MR - Analiza Uspešnosti Poslovanja Banaka Na Beogradskoj Berzi - Primer Aik Banka PDF

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Departman za postdiplomske Master studije
POSLOVNA EKONOMIJA
Finansije i bankarstvo
MASTER RAD
ANALIZA USPENOSTI POSLOVANJA BANAKA NA

BEOGRADSKOJ BERZI
Primer Aik Banka
Mentor:
Student:
Prof. dr Zoran Jeremi
eljka Milisavljevi, 401918/2009
Beograd, 2011. god.
Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

SADRAJ
I UVOD ......................................................................................................................................4
1.1. Predmet i polazita istraivanja ........................................................................................6
1.2. Znaaj i aktuelnost istraivanja .........................................................................................6
1.3. Ciljevi istraivanja ............................................................................................................7
1.4. Hipoteze istraivanja ........................................................................................................7
1.5. Metode istraivanja ..........................................................................................................8
1.6. Struktura rada ................................................................................................................. 12
II STRATEKO PLANIRANJE I KONKURENCIJA KAO FAKTORI USPENOSTI
POSLOVANJA BANAKA ...................................................................................................... 13
2.1. Strateko planiranje i upravljanje bankama .....................................................................13
2.2. Konkurencija .................................................................................................................. 15
III PRINCIPI POSLOVANJA I RIZICI KAO FAKTORI USPENOSTI
3.1. Principi poslovanja kao faktori uspenosti poslovanja ..................................................... 18
3.1.1. Likvidnost banaka ...................................................................................................18
3.1.2. Poslovnost i efikasnost ............................................................................................ 20
3.1.3. Sigurnost................................................................................................................. 21
3.1.4. Profitabilnost (rentabilnost) banaka ........................................................................ 21
3.1.5. Solventnost ............................................................................................................. 22
3.1.6. Aurnost ................................................................................................................ 23
3.2. Rizici kao faktori uspenosti poslovanja......................................................................... 23
3.2.1. Kreditni rizik .......................................................................................................... 24
3.2.2. Kamatni rizik .......................................................................................................... 24
3.2.3. Valutni (devizni) rizik ............................................................................................. 25
3.2.4. Ostali trini rizici ...................................................................................................25
3.2.5. Inflacioni rizik ........................................................................................................ 26
3.2.6. Rizik likvidnosti...................................................................................................... 26
3.2.7. Operativni rizik ....................................................................................................... 27
3.2.8. Zakonski rizik ......................................................................................................... 27
3.2.9. Dravni rizik ........................................................................................................... 27
3.2.10.
Reputacioni rizik .............................................................................................. 28
3.2.11.
Moralni hazard .................................................................................................28
IV MERENJE I PROCENA USPEHA BANAKA ................................................................ 29

4.1. Finansijski izvetaji banaka ............................................................................................ 30
4.1.1. Bilans stanja ............................................................................................................ 30
4.1.2. Bilans uspeha ........................................................................................................... 31
2

4.1.3. Izvetaj o tokovima sredstava................................................................................... 32
4.2. Akcije kao predmet trgovanja na berzama, cene i faktori cena akcija .............................. 33
4.2.1. Cene akcija i njihovo izraunavanje ......................................................................... 34
4.2.2. Faktori cena akcija ...................................................................................................40
4.3. Fundamentalna i tehnika analiza akcija ......................................................................... 42
4.3.1. Fundamentalna analiza ............................................................................................. 42
4.3.2. Tehnika analiza ...................................................................................................... 49
V BERZA I BERZANSKA KRETANJA KAO FAKTORI USPENOSTI
5.1. Berza pojam, nain rada, principi, vrste i funkcije berze .............................................. 51
5.1.1. Nain rada berze ...................................................................................................... 52
5.1.2. Principi nastanka i rada berze .................................................................................. 52
5.1.3. Vrste berzi .............................................................................................................. 53
5.1.4. Funkcije berze......................................................................................................... 55
5.2. Beogradska berza, poetak rada, usponi i padovi............................................................ 56
5.2.1. Razvoj i delatnost Beogradske berze ....................................................................... 56
5.2.2. Godinji izvetaj i aktuelna kretanja na Beogradskoj berzi ...................................... 57
VI KRETANJE I POSLOVANJE BANAKA U SRBIJI ....................................................... 63
6.1. Svetska ekonomska kretanja ........................................................................................... 63
6.2. Analiza bankarskog sektora Srbije makroekonomski faktori ........................................ 65
6.2.1. Uspenost banaka u Srbiji nakon ekonomske krize ................................................... 70
VII ANALIZA USPENOSTI POSLOVANJA BANAKA NA BEOGRADSKOJ
BERZI .....................................................................................................................................75
Primer Aik Banka ............................................................................................................... 75
7.1. O banci ........................................................................................................................... 75
7.2. Vlasnika struktura i profitabilnost ................................................................................. 75
7.3. SWOT analiza i konkurenti ............................................................................................ 76
7.4. Berzanska kretanja.......................................................................................................... 77
7.5. Indikatori ........................................................................................................................ 80
VIII ZAKLJUAK ................................................................................................................. 88
LITERATURA ........................................................................................................................ 90
ASOPISI I PUBLIKACIJE..................................................................................................91
INTERNET IZVORI .............................................................................................................. 92

I UVOD
Poslednjih decenija razvijene zemlje karakteriu brojne promene u bankarstvu.
Tanije, dolo je do pojaane konkurencije izmeu banaka i nebankarskih finansijskih
institucija, zbog ega su banke izgubile, i jo uvek gube, znaajan udeo na finansijskom
tritu. Usled novonastale situacije, banke sve vie u svoju lepezu bankarskih proizvoda
ukljuuju novije proizvode, odnosno usluge, kako bi parirale konkurenciji nebankarskih
institucija. Time se banke uputaju u zonu poveanog rizika, koji ako se ne usmeri na pravi
nain moe ugroziti samo poslovanje banke.
Usled pojaane deregulacije bankarskog sektora dolo je do koncentracije banaka i
globalizacije svetske privrede, to je bilo preduslov za brojne fuzije (meubankarska
pripajanja, spajanja) banaka, odnosno za smanjenje broja banaka na bankarskom tritu.
Globalizacija bankarskog trita, odnosno razuenija bankarska mrea dovodi do
pribliavanja banaka svojim klijentima, to e rei da jedan od osnovnih ciljeva banke postaje
zadovoljenje finansijskih potreba klijenata.
Dalje, pojaana konkurencija, kako izmeu samih banaka, tako i izmeu banaka i
drugih finansijskih institucija, dovela je do porasta zanaja marketinga u bankama tj. do
implementacije i ubrzanog razvoja marketing strategije u poslovnoj politici banaka.
Sa druge strane, zemlje u tranziciji se suoavaju sa potrebom transformacije
bankarskog sistema zbog godinama nagomilavanih gubitaka i dubioza bankarstva. Takav vid
transformacije bankarskog sistema dogodio se u naoj zemlji 2001. god. Naime, finansijski
sistem nae zemlje se tradicionalno zasniva na dominantnom bankarskom sektoru. Od 2001.
godine na finansijsko trite Srbije dolaze strane banke prvo formirajui nove banke
(afilijacije), a zatim kupujui postojee domae banke u drutvenom (dravnom), ali i
privatnom vlasnitvu. Kao rezultat toga, od 37 banaka koliko ih je bilo u Srbiji krajem 2006.
godine, 22 banke bile su u stranom vlasnitvu, sa ueem u ukupnoj bilansnoj sumi
bankarskog sektora Srbije od 78,7%. Uslov za dolazak stranih banaka u Srbiju, bilo je
donoenje nove regulative u skladu sa meunarodnom praksom i standardima, to je u velikoj
meri vratilo poverenje u bankarski sistem, profesionalizovalo delatnost, poboljalo ponudu
bankarskih proizvoda i olakalo pristup kapitalu privrednim subjektima koji zadovoljavaju
postavljene standarde kreditne sposobnosti.
Meutim, ovakav razvoj bankarskog sektora nisu pratile odgovarajue promene u
ostalim segmentima finansijskog sistema, a jo manje u realnom sektoru privrede. Velika
kreditna ekspanzija u Srbiji u poslednje tri godine zasnovana u dobroj meri na zaduivanju
banaka u stranom vlasnitvu u Srbiji kod svojih matinih banaka u inostranstvu, ali i
direktnom zaduivanju privrednih subjekata iz Srbije u inostranstvu, pored rasta ukupnog
spoljnog duga zemlje, generie znaajan inflatorni pritisak i doprinosi deficitu
spoljnotrgovinskog bilansa i bilansa tekuih plaanja. Pri tome, vezivanje obaveza domaih
krajnjih korisnika kredita za stranu valutu i meunarodne trine kamatne stope, unosi
dodatne rizike u domai finansijski sistem. Povremene restriktivne kreditno-monetarne mere
Narodne banke Srbije daju odreene efekte, ali postavlja se pitanje koliko i dokle Narodna
banka Srbije moe sama da uspeno kontrolie itav finansijski sistem u kome kljunu ulogu
ima bankarski sektor Srbije sa dominantnom stranom komponentom.
U nastavku, ovog rada bie generalizovano naveden predmet nauno istraivakog
rada, kako se dolo do ove teme i bie navedeni faktori uspenosti poslovanja banaka koji e
omoguiti da se podrobnije shvati i razume sutina analize uspenosti poslovanja banaka
kako u Srbiji kao ire obuhvatnom segmentu tako i na Beogradskoj berzi. Kraa potpoglavlja
u okviru ovog uvoda detaljnije e se baviti predmetom i polazitima ovog naunog
4

istraivanja, zatim znaajem i aktuelnou istraivanja, ciljevima i metodama istraivanja,
zatim bie postavljena hipoteza i opisane metode izrade ovog nauno istraivakog rada i
na kraju struktura rada.
Predmet ovog nauno istraivakog rada je analiza uspenosti poslovanja banaka na
Beogradskoj berzi. Zato ba analiza uspenosti poslovanja banaka? Posmatrajui dananje
okruenje kako u Srbiji tako i ire, itajui razne knjige vezane za ovu temu, publikacije,
nametnulo se pitanje, koja je to tajna upeha, odnosno uspenosti poslovanja, tanije koji su to
faktori koji doprinose uspenosti poslovanja? Razmislimo malo bolje. Prema logici stvari,
zapravo faktori kao inioci ne mogu sami uticati na uspenost poslovanja banke ili neke
druge finansijske organizacije, ve na uspenost utie nain reavanja nastalog problema
usled mikroekonomskog ili makroekonomskog okruenja. Tako recimo, problemi koji se
javljaju a obuhvaeni su datim faktorima odnose se na reavanje privremene nelikvidnosti,
nerentabilnost, nesolventnosti, zatim problemi odreivanja stratekog plana, itd.
Kako se uopte dolo do ove teme? Poetna ideja su bili rizici u bankarstvu.
Meutim, kasnije se dolo do zakljuka da je to moda suvie uska tema, koja kasnije moe
oteati ovu diskusiju sa samim sobom. Naime, bilo je potrebno neto sveoubuhvatnije,
neto to zapravo predstavlja kompletan lanac u bankarstvu, neto to povezuje itav sistem
poslovanja. Tako su rizici (kao i druge kategorije, likvidnost, profitabilnost..) postali jedna
vana karika u tom lancu. Razlog zato se nije mogla uzeti u obzir samo jedna kategorija,
jeste u tome da je kako u ekonomiji tako i u itavom drutvu, sve meusobno povezano i da
se ne moe izdvojiti samo jedna kategorija i posmatrati, jer se one meusobno prepliu i
zavise jedna od druge, posebno ako se ima u vidu i potreba za praktinim istraivanjem.
Na poetku prethodnog odeljka pomenuli smo nauno-istraivaki rad, to moe biti
zanimljiva asocijacija na jedan deo uvoda prvog poglavlja Metodologija naunog rada
profesora Miljevia, gde on kae da oni koji se bave naukom esto ne mare za pretpostavke
svoga rada; oni odreuju pojmove, ali se ne pitaju ta je pojam i istog ne promiljaju...; oni
postavljaju i proveravaju hipoteze, ali se ne pitaju ta je to hipoteza i koje je njeno mesto u
strukturi naunog saznanja; oni otkrivaju zakone, ali se ne pitaju za njihove opte osobine i
klasifikaciju; oni stvaraju teorije, ali izbegavaju da kau ta je teorija i kakva je njena uloga u
procesu naunog, odnosno istraivanja;... oni koriste razliite tehnike, ali o prirodi naune
metode izuzetno retko govore; oni dolaze do istinitih saznanja, ali pitanje ta je istina i koja
su merila istine, za njih nije nauno pitanje; oni valjano rade svoj posao, ali ta je zadatak
nauke uopte, to ne smatraju svojim problemom; bave se naunim radom, ali krajnji smisao
svoga rada oni ne vide, jer je smisao rada izvan rada.1 Istinitost, napred navedenog je
apsolutno doslovna. Naime, jako je mali broj knjiga uopte koje na poetku sadre precizno
definisane kako same smernice tako i njihove precizne pojmove, to nekad moe biti
prepreka za razumevanje sutine samog nauno istraivakog dela. Da bi smisao, odnosno
poenta ovog rada bila u radu a ne izvan njega, u nastavku bie jasno definisani pojmovi svake
od napred navedenih kategorija a koje su sadrane u radu.
Miljevi dr Milan, Metodologija naunog rada, Filozofski fakultet Univerzitet u Istonom Sarajevu, Pale,
2007. god., str. 10.

