V.S.M.

Luciano Motroni

Maturski rad strune prakse

Oblast:Principi i zatita od infekcije
Tema:Tehnika davanja seruma sa probom i
desenzibilizacijom

Mentor:
Student:
Ajka Vuji
Elmedina Demiri

Prizren,Maj 2016
Contents
1.UVOD....................................................................................................................... 3
2.Krvni serum............................................................................................................. 4
3.Ujed zmije.....
.......5

UVOD

U fiziologiji se termin serumski fluid koristi za razne telesne fluide koji su

tipino bledo uti ili transparentni, benigne prirode, i koji ispunjavaju telesne
upljine. Serumski fluidi potiu iz serumskih lezda i obogaeni su nizom
sekretivnih proteina. Serumski fluid moe takoe da potie iz meovitih
lezda, koje sadre sluzne i serumske elije. Zajednika osobina serumskih
fluida je njihova pomona uloga u varenju, ekskreciji, i respiraciji.U
medicinskim poljima, posebno citopatologiji, serumski fluid je sinonim za
izlivne fluide iz raznih telesnih upljina. Postoji mnogo sluajeva izliva koji
obuhvataju
uee
upljine
u
kanceru.
Citopatoloka evaluacija se preporuuje za utvrivanja uzroka izliva iz tih
upljina.

2.Krvni serum

U krvi, serum je komponenta koja se ne sastoji od krvnih elija (serum ne

sadri bela i crvena krvna zrnca) i faktora zgruavanja. On je krvna plazma iz
koje su odstranjeni fibrinogeni. Serum obuhvata sve proteine koji ne
uestvuju u zgruavanju krvi (koagulaciji) i sve elektrolite, antitela, antigene,
hormone, i druge egzogene supstance (npr. lekove i mikroorganizme).
Ispitivanjem seruma se bavi serologija. Ona moe da obuhvata proteomiku.
Serum se koristi u brojnim dijagnostikim testovima, kao i za odreivanje
krvne grupe.
Krv se centrifugira da bi se odstranile elijske komponente. Antikoagulisana
krv daje plazmu koja sadri fibrinogen i faktora zgruavanja. Koagulisana krv
(zgruana krv) daje serum bez fibrinogena, mada se neki faktori zgruavanja
zadravaju.

2.1 Serumi
Imuni serumi su imunobioloka sredstva kojima se postie steeni
vetaki pasivni imunitet.Imuni serumi se prema poreklu dele na:
1. homologi (humani)
2. heterologi (ivotinjski)
Prema sadraju antitela, imuni serumi se dele na:
1. Antibakterijski
2. Antivirusni
3. Antitoksini
Serumi se primenjuju u cilju profilakse i terapije. Antitoksiniserumi su
najee heterologi i najee se koriste. Najznaajnijiimuni serumi su
antidifterini i antitetanusni. Oni su monovalentni. Polivalentni su
antibotulinski i serum koji se koristi u terapijigasne gangrene. Jaina
antitoksinog imunog seruma se izraava brojem antitoksinih jedinica.Jedna
ATJ je ona koliina seruma koja neutralie odreeni broj.
Serum se razlikuje od plazme. Krv u epruveti u kojoj se ne nalazi
antikoagulanti rastvor zgruava se koagulie.
Nastaje crveni ugruak, koji se sastoji od krvnih elija i proteina, a oko njega
se nalazi prozirna uta tekuina, To je serum. On ima isti sastav kao i plazma,
samo to u njemu nema fibrinogena. Tokom zgruavanja fibrinogen je preao
u fibrin i u ugruku vee krvne elije. Mukanjem epruvete elije se nemogu

ponovo resuspendirati. Serum se moe dobiti i iz plazme. Dodatkom

kalcijuma zapoinje zgruavanje plazme i stvori se bijeli ugruak okruen
prozirnom ukastom tekuinom serumom.

3.Ujed zmije
Zmije napadaju oveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite.
Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada,
ako se povuete bez naglih pokreta, nee napasti. Ukoliko se zmija nagazi
ona e se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najee u visini uklja.
Otrovne zmije se u brzini teko razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da
otrovnice imaju izraenu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona vie jajolika)
i dosta suen vrat, dok kod neotrovnih to nije sluaj.
Otrovne zmije imaju jedan do dva uplja zuba vezana sa jednom kesicom
punom otrova. Taj otrov lui jedna lezda povezana sa kesicom. im zmija
zarije svoje zube u meso rtve, iz kesice se izrui izvesna koliina otrova u
ranu.
U zmijskom otrovu postoje, zapravo, dve vrste otrova. Jedan deluje razorno
na nervni sistem, njega toplota ne unitava, drugi deluje na krv i krvarenje.
Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom
otpornou raaju, a drugi je steknu ujedom zmije sa blaim otrovom ili
davanjem seruma protiv ujeda zmije.
Prva pomo
Ne paniiti jer ima dovoljno vremena (i vie sati ) da se stigne do lekara. Ne
postoji opta saglasnost u vezi sa leenjem. Svi se slau da je neophodno
apsolutno mirovanje, jer se kretanjem ubrzava cirkulacija krvi i apsorpcija
otrova. Pojedini autori ne preporuuju stavljanje poveske iznad mesta ujeda,
zabranjuju stavljanje leda zbog pojaane nekroze, zabranjuju inciziju rane i
isisavanje sadraja. Preporuuju imobilizaciju i hitan transport u ustanovu u
kojoj se moe primiti antiotrov.
Veina autora ima skoro suprotno miljenje i predlau sledee postupke:
ujedeni ekstremitet treba podvezati, umereno stegnuti poveskom
neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) poputati
povesku jer krv mora da cirkulie i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena
ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kou dva unakrsna reza
(slovo "X") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako e sa krvlju

izai i vei deo otrova. Nikako se ne preporuuje isisavanje rane ustima, jer je
i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se
otruje i onaj koji pokuava da pomogne. Rezovi se prave noem, iletom ili
drugim otim predmetom ije je seivo opaljeno na plamenu ili obrisano
alkoholom. Tree to treba urediti kod ujeda zmije to je da se na ranu stavi
jak rastvor hipermangana i, ako ima mogunosti za to, da se svuda oko rane
ubrizga jednoprocentni rastvor hipermangana. Unesreenom davati to vie
tenosti: ali nikako alkohol. Zatim ga treba to pre preneti do najblie
medicinske ustanove gde e primiti serum protiv zmijskog ujeda.
Leenje
to ranije dati serum antiviperinum (intravenski ili intramuskularno), po
protokolu sa testiranjem na preosetljivost. Serum antiviperinum delotvoran je
protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se javljaju u Evropi.
Deci sa alergijskim bolestima ili reakcijama, kada se dobiju podaci u linoj i
porodinoj anamnezi, poeljno je dati serum antiviperinum u bolnikim
uslovima, intramuskularno, i uz oprez.Treba uzeti mikrobioloki bris rane, a
zatim je isprati antiseptickim sredstvom.U svim sluajevima, potrebno je
proveriti i sprovesti antitetanusnu zatitu i dati antibiotike koji pokrivaju
gram-negativnu i anaerobnu floru koja dominira u ustima zmije.Treba
suzbijati bol davanjem analgetika. Kod izraene hemolize treba dati
transfuziju koncentrovanih eritrocita, a kod diseminovane intravaskularne
koagulacije plazmu. Potrebno je odrati diurezu i spreiti ili leiti ok. Hirurko
leenje je potrebno kada se javi nekroza tkiva. U sluaju velikog otoka koji
remeti arterijsku cirkulaciju ekstremiteta indikovana je hitna fasciotomija.