlada i kod kue ili odrasla i imaju svoje
porodice, moete da poveate svoje sposobnosti da na njih asno
utiete. Nai porodini odnosi su ono to je najvanije. Mada ne
mora da bude na osnovni cilj, ali ako se dobro oseamo kod kue
i imamo mo, moemo to pozitivno iskustvo da koristimo kao put
za gradnju moi van naeg doma.

ZAHTEVI RODITELJSTVA
Staje roditelj? Roditelj moe da se bude na osnovu roenja,
usvajanjem, ouh ili maeha, roditelj roditelja, hranitelj, ili po bilo
kom osnovu u kojem oseate bioloku, zakonsku ili duhovnu
srodnost u vaoj brizi prema drugoj osobi. Usredsrediu se prvenstveno na tradicionalne bioloke odnose, ali ova naela se mogu
primeniti i na bilo koje druge odnose. Roditeljstvo je kada brinete
0 svojoj porodici. Ako imate decu, nikada neete prestati da budete
roditelj. Jedna od naih broura za marketing u Kovi centru za
rukovoenje ima ove reci na omotu: "Sedam navika su pogodile
dom - tamo u i da ih ponesem." Neki veruju da ne postoji nita
to moe da nadoknadi neuspeh kod kue. Ako je to istina, onda
verovatno najvei, najvaniji posao koji ete ikad da obavljate je
u okviru zidova vaeg sopstvenog doma.
Ono ta se deava u kui je vano; izazov je imati porodicu.
To moe da bude finansijski, emocionalno i fiziki iscrpljujue na
drugaiji nain od bilo kod drugog posla. Dok sam posmatrao vode
kako obavljaju poslove vredne vie milijardi dolara, a onda iste te
ljude kako se bore da efektivno izau na kraj sa svojim suprugama
1 decom, bio sam zauen koliko je teko biti srean, uspean,
astan roditelj. Viktor Braun (Victor Brown, Jr.), koji vodi privatni
socijalni program irom sveta, komentarisao je ovaj izazov i snagu
koju zahteva: "injenica je da je emocionalno zdrava i emocio-

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

249

nalno dobro odgojena osoba mnogo sposobnija da preuzme

revnosno emocionalne aktivnosti kao to fiziki zdrava osoba
moe da prihvati fizike aktivnosti... Porodini ivot nije za emocionalne slabie." '
Mi smo najranjiviji i potencijalno najmoniji kada smo kod
kue, sa ljudima koje volimo i o kojima najvie brinemo. Najranjiviji smo jer nas ovi vani ljudi vide bez minke, bez paljivo
odmerenih reci, i bez upozorenja, ali umorne, nestrpljive, u strahu
i nepotovanju; u naoj svakodnevnoj odei a ponekad i u donjem
rublju. Kod kue, sve se vidi. Potencijalno smo najmoniji jer kod
kue ivimo bez pretvaranja; i vreme i panju i energiju
posveujemo stvarima do kojih nam je stalo. Videi nas "onakve
kakvi smo stvarno" moe druge da inspirie; bez potrebe za
pretvaranjem, stvaranjem imida, i uticaja na dogaaje, slobodni
smo da budemo stvarni. Mo naeg primera, povezana sa nedostatkom bilo kakvih drugih motiva, izuzetno je znaajna.
Privilegije i moi roditeljstva dramatino nadjaavaju
probleme. Mogue radosti su vredne potrebnih rizika. Kada
odluite da imate decu, to morate da uinite otvorenih oiju,
oekujui i pripremajui se za znaajne promene koje e se neumitno odigrati. Elizabet Ston (Elizabeth Stone) je izrazila ta
oseanja: "Odluka da imate decu je od velike vanosti. To znai
odluiti zauvekjla vae srce hoda okolo van vaeg tela." Ali to je
rizik koji smo ovni i ja preuzeli, i ja stalno uim u laboratoriji
ivota koja se naziva porodica.
U svom radu opazio sam porodice kod kojih je bio dominantan poseban put ka moi. U narednim odeljcima ilustrovau ta se
deava u porodicama kada roditelji izgrade odnose zasnovane na
bespomonosti i tri putanje ka moi zasnovane na - strahu,
potenju, i asti.

RODITELJI KOJI SE OSECAJU

BEZNADENO/BESPOMONO
Efektivni roditelj stalno vodi borbu. Uverenja koja imate
stvaraju samoispunjavajue proroanstvo na koje su vaa deca u

250

MOC PRINCIPA

znatnoj meri osetljiva. Vaoj deci ste vi potrebni; vaa poveana

inicijativa moe da postane osnova koja e napokon da ih ojaa.
Uzee k srcu kada vide da preduzimate aktivnosti, bez obzira
koliko male ili indirektne mogu da budu.
Karlfred Broderik (Carlfred Broderick), aktivni terapeut koji
takoe obuava terapeute za rad na problemima meu generacijama, veruje da veina dece koja su isputena, koja nema rezultate,
i ne postaje odgovorna, obino je rezultat jedne od dve stvari premalo reda, zauzimanja, i uticaja roditelja, ili suvie. Previe
kontrole se razmatra u sledeem odeljku. Premalo odgovarajueg
angaovanja moe da bude rezultat roditeljskog nedostatka svesnosti, uzora, energije samopotovanja, interesa, znanja ili previe
stresa i optereenja. '
Barbara Bu (Barbara Bush), zabrinuta zbog mnogih tekih
izazova sa kojima je suoena moderna porodica dala je, dok je bila
prva dama, ovaj prikaz pun saznanja na diplomskoj ceremoniji.
Iskoristila je metaforu doma, sa teitem na znaaju stvaranja moi
u okvirima doma. Poruka je poziv svima nama da stalno podstiemo sebe da bismo se pomerili iz stanja bespomonosti ka
moi, bez obzira gde se nalazili. Rekla je:
Bez obzira na doba, bez obzira na vreme, jedna stvar se nikad
nee promeniti: oevi i majke, ako imate decu, oni moraju da su
na prvom mestu. Morate itati svojoj deci i morate prigrliti svoju
decu i morate voleti svoju decu. Va uspeh kao porodice, na uspeh
kao drutva, ne zavisi od dogaaja u Beloj kui, ve od toga ta se
deava u vaoj kui. -1
Moete da izvrite promene sa sopstvenom decom. Potraite
pomo. Razgovarajte sa nekim koga cenite. Pridruite se organizacijama koje se samopomau. Posetite svetenika ili policijskog
inspektora ili kolskog psihologa, Izmenjajte uloge sa svojim
suprunikom. Uzmite asove roditeljstva. Posetite knjiare, izaberite i proitajte dobru knjigu o roditeljstvu. Isprobajte novi
pristup. Ne odustajte. Veliki je ulog. Moete da izvrite promene
koje su potrebne vaoj deci. To moe da bude najvanija stvar koju
radite u ivotu.

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

251

RODITELJI KOJI PRISILJAVAJU SVOJU

DECU - MO PRINUDE U KUI
Da li ste se nali u situaciji da naterate svoju dccu da urade
ono to hoete, ali da vam se ne svia rezultat? Da li zastraujete
svoju decu, bez obzira na njihove godine, i konstatujete da vam se
ne svia ta ste postali dok to radite? Da li vam je, nakon to vas
je osmatrao, ikada iko priao sa "korisnim" sugestijama o drugom
prilazu vaspitanju i disciplinovanju vae dece? Mogue je da
dobijate rezultate koje elite sa svojom decom, ali samo na
povrini, i samo privremeno. Mo prinude uvek stvara iluziju reda
i poslunosti, ali retko saglasnost vodi ka internom, samousmeravajuem ponaanju dece. Strahovit je izazov da postignemo
da deca urade ono to elimo da urade. Ali najneposredniji, metod
koji najradije koristimo ne mora vam doneti ono to stvarno hoete.
Nije iznenaujue da veina roditelja koristi mo prinude sa
svojom deom pod odreenim okolnostima. Za neke to je izdvojen
dogaaj. Za neke to je stil ivota, moda slika onoga to su doiveli
u svom domu dok su odrastali. Ne poznajui neku drugu alternativu, oni deluju iz neznanja, umora, ili straha. Suvie discipline i
kontrole je esto rezultat straha kod roditelja, ali je esto opravdano
pod parolom "to je najbolje za vas", u ime religije ili demokratije
ili nekog drugog drutvenog autoriteta. Ponekad zloupotrebimo
svoju decu kada mislimo da ostvarujemo neko veliko dobro delo.
To je zamren posao koji zahteva zdrav razum, prosveenu svesnost, samokontrolu, i sposobnost da se uskladite sa svojim najdubljim oseanjima kao i oseanjima svoje dece.
Posebno je uznemiravajua poruka javne slube na televiziji
koja prikazuje devojicu, u zavojima, dok govori u kameru: "Zapalila me jer sam se igrala sa ibicama". Trideset-sekundna poruka
je smiljena da nas uini osetljivim na uase zloupotrebe dece.
Uvek kad je vidim setim se nesrenog sluaja koji se dogodio kada
sam bio direktor velike privatne kole za problematinu decu. Dok
sam jednog dana pregledao fasciklu sa dokumentima za novog
uenika, naao sam izjavu lekara o oiljcima na deakovim
rukama. Deak je bio svestan oiljaka i uvek je nosio koulje sa
dugakim rukavima, ak i leti, da ih sakrije. Izvetaj je opisivao

252

MOC PRINCIPA

poreklo oiljaka - deakov otac gaje uhvatio kako pui kad mu je

bilo jedanaest godina, i kao kaznu, uzeo je upalja i zapalio
njegovu odeu. Opravdani gnev brzo se razvio u bes dok sam
razmiljao o roditelju koji je to uinio svom sinu. Poeo sam da
zamiljam ta bih kasnije rekao ocu kada doe sa sinom. Postoje
mnogi oblici zloupotrebe, od zanemarivanja do verbalnog, seksualnog i emocionalnog nasrtaja i napada; ali ovo je bilo najgnusnije
to sam mogao da zamislim. Koliko je samo deak mogao da mrzi
svog oca, mislio sam. Kako neko moe da postane tako mrzak i
grub prema svom sopstvenom detetu?
Dve nedelje kasnije imao sam sastanak sa ocem, koji je
doputovao iz druge drave da dovede deaka u nau kolu. Moj
puls se ubrzao dok sam predviao sukob. Bilo je teko biti profesionalac pod tim uslovima. Otac je uao u moju kancelariju, i ne
gledajui me u oi. Moj prvi utisak je bio da on nije siledija i
grubijan kakvog sam ga zamiljao. Bio je suvonjav, i nosio je skoro
pohabanu odeu, mada sam iz dokumenata u prijavi video da
pristojno zarauje. Ponudio sam ga da sedne i zapoeo preliminarni razgovor, obavezni pregled pravila i uputstava i politike
kole. Njegove oi su preletale sobu. Bilo mu je oigledno neprijatno sa mnom i sa sobom. Nervozno se eao po levoj ruci. Nisam
mogao a da ne zapazim daje i on, kao i njegov sin, nosio koulju
sa dugim rukavima.
Otac je zapazio da moj pogled prati njegove kretnje i odmah
je prebledeo. "Oh", prekinuo me je. "Vidim da ste zapazili moje
oiljke..." Nisam do tada, ali da, bile su stari, iroki modri tragovi
i glatke belege pozadi na njegovoj ruci. "Veina ljudi primeti",
nastavio je, ne gledajui u mene. "Bio je nesrean sluaj... kada
sam bio mlad... moj otac..." Njegov glas se utiao. "Da.." ohrabrio
sam ga. "Znate, goreo sam. Otac me uhvatio da pokuavam da
puim, i on..." Prestao je da govori a glava mu je klonula.
Nisam mogao da poverujem u to to sam uo. Da li je to bilo
mogue? Ovaj ovek, povreen i obeleen kao dete od strane oca
koji je bio suvie ljut ili pijan ili neznalica da bi bio racionalan,
uinio je isto, pod istim uslovima, svom sinu? Bila je to istina.
Neljudski zloin je nasleen, i sada, u drugoj generaciji, novo dete

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

253

je nauilo da ima posla sa svojim povredljivim i neodgovornim

roditeljima postajui problem koji ne mogu da ignoriu.
Bilo mije drago da nisam odmah nita rekao ocu. Bilo mi ih
je ao obojice. I odluio sam da uinim sve stoje u mojoj moi da
tom oveku i njegovom sinu, toj dvojici povredenih i oteenih
ljudi, omoguim da na drugi nain gledaju na to ta mogu da imaju
i da budu zajedno dok smo zajedniki radili za vreme sledeih
dvanaest meseci.

MOEMO LI DA PROMENIMO SHEMU?

Odakle nam ideja da moemo ljude da uinimo boljim ako
ih preplaimo? Ili da biste mogli ljudima da pomognete da bolje
ine tako to uinimo da se loe oseaju?
Normalno je da se plaimo, u ime svoje dece. Ima mnogo
toga to danas u svetu izaziva strah. Ali morate da uravnoteite
realne strahove sa verom u mogunosti vae dece. Moda se plaite
da ete da uinite neto loe. Moda se plaite ta bi moglo da se
dogodi ako ne kontroliete ili ne silite dete. U svakom sluaju,
strahovi koje imate kao roditelj obino se ispoljavaju u vaim
pokuajima da kontroliete svoju decu. ega se plaite? Neposredno sam osmatrao pojavu straha kod sebe kao roditelja i kod
drugih roditelja.
Ponekad je strah preruen u brigu. Otac koji je poseivao na
program za vodstvo proveo je divnu sedmicu, u uenju, rastu i
isprobavanju novih ideja. Priao mi je krajem nedelje traei
pomo za sina, studenta na fakultetu. Jednostavno reeno, sin je
odbijao da radi ono stoje otac traio, pa je otac na neposredan ali
mehaniki nain iznudio pristanak. Deaku nije dozvoljeno da sam
vri izbor i slobodno ivi. Otac je insistirao da mi kae koliko voli
sina, kako je pokuavao da sa sinom ini odreene stvari, i kako
je hteo da njegov sin "ima toliko mnogo". Po recima oca, "jednostavno ga volim i toliko mnogo mu elim, ali on nita ne ini sa
svojim ivotom - trebalo bi da studira za inenjera, toliko je
pametan. A on traci tu mogunost za koju ja plaam!"

254

MOC PRINCIPA

Poeo sam da govorim sa ocem o izboru karijere i mnogim

promenama u izboru smera na fakultetu koje su tako uobiajene
meu studentima, na osnovu svog iskustva koje sam stekao
savetujui studente dok sam predavao na fakultetu. A onda sam
postepeno poeo da oseam neto kod oca to mi je izgledalo
nesaglasno pa sam upitao: "ega se vi plaite? "Nije bilo odgovora.
A onda je odgovorio, ljutito i vidljivo frustriran: "Ja se niega ne
plaim! Mom sinu je potrebna pomo, ne meni - ta treba ja da
uinim da njemu pomognem?" Alija sam oseao da se on neega
plai. Zamolio sam ga da razmisli o naem razgovoru i rekao mu
da u razmisliti o njegovoj situaciji i posetiti ga opet docnije.
Sledeeg jutra je doao i priznao, sa suzama koje su se slivale niz
lice, "Bili ste u pravu. Nije u pitanju moj sin; ja sam. Ja se plaim".
"ega se plaite?" pitao sam paljivo. "Plaim se da e postati
slian meni".

EGA SE PLAITE?
Ovaj otac eleo je da pomogne sinu, ali njegov strah kontrolisao je odnos prema deaku. Njegov sin, oseajui tu kontrolu,
opirao se slabo, ali uz dovoljno odlunosti da su se oevi strahovi
ispoljili pred njegovim oima. Stoje vie pritiskao svog sina, sve
je manje dobijao to to je hteo. Bio je ispunjen strahom, ali je
njegov strah bio skriven ljutnjom. Deak je tumaio ljutnju i
kontrolu kao neodobravanje i razoarenje i preduzimao je korake
da dokae, bar sebi, da je u stanju da vri izbor, da moe da
usmerava svoj ivot, i da on, a ne njegov otac, dri konce. Ni otac
ni sin nisu dobij ali ono to su stvarno hteli. Obojica su se oseala
neprijatno zbog svojih odnosa i loe mislila jedan o drugom.
Naa deca nisu loa, niti ste vi loi. Vae metode mogu da ne
daju rezultate koje hoete, ali to se moe izmeniti. Neodgovarajue
ili neprihvatljivo ponaanje kod vae dece morate vi da resite, ali
ako to radite u ljutnji, verovatno ete zavriti sa odnosom koji je
bolan ili ga naalost nee ni biti.
Pedagog Ketrin J. Kvols (Kathrin J. Kvols) nalae da treba
ispitati svoja uverenja da bi odredili da li ete verovatno biti nasilni.

RODITELJSKA MO - K'AKO POTOVATI SVOJU DECU

255

Vai metodi e se verovatno nastaviti, moda u izmenjenom,

manje oiglednom, ali podjednako tetnom obliku dok god se vaa
uverenja ne promene. Da li su neka od ovih uverenja vaa?
- Dete mora da pati da bi uilo.
- Morate da kontroliete svoje dete.
- Vae dete mora da vas se plai da biste bili u stanju da uinite
da se dobro ponaa.
- Dete mora da zna da ste vi odrasli, a oni samo deca.
Kvolsova knjiga e vam pomoi da identifikujete u kojoj
meri teite da budete nasilni roditelj i nudi praktine sugestije za
promenu ka boljim pristupima. -*
Za roditelje koji su u svai, u neprijateljskim odnosima, koji
ive neorganizovan itov, posledice mogu da budu pogubne. Za
mlade, depresija obino prati pomisli na samoubistvo, kao krajnji
izraz nemoi. Ali zajedniki faktori rizika esto sadre dinamiku
porodice: fiziku ili emocionalnu zloupotrebu, stalnu svau roditelja, ili gubitak roditelja usled smrti ili razvoda. '

DRUGI NAIN

;-

Ponekad moete da budete raspameeni i da se trudite najvie

to moete, a da ipak ne uspete da ostvarite ono to ste nameravali.
Ponekad, kada ste emocionalno iscrpljeni, obeshrabreni, i iscedeni,
moe vam pomoi dobra sugestija. Preporuujem knjigu Sistematsko obuavanje: 101 alternativa zanovetanju, vikanju i ljiskanju:
mogunosti da prestanete da povreujete svoju decu i ponete da
im pomaete, (Discipline: 101 Alternatives toNagging, Yelling, and
Spanking: Ways to Stop Hurting Your Kids and Start Helping Them)
od dr Alvin Prajsa (Alvin Prie) i ej Perija (Jay Parry) . Prajs i
Peri su sakupili zdravu, smenu, upotrebljivu i pozitivnu zbirku
alternativa koje vode kreativnim i iskrenim reenjima umesto
Ijutitih i tetnih roditeljskih postupaka kada se deca loe ponaaju.
Oni razmatraju frustracije koje esto roditelji oseaju i daju odgovore na situacije, kada ste zaglibljeni u neefektivne naine
reagovanja. Ako oseate da suvie kontroliete decu, pre-

256

MOC PRINCIPA

poruujem da prostudirate knjigu Nastrano dominantne osobe: Ko

su i kako da ih spreimo da nam zagoravaju ivot, (ControlFreaks:
Who They Are and How to Stop Themfrom Running Your Life), od
eralda Pijaea (Gerald Piaget), i Zapovednici: Oni koji moraju da
komanduju, (Imperative People: Those Who Must Be in Control),
od dr Les Kartera (dr Les arter). ' Sve promene zapoinju od
shvatanja u kom poloaju se nalazimo, ta radimo, i koje posledice
trpimo a ne elimo ih.
Kao to svi mi nauimo pre ili kasnije, uticaj koji imamo na
one koje volimo i sa kojima ivimo moe da bude neizgladljiv i
dugotrajan. Ali samo shvatanje ne pojednostavljuje ili ublaava
proces uticaja. Teko je komunicirati na nain koji vi elite; takode
je teko, kada ivite sa drugima, da ne komunicirate. Bie to
neizbeno primer, dobar ili lo. Najgore po vas, neko se naalio,
posluiete kao jasno upozorenje drugima; u najboljem, vaadeca
postaju bolja jednostavno zato to ste sa njima. Bolje ete se oseati
ako napustite prinudu i upustite se u dogovore koji su dobri i za
vas i za dete. Nee biti uzalud ako razmotrite prelaz ka drugom
tipu moi.

DOGOVORI - MOGUNOSTI I OPASNOSTI

MOI KORISTI U KUI
Sve to bih eleo da kaem o problemima sa dogovorima ve
je reeno i dobro potkrepljeno u drugoj knjizi Kanjeni nagradama:
problem sa zlatnim zvezdama, podsticajnim planovima, visokim
ocenama, pohvalama i drugim vrstama potkupljivanja, (Punished
by Rewards: The Trouble with Gold Stars, Incentive Plans, A's,
Praise and Other Bribes), od Alfi Kona (Alfie Kohn).8) Toplo
preporuujem da proitate ovu knjigu. Ona je izmenila moje
razmiljanje i ophoenje sa mojom decom. Promenie vae
razmiljanje o uticanju na vau decu, i objasnie vam ogroman
skup problema koji sebi stvarate u odnosima van kue kada pravite
progodbe sa drugima. Teimo da uradimo sa decom ono to je sa
nama raeno dok smo bili deca, bez da utvrdimo cenu ili razmislimo da li nas je to dovelo do onoga to smo stvarno hteli. Tekoe

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVAT! SVOJU DECU

257

u vezi sa izgradnjom stavova i razvoja novih umea su dokumentovana, Kada vidite proces roditeljstva kao neto vie od pogodbi
da bi se posao obavio ili umanjile zlovoljnosti razoaranja ili
neodobravanog ponaanja kod svoje dece, moete se osloboditi za
drugaiju vrstu odnosa sa svojom sopstvenom decom. U procesu,
shvatiete da je pregovaranje pristup koji retko daje ono to
obeava.
U sutini, Konova majstorska, paljivo dokumentovana
knjiga nudi novi odgovor na pitanje "Da li nagrade motiviu
ljude?" Odgovor je da apsolutno motiviu - motiviu ljude da
dobiju nagrade. Kon obilato dokumentuje i nudi neodoljiv primer
za probleme sa argarepom kao podsticajem. Ilustrovano je est
razloga: nagrade stvarno kanjavaju, nagrade razbijaju odnose,
nagrade ignoriu razloge, nagrade obeshrabruju preuzimanje rizika, nagrade smanjuju sutinsku motivaciju, i nagrade u obliku
pohvale su ograniavajue i u krajnjem nedelotvorne.
Nije efektivno i, Kon se zalae, nije u redu da se deca tretiraju
(ili bilo ko drugi, ako emo pravo) kao domae ivotinje u velikom
eksperimentu gde mi odluujemo ta se deava i ko ta dobija.
Veba ne vodi usavravanju, kao to su mnogi roditelji uoili. Ali
veba, posebno ponavljanje naina ophoenja sa decom u naoj
nameri da ih privolimo da uine ono to mi elimo, dovodi do
stabilnosti. Deca naue, kada pravimo sa njima pogodbe. Naue
da prave pogodbe. I naue, moda nenamerno, da mnoge stvari
nisu vredne da budu uraene osim ako za to niste nagraeni.
Dugoroni uticaj pravljenja nagodbi dovodi do naina razmiljanja
koji se svodi na to da nee nita da urade bez pogodbe. Teko je
osloboditi se steenih navika. Svi mi uimo u svom ivotu, i kao
roditelji i kao deca. Moemo da prestanemo da kontroliemo, na
privlaan, oprezan nain koji je karakteristian za mo koristi, i da
se pomerimo ka drugom, boljem nainu. Nemojte se odmah ne
sloiti sa mnom; proitajte knjigu to pre. U meuvremenu,
proitajte sledei odeljak i pogledajte da li alternativa zasnovana
na pogodbama nije praktino privlana.
17 Mo principa

258

MOC PRINCIPA

RODITELJI KOJI ASNO UTIU - MOC PRINCIPA

U KUI
Izgleda da neki roditelji utiu na pozitivan nain na ivote
svoje dece ne poniavajui ih pri tome, ili pravei sa njima pogodbe. Oni asno ive. Oni i dalje doivljavaju uspene i neuspene
trenutke koji su deo ivota, ali oni nisu preokupirani ni uspesima
ni neuspesima na kratak rok. Njima je jasno da se stvari ne odvijaju
uvek na nain na koji bi oni eleli, ali oni u dubini veruju u
sposobnost svoje dece da se samokontroliu, ako im se da vremena,
dobri primeri i atmosfera prihvatanja s ljubavlju. Srene porodice
se razlikuju u nainu primene moi principa. To nije propisano.
iveti asno nije stvar tehnike, niti je to niz propisanih koraka ili
formula. asno ivljenje zahteva zdrav pogled na sebe i svoju
decu; i sa takvim gledanjem vi se prilagoavate prema potrebi, sa
promenljivim potrebama i roditelja i dece. Va cilj je razumevanje
pre nego saglasnost; rast pre nego ustrojavanje. I vama je jasno da
je astan ivot u porodici poneto naporan, nepredvidiv proces koji
se nikada ne zavrava. Uiete od svoje dece kao to ona ue od
vas.
Roditelji koji asno utiu vide svoje razne uloge kao razliita
soiva kroz koja mogu da vide, shvate i pomognu svojoj deci. Na
primer, roditelji imaju znaajnu ulogu kao vode i uitelji. Dr
Benjamin Spok, koji je u devedeset treoj provodio dane revidirajui svoju knjigu o odgajanju dece, koja je tada ve bila prodavana u pedeset miliona primeraka, zakljuio je da uz sve demografske promene u modernom drutvu, ono to je danas najvie
potrebno jesu roditelji koji deci mogu da prue snano, ali ljubavlju
ispunjeno vodstvo. Slaem se. Roditelji moraju da budu vode, vode
koje ukazuju na put, a onda inspiriu, poduavaju i hrabro ive.
Neki roditelji proiruju svoju obrazovnu ulogu na kolu.
Postoji sve vea grupa posveenih roditelja koji su ispisali svoju
decu iz javnih i privatnih kola i formirali kole u kui. U saradnji
sa lokalnim kolskim vlastima oni dre nastavu, formiraju program, ocenjuju uspenost i koordiniraju uenje za svoju decu.
Grupe roditelja ponekad organizuju velike grupne aktivnosti, kao
to su drama, horovi i atletska takmienja. Studije ukazuju da deca
koja su pohaala kunu kolu dolaze na fakultet sa umeima i

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

259

nivoom znanja koje odgovara njihovim vrnjacima koji su obrazovani u tradicionalnim kolama. Kune kole zahtevaju mnogo
vremena i u njih se ne uputa lako. Ali veina onih koji izaberu da
dre nastavu svojoj deci izvetavaju da se dobiti od dodatnih
napora vie nego isplate.

STA BRINE DETE?

Mnoga deca su povrediva i zabrinuta. Mogu da budu zastraena i nesigurna. Nedavne ankete su pokuale da odrede najvee
brige, probleme i izazove sa kojima su danas suoeni tinejderi.
Evo pet najveih, po iskazima samih tinejdera:
1. usamljenost
2. razoaranje sobom
3. sukob sa roditeljima
4. negativan pritisak vrnjaka
5. bol-smrt i problemi u svetu
Bez obzira ta radimo, moemo deci da pomognemo u
reavanju ovih problema ako stvorimo sigurne uslove na koje se
mogu osloniti, koji im omoguavaju da se oseaju sigurni sa nama,
jer znaju da ne samo da nam je na srcu njihovo dobro, ve ih i
cenimo u procesu komuniciranja. Poto ih mi cemmo, oni poinju
sebe da cene. Jedna studija tinejderske trudnoe van braka je
zakljuila da problem nije bi nepoznavanje kontraceptivnih metoda i procesa zaea, ve nizak nivo samopotovanja, oseanje
neadekvatnosti i neizvesnosti o svojoj sopstvenoj prihvaenosti.
Da su moda oseali poveano oseanje asti za sebe, izabrali bi
zdravije, drugaije naine da se oseaju prihvaenim. Njihove
potrebe su sadanje i sada je vreme da se napravi promena u
njihovim ivotima. Kinezi kau da "zora ne dolazi dva puta da
probudi oveka". Poduavanje, voenje i voljenje dece mora biti
prioritet. Ne moe se preskoiti mesec ili godina ili neko doba a
zatim ponovo nastaviti odnos na mestu na kome je prekinut.
Morate rano da delujete, kada su im interesi jasni a problemi mali;
17*

.....'.'

'

260

MOC PRINCIPA

tada e sa manje oklevanj a da vam docnije pristupe kada im interesi

nisu jasni na prvi pogled, a problemi su veliki.

PROMENITE SVOJ UGAO GLEDANJA,

PROMENITE SVOJ PRISTUP

Jedan na prijatelj, sklon razmiljanju, dao nam je izvezenu,

divno uramljenu izreku kada smo se okuili. ovni ju je obesila
iznad maine za pranje vea tako da nas i danas opominje i poziva.
Nisam bio u stanju da identifikujem autora, ali bih voleo da lino
zahvalim njemu ili njoj na inspiraciji i mudrosti koja je sakupljena
u par redova, koji su esto bili uzrok da odluimo da provedemo
vreme sa svojom decom kada su drugi pozivi odvlaili nau panju
na neku drugu stranu. Naslov je "Deca ne ekaju".
ienje i ribanje moe da saeka do sutra
;
Jer bebe rastu, nauili smo sa aljenjem.
Ostavite na miru pauinu; praina ide na spavanje;
Ja ljuljam moju bebu i bebe ne ekaju.
Sa decom, stalno vrite izbor - da li ih kontroli sete ili ih
podravate? Da li brinete o njima? Budite paljivi da ne ulaete
vie vremena u brigu o stvarima nego u brigu o ovoj vanoj eljadi.
Da li suvie inite za njih i time umanjujete svoje mogunosti i
energiju da inite stvari sa njima? To je uvek stvar mudrosti i
procene, i ne morate uvek da pravilno postupite da biste asno
uticali na svoju decu. Seam se iskustva sa naim sinom koji je
hteo bicikl. On nije hteo samo neki bicikl, hteo je planinski bicikl
visoke tehnologije sa punim veanjem, posebnim delovima i visokom cenom. Ja nisam znao da takvi bicikli uopte i postoje. I iz
roditeljskog ugla, ovaj deak je bio nerazuman; on se nije bavio
planinskim biciklizmom. Nije bio lan biciklistikog kluba, njegov
stari bicikl je skupljao prainu u garai, i nije imao dovoljno novca.
Za nas je to izgledalo kao okonan sluaj, ali on je istrajavao.
itao je biciklistike asopise. Provodio je sate u biciklistikoj

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

261

radnji, razgledajui nove, skupe specijalne bicikle. Pokuao je da

ubedi moju enu i mene, posebno i zajedno, da to ne samo da je
dobra odluka, ve da e ivot koji poznaje moda da se okona ako
kupovina ne samo ne bude odobrena ve i novano potpomognuta,
zajmom koji e on otplaivati. Pokuali smo da objektivno
sluamo, ali su njegove elje izgledale tako preterane pa smo brzo
postajali nestrpljivi i ograniili rasprave. Kuhinja je postala zona
nekomuniciranja. Odreene teme su postale tabu teme za vreme
obeda. Napetost je rasla. Pritiskao sam ga da stvari vidi na moj
nain. Nakon svega, ja sam bio objektivan i znao sam ta je
najbolje, a bio sam i otac.
Rasprave su se otegle elo leto. Kritini momenat je konano
nastupio kada je grupa njegovih drugova odluila da ide na nonu
biciklistiku turu. Naem deaku je bio potreban bicikl za izlet.
Trebalo je doneti odluku. Hteli smo da neto naui iz iskustva, ali
smo takoe bili iznureni beskrajnim raspravama koje su do tada
brzo postajale takmienje u galami uz loe raspoloenje i malo
komuniciranja, kao krajnji rezultat. Konano sam pristao. Nismo
bili u stanju da ga ubedimo da odustane od skupog bicikla i kupi
neto razumnije. to sam vie pritiskao, on se snanije opirao.
Izgledalo je da se i tema promenila - nije vie bila re o biciklu
ve o poverenju i slobodi da se donese nezavisna odluka. Dan pre
velikog izleta rekao sam sinu da moe da kupi bicikl koji je tako
oajniki eleo, i da u mu pozajmiti novac da obavi kupovinu. Jo
se seam radosti na njegovom licu kada je krenuo ka vratima sa
mojim ekom, svojim novcem, konano "slobodan" da dobije
bicikl svojih snova.
To vee, kada sam stigao kui, pozdravio sam sina i traio da
vidim bicikl. Rekao je da ne mogu da ga vidim jer ga nije kupio.
Bio sam zauen. ta se deavalo? ta je sa velikim izletom? ta
se dogodilo? Blagi osmeh je preao preko njegovog lica kada me
je pogledao pravo u oi i rekao, "Tata, nisam mogao da kupim
bicikl. Dokle god mi nisi doputao da ga imam, morao sam da ga
imam. Ali kada sam stvarno imao novac u ruci, i stajao u prodavnici bicikla ispred bicikla, nisam mogao to da uinim. Nisam
mogao da potroim toliko novca na bicikl koji bih retko vozio."
Zanemeo sam. Sve vreme sam razmiljao kako da ga odgovorim od kupovine, da treba da prevladam uticaj njegovih drugova,
i da treba da uradim sve to je potrebno da bih bio siguran da nee

262

MOC PRINCIPA

napraviti taj veliki finansijski troak. Dokle god sam ja bio odgovoran za kupovinu, njemu je odgovaralo da nas jedi za svojim
htenjima i zahtevima. Kada se konano on osetio odgovornim,
odluio je onako kako smo mi hteli da odlui, ali je odluku doneo
sam, na osnovu svojh razloga jer je sada svoje mogunosti
uporedio sa svojim htenjima i ^eljama. Tog dana sam osetio novo
potovanje prema svom sinu. ta je bilo sa velikom biciklistikom
turom? Pozajmio je bicikl od brata, otiao na izlet, i lepo se proveo.
Odluio je daje bolje iznajmiti bicikl od brata nego da meni duguje
i provesti elo leto radei za neto to je znao da ga, u stvari, ne
interesuje.
Srean kraj za naeg sina i za nas. A nauena lekcija trajala
je mnogo meseci, dok nije poela kola, kada je odluio da postane
profesionalni golf igra, pa mu je bila potrebna skupa oprema, i...
I tako se potreba za roditeljstvom nastavlja. Ali nakon svakog
uspenog komuniciranja, svake sesije davanja i uzimanja, svakog
objanjenja i svake ponovne potvrde ljubavi, mi smo rasli. Nauili
smo da se meusobno cenimo. Nakon incidenta sa biciklom, sin
mije priao i zahvalio na podrci, to sam ga sluao i bio sa njim
dok gaje to okupiralo. I zagrlio me je dok mije unuo moj ek zajam za bicikl - nazad u moj dep.
Kao roditelji, mi ne "stiemo" i proces se ne zavrava. Vi,
kao i mi, neete nikada okonati proces. Zastajemo i gledamo ta
smo mi nauili i ta su oni postali, i nastavljamo. Nezavrena
priroda roditelj stva podsea me na stih komicara Filisa Dilera
(Phyllis Diller):
ienje kue dok vam deca jo rastu
jeste kao razgrtanje staze pre nego to
prestane da pada sneg.

DA LI HOETE DA BUDETE U PRAVU ILI DA

BUDETE SRENI?
Pre neki dan, moja ena ovni i ja smo prilino vrue
"raspravljali." Ja sam se malo alio pri tome, ali ona je to ozbiljno
shvatila. U jednom trenutku se okrenula ka meni u ogorenju i

RODITELJSKA MOG - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

263

rekla: "U redu, Blejn - da li hoe da si u pravu ... ili hoe da bude
srean?" To me je stvarno nateralo da razmiljam. ta hoete u
svojim intimnim odnosima? Kada se pojave objanjenja i sukobi
sa vaom suprugom, proverite svoj motiv. Da li hoete da budete
u pravu? Ili hoete da budete sreni? Da li ete dozvoliti da se
ponos isprei miru? Encio Bu (Enzio Busche) je ukazao da ponos
pita "Ko je u pravu?" dok smernost pita "Staje pravo?1' Ako smo
istinski smerni, otvbriemo svoja srca i tada moemo da nauimo
principe koji su najkorisniji, koji e nam omoguiti da asno
utiemo jer istinski cenimo svoju decu. Ponekad emo nauiti
najvrednije lekcije od nae dece, samo ako hoemo da sluamo.

UENJE OD SVOJE DECE

'

Ne samo da mi utiemo: i na nas utiu. U stvari, imamo malo

uticaja na svoju decu ukoliko ne dopustimo njima da utiu na nas.
To ne znai da ih treba pustiti da nas gaze, niti znai da im se
potpuno prepusti da rade ta hoe. (Mada sam uo komiara koji
sugerira da ako vaa deca hoe da naue da voze, nemojte im stati
na put!) Ali to znai da im treba dati mogunost izbora i dopustiti
im da ispolje svoj izbor prema uzrastu i zrelosti kad god je to
mogue. To znai da zahtevate potovanje od njih a vi gradite
potovanje tako to ga ispoljavate prema njima. Ovim pristupom
izbegnute su dileme poputanja i strogosti jer kada nekoga istinski
cenite, vi ne samo da od njega mnogo oekujete, ve ste spremni
da mu pomognete da to i ostvari. Vi ih ne naputate. Vi ih ne davite.
Vi ih cenite. A to potvrujete time to ih sluate, paljivo i bez
presudivanja. Jedan klijent je svoju sve veu sposobnost da slua
paljivo ilustrovao ovim sluajem:
Jednog dana mi je sin rekao da nee da ide na urku na
koturaljkama svog razreda. Normalno, ja bih prekinuo razgovor
iznosei razloge (moje razloge) zato treba da ide. Na primer,
smatrae ga nedrutvenim, trebalo bi da podri te aktivnosti,
moda e uivati, ta e drugi da misle, itd. Za razliku, ovaj put
sam pokuao samo da sluam. Ponovio sam to stoje rekao. On je
preformulisao svoje objanjenje. Sluao sam njegova osecanja kao

264

MOC PRINCIPA

i "injenice." Nikad nisam proveo toliko vremena sluajui ga, jer

sam uvek znao odgovor na njegove probleme. U redu? Konano,
podsetio me je daje traio nove koturaljke prole godine, a da sam
mu ja rekao da je prestar za koturaljke. On je to primio k srcu i
odluio da sam u pravu; bio je prestar. Ali, u prvih trideset minuta,
imao je deset drugih razloga zato nije hteo da ide. Zavrilo se tako
to nije otiao, ali ono to mije bilo vano jeste da smo se obojica
meusobno bolje razumeli na kraju rasprave.
Moete da razvijete svoje umee za sluanje. Moete ak da
nauite da sluate pod pritiskom, ili kada se radi o vama. Najbolja
knjiga koju znam da nudi praktine savete za razvoj sposobnosti
da sluate uz empatiju je Ne moram svaku stvar potpuno da sredim
(I Don't Have to Make Everything Ali Better) koju su napisali
terapeut za roditelje i porodicu Dr Gary Lundberg i pisac Joy
Saunders Lundberg. Sa brojnim korisnim primerima koji
ohrabruju, Lundbergovi demonstriraju kako da cenite decu, vaeg
suprunika i druge, a da ih ne liite odgovornosti za svoje sopstveno ponaanje.

PRJMER POUAVA MONIJE OD RECI

U mom domu je nedavno na jednostavan nain naglaena fina
mo primera. Izgradili smo tradiciju porodine molitve, kada svi
kleimo u krugu u svom domu na poetku i na kraju svakog dana,
da izrazimo zahvalnost, da prizovemo boju milost, da zatraimo
nebesku pomo za izvrenje odreenih poslova, da se pomolimo
za prijatelje i lanove porodice. Svako od nas, ukljuujui i najmlae, dolazi na red da izloi porodinu molitvu. Ponekad je
aljivo a uvek korisno za shvatanje sluati nau decu kako se mole,
u nevinosti i jednostavnu veru. Zbog nesree koja je imala za
posledicu zahvat na mom levom kolenu, ja kleim samo na desnom
kolenu. Jedno jutro usred nae molitve, otvorio sam jedno oko da
vidim da li je na najmlai jo u krugu sa nama. Skoro sam se
naglas nasmejao kada sam pogledao naokolo i video da su sva moja
deca kleala na svom desnom kolenu, upravo kao i ja!

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

265

Kolega u Kovi centru za rukovoenje nam je ispriao o

dogaaju u ivotu svoga pradede koji je postao deo porodinog
folklora, ustanovljavajui neku vrstu meugeneracijske mudrosti
o tome staje efektivno roditeljstvo. Pradeda je ustanovio naviku
da svakodnevno dorukuje sa porodicom, i da nakon doruka obie
oko stola i svako dete poljubi u elo. Bio je to trenutak uobiajenog
fizikog dodira i trenutak potvrde da je svako voljen. Jednom na
dan svetog Valentina rutina je izmenjena. Njegov osmogodinji
sin Vesli je poslao pakosnu, anonimnu poruku drugaru u susestvu, i kliberio se i hvalisao se apui to svom starijem bratu za
vreme doruka.
Postoje dovoljno uo da bi shvatio o emu je re, deda nita
nije rekao, ali kada se obrok zavrio, poljubio je svako dete u elo
osim Veslija. A onda odlazei od stola, naznaio je da bi voleo da
vidi Veslija nasamo; to je znailo "Doi u moju radnu sobu; treba
da porazgovaramo."
Sta mora daje Vesli razmiljao i oseao dok je pratio svog
oca iz kuhinje nije zabeleeno. Sve to su drugi saznali o tome ta
je sledilo, saznali su neto docnije od Veslija. Uao je u oevu
radnu sobu i uoio da je otac skinuo veliku porodinu bibliju sa
police. Otac je privukao sina blie i proitao mu deo iz Svetog
pisma, a onda ga otpustio. Upravo kada je deak naputao sobu,
otac gaje pozvao, "Zapamti da te volim." Moj kolega kae daje
sluao Veslija, oveka u osamdeset etvrtoj godini, kako se sea
tog nenog iskustva sa ocem, dok mu se suze kotrljaju niz lice.
Jedna pouka ove prie je da odgovori na sve nae probleme
moda mogu da se nau u Svetom pismu. Moda je druga pouka
da je klju za nezaboravno pouavanje i trajnu disciplinu
potovanje, snaga i privatnost. A moda je bitna pouka iz ovog
porodinog dogaaja da ako odgajimo atmosferu poverenja i
ljubavi, sa oekivanjem standarda kojima se tei, promene
ponaanja kod nae dece mogu da se obave uz manje napora nego
to mislimo. Pitamo sam kolegu da lije ovaj dogaaj oformio oblik
ponaanja koji on sledi sa svojom decom. Ukazao je na dve stvari:
prvo, borio se jer su neka od njegove dece reagovala na re ili
pogled, ali su druga zahtevala glasniju, jau panju; i drugo, daje
uvek hteo da bude nalik svom pradedi. Ovaj dobri otac nastavljao

266

MOC PRINCIPA

je da ui i da bude inspirisan meugeneracijskim primerom, to je

retko danas.
Bez blagoslova meu generacijske mudrosti, moemo veinu
kljueva o roditeljstvu i uspehu i vrednostima da dobijemo iz
medijskih poruka koje bombarduju i nas i decu svakodnevno.
Izgleda da e tamo neto "napolju" da nas konano usrei, samo
ako moemo toga da se domognemo pre nego to je "skoro
nestalo", jer se "brzo odvija." Mi ponekad gubimo meru kada
mislimo da znamo ta e da uini nau decu srenom. Suvie esto,
snovi nae dece se svedu na listu za kupovanje. I kao roditelji,
moete da budete odvueni ili zavedeni razmiljanjem da ete
nekom kupovinom popuniti sve vei vakuum u njihovim ivotima.
Nije mogue. Kao to je ovaj otac nauio pre mnogo godina,
moete da obezbedite deo odgovora na pitanja vae dece ako im
ponudite deo sebe. Najbolji podstrek koji moete da ponudite
svojoj deci je esto najvie lian - poklon u vaem vremenu i
energiji i iskreno interesovanje. Najbolju ponudu koju moete da
uinite vaem detetu ste vi sami.