1.1. Predmet i polazita istraivanja
Svaka nauka a time i nauni rad mora imati predmet istraivanja kao i metod vrenja
istraivanja koji su meusobno povezani i samostalno ne ine nauku. Nauka se definie kao
misaono sreivanje objektivne stvarnosti koja ide dalje od podataka o toj stvarnosti.2 Dakle,
nauka se ispoljava uz pomo misli, a posredstvom pojmova. Nauni rad je specifian nain
razmiljanja i promiljanja iji je osnovni cilj na kom poiva istina.3 Dakle, treba praviti
razliku izmeu miljenja i naunog miljenja, jer opte miljenje o nekoj pojavi moe biti
istinito i lano a osnova naunog miljenja je istina, odnosno nauno miljenje tei istini.
Predmet ovog nauno istraivakog rada je analiza uspenosti poslovanja banaka na
Beogradskoj berzi, pri emu se polazi od trenutne ekonomske situacije u Srbiji i njenog
uticaja na kretanje uspenosti poslovanja posredstvom dejstva odreenih faktora gde je dat
konkretan primer na jednoj banci. Time se nametnulo pitanje, na koji nain kretanja na berzi
mogu da utiu na poslovanje banaka i koji to faktori uopte dovode do berzanskih
pomeranja?
Pored ekonomsko politikih faktora, stratekog planiranja, stepena potovanja
bankarskih principa, adekvatnog upravljanja rizicima kao i uticaja svetske ekonomske krize
na uspenost poslovanja banaka mogu uticati i berzanska kretanja, 4 to predstavlja i polazite
ovog nauno istraivakog rada.
Brojna literatura koja objanjava date faktore koji utiu na uspenost poslovanja, ali i
trenutna deavanja u svetu i kod nas u oblasti ekonomije, finansija i bankarstva predstavljaju
osnovna polazita za izradu ovog nauno istraivakog rada.
1.2. Znaaj i aktuelnost istraivanja
Danas se sve vie govori o znaaju uspenosti poslovanja ne samo u bankarstvu, ve u
celokupnoj privredi, jer se javljaju brojni problemi kao i negativni uticaji pojedinih faktora na
poslovanje, to se ispoljava kroz finansijske izvetaje, promene strategije, itd.
Znaaj i aktuelnost ovog istraivanja moe se videti ukoliko paljivo posmatramo
poslednjih deset godina razvoja bankarskog sistema kako u Srbiji tako i ire, zatim ukoliko
detaljnije posmatramo blisku prolost, prethodne 2 3 godine, koje karakterie nestabilnost u
svetskoj i domaoj ekonomiji. U skladu sa tim namee se pitanje, iji bi se odgovor moda
mogao nazreti tek u budunosti, koliko su uspeno poslovale banke u Srbiji u vreme prvog
najveeg talasa ekonomske krize u proteklih pet godina.
Brojna literatura govori o teorijsko naunom delu ove teme, dok se o trenutnoj
situaciji bankarskog sektora i njegovoj uspenosti moe dosta pronai u medijima i putem
Interneta, to je dokaz aktuelnosti i znaaja ove teme.
Isto, op. cit., str. 11.

4
Naravno na one kompanije koje se kotiraju na berzi.
3

1.3. Ciljevi istraivanja
Nauni cilj sastoji se u objedinjenoj deskripciji pojedinih nauno teorijskih
kategorija, njihovoj povezanosti i meuzavisnosti svih elemenata sadranih u radu, pri emu
su potovane metode izrade nauno istraivakog rada.
Drutveni cilj predstavlja prikaz trenutne situacije bankarskog sektora u zemlji i
uspenosti poslovanja banaka u globalno posmatrano, tekim uslovima. Takoe, drutveni cilj
se ogleda u pruanju odreenih informacija i pojanjenja o aktuelnim pitanjima iz oblasti
banakrstva, potencijalnim itaocima.
1.4. Hipoteze istraivanja
Hipoteze su samo misaono objanjenje objektivne stvarnosti koje jo nije provereno
injenicama te iste stvarnosti.5 Hipoteza podrazumeva pretpostavku koja treba da dopuni
oskudno empirijsko saznanje.
U skladu sa tim, generalna hipoteza ovog nauno istraivakog rada glasi: uticaj
ekonomsko politikih faktora, stratekog planiranja, marketinga, stepena potovanja
bankarskih principa, adekvatnog upravljanja rizicima a posebno uticaj berzanskog poslovanja
i berzanskih kretanja, determinie uspenost poslovanja banaka koje se kotiraju na
Beogradskoj berzi.
Generelna hipoteza se dalje operacionalizuje na sledee posebne hipoteze:
Poveanje profitabilnosti, konkurentnosti, odnosno ostvarenje uspenosti poslovanja

uslovljeno je primenom strategije i stratekog plana i detaljnijom analizom
konkurentskog okruenja.
Uslov opstanka u svetu bankarstva podrazumeva to da potovanje principa bankarskog

poslovanja mora da bude doslovno, jer opstanak direktno zavisi od potovanja principa
likvidnosti, poslovnosti, efikasnosti, poverenja klijenata (sigurnosti), itd. Dok adekvatno
upravljanje rizicima moe smanjiti nepredviene trokove, poveati profitabilnost i time
poboljati uspenost celokupnog poslovanja.
Analizu odreene kompanije tj. njene akcije nije mogue izvriti bez izraunavanja i
predvienja cena akcija na tritu, bez pravilne diversifikacije portfolija i bez dobrog
poznavanja indikatora fundamentalne i tehnike analize. Dakle, za uspeno upravljanje
portfoliom investitora i konkretan uvid u uspenost poslovanja banaka neophodno je
izraunavanje i predvienje cena akcija na tritu, pravilna diversifikacija portfolija i
izraunavanje indikatora u vidu matematikih relacija.
Stabilnost, rast i razvoj ekonomije i drutva u celini nije mogu bez dobro
organizovanog i razvijenog trita kapitala, koje podrazumeva postojanje dobre
regulative, odgovarajuih instrumenata i institucija a na prvom mestu postojanje berzi.
A uslov opstanka berze na tritu kapitala direktno zavisi od potovanja berzanskih
principa i kontinuiranog uspostavljanja berzanskih funkcija, listing, trgovanje, kliring i
saldiranje i informisanje, bez kojih je ova institucija besmislena i brzo se uruava.
Svetska ekonomska kriza ima negativan uticaj, ne samo na profitabilnost bankarskog

sektora u zemlji, ve i u svetu.

1.5. Metode istraivanja
ta je, zapravo metod istraivanja, odnosno metodologija naunog rada?
Metodologija je nauka o metodama, deo logike koji se bavi prouavanjem saznajnih
metoda.6 Ona ..ima za cilj, ne samo da opisuje naunu praksu, nego i da propisuje logika,
tehnika, organizacijska i strategijska heuristika pravila ili norme o tome kako treba da se
radi u nauci da bi njeni rezultati bili valjani. 7 Dakle, metodologija obuhvata skup naunih
metoda korienih prilikom naunog istraivanja. Pored opte metodologije koja prouava
saznajne metode koriene u svim sferama, postoje i posebne metodologije koje se odnose na
metode u okviru odreene grupe nauka (metodologija prirodnih, drutvenih nauka, itd.).
Ovime se eli naglasiti postojanje bitne razlike izmeu metodologije nauka i metoda, koja
ako se ne uzme u obzir moze dovesti do razliitih nesporazuma. Metod oznaava nain
istraivanja koji se primenjuje u nekoj nauci da bi se dolo do saznanja, da bi se otkrila ili
izloila nauna istina. Postoje razliite klasifikacije, pored optih, specijalnih, filozofskih,
naunih metoda (socioloke, ekonomske, bioloke, itd.), imamo i metode naunog
istraivanja analiza, sinteza, indukcija, dedukcija, posmatranje, eksperiment, brojanje,
merenje, analogija, hipoteza, itd.
Nauni metod obuhvata jedinstvo:
Logikih naela i pravila,

Teorijskih saznanja o stvarnosti,
Praktinih radnji i tehnikih sredstava koja se primanjuju u istraivakoj delatnosti. 8
Prvi deo obuhvata logika pravila i na njima zasnovane misaone radnje koje se
koriste u postupku naunog saznanja. Metode koje se koriste u uvodnom delu su
univerzalne, odnosno postoje tano utvrene metodoloke faze pri izradi prvog dela nauno
istraivakog rada. Pri tome se polazi od osnovnih metoda kao to su: analiza i sinteza;
apstrakcija i konkretizacija, specijalizacija i generalizacija; dedukcija i indukcija. U okviru
prvog dela imamo analitike i sintetike metode. U analitike metode spadaju analiza,
apstrakcija, specijalizacija i dedukcija.
Analiza je rastavljanje predmeta istraivanja na njegove sastavne delove, odnosno na
inioce strukture, funkcija, veza i odnosa na oderenom prostoru u odreenom vremenu.9
Predmet analize je sloena celina koja mora imati najmanje dva svoja sastavna dela koja su
meusobno povezana. Tako celinu ovog rada predstavlja uspenost poslovanja banaka a
njeni sastavni delovi su strateko planiranje i konkurencija, potovanje bankarskih principa,
uspeno upravljanje rizicima, makroekonomsko okruenje, berza i berzanska kretanja i niz
drugih delova ove celine koji svojim meusobnim dejstvom vode do uspenosti bankarskog
poslovanja kao celine ovog nauno-istraivakog rada.
Apstrakcija je jedna od osnovnih metoda naunog saznanja u sistemu tih metoda.
Njen opti predmet bi bio: Opte u posebnom dovoljne odreenosti da se moe izdvojiti i
istraiti kao izdvojena celina i posebno u optem, opet kao mogua izdvojena celina. 10 Ova
metoda ima svoj metodski postupak koji se zove apstrahovanje i predstavlja misaoni
postupak izdvajnja opteg iz posebnog i posebnog iz opteg.
Metoda specijalizacije ine je ..postupci analize odnosno saznavanja posebnog i
pojedinanog u optem pri emu je opte shvaeno kao celina sastavljena od delova koji su
6

8
9
10
7

meusobno povezani izvesnim zajednikim svojstvima, ali su meu njima zadrane
evidentne razlike na osnovu kojih se moe identifikovati njihova posebnost u odreenom
poretku.11 to e rei da se u osnovi specijalizacije nalazi metoda apstrakcije. Dva osnovna
oblika specijalizacije su klasifikacija specijalizacija predmeta pojma ili stava tako to se
klasa ili jedan opti pojam ili stav ralanjava po odreenom kriterijumu i dihotomija se
sastoji od jednog pozitivnog lana koji tvrdi da neto jeste, i jenog negativnog, odnosno
suprotnog lana. Ova metoda zapravo, predstavlja odreene klaifikacije u radu na osnovu
zadatih kriterijuma kojima rad u velikoj meri obiluje, kao to su npr. faze stratekog
planiranja u bankarskim institucijama u poglavlju 2.1.
Dedukcija je analitiki i specijalizatorski metodski postupak kojim se iz i na osnovu
opteg zakonskog saznanja stiu posebna saznanja i to sa neuporedivo veim stepenom
ivesnosti i pouzdanosti.12 Drugim reima, dedukcijom se iz ve formiranih zakljuaka izvode
novi zakljuci. Dedukcija i indukcija su meusobno povezani principi koji se mousobno
prepliu dopunjavaju i uslovljavaju. Predmet indukcije je saznanje opteg na osnovu
posebnog, dok je predmet dedukcije saznanje posebnog na osnovu opteg.
Sintetike metode obuhvataju: sinteza, konkretizacija, generalizacija i indukcija.
Sinteza je shvatanje saznanje sloenih celina preko njihovih pojedinanih i posebnih
delova, njihovim spajanjem, tj. njihovim stavljanjem u razne mogue odnose i veze.13
Odnosno, sinteza podrazumeva spajanje vie inilaca u jednu celinu. Uspenim reavanjem
nastalih problema usled kasnije obrazloenih faktora postie se uspenost poslovanja, pri
emu treba imati na umu njihovu stalnu meusobnu zavisnost i uslovljenost.
Konkretizacija podrazumeva konstatovanje apstraktnog pojma i njegovo pribliavanje
konkretnom pojmu, odnosno saznaje se pojedinano, konkretno. Konkretizacija je uglavnom
u radu data nakon odreenih citata i definicija u cilju njihovog pojanjenja i lakeg
razumevanja.
Generalizacija je teorijska metoda koja podrazumeva da se na osnovu pojedinanog i
konkretnog, saznaje opte. Generalizacija je najoptija metoda i sa indukcijom predstavlja
osnovni inilac optenaune sintetike metode.
Indukcija predstavlja zakljuivanje iz pojedinanog o optem. Odvajanje shvatanja od
indukcije moe dovesti do pogrenog formiranja miljenja, stavova, sudova i zakljuaka.
Drugi deo, predstavlja teorijski deo koji se odnosi na predmet istraivanja. Ovaj deo
zavisi od samog predmeta istraivanja, pa je stoga razliit za svaki nauno istraivaki rad
ponaosob. Teorijsko epistemoloki (teorijsko saznajni) deo naunog metoda sadri
teorijsko metodoloke pravce i optenaune metode koje se koriste za sticanje saznanja u
svim naunim disciplinama. Tako, teorijsko metodoloki pravci obuhvatju pozitivizam,
istorizam odnosno metod razumevanja, dijalektika metoda, strukturalizam, funkcionalizam,
biheviorizam. Teorijsko metodoloki pravac na kom se bazira ovaj nauno istraivaki
rad predstavlja strukturalni funkcionalizam koji je postao dominantan u savremenoj
sociologiji. Ovaj pravac polazi od drutva kao celine, pri emu se drutvo posmatra kao jedan
organizovan i trajan sistem u kom svi njegovi delovi imaju tano odreene funkcije koji
zajedno odravaju drutvo i ine sistem. U okviru strukturalnog funkcionalizma imamo:
makrofunkcionalizam, mikrofunkcionalizam, sistemski pristup i humanistiku verziju
sistemskog pristupa. Makrofunkcionalizam posmatra drutvo kao makrostrukturu koja
determinie poloaj i uloge grupa i pojedinaca ija je bitna odredba samoregulacija i akcije na
odranju sistema.14 Mikrofunkcionalizam podrazumeva meusobno dejstvo izmeu
11

