Dervi i smrt

I
Poziva za svedoke: mastionicu i pero i ono to se perom pie, nesigurnu
tamu sumraka i no i sve to ona oivi, sudnji dan i duu to sama sebe
kori, vreme, poetak i svretak svega da je svaki ovek uvek na gubitku. (iz
Kurana)
Poinje priu bez koristi za sebe i druge, iz potrebe jae od koristi i razuma.
Da ostane zapis muke razgovora sa sobom. Ne zna ta e biti zabeleeno,
ali e moi u tom zapisu da vidi sebe kakav postaje. Drhti mu ruka, zbog
suenja koje zapoinje na kojem je on i sueni i svedok i sudija.
Zove se Ahmed Nurudin, svog imena se sada pomalo stidi, jer ono znai
svetlost vere, a on ne misli da je kadar da ga nosi, jer je na kraju ostao od
njega samo go ovek, ni ejh ni Nurudin. Sad ima 40 godina mlad je
dovoljno da ima elja i dalje, ali i odve star da bi mogao da ih ispuni.
Radije bi da je 10 godina mlai ili stariji. Sa 30 godina ovek se niega ne
boji pa ni sebe samog, spreman je na sve pa i na pobunu, tad mu je
svejedno. Sa 50 godina starost bi ga uvala od pobune. Nehotino u njegov
tok misli ulazi ova re pobuna i on ne zna otkuda se pojavila. Prvi put tako
naziva svoju muku. Ali sad nema nazad, pisanje je neminovnost, kao
ivljenje ili kao umiranje. Osea promenu u sebi i kae da je to to se
deava i to se deavalo zato to hoe i mora sebe da potuje, bez toga ne
bi imao snage da ivi kao ovek. Promena ga ne buni jer ovek jeste
promena, ali je zlo ako ne posluamo savest kada se javi.
eik je tekije mevlevijskog reda, koju je redu poklonio bogati Alijaga Dani,
da bude stecite dervia i siromaha jer su oni slomljena srca. Nekada je
bila harem, ali su sramotu sprali molitvom i tamjanom, ipak nisu sasvim
mogli isterati senke mladih ena . Sa Nurudinom tekija je postala bedem
vere, on to ne krije jer su to svi znali. Smatrao je dunou i sreom da sebe
i druge uva od greha. Tekija je bila lepa i prostrana nadnesena nad
reicom. On ju je voleo i voli.
2
Kad bi Bog kanjavao za svako uinjeno zlo, ne bi na zemlji ostalo nijedno
ivo bie (moto na poetku svakog poglavlja preuzet iz Kurana)
Sve je poelo pre dva meseca i tri dana, uoi urevdana. Menjao je Hafiz
Muhameda kada je ovaj pozvan da ispovedi tekijskog dobrotvora Dania
na samrti. Nurudin je otiao tamo podseajui se svih reenica koje je

samrtnicima esto ponavljao, a koje su imale za cilj da odagnaju njihov

strah pred smru. Meutim ovoga puta, sam vie nije verovao u sve te
utene dervike fraze. Prvi put smrt mu nije izgledala tako jednostavna.
Sanjao je kako stoji nad mrtvim telom svog brata, okruen udaljenim
ljudima koje ne poznaje. Poela je da ga boli tajna kojoj ne vidi smisao, iako
veruje u sudnji dan i veni ivot, poeo je da veruje i u strahotu umiranja.
Ipak nisu ga izveli pred samrtnika, ve se susreo sa njegovom erkom,
suprugom kadije Ajni Efendije, mladom lepom enom od 30 godina, koja
je podseala na ivot, vie nego to to moe biti dobro. Nevet je u
razgovoru sa enama. U tim godinama deluju mu samouvereno, snano,
kao da dre uza sebe sablj u koricama ali uvek sa jednom rukom na
balaku, spremne da je upotrebe. Iblisova ki. Nadao se da e sa starcem
Alijagom, izmeu prie o raju i venom ivotu uspeti da provue i svog
brata i zamoli za njegovo osloboenje, smatrao je da bi starac na to pristao
kao na stepenicu na svom putu u raj. Ipak, o ovoj eni nita nije znao, ni
koje su joj namere, ni o emu eli da razgovara, stajali su jedno prema
drugom kao dva protivnika u borbi. Ona nije dugo oklevala, rekla je da eli
da govori o svom bratu Hasanu. Hasan je ugava ovca u porodici, naruava
njen ugled i ona trai od dervia da razgovara sa njim, da proba da ga
urazumi. Nurudinu je to poznata pria, svaka porodica ima jednog kome je
dosadio ugled svojih oeva i uivaju u besu svojih uglednih porodica; njena
molba nije iskrena, vie je vrenje dunosti. Kada je shvatio o emu se radi,
njegovo interesovanje splanjava i umesto da je sa panjom slua, poinje
sa panjom da je posmatra. Najpre se divi njenim rukama, potom uoava
lepotu itavog njenog tela, nije u njemu probudila elju, ne bi to sebi
dopustio, posmatrao ju je kao to se posmatra tiha reka, nebo u
predveerje, mesec u pono, procvetalo drvo...bez elje da se ima, bez
mogunosti da se potpuno doivi i bez snage da se ode. Podsetila ga je na
jednu jedinu enu koju je u svom ivotu voleo, premda joj nije ni slina. To
ga podsea da je sve, pa i ovo sad moglo biti drugaije, tera tu uspomenu
od sebe. Odlazi sjenko, nita nije moglo biti drukije, i nalo bi se neto
drugo da boli. Ne moe biti drukije, pa da bude bolje u ljudksom ivotu
Ona pria o bratu: zavrio je kolu u Carigradu, dobio visok poloaj u slubi,
da bi odjednom sve to napustio, vratio se, oenio kako mu ne odgovara,
poeo da pije da se drui sa prostim ljudima, pravi probleme po kasabi
postao preprodavac stoke, majino nasledstvo proerdao, otac se zbog
njega razboleo i odluio da ga iskljui iz testamenta i da ga se javno
odrekne. Sada ona moli dervia da nagovori Hasana da se dobrovoljno
odrekne svog dela, kako se ne bi dalje kaljao ugled porodice. Nurudin u
tome vidi priliku da izbavi svog brata. Govori joj da Hasan moe podneti
tubu, da je otac star i nemoan, i lako ga je izmanipulisati pa da Hasanovi
zastupnici to mogu uzeti kao argument protiv. Ona postaje nervozna, a
dervi se koleba izmeu odlunosti da ide do kraja i bespogovorno pristane
da ubedi Hasana da odustane od imetka u zamenu za slobodu svog brata i
sopstvenog moralnog oseanja, zato da uini naao oveku koji mu nikad
nita loe nije uradio ni rekao. Ne ceni on Hasana mnogo, lakomislen je,

povran, udan, a ni do imetka mu nije stalo ni sopstvenog, pa ni tueg i

moda je bratovljeva krivica mala i moda ga uskoro i oslobode, ipak ga
mui kako e se pred samim sobom opravdati ako ovoj bezobzirnoj eni
pomogne u njenoj hajdukoj nameri. Sve to je do tada drugima govorio,
itav ivot koji je vodio iskljuivo prema naelu asti bi bio doveden u
pitanje, a na to nije spreman. iv brat bi ga podseao na neastan in.
Odlae odluku za dan, dva.
3
Moj Boe, oni ne vjeruju!
Vraa se u tekiju, no uoi urevdana, mladi se smeju, vesele, kao da
kasaba cepti u groznici, vazduh natopljen grehom, niiko nee ostati
razuman, buknue ljudi strau. Dervi ih prekoreva u sebi, sram vas bilo,
govori im da idu kui, sutra je kaurski (hrianski) praznik, da ne ine greh,
jer je u urevskoj noi staro pravo da se ini greh, i ovi mladi ljudi ga
slede, ne gledajui na veru. Besan je na sve te neobuzdane mlade ljude, na
svu nabujalu prirodu, eleo bi da cvee ne mirie, treba ga pogaziti, da
reica ne ubori, sruiti sve vodenice pod kojima se gole devojke kupaju,
podaviti ptice da ne uje njihovu pesmu, zagraditi sokake, silom utiati sav
taj ivot. da ostane samo gola ljudska misao i njoj podobna ledina. Ta no je
bila prelomna za Nurudinov ivot.
Razgovora sa Mula-Jusufom koji izgovara par stihova Ibni Arebina o spoznaji
koje je zapamtio u Sinanovoj tekiji od Abdulah efendije, mistiara. O vrapcu
koji ne moe progutati zalogaj Anka ptice i testiji koja ne moe zahvatiti
vodu velikog mora. Nurudin mu to tumai tako da treba spoznati ono to
moemo, kao to e vrabac odrediti svoju meru i testija svoju. Meutim
Mula jusuf nije prikladan sabesednik, ubrzo prestaje da slua i stoji iz puke
poslunosti, a vie bi smisla imalo govoriti u bunar bar bi se odjek vraao.
Nurudin sluti nekakav greh u sjaju njegovih oiju, obasjanih meseinom,
neto je saznao, neemu je prisustvovao pre ovoga. Pita se ta on trai u
tekiji, kad je od ovog sveta i urevske noi. Dervi osea pometnju u sebi,
kao da su popucale sve veze u njemu i da nije ono to je bio. Najpre osea
strah da e platiti taj trenutak. Oslukuje zvukove, umove prirode, elja za
povratkom u detinjstvo kada su ula ista i nevina neoptereena nasiljem
misli.
4.
Zar mislite da e ovjek postii ono to eli?
Begunac na kapiji. Potera za njim. Nurudin nita ne ini, niti ga uzima pod
zatitu izriito, niti prijavljuje da je tu. Bila mu je uzbudjiva ta igra izmeu
begunca i potere, i njegov poloaj u tome, mo koju je imao u svojim

rukama, nije ga odao ne zato to je eleo da mu pomogne ve zato to je

hteo da se to uzbuenje produi. Potom je poeleo da gonioci odu, da
Potera odlazi, dervi se vraa u tekiju i zakljuava vrata za sobom, eli da
ita Kuran ili neto drugo o velikim ljudima, velikim podvizima, da se umiri
muzikom velikih misli koju je dobro poznavao. Zna da je begunac jo uvek u
bati tekije. Gleda ga sa prozora, na kraju odluuje da sie i da se suoi sa
njim. Govori mu da treba da ode, begunac odgovara samouvereno, kao da
mu je svejedno ta e dervi uraditi, govori da ga nee uhvatiti, to Nurudina
malo ljuti, oekivao je bespomonog, uplaenog oveka koji u potpunosti
zavisi od njegove volje. Ipak ga sakriva u kuicu u dvoritu tekije. U sebi se
i dalje koleba, budui dervi njegova je dunost da ga preda vlastima, tada
bi ispunio zahteve svog poziva i nastavio da hoda utrvenom stazom
poslunosti, neveran svojoj muci, rtvujui moda i unesreenog brata i
sebe ozlojeenog, ali je istovremeno i ovek, pravda moe da pogrei,
ukoliko bi ga spasao to bi bila njegova konana odluka, podigao bi se protiv
nekoga i protiv sebe dosadanjeg, neveran svome miru. Tako je begunac
postao jeziac na kantaru derviove kolebljivosti.
Tekija se budi, Nurudin odluuje da sve ispria Mula-Jusufu, po povratku iz
damije zatie straare u tekiji, Mula-Jusuf ih je zvao, ne nalaze begunca.
Nurudin osea olakanje, ali i teskobu jer je begunac sasvim izgubio veru u
ljude, eleo bi da mu je
ostalo makar lepo seanje na njega.
Posmatra kako strpljivo Mula jusuf ispisuje redove iz Kurana, upuujui mu
povremeno ispitivake poglede. udi se kako je hladnokrvno i odmah
odluio da prijavi begunca, a on se kolebao cele noi. eli da pobegne,
postao je razbojniki jatak, a ovaj mladi ovek ga na to podsea. Shvata da
je i sam eleo da prijavi begunca, jer ne bi se obratio ba Jusufu, i ne bi
nakon molitve etao ekajui da straari odrade posao, jo jue bi Jusufov
postupak nazvao poslunou i odlunim gestom, danas ga ve vidi kao
surovog. Nije se promenio Jusuf, ve Nurudin, i onda se sve promenilo.
Ponovni susret sa beguncem, ovoga puta izmatan u dervievom umu,
govori mu da niko ne moe da ga ubije, kada mu dervi kae da se
precenio, odgovara da nije on sebe precenio ve da ga je dervi precenio.
5
Jesu li stavljeni katanci na srca njihova?
Gomila okupljena oko ubice nekog trgovca. Nurudin misli da je to njegov
begunac, eleo bi da jeste, ubistvo je manje od buntovnitva, jer izaziva
otpor i gaenje, nije privlano kao buntovnitvo zanesenjaka koji umiru
zbog lepe rei i ne moe biti uzor i podstrek. Pobuna je zarazna, lici na
junatvo.
Susret sa ocem, najpre suzdran, zatim nean, dervi se kao dete oslanja
na oevo rame i kratko plae. Brzo se pribrao, ali se tog trenutka sea kao

momenta olakanja, i povratka u detinjstvo kada je bio zatien ljubavlju

koja sve moe. Priaju o bratu. Dervi kae da e ii muselimu da moli za
milost. Ostavlja oca zavaranog iluzijom da se neto moe uiniti. Ljut je na
brata to je svoju nevolju i na njega svalio, potom odagnava tu sebinu
misao, ipak teko mu je da trpi izmenjne poglede ljudi. Skree iz arije, uz
reicu, sree Hasana na konju. Zna za brata. Najavljuje dolazak u tekiju,
Nurudinu je on beskoristan, njegova bezrazlona radost mu deluje povrno,
ipak on je jedini ovek koji mu je uputio re sauea,koja mu je ipak
delovala kao milostinja siromaha.
Poar.
Odlazak muselimu. Drzak straar. Hladnokrvan muselim, kada posle dugog
planiranja Nurudin prokine da je hteo da pita za brata, ovaj odgovara.
Brata? Kakvog brata?, pita ga ta hoe ako nema svedoke i ne zna ta je
brat uinio. Nurudin odgovara pitanjem, da li je zloin pitati za brata,
dunost mu je da to pita i po ljudskim i po nebeskim zakonima, ne treba biti
surov po svaku cenu. Muselim odgovara da on brani zakon, na ijoj je strani
pravo. Posle svega dervi izlazi nezadovoljan i potiten i shvata da je
optuen da pretpostavlja linu nesreu svemu ostalom i uvia da na kraju
nije ni branio brata, ve da se samo usprotivio surovosti muselima. Bekstvo
u molitvu, tu je siguran i smiren, odjednom osea meu ljudima iza svojih
lea koji se takoe mole, prisustvo begunca, daje mu ime Ishak, ime ujaka
koga je jako voleo u detinjstvu i nije mu jasno zato ih je povezao i zato se
stalno vraa u detinjstvo. Zamilja razgovor izmeu sebe i odmetnika,
shvata da je on jedini ovek na koga moe da se osloni, svestan je da je sve
to je inio bilo ludo a sve to je govorio neprihvatljivo, ipak je on jedini
kome bi mogao da se poveri jer je nesrean ali poten, ubio bi ali ne bi
prevario.
U stvari, bio sam samo siguran da bi mi on, Ishak, pobunjenik, mogao
da objasni
neke stvari zauzlane u meni u cvor. Jedini on. Ne znam zasto, mozda
sto je patio, sto je u mukama stekao iskustvo, sto ga je pobuna
oslobodila naviknutog misljenja koje veze, sto nema predrasuda, sto je
rascistio sa strahovima, sto je posao putem koji nema izlaza, sto je vec
osuden i samo junacki odgada smrt. Takvi ljudi mnogo znaju, vise nego
mi koji klecamo od naucenog pravila do straha od grijeha, od navike do
strepnje pred uvijek mogucom
krivicom. I mada nikad ne bih posao putem odmetnistva, ni u mislima
cak, rado bih cuo njegovu istinu. O cemu?
Priae mu o svom ivotu, kako je postao dervi, kako ima porodicu, koju je
video svega tri puta za dvadeset godina, a sad je brata zadesila nesrea,
(ne kae ni pravda ni nepravda, jer ne moe da se odlui), ali poznaje brata
I misli da je surovo kanjen, jer je nesposoban za zloin. Ipak osea da ga
ne brani dovoljno, a ni ne opravda ove druge, nigde je. Zakrljali
brat/nesigurni dervi.

eka ga otac, ispraa ga utenim reima u koje ni sam ne veruje. U tekiji

Hasan pria sa Hafiz Muhamedom o postanku sveta, tj Hafiz Muhamed
izlae neku svoju teoriju o toj temi. Nurudin razmilja o Hasanu. kolovao se
u Carigradu bio slubenik u Porti, oficir, potom otiao u Dubrovnik, pa se
vratio sa nekim dubrovakim trgovcem I njegovom enom, u koju je bio
zaljubljen, tuio nekog roaka, pa odustao od optube kad je video koliko
ovaj dece hrani, oenio se erkom tog roaka, koju sum u nametnuli da se
odue za imanje, ali on je naputa, poinje da se bavi trgovinom, na uas
svih. O njemu su kruile razne prie, a njemu je bilo svejedno, druio se sa
svakim, pijanio sa barabama, ravan svakome, a opet promaen u svemu.
Hafiz Muhamed vrti neku teoriju o postepenom razvoju oveka od
najjednostavnijih organizama, blisku evolucionistikim teorijama, a Hasan
ga aljivo podbada: A Bog?, ovaj odgovara Bog je tako htio. Tada Nurudin
predoava svoju (novu) teoriju o ovekovom poloaju u svetu I njegovom
odnosu prema prostranstvu. Kae da je prostranstvo ravnoduno prema
oveku, ono nas poseduje, ono je naa tamnica, zemlja nam nije
naklonjena, talasi I gromovi nisu za nas. Ne osvajamo zemlju, ve grumen
za svoju stopu, ni planinu ve sliku u svome oku, ni more ve njegovu
gibljivu vrstinu I odsjaj njegove povrine. Nita nije nae osim varke, zato
se tako vrsto drimo za nju. Zemlja je nenastanjiva, kao I mesec, mi nismo
neto u neemu, ve nita u neemu, varamo sebe da nam je zemlja dom,
jer nemamo kud. ovekov razvitak bi trebalo da ide ka gubljenju svesti o
sebi, unazad, dok ne postane samo snaga. Hasan odgovara da to nije
reenje, da je to samo reakcija na susret sa razoaranjem u ivotu, to je
dizanje ruku od svega to ovek moe da postane,odricanje svih obzira je
prastari strah,elja za mo, iz straha. Poinju briu o Harunu. Hasan
pripoveda o nekom oveku koji je ubijen nedavno jer je radio protiv vlasti,
uprkos upozorenjima, na kraju je uhapen odveden u tvravu, napisali su
sasluanja u kojima je on navodno priznao sve svoje postupke protiv vlasti I
vere, potkazivanja, I sl I sa tim sasluanjima ga alju veziru, ali na tom putu
biva poseen jer je navodno pokuao da bei. Harun je doao do sasluanja
koja su bila napisana unapred, zato je zatvoren. Nurudin je zateen ovom
veu, ne eli da poveruje, koleba ga I to to je uo ba od Hasana koga
smatra potenim ali lakomislenim, povrnim, neodgovorne mate. Hasan
mu poklanja Abdul Haradovu Knjigu pria u skupocenim koricama od
safijanske koe sa etiri zlatne ptice u uglovima, koje su bile izvezene I na
marami u koju je knjiga bila umotana. To je prvi put da mu je neko doneo
poklon, jo od Bajrama u detinjstvu. Hasan je upamtio da je derviu
jednom otac doneo gurabije umotane u maramu sa etiri zlatne ptice. Ta
marama je jedino to je Nurudinu ostalo iz porodine kue.
6
Slab je koji trai, a slabo je I to se od njega trai.

Susret sa deakom u polju, podsea ga na jedan raniji susret sa drugim

deakom. Deak kae da redovno dobija batine od hode zato ga je otac
ostavio da bude zemljoradnik, jer alim ionako nee postati. Nurudin mu
predlae da ga povede u kasabu sa sobom, mali uzima kamen I Nurudin
ipak shvata da je moda pametnije da ga ne vodi sa sobom. Slian je susret
pre mnogo godina imao sa malim Mula Jusufom, koji je sad dervi.
Kod Hasana. U Hasanovoj sobi mnogo stvari bez reda, Nurudin je navikao
na red I umerenost, ipak ovo mu nije smetalo. Mislio je da ovek mora da
stvara red da se ne izbezumi. Hasan mu odgovara da je lako uspostavljati
red I propise gledajui iznad glava ljudi, u nebo I venost, teko je kada oni
pokuaju da se spuste meu ive ljude. Nurudin se poziva na Kuran koji
odreuje I propisuje sve meuljudske odnose, onda mu Hasan pria o eni I
muu koji ive kod njega. Ona je zaljubljena u jednog Hasanovog slugu,
mu to ne zna, voli je, paljiv je prema njoj, propao bi bez nje. Voli je I ovaj
drugi, ona se boji mua, Hasan ne zna ta je ispravno u toj stvari uiniti, ta
god uini bilo bi pogreno, mu bi ih ubio oboje. Hasan trai od dervia da
mu tu uspostavi red, ako moe kako. Ovaj odgovara da je to samo posledica
jer se ljudi nisu uzdravali propisa od poetka. Hasan:
Zivot je siri od svakog propisa. Moral je zamisao, a zivot je ono sto biva.
Kako da ga uklopimo u zamisao a da ga ne ostetimo? Vise je stete
naneseno zivotu zbog sprecavanja grijeha, nego zbog grijeha.
Zabrane stvaraju licemerje I duhovne bogalje. Na Nurudinovo pitanje ta
onda initi, Hasan odgovara sa osmehom, Ne znam, kao da mu je drago to
ne zna. Nurudin razmilja o Hasanovoj promeni, nekad su bili slini, a onda
je Hasan otiao potpuno suprotnim putem, pretpostavlja da je razlog za tu
promenu bio snaan. Hasan odgovara da mu je efendija u Smirni jednom
rekao, kad vidi da mlad ovek stremi u nebo, ti ga uhvati za noge I svuci
na zemlju. Predodreen je za ivot na zemlji, I treba da ga ivi to lepe, ali
tako da ne osea stid. Misli da bi svet bio sreniji kad bi svi poli njegovim
putem. Nurudin je doao da mu zahvali za poklon, da mu kae da e se
boriti za brata I pravdu, a najvie mu je bila potreban oslonac u ovom
oveku koji je povran, ali je dobar ovek I zna tajnu da bude prijatelj,
Nurudinu nepoznatu. Hasan je ovu otvorenost shvatio kao poziv da se
angauje u oslobaanju brata, I eli da se to to pre obavi. Nurudin nije bio
spreman na tu odlunost (ba neobino), kae da ukoliko bi brata izvukli na
sliu, ostao bi kriv, a on brani pravdu, koja je iznad svakog ljudskog ivota.
Hasan mu govori da e stradati I brat I on I Pravda, ako ne delaju odmah.
Nurudin to vidi kao boju volju. Hasan je besan, pita se kako se dervii vie
ne ugue od velikih rei koje izgovaraju. Kae da bi svet bio sreniji kad ne
bi toliko njih brinulo o njemu, govori mu da spaava oveka kome zna ime I
prezime, a ne neku apstraktnu pravdu. Kada bi smrt brata bila zalog za
sutranji raj, to bi bilo opravdano, ali Hasan zna da se nita nee promeniti,
sve e ostati kao to je bilo. Potom se smiruje, izvinjava, doputa da je
dervi ipak u pravu, da su nebeski zakoni vaniji od zemaljskih. Nurudin

zaista jo veruje u pravdu, kad bi prestao da veruje u to, morao bi ili da se

ubije ili da se okrene protiv sveta. Nurudin ju je smetala Hasanova
spremnost na akciju jer ga je opominjala na vlastitu mlitavost. Hasanova
rtva bi svedoila o Nurudinovoj nedovoljnoj ljubavi, a to mu je smetalo.
Zakljuuje da nema prijateljstva meu ljudima koji drukije misle. Nurudin
taktizira kako da saopti Hasanu o zahtevu njegove sestre da se odrekne
dela nasledstva. Nadao se da e mu to posrednovanje pomoi, I njemu I
njegovom bratu. Hasan ipak pristaje da se odrekne dela nasledstva, ako e
to pomoi Harunu. Na taj zakljuak I predlog dolazi sam Hasan, dervi I
dalje uti ko p. Odlazi potom kod Ajni efendije. etvoro fosfornih oiju uprto
je u dervia, efendijine I oi make koja ovom sedi u krilu. Polumrak je,
zatim mrak. Unose svee. Ajni efendija samo citira Kuran. Na svako
Nurudinovo pitanje I pokuaj da sazna zato je Harun zatvoren, efendija
odgovara citatom iz Kurana. Tako ga je naterao da sopstvenu nesreu vidi
kao nevanu pred veitom boijom pravdom. Obezvredio je vlastitu poziciju
I u tim razmjerama vjenosti izgubio brata. Efendija je miran I siguran,
Nurudin uzrujan. elei da prekine ovo citiranje Kurana, Nurudin kratko
saoptava zbog ega je doao, raunajui na efendijinu pohlepu, meutim
ovaj nastavlja po starom Slab je koji trai a slabo je I ono sto se od njega
trai.
7
Po povratku u tekiju, ispred zatie nekog oveka koji ga opominje da pripazi
ta radi. Suvie istrava. ovek mu suptilno preti. U derviu se raa najpre
ljutnja, zatim prkos, odlunost, ali im se zatvori u zidine tekije shvata da
ga opkoljavaju, osea nemir. Ipak je odluan d anastavi sa borbom, sprema
se kao za odsudnu bitku. Ide kod muftije, pre toga svraa do Hasana, kao
protiv uroka, ali Hasan nije kod kue. Nikad nema onih koje trai. Kod
muftije straari Nurudinov prijatelj iz vojske, Kara-Zaim. Kara Zaim je senka
nekadanjeg oveka, neustraivog vojnika, sad je uvar muftijine bae.
Lice mu je izbrazdano oiljcima od sablje. Muftija je iz Antiohije, razume na
jezik najbolje, u dvoritu su june biljke, limun I palma. U muftijinoj sobi
sedeli su muftija I neki ovek, igraju partiju aha. Muftija ne primeuje
pridolicu. Priaju o partiji. Najzad primeti ejha, pita ga o ahu, o vremenu,
ne zna ko je on, dosadno mu je. Muftija je rasejan, govori I o pravdi, kae da
nema nita neodreenije od pravde. Nurudin se bori sa muftijinom
dosadom, trudi se da odri njegovu panju I kae da je trebalo zaigrao bi
trbunu igru. Ipak prelazi na stvar, govori da imam brata, ne zato to je
eleo da ga ima, ve je to bila boija volja, I da je tu da moli, a muftija da
reava. Govori da je brat zatvoren u tvravi, pola njegovog ivota je u
Nurudinovim rukama, druga polovina je zatvorena u tvravi. Muftija pita
kakvoj tvravi?. Na pitanje zato je zatvoren, Nurudin odgovora da je to
zbog toga to nije posluao oca da ostane da obrauje zemlju, a otac mu je
na to rekao da je nesrea u tome to kod nas niko ne misli da je na pravom
mestu, ljudi preziru one koji ne uspeju, a mrze one koji se uspnu iznad njih,
navikni se na prezir ako eli mir, ili na mrnju ako pristane na borbu.

Muftija pita ko to nije posluao?, sve vie ga potapa dosada. Govori mu

da doe sutra. Na izlasku opet sree Kara Zaima, odluuje da mu plati da
uestvuje u oslobaanju Haruna iz tvrave; Kara Zaim, ne prihvata, iako mu
se smei otkaz. Odsjaj muftijinog znaaja padao je I na njega beznaajnog.
Istog dana predvee sree Kara Zaima, koji mu govori da su ga zadrali u
slubi I da je ispriao sav razgovor sa njim, I o vojnikoj slavi, ali I o dvesta
groa koje mu je Nurudin nudio.
8.
Nurudin deluje reeno da izbavi brata iz tvrave, trai Hasana, trebaju mu
Ishak I hasan. Hrabri ga misao na njih dvojicu. Teko je dok se ne odlui, ali
kad se otkine od sebe neodlunog, kad pobedi svoju malodunost, otvore
se pred tobom neslueni putevi I svet vie nije skuen ni pun pretnji.
Meutim I ta odlunost je kratko trajala. Vraa se u tekiju, nervozan zbog
buke koju prave Hafiz Muhamedova deca, najzad se smiruje, Hafiz
Muhamed mu saoptava da je brat ubijen, pre tri dana. Muhamed plae,
Nurudin ne, osetio je olakanje. Odlazi pred tvravu, razgovara sa
straarem. eli da vrati vreme, ponaa se kao da je tek saznao da je brat
zatvoren, I dolazi da se raspita, ljudski je, bratski je, brat e znati da nije
ostavljen, da neko brine za njega. Kasno je. Moli brata da mu oprosti za
kasnu ljubav. Vraa se u damiju, okupljeni ljudi ekaju da vide derviovu
reakciju na vest o smrti brata. Obraa im se kao sinovima Ademovim,
govori da ne osea mrnju, savetuje ih da uvaju rodbinske veze, jer on
svoje nije sauvao, moli boga da mu da snage za oprotaj. Ostaje sam u
mraku, moli se, ljubi pod I plae. Pojavljuje se Hasan sa sveom u ruci.
9.
Sutradan u bati, Hasan I Muhamed razgovaraju. Hasan kae da je njegov
ivot kao neugledna izgaena cipela, moe da proputa vodu, moe da
bude smena, ali ne ulji, ne eli da je skine nasred puta. Muhamed kae
Hasanu da treba jo jednom da ode do oca. Nurudin izlazi u kasabu, oblaa
se, crveno nebo, nailaze etiri konjanika, idu na njega, ibaju ga. Odlaze,
nailazi Mula Jusuf, vodi ga do tekije, I savetuje ga da odustane od tube,
koju je planirao da podigne protiv ovih. Napisao je tubu, ali uvee kad je
legao dolaze po njega dva oveka, jedan nalazi tubu I mirno je stavlja u
dep, odvode ga u tvravu. elija mrana vlana, uvar Demal. Dani
prolaze, niko ga ne poseuje, razgovara sa bratom, sad su jednaki, I njemu
niko nije doao, nikad niko ne doeka, svako uvek na kraju ostane sam.
Posle nekoliko dana stiu darovi od dva prijatelja, Nurudina to vraa u ivot,
daje mu nadu da nije zaboravljen, da e ga izbaviti. Demal trai Nurudinu
da mu pria o tri vrste ivota nakon smrti, po Kuranu, dve vrste su blaeni, I
oni ive u srei I izobilju, izmeu njih I ostalih je zid, izvan zida je tama I
smrt. Demal kae da je tako govorio I Nurudinov prethodnik u eliji, koji je

udavljen. Premetaju ga u drugu eliju. Tu je jo jedan zatvorenik, u njemu

Nurudin prepoznaje Ishaka. Ishak ga ispituje, navodi ga da doe do
odgovora na pitanje, od koga potie vlast, da li zemaljska vlast izvrava
nebesku pravdu, tako stoji u Kuranu Nurudin poredi sebe sa Ishakom,
Ishak misli drugaije, njegova misao je neobavezna I drska, on ne potuje
ono to Nurudin potuje, ne brani nita, samo napada. Ishak Nurudina
dovodi do besmisla., igre bez svrhe, lebdenja bez straha. Nurudin potom
sasvim usvaja Ishakove reenice. Zamisao o ostanku u podzemlju, u mraku,
I o proterivanju protivnika iznad, na zemlju, kad budu izvaeni iz pakla,
bie baeni u reku ivota, bie nesreni gore, traie mrak. A gore, po
Ishakovim reima, samo moe biti jo gore. Oni dole su krtice, trpuje se
dervi jako, rastu mu kandice, krzno I njuka. Nakon toga dolaze da ga
oslobode.
II deo
10.
Jedno dete je kroz pesmicu govorilo o svome strahu:
Na tavanu ima jedna greda koja udara u glavu,
Ima jedan vjetar koji lupa kapkom,
Ima jedan mi koji viri iz oka.
Bilo mu je 6 godina, gleda zadivljeno u vojnike meu kojima je bio I
Nurudin, mladi dervi-asker. Voleo je deaka I ovaj njega. Deak je iveo sa
majkom I bakom. Dervi je bio usamljenik meu vojnicima koji su
raskalano provodili dane, pili, kockali se, psovali. Deakova majka je najpre
prodavala hranu I pie vojnicima da prehrani sina, ali je kasnije poela I da
se prostituie, ak je I dervi uviao lakou s kojom joj se moe prii. titio
ju je samo njegov stid, a znao je da stid nije suvie velika prepreka. Da bi
zatito I sebe I deaka od svojih mladalakih pomisli, zbliio se s njim jo
vie. Provodio je vreme s njim, pravili su svirale od trave sabljarke, vence
od barski cvetova da ih odnese majci. Napada ih neprijateljska vojska,
saznaju da je ena ivela I sa njima, zato su je streljali. Seanje na ovog
deaka, vraa ga u njegovo detinjstvo, sea se zlatne ptice iz prie, nije
znao ta je ono, ali je zamiljao kako je pronalazi, jer je oseao da ona
predstavlja sreu. Imao je jo tri brata I svi su traili zlatnu pticu. Jedan je
poginuo u ratu, jedan umro od suice, jednog su ubili u tvravi, a on svoju
vie I ne trai. ita priu o caru Aleksandru Makedonskom koji je razbio sve
staklene posude, koje je dobio na poklon zato to je znao da bi se
vremenom same porazbijale, jedna po jedna I da bio mnogo vie patio na
taj nain. Nurudin, izvodi gorak zakljuak da se treba odei svih stvari koje
bismo mogli da zavolimo, kako ne bismo patili poto ih izgubimo. Moramo
se odrei ljubavi, da je ne izgubimo. Kasnije je pronaao deaka kome su
ubili majku I doveo ga u tekiju. To je bio Mula Jusuf. Baka mu je umrla, ostao

je sam. Sada nisu umeli da razgovaraju, Mula Jusuf nije eleo da se podsea
bilnih uspomena, tako ni sa kim nije govorio o tome. Nurudin je ispriao
Hasanu sve o Mula Jusufu; Hasan kae da mu je trebalo pomoi, da bi Mula
Jusuf poverovao ljubavi, koju, krijui je, guimo. Hasan I Mula jusuf se
zbilavaju na neko vreme, Hasana potom nema par dana u tekiji, Nurudin
odlazi da vidi ta je s njim, zatie ga pri kockanju, neraspoloenog I
neurednog. Ponovo govore o Jusufu. Hasan mu govori da je trebalo ili da ga
prihvati ili da ga otera, a ne da oekuje zahvalnost, ovako su se spetljali kao
dve zmije, koje su jedna drugoj progutale rep I ne mogu vie da se odvoje.
Nurudin prebacuje Hasanu to nije istrajan, to prekida sve to zapone,
tako I prijateljstvo sa Jusufom, da bi se zatim zapitao ta je to Jusuf uradio
da ga Hasan odbaci. Poziva Mula Jusufa I u nonim razgovorima trai od
njega da ponavlja sve to je govorio I radio. Mula Jusuf je kivan jer on je bio
kanjen, premda nije imao nikakvih grehova. Nurudin poinje razgovor sa
Jusufom prvi put otkako je u tekiji. Kaje se to nije to ranije uinio. Spominje
I njegovu majku, Jusuf pita ta je on uinio da joj pomogne. Kae da je molio
uzalud, a njega odveo u drugo selo da ne gleda. Govori mu o prijateljstvu,
kak je shvatio da je to zlatna ptica, ljubav prema drugima Kad Mula Jusuf
ode, Nurudin saznaje od Muhameda da je sreo Jusufa ispred kadijine kue
naivno pretpostavljajui da je ovaj zaljubljen u Hasanovu sestru. Ova
informacija Nurudinu otvara sumnju, poinje da se raspituje kod ljudi u
kasabi, kod pasvandije, straara, Kara-Zaima, dervia, tako je otkrio da je
Jusuf bio kadijin pijun I da je on izdao Haruna. Ovo eksplicitno saznajemo
ttek na kraju poglavlja, poto je Mula Jusuf pokuao da se obesi, a Mustafa
ga skinuo s konopca.
11.
Razgovor sa Hasanom koji mu predlae da otputuje iz kasabe, smatra da
ovek stalno treba da odlazi I da se vraa, da ima jednu taku za kojom e
eznuti. Nurudin ne namerava da ide nikuda, obuzima ga mrnja.
12.
Hasan I Nurudin kod Hadi Sinanudina u duanu, dolazi muselim da ispita
Sinanudina zato nee da plati neki doprinos za bunu u Posavini, ovaj
smatra da to nije rat I da bi bilo protivno zakonu da da ratnu pomo za
bunu I to bez carske zapovesti. Kad je muselim otiao, Hasan I Hadi
Sinanudin nastavljaju da askaju kao da ovaj I nije biio tu, nisu se nimalo
uznemirili, to Nurudina jako udi. U njemu se tada u prisustvu oveka
odgovornog za ubistvo njegovog brata, raa bujica oprenih oseanja, od
besa do straha, da bi se na kraju sve slilo u jedno isto I trajno oseanje
mrnje. To je bio radosni as njegovog preobraaja. Njegov ivot je dobio
smisao. Odlazi u tvravu, pronalazi Harunov grob, I njegove kosti prenosi I
sahranjuje uz zid tekije. Dobija potovanje kasabljana zbog ovog ina. Ali

Hodi vie nije nevidljiv (u prethodnom poglavlju Hasan I Nurudin su na

putu do Hadi Sinanudina sreli Ali Hodu koji se pravio da ne vidi ejha).
13.
Hasan se pomirio sa ocem, doveo ga je da ivi sa njim, mladia koji je bio
zaljubljen u udatu Zejnu je poslao na drugi bolje plaen posao, mislei da
time ini dobro svima, ali je shvatio da nita nije gore od dobrog dela
uinjenog sa nekim ciljem, jer je ostavio mua sa ozlojeenom enom.
Mladi je odmah prihvatio bolji poloaj, a ena je patila sa muem kojeg ne
voli. Hasan potom odlazi na put, odsutan je 15 dana, nedostaje I Nurudinu I
ocu. Pripoveda prikazuje Hasanovu istoriju: bio je u carskoj slubi u
Carigradu, tamo je otiao kao mladi sa idealima potenja, pravde, istine,
koje je stekao izuivi Abu Sina-ovu kritiku I prirodnu filozofiju. Teko je
podnosio svaki nizak ljudski gest, a naroito je bio osetljiv na negativne
komentare o zaviaju I kasabi iz koje je doao. U Carigradu upoznaje lepu
Dubrovkinju I njenog mua. Zaljubio se u enu. Pomogao je njenom muu
da obavi neke poslove sa Sinanudinom zlatarem. Posetio ih u Dubrovniku,
shvatio da bi on tamo uvek bio tuin I vraa se radostan u kasabu koja mu
je toliko nedostajala. Sa ocem se posvaao jer je napustio carsku slubu, a I
drugi su ga gledali kao gubitnika. Oenio se zbog pritiska okoline, jedva
jednu zimu izdrao sa gramzivom I brbljivom enom, naputa je ostavivii
joj imanje. I onda poinje da se smeje. Sa zemljacima, koje je je u
Carigradu branio od napada, dolazi u sukob, ogovaraju ga, napadaju, da bi
se kasnije izmirili, on ih ponovo zavoleo, navikli su se jedni na druge. Poeo
je da putuje sa karavanima na istok I zapad, ali se uvek vraao u kasabu.
Alijagi erka saoptava da je trudna, on je sumnjiav, misli da ona neto
krije ili smera nemam pojma. U tekiju dolazi miralaj, Osman beg, da
prenoi. Otkriva Nurudinu da je hadi Sinanudinov sin postao carski
silahdar. Ova vest gotovo da je otrovala dervia, zamilja kako je dobro kad
ovek ima mo da uini neto, koliko li ljudi sada strepi, koji su se zamerili
hadi Sinanudinovom sinu. Opinjen je tom veu kao da je sam unapreen
na neku monu poziciju. Izjutra miralaj odlazi, Nurudin sree Mula Jusufa,
koji mu govori da su iz tvrave pobegla tri zatvorenika; kod Harunovog
groba njih dvojica priaju, Nurudin mu otkriva d aje hteo da ga ubije, ali je
znao da on nije najvei krivac. Jusuf kae da bi pravo uinio d aje doao da
ga zadavi, da se ne bi ni mrdnuo da se odbrani I da je spreman d auini sve
to od njega Nurudin bude zatraio. Nurudin mu trai da se zakune nad
Harunovim grobom da nee izdati. Potom ga alje kadiji da mu kae da je
hadi Jusuf Sinanudin pomogao Posavcima da pobegnu iz tvrave. Tako je
poela Nurudinova osveta.
14.
Sejmeni vode hadi Sinanudina. Nurudin istupa ispred gomile sveta koja se
okupila I zaustavlja ih. Oni ga otkae brzo. Posle reava da poalje pismo

Sinanudinovom sinu u Carigrad, da ga obavesti o hapenju oca. Odlazi da

preda pismo, ali tatarin koji treba da odnese pismo ne uliva poverenje,
zastrauje ga da ukoliko mu ne plati dovoljno, moe odneti pismo
muselimu. Ova mogunost nije uplaila Nurudina, ali je ipak, da bi prekinuo
neizvesnost, sam otiao u muselimat, kad je uo da muselim ne moe da ga
primi, shvatio je da nije dobio pismo. Nurudin na stepenitu prislukuje
razgovor Alijage I njegove erke, Alijaga trai od nje da nagovori kadiju da
doe ili da oslobodi Sinanudina. U odlasku ona sretne Nurudina koji joj nudi
sporazum, uslovljava je, da nagovori kadiju da pusti Sinanudina, a on e joj
pomoi da dobije od oca ono to eli, da je se seti pred smrt. Shvatio je da
je ovom uvredom uinio da ona tek sad ne nagovara kadiju nita, ak I da
je imala nameru.

15.
Pucnjava u kasabi. Nurudin se raspituje, ali niko ne zna ta se desilo. Hasan
se vratio, arija je zatvorena, radnje ne rade. Ljudi se skupljaju
nezadovoljni, nastaje buna, gomila provaljuje u zgradu muselimata, sejmeni
u optem meteu ubijaju jednog nedunog mladia koji je doao sa bratom.
Mladia sahranjuju, dervi se brani od krivice, ubeuje sebe da je sve to
moralo tako da se odigra, da je on na strani dobra, u to je siguran kad
sretne muselima sa sejmenima kako bee iz kasabe Bog je presudio,
narod izvrio. Nije sam, na boijoj je strani. Odlazi u meemu, kadija je
ubijen, ena ga miluje drhtavim prstima, upuuje prezriv pogled derviu.
Mula Jusuf moli dervia da ga pusti da ode iz tekije, da zaborave jedan
drugog. Dervi kae da ne moe to da uini, da su vezani istim lancima.
16.
Nurudin je postao kadija, odavno nije zavirio u svoje zapise, I sada mu je
neobino da je on uopte to pisao I da je zaista tako mislio, najudnija mu je
bila malodunost I sumnja u boiju pravdu. Brzo se saiveo sa novim
poloajem. Hasan se sav posvetio plemenitom delovanju, kupovao je
imanja pobunjenih Posavaca koja su im bila oduzeta, da bi na njih smestio
rasturenu sirotinju, derviu to deluje kao zanesenjatvo, ludost. U tekiju
dolazi Piri-Vojvoda, koji je vodio rauna o sumnjivim ljudima koji bi mogli
raditi protivno interesima carstva; kod nekih dubrovakih putnika pronaao
je pismo Dubrovanina Luke, Hasanovog prijatelja, upueno dubrovakom
senatu. U pismu nije bilo niega o Hasanu, najvie se govorilo o veziru I o
upravljanju zemljom. O vezirovoj samovolji; on postavlja I uklanja inovnike
kako mu se prohte, ali ima ljude uz sebe koje je potkupio, tako da ga niko
nee skloniti. Bosna je u poziciji mrtvog uda carstva, jer niko nikome ne
veruje I svi se boje vezirovih ljudi Ovo pismo nije iznenadilo Nurudina, ali

Piri vojvoda smatra da treba uhapsiti onoga koji ga je napisao. Muselim

misli isto. Meutim, Dubrovanin je uz Hasanovu pomo pobegao iz kasabe.
Sumnja pada na Nurudina, kao najblieg Hasanovog prijatelja. Saluavaju
Hasana, ali se on brani kako nije znao nita o pismu, I kako mu to ne lii na
njegovog prijatelja. Nakon toga dolazi valijin defterdar (vilajetski ef
finansija), sa nalogom od valije da se Hasan uhapsi. Ovaj nalog mora da
potpie Nurudin. On se u poetku neka, ne moe da izda prijatelja, teko
mu je da to uini, posle kraeg ubeivanja I podseanja da protiv njega
postoje mnoge optube za smrt prethodnog kadije, da mu je pozicija
ugroena, defterdar mu ak pokazuje pismo zamenika carigradskog mule u
kome ga ovaj optuuje za samovolju I tenju da svu vlast uzme u svoje
ruke, te da opstaje samo zahvaljujui tome to vezir smatra da u njemu ima
oslonac, Nurudin potpisuje nalog. Nakon toga kae da eli da ode negde
daleko. Defterdar mu sa prezirom kae da je nitarija. Nurudin se pred Mula
Jusufom pravda da nije imao izbora, da mu je stavljen no pod grlo. Jusuf ne
odgovara nita. Sutradan Piri Vojvoda donosi vest da je Hasan prema
Nurudinovom nalogu, predat sejmenima u toku noi. Ovaj nema pojma ni o
kakvom nalogu, Piri Vojvoda kae da je njegov rukopis I potpis. Ahmed
odmah shvata da je Mula Jusuf napisao nalog kako bi oslobodio Hasana.
Zbog ovog ina koji mu je pripisan, Ahmed ponovo zadobija potovanje
kasabljana. On je oekivao ispitivanje, ali mu je Kara Zaim javio da je iz
Carigrada doao katul-ferman za njegovo smaknue. Shvata da je to kraj,
nema snage ni za bekstvo a I da ima, opkoljen je sejmenima. Odlazi ka
tekiji, sree mladia od devetnaest godina, kroz priu saznaje da je iz
njegovog sela, Devetaka, da je bio blizak sa njegovom majkom, jedinom
enom koju je u ivotu voleo, a koju su udali za drugog oveka, jer je on
sluio vojsku. Da je stigao ranije, moda bi itav njegov ivot imao drugaiji
tok. U mladiu vidi sebe kada je iz sela doao u kasabu, vraa se u vreme
kada se vratio iz vojne slube, saznao da je voljena ena udata, jer su uli
da je poginuo. Zbog nje se nije oenio, zbog nje je postao tvri I zatvoreniji
prema svakome. Treeg dana po povratku u selo, odlazi na visoravan, u
umu, na reku, stvara je u nekom ekstatinom zanosu od iblja, od
vazduha, od suneve svetlosti, razgovara sa njenom prikazom. Govori joj da
je nedeljama putovao da je vidi, ona njemu da eli da pobegne sa njim, a
on njoj da je sada tua ena, ostavlja je I odlazi. Gleda mladia kako spava,
ali je nesposoban za nenost, eli mu sreu. Tiina, tama, poslednja no,
uje se jedan glas, peva tiho. Pesma u Ahmedu budi zakasnelu nenost,
pominje Ishaka, hteo bi da pozove hafiz Muhameda, da mu kae da je sam I
tuan, da mu bude prijatelj, otac, sin, da zaplaenita od toga, svie,
strah ga potapa, obraa se mrtvima, da ga podue kako se umire bez
straha ili bar bez uasa.
Roman zatvara citat iz Kurana sa poetka knjige, ispod toga stoji da je
Hasan svojom rukom napisao: Nisam znao da je bio toliko nesrean. Mir
njegovoj namuenoj dui.