OHRABRENJE ZA MUEVE I ENE

Ako ste jedini roditelj, sa najveom emocionalnom i finansijskom odgovornou za svoju decu, moete se oseati izolovani,
sami i usamljeni. Moete da oseate da sistem, va bivi suprug ili
svet nisu fer. Moete da budete ispunjeni ljutnjom i ozlojedenou.
Ili moete da odmerite svoju situaciju, prihvatite nove realnosti sa
kojima ste suoeni, i odluivi da krenete dalje, napravite najbolje
to moete u tekoj situaciji. injenica je, deci nisu samo potrebna
dva roditelja; potrebna su im dva roditelja koji se vole i paze
meusobno i koji brinu o njima. Jedan roditelj koji o njima brine
ima prednost nad dva koji se meusobno ne paze. Terapeut i
pedagog Don Rozemond (John Rosemond) bavi se promenom,
kako to on naziva, mita o samohranim roditeljima. Da, kae on,
moe da bude mnogo tee kada ste sami na liniji fronta, sve vreme;
takoe, manje je komplikovano nego kada morate da koordinirate
svoj celokupan ivot sa drugom osobom:

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

267

Podizanje deteta samostalno je sigurno razliito od podizanja

deteta u okviru nedirnute porodice, ali je teko samo onoliko koliko
sam roditelj misli da jeste. Jedan koji je sam - proklinje svoju
samou, alei se da mora sam da donosi sve odluke. Ako roditelj
veruje da e podizanje deteta samostalno da bude nesavladiva
tekoa, to e i da bude. Ako, s druge strane, ubedite sebe da
samostalno podizanje deteta predstavlja jednu od najveih prilika
za kreativan ivot koju ste ikada imali, onda ete koristiti tu
pozitivnu silu da stvorite niz mogunosti za vas i vau decu... Ne,
vi ne moete da budete i majka i otac, ali vi moete da budete
celovita, ispunjena linost, sa vie nego dovoljno vitalnosti za
odgoj dece. Da li hoete da u to verujete?
Za vas koji ste u braku, a svaate se sa suprunikom koji nije
sve to ste zamiljali da treba da bude, imam posebnu sugestiju;
drite se. Kada sputajui se niz ue doete do kraja, veite vor i
drite se. Slino su rekli i Benjamin Franklin i Desi Dejms (Jesse
James); "Ako ne visimo zajedno, visiemo odvojeno." Dozvolite
da navedem dva razloga za moje ohrabrenje. Prvi razlog potie iz
strunih razmatranja. Posetio sam prijatelja, terapeuta koji je specijalizovan za probleme mladih i porodine probleme. Bio sam
zabrinut za dvanaestogodinjeg deaka koga sam poznavao a koji
je pravio ispade i koga je porodica odbacila.
Prvo pitanje mog prijatelja nije bilo o deaku, ve o porodici.
Neprijateljstvo i svae u porodici doli su do take koja je pretila
da deak zavri u prihvatilitu. Pitala je da li su oba roditelja jo u
kui. Da, odgovorio sam, ali imaju i sami mnogo problema.
Smatrala je da je prisustvo oba roditelja od najvee vanosti u
predvianju niza antisocijalnih ponaanja medu decom, i glavni
izvor uticaja na ono to e se docnije dogoditi detetu. U sutini,
njeno struno miljenje je bilo da ako su oba roditelja jo kod kue,
drugim recima, ako je porodica jo netaknuta, ak i kada su
zategnuti odnosi izmeu majke i oca, deak ima dva put veu ansu
da se izvue.
Drugi razlog za moje ohrabrenje potie od para znaajnih
ena koje su studirale i pisale o ivotima normalnih parova koji su
uspevali da ostanu zajedno trideset do pedeset godina. Zapaanja
i intervjui koje su obavljali Rona Romni (Ronna Romnev) i Bepi

268

MOC PRINCIPA

Harison (Beppie Harrison) sa veoma raznovrsnim parovima su

iskrena, puna otkria i inspirativna. Posmatrali su parove koji su
drutveno i finansijski kao i ivotnim stilom bili razliiti, ali su se
smatrali srenim, i imali su uverenje da je vredelo ulagati napore
na stvaranju odnosa. Ovi parovi su proivljavali i dobre i loe dane.
Pravili su greke i povreivali osobe koje vole. I njihova oseanja
su bila povreena, svaali su se i u ljutnji besno osamljivali. Ali
nakon tih kriza, zaustavljali su se, vraali i ponovo pokuavali.
Ovi ljudi su nauili da kau da im je ao pre nego to se
rastue, jer im je vraanje mira bilo mnogo vanije od predmeta
rasprave. Nauili su kako da se bore, kako da izoluju oblasti koje
su bile suvie osetljive, i imali su odnos koji se jo razvijao, menjao
i nastajao. Nauili su da svi njihovi problemi ne mogu da se rese
preko noi. Nauili su da predivna no moe da ne bude no
njihove godinjice, ve par dana docnije kad se iz nekih razloga
sve lepo sloi. Izradili su jedinstven oblik zajednikog ivljenja
koji njima odgovara. U ovim dugovenim brakovima postojali su
periodi kada je izgledalo lake jednostavno otii; ali niko nije
otiao. Svaki partner je bio u stanju da ostavi po strani svoja
poetna oekivanja u interesu brane harmonije i ponovo pokua
kada je prvi pokuaj ili metoda zakazao. Mnogi brakovi su duboko
ukorenjeni u opredeljenje bar jednog suprunika da e taj brak, za
razliku od nekog koji su poznavali kao deca, funkcionisati i uspeti.
Da sumiramo, svi su oni nauili da moraju sami da izgrade svoj
brak.
Ne moe svaki brak da opstane; neki i ne treba. Ali ako se
naete u braku u kome ima svetlih trenutaka pored krparenja koje
nervira, Romni i Harison ohrabruju da se za njega borite.

RAZMILJANJE I DELOVANJE - ZAJEDNO

Brak ne ine dve savrene osobe, ve dve veoma nesavrene
osobe koje postaju majstori za opratanje. To je duh stvoren u izreci
na zidu u naoj spavaoj sobi u kui: "Svrha braka nije da se slino
misli, ve da se zajedno misli." Savesni, brini, paljivi roditelji
moraju takoe da naue da se vole. Onda e imati stalno veu

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

269

sposobnost da vole, poduavaju i asno vode svoju sopstvenu

decu. Kada se mladi par venao, nakon burnog udvaranja, jedan
prijatelj je sugerisao da su moda na kraju svojih problema. Nakon
dve godine, i stalne borbe za kontrolu, prihvatanje i partnerstvo,
mladi suprug je zapazio "Moda smo bili na kraju svojih tekoa,
ali nisu rekli kojeg kraja."
Kada smo se ovni i ja venali, stariji prijatelj nas je savetovao: "Verovatno ete imati decu. Ali oni nisu u centru vaeg
braka. Kaete da ste 'zaljubljeni'. Ali da li se dopadate jedno
drugom? Da li ste prijatelji? Treba da znate da najbolje to ikada
moete da uinite svojoj deci jeste da se vi volite." Drugim recima,
deca nisu na prvom mestu. Na prvom mestu mora da bude brak.
Oboje se moete povezati sa veom zajednicom, a onda brak daje
stabilnost koja podrava svakog od vas pojedinano kao i decu.
Ispostavilo se daje to veoma mudar savet.
Da li se vi, muevi i ene volite? Istinski meusobno volite?
Kako to znate? Ljubav mora da se ispoljava. Da li ste vi kao stari
gospodin koji je, stojei na grobu svoje ene nakon etrdeset
godina, opazio: "Bila je draga ena. Stvarno sam je voleo ... i skoro
sam joj to jednom i rekao." Ili ste kao ena koja je podseala mua,
"Rekla sam ti, na dan venanja, da te volim. Ako se to ikada
promeni, ti e biti prvi koji e to saznati!" Jedna ena je pitala
svog mua nakon deset godina: "Da li me voli ili ne? Rekao si mi
jednom, ali sam zaboravila."
Svi mi zaboravljamo ono to se ne potkrepljuje. Ako je ne
obnavljamo, ljubav u naim ivotima poinje da slabi. Potrebno je
da damo i primimo pregrt zagrljaja svaki dan da bismo odrali
oseaj prihvatanja, poverenja i potovanja. Kada su ovi zagrljaji
praeni recima razumevanja, pohvale, ili potvrde koja je iskrena,
uspeni smo. Jedan psiholog sugerira odnos od deset pohvala
prema jednoj konstruktivnoj kritici. ta je norma u vaoj kui?
Kakav je saldo u emocionalnoj banci sa vaom suprugom i decom?
Moete da promenite okruenje u kome ivite promenom naina
na koji tretirate one sa kojima ivite. Nije u pitanju to to oni nama
ine zbog ega ih volimo; u pitanju je ta mi za njih inimo. Navika
panje koja postaje ivotni stil za nas postaje osnova za dugotrajnost kao i uticaj, i vodice ka odnosima koji e potrajati.

270

MOC PRINCIPA

Don Gotman (John Gottman), psiholog sa Univerziteta

Vaington, studirao je vie od dve hiljade brakova u periodu od
dve decenije, u pokuaju da otkrije klju odrivog braka. Parovi
koje je studirao bili su u braku od dvadeset do etrdeset godina sa
istim partnerom. Ustanovio je da nain komuniciranja otkriva da
li e ili nee brak opstati. Parovi koji se energino raspravljaju
mogu da imaju uspean, trajan brak kao i parovi koji u potpunosti
izbegavaju suprotstavljanje. Ali kada kritika, neuvaavanje, odbranatvo, ili opstrukcija (odbijanje da se komunicira) postane
uobiajeno, brak je u opasnosti.
Komuniciranje moe da postane teko u braku kada ste
savladam stalnim odbijanjem a va prirodni talenat za reavanje
tekoa se izgubio. Potvrivanje i zdrav pristup reavanju konflikta
treba da postanu druga priroda tako da vas ne napuste onda kada
su vam najpotrebniji. Gotman je zakljuio da ak uz velike razlike
u zanimanjima, ivotnim stilovima, i vrsti braka, snano postojanje
ljubavi i potovanja su stalan, pouzdan protivotrov za kritiku,
odbranatvo i opstrukcije.
Roditelji mogu mnogo da promene u ivotima svoje dece.
Roditeljstvo moe da bude zabava. Vredno je truda. Moda je
vanije nego to shvatamo. Moda je istina da jedna od osnovnih
dobiti od dece jeste da kao roditelji tako mnogo uimo na osnovu
iskustva. Naa deca nee stvarno nauiti to dok ne budu imala
svoju decu. Bez obzira na tekue odnose sa svojom decom,
moete na njih da utiete i stvorite bolje odnose koji e vas
ispunjavati i obogaivati do kraja ivota ako nauite da asno
utiete.

PITANJA I AKTIVNOSTI OD POMOI U PROCENI

TA HOETE I KAKO RADITE
1. Koji je bio osnovni stil pouavanja/disciplinovanja u vaoj
kui kada ste bili dete - sumnja, strah, pravinost, ili potovanje?

RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU

271

2. Kada ste pod emocionalnim pritiskom, koji je danas va

prvi odziv na krizu u vaem sopstvenom domu?
3. Kada vi ili vaa supruga posebno dobro resite problem,
zastanite i analizirajte ta se desilo. ta ste oseali? Da li su emocije
pomogle ili ometale? Koji je bio izvor ideja i aktivnosti koje su
dale rezultat? estitajte i pojaajte jedan drugog. Ako se uopte
dogodilo, moe se ponoviti.
4. Kada ste najpovredljiviji? Kada se moe dogoditi da
uinite neto za svoju decu to moete da zaalite? Pregledajte
spisak u 4. poglavlju i ponite da zapisujete ta se deava kada niste
uspeni. Ostvarivanje svesnosti je esto osetljiv proces koji
oznaava poetak stvarne promene.
5. Kako biste danas okarakterisali va dominantan pristup
uticanju na vau decu - bespomonost, mo prinude, mo koristi,
ili mo naela? Ustanovite lini cilj i obavezu da se pomerite sa
bilo kog nivoa na kome se nalazite ka sledeem viem nivou.
Moete da poelite da ustanovite porodini savet, sluanje deijih
briga, da bi deca postala svesna svakog tipa moi i vae obaveze
da se poboljate. Pridobijte njihovu pomo.
6. Ustanovite skup dogovorenih signala koji e dozvoliti
vaem suprugu da se umea kada ste suvie emocionalno uneti da
biste objektivno umirili dete. Podravajte se meusobno u sredini
problema, i razmotrite to docnije da biste smislili bolje alternative
za sledei put.
7. Ako su vaa deca jo mala, posetite stariji par koji cenite
a ija deca su odrasla ili su napustila kuu. Pitajte ih ta im je donelo
najbolje rezultate, ta ale to su uradili, staje stvarno bilo vano
na dui rok, i ta im se lepo dogodilo. Izmenjen nain gledanja
esto je posledica takvog otvorenog dijaloga.
8. Zapamtite da je porodini ivot iva laboratorija. Niko
nema sve odgovore. Niko nema sve to povezano. Moemo da
poboljamo ako na tome radimo. Uinite najbolje to moete, a
onda jo bolje sledei put. Vi to moete.

10. GLAVA

ASNO UENJE - KAKO DA

POTUJETE ONE KOJE
UITE
Najvaniji posao nastavnika sastoji se
ne toliko u ulivanju znanja koliko u
stimulisanju uenika u njegovoj ljubavi
i stremljenju. Znati kako da se ukae umetnost je uenja.
Henri Amiel

MOC PRINCIPA NASTAVNIKA

Najvanija osoba u vaem ivotu moda je bio nastavnik.
Moda ste vi danas nastavnik. Nastavnici duboko utiu na nas.
Obrazovanje i nastavnika profesija su deo vane osnove za nae
znanje i sposobnosti, nae vrednosti i uverenja, nae drutvo, i na
nain ivljenja. Imam duboku, linu obavezu prema obrazovanju,
nakon predavanja u gimnaziji i na fakultetu, direktorskih obaveza

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

273

u privatnoj koli za maloletne prestupnike, i nakon predavanja koja

sam drao u crkvama, skautima, nevladinim organizacijama celog
svog ivota. Ali kole, uenici i prosvetni radnici imaju tekoe.
Razmotrite naredne tri scene:
Scena A. Petogodinjak se ljut vraa prvog dana iz kole i
kae majci: "Ja se ne vraam." "Zato? Zar ti se ne dopada kola?",
elela je da sazna. "Ne", odgovara deak. "Ne znam da itam, ne
znam da piem, a ne daju mi da priam."
Scena B. Majka kae sinu: "Mora da ustane i da se odmah
spremi za kolu. "Ljutit odgovor sina, "Ne!" "Zato ne?" pita
majka, pokuavajui da ga razume. "Dau ti tri razloga. Deca me
ne vole. Nastavnici me ne vole. A nije ni zabavno." Majka
odgovara: "Dau ti tri razloga zato mora da ide. Oekuju da
doe. Ima etrdeset i dve godine. A ti si direktor."
Scena C. Administrator: "Ja sakupljam sredstva za uenje."
Direktor: "Ja obezbedujem uslove za uenje." Nastavnik: "Ja
pomaem deci da otkriju lepotu sveta." Dete: "Ja mrzim kolu!"
Smeno ili ozbiljno? Postoje mnogi izazovi za nastavnike
koji ele da neto promene. Ali ko stvarno upravlja? Ko ima mo?
Neki nastavnici mogu da kau, "Problem je sa roditeljima. Nije ih
briga. Optuuju nas, ali ne dolaze da vide ta se svaki dan deava.
Ne podravaju nae aktivnosti i programe. Ne proveravaju domae
zadatke i obaveze. Ne smatraju svoju decu odgovornom. Nee da
iskljue televizor. Kako oekuju od nas da potremo viegodinju
tetu neodgovarajueg roditeljstva? Ne moemo mi to sami."
Neki roditelji mogu da oseaju da su nastavnici ti koji ne
mare, koji samo brinu o raspustima, poveanju plate, programima,
dodatnom poslu, a ne o deci za ije uenje su plaeni. Da dodamo,
usred informacione eksplozije, imamo ono to je Don Nesbit
(John Naisbitt) opisao kao "svet koji se gubi u detaljima ali umire
od gladi za znanjem." -* Prema jednom izvetaju, u jednom izdanju
New York Times ima vie informacija nego to je, pre nekoliko
stotina godina, neko mogao da obradi u elom svom ivotu. Danas,
izvetaji tvrde, raspoloive informacije se dupliraju nakon nekoliko godina. Predsednik Njujorke javne biblioteke, Vartan Gregorian, zapazio je da jedan od naina da paraliete ljude jeste da ih
18 Mo principa

274

MOC PRINCIPA

preplavite sa trivijalnostima. ; Eksplozija informacija nije ravna

eksploziji znanja. Kada informacija postaje roba, mudrost i
rasuivanje su kao nagrada. Nastavnici dre klju za otvaranje
neprestane mudrosti ukorenjene u prirodnim sposobnostima nae
dece. Principi se ne menjaju; ali ako ih potujemo, oni mogu nas
da promene.

GDE JE MOC U KOLAMA?

Ima li snage u naim kolama da nauimo te principe? irom
zemlje poznati prosvetni radnik Dejms Korner (James Comer)
opisuje sveopte probleme koji izbijaju na povrinu kada nema
moi:
Kada deca ne ue ili se ne ponaaju dobro u koli mnogi u
zbornici dozive oseanje promaaja i bespomonosti... Zbog
oseanja frustracije, razoaranja, i ljutnje, roditelji i potroake
grupe esto se organizuju da napadnu kole. Upravnici i nastavnici
esto skupe snagu da pribave nove resurse da bi se zatitili. Ovi
napori esto vode do haotinih i epizodnih pomeranja moi ka
grupama koje su najsposobnije da se mobiliu u odreenom trenutku. Pouavanje, uenje i ponaanje u koli ne poboljaju se
znaajno. Pre kao konani proizvod imamo apatiju, ljutnju i sukobe. Ljudi se esto istresaju jedni na druge. Cesto se vode veste
borbe... Kanjenje na skup kada strog direktor trai da nastavnik
doe na vreme je jedan od naina da se iskae nezadovoljstvo ili
podrije autoritet osobe koja trai rezultate ali ne prua
odgovarajue vodstvo i podrku. Ne uestvovanje u kolskim
programima je jedan nain na koji roditelji ispoljavaju otuenje,
ljutnju i protivljenje radu kole. Deca koja dobijaju poruku "kola
je neprijatelj" esto su protiv neprijatelja - razmeu se, podrivaju
nastavnika, podrivaju kolski program, ili na drugi nain koriste
svoje pravo na veto. U koli u kojoj se roditelji, nastavnici i uprava
bore za mo, direktor malo moe da uini. Ali mada roditelji i
nastavnici imaju vie moi, ne mogu je efektivno iskoristiti. Mo
svih njih je bezoblina, izdeljena i nejaka. Zbog toga niko nije u
stanju da se pozabavi misijom kole na kooperativan, sistematian,

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

275

odriv nain, i uslovi za korienje veta od strane uenika rastu i,

u nekim kolama, preovladaju. Administratori, nastavnici i roditelji su paralisani i nemoni.
Bespomoni ili puni moi? ta je danas mogue u uionici?
Istina je da svi ovi uesnici - roditelji, uenici, nastavnici, administratori, graani - utiu na dogaanja u uionici. Ali ini smo uli
u fazu u naem drutvu u kojoj se obrazovanje ne ceni vie po tome
ta e da ti da ve pre po tome ta e da napravi od tebe. Poto
nastavnici nemaju ono to drutvo smatra vanim u pogledu bogatstva i statusa, rezultat je da se na nastavniku profesiju gleda sa
visine, i nastavnici su oslabljeni.
Kada sam bio direktor gimnazije, redovno sam pozivao
svakog od svojih nastavnika da bude "direktor na dan." U toj ulozi,
oni su obino radili ono to ja radim, odraivali tekue probleme
koji su svakodnevni, odluivali, razmatrali probleme uenika i
roditelja, i tako dalje, dok bi ja drao asove umesto njih. Svi smo
uili na taj nain. Ja sam sigurno dobijao vaan uvid koji mi je
omoguavao da sluam primedbe nastavnika sa veim razumevanjem. A oni su bolje razumeli zato sam postavljao zahteve koje
sam postavljao u toku normalnog kolskog dana. Ova razmena
nam je dala bolje razumevanje, jer je proces omoguavao svakom
od nas da ue u svet onog drugog, da upozna zahteve koji se
drugom postavljaju, i da bude osetljiviji na razlonu postavku na
osnovu koje svako od nas treba da odluuje i deluje.
Umetnost pouavanja, i umetnost uenja, prvenstveno se
odigrava u uionici jer nastavnik stvara atmosferu, usklauje
raspoloiva sredstva, koristi pogodne trenutke u nastavi, ponekad
ukloni klupe, i radi sve to treba da pomogne deci. Moto seoskos
lekaraukazuje, "Povremeno leci; esto pomai, stalno ohrabruj."^
Postoji paralela za nastavnike. Ne moemo da dosegnemo ili da
pouavamo svakog. Svaki novi nastavnik poinje sa snom da e
da izmeni svet - svaku osobu, svakog uenika, svaki razred. Neki
nastavnici postanu cinini nakon izvesnog vremena, poto ih
ometaju, ignoriu ih i suprotstavljaju im se. Oni zavravaju uz
razmiljanje, oseanje i ponekad ak i verovanje da mko ne moe
da se promeni. Ubede sebe da ta borba nije ni vredna truda. Ali
nastavnici mogu da pomognu onom jednom ueniku... tom jed18*

276

MOC PRINCIPA

nom... jednom usamljenom... zaboravljenom. A uitelji mogu da

utiu na mnoge. Kada je taj uticaj zasnovan na strahu, to je prinuda.
Ne pomae na dui rok i stvara mnoge neoekivane i ruilake
dodatne posledice.

IZBEGAVANJE PROBLEMA SA KAZNAMA

STVARANJEM REDA, INSPIRACIJE I NADE
Nastavnici koji asno utiu izbegavaju mentalitet preice koji
zastupaju nastavnici skloni filozofiji sile i straha. "Napravi pakao;
budi tiran prve nedelje; zastrai ih prvih par dana i nee imati sa
njima problema ele godine."Svaki novi nastavnik uje ovu
uobiajenu mudrost. Ovu pesmu pevaju svake jeseni nastavnici
koji ne znaju da postoji i drugi, bolji nain. Istraivanja su konzistentno pokazivala da nastavnici koji progone uenike koji bee sa
njihovih asova mogu da predvide poveanje beanja sa asova.
Nastavnici koji, kao svoju prvu reakciju, kritikuju uenike, na
kraju sve vie kritikuju. Ova zamka kriticizma se stvara od strane
nastavnika koji ne shvataju da se ono emu se poklanja panja i
uveava. Kao to stara pesma ukazuje, ako naglaavate pozitivno
i eliminiete negativno, stvoriete nezaboravno, mono mesto i
uslove za uenje.
Uvek e biti nastavnika koji e se privoleti potkupljivanju i
linoj koristi, jer su to stvari koje sami mogu da kontroliu. Ali
takvi sistemi za podrku su obino sistemi koje kontroliu nastavnici, a ne oni koji ue, i vremenom uenici naue da se iskau
samo kada postoje nagradni sistemi. Drugi nastavnici mogu da
budu popustljivi ali bespomoni, odravajui se jo pola godine do
penzije ili promena obaveza moe da im omogui da izbegnu
nezdrave i neprijatne dane u razredu. Bespomonost u razredu je
tragedija. Uenici naue za ta nastavnik ivi; i ako nastavnik sebe
definie kao rtvu, on iskazuje bespomonost. Nastavnik koji ivi
u strahu verovatno e izmamiti strah i kod uenika. Svi ovi pristupi
su orsokaci. Postoji toliko mnogo toga stoje mogue. Netipian
nastavnik je onaj koji asno utie, ne ivotari, ve menja svet
nainom svog ivota.

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

277

Cilj discipline u uionici je da se resi problem uz odranje

odnosa sa uenicima. ' Ova dva cilja nisu meusobno iskljuivi.
Drugi, odravanje odnosa, odreuje kako postiete prvi, reavanje
problema. Kao to Riard Karvin (Richard Curvvin) i Alen Mendler
(Allen Mendler) zastupaju, vi moete "da disciplinujete sa dostojanstvom." ' Moete manje da se oslanjate na krivicu i sramotu i
provedete vie vremena u planiranju promene budueg ponaanja.
Najbolji nastavnici ne vide sebe i svoje uenike kao rtve. Poto
nisu ispunjeni strahom, ne unose strah u svoje uenike. Sa dostojanstvom, humorom, kreativnou i potovanjem, oni stalno utiu
na promene za dobro u ivotu svojih uenika.

IZUZETNI NASTAVNICI
Seam se da sam o tome razmiljao pre nekoliko godina dok
sam iao na pogreb dragom prijatelju. Dr Lial Holder je bio
profesor na univerzitetu u toku sedamdesetih i osamdesetih.
Nesrenim sluajem je izgubio ivot, i da bi mu odao potu, iao
sam na pogrebnu sveanost koja je trebalo da se odri u lokalnoj
crkvi. Razmiljao sam o naim zajedno provedenim godinama,
prvo u statusu student-nastavnik a onda kao kolege.
Lial i ja smo esto vodili budue nastavnike u pustinjsku
oblast da ih uimo umeima preivljavanja, izgradnji tima, i
stvaranju poverenja. Najtei izazov za najvei broj ovih studenata
bilo je sputanje niz liticu. Nakon obuke i proba, svaki student bi
bio vezan konopcem i trebalo je da se spusti niz liticu, niz dvadeset
pet metara visoku liticu, dole na sigurno. Bio je to izazov i za
najhrabrije, i mada su neki docnije opisivali provalu zadovoljstva
koja je usledila nakon poduhvata, mnogi su otvoreno priznali
zabrinutost koja se graniila sa uasom koja je pratila sputanje niz
liticu.
Lial je bio ekspert za penjanje i majstor da smiri studente
kada su bili zaplaeni. Imao je lagan, paljiv pristup koji je stvarao
oputenost ak i kad je bio u pitanju pad sa dvadeset i pet metara
visine. Jednom prilikom, otiao je sa grupom studenata do popularnog mesta za penjanje i proveo je dan pomaui svakom stu-

278

MOC PRINCIPA

dentu da se spusti niz liticu. Stajao je na vrhu, davao savete i

ohrabrivao, dok i poslednji student nije sigurno siao dole. Onda
je ponovo vezao konopac, sa specijalnim vorom koji bi drao sve
dok je pod silom, i sam je krenuo niz liticu. Ali neto se loe
dogodilo. Postupak je bio isti. Lial je to uinio mnogo puta ranije,
na istom mestu. Ali iz nekog neobjanjivog razloga, ovaj put je
vor iskliznuo, i Lial je pao i stradao.
Sve uspomene iz vremena kada smo uili preplavile su me
dok sam traio crkvu i uvezao kola na parking. Poeo sam da se
pitam ko bi jo mogao da prisustvuje slubi tog jutra. Lial je bio
nastavnik koga su neki studenti voleli vie a neki manje. Imao je
naina da natera studenta da misli, odgovarajui na pitanje sa
pitanjem, i terajui studente da se ne zadovolje povrnim, da naue
da ue. Neke je taj prilaz ljutio jer su teili brzim odgovorima i
zapamenim odgovorima. Lial je bio strpljiv, nije mu bilo strano
da malo pritisne studente, ako bi na taj nain vie nauili. Nakon
duge karijere nastavnika, pomaui studente i postdiplomce da se
pripreme za rad u javnim kolama, njegov ivot je bio okonan.
Koga je to pogodilo? Pitao sam se. Ko bi eleo da ga zapamti? ta
je izuzetno on uinio svojim ekscentrinim, esto nezgodnim, ali
uvek istinitim stilom uenja?
Uskoro sam dobio odgovor. Mala crkva je bila prepuna. Ljudi
su stajali pozadi i u hodnicima dok je muzika memorijalne slube
poinjala. Pogrebni govor je bio jednostavan i direktan. Njegova
udovica i deca su tiho plakali. A onda se desilo neto udesno.
Jedan od njegovih bivih studenata popeo se na podijum i poeo
da govori. Bilo je to kratko, ali je u pozdravu istakao kako je Lial
uticao na njegov ivot traei od njega vie i terajui ga da malo,
dublje kopa. Drugi bivi student izala je pred mikrofon i rekla
kako ju je Lial podstakao da postane administrator u koli. Govorila je par sekundi, ali su njene reci opisale kako se stvara
zavetanje. Drugi je govorio o tome kako je izabrao svoju profesiju
na osnovu saveta koje je dobio od Liala. Sledei je slino govorio.
I drugi. Bila je stvarno bujica pohvala i priznanja, spontanih izliva
nakon spontanih izliva, pohvala oveku koji nije traio pohvale,
od bivih studenata koji, u to vreme, nisu cenili uticaj koji je ovaj
tihi ovek imao na njih.

\
\
V.

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

279

U svojoj svesti, zamislio sam oblutak koji je bio Lial Holder,

mala glatka stena koja je obraivana dok nije zasijala, ubaena u
okean humanosti, i svaki student koji je proao kroz njegov razred
bio je talasi, mali u poetku, a onda sve vei dok se kretao od
izvora, sa poetnog poloaja ka drugim uionicama, drugim kolama, drugim zajednicama daleko udaljenim od univerzitetskog
grada gde je Lial iveo i predavao.
Nisam zaboravio tu scenu, i lekciju koju sam nauio tog jutra.
Nisam zaboravio mo Liala Holdera, koji je strpljivo i konzistentno pozivao studente da rastu, niti sam zaboravio studente
kojima je predavao, koji su postali odlini nastavnici, direktori i
kolski administratori u stotinama kola i uticali na desetine hiljada
dece i tinejdera. Koja je mo nastavnika? Koliko dugo traje uticaj?
Gde se zaustavljaju talasi? Potencijalni uticaj je veliki.

MOC VAIH RECI

Ponekad na nas utiu akumulirane lekcije koje smo predavali
i koje smo sluali. Ponekad je to fraza ili izgovorena re, namerno
ili nenamerno, u kritinom trenutku otvorenosti ili slabosti, koja
uniti akciju, doda podsticaj ohrabrenja ili oklevanje koje prati
mudrost, koje se seamo i koja utie na nas na trajne naine.
Nastavnica, puna nadahnua, sa mnom je razmenila svoja
razmiljanja. "Verujem da moemo da ubrzamo uenje svih studenata, posebno problematinih studenata, izgradnjom odnosa.
Ogromna je mo u recima koje koristimo. Korienje monih,
pozitivnih reci je dobar put da izgradite poverenje u odnosima.
Takve ree su me dirnule i zauvek izmenile."
Ponekad na nas utiu na srean, prijatan nain. Ponekad se
reci zabodu na rune, bolne naine. Kada studenti izvode, prave se
vani i proveravaju granice naeg strpljenja, stvarna poruka je, u
stvari, pitanje vrednosti, prihvatanja, slaganja. "Da li me volite,
mada ne umem da itam tako dobro kao Meri?" "Da li mislite da
sam vaan mada moja odea nije lepa kao Donova?" "Da li sam
ja ljupka osoba mada me je sramota to moj otac ima problem sa
opijanjem?" Takva pitanja se retko direktno postavljaju. Sa malom

280

MO PRINCIPA

decom, ponaanje je sutina. Vikanje na njih, kanjavanje, i ignorisanje, a da se ne posveti panja osnovnim pitanjima moe da
izgleda kao stav: "Ne svia mi se, ti glupi, jadni, bednie iz
porodice sa problemima!' '
Reci koje izgovaramo su mone. One mogu da postanu most
kojim se stvara odnos, pozivajui uenike i druge da promene svoja
oseanja, svoje ideje i svoje ponaanje, prema sebi i prema nama.
Uenje prouzrokuje relativno stalnu promenu u ponaanju. Mo
naela nas poziva da koristimo reci koje e graditi, ne rasturati,
tako da promene u ponaanju budu pozitivne. Mudar i podsticajan
pedagog ukazuje da ukoliko elite da nekoga podignete, da ga
podstaknete da ivi bolje, ne treba da mu sruite kuu, ve samo
pokaete bolju kuu u kojoj treba da ivi.

VIZIJA UENJA

.;:

;.'

Instruktivno je razmotriti koren reci "obrazovanje." Obrazovati je, izbaciti ili izvui neto latentno, skriveno ili neizraeno;
pretpostaviti ili izraditi na osnovu datih injenica; prikupiti ili
izazvati; podsetiti se imenovanjem ili sugerisanjem. Kakva vizionarska predstava pouavanja! Veina kola ima neke odline nastavnike, neke osrednje, i neke koji ne pripadaju toj profesiji.
Najbolji nastavnici mogu da postave ton i tempo kole. Poto
mnogi ljudi nisu preduzimljivi, ovi nastavnici mogu da inspiriu
druge da podignu svoj pogled i da se prilagode okruenju koje oni
stvaraju. Ako je vae osnovno uverenje davi znate a drugi ne znaju,
onda je va posao da im to kaete, kontroliete ih, prinudile ih bez obzira ta je potrebno da ih sredite. Ako je vae osnovno
uverenje da studenti ve poseduju veliinu i sposobnost u sebi, i
va posao je da im pomognete da cene novo to im je ve intuitivno
poznato, va pristup e da bude potpuno drugaiji. Vi ne morate
da silite. U stvari, i ne moete. Nai ete druge naine da izmamite
i prizovete, pre nego da objavite, informiete i usadite. Vi ete
odgajiti to a ne pokuavati da usadite. Stvoriete uslove koji
omoguavaju deci da cvetaju kao majstori batovani, pleviti i
dubriti i orezivati ali sa puno potovanja prihvatajui daje mo, i

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

281

ivot, ve u deci. Mi ga ne moemo usaditi; ne moemo naim

uenicima da damo ivot. Moemo, meutim, da unitimo spontanost, kreativnost i radost uenja, ili moemo da stvorimo uslove
koji pomau da ivot raste i cveta i nastane.
Veliki uitelji ne daju samo odgovore, niti samo dele svoje
blago, bez obzira koliko je dragoceno. Veliki uitelji pomau
uenicima da u sebi otkriju veliinu i mogunosti. To moe da
zahteva drugaiju vrstu priprema, i vie panje u vaim metodama,
ali moete da uinite bitne promene nabolje u ivotima onih koje
uite. Ova oseanja ne mogu da se nameu. Jedno od moje male
dece donelo je iz kole kratku pesmu o kornjai. U pesmi je grupa
dece nala malu kornjau jednog dana i htela je da se "igra". Ali
kornjaa, uplaena i zbunjena, brzo je uvukla glavu. Onda je jedan
deak uzeo tap i pokuao da prisili kornjau da "izae i igra se."
Uprkos dobrih namera, deca su ubila kornjau.
Ponekad smo mi kornjae; ponekad smo mi deak sa dobrim
namerama sa tapom. Nastavnici moraju da imaju mudrost i umee
da ispolje grubu ljubav opisanu u 7. poglavlju. Paljivim
uravnoteavanjem vrstine i blagosti, hrabrou i premiljanjem,
uspostavljanjem reda i spontanou, moni uitelji utiu da verujemo u sebe. Poinjemo da verujemo u sebe jer verujemo u njih.
Slavimo ceo ivot odnose koji su tako nastali.

PROGRAMI NE MENJAJU LJUDE

Bil Miliken, bivi kolski administrator, voli da kae, "Programi ne menjaju ljude; odnosi menjaju ljude." Paljivo odgajanje
odnosa ostaje jedno od najmonijih, dubokih stvari koje nastavnik
moe da uini da bi uticao na studente. Prikaz menadera sa spiska
500 kompanija asopisa Fortune zakljuio je da menaderi treba
da se priblie svojim zaposlenim ako ele da budu dobri treneri.
Otvorenost, poverenje i prijateljstvo su navedeni od veine koji su
odgovorili kao kljuni faktori za uspean odnos. ' Da lije mogue
daje svet biznisa konano otkrio ono to su dobri nastavnici uvek
znali i inili? Odnosi su najvaniji. Sokrat je imao zapaen uvid
kad je oglasio, "Koga mogu da uim osim svojih prijatelja?"

282

MOC PRINCIPA

Uitelji koji cene svoje studente, koji izgrauju odnose koje

krasi otvorenost, strpljenje, ljubav i disciplina su retki i divni. Sara
Lajtfut (Sara Lightfoot), profesor obrazovanja na Harvardu,
opisuje i neprijatan poloaj bespomonosti i mogunosti koje
imaju nastavnici na sledei nain:
Svi dobri nastavnici imaju kao zajedniko da sebe smatraju
misliocima, da ive u svetu ideja. To je istina za nastavnicu u koli
za bolnike sestre i profesora na najuglednijem univerzitetu. Vrednost su ideje - ali ideje prenete putem odnosa.
To zahteva izvanrednu hrabrost, obrazovanje, panju, energiju, obavezu, razumevanje, oseaj za povezivanje.
Veina nastavnika se osea iskljuenom iz najvanijih
odluka o kolskoj politici; oseaju se kao posmatrai u prednjem
redu u reformama u kojima znaajne odluke donose guverneri,
zakonodavci - svi osim njih. Kada ne uestvujete u donoenju
odluka o stvarima koje radite svaki dan, oseate se bespomoni.
U naoj koli, studenti su uglavnom obueni da daju brze
odgovore. Deo uenja je pomo studentima da naue kako da
toleriu neodreenost, razmatraju mogunosti, i postavljaju pitanja
na koja nema odgovora. Mladi trae istinu. Oni mogu da kau kada
odrasli nisu autentini - ako od njih traite da krenu u avanturu
kroz teak skup ideja, a vi niste spremni da ih pratite, nije verovatno
da e biti spremni na to.
Kakav je uticaj na obine kole sa obinim uenicima i
neobinim problemima kada takvi nastavnici ojaaju i mobiliu
se? Lajtfut naziva te nove kole "dobrim kolama", sa uverenjem
da bilo koja kola, bez obzira na lokaciju ili raspoloiva sredstva,
moe to i da postane. Te dobre kole:
- su mesta gde ljudi usvajaju ciljeve i standarde i smatraju se
meusobno odgovornim;
- imaju voe koje istiu znaaj sluanja, izgrauju oseaj
zajednitva, odrivih odnosa, i podrke ljudima nakon ispoljene
greke;
- imaju oseaj misije koje i deca i odrasli mogu da izraze.
Imaju identitet. Imaju bitna svojstva, svoj sopstveni kvalitet, koji
se jako osea. Imaju skup vrednosti. Ako idete hodnikom, deca e

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

283

rei, na svoj poseban nain, "To je naa kola. To je ono to smo

mi". A odrasli e ponavljati te iste vrednosti. Postoji neka vrsta
ideolokog zajednitva koje donosi oseanje meusobne
povezanosti u koli;
- podrava pojedine nastavnike u njihovom linom,
posebnom ispoljavanju. Dozvoljava im, kao to je jedan upravnik
rekao, da "uznemire inerciju." Ovi divni ljudi su nagraeni, a ne
ocrnjeni, za to to su izuzetni, a drugi dobri ljudi su ohrabreni da
budu dobri, a relativno osrednji su podstaknuti ili podrani da
postanu bolji. "'
Nastavnici u takvim kolama uestvuju u donoenju odluka,
cenjeni su zbog svojih znanja u predmetima koje predaju, i prihvaeni su da dele, vole, slue i daju ono to mogu da ponude. ta
mora da uini drutvena zajednica da privue i zadri takve kompetentne pojedince vrstog karaktera u ovoj profesiji kojoj su tako
potrebni? ta u meuvremenu mogu da uine sami nastavnici?