13
14
12

mikrogrupa i sredine u kojoj se mikrogrupa nalazi. Sistemska teorijsko metodoloka
koncepcija u osnovi predstavlja holistiku orijentaciju. Humanistika verzija istemskog
pristupa odnosi se na zabranu zlouotrebe sistema i organizacije.
Optenaune metode koje se mogu koristiti pri izradi nauno istraivakog rada su:
Hipotetiko deduktivna metoda,

Statistika metoda,
Metoda modelovanja,
Aksiomatska metoda,
Analitiko deduktivna metoda i
Komparativna metoda.15
Bitno je napomenuti da se ne mogu sve optenaune metode podjednako primeniti u

svakoj naunoj disciplini, ve smo neke od njih. Od navedenih metoda u ovom nauno
istraivakom radu su prisutne hipotetiko deduktivna, statistika metoda i komparativna
metoda, stoga e one biti predmet dalje razrade. Hipotetiko deduktivna metoda je
iskustvena metoda ija je saznajna osnova bazirana na ve postojeem drutvenom,
organizacionom i naunom iskustvu. Ova metoda nema svoje posebne tehnike i instrumente
ve se slui postojeim metodama prikupljanja podataka. Statistika optenauna metoda
zapravo predstavlja granu matematike a odnosi se na istraivanje masovnih pojava koje se
satoje iz mnotva jedinica. Meutim, ova metoda se moe koristiti i u razliitim teorijskim
istraivanjima, gde su recimo podaci sadrani u razliitim dokumentima. Zatim, tabelarno
prikazivanje podataka predstavlja jedan od postupaka prikazivanja i analize podataka koji se
takoe moe koristiti u teorijskim istraivanjima. Komparativna metoda odnosno, uporedno
istraivanje predstavlja sastavni deo svakog miljenja. Dakle, nije mogue oformiti pojam,
stav, sud bez ove metode, tako da nije mogu ni jedan oblik zakljuivanja, dokazivanja ili
opovrgavanja miljenja. Ova metoda je prisutna u svim istraivanjima, a u ovom radu se
manifestuje kroz komparaciju finansijskih pokazatelja dve banke koje se kotiraju na
Beogradskoj berzi.
Trei deo, odnosi se na primenu metoda koje se koriste u praksi. One mogu biti
razliite, od optih koje se koriste u gotovo svim naukama do specifinih koje se mogu
primeniti samo u datoj nauci. Tehnika sredstva koja se primenjuju pri praktinom
istraivanju odnose se na:
Klasifikaciju izvora podataka gde se nauni izvori podataka dele na teorijske koji
predstavljaju skup verifikovanih znanja i na hipotetiko empirijske, koji jo nisu postali
sastavni deo teorije. Ovaj nauno istraivaki rad obiluje teorijski verifikovanim izvorima
podataka.
Dokumenti kao izvori podataka u ovom radu pojavljuju se u obliku razliitih
izvetaja, kao to su izvetaji Narodne banke Srbije, izvetaji Zavoda za statistiku, itd.
Tehnike prikupljanja podataka delimo na dva osnovna naina prikupljanja podataka:
neposrednim ulnim opaanjem (ulo vida, sluha, itd) gde spadaju posmatranje i eksperiment,
i posredstvom drugih, gde spadaju ispitivanje, studija sluaja, posmatranje dokumenata,
biografska metoda. U okviru ovog nauno-istraivakog rada, od napred navedenih tehnika
prikupljanja podataka koriene su tehnika posmatranja, studija sluaja, metod analize
sadraja dokumenata.
15
10
Tehnika posmatranja obino se deli na: sintetiko (kompleksno) posmatranje,

neposredno posmatranje, masovno posmatranje, posmatranje pojedinanih sluajeva.
Pri tome treba izdvojiti sintetiko (kompleksno) posmatranje koje predstavlja jednu
od tehnika primenjenih u ovom radu, kojom se definie jedna globalnija, sloenija i
elastinija pojava koja dozvoljava znatnije promene u postupcima i instrumentima
istraivanja i u donoenju zakljuaka.
Studija sluaja koja je u radu posmatrana sa aspekta makro i mikro studije sluaja
predstavlja drugu metodu koja je koriena. Ona obuhvata jednu iru studiju u smislu
analiziranja uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi, odnosno analiziranja
i poreenja faktora i indikatora kao pokazatelja te uspenosti izmeu dve banke u
jednom uem smislu.
Analiza sadraja dokumenata je samostalna metoda odnosno, to je ..nezamenljiv,
prodoran i pouzdan operativni metod skupljanja i tretmana podataka o prolim,
sadanjim i buduim pojavama, o teritorijalno i vremenski bliskim, ali i veoma
udaljenim pojavama. Dokumenta koja mogu biti predmet i koja jesu predmet analize
u ovom radu su razliiti izvetaji kao npr. izvetaji Narodne banke Srbije, Zavoda za
statistiku, itd.
Analiza podataka predstavlja fazu naunog saznanja koja prethodi naunom zakljuivanju.
Analizom se dolazi do konstatacije o injenicama koje slue za verifikaciju pojedinanih
hipoteza16
16
11

1.6. Struktura rada
Prvo poglavlje predstavlja uvod koji obuhvata predmet i polazita istraivanja, znaaj
i aktuelnost istraivanja zatim ciljeve, generalnu hipotezu sa svojim podhipotezama i metode
istraivanja, gde su izdvojene sve metode koje se mogu koristiti pri vrenju istraivanja a
posebno su izdvojene i objanjene one koje su koriene u samom nauno istraivakom
radu.
Drugo poglavlje odnosi se na strateko planiranje, odnosno utvrivanje vizije i misije
poslovanja, vrenja izbora strategije i njene implementacije a sve to u cilju postizanja to
bolje konkurentske pozicije, za ta je neophodno izvriti detaljnu analizu konkurentskih snaga
i slabosti i na osnovu takvih analiza utvrditi u kojim segmentima izvriti poboljanje odnosno
pritisak na konkurenciju.
Tree poglavlje obuhvata principe i rizike u bankarskom poslovanju, gde se poseban
akcenat stavlja na rizike u poslednje vreme usled nestabilnosti svetskih trinih kretanja.
Posebno u savremenom poslovanju gde su rizici sve vei usled opteg nivoa globalizacije i
pojaane deregulacije u bankarstvu
etvrto poglavlje odnosi se na nain rada principe, vrste i funkcije berze, kao neto
to je ve odavno poznato ali predstavlja i nezaobilaznu kariku kada se govori o finansijskim
tritima, odnosno tritu kapitala. Jedan deo poglavlja posveen je Beogradskoj berzi,
njenom poetaku rada, usponima, padovima kao i trenutnim aktuelnim deavanjima,
kretanjima berzanskih indeksa, ueu stranih investitora u trgovanju, itd.
Peto poglavlje obuhvata pored akcija kao predmeta trgovanja na berzi i faktore koji
utiu na donoenje odluka pri upravljanju portfoliom ulagaa, metode izraunavanja cena
akcija i faktore koji utiu na njihovo kretanje na berzi, zatim znaaj primene indikatora
fundamentalne i tehnike analize, odnosno da ukoliko se napravi dobra kombinacija ove dve
analize onda to moe imati velikog uticaja na ispravnost donoenja pozitivne poslovne
odluke.
esto poglavlje govori o uoptenim makro ekonomskim kretanjima u svetu i Srbiji.
Neophodnost ire makro ekonomske analize ogleda se upravo u uticaju makro
ekonomskih faktora na berzanska kretanja od kojih direktno zavisi uspenost poslovanja
odreene kompanije ili banke koja se kotira na berzi.
Sedmo poglavlje obuhvata neto uopteno o Aik banci, njenim konkurentima,
berzanskim kretanjima, kao i merenje, procena i poreenje uspenosti poslovanja dve date
banke kroz procenu kvaliteta i kretanja akcija na Beogradskoj berzi. U ovom poglavlju su
dakle, dati indikatori, odnosno matematike formule na osnovu kojih je mogue izvesti i
zakljuke o kretanjima na berzi i uspenosti poslovanja datih banaka.
12
Strateko planiranje i konkurencija kao faktori uspenosti poslovanja

II STRATEKO PLANIRANJE I KONKURENCIJA KAO FAKTORI
USPENOSTI POSLOVANJA BANAKA
2.1. Strateko planiranje i upravljanje bankama
Sve vee banke primenjuju strateko planiranje kao sredstvo za svoje pozicioniranje
na visoko konkurentnom tritu kao i za traenje najpovoljnijih metoda za jaanje te pozicije
u narednim godinama.
Koncept strategije banaka proao je kroz niz faza tokom svoje istorije. Ako se uzme
period tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka moe se zakljuiti da je
prvenstveno dominirala bankarska strategija koja se odnosila na brz rast bankarskih aktiva
(asset led growth). Odnosno, kljuno merilo uspeha svake banke zasnivalo se na brzom
rastu bilansa banaka. Meutim, ukoliko doe do stanja recesije i poveanja kamatnih stopa to
moe dovesti do sloma kreditnih obaveza dunika, tako da ova strategija nosi sa sobom
suvie veliki rizik. Osamdesetih godina usled svetske dunike krize dolazi do promena u
strategiji banaka, pri emu banke poinju da vode vie rauna o visini kreditnih rizika koje
prihvataju.
Strategija razvoja cilj ove strategije je da se to preciznije sagledaju optimalni
pravci budueg razvoja kako bi se stekla takva pozicija na finansijskom tritu koja bi
obezbedila maksimizaciju profita a time i poveanje trine vrednosti banke. Ranije, osnovni
pokazatelj poslovnog uspeha bio je visina aktive, dok danas kljunu ulogu zauzima strategija.
Sutina stratekog planiranja je u sagledavanju osnovnih pravaca u restrukturiranju bilansnih
i vanbilansnih pozicija banke u cilju poveanja profitabilnosti banke a smanjenja izloenosti
rizicima. Voenje stratekog planiranja takoe ne sme da ugroava fleksibilnost u donoenju
operativnih odluka u bankama, odnosno treba da doprinese poboljanju celokupnog njenog
poslovanja.
Strateko planiranje u bankarskim (finansijskim) institucijama sadri nekoliko faza:
Kreiranje vizije i misije;

Izbor i formulacija strategije;
Implementacija strategije.
Vizija u stratekom planiranju predstavlja prvu fazu stratekog planiranja koja se

odnosi na kreiranje vizije budueg poslovanja i razvoja. Polazna taka u kreiranju vizije je
analiza sadanje pozicije banke na finansijskom tritu. Vizija treba da ima inspirativnost,
jasnou, izazovnost i praktinost realizacije kolektiva, kako bi je oni prihvatili i radili na
njenoj realizaciji.17 Pri tome se u odnos stavljaju svi pozitivni i negativni faktori poslovanja
banke u odnosu na konkurenciju (Prikaz broj 2.1.).
17
Mai dr Branislav, Menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. god., str. 149.

POZITIVNI FAKTORI
iroka baza klijenata
Razvijena organizaciona
mrea
Dobra kadrovska
struktura
NEGATIVNI FAKTORI
Slabo upravljanje
bankom
Niska profitabilnost
Neperformansni zajmovi
Prikaz br. 2. 1. Prikaz pozitivnih i negativnih faktora poslovanja banke

u odnosu na konkurenciju
Znaaj stavljanja u odnos pozitivnih i negativnih faktora poslovanja banke u odnosu

na konkurenciju, ogleda se u stvaranju osnova za izradu vizije razvoja banke, koja jasnije
moe biti saeta u vidu tzv. misije koja bi trebalo da nosi glavnu poruku u pogledu daljeg
razvoja banke.
Kreiranje misije Misija definie i dalje specifikuje viziju organizacije s aspekta
poslovnih podruja u kojima organizacija zeli da konkurie, ciljnih trita, geografskih
podruja poslovanja, filozofskih i proizvodnih uslova (kao to su kvalitet, drutvena
odgovornost i sl.).18 Dakle, misija pokazuje ime organizacija eli da se bavi, a organizacija
postoji da bi neto ostvarila. Njena misija ili svrha obino su jasni kada posao zapone.
Tokom vremena misija se moe promeniti radi korienja novih ansi ili reakcije na nove
uslove trita19
Dobre misije imaju tri glavne osobine: Prvo, fokusiraju se na ogranien broj ciljeva.
Ako se kae elimo da napravimo proizvode najvieg kvaliteta, pruimo najvie usluga,
postignemo najiru distribuciju i prodajemo po najniim cenama, to je preterano. Drugo,
misija naglaava glavne politike i vrednosti kompanije. Time se suava prostor za slobodu
odluivanja pojedinaca, tako da zaposleni konzistentno deluju u reavanju vanih problema.
Tree, misija definie glavne oblasti konkurencije u okviru kojih e kompanija delovati:
privredna grana, proizvodi i primene, kompetencija, trini segment, vertikala, geografska
oblast.20
Izbor strategije Strateki plan banke predstavlja razradu i operacionalizaciju
razvojne vizije banke. Strateki planovi se obino sastavljaju na period 3 do 5 godina.
Sadrina stratekog plana odnosi se na izbor konkretnih metoda putem kojih e vizija biti
realizovana.
Formulisanje strategije ...menaderi treba da saine i ocene strateke alternative i
da selektiraju strategije koje se oslanjaju na snagu organizacije, kao i da koriste mogunosti
okruenja, koriguju slabosti organizacije ili se suprotstave pretnjama. 21 Ovaj stepen je
zavren kada menaderi utvrde skup strategija koje organizaciji pruaju relativnu prednost u
odnosu na njene konkurente.
Implementacija strategije Kada se formuliu strategije, one se moraju primenjivati.
Strategija je samo onoliko dobra koliko se primenjuje. 22 Dakle, bez obzira koliko je
organizacija dobro isplanirala svoju strategiju ona ne moe da bude uspena ako strategija
nije primenjivana na pravi nain.
18
Mai dr Branislav, Menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. god., str. 150.
Kotler Philip, Keller Lane Kevin, Marketing menadment, Data Status, Beograd, 2006. god., str. 44.
20
Isto, op. cit. str. 44 45.
21
Robbins P. Stephen, Coulter Mary, Menadment, Data Status, Beograd, 2005. god., str. 185.
22
Ibid.
19

