UDK 658.1:368(497.11); 338.124.

4(100)

ISSN 1820-8819

Singidunum Revija 2011, 8 (2): 12-18

Pregledni rad/Review paper

UTICAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE NA RAZVOJ OSIGURAVAJUIH

KOMPANIJA U REPUBLICI SRBIJI
THE INFLUENCE OF THE WORLD ECONOMIC CRISIS ON INSURANCE COMPANIES
DEVELOPEMENT IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Lidija Barjaktarovia*, Bojana Kordanulia

Univerzitet Singidunum, Departman za poslovnu ekonomiju, Danijelova 32, Beograd, Srbija

Rezime:
U turbulentnim uslovima poslovanja, prouzrokovanim svetskom ekonomskom
krizom trite osiguranja u Republici Srbiji belei pozitivan, ali relativno usporen trend rasta. Zahvaljujui konzervativnoj politici osiguravajuih kompanija i
merama Narodne banke Srbije, trite osiguranja je za sada stabilno, ali jo uvek
nedovoljno razvijeno. Uee osiguranja u bruto nacionalnom proizvodu od 1,9%
je nedovoljno i stagnira poslednjih godina. Posebno je nedovoljno razvijeno ivotno
osiguranje, koje i pored blagog rasta u velikoj meri zaostaje za zemljama sa slinim
makroekonomskim uslovima.

1. UVOD
Savremena svetska ekonomska kriza koja je nastala kao rezultat kontrakcija na tritu nekretnina u
SAD, nije imala toliko snaan uticaj na osiguravajue
kompanije, kao kriza tridesetih godina prolog veka.
Krah Njujorke berze 1929. godine, doveo je do pada
trine cene gotovo svih hartija od vrednosti, usled
ega je bankrotiralo oko 40 osiguravajuih kompanija koje su se bavile poslovima ivotnog osiguranja.
Glavni uzrok zbog koga je dolo do bankrotstva ovih
osiguravajuih kompanija bio je propust u upravljanju rizikom.
Upravljanju rizicima u osiguranju treba posvetiti
posebnu panju. U prvi plan se mora staviti adekvatno upravljanje rizicima, pa tek onda prodaja, to nije
bio sluaj u vreme ekspanzije. Aktuelna kriza je kriza
likvidnosti koja se transformisala u krizu solventnosti,
to je dovelo do pada poverenja u celokupni finansijski sektor (Barjaktarovi i Jemenica, 2010).
12

* E-mail: lbarjaktarovic@singidunum.ac.rs

Kljune rei:
svetska ekonomska kriza,
osiguravajue kompanije,
reforma trita osiguranja,
upravljanje rizikom,
solventnost.

2. OSIGURAVAJUE KOMPANIJE U
REPUBLICI SRBIJI
Reforma trita osiguranja, koju Narodna banka
Srbije (u daljem tekstu NBS) sprovodi od kraja 2004.
godine, a koja je imala za cilj zatitu korisnika usluga
osiguranja, dovela je do znaajnog smanjenja broja
drutava za osiguranje. U periodu od 2004. do 2009.
godine broj drutava za osiguranje smanjio se sa 40
na 26. Od navedenih 26 drutava, iskljuivo poslovima osiguranja bavi se 22 drutva, a poslovima reosiguranja 4 drutva. Od toga se, ivotnim osiguranjem
bavi 7, a neivotnim osiguranjem 9 drutava, dok se
ivotnim i neivotnim osiguranjem bavi 6 drutava
(NBS, 2010).
Posmatrano prema vlasnikoj strukturi kapitala
19 osiguravajuih kompanija je u stranom, a 7 u domaem vlasnitvu. Dolazak stranih kompanija je uticalo na unapreenje poslovanja celokupnog sektora
osiguranja kroz poveanje transparentnosti, jaanje

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

Osiguravajue kompanije u Srbiji svojim klijentima

nude dvadesetak razliitih vrsta ivotnog osiguranja.
Prema podacima NBS najzastupljenije je meovito osiguranje ivota koje predstavlja kombinaciju osiguranja
za sluaj smrti osiguranika i za sluaj doivljenja. Na
naem tritu veliku perspektivu imaju rentna i riziko
osiguranje.
U strukturi premije ivotnih osiguranja vodee
uee i u 2009. godini, zadrava osiguranje ivota, sa
259.403 osiguranja, sledi dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota sa 226.779 i rentno osiguranje sa 13.374
osiguranja.