NASTAVNIK KAO VODA KOJI UKAZUJE NA PUT

I POZIVA DRUGE DA GA SLEDE
Svaki kolarac zna ime Helen Keler (Helen Keller), izuzetne
ene koja je uzdigla nae ideje o granicama ogranienja. Bila je to
Helen Keler koja je rekla: "Zahvalna sam svojim hendikepiranim,
jer sam u radu sa njima nala sebe, svoj rad i svog boga." Ali pria
nad priama je ivotni vek posveen odricanju, viziji i slubi druge
znaajne ene, Ane Saliven (Anne Sallivan), njene nastavnice. '
Helen Keler opisuje sebe kao brod izgubljen na moru, u gustoj
magli, pipajui svoj put ka obali, bez kompasa i svetla ili ak i ideje
gde bi mogla da bude luka. Svetio koje se pojavilo u njenom ivotu
bila je Ana Saliven, i dan kada je ona stigla docnije je opisan kao
njen "duhovni roendan."
Ana je imala krajnje teak ivot. Majka joj je umrla kada je
bila mlada; otac je nestao. Zivelaje sa tetkom i ujakomkoji je nisu
hteli. Na kraju je zavrila sa bolesnim bratom u sirotitu -javnoj

284

MOC PRINCIPA

ustanovi smrti i bolesti - naputena od porodice, bez prijateljstva

i skoro lepa.
Ali neto u njoj je odbijalo smrt, odbijalo da se preda. Bez
obzira na uasne uslove ivota, ona nikad nije napustila nadu i
ljudskost. Poznavala je bol roen u neznanju, i odluila je da vie
ne bude neznalica. kola je postala sredstvo koje je iskoristila da
se oslobodi neznanja. Za samo est godina, bez ikakvog formalnog
obrazovanja, diplomirala je kao najbolja u razredu na Institutu
Perkins za slepe. ivot ja Anu Saliven pripremio za nastavnika.
Njen prvi student - njen jedinstven student - bila je Helen Keler.
Helen Keler na ovaj nain opisuje uticaj svoje nastavnice:
Bilo ko moe da odvede decu u uionicu, ali samo uitelj
moe da ih uputi da ue. Oni moraju da oseaju da je sloboda
njihova. Oni moraju da osete ar pobede i moraju da osete kako
srce tone u razoaranju. Moraju da osete te stvari... U tome je
sutina rada uiteljice sa mnom: da umanji fiziku zavisnost od nje
i omogui da jednog dana nastavim svoj rad bez nje. Uiteljica je
verovala u mene i ja sam odluila da ne izneverim njenu veru. Uvek
svesna nje, traila sam nove puteve da udahnem ivot mukarcima
i enama koje su tama, utnja, bolest i tuga izmodili. Izgleda da
je moja uiteljica koja je zapalila moj noni plamen jo na poslu,
koristei mene da potpali nove vatre koje e doneti dobro. '
Uitelji koji vode, a ne samo ire informacije i dre razred na
okupu, razvijaju studente koji mogu da se odlue da ih slede, kao
to je Helen Keler sledila Anu Saliven, i da njihovo delo znatno
proire. Voditi znai stvoriti prilike koje otvaraju mogunosti kod
drugih. Voditi znai znati gde hoete da idete i uiniti to putovanje
tako interesantnim i privlanim da uenici hoe da idu sa vama.
Voditi je stvoriti zavetanje koje e ostati uenicima na koje ste
asno uticali.
Zauvek u da budem zahvalan nekim mudrim nastavnicima
koji su se drali moi principa i iji uticaj jo oseam nakon mnogo
godina. Mada nisam jedini koji je tako mono osetio njihov uticaj,
duboko sam svestan njihovog znaaja u osetljivim kritinim trenucima svog ivota. Ovi nastavnici su na mene uticali jer su brinuli,
jer su bili spremni da idu tamo gde sam ja bio, i jer je njihova elja
bila, izraena nainom na koji su predavali i kako su iveli, da
asno utiu. Seam se gospodina Hila u sedmom razredu koji me

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

285

je pozvao da crtam i sviram havajsku gitaru za kolski program i

tako podstakao interesovanje za muziku, stoje danas veoma vano
u mom ivotu. Gospodin Kselu, u osmom razredu, traio je da
pomognem u nastavi i onda sam otkrio koliko pouavanje moe
da bude zahvalno. Dr Haf Berd je bio mentor na fakultetu koji mi
je pomogao da prevazidem, sebe time to mi je pruio priliku na
poslu za koji nisam imao iskustva, i onda mi pomogao da budem
uspean. Kada mi nije bilo jasno ta treba da uradim, rekao bi da
sam mu potreban. Ne mogu da mislim o tim ljudima a da ne oseam
zahvalnost i priznanje za njihovo investiranje u mene.
Moja ena, ovni, nedavno je srela enu koja se sea da su
zajedno bile u osnovnoj koli u malom gradiu u Oregonu gde su
zajedno uivale u uenju i odrastanju. Smejale su se i uzdisale
zajedno dok su se seale udesnih godina sa obinim nastavnicima
koji su slobodno, zajedno sa decom, delili svoje interesovanje
tokom godine. Nastavnici su brinuli o deci. Nije bilo pozorine
sekcije, ali svako leto je nov komad pripremljen za prikazivanje,
pod vodstvom nastavnika petog razreda i grupe dece iz susedstva
koja su malo umela ali su bila puna entuzijazma. Nauili su da vole
poeziju i knjievnost jer su sluali satima ovog posveenog
uitelja. Drugi nastavnik je traio od ovni da reira Mikado, i
nekako, uz njegovu veru i entuzijazam, uspela je. Bilo je magije i
misterije u tim godinama i ovni je esto govorila o uiteljima i
tim posebnim vremenima. Ta proirena iskustva unapredila su
njene rezultate na testovima i doveli su do takvog entuzijazma za
uenje da kada se njena porodica preselila u drugu dravu, nastavnici iz stare kole su stupili u kontakt sa nastavnicima nove
kole, i zajedno se sloili da moe da preskoi jedan razred.
Prianje nije uenje - pored reci, to je ono to smo iskusili i
ta smo osetili daje na nas duboko uticalo. Nastavnici koji asno
utiu vide ire od trenutne situacije; oni znaju da grade za
budunost. Niti su bez volje niti zaplaeni da stupe u zajednitvo
sa uenicima i roditeljima, graanima i upravom. Znaju da ih
mnoge oi gledaju, tako da manje prosuuju a vie vide. Sebe
doivljavaju kao mentore, a ne kao enciklopedije koje etaju. Znaju
da ne mogu da dopru da svakog uenika, ali su takoe nauili da
nije uvek mogue unapred znati na ije ivote e uticati onim to
rade. Tako oni provode vie vremena otvarajui nego zatvarajui
vrata. Ulau vreme u stvaranje mogunosti i ine sve to mogu u

286

MOC PRINCIPA

okviru sistema i hijerarhija koje nisu savrene i nekad su otrovne

za uenje i decu. Oni ine dobro. Poto brinu i ne odustaju, Mo
principa ivi u njima. Njihova poruka se uje.

TA JE VAA PORUKA?
Eknath Easwaran, ivotni sledbenik Mahatma Gandija i
uitelj meditacije, iznosi sledei sluaj:
Gandi je svaki trenutak svog ivota posvetio slobodi Indije.
Bilo je to podesno, spontano angaovanje za njega, i imalo je
dugotrajan uticaj na Britance jer se Gandi potpuno identifikovao
sa svojom porukom. Jednom, dok je Gandijev voz lagano kretao
iz stanice, izveta je dotrao do njega i pitao bez daha za poruku
koju bi preneo ljudima koji su ostali. Gandijeva poruka bila je
urno nakrabana na komadiu papira: "Moj ivot ja moj a poruka."
Ova poruka nije zahtevala veliku scenu svetske politike, ali je
mogla da se realizuje ovde i sada, usred svakodnevnog ivota.
Gandi nije bio samo politiki i duhovni voda - on je bio veliki
uitelj. Nije trebalo da planira govore ili nastupe jer sve stoje inio
izraavalo je to u staje verovao.
Svi smo mi uitelji i uenici. Bilo je vanih ljudi u vaem
ivotu koji su na va ivot uticali na nain koji nikada neete
zaboraviti. Kada treba da donesete teke odluke, kada hoete da
asno uite, setiti se tih ljudi. Pitajte se staje bila njihova poruka.
Pitajte se ta bi oni uinili.
Odgovori su u vama, esto zato to ih je neko drugi posejao
u vas. Vi ste voa. Ako uite na osnovu moi principa bilo kad i
bilo gde, uiete ono to ste. Va ivot e postati vaa poruka. I
vae uenje e nastaviti da ivi u onima koje potujete.

STAJA SADA INIM?

1. U vaoj osnovnoj ulozi uitelja, koliko sle moni?

ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE

287

2. Pod kojim okolnostima se verovatno moete oseati bespomoni?

3. Kada pribegavate moi prinude? Koje rezultate obino
dobij ate?
4. Kako biste mogli da poveate svoju mo koristi dok
pouavate?
5. Sa kim ste spremni da obavite ulaganje koje je potrebno
za ovladavanje moi pricipa? Da li bi to bilo vredno?
6. Ima li drugih koji dele vae elje i koji bi mogli da
pomognu da se pobolja atmosfera za uenje? Redovno se sastajte.
Sluanje njihovih briga moe da bude dobro mesto za poetak.
Usmerite raspravu na to to moete zajedno da uinite, a ne na to
koliko loe ili obeshrabrujue stvari mogu da budu.
'.;>.;

11. GLAVA

PRODAJA KORISCENJEM
MOI - KAKO DA CENITE
SVOJE MUTERIJE
Karakter je prodavevo osnovno
sredstvo. On je taj koji mora prvo sebe
da proda. Istinoljubivost, entuzijazam i
strpljenje su velika imovina. Sam
proizvod je od drugorazrednog znaaja.
George Matthew Adams
Svako prodaje. Na ovom svetu, malo se dogodi dok neko ne
proda i neko ne kupi, bez obzira da li se radi o ideji, snu, proizvodu,
usluzi, ili reenju. Kada prodajete, utiete na nekog da preduzme
akciju - da kupi ono to nudite.

DILEMA PRODAJE
Prodaja je suvie dugo smatrana za neto runo. Mnogo je
ala i stereotipa o prodaji i onima koji prodaju, kao i o kupcima.

PRODAJA KORiENJEM MOI ...

289

Neki vide kupce ili potencijalne kupce kao naivne, lakoverne,

"oborene" ili budale ("svakog minuta rodi se naivina"); drugi ih
vide kao tvrdoglave, ilave, teke za saradnju, i teke da ih se
zadovolji. Prodavci, s druge strane, izgledaju kao neznalice, grubi,
nerazumni i neraspoloivi; ili napadni, odvratni, skloni popovanju
i manipulisanju. Kakva nesrena situacija! Svakog dana, ljudi sa
problemima i ljudi sa reenjima ne mogu da se sloe jer imaju jedni
0 drugima pogreno miljenje i uverenja o tome staje prodaja. Ron
Vilingam (Ron Willingham), u svojoj knjizi Prodaja sa integritetom (Integritv Selling), zapaa: "tradicionalno, prodavci su rvsti...
prodaja je neto to inite drugom, a ne za nekoga." *
Postoji druga alternativa koja nije runa (onom) ili nemona
1 slaba (u rukavicama). To je prodaja uz potovanje.
Prodaja uz potovanje traje ceo ivot. Prodavati uz potovanje
zahteva i umee i integritet, poznavanje proizvoda i poznavanje ljudi,
elju da se slui i elju da se istinski pomogne. Prodaja uz potovanje
znai da va kupac ili potencijalni kupac moe uvek da oslukuje
kako o njemu govorite i da treba o tome da vodite rauna. Prodaja uz
potovanje vodi ka promenama u odnosu, jer uverenje prelazi od
prodavca na kupca. Vi drugaije prodajete nego to mogu drugi jer
vi svoju svrhu drugaije vidite. Vai alati su drugaiji. Vaa mo je
vea. Vi prodajete vie. Vi se ne plaite da odustanete od prodaje koja
nije u redu - za kupca, nije potrebna, nije dobra za vau organizaciju,
nije dobra za njihovu organizaciju. Ako nije dobra za njih, nije dobra
ni za vas. Vi znate daje uvek ispravno ako radite dobru stvar. Verujete
daje uspeh za kupca u krajnjem uspeh za vas, tako da se vie napreete
da duboko shvatite njihove potrebe, jer jedino tada moete da usmerite svoje napore za njihovo dobro. Vi moete da prodajete uz
potovanje.

ETIRI PRISTUPA PRODAJI

Postoje etiri vrste ponaanja koja moete da koristite kada
ste suoeni sa prilikom da prodajete. Svaki prodava ima
mogunost izbora. Prvi izbor koji inite je da budete moni ili
19 Mo principa

290

MOC PRINCIPA

bespomoni, da budete prevareni ili da dobrovoljno budete izvanredni.

Ako odaberete da budete moni, imate tri dodatna izbora, tri
staze ka moi u prodaji - prinudu, korist, ili mo naela. Dok svaki
ispitujemo, predlaem da razmislite kada teite da primenite svaki
od ovih tipova moi a kada da delujete bespomono. Izbori koje
inite ojaae vas ili oslabiti i dovee do uspeha, osrednjosti, ili
neuspeha u prodaji.
Ako izaberete da budete nemoni, postajete rtva koja veruje
da nita ne moe da se uradi. Sudbina je odredila budunost.
Verujete da se loe stvari dogaaju prvenstveno vama. Dogaaju
se predvidljivo, stalno i ne mogu se spreiti. Nemoan prodava
ponavlja sledei izgovor mnogo puta na dan:
Ne postoji nita to bih mogao da uradim.
,
Drugi dobijaju bolje prilike.
Ovde je sve prodate
Nikad nee od mene da kupe.
Druge oblasti (ili proizvodi ili trita) su sada interesantni.
Samo da sam...(vii, manji, pametniji, ena, mukarac,
mladi).
Samo daje... (moj proizvod/usluga jeftinija, bolja, novija).
Biti nemoan u prodaji znai dozvoliti da se neizbeno
dogodi. Pravilo je da u veini sluajeva malo ljudi kupuje dok nije
u kripcu. Bespomona osoba veruje da svako koje u kripcu ivi
na nekom drugom mestu. Za one koji su bespomoni, prodaja je
misterija, sa neizvesnou i nepredvidljivou koju nosi toak na
ruletu. Biti bespomoan znai verovati da nita ionako ne moe da
se promeni, jer_______(vi popunite prazno mesto - izgovor nije
bitan jer ako stvarno hoete izgovor, bilo koji moe da poslui).
Bespomoni prodavci nemaju uspeha i ne ostaju dugo u biznisu.
Mnogi koji su bespomoni mogu da se poprave. Neznanje i
sumnja koji dovode do nepokretnosti mogu da se izlee. Izreka
starog Istoka ukazuje "Blagosloven je onaj koji ne zna, i ne zna da

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

291

starog Istoka ukazuje "Blagosloven je onaj koji ne zna, i ne zna da

ne zna; probudi ga i poui ga." Putem primera, seminara, knjiga
(skoro tri hiljade knjiga je napisano o prodaji i prodavanju!), audio
i video traka, uz mentora i samouenje, formalnu i neformalnu
obuku, bilo koji prodava koji je motivisan, a ak i prodava koji
samo misli da bi drugi pristup mogao da bude mogu, moe da
sazna, razvije se i promeni. Veina dobrih knjiga o prodaji ispunjena je primerima o poetnicima vezanog jezika koji su iz niega
napravili bogatstvo, koji se oseaju nelagodno u svojoj odei i u
svom poslu, ali su se probili do slave i bogatstva tako to su postali
najbolji prodavci u kancelariji. Zaista, izgleda da su veinu knjiga
o prodaji pisali ljudi koji su tako i iveli, i u procesu prevladavanja
svojih sopstvenih slabosti, nedostataka i manjkavosti postali veliki
prodavci.
Jedno zapaanje - bespomoni medu nama nisu tek
nesposobnjakovii i neuspeni. Veina nas moe da zamisli situaciju
u kojoj se nalazi sa potencijalnim kupcem (predsednik SAD? papa?
generalni direktor najvee organizacije u naoj privrednoj grani? na
tast?) kada bismo mogli da oklevamo ili se uzdravamo od prodaje
onako dobro kako umemo. Izbor moi a ne nemoi u tim situacijama
je dinamiki izbor koji svi mi moemo da uinimo. Dok poveavamo
nau mo u sve vie situacija, postajemo moniji u svim situacijama.
Ne moramo ostati bespomoni.

PRODAVCI KOJI MANIPULISU I KONTROLIU

- MO PRINUDE

'.
:

Koliko je privlana ova tvrdnja? uo sam domaeg rukovodioca prodaje kako objavljuje novo takmienje oglaavajui
"Poinjemo nae kvartalno takmienje u ponedeljak, i pobednici
e moi da sauvaju svoje radno mesto". Meunarodni direktor
prodaje je tvrdio: "Pobeda/pobeda znai da pobedi na raun svih
drugih i onda opet pobedi." Teko da proe sedmica a da veernje
vesti ne upozore sluaoce na neku prevaru, na nekog varalicu koji
je opeljeio nekog starijeg, koji nije sumnjao, ili je bio naivan pri
kupovini koja je bila "suvie dobra da bi bila istinita". Prinuda u
prodaji je kada primorate nekog da kupi ono to vi hoete da on
19*
.:

; ." ',;

.' ,

'

' ,

292

MOC PRINCIPA

kupi, bez njihove saglasnosti koja je zasnovana na informacijama.

Prinuda dovodi do toga da ljudi kupuju stvari koje ne bi kupili, u
normalnim uslovima, i ale to su ih uopte kupili.
Prinuda se moe izraziti u odnosima izmeu prodavaa i
rukovodilaca prodaje, kao i izmeu prodavaa i kupaca (ak i
izmeu dece i roditelja, gde svako pokuava da "proda" neto onom
drugom). Prinuda u prodaji se odigrava poev od prevare do
poniavajuih i omalovaavajui!) komentara, do upravljanja podacima tako da se kljune informacije zadre ili pogreno interpretiraju, da bi se stvorio laan utisak oskudice ili hitnosti, do
zatakavanja pozitivnih informacija o konkurenciji. U odnosima
sa kupcima i potencijalnim kupcima nekad moete da oseate da
je opravdano da neto od ovoga uinite da biste zakljuili prodaju.
Ali prinuda, manipulacija, i zlostavljanje ili maltretiranje, ak i u
mnogo suptilnijem vidu ili prikriveno, dovodi do predvidljivih
rezultata opisanih u 4. poglavlju - privremenih rezultata koji su
negativni, spoljni, surovi, koji potinjavaju i dovode do opiranja.
U krajnjem neproduktivno je i razarajue siliti nekog da kupi pre
nego stoje spreman, ako proizvod istinski ne zadovoljava njegove
potrebe, ako ne shvataju ili ne cene vrednost onoga to kupuju, ili
zato to ste ih trenutno nasadili ili nadmudrili.
injenica da ljudi mogu da budu prisiljeni da kupuju pod
pritiskom uoena je u mnogim dravama i zajednicama i pretoena
u zakone koji dozvoljavaju kupcima period "hlaenja" u okviru
odreenog broja asova ili dana nakon stoje prodaja obavljena. U
drugim sluajevima, kupci zavre kupovinom neega za ta nemaju novca, nije im potrebno, i ne ele, samo da bi impresionirali
nekog ko im se ne svia ili popuste prodavcu koji se koristi
agresivnim tehnikama pri zatvaranju radnje. Stereotipan pristup
prodaji koji je koristio trgovaki putnik Harold Hil u Muzikom
ovekuje. da obea vrednost, pokupi novac, i napusti grad pre nego
to ga pronau. Ovaj razmetljiv sled je tako oigledan da je za
smejanje. Prodavci esto u delikatnoj ili udnoj situaciji i tada je
njihova glavna elja da zakljue dogovor i "izgube se" pre nego
to potencijalni kupac ustanovi staje zatakano, vesto zapakovano,
ili zadrano, iz straha da dogovor nee da se realizuje.
iveti u strahu da ete biti otkriveni, ili sa strahom da se
kupovina nee obaviti (sa bilo kojim prateim posledicama koje

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

293

se mogu pojaviti; setite se "takmienja" prodavaa koji smo naveli), ogromno je optereenje svaljeno na prodavca. Neki tiho
napuste to zanimanje. Drugi emocionalno i duhovno sagore.

DOGOVOR SA KUPCIMA - MOC KORISTI

"Daj mi dobre potencijalne muterije i ja u ih za tebe
proveriti."
"Ti se pravi da ne zna za mane svog proizvoda a ja u se
pretvarati da ne znam da postoji i jeftinija alternativa."
"Ustupi mi veinu svojih poslova a ja u ti dosta davati u
veini sluajeva."
"Ti meni daj povlasticu a ja u tebi neke poslove."
Ovi stavovi su tipini za prodavca koji doivljava prodaju
kao dogovore koji se svode na razmenu, prelazni su i kratkoroni.
Kada se dogovaramo, pozivamo nae kupce da procene nau
uslugu i ponudu od sluaja do sluaja. Stvaramo osnovna pravila
za odnos koji je osloboen, u veini sluajeva, od pritiska, straha,
zastraivanja, i neizvesnosti moi prinude. Ponuda stalno mami,
"Hoete to? Ako moete to da platite, vae je." Veina poslovanja,
mnoge razmene i ogroman deo prodajnih aktivnosti tu spada.
"Caveat emptor," neka kupac pazi, je glasno upozorenje za sve koji
bi da prave dogovore. Svaka stranka bi trebalo da se uva. Malo
prevare moe da se tolerie, u velikodunom duhu dogovaranja
"neka najbolji pobedi."
Neki primaoci porudbina su medu onima koji prave pogodbe. Uzimanje porudbina je pasivni oblik prodaje, koji se
oslanja na implicitnu pretpostavku da kupci to hoe (inae ne bi ni
traili) i mi to imamo (inae ne bi pitali nas). Ne inspirie na
posebne usluge, ali nije ni neprijateljsko. Ne podstie nijednu
stranu da trai zajednika, bolja trea reenja, ali ne ostavlja pusto
kao posledicu pregovaranja. To je razumna srednja linija. Sve je
na stolu; nema igre pretnji i pomirenja. Ponekad prodava proe
bolje, ponekad kupac. Tu su obojica da ponovo pokuaju narednog
dana. Recipronost tih dogovora stvara oseaj "Ja sam uspeo sada,

294

MOG PRINCIPA

duguje mi sledeu rundu." Prodaja na osnovu koristi zasniva se

na starom stilu stvaranja i deljenju jednakosti, zaduenja i plaanja,
udarac za udarac.
Loa strana prodaje na osnovu koristi je da kupci brzo naue
pesmu i pevaju je sa nestrpljivom strau, "ta si mi to nedavno
uinio?" Malo je sigurnosti. Moete da ostanete bez dogovora onog
trenutka kada vas neko drugi pretekne, ponudi veu vrednost, niu
cenu, bru isporuku, noviju verziju, ili iri izbor priloga. Rukovodioci prodaje koji prave dogovore ili koriste nagradne sisteme
ili sisteme za pritisak brzo shvate da nagrade naue prodavce da
rade - za nagrade. Postoji relativno kratko vreme poluraspada u
svakoj prodajnoj utakmici, takmienju ili programu. Prodavci koji
se oslanjaju na posebne nagodbe, jednokratne popuste, iskazivanje
snienja cena, ili drugih jedinstvenih reenja da bi odrali
uobiajenu prodaju ustanovie da kupci ne samo da to oekuju ve
bez toga nee ni da kupuju. Svaije ponaanje se izgradi tako da
nema posla bez nekih posebnih aranmana.
Postoji i drugi nain da se odri prodaja, odri rastua baza
kupaca, podstakne poveana prodaja, izgrade dugoroni odnosi, i
izbegne "sagorevanje" prodavaa. Pogledajmo trei put ka moi u
prodaji.

KAKO IZBECI SAGOREVANJE I POSTII

USPEH - MO PRINCIPA
Sagorevanje se javlja za mnoge koji prodaju da bi od toga
iveli jer, misle oni, puno se radi, putovanja su naporna, svakodnevno se susreu sa stalnim odbijanjem, a konkurencija je estoka.
Meutim, ovi faktori nisu bitni izvor sagorevanja. Sagorevanje se
javlja kao posledica neslaganja u saznanju, i to je prirodni rezultat
kada se ponaamo na jedan a mislimo na drugi nain, ili govorimo
jedno a oseamo drugo, ili radimo jedno a verujemo u drugo.
Neslaganje stvara emocionalni i mentalni umor sa kojim se tee
ivi nego sa fizikim umorom od duge vonje ili napornog puta.

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

295

Svi mi smo iskusili to neslaganje. Neslaganje oseamo kada

smatramo da treba da zadrimo neku informaciju od potencijalnog
kupca koja bi ga odvratila od kupovine, a znamo da to nije u redu.
Neslaganje oseamo kada na pogrean nain predstavimo injenice ili to to znamo o proizvodu konkurencije da bi ugovorili
prodaju. Neslaganje oseamo kada od nas trae da uradimo neto
toiiseanjtoda nije u redu, a ako to ne uradimo izgubiemo priliku,
izgledaemo loe, ili emo se obrukati.
Mi imamo razliite nivoe spoznaje i razliite pragove za
tolerisanje ovog neslaganja. Potrebna je ogromna energija da bi se
ivelo sa neslaganjem. To ipak moemo da izdrimo u jednom
sluaju, ili jednom ciklusu prodaje, ili za vrerne obuke. Ali
odranje energije je teko; to je teak in prevare. Iscrpljujemo se.
Srozavamo se. Sagorevamo. Kada je nelagodnost dovoljno velika,
obino preduzmemo jedan od tri prilaza. Prvo. moemo da
pokuamo da umanjimo bol poveanom aktivnou, odvraanjem,
lekovima, ili uz neko poputanje. To pomae jedno vreme, da se
preivi; omoguava nam da izdrimo, bez promene. Drugo,
moemo da odustanemo od naih vrednosti, uverenja, ili
razmiljanja koja su u neskladu sa naim akcijama. Moemo sebi
da priamo racionalne lai ili poluistine u koje privremeno hoemo
da verujemo. Moemo da izneverimo nae vrednosti tako to emo
da zamenimo ono to stvarno mislimo i oseamo sa neim to je
popularno ili drugi misle i oseaju. Tree, moemo da prestanemo
da radimo ili govorimo ono to je u suprotnosti sa naim mislima
i uverenjima. Drugim recima, prestajemo da prodajemo ili prestajemo da laemo nae potencijalne kupce i sebe.
Kao to sam opisao u drugaijem kontekstu, klju za motivaciju je motiv. Kako prodajemo zavisi od naih motiva. Naa
svrha, povezana sa podudarnim motivom, odreuje metode koje
koristimo. Ako hoete da izbegnete sagorevanje, uskladite svoje
reci sa aktivnou i vaa uverenja sa ponaanjem. Verujte u svoj
proizvod i saznajte dovoljno P vaem potencijalnom kupcu da bi
odredili sa potpunom svrhom daje slaganje odgovarajue, i vi ne
samo da ete spreiti sagorevanje, mpda,ete nai partnera za ceo
ivot, izvor preporuka, centar uticaja koji razvija posao i poziva i

296

MOC PRINCIPA

druge da isto ine. Lake je_ biti hrabar jer je motivda

j korisno.
Da sumiramo, najbolji put da se izbegne sagorevanje je da
budete ono to ste, da koristite znanje koje imate, da govorite na
osnovu svog iskustva, i da ste ubedeni da je istina dovoljna.

KAKO DA OSTANETE MOTIVISANI

Jedna od dodatnih dobiti kod prodaje uz potovanje je da;
izbegavate zamku sagorevanja. Draga je da ako radite onojto
volite, novac esto sam doe.. Ljudi koji vole svoj posao crpu .
energiju iz posla. Razmena ushienja koje oseaju za svoj proizvod
ili uslugu i rezultati koji se tako dobijaju su samoohrabrujui.
Uspeh raa uspeh. Takvi prodavci mogu pozitivne "ratne prie" da
ire veem broju kupaca, koji su sa svoje strane inspirisani da
kupuju i probaju, to opet vodi ka novim ratnim uspesima, i ceo
ciklus se hrani samim sobom. Mee i granice izmeu prodavaa!,
kupaca nestaju, kupci postaju partneri, partneri postaju pobednici,
svi zainteresovani zadovoljavaju svoje ciljeve i kao rezultat entuzijazam i uspeh postaju zarazni. Po mnogim procenama, 80 procenata narudbina obino izvri 20 procenata trgovaca koji grade
budunost pruajui usluge svojim potencijalnim kupcima i
pomaui im da postanu kupci."' Sta zna tih 20 procenata a ostali
koji prodaju isti proizvod i imaju iste alate na raspolaganju ne
znaju?
Prodaja u svom najboljem vidu je sluenje. Sluenje ne
zahteva od vas da budete podreeni; zahteva da budete moni.
Sluiti znai ponuditi ono to imate a moe da bude korisno
drugom. To nije bleda predstava; to je jedna od najmonijih^
predstava koju moete da zamislite. Dopada mi se provokativna
predstava o prodavcu kao samuraju, ne manijaku koji vie i mae
maem, ve snanom oveku sa misijom koga svako ceni. Ta stara
japanska re bukvalno znai "onaj koji slui". Samuraj je obuavan
u raznim vetinama da slui svom gospodaru, porodici, prijateljima i iroj zajednici. Ta sluba gaje uinila nezamenljivim i
donela mu je potovanje, ast, mo, bogatstvo i sreu.~'

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

297

Uobiajeno shvatanje je da kada neko hoe ono to mi

imamo, nama se prua prilika da mu to i dobro naplatimo, podiui
cenu naem proizvodu. Sugeriram drugi pogled: Proirite ponudu.
Ponudite im vie, jer o njima znate dovoljno da bi iskreno preporuili dodatne proizvode, bolje snabdevanje, dodatke, ili alternafiveTFroiriti ponudu znai ponuditi dodatne vrednosti, to je
TiijucTza odravanje odnosa koji dovode do promena a ne samo
obinih razmena. Ne samo samuraj, ve supersamuraj, majstor,
prodava koji prodaje uz potovanje. Svako moe neto da proda
ili zakljui pogodbu, jer ima mnogo potencijalnih kupaca sa mnogo
potreba; ali ostvariti prodaju koja je poetak doivotnog odnosa
koji donosi zadovoljstvo, i stvara novo saveznitvo izmeu kupca
i prodavca - to zahteva duboko posveenje usluzi, neobino razvijeno umee, i razumevanja zato ljudi kupuju.

ZATO LJUDI KUPUJU?

Postoje etiri univerzalne ljudske potrebe, koje se mogu
predstaviti stomakom^ srcem, glavom i duom. Stomak predstavlja
nau potrebu za odeom, stanom, hranom, zatitom i sigurnou.
Srce predstavlja nau potrebu da volimo i da budemo voljeni, da
budemo cenjeni da se sa nama ljubazno postupa. Glava predstavlja
nau sposobnost da mislimo i reavamo probleme, da razvijemo
nae talente i umea. Dua smo mi u celosti, sposobni da
pronaemo smisao, sutinu, i oseaj doprinosa svojim radom i
svojim ivotom. Hoemo da ivimo dobro; hoemo da se sa nama
dobro postupa; hoemo da se razvijamo i rastemo; i hoemo da
menjamo. Svaka prodaja bi trebalo da se usredsredi na jednu ilL
vie ovih potreba, ta moete da ponudite to pomae potencijalnom kupcu da bolje ivi, vie voli, naui vie, i ostavi zavetanje?.,
ta moete da prodate to e da ih unapredi ekonomski, drutveno,
mentalno ili duhovno? to vie imate da ponudite to moe da im
pomogne da to ostvare, bolje ete biti u mogunosti da ih usluite.
Sto ih bolje usluite, postaete efektivniji kao prodava.

298 MOC PRINCIPA

Kao pripremu za seminar za prodavce koji sam vodio za
akvizitere u popularnom nacionalnom asopisu, intervjuisao sam
kljune ljude i prostudirao sam asopis. Saznao sam daje asopis
jedan od najuspenijih nedeljnika u Americi i da je to ve godinama. Privlanost asopisa je bila daje poinjao sa znatieljom a
zavravao sa nadom. Priama koje su se svake sedmice redale,
itaoci su doli do jednog od dva zakljuka. Ili, "Uh, ovo je neto
to mi se nije dogodilo i dobro je," ili "Oho! To je mogue i meni
da se dogodi i vredno je pokuati!" Nada je praktikovana u
ureivakoj politici i to je usmeravalo svaki broj. Primerima iz
ivota slavnih linosti i obinih ljudi, konzistentno i majstorski su
iskazivane sledee poruke:
Ja nisam rtva.
Mogu da odluim ta da inim sa svojim ivotom.
Mogu da organizujem svoj ivot da se drim svojih najdubljih
vrednosti.
Mogu da uspem sa drugima.
Hou da razumem druge, jer u tako biti bolje shvaen.
Prihvatam razliitosti kod drugih.
:
Mogu da postanem bolji ako se trudim.
Ne moete prodavati sa integritetom dok ne znate gde je
va potencijalni kupac u pogledu svake od etiri univerzalne
potrebe. Moda nemate sve odgovore i reenja koja su im
potrebna, li ako ne moete da iskae te vidljivu povezanost
izmeu onoga to vi imate i onoga to oni hoe, ne moete ih
uopste usluziti. Ako znate zato ljudi kupuju moete da izgradite
verodostojnost, izloite svoj pogled, i obezbedite ono to im je
potrebno. Svako zna kako da pria; malo njih zna kako da slua.
Odlini sluaoci obino prodaju vie od dobrih prilj-ivaca.
Paljivo sluanje, ustanovljavanje uslova poverenja i sigurnosti,
i demonstriranje da branite na nain koji je znaajan za potencijalnog kupca omoguava vam da danas posejete seme koje e
sutra doneti dobre plodove.

PRODAJA KORIENJEM MOI ...

299

Danas je prodaja retko jedan dogaaj, kratkorona, brza

transakcija. Ciklusi prodaje su dui. Sve vie ljudi je ukljueno u
svakoj fazi procesa. Mnogi faktori moraju da se razmatraju na
svakoj taci potencijalne veze. Ako razumete zato ljudi kupuju,
onda ste krenuli putem koji e rezultovati u istinskom potovanju
vaeg kupca. Va cilj je da im pomognete da uspeju. Kada vi
cenite njih, i oni e ceniti \ as. Kao rezultat dobijamo promenjen
odnos.
Kada je veliki lanac robnih kua Macv stavljen na prodaju,
to je, prema recima njenog predsednika. koji je bio moj klijent,
trebalo da bude najvea prodaja koju je grupa za posredovanje
ikada obavila. Mnoge komplikacije su zahtevale niz sastanaka
pravnih zastupnika obe strane ovog dogovora, to je ceo proces
dovelo skoro do zastoja. Bio je to potencijalno dogovor vredan
milijarde. Moete li da zamislite pritisak na sve uesnike da dobro
obave svoj posao, ne budu iskorieni i da na kraju dobro
izgledaju? Predsednik mije rekao daje bilo mnogo rokova, mnogo
pregovaranja, mnogo potkomiteta koji su obraivali posebne aspekte svakog detalja, sa neprekidnim nizom izvetaja, predloga.
protivpredloga, zavera, pat pozicija, predstava i frustracije.
Postepeno, problem po problem bili su reeni po receptu moi
koristi, sa kompromisima na obe strane. Obe strane bi izgubile
mnogo da odgovor nije postignut, tako daje na obe strane postojao
i strah. Na kraju su se dogovorili o ukupnoj sumi i procentnoj stopi
na finansiranje, ali bilo je jo dodatnih kritinih oblasti koje su
ostavljene da vise u vazduhu.
Kada je doao veliki dan za "finalnu predstavu," zvaninici
obe strane su stigli u hotel u centru grada, sa nizom advokata u
pratnji. Predsednik je priao starijem lanu protivnog pregovarajueg tima i pitao da li bi mogao da sa njim razgovara
privatno par minuta. Sloio se, oprezno, ali "samo nekoliko minuta." Predsednik mi je rekao da je naporno radio da razvije
poverenje kod starijih lanova pregovarakih timova koji su vodili
projekat. Doao je do toga da ceni profesionalizam i integritet
"protivne strane." Tako je i odluio da mu ukae potovanje na
neobian nain.

300

MOC PRINCIPA

Rekao je pregovarau: j"Imam u vas poverenja. Nameravam

da napiem est oblasti na posebnim komadima hartije, dau vam
ih, i pozivam vas da izaberete tri koje su vam najvanije, i ja u
vam ih dati. Bilo ta to hoete u ove tri oblasti, dau vam, a ja u
uzeti tri preostale oblasti. "Rekao mi je da je druga strana bila
zateena, videlo se to i na licu pregovaraa, izgledao je oamuen.
"Niko sa nama nije tako postupao. Ne mogu da verujem da ste
ozbiljni. "Bio je toliko iznenaen da se bukvalno ukoio. Naao je
stolicu i seo, teko diui. Nakon due tiine pogledao je gore i
nastavio, "Ako ste ozbiljni, uiniu to." U stvari, znam ta hoete,
i bio sam spreman da podnesem poetni predlog, onda protivpredlog, itd., da bi zavrili sa onim to mislim da bi vi uzeli. Ali zato
ne krenemo? Onda je, nakon narednog brzog uzdaha, priznao, "U
stvarnosti, potrebne su mi samo dve oblasti, ne tri. Hajde da tako
i uinimo]^""
Petnaest minuta docnije, ova dva oveka, smekajui se,
vratila su se grupi i dala potrebne instrukcije advokatima da odrade
detalje i zavre posao. U normalnim situacijama, to bi trajalo
danima, i to bi bili muni dani, ispunjeni strahom, emocionalno
iznurujuih rasprava, blefiranja, grickanja i sniavanja cene da bi
se dolo do zajedniki prihvatljivog stava, i u najboljem, to bi bio
kompromis na niskom nivou. Ovo je bio vei uspeh za obe strane.
Ne postoji prodajni trik, tehnika ili tajni postupak kojim bi se
postigao ovaj znaajan rezultat. Potovanje, koje je svako zasluio
i koje se proirilo, pretvorilo je odbrambene transakcije u divnu
pobedu za sve uesnike.
Ima mnogo naina da se opie ili okarakterie ovaj pristup
prodaji. Prodaja u saradnji, partnerska prodaja, nova prodaja,
samurajska prodaja, prodaja na osnovu moi, prodajnojnajstoj:stvo, napredna prodaja, strateka prodaja - svako ima razliitu
sklonost prodaji sluenjem kupcima zakonito, i svaki pristup
pokuava da vas navede da imate novi pogled, dugoroni pogled, izmenjenu perspektivu o procesu. Kada to vidite drugaije,
drugaije ete i prodavati. Ogromni uspeh vas oekuje kada
nauite da povezete karakter i sposobnost prodajom uz
potovanje.

PRODAJA KORISCENJEM MOI ...

301

HOU DA SE POPRAVIM - STA SADA DA

URADIM?
1. ta je osnova za vrstu prodaje koju sprovodite u veini
sluajeva - sumnja, strah, potenje, potovanje?
2. Pomislite na vrednog potencijalnog kupca na koga bi eleli
da utiete. ta biste mogli da uradite danas to bi povealo njihovu
sposobnost da imaju poverenja u vas sledei put?
3. Sa ovim potencijalnim kupcem, ta biste mogli da uinite,
u okviru vaeg uticaja, u toku sledee sedmice to bi im dalo razlog
da poveaju svoje poverenje u vas?
4. Da li oseate da sagorevate na poslu? Koliko ste esto u
situacijama kada oseate pritisak da napravite kompromis da bi
prodali ili zakljuili ugovor? Koji je drugi pristup koji je manje
stresan i asniji?
5. Da li znate zato vai kupci kupuju? Kako vae
razumevanje moe da vam pomogne da ih bolje usluite?
6. Ako va cilj postane "ira ponuda" a ne "vea prodaja", ta
bi drugaije uradili? Kako bi vai kupci bili u stanju da iskau
razliku u vaem novom pristupu?

12. GLAVA

VODSTVO NA OSNOVU
MOI - KAKO DA CENITE
ONE KOJE VODITE
Jedna osoba koja stvarno zna kako da
vodi vredi vie od stotine koji su samo
studirali rukovoenje.
Nepoznati autor
Vi ste voa. Bez obzira na titulu, poloaj, ili ulogu, u nekim
odnosima sa nekim ljudima, od vas se oekuje usmerenje,
miljenje, savet, donoenje odluke. Bez obzira da li ste formalni
voa ili neformalno priznat kao voa, moete da vodite na osnovu
moi. Vi ste takoe i sledbenik i ponekad je vano, ak i potrebno,
da vi sluate druge, i da ih sledite. Bez obzira staje va poloaj ili
odnos, drugi mogu da znaju vie od vas ili da zbog sposobnosti ili
iskustva budu u boljem poloaju da vode. Kao stoje Vil Roders
(Will Rogers) voleo da kae, "Svi smo mi neznalice, samo u raznim
oblastima." Postoje znai situacije kada emo mi da sledimo. U
ovom poglavlju, pomoi u vam da razumete mnoge naine koji

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

303

opisuju i objanjavaju sposobnost rukovoenja i praenja, tako da

kada doe vreme za vas da pratite, biete u stanju da cenite vae
vode, a kada je vreme da vodite, moete da vodite na osnovu moi.

TA ZNAMO O RUKOVOENJU?
Ima mnogo prilaza koje moemo da odaberemo da bi
razumeli rukovoenje jer postoji mnogo razliitih paradigmi rukovoenja. Moemo da studiramo istorijske linosti, moemo da
posmatramo osobenosti i karakteristike istorijskih i sadanjih
voda, i moemo da posmatramo ta ugledne vode stvarno rade. Ali
tradicionalni pristupi razumevanju i uenju rukovoenja
ogranieni su u primeni jer se usredsreuje na istoriju, okruenje,
osobenosti i ponaanje vode. Meutim, rukovoenje je proces koje
se odvija izmeu linosti i sadri izbore i od strane voa i od strane
sledbenika. Da bi potpunije shvatili rukovoenje, moramo da
razmatramo i ulogu sledbenika. Koja kombinacija okolnosti,
karakternih crta i ponaanja daje optimalno rukovoenje? A moda
je pravo pitanje u ovo doba izbor i mogunosti - uz sve mogunosti
izbora koji ljudi danas imaju, zato bi neko izabrao da sledi ba
vas?
Pre nego se pozabavimo ovim pitanjem, razmotrimo prilaze
koji su korieni u prolosti, pogledajmo njihov doprinos naem
razumevanju rukovoenja, i razjasnimo kako oni ograniavaju
nae izglede. Kao kod veine paradigmi, svaki pristup nudi neki
uvid - nijedan nije pogrean, ali je svaki za sebe nepotpun.