2.2. Konkurencija
Poslednjih decenija dolo je do promena naina rada i organizacije poslovanja kako
finansijskih institucija tako i promena u itavoj ekonomiji. Promene se odnose pre svega na
pojavu deregulacije bankarskog sektora, nagli razvoj informacionih tehnologija, globalizaciju
finansijskih trita, poveanja rizika poslovanja, poveanih zahteva klijenata, itd.
Pod pojmom deregulacije ..se podrazumeva liberalizacija uslova poslovanja unutar
zemlje i na meunarodnom tritu. Uklanjanje finansijskih barijera omoguava fleksibilnije
poslovanje i trino ponaanje banaka tj. njihovu veu konkurenciju;...23
Dakle, usled poveanog stepena deregulacije a samim tim i nivoa konkurencije
finansijskih institucija, bankarsko poslovanje se bazira na tri kljune komponente. Prvo,
preduzetnitvo iju osnovu ini bankarski menadment, koji mora biti dovoljno kreativan i
inovativan kako bi mogao da prati najnovije trendove, da potpomogne uspenom voenju
poslovne politike i organizacije u banci kao finansijskoj instituciji.
Drugo, tehnologija. Napredak u oblasti informatike omoguio je prilagoavanje
bankarskih poslova potrebama klijenata, to je dovelo do lakeg upravljanja bankom, pojave
novih bankarskih proizvoda. Zatim, znatno su smanjeni operativni trokovi poslovanja
banaka, a usled tehnolokog napretka u znaajnoj meri je izmenjena i organizacija
bankarskog poslovanja (Prikaz br. 2.2.).
Preduzetnitvo
Tehnologija
Organizacija
Prikaz br. 2.2. Tri kljune komponente savremenog bankarstva
Pojaana konkurencija meu bankama ini finansijsko trite efikasnijim. Najei

oblik konkurencije u bankarstvu je cenovna konkurencija, odnosno trino formiranje
kamatnih stopa, kamatne mare, provizije, kvaliteta usluga, itd. Takoe, esto banke u borbi
za depozite klijenata podiu kamatne stope, stvarajui vii nivo kapitala, to na kraju dovodi
do pada profitabilnosti, gubitka profita, slabije likvidnosti i kreditne sposobnosti i najzad do
nesolventnosti banaka.
Prvi znaajan korak pri analiziranju konkurencije, jeste identifikovati svoje glavne
konkurente, a zatim razmotriti njihove strategije, ciljeve, snage i slabosti, na osnovu ega je
potrebno utvrditi koju oblast napasti kako bi se poboljala konkurentska pozicija
kompanije.
Grupa kompanija koje primenjuju istu strategiju predstavljaju strategijsku grupu koja
zavisi od broja konkurenata, trokova proizvodnje, kretanja cena, nivoa usluga, itd. Na ciljeve
konkurenata utiu brojni faktori kao to su veliina, istorijat, trenutni menadment,
finansijska situacija. Jedna od korisnih polaznih pretpostavki je da konkurenti tee
maksimizaciji profita. Meutim, kompanije se razlikuju po tome koliko su im bitni
23
Hadi dr Miroljub, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. god., str. 29.
15

kratkoroni u odnosu na dugorone profite.24 Takoe, kompanija treba da prikupi
informacije o snagama i slabostima svakog konkurenta u razliitim oblastima kao to su
kretanje svesti kupca, kvaliteta proizvoda, odnosno usluga, dostupnosti proizvoda/usluga,
tehnike pomoi prodajnog osoblja, itd.
Znaaj analize trinog uea ogleda se u stalnoj potrebi menadmenta da prati
trino uee jer na osnovu samo analize prodaje ne moe se videti koliko dobro kompanija
posluje u osnosu na svoje konkurente.
Trino uee moe se meriti na tri naina: ukupno trino uee je prodaja koju
kompanija ostvaruje, izraena kao procenat od ukupne prodaje na tritu. Kompanija moe da
ostvari 100% na tritu koje pokriva, a da je ipak njeno uee relativno mlalo na celom
tritu. Relativno trino uee moe se izraziti kao trino uee u odnosu na najveeg
konkurenta. Relativno trino uee od preko 100% ukazuje na lidera na triu. Porast
relativnog trinog uea znai da kompanija preuzima trino uee od svog glavnog
konkurenta.25
Trino uee moe da fluktuira iz mnogih manjih razloga, kao na primer, da li do
velike prodaje dolazi poslednjeg dana u mesecu ili na poetku sledeeg meseca. Takoe,
ponekad se pad trinog uea moe namerno izazvati da bi se poboljala profitabilnost, tako
to menadment odustane od neprofitabilnih proizvoda ili kupaca, odnosno korisnika
usluga/klijenata. Lideri trinog uea odbranu svog terena vide u stalnoj inovaciji, stalnom
razvoju novih proizvoda i usluga za kupce, u efektivnosti distribucije i smanjenju trokova. 26
Celokupna procena snaga kompanije, njenih slabosti, ansi i opasnosti naziva se
SWOT analiza, koja ukljuuje podanalizu kako eksternog tako i internog okruenja.
Analiza eksternog okruenja obuhvata anse i opasnosti koje poslovna jedinica mora
da sagleda kroz kljune faktore u makrookruenju i znaajne uesnike u mikrookruenju koji
imaju uticaja na sposobnost ostvarenja profita. Cilj praenja okruenja jeste otkrivanje novih
ansi. Postoje tri glavna izvora trinih ansi: da se ponudi proizvod ili usluga koje nema
dovoljno na tritu, da se ponude postojei proizvodi ili usluge na nov ili bolji nain ili da se
stvori potpuno nov proizvod, odnosno usluga. Sve mogunosti ansi i opasnosti date su u
Grafikom prikazu br.2.3. Matrice ansi i opasnosti.
Matrica ansi
Matrica opasnosti
Velika
Mala
Verovatnoa da se dogodi
Velika
Mala
Ozbiljnost
Atraktivnost
Verovatnoa uspeha
Velika
Mala
Velika
Mala
Prikaz br. 2.3. Matrice ansi i opasnosti27
Najbolje anse proizvoaa proizvoda/usluga prikazane su u Matrici ansi u gornjem

levom uglu (1). anse prikazane u gornjem desnom uglu (2) i donjem levom uglu (3) treba
pratiti u sluaju poveanja verovatnoe uspeha, dok anse u donjem desnom uglu (4) su
suvie male da bi se razmatrale.
24
Kotler Philip, Keller Lane Kevin, Marketing menadment, Data Status, Beograd, 2006. god., str. 347.
Isto, op. cit. str. 120.
26
27
Isto, op. cit. str. 52. Tekst prilagoen potrebama i sadrini.
25
16

Opasnost u okruenju je izazov koji nastaje usled nepovoljnog trenda ili razvoja koji,
u odsustvu odbrambene marketing aktivnosti, mogu dovesti do pada prodaje ili profita.28
Najvee opasnosti u okviru Matrice opasnosti prikazane su u gornjem levom uglu i mogu
ozbiljno ugroziti kompaniju, a velika je verovatnoa da e se dogoditi. Da bi kompanija izala
na kraj sa ovakvim opasnostima mora unapred utvrditi planove, na osnovu njih izvriti
promene pre ili za vreme opasnosti. Opasnosti prikazane u donjem desnom uglu veoma su
male i mogu se zanemariti. Opasnosti iz gornjeg desnog i donjeg levog ugla moraju se
paljivo pratiti u sluaju da postanu ozbiljnije. Postoje razliiti vidovi opasnosti za
kompaniju, kao na primer, opasnost od jake konkurencije u samoj grani, pretnja od novih
uesnika, zatim pretnja proizvoda supstituta, pretnje usled nove tehnike i tehnologije, itd.
Analiza internog okruenja obuhvata analizu snaga i slabosti kompanije. Nije
neophodno ispraviti sve slabosti u poslovanju, ve odluiti se za one anse gde kompanija
poseduje potrebnu snagu ili za one anse u kojima e moda morati da kupi ili razvije neku
snagu.
Isto tako, vano je napomenuti da se kao osnovni indikator konkurentske pozicije
uzima poslovni ugled banke. Poslovni ugled banke stie se dugogodinjim poslovanjem u
skladu sa naelima poslovnog morala a faktori koji utiu na sticanje ugleda jesu veliina i
struktura aktive i pasive, veliina kapitala banke, ponaanje banke u skladu sa propisima,
odnos banke prema klijentima, veliina dobiti, sposobnost prilagoavanja banke uslovima
konkurencije, itd.
28
17
Principi poslovanja i rizici kao faktori uspenosti poslovanja banaka

III PRINCIPI POSLOVANJA I RIZICI KAO FAKTORI
3.1. Principi poslovanja kao faktori uspenosti poslovanja
Banka kao finansijska institucija posluje u dinaminom i nepredvidivom okruenju,
zbog toga osnova uspenog poslovanja predstavlja potovanje kako osnovnih zakonitosti
trine ekonomije tako i potovanje bankarskih principa poslovanja, kojih su dune da se
pridravaju sve banke sveta. To su:
Princip likvidnosti banke;

Princip poslovnosti i efikasnosti;
Princip sigurnosti plasmana;
Princip rentabiliteta poslovanja;
Princip solventnosti;
Princip aurnosti.29
Potovanje i pridravanje ovih principa od posebnog je znaaja u svim zemljama sa

razvijenim finansijskim tritem. Ukoliko se dogodi vee ili manje odstupanje od navedenih
principa, to moe dovesti do poremeaja u normalnom funkcionisanju kako bankarskog
sistema tako i celokupne privrede.
3.1.1. Likvidnost banaka
Koncept likvidnosti
Pretpostavka odrivosti banke na finansijskom tritu a time i uspenost poslovanja
bazira se na odreenju svakodnevne likvidnosti. Likvidnost banke je njena sposobnost da
izvrava svoje obaveze o rokovima dospea, odnosno da meusobno uskladi svoje prilive i
odlive sredstava. Pozicija likvidnosti banke proistie pre svega iz njene bilansne strukture.
Naime, u aktivi bilansa banke nalaze se pozicije razliitog stepena likvidnosti. Npr. novac na
raunu kod centralne banke predstavlja najlikvidniju stavku dok najnelikvidniju ine zgrade i
oprema. U pasivi bilansa banke isto tako, postoje obaveze visokog nivoa likvidnosti odnosno
sredstva koja se u svakom trenutku mogu isplatiti poveriocima u vidu deopzita ili kredita. Isto
tako u pasivi bilansa banke nalaze se i manje likvidne obaveze, odnosno sredstva sa duim
rokom vraanja. Na to da li e bilans banke biti manje ili vie likvidan moe uticati i
menadment banke. Takoe, na likvidnost banke mogu uticati i vanbilansne pozicije banke u
kojima se nalaze date garancije koje mogu biti aktivirane u odreenom periodu u budunosti.
Sa druge strane, to nije samo jednostavno usklaivanje priliva i odliva, ve je to
mnogo sloeniji proces, gde banka mora voditi rauna o sledeem:
1) Rona struktura svih sredstava podrazumeva meusobno usklaivanje dugoronih i
kratkoronih sredstava, pri emu likvidnost ne sme biti ugroena,
2) Dinamika priliva sredstava po vrstama i njihovoj strukturi,
3) Ponaanje subjekata u privrednom sistemu,
29

4) Opte smernice ekonomske i razvojne politike i stabilnost privrednih i ekonomskih
kretanja,
5) Mere monetarno-kreditne politike, koje mogu biti stimulativne i restriktivne.
Uzrok nelikvidnosti banaka lei u neusklaenim rokovima izvora i plasmana
sredstava. Takoe, nelikvidnost moe da nastane i ukoliko ona postane nesolventna, to znai
da je vrednost njene aktive manja od vrednosti njenih obaveza. Nelikvidnost i nesolventnost
meusobno povlae jedno drugo. Naime, kada se banka priblii zoni nesolventnosti, dolazi
do povlaenja depozita i uskraivanja dodatnih kredita prema toj banci. Meutim, u teoriji,
nesolventna banka privremeno moe da bude likvidna ukoliko ostvaruje vei priliv od odliva
novca. To se moe dogoditi samo ako deponenti nemaju adekvatne informacije o bilansnoj
poziciji banke. S druge strane, danas u savremenim uslovima svi vei deponenti a i kreditori
raspolau informacijama o poziciji svake finansijske institucije.
Znaaj likvidnosti za banku ogleda se u tome da u sluaju nelikvidnosti banka moe
prestati sa radom, a ukoliko posluje sa gubitkom onda to i ne mora biti sluaj, jer se gubitak
mora pokriti primarnim ili sekundarnim rezervama likvidnosti, tek ukoliko to ne bude
dovoljno ona e prestati sa radom.
Koncept likvidnosti banke se menjao kroz istoriju u zavisnosti od stepena razvijenosti
finansijskih trita. U poetku banka je posedovala najjednostavniji menadment likvidnosti
iji je osnovni zadatak bio da vodi rauna o likvidnosnoj strukturi aktive. Danas, pri znatno
razvijenijim finansijskim tritima postoji rizik30 da likvidnost bude ugroena, to
aktiviranjem vanbilansnih obaveza moe vrlo lako da se desi, jer se automatski prekida dalje
zaduivanje banke na finansijskom tritu. Meutim, uspena banka je ona koja ima visok
kreditni rejting i moe u svakom trenutku da odbrani svoju likvidnost povlaenjem sredstava
sa finansijskog trita u vidu kratkoronih ili dugoronih kredita.
Faktori likvidnosti banaka
Na likvidnost banaka utiu brojni faktori koji mogu izazvati razliite varijacije bilo na
strani depozitnih izvora bilo na strani kreditnih plasmana.
Svi faktori mogu se svrstati u sledee etiri grupe:
1)
2)
3)
4)
Oscilacije u ekonomiji;
Novane transakcije klijenata;
Monetarna politika centralne banke i
Politika likvidnosti poslovne banke.31
Da bi se obezbedila potrebna likvidnost, menadment banke mora biti dobro upoznat

