Poljozatitni

pojasevi

Poljozatitni pojasevi

Pri nailasku vetra na prepreku doi e do promene pravca i brzine

vetra (zavisno od oblika, dimenzija i pravca prostiranja prepreke). U
blizini prepreke doi e do pojave vrtloenja i pojaane turbulencije.
Ukoliko se prepreka prostire u horizontalnom pravcu onda e na
njenoj navetrenoj strani doi do pojave vrtloga ija e horizontalna
osa biti paralelna prepreci.
Vazduh se uzdie i prebacuje preko prepreke pri emu se brzina vetra
iznad prepreke poveava.

Poljozatitni pojasevi

Neposredno iza prepreke obrazuje se oblast u kojoj se brzina

vetra smanjuje; ova oblast je poznata pod imenom "senke
vetra i u njoj se formiraju vrtlozi sa horizontalnom osom koja
je paralelna s preprekom.
Poremeaji koji nastaju u vazdunoj struji koja nailazi na
prepreku uoavaju se na rastojanjima od 10 do 20 visina
prepreka, sa obe strane prepreke.

Poljozatitni pojasevi

Delovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu

Pozitivno

vetar manje jaine u vreme cvetanja omoguava opraivanje anemofilnih biljaka

prenosei polen s jedne biljke na drugu.

u prolee moe da doprinese da se viak vode, po otapanju snega, ispari i da se tako

stvore uslovi za obavljanje prvih prolenih radova

slab vetar doprinosi intenziviranju pojave rose koja je u pojedinim oblastima i jedini
izvor vode za biljke

u oblastima gde su estine pojava jakih vetrova velike mogue je i korienje njegove
kinetike energije za mlinove, elektrostanice manje snage i razliite ureaje za
navodnjavanje.

Negativno dejstvo vetra na poljoprivredne kulture moe da bude direktno i

indirektno. Direktne tete od vetra nastaju zbog jakog pritiska na same biljke a
indirektno nastaju zbog toga to vetar poveava isparavanje sa zemljita i biljaka.
Jaki vetrovi mogu jo u jesen nepovoljno da utiu na pravovremeno obavljanje
radova oko pripreme zemljita za setvu, a mogu da ometaju i izvoenje same setve.
Isti je sluaj i pri prolenoj setvi jarih useva. Ipak najvee tete od vetra nastaju
tokom vegetacionog perioda kada vetrovi esto olujni i praeni jakim kiama ili
gradom izazivaju poleganje strnih ita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura,
lomljenje grana voaka, kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.

Poljozatitni pojasevi

Delovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu

Negativno

Direktno - nastaje zbog jakog pritiska vetra na same biljke

Indirektno - nastaje zbog toga to vetar poveava isparavanje sa zemljita
i biljaka.
Jaki vetrovi u jesen i prolee mogu da uspore pripremu zemljita za setvu
i da ometaju i izvoenje same setve.
Najvee tete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda kada vetrovi
esto olujni i praeni jakim kiama ili gradom izazivaju poleganje strnih
ita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voaka,
kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.

Poljozatitni pojasevi

Delovanje uma na vetar

uma usporava vazduno strujanje pri povrini zemljita.

Na rastojanju od oko 50 m ispred ume brzina vetra poinje da se
smanjuje da bi, ukoliko je uma dovoljno gusta, unutar ume postala
jednaka nuli.
Iza ume, na rastojanju od 100 do 500 m, takoe se uoava slabljenje
vetra.
Jedan deo struje vazduha se uzdie iznad ume i prelazi preko nje a drugi
prolazi kroz umu.
Iznad ume brzina i jaina vetra se poveavaju do visine od 200 do 300 m
na ta nas upuuju osmatranja.
Unutar uma vetar je ili veoma slab ili ga uopte nema.
Ovakav uticaj ume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog
isparavanja zemljita, peanih bura i snenih nanosa tj. u podizanju
vetrozatitnih umskih pojaseva.

Poljozatitni pojasevi

Delovanje uma na vetar

Ovakav uticaj ume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog

isparavanja zemljita, peanih bura i snenih nanosa tj. u podizanju
vetrozatitnih (poljozatitnih) umskih pojaseva.

windbreak ili shelterbelt

Poljozatitni pojasevi

Vetrozatitno dejstvo zavisi od aerodinamikih karakteristika pojasa

Aerodinamike karakteristike pojasa: visina, irina, propustljivost i
aurnost
Propustljivost - je odreena koliinom i veliinom otvora (upljina) i
njihovim razmetajem u pojasu.
Aurnost - odnos izmeu povrine otvora i ukupne povrine pojasa u
vertikalnom profilu.

Poljozatitni pojasevi

Nepropustljiv tip - ima krune, stablo, i grmlje u celom profilu.