ISTORIJSKI PRILAZ
esto kada hoemo da razumemo rukovoenje, odgovore
traimo od lidera prolosti. Studiramo primere kraljeva, generala,
predsednika i patrijarha. Ovaj pristup moe da zanemari znaajne
ene koje su asno i, izvrsno rukovodile i esto je zbog toga
ogranien. Kao stoje ekspir zapazio u Dvanaestoj noi, "Neki su

304

MO PRINCIPA

roeni veliki, neki postignu veliinu, a nekima je veliina nametnuta." To znai da, osim kada je postignete sami, veliina je neto
to vam se desilo roenjem ili sluajno. To je na nov nain
obnovljena rasprava o znaaju nasleda i okruenja. Mnogi kraljevi
su bili lideri samo na osnovu roenja, a ne aktivnosti. Ponekad
vojnike voe dolaze od autoriteta putem drutvenog poloaja ili
privilegija. esto drutvene vode izbijaju na vrh samo kao rezultat
posebnih okolnosti u odreenom trenutku.
Ako teimo da definiemo kvalitetne karakteristike kod ranijih lidera da bi mogli da ih kopiramo, istorijski prilaz nije dobar.
Ako je rukovoenje neto to se nama deava, spreeni smo da
uinimo mnogo u vezi sa tim. Ne moemo se vratiti i promeniti
roditelje. Niti moemo da izmenimo svetske uslove da bi nas
pokrenuli ka veliini. Znai, mada je izvanredno interesantno uiti
o tim ljudima, istorijski pristup nam ne pomae kada odluujemo
ta mi moramo da uradimo da bi bili efektne voe.

PSIHOLOKI PRISTUP
Psiholozi tvrde daje bolji pristup razumevanju rukovoenja
ne fokusiranje na to ta vam se dogaa, ve studiranje vas samih.
Moda je vodstvo odreeno vaom linou. Voe su
harizmatine. Ljudi hoe da ih slede. Sledbenici psiholokog pristupa predlau da umesto da gledamo na naslee i okruenje da bi
nali znake liderskog potencijala, treba da ispitamo nae karakterne crte. Kao rezultat obino sledi spisak: efektivni voe su
vredni poverenja, lojalni, pomau, drugarski se ophode, uljudni su,
paljivi, posluni, vedri, uspeni, hrabri, savreni, potovani i tako
dalje. Ovaj dobro poznat spisak, preuzet od amerikih skauta,
postavlja uzoran standard za svoje lanove, od kojih mnogi postaju
lideri u poslovnom svetu, politici i drutvenom ivotu. ' Devojice
skauti takoe imaju slini spisak u svom statutu, pri emu je tu i
potenje, fer postupanje, pomo, obzir, brinost, hrabrost, snaga i
odgovornost.
Mada su ove crte svakako za divljenje, ima i drugih osobina
nekih voda koje svakako nisu za divljenje. Knjige kao Atiline tajne

VODSTVO NA OSNOVU MOC!

305

kao voe (Leadership Secrets oj Attila the Hun) takoe nude

alternativni spisak osobenosti koje moemo pokuati da kopiramo
da bismo zadobili mo i vodstvo. Koliko su vredni ti spiskovi? Dok
studiramo karakterne crte voa, brzo shvatimo da ne postoji jedinstvena grupa karakteristika koja odreuje vodstvo. Neki vode su
ekstrovertni, linosti vee od ivota. Drugi su mnogo promiljeniji,
skloni su razmiljanju, sarnoposmatranju i analizi. Verovatno ste
poznavali vode iz obe kategorije. Koje onda karakterne crte da
gajimo? Odgovor nije oigledan.

BIHEJVIORISTIKI PRISTUP
etrdesetih godina bihejvioristiki psiholozi su izloili nove
poglede. Bihejvioristi su tvrdili da liderstvo ne odreuju karakterne
crte, ve ponaanje. Ako nauimo da ojaamo odreeno ponaanje
i iskorenimo drugo, moemo, bez mnogo otpora, da vodimo ljude
da uine ono to hoemo. Rukovoenje je aktivnost a ne stanje.
Bihejvioristiki pristup je doveo do promene u stilu
upravljanja u mnogim organizacijama. Neki menaderi su
pokuali da poveaju svoju efektivnost naputanjem svojih kancelarija i eim kretanjem medu svojim saradnicima.
"Upravljanje etanjem naokolo" je karakteristika bihejvioristikog
pristupa. Voe se pozivaju da idu tamo gde se neto deava, da se
iz prve ruke informiu, da se dogovaraju sa stvarnim ljudima tamo
gde se posao i obavlja.
Mada obino moemo da saznamo neto osmatranjem ta
voe stvarno rade, neki su ukazali na ogranienja ovog pristupa.
Jedan osmatra je zadirkivao, "Tumaranje naokolo nee od vas
napraviti dobrog vodu kao to ni spavanjem u garai nee od vas
postati auto." Moete da proete kroz to a da ne dobijete eljene
rezultate; moete da imate privid bez sutine. Drugo znaajno
ogranienje bihejvioristikog pristupa je da moemo da osmatramo i dokumentujemo ono to neko radi, ak i da ga snimamo na
poslu, i upotpunimo video zapis njegovim komentarom; ipak to
nije ela pria. Ne uoavaju se oseanja ili istorijat ili nivo poverenja. Mogue je, ak verovatno, da neko uradi sve isto kao i voda
20 Mo principa

. '

306

MOC PRINCIPA

a dobije razliite rezultate. Naini ponaanja mogu da postanu

metode ili tehnike koje pokuavamo da koristimo "na" drugima.
Kada se prvenstveno usredsredite na imitiranje ponaanja voe
sledbenici mogu da se osete izmanipulisanim ili "prevarenim."
Malo je onih koji vole da neko u odnosima sa njima koristi tehnike
i metode. Osmatranje efektivnog vode moe da nam ne ukae zato
posebno ponaanje daje rezultate kod jedne osobe, ili kad neko
drugi ponovi to ponaanje, ne dobije iste rezultate kod jedne osobe,
ali kad neko drugi ponovi to ponaanje, ne dobije iste rezultate.
Mehaniko ponavljanje neijeg ponaanja ili stila kopiranjem
druge osobe bez razumevanja moe ustvari da druge navede da se
odlue da nas ne slede.
...
,

TEORIJE ZAVISNOSTI
Svesni ogranienja prethodnih prilaza, istraivai rukovoenja proirili su svoj fokus ezdesetih godina. U to vreme
njihova nova pretpostavka je bila da nije mogue razumeti vodstvo
ako se gleda samo polovina sjike. injenica je da nemate voe
ukoliko nemate i sledbenike. ta emo sa sledbenicima? Gde su
oni u ovoj jednaini? Efektivni voda je sposoban ne samo da se
oslanja na svoju sopstvenu snagu ve i da oseti snagu i potrebe
svojih pojedinih sledbenika i da se na njih na odgovarajui nain
usredsredi. To znai da on moe da tretira razne sledbenike na
razliite naine. Na primer, nekim ljudima su potrebna uputstva,
dok drugi mogu sa vama da uestvuju u donoenju odluka. Nekim
ljudima je potrebna obuka, nekima naredbe, neki e sami da obave
posao, a neki e prihvatiti odgovornost koja prati prenoenje
ovlaenja. Rukovoenje onda postaje skup aktivnosti u koje se
uputate da bi optimizirali povezanost izmeu zadatka, sledbenika
i okolnosti; ono to inite kao voa zavisi od onih koje hoete da
vodite i ta hoete da vodite i ta hoete da postignete.
Postoje razne teorije zavisnosti od kojih se svaka usredsreuje na neki aspekt jednaine liderstva. Moda je najbolje
poznata teorija zavisnosti, vodstvo na osnovu situacije. Ken
Blanard (Ken Blanchard), autor serije knjiga Menader za jedan

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

307

minut (The One Minute Manager) zajedno sa svojim partnerom,

Pol Hersijem (Paul Hersev) prvi je opisao vodstvo na osnovu
situacije u njihovoj knjizi Upravljanje ponaanjem u organizaciji
(Management of Organizational Behavior). ' Oni objanjavaju
kako uspeni vode uspevaju da razumeju zrelost svojih saradnika
za izvrenje zadataka, motivaciju i spremnost da se prihvati odgovornost, i kako prilagodavaju svoj stil upravljanja situaciji u kojoj
se nalaze. Ovo je koristan pristup. Meutim, ljudi nisu u mirovanju;
kada se ljudi promene, ta ili ko dovodi do odgovarajue promene
u rukovoenju? Kako procenjujete zrelost? Kako stiete potrebnu
fleksibilnost da bi izmenili svoje upravljake aktivnosti?
Ovaj pristup je bio popularan, ali verujem da je za malo
"kratak." Ne verujem da se rukovoenje svodi samo na "itanje
ljudi" da bi od njih dobili ono to traite, ili injenje njima neega
stoje potrebno da biste dobili rezultate koje hoete. Svi odnosi su
dinamiki i dvostrani. Moete imati izbor kada odluujete kako da
druge vodite, ali i oni imaju izbor kada odluuju da vas slede.
Uz sve izbore koje imaju, zato biste odluili da slede ba
vas?
Re je o izboru. Re je o opcijama, i ljudi ih danas imaju vie
nego ikada. Ne radi se samo o tome ta vi njima radite. Da li ste
ikada uli u sobu gde treba da obavite posao sa nekim ljudima koji
su vama podreeni a oni medu sobom priaju o vama? Prilikom
posete jednoj kompaniji uo sam ovaj deli razgovora:
"Da li misli daje ovo pravi dan da pitam za poviicu?"
"Ne znam - da li si videla njegovu kravatu? Kad god nosi tu
kravatu, ima lo dan."
ta se ovde deava? Ista stvar koja se deava u svakoj situaciji
gde ima lidera i sledbenika. Kada vi imate ulogu vode, provodite
vreme razmiljajui kako da utiete na one za koje ste odgovorni.
U isto vreme, dok pokuavate da ih shvatite, ta oni rade? U pravu
ste. Oni pokuavaju da shvate vas. I oni razmiljaju, smeraju,
planiraju. I ako niste sigurni daje to istina, pitajte se ta radite kada
se va ef neoekivano pojavi. Moete li da pokuate da pogodite
ta se deava?
20*

..''.

"'.;

308

MOC PRINCIPA

Verujem da se ljudi, u veini, samousmeravaju; da se sve

vreme provedeno da ih shvatimo izjednaava sa vremenom koje
su oni proveli pokuavajui da nas shvate. Verujem da ljudi ele
da vre izbor, i da zato ima znaaja razmiljanje o kontekstu naih
liderskih zahteva. Niko ne voli daje "sreen", obeleen, ili postrojen, ak i kada se kae da smo u stanju da obavimo posao samostalno. Ljudski duh se opire odbacivanju, ili postupanju kao sa
automatom. Rukovoenje je vie od jednostavnog uklapanja
naina voenja sa pretpostavljenim nainom praenja, ili slaganja
stila rukovoenja sa preferencama sledbenika.
Sledbenici moraju da budu sastavni deo formule. Doprinos
teorija zavisnosti naem razumevanju rukovoenja je veliko, jer
po toj premisi, i sledbenici i voe su ukljueni u formulu, i mnoge
mogunosti sa kojima ja suoen voa su naglaene. Ali ako
hoemo da bolje razumemo vodstvo, moramo da istraujemo. Ako
je rukovoenje vie od stanja, rezultata svetskih uslova, linih
karakteristika, ponaanja, ili uoenih zavisnosti, staje onda?

SAVREMENI POGLEDI NA RUKOVOENJE

Savremeni mislioci su poslednjih godina proirili shvatanje
teorija vodstva. Ovde je skup dodatnih pogleda koje sam obradio
u svom pokuaju da shvatim i drim predavanja o rukovoenju:
Rukovoenje je pokuaj meupersanalnog uticaja,
sprovedenog u procesu komuniciranja, radi ostvarenja
zajednikih ciljeva.
Instruktor poslovne kole
Rukovoenje nije u slavi.
Laura Timis
Moete da upravljate onim to ne razumete; ali ne moete
to da vodite.
Myron Tribus

VODSTVO NA OSNOVU MOI ... 309

Neki ljudi misle daje rukovoenje umetnost zadobijanja
drugih da obave sav posao.
Direktor kompanije sa liste FORTUNE 500
Da bi bio voda, treba da se tu nae.
Direktor Colgate Technology
Izgleda daje rukovoenje umetnost zadobijanja drugih,
da ele da urade neto to ste vi uvereni da treba uraditi.
Vance Packard
Pravi voa nema potrebu da vodi - on je zadovoljan
da ukae na put.
Henry Miller
Poslednji test voe je da za sobom kod drugih ostavi
ubeenje i volju da nastave.
Walter Lippmann
;
Treba da vodite a ne terate, inspiriete a ne
dominirate, izazovete potovanje a ne strah, dobijete
podrku a ne suprotstavljanje - to je rukovoenje.
Uesnik seminara
Prva odgovornost voe je da definie realnost.
Poslednjaje da se zahvali. A izmeu, voa mora da
postane sluga i dunik.
Max Deoree
Rukovoenje je sposobnost, zadobijanja ljudi da rade
ono to nee, i da im se to dopada.
Harry Truman
Voa skoro uvek dela ne-svesno a onda docnije razmilja
zato je tako postupio.
Javvaharlal Nehru

310

MO PRINCIPA

Rukovoenje je otkrivanje sudbine organizacije i

:
i
posedovanje hrabrosti da se ona sledi.
Joe Javvorski
Voa je neko ko prevodi numere u stvarnost i odrava ih.
Warren Bennis
Ono to uoavam u ovim stavovima i na osnovu sopstvenih
godina istraivanja i studiranja o voama i rukovoenju je daje to
snani ljudski poduhvat, i da se ne uklapa valjano u definicije i
sheme. Voe imaju svu spontanost, nepredvidljivost, slabost,
povredljivost i potencijal koji je svojstven ljudskoj vrsti. Ako
hoemo da vodimo na osnovu potovanja, moramo da poemo od
toga da su fleksibilnost, prilagodljivost i mudrost mogui, da je
seme veliine u nama, i da ako duboko brinemo o ivotima drugih,
moemo zajedno da radimo da ostvarimo vredne rezultate.

STA VODE TREBA DA URADE; KAKVE VOE

TREBA DA BUDU?
Velika zabrinutost ukazuje na drugaiji odnos izmeu voe
i sledbenika od prostog odnosa efa i potinjenog. Ako se moe
napraviti kontrast izmeu uloga gazde i roba, onda se tumaenje
moe nai u ulozi vode kao sluge. Robert K. Grinlif (Roberl K.
Greenleaf), direktor istraivanja menadmenta u AT&T-u mnogo
godina pre nego stoje osnovao Centar za primenjenu etiku, zastupao je ideju da e ljudi slobodno slediti voe koji su se dokazali
kao sluge od poverenja? Imate san, drugima ukazujete na put.
Imate izdriv duh, sluate, saoseate. Verujete da "tipina" osoba
- nezrela, koja posre, nesposobna, lenja -jeste u stanju da ostvari
velika dela i herojstvo ako je mudro vodena." ' Usavravate svesnost. Verujete u delotvornost promene na osnovu ubeivanja a ne
prinude. Ukratko, voe slue, i sluenjem postaju vredni poverenja
drugih.
U razliitim vremenima zahtevaju se razliite vrste rukovoenja; ali u svim vremenima to je kombinacija karaktera i

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

311

\ potrebnih sposobnosti. Nadahnuto rukovoenje mora da se povee

\ sa organizacionim umeem koje se stvara na osnovu drugog te\ hnikog iskustva. Ova povezana kombinacija karaktera i sposobnosti esto je oigledna, jer ee nedostaje nego to postoji. Retka
je, i kao veina retkih pojava, izuzetno je vredna.
Najvei deo ove knjige je usredsreen na to ta voa mora da
bude, da bi asno uticao. Ima mnogo toga to voa moe da uini.
"Voda u akciji je izvidnik^ graditelj tima, i batovan. Na nedavnom
seminaru, traio sam od rukovodilaca da analiziraju jedno od
svojih uspenih rukovoenja navodei ta je trebalo da urade u
svakoj od ovih oblasti. Evo tipinog spiska:
__Kao izvidnik, trebalo je da prepoznaju i zadovolje zakonske
potrebe i elje svih zainteresovanih razjanjavajui:
_viziju_
okruenje
,
pravac
lokaciju
strategiju
svrhu
J
tima: pomogli su drugima da zajedniki
postignu sledee:
- stvore zdrave, sigurne uslove za preuzimanje rizika,
- pomognudrugima da postanu voe^
- obezbederesurse i sami budu resursi,
- pomognu nekima da preu od zavisnosti do nezavisnosti.
nosti,
- pomognu_drugima_djjirade posao
-jie_ometaju druge

Kao batovani radili su vredno, esto iza scene, da:

-^stvore_kulturu j_obiaje koji otelotvoruju osnovna_n_aela i
vrednosti,

312

MOC PRINCIPA

- pomognukako da se zajedno radi, ,,...,,;.,.; .-.:.;. ,.,,,.

- pomognu da se sloimo o vrednim svrhama,
- stvore entuzijazam i razumevanje kod kritine mase sled identifikuju i uklone smetnje,
.'.,. obezbede priznanje i nagrade.
~ orgamzuJu i dostave sirovine,
- potkreJu^adajejioJielinii^
- planiraju za etvu.
Voa koji ispoljava asnu mo trudie se da menja, poevi
od sebe. Kad poveate svoje sposobnosti da naete put, izgradite
tim i gajite vrt, vaa osnova moi e se poveati, vaa sposobnost
da sluite e se poveati, i va potencijal za asno voenje e se
poveati.
Moete da zapazite da ove tri osnovne uloge rukovoenja
sadre neke atribute koji se tradicionalno smatraju za muke i neke
koji se esto oznaavaju kao enski. Istina je da vodstvo zahteva
obe polovine naeg mozga, oba svojstva nae prirode, i oslanjanje
na ono najbolje u mukarcima i enama. Interesantno je da tekue
studije rukovoenja identifikuju razne sposobnosti, kao sposobnost da se slua, gaji, brine i bude saaljiv, koje se nekad nisu
smatrale za vrline lidera. Da ukratko ispitamo ta bi se moglo
smatrati za enski stil rukovoenja, sa krajnjim rezultatom da
moemo da stvorimo model asnog rukovoenja koji sadri najvee i najbolje oba pola.

ENSKI STIL RUKOVOENJA

Interesantna je ironija daje ono to novi mislioci nazivaju
novim tipom rukovoenja stvarno postojalo godinama kao takozvani enski stil rukovoenja. Razume se daje uvek bilo ena koje
su bile mone voe, politiki i drutveno. Ali veina istoriara
izgleda da smatra da su ene-lideri anomalija. Svakako je tano da

VODSTVO NA OSNOVU MOI ... 313

su mnoge ene poslednjih pola veka obuavane da je jedini
raspoloivi put ka rukovoenju oponaanje metoda koje primenjuju lanovi mukih autorativnih organizacija. Moja namera nije ni
da branim ni da napadam ve da pogledam stvarne potrebe i stvarne
mogunosti koje lee pred nama dok radimo zajedno u braku,
poslovanju, obrazovanju i dravnoj upravi, da bismo doli do
najboljeg rukovoenja koje moemo da ostvarimo. Duboko verujem da moemo zajedno bolje da sluimo, u svim domenima ivota
gde je potrebno inspirativno rukovoenje.
Knjige o moi sedamdesetih su bile muki orijentisane, govorei enama da mogu da napreduju u svetu korporacija ako su
kao mukarci. Pretpostavka je da ene kao ene nisu, ustvari, voe.
Osetljive ene su tada bile uvreene, jer je savet bio u suprotnosti
sa svim to su instinktivno znale o uticanju na druge. Uspene ene
tih dana su govorile da su batovani na poslu, hranei, zalivajui,
podiui ostale. Veina mukaraca direktora je smatrala da su to
maloumne prie. A ene su znale da ljudi koji su od poverenja,
vredni, i potovani uvek bolje obave posao. ak i ene autori sa
dobrim namerama u to vreme sugerisale su da ambiciozne ene
ue fudbal, poker i vojne vetine da bi razumele pravilne, relevantne modele poslovanja.
Neki su jasno videli i kroz tu mutnu vodu i ponudili su
alternativni pogled. Na primer, Don Nesbit (John Naisbitt) i
Patricija Aburdin (Patricia Aburdene) su zakljuili da "ene mogu
da izmene radna mesta izraavajui a ne odustajui od svojih linih
vrednosti." '
Sali Helgesen (Sally Helgesen), pisac i istraiva, posmatrala
je jedan broj sadanjih enskih voda, pokuavajui da shvati
zakonitosti u detaljima svakodnevnog ponaanja na poslu. U tom
prosecu, identifikovala je kritinu razliku izmeu aktivnosti i
stilova menadera mukaraca i ena. Mada su i mukarci i ene
imali dane ispunjene poslom, ene nisu videle. kao nepoeljno
prekidanje, neplanirane zadatke i susrete kao i odgovaranje, na
poruke; u stvari, namerno su pokuavale da budu pristupane, da
ispolje brinost^angaovanje i pomo, Ere_kMi u toku" dana su
doivljavani kao deo proticanja vremena, a ne prepreke i tekoe

314

MO PRINCIPA

koje onemoguavaju napredak ka izvesnim unapred odreenim

ciljevima.
Odgovaranje na potu je bio nain da se odri i pristane na
odnose tako to ste ljubazni i cenjeni. Posao sekretarice nije da
zatiti vodu, ve da bude veza sa ostalima na poslu. Za te ene,
aktivnosti koje nisu direktno povezane sa njihovim poslom bile su
deo njihovog dana. Kada se isto ponaanje ispolji od strane
mukarca, to se zapazi. Na primer, poznata filmska zvezda zaustavila je rad na tekuem filmu jer je obeala svom detetu da e ga
zvati u odreeno vreme. To to je od telefonskog poziva
napravljena drama ukazuje da nije smatrano daje divno da se drao
obeanja prema svom detetu, ve daje to bilo nepogodno i skupo,
mada retko. Za mnoge mukarce nije uobiajeno da decu stave
ispred svojih radnih obaveza.
Helgesen je, takoe, ustanovila da ene vie tee da gledaju
dugorono; da vide posao samo_kaojedan element svog identiteta;
da redovno zakazuju vreme i mesto za razmenu informacija; i da
vrednuju da su u centru dogaanja, olakavajui komuniciranje.
Nasuprot, mukarci se ee usredsreduju na kratkorone zadatke;
definiu se svojim poslom; uvaju informacije kao nain kontrole
moi, i tee da su na vrhu stvari, gde je kontrola jasna a linije
komuniciranja se prostiru na dole. Helgesen zapaa svetski fenomen cikline prirode enskog rada u kui sa uivanjem u procesu
a ne u nagradi za izvren zadatak. On zakljuuje: "Sve vie.,..
materinstvo se priznaje kao odlina _kola za menadere,.^,;.
limiti -LI^LJ ivu

J^

^JI.Z^IHA.J\^

ivu, u

UUJIVIIU

.jivv.'i.u.

i^u.

htevaiuimnoga slina umea: organizaciju, dranje tempa,

reavanje konfliktnih zahteva, pouavanje, upuivanje, yocjgnje,_
osmatranje, otklanjanje poremeaja i pruanje informacija". _
Dolin Godfri (Joline Godfrey) zapaa u svom istraivanju
da, organizacije u vlasnitvu ena, do skora, nisu studirane, i veina
komentara o enama liderima je zasnovana na uoptavanjima iz
studija o organizacijama u vlasnitvu mukaraca. Ona se zalae za
vie istraivanja o enama, njihovim poslovima, j ali se da najbolji
primeri u organizacijama koje su u vlasnitvu ena nisu dokumentovani i da drugi o njima ne znaju. Zapazila je:

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

315

Samo shvatanje uspeha od strane ena izgleda da ini da su njihove

organizacije drugaije. Ono to ene vlasnice nazivaju "normalnim" sada se vodi kao "nova paradigma" od strane poslovnih gurua
irom sveta. J_ akcije, irom zemlje, da se sve ivo "reinenjira"
jeste poduhvaF da . seHtlgne tamo gde su ene ve bile. Nova
^psihologija ena otFriva da su izvor moLodnosi koje erie~jedhostavno gradeJUspeh medu enama jejnanje stvar takmienja
nego saradnje, a prioriteti mogu da budu odreeni i na osnovu
'zaiRlevaTporodice ili zajednice ali i elje da se gomilaju stvari.
Kako su se 80-te pribliavale svom kraju mogli smo da
vidimo da se ene manje od mukaraca oslanjaju na autoritet i
tradicionalne odnose moi u odnosima sa svojim saradnicima.
Najbolji kvaliteti koji nisu bili cenjeni, jer su bili svojstveni
enama, muki pisci sada tvrde da su integralni deo novog i
radikalnog pristupa poslovima menadmenta. ~*'
Tako izgleda da oni koji bi da asno rukovode ne samo da
moraju da toleriu ili se prilagode odgajivakom stilu rukovoenja,
ve moraju da ga primene na integrisan nain, povezujui vrednovanje zaposlenih sa odgovornou da bi dobili meavinu najboljeg
to mukarci i ene ine kada rukovode. asno rukovoditi na
osnovu moi podstie najbolje u svima nama; malo tu ima mesta
za sitne due i sebine interese pune predrasuda o polovima.

ASNO RUKOVOENJE
Da pogledamo sada kako izgleda asno rukovoenje. Imamo
dva primera, jedan savremen i jedan raniji u ovom veku; jedan o
stvarno nepoznatom ijedan o svetskoj linosti. Dogodilo se da su
oba mukarca, ali je jasno njihovo prirodno ukljuenje snage oba
pola. Oba lidera su radila na nain koji je uticao da se mnogi ivoti
trajno promene. Bez obzira na aktivnosti predmet, problem, jedno
je izvesno: rukovoenje je bilo izuzetno. asno rukovoenje, bilo
da je u koncertnoj dvorani, direktorskom kabinetu, ili susedstvu,
daje izuzetne rezultate.

316

MO PRINCIPA

DVE STOTINE PEVAA I JEDAN VOA

Na velikom univerzitetu na Zapadu, odigrava se udo.
Svakog dana dve stotine studenata brzo se okupi pre nego to
zazvoni zvono i poinje da peva, zagrevajui se za neobinu probu.
To je upeatljiv prizor dok muziki direktor, dr Mack Wilberg,
seda za klavir i poinje da svira i diriguje u isto vreme, maui
rukama od klavijature na gore tenim pokretima, izvlaei iz
mladih ljudi harmonine zvuke koji iznenauju ak i njih svojom
preciznou, tonskim kvalitetom i lepotom.
Pre samo nekoliko godina, bilo je samo pedeset mukaraca
u ovom tradicionalno mukom horu. Ali to je bilo pe nego to je
Mak stigao, i poeo da nagovara po kampusu da pevai dou, da
puste svoje glasove, da pevaju. Sada, kad pevaju, to je iskustvo
koje sluaoci ne mogu da zaborave; to je magini dogaaj. A hor
je sada iroko priznat kao jedan od najboljih u SAD.
Mada brojnost oteava putovanja hora, Mak radi naporno sa
pevaima, terajui ih da ue nove i teke komade, kao i popularne
i standardne komade, tako da budu spremni za sezonu nastupa.
Njegov sastav je mnogo traen tako da esto daju dva koncerta za
jedno vee, znaajan podvig ak i za profesionalne muzike sastave.
U emu je sutina ovog fenomena, studentska pevaka
druina koja stalno peva u rasprodatim koncertnim dvoranama?
Delimian odgovor je da se upeatljivi tonovi stvaraju kada
mukarci pevaju u harmoniji; poznato je da su se poslednjih sto
godina ljudi skupljali kad god bi kvarteti pevali blizu berbernica.
Takoe imamo odsenost i punou koju stvara dve stotine dobro
disciplinovanih mukaraca koje ujedinjuje zajednika svrha. Ali
ima i vie od toga. To je tenja i strast oveka sa misijom, koji
asno vodi svoj ivot kao to diriguje ovim neobinim horom.
Njegova misija je da pridobije mlade ljude muzici i omogui im
veliko iskustvo koje e im ostati celog ivota.
Da bi ispunio svoju misiju on i dalje regrutuje. Takmienje
za prijem u hor je otro. Oni koji prou poetnu audiciju kod
starijeg studenta moraju da polau kod samog Maka. Izgleda da
on zna i pamti svaki glas, i jako brine o zvuku koji stvara njegov

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

317

hor dok stalno trai snane, iskusne glasove koji e doprineti snazi
njegovog hora poveanjem glasovne raznovrsnosti. On, takoe,
radi veliki broj aranmana za hor, tako da komadi koje izvode
odgovaraju umeu pevaa dok razvija njihove sposobnosti. Njegove probe su stroge, jer od pevaa mnogo oekuje. Mada bi za
svakog muziara profesionalca bio izazov da radi sa toliko mnogo
pevaa - a to su ivahni studenti, koji studiraju sve osim muzike izgleda da ih dri u aci dok se kreu od jedne do druge kompozicije. Oigledno je da ga visoko cene.
"Potrebno je mnogo napora, i potpuno sam iznuren u pet sati
svakog dana," kae Mak. Kad se ali, zvui kao i studenti, koji
tvrde da su horske probe najtei asovi koje imaju. Ali svakodnevno se vidi napredovanje, a esti nastupi doprinose ostvarenju
izvrsnosti. Ponekad propuste neki drugi as, ali ne i probu. Ne bi
se usudili. Mak od njih mnogo vie oekuje.
Jedan drugi poznati horski dirigent komentarie: "Njegovo
muziciranje je neodoljivo za svakog koji je bilo ta imao sa njim.
Ima stil i harizmu da nagoni studente da pripadnost horu shvate
kao neto vredno. To nije lako kad pogledate na izazove drugih
aktivnosti na kampusu. On je prirodno ljudsko bie. Ne pravi se
vaan.
Loe vode ine da se loe oseate. Dobre voe ine da o njima
dobro mislite. Najbolje vode ine da se dobro oseate. Najvee
vode su kao najbolji dirigenti - dostiu vie od nota da bi ostvarili
lepotu kod pevaa.

KOLIKO MOETE DA IZDRITE DA NE JEDETE?

Mahatma Gandi daje drugi primer velikog i inspirativnog
rukovoenja. Spominjao sam ga mnogo puta u ovoj knjizi jer je on
moda jedan od najfinijih primera asnog rukovoenja zasnovanog na moi naela koje je svet upoznao. Riard Atenboro je
snimio film o njegovom ivotu 1982. Jedna scena u filmu dobro
prikazuje sutinu asnog rukovoenja. Takoe ilustruje ono stoje
Don Erskin (John Erskin) mislio kad je govorio "Najjednostavnije
reeno, voa je onaj ko zna gde hoe da ide, ustane i ide".

318

MOC PRINCIPA

U filmu Gandi prisustvuje sastanku. Predsednik vlade i razni

zvaninici sede s njim da rasprave stanje u dravi. Iznenada, bez
najave i poziva ulee ovek u sobu. Krvav je, pranjav i bez daha.
Objanjava da su izbili sukobi u jednoj provinciji, da ljudu umiru
na ulicama, i da neto mora da se preduzme. On stoji, teko diui,
i eka odgovor.
Ponaanje pojedinih zvaninika na sastanku moe da poslui
kao interesantna studija rukovoenja. Gandi ne kae nita, ve se
lagano die sa stolice i staje na svoje sandale. Nasuprot njemu,
predsednik vlade odgovara glasno, udarajui pesnicom i informiui sve daje on predvideo ovo i da trupe moraju da se poalju
u provincije. Neko od vojnih lica odgovara da nema dovoljno
osoblja da bi se trupe poslale u svaku provinciju. Neko iz ministarstva finansija dodaje da vlada ni u kom sluaju ne bi mogla da
plati toliko trupa. Njemu ela zamisao izgleda nepraktino.
U meuvremenu Gandi odlazi do oveka koji je doneo
strane, tragine vesti i poinje da postavlja pitanja. ta se deava
u provinciji. Koliko dugo ve traju borbe?
Predsednik vlade daje sledeu izjavu. Neko drugi odgovara
u odbrani. U pozadini Gandi i glasnik odlaze ka vratima koja su
jo uvek otvorena. Kada predsedik vlade shvata da se Gandi
sprema da ode, skae na noge, obavetavajui Gandija da sastanak
jo nije zavren. "Gde idete?" pita. "Idem u provinciju," odgovara
Gandi.
Dok sam gledao film, pitao sam se, "Ko mu je rekao da ide?
Ko mu je dao nareenje da ide? Ko mu je rekao ta da radi kad
doe tamo?"
Gandi putuje daleko do provincije i usput se raspituje.
Graanski rat je izbio u njegovoj zemlji. Njegovi voljeni - Hindu
i Muslimani - bore se, i meusobno ubijaju. Kad stigne, gore je
nego to mu je reeno. Borbe su se proirile. Krv bukvalno tee
ulicama. ene, deca i itave porodice su pobijene. Njegovo veliko
srce skoro puca. Toliko je uloio u ove ljude u nameri da im
pomogne da na drugi nain vide stvari, da vrednuju svoje razliitosti umesto to ih se plae. Ipak uprkos njegovih napora, sve se
raspada. Gandi ispituje situaciju i odluuje da nee da jede dok
borbe ne prestanu. Ostaje u provinciji i poinje da posti.

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

319

U provinciji poinje da se iri glas da je Gandi, velika dua

koji je njihov uitelj, njihov voda, njihov prijatelj, stigao i daje
poeo da posti. Borbe se razbuktavaju. Gandi ostaje u provinciji.
On provodi jedan dan bez hrane. Onda prolaze dva dana, tri dana,
etiri dana.
Kada se razmatra Gandijeva rtva korisno je zamisliti sebe u
njegovom poloaju. Da li ste ikada bili stvarno, stvarno gladni?
ega biste se odrekli zbog neeg u ta verujete? rtvovanje se
javlja kada odustajete od neega to hoete sada zbog neega to
vam je vanije. To je veoma gorak trenutak u filmu, i dok sam
gledao, uhvatio sam sebe kako se glasno udim "Da li e to da
donese ita dobro? Jedan mrav ovek prestaje da jede. Kako e to
na bilo ta da utie? Ovi ljudi su se zgrabili za gue; meusobno
se ubijaju!" Gandi je sve slabiji. On polako umire.
Dolaze i prolaze peti, esti, sedmi i osmi dan. Devetog dana,
negde u provinciji dogaa se neto udno. Neko, sa orujem u ruci,
odluio je. Znajui da njegov voljeni voa umire, donosi linu
odluku da se ne bori, i odbacuje svoje oruje.
Desetog dana, jo neko je slino odluio. Talas otpora raste
medu onima kojima je dosta krvoprolia, dosta ratovanja.
Konano, trinaestog dana od kad je Gandi stigao u provinciju, neko
dolazi sa sokom od grejpa i hlebom i nudi ga da jede, borbe su
konano prestale.
Ima neeg to dolazi iz osobe, kada su reci i akcije, oseanja
i misli ujedinjeni, kada je ono to hoete i ono to ste saglasno, to
je neverovatno mono.
Mnogo godina kasnije, neko se obratio Gandiju, elei da
sazna kako je mogao da razvije tu vrstu moi koja gaje osposobila
da utie na milione svojih sunarodnika. Ovo je bio njegov odgovor:
Tvrdim da nisam nita vie od prosenog oveka sa manje od
prosenih sposobnosti. Nisam vizionar. Tvrdim da sam praktini
idealist. Niti mogu da polaem pravo na bilo kakvo priznanje koje
sam bio u stanju da zasluim vrednim istraivanjem. Nemam ni
trunke sumnje da bilo koji ovek ili ena mogu da osvare to to
sam ja ostvario, ako bi on ili ona uinili isti napor i negovali istu
nadu i veru. '

320

MOC PRINCIPA

KAKO POINJEM DA ASNO RUKOVODIM?

Poinjete da asno rukovodite verovanjem da nikada neete
biti efektivniji kao voda nego to ste to kao linost. .Rukovoenje
je putovanje ka integritetu, jedinstvu i celosti. To je put koji poinje,
iznutra. Dok povezujete svoje vrednosti sa svojim. ak.cij.a.mar_^
stvarale linu mo koja vam omoguava da pomognete drugima
da uine isto. To zahteva nita manje nego promenu. Voren Benis
(Warren Bennis) je rekao, "Kada govorimo o stvaranju voda,
neumitno smo se upustili u promene linosti. Mada smatram da se
ne moe 'predavati' rukovoenje, siguran sam da se rukovoenje
moe nauiti i da izvanredni treneri mogu da stvore iskustvene
stavove koji olakavaju uenje. -*
Doe Davorski (Joe Jaworski), u Centru za kreativno rukovoenje, je zapazio: "Ako hoete da doe do eksplozije kreativnosti, ako hoete takvu vrstu pregnua koja vodi do istinski
izuzetnih rezultata, morate da budete spremni da se date na put koji
vodi povezivanju izmeu individualnih linih vrednosti i aspiracija
i organizacionih vrednosti i aspiracija.
Ako hoete da ispitate i^ poveate svoje rukovodee potencijale, postavite sebi pitanje: "ta bi navelo nekoga da me sledi? To
je najpraktinije pitanje koje voa moe danas a postavi. Kakav
ishod stvarno hoete odredie ta inite, kako ivite, i kako dobro
rukovodite.Moete da postanete moniji ako asno rukovodite.

AKTIVNOSTI U PRJMENI

Line
1. Razmislite o mnogim ulogama u kojima se nalazite a u
kjima imate ulogu voe. Koga vodite? Zato bi oni odluili da vas
slede?
2. Vodite beleke o rukovoenju, lini dnevnik pokuaja da
utiete na druge, ta ste radili, kakve je dalo rezultate, va istorijat
sa tom osobom ili grupom, i druge vane stvari. ta zapaate?
Moete li da vidite rezultate vaih stalnih napora?

VODSTVO NA OSNOVU MOI ...

321

3. Da li je neko koga cenite neposredno osmatrao vae

rukovoenje i dao vam savet. Sluajte ih. Biti otvoren jeste poetak
mudrosti i uenja.

Organizacione
Voren Benis sugerira etiri jednostavne stvari koje organizacije mogu da uine da bi olakale i ubrzale razvoj sposobnosti
svojih rukovodilaca. ta vi sami moete da uinite da organizujete
te aktivnosti?
1. OBEZBEDITE IZVANREDNE UZORE. Pogledajte na
vode oko sebe. "Nikad nisam sreo oveka od koga nisam mogao
da uim", rekao je Mark Tven. Koju praksu i principe moete da
prihvati te/prime ni te? ta hoete da revnosno izbegavate da inite
i budete? Uzori su jedan od najboljih naina da se "predaje"
rukovoenje. To se odnosi i na dobre i na rave uzore. esto
najvie nauimo od negativnih primera.
Aktivnost: Vodite beleke o efektivnim i neefektivnim
voama koje osmatrate i sa kojima radite.
2. IDENTIFIKUJTEI NAGRADITE EFEKTIVNE TRENERE. Naite nekog ko prua podrku ali ne kontrolie. Veina
direktora nije tako otvorena i potena kao to bi mogla da bude,
kada traite iskreno miljenje. Plae se da e zaposleni to da shvate
kao kritiku, da se to nee uzeti u obzir, da e to da pokvari njihove
odnose, ili da e biti vieni kao "loi momci".
Aktivnost: Naite spremnog, brinog, hrabrog trenera.
3. ROTIRAJTE POJEDINCE KOJI IMAJU SPOSOBNOST
ZA RUKOVOENJE NA RAZNIM POLOAJIMA I
ULOGAMA. Promenom poloaja, moemo mnogo da nauimo o
sebi i drugima. Imajte plan ali budite fleksibilni, preuzimajte
neobine zadatke koji vas teraju da rastete i razvijete nova znanja.
21 Mo principa

,,

322

MOC PRINCIPA

Aktivnost: Imajte plan razvoja koji sadri raznaiskiistviLi

naite sponzora koji e vas podrati.
4. OBEZBEDITE POTENCIJALNIM VOAMA
ISKUSTVA KOJA MOGU DA KORISTE. Postavite ih da vode
radne grupe koje se sastoje od raznih ljudi, kako po statusu tako i
po poloaju. Efektivno voenje takve grupe oslanja se na
ubeivanje, ne prinudu; na podrku a ne proveru.
Aktivnost: Budite spremni da preuzmete zadatke koji od vas
zahtevaju da se pokrenete iz zone sigurnosti i koji vas pozivaju da
izgradite sinergizam sa drugima.

13. GLAVA

TA AKO ONI POKUAVAJU

DA UTIU NA VAS?
Nikada ne odustajte! Nikada ne
odustajte! Nikada, nikada, nikada, nikada
- ni u emu to je veliko ili malo - krupno
i sitno - Nikada ne odustajte osim kada je
u pitanju ast i pravo razumevanje. Nikad
nepristajte na silu i na pretpostavljenu
nadmono st neprijatelja.
Vinston eril
Vei deo ove knjige je usredsreden na to kako da steknete
mo u svom ivotu da biste radili stvari koje vredi raditi. Poao
sam od pretpostavke da hoete vie moi, i da bi bilo vredno da
razvijete tu mo uenjem da asno utiete.
Ali kada neko drugi pokuava da utie na vas, vae
mogunosti su drugaije, u zavisnosti od toga ta hoete. Polazei
od sebe, ljudi koji su bespomoni mogu da veruju da se i vi
bespomoni. Sa mentalitetom gubiti/gubiti oni moda trae nekoga ko e se sa njima sloiti; oni misle, "Nita ne dobijam, ti nita
21*

',..-.

324

MOC PRINCIPA

ne dobija -jadni mi, hajde da izaemo i ubijemo vreme." Oni koji

vam pristupaju korienjem moi prinude mogu da oekuju otpor.
Ako je njihovo vienje dobiti/gubiti, mogu da oekuju pristajanje.
Ako neko pokua da se pogaa sa vama, to znai da se uglavnom
dre odnosa dobiti/dobiti, i verovatno e sa vama da pregovaraju.
Ako neko tei da asno ivi, verovatno i od vas oekuje asno
ponaanje.

VAI IZBORI KAD NEMATE IZBORA

Kada oekujete neprijatnosti u igri moi, moete u poetku
da mislite da nemate izbora. Bez obzira na sve, ipak imate. Uvek
postoji neto to moete da uradite; uvek moete neto da
promenite. Stivn R. Kovi (Stephen R. Covey) opisuje krugove
uticaja oko svakog od nas, okruene veim krugovima znaaja, u
svojoj knjizi Sedam navika uspenih ljudi. "' Njegova sugestija
je da kada se oseate kao u klopci postavite sebi pitanje, "Da li ovo
to se desilo ima prvenstveno veze sa mnom?" Onda promenite
ponaanje. "Da li se to odnosi prvenstveno na druge ljude koji su
manje-vie u mom krugu uticaja?" Onda promeniti svoje metode
uticaja. "Da li se to odnosi na ljude i stvari koji su samo u mom
krugu interesa?" Onda moete da promenite svoj odnos prema
tome. Uvek moete neto da uradite.
Ako prihvatite bez pogovora ono to vam je nametnuto, bez
da odgovorite, da li e vas to odvesti tamo gde hoete da idete? Da
li e to da vam pomogne da budete ono to hoete da budete? Da
li e to da vam pomogne da uradite to to hoete? Ako ne, ne inite
to! Ima drugih puteva.