sa svim (stohastikim) sezonskim i ciklinim kretanjima u ekonomiji. Stohastika kretanja se
teko mogu predvideti i u takva kretanja ubrajaju se radniki trajkovi, prirodne katastrofe
(zemljotres, poplava), rat. Sezonska kretanja su kretanja koja se sezonski ponavljaju svake
godine. Npr. ukoliko je banka locirana u poljoprivrednom podrju, moe oekivati visok nivo
depozita u jesen, posle etve i visoku tranju za kreditima u prolee. Ciklina kretanja su
karakteristinija za vee banke na koje i imaju najvei uticaj. Ovakav vid kretanja dosta je
tee predvideti nego ciklina kretanja.
Promene u likvidnosti banke najvie zavise od promena u kretanjima depozita kod
banke, koji opet zavise od poslovnih transakcija i kretanja likvidnosti klijenata. Naime, kada
30
31
O riziku kao faktoru uticaja na uspenost poslovanja banke neto opirnije bie u narednom potpoglavlju.
Komazec dr Slobodan, Bankarski menadment, igoja tampa, Beograd, 1998. god., str. 862.
19

kod klijenta dolazi do odliva sredstava, pogorava se njegova likvidnost, to e uzrokovati
vee povlaenje sopstvenih depozita ime se naruava i likvidnost same banke. Zbog toga je
banka zainteresovana i za poziciju i politiku likvidnosti svojih klijenata.
Centralna banka svojom monetarnom politikom, smanjenjem i poveanjem novca u
opticaju moe uticati na poveanje odnosno smanjenje likvidnosti banaka. Ukoliko bi
centralna banka vrila poveanje novca u opticaju onda bi to olakalo bankama odranje
likvidnosti i solventnosti. Znai, ukoliko banke imaju problema sa odravanjem likvidnosti i
solventnosti, one mogu iskoristiti prilive sredstava centralne banke kako bi povratile
optimalni nivo likvidnosti. Sa druge strane, ukoliko banke nemaju problema sa odranjem
likvidnosti i solventnosti ova srdstva mogu da iskoriste u cilju poveanja kreditnih plasmana
klijentima.
Na kraju, plitika likvidnosti poslovne banke podrazumeva to da banka moe
samostalno uticati na sopstvenu likvidnost putem politike likvidnosti koju ona sama kreira.
Dakle, u pitanju je strategija likvidnosti same banke, o emu e neto vie biti u narednom
potpoglavlju.
3.1.2. Poslovnost i efikasnost
Principi poslovnosti i efikasnosti polaze od osnovnog naela svakog privrednog
subjekta, a to je, postii maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja. Ovaj vid principa
sastoji se iz tri podkategorije:
Samostalnost i objektivnost u donoenju odluka (razboritost),

Elemenat stalne cirkulacije novca i
Poslovno predvianje.32
Samostalnost i objektivnost u donoenju odluka podrazumeva to da banka ne sme

pristupati brzopletom donoenju odluka, olakom troenju sredstava, finansiranju rizinih
poslova, itd. Takoe, banka mora da osigura stalnu cirkulaciju novca, novac se ne sme
bespotrebno zadravati, ve postojea sredstva treba pustiti da sama stvaraju dodatne
vrednosti. Poslovno predvianje predstavlja sr stabilnosti i efikasnosti poslovanja, posebno
ako se uzmu u obzir sve dinaminiji i nepredvidiviji tokovi u privredi.
Osnovni problem koji se javlja kod efikasnosti banaka je kako utvrditi potreban nivo
efikasnosti, kada se zna da vea ili manja efikasnost utie na veu ili manju poslovnu
sposobnost banaka. Na efikasnost banaka utiu kako unutranji tako i spoljni faktori koji
stvaraju odgovarajui poslovni ambijent koji omoguava veu efikasnost banaka. Spoljni
faktori deluju u cilju motivisanja banaka da se doslovno pridravaju osnovnih bankarskih
principa, jer oni doprinose veoj efikasnosti banaka.
Princip poslovnosti funkcionie u sklopu principa likvidnosti, zajedno ine jednu
celinu. Takoe, i poslovna sposobnost (princip poslovnosti) i efikasnost su meusobno
uslovljeni i neophodni pri svakoj savremeno organizovanoj banci. Naime, ukoliko bi se
insistiralo samo na poslovnoj sposobnosti preduzea, onda bi se izgubila prava mera za ocenu
relane poslovne sposobnosti i ona bi postala sama sebi cilj. To bi dovelo do stalnog ulaska
banke u rizine poslove pri emu ona nebi marila za negativne posledice koje mogu uslediti
po osnovu takvih poslova. Na suprot tome, ukoliko bi se insistiralo samo na efikasnosti
poslovanja banke, to bi dovelo do bezobzirnog rasipanja sredstava, izgubio bi se pojam trita
i trine konkurencije, jer bi sve banke postale efikasne, dolazi do postavljanja novih
nerealnih ekonomskih kategorija i na kraju do prevlasti politike nad ekonomijom.
32
20

3.1.3. Sigurnost
Imajui u vidu sve sloenije uslove poslovanja, sve vei rizik koji sa sobom nose
odreeni poslovi, ovaj princip ima sve vei znaaj. Sigurnost se ogleda u tome da e odreeni
klijent ili poslovni partner u roku izmiriti ugovorom predviene obaveze. Pre svega se misli
na povraaj uloenih sredstava, odnosno plasmana, to se sprovodi procenom finansijskokreditnih sposobnosti partnera, odnosno klijenta. Ovaj princip posebno dolazi do izraaja pri
odobravanju kredita, utvrivanju rokova povraaja sredstava, utvrivanju kamata, itd.
Nepotovanje ovog principa dovodi do slabljenja uspenosti poslovanja, nestabilnosti,
nelikvidnosti, itd. Sigurnost plasmana obezbeuje i zakon koji zahteva obezbeenje
odreenih garancija kao uslov za dobijanje kredita.
3.1.4. Profitabilnost (rentabilnost) banaka
Ciljna funkcija banaka u trinoj ekonomiji je formiranje adekvatne stope prinosa po
jedinici akcijskog kapitala, odnosno banka tei da maksimizira svoju trinu vrednost.
Ukoliko se ostvareni profit banke u narednim periodima diskontuje dobija se sadanja trina
vrednost banke. U sluaju da banka ne ostvari odgovarajui iznos profita dolazi do pada
trine vrednosti banke odnosno do pada vrednosti akcija na sekundarnom tritu, to za
sobom odmah vue i smanjenje ulaganja kapitala u tu banku. Naravno, vai i obrnuto, porast
trine vrednosti dovodi do porasta vrednosnih akcija na tritu, porasta ulaganja, odnosno do
novih emisija akcija na primarnom tritu.
Princip profitabilnosti poslovanja nekada je bio osnovni a esto i glavni motiv
osnivanja i rada banaka. Meutim, danas usled razliitih trinih okolnosti, sva vie ga
potiskuju drugi bankarski principi, kao to su likvidnost i stabilnost u bankarskom
poslovanju. Treba napomenuti i to da izmeu svih navedenih principa postoji meusobna
zavisnost, pa tako i zavisnost izmeu principa profitabilnosti, odnosno rentabilnosti i
likvidnosti. Tako, prekomerna likvidnost smanjuje rentabilnost, dok previsok nivo
rentabilnosti smanjuje likvidnost. Njihova meusobna usaglaenost postie se uspenim
upravljanjem i odluivanjem kao i kontrolom i praenjem bankarskih aktivnosti od strane
menadmenta.
Faktori profitabilnosti banaka
Makroekonomski faktori
Na profitabilnost i uspenost poslovanja banaka u velikoj meri utie i nivo
ekonomskog razvoja u kom se zemlja, odnosno region trenutno nalazi. Naime, visok nivo
privredne aktivnosti pozitivno utie na profitabilnost i razvoj banaka i bankarskog sektora.
Nasuprot tome, recesija se negativno odraava na profitabilnost i efikasnost bankarskog
poslovanja, iz prostog razloga zato to veliki broj preduzea i kompanija bankrotira, to se
sigurno ne bi desilo u trenutku privrednog rasta, to dovodi do gubitka klijenata banke. Jo
nepovoljnija situacija je kada recesiju prate visoke kamatne stope (to je u praksi vrlo est
sluaj) to dovodi do porasta nerealnih zajmova, samim tim i do procentualnog poveanja
bankarskih gubitaka. Dakle, najpovoljnije makroekonomsko okruenje za banku je ono koje
ima visoke stope ekonomskog rasta, pozitivne realne kamatne stope, valutnu i cenovnu
stabilnost i fiskalnu politiku koja ne gui privredu.
21

Mikroekonomski faktori
Kvalitet menadmenta kao veoma bitan faktor efikasnosti i profitabilnosti svake

banke ogleda se u uspenom voenju poslovne politike banke u savremenim trinim
uslovima, od strane profesionalnih menadera. Bankarski menader treba da obezbedi
takav razvoj banke koji stvara najveu profitabilnost i sigurnost na dui rok.
Kvalitet aktive u znaajnoj meri utie na profitabilnost i sigurnost banke. Kreditni
plasmani banaka preteno se sastoje iz zajmova odobrenih fizikim i pravnim licima
pri emu banka obavezno vri procenu boniteta korisnika zajmova. Ukoliko procena
boniteta bude pogrena nastali gubici se pokrivaju iz rezevi ili iz kapitala banke, to
ide na teret profitabilnosti.
Ekonomija obima utie na profitabilnost banke tako to jaa konkurencija na
bankarskom tritu dovodi do smanjenja kamatne mare i stope provizija, ime se
poveava obim poslovanja i ujedno smanjuju fiksni trokovi po jedinici bankarskog
proizvoda, to povoljno utie na visinu profita banke.
Ekonomija okvira (opsega tj. raznovrsnosti) sastoji se u diversifikaciji bankarskih
usluga koje banka stavlja na raspolaganje svojim klijentima. Time banka postie vei
nivo ukupne prodaje i prihoda, ime se smanjuju trokovi poslovanja banke.
Neto kamatna mara predstavlja razliku izmeu prosene kamatne stope koju banke
naplauju na plasirane kredite i prosene kamatne stope koju banke plaaju na
depozite i primljene kredite. U skladu sa tim, logino je da banke tee da ostvare to
viu kamatnu maru.
Trokovi poslovanja banke takoe bitno utiu na profitabilnost banke. Trokovi
poslovanja (operativni rashodi) sastoje se iz plata i benefita zaposlenih kao i
materijalnih trokova ukljuujui amortizaciju. Operativni menadment u bankama
tei da minimizira trokove poslovanja.
Profitni centri banaka omoguuju sagledavanje prihoda i rashoda putem kompjuterske
tehnologije u bankama, kako za banku kao celinu tako i za banku po njenim
pojedinim organizacionim delovima.
3.1.5. Solventnost
Solventnost podrazumeva sposobnost banke da u svakom trenutku odgovori svim
svojim obavezama, odnosno solventnost podrazumeva uspeno postignutu likvidnost banke
na dugi rok. Takoe, solventnost zahteva ispitivanje opravdanosti kreditnog zahteva, odnosno
ocena kreditne sposobnosti dunika da u celini izmiri svoje dospele obaveze. Solventna
banka moe svojom aktivom da pokrije ukupne izvore svojih resursa (ukupne obaveze
uveane za sopstveni kapital), zbog ega se solventnost izraava odnosom izmeu imovine i
obaveza koji se u uslovima solventnosti izraava kao
>
. Dok
nesolventnost se moe izraziti kao
<
. Utvrena nesolventnost govori o
nesposobnosti dunika da izmiri dospele finansijske obaveze. Faktori koji mogu da dovedu
do nesolventnosti su npr. poslovanje sa gubicima, proizvodnja mimo zahteva trita, i dr.
Razlika izmeu likvidnosti i solventnosti je zapravo razilka u dugoronoj i
kratkoronoj solventnosti, jer likvidnost zapravo predstavlja kratkoronu solventnost.
Kratkorona solventnost postoji onda kada je banka sposobna da redovno izmiruje dospele
obaveze, dok je dugorona solventnost uglavnom vezana za rentabilnost i sigurnost plasmana
banke. Najtea situacija za banku je kada je istovremeno zadesi nelikvidnost i nesolventnost,
jer onda nije u stanju da odgovori ni pojedinanim ni svojim ukupnim obavezama. Neto
blai oblik poslovne neravnotee je kada je banka likvidna, ali nesolventna, to se prevazilazi
22

sanacijom, preuzimanjem ili likvidacijom te banke. Najlaki oblik poslovne neravnotee, je
kada je banka solventna ali nelikvidna, jer se to moe efikasno reiti pravovremenim
kratkoronim transakcijama.
3.1.6. Aurnost
Aurnost znai da je banka u obavezi da sve svoje poslove obavlja u unapred
odreenom roku, i tano i aurno da evidentira svoje poslovne promene.
Ranije je napomenuta meusobna zavisnost i uslovljenost izmeu ovih principa.
Meutim isto tako je mogue da doe do kolizije, odnosno sukoba izmeu njih a to zavisi od
toga koje naelo se nalazi u prvom planu jedne banke, tj. u zavisnosti od toga ta banka
smatra svojim primarnim ciljem. Naime, dui niz godina ostvarenje to veeg profita se
smatralo glavnim principom poslovanja banaka, to je kasnije ublaeno jaanjem uticaja
drugih principa, pri emu se mora voditi rauna o tome da se izbegne suprotstavljanje
principa profitabilnosti sa drugim naelima, posebno naelu likvidnosti i sigurnosti plasmana.
Razlog za to je to naelo likvidnosti zahteva raspolaganje veim sredstvima likvidnosti koja
ne donose ili donose vrlo mali iznos prinosa, dok naelo rentabilnosti zahteva vei stepen
angaovanosti sredstava pri emu se banka moe suoiti sa tekoama po pitanju likvidnosti
ukoliko bi naelo profitabilnosti imalo apsolutnu prednost.
3.2. Rizici kao faktori uspenosti poslovanja

