DISKRETNA MATEMATIKA

I ALGORITMI
II MATEMATICKA LOGIKA
III ALGEBRA (TEORIJA MREZA,KONACNA POLJA)
I Algoritmi
-Intuitivno,algoritam je konacan spisak pravila koji nam omogucava da
resimo dati problem u konacno mnogo koraka.Formalno,pojam algoritma se
uvodi u matematici na jedan od nacina:
(i)
Rekurzivne funkcije
(ii)
Turningova masina
(iii) Neogranicena registarska masina
(iv) Izracunljive f-je po Postu i Markovu

1.Rekurzivne funkcije
N={0,1,2,3,} skup prirodnih brojeva
f: N M N -aritmeticke funkcije(M>1)
Polazne funkcije:
1.N(x)=0 nula f-ja
2.S(x)=x+1 sledbenik f-ja
3. U i M ( x1 ,..., xi ,..., xm ) xi -f-ja i-te projekcije
Postupci formiranja novih funkcija:
1.Supstitucija Neka su date f-je:
r
g g ( y1 ,..., yn ) : N n N , h (h1 ( x1 ,..., xm ),..., hn ( x1 ,..., xm )) : N m N n Tada
r
supstitucija: gh : N m N je f-ja koja je definisana za:
r
def .
g oh( x1 ,..., xm ) g (h1 ( x1 ,..., xm ),..., xn ( x1 ,..., xm )) Primer: (m,n)=NZD(m,n)
+NZS(m,n)=g(h1(m,n),h2(m,n)) ,g(x,y)=x+y , h1=NZD , h2=NZS
r
r
h (h1 ( x, y ), h2 ( x, y )) g oh
2.Rekurzija: Neka su date funkcije: g g ( x1 ,..., xn ) : N n N ,
h h( x1 ,..., xn , y, z ) : N n 2 N
Tada rekurzija f-ja g i h je f-ja: f=rec(g,h): N n 1 N koja je definisana sa :
g ( x1 ,..., xn ) : y 0

f ( x1 ,..., xn , y )

h( x1 ,..., xn , y 1, f ( x1 ,..., xn , y 1)) : y 0

g ( x) : y 0
Za n=1 imamo g=g(x) I h=h(x,y,z); tada: f ( x, y )
h( x, y 1, f ( x, y 1)) : y 0
(1) Dokazati da su sledece f-je rekurzivne: 1. f1 ( x, y ) x y
f1 ( x, y ) x y S ( x ( y 1)) S ( f1 ( x, y 1)) : y 0
R. f1 ( x, 0) x U11 ( x) :y=0
g ( x) U11 ( x)

f1 ( x, y )

:y=0

,
h( x, y 1, f1 ( x, y 1)) : y 0

g ( x) U11 ( x), h f ( x, y, z ) ?
S ( f1 ( x, y 1)) S oU 33 ( x, y 1, f1 ( x, y 1))

3
Jedini nacin da dobijemo h kao f-ju 3 prim. Je koriscenje U 3 f-je
3
projekcije.Konkretno: h S oU 3

1
3
, f1 rec (U1 ( g ), S oU 3 (h))

f1 (2, 2( 0?)) S ( f1 (2,1( 0?))) S ( S ( f1 (2, 0( 0 )))) S ( S (2)) S (3) 4

(2) f 2 ( x, y ) xy
R. f 2 ( x, 0) 0 N ( x) :y=0
f 2 ( x, y ) xy x( y 1) x f1 ( x( y 1), x) [(f1 ( x, y ) x y )] f1 ( f 2 ( x, y 1), x) :y 0
3
3
g(x)=N(x) h=h(x,y,z)=? , h odredjujemo pomocu f1 I pomocu U1 ,U 3
projekcija:
f 2 ( x, y ) f1 ( f 2 ( x, y 1), x) f1 (U 33 ( x, y 1, f 2 ( x, y 1)), U13 ( x, y 1, f 2 ( x, y 1)))

h f1 (U 33 , U 33 ) , h( x, y , z ) f1 (U 33 ( x, y , z ), U13 ( x, y, z )) f1 (U 33 , U13 )( x, y, z )
h( x, y 1, f 2 ( x, y 1)) f1 (U 33 , U13 )( x, y 1, f 2 ( x, y 1)) y 0 , f 2 rec( N , f1 (U 33 ,U13 ))
3
3
Zadatak za seminarski: f 2 (2,2) f1 (U 3 (2,1, f 2 (2,1( 0?))),U1 (2,1, f 2 (2,1( 0?)))... 4

def .

1 :y=0

(3) f 3 ( x, y )

y
x : y 0
R. f 3 ( x, 0) 1 S ( N ( x)) S oN ( x) :y=0 ,
f 3 ( x, y ) x y x y 1 x f 2 ( x y 1 , x) [ f 2 ( x, y ) xy ] f 2 ( f 3 ( x, y 1), x): y 0
g ( x) S oN ( x ), h h( x, y, z ) ?
f 3 ( x, y ) f 2 ( f 3 ( x, y 1), x) f 2 (U 33 ( x, y 1, f 3 ( x, y 1)),U13 ( x, y 1, f 3 ( x, y 1))
f 2 (U 33 ,U13 )( x, y 1, f 3 ( x, y 1)),h f 2 (U 33 ,U13 ), f 3 rec( S oN , f 2 (U 33 ,U13 ))
: y 0
def . x

(4) f 4 ( x, y ) x...x

x : y 0
f 4 ( x, 0) x U11 ( x): y 0 ,
... x

f 4 ( x, y ) x x x f 4 ( x , y 1) f 3 ( x, f 4 ( x, y 1)) [ f 3 ( x, y ) x y ] f 3 (U13 , U 33 )( x, y 1, f 4 ( x, y 1))

g ( x) U11 ( x) & h f 3 (U13 ,U 33 ), f 4 rec(U11 , f 3 (U13 , U 33 ))
.

0: x 0

x 1: x 1

(5) f 5 ( x) x 1
n=0:

a const. y=0

h( y 1, f ( y 1): y 0

f ( y)

R. U ovom slucaju razmatramo slucaj rec za

Konkretno:a=0 -const. ,

f 3 ( x) x 1 U12 ( x 1, f 3 ( x 1))
a 0 & h U12 f 5 rec(0, U12 )
.

x y: x y
.Dokazati
0 x<y

(6) a)Neka je data aritmeticka funkcija: f1 ( x, y ) x y

.

da za prirodne brojeve x,y I z vazi jednakost: x ( y z ) ( x y ) z. Dokazati

rekurzivnost sledecih aritmetickih funkcija:
.

(i ) f1 ( x, y ) x y,(ii ) f 2 ( x, y ) x y ,(iii ) f 3 ( x, y ) min{x, y},(iv ) f 4 ( x, y ) max{x, y}

.

R. Relaciju: (*) x ( y z ) ( x y ) z ,za prirodne brojeve x,y i z,dokazujemo

razlikovanjem slucajeva.Moguci su slucajevi:

1.x<y Tada relacija (*) svodi se na jednakost: 0=0,jer je ispunjen uslov

x<y i odatle je ispunjen sosatni uslov x<y+z.
2.x>y Razlikujemo dva podslucaja: (a)x-y>z Tada relacija (*) se svodi na
tacnu jednakost 0=0,jer su ispunjeni uslovi x>y+z I x-y>z. (b)x-y<z Tada
relacija (*) se svodi na tacnu jednakost: 0=0,jer su ispunjeni uslovi x<y+z
i (0<)x-y<z.
.

b) Polazimo od cinjenice da se aritmeticka funkcija f 0 ( x) x 1, za x 1

,podudara sa aritmetickom funkcijom prethodnik prirodnog broja koja je
.

rekurzivna.Uocimo da za aritmeticku funkciju f1 ( x, y ) x y vazi:

.

f1 ( x, 0) U11 ( x) xi f1 ( x, y ) x (( y 1) 1) ( x ( y 1)) 1 f 0 ( f1 ( x, y 1)).

(*)

Odatle sleduje zakljucak da je f1 rekurzivna funkcija.Rekurzivnost ostalih

.

funkcija sleduje na osnovu veza: f 2 ( x, y ) x y ( x y ) ( y x) ,

.

f 3 ( x, y ) min{x, y} x ( x y ) , f 4 ( x, y ) max{x, y} x ( y x)
(7) f10 ( x) x ! R. f10 (0) 0! 1 const., f10 ( x) x ! x( x 1)! f 2 ( x, f10 ( x 1))
f 2 ( S oU12 ( x 1, f10 ( x 1)),U 2 2 ( x 1, f10 ( x 1))) f 2 ( S oU12 ,U 2 2 )( x 1, f10 ( x 1))
f10 rec(1, f 2 ( S oU12 , U 2 2 ))
0 : x 0

1: x 0

(8) sgn( x)

R. a 0 const. sgn( x) h( x 1,sgn( x 1)) 1, h ?

S oN oU12 ( x 1,sgn( x 1)) : x 1sgn=rec(0,S oN oU12 )

1: x 0
.
R. sgn( x) 1 sgn( x)