AKO ONI NITA NE PREDUZIMAJU

I OEKUJU ISTO I OD VAS
Uinite neto! Promenite situaciju. Stvorite alternative. To je
ono to je Debi Rejnolds uinila u inspirativnoj sceni filma Nepotopljiva Moli Braun. Debi igra junakinju filma, Moli, koja je

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

325

uhvaena u klopku na Titaniku kada se sudara sa santom leda koja

prouzrokuje potonue monog broda. Dve su pukotine na metalnom zidu broda, jedna iznad i jedna ispod povrine vode, i voda
poinje da ulazi u brod. Samo nekoliko putnika uspeva da se
dokopa amca za spaavanje.
U strahu, mnoge je zahvatila panika. Neki su ukoeni od
straha. U jednoj slikovitoj sceni, ena koja je uspela da ude u amac
ustaje i poinje da vriti da e svi oni umreti. Ona bukvalno ljulja
amac, ugroavajui svoj ivot kao ivot drugih putnika. Moli,
koja je bila u Evropi da usavrava otmenost i zapostavljene manire
aristrokratije, iznenada zamahne rukom, udari enu i zgrabi je.
Moli zaprepauje enu ponaanjem koje se ne uklapa u emocionalnu strogost i zaustavlja njeno opasno ponaanje. Nepoznata ena
niti je traila niti je zadovoljna stoje oamarena, ali to joj je spasilo
ivot. Da se i Moli paralisala, sumnjajui da moe ita da uradi i
da se predala sudbini vodenog ledenog groba, ne samo da bi umrla,
ve bi i svi koji su bili u amcu zajedno sa njom potonuli.
Ako ste vi u organizaciji kojoj se "neto kuva", bez obzira da
li promene dolaze usled neprijateljskog preuzimanja, preuzimanja
pozajmljenim novcem, prijateljske kupovine, reinenjeringa,
smanjenja, svoenja na pravu meru, vi ne morate da budete meu
rtvama. Vi moete da preivite. Ako va ef ili ef vaeg efa
samo eka da se sledea loa stvar dogodi njemu ili vama, vi
moete da izaberete drugaiji pristup. Dejvid Noer (David Noer),
konsultant za menadment, dokumentovao je mogunosti da
budete preduzimljivi kada je organizacioni ivot pasivno surov.
Njegova knjiga Vianje rana (Healing the Wounds), opisuje nesigurnost, oseanje nepotenja, depresije, umora, smanjenog
preuzimanja rizika, smanjene verodostojnosti, nedostatak
obaveza, nepoverenje, prevare i nedostatak usmerenja koji moete
da oseate kada je vaa kompanija pod opsadom. Njegovo
praktino i pravovremeno reenje? Upravljajte procesom
otputanja, pomozite pri neizbenom tugovanju, pokidajte lanac
zavisnosti, i izaite iz otrovne odanosti ka samoodgovornosti. '
Nemojte da ivite svoj ivot kao violinist koji je uvek hteo
da svira ali je sve vreme na probi provodio samo zateui svoje
gudalo. Drugi oko vas moda upravo to rade, ekajui neizbeno
i ivotarei. Ako se nita ne preduzima, slabi se. to manje radite,

326

MOG PRINCIPA

ini vam se da manje i moete da uraditeiJPokrfinite.se._Kadaznate

ta morate da uradite, usredsredite se i uradite to.
..........Pesnikinja Meri Oliver (Mary Oliver), dobitnik Pulicerove
nagrade, izrazila je oseanja koja moete da imate dokse
pokreete, ostavljajui iza sebe one koji bi da vas zadre, na.dnu...
"Njena izvanredna poema Putovanje (The Journej) spada u pesme
koju esto navodim onima koji se bore da se oslobode porodice,
kompanije, ili situacije koja ih paralie jer drugi sumnjaju daje
bilo koji drugi izbor mogu, i zbog toga se vrsto dre vas,
spreavajui vas da se pokrenete.

Putovanje
Jednog dana konano ste znali
ta treba da uradite, i poeli ste,
mada su glasovi oko vas
stalno uzvikivali
svoje rave savete mada je ela kua
poela da drhti
a vi ste oseali stari lanac
na svojim lancima.
"Poboljaj mi ivot!"
svaki glas je vikao.
Ali vi niste stali.
Vi ste znali ta treba da uradite,
mada je vetar zavirivao
sa svojim ukruenim prstima
po samim temeljima mada je njihova melankolija
bila strana.
Bilo je ve dovoljno
dockan, i divlja no,
i put pun palih

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

327

. :
grana i stena.
Ali malo po malo,

dok ste ostavljali njihove glasove iza sebe,

zvezde su poele da svetlucaju
kroz oblano nebo,
i pojavio se novi glas,
koji ste polako
prepoznali kao svoj sopstveni,
koji vam je pravio drutvo
,
'
dok ste krupnim koracima koraali dublje sve dublje
u svet,
odluni da uinite
jedinu stvar koju ste mogli da uinite odluni da spasete
jedini ivot koji ste mogli da spasete.
U po/.orenje: ako izaberete akciju umesto mirovanja, kada ste
pritisnuti verovanjima drugih da nita ne moe da se uradi, va sam
pokuaj moe da im izgleda kao optuba. Mada je teko, i vi
moete da oseate da niste u stanju, "ostavite njihove glasove" iza
sebe - svojski se potrudite. Vremenom, moda e primiti k srcu,,
kad vide da napredujete; moda e nai nadu za sebe kad vide vau_
hrabrost, dok se menjate.

AKO VAS PRINUDE - USPRAVITE SE, PROVUCITE

SE, TRAITE POMO, IZVUCITE SE
Kada vam neko namee svoje ideje, svoja oekivanja, svoja
uverenja, i oekuje da pristanete, moete to ili da podnosite ili da
se suprotstavite. Ne morate oseati da imate bilo kakav izbor kada
vas neko ko ima vlast nad vama tera da neto radite. Ali u stvarnosti
postoje etiri strategije koje moete da koristite: moete da se
uspravite - u svom ivotu, to pre moete; provucite se - oborite
glavu, za sada, preivljavajui strpljivo i kreativno to bolje

328

MO PRINCIPA

moete; traite jgmo^Ji4oiite,je><ja,drugima. zbogjx)drke_i

mogueg otpora; ili se izvucite - napustite situaciju, krenuvi u
"nema dogovora." U vojsci, ove opcije su predstavljene u
skraenici PIOP, to znai preivi, izvuci se, odupri se ili pobegni.
Ako oseate daje svako ko vas prisiljava neprijatelj, svaki od ovih
pristupa je mogua strategija koja ima svoj znaaj.

DESET PRAKTINIH PREDLOGA

Ovde imamo deset praktinih predloga, zasnovanih na ovim
strategijama, koje mogu da vam pomognu da izaete na kraj sa
organizacijom ili osobom koja primenjuje prinudu.
1. Nemojte da pasivno ekate. Ako stranac ude u pozorite,
sedne pored vas u mraku i stavi svoju ruku na vau nogu, koju mu
poruku aljete ako nita ne uinite? U organizaciji moe da doe
vreme za vas da neto uinite, da ustanete i da se na vas rauna, da
donesete teke odluke, da pronaete svoj put kroz organizacijski i
privatni lavirint, da ak budete taj koji duva u pitaljku. ' Vi moete
da preporodite svoju kompaniju a da ne rtvujete svoj posao.
(Pogledajte Menaderska hrabrost (Managerial Courage) od
Harvej Horntajn (Harvey Hornstein), New York: Wiley & Sons,
1986.)
2. Provedite svoje vreme kreativno spremajui se za svoj
trenutak, va in moi. Napravite plan. Prikupite snagu.
Razmotrite opcije. Kada se stigne na raskrsnicu, kada se opcije
iskau, bie te spremni za akciju.
3. Prilagodavajte se to bolje moete, do god vai postupci
ne naruavaju vae osnovne vrednosti i standarde ili ne povreuju
druge.
4. Uloite vreme da shvatite ta oni hoe. ta stvarno hoe
da postignu, ta se krije iza zahteva, ispod autoritarnog, ugnjetavakog stila? Ako moete da razumete ta bi eleli da ostvare,
moete da budete u dobrom poloaju da ih usluzite pomaui im.
Dok se vaa vrednost za njih vremenom poveava, istovremeno

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

329

moete da doete do daha. A time to postajete vredniji za njih

moe da znai vie poverenja i manje proveravanja. Dalje, time ne
samo da dobijate na vremenu, ve moete da postanete bitni resurs
za njih. Ako ne mogu da uspeju bez vas, poveali ste svoju mo i
docnije moete da imate uticaja na njih. U krajnjem, pomaui im
da ostvare svoja htenje onako kako ih izraavaju daje vam za pravo
da im pomognete da ostvare svoje potrebe, onako kako ih vi
shvatate. Ovaj pristup je osnova pesme Edvina Markama (Edwin
Markham):
Nadmudren
Nacrtao je krug koji me je iskljuio bio je to jeretiki, buntovniki potez.
Ali ljubav i ja smo imali pameti da pobedimo:
:
Nacrtali smo krug koji ga je ukljuio.
5. Razgovarajte sa drugima; glasno razmotrite mogunosti;
potraite pomo od porodice, prijatelja, agencija. Formirajte mreu
koja proiruje vae resurse kao i vae mogunosti i tako ete
poveati va krug uticaja. '
6. Prebacite se u ilegalu. Da biste se privremeno zatitili,
moda je najbolje to moete da uradite da se pritajite. Ako je klima
na poslu uvredljiva ili razorna, moda treba da postanete nevidljivi
ili da nestanete za svoje dobro. Ponekad, iz manje vidljive pozicije,
moete da preduzmete korake koji vam otvaraju nove mogunosti.
Nacionalna i korporacijska istorija je ispunjena sluajevima
hrabrih ljudi i ena koji su na izvesno vreme nestajali, kao korak
ka promeni pozicije, naina gledanja, okolnosti i sudbine.
7. Uinite neto da poboljate svoje stanje; veina nas moe
da pobolja stvari tamo gde smo a da ne podnese ostavku, i to moe
da pomogne da se dobro oseate. Poto mnogi ljudi nisu preduzimljivi, ustanoviete da e drugi da se prilagode okruenju koje
stvarate. Cvetajte tamo gde ste posejali. Promenite gde moete.
Gde je mogue, zatitite svoje ljude od nerazumne politike, postu-

330

MOC PRINCIPA

paka i zahteva na poslu tako da su u stanju da bolje obave svoj

posao.
8. ekajte podesnu priliku; nadivite ili prebrodite tirane i
moete doiveti da ih zamenite.
9. Ako radite u otrovnom dubritu, izbavite se. Promenite
posao, ivotni stil, prijatelje, gradove. Na svakom seminaru u
trajanju od nedelju dana, obino je neko ko1 odlui da ne moe da
se vrati svojojv staroj poslovnoj ili porodinoj situaciji onakvoj
kakva je bila. ef je suvie veliki diktator, teko se menja, ili su
uslovi rada i kulture tako otrovani da je odlazak jedina mogua
alternativa. Za njih, jedini dobar put je da odu. Kao to mi je jedna
ena rekla "Spremna sam da plivam uzvodno, ali neu da plivam
uz vodopade!"
10. Ako ne oseate daje va muitelj neprijatelj (na primer
ako je ta druga osoba vaa supruga, i ako ima nekih iskupljujuih
kvaliteta, a vi biste eleli da pokuate da ostvarite situaciju dobiti/dobiti, ako je ikako mogue sa njom), sledite savet na koji se
oslanjao Abraham Linkoln. Kada je upitan kako je uspevao da
izae na kraj sa zahtevima i pritiscima onih koji su od njega traili
da sledi njihove protivne planove, on je odgovorio, "Cesto sam
padao na kolena zbog odsustva bilo kog drugog mesta gde bih
mogao da odem." Imao je dobro drutvo. Tenison je sugerirao da
"vie stvari je uraeno molitvom nego to ovaj svet i sanja". Kao
to su mnogi lideri otkrili, moliti se ili eleti dobro za nekog drugog
moe da ublai vae srce, izmeni vaa oseanja prema njima, i
moe tiho da utie na njih da uine dobro. Moete da ostvarite
promenu, ak i mirno, uticanjem na druge ako ivite va ivot u
veri, poverenju i uverenju. Da biste to uinili, morate da ostavite
za sobom vau predstavu o bespomonosti i odate se uticanju,
stremljenju i dejstvovanju.

PROMENA NAINA GLEDANJA MENJA

STRATEGIJU
Ponekad nasilje drugih moe da se drugaije vidi, a kada se
gleda iz druge perspektive, i izae na kraj sa nasiljem. Na primer,

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

331

Skot Pek, ije knjige su inspirisale i dale nadu milionima, priznao

je daje dobijao i kritike i pohvale. Zapazio je:
Ponekad dobijem jako negativne kritike. Jedan kritiar je
pisao: "Ako je bez svake sumnje dokazano da to radi, onda se i ja
ukrcavam. Do tada, vie volim da verujem daje to svet u kome je
ovek oveku vuk." U drugoj kritici, opisan sam kao turist nad
bezdanom. Shvatio sam da kritiar (da bi me na taj nain video)
mora da je bio na dnu bezdana. A ta mislite o turistima nad
bezdanom kada ste na dnu gledajui gore na njih sa njihovim
kamerama. Vi ete ih ili mrzeti, ili ete rei, "Moram da izaem
iz bezdana". -*
Ako je re prvenstveno o osobi a ne organizaciji koja vas
pritiska jer mora sve da kontrolie, moete im pomoi promenom
u njihovoj paradigmi. Ako bi mogli da sebe vide jasnije, njihovo
ponaanje bi moglo da se promeni. Poteno ukazivanje tim ljudima
je esto poetna taka za izgradnju njihove svesti. Ljudi koji suvie
kontroliu, u pogreno vreme, koji oseaju da uvek moraju da
kontroliu ili koji ne mogu da vas puste, izazivaju pusto u ivotima
onih sa kojima rade ili ive. ^ Oni mogu da naue da se uzdre ali
samo kada se otvore. Da li bi takva promena poboljala va ivot?
Vaa strategija je da poboljate svoje opcije poveanjem
svojih izvora interne sigurnosti. Moj cilj je da vam pomognem da
postanete fleksibilniji, manje zahtevni, otvoreniji i manje
povredi vi.
Da biste postali manje povredivi, morate raditi i na onome
ta moete da uradite, i ta ste, vaem karakteru i umeima, tako
da moete mnogo da ponudite, kao i da ispoljite volju da istrajete
u tome. Razmotrite Vorenovo iskustvo. Bio je predsednik kompanije vredne 7 milijardi dolara, druge najvee u toj industrijskoj
grani u SAD. Opisao mije kako se tresao dok je iao sa sastanka
svog upravnog odbora posveenog stratekom planiranju. On je
"obradio podatke", zadrao je informacije i nije sve izneo to je
znao. Zato? Strah. Plaio se da ako odbor dobije izvesne informacije, predloie akcije koje mu nisu odgovarale. Nije uinio nita
nemoralno ili nezakonito. Ali je naruio svoje najbolje
prosuivanje. Bio je jedini koji je znao staje uradio, ali to saznanje
je poelo da ga jede.

332

MOC PRINCIPA

Toliko je bio potresen svojim sopstvenim ponaanjem da je

nabavio primerak nedeljnika sa ponudom radnih mesta, naao pet
poslova za koje je bio kvalifikovan, i prijavio se za svih pet. Nije,
u stvari, traio nov posao; samo mu je bilo potrebno ponovno
uverenje da ima znanja koja se trae i nema potrebu da se plai da
e izgubiti posao ako uini ono stoje oseao daje dobro. Iskustvo
je bilo toliko ohrabrujue da je sledeeg ponedeljka poneo
primerak novina na sastanak sa saradnicima i rekao svim svojim
starijim savetnicima da nadu nove poslove! Onda je izaao, bez
objanjenja, i ostavio ih same jedan as. Kada se vratio, smekao
se ali su oni bili u panici. Smejao se i sa njima o svemu porazgovarao. Njegova poruka? Ako ste uplaeni, ako ovaj posao
predstavlja vau sigurnost i va identitet, imaete za mene umanje;
nu ili ogranienu vrednost. Morate da znate da imate druge opcije
u svom depu ili ja neu biti u stanju da se oslonim na to tojni
govorite; Hou vas ovde kao dobrovoljce a ne kao rtve.
Staje Voren konano uradio? Odluio je da ostane, uivajui
u moi svoje ponovo otkrivene slobode.

DOBIJANJE ELJENOG POVEANJEM

SPOSOBNOSTI DA DOPRINESETE
Ako neko hoe da ima posla sa vama, smatrajte se srenim.
Vas ve vide kao nekog ko ima mo. Mora da imate neto to oni
hoe. Kao to jedna reklama za popularni seminar iz pregovaranja
sugerira, verovatno neete dobiti u ivotu ono to zasluujete, ali
verovatno moete da dobijete ono za ta se pregovorima izborite.
Tehnike za pravljenje dogovora su spremne. Ovde nudim neke
posebne putokaze da bi poveao va ulog, tako da kada vam
pristupe vaa mo bude vea.
1. Dananji standard za planiranje karijere je nulta osnova.
Pretpostavite da ponovo poinjete svake godine, ponovo se kvalifikujui za svoj posao ili za novi posao koji bi eleli da imate. Kada
biste morali da se ponovo prijavite za svoj posao, da li biste dobili
posao? Odluite da budete najbolji kandidat stavljajui se u poloaj

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

333

predsednika ili vlasnika. Kao vlasnik, koliko bi sati radili dnevno?

Kako bi utedeli novac? Kako bi postali profitabilniji? Ako svake
godine poveavate vrednost, na svakom zadatku, svakom projektu
i u svakoj prilici, postaete nezamenljivi za svoju kompaniju.
Dobiete iste rezultate u bilo kom odnosu. Ne razmiljajte o tome
ta moete da dobijete ve ta moete da doprinesete. Da li biste
se odluili da sa sobom poslujete?
2. itajte, sluajte, posmatrajte, i studirajte i tako poveajte
svoje sposobnosti. Usvojite stalno poboljavanje kao lini cilj.
"Ali", moete da protestujete, "ako se vratim u kolu, to moe da
potraje deset godina i tada u imati pedeset!" Da, ali koliko stari
ete da budete za deset godina ako ne ostvarite bolje obrazovanje?
U devedesetoj je Leonardo da Vini rekao: "Jo uvek uim".
Veina dananjih velikih mislilaca dostupna je na javnoj radio
mrei, u bibliotekama, putem knjiga, na video i audio trakama kao
i na seminarima. Snimljene informacije e vam proiriti znanje.
Kao stoje Oliver Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) rekao:
"Duh, proiren novom idejom, nikada se ne vraa u prvobitni
oblik". itanje i sluanje sadanjih mislilaca kao i klasika proirie
i uveati vae razmiljanje. Neposredno obrazovanje i obuka daje
vam priliku da testirate vae razmiljanje, da ostvarite povratnu
spregu, i da ispitate fine razlike u idejama.
3. Uzmite daje vreme poluraspada vaeg znanja i informacione osnove dve godine, i da se celokupno znanje duplira svakih
pet godina. Preduzmite aktivnosti sada da bi ostali na kruni informacionog talasa. Pristupite Internetu. Pretplatite se i itajte razne
novine i nedeljnike. Saznajte ta se deava u vaaj oblasti i ko ta
radi.
4. Poveajte svoju torbu za alat. Dok sam predavao na
fakultetu, borio sam se sa raznim pitanjima. Najea pitanja
odnosila su se na budunost, izbor zanimanja, i pripreme za
neizvesno vreme pred nama. Moj dosledan savet je bio da je
potrebno razviti umenost sa alatima, ovladati pisanjem, izlaganjem, znanjem osnova raunanja, jezikom poslovanja, nauiti
osnove psihologije jer ete raditi sa ljudima i da je potrebno da
imate osnovna znanja o korienju raspoloive tehnologije. Nastavnicima bih preporuio stalnu obnovu znanja. Prodavcima da idu

334

MOC PRINCIPA

na kurseve za usavravanje i to primenjuju. Roditeljima preporuujem asove roditeljstva. Idite na vikend seminare.
Razmiljajte o alatima kojima ovladavate koji e vam pomoi da
radite ono to radite, ali efektivnije. Nije vae posebno znanje to
to e da vas uini kompetentnijim; to su vaa umenost sa mnogim
interaktivnim medupersonalnim alatima koja e vam omoguiti da
se prilagodite izmenjenim okolnostima, iskoristite kratkorone
prilike, i omoguite nove promene. Vie alata e vam omoguiti
da vie ponudite kada pregovarate sa drugima.
5. Konsultantska grupa Novations pomae organizacijama u
reavanju problema strunog i organizacionog razvoja. Oni
uoavaju pet moguih stepena razvoja kod zaposlenih. Dok ih
razmatrate, pitajte se u kom stepenu ste vi najee:
uenik - neto umea, veliki potencijal
zanatlija - veliko umee, predvidljiv rad visokog kvaliteta
umetnik - nova reenja, izmene, novi proizvodi ili sistemi
mentor - novi proizvod je druga osoba u koju veruje; uzor i
gajenje/omoguavanje veze
sponsor - moe da obezbedi resurse da stvori mogunosti
Moete sa odreenom osobom da budete u bilo kom od
ovih stepena u bilo koje vreme. Gde god da ste, moete da se
razvijate. Na primer, ne verujem da treba da ekate dok ne
napunite pedesete da bi nekome bili mentor. Sutina onoga to
elim da kaem je da ako imate vie da ponudite, imaete vie
moi.
6. Pridobijte pomo drugih. Traite i poboljajte svoj sopstveni mentorski odnos. Poveite se sa prijateljem ili saradnikom
koji vas zna i koji u vas veruje i moe da vam pomogne da uoite
svoje predrasude i slabe take da bi ih ispravili. Stvorite mreu ili
sposobnu grupu ljudi koji e vas podrati, kojima je stalo do vas i
mogu da prue odreeno iskustvo koje vi nemate. Uinite da im
se isplati da u vas investiraju. Obezbedite neto za uzvrat, tako da
vaa vrednost bude za njih ouvana.

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

335

7. Planirajte promene. Imaete mnogo "zanimanja" u svom

ivotu. Ova nova paradigma vodi nas od stare paradigme "zaposliti
se" ka "obavljati posao". Raunajte s tim; planirajte za to; radite
da se pripremite za to; nemojte da vas to zatekne nespremne. "'
8. Izaite iz zone sigurnosti. Stvorite/napravite/iznajmite/imajte iskustvo koje vas izvodi iz vaeg normalnog stanja
bar jednom godinje. Uradite neto originalno, kreativno ili rizino
to vam omoguava novu perspektivu. Preite splavom reku,"
napiite knjigu, postanite volonter, uzmite asove, postanite za
neto ekspert Putnik na Divljem zapadu sreo je najednom starom
prljavom putu koji su bujice napravile, znak koji je upozoravao,
"Izaberite svoju koloteinu paljivo; moete da budete u njoj
sledeih dvadeset milja!" Izaberite drugu putanju kada idete na
posao. Ruajte na neobinom mestu. Idite na drugo mesto i na svoj
dotadanji ivot pogledajte novim oima.
9. Pozovite ih za pregovaraki sto. Preuzmite inicijativu
sugerirajui da ete raditi sa njima ako oni hoe da rade sa vama.
Shvatite da kada neko hoe ono to imate, vi ste na neki nain
nezavisni. Vi moete da odaberete da poslujete ili da ne poslujete.
Pre nego to se odluite, meutim, eleete da znate ta oni imaju
da ponude i pod kojim uslovima se daje ponuda. Moete i da
dobijete ono to oni imaju bolje, jeftinije ili bre na nekom drugom
mestu? Uvek ste slobodni da razmotrite svoje opcije. Vi ste
jnezavisni. Kada vas vide drugaije nego to su vas videli ranije,
imaete poveanu mo da pregovarate, da se cenkate, pravite
kompromise, da dobijete ono to hoete.

TRAITE BOLJE ODNOSE UVAAVANJEM

SADANJIH ODNOSA
Ako neko pokuava da na vas utie time to se dri naela,
uvaavajui vas, vi ste dobili izvanredni poklon. Uskoro ete imati
iskustvo koje e vam promeniti ivot. Moete da budete zahvalni.
Izrazite svoju zahvalnost. Podelite sa drugima svoje poklone.
Budite hrabri. Preuzmite odgovarajue rizike. Proirite svoj krug

336

MOC PRINCIPA

da u njega i druge ukljuite. Uivajte sinergiju i oseanje komplementarnog partnerstva.

Ljude privlae dobre ideje, dobri ljudi, posveene voe koji
brinu ili obuavaju ili prodaju ili slue na drugi nain. Kada sam
bio deak uo sam uzbudljivu pesmu koja je dobro izrazila taj
fenomen. Mada je nisam godinama uo, jo se seam inspirativne
muzike i izazova da se bude "neustraiv", da se ima karakter, da
se zalae za ono stoje pravo, da se bude uzvien. Deo refrena glasi:
Dajte mi nekoliko ljudi koji su neustraivi,
Koji e se boriti za prava koja potuju.
Pokrenite deset neustraivih,
I ja u vam uskoro dati jo deset hiljada.
13)

Moete da se kolebate; moda nemate svoju jasnu viziju. Ali

ako imate iskustvo u zajednikom radu sa nekim ko hoe da gradi
sa vama, to partnerstvo e cvetati ako imate volje da ispitate ^svoje
sopstvene motive. ta vi doprinosite zajednikom poslu? ta je
zajedniki interes? ta je sad najvanije? ta moete zajedno da
uradite?
Lin Andrjus (Lynn Andrews) je studirala tradiciju starih
amerikih Indijanaca i predlae proces za stvaranje neega to ona
naziva "in moi", znaajno lino ostvarenje koje afirmie nau
nezavisnu sposobnost dok nas istovremeno otvara ka
mogunostima meuzavisnosti. Ako moemo da donesemo
ljubav (ne obeshrabrenje) tom poduhvatu, pronalazimo snagu da
uinimo ono to moramo. Ovaj in moi mora od nas mnogo da
zahteva, ili neemo dovoljno duboko da kopamo da biste nali
resurse, koje ve imamo, ali su uspavani. Morate da izaberete neto
realno, neto posebno, neto to e za vas da ima simbolino ili
vano znaenje. Ako to treba da bude stvarni in moi, mora da
zahteva izuzetno usredsredenje i volju.
Za mene, pisanje ove knjige je bio takav in moi. To je bio
izazov. Morao sam da se isprsim. Isteralo me je iz zone sigurnosti.
Zahtevalo je da radim sa drugima na nove naine. Zahtevalo je da
razjasnim svoje motive. Pomoglo mije da se vidimu novom svetlu.
Prouzrokovalo je da razvijem nova umea i sposobnosti. Pomoglo

TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS?

337

mije da se ponovo odredim, da ispitam razne uloge koje igram kao

otac, suprug, sin, autor, nastavnik, konsultant, i uenik. Nije bilo
lako. Proveo sam vreme sa svakom opcijom moi, u raznim fazama
u pripremi ove knjige. Ponekad sam se oseao bespomonim sumnjao sam u svoje sposobnosti, razumevanje, svoju sposobnost
da ostvarim ono to sam hteo ovom knjigom. U drugim prilikama,
plaio sam se ta ceo ovaj projekat uopte znai. Plaio sam se da
e drugi da uporeduju moj ivot sa asnim standardima i da moje
slabosti nee odgovarati onome to uim i da e moja poruka biti
umanjena. Ponekad sam bio u iskuenju da se pogaam, sa svojim
saradnicima. svojim izdavaem, sa svojom porodicom, da se zadovoljim neim manjim. Ali, na kraju, izborio sam se sa sumnjama,
strahovima, da pripremim knjigu koja ima u sebi ono najbolje to
sam hteo da imam u sebi.

PRELAZ OD STRAHA KA MOI PRINCIPA

Jedna od mojih klijenata je podelila sa mnom iskustvo kretanja raznim putevima do moi. Verujem da njena pria ilustruje
preduzetniki stav koji moete da zauzmete kada vam neko "to
radi". Ta direktorka je pohaala jednonedeljni seminar koji sam
drao. Bila je rtva prevrata u kompaniji, smanjenja kompanije
nakon dvanaest godina zvezdanih uspeha. Oseala se gorko i
zbunjeno. Dok smo zajedno radili, predloio sam da bi moglo da
pomogne usredsreenje na dve oblasti. Prvo, predloio sam bez
obzira ta drugo radi, trebalo bi da bude istinita prema sebi i svojoj
porodici. Kada su problemi posla i promena na poslu na sigurnom
mestu, postaje jasno da mrea sigurnosti nije organizacijska, ve
lina, i da se sastoji od porodice i prijatelja. Imala je dobre prijatelje
i voljenu porodicu, koji su, prema njenim recima, postali njeno
"spasenje" u ovim tekim vremenima.
Drugo teite je bilo mnogo suptilnije, i imalo je veze sa
potovanjem ostalih. Njeno dvanaestogodinje iskustvo je bilo u
organizaciji koja nije iskazivala brigu za druge. Bilo je to nezdravo
okruenje i kod rukovodstva su podsticani nezdravi stilovi menadmenta^ Rekla mi je da je koristila isti ton i praksu koje je
prezirala. ak i kada joj se sa loim vestima obratio predstavnik
22 Mo principa

338

MOC PRINCIPA

organizacije za regrutovanje direktora, teko je u to poverovala bukvalno je oseala da nema drugog izbora za rad i rukovoenje
sa ljudima na poslu.
Za vreme naeg zajednikog rada nala je novo iskustvo,
izgradila nove odnose zasnovane na cenjenju, potovanju, brizi, i
sposobnosti. Ohrabrio sam je da nade posao na kome e njena
sposobnost da brine biti prednost a ne slaba strana. Izvetaj koji mi
je poslala, skoro nakon godinu dana, bio je da je "blagoslovena"
prilikom da radi za veliku multinacionalnu kompaniju sa izvanrednom poslovnom etikom i neverovatnim potovanjem za svoje
zaposlene. Potovanje u novoj organizaciji je bilo utkano u svemu
to su radili, u politici, planovima, postupcima i strategijama.
Zakljuila je: "Teko je ostvariti poverenje kada se organizacije ne
ophode sa potovanjem prema zaposlenim. Sada mogu da uestvujem u procesu razvoja poverenja kako u ljude tako i organizacije.
Nastavlja se proces rasta..."

POSLEDNJI PREDLOG
Ako oni pokuavaju da utiu na vas, imate priliku da dobijete
ono to najvie hoete. Bez obzira na njihov pristup, imate opcije.
Veina ljudi ima neke odnose zasnovane na svakom tipu moi; ali
i mi teimo da imamo dominantan vid odnosa sa drugima i sa
ivotom. Vae opcije su realne. Ako iskusite bol u nekim odnosima
- bol nepokretnosti ili bol neprijatnosti ili bol neostvarenih
mogunosti - moete da napravite izbor koji e poboljati kvalitet
tih odnosa i kvalitet vaeg ivota. Imate mo da promenite. To
stvarno poinje sa vama. Uvek postoji neto to moete da uradite.

14. GLAVA

KAKO SE MENJAM?
Nikada neemo postati ta treba da
budemo ostajui ta smo sada.
Maks DePri
Vi se moete promeniti.
' Kao to sam u prethodnim poglavljima opisao, svako od nas
odluuje da li e biti moan ili nemoan. Ako se oseate bespomono, moete postati moni. Ako ste bili skloni da koristite
mo prinude, u mogunosti ste da formirate nove odnose i da tako
modifikujete stare da u njima preovlada pravednost moi koristi
pre nego strah.
Ako ste skloni da sklapate sporazume sa drugima, zahvaljujui vaem prelasku sa upotrebe moi koristi na upotrebu
moi principa, vrlo brzo ete iskusiti dramatinu promenu u
kvalitetu veine vaih meuljudskih odnosa. Svako od nas otkriva
sebe kako polako upoznaje osnove na kojima njegova mo poiva,
ali i stalno preispituje postojeu ravnoteu moi u svom ivotu.
Zapitajte se, koliko moi posedujete u ovom trenutku? Morate
krenuti sa mesta na kome se nalazite. To nee biti lako; ali svaki
22*

340

MOC PRINCIPA

napor koji budete uloili je vredan truda, jer onako kako vi sami
budete napredovali, napredovae i vaa sposobnost da pomaete i
inite dobro drugima.
U ovom poglavlju nauiete kako da uveate svoj pozitivan
uticaj na druge razvijajui pre svega sebe. Na primeru jednog
oveka i njegove dileme pokazau vam kako moete razviti svoje
potencijale.

PRIZNANJE NA SAMRTNOJ POSTELJI

Dozvolite mi da vam ispriam priu o Tomu, uesniku moje
radionice koji je eleo da spozna promenu tokom jednonedeljnog
seminara o vodstvu. Tom je bio kolski nadzornik velike oblasti u
Kalifomiji. Na poetku kursa se drao izdvojeno, postavljajui
zlonamerna kritika pitanja o principima, na kojima je poivalo
nae uenje; a opet, sa druge strane, bio je spreman da brzo odstupi,
uveravajui nas da mu se na kurs ne ini loim. Takav stav je
zadrao itavu nedelju. U petak ujutro nas je pitao da li bismo
mogli da razmotrimo njegov predstojei skup koji je zakazao za
svoje osoblje. Tokom tog dana smo proradili neke od mogunosti
koje bi mogao da sprovede, i ja sam se spremao da krenem. Upitao
me je da li imam jo minut vremena.
"Kako se menjate"? pitao je. Bio sam zateen. Nisam znao
na ta je mislio. Pitao sam ga: kako menjam - ta? "Kako da
promenim sebe? Pregledao sam jue komentare svojih saradnika
koje su mi napisali i ponovo sam se suoio sa onim to sam znao
od ranije - da sam hladan i rezervisan, da sam bezoseajan, da
nisam paljiv u radu sa ljudima. Svakog dana protekle nedelje
posmatrao sam ljude koji su paljivi, koji vode rauna o drugima,
kojima je stalo do drugih ljudi, i video sam da su ih svi voleli. I ja
sam osetljiv, i ja vodim dosta rauna, ali... "Reci su se izgubile i
on je poeo da jeca.
Kada se najzad pribrao, bio je to potpuno drugi ovek. Bio je
povreen. Bio je ranjiv. Bio je besan, frustriran i uplaen. "Celog
ivota majka me je uila da ne pokazujem svoja oseanja. 'Ne
dozvoli drugima da vide tvoja oseanja. Budi stoik. Ne uzbuduj se

KAKO SE MENJAM?

341

oko stvari, samo e se na kraju razoarati. Nikada ne dozvoli

drugima da vide ta osea.'"
"Pa", nastavio je, "uinio sam tano kako mije ona govorila.
iveo sam svoj ivot na nain na koji me je ona nauila. Odbijao
sam ljude od sebe. Ako su imali problema i obraali mi se za
pomo, govorio bih im da se sami snau. Bio sam surov, i drugi
su mogli da budu takvi prema meni. Onda se moja majka prolog
prolea teko razbolela. Pozvala me je da me poslednji put vidi.
Uzela me je za ruku i, dugo me gledajui u oi, rekla: 'Pogreila
sam. Duboko sam pogreila. Oseanja su vana. Mora da se
promeni' Ubrzo potom je umrla".
"ta ja sada da radim? Kako da se promenim? Zato me je
obmanula? Da li mogu sada da se promenim?" Pitanja su pljustala
kao besni rafal, pokrenut godinama potiskivanom frustracijom.
Nisam znao ta da kaem. Mislio sam na godine tokom kojih
je ovaj ovek pokuavao da radi onako kako su ga uili, da ivi
onako kako su ga uili, da porie sebe, da potiskuje svoja oseanja,
svoju ljudskost, svoj duh, svoju duu. I sada, potisnuti, negirani
deo njega samog je plaljivo i stidljivo ispuzao iz mraka i tame na
svetlost.
"Da li mogu da se promenim?"
Zagrlio sam ga i upitao koliko ima godina.
"Pedeset i dve"
"A vaa majka, koliko je ona imala godina kada je umrla?"
"Sedamdeset devet"
"Dakle", rekao sam "spoznali ste za pedeset dve godine ono
za ta je vaoj majci bilo potrebno sedamdeset devet godina da
spozna?" Polako je klimnuo glavom, sa nadom koja je poela da
se budi.
"Da li imate dece?"
"Da" odgovorio je, "Imam sina - on ima dvadeset i etiri
godine",
"ta ako je on sa dvadeset etiri godine nauio ono to vi uite
sada, sa pedeset dve? Da li moete preneti ovo vae vano saznanje
svome sinu? Da li mu moete pomoi, tokom vaeg zajednikog

342

MOC PRINCIPA

posla, da postane drugaiji i pokloniti mu svoje iskustvo, dati mu

poklon koji moe doneti njegovom ivotu trideset drugaijih
godina?"
Prvi put tokom svih ovih godina Tom je video novu
mogunost, mogunost koja bi trebalo da potekne iz njegove
sopstvene sposobnosti za promenu. Napravili smo plan, zajedno
smo skicirali poetne korake koji bi obeleeli novi poetak za
Toma i njegovog sina. Voleo bih da za godinu dana pogledam
komentare njegovih saradnika. Tom je polako poinjao da uvia
da jedan novi, drugaiji ivot moe biti mogu. Kada se spremao
da ode, video sam da se njegov izraz lica promenio. Bes se skoro
potpuno izgubio. Izgledao je kao stoje verovatno izgledao Skrud
iz Dikensovog romana "Boina pesma" kada se probudio u
Boino jutro posle duge noi oaja i kajanja, ispunjen zahvalnou. Tom je napustio planine Jute ispunjen nadom, ali
planina promene je leala pred njim. Zeleo je da se promeni, ali
nije znao kako.

AKO ELITE DA SE PROMENITE,

ALI NE ZNATE KAKO
Lina promena je proces iz tri dela koji zahteva naputanje
starih pogleda i ponaanja i prihvatanje novih mogunosti, kao i
kretanje novim putevima. Sastoji se od preispitivanja starih ideja,
sticanja nove, obuhvatanje svesti, osvajanja nade, pokuaja da na
nove naine postignemo neto novo to je u skladu sa onim to
stvarno elimo. Ali promena nije isto linearna. Stvarni svet je
konfuzan i uvek postoje stranputice. Ponekad nemate snage u srcu
i oseate se izgubljenim. Za promenu treba vremena. Moe da bude
obeshrabrujue. Zahteva upornost i portvovanost. Zahteva
strpljenje. I podsea na gajenje predivnog cveta; ne moete ga
samo posejati, morate ga negovati i zahvati, tititi ga i pustiti ga
da raste na suncu. U prvo vreme je nean i salomiv. Ali to je delo
umetnosti, i donee dobro svima koji ga vide. I sa vaim ivotom
moe biti isto. Ovo poglavlje e vam pomoi da se promenite.

KAKO SE MENJAM?

343

Veina knjiga sa temom 'kako pomoi sebi' spada u jednu

od tri kategorije. ' Prva se moe definisati kao "knjiga recepata",
u kojoj se obeava da neete nikako pogreiti ako se doslovno
drite precizno odreenih uputstava. Ja lino nisam ubeen da
potovanje stie u tako jednostavnom i jasnom pakovanju - to je
ipak traganje koje traje itav na ivot. Druga kategorija je "dobra
prijateljska knjiga", koja je inspirativna i koja predvia brzu akciju,
koja na alost ne traje dugo, jer suvie uproeno prikazuje stvari
i nema trajniju mo. Nadam se da vas je ono to ste proitali u ovoj
knjizi inspirisalo; ali ja takode elim da kod vas proizvedeni
ohrabrenje i nadu koju treba da zadrite i u tekim trenucima kada
uporno pokuavate, a jo nema rezultata za kojima eznete.
Moe se rei da ova knjiga pripada treem pristupu, sa
glavnom idejom da svi moemo koristiti knjigu kao vodia, koja
je istinski korisna u borbi sa stvarnou svakodnevnog ivota.
Prosta motivacija nije dovoljna da vas podri u istinski tekim
vremenima. U ovoj knjizi neete nai jednostavne formule. Ja
priznajem daje ivot teak, da mi malo nauimo, napravimo neke
greke, nauimo jo malo, pokuamo ponovo, opet, opet i opet.
Uenje nikada ne prestaje. Mi sami neprekidno uimo tokom
itavog ivota, zatim nauimo jo neto i iz iskustva drugih, to
nas vodi novoj poziciji sa koje dajemo starim stvarima novo
znaenje. Nae oi se otvaraju malko ire. Naa srca su malo
osetljivija. Mi smo malo mudriji. Postajemo sve asniji i sve
moniji kako se menjamo i rastemo.
Hajde sada da ispitamo tri koraka do nae promene.
']

PROCES PROMENE POINJE BUENJEM

Prva faza vae line promene - buenje, poinje kada neki
dogaaj poremeti va status quo. Neto neoekivano se dogodilo i
zadalo vam veliki emocionalni udarac. Niko od nas ne moe
ignorisati takav poziv za buenje - potres i pratei bol su previe
jaki. Odbaeni smo predaleko od nae zone sigurnosti. Nastupa
neravnotea. Prevaziene su stare ideje. Stare navike su pod
znakom pitanja. Primorani smo da napustimo stare naine

344

MOC PRINCIPA

razmiljanja. Razbijena je iluzija da sve drimo pod kontrolom.

Postepeno ili iznenada postajemo svesni da stvari nisu onakve
kakve smo do skora mislili da jesu. Svaka znaajna promena
zapoinje ovakvim upozorenjem. Ovakvi pozivi za buenje mogu
biti planirani ili pak neplanirani. Svojom voljom, eljom, svojim
karakterom moemo sebe dovesti u nesigurne okolnosti. Sve se
moe dobro odvijati, ali u jednom trenutku sami odluimo da
"okrenemo drugi list". Debi Filds, odnosno Gospoda kolaii
Filds, kae da "nikada nije dovoljno dobro". Ta vrednost koju ona
zastupa nagoni zaposlene kod nje da neprekidno trae naine da
budu bolji, da napreduju. Tako se kod svih odrava otvorenost za
promenu, za novo, i kao posledica toga se ne javlja strah od bilo
kakve kritike muterija. Svako od nas moe biti takav, otvoren za
primedbe i komentare drugih ljudi. Moemo izgraditi naviku da
redovno posmatramo svoje ja, preispitujui nae realno ja i neprekidno ga poredei sa idealnim ja. Snaga svesti o sebi moe biti
veoma moan pokreta aktivnosti.
ee je, meutim, udar spoljanji - neki iznenadni neoekivani izazov, iznenadni napad, ili nesreni sluaj, koji se, poput
amara, ne moe ignorisati. Takvi dogaaji jednostavno zahtevaju
akciju. U takvim situacijama moramo razmiljati, moramo se
uozbiljiti i zamisliti. Moemo razmatrati promene i prelaze na
neto drugo. Pria se daje Linkoln pustio bradu, koja je postala
njegov zatitni znak, zato to mu je neka devojica pisala da njen
predsednik nije dovoljno lep ovek. Kod svakog od nas postoje
neke stvari koje nisu poeljne, koje se ne uklapaju sa ostalim delom
nas samih, koje nisu funkcionalne, ili, pak, jednostavno ne valjaju.
Moemo imati neki stil ponaanja ili uverenja ili odnose ili navike
koje nam jednostavno ne idu u prilog u naim nastojanjima da
postanemo ono to bismo eleli, a opet, sa druge strane, ignorisali
smo povratne informacije o nama samima i naem ponaanju do
kojih smo vrlo lako mogli da doemo - i, kao posledica svega toga
se dogodi da zavrimo ivei ivot ispod svojih stvarnih
mogunosti. Jednostavna posledica do koje dolazi kada se dogodi
sticaj okolnosti je mobilizacija nae snage i nae sposobnosti
prevladavanja; javilo se neto novo u naim ivotima sa ime valja
izai nakraj.

KAKO SE MENJAM?

345

Iznenada postanemo svesni da smo u nevolji. Stvari ak

mogu biti i gore nego to smo mislili, i odjednom se ispostavi da
ni izdaleka nisu onakve kakve smo mi zamiljali da e biti. Postaje
nam jasno da ni trena vie ne smemo odlagati akciju. Najzad kada
shvatimo koliko je stvarno loe, postiemo odreenu svesnost koja
je do tada mogla biti maskirana ili umrtvljena naom frenetinom
aktivnou, ostalim pritiscima, naim strahovima, drugim preokupacijama, ili ak zloupotrebama ili tiranijom zavisnosti i prisila.
Veina nas ivi unutar odreene zone sigurnosti,
prilagoavajui se ivotu onakvom kakav je. Ako temperatura u
sobi nije ba prijatna, moemo podesiti termostat na zidu i sa
prijatnim mirom emo prestati da obraamo panju na temperaturu; neemo je vie biti svesni. Temperatura moe fluktuirati, ali
poveanja i smanjenja u odreenim granicama se mogu tolerisati.
Slino tome, mnogi od nas tee da emocionalno, psiholoki i
duhovno ive u zoni sigurnosti. U naim odnosima sa drugima i
zastupajui sebi svojstveni ivotni stil, uputaemo se u rizike, ali
ne prevelike, jer bi nas to dovelo do jakog oseanja neprijatnosti.
U takvom stanju ne moemo da aktiviramo svoje mehanizme
prevladavanja. Jer, uglavnom svako od nas ureduje svoj ivot tako
da postigne to vie zadovoljstva a to manje neprijatnosti.

Poznati bol prevazilazi nepoznati bol promene

Moderni pokretai promene nauili su da u organizacijama
koje su preplavljene birokratijom i raznim merama zatite postojeeg stanja, teskoba koju proizvodi promenjeno stanje mora
svakako biti vea od teskobe promene pre nego to se organizacione promene odigraju. Slina pojava se javlja i u naem
privatnom ivotu. Da li emo se uhvatiti ukotac sa teskobom
(savladati je), ili emo ekati da ona doe (obino u formi nunih,
neizbenih posledica) i dozvoliti joj da se gnoji i poveava sve dok
ne postane nepodnoljiva? Teskoba i nelagodnost na koje smo se
ve navikli su predvidljivi; postoji ak i odreena perverzna vrsta
utehe u saznanju ta dolazi, ak i ako je to to dolazi muno i
neprijatno. Mona, nova, nepoznata teskoba povezana sa obavlja-

346

MOC PRINCIPA

njem novih aktivnosti, razliitih od dotadanjih, takoe je realna.

Ali, sve dok je predvidiva teskoba vea ili tea za savladavanje od
nepoznate teskobe povezane sa promenom, ostajemo ukopani.
Svest o ozbiljnosti situacije prekida nau zanesenost ili nau
nepokretnost. Do toga ponekad dolazi kada naiemo na nekoga ko
drugaije od nas izlazi na kraj sa ivotnim tekoama i ije
samopouzdanje i efikasnost stvaraju primetnu razliku u odnosu na
nas. Duh kompetencije izbija iz njih, i dovoljno je videti ih, i
poverovati u nove mogunosti. Kada kod nekoga vidimo takav
duh, ak i pre nego to se prepustimo promenama kroz koje
moramo da proemo, ipak razmotrimo mogunost da i za nas stvari
mogu biti drugaije. Bez te svesti nee biti mogua nikakva
promena.
Ponekad kada radim sa parovima, poinjem rad tako to
svakom od njih dam odreene zadatke koji e kod njih izgraditi
svest. Na primer, mu jednostavno moe uopte da ne bude svestan
onoga to se deava u njegovom braku, i najdublja oseanja
njegove ene mogu da mu budu potpuna nepoznanica. Ja ga onda
pitam, u prvom delu vebe, da navede prideve koji se odnose na
njega a za koje smatra da su njegovoj eni kod njega vani, kao i
one prideve koji izazivaju kod nje nezadovoljstvo jer deluju na
tetan i poniavajui nain. Obino traim i od njegove ene da
napravi slinu listu njenih osobina i naina ponaanja koji njemu
odgovaraju, odnosno ne odgovaraju. Posle toga se liste razmene,
to redovno dovodi do obostrane burne reakcije. Obe strane postaju
svesne da stvari nisu vie onakve kao to su nekada bile kada su
se uzeli, ili pak nisu takve kakve bi mogle biti, ali ono stoje tipino
je da i dalje ostaju potpuno nesvesni oseanja onog drugog. Muevi
su obino iznenaeni onim to su njihove ene napisale. ene
obino imaju jasniju sliku oseanja svojih mueva, ali i one stiu
odreen uvid koji pre toga nisu imale. Potom, u drugom delu vebe,
od svakog od njih zatraim da opiu ono to njihovog partnera
povreuje ili pak ini jaim, tako da mogu da uporede ono to
njihov partner osea sa onim to oni sami oseaju. Ova veba za
izgraivanje svesti obino dovodi do brojnih dijaloga izmeu

KAKO SE MENJAM?

347

mua i ene i zapoinje proces uzajamnog prilagodavanja, koji, sa

druge strane, dovodi do boljeg kvaliteta njihovog odnosa.
Jaz do koga moe doi izmeu branih partnera, koji dovodi
do nedostatka komunikacije i razumevanja kao i iskrivljenog
uzajamnog opaanja, moe se dogoditi i na poslu, izmeu rukovodioca i njegovih saradnika. Meutim, sve dok ne doe do svesti
o tekoi, ni o kakvoj promeni ne moe biti govora.

Uspostavljanje ravnotee izmeu elje

i tekoa koje treba savladati

Znam da svako od vas moe poveati svoju samosvest kao i

utiske koje ostavlja na druge ljude samo ako to poeli. Pred vama se
nalaze neka pitanja koja e vam pomoi pri paljivoj i dubokoj
samoanalizi. Bilo bi vam korisno da odvojite vreme i da zapiete svoje
odgovore. Posle nekog vremena pregledajte sta ste napisali. ta vam
vai odgovori kazuju? Za promenu treba vremena; polako postanite
svesni moi tog procesa. Budite strpljivi sa samim sobom dok vam
svest jaa, elja raste i dok se vae sposobnosti polako uveavaju.
1. Sada kada ste stekli jasniji uvid u raznovrsne puteve do
moi, da li elite da se promenite? Nekome sa strane ne predstavlja
problem da vas procenjuje i da vam nalazi mane. Ali budite svesni
da vam je dostupno neto to moe poveati vau mo i uticaj, i u
isto vreme poboljati odnose sa vama bliskim ljudima.
2. Kakvi su vai odnosi sa ljudima do kojih vam je najvie
stalo? Kakvi su vai intimni trenuci sa vaim muem ili enom ili
vaom decom ili roditeljima ili sa vaim efom? Kakav je kvalitet
vaih uobiajenih odnosa sa ovim ljudima?
3. Kakva je struktura vaih odnosa sa vama bliskim ljudima?
Da li biste eleli da bude drugaija? Na koji nain drugaija?
4. Da li kod vas postoji neko znaajnije uzdravanje u odnosu
na ljude do kojih vam je stalo? Ako ste nekoga ve "otpisali", ili
ste postali popustljivi i indiferentni, bez vere da stvari ikako mogu
postati bolje, onda moete, poput jednog mog klijenta, rei: "Ne
razgovaramo o religiji, ne razgovaramo o politici, ne razgovaramo

348

MOC PRINCIPA

o njegovim roditeljima, ne raspravljamo se oko kantri muzike" (ili

ve bilo ta drugo to va partner voli a to vas dovodi do ivice
nerava). Medu vama moe postojati odreena mera udaljenosti ili
ak praznina. Ili, pak, jedno od vas dvoje moe zaboraviti deo sebe,
staviti svuda natpise tipa "nema prolaska" ili "ne prilazi", tako da
onom drugom bude jasno da se dri podalje od tog dela vas. Ako
imate praznine u vaoj vezi gde poruka glasi "Ne ulazi u ovu zonu,
suvie je nena, suvie osetljiva, nikako nee ii, ne mogu da to
objasnim i ak ne mogu o tome ni da priam", onda je taj deo vas
za drugu osobu mrtav. Kada deo sebe odseete, bilo zato to ste
bili povreeni ili poraeni ili neuspeni na tom polju, ak i ako
razlozi za to nemaju nikakve veze sa ovom odreenom osobom,
vi joj ipak istovremeno uskraujete mogunost da vas u potpunosti
upozna. Da li vam je ikada dat ultimatum? Oboje gubite, ukoliko
ne budete u stanju da napravite novi izbor u ovom trenutku kada
vam se prua mogunost.
5. Da li ste u skorije vreme dobili ikakvu povratnu informaciju o sebi, bilo tokom neformalnog, oputenog razgovora bilo na
formalni nain - anketom o vama koju ste dali vaim saradnicima
da popune, koja je bila za vas iznenaujua, okantna, ili je, u
najmanju ruku predstavljala za vas novost? Ako ste do sada bili
slepi za te stvari, krajnje je vreme da ih sada razmotrite. Ako vai
saradnici znaju za vae slabosti koje vas spreavaju da budete
efikasniji, a i vi sada znate da oni to znaju, zar nije pravo vreme da
neto preduzmete i promenite se? Anonimna povratna informacija
o vama, koju niste traili ili ak ni eleli, esto moe da bude za
vas pravi poklon. Sada bar znate. ta ete uiniti? Kakve ete
korake preduzeti, sada kada je naruena vaa ravnotea? Oseate
da ste ogoljeni, vai pogledi su iz temelja uzdrmani; probudili ste
se. Vreme je da preemo na sledeu fazu.

MODIFIKUJTE MILJENJE I PONAANJE

Dobro, kaete vi ivotu. Privukao si mi panju, elim da
budem bolji. Pobedivanje sa drugima je bolje od gubljenja. I ta
sada? Kako da se promenim, modifikujem, prilagodim, postanem

KAKO SE MENJAM?

349

bolji, i reformiem stare naine miljenja? Kako da razmotrim

nove mogunosti?
Pred vama se nalazi est razliitih aktivnosti u fazi modifikacije koje sam prouio. To ukljuuje:
1. spoznavanje alternativa
2. primanje pomoi od drugih
3. razvijanje elje za nove, drugaije stvari
4. uvianje mogunosti izbora
5. donoenje odluke o promeni
6. dozvolu da vas ponese vera.
Na sledeim stranicama u vam opisati kako moete
savladati svaku od ovih aktivnosti.

Spoznajte alternative
Prvo, promenljivo iskustvo, ma kakvo bilo, moe vas navesti
da uvidite da imate raznovrsne opcije, da postoje mogunosti za
ivot i rad razliite od onih koje ste vi odabrali ili ste u njih uloili.
Moete videti, prvi put posle dueg vremena, da postoje sredstva
koja vam mogu pomoi da funkcioniete drugaije. Moete itati,
razgovarati sa prijateljima, ii kod psihologa, moliti se, meditirati,
pridruiti se nekoj radionici za rad na sebi, moete raditi sve to
vam moe pomoi da pronaete i razjasnite sebi ta zaista elite.
Moda ste upravo sreli nekog prijatelja, ili pogledali film, ili
proitali knjigu sa kojom ste se istinski identifikovali. Moda ste
izgubili posao i u preliminarnom razgovoru sa posrednikom
firmom ste naili na poslovne mogunosti kojih uopte niste bili
svesni. Moda ste odlazili na sastanke svoje terapijske grupe ili
terapijske grupe za pomo ljudima sa nekim znaajnim
problemima, i prvi put ste uli iskustva ljudi koji su ve izlazili na
kraj sa izazovima sa kojima ste vi sada suoeni, ali na nain koji
uopte niste smatrali moguim. Moda je savetnik ili konsultant
na poslu sa vama prouio izvetaje vaih kolega. Uglavnom, ma
ta od ovoga bilo u pitanju, ili pak neto drugo, krajnji ishod je da
ste vi uvideli da moete izabrati da ivite drugaije, i da je sada
pravo vreme da ponete da teite promeni.

350

MOC PRINCIPA

Prihvatite pomo drugih

Drugo, u novootvorenom polju mogunosti, pruate se ka
drugima kao i to se drugi pruaju ka vama. Nesreni, nesigurni,
bolni, pruate svoje ruke i sa iznenaenjem konstatujete da tamo
ima nekoga da vas prihvati. Neko se sa tim ve suoio. Neko je
ve bio tamo. Neko drugi zna. Neko moe da pomogne. I eli da
pomogne. Neko e da pomogne.
Pomo obino stie od nekoga koga potujete, nekoga ko na
vas ima uticaja. Moete oseati odreeni stepen njihovog bezuslovnog prihvatanja. Moete se oseati dovoljno sigurnim sa njima,
ili pod njihovom brinom panjom, da ispitate svoje sopstveno
iskustvo razmotrite mogunosti koje su postavljene u prvom
koraku ovog naeg puta, ispitate svoja uverenja i zapaanja. Kao
prirodna posledica staranja drugih o vama, oseate nadu, oekivanje da e stii bolji dani. I to nije neko vetako uzbuenje. Ta
oseanja su stvarna, i neizbena za sledei korak.
Znaajna osoba koja vam pomae moe biti profesionalac,
lan porodice, prijatelj, potpuni stranac ili veza sa bogom ostvarena
kroz molitvu. Sekspir opisuje takvo neto u "Juliju Cezaru" kada
Kasijus nudi Brutu svoju pomo:
Zato, dragi Brate, budi spreman da uje: I poto zna da ne
moe da vidi sebe, sem u svome odrazu, tvoj u odraz biti, i
skromno otkrivau ti stvari koje ti sam ne zna.
Moda e vam biti potrebna skromnost da prihvatite to onako
kako jeste - nekome je stalo i moe vam pomoi. Prihvatite ruku
koja vam je pruena.

Razvijte elju za neto novo i drugaije

Tree, nada koju oseate raa elju da stvari budu drugaije,
ili bar, elju da se veruje da stvari mogu biti drugaije. Imao sam
posla i sa ljudima koji, kada im opiem svet asti i poverenja, kau
da takav svet ne postoji. Kau: "Nikad nisam iskusio tako neto,
ne mogu da se setim da sam se ikada oseao tako kako vi opisujete

KAKO SE MENJAM?

351

da se oseaju ljudi u dubokim intimnim odnosima. To nije deo

moga sveta. Ne verujem da to uopte postoji".
Kada se suoim sa ovom vrstom pogleda na svet, pretpostavim
da takvi ljudi imaju razlog za svoja verovanja. Ali onda pokuam da
pronaem pukotinu na njihovom emocionalnom titu sa sledeim
pitanjem: "A da li biste voleli da verujete daje to mogue?" I skoro
uvek oni e rei da bi voleli da veruju, ali da ne veruju.
Da li biste vi voleli da verujete? Da li ste ikada imali elju da
verujete daje to mogue? Mogunost za promenu izvire iz vae elje
da stvari budu drugaije nego to jesu. elja je tako mona. elja je
gospodar. Imate svest koja narasta, imate elju. Dozvolite elji da se
razvija u vama do take kada budete voljni da eksperimentiete, da
pokuate sa dovoljno otvorenosti da bi mogli da steknete iskustvo
koje je razliito od onoga koje ste imali ikada ranije.

Uvidite da imate mogunost izbora

etvrto, shvatite da imate izbora. Moete delovati. Vi niste

rtva. Unutar vaeg opsega uticaja, bez traenja dozvole od bilo
koga, vi moete uiniti neto. Ova svest vam daje razlog za
promenu isto koliko i mogunost za promenu. To je iskustvo koje
oslobaa, skoro uveseljava.
Jedna ena mije ispriala da kada je dola do ove faze u oceni
svoje teke brane veze, nije znala ta bi izabrala, ili ipak je bilo
dovoljno estoko iskustvo saznanje da ima mogunost izbora.
Novi ivot, buran izliv energije, volja da se preduzme akcija - sve
je to rezultat ovog saznanja.

Donesite odluku o promeni

Peto, vi donosite odluku. Uvideli ste da imate mogunost
izbora; sada ispitujete taj izbor. Vi delate. Preduzeete akciju.
Odredili ste put i preduzeete kritini prvi korak.
Gledajui spolja, ostali moda nee nita primetiti, ali vi ste
ve neto promenili samim tim to ste odluili da promenite.

352

MO PRINCIPA

Moda niste jo uvek promenili svoj poloaj, ali ve gledate u

novom pravcu. Krenuli ste negde drugde. Taj dogaaj je diskretan,
realan, zaista se dogaa i vi ete biti u stanju da kaete kada se
odigrava ak i dok ga budete doivljavali. Ne moe se dogoditi
protiv vae volje. U stvari, vaa volja se iskazuje.
Svaka osoba sa kojom sam ikada radio koja je napravila
znaajnu, pozitivnu promenu u svom ivotu moe da mi kae kada
se dogodila. Jedan ovek mi je ispriao da je sedeo u kuhinji sa
enom koja je sedela preko puta stola. Rekao joj je da njihov brak
nee vie biti kao do tada. Pitao sam ga da li je pokuavao da njoj
kae ta da radi. Odgovorio je: "Ne. Shvatio sam da mi nain na
koji se stvari odvijaju nije po volji. I od tog momenta poeo sam
da se menjam. Pozvao sam je da mi se pridrui. "Pitao sam ga da
li se od tog trenutka ita promenilo. "Zaboga, ne! Hiljadu puta sam
posrnuo. Morao sam da vie puta donosim tu odluku, da odrim
ono to sam se svojoj eni obavezao. Ali tada smo zapravo i poeli
da budemo u braku".
Voren Benis (Warren Bennis) ovo naziva "blagonaklonim
trenutkom", kada je neto reeno ili uinjeno to ima poseban odjek
za nas. Pria, pozorini komad, pesma, slikarsko ili muziko delo
moe biti prelomni trenutak koji pokree promenu u naem ivotu.
Moda postoji specijalna usklaenost izmeu mate i iskustva,
izmeu mogunosti u budunosti i realnosti prolosti koja ini
odluku moguom. Nisam siguran kako se to dogaa, samo znam
da se dogaa.
Veoma je teko da menjate iz pozicije u kojoj ste sada. Ali
sve poinje vaom odlukom. Nije lako doneti odluku, ali odluka
stvara kritinu masu. Donevi odluku, napravili ste prvi korak na
novom putu.
Riard Evans (Richard Evans), bivi predsednik Rotary International organizacije, postavio je ovo teko pitanje:
Kojim pravcem ste ili? Ako ne promenite pravac, zavriete
tamogde idete... Jer ivot ide samo u jednom pravcu - i svaki dan
"se zapra\ o suoa\ amo sa nizom okolnosti, ne sa onim stoje moda
"mogKTda bude, ne sa onim to smo moda mogli da uradimo, ve
sa onim Jlpjestej. i^sa onim ge smo sada - i sa,Je Jgke_morarno_

KAKO SE MENJAM?

353

nastaviti - ne sa one gde smo bili, ne sa.

smo bili - ve sa one gde smo sada. '

Na krilima vere
esto, javlja se polet vere, u kome pojedinac mora da odabere
da napusti prolost, staro, nekorisno i da prihvati novo, budunost,
korisno. Neki ljudi na ovoj taki izgube hrabrost, plaei se daje
provalija preiroka da bi se u jednom skoku preskoila. Ali
provaliju ne moete prei iz dva mala koraka. Morate ostaviti neto
za sobom, ili ete to sa tekom mukom nositi sa sobom kroz nove
okolnosti. Nita se tako nee promeniti. Istinski je akt vere da se
ide sa mesta koje je poznato (ak iako je to bolno) i da se stie neto
novo. U ovom trentuku je teko, ako ne i nemogue pred vide ti ili
planirati pomo.
Elizabet Kibler - Ros (Elisabeth Kubler-Ross) nas ohrabruje:
"Kada stignete na ivicu svetla pod kojim vam je sve poznato i kada
samo to niste napravili korak u tamu nepoznatog, vera zna da e
se dogoditi jedna od dve stvari: Bie neto vrsto na ta ete stati
ili ete nauiti da letite".
Da li ete rizikovati? Nauiti letenje znai napustiti staro.
Zapanjujue je kako se ponekad tesno veemo uz stvari koje nam
zapravo nikada nisu bile naklonjene. A ipak od drugih oekujemo da
preduzimaju smele korake. Moe nam izgledati relativno bezopasno
da kaemo naoj deci - tinejderima ili naim saradnicima ta da rade
ili, pak, da formuliemo naa oekivanja od partnera. Kao posledica,
retko smatramo potrebnim da sami krenemo tamo gde su oni, da
budemo voljni da iskusimo staje to to oni iskuavaju. Veoma je
teko da se to autentino uradi. Da li ste voljni da to uradite? Koliko
imate volje da sami preduzmete taj korak vere?

USTALITE NOVE NAINE PONAANJA

Bie potrebno neko vreme dok ustalite nove naine
razmiljanja, oseanja i delovanja. Prirodno je da budete stidljivi,
23 Mo principa

354

MOC PRINCIPA

da oklevate, i da oivite stare strahove. Raunajte da e se to desiti.

Bie potrebno da odluku koju ste doneli svaki put iznova donesete
pre svakog sledeeg koraka. Ali vi moete da donesete tu odluku,
i svaki naredni put je sve lake i lake. Potrebna je odlunost i
oslonac koji vas moe podrati. I bie potrebna obnovljena
obaveza da se bude otvoren za nova buenja, za prelaenje kroz
proces promene, iznova i iznova.
Ako te nove naine ponaanja ne uinite svojim, stari naini
ponaanja e nai nain da se uvuku nazad u va ivot. Pod
pritiskom ete se ponaati na stari nain. Vae emocije i
raspoloenja e u trenucima krize preuzeti kontrolu nad vama.
elei da uspete, nauiete da padate. Vrsta i stepen promene koju
opisujem je vrlo znaajna. Neko moe rei: "Promenio sam se.
Idem uz obalu u istom pravcu kao i ranije, ali ne klizim tako brzo".
Usporavanje ne pomae mnogo ako ste jo uvek usmereni u
pogrenom pravcu. Pogrean pravac je kada nastavljate da radite
ono to ste uvek radili, i ako, to se lako moe predvideti, i dalje
dobijate iste rezultate.

Hodanje po pesku sve krupnijim koracima

Ja sam za promenu od 180 stepeni. Ako potcenite ovu vrstu
promene, moete raunati da ete skliznuti nazad sa vremena na
vreme. Veini ljudi je to blisko iskustvo. Podsea malo na hodanje
uzbrdo po pesku - ne izgleda uvek kao da napredujete, ali vi to
zaista inite, makar i kad idete tri koraka napred i skiznete dva
koraka nazad. Teko je promeniti se, i ponekad je teko videti
napredak koji ste postigli jer ste u tome a gledate napolje.
Bio sam ohrabren pogledom na svet amerikog vajara D. R.
Rodersa (J.R. Rogers), "Uspean ovek produi korak kada
otkrije da ga je znak na putu zavarao; poraen trai mesto gde bi
seo".
Produavajui svoj korak, moete ponovo proi kroz ceo
proces, poevi od bola poraza, svesti koja se pridruuje bolu, ini
sledee buenje, koje moe dovesti do akcije, pomoi, sledee
odluke, itd.

KAKO SE MENJAM?

355

Donoenje odluka utvruje vae obavezivanje na boljitak.

Svaka odluka koju donosite ini vas jaim za nastavak procesa.
Odluke se moraju stalno ponovo donositi sve dok novi nain
ophoenja ne postane navika. Veliki britanski premijer
Bendamin Dizraeli je genija jednom definisao kao "snaga da se
ini neprekidan napor". To e se i od vas zahtevati. Ali mi ne
govorimo o nekoj minki, plitkoj doteranosti. Govorimo o menjanju kvaliteta vaeg ivota tako da to utie do kraja vaeg ivota.

Izlaenje na kraj sa reakcijama drugih

"'

Jo tokom puta e vam stizati pomo jer su rezultati i momentalni i dugotrajni. Rastereivanje, gubitak starog prtljaga, novi
dah slobode stie trenutno i nekako oamuuje. Moete se udno
oseati sa sobom u novoj ulozi. Nekim ljudima ete se vie
dopadati. Neto e ih privui ka vama iako ih moda nije nikada
ranije privlailo. Ostalima e biti neprijatno jer nee biti sigurni
kako da se postave prema vama. Recite im ta radite. Ako im
kaete, vae muke postaju javna tema za razgovor, ali veina ljudi
e vas podravati i ohrabrivati. Vi obnavljate drutvene kontakte
sa drugima kada im kaete o emu se radi. Njima je potrebna
dozvola da napuste stare ideje o tome ko ste vi.
Ako su vae promene u pravcu u kome sam vas uputio, od
bespomonosti do moi prinude, od moi koristi do moi zasnovane na naelu, ostali e biti vazali vaih promena. Videe vas kao
snanijeg, monijeg, odreenijeg i posveenijeg, a u isto vreme
prijemivije za njihove ideje i elje. Iskusie manje moi prinude
i razumnije sklapanje sporazuma. Ili manje dogovora a vie
dubokog razumevanja u duhu pobeda/pobeda. Poenta je u tome da
e i oni iz toga neto izvui.
Neki ljudi vam mogu potpuno okrenuti leda kada vi ponete
da napredujete. Mogu se oseati preplaeno, ili mogu da ne veruju
da je takva promena mogua, ili mogu posumnjati u svoje sopstvene mogunosti, i vae novo ponaanje je za njih podsetnik na
ono to oni ne ine. Ganuo me je kolega koji mi je opisao ta se
dogodilo kada je otac jednog njegovog prijatelja, koji je bio teak
pijanac etrdeset godina, najzad prekinuo da pije. Da bi se to
23*

356

MOC PRINCIPA

dogodilo trebalo je da se desi incident koji mu je ugrozio i ivot i

brak, ali otac je konano primio pomo i promenio se. Promena
mu je sauvala brak i ivot. Ova pria o uspehu ima zanimljiv obrt.
Otac je imao dugogodinjeg druga pijanicu koji nije imao snage
da se promeni i koji je nastavio sa pogubnom navikom koja je skoro
unitila njegovog prijatelja. Jedne veeri, posle podueg treznog
perioda, dva prijatelja su se srela. Drug gaje izazivao. "Uopte vie
nisi zabavan od kada si prestao da pije". Hoete oev iskren
odgovor? "Ti nisi uopte zabavan od kada sam prestao da pijem".
Otrenjujua misao. Eli Briliant (Ashleigh Brilliant) je dobro
opisao ovaj fenomen svojom opaskom: "Primeujem koliko ste se
promenili... od kada sam se promenio".

Neprekidan napor daje neprekidne rezultate

\:

Morate procenjivati rezultate dok napredujete. Da li je vredelo? Procenite posledice. Pitajte druge za njihovo miljenje. Da
li ste mirniji? Uticajniji? Sreniji? Iskreniji? Vebajte strpljenje sa
samim sobom i sa procesom kroz koji prolazite. Vi ste takoe
"posao u toku". Gradite neto to ranije nije postojalo u vama, i tu
su drugi, moda mnogi drugi, koji nee biti samo blagosloveni i
imati koristi od vas, ve e biti inspirisani vama da sami preduzmu
svoj sopstveni put. Ustrajte u vaim novim nainima razmiljanja.
Ako vi moete da stvorite nove navike, vremenom e one od vas
stvoriti novog oveka.
Uspeli ste da dogurate dovde. estitam. Koja pitanja imate u
vezi procesa promene? Veina ljudi eli da zna da li je zaista
mogue promeniti stvari koje treba da budu promenjene. Koliko
e to biti teko? Da li u biti u stanju da vidim novi put? ta e biti
potrebno da napustim? Zaustaviu se na svakoj od ovih tema pre
nego to razmotrim kuda idete odavde.

DA LI MOGU BILO STA DA PROMENIM? SVE?

Kada kaem da uvek postoji neto to moete promeniti, ne
mislim da moete promeniti sve. Oigledno ne moete. Deda od

KAKO SE MENJAM?

357

mog kolege je esto savetovao svoje unuke, "Moete uraditi taman

koliko poelite - ali ne sve to poelite". Svi mi imamo svoje
granice, i ne mora ba sve biti mogue. Martin Selidmen (Martin
Seligman) je objavio brojne knjige i lanke potencirajui dve
decenije istraivanja o stvarima koje moemo i stvarima koje ne
moemo promeniti. ' On belei da su stanja kao to su anksioznost
i raspoloenje u domenu nae kontrole, dok su stvari koje najee
elimo da promenimo, poput tip grade tela, nepromenljive.
Organizacija Alkoholik anonimus ohrabruje svoje lanove
molitvom: "Boe, podari mi spokoj da prihvatim stvari koje ne
mogu da promenim, hrabrosti da promenim stvari koje mogu, i
mudrosti da razlikujem ta dva". ' Selidmen se slae sa organizatorima AA da moemo, iako smo genetski predisponirani za
alkoholizam, prevazii zavisnost od alkohola. Uvideo sam da ova
izreka moe biti linija: "Podari mi spokoj da prihvatim ljude koje
ne mogu da promenim, hrabrost da menjam ljude koje mogu, i
mudrost da spoznam da sam to ja".
Ipak, stvari koje ne moemo promeniti ne treba da nas
obeshrabre, jer uvek postoji neto to moemo da uinimo. Na
primer, ako sam frustriran svojom teinom, a ipak, i posle godina
dijete i usvojenih promena u nainu ivota, ne mogu uiniti nita
po tom pitanju, mogu barem promeniti nain na koji se oseam i
ta inim u vezi svoje teine. Mogu pokuati da poboljam svoju
snagu, kupovati stvari koje gode mom prirodnom, genetski
uroenom obliku tela, i prihvatiti injenicu da nikada neu biti
profesionalni sportista. Ipak, jo uvek mogu biti srean i sposoban
ak i ako nisam vitak kao supermodel.

ALI TO IZGLEDA TAKO TEKO...

I jeste teko. Kao to nas je Skot Pek nauio u prvom
poglavlju svoje knjige Put kojim se rede ide, "ivot je teak". Ali
odmah potom on nas ohrabruje: "Kada jednom istinski spoznamo
4a je ivot teak - kada to jednom zasvagda shvatimo i prihvatimo-onjijou ivot.vie nije teak". Kao to biserna koljka opisana u
poemi koju u navesti shvata daje nain kako se odnosimo prema

358

MOC PRINCIPA

onome to nam ivot daje mnogo vaniji od onoga to nam ivot

stvarno daje. I ponekad ak moemo da pretvorimo nae nevolje
u dobitke.
Bese jednom jedna koljka
iju u vam priu ispriati,
Koja je otkrila da je pesak neki
Pod njenim oklopom radio neto.
Samo jedno malo zrnce
Ali nanese joj bol

(Jer koljke imaju oseanja,

vrlo ista oseanja.)

Da li sada grdi
Ovo delo sudbine,
Koje ga ostavi u ovako
' '.
alosnome stanju?
Da li da kune vladu?
Saziva izbore?
Ili da vapi da je more
Zatitu trebalo joj dati ?
,
Ne! Ree ona sebi
I sede na greben,
l
'
"Poto ne mogu da ga uklonim,
mislim da u da ga iskoristim".
I godine prooe,
Kao to godine uvek i ine,
Sve dok ne doe sudbina,
Ribnjak za ostrige!
Ali malo zrnce peska
Koje toliko ne dae joj sna,
Bese predivan biser
Sav sjajan bogatim sjajem.

KAKO SE MENJAM?
;

Iako je malena,
''.
fl
'!'
'

359

Pria ima pouku, ,

!

si;:/,.

K'v; iT* ' ; >

'

ta jedna koljka moe '-'' .",>< ;:i hf =': ;v; -; '

Sa zrncempeska uiniti?
' "><

I gde bi nam bio kraj

Kada bi samo poeli
Sa svime onime
'
to pod kou nam se uvue?
Autor nepoznat
Jednostavna misao "Poto ne mogu da ga uklonim, bolje mi
je da ga iskoristim", moe i bukvalno da promeni ivot. Ne moramo
promeniti sve odjednom, i ak moda uopte i nema potrebe da sve
menjamo. Evo jedne analogije. Dok smo jednog prolea planinarili
u brdima iznad nae kue, moja deca i ja smo naili na zamrenu
masu granja, kamenja, lia, komada drveta i kra u jednoj jaruzi.
Reica je zaustavljena iza ove mase tako da se formirao bazeni,
spreavajui prirodni tok vode nanie. Izgledalo je kao da bi jedino
dobro postavljen dinamit mogao da razbije nasip koji se stvorio.
Ali dok smo prouavali ovu masu, mogli smo da uoimo da je
jedno deblo bilo u kritinom poloaju. Palo je pravo na trule, i
bilo je glavni oslonac nasipu. Uklanjanjem samo tog jednog debla,
bili smo u stanju da oslobodimo protok vode. Bilo je dovoljno
snage u vodi da kad bi jednom sklonili deblo, iistio bi se sav
preostali kr.
Ovo nazivam principom "mase kra". Ponekad nam se
problemi sa kojima se suoavamo ine kao nemogua, zamrena
zbrka. Moemo da ne verujemo da uopte postoji izlaz. Ali ako
smo u stanju da promenimo taku gledita, ako smo u stanju da
vidimo jasnije, moemo uspeti da prepoznamo kritinu taku,
problem, koji je rezultat slabljenja ili propadanja naih sposobnosti
i snaga. Ta jedna taka moe biti kritina, ona koja odrava
depresiju, obeshrabrenje, ili oaj; ta jedna mora biti uklonjena ili
pomerena u stranu. Izlazei na kraj sa nekoliko ovakvih kritinih
taaka, oslobaamo u nama mo da se pozabavimo drugim
stvarima ili ih proglasimo irelevantnim.

360

MOC PRINCIPA

PROSETAJTE DRUGOM ULICOM

Pesma od Pore Nelson (Portia Nelson) koja se nalazi pred

vama doarava razliite perspektive koje moemo imati kada
prelazimo sa jedne vrste moi na sledeu.
Autobiografija u pet kratkih poglavlja
I
Hodam ulicom.
, ,,
Na ploniku je duboka rupa.
Upadam.
Izgubljen sam...bespomoan sam.
To nije moja greka.
;
Treba mi itava venost da naem izlaz.
II
Hodam istom ulicom.
Na ploniku je duboka rupa.
Pravim se daje ne vidim.
Ponovo upadam.
Ne mogu da verujem da sam na istom mestu.
'
Ali to nije moja greka.
Jo uvek mi treba mnogo vremena da izaem.
III
Hodam istom ulicom.
Na ploniku je duboka rupa.
,
Vidim da je tamo.
Opet upadnem...to je navika.
!
Na oprezu sam.
'.
Znam gde se nalazim.
:;i
To je moja greka.
Odmah izlazim odatle.
-

/!

KAKO SE MENJAM?
'--: IV

.;

361

.--,

Hodam islam ulicom.

Duboka rupa je na ploniku.
.,;.-. ,
Zaobilazim je.
'

,.'",'
' :- '-'-s

,;>,

Hodam drugom ulicom.

U kom poglavlju ste vi sada? Da li se uputate u mnoge
situacije sa oekivanjem da ete pasti, nepripremljeni sa onim sa
im se moete suoiti, ili pak svesno odluujete da uspete? Treba
da zapamtimo da ak iako neoekivano zavrimo u ulici koja ima
rupu na ploniku, moemo izabrati da li emo obii rupu ili emo
sebi prokriti nov put. Moda emo sledei put biti u stanju da
krenemo drugom ulicom, izbegavajui itav problem, ili emo
skupiti prijatelje, vratiti se u onu ulicu i zatrpati rupu!

NAUITE DA SE OSLOBODITE
Staje sve potrebno da se prede od I. poglavlja do poglavlja
III ili IV ili V? Volim da ispriam priu o majmunima koja
ilustruje prvi korak. Na ostrvu u Junom Pacifiku, domoroci imaju
neobian metod za hvatanje majmuna. Potencijalni hvata bi uzeo
kokosov orah, odsekao jedan kraj, stavio unutra nekoliko oraha i
privrstio za puzavicu. Ostavio bi kokosov orah na vidljivom
mestu i onda ekao. Odmah potom, doao bi majmun, i poto je
po prirodi znatieljan, poeo bi da ispituje kokosov orah. U svakom
sluaju majmun bi naao orahe i posegao bi da ih uzme. Problem
bi nastao kada bi majmun pokuao da izvue svoju ruku iz kokosovog oraha. Drao bi se i vikao, lupao kokosovim orahom, po
zemlji ili o drvo dok je njegova aka i dalje bila unutra. Sve bi
uinio ali ne bi otvorio aku i pustio orahe. Zaglibio bi se.
Docnije u toku dana, lovci bi se pokrenuli i povukli puzavicu
koja je bila vezana za kokosov orah. Majmun, iscrpljen borbom sa
kokosovim orahom, skupio bi jo ono malo energije da se bori, ali
bi retko pustio orahe. Izgubio bi bar slobodu a nekad i ivot. Zbog
ega? Pregrt oraha.

362

MOC PRINCIPA

Razume se da mi nikada ne bismo uradili neto tako smeno.

Ili moda bi? Ponekad se mi "zakaimo", odbijajui da se
otarasimo iskustva, oseanja, gunanja ili zlovolje. Kada ih se
vrsto drimo gubimo svoju sposobnost da se pokrenemo, da
pronaemo mo u sadanjosti i umesto toga smo zaglibljeni u
bespomonosti iz prolosti. Koji emocionalni teret vi nosite koji
vas spreava da budete sreni? Koja negativna, obeshrabrujua
oseanja dozvoljavate da dominiraju vaim mislima i umeaju se
u vau slobodu?
Majki Meklin (Michael McLean), profesionalni muziar koji
je prisustvovao jednom od naih seminara, izloio nam je divnu
pesmu koju su on i Don Batdorf (John Batdorf) napisali pre
nekoliko godina, a koja je izrazila duh i mo oslobaanja. Evo reci
te dirljive, inspirativne pesme.
Oslobodi se
Jo se seam asa kada mi je otac
rekao da je vreme
Da ju oslobodim.
Mada je njeno oporavljeno krilo uinilo da peva
Rekao je da ptica o kojoj sam brinuo
i;
u stvari nije moja.
"Oslobodi je..."
"Osloboditi", rekao je, "izgleda da e
;,
da:ti slomi je srce.

Mada e izleenje izgleda da lagano zapone".

Mada je bol u meni goreo
vrsto me je drao, pa sam je oslobodio.
Godine su od onda prole a i njega
nema, ali jo uvek ujem njegove reci,
"Oslobodi je..."
Toliko toga ima u ivotu a ne moe se iiveti
Kada se drite mrnje i ljutnje duboko u sebi Oslobodite se.

'

KAKO SE MENJAM?