Najvanija dimenzija poslovnog uspeha banke je pored profitabilnosti i rizik
poslovanja. Bankarsko poslovanje proeto je razliitim oblicima rizika. Banka kroz itavu
istoriju svog postojanja tei da trajno savlada rizik, odnosno da ga svede na najmanju moguu
meru. Smanjenjem rizika smanjuju se i mogunosti gubitaka banaka, gubitaka akcionara,
deponenata i drugih kreditora banaka, odnosno ire posmatrano podie se nivo celokupnog
poverenja u itav finansijski sistem. Osnovu bankarskog poslovanja ini preuzimanje rizika.
Banka prikuplja vikove sredstava od svojih klijenata, ime stvara obavezu prema njima i
tako prikupljena sredstva plasira drugoj grupi svojih klijenata, ostvarujui dobit. Da bi
sauvala poverenje svojih klijenata, banka mora tako prikupljena sredstva da plasira u to
sigurnije projekte, ime se poveava profitabilnost sredstava banke i ispunjavaju se obaveze
prema poveriocima na vreme, a dunici se upuuju na sigurne i profitabilne projekte (ime
banke spreavaju moralni hazard). Sve se to dogaa na finansijskom tritu, tako da je sve
podlono riziku, poev od rizika povraaja sredstava uloenih u banku, preko rizika
ostvarenja profitne stope, pa do rizika naplate kredita, itd.
Rizik se definie kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budueg dogaaja.
Neizvesnost predstavlja odsustvo ubeenosti, sigurnosti, odnosno odsustvo stanja izvesnosti.
U situaciji neizvesnosti prisutna je sumnja u nae mogunosti da tano predvidimo budue
ishode naih akcija. Neizvesnost postoji kada pojedinci ne poseduju dovoljno informacija o
okruenju, te nisu u stanju da kvantifikuju rizik, odnosno ne znaju verovatnou ostvarenja
nepoeljnog ishoda. Neizvesnost i izvesnost su subjektivne kategorije dok je rizik objektivna
kategorija, budui da najvei deo onoga ime se oveanstvo uopte bavi nosi sa sobom rizik.
Nime, rizik postoji uvek kada postoji mogunost variranja ishoda neke akcije. Rizik je
objektivna sumnja u ishod date situacije. Rizik je stanje u kome postoji mogunost
negativnog odstupanja od poeljnog ishoda koji oekujemo ili kome se nadamo.33
33
Koovi dr Jelena, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002. god., str. 58.
23

Postoje razliiti kriterijumi za klasifikaciju bankarskih rizika, ali najsveobuhvatnija je
klasifikacija prema interpretaciji Bazelskog komiteta prema kojoj su glavni rizici bankarskog
poslovanja: kreditni rizik; kamatni rizik; devizni (valutni) rizik; ostali trini rizici; kao
poseban vid rizika izdvojiemo inflacioni rizik koji predstavlja kako optu karakteristiku nae
tako i drugih zemalja irom sveta a i itavog savremenog drutva; zatim, rizik likvidnosti;
operativni rizik; pravno-zakonski rizik; dravni rizik i reputacioni rizik. Na kraju vano je
dodati i moralni hazard, kao rizik vrlo est u bankarskoj praksi.
3.2.1. Kreditni rizik
Kreditni rizik predstavlja najvaniji bankarski rizik koji podrazumeva postojanje
mogunosti da dunici ne vrate kredite sa sve propisanom kamatom o roku dospea. Ukoliko
se dogodi da dunici ne vrate kredite u propisanom roku, banka e ostvariti gubitak
oekivanog prihoda, a ukoliko iznos ostvarenog gubitka premai oekivani prihod, banka
ostvaruje negativan finansijski rezultat odnosno ist gubitak.
Kreditni rizik moe nastati i ukoliko banka ne vodi dovoljno rauna o ogranienjima
pri odobravanju ukupnog iznosa kredita. Naime, svaki kredit koji banka odobri sa sobom nosi
odreeni nivo kreditnog rizika, zato je jedan od ciljeva banke da ovaj vid rizika uini to
manjim, odnosno prihvatljivim za banku.
Banke svojim upravljakim aktivnostima nastoje da smanje nivo kreditnog rizika
donoenjem racionalnih odluka o kreditiranju, diversifikacijom datih kredita na razliite
korisnike kredita, limitiranjem maksimalne izloenosti prema jednom klijentu i grupi
povezanih klijenata i raznim nainima kreditnog obezbeenja odnosno osiguranja. 34
Osnovni princip je da kredit mora biti odobren kreditno sposobnim subjektima, da
mora biti pravilno rono i poslovno struktuiran, odgovarajue osiguran i dokumentovan kao i
odgovarajue kontrolisan kako bi se obezbedilo praenje finansijskog poslovanja korisnika
kredita. Takoe, makroekonomsko okruenje i privreda, odnosno sektorska deavanja utiu
na sposobnost vraanja uzetih kredita od strane klijenata, na iznos kredita koji e banka
servisirati a time i na politiku upravljanja kreditnim rizikom.
3.2.2. Kamatni rizik
Kamatni rizik predstavlja jedan od trinih rizika a odnosi se na mogunost smanjenja
neto prihoda od kamate, smanjenje odnosa izmeu aktivne i pasivne kamatne stope a samim
tim i smanjenja vrednosti za akcionare usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Smanjenje
neto prihoda od kamata zavisi od kretanja odnosa izmeu aktivne i pasivne kamatne stope.
Ukoliko bi aktivne kamate rasle vie od rasta pasivnih kamata onda bi banka ostvarila veu
dobit, a ukoliko bi pasivne kamate rasle vie od rasta aktivnih onda bi banka ostvarila manju
dobit. Na ovakva kretanja kamatnih stopa menadment banke gotovo da i nema uticaja, pa je
zato kamatni rizik potrebno amortizovati merama poslovne politike.
U uslovima inflacije najvei problem predstavlja utvrivanje realne kamatne stope.
Previsoke inflatorne stope su odraz opte nestabilnosti i finansijske nesigurnosti i uprkos
takvim stopama poslovno okruenje se veoma lako kreditno zaduuje to u velikoj meri
oteava procenu kreditnog rizika. Ukoliko bi u inflatornim uslovima kamatne stope bile niske
to bi direktno ugrozilo sam kapital banke. U naoj bliskoj prolosti veliki broj domaih
banaka je likvidiran upravo zbog previsokih kamatnih stopa tokom dugogodinje inflacije.
Takoe, rizik kamatnih stopa moe se pojaviti i kod ulaganja u hartije od vrednosti,
tanije obveznice. Odnos izmeu cena hartija od vrednosti i kamatnih stopa je takav da pri
34
Jovi dr Zoran, Menadment finansijskih institucija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. god., str. 48.
24

rastu cena hartija od vrednosti kamatne stope padaju i obrnuto, pri smanjenju cena hartija od
vrednosti, kamatne stope rastu. Kamatni rizik postoji i pri odobravanju kreditnih zajmova,
gde postoje fiksne i promenljive kamatne stope. Naime, u savremenim uslovima
privreivanja kao i u uslovima finansijske stabilnosti pri odobravanju kratkoronih kredita
propisuje se fiksna kamatna stopa i obrnuto, u uslovima finansijske nestabilnosti pri
odobravanju dugoronih kredita propisuju se promenljive kamatne stope, ime se banke tite
od kamatnog rizika.
3.2.3. Valutni (devizni) rizik
Valutni (devizni) rizik predstavlja vid trinog rizika, a odnosi se na promene
deviznih kurseva. U bilansima stanja banaka postoje razne valute koje sadre potencijalni,
latentni rizik, jer promene deviznih kurseva mogu nepovoljno da utiu na sposobnost dunika
da vrate svoje dugove. U periodima nestabilnosti deviznih kurseva valutni rizik kod banaka
se dodatno poveava.
Otvorena neto devizna pozicija predstavlja razliku izmeu potraivanja i obaveza
banke u jednoj valuti i plemenitom metalu. Ukoliko je vrednost potraivanja u odreenoj
stranoj valuti vea od obaveza u istoj valuti onda je otvorena neto devizna pozicija banke
duga, a ukoliko je vrednost potraivanja banke u odreenoj stranoj valuti manja od obaveza u
istoj valuti tada je neto devizna pozicija banke kratka.35
U uslovima promenljivih deviznih kurseva duga odnosno kratka, otvorena neto
devizna pozicija u bilo kojoj valuti izlae banku poveanom deviznom riziku kao posebnoj
vrsti trinog rizika.
3.2.4. Ostali trini rizici
Ostali trini rizici koji nastaju usled promene drugih, trinih cena i promena koje
zahvataju celu privredu, od promena u poreskom sistemu do promena u svetskoj energetskoj
situaciji ili politici.36
Sistematski ili trini rizik je rizik koji deluje na sve vrste aktive. To je rizik povezan
sa optim ekonomskim uslovima, kao to su poslovni ciklus, stopa inflacije, kamatne stope,
poreske stope, devizni kursevi, kupovna mo, politika nestabilnost, ratovi, prirodne
katastrofe, zatim, upravljaki rizik, rizik neizmirenja obaveze (default risk), rizik utrivosti,
rizik opoziva, rizik konvertibilnosti, itd. Nijedan od ovih makroekonomskih faktora ne moe
se sa izvesnou predvideti, a svi utiu na stopu prinosa konkretne hartije od vrednosti.
Najpoznatija mera ovog rizika je beta koeficijent (), koji predstavlja meru volatilnosti37
akcije ili celog portfolija, kao i sistematskog rizika, u poreenju sa tritem u celini.
Sistematski rizik je vano izmeriti, jer je on jedan od deskriptora hartije, a na osnovu njega e
racionalni investitori odrediti granicu prinosa, koju ele da prihvate.
Nesistematski (specifini) rizik je deo ukupnog rizika koji je u vezi sa konkretnim
preduzeem, tj. svakim pojedinanim emitentom hartija od vrednosti, i ne utie na druge
kompanije, odnosno re je o uticajima mikroekonomskog karaktera, ili, pak, sluajnim
okolnostima. Primeri nesistematskog rizika su trajk radnika, neuspeh kompanije u
istraivanju i razvoju, neuspeh marketinkog programa, neuspeh u realizaciji vanih
35
37
Volatilnost predstavlja nepredvidivu promenu odreene varijable u nekom vremenskom periodu i jedan je od
indikatora rizika. to je volatilnost neke varijable vea, to je vea i rizinost pri donoenju odluke vezanu za tu
varijablu.
36
25

investicionih projekata, sudske parnice, i sl. Moe da se minimizira, ak i svede na nulti nivo,
korienjem strategije diversifikacije portfolia, pa se naziva i diversifikabilan rizik.
Da bi se banka zatitila od ovakvog tipa rizika, neophodno je da prilikom odobravanja
kredita svojim klijentima poseduje informacije o vrsti proizvoda ili usluga koje klijent
proizvodi, odnosno prodaje, o profitabilnosti klijenta, o njegovoj poziciji na tritu, njegovoj
konkurenciji, itd.
3.2.5.
Inflacioni rizik
Pod inflacijom se podrazumeva proces prekomerne monetarne ekspanzije koja dovodi

do poveanja vrednosti novca a po tom osnovu i do porasta ukupne nacionalne tranje u
odnosu na ukupnu ponudu ( > ). Posledice inflacije su: porast cena obezvreenje
novca, formiranje crnog trita, poveanje trokova ivota, neracionalna potronja,
prelazak tednje u realnu aktivu (imovinu), to dovodi do novog porasta cena, smanjenje
reproduktivne sposobnosti privrede, smanjenja izvoza, itd. Inflacija se meri indeksom cena na
malo ili trokova ivota. Postoje razliiti tipovi inflacije. Tako razlikujemo, inflaciju prema
intenzitetu, koja moe biti latentna (puzajua) i galopirajua inflacija, tj. hiperinflacija. Prema
uzrocima nastajanja razlikuju se: inflacija tranje, inflacija trokova i strukturna inflacija.
Inflacija se, prema optoj definiciji, moe suzbiti na vie naina:
1) Smanjnjem celokupne plateno sposobne tranje za robom i uslugama pri istoj
ponudi,
2) Poveanjem ponude pri istoj celukupno plateno sposobnoj tranji za robom i
uslugama, i
3) Istovremeno smanjenjem celokupne plateno sposobne tranje za robom i uslugama i
poveanjem ponude do odreenog nivoa.38
Inflacioni rizik zapravo predstavlja neizvesnost u pogledu buduih nivoa cena i
trokova ivota vrednosti novca. Zatita od inflacionog rizika zavisi od toga da li se radi o
monetarnoj ili nemonetarnoj imovini (aktivi). Naime, u monetarnu imovinu spada sva
nefizika imovina koju poseduje jedno pravno ili fiziko lice u odreenom trenutku. U skladu
sa tim treba voditi rauna o meusobnom usklaivanju inflacionog gubitka i dobitka.
U uslovima normalne inflacije raunovodstvo je vrlo mono, meutim u uslovima
hiperinflacije kakva je zabeleena kod nas 1993 1994. god., raunovodstvo je praktino u
hendikepu, jer na osnovu njega se u tom sluaju ne moe oceniti bonitet posmatranog
privrenog subjekta, a sve prikazane vrenosti, ne da su nerealne, nego su nezamislive.
3.2.6.
Rizik likvidnosti
Na poetku ovog rada dat je koncept likvidnosti, strategija i projektovanje likvidnosti.