Povrina otvora je manja od 5% dok je vetropropustljivost meu
krunama i stablima manja od 30%. Dejstvo se osea na
rastojanju 20-30 visina pojasa
Propustljiv tip ima potpun ili delimini zastor od kronje u
gornjem ili srednjem delu profila dok su pri dnu otvori bez
bunja. Ima otvore samo u donjoj polovini sklopa.
Vetropropustljivost se kree od 75%, izmeu stabala do 30% u
kronjama. Dejstvo se osea na rastojanju 30-40 visina pojasa
Aurni tip je karakteristian po ravnomernom rasporedu
otvora po celom profilu. Njegova vetropropustljivost izmeu
stabala se kree oko 30% a u krunama od 30 do 75%. Dejstvo se
osea na rastojanju 40-50 visina pojasa

Poljozatitni pojasevi

Nepropustljiv tip - ima krune, stablo, i grmlje u celom profilu. Povrina otvora je manja od
5% dok je vetropropustljivost meu krunama i stablima manja od 30%.

vetar prolazi preko gornje povrine pojasa veom brzinom nego to je imao na otvorenom polju
(strujne linije se saimaju zbog smanjenja povrine kroz koju vazduh protie)
neposredno iza pojasa stvara se zavetrina u kojoj vlada zatiije. U ovoj zoni zatiija dolazi do
pojave vrtloga sa horizontalnom osom koja je paralelna drvoredu u pojasu. Oni se u vidu valjaka
sputaju do povrine zemljita to u zimu izaziva izduvavanje snega a u leto izduvavanje sitnih
estica praine.
Serija horizontalnih vrtloga prostire se sve dalje od pojasa u smeru vazdunog strujanja i podie
se na sve veu visinu gubei u jaini.
U prizemlju zavetrene strane zadrava se horizontalno strujanje veoma slabog intenziteta dok na
izvesnoj udaljenosti od pojasa vihori nestaju i polje vetra dobija formu koju je imalo

Poljozatitni pojasevi
Propustljiv tip ima potpun ili delimini zastor od kronje u gornjem ili srednjem
delu profila dok su pri dnu otvori bez bunja. Vetropropustljivost se kree od 75%,
izmeu stabala do 30% u kronjama

Deo strujnih linija u prizemnom sloju prolazi izmeu stabala veom brzinom nego kod
aurnog pojasa, tako da je i odbacivanje vrtloga snanije, zona dejstva dua a zatita
zemljita od izduvavanja bolja

Poljozatitni pojasevi
Aurni tip je karakteristian po ravnomernom rasporedu otvora po celom profilu. Njegova
vetropropustljivost izmeu stabala se kree oko 30% a u krunama od 30 do 75%.

strujne linije se dele: jedan deo prelazi preko pojasa kao kod nepropustljivog tipa, a drugi
deo prolazi kroz otvore u pojasu koji deluju kao neka vrsta "aerodinamike reetke
horizontalne strujne linije odbacuju horizontalne vihore nastale na zavetrenoj strani,
potiskujui vrtloge na veu visinu i ne dozvoljavajui im da se priblie povrini zemljita u
blizini pojasa
Ovim se spreava izduvavanje i znatno poveava zona dejstva pojasa.

Poljozatitni pojasevi

Promena brzine vetra sa udaljenou od prepreke

Poljozatitni pojasevi

Upotreba poljozatitnog pojasa u zatiti imanja

Poljozatitni pojasevi

Mikroklimatske karakteristike zone neposredno iza pojasa

Smanjen je bilans zraenja do 2h

Temperatura vazduha u prizemnom sloju je za 1 oC via
Temperatura u povrinskom sloju zemljita je za 2 oC via
Intenzitet isparavanja je manji za 10-20%

Upotrebom poljozatitnih pojaseva postie se:

Smanjuje se brzina vetra, intenzitet turbulencije, obim eolske

erozije, intenzitet isparavanja
Poveava se vlanost zemljita i vazduha
Pored selekciono-genetikih mera, agrotehnikih mera,
agroklimatskog reoniranja i agrotehnikih mera (navodnjavanje,
pravilna obrada zemljita), poljozatitni pojasevi predstavljaju meru
borbe protiv sue

Poljozatitni pojasevi

Poljozatitni pojasevi

Upotreba

Aurni i/ili propustljivi pojasevi - uglavnom se preporuuju za

borbu protiv suvih vetrova i za zatitu od eolske erozije koriste ; u
krajevima sa snenim zimama, gde je sneg vaan faktor za
obezbeenje vlage u zemljitu i zatitu kultura od mrazeva

Propustljivi - najbolji su za podruja sa jakim i izrazito snenim

zimama

Aurni - primenjuju se u zonama gde su zime blage, ali sa jako

izraenim izduvavanjem zemljita

Nepropustljivi - danas se koriste samo za zatitu saobraajnica od

zavejavanja snegom ili peskom

Poljozatitni pojasevi

Poljozatitni pojasevi

Poljozatitni pojasevi

Poljozatitni pojasevi

Poljozatitni pojasevi

Poljozatitni pojasevi

Poljozatitni pojasevi