0 : x 0
3.Postupak mikrorekurzije (-rekurzija) Neka je data f-ja
g g ( x1 ,..., xn , y ) : N n 1 N takva da vazi: (*)(x1 )...(xn )(y ) g ( x1 ,..., xn , y ) 0
(uslov za primenu -rekurzije).Tada -rekurzija funkcije g po argumentu y
jeste funkcija:
f y g : N n N koja je definisana na sledeci nacin:
(9) sgn( x)

f ( x1 ,..., xn ) min{ y g ( x1 ,..., xn , y ) 0} y0 ( y0 je najmanje resenje jednacine

g ( x1 ,..., xn , y ) 0; ono postoji po uslovu (*))
Definicija: Funkcija f: N n N jeste rekurzivna f-ja ako postoji niz f-ja
f1 ,..., f m f takav da je svaki clan niza ili osnovna-polazna f-ja ili je doijena
supstitucijom,rekurzijom ili mikrorekurzijom prethodnih clanova niza.
NAPOMENA 1.Ako se za dobijanje f-je koriste samo prva 2 pravila,takve fje se nazivaju primitivno rekurzivne f-je.
NAPOMENA 2.Ukoliko se dopusti primena postupaka 1,2 i 3 (ali 3-bez
uslova (*)) tada dobijamo f-je koje nazivano parcijalno-rekurzivne f-je,I one
ne moraju biti definisane za sve vrednosti iz skupa N n .
2
2
Primer:Neka je data f-ja: g ( x, y ) x y : N N .Odrediti
y0 k : x k 2

f ( x ) y g . y ( g ( x, y ) 0) y ( x y 2 0) f ( x)

ne postoji : x k
(*) nije ispunjena! -Rezultat je f-ja koja je definisana samo na kvadratima
prir. brojeva.Ovo je primer parcijalne f-je.
(*)Dokazati rekurzivnost sledecih funkcija: 1o f ( x) sgn( x)2o ( y ) [ 5 y ]
2

2o Neka je ( y ) [ 5 y ] tada 5 y 1 (po definiciji [x]-ceo deo:

[x]<x<[x]+1).Kvadriranjem: 2 5 y 2 ( 1) 2 odatle: ( 1) 2 5 y 2 0 (*)
Iz (*) odredjujemo kao najmanje resenje (*),odnosno (*)
.
.
sgn( 1) 2 5 y 2 1 sgn(( 1) 2 5 y 2 ) 0,(**) Konacno funkcija je
.

rekurzivna jer: (sgn(( 1) 2 5 y 2 0)

Napomena(vezana za -rekurziju) postoji Ackermann-ova funkcija
(0, y ) y 1

2
: N N definisanasa ( x 1, 0) ( x,1)

( x 1, y 1) ( x, ( x 1, y))

I za koju postoji dokaz da nije primitivno rekurzivna funkcija.

2. Church-ova teza (1)
Skup intuitivno
izracunljivih funkcija
Skup rekurzivnih
funkcija
Algoritam za racunanje -rekurzije ako vazi uslov (*) sastoji se u proveri
redom vrednosti y=0,1,2,3,4,5, da li su resenje g ( x1 ,..., xm , y ) 0 .Prva
takva vrednost je y0 .Aritmeticka funkcija je intuitivno izracunljiva ako I
samo ako je rekurzivna funkcija (verovanja su da su ta dva skupa
jednaka).
Church-ova teza (1.formulacija)
3.Turingova masina: -1936 , =(S,b,Q,q 0 , q , q , f )
1. S b, a1 ,..., an -azbuka T.M.(Turingove masine) 2.b-blanko znak(prazno
slovo)
3 Q q0 , q1 ,..., qm , q , q -skup unutrasnjih stanja T.M.
4. q0 -pocetno unutrasnje stanje T.M.
5. q -zavrsno unutrasnje stanje T.M. sa pozitivnim odgovorom
6. q -zavrsno unutrasnje stanje T.M. sa negativnim odgovorom
7. f : QxS QxSx{1,1} -program T.M. program je niz (konacan) naredbi
tipa:
f (qi ( ocitano unutr. stanje), a j (ocitani znak sa trake) ) (qi (novo unutr.

stanje), a j (upisan novi znak na traci), r (r= 1,+1-pomeranje -->,-1pomeranje <--)

Sema T.M.
6 4 4 4 47 4 4 4 48
-1
k+1
0 1 2 3
k
{b}
b b x1 x2 x3
x b b b

Ulazni podatak x1 ,..., xk

konacan niz simbola iz S\

1.Neka se prirodan broj x kodira u azbuci S {0,1, b}

( x : b1x 1 b)
1 2
x+1
b 1 1

1 b b
-Napisati program Tmasine koja racuna nula f-ju (N(x)=0)
R. N ( x ) N (b1x 1 b) b1b 0 (tako se kodira 0)
f (q0 ,1) (q1 , b, 1), f (q1 , b, 1)
b b
b b

b 1 1

1 1 b b

(petlja kojom jedinice prestampavamo blanko znacima I pomeramo se u
desno 1 b 1 b )
f (q1 , b) (q ,1, 1)
1
b b b

q0

0
(q , 0,1)

1
(q1 , b,1)

b b b

b
(q , b,1)

q1
(q , 0,1) (q1 , b,1) (q ,1, 1)
2.Neka se prirodan broj x kodira kao u prethodnom zadatku
(b1x 1 b, S {b, 0,1}) .Napisati program TM koji racuna sledbenik f-ju: S ( x) x 1 .
R. S ( x) S (b1x 1 b) b1x 2 b x 1
b b 1 1

1 b b
1
1

f ( q0 ,1) ( q1 ,1, 1)
1

1 b
I nacin: f ( q1 ,1) (q1 ,1, 1)

f ( q1 , b) (q ,1, 1)
1 44 2 4 4
3
x 1
x+2

6 4 7 48

1 1 b

II nacin:

f ( q0 ,1) ( q1 ,1, 1)
f ( q1 , b) (q ,1, 1)

b b 1

b b 1

3.Neka se uredjeni par (x,y) kodira na sledeci nacin:

(b1x 101y 1 b : ( x, y ))
x 1
y 1
6
481 b
1 4
1 7 48
1 0 61 417

2
U azbuci S={b,0,1} napisati program za T.M. koji racuna U1 ( x, y ) x

R. f (b1x 101y 1 b) b1x 1 b

Program za TM:
f (q0 ,1) (q1 ,1, 1), f (q1 ,1) (q1 ,1, 1), f ( q1 , 0) (q2 , b, 1), f (q2 ,1( (q2 , b, 1), f (q2 , b ) (q , b, 1)
1 1

1 b b

b b

4.Neka je uredjen par (x,y) kodiran kao u preth. zadatku (b1x 101y 1 b) u
f1 ( x, y ) x y
azbuci S={b,0,1}
x 1
y 1
x y 1
b Program TM:
R. f1 (b1 01 b) b1
f (q0 ,1) (q1 ,1, 1), f (q1 ,1) (q1 ,1, 1), f (q1 ,0) (q2 ,1, 1), f (q2 ,1) (q2 ,1, 1), f (q2 , b) (q3 , b, 1),
f (q3 ,1) (q4 , b, 1), f (q4 ,1) (q , b, 1)
b b
1
1 1 1

1 1 1 b
b

5.d.z.Neka je data azbuka TM S={b,0,1} I neka se prirodni brojevi

predstavljaju svojim binarnim zapisom na traci.Konstruisati program TM
kojim se utvrdjuje da li je zadati prirodan broj n>1 deljiv sa 4.
1 0 1 1 1 0 0 b
b
n ak 2k ... a2 22 a1 20 (0) a0 (0)n (kk ...a2 00) 2
-RESENJE -U KNJIZI !
4. Church-ova teza (2.deo)
Aritmeticka f-ja: f : N n N je Turing izracunljiva ako postoji program TM
n
kojim
se izracunavaju vrednosti f ( x1 ,..., xn ) za ( x1 ,..., xn ) N
4. Churchova teza (2. formulacija): -Aritmeticka f-ja je intuitivno
izracunljiva ako I samo ako je Turing izracunljiva.
5. Kompleksnost algoritama Konacan niz x1 ,..., xn je ulazni podatak za
T.M.Tada,n je dimenzija problema. Kompleksnost algoritma moze precizno
da se definise ako se algoritam izvrsava preko TM (samo tada).Elementarni
korak je 1 korak TM (pomeranje glave levo-desno). Maksimalni broj
elementarnih koraka koje izvrsi TM za ulazni podatak dimenzije n
oznacava se sa T (n) I odredjuje kompleksnost algoritma.
Primer: Neka je na traci T.M. dat binarno zapisan prirodan broj (a1...an ) 2
.Odrediti kompleksnost algoritma za proveru da li je taj broj simetrican u
smislu: ak an 1 .