U ovom delu o rizicima likvidnost e biti obraena u smislu postojanja verovatnoe da banka
ne bude u mogunosti da izvri obaveze o roku dospea. Dui period nelikvidnosti moe da
dovede do nesolventnosti, to za banku predstavlja daleko veu opasnost.
Pad prihoda, pogoranje strukture aktive, poveanje nestabilnosti depozita, oteane
naplate potraivanja, poremeaji novanih tokova i mnoge druge neplanirane pojave mogu
dovesti do poveanja rizika likvidnosti.
38
Luki dr Radojko, Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u

Beogradu, Beograd, 2009. god., str. 264 265.
26

Osnovno merilo za likvidnost banke je odnos likvidne aktive prema ukupnoj aktivi
koji treba da se kree u rasponu 30% do 35% ukupne aktive. U skladu sa tim, zadatak
bankarskog menadmenta je da stvori takve uslove da banka ne doe u poziciju nelikvidnosti
jer se informacije o likvidnosti banaka brzo ire, to moe negativno uticati na kreditni rejting
banke a time i na celokupnu uspenost poslovanja banke.
Usklaivanjem ronosti sredstava i plasmana spreava se nastanak rizika likvidnosti,
ali taj metod banke slabo koriste jer osnovni izvor profitabilnosti predstavljaju posredniki
poslovi. Stoga banke trajnu likvidnost mogu postii usklaivanjem tokova gotovine, ronim
usklaivanjem aktive i pasive, kroz kvalitetnu politiku upravljanja pasivom, kao i uspeno
reavanje neplaniranih situacija koje mogu da ugroze likvidnost.
Osnovu za merenje likvidnosti predstavlja racio analiza, pa stoga e pokazatelji
likvidnosti isto kao i pokazatelji profitabilnosti biti obraeni u poglavlju broj pet merenje i
procena uspeha banaka.
3.2.7.
Operativni rizik
Operativni rizik je rizik kojem je banka izloena zbog moguih prevara, pronevera i
pravnih i drugih trokova koje e snositi u sluaju njihovog nastanka. Operativni rizici su
rizici personalnog karaktera ali i rizici od moguih elementarnih i drugih teta kao to su
poplave, poari, provale i pljake usled neadekvatnih sistema zatite.39
Operativni rizik predstavlja svakodnevni rizik koji moe nastati u bilo kojoj
bankarskoj transakciji. Takoe, predstavlja jedan od najteih poslovnih rizika kako za banku
tako i za njene klijente. Uticaj na zaposlene u smislu njihove zloupotrebe mogu imati lanovi
upravnog odbora, veliki akcionari, izvrni direktori, neto manji uticaj mogu imati vei
deponenti, revizori i ostali rukovodioci.
Isto tako operativni rizici postoje usled nepredvienih dogaaja kao to su poari,
poplave, oruane pljake ili krae od strane lica koja nisu zaposlena u banci. U cilju
spreavanja ovakvih vidova rizika banka treba da napravi selekciju kadrova, da vri njihovu
stalnu obuku, da prati savremena tehnoloka dostignua u bankarstvu, da ima adekvatnu
unutranju kontrolu, da informacije u finansijskim izvetajima budu potpune i tane, da
imovina banke bude zatiena i da menadment bude u stanju da prati, procenjuje i kontrolie
rizike za ta je neophodno prethodno dobro poznavati operativno upravljanje rizicima.
3.2.8. Zakonski rizik
Zakonski rizik se poveava onda kada su zakoni koji se odnose na bankarsko
poslovanje podloni estim promenama. Ovaj vid rizika je teko uoiti i gotovo nemogue
proceniti. este promene zakona i propisa mogu negativno uticati na razvoj poslovne politike
banaka. Naime, jaanjem procesa globalizacije treba oekivati sve veu disperziju ove vrste
rizika, to je vano za zemlje u razvoju, odnosno zemlje u tranziciji koje tek formiraju
sopstvena finansijska trita.
3.2.9. Dravni rizik
Dravni rizik odnosi se na meubankarsko kreditiranje a povezan je sa ekonomskim,
drutvenim i politikim okruenjem i zapravo predstavlja rizik da banka nee biti u stanju da
naplati dug zbog platene nesposobnosti drave.
39
27

3.2.10. Reputacioni rizik
Reputacija jedne banke proizlazi iz ukupne poslovne uspenosti te banke. Dobra
reputacija predstavlja osnov pozitivnog imida banke kao i osnov za poverenje. U sutini
bankarski posao podrazumeva opsluivanje jevnosti, a gubitak dobre reputacije zanai i
gubitak privilegije opsluivanja javnosti. Dobru reputaciju ugroavaju ostvareni gubici,
malverzacije, zloupotrebe, este krae, pronevere, afere, itd.
3.2.11. Moralni hazard
Moralni hazard kao posebna vrsta bankarskog rizika predstavlja situaciju koju stvara
banka kreditor svojom visoko rizinom kreditnom politikom pruajui podsticaj korisnicima
kredita da se angauju u aktivnostima koje su za banku kreditora nemoralne i nepoeljne, jer
ine manje verovatnom mogunost da kredit bude vraen.40 Moralni hazard smanjuje
verovatnou da e kredit biti vraen, pa je zato za banke bolje da kredite plasiraju po nioj
kamatnoj stopi od najvee mogue stope kako bi se oekivani prinos maksimizirao, a rizik
minimizirao.
Dakle, osnovni zadatak banaka nije da izbegavaju rizik po svaku cenu, to je i

nemogue, ve da profesionalno upravljaju svim bankarskim rizicima. To opet ne znai da
banke biraju iskljuivo poslove koji sadre enormno niske rizike. Jedan bankar je rekao: We
make money by taking risks! (Mi pravimo novac pruzimajui rizike!). Dakle, bitno je da
bankarski menadment profesionalno upravlja rizicima banke, kako preterani i nepokriveni
rizici ne bi doveli do nesolventnosti banke.
40
28
Merenje i procena uspeha banaka

IV MERENJE I PROCENA USPEHA BANAKA
Bankari i njihovi konkurenti su pod velikim pritiskom da u kontinuitetu postiu dobar
poslovni uspeh. Poslovni uspeh se odnosi na to da li banka ili druga finansijska institucija
moe adekvatno da ispuni ciljeve svojih akcionara, zaposlenih, depozitara i drugih kreditora,
kao i da prepozna trine potrebe. Istovremeno, ove finansijske institucije moraju da nau
nain kako da zadovolje dravne kontrolore svojom pozitivnom politikom poslovanja,
pozajmicama i zdravim investicijama obezbeujui, na taj nain, zatitu interesa graana.
Cilj maksimalne profitabilnosti sa prihvatljivim nivoom rizika kojem tee vlasnici
institucija, nije lako postii, to se moe videti i iz nedavnog neuspeha banaka i drugih
finansijskih institucija irom sveta. Ovako agresivno postavljeni ciljevi zahtevaju od
finansijske kompanije da neprekidno trai nove finansijske prilike i mogunosti za novo
poveanje prihoda, za veu efikasnost u poslovanju i efikasnije planiranje i kontrolu.
Naime, merenje i procena uspeha banaka vri se na osnovu finansijskih izvetaja,
bilansa stanja i bilansa uspeha, s tim da treba imati u vidu da je procena uspenosti
poslovanja kod banaka neto sloenija nego kod drugih privrednih subjekata. Finansijski
izvetaji kao instrumenti za procenu uspenosti poslovanja bie obraeni u posebnom
potpoglavlju.
Uopteno govorei, najbolji pokazatelj uspenosti poslovanja banke bila bi njena
trina cena tj. berzanski formirana cena njenih akcija, odnosno ukupna cena akcionarskog
kapitala banke. Dakle, kao kljuni cilj finansijskog menadmenta koji mora da ima prioritet u
odnosu na sve ostale odnosi se na postizanje maksimalne vrednosti akcija finansijskih
korporacija. Meutim, treba imati u vidu da je kod razvijenih finansijskih trita najei
sluaj da se berzanski kotiraju male i srednje banke, ali se njihovim akcijama ne trguje ili
veoma retko trguje iskljuivo kod preuzimanja. Kod finansijskih trita u razvoju (emerging
markets) trite nije razvijeno u toj meri da se na njemu trguje akcijama banaka i akcije
banaka se veoma retko kotiraju. Otuda je u oba sluaja berzanska cena nepogodna ili ne
postoji (kod razvijenih) ili je neperfektna zbog manjkavaosti trita (trita u razvoju), te je
korienje koeficijenta profitabilnosti praktino jedini nain da se dobije slika o uspenosti
poslovanja neke banke. 41 O akcijama, njihovim cenama i faktorima cena akcija bie rei u
narednom potpoglavlju.
I na samom kraju ovog uvoda, za potrebe merenja uspenosti poslovanja koristi se
racio analiza kao jedna od najrazvijenijih metoda. Rezultati dobijeni ovom analizom se
uporeuju sa rezultatima ostvarenim u prolosti, sa oekivanjima u budunosti, sa srodnim
bankama odnosno konkurentima, sa standardima u toj oblasti.
41

4.1. Finansijski izvetaji banaka
Osnovni finansijski izvetaji ne samo banaka ve i drugih privrednih subjekata,
preduzea su bilans stanja, bilans uspeha i izvetaj o tokovima gotovine. Na osnovu ovih
finansijskih izvetaja ocenjuje se uspenost poslovanja banke.
Pojam bilans je latinskog porekla a u prevodu oznaava vagu sa dva tasa. Bilans
stanja predstavlja dvostrani raun u kojem se sa leve strane nalaze sredstva tj. aktiva, a sa
druge, desne strane, izvori tih sredstava tj. pasiva. Bilans uspeha sa jedne strane predstavlja
rashode, a sa druge strane prihode banke.
Uspenost poslovanja obino se definie kao sposobnost ostvarivanja odreenih
ciljeva. Ciljevi poslovanja mogu biti razliiti, a to znai da i uspenost poslovanja zavisi od
postavljenih kriterijuma i definisanih ciljeva. Najei cilj koji se istie je profitabilnost
poslovanja. Da li je to ostvareno i u kojoj meri moe se videti iz finansijskog izvetaja
prihoda i rashoda. Za razliku od bilansa stanja, koji prikazuje finansijski poloaj u odreenom
vremenskom trenutku, bilans prihoda i rashoda pokazuje aktivnost prduzea u odreenom
razdoblju.42
Treba napomenuti i to da su finansijski izvetaji finansijskih institucija danas pod
strogim nadzorom. Jedan od kljunih razloga za to je da banke mnogo zavise od otvorenog
trita radi prikupljanja sredstava koja su im potrebna. Ulazak na otvoreno trite radi
prikupljanja novca podrazumeva da finansijski izvetaj banke bude predmet najdetaljnijeg
ispitivanja od strane investitora u akcije i obveznice, agencije koje vre procenu kreditnog
rizika, kontrolni organi i mnogi drugi ljudi.43
4.1.1. Bilans stanja
Bilans stanja pokazuje finansijsku situaciju banke. Zapravo pokazuje izvore sredstava
i njihovo korienje, kao i obaveze i sopstveni kapital, na tano odreeni dan. Bilans stanja
banaka u velikoj meri se razlikuje od bilansa stanja proizvodnih i trgovinskih preduzea, a
razlog za to je karakter poslovanja banke.
Osnovni elementi aktive bilansa stanja banke su: rezerve, novani elementi u procesu
naplate, depoziti kod drugih banaka, investicije, zajmovi i ostala aktiva. Najvei procentualni
udeo odnosi se na zajmove, efekte i gotovinu.
Rezerve predstavljaju deo depozita na raunu kod Narodne banke. U rezerve spada i
tekui novac koji se dri u trezoru banke za potrebe manjih gotovinskih isplata. Na rezerve se
ne plaa kamata. Jedan deo rezervi se dri po osnovu zakonske obaveze i to se zovu obavezne
rezerve. Ostale dodatne rezerve se dre za potrebe izmirenja dospelih obaveza. Za bilans
stanja vai da je:

=

+
.
Novani elementi u procesu naplate se pojavljuju u sluaju kada se kod banke izdaje
ek (na naplatu) na teret rauna koji se vodi kod druge banke. Ovaj ek za nau banku
predstavlja imovinu. Ona ima potraivanje od druge banke (po osnovu izdatog eka na
naplatu) koje e biti naplaeno kroz nekoliko dana. 44
Depoziti kod drugih banaka su sredstva koje kod velikih banaka dre male banke za
potrebe pruanja raznih usluga kao npr. naplata ekova. Ovaj sistem je poznat kao
korespondentsko bankarstvo.
Zajmovi predstavljaju glavni izvor prihoda u vidu kamate banaka. Zajam je za
korisnika obaveza dok je za banku imovina odnosno, potraivanje, kao izvor njenog prihoda
42
ager, dr Lajo, Analiza financijskih izvjetaja, Masmedia, Zagreb, 2008. god., str. 67.
Rose S. Peter, Hudgins C. Sylvia, Bankarski menadment i finansijske usluge, Data Status, Beograd, 2005.
god., str. 145.
44
ager, dr Lajo, Analiza financijskih izvjetaja, Masmedia, Zagreb, 2008. god., str. 67.
43
30

u vidu kamate. Zajmovi su manje likvidni iz razloga to se oni ne mogu konvertovati u
gotovinu sve do roka dospea. S druge strane zajmovi nose visok nivo rizika da nee biti
naplaeni zajedno sa pripadajuom kamatom o roku dospea. Imajui sve to u vidu banke na
zajmove ostvaruju visoke prinose. Zajmovi mogu biti prema ronosti: kratkoroni (do 1
godine), srednjoroni (obino od 5 do 7 godina) i dugoroni (obino preko 10 godina). Oni
prema nameni mogu biti komercijalni i industrijski, hipotekarni, potroaki i ostali zajmovi.
Meubankarski zajmovi (ukljueni u ostale zajmove) su dnevni (noni) zajmovi,
pozajmljeni na nacionalnom tritu novca.45
U ostalu aktivu spada i fiziki kapital, kao to su npr.: zgrade, kompjuteri i ostala
oprema. Aktiva banke moe biti realna i finansijska. Finansijska aktiva je izraena u obliku
novca i pojavljuje se u bilansu stanja zajmodavca i bilansu stanja zajmoprimca. Realna aktiva
je izraena u fizikom obliku, samo u jednom bilansu stanja kao to su npr. zgrade. Takoe,
aktiva banke moe biti kamatonosna i nekamatonosna; rizina i nerizina. Kamatonosna
aktiva je ona aktiva na koju se naplauje kamata i u koju spadaju investicije u efekte i
zajmovi. Kamatonosna aktiva se svrstava u rizinu aktivu. Nekamatonosna aktiva je ona
aktiva na koju banka ne naplauje kamatu i obuhvata sve osim investicija u efekte i zajmove.
Rizina aktiva je ona aktiva gde postoji verovatnoa rizika da se data vrednost nee naplatiti
zajedno sa pripadajuom kamatom o roku dospea. Nerizina aktiva je aktiva kod koje takav
vid rizika ne postoji. Primeri nerizine aktive su rezerve, novani elementi u procesu naplate,
depoziti kod drugih banaka i ostala aktiva.
Pasivu banke ine: transakcioni depoziti, netransakcioni depoziti, zaduenja i kapital.
Transakcioni depoziti obuhvataju sve raune na iji teret se moe izdati ek. Plativi su po
vienju. Transakcioni depoziti su za vlasnika imovine deo njegovog bogatstva, a s druge
strane, za banku obaveza. Netransakcioni depoziti su primarni izvor sredstava banke. Nose sa
sobom odreenu kamatu i ne mogu se povui u bilo kom trenutku na zahtev vlasnika. U
poreenju sa transakcionim depozitima na netransakcione depozite je mnogo vea kamata.
to se tie zaduenja, banka se moe zaduiti kod Narodne banke, kroz meubankarske
(none) zajmove, zajmovi od matine kompanije, od stranih banaka, itd. Kapital banke je
jednak razlici izmeu ukupne aktive i ukupnih obaveza. Kapital banke se poveava prodajom
novih akcija ili zadravanjem zarade odnosno, refinansiranjem proizvodnje tj. usluga. Kapital
banke predstavlja donju granicu i ukoliko vrednost njene imovine padne ispod te granice
banka postaje nesolventna.
Pasiva bilansa stanja isto kao i aktiva moe biti kamatonosna i nekamatonosna,
odnosno rizina i nerizina. Kamatonosna pasiva je pasiva na koju se plaa kamata (depoziti i
zajmovi). Nekamatonosna pasiva je pasiva na koju se ne plaa kamata. Rizina pasiva
podrazumeva da se na vreme izmire dospele obaveze, a nerizina pasiva obuhvata sopstveni
kapital.
4.1.2. Bilans uspeha
Bilans uspeha se sastavlja za odreeni vremenski period. On pokazuje prihode i
rashode ija razlika predstavlja profit ili gubitak. Naime, ako su prihodi vei od rashoda
ostvaren je pozitivan poslovni rezultat profit i obrnuto, ukoliko su rashodi vei od prihoda
ostvaren je negativan poslovni rezultat gubitak.
U prihode banke spadaju: kamata, provizija i ostali prihodi. Prihodi od kamata
predstavljaju znaajan izvor prihoda za banke koje u strukturi aktive bilansa stanja imaju
veliki procentualni udeo u zajmovima to je karakteristika veih banaka. Prihodi od kamate
jo se zovu i aktivna kamata u koju spadaju: kamata i provizija od zajma, kamata od depozita,
45
Ibid.
31

kamata od prodaje novca Centralnoj banci i kamata od efekata. Provizija od depozita
predstavlja izvor prihoda manjih banaka, jer im je vee uee depozita u pasivi bilansa
stanja u odnosu na velike banke. Ostali prihodi odnose se na prihode velikih banaka a potiu
od nedepozitnih aktivnosti (kliring, brokerske usluge, itd.).
U rashode banke spadaju: kamata, trokovi naplaenog zajma, plate i beneficije
zaposlenih i ostali trokovi. U okviru rashoda, kamata zauzima posebno mesto, pa je tako kod
manjih banaka uee kamate u rashodima manje u odnosu na strukturu rashoda kod veih
banaka. Razlog za to je to vee banke tee da imaju vei broj klijenata pa samim tim se i
vie zaduuju kod Centralne banke i drugih banaka. Trokovi nenaplaenog zajma
poveavaju se u periodu recesije i vie su zastupljeni kod manjih banaka. Plate i beneficije
zaposlenih pokazuju blau tendenciju pada sa razvojem i primenom nove tehnologije u
poslovanju. Ostali nekamatonosni trokovi poslovanja obuhvataju trokove amortizacije,
propagande i dr.
Izmeu bilansa stanja i bilansa uspeha postoji uzajamna povezanost iz razloga to se
konaan rezultat iz bilansa uspeha unosi u bilans stanja i to u vidu nerasporeene dobiti na
strani aktive i u vidu nepokrivenog gubitka na strani pasive.
4.1.3. Izvetaj o tokovima sredstava
Izvetaj o tokovima sredstava pokazuje izvore i upotrebu sredstava banke za dati
vremenski period, odnosno pokazuje tokove gotovine odreenog pravnog lica po osnovu
poslovnih aktivnosti, investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja. Tokovi gotovine
predstavljaju naplate i isplate gotovine i gotovinskih ekvivalenata i to putem blagajne,
tekuih rauna i deviznih rauna kao i kompenzacije, asignacije i cesije koje su sprovedene
preko tih rauna. U tokove gotovine ne spadaju: prenosi gotovine i gotovinskih ekvivalenata
izmeu navedenih rauna, revalorizacioni prihodi i rashodi i nerealizovane pozitivne i
negativne kursne razlike.
Takoe vano je pomenuti i uticaj inflacije na finansijsko izvetavanje, koja je sve
vie prisutna u savremenim uslovima privreivanja. Dakle, to se tie uticaja inflacije vano
je prvenstveno istai to da se raunovodstvo zasniva na stabilnosti jedinice mere (novca,
dinara). Naime, kada inflacija u kontinuitetu obezvreuje novano merilo dolazi do toga da se
sada za jedan dinar ne mogu da kupe ista dobra kao prethodnih godina. Isto tako ako
pretpostavimo permanentan rast cena onda se danas za jedan dinar moe kupiti manje nego
pre godinu dana a vie nego godinu dana kasnije.
Odnosno, zakljuak bi bio da finansijski izvetaji ne mogu biti verodostojni u
inflatornim uslovima jer se ne mogu sabirati aktiva, pasiva, prihodi i rashodi mereni u
novanim jedinicama (dinarima) koje su nastale u razliitim monetarnim periodima i imaju
nejednaku kupovnu mo, pa su stoga meusobno neuporedive. Dakle, u uslovima inflacije
moe doi do prezentovanja nezadovoljavjuih i nepotpunih podataka o realnoj vrednosti
imovine privrednog subjekta. Ukoliko bi se otklonili nedostaci takvog vida prezentovanja
stvorili bi se uslovi za:
Dobijanje realne slike o imovinskoj strukturi privrednog subjekta;

Mogunost utvrivanja periodinog rezultata u cilju poreenja kapitala na poetku i
kraju obraunskog perioda.
Naime, kao to smo ve istakli, bilans stanja kao i drugi raunovodstveni izvetaji u
uslovima monetarnih poremeaja postaju nezadovoljavajui izvor informacija o uspenosti
poslovanja privrednog subjekta i nepouzdana osnova za donoenje poslovnih odluka. I to,
32

bilans stanja u inflatornim uslovima ne pokazuje realnu vrednost sredstava odnosno, imovine
privrednog subjekta. Dok u bilansu uspeha, po pravilu rashodi prethode prihodima, pa je za
njih rezervisana leva strana, a za prihode desna strana, koju ine prihodi od realizacije
proizvoda i usluga i ostali prihodi perioda, koji su izraeni aktuelnijom ali i manje vrednim
dinarima, nasuprot rashodima tog perioda koji su iskazani manje aktuelnim ali i vie vrednim
dinarima. Na taj nain u bilansu uspeha se sueljavaju prihodi i rashodi koji nisu svedeni na
istu jedinicu mere, pri emu se dobija periodini rezultat koji je u inflatornim uslovima
precenjen, a u vreme deflacije potcenjen.
Kao osnovni zakljuak namee se to da korisnici raunovodstvenih finansijskih
izvetaja moraju da budu svesni nedostataka i manjkavosti bilansa stanja i bilansa uspeha u
vreme inflacionih, monetarnih poremeaja i da takvi izveatji ne smeju biti apsolutna osnova
za donoenje vanih odluka.
Za potpuniju ocenu boniteta odnosno uspenosti banke neophodno je istovremeno
analizirati sva tri finansijska izvetaja (o kojima je prethodno bilo rei) bilans stanja, bilans
uspeha i izvetaj o tokovima sredstava.
4.2. Akcije kao predmet trgovanja na berzama, cene i faktori cena akcija
Efikasnost finansijskih trita podrazumeva da cene finansijskih instrumenata
odraavaju minimum svih informacija koje su javno dostupne, a verovatno i svih informacija
koje najbolji analitiari mogu da otkriju.46
Dakle, efikasnost u ovom sluaju ne podrazumeva da se upotrebom resursa postignu
maksimalni proizvodni rezultati, ve da se informacije brzo usvoje. Vezano za ovu teoriju
efikasnosti finansijskih trita postoje razliita miljenja, kako u smislu prihvatanja tako i u
smislu odbijanja ove teorije.
Tako prema jednoj studiji utvreno je da u proseku izbor akcija koji su uinili brokeri
nimalo nije uspeniji od nasumice izabranog portfelja akcija. Odnosno, metodom pikada
...moete baciti strelicu na Vol Strit Dornal (Wall Street Journal) kao jedan od naina izbora
akcija ili kupiti od svih akcija po malo. Krajnji efekat nee biti ni malo loiji nego da ste
posluali brokera prilikom izbora, jedino bi u drugom sluaju morali da platite brokersku
proviziju a rezultat je i onako isti!
Portfelj predstavlja ulagaev program i odnosi se na njegove vlasnike udele hartija
od vrednosti. Na primer, neki ulaga poseduje pet razliitih obveznica i osnovne akcije u 10
korporacija, ija je ukupna vrednost procenjena na 30.000. To je njegov portfelj.47
Osnovna pitanja vezana za portfelj su:
Planiranje i
Rukovoenje portfeljom.
Planiranje i rukovoenje portfeljom, odnosno, veliina portfelja zavisi od samog

ulagaa, odnosno od veliine raspoloivih sredstava koja su u najveem broju sluajeva
ograniena.
46
timac dr Milko, Dugali dr Veroljub, Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2005.
god., str. 183.
47
33

Osnovni nain osiguranja ulagaa od gubitka jeste diversifikacija portfolija. Dakle,
osnovni smisao diversifikacije portfolija jeste zatita od rizika, to i kae stara poslovica Ne
stavljaj sva jaja u jednu korpu.
Diversifikacija portfelja prua zatitu od:
1) Ciklinih kretanja poslovanja
2) Dugoronih promena u industriji
3) Gubitaka poloaja pojedinih kompanija.48
Postoje razliiti oblici diversifikacije:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Kupovina emisija u razliitim industrijskim granama

Kupovina emisija u razliitim kompanijama
irenje ulaganja u veoj geografskoj oblasti
Kupovina akcija investicionih kompanija sa dobro diversifikovanim portfeljima
Kupovina emisija sa diversifikovanim linijama proizvoda
Vremenski rasporeena nabavka tokom razliitih perioda ciklusa akcije
Uravnoteenje portfelja izmeu defanzivnih i ofanzivnih hartija od vrednosti, to jest,
uspostavljanje ravnotee izmeu akcija sa visokim prihodom i onih iji se prihod
menja s vremena na vreme.49
Meutim diversifikacija ima i svoje negativne strane:
1)
2)
3)
4)
Rastu upravljaki problemi

Poveavaju se poslovne aktivnosti ispitivanja i analize
Poveavaju se trokovi kupovine i prodaje
Smanjuje se mogunost za dobijanje natprosenog profita.50
to e rei, da pri diversifikaciji treba nai neku sredinu kako bi se na efikasan nain
eliminisao rizik koji se javlja pri ulaganju u hartije od vrednosti.
4.2.1. Cene akcija i njihovo izraunavanje
Cena akcija je osnovni i najvaniji pokazatelj poslovanja nekog akcionarskog drutva.
To je takoe najbitniji pokazatelj za potencijalne investitore kada se odluuju za ulaganje na
berzi.
Akcijski kapital se sastoji iz tri osnovna elementa i to:51
Nominalna vrednost emitovanih akcija

Kapitalnog vika (emisiona premija ili aio)
Zadranog profita (nerasporeena dobit ili akumulacija)
Nominalna vrednost je vrednost po kojoj se akcije emituju i registruju u

knjigovodstvu akcionarskog drutva. Zapravo, nominalna vrednost je vrednost ispisana na
samoj akciji. Takoe, kada su u pitanju akcije, nominalna vrednost nije jednaka
knjigovodstvenoj kao to je to sluaj kod obveznica. Knjigovodstvena vrednost je gotovo
48

50
51
Eri dr Dejan, Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2003. god., str. 326.
49
34

uvek vea od nominalne. Stavljanjem u odnos ukupnog kapitala i broja akcija dobija se
nominalna vrednost. U praksi se emituje vei broj akcija sa niom nominalnom cenom a
razlog za to je laka distribucija u primarnoj emisiji, gde vei broj investitora uz skromnija
ulaganja moe stei status suvlasnika u preduzeu.
Razlika izmeu prodajne i nominalne cene predstavlja kapitalni viak (dobit).
Preduzee tei da kapitalni viak bