fantastinom kvantitetu Lope de Veginog stvarala

tva zbunjuje jo vie kada se setimo da je svoje

komade pisao u rimovanim stihovima, u razliitim
metrima. Osnovni metar je bio trohej koji je cvetao
u narodnim romansama, a stihovi su imali po pravilu
osam slogova.
L O P E DE V E G A
(1562 1635)

Umesto talijanskih pet inova, Spanci XVI veka

usvojili su privremeno etiri ina, a konano prihva
tili kao normu svega tri ina. Otuda su svi vei ko
madi Lope de Vege, pa i Fuente Ovehuna, u tri
edna. Termin comedia bio je u Spaniji tog vremena
zajedniki za sve vee anrove (komedije u uem
smislu, tragikomedije, tragedije); religiozni komadi
(actos sacramentales) koje je Lope de Vega takoe
pisao sa velikim uspehom bili su u svega jednom,
ali duem dnu. Posebno mesto meu veim komadima
zauzimala je komedija plata i maa (comedia de capa
y espada) iz ivota mladih plemia. Ta vrsta kome
dije sa ljubavnom intrigom, dvobojima, raznim ne
sporazumima, kominim slugama (grasdozima) i
srenim zavretkom nala je takoe u Lope de
Vegi svog majstora. Renesansno dinamina i vedra,
ona je bila jedan od mnogih blesaka panskog zlatnog
doba. To doba, zlatno ne po zlatu pljakanom i
galijama dovoenom iz Amerike u Spahiju, ve po
procvatu kulture i umetnosti, imalo je i mnoge svoje
t a m n e senke, koje su dole do izraaja na razne
naine u onim komadima Lope de Vege u kojima je
sauvana dinamika, ali ne i vedrina komedija plata
i maca.

Lope Feliks de Vega Karpio nije bio plemi, kako

bi se moglo suditi po imenu, ve sin uglednog
zanatlije-umetnika koji je iz Valjadolida doao u
Madrid. Lope je u Madridu pohaao jezuitski kole
u kome su, kao i u svim svojim kolama irom
Evrope, jezuiti u nastavu ukljuili i prikazivanje
kolskih drama. Kada je napustio kole, Lope je za
poeo ivot u tolikoj meri p u n avantura, ratova, ljubaivnih pustolovina i raznih zanimanja da bi se moglo
pomisliti da uopte nije imao vremena za pisanje
drama ili pilo ega drugog. Bio je osuenik zbog
klevete I prognanik; vojnik koji ratuje protiv Por
tugalaca na Azorima; dobrovoljac na jednom brodu
Nepobedive armade, koju su pobedili Englezi i bura
1588. godine; ratnik protiv Holanana; slubenik
raznih velikaa, izmeu ostalog sekretar vojvode od
Albe, a najzad svetenik. Sem toga, dva p\ita s e enio,
imao niz ljubavnica, niz komplikacija s njima i sa
branom i vanforanom decom. Stigao je ipak da n a
pie vie dramskih tekstova nego bilo koji dramski
autor pre ili posle njega. Prema jednom tvrenju,
napisao je 1.800 du-ih i 400 kraih dratma! To
udo prirode, kako su ga zvaH, ospelo je, pored
toga, da pie i velike pove, razne pesme, romane no
vele itd. Sauvano je vie njegovih komada nego
zajedno Eshilovih, Sofoklovih, Euripidovih, Aristofanovih, Plautovih, Terencijevih, Senekinih, Malroovih,
Sekspirovih, Kornejevih, Molijerovih, Rasinovih, Volterovih, Silerovih, Igoovih, Ibzenovih i oovih, iako
je od ponekog od ovih autora sauvano najmanje
est, a od ponekog i vise od 50 komada. Podatak o

Lope de Vega je teme svojih raznovrsnih komada

nalazio svuda: u starom i novom za vetu; u hagiografijama; u mitologiji i legendama; u domaoj i stra
nim istorijama od najstarijih do najnovijih dana
(stari Rim, Vestogoti* Vizantrija, srednjovekovna Ger
mani ja, Kristifor Kolumbo na putu u Ameriku
ak i sukob Borisa Godunova i samozvanca Dimi tri ja
u dalekoj Rusiji); zatim u raznim deHma iz pastir
skog, graanskog ili vitekog ivota, kao i u ivotu
oko sebe ili u svojoj mati. U njegovom stvaralatvu
osea se uticaj nacionalne poezije i draane, antike