R.
b

b
an

b
an 1

ak

an

E5555555555F

E555555555555
F

T n (n 2) (n 4) ... O(n 2 ) (an 2 bn c)

* f n O( g n )
(M 0) f n M g n
b c 2
b c
2 )n Mn 2 (n n0 , za , 2 1 M a (1 1 1))
n n
n0 n
-U praksi,kompleksnost algoritma se ne odredjuje preko TM jer algoritmi
uglavnom nisu zapisani preko TM. Subjektivno odredjujemo dimenziju
ulaznog podatka I elementarne korake. Primer: Neka je data kvadratna
matrica A R nxn (dimenzija ulaznog podatka je n,iako kvadratna matrica ima
a11 ... a1n
def .
n 2 elem.).Ako racunamo A ,rezultat A M
(1) I (i1 ,...,in ) a1i1a2i 2 ...anin
an1 ... ann (i1 ,...,in )
; javljaju se elementarne aritmeticke operacije +,-, . Subjektivno cemo
odrediti da su ove operacije iste vaznosti,I svako racunanje operacije ce se
definisati kao elementarni korak. Funkcija f(n) koja daje vreme rada
algoritma u zavisnosti od subjektivno odredjenih elementarnih koraka,za
najnepovoljniji ulazni podatak dimenzije n usvaja se za meru kompleksnosti
algoritma.
(1)Odrediti kompleksnost algoritma za izracunavanje vrednosti polinoma:
Pn( x) an x n ... a1 x a0 za R ako se racunanje vrsi:
(1)direktnom zamenom
(2)Hornerovom semom
k
n
1 2...3
(1)Za vrednost: Pn( ) a ... a a (*) pri racunanju: ak ak
an 2 bn c a (1

n(n 1)
2
mnozenja.Pri racunanju sume date sa (*) vrsi se n sabiranja.Proglasimo
sabiranje I mnozenje za elementarne operacije iste vaznosti.Tada mera
n(n 1)
1
3
n n 2 n O (n 2 )
kompleksnosti iznosi: f (n)
2
2
2
(2)Po Hornerovoj semi n puta i +
an
an 1
a0
-jedno (

bn 1
Pn( ) b0 a0
bn 2 bn 1 an 1
)
,jedno (+)
Po Hornerovoj semi: f ( n) n n 2n O (n) jer se javlja n mnozenja I n
sabiranja.
(2)Odrediti kompleksnost algoritma za odredjivanje determinante reda n
ako se racunanje vrsi: (1) po definiciji (smatra se da je poznat znak
permutacije)
(2) Gausovim algoritmom (svodjenjem na trougaoni oblik)
a11 ... a1n

(1) I ( i1 ,...,in ) [=+/-1] a1i1a2i 2 ...anin sabirak a1i1...anin se
(1) A M
( i1 ,...,in )Sn
an1 ... ann
vrsi se k mnozenja.Ukupan broj mnozenja za (*): n (n 1) ... 1

dobija posle (n-1) mnozenja.Ukupan broj mnozenja je n!(n-1)(jer S n n !

).Ukupan broj sabiranja je n!-a.Smatramo da su operacije iste vaznosti I

odredjuju elementarne operacije. f(n)=n!(n-1)+n!-1=nn!-n!+n!-1=nn!-1

a11
0
(2) A 0
M

a12 ... a1n

a22 ... a2 n
a32

...

:an ( a21 )

a3n

M }n 1
0 an 2 ... ann
(n-1) deljenje,(n-1) mnozenje,(n-1) sabiranje,3(n-1) operacije za dobijanje
jedne vrste.To se ponavlja n-1 puta.U prvom koraku Gausovog algoritma
trosi se:
(n-1)3(n-1) elementarnih operacija.
a11 a12 a13 ... a1n
0 a22 a23 ... a2 n : a (a )
22

A 0
M

32

a
a33 ... 3n
M }n 2
a ... a

0 an 2
n3
nn
(n-2) deljenje,(n-2) mnozenje,(n-2) sabiranje,3(n-2) za dobijanje jedne
vrste.To se ponavlja n-2 puta.
(n-2)3(n-2) operacija
Nastavljajuci brojanje elementarnih operacija na prethodni nacin u k-tom
koraku trosi se (n-k)3(n-k) operacija.
(1<k<n-1)!
n 1

n 1

n 1

n 1

n 1

k 1

k 1

k 1

k 1

f (n) (n k )3(n k ) 3(n 2 2kn k 2 ) 3n 2 1 6n k 3 k 2

k 1

m(m 1)
m(m 1)(2m 1)
,k2

2
6
k 1
k 1

(n 1)n
(n 1)n(2n 1)
f (n) 3n 2 (n 1) 6n
3
O (n 2 )
2
6
6.Deterministicki I nedeterministicki algoritam
1.Matematicki problem iskazan kao algoritam jeste deterministicki ili Dproblem ako postoji Turing izracunljiva funkcija kojom se resava dati
problem sa jednom Turingovom masinom. 2.Matematicki problem iskazan
kao algoritam jeste nedeterministicki ili N-problem ako postoji Turing
izracunljiva funkcija kojom se resava dati problem sa bar dve Turingove
masine sa glavam na istoj traci (glavna odlika je da dolazi do grananja pri
procesu racunanja).
7.P I Np problemi
1.Matematicki problem iskazan kao algoritam jeste polinomijalni(Pproblem) ako predstavlja D-problem polinomijalne
kompleksnosti.Primer:racunanje vrednosti polinoma
2.Matematicki
problem iskazan kao algoritam jeste nedeterministicki polinomijalni (NP)
problem ako predstavlja N-problem polinomijalne
kompleksnosti.Primer:Problem trgovackog putnika (obidji sve gradove
tacno jednom(svi gradovi su medjusobno povezani)) P NP
P NP (hipoteza koja nije dokazana)
-NPC-problem:Matematicki problem iskazan kao algoritam jeste
nedeterministicki-polinomijalno-kompletan (NPC) problem ukoliko pripada
klasi NP problema I ako za svodjenje bilo kog NP problema postoji
polinomijalan algoritam.(pr. Trgovacki putnik) S.Cook 1971.
(1)Neka je dat neorijentisan graf bez petlji G=(X,U) sa n=|x| cvorova I
m=|U| grana.Odrediti algoritam za odredjivanje da li u datom grafu postoji
bar jedan kompletan podgraf H=(Y,T) sa K=|Y| cvorova.

R. Od skupa cvorova X {x1 ,..., xn } biramo k-to clane podskupove I

proveravamo da li su oni kompletni Y { y1 ,..., yk } X
Hkompletan?
n n(n 1)(n 2)
( )
O(n3 ) Za male vrednosti k mera kompleksnosti je
k
3!
n n(n 1)...(n k 1)
( )
k-male vrednosti
za k=3:
k
k!
n n( n 1)(n 2)
( )
O ( n3 )
3
3!
n n(n 1)...(n k 1)
O(n k )
Za male vrednosti k mera kompleksnosti je ( )
k
k!
n
(polinomijalni tip).Za k : , n 0 ,mera kompleksnosti je odredjena
2
2 k 2 k
n (2k )!
2(2k ) (2k ) e
2 2 k 2 2 k k 2 k e 2 k
4k
( ):
~

O(4k )
k k
k k
k k
k k
k
k !k !
2k k e
2k k e
2k k e
2k k e
k
8.Problem trgovackog putnika Naci algoritam za odredjivanje najkraceg
Hamiltonovog puta (konture) u kompletnom tezinskom grafu G=(X,U)
(i) Hamiltonov put-put u grafu koji prolazi kroz ( xi1 ,..., xim ) sve cvorove tacno
jedanput. Hamiltonova kontura pocinje I zavrsava se u istom cvoru
xi1 xi 2 ,..., xin xi1
(ii) Kompletan graf Kn je regularan graf d ( xi ) n 1 (stepena n-1)
npr.
K5
(iii)Tezinski graf je odredjen sa tezinama grana
( x1 , x j ) mij
x1

-Prethodno formulisan problem je matematicka

formulacija problema trgovackog putnika. Postupci
resavanja:
-problem moze da se shvati:
1.deterministicki problem,resava se pomocu samo jedne Turingove masine (jedan racunar)
-Brojanje svih permutacija,njih je n! (ovakvo
resavanje problema je previse kompleksno)
2.nedeterministicki problem,resava se pomocu vise Turing-ovih
masina(racunara).Ovaj problem je polinomijalne kompleksnosti
N
NP/NPC
n

a mi -minimalan predjeni put

3.Pseudo-resenja

i 1

-Trioptimalna heuristika za problem trgovackog putnika

n

-Odustajemo od trazenja minimalnog puta

d mi

kao tacnog resenja

i 1

-Prihvatamo pseudo-resenja: uslov:

m
i 1

L( L 0)

(*)

(smatramo da L nije ni preterano veliko,ni malo,da je dato optimalno)

-Resenja koja zadovoljavaju gornji uslov nazivaju se jos I suboptimalna
resenja,a postupci koji dovode do njih heuristike postupci koji se najcesce
primenjuju u praksi
-Postoji vise heuristika za problem
trgovackog putnika

U praksi se najcesce za ovaj problem koristi:

-trioptimalna heuristika,sastoji se iz sledecih koraka:
1.Slucajno se generise Hamiltonova kontura sa generatorom slucajnih
2
U
brojeva:
1

i (i1 , i2 ,..., in ) xi1, xi 2 ,..., xin , xi1

3
V
4
W

2.Izdvajaju se tri nesusedne grane u takvoj jednoj konturi (u,v,w) (

v 34,
w 56
)
3.Generisanje novih kontura (pomocu novih u,v,w
u 12,
grana) polazeci od konture H1:(1,2)(3,4)(5,6) I na taj nacin dobijemo
2
2
ukupno 8
kontura:
U
1

3
V

4
6

4
5

H1:(1,2)(3,4)(5,6)->polazna kontura

H2:(1,2)(3,5)(4,6)

H3:(1,3)(2,4)(5,6)
H5:(1,4)(2,5)(3,6)
H7:(1,5)(2,4)(3,6)

4
6
5
H4:
H6:(1,4)(2,6)(3,5)
H8:(1,5)(2,6)(3,4)

(1,3)(2,5)(4,6)

(4) korak:Racuna se

m za H1,,H8,proverava se uslov (*),tu se staje I

i 1

to je pseudo resenje (5)Vrsi se ponavljanje prethodnih koraka dok ne

dodjemo do pseudooptimalnog resenja (ako se ne moze
naci,problem je u L).
IIMatematicka logika
1.Definicija formalne teorije
Formalna teorija T =(S,F, A,R) je uredjena cetvorka koja se sastoji od:
1. S -alfabet (skup osnovnih simbola)
2. F-skup formula(izdvojen kao skup reci nad alfabetom)
3. A-skup aksioma(izdvojeni podskup skupa formula,pri tom
(predpostavljamo da) postoji algoritam odlucivanja da li je formula
aksioma)
4. R-skup pravila izvodjenja(skup relacija nad skupom formula,pri tom
postoji algoritam za odlucivanje da li su neke formule u nekoj relaciji)
Dokaz Dokaz u formalnoj teoriji jeste konacan niz formula A1,,An
takav da svaka formula u nizu je ili aksioma,ili direktna posledica
prethodnih formula u nizu po nekom pravilu izvodjenja.