363

-;,:
Oslobaanje otvara srce.
Tu je novi dati spreman da zapone.
Ne moete da promenite ono to
.'
vas je toliko povredilo,
Ali ete se izleiti ako ga se oslobodite.
. j
Sve to je pogreno u vaem ivotu...
.;
;
Oslobodite se.
Sve to je vredno sauvati
')
Je ljubav...
,,
:'.-.
Ljubav e vas vrsto drati.
,j.
/
Ljubav uklanja tekoe i ljubav sjaji.
]'
"
Jedino nas ljubav tako bodri;
Ako to nije ljubav, onda se prosto
Oslobodi
.-'!
MekLinovo objanjenje kako je pesma napisana je inspirativno, jer je on proiveo to to je napisao. Evo njegovog iskustva
onako kako mi je ispriao:
;
Pre nekoliko godina, izvanredni muziar po imenu Don
Batford poslao mi je melodiju i pitao da li bih mogao da napiem
stihove. Mada sam pisao pesme preko dvadeset godina nisam bio
siguran da bih mogao da napiem stihove za melodiju koja nije
moja sopstvena. Stavio sam Donovu traku i sasluao. Bila je to
posebna melodija za koju sam se odmah vezao na nain koji ni
sada ne mogu u potpunosti da objasnim. U jedanaest uvee te
veeri kada sam dobio traku poeo sam da radim na stihovima i
sledee to znam je da je u est sati narednog jutra pesma bila
zavrena.
Postao sam emotivan dok sam pregledao ovo novo
ostvarenje. Izgleda daje pesma leila neka mesta u meni za koja
nisam ni znao da su ranjiva. Mada u to vreme nisam shvatao,
pisanje pesme me je pripremilo za dramatinu promenu u svom
ivotu. Nekoliko meseci docnije pozdravio sam se sa svojim
poslodavcem kod koga sam radio petnaest godina i zapoeo avanturu koja bi bila potpuno jadna ili ak i nemogua da nisam nauio
da se OSLOBODIM.7)

364

MO PRINCIPA "

"Osloboditi se" od onda je imalo poseban znaaj za mene dok

sam predavao. U naim radionicama za rukovodioce, obino
provedemo bar jedno popodne na istom vazduhu, u planini,
reavajui simulirane probleme rukovoenja i uei kako da
po veemo snagu rukovoenja i vodstva. Na poetku rada u radionici za rukovoenje pozivam uesnike da "uzmu neto" u
planini, sliku, prut, ljunak, suvi list, ili mentalnu predstavu koja
e kao podsetnik da vee njihova oseanja, misli i uenje tog
popodneva u planini. Ponekad im pustim MekLinovu pesmu "Oslobodi se" i pozovem ih i da "neto ostave" u planini - moda
naviku koja im vie nije korisna, stari sistem verovanja koji su
prerasli, ili zavist ili loe miljenje koje gaje prema nekome to ih
nervira. Veina uesnika bi na kraju dana lagano etala duboko
razmiljajui, ega bi mogla da se oslobodi, i to ostavi u planini.
Govoreno mi je mesecima i godinama kasnije da je jedna od
najznaajnijih aktivnosti ele sedmice bila lina svest i pomo koju
su dobili da bi mogli da prikupe hrabrost da se oslobode neega
to ih je spreavalo da se pokrenu u svom ivotu.
Kada se oslobodimo starih stvari, stvaramo prostor za nove.
Oslobaanjem od zavisnosti i straha, stvaramo prostor za spontanost,
nadu i radost. Krajem nedelje, tri ili etiri rukovodilaca u grupi bi me
posefilo informiui me da razmatraju bitne promene u svojim poslovima. Neki bi ak naputali svoje poslove kao odziv na poveanu
svest da nain na koji obavljaju svoje poslove nije u skladu sa
vrednostima koje potuju. Oslobaanjem od neega u ivotu to ne
daje rezultate, izabrali su put moi; izabrali su da ive promiljeno
nakon moda ele karijere bespomonosti; odluili su da se oslobode
i pokrenu, ka mogunostima i neostvarenom potencijalu.
Jedan od tih rukovodilaca, Majk, postajao je sve utljiviji i
utljiviji kako je sedmica odmicala. Izgledao je dobro, ali je bio
van grupe. U etvrtak ujutru Majk je rekao, "Mislim da svima
dugujem objanjenje. Povukao sam se od svih u ponedeljak uvee
kada ste od nas traili da odemo i sednemo na stene i razmislimo
o svojim ivotima i ponemo da piemo linu izjavu o misiji.
Potpuno sam, postao sam bolno svestan da nisam srean...i da
nisam bio srean ve petnaest godina".
Evo prie koja se ula. Bio je na visokom rukovodeem
poloaju u meunarodnoj kompaniji za elektronske ureaje. Mis-

KAKO SE MENJAM?

365

lio je da je uspean - prihodi su mu bili izraeni iznosom od est

cifara, imao je tri kue, sve za provod i zabavu stoje hteo - ali nije
bio srean. "Bio sam srean pre petnaest godina ali to nisam
shvatao. Mislim da sam otupeo i stalno zauzet poslom dozvolio
sebi da se udaljim od onoga to je bilo vano. Pre toga bio sam
nastavnik muzike u gimnaziji. Bilo je divno".
Bili smo zgranuti. Nastavnik muzike? Najizazovniji posao
koji bi mogao da zamislim je da predajete muziku u gimnaziji.
Zamislite trideset ili etrdeset deaka u dvorani koji gude i duvaju
u svoje iznajmljene instmmente, od kojih je samo mali broj dobro
natimovan. Mada volim muziku, mislim da bi to bio frustrirajui,
iritirajui posao bez zahvalnosti.
"Znam ta mislite", nastavio je. "Ja sam bio najbolje to se
deavalo u toj koli i u tom gradu. Radili smo zajedno. Jedne godine
smo ak ili u Pasadenu, Kalifornija, na Paradu rua. Poznavao
sam sve deake i njihove porodice; oni su znali mene i ja sam
ostvario promene. Teko sam zaraivao, pa sam promenio posao.
Preao sam na elektroniku i zavrio sam u menadmentu gde sam
i danas. Na kraju sam proao tuan i bolan razvod..."
Njegov glas je utihnuo. Glasno sam se pitao ta namerava da
uradi.
"Ne znam ta u sledee da uradim - ali ne mogu da se vratim
tamo gde sam bio u ponedeljak ujutru".
Majk je bio drugaija osoba nego to je bio samo nekoliko
dana ranije. Sledeeg dana seminar je zavren, i Majk, zajedno sa
ostalim uesnicima je krenuo kui.
Preostali deo prie? Nekoliko meseci docnije bio sam u
Dalasu, Teksas, drei javni seminar za nekoliko stotina ljudi. Na
pauzi mije priao nepoznat ovek smeei se i rekao, "Poznajemo
istu osobu... seate se Majka koji je bio na seminaru u Sandencu
pre par meseci? Radio sam za njega. Vratio se sa vaeg seminara
i bio je sav uzbuen - znate ve kakvi su ljudi. Bili smo sigurni da
e to polako da iezne za par dana, ali nije. Bio je drugaiji. Bio
je mnogo direktniji, odreeniji, vie posveen. Traio je drugi
posao u kompaniji ali rukovodstvo nije htelo da se ita promeni,
pa je dao otkaz! Bilo je potrebno mnogo hrabrosti, mnogo

366

MOC PRINCIPA

odlunosti, i rekao mi je daje morao da vie puta razmatra svoju

odluku. Imao je podrku i razumevanje od svojih prijatelja koji su
ga najbolje poznavali. Shvatio je daje dobrovoljni uenik ane rtva
u ivotu i da ima sposobnosti da iskoristi tu priliku, da izabere kako
e preostali deo ivota da izgleda.
"Napustio je kompaniju i preselio se u drugu dravu". Pitao
sam, pola u ali, da li moda negde vodi orkestar. "Ne - ali ponovo
se oenio i promenio je ivot. Radi u drugoj oblasti i veoma, veoma
je srean".
Uz Majkovu dozvolu, izlagao sam njegovo iskustvo mnogima
koji su bili na raskrsnici, uhvaeni u zamku otplata za kuu ili
oekivanja drugih ljudi ili svojih sopstvenih sumnji. Ako smo u stanju
da se oslobodimo stvari koje nas dre prikovanim, koje nas ine
bespomonim, moemo da otvorimo vrata buduoj moi, uspehu i
srei. Ako imamo hrabrosti da promenimo ugao gledanja - da na nov
nain gledamo stvari - moemo da ustanovimo da moemo da imamo
vie zakonite moi nego to smo ikada sanjali da je mogue, moi
koja se javlja kada ivimo hrabar, astan ivot.
Razmotrite staje potrebno da se oslobodite.

TA JO NOSITE SA SOBOM?
Uenje da se oslobodite podsea me na staru istonjaku
priu o dva monaha koji su se zakleli na siromatvo i neenjenje a
putovali su pomaui i sluei druge. Najednom putovanju, stigli
su do reke nabujale od olujnih kia prethodne noi. Na obali reke
bila je predivna ena, lepo obuena, ali zbunjena jer je voda odnela
most. E sad, ovi monasi su se zakleli da ne gledaju ene, ne misle
na ene, niti da dodirnu ili razgovaraju sa enom. Ali jedan monah
se odvojio od druga, otiao do ene, i bez reci je uzeo u naruje.
Poneo ju je u uzburkanu vodu koja je bila do struka i izneo na drugu
obalu. Poto ju je spustio, duboko se poklonio i otiao u stranu da
saeka svog druga. Drugi monah se razbesneo. Njihove zakletve
su bile oskrnavljene pred oima seljana koji su sve to gledali! Kako
je njegov drug mogao da se tako olako odnosi prema njihovim
zakletvama! On ne samo daje mislio o eni ve ju je i dodirnuo.

KAKO SE MENJAM?

367

Monah je bio ljut. Krupnim koracima se probijao kroz reku a zatim

je nastavio svoje putovanje par metara ispred svog druga. Dalje
putovanje tog dana proveli su u utanju. Uvee su se zaustavili i
podelili skroman obrok. Povukli su se na poinak. Ali prvi monah
vie nije mogao da se uzdri. Konano se okrenuo i ljutito gurnuo
svog druga.
"Kako si to mogao da uini danas na reci? Tako sam se
postideo. Ponizio si i osramotio na red".
"O emu govori?"
"Zna ti - ona ena to sije nosio u naruju danas. Prekrio
si nae zakletve!"
Drugi monah je rekao: "O da... ena. Moda i jesam. Ali da
lije ti jo nosi? Ja sam je spustio na drugu obalu reke".
Ponekad nepotrebno nosimo emocionalni teret koji nas
spreava da se dalje kreemo. Poznajem enu koja je bila udata za
naopakog mua godinama. Njihov brak se okonao, ali njena
preokupiranost bivim muem - njegovim slabostima i njegovim
ispadima - je ostala. Ona je izgradila svoj emocionalni ivot oko
ovog oveka i do dananjeg dana je sputana njegovim problemima,
stalno ponavljajui stare prie iako je brak okonan. On je zapoeo
novi ivot. Ponovo se oenio i ivi u susednom gradu. Njegov novi
ivot samo doliva ulje na vatru ove ene. Veinu vremena provodi
u prii o njemu, alei se na njega, pokuavajui da ustanovi ta i
kome radi i zatim priajui o tome bilo kome ko bi je sluao,
zavidei na kolima koje vozi i na kui u kojoj ivi. Odbijala je da
ga se oslobodi i kao rezultat toga nije mogla da nastavi svoj ivot.
Moda ima stvari kojih se treba osloboditi. Moete li da to
uinite? Da.

I VI MOETE DA SE PROMENITE
Moda je odgovarajua mera uspeha ne da li imate teak
problem koji treba da resite, ve da li je to isti problem koji ste
imali pre godinu dana. Na emu sada radite? Da li ste na drugom
mestu sa istim problemima ili u istom mestu, ali sa novim
problemima? Znam da se moete promeniti.

368

MOC PRINCIPA

ad se borio ali je bio odluan da resi veliki problem, problem

sa kojim se borio godinama. Evo ta je on doiveo. Prilikom
pregleda obrazaca za prijem za novu grupu uesnika za obuku u
rukovoenju bio sam iznenaen jednim stavom. Nakon navoenja
svoje snage i oekivanja, ad je naveo sledee: "Gajim malo
samopotovanja..." Pokuao sam da naem tog rukovodioca, pitajui se kako izgleda, kako se odnosi prema drugima, ponaa i
tako dalje. Daleko sam bio od pomisli da e ovaj usamljeni ovek,
koji je sebe predstavljao kao nekoga ko ne misli dobro o sebi,
postati te nedelje uzor hrabrosti i line transformacije za etrdeset
drugih rukovodilaca.
Sve je poelo ujutru drugog dana. Pregledajui njegove
pisane komentare prethodnog dana, zapazio sam interesantan
komentar: "prvi put posle dueg vremena, uinio sam neto sino
osim to sam gledao TV". Osetio sam daje uinio kritini mada
jednostavan korak, oznaivi neku vrstu linog raskida.
U utorak smo proveli jutro razgovarajui o mnogim
razliitim vrstama moi i postavljali pitanja zato bi neko hteo nas
da sledi. Izgledalo je da duboko razmilja. Popodne smo krenuli u
planine u dubok sneg da uimo neke lekcije iz rukovoenja. Bilo
je divno popodne, najbolje to sam se nadao za uspostavljanje veza,
razvoj svesti, u atmosferi zabave, uenja i meusobnog
uvaavanja. Kada smo zavrili sesiju i poslali sve sa planine na
veeru, zapazio sam da se polako sam vue, uz sve slabije zrake
sunca na zalasku koji su iarali planinu Timpanogos iza njega.
Sledeeg jutra njegov obrazac za komentare prikazao je lini
uvid koji je iskusio na planini. Posmatrajui sa jedne strane jednu
grupu kako veba, zapazio je da odreen pokuaj nee dati rezultate. Poeleo je da se umea, ali za trenutak je zastao, plaei se da
e ga grupa odbiti ako ga vide kao autsajdera, koji ne uestvuje
ve stoji u zaklonu traei greke i alei se. Trenutak za intervenciju je proao, i pokuaj je propao, kao to je i pretpostavio.
Nagrdio se zbog toga to je izabrao laki, tihi put, i odluio se da
bolje postupi ako mu se ukae prilika.
Docnije mi je ad rekao da je prethodne veeri poeo da
osea lini gubitak, i elju da bude sa svojom enom. Bili su u
braku etvrt stolea i nije to bio "lo" brak, ve prilino neodreen.

KAKO SE MENJAM?

369

V
Njihovo dvoje dece, jedno na studijama a drugo na maturi, provodili su vreme zauzeti svojim interesovanjima, bili su jedino to
su jo zajedno delili. Ali na planini, u monoj tiini snega i neba,
eznuo je za neim to je davno imao. urei sa planine, ustrao
je u svoju sobu i pozvao kuu. Njegova ena je odgovorila.
"Hoe da doem u Jutu? Ovog vikenda? Zato? Ne mogu treba da idem u San Francisko, naa kerka ima predstavu u koli.
To ne dolazi u obzir".
"eleo bih da doe ovamo..."
1;!
"Zato?"
"Moda bismo mogli da se proetamo kroz umu ili slino..."
.",., "Zato?"
"eleo bih da ti..."
"Zato?"
"Prosto bih hteo da budem sa tobom..." Nastala je duga
pauza... venost... i onda,
"Dobro. Doi u."
Naredna duga pauza... nervozni smeh... a onda... "Oh. Ne
znam da li mogu da obezbede smetaj. Odmah se javljam". Pozvao
je recepciju i avionsku kompaniju i pozvao ponovo enu. "Sve je
sreeno. Onda dolazi? Odlino... to je odlino. Videemo se u
petak popodne na aerodromu.".
Kakva je to pobeda? Viao sam pobedu kada su tekoe bile
ogromne. Viao sam da ljudi izaberu plemenit put kada je bilo
lake pobei ili se sakriti ili na drugog svaliti krivicu. Ali mislim
da nisam video, vei, hrabriji ili istinitiji izbor od ove odlunosti
da se posegne za ljubavlju koja je bila izgubljena zbog zanemarivanja i neosetljivosti. Njegova jednostavna hrabrost poboljala je
nae nade i ohrabrila mnoge od nas koji su iskazali uzviene javne
vizije da pogledamo blie svom domu i da preuzmemo nove
obaveze.
Sledeeg dana ad je bio nestrpljiv da izrazi razvoj svoje
porodine drame.
Ponovo je zvao kuu prethodno vee samo da bi razgovarao
sa enom. Bio je jako razoaran kad je ustanovio daje izala. Hteo
24 iVlo principa

370

MOC PRINCIPA

je da razgovara, pa kada se njegova petnaestogodinja kerka

javila, pomislio je, dobro, ja sam hteo da razgovaram, zato da ne...
Pokuao je da iskoristi neka nova umea koja je nauio o sluanju
i da to primeni u razgovoru sa kerkom, pokuavajui daje shvati
a da ne prosuuje. "Znate ta?" rekao mije. "Teko je biti snaan
sa petnaestogodinjom devojicomj"
Sledeeg dana na asu sam pitao ada u kojoj je fazi, i da li
je "zavrio". Rekao je, "Moj sin na studijama je sledei - on je
najvri, i veeras razgovaram sa njim. Skoro je bio bez daha dok
je opisivao ta e da uradi - njegova oekivanja su bila vea od
straha.
Jo nisam uo sledeu epizodu. Ali oseam da to nee biti
vrhunac koliko poetak. Staje sa njegovim malim samopotovanjem? Nisam siguran, ali sam osetio da novi oseaj samocenjenja
moe da bude visok i uzdignut kao planine koje se uzdiu iznad
nae uionice u Sandancu.

GDE DA KRENEM ODAVDE

Malo injenja odagna mnogo sumnji. Ponite tu gde ste, i
uinite neto sada. Neto malo uinjeno moe da vas dovede
emocionalno i psiholoki do novih i razliitih mesta. Nauio sam
pre mnogo godina dok sam planinario sa skautima da esto treba
da promeni poloaj pre nego to moe da bude u stanju da
drugaije gleda. Neke stvari se ne mogu videti sa mesta gde sada
stojite. Da bi se pokrenuli sa mesta na kome smo zahteva suprotnost sumnji - zahteva veru. Ako ete da sakupite hrabrost da
psiholoki stignete na druga mesta moete razliito da vidite neke
vane stvari.
Pria koju sam prvo uo kao dete govorila je o ocu i sinu koji
su posetili inenjera na eleznici dok su putovali prvi put nou
eleznicom. Inenjer je pozvao deaka da mu sedne u krilo i da
posmatra prednje prozore dok je jaka svetlost etala napred nazad
du tranica u obliku osmice, napred nazad, napred nazad. Zapazio
je da deak drhti. "Da li ti je hladno?" pitao je. "Ne, preplaen sam.
Sta ako je neto tamo i mi se sudarimo. Ne moe daleko da se vidi."

KAKO SE MENJAM?

371

Inenjer je mirno odgovorio, "U pravu si. Tako se ja kreem do

kraja svetla. A kada stignem tamo, mogu da vidim dalje. Nema
potrebe da vidim dalje dok tamo ne stignem". To je stvarno
izuzetna izjava o veri. Moete da vidite samo do odreene daljine;
ali ste spremni da idete dok god vidite u uverenju da ete kada tamo
stignete, imati svetlost za dalji put.
Da se sve to povee zahteva samoispitivanje, svest, hrabrost,
priliku, mudrost i istrajnost. Morate stalno da budete otvoreni za
nove podatke, nova gledanja, i mogunost da nain na koji to radite
ili nain na koji gledate nije potpun. Proces promene nema kraja.
Moda nikada ne "stiemo". Uvek emo da uimo, menjamo,
rastemo, preoblikujemo, modifikujemo, razvijamo i postajemo.
Radost ivljenja je vie u predvianju neega to nas oekuje nego
u dananjici.
Razmotrite sledea pitanja pre nego to proitate poslednje
poglavlje ove knjige. Razmislite o posebnim odnosima u koje vredi
ulagati, gde e dobit da bude da postajemo efektivniji i u drugim
odnosima.

PROCENA VAE SPREMNOSTI ZA PROMENU

:; 1. Gde ste sada? Da li ste imali poziv za buenje? Da lije bol
dovoljno veliki ili elja dovoljno velika da biste preduzeli akciju?
2. Na ta se sada oslanjate? ta vas odrava tu gde ste?
3. Gde hoete da budete? Kako bi pobeda izgledala za vas i
za ljude na koje elite da utiete?
4. Zato hoete da se promenite? Koji je va temeljni motiv?
5. Moete li da zamislite sebe kako plaate cenu? Moete li
da se zamislite kako inite sve to je neophodno da se pokrenete,
da izdrite, da budete vrsti u tekim vremenima? Koje predstave
e potvrditi vae napore?
6. Da li e to biti vredno truda? Ako se osvrnete nakon
nekoliko meseci ili godina, sa ime biste bili zadovoljni?
24*

15. GLAVA

ASTAN IVOT DOIVOTNO TRAGANJE

Uspeh lezi u izvrenju ne onoga to
drugi smatraju daje veliko, ve ta vi
smatrate da je pravo.
Don Grej (John Gray)

GDE SMO POELI

Ova knjiga je poela sa sledeim pozitivnim premisama:
1. V i ve razumete mnogo o moi jer ste iskusili mnoge njene
vidove kada su drugi uticali na vas.
2. Mo i uticaj mogu se pribaviti i razviti.
3. Svakog dana odluujete da budete bespomoni ili moni.
4. Bespomonost i svaki od tri puta ka moi imaju razliite
temelje.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

373

5. U zavisnosti od situacije, moete pokuati da asno utiete

na druge, potenjem, ili zastraivanjem, ili moete ponekad
sumnjati u vau sposobnost da uopte utiete.
6. Rezultati koje dobijate svakim pristupom su potpuno
predvidivi.
7. Bez obzira na zvaninu titulu ili poloaj, vaa sposobnost
da utiete na druge je u krajnjem rezultatu onoga to ste, kao i
onoga ta inite.
8. Moete da se promenite.
9. Moete da promenite stvari nabolje i svetu je potrebno to
to radite.
Svrha ovog poglavlja jeste da sve ove ideje povee, da da
usmerenje i ohrabrenje i nadu da biste mogli sa drugima da
primenjujete Mo principa.

LJUDI SU BITNI
Naa najvea tugovanja i nae najvee radosti deavaju se u
odnosima sa drugim ljudima. Ako je potreban ceo ivotni vek da
bi se usreio neiji ivot, koliko radosti to moe da donese. I ako,
usput, mi usreujemo i usreeni smo zauzvrat od mnogih drugih,
kako bogat bi takav ivot bio.
Moemo se meusobno ohrabrivati u naoj tenji, bez obzira
koliko ivot moe da bude teak. Niko nema stvarno nijedan
odgovor za bilo koga drugog. Moda najbolje to moemo da
uradimo je da s vremena na vreme zastanemo pored puta, povijemo
jedni drugima rane, predloimo par ideja i damo ohrabrenje, a onda
se bacimo ponovo na put. Martin Luter je zapazio daje ivot "kao
opsednut grad okruen sa svih strana... Svako od nas ima mesto na
zidu za odbranu i niko ne moe da stane na mesto na kome drugi
stoji, ali nas nita ne spreava da se meusobno ohrabrujemo." '
Na slian nain, Dord Eliot je pitao: "Zato ivimo ako ne
uinimo ivot manje tekim jedni drugima?"

374

MOC PRINCIPA

KAKO ETE PROVESTI PREOSTALI DEO IVOTA?

Na kraju vaeg ivota, kada razmislite, da li ste iveli na nain
koji je vredan najboljeg u vama? Ili da li ete provesti svoj ivot
uei i pripremajui se da pevate, a da nikad ne zapevate? Inspirisan sam ljudima koje sam poznavao u svom radu koji "pevaju".
Uzmite malog deaka, koji pilji u zvezde i pita se da li e
ovek ikada tamo da ode. Dajte mu izazovni ivot, inenjersku
diplomu, proputenu priliku za promociju u avionskoj industriji, a
zatim priznanje od Kongresa i imate Dan Goldina, direktora
NASA-e. Organizujui savez sa Rusijom, Italijom, Japanom i
Nemakom, preuzeo je odgovornost za istraivanje svemira u ime
ele ljudske rase.
Uzmite devojicu, obmanutu i povuenu. Dajte joj san da e
jednog dana njen ivot da bude neto vredno. Pustite je da raste u
ugnjetavanju kakav je ivot za mnoge manjine. I imate Opru Vinfri
(Oprah Winfrey), autora, glumicu, filantropa i vodu pokreta za
revitalizaciju i obnovu dostojanstva na TV emisijama. Ona inspirie dvadeset miliona ljudi svakog dana.
Uzmite pretekog, nespretnog, dugakog deaka. Neka ivi
u siromatvu, uz obeshrabrenje i razoaranje kao cimer. Dajte mu
finansijski uspeh u dvadesetim, onda finansijsku propast i izdaju
od prijatelja kojima je verovao, i imate Toni Robinsa (Tony
Robbins), autora, nastavnika i mentora milionima koji ga smatraju
svojim voom dok rade da probude diva u sebi. Pored predavanja
i pisanja, Toni je sponzorisao brojne nacionalne projekte da pomogne deci i odraslima irom nacije da ovladaju vetinama i naue
da veruju u sebe.
Moje istraivanje heroja nauilo me je da je tipian heroj
normalna osoba koji sebi postavlja posebne zadatke, a onda se iskae.
Oni urade ono to treba da se uradi. Ono to radimo odreuje ta
postajemo. Istraivai objavljuju; nastavnici predaju; ikao to Dozef
Kerripbel (Joseph Campbell) ukazuje, "Slavna linost slui sebi; ali
heroj se angauje da popravi drutvo." Moda ste uoili da mnogi
ljudi o kojima se govori u ovoj knjizi nisu tipini "moni ljudi". ak
i Majka Tereza, koja je provela svoj ivot meu siromanima, sebe
smatra samo "olovkom u Bojoj ruci. On me nije pozvao da budem
uspena; ve da budem pravoverna.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

375

To to izaberemo da uradimo nije ni priblino toliko vano

koliko ta postajemo na osnovu svojih odluka.
Kada sam naputao fakultet savetovano mi je da "premeravam velika polja ali da obraujem mala". Kao velike
meunarodne kompanije, treba da razmiljamo globalno (spasimo
planetu - to je na dom) ali da delamo lokalno (mogu li da uparim
arape, izaem na kraj sa susedovim psom koji laje, obezbedim da
se rupe na kolovozu zakrpe, odnesem topli obrok udovici u susedstvo?). Da li je potreban roditelj ili selo da bi se podiglo dete?
Potrebni su oboje!
Kao stoje Volter Anderson (Walter Anderson) pisao, "Kada se
posvetimo visokim idealima, uspemo pre nego stoje rezultat poznat."
Dok napredujete, ponite sa malim. Obavite posao pri ruci.
Gete je rekao, "Kada bi svako samo oistio ispred svojih vrata, ceo
svet bi bio ist".

PONOVLJEN PROCES MOCI

Poveavate svoju mo principa kada prestanete da pokuavate
daje steknete, i posvetite se svom ivotu, radei na sebi, u smemosti
i marljivo. U osnovi, treba da donesete odluke o sredstvima i
ciljevima. Pristup moi koji odaberete, ispoljen alatima koje koristite,
odredie vrstu ciljeva koje ete moi da ostvarite. S druge strane, ako
ste sigurni u rezultate u ponaanju koje hoete kod drugih, i kvalitet
odnosa, onda se relativno direktno odreuje sa koje osnove moi treba
da delujete. Ako teite moi naela, mo kao fokus, paradoksalno je,
ispada iz formule. to se manje koncentnsete daje imate, i vie radite
da budete vredni toga, vie poveavate svoju sposobnost da utiete
na ljude do kojih vam je najvie stalo.
Razmotrimo proces moi jo jednom. Ispitajte vezu izmeu
izbora koje inite i rezultata koje dobijate.

ALATI MOCI I NAMENE

Sledei grafikoni jasno pokazuju da postoji direktna veza
izmeu naih alata i naih svrha, naih pristupa i naih rezultata.

376

MOC PRINCIPA

Ovde sam sumirao dijagnostiku alatku koja moe da vam pomogne da odluite gde ste i ta hoete. Odluite ta hoete da
postignete i ja u vam rei kako da to postignete. S druge strane,
odredite koje alate koristite i ja u vam tano predvideti rezultat
koji ete moi da ostvarite.
Alati/Pristup
Svrhe/Mogui rezultati
Sta radite...
ta dobijate
- ekate
- ne osvrete se
- kasnite
- ne preduzimate akcije
- oajavate
- zanemarujete
- postajete apatini
neizvesnost

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

377

Ako hoete pristajanje, mogu da vam garantujem kako da

ostvarite pristajanje - naterajte nekog, i ako je pretnja dovoljno
gruba, nateraete ih da pristanu. Zaplaite ih, pretite im, proveravajte ih i dobiete pristanak koji traite. Ima li problema? Naravno.
Da li treba da nastavite da proirujete posledice i/ili pretnju da bi
dobili isti nivo pristajanja? Obino. Da li drugi onda uoptavaju
polazei od kazne a dolazei do onoga ko kanjava? Skoro uvek.
To je deo cene kontrole.

y
Alati/Pristup
Svrhe/Mogui rezultati
Sta radite...
Sta dobijate
- zlostavljate
- kontroliete
- manipuliete
- zaplaujete
.,
- primoravate
- pretite
pristanak
- teroriete
- terate
..
- koristite taktike zastraivanja
- pri tiskate

- optereujete krivicom
Ako, meutim, hoete sporazum, pre nego pristanak, treba
da preduzmete razliit pristup. Treba da pregovarate sa ljudima.
Moda treba da se cenkate. Moda treba da traite kompromis. Ali
ako ste spremni da izdrite dijalog tipa davanja i uzimanja, obino
moete navesti ljude da se sloe.

378

MOC PRINCIPA

Alati/Pristup
Svrhe/Mogui rezultati
St a radite...
ta dobijate
saglasnost
- pregovarate
- cenkate se
- razmenjujete milo za drago
- trampite
- dogovarate
- trgujete
- zasipate
- dokazujete
- razmenjujete
- pogaate se
- ugovarate
:
-uredujete
'-"--'A
- pravite dogovore
- rasporeujete
Ali ako stvarno hoete njihovo duboko obavezivanje, ako
hoete da oni izaberu ono to je najbolje za veinu, u veini
sluajeva, bez obzira da li ste tamo, da li se okolnosti menjaju, onda
je klju u Principu moi. Morate da ohrabrite njihovo obavezivanje. Morate da ih pozovete da uestvuju. Morate da ih pitate da
se ukljue. Morate ubedivati, sluati, bezuslovno ih prihvatiti, teiti
da ivite sa integritetom, obezbediti im uslove da rizikuju, biti
ljubazan i konzistentan, i izraavati estoku ljubav. Ako ste
spremni da platite tu cenu, mogue su znaajne stvari.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

379

Alati/Pristup
Svrhe/Mogui rezultati
ta radite...
ta dobij ate
najee ispravan ishod i najbolje
za veinu
- ubedujete
- strpljivi ste
- ljubazni
- spremni da uite
- prihvatate
- paljivi ste
- stiete znanje
- sistematski obuavate
- dosledni ste
- ivite sa integritetom
Ako prisiljavate ljude, njihov izbor e se zasnivati na onome
to se nadaju da e da izbegnu; ako pregovarate sa ljudima, njihov
izbor je zasnovan na onome to hoe da dobiju od vas; ako
primenjujete Mo principa, ljudi e biti inspirisani da odlue na
osnovu onoga to najvie vrednuju i cene. Sve se svodi na izbor.
Svi mi imamo izbor. Izbor rukovodstva je sa koje osnove moi da
dejstvuje. Saradnici imaju izbor. ta hou? Koga da sledim? Zato
da ih sledim? Zato ih sluam?

HOU DA UTIEM NA VAS... ASNO

Nadam se da utiem na vas. Hou da shvatite da ste ve
iskusili mo naela u bitnim odnosima u svom ivotu. Hou da
verujete da moete postii ono to najvie elite ako primenjujete
zakonitu mo sa drugima. Hou da razvijete nadu da ako ivite
asno moete dobiti dugorone rezultate koje elite.

380

MOC PRINCIPA

Svet je pun vrednih potreba, sluajeva za koje su potrebni

borci, patnje koja treba da se olaka, dobrih dela koje treba uiniti.
Voe koje rade na osnovu moi naela mogu izuzetno mnogo da
urade zbog onoga to se deava ljudima koji ih slede. Pored toga,
mogu da umnoe dobrotu koja je uinjena pojaavajui pomo
koju daju drugima. Kada je uitelj koji je postao revolucionar
Nathan Hale uhvaen dok se vraao u svoju trupu sa prikupljenim
informacijama o kretanju britanskih trupa, i uhapen zbog izdaje
protiv Britanaca u ranim danima nae revolucije, bio je rastrzan
mogunostima koje su bile bez izgleda jer je trebalo da bude
pogubljen.
Imao je samo dvadeset jednu godinu - bogat i obeavajui
ivot bio je pred njim. "Da li zbog neeg alite?" pitali su ga,
ismevajui i poniavajui njegovu patriotsku revnost. "Da," odgovorio je. "alim to imam samo jedan ivot da izgubim za svoju
zemlju!" Izgubio je ivot, ali on je dat u tenji za slobodom za
njegovu decu i unuke, nae pretke. Dve generacije docnije, sinovev sin, Edward Everett Hale, koji je slino ispitivan od istovetnog pobonog sudskog inovnika, odgovorio je na pitanje na ovaj
nain, demonstrirajui zavetanje koje je bilo u njegovoj krvi: "Ja
sam samo jedan, ali ja sam jedan; ne mogu sve da uradim, ali neto
mogu; ono to mogu da uradim treba da uradim, a ono to treba da
uradim po milosti Bojoj uradiu". Kao svetenik i autor, sinovev
sinje nosio tradiciju vere i slube. Zavetanje koje je nasledio bilo
je potvreno; njegove reci su zabeleene i navoene su deci u
kolama skoro dve stotine godina.
Moja namera u pisanju ove knjige bila je da vam dam nadu,
da vas ohrabrim u radu sa ljudima. Napoleon je ukazivao da je
voa delilac nade. Hou da verujete da znate o moi i rukovoenju
zato to ste iskusili sva tri tipa moi, kao sledbenik. Verujem da
moete da budete voda koji radi sa drugima, koji odabira mo
naela kao primarni nain da utiete na druge u glavnim odnosima.
Verujem da moete da utiete na druge dobrotom na nain na koji
su na vas uticali dobrotom u vaem ivotu. Moje uverenje da je
promena mogua dolazi od mojeg iskustva u savetovanju, obuci,
predavanju i uenju od hiljade drugih ljudi. Moja svest daje teko
promeniti se duboko je nauena sopstvenim iskustvom.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

381

ZASLUENO POSEBNO PRAVO

DA SE GOVORI O PROMENI
Borim se da ivim onako kako predajem. Ali mi je jako stalo.
Ta elja me nagoni, ojaava me da se podignem, vratim, izvinim,
ponovo pokuam i nikad ne odustanem.
Kada tekoe i prilika dou zajedno rezultat je esto kriza. U
mom sopstvenom iskustvu sa krizom, tekoa je dola pre prilike.
Nakon niza poslovnih poduhvata i iskustva u predavanju na
fakultetu sedamdesetih i ranih osamdesetih moji klijenti i studenti
su me ohrabrili da formiram kompaniju za konsalting. Bio sam
dobar trener, ocenjujui to po stalnosti korisnika i njihovim preporukama. Uspeh je brzo doao. Novac je stizao bre i u veim
koliinama nego to sam ikada iskusio. Poeo sam da prikupljam
spoljne znake uspeha. Poeo sam da izgledam i da se ponaam kao
uspean poslovni ovek. Kupio sam neke loe ali potencijalno jako
isplative akcije. Novac je pristizao bolje nego ikad. Ali ukupni
saldo je zanemaren. Moj poletni posao nije bio poduprt sa dovoljno
kapitala. Bilo je potrebno rukovoditi poslovima a ja sam bio stalno
na putu. Zaposlio sam nove saradnike da vode posao i pomognu
da se posao razvija ali bio je to klasian sluaj kada se premalo
uradi suvie dockan. Kao u sceni none more iz Diznijevog
arobnjakovog uenika, stvorio sam poplavu koja se pokrenula i
otrgla kontroli.
Dobri ljudi koji su mi se pridruili trebalo je da usmrte zmaja
koji je bio vei od njih. Uskoro je postalo jasno da neu moi da
ispunim svoje obaveze, ukljuujui velike finansijske obaveze.
Jedan za drugim presuivali su resursi. Poeo sam emocionalno da
propadam, to sam opisao u 2. poglavlju. Obeshrabrenje se
pretvorilo u blagu depresiju, a onda ozbiljnu depresiju. Bio sam
oajan. Poeo sam da se okreem na sve strane traei nekog ili
neku instituciju da me izvue iz problema. Imao sam veliki
neosiguran zajam kod lokalne banke koji je dva puta produavan
i kome je konano doao rok. Drugi rauni, ukljuujui trokove
poslovanja, bili su dva, onda tri, onda est meseci u kanjenju i
poveavali su se kamatama na neplaene raune. Neizbeni telefonski pozivi i pisma su stizali, prvo utivi a zatim sve neprijatniji

382

MOC PRINCIPA

i pretei, ne samo na kancelariju ve i na kuu. Poeo sam

emocionalno da se povlaim od svoje ene, nadajui se udu koje
e da me izvue iz ovog finansijskog i psiholokog vira koji sam
stvorio. Oseao sam da imam malo opcija i smanjene sposobnosti
da resim svoje probleme.
Kao poslednji pokuaj, obratio sam se bivem klijentu, milioneru koga sam smatrao za prijatelja, sa preostalim trunkama
dostojanstva, nadajui se bilo kakvom reenju koje je van mene da
resim probleme. On je lako mogao da napie ek, obezbedi lini
zajam, utie u banci (imali smo istu banku), ili smisli reenje koje
bi resilo moj problem. Ali on je odbio. Ispriao mi je priu,
zauzvrat, o nekom kome je finansijski pomogao, gde je pomo
samo produila neodlono. Bio je ljubazan ali strog. Ja sam bio
ljut. Bio sam oajan. Bio mije potreban novac, a ne prie. Nisam
znao na koju stranu da se okrenem. Oseao sam da se nalazim u
vrtlogu u kome sve to sam radio, moja profesija, moji prijatelji,
moja reputacija, moja porodica, i moja vera, sve je to bilo povueno
nemilosrdnom strujom koju sam ja pokrenuo a sada ne mogu da
njom ovladam.
Kriza? Nisam bio pri sebi da bih tako oznaio svoju nezgodu.
Znao sam samo daje bol jak, oseaj propasti snaan, veliina rupe
koju sam iskopao, ne sa loom namerom, ve zbog neiskustva i
loeg prosuivanja i oseanja nematine, je bila prevelika, a moja
sposobnost da izaem na kraj sa svojim problemima je isparila.
Naredni meseci su bili strani. Naao sam advokata koji je
pomogao da se popie naa imovina, zatvori posao, otpuste
zaposleni i oglasi bankrotstvo. Oseao sam kao da sam iva la
koja naokolo hoda. Moj ivot je postao suprotnost svemu to sam
predavao. Trebalo je da ja pomaem profesionalce, uspene ljude
i ene da postignu vie u svojim ivotima, a moj je bio uniten. Bio
je to cm dan, dan kada sam udario u dno, kada me je Sovni otpratila
do suda gde je sudija odluivao o raspolaganju naom imovinom.
Ona nije nita uinila da dospemo u tu situaciju. Sve sam ja uradio.
Ne ba mudre odluke su bile moje. Propast poslovanja je bila moja.
A ona i moja deca i brojne druge osobe i agencije su trpele zbog
mene.

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

383

Nakon te krize, tog neuspeha, tog uasno razornog dana,

poeo je novi ivot. Trajalo je mesecima, a meseci su postajali
godine, dok opet nisam postao produktivan. Usput su mi mnogi
ljudi pomogli koji su jo verovali u mene, koji su hteli da uspem,
koji su oseali da imam neto vredno da ponudim. Identifikovao
sam jedan po jedan svoj problem i na njemu radio. Uz finansijski
pritisak koji je bio laki ali jo uvek veliki, poeo sam da radim.
Lino sam se obavezao da u isplatiti svaki dug, vratiti novac
svakom kreditoru i ispraviti stvari, na neki nain. Prvo sam isplatio
pojedince, onda agencije, onda institucije. Bilo je potrebno odricanja i planiranja, voenja rauna o novcu i odmerenog ivljenja
to pre nije bio moj stil. Ogromni dugovi postepeno su se smanjivali. Nisam ponosan to sam prijavio bankrotstvo i stvorio niz
dogaaja koji su me dotle doveli. Uzimam na sebe punu odgovornost za sve ne ba mudre odluke koje su dovele, neumitno, do te
materijalne, skupe propasti. Zahvalan sam to sam imao priliku i
naina da vratim sve dugove koji su bili ustanovljeni bankrotstvom.
Kada sam poeo ponovo da radim i odsecam od naizgled
nemogueg duga, moje samopotovanje i samouverenost poeli
su da lepraju, sa siunim, krhkim pramenom mogunosti. Poeo
sam da se pitam da li ponovna izgradnja ivota, odnosa, karijere,
profesije zaista moe da se dogodi. Poeo sam da imam nadu.
U to vreme linog preobraanja, Stivn Kovi (Stephen Covey)
i ja smo ukrstili puteve. Bio sam impresioniran njegovim pristupom aktivnom ivljenju dok je bio izvrni pomonik predsednika
Brigham Young Universitv ranijih godina dok sam ja bio postdiplomac. Nedavno je napustio univerzitet sa planovima da utie
na rukovoenje u Americi. Sa samo pregrt profesionalaca,
zapoeo je preduzee zasnovano na svojoj viziji. Predloio sam
mu da obuavam te saradnike. To je bio poetak jednogodinjeg
ugovora, u kome sam upoznao i poeo da potujem voe njegove
nove kompanije, a on je poeo da ceni moj doprinos koji sam
mogao da pruim onome to je hteo da ostvari. Na osnovu zajednike obaveze, i brzog uspeha ove nove organizacije koji je
stalno rastao, postao samjedan od vlasnika koji su pomogli prelaz
od kompanije Stephen R. Covey and Associates u kompaniju Covey
Leadership Center. Moj san o predavanjima i ulivanju nade naao

384

MOC PRINCIPA

je novi dom. Mogao sam da se vratim i radim ono to hou da radim

i Kovi centar za rukovoenje (Covey Leadership Center) je postao
moja baza iz koje sam inio dobro u svetu.
Zahvalan sam mogunostima koje danas imam, da pomognem da se ostvare uslovi koji omoguavaju vodama da
postanu bolje voe, roditeljima da postanu bolji roditelji, i direktorima u svim moguim organizacijama da postanu efektivniji u
svom linom i strunom ivotu. Finansijski bolje stojim nego kada
se kriza razvila. Imam jasniji fokus na svoj profesionalni ivot.
Cenim svoje porodine odnose i stalno radim na tome da
uravnoteim zahteve na poslu i kod kue tako da mogu da ivim
sa malo kajanja. Jo nisam stigao, ali put izgleda jasan i nai izazovi
su izazovi velikih mogunosti, ne preivljavanja. Proli smo od
preivljavanja preko stabilnosti do uspeha. U krajnjem, nadamo se
da emo dati znaajan svetski doprinos.
Izuzetno sam svestan da se te mogunosti ne bi nikad ukazale
da nije bilo krize koja je unitila moj ivot.
Dok sam ponovo razmatrao sve te dogaaje sa prijateljem
koji je odbio da mi da novac za koji sam mislio da e da resi
probleme, shvatio sam mudrost njegovih postupaka. U to vreme
poeo sam da se oseam kao rtva, nemoan i bespomoan. Rekao
mi je da mu je bilo teko da me ne izvue tada, ali je bio ubeen
da ako doivim sve posledice svojih aktivnosti, vie u da nauim,
brzo u se oporaviti, i bre odskoiti jer ono to mije bilo potrebno
da preivim i zatim uspem sam imao sve vreme. Njegova vizija i
vera u moje krajnje sposobnosti pomogle su mi da se iz bespomonosti pokrenem ka moi. Veoma sam mu zahvalan za tu
odluku, i za krizu koja mi je omoguila da nauim ono to
pokuavam da predajem, asno uticanje.