124

125

1 talijanske drame, talijanskih virtuoza komedije del

arte koji su gostovali u Spaniji, kienosti gongorizma
i sonosti realizma Tragikomedije
o Kalistu i Meli"
beji, neobinog romana pisanog u inovima. Idejno,
njegovi komadi se kreu u zbunjujuem dijapazonu,
od slobodarstva bliskog Servantesovom duhu, preko
panskog feudalnog shvatanja asti kao najvie mo
ralne vrednosti, do mrane religiozne mistike. Nije
re o jasno diferenciranim periodima ivota, ve o
suprotnostima u biu Lope de Vege u toku celog
ivota, suprotnostima karakteristinim za vreme u
kome je iveo. One godine kada je otiao u svetenike napisao je svoj najprogresivniji komad Fuente
Ovehuna.
U Lope de Veginim tekstovima, kao i u tekstovima
drugih panskih dramatiara tog vremena, umesto
ekspirovskog prikaza kompleksnih linosti u poste
penom razvoju, veinom nalazimo, u okviru dina
minih zbivanja, sukobe ve oblikovanih velikih
strasti i erupcije efekata. Takvi tekstovi zahtevali eu
od glumaca posebnu glumaku tehniku u prikazu
naglih psihikih preokreta, a i savrenu jasnou dik
cije uz brz govor. Lope de Vega imao je na raspo
laganju upravo takve glumce i pisao je za njih, ali
po ukusu publike, na iji se sud oslanjao vie, kako
je sam rekao, nego na antike uzore.
Lope de Vega je u prolom veku bio u svetu
manje cenjen od Kalderona (16001681), svog naslednika na mestu dvorskog dramaturga i pisca koji
je delimino stvarao pod njegovim uticajem, ali koji
je vie od njega zaao u svet baroka i katolikog
misticizma. U naem vremenu Lope de Vega izbija
u prvi plan, osobito svojim najboljim i najprogre
sivnijim delima kao to je Fuente
Ovehuna.
U ovoj drami o zbivanjima u selu Oviji Izvor,
i pored krasnog lika Lavrencije, glavni j-unak je ko
lektiv, elo selo u pobuni protiv nasilnika feudalca
Fernana Gomesa, velikog komandora Kalatrave
jednog od onih monih vitekih redova koji su odi
grali znaajnu ulogu u osloboenju paoije od Mavara, ali koji su postali drava u dravi i znali da se
126

podignu protiv vladara kad bi pokuao da ogranii

njihovu mo. Drama, pisana 1614. godine, prikazuje
dogaaj iz 1476. godine. Upravo u vreme kada n a
staje sukob izmeu reda Kalatrave i prestola, seljaci
iz Fuente Ovehune, podstaknuti Lavrencijinim plamenim recima, diu bunu protiv svog Uaitelja i tako
ujedno staju na stranu aragonskog kralja Fernanda
i kastiljske kraljice Izabele. Svesni su ipak da e im
vladari suditi jer su seljaci digli ruku na plemia i
ubili ga. Dogovaraju se da na suenju i muenju,
upitani ko je ubica, odgovaraju samo: Fuente Ove
huna! Tako se i zbiva u jednoj od najlepih i n a j originalnijih scena u svetskoj dramskoj knjievnosti.
Pred tako kolektivno primljenom krivicom vladari
stoje u nedoumici: da li da u ime potovanja stalekog
principa pobiju elo selo ili da oproste onima koji
su stvarno uz njih. Lope de Vegin odgovor na to pi
tanje glasi: treba oprostiti! Da bi tako postavio
i razreio problem, on je slobodno menjao istorijske
injenice jer mu je ideja bila vanija od faktografije.
Njegovo slobodarstvo bilo je upereno prvenstveno
protiv samovoljnih - feudalaca, eventualno protiv ne
kog loeg vladara, ali ne i protiv monarhije. Njegov
ideal je bio jak, pravedan vladar, sposoban da u dr
avu unese red i mir. Jedan njegov komad ima k a
rakteristian naslov: Najbolji sudi ja kralj. Ali
Lope de Vega je video u seljacima zdrav narodni
elemenat na koji takav kralj treba da se oslanja.
U ono vreme bio je to progresivan drutveni stav.
Lope de Vega nije u sebi nosao slobodoumni, repu
blikanski Servantesov duh, zbog koga je u doba
graanskog rata jedan istaknuti faista rekao da je
Servantes bio neprijatelj Spanije, boga, cara, pape i
kraljai, ali ipak znatan deo Lope de Veginog stva
ralatva, pored svih za ono vreme tipinih protivrenosti u njemu, deluje renesansno ivotno i p r o
gresivno, a Fuente Ovehuna ostaje vrhunac njegovog
umetnikog opusa i jedna od najboljih drama evrop
ske renesanse.
brzo

Lope de Vega je pisao suvie mnogo i suvie

da bi se esto pribliio umetnikom nivou
127

Putni* Ovehune. Meutim, ori i u evojlm osrednjim i

slabijim tekstovima odaje pisca od izuzetnog pozorttnog nerva 1 talenta. Prikazao je razne sredine i
razna vremena, ali ae u svim tim prikazima oseoa
duh njegovog vremena. Lope de Vega nije dostigao
Sekspirove timetoike visine, ali ipak ostaje ne samo
najznaajniji Ipanski savremenik velikog Engleze ve
i jedna od najinteresantnijih pojava u istorijl svetske
drame.
STANISLAV BAJIC