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

konkurencije, unapreenje korporativnog upravljanja

i uvoenje novih proizvoda.
Osiguranje ivota je vaan segment celokupnog
sistema zatite, tednje i socijalne sigurnosti, takoe
privredi slui kao znaajan kanal kroz koji se kapital
stavlja na raspolaganje drugim privrednim granama.
Specifino je po tome to uspeno kombinuje osiguranje i tednju, dok stvara finansijsku sigurnost pojedincu, njegovoj porodici ili njegovom poslovanju. Znaaj
osiguranja je ogroman na ta jasno ukazuju podaci da
je u 2004. godini stradalo irom sveta, ne ukljuujui
cunami od 26. decembra, 21.000 ljudi, prema istraivanju Swiss Re iz 2005 godine.

Singidunum r 2011 8 (2) 12-18

Grafikon 1. Struktura premije po vrstama ivotnog osiguranja od 2005.do 2009. (u hilj. din)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

Trite osiguranja pokazuje znake razvoja, jer se

ukupna premija osiguranja od 2004. do 2009. godine
udvostruila, dok je premija ivotnog osiguranja porasla etiri puta.
Po visini ostvarene premije za ivotno osiguranje,
najvea osiguravajua kompanija u zemlji je Delta Generali. Ona je prestigla Wiener Stdtische osiguranje i
u 2009. godini postala lider u prodaji ivotnog osiguranja u Republici Srbiji.
Delta Generali osiguranje ima najvee poveanje
trinog uea, sa ostvarenom premijom od preko 2
milijarde dinara, sledi Wiener Stdtische osiguranje sa
skoro 2 milijarde dinara, dok je tree mesto po visini
premije ostvarilo Grawe osiguranje, sa 1,7 milijardi dinara. Visoka koncentracija trita ivotnih osiguranja
ogleda se u injenici da prva tri drutva zauzimaju ak
73,08 % ukupnog trita.
Izmenom Zakona o osiguranju (Sl. glasnik RS br.
55/2004, 70/2004) pomeren je rok za obavezno razgranienje ivotnih i neivotnih osiguranja na 31.12.2011.
godine, do kad e se doneti reenja koja e uskladiti

nae zakone sa propisima EU to e doprineti razvoju

osiguranja koje predstavlja motor svake nacionalne
ekonomije.
Osiguravajue kompanije u oblasti neivotnih
osiguranja u 2009. zadravaju slinu strukturu kao i
prethodne godine, sa ueem prve tri kompanije u
ukupnoj premiji od 70,27 %. Lider na tritu je Dunav
osiguranje sa 14 milijardi dinara ostvarene premije i
30,85 % trinog uea, dok je DDOR sa premijom
od 10,6 milijardi dinara, zauzeo 23,4 % trita. Tree
mesto sa 16,02 % trita ima Delta Generali osiguranje.
U strukturi premije neivotnih osiguranja vodee
uee zadrava osiguranje od autoodgovornosti od
kad je 2006. godine preuzelo vodee mesto od osiguranja imovine i zadrava ga i u 2009. godini sa 34,1%.
Imovinsko osiguranje nastavlja da opada i u 2009.
godini na 22,6%, i belei pad od 6,3% u odnosu na
prethodnu godinu. Osiguranje motornih vozila - kasko, koje je prethodnih godina beleilo znaajan rast,
2009. godine je smanjilo svoje uee na 14,2%, dok je
njegovo uee 2008. godine iznosilo 16,2%.
13

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

Singidunum r 2011 8 (2) 12-18

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Grafikon 2. Udeo premije ivotnog osiguranja po osiguravajuim kompanijama u 2009. (%)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

Grafikon 3. Struktura premije po vrstama neivotnih osiguranja od 2005.do 2009. (u hilj. din)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

3. VAEA ZAKONSKA REGULATIVA

U OBLASTI OSIGURANJA
Regulativa solventnosti osiguravajuih kompanija
se bazirana na izraunavanju i odravanju minimalnog iznosa margine solventnosti. Taj iznos treba da
omogui stalnu kontrolu izmeu potrebnog kapitala i
preuzetih rizika. Regulacijom solventnosti i spreavanjem nastanka nesolventnih osiguravajuih kompanija obezbeuje se sigurnost u pogledu isplate odtetnih
zahteva osiguranicima, kao i zatita osiguranika od
finansijske nesigurnosti.
14

U martu 2002. godine usvojene su Direktive 2002/13/EC za neivotna osiguranja i Direktive

2002/12/EC za ivotna osiguranja (European Parliament, 2002, 2009). Njima je predvieno da se margina
solventnosti obraunava primenom fiksnih koeficijenata na proseni iznos teta kod neivotnih osiguranja tj. na iznos matematike rezerve kod ivotnih
osiguranja.
Glavni nedostaci Solvency I direktive su sledei:
procena vrednosti aktive i obaveza osiguravaa nije
bazirana na trinim uslovima; reosiguranje nije obuhvaeno na adekvatan nain i to to nisu ukljueni svi

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

4. UTICAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE

NA RAZVOJ OSIGURAVAJUIH
KOMPANIJA U REPUBLICI SRBIJI

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

rizici kojima je osiguranje izloeno (npr. rizik pogrenog investiranja sredstava).

Solvency II direktiva predstavlja najznaajniju promenu u oblasti regulacije solventnosti na nivou EU,
njena primena je predviena za oktobar 2012. godine.
Osnovni cilj ove direktive je postizanje vee zatite osiguranika i odravanje poverenja u trite osiguranja.
Jedan od zahteva koji direktiva Solvency II namee osiguravajuim kompanijama je potreba za sveobuhvatnim upravljanjem rizicima, kao i odgovarajui iznos
kapitala za pokrie tih rizika.
Struktura Solvency II se sastoji od tri stuba:
Prvi stub predstavljaju kvantitativni zahtevi tj.
iznos sredstava koji kompanija mora da obezbedi da bi bila solventna. Definisana su dva nivoa
minimalnog kapitala koji se zahteva od osiguravajuih kompanija: minimalni zahtevani kapital
(MCR - Minimum Capital Reguirement) koji se
odnosi na rizik obavljanja osiguranja i zahtevani
kapital za odranje solventnosti (SCR - Solvency
Capital Requirement) koji treba da omogui
normalno poslovanje i celokupnu izloenost
osiguravaa svim rizicima. Mera koja se koristi
za odreivanje minimalnog kapitalnog zahteva
(VaR) je mera koja sumarno iskazuje najtei
gubitak tokom ciljanog vremenskog perioda sa
datim nivoom pouzdanosti (Philippe, 2001).
Drugi stub analizira solventnost osiguravaa
ukljuujui i izloenost riziku koji ne moe biti
meren uz pomo matematikog aparata i definie kontrolu nadzornih organa (Njegomir,
2009). On od osiguravaa zahteva da procenjuje,
upravlja i izvetava o rizicima kojima je izloen.
Trei stub treba da povea transparentnost i dostupnost informacija svim uesnicima na tritu.
Informacije koje osiguravai treba da prezentuju
javnosti treba da budu razumljive i uporedive,
one su precizirane lanom 50 Solvency II Framework Directive.
U Srbiji NBS vri nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja (Zakon o NBS, Sl. glasnik RS br.
72/2003, 55/2004 i 85/2005), do sada je izvrena ocena
postojeeg regulatornog okvira i zakljueno je da je on
u znaajnoj meri usaglaen sa direktivama EU, ime
se Republika Srbija obavezala potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju 29.04.2008. godine. Iz oblasti osiguranja, treba primeniti 45 pravnih
propisa EU do 2012. godine, to podrazumeva vre
zahteve za adekvatnou kapitala i proces upravljanja
rizicima osiguravajuih kompanija.

Singidunum r 2011 8 (2) 12-18

NBS je identifikovala prve efekte krize poetkom

2008. godine, istovremeno sa padom indeksa na Beogradskoj berzi. Tada je dolo do povlaenja inostranih investitora sa berze, to je pogodilo osiguravajue
kompanije, jer su njihovi plasmani izloeni trinom
riziku znaajnije nego to je sluaj sa bankarskim
sektorom. Meutim, one su uspele brzo da se oporave od tog udara i neznaajnog pada premije od 0,7%
u drugom kvartalu 2008. godine u odnosu na isti period prethodne godine.
Ukupna premija je u 2009. godini zabeleila skromnu stopu rasta od 2,6% u odnosu na 2008. godinu.
Da bi se ocenio razvoj osiguranja u nekoj zemlji
kao merilo se uzima procenat zastupljenosti ivotnog
osiguranja, koji se moe sagledati kroz:
uee premije u BDP;
rast premije ivotnog osiguranja;
uee premije ivotnog osiguranja u ukupnoj
premiji;
visina premije ivotnog osiguranja po glavi stanovnika (per capita).
Prema ueu premije u BDP-u Srbija se nalazi ispod proseka razvijenih zemalja i od pada 2005. godine
sa 2,1% na 1,9% 2006. godine stagnira do danas. U
odnosu na 2004. godinu kada je uee premije ivotnog osiguranja u BDP bilo 0,16 % u 2008. godini
je iznosilo 0,2 %.U poreenju sa grupom u kojoj je
svrstana, Srbija je na zadovoljavajuoj poziciji, obzirom da su Rumunija i Turska iza nas.
Tabela 1. Uee premije u BDP-u 2008. u Srbiji u
odnosu na zemlje EU (%)
Drava

ivot

neivot

ukupno

Velika Britanija

12,8

2,9

15,7

vajcarska

5,5

4,4

9,9

Nemaka

3,0

3,5

6,6

Slovenija

1,7

3,7

5,4

eka

1,4

2,1

3,5

Hrvatska

0,8

2,4

3,2

Maarska

1,7

1,5

3,1

Grka

1,0

0,9

1,9

Srbija

0,2

1,7

1,9

Rumunija

0,4

1,4

1,8

1,0

1,2

Turska
0,2
Izvor: Swiss Re, Sigma br. 3 (2009)

15

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

U grafikonu br. 4, prikazan je rast premije ivotnog osiguranja po godinama za posmatrani period.
Ako sagledamo dosadanji trend rasta, moemo proceniti da e premija ivotnog osiguranja i dalje rasti.
U grafikonu br. 5 moemo uoiti da je ivotno
osiguranje u poslednjih 6 godina povealo svoje uee u ukupnoj premiji. U Srbiji 2009. godine, svega
14,7 % u ukupnom portfelju osiguranja ini ivotno
osiguranje, to je daleko od proseka 27 zemalja lanica EU u kojima ovo uee prelazi 60 %.
Posmatrajui grafikon br. 6, vidimo da premija po
glavi stanovnika, iako niska belei rast sa 3 evra koliko je iznosila 2004. godine na 11 evra u 2009. godini.
Ako se uzme u obzir da se na ivotno osiguranje po
glavi stanovnika u 2008. godini izdvajalo 10 evra, na
igre na sreu 8 evra, a na alkohol i duvan 66 evra, jasno nam je gde se trenutno nalazi ovaj sektor u Srbiji
(Incisive Media Invest, 2005).
Osiguranju ivota su svuda u svetu posveene posebne zakonske odredbe, dok njegova sredstva uivaju posebnu zakonsku zatitu. Poreski zakon u Srbiji
deluje destimulativno na osiguravajue kompanije
koje se bave ivotnim osiguranjem.

Predstavnici osiguravajuih kompanija koje posluju na naem tritu uputili su Vladi Republike
Srbije predlog za bri razvoj ove industrije. Prema
procenama osiguravajuih kompanija u Srbiji bi
mogao da se primeni francuski model ivotnog osiguranja, po kojem bi se graanima vraao deo uplaene premije, a dobijena sredstva bi se investirala
u dugorone hartije od vrednosti (u daljem tekstu
HoV) koje bi izdavala drava (Jeremi i Paunovi,
2011).
Preduslov za dalji razvoj ivotnog osiguranja, pored poreskih olakica, je i razvijeno trite kapitala. S
obzirom na to da poslednje obveznice stare devizne
tednje u koje su do sada osiguravajue kompanije
ulagale, dospevaju na naplatu 2016. godine, postavlja se pitanje u koje HoV e osiguravajue kompanije
moi dugorono da ulau.
Jedna od stimulativnih mera koja se odnosi na
preduzea jeste oslobaanje poslodavca plaanja poreza na dobit ukoliko radnicima uplauje premiju do
3.000 dinara, dok e graani moi da raunaju na
umanjenje osnovice za porez na dohodak, u skladu
sa visinom svoje premije za ivotno osiguranje.

Grafikon 4. Rast premije ivotnih osiguranja od 2004. do 2009. (%)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

Grafikon 5. Uee premije ivotnog osiguranja u ukupnoj premiji (5)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

16

Singidunum r 2011 8 (2) 12-18

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Grafikon 6. Fakturisana premija od 2004. do 2009. godine per capita ()

Singidunum r 2011 8 (2) 12-18

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

Jedan od razloga zato Srbija zaostaje za razvijenim zemljama u oblasti ivotnog osiguranja je i to to
graani nisu navikli da tede za starost, jer oekuju od
drave da im obezbedi penziju. Veina graana tednju plasira u kratkorone depozite u bankama, koje
mogu brzo da povuku. Upravo zbog ovakve strukture
e biti potrebno izvesno vreme kako bi se graani Srbije uverili da je ulaganje u ivotno osiguranje dugoroan, ali siguran vid tednje.
Premija neivotnog osiguranja je po prvi put zabeleila pad od 0,4% u 2009. godini. Pad premije nije
zabeleen kod obaveznih osiguranja, pa se primenom
novog zakona o obaveznom osiguranju u saobraaju i
podzakonske regulative bonus-malus sistema u autoosiguranju, oekuje jo vee unapreenje osiguranja
od autoodgovornosti (Jeremi, 2010).
Potrebno je da se lista obaveznih osiguranja proiri, jer je u Evropi obavezno osiguranje od poplava
i zemljotresa. Pojedinac, putem osiguranja moe da

obezbedi zatitu svoje imovine, svog i ivot lanova

svoje porodice, dok u Srbiji poljoprivrednici i graani
trae od drave da im nadoknadi tetu, bez obzira to
nisu osigurali svoje imanje od elementarnih nepogoda.
Tabela 2. Struktura tednje u Srbiji i EU 2007. godine
SRBIJA

EU

Banke

95%

35%

ivotno osiguranje

2%

21%

Investicioni fondovi

2%

18%

Penzioni fondovi

1%

12%

14%

Ostalo
Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

Grafikon 7. Kretanje premije neivotnog osiguranja od 2004.do 2009. godine (u hilj. din)

Izvor: Narodna banka Srbije (2010)

17

Barjaktarovi L., Kordanuli M. Uticaj svetske ekonomske krize

Singidunum r 2011 8 (2) 12-18

Literatura

Negativni efekti svetske ekonomske krize su se

odrazili na trite osiguranja, prvenstveno kroz pad
broja novih ugovora i ukupne tranje za proizvodima
osiguranja. Pad standarda graana i opte poveanje
rizika investiranja doprineli su padu ukupne premije
osiguravajuih kompanija u 2009. godini. Negativne
tendencije se mogu oekivati i u narednom periodu,
pre svega kroz usporavanje trenda ugovaranja osiguranja, tekoe u naplati premije, rast trokova poslovanja i dr., to moe dovesti do pada bilansne sume i
kapitala osiguravajuih kompanija.
Trite osiguranja u Srbiji je specifino po tome
to se u osiguranje ulae znatno manje nego u drugim
zemljama, svega oko 80 evra po stanovniku godinje,
to je nekoliko desetina puta manje nego u razvijenim
zemljama EU. Vei deo premije ine obavezna osiguranja, poput osiguranja motornih vozila, zbog toga
srpsko trite ima veliki potencijal za razvoj, posebno
ivotno osiguranje. S obzirom da je samo 20% zaposlenih pristupilo dugoronoj tednji za starost i to 7%
u DPF, a 13% u ivotno osiguranje.
ivotno osiguranje bi moglo da bude znaajan segment u reavanju penzione problematike, jer je briga
o sopstvenoj budunosti na veoma niskom nivou, a
pitanje je da li e socijalno osiguranje biti u stanju da
obezbedi odgovarajui ivotni standard u budunosti.
Za dalji razvoj ivotnog osiguranja u Republici Srbiji
neophodne su poreske olakice, rast ivotnog standarda stanovnitva, edukacija graana, kao i kvalitetne Hov na naem tritu.

Barjaktarovi, L., Jemenica, D. (2010) Upravljanje rizikom

u srpskim osiguravajuim kompanijama. Singidunum revija,
7(2), 19-27.

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

3. ZAKLJUAK

European Parliament (2002) Directive 2002/13/EC regards

the solvency margin reguirements for non-life insurance undertakings. Official Journal of the European Communities L
077, 20.03.2002. 11-22.
European Parliament (2009) Solvency II Framework Directive [online]. Dostupno na: http://www.europal.europa.eu
[pregledano 14.08.2010].
Incisive Media Invest (2005) Reinsurance. London: Incisive
Media Invest. 5.
Jeremi, Lj. (2010) Analiza trita Evropske unije. Singidunum revija. 7(1) 21-30.
Jeremi, Lj., Paunovi, M. (2011) Komparativna analiza
trita osiguranja Evropske unije, Srbije i drava regiona.
Singidunum revija. 7 (2), 19-27.
NBS (2010) Sektor osiguranja - Godinji izvetaj za 2009.
godinu.
Njegomir, V. (2009) Solvency II direktiva i njen uticaj na
upravljanje rizikom u osiguravajuim drutvima. Q - Sphere,
286.
Philippe, J. (2001) Value at Risk, the New Benchmark for
Managing Financial Risk. New York: McGraw-Hill.
Zakon o NBS. Sl. glasnik RS br. 72/2003, 55/2004 i 85/2005.
Beograd: Slubeni glasnik RS.
Zakon o osiguranju. Sl. glasnik RS br. 55/2004, 70/2004. Beograd: Slubeni glasnik RS.

Abstract:
In turbulent business conditions caused by world economic crisis, Serbian insurance market marks a positive, but relatively slow economic growth trend. Due to
conservative insurance companies policy and the measures of the National Bank
of Serbia, the insurance market is stable for now, but still insufficiently developed.
The insurance participation of 1.9% in the Gross Domestic Product is insufficient
and has been stagnating in the past few years. Life insurance is particularly insufficiently developed, and although it marks a slight growth, it still lags after the
countries with the similar macroeconomic conditions.

Key words:
World economic crisis,
Insurance companies,
Insurance market reform,
Risk management,
Solvency.
Rad primljen: 20.2.2011.
Rad prihvaen: 25.7.2011.

18