GDE ETE SADA?

To to moemo da budemo, moemo da budemo zajedno.
Zajednica onih koji veruju. Tolstoj je jednom pisao, "Mo grupe
ljudi koji se dre svojih uverenja ini vie i to dobrog od svih
pisanja. Hajdemo onda, prema tome, jedan i svi, da se drimo
svojih uverenja". Nae zavetanje e biti da smo sluili. Najvie

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

385

dobro koje moemo da uinimo je da sluimo. Prvo bi trebalo da

sluimo one sa kojima smo, i trebalo bi da ih sluimo prema
potrebama koje imaju upravo sada. Mi to moemo. Klijent koji je
uestvovao u naim obukama za rukovoenje nedavno mije pisao,
"Nema ni trunke sumnje u mojoj dui da je to mogu. Jedino
preostalo pitanje je, hou li?"
Nedavni lanak je ukazao na poveani interes u fokusiranju
na vrlinu kao vrlinu, u kui, upravi i u poslovima. Na kraju tog
lanka bio je ovaj interesantan stav: "Realni rizik pokreta za vrline
je da e postati samo drugi primer onoga to je postalo vodea
amerika karakterna crta. Pria o dobroj utakmici. Nema sumnje
da se klatno ponovo pomera sa samoizraavanjaka samodisciplini.
Ali ako hoemo da budemo ozbiljni o ovome to znai da emo
rtvovati odreenu raeru slobode koju sada imamo da inimo bilo
ta to hoemo ako se pri tome oseamo dobro. Istiniti test naeg
karaktera, drugim recima, zahtevae vie od uznoenja politiara
i usvajanja rezolucija. Na kraju nije re o zakonima koje smo
usvojili, u pitanju su ivoti koje ivimo." '
Moete li da izvrite promene? Mislim da moete. Mogao
bih da vam ispriam jo mnogo pria, o uteenim dolarima i
promenjenim ivotima. Ali u osnovi vi ve znate jer ste imali sreu
da o vama neko brine kome je duboko stalo do vas i koji se drao
svojih uverenja. Uspomena na njih ivi u ivotu koji vi ivite. I vi
moete da utiete na stotine ili moda hiljade. Niko ne zna gde e
uticaj da se zaustavi.

NOENJE VATRE SA SOBOM

Kada sam bio mali mislio sam da kada bih mogao da doem
do jednog od savijutaka za vatru koji su Indijanci koristili, mogao
bih da potpalim logorsku vatru tamo gde je naa porodica ila da
kampuje. Pokuavao sam nekoliko puta sa primitivnim, neefektivnim alatima, ali nikad nije bilo uspeno. Godinama docnije,
kada sam bio na studijama, uestvovao sam u programu
preivljavanja koji je vodio Lari Din Olsen (Larry Dean Olsen).
On je bio tehniki ekspert za film Deremija Donson, sa Robertom Redfordom. Olsen je pomogao da glumac naui vetine stvar25 Mo principa

386

MOC PRINCIPA

nog oveka iz planine u pripremi za tu ulogu. Jednom, dok sam

bio na vebi preivljavanja sa Larijem, napravio sam jednostavan
savijutak i povlaio sam napred nazad nespretno pokuavajui da
upalim vatru. Lari mije priao i nasmejao se, "Ne, mi to ne radimo
tako. Nikada tako nee upaliti vatru. Da ti kaem ta Indijanci
stvarno rade - nomadi, bar".
"Ujutru kada podiemo kamp, traimo po pepelu i nalazimo
najvrui ugarak koji se moe nai. Proverom rukom, moe da
utvrdi koji ugarci imaju u sebi jo vatre".
"Uzme ugarak i uvije ga nekoliko puta sa dugim kaievima
oguljenog drveta. Kada je skoro privren ima vatreni zaveljaj.
To nosimo celog dana i uvee kada se ponovo spremamo da
podignemo logor na novom mestu, otvorimo ugarak i koristimo ga
da potpalimo novu vatru. Lagano duvamo ugarak i uskoro se pojavi
plamen. Ako dodamo drva uskoro imamo veliku vatru".
Grki bog Prometej isticao je sebe kao jednog od najboljih
prijatelja koje su smrtnici ikada imali, uglavnom korienjem
moi. Bio je borac protiv nepravde i zle moi. "Prometheus" znai
"unapred planiran" i cenjenje daje veoma mudar. Ali najpoznatiji
je u grkoj mitologiji jer je doneo vatru sa sunca i dao je oveku.
Nai stari su imali probleme jer nisu imali vatru. Izgleda da im je
bio potreban Prometej da obavi posao prenoenja vatre.
I danas su potrebni dobri nosioci vatre. Nije vam potrebna
vatra tamo gde idete jer moete da je ponesete sa sobom. Vaa
vatra je znanje i sposobnost koju imate i klju je vae budunosti.
Nije re o meni, ni o tome ta pie u knjigama, niti staje na vama.
Setite se oficira ratnog vazduhoplovstva koji je preiveo bez
opreme za preivljavanje? Ono stoje u vama je to stoje bitno. Ako
se neto zaarilo dok ste itali ovu knjigu, to je bilo u vama sve
vfeme. Ako sam vam pomogao da otkrijete ili ponovo otkrijete
neto, uveravam vas daje to. ve bilo u vama. Vi ve imate ono to
vani treba, i to ste sve vreme imali.
Da li ste vi u plamenu? Don Vesli (John Wesley), osniva
Metodizma, je rekao da se upalite i ceo svet e doi i posmatrati,
i moda e da itaju pri svetlu koje vi stvarate. Sposobnost koju
imate je ogromna. Vaa sposobnost da ivite, da rastete, da delite,
da se rtvujete. To je vatra u vama. Kada radite stvar koju samo vi_
moete da uradite, to ne samo da podstie druge, to poziva jih

ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE

387

uee. Onda se oni odluuju da vas slede. Postoji varnica koja nas
pali koja ima svoje korene u boanskom. Tradicionalni tibetanski
pozdrav "Namaste" priznaje boga u drugima; a koren za re
"entuzijazam" je en theos, to bukvalno znai "Bog sa vama''. Kada_
se najbolje i najvie u nama otvoreno i poteno udrui sa najboljunT
i najviim u drugima, eto vatre.
Moete ponovo da uspostavite koncept asti kao izvora moi
medu ljudima. Moete da asno tretirate svoju decu, svoje susede,
svoje uenike, svoje muterije, svoje saradnike. ta bi bilo kada bi
sa prijateljima postupali kao sa strancima, i ponovo ih upoznali?
Mogli biste da ih pitate ta su nauili od kad ste ih poslednji put
sreli; mogli biste da pitate gde su sada; mogli biste da pitate ta
biste mogli za njih korisno da uinite i poveate poverenje medu
vama. Onda biste mogli da preokrenete proces i da tretirate strance
koje susreete kao nove prijatelje, to mogu i da postanu. Moja
majka je, kad sam bio dete, govorila o preseljenju u drugi grad.
Mama se brinula o mom prilagodavanju. Oca sam izgubio u nesrei
godinu dana ranije. "Zar ti nee nedostajati drugovi?" pitala je,
pokuavajui da bude paljiva vodei rauna o mojim strahovima
i brigama. Ali sa mudrou i uvidom koje samo nevino dete moe
da ima, ja sam uverljivo odgovorio, "Oh, imam ja tamo neke
drugove, ali ih jo nisam upoznao".

STA VI PRAVITE?
Sokrat je rekao: "Neka onaj koji hoe da promeni svet prvo
promeni sebe." To me podsea na priu o uitelju koji je dao krejone
i ist papir i rekao uenicima da mogu da nacrtaju ta god hoe.
"ta to crta?" pitao je jednog deaka nakon izvesnog vremena.
"Kuu."
"ta ti pravi?" pitao je drugo dete.
"Sneka."
Trei deak je bio zauzet skicirajui, ali je bilo teko da se iz
crtea razazna, pa je uitelj pitao, "A ta ti pravi?"
25*

..''..

....

'

388

MO PRINCIPA

"Oh, ja nameravam da nacrtam Boga", deko je ozbiljno

odgovorio.
"Kako moe to da uradi? Niko ne zna kako Bog izgleda."
"Znae kad ja zavrim sliku".
Kada vi zavrite moda e oni znati ta je asno uticanje.
Kada zavrite, znae ta je Mo principa. Moda stvarni karakter,
astan u biti, nije toliko magini spisak poeljnih osobina, umenih
tehnika, i upamenih lista postupaka koliko je potvrda da su crte
koje najvie cenimo kod drugih neznatna ispoljavanja da karakter
ve postoji. To je u vama.
Na kraju bih eleo da sa vama podelim jednu sliku i poziv.
Volter Anderson (Walter Anderson), izdava nedeljnika Parade,
pria nam o turi kroz Rusiju i poseti Zagorsku, na sat vonje od
Moskve. Ulazei u Crkvu Svete Trojice, dela manastira koji je ruski
vodi opisao kao centar ruskog hrianstva, video je posetioce u
grupama, u redu da se poklone pred svetenikom. Njegovim recima:
uo sam melodiju himne u vazduhu - melodiju koja ne izbija
iz glave, mislio sam, ali je nisam prepoznao. A gde je, pitao sam
se, hor? "Melodija je divna, ali ne vidim hor". Na vodi se
smekao. "Dok ljudi prolaze", objasnio je, "preuzimaju melodiju i
ona ostaje na njihovim usnama dok ne izau. Vernici su hor. Ovaj
hor ima svakog dana nove lanove; pevanje nikada ne prestaje".
Mi smo ovde kratko. Bez obzira koja nam je uloga - voa,
roditelj, uitelj, prodava, prijatelj, lan porodice, generalni direktor - mi smo pevai koji postaju hor. Da lijvi pevate? Da li druge
uite pesmu? Imate jedan ivot da ivite. ivite svoj ivot onako
kako verujete u ivot i onda je gotovo i vas vie nema. Vae
zavetanje moe, ipak, da ivi u drugima. Vae uenje i rukovoenje odrava pesmu u ivotu. Moe li pesma da ostane na
vaim usnama dugo nakon odlaganje ove knjige. Moete li da
pevate punim glasom, glasno i snano i jasno i mono. Moe li
vae pevanje da nikada ne prestane.
Zavravam kao to sam i poeo, sa uverenjem steenim na
osnovu svog i vaeg iskustva. Principi kojih se drimo u ivotu
uspostavljaju svet u kome ivimo; kada promenimo principe kojih
se drimo, promeniemo svet.

Dodatak

POZIV DA NASTAVITE
SVOJE PUTOVANJE:
SLEDEI KORACI
U VAEM TRAGANJU
Neete za jedan dan ostvariti mo na osnovu principa. Mo
principa koja vam omoguava da asno utiete gradi se celog
ivota promiljenim ivotom. U ovoj knjizi, pozvao sam vas da
razmotrite kako ete iveti preostali deo ivota. Kao to je Dejvid
Star Dordan (David Starr Jordan) zapazio "Mudrost je znati ta
da se radi; vrlina je to i raditi". Ovde su neke mogunosti koje
moete da razmotrite dok ponovo procenjujete vae kljune odnose i tipove osnove moi koje ete da koristite. Predlaem da
primenite jednu po jednu sugestiju. Dozvolite sebi da pokuate i
ne uspete i ponovo pokuate. Jedna promena ponaanja moe da
vas izvede na nov put i na razliito mesto. Jedna ideja, realno i
pametno sprovedena moe da vam promeni ivot.
1. Razmenite kljune ideje sa nekim u naredna sedamdeset
dva asa. Sa kim biste eleli da razmenite misli?
2. Pregledajte reference; nabavite i proitajte jednu od
navedenih knjiga da biste nastavili da uite. Koju knjigu ete
proitati?

390

MOC PRINCIPA

3. Pozovite l-888-7-POWER-9 i traite besplatni primerak

koji sadri osnovne principe moi i ilustruje proces moi. Stavite
to na mesto koje moete svakodnevno da vidite i gde e vas
podstai da ocenjujete svoje motive kada stupate u odnose sa
drugima, posebno u tekim situacijama. Dnevni podsetnik moe
da vam pomogne da ostvarite ono to stvarno hoete.
4. Na kraju sedmice kada ponete da planirate poslove za
sledeu sedmicu, setite se sluajeva kada ste nastupali na osnovu
sumnje, straha, potenja ili potovanja. Koje ste rezultate dobijali?
Kako ih doivljavate? Da lije svaki pristup ojaao ili oslabio vae
vane odnose? ta vae ponaanje otkriva o vaim stvarnim namerama?
5. Upotpunite analizu svoje sopstvene moi. Pozovite nekoga ko vas zna i razume da to sa vama pregleda. Koja saznanja
vam to prua o vama? Koje promene biste voleli da izvrite? Kako
ete postupiti?
6. Ispitajte kljune odnose koje elite da unapredite. ta bi
povealo vau mo zasnovanu na naelima? Koje sile spreavaju
i oteavaju tu nameru?
7. Na tihom mestu, pitajte se: "ta mogu da uinim da ivim
na osnovu Moi principa." Onda se smirite i sluajte kako odgovori
pristiu iz vas. Budite iskreni pre onome to ujete; onda docnije
ponovite pitanje.
8. Ono o emu brinemo i na ta obraamo panju moe da se
promeni i pobolja. Plan aktivnosti e vam pomoi da se usredsredite na oblasti vaeg rukovoenja koje biste eleli da
proirite, razjasnite, poboljate ili ojaate. Nekoliko uputstava:
- prvo, uvaite daje tenja ka asti doivotni zadatak;
- drugo, ponite ustanovljavanjem elje da se poboljate;
- tree, gradite na svojim prednostima.
- etvrto, ponite tu gde ste sada.
Kako ete da ponete?
*)
Kovi centar za rukovoenje ima obrasce koji mogu da vam pomognu u tom
procesu. Pozovite 1-888-7-POWER-9 da dobijete besplatan primerak.

BELESKE
1. glava: Mo i uticaj
1. U svakom delu knjige navodio sam komentare uesnika
i klijenata sa kojima sam radio. U skoro svim sluajevima,
zadrao sam njihove iskaze u izvornom obliku, uz manje ispravke da bi se razjasnio iskaz, vremensko slaganje i slino.
Svaki iskaz je preuzet iz dokumentacije u mojoj arhivi. Posebne
reference na ljude ili mesta koje bi mogle da identifikuju pojedince su uoptene koliko je to bilo potrebno da bi se zatitila
njihova privatnost. Iskreno sam zahvalan za stotine iskustava
koje su velikoduno stavljene na raspolaganje i koje su mi
pomogle da ponem da shvatam mo asti i posledice njenog
odsustva u naim odnosima. Iznosim ove sluajeve onako kako
su meni prikazani sa nadom da ete moda biti ohrabreni da
asno ivite i smognete mo za dobro u ivotu ljudi do kojih
vam je najvie stalo.

2. glava: Bespomonost
1.
Vidite Tony Schvvarz, What Really Matters: Searching for
Wisdom in America (New York: Bantam, 1995) koja
sadri duboko lino istraivanje i ispitivanje raznih
mislilaca u Americi u 1990-im.
2.
Pogledajte klasino delo David Risman Lonelv Crowd
(New Haven: Yale Universitv Press, 1950) koje sadri
proroku analizu promene amerikog karaktera.

392

MOC PRINCIPA

3.
Sterling W. Sili, Leadership (Salt Lake City: Bookcraft,
1958), str. 48.
4.
George Howe Colt, The Enigma ofSuicide (New York:
Summit, 1991).
5.
Alan Loy McGinnis, The Power ofOptimism (New York:
Harper and Row, 1990), str. 127. '
6.
Za odlian sumarni prikaz i izvanredan pregled ove teorije
od strane autora, vidite Christopher Peterson, Steven
Maier, and Martin Seligman, Learned Helplessness: A
Theoryfor the Age of Personal Control (New York:
Oxford Universitv Press, 1993).
.7.
Isto, str. 25.

3. glava: Put moi

1.
Osim kada je posebno istaknuto sva imena u ovoj knjizi
su izmenjena da bi se zatitila privatnost i elje stvarnih
uesnika.
2.
Vidite Christopher De Vinck, The Power ofthe Powerless
(New York: Zondervan/HarperCollins, 1995) da bi saznali
kako je esej napisan, uticaj na Chrisov ivot nakon
objavljivanja, i njegove druge podsticajne i umne eseje.
3.
Candy Lighter and Nancy Hathaway, Giving Sorro\v
Words (New York: Warner Books, 1990).
4.
David Whyte, The Heart Aroused: Poetrv and the
Preservation ofthe Soul in Corprate America (New York:
Doubleday, 1994).
5.
David White, Where Many Rovers Meet (Langley,
Washington: Many Rivers Press, 1993).

4. glava: Mo prinude
1.
Annie, Act 1, Scena 8, knjiga Thomas Meehan (New
York: Music Theater International, 1977).

p
BELEKE

393

2.
Wareen Bennis, "Learning to Lead", Executive Excellence,
January 1996, str. 7.
3.
Murray Sidman, Coercion andits Fallout (Boston:
Authors Cooperative, 1989).
4.
Dick Grote, Discipline Without Punishment: The Proven
Strateg}' That Turns Problem Employees into Superior
Performers (New York: Amacom, 1995).
:
5.
Isto, str. 18.
:
6.
Kathllen D. Ryan and Daniel K. Oestreich, Driving Fear
Out ofthe \Vorkplace (San Francisco: Jossey-Bass, 1991).

5. glava: Mo koristi
1.
Za vie informacija o tom pristupu, videti Keneth
Blanchard, "Faster, Simpler, Better", Executive
Excellence, January 1993.
2.
Richard C. Huseman and John D. Hatfield, Managing the
Equity Factor (Boston: Houghton-Mifflin, 1989).
3.
Roger Fisher and William Ury, Getting to Yes (Boston:
Houghton-Mifflin, 1981); i William Ury, Getting Past No
(New York: Bantam Books, 1001).
4.
David Nyberg, The Varnished Truth (Chicago: University
of Chicago Press, 1993), str. 183.

6. glava: Mo principa
1.
James C. Humes, The Wit and Wisdom ofWinston
Churchill (New York: HarperCollins, 1994), str. 75.
2.
Stephen R. Covey, Principle Center Leadership (New
York: Simon and Schuster, 1991), str. 31.
3.
2 Timothy 1:7, King James

394

MOC PRINCIPA

7. glava: Kako potovati

1. Obavezan sam David Hannai, kolegi u Kovi centru za
rukovoenje, za lino iskustvo koje je posluilo za ovu
ilustraciju.
2. The Forbes Scrapbook ofThoughts on the Business ofLife
(New York: Forbes, 1976), str. 166
3. Ovo mi je izloio ugledni profesor dok sam bio student na
Brigham Young Universitv u 1960-im. Nisam bio u stanju
da identifikujem autora.
4. Beowulf, preveo Robert Gordon (New York: Dover,
1992), str. 1.
5. Minneapolis Star Tribune, March 4, 1988.
6. Chungliang A. Hunag and Jerry Lynch, Menotring: The Tao
ofGiving Wisdom (San Francisco: HarperCollins), str. 43.
7. Isto, str. 45.
8. Isto, str. 44.
9. Harrison, pirit ofLeadership, str. 221.
10. Citirao Vaughn Featherstone u "Charity Never Faileth",
1979 Devotional Speeches ofthe Year (Provo, Utah:
Brigham Young University).
11. Henry Wadsworth Longfellovv, Tales ofa Wayside Inn.
12. David McKay, govor na Brigham Young University.
Provo, Utah, April 27, 1948.
13. Roger Dawson's Secrets ofPower Negotiating (Career
Press, 1995; tampano u SAD od strane Book-Mart
Press), str. 229.
14. Mahatma: Life of Mohandas K. Gandhi (New Delhi:
Ministry of Information, 1951).
15. Eknath Easwaran, Gandhi the Mari (Petaluma, California:
Nilgiri Press, 1978), str. 112.
16. Randy Pennington and Mare Bockmon, On My Honor
(New York: Warner Books, 1992), str. 168.

BELEKE

395

17. Na primer, videti Joseph Badaracco, Jr., and Richard R.

Ellsworth, Leadership and the Questfor Integritr (Boston:
Harvard Business School Press, 1989).
18. Pennington i Bockman, On My Honor, str. 169.
19. Prilagoeno iz Easvvaran, Gandhi the Man, str. 112.
20. John 15:13, King James
21. Navedeno iz Sili, Leadership.
:']..
22. Easwaran, Gandhi the Man, Predgovor

8. glava: Kako poveati mo principa

1. Maxwell Anderson, Joan ofLorraine (New York:
Dramatists Play Service, 1947).
2. Noah ben Shea, Jacob the Baker: Gentle Wisdomfor a
Complicated World (New York: Ballantine, 1989), str.
29-31. Korieno sa dozvolom.
3. Sili, Leadership, str. 174.
4. Proverbs 29:18, King James
V;
5. Mary Scott, "Dilbert's Scott Adams", Business Ethics,
July/August 1996. str. 27.
6. Andrevv Powell, navedeno u Seth Godin, Wisdom, Ind.
(New York: Harper-Business, 1995), str. 49.
7.
Walter B. Wriston, Risk and Other Four Letter Words
(New York: Harper and Row, 1986), str. 228-31.
8. Guillaume Appollinaire, "Le Larron", Alcools et
Calligrammes, uredio Claude Debon (Pari: Imprimerie
Nationale, 1991) str. 108-13.
9. Suan Jeffers, Feel the Fear and Do It Anyway. Dvnamic
Techniques for Turning Fear and Indecision into Power,
Action, and Love (New York: Fawcett Columbine, 1987).
Odlini, lako itljivi i praktini predloi.
10. Stephen R. Covey, The Seven Habits ofHighly Ejfective
People (New York: Simon and Schuster, 1989), str. 53.

396

MOC PRINCIPA

!
11. Matthew 10:36, King James
>:, ;
12. Anderson, The Greatest Risk oj'Ali, str. 77.
13. Marianne Williamson, A Return ofLove: Reflections on
the Principles ofa Course in Miracles (New York:
HarperCollins, 1992), str. 165.
14. Videti, na primer, James Kouzes i Barry Posner,
Credibilit}' (San Francisco: Jossey-Bass, 1993).

9- glava: Roditeljska mo

1. Victor Brown, Jr. Human Intimacr (Salt Lake City:

Bookcraft, 1981), str. 14.
2. Carlfred Broderick, My Parehts Married on a Dare (Salt
Lake City: Deseret Book, 1995)
3. Barbara Bush, prema izvetaju u Washington Postu, June
2, 1990, str. 2 (iz govora diplomcima Wellesley Collegea).
4. Kathryn J. Kvols, Redirecting Chidren's Behavior
(Gainesville: Incaf Publications, 1993)
5. Colt, The Enigma of Suicide.
6. Izdava Brite Music Publishing, Salt Lake City, Utah,
1983.
7. Knjigu Dr Cratera izdao je Thomas Nelson u Nashville,
Tennessee, 1991; knjigu Dr Paigeta izdao je Doubleday
(New York), takode 1991.
8.
Izdao Houghton Mifflin (Boston, 1993).
9. Izdao Riverpark Publishing (Las Vegas, 1995).
10. John Rosemond, Parent Power: A Common Sense
Approach to Parenting in the '90s and Beyond (Kansas
City: Andrews and McMeel, 1990), str. 7.
11. Ronna Romney and Beppie Harrison, Giving Time a
Chance: The Secret ofa Lasting Marriage (New York:
Bantam, 1983).

BELEKE

397

12. John Gottman, Why Marriages Succeed or Fail (New

York: Simon and chuster, 1994).

10. glava: asno uenje

1. John Naisbitt, Megatrends (New York: Warner Books,
1983).
2. Naveo Bili Movers, A World ofldeas (New York:
Doubleday, 1989), str. 185.
3. James P. Comer, School Power (New York: Free Press,
1980) str. 29-30. Ova optuba je i sada aktuelna kao to je
bila kada je pisana u 1970-im. Knjiga, divan prikaz
uspenog obrazovnog projekta koji je organizovao savez
; studenata, nastavnika, roditelja i administracije, ponovo je
izdata i tampana 1993. Njen cilj je bio da pomogne
; kolama da uvedu odrivi proces samopoboljanja.
Projekat se nastavlja.
4. Movers, A Woiid ofldeas, str. 185.
5. Alan McGinnis, The Power of Optimism (New York:
Harper and Row, 1990), str. 126.
6. Charles H. Madsen i Clifford K. Madsen,
Teaching/Discipline: Behavioral Principles Toward a
Positive Approach (Boston: Allyn and Bacon, 1970).
7. Grote, Discipline Without Punishment, str. 7.
8. Richard Curwin and Allen Mendler, Discipline with
Dignity (Alexandria, Virginia: Association for
Supervision and Curriculum Development), 1195.
9. Comer, School Power, str. 110.
10. "Don't Be Shy," Business Ethics, January, 1996, str. 15.
11. Videti intervju sa Bili Moyers u Moyersu, A World of
Ideas (New York: Doubleday, 1989).

398

MOC PRINCIPA

12.

IstO.

, ,

-;,.

/'

"::.:

13. Ko vi centar za rukovoenje je izdao video o ivotu Anne

Sullivan na osnovu koga je pripremljen ovaj opis:
Teacher: The Story of Anne Sullivan. Obratite se Centru da
bi videli i kupili video. Pozovite 1-800-331-7716.
.14. Isto.
15. Easwaran, Gandhi the Man, str. 140.

11. glava: Prodaja korienjem moi

1. Ron Willingham, Integrity Selling (New York:
Doubleday, 1987).
2. Brian Tracy, Advanced Selling Strategies (New York:
Simon and Schuster, 1995).
3. Chuck Laughlin and Karen Sage, with Mare Bockman.
Samurai Selling, The Ancient Art of Service in Sales (New
York: St. Martin's 1993).

12. glava: Voenje na osnovu moi

1. Knjiga Penningtona i Bockmana On My Honor je recept
kako vrednosti date na spisku mogu da dovedu do uspeha
u poslovanju.
2. Paul Hersev i Ken Blanchard, Management of
Organizational Behavior (New Jersev: Prentice Hali, 1972).
3. Robert K. Greenleaf, "The Leader As Servant, The
Companv ofOthers: Making Communitj in the Modem
World(New York: Putnam, 1993). Za detaljnije
objanjenje videti Robert K. Greenleaf, Servant
Leadership: A Journey into the Nature of Legitimate Power
and Greatness (New York: Paulist Press, 1977).
4. John Naisbitt and Patricia Aburdene, Reinventing the
Corporation (Nevv York: Warner Books, 1986). str. 51.

BELEKE

399

5. Sally Helgesen, The Female Advantage: Wotnen's Ways of

Leadership (New York: Doubleday/Currency, 1990).
6. Joline Godfrey, "Been There, Doing That, "Inc.
Mmagazine, March 1996, stranica 21.
7. Opis Myck Wilberga i njegovog zapaenog hora zasniva
se na lanku Randal Shirley, "With Hearts Full of Song:
The BYU Men's Chorus, Brigham Young Magazine,
November 1994, stranice 43-46.
8. Easvvaran, Gandhi the Man, str. i
9. Bennis, "Learning to Lead", str. 7.
10. Intervju sa Joe Jaworski objavljen u "Destiny and the Job
of the Leader", Fast Companv, June/July 1996, str. 40-41.
11. Bennis, "Learning to Lead", str. 7.

13. glava: ta ako oni pokuavaju da utiu na vas?

1. Humes, The Wit and Wisdom ofWinston Churchill,
stranica 82.
' ,
2. Videti Covey, The Seven Habits ofHighly Effective
People, stranica 86.
3. Videti 11. glavu, "Thirty Methods of Influence, "Principle
Centered leadership.
4. David Noer, Healing the Wounds: Overcoming the Trauma
ofLayoff and Revitalizing Downsized Organizations (San
Francisco: Jossey-Bass, 1993).
5. Mary Oliver, Dream Work (New York: Atlantic Monthly
Press, 1986, 1986).
Korieno sa dozvolom.
6. U narednim knjigama ova problematika je detaljno
obraena: Barbara Ley Toffler, Tough Choices: Managers
Talk Ethics (New York: Wiley&Sons, 1986); Robert
Jackall, Moral Mazes: The World ofCorporate managers
(New York: Oxford University Press, 1988); Mark Pastin,
The Hard Problems of Management: Gaining the Ethics
Edge (San Francisco: Jossey-Bass, 1986); Myron Peretz

400

MOC PRINCIPA

Glazer i Perima Migdal Glazer, The Whistle Blowers:

"'.
Exposing Corruption in Government and Industry (New
York: Basic Books, 1989).
,.
7.
Edwin Markham, "Outwitted, "The Best Loved Poems of
the American People, uredio Hazel Fellman (New York:
Doubleday, 1936).
8. Videti Barbara Sher pristup osposobljavanju da bi se
ostvarili snovi okupljanjem drugih koji imaju mo koja
vama nedostaje a spremni su da sa vama rade i da vas
podre jer im je stalo do vaih najvanijih interesa,
Wishcraft (New York: Ballantine, 1979).
9. M. Scott Peck, "Bringing Authentic Communication into the
Workplace", Business Ethics, March/April: Ballantine, 1979).
10. Odline informacije o tome kako da izaete na kraj sa
ljudima koji su skloni da kontrolisu moe da se nae u
Gerald W. Piaget, Control Freaks: Who They Are and Ho\v
to Stop Themfi'om Runnning Your Life (New York:
Doubledav, 1991); i Les arter, Imperative People: Those
Who MustBe in Control Nashville: Thomas Nelson 1991).
11. Videti Roger Dawsonovu knjigu Secrets ofPower
Negotiating ili Gerald Nierenberg, The Art ofNegotiating i
The Complete Negotiator (New York: Berklev, 1986).
12. Korisne sugestije mogu se nai u Stephen Covey, "The
New Contract, "Executive Excellen.ce Newsletter, Januarv
1996 (Provo, Utah).
13. Oscar Hammerstein i Sigmund Romberg, "Stout-Hearted
Men", (Los Angeles: Warner Publishing, 1925).
14. Detaljni postupci su navedeni na blag i mudar nain u
Teaching Around the Sacred Wheel: Meditations,
Affirmations, and Exercise's for Empowerment and Healing
(San Francisco: HarperCollins, 1990), 3. glava.

14. glava: Kako se menjam?

1. Tom Rusk and Randy Read, / Want to Change but I Don' t
KnowHow! (Los Angeles: Price/Stern/Soan, 1984) str. 128.

BELEKE

401

2. Bennis, "Learning to Lead", str. 7.

3. Richard Evans Quetebook (Salt Lake City: Deseret Book,
1988)
4. Martin E,P. Seligman, What You Can Change and What
You Can't (New York: Knopf, 1993); "What You Can
Change... What You Cannot, "Psvchologj Todav,
May/June 1994, str. 34-41, 70-74, 84.
5. Pripisano Friedrich Oetingeru (1702-1782), i Reinhold
Niebuhru kao "The Serenitv Prayer" (1934).
6. Michael McLeanova pesma, Let It Go, sa muzikom John
Batdorfa, c 1971 Shining Star Music ASCAP, moe se nai
na diskovima i kasetama u albumu You've Always Been There
forMe, distribucija Deseret Books, Salt Lake City, Utah.
7. Ovaj dogaaj je opisan u pismu Michael McLeana autoru.
Obavezan sam Michaelu za velikoduno ohrabrenje i to
je podelio sa nama svoje duboko iskustvo.

15. glava: astan ivot

1.
2.
3.

Glenn Richardson, "Why a Goocl Night's Sleep May Not

Conquer Fatigue, "BYU Today, July 1992, str. 15.
Harrison, pirit ofLeadership, sir. 48.
Joseph Campbell, The Hero with a Thousand Faces
(Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1990)
4. Jose Luis Gonzalez-Balado and Jane N. Playfoot, My Life
for the Poor: Mother Teresa ofCalcutta (San Francisco:
izdavai, Harper & Row, 1985).
5. Howard Fineman, "The Virtuecrats," Newsweek, June 12,
1994, str. 36.
6. Anderson, The Greatest Risk oj Ali.
26 Mo principa

O KOVI CENTRU ZA RUKOVOENJE

Dr Blejn Li je osniva i potpredsednik Kovi centra za rukovoenje, svetske kompanije posveene razvoju rukovoenja zasnovanog na moi principa koje je opisano u ovoj knjizi. Njihova
misija je da:
- slue svetskoj zajednici osposobljavanjem ljudi i organizacija da znaajno poveaju svoje sposobnosti za uspean rad da
bi postigli vredne rezultate razumevanjem i upranjavanjem rukovoenja na osnovu moi principa. U sprovoenju te misije, stalno
se trudimo da se drimo onoga to uimo.
Vie od jedne decenije Kovi centar za rukovoenje je priznat
kao jedan od svetskih vrhunskih autoriteta u oblasti razvoja rukovoenja, pomaui hiljadama pojedinaca i organizacija da rese
line, strune i organizacione probleme korienjem rukovoenja
zasnovanog na moi principa. Kovi centar za rukovoenje usredsreen je na principe ukorenjene u nepromenljivim prirodnim
zakonima koji upravljaju ljudskom i organizacionom efektivnou
- zakonima koji su veni, univerzalni i meukulturni.
Ova meunarodna organizacija sa 700 zaposlenih posveena
je osposobljavanju ljudi i organizacija da znaajno poveaju svoje
sposobnosti izgradnjom kulture visokog meusobnog poverenja i
visokih radnih rezultata.
Na spisku korisnika usluga Kovi centra za rukovoenje nalazi
se osamdeset dve od 100 kompanija sa spiska asopisa Fortune,

O KOVI CENTRU ZA RUKOVOENJE

403

vie od dve treine organizacija sa spiska od 500 kompanija

asopisa Fortune, kao i hiljade malih i srednjih preduzea, organa
uprave, obrazovnih institucija, zajednica, porodica, i miliona pojedinanih korisnika. Korisnici smatraju da je rad Centra na rukovoenju zasnovanom na moi principa bitna osnova za efektivnost u kvalitetu, rukovoenju, uslugama, izgradnji timova, organizaciji poslova i mnogim drugim stratekim organizacijskim
inicijativama.
Njihova vizija je da naue ljude i organizacije da ue i da
postanu meuzavisni sa Centrom. Prastaroj izreci Lao Tzu-a,
"Dajte oveku ribu i nahraniete ga tog dana; nauite ga da peca i
nahraniete ga za ceo ivot", oni dodaju, "Obrazujte uitelje ribara
i vi ste elo drutvo uzdigli".
Ovaj proces osposobljavanja sprovodi se na osnovu programa koji se izvode u objektima u stenovitim planinama drave
Juta, obuke prilagoene korisniku u njegovim prostorijama,
kurseva za instruktore, kao i javnim seminarima u preko 100
gradova Severne Amerike i preko 40 zemalja irom sveta.
Njihov jedinstven pristup izgradnji kulture visokog poverenja obraivanjem sva etiri nivoa rukovoenja - linog,
meuljudskog, menaderskog i organizacijskog - dokazano je da
ima odrive dugorone efekte na sposobnosti i pojedinaca i organizacija da uspevaju u izmenljivom okruenju.
Covey Leadership Center
3507 North University Avenue, Suite 100, Provo,
Utah 84604-4479
Toli Free: l-888-7-POWER-9
Fax: 801-342-6236
International: 801-229-1333 ili fax 801-229-1233
Internet: http://www.covey.com
Proizvodi i programi Kovi centra za rukovoenje pruaju
iroki spektar resursa za pojedince, porodice i kompanije, upravu,
neprofitne organizacije kao i obrazovne institucije i sadre sledee:
26*

F
404

MO PRINCIPA

Programi
n* . ::
Covey Leadership Week
(Nedelja Kovi rukovoenja)
Principle-Centered Leadership
(Rukovoenje zasnovano na
moi naela)
The 7 Habits of Highly Effective People (7 navika veoma
efektivnih ljudi)
First Things First Time-Management (Menadment prioriteta)
The Power Principle (Princip
moi)
Facilitator Workshops for InHouse Certification (Radionica
za instruktore)
Proizvodi
7 Habits Organizer time-management system (Sistem za
upravljanje vremenom na osnovu 7 navika)
Microsoft Schedule+ with 7
Habits tools (Microsoft schedule+ sa dodacima za 7 navika)
7 Habits audiotapes (Audio
trake za 7 navika)
Living the 7 Habits audiotapes
(Audio trake za pridravanje 7
navika)
Principle-Centered Leadership
audiotapes (Audio trake za rukovoenje zasnovano na moi
naela)
First Thing First audiotapes
(Audio trake za prioritete)
7 Habits of Highly Effective
Families audiotapes (Audio
trake za 7 navika veoma efektivnih porodica)
How to Write a Mission Statememet audiotapes (Audio trake
za pisanje izjave o misiji)
The Power Principle audiotapes
(Audio trake o principu moi)
7 Habits Effectiveness Profile
(Profil efektivnosti zasnovan na

7 navika)
Stakeholder Information System (SIS) baseline report (Osnovni izvetaj Informacionog
sistema vlasnika uloga)
Principle-Centered Living
Video (Video traka ivljenja na
osnovu moi naela)
Covey Reference Library on
CD-ROM (Referentna biblioteka Kovi centra na CDROM-u)
Covey Leadership Library
Video workshops (Video trake
radionica Kovi rukovoenja)
7 Habits poster series (Skup
postera za 7 navika)

O KOVI CENTRU ZA RUKOVOOENJI

Posebne konsultacije
i govori
>.,::
Custom Principle-Centered
Leadership programs (Posebni
programi o rukovoenju zasnovanom na moi naela)
Custom-On-Site programs
(Programi prilagoeni potrebama organizacije)
Consulting and speeches (Konsultacije i govori)
Keynote addresses (Pozdravni
govori)
Custom education programs
(Posebno prilagoeni obrazovni
programi)
Publikacije
The 7 Habits Magazine
The 7 Habits of Highly Effective People
Principle-Centered Leadership
First Thing First
First Thing First Everyday
Daily Reflections of Highly Effective People
The Power Principle
Meunarodni < rntri Kovi Ctltrtl
za rukovoenje
CLC Australia
Ph: (61-7)259-0222
Fx: (61-7)369-7810
CLC Bermuda
Ph:(809) 236-0383
Fx: isto kao telefon
CLC England
Ph: (44-121)604-6999
Fx: (44-121) 604-6777
CLC Indonesia
Ph: (62-21)572-0761
Fx: (62-21)572-0762
CLC Ireland
Ph: (353-1)280-0731
Fx: (353-1) 284-3697
CLC Japan
Ph: (81-3)3264-7401
Fx: (81-3) 3264-7402
CLC Korea
Ph: (82-2) 3453-3361/4

406

Fx: (82-2) 3452-3365

HflV"
406 MOC PRINCIPA

CLC Latin America

Ph: (407) 644-4416
Fx: (407) 644-5919
CLC Malaysia & Brunei
Ph: (60-3) 758-6418
Fx: (60-3) 755-2589
CLC Nigeria
Ph: (234-1) 260-1760
Fx:(234-1) 261-6963
CLC Philippines
Ph: (63-2) 924-4490
Fx: (63-2) 924-1869
CLC Singapore, Hong Kong,
Taiwan, China, Vietnam
Ph: (65) 838-8600 ili 8629
Fx: (65) 838-8618/8628
CLC South Africa
Ph: (27-11)442-4589/4596
Fx: (27-11)442-4190
CLC Thailand
Ph: (662) 229-3911/20
Fx: (662) 229-3107
Sve druge zemlje
CLC International
Ph: (801) 229-1333
Fx:(801) 229-1233

O AUTORU
Dr Blein Li (Dr Blaine Lee) osniva je i potpredsednik Kovi crnini
za rukovoenje, jednog od vrhunskih autoriteta u oblasti razvoja ruk
ovoenja. Na spisku korisnika usluga Kovi centra za rukovoenje nalaze*
se osamdeset dve od sto kompanija sa spiska asopisa Fortune, vie ml
dve treine organizacija sa spiska od 500 kompanija asopisa Fortmic,
kao i hiljade malih i srednjih preduzea, organa uprave, obrazovnih
institucija, zajednica, porodica i milioni pojedinanih korisnika.
Blein je pripremio i izvrio posebne programe za razvoj rukovoenja za mnoge svetske organizacije, medu njima i: Procter &
Gamble, U.S. West, Intel, IBM, Pillsburv, General Motors, Conoco,
Blue Cross/Blue Shield, Andersen Consulting, Arthur Andersen,
NASA, Occidental Petroleum, MCI, Mass Mutual, Kimberlv Clark,
Prudential, Nabisco, Xerox, kao i mnoge druge.
Blein je takoe bio i koautor knjiga sa Stivenom R. Kovijem
(Stephen R. Covey) i Normanom Vinsentom Pilom (Norman Vincent
Peale), a pisao je i udbenike o uenju i ponaanju u organizaciji. Drei
predavanja, godinje prelazi vie od jedne treine miliona milja. Njegova
sposobnost da opaa i uspeno se nosi sa tekim organizacionim i
ljudskim problemima uinila je da je postao jedinstven savetnik rukovodeim ljudima u mnogim organizacijama. Obuavajui instruktore,
lideri tvrde da im je pomogao u ivotu kao to atletski treneri pomau da
se razviju miii, i nazivaju ga "instruktorom za ivot".
Blein studira, ui i trenira uspene mukarce i ene vie od dvadesel
pet godina. Bio je profesor na etiri fakulteta i univerziteta i dva pula je
dobio priznanje kao jedan od istaknutih mladih Amerike. Bio je, kao mliitl
kapetan, direktor za Razvoj nastavnih sistema za celokupne*
Vazduhoplovne snage SAD. Bio je suosniva i direktor za obrazovanje
dve profesionalne privatne kole za mlade prestupnike. Orgnnizov;i<> i<Nacionalno udruenje za govornike, obuavao je nekoliko bivih |>i.-il
sednika Udruenja i uvrten je u publikacije Internatioiuil /,<w./< '
Achievement i Who's Who in America.
Blein i njegova supruga Sovni ive u porodinoj kn. i
planinama blizu Salt Lake City, Juta. Tu provodi |>ni.iii"
brian otac. Ima magistarsku diplomu u oblasli |>t-<I > 'r j
Brigham Young Universitv u Juti i doktonil i/ , il u n 'i* P
Universitv Texas u Ostinu.