POST

ivot svakog pravoslavnog hrianina treba da bude podviniki. Bez naeg

duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Bojom blagodau, nemogue se
osloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnoj
duhovnosti zauzima veoma vano mesto i bez njega nema napretka u nijednoj
hrianskoj vrlini. U davnoj prolosti, pojam posta obuhvatao je potpuno
uzdravanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdravanja od
jedne vrste hrane koja se naziva "mrsnom", tj. onom koja u sebi sadri masnoe
ivotinjskog porekla, ali, u odreenim periodima i od hrane koja je spremana na
biljnim masnoama. Tako u isto posnu hranu spadaju: hleb, povre, voe i
razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja "suhojedenje", koje
podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane. Na post
nailazimo u mnogm religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrianskom
predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno
uzdranje ve podrazumeva i trud due u vrlinama. Post je postojao i u
starozavetnoj Crkvi i njime se izraavalo obraenje oveka Bogu, njegova
skruenost i pokajanje. Postom se ovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesni
trud posta duhovno priprema duu da molitvom zatrai pomo od Boga. Boja
zapovest o postu data je jo praocu Adamu u raju. Tek kada je prekrio zapovest
posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni
deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu.
Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je
trebalo izmoliti Boju milost. Jo nas drevni proroci ue da je Bogu ugodan
samo onaj telesni post koji je praen uzdravanjem od svakog zlog dela, rei i
misli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod
Isus Hristos posti 40 dana i noi pre poetka svoje propovedi o dolasku Carstva
Nebeskoga. Gospod nas ui da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od
fariseja koji su svojim javnim postom eleli da steknu ljudsku slavu.
SMISAO POSTA
Osnovni cilj posta jeste oienje due i tela od telesnih i duevnih strasti, kao i
proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i
duhovnu i sastoji se kako u uzdranju od mrsne hrane tako i u uzdravanju od
ravih misli, elja i dela, umnoavanju molitava, dobroinstava i vrenju svih
evanelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: "Korist od posta ne
ograniavaj samo na uzdravanje od jela, zato to je istinski post udaljavanje od
zlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakougaanje. Meutim, on
istovremeno oslobaa oveka od tiranije duevnih strasti i ravih pomisli.
Njime se isti ovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemogua je ista i sabrana
molitva i sticanje bilo koje hrianske vrline bez duevnog i telesnog posta.
Ipak, najvaniji cilj posta jeste da uz njegovu pomo steknemo zajednicu sa
1

ivim Bogom. Bez duevne istote koja se izmeu ostalog postie i redovnim
postom ne moeno da se pribliimo Bogu i zadobijemo istu molitvu, te tako
postanemo zajedniari Boje blagodati.
Evo kako nas Sv. Jovan Zlatousti ui ta je istinski post: "Kae da posti. Uveri
me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidi siromaha, udeli mu
milostinju. Ako se nae sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidi li na
ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da posti
stomakom, ve i oima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke
neka poste uzdravajui se od svake gramzivosti i krae. Noge neka poste tako
to nee hoditi putevima greha. Oi neka poste tako to strasno nee posmatrati
lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kaes da ne jede meso. Ali,
uvaj se da ne guta pohotljivo oima ono to vidi oko sebe. Posti i sluhom
svojim ne sluajui ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i
uzdravaj se od runih rei i ala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i
ribu, a ujedamo i prodiremo svoje blinje."
Sveti Fotije patrijarh carigradski kae: "Post blagoprijatan Bogu je onaj koji
podrazumeva pored uzdranja od hrane i udaljenje od svakog greha, mrnje,
zavisti, ogovaranja, neumesnih ala, praznoslovlja i drugih zala. Onaj koji posti
samo telesno ne trudei se u vrlini, lii na oveka koji je sagradio lepu kuu, ali
u njoj ivi sa zmijama i korpijama."
Post je neraskidivo povezan sa milostinjom i zato nas stari hrianski pisci ue
da viak novca koji utedimo na umerenoj ishrani u periodu posta moemo da
udelimo kao milostinju siromanim i bolesnim te tako uskrativi suvino telu,
darujemo potrebno dui.
U vreme posta potrebno je da vie hranimo svoju duu molitvom i reju Bojom
nego li svoje telo hranom i telesnim uivanjima. Gospod nas ui u Evanelju da
se zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Zato i Crkva u vreme postova
podstie svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u linim
molitvama kod kue. Nije dovoljno postiti samo delima i reju, ve i mislima.
Kakva nam je korist od neistih dela kada o njima strasno matamo i
naslaujemo se. Molitva uz telesni post najae je oruje za borbu protiv strasnih
pomisli i matarija. U vreme posta vernici bi trebali da izbegovaju svako slavlje
i zabavu, a suprunici i telesno optenje. U postu se ne obavljaju venanja, a
dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizora i radija i to
vreme iskoristiti u itanju Svetog Pisma i drugih verskih knjiga.
KADA I KAKO POSTIMO?
Post sredom i petkom
Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posveenim postu i
molitvi. Ovi se dani poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. trapavih
nedelja o kojima se govori u nastavku teksta. Post sredom je odreen u znak
seanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod
2

toga dana razapet na krstu. Nepotovanje ovih posnih dana se osuuje 69.
kanonom Sv. Apostola. Od starine ovi posni dani se poste "na vodi", dakle i bez
upotrebe ulja. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj
ije je ime u kalendaru odtampano masnijom bojom, dozvoljena je upotreba
ulja i vina. Ovi dani se mogu postiti na ulju i u sluaju telesne slabosti. to se
tie duhovnog posta, sredom i petkom treba se vie i usrdnije moliti, posebno
itajuci one glave Sv. Pisma koje se odnose na izdaju Hrista, njegovo suenje i
raspee.
ETIRI VELIKA GODINJA POSTA
1. Veliki post:
Veliki post je najvaniji posni period u toku godine. Njegov osnovni zadatak
jeste da nas telesno i duevno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je
ujedno i najstroiji post Crkve i obavezan je za sve hriane. U vreme ovoga
posta uzdravamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa ivotinjskim
masnoama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan Sv.
etrdesetorice muenika, dok se riba moe koristiti samo na Blagovesti i Cveti.
Svim ostalim danima posti se "na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom. Po
slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka moe razreiti ulje, ali sa
posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog svetenika. Prva tri dana prve
nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi za
poslednju nedelju posta koju postimo "na vodi", osim Veliki etvrtak na koji
razreavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdravamo od jela i pia sve do
iznoenja platanice, dakle do 3 sata popodne, posle ega se uzima lagan obrok
"na vodi". Takoe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u
toku godine.
2. Boini post
Sledei dui period posta u godini je Boini post koji takoe traje etrdeset
dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Poinje 15/28 novembra, a zavrava
24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i
jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste "na
vodi". Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete
Bogorodice, ak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja
Boinog posta posti se stroije, bez upotrebe ribe, a po mogunosti "na vodi".
Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, ve se obavezno posti "na
vodi". Veoma je vano da pravoslavni hriani koji ive u zemljama u kojima se
novogodinji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Boinog
posta, ne prekidaju post, ve da Novu Godinu proslavljaju kada ona doe po
pravoslavnom kalendaru, potujui tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.
3. Post Sv. Apostola
3

Post svetih Apostola traje od Nedelje svih svetih do praznika Sv. Apostola Petra
i Pavla 28. juna/12. jula. Njegova duina trajanja zavisi od pashalnog i
pentikostalnog ciklusa na koji se nadovezuje poetak posta. Ovaj post slian je
Boinom, mada neto blai. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli
mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se
poste "na vodi". Dan uoi Petrovdana se takoe strogo posti, osim ako padne u
subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan Roenja Sv. Jovana
Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u
sredu ili petak, toga dana ne mrsimo ve jedemo ribu, vino i ulje.
4. Gospojinski post
Gospojinski post je najkrai od etiri velika godinja posta i traje samo 15 dana,
od 1/14 avgusta do 28/15 avgusta. On je posveen duhovnoj pripremi uoi
praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je stroiji od Boinog i
apostolskog, te pravoslavni hriani zbog velikog potovanja prema Presvetoj
Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane "na vodi", osim subote i
nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino. Jedino na Praznik Preobraenja
Gospodnjeg jedemo ribu bez obzira u koji dan nedelje on pao. Ako sam praznik
Uspenja padne u sredu i petak, ne mrsimo ve i tada jedemo ribu, vino i ulje. U
naem narodu postoji obiaj da se mlado groe ne jede do Preobraenja
Gospodnjeg, jer se toga dana u crkvama blagosilja groe i deli se narodu.
JEDNODNEVNI POSTOVI U TOKU GODINE:
1. Krstovdan, 5/18. januar, uoi Bogojavljenja:
Ovaj dan strogo postimo po mogunosti na "suhojedenju", osim ako padne u
subotu ili nedelju, kada razreavamo "na ulje". Ovim postom se pripremamo za
praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.
2. Vozdvienije asnoga Krsta, 14/27. septembra:
Posti se isto kao i Krstovdan.
3. Usekovanje glave Sv. Pretee, 29. avgusta/11. septembra:
U ast Sv. Jovana Pretee i njegovog muenikog stradanja; ovaj post se posti
kao i ova prethodna dva dana, osim ako praznik padne u subotu ili nedelju, kada
jedemo ulje i vino. U nasem narodu postoji blagoestivi obiaj da se na ovaj dan
nita ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak
seanja na pogubljenje Sv. Pretee kome je glava odrubljena i donesena
Irodijadi na tanjiru.
Post se moe drati u toku godine i u nekim drugim posebnim prilikama:
1. U sluajevima rata, kataklizmi i velikog stradanja episkop moe da naloi
post narodu kako bi se time umilostivio Bog.
2. Duhovnik moe da svojoj duhovnoj deci naloi post kao epitimiju iz raznih
razloga.

3. Sveti oci savetuju post od par dana pred krtenje, jeleosveenje, svetu tajnu
braka ili rukopoloenje svetenika.
4. U Pravoslavnoj crkvi je uobiajen post pre svete tajne evharistije, tj. svetog
priesa. Obavezno je da se svaki hrianin koji se sprema za sveto priee
uzdrava od hrane, pia, upotrebe duvana i telesnog optenja od ponoi
prethodnog dana. Vee uoi sv. priea treba provesti molitveno i u itanju Sv.
Pisma i drugih duhovnih knjiga, kako bismo se to potpunije pripremili za
primanje svetih tajni. to se tie viednevnog posta pred sveto priee, njegova
duina i strogost zavise od blagoslova duhovnika ili parohijskog svetenika.
Onima koji redovno poste sve crkvene postove po tipiku i redovno se
ispovedaju, duhovnici esto ne odreuju dui period posta pred sveto priee
kao obavezu. Meutim, poto najvei broj vernika nae Crkve ne dri redovno i
pravilno po tipiku crkvene postove i redovno se ne ispoveda, Crkva odreuje
jedan stroiji period posta "na vodi", dakle bez upotrebe ulja i alkohola, u
trajanju do 7 dana pred sveto priee kao i obaveznu ispovest.
PERIODI RAZREENJA POSTA - TRAPAVE SEDMICE
Trapave sedmice su periodi u koje Crkva razreava upotrebu svih vrsta hrane,
ak i sredom i petkom. Na taj nain se izraava praznini karakter ovih peroda
koji obavezno slede velikim praznicima.
1. Dvanaestodnevnica je period izmeu dva velika nepokretna praznika, Boica
i Bogojavljenja. U sve dane ovog perioda, osim, svakako, Krstovdana kada se
strogo posti, dozvoljena je upotreba svih vrsta hrane.
2. Svetla sedmica je period koji traje od Vaskrsa do Tomine nedelje. Cela ova
sedmica je prazninog karaktera. U ove dane je strogo zabranjen post. Pored
toga u celom periodu Pedesetnice, dakle od Vaskrsa pa do Duhova zabranjen je
strogi post "na vodi". Ipak sreda i petak se ne mrse ve se u te dane moe jesti
vino i ulje, a u Sredu Prepolovljenja i Sredu Odanija Pashe i riba.
3. Duhovska sedmica koja traje od praznika Duhova do Svih Svetih i u te dane
je dozvoljena upotreba svih vrsta jestiva, ak i sredom i petkom zbog
prazninog duhovdanskog karaktera ove sedmice.
U periode razreenja posta moemo uslovno da ubrojimo i prve tri sedmice
Trioda, dakle, tri nedelje pre poetka Velikog Posta. U toku ovih sedmica se
postepeno pripremamo za Veliki post.
a) Prve sedmice, bludnoga sina, imamo razreenje na sva jestiva, ak i sredom i
petkom.
b) Druge, mesopusne sedmice, mrsimo svim danima osim srede i petka kada
drimo post "na vodi". Na kraju ove druge nedelje padaju tzv. Mesne poklade
kada prestajemo da jedemo meso i ne upotrebljavamo ga vie sve do Vaskrsa.
c) Trea, siropusna nedelja, je isto tako pripremnog karaktera i u te dane
zabranjeno je jedenje mesa. U toku cele ove nedelje moemo da jedemo ribu,

beli mrs i jaja i na dan uoi poetka Velikog posta imamo Bele poklade, posle
ega poinje period posta.
Veoma je vano da pravoslavni hriani redovno poste svoje slave koje padaju u
posne periode, kao to je npr. Sv. Nikola i dr. Spremanje ovih slava na mrsnoj
hrani i uz nedolino i razuzdano veselje smatra se grehom i time umesto da
svetitelju ukaemo ast i potovanje navlaimo na sebe Boji gnev. Zato, brao
hriani redovno drimo sveti post. On e nam doneti mnogo dobra i privui e
Boji blagoslov na nae domove i porodice. Bog e teko usliiti nae molitve
ukoliko ih ne potpomognemo svojim vlastitim trudom u postu, molitvi i svetim
vrlinama. Ne zaboravimo, Gospodu nije potreban na post i gladovanje, ve
nama samima kako bi naa srca omekala, skruila se i smirila pred Bogom i
postala sposobna da prime Boju blagodat i pomo. Postom izraavamo i svoju
ljubav i veru u Gospoda, jer samo onaj koji potuje sve Gospodnje zapovesti
ima istinsku ljubav prema svome Tvorcu. A, zapovest o postu jedna je od
najvanijih Gospodnjih zapovesti. Ne obraajmo panju na one koji dokono
govore da "greh ne ulazi na usta". Greh nepotovanja posta ne lei u samoj hrani
koju sa blagodarnou uzimamo,ve i u drskom gaenju zapovesti Gospodnje o
postu i crkvenih pravila koja su po nadahnuu Svetog Duha propisali bogonosni
oci, svetitelji Crkve Hristove, i ostavili ih nama kao veni amanet i nezabludivi
put duhovnog usavravanja.
Bratija manastira Visoki Deani