-Formula A je teorema u T ako postoji dokaz A1,,An=A.Tada pisemo A

(A je teorema). Formalna teorija T je odluciva ako postoji algoritam za
utvrdjivanje da li je bilo koja formula f F teorema u T.
-Za formulu A formalne teorije T i podskup formula F kazemo da je
sintaksna posledica skupa formula sto oznacavamo na sl. nacin ,ako
postoji dokaz nad prosirenim skupom aksioma A U (izmenjena formulacija
iz knjige!)
1.Neka je data formalna teorija T=(S,F, A,R) sa sledecim svojim
elementima:
S={a,b} F=S* -skup svih reci nastalih nadovezivanjem osnovnih
simbola
x
ako dodje
A={b}-skup aksioma , R { , } -pravila izvodjenja : :
axb
x
rec x,formiramo novu rec axb , :
-Napisati sve teoreme ove
xb
formalne teorije.
R. Prvo produkujemo neke teoreme u T:
b

2
3
2
3
3

bbb b (teorema, jer b b b b b b b3 )

bb b 2 (teorema : b b 2 )
M
b n jesteteorema(dodatnob n a 0b n )

Dalje:

b ab 2 ab3 a 2b 4 a 2b5
b ab 2 a 2b3 a 3b 4 ... ili,na primer:
M
Dodatno b n a 0b n , a 0 oznacav nulto pojavljivanje znaka,tada dokazujemo
sledece tvrdjenje: Formula f je teorema formalne teorije T akko je f
oblika a nb m , m n .Dokaz:(=>)dokazujemo matematickom indukcijom po
duzini formule-broju ucestvujucih slova | f |
1.| f |=1: f samo jedna postoji teorema f =b duzine 1 I zaista f = a 0b1
| f |=2: f -> f = b 2 a 0b 2 | f |=3: f -> f = b3 a 0b3 f =ab 2 a1b 2
2.induktivna pretpostavka: -Neka za svaku formulu f koja je teorema (
f ) I duzine je | f |<k vazi zakljucak: f = a nb m , m n .
3.induktivni korak -Neka je f teorema ( f ) duzine | f |=k+1.Posto je f
teorema, f se moralo dobiti pomocu pravila izvodjenja ili .Razlikujemo

2 slucaja: a) f je dobijeno od nekog pomocu ( f )

f = a b .Pri tom je I teorema (jer se nalazi u konacnom nizu dokaza

za f )
Tada je (| f |=k+1) | |=k-1,I ispunjava induktivnu pretpostavku (| |<k)
m m
n 1 m 1
n m
I samim tim je oblika: = a b 1 m1 n1 )f =a b a 1 b 1 a b
m m1 1 n1 1 n
b)ako je f dobijeno od
tada je | |=k

pomocu

n m
(| |<k) = a 2 b 2 , m2 n2

a n2 b m2 1 a nb m m m2 1 n2 n
<=

f = b &
f = b=

b b 2 b3 b k ab k 1 a 2b k 2 a n b k n a nb m , krace
kk 1

b b k a n b k n a nb m , m k n n
an b m , m n je teorema
2.Iskazni I predikatski racun kao primeri formalnih teorija
Iskazni racun: =(S,F,A,R) kao formalna teorija odredjeno je sa celinama:
1.S-alfabet,skup osnovnih simbola p,q,r operacijski simboli ,=> ,( i )
2.F: -skup iskaznih formula zapisanih pomocu negacije I implikacija
Primeri: pvq=?
Polazimo od osnovne formule: (p=>q)<=>( pvq)
(pvq)<=>( p=>q)
Primer 2: pq=?
(pq)<=> (pvq)
(pq)<=> (pvq)<=> (p=>q)<=> (q=>q) (2)
A1 { A ( B A) | A, B F }
3.A:skup aksioma , A AUA
1
2UA3
A2 {( A ( B C )) (( A B) ( A C )) | A, B, C F }
A3 {( H B H A) ( A B) | A, B F }
A, A B
B
Za formulu A kazemo da je semanticki posledica skupa formula F ,sto
oznacavamo A,ako formula A jeste tacna za vrednosti ucestvujucih slova i
za koje skup je jedan tacan skup formula.

(i) U{A} B akko A=>B

(ii) U{A} B akko A=>B
D:Formula =(P1,,Pn) tautologija akko je tacna za ma koje vrednosti
ucestvujucih iskaznih slova
-citamo: je tautologija
Stav potpunosti je teorema ( ) akko je tautologija ( )
Napomena:Iskazni racun je odluciva teorema (na osnovu stava potpunosti)
Zadaci: Dokazati da su sledece formule teoreme u iskaznom racunu:
1.A=>A
2.A=>B,B=> A=>C pomocu stava dedukcije
3.A,B AB pomocu stava potpunosti
R. (1)Dokaz u iskaznom racunu kao formalna teorija:
A
A
1 2 3 )=>A)
2 3A )=> {A)) =>((A=>( 1
2 3A
1.A=>(( A=>A
Ax1
2.(A=>(( 1
4.R-skup pravila izvodjenja

Modus Ponens

))=>(A=> {A )) Ax2
C

Po M.P. tacan je zakljucak.

4.A=>( {A =>A)
Ax1
B

3.(A=>(A=>A))=>(A=>A)
5.po M.P. iz 4,3 tacno je A=>A

A , B C , A C
A B, B
(2) 1 44 2 4 43 A=>C <=> 1 4 4 4 2 4 4 43
U { A}

dokaz za C iz U{A}:

1.A
2.A=>B
3.B M.P. 1,2
4.b=>C
M.P. 3,4
(3)A,B
<=>A B=>(AB) <=> A=>(B=>(AB))
AB
<=> A=>(B=>(AB))
1123
...
(A)= : =>(B=>(B))
(A)=T :
T

{
T=>(B=>(TB)),T=>(B=>B), T=>T
(3)
Predikatski racun
K=(S,F,A,R)
1.S: -alfabet
promenljive

p,q iskazna slova

x,y,z

5.C

,=>,,(,) operacijski simboli

2. F:Skup iskaznih formula iskazan preko .=>,
Primer (x)A(x)<->(x)A(x)
3. A AUA
1
2UA3UA4UA5 A1, A2 , A3 iste kao u iskaznom racunu
A4 {( x)A(x)=>A(t)|t-term slobodan za promenljivu x}
A5 {( x)( =>B(x))=>(A=>(x)B(x))) tako da A ne sadrzi x}
A( x)
(x) A( x)
D:Za predikatsku formulu A I skup formula F kazemo da je A elementarna
posledica,oznacavamo sa ,ako je A tacno u svakom modelu za skup
formula .
D:Predikatska formula je recenica ako su sve formule vezane sa
kvantorima.
(x)A(x),(x(y)A(x,y) ovo su recenice
(x)B(x,y),B(x)
Stav dedukcije
A1 ,..., An B akko
Za skup recenica F akko U{A} B akko A=>B
A1 ... An B
4.R Pravila izvodjenja

-M.P.(Modus Ponens)

-Generalizacija

D:Predikatska formula je valjana ako je tacna u svakom modelu (modeli su

algebarske strukture)
Stav potpunosti
je teorema ( ) akko valjana formula ( )
Predikatski racun nije zakljuciva teorija.
Zadaci:(1)Dokazati da su sledece formule valjane u predikatskom racunu
(i) (x) (A(x)UB(x))<=>(x)A(x)V(x)B(x)
(ii) (x)(A(x)B(x))=>((x)A(x)
(x)B(x))
(iii)(x)((x) (x))<=>((x)(x) (x)(x))
(iv)
((x)(x)V(x)(x))=>(x)((x)V(x))
R. (i) Kvantifikator postoji () se slaze sa ili (V)
(=>):Pretpostavimo da u ma kom modelu A vazi ((x)(A(x)VB(x)))=Y
U opstem slucaju vazi: (*)((x)A(x))=<=>(A(c))= za neko cA
Ova ekvivalencija naziva se c pravilo Tarskog
Tada (*)<=>(A(c)UB(c))=T za neko cA <=>(A(c))=T ili (B(c))=T za
neko cA
=>(A(c))=T za neko cA ili (B(c))=T za neko cA ((x)A(x))=T ili
((x)B(x))=T <=>((x)A(x)U(x)B(x))=T dokazna implikacija u jednom
smeru
<=>: Neka vazi ((x)A(x))V(x)B(x))=T <=>((x)A(x))=T ili
((x)B(x))=T =>(A( c1 ))=T za neko c1 A ili (B( c2 ))=T za neko c2 A
=>(A(c))=T ili (B(c))=T za c{ c1 , c2 } =>(A(c)UB(c))=T za c{ c1 , c2 }
=>((x)(A(x)UB(x)))=T

(ii)(=>) Analogno (<=) Dokazujemo da predikatska formula

(x)A(x)(x)B(x)=>(x)(A(x)B(x)) nije valjana (nalazimo konkretan model
u kome ona nije tacna,naziva se I kontramodel)
Ndomen:N={1,2,3,4
A(x)<-->2|x broj je paran
B(x)<-->2|x -broj je neparan

J():((x)A(x))=T ((x)B(x))=T <=>(xN)2|x)=T((xN)2|x)=T

((x N )2 | x 2x)
1
4 T=>
2 43
1 4 4 4 2 4 4 43
J(): T

(iii) I (iv) (x)=A(x) (x)=B(x) na osnovu kontrapozicije

(iii) (x)((x)B(x))<=>(x)(A(x)B(x)) <=>(x)(A(x)VB(x))
<=>(x)(A(x)VB(x)) <=>((x)A(x)V(x)B(x))
(p<=>q<=>p<=>q)
<=>(x)(x)V(x)(x) <=>((x)(x)V(x)(x))
<=>((x)(x)(x)(x))
3.Hebrandova teorema Polazimo od formule oblika (1)
(Q1 x1 )...(Qn xn ) M , Q1...Qn su ma koji kvantifikatori,M se naziva matrica formule I
ne sadrzi nikakve identifikatore.
Predikatska formula oblika (1) naziva se
(
Q
x
Preneks normalnom formulom ( 1 1 )...(Qn xn ) naziva se preneks formula)
Vazi teorema: Svaka predikatska formula je ekvivalentna sa nekom
formulom u preneks normalnom obliku.
Dokaz:
1)Preznacavaju se vezane promenljive tako da ne postoje 2 kvantifikatora
koji vezuju istu promenljivu 2) Vrsi se eliminacija implikacije I
ekvivalencije
(A=>B)<=>AVB
(A<=>B)<=>(A=>B)(B=>A)
3)Vrsi se pomeranje negacije prema relacijskim slovima koristeci sledece
zamene: A<=>A , (AVB)<=>AB , (AB)<=>AVB
(x)(A(x))<=>(x)A(x)
(x)A(x)<=>(x)A(x)
4)Izvlace se kvantifikatori u prefiks formule (po proizvoljom redosledu)
pomocu valjanih formula (kx)A(x)B<=>(kx)(A(x)B)
(kx)A(x)VB<=>(kx)(A(x)VB) -podvuceni su kvantifikatori
Napomena:Preneks normalan oblik nije jedinstven. Prvi korak moze da se
izostavi.
Zadaci:Transformisati u odgovarajuci Preneks normalan oblik:
1) (x)P(x)=>(x)Q(x)
R. (x)P(x)=>(x)Q(x) <=>(x)P(x)=>(y)Q(y)<=>(x)P(x)V(y)Q(y)
<=>(x)P(x)V(y)Q(y) <=>(x)(y)(P(x)VQ(y))
II nacin (x)P(x)=>(x)Q(x)
(x)P(x)V(x)Q(x)
(x)P(x)V(x)Q(x)
(x)
(P(x)VQ(X))
2)(x)P(x)(x)Q(x) <=>(x)P(x)(y)Q(y) <=>(x)(y)(P(x)Q(y))
3)(y)((z)(P(x,z)P(y,z))=>(w)Q(x,y,w))
R.Posto je x slobodna promenljiva onda moze da se primeni pravilo
generalizacije.
(x)(y)((z)(P(x,z)P(y,z))=>(w)Q(x,y,w))
\_ uvodjenje ovoga se naziva zatvaranje formule
<=>(x)(y)((z)(P(x,z)P(y,z))V(w)Q(x,y,w)) <=>(x)(y)((z)
(P(x,z)VP(y,z))V(w)Q(x,y,w))
<=>(x)(y)(z)(P(x,z)VP(y,z))V(w)Q(x,y,w))
(( HP ( x, z )V HP ( y, z ))VQ( x, y, w))
<=>(x)(y)(z)(w) E55555555555555555555555
F
M

Definicija sastavka: 1.Atom je elementarna kvantifikatorska formula oblika

( t1 ,..., tn ), je n-arna relacija (predikat), t1...tn su termovi.

x 2 F1 y 2 y x
Primer: E55
E555
F
t
1

t2

=( t1 , t2 , t )

t1 t2

2.Literal je atom ili negacija atoma.

Primer: x<y,( x y 2 1 ),
3.Sastavak je disjunkcija literala.
Primer:A(x,y)VB(z)VC(w) (A,B,C-neke
relacije)
x<y V 2|z V 2|w
Postupak Skolenizacije 1.C-pravilo Tarskog: Formula (x)A(x)<=>A(c)
c-konstanta iz domena interpretacije
2. C f -pravilo Skolema (x)(y)A(x,y)<->(x)A(x,f(x)) f:D->D
C f -pravilo Skolema (visedimenzioni slucaj): ( x1 )( xn )(y)A( x1 ,..., xn , y )
<=>( x1 )( xn )A( x1 ,..., xn , f ( x1 ,..., xn ))
f: D n D
Postupak skolemizacije nam omogucava da iz Preneks normalnog oblika
eliminisemo I egzistencijale kvantifikatore.Tako dobijena formula se naziva
Skolemov standardan oblik.
Zadaci:Naci standardni Skolemov oblik: 1)(x)(y)(z)(u)(v)
(w)P(x,y,z,u,v,w)
<=>(y)(z)(u)(v)(w)P(c,y,z,u,v,w)(x)A(x)<=>A(c)
c pravilo
<=>(y)(z)(v)(w)P(c,y,z,f(y,z),v,w)
(cf pravilo)
<=>(y)(z)(v)P(c,y,z,f(y,z),v,g(y,z,v)) (cf -pravilo) -c-konstanta,f i gskolemove fje
<=>(x)(y)(z)(((P(x,y)=>Q(x,z))VR(x,y,z)) <=>(x)(y)(z)
(((P(x,y)vQ(x,z))vR(x,y,z)) <=>(x)(y)(z)
(( P ( x) f ( x))vR ( x, f ( x), g ( x )))
((P(x,y)Q(x,z))vR(x,y,z))<=>(x) 1 4 4 4 4 4 2 4 4 4 4 43
M1

( HQ( x, g ( x)), y ( x) R ( x, f ( x), g ( x))))

1 4 4 4 4 4 44 2 4 4 4 4 4 4 43
M2

Pozeljno je da bude u konjuktivnoj normalnoj

formi zbog principa rezolucije.

se slaze sa
Napomena: M 1 I M 2 su sastavci
={ M 1 , M 2 }-skup sastavaka <=>(x)
M 1 (x) M 2
Herbandova teorema D:Ako je predikatska formula tacna u bar jednoj
implementaciji ona je zadovoljiva.
Herbandov domen:Neka je za formulu A formiran skup sastavaka ={ c1 ,..., cn
}.U skupu sastavaka c1 ,..., cn mogu da se jave I konstante I to definise nulti
Herbandov domen H 0 kao skup svih sastavaka,ako ih ima.Ako nema tih
konstanti uvodi se nova konstanta a ( H 0 {a} ) koje nema u tom skupu.

H n 1 f [ n ] j jta poredu n arna (t1 ,..., t n ) | f j[ n ] funkcije iz t t1 ,..., tn -termi H m }

H U H m -Herbandov domen
n 0

Primer:Naci Herbandov domen:

1)={P(a),P(u)vP(f(x))}
2)={P(x),P(a)}
R. 1)
H 0 {a} H1{a, f ( a)}... H {u , f (a ), f ( f (a )) : f (2) kompozicija2.reda (a ),..., f (... f (a)...) : f ( n ) (a ),...}
2) H 0 H {a}
Osnovni primer sastavka c jeste sastavak c koji se dobija kada se sve
promenljive u sastavku c zamene sa nekim elementalima Herbandovog
domena.

Herbandova teorema:Skup sastavaka je nezadovoljiv (nema model) akko

postoji konacan nezadovoljiv skup sastavaka koji se dobija iz skuoa .
Primena Herbandove teoremee: primenjuje se na formule oblika:
A1 A2 ... An F u cilju da se dokaze da je formula valjana.
Pretpostavimo:
H
: A1 ... An F
negirana formula ima model
= 1 formira se skup sastavaka za I formira se H H I smatra se da je
dokazana polazna formula ako se nadje zadovoljiv konacan skup .
Trazenje je svodjenje na kontradikciju.
P Q1 ... Qn ,H R1 ... Rn
4.Princip rezoluciije
Pravilo izvodjenja:
Q1 ... Qn R1 ... Rn
naziva se princip rezolucije. P, Qi , R j su sastavci.
Posebno uvodimo prazan sastavak .Pri tom smatramo da P I P imaju za
posledicu prazan sastavak(prazan sastavak je zamena za kontradikciju).
Princip rezolucije se dokazuje preko Modus Ponens-a,a I sam Modus Ponens je
P, P R P, H P R (m=0,n=1)
posledica principa rezolucije. E55555
F
E55555F
R

U vezi praznog sastavka vazi sledece pravilo: A,B <->A B

R
A,B <->A B=> <->A B=> <->A (Bv) <->A Bv <->A B
Napomena gde se koristi princip rezolucije sledece osobine:
1)AB C<->A,B C 2)A,B C<->A B=>C
3)A B<->A,B
Zadaci:Dokazati da vazi: 1)P=>Q Q=>P,pravilo kontra pozicije
2)P=>Q,PvR,R=>S,S Q
R) 1) P=>Q Q=>P<->P=>Q,(Q=>P) <->PvQ,(QvP)
<->PvQ,QP <->PvQ,Q,P

6 4 4 4 4 4 4 4pretpostavke
4 7 4 4 4 4 4 4 4 48
H
P
P Q HQ

p o p rin c ip u re z o lu c ije

P o p rin c ip u re z o lu c ije

Q<=>PvQ,P
PvQ
Q

PvR

(
(

(
(
(y)P(x,y)(y)(x)P(x,y)

PvS

2)P=>Q,PvR,R=>S,
vR,RvS,S,Q
S

Principom rezolucije dokazati

valjanost sledece formule:
)
(x)(y)P(x,y)=>(y)
x)P(x,y) R.Pretpostavimo
suprotno ima model
):((x)(y)P(x,y)=>(y)
x)P(x,y)) <->(x)

<->(x)(y)P(x,y)(y)(x)P(x,y) (*)<->(x)(y)P(x,y)(u)(v)P(u,v)
<->(x)((y)P(x,y)(v)(u)P(u,v)) <->(x)(v)((y)P(x,y)(u)P(u,v))
<->(x)(v)(y)(u)(P(x,y)P(u,v)) (preneks normalan oblik)
<->(y)(u)(P(a,y)P(u,f))
a I f-const. (skolenov standardan oblik)
H ={a,h} Herbandov
={P(a,y),P(u,h)} skup sastavaka
domen
={P(a,h),P(a,h)} skup osnovnih primera sastavaka
P (a, h), H P (a, h)
Svodjenjem na kontradikciju da je prethodna formula valjana.
Napomena:Iz reda oznacenog sa (*) mogli smo ovako:
(x)(y)(v)(u)(P(x,y)P(u,v))
(y)(u)(P(u,y)P(u,f(y))
Principom rezolucije dokazati valjanost sledece formule:
(x)( A( x ) (y )( B( y ) Q( x, y ))) (x)( A( x) (y )(c, y ) H Q( x, y )))
() 1 4 4 4 4 4 4 2 4 4 4 4 4 43 1 4 4 4 4 4 44 2 4 4 4 4 4 4 43
F1

(x )( B( x) c( x))
1 4 4 4 2 4 4 43
F3

F2

R Predpostavimo da () F1 F2 H F3 .Sastavke

odredjuje posebno za F1 , F2 i H F3 .
( F1 ) (x)(A(x)(y)(B(y)vQ(x,y))
<->(A(a)(y)(B(y)vQ(a,y)) <->(y)(A(a)(B(y)vQ(a,y))
F1 { A(a ), H B( y ) Q(a, y )}
( F2 )(x)(A(x)=>(y)(c(y)=>Q(x,y))
(x)(y)(A(x)vc(y)vQ(x,y))
F2 ={A(x)vc(y)vQ(x,y)}
( F3 ):(x)(B(x)=>c(x)) <->(x)
(B(x)vc(x)

H F {B( f ), c( f )}

<->(x)(B(x)c(x)) <->B(f)c(f)
H F1U F2U H F

?
={A(a),B(y)vQ(a,y)}U{A(x)vc( y2 )vQ(x, y2 )}U{B(f),c(f)} u sastavcima
uvodimo y1i y2 umesto y zbog Herbandovog domena.
H={a,f}
Ideja je da se pogodnim zamenama x, y1 , y2 sa elementima iz Herbandovog
domena dobije .
Formiramo drvo izvodjenja:
A(x)
A(x)vc( y2 )vQ(x, y2 )
c(F)
B( y1 )UQ(a, y1 )
B

X-> 0
C (y 2 )v

Q (a , y 2 )

Y2 -> f
Y1 -> f

Q (a , b )

B (f )

Formirajuci sledece supstitucije {x 0, y1 f , y2 f } dobija se iz skupa

dobija se osnovni primer sastavaka na osnovu koga se na osnovu drva
izvodjenja dobija .
Koristeci se metodom rezolucije dokazati da je formula ( F1 ):(x)(y)Q(x,y)
posledica sledecih formula: ( F2 ):(x)(y)P(x,y)
( F3 ):(x)(y)
(P(x,y)=>Q(x,y))
R : F2 F3 F1
Formiramo
= F2 F3 F1
Predpostavimo da postoji model za .Formiramo
1. F2 :(x)(y)P(x,y)
F2 {P( x1 , f ( x1 )}
<->(x)P(x,f(x))
2. F3 : (x)(y)(P(x,y)=>Q(x,y)) <->(x)(y) P(x,y)vQ(x,y) F3 {P( x2 , y2
)vQ( x2 , y2 )}
3. F1 :(x)(y)Q(x,y) <->(x)(y) Q(x,y) <->(y) Q(a,y)
c pravilo
Tarskog
H F ={Q(a, y1 )}
H F 2U F 3U 1F 1 {P ( x1 , f ( x1 ), H P ( x2 , y2 ) Q( x2 , y2 ), Q( y, y1 )}
1
H={a,f(a),f(f(a), f (3) (a ),... }
Formiramo drvo izvodjenja sa odgovarajucim supstitucijama
Q(a, y1 )
P( x2 , y2 )vQ( x2 , y2 )
P( x1 , f ( x1 ) )
X 2 -> a
y1 -> y2
P (Q , y 2 )

X 1 -> a
y 2 - > f (a )

Tek
na osnovu ovoga moze da se pise
umesto y1 y2 ( y1 f (a ), y2 f (a ))
={ x1 a, x2 a, y1 f (a), y2 f (a ) ) Pomocu ovih sastavaka moze da se
dobije osnovni primer sastavka
III Algebra
Konacna polja
D:Algebarska struktura (R,+,) naziva se prsten ako vazi: R1 (R,+) Abelova
grupa
R2 (R,) semi grupa
, R3 (x,y,z) x(y+z)=xy+xz,(x+y)z=xz+yz distributivnost
Primeri (z,+,),( zk ,+,) prsten ostatka po modulu k (+ je + po modulu k,a je
po modulu k, zk {a,1,..., k 1} skup ostataka
(Q,+,) (R,+,) (C,+,)
D:Element a 0 je levi delitelj 0 ako postoji h 0 tako da je proizvod ah=0
2 0,3 02 3 6 0
Primeri: Z 6 ( Z 6 , , )
D:Algebarska struktura (F,+,) jep polje ako vaze aksiomi: F1 : ( F , ) -Abelova
grupa
F2 : ( F \{0}, ) Abelova grupa (multiplikativna grupa) F3 :(x,y,z)
x(y+z)=xy+xz
(x+y)z=xz+yz -distributivnost Primeri: ( Z p ,+,) p-prost broj (Q,+,) (R,
+,) (C,+,)

 ...
1 =0
43
Karakteristike prstena: D:Najmanji prirodan broj k takav da je 11412
K

predpostavljajuci da prsten ima jedinicu.Ako takav prirodan broj ne postoji

predpostavljamo da je prsten nulte karakteristike.Oznacava se Char(R) (Rprsten)
Primeri:Char(Z)=0,Char( Z k )=k,Char(Q)=0
Vaze sledece teoreme:
T1:Karakteristika konacnog polja je prost broj.
Napomena: Z k odredjuje polje akko je k prost broj.
T2:Svako konacno polje F=(F,+,) ima n= p k elemenata gde je p prost broj a k
je prirodan broj.
T3:Multiplikativna grupa (F\{0},) konacnog polja F=(F,+,) jeste ciklicna.
Zadaci:
Dokazati da u Bulovom prstenu B (prsten sa jedinicom u kom su
svi elementi idempotentni (x) x 2 x ) 2x=0 I char(B)=2.
R. 2x=x+x= ( x x) 2 (po definiciji Bulovog prstena) =(x+x)(x+x)=
x 2 x 2 x 2 x 2 x x x x (po def. Bulovog prstena dodajemo levoj I desnoj
strani x i x)
=>0=2x
Dokazati da u polju Z p ( Z p , , ) vazi za svako x (x,y) ( x y ) p x p y p
R U polju vazi komutativnost,cim vazi komutativnost vazi I binomna
formula,ako ne vazi komutativnost tada ( x y ) 2 ( x y )( x y ) x 2 xy yx y 2
p 1
p
( x y ) p x p ( ) x k y p k y p
ne vazi ni binomna formula)
(*)
k 1 k
1
44 2 4 43
p 0

p
p( p 1)...( p k 1)
( p 1)...( p k 1)
Posmatrajmo N ( )
(1<k<p-1) = p
(p i k!
k
k!
k!
( p 1)...( p k 1)
se ne skracuju zbog (1<k<p)).Zakljucujemo da je
prirodan
k!
p
broj,(**) ( ) pm p 0
k
(*) i (**) => ( x y ) p ( x p y p )
Dokazati da u polju Z p vazi (x) x p x
NOTE: Z p \ {} {1, 2,3, 4,..., p 1} u
odnosu na () formira ciklicnu grupu: x p 1 e 1 x p x
(4) U multiplik. grupi polja Z 7 ( Z 7 , , ) odrediti
1)red svakog
elementa
2)generatore grupe
3)ciklicne podgrupe
4)elem. koji su sami sebi
inverzni
R 1)Za a6 najmanji prirodan br. k je takav da je a k a *...* a e naziva se red
elementa a u grupi G=(G,?,?) //u auditiv. Grupi * je +,u multiplik. * je .Skup
nosac multiplik. grupe je Z 7 \{}={1,2,3,4,5,6}
red elem.=r(1)
2
3
2 1, 2 4 1, 2 8 7 1 r(2)=3
Neutral e=1=>1=1->r(1)=1
3 1,32 9 7 2,33 7 6,34 7 4,35 7 5,36 7 1 =>r(3)=6
4 1, 42 7 2, 43 8 7 1
r(4)=3
5 1,52 10 7 3,53 7 1,54 7 1,55 7 1,56 1 r(5)=6
6, 62 1
r(6)=2
2)3 (stepenovanjem po modulu) generise sve elemente kao i 5.
G=<3>,G=<5> (multiplik. grupa ciklicna po 3)

2)ciklicne podgrupe <1>= C1

C3 <3>=<5>={1,2,3,4,5,6}= C6
4) x x 1 ->xx=1
7
1
2
3
4
5
6

1
6
1

<6>= C2 ={6,1}

<2>=<4>={2,4,1}=

4
2
2
4

1
Elem. 1 i 6 su sami sebi inverzni.
F-ja polja Galoa GF( p k )
-konacna polja nazivaju se polja Galoa
Z p =( Z p ,+,)->GF(P)=GF( P1 )= Z p
p-prost broj,kN
T4:Za svaki kN i prost br. p postoji polinom stepena k koji je nesvodljiv nad
poljem Z p .
NOTE:Polinom je nesvodljiv ako se ne moze predstaviti
kao proizvod polinoma nizeg stepena sa koef. Iz tog polja.
k 1
Oznacimo sa P={ ak 1 x ... a1 x a0 | a0 , a1 ,..., ak 1 Z p }
-uvodimo 2 bin. operacije i P 2 ->P
-definisu se u odnosu na
fiksiran,nesvodljiv polinom u Qk(x) nad poljem Z p (takav polinom postoji po
T4).
P 1 (x)P 2 (x)=r 1 (x)
(P 1 ,P 2 P)
r1 r1 ( x) ostatak pri deljenju P1 ( x ) P2 ( x) sa polinomom Qk(x)
P1 ( x ) P2 ( X ) r2 ( x)
r2 r2 ( x )P1 ( x) P2 ( x ) podeljen sa
( P1 , P2 P)
Qk(x)
T5:(P,,) je konacno polje sa n= p k elemenata.Takva polja oznacavamo sa
GF( p k ).
Dokaz da polje ima n= p k elem. sledi iz P={
k 1

a x
i 0

| a0 ( pkombinac.), a1 ( pkomb.),..., ak 1 Z p }

=> p k

(1)Dokazati da je polinom Q2 ( x) x 21 nesvodljiv nad GF(7).

R I nacin
x x+1 x+6 2x
2x+1
Q2 (x) nalazi se u tablici
6x+6
proizvoda
x
x+1
M
x+6
2x
M
6x+
6
II nacin predpostaviti da je
svodljiv

Q2 (x)=(ax+b)(cx+d)= x 2 +1

ac x 2 +(bc+ad)x+bd= x 2 1 (a,b,c,dZ 7 ) <->ac=1,bc+ad=0,ad=1

a,c
0
b,d 0
<->c=a 1 bc+ad=0d=b 1 <->ba 1 +ab 1 =0/ab <->a+b=(a 2 +b 2 )= 7 0 ?
(a,b{1,2,3,4,5,6})
*
1
2
3
4
5
(a,b{1,2,,6}) a*b 0
6
Ne mozemo naci a i b tako da
1
2
5
3
3
5
a*b=0=>polinom je nesvodljiv
2
2
3
1
6
6
1
4
5
5
4
3
6
6
3
Neka je Z 3 ={0,1,2} skup nosac
4
6
polja GF(3).Odrediti 1)Bar jedan
3
nesvodljiv polinom Q 2 (x)=x 2
1
+q,qZ 3
2)Formirati tablicu
2
multiplikativne grupe GF(9)
2
R 1) q=0=>Q 2 (x)=x 2 -svodljiv
polinom
q=1=>Q 2 (x)=x 2 +1=(ax+b)(cx+d) kao u prethodnom zadatku
a*b=(a 2 +b 2 )= 3 0 ? (a,b{1,2})
X
1
2 a*b 0->Q 2 (x)=x 2 +1 nesvodljiv
1
2
2
2
2
2
q=2

Q 2 (x)=x 2 +2=(ax+b)(cx+d) <->x 2 +2=acx 2 +(ac+ad)x+bd

(a,b,c,dZ 3 )
<->ac=1bc+ad=0
bd=2
(a,b,c,d 0) <->c=a 1 bc+ad=0
1
d=2b
<->ba 1 +a2b 1 =0/ab <->ab=2a 2 +b 2 = 3 0
0
1
2
Q 2 (x)=x 2 +2 je svodljiv NPR a=1,b=1->c=1,d=2
1
0
0
2
0
0
Provera:Q 2 (x)=x 2 +2=(x+1)(x+2)=x 2 +3x(3x je nula po nuli)+2
NPR a=2
ac=1
2c=1
c={0,1,,2}
c=a 1 =2 1 =2
2)GF(3 2 ),gde je P skup nosac odredjen sa ostacima P={r(x)=ax+b} r(x)
ostaci pri deljenju + i sa Q 2 (x)=x 2 +1 (nesvodljivim polinomom)
Celo polje ima 9 elemenata 0,1,2,x,x+1,x+2,2x,2x+1,2x+2
0
multiplikativna elementa,prethodni elementi bez nule
x x+1 x+2
2x+1
2x+2
(x+2)Q(2x+1)=r(x)
2x
(x+2)(2x+1)
x x+1 x+2
2x+1
2x+2
2x 2 +5x+2
2x
2x 2 +2x+2=2(x 2 1 )+2x (ostatak
pri deljenju sa x 2 +1)
2x
(3)Nad poljem GF(2) odrediti sve
nesvodljive polinome stepena 2 i 3.
R Odredjujemo sve svodljive polinome ova dva stepena na osnovu proizvoda
binarnih polinoma x i x+1
xx=x 2 x(x+1)=x 2 +x
(x+1)x=x 2 +1
(x+1)(x+1)=x 2 +2x+1=x 2 +1

Navodimo spisak svih mogucih polinoma drugog stepena

1x 2 +0x+0=x 2

1x 2 +0x+1=x 2 +1 svodljivi,nalaze se u prethodnom spisku

1x 2 +1x+0=x 2 +x
1x 2 +1x+1=x 2 +x+1 nesvodljiv,ne nalazi se u prethodnom spisku
Formiramo spisak svih svodljivih 3 stepena:

xx 2 x 3

1x 3 0 x 2 0 x 0 x 3

1x 3 0 x 2 0 x 1 x 3 1

x( x x) x x
2

x( x x 1) x x x
2

Svodljivi

1x 3 0 x 2 1x 0 x 3 x

( x 1)( x 2 ) x 3 x 2

x( x 1) x x
2

( x 1)( x 1) x x x 1

( x 1)( x 2 x) x 3 x

( x 1)( x 2 x 1) x 2 1

Svi
1x 3 0 x 2 1x 1 x 3 x 1 nesvodljiv
Svodljivi 1x 3 +1x 2 +0x+0=x 3 +x 2 svodljiv
1x 3 +1x 2 +0x+1=x 3 +x 2 +1 nesvodljiv
1x 3 1x 2 1x 0 x 3 x 2 x
svodljivi
1x 3 1x 2 1x 1 x 3 x 2 x 1
Mreze kao relacijske strukture
x < relacija parcijalnog uredjenja (refleksivnost,antisimetricnost,tranzitivnost).
Tada (x,<) se se naziva parcijalno uredjeni skup.
Primeri: (N,/(deljivost)),(R,<),(P(x),<)
(x )
D:Dva parcijalno uredjena skupa (x 1 ,< 1 ) i (x 2 ,< 2 ) su medjusobno izomorfna
11
x2 tako da: (x,yx 1 ) x 1 < 1 y 1 <=>f(x 1 )< 2 f(x 2 )
ako postoji bijekcija f: x1
na
T1:Svaki parcijalno uredjeni skup je izomorfan nekom parcijalno uredjenom
skupu skupova sa relacijom inkluzije.Ova teorema odgovara Stonovoj teoremi
u Bulovoj algebri jer je Bulova algebra jedna vrsta mreza.
(x,<)(P(x),<)
D:Elementi x,y parcijalno uredjenog skupa (x,<) su uporedivi ako x<y ili
y<x.Ne moraju svi elementi da budu uporedivi. Primer: (N,/) brojevi 2 i 3
D:Parcijalno uredjeni skup u kome su svaka dva elementa uporediva naziva
se totalno uredjen skup (lanac).
Primer:(R,<)
D:Neka je (x,<) parcijalno uredjen skup.Tada definisemo:
1.ax je najmanji element skupa x ako vazi (bx) a<b
2.ax je najveci element skupa x ako vazi (bx) b<a
3.ax je minimalni element skupa x ako vazi: (bx)(b<a=>a=b)
4.ax je maksimalni element skupa x ako vazi:(bx)(a<b=>a=b)
D:Heseov dijagram je graf u kome se prikazuje jedna konacna
mreza.
b
D:Heseov dijagram je neorijentisan,ne moraju da se stavljaju
petlje.
c
Nacrtaju se sve tranzitivne grane:
ab
2

ab,bc->ac
Primer:Odrediti Heseov
uredjenog skupa (D,/),D 1

30
a

6
2

10

15

dijagram parcijalno

={1,2,3,5,6,10,15,30}.Odrediti najmanje,najvece,min i max elemente

skupova D 1 ,D 2 =D 1 \{1,30}
Najmanji i min je 1
Najveci i max je 30

(D 2 ,/)

10

15

2 na primer jer 2 mora da bude manji od svih

cvorova a samim tim da bude i uporediv;najmanji
najveci element ne postoje
2,3,5-min
6,10,15-max

Ako postoje najmanji i najveci onda su oni istovremeno i min i max.

D:Totalno uredjeni skup u kome svaki element ima najmanji element je dobro
uredjeni skup.
Primeri:(N,<)
D:Neka je (x,<) parcijalno uredjeni skup.Tada za podskup A<x definisemo:
X
X
1.ax je minoranta (donja medja) skupa A ako vazi (bA) a<b
A

2.ax je majoranta (gornja medja skupa) ako vazi (bA)b<a

a
a
3.x je infinum skupa A ako je najveci element u skupu donjih
medja (=inf(A))
X
X
4.x je supremum skupa A ako je najmanji element u skupu
A
gornjih medja
(=sup(A))
A
D:Parcijalno uredjeni skup naziva se S mreza ako svaka 2 njegova
a
a
elementa imaju supremum i infinum. Primer:P( x0 ) i A,BP( x0 )
(<=>A,B< x0 )
P(x 0 ,<) jeste primer S mreze jer: sup{A,B}=AUB
inf{A,B}=AB
Mreze kao algebarske strukture D:Algebarska struktura (x,v,),x ,i: v,:x 2
->x naziva se A-mreza ako za binarne operacije vaze sledece aksiome:
A1.Komutativnost:(x,yX) xvy=yvx&xy=yx
A2.Asocijativnost:(x,y,zX)(xvy)vz=xv(yvz)&(xy)z=xv(yz)
A3.Absorptivnost:(x,yX)xv(xy)=x&x(xvy)=x
*Bulova algebra,definisana aksiomama B1-B5 je,samim tim,jedan primer Amreze.
Veze izmedju S i A mreze su date sa sledecim tvrdjenjima:
def .
def .
T1.Ako je (x,<) S-mreza i ako definisemo: xvy sup{x,y} xy inf{x,y}
tada je struktura (x,v,) jedna A-mreza

def .

T2.Ako je (x,v,) jedna A-mreza i ako definisemo binarnu relaciju:x<y

def .
x=xy (alternativno:x<y y=xvy),tada skup (x,<) jeste jedna S-mreza.
Dokaz-iz knjige!!!
Napomena:Aksiome A-mreze su tako date da na osnovu njih vazi zakon
dualnosti.(dokazuje se samo jedan smer)
Razni tipovi mreza A-mreza:

1.(x,v,) je distributivna,ako u njoj vaze zakoni distributivnosti:

(x,y,zX)x(yvz)=(xy)v(xz)&xv(yz)=(xvy)(xvz)
2.(X,v,) je komplementarna mreza ako postoji preslikavanje:T:X->X (x,yX)
xvx=yvy (=1) (x,yX) xx=yy (=0) Koristimo oznaku: x
=x.Dalje,posto je f-ja f(x)=xvx konstantna(uzima uvek istu vrednost),tada
tu vrednost oznacavamo sa 1.Dualno,f-ja (x)=xx je konstantna,uzima
uvek istu vrednost,tu vrednost oznacavamo sa 0. 0 i 1 se nazivaju
univerzalne granice,i za njih vazi:
T .2.
o<x,jer,npr:0<x x=xv0
Dokaz:xv0=xv(xx)
A3 x
?
Vazi:x<1,dualno:x<1 x=x1 <=> x1=x(xvx) x Zakljucak:Za
A3

T .2.

komplementarnu mrezu vazi:(xX)0<x<1

primer:(N,<)-ne postoji 1 za ovu mrezu
3.Definicija Bulove algebre: -distributivna,komplementirana mreza naziva se
Bulova mreza i takva jedna mreza =(B,v,, ) ispunjava aksiome B1-B5
Bulove algebre (B1-komut.,B2-asoc.,B3-distr.,B4-postojanje 0 i 1,B5-postoj.
komplementa)
4.Neka je data mreza (X,v,) sa odgovarajucom relacijom parcijalnog
uredjenja <.Mreza (x,v,,<) jeste modularna mreza ako vazi zakon
modularnosti:(x,y,zX)
X<z=>xv(yz)=(xvy)z
T1.Svaka distributivna mreza jeste i modularna.
T2.(i) Mreza je distributivna,ako i samo ako ne sadrzi podmrezu ciji Heseov
dijagram je izomorfan grafovima G1 i G2.
G1
G2
(ii) Mreza je modularna akko ne sadrzi
Podmrezu ciji je Heseov dijagram izomorfan
Grafu G1
Zadaci (iz mreza):1.xvx=x&xx=x,t.d.
x (xvx)
R.(A 3 ) xv(xy)=x,specijalno za y=xvx dobijamo:xv( 14 2 x 43 )=x <=>xvx=x
A3

D.Z: xx=x D (ualno (se dobija))

2.Dokazati da u proizvoljnoj mrezi vaze implikacije:
(i) (x 1 <y 1 )&(x 2 <y 2 )=>x 1 vx 2 <y 1 vy 2
(ii)(x 1 <y 1 )&(x 2 <y 2 )=>x 1 x 2 <y 1 y 2
R.(i) Neka vazi:x 1 <y 1
x 2 <y 2
(2)
(T .2.) y 1 =x 1 vy 1 (1)
(T .2) y 2 =x 2 vy 2
Treba dokazati:x 1 vx 2 <y 1 vy
( t .2.) y 1 vy 2 =(x 1 vx 2 )v(y 1 vy 2 )

(3)

(x 1 vy 1 )v(x 2 vy 2 ) A (x 1 v(y 1 v(x 2 vy 2 )) x 1 v((y 1 vx 2 )vy

Dokazujemo (3):y 1 vy 2 (1),(2)
A2
2
2

)
A2 x 1 v(x 2 v(y 1 vy 2 )) A2 (x 1 vx 2 )v(y 1 vy 2 ) A2 (x 1 vx 2 )v(y 1 vy 2 )dokazano je (3)

(ii)=D(i)
3.Dokazati da u proizvoljnoj mrezi vaze zakoni smeidustributivnosti:
(i)xv(yz)<(xvy)(xvz) (ii) (xy)v(xz)<x(yvz)
R. (i) Vazi:x<xvy(=sup{x,y}) (1)
x<xvz(=sup{x,z})
(2)
xx (xvy)(xvz)
(1)&(2):x 1. zad
.
2. zad .
Vazi:y<xvy(=sup{x,y}) (3)
(xvy)(xvz) (**)

z<xvz(=sup{x,z})

(4)

(3)&(4):yz 2.
zad .

 (xvy)(xvz)
Konacno,iz (*)&(**): xv(yz)<((xv)y(xvz))v((xvy)(xvz)) 1. zad
.
(ii)=D(i)
4.Dokazati da u distributivnoj mrezi vazi Dedekindov identitet:
(xvy)(yvz)(zvx)=(xy)v(yz)v(zx) uradjen u knjizi!!!
5.Ispitati modularnost i distributivnost mreze:a)
b)
1
b
1
R.a) Vazi:av(bc)=(avb)(avc)<=>av0=b1
C
<=>a b =>ne vazi distributivnost (D)

Vazi: a{ b =>av(cb)=(avc)b =>av0=1b

T

T=>a=b,T
=>nije ni modularna (M)

a
0

b)Vazi:av(bc)=(avb)(avc) <=>av0=11 <=>a 1 D

Vazi:x<z=>xv(yz)=(xvy)z

<

0
A

1
T

(*)

T
T
T 2

-ovde su naznaceni svi moguci slucajevi kada ja

pretpostavka (*) tacna (-nije ni T,ni )
1.x=0: (*):o<z=>0v(yz)=(0vy)z
T yz
T

2.z=1: (*):x<1=>xv(y1)=(xvy)1
T=>xvy=xvy
3.z=x{a,b,c}: (x): x<x=>xv(yx)=(xvy)x
T ( R ) =>T ( A3 ) (x=x)
Iz 1.,2.,i 3. sledi modularnost (provereni svi slucajevi kada je pretp. tacna)
5.Dokazati da je svaka distributivna mreza ujedno i modularna:
R.Dokazujemo D=>M.Neka vazi: (D) av(bc)=(avb)(avc) Proveravamo:
(M) a<c=>av(bc) (avb)(avc)=(avb)vc
D

|_>avc=c(T.2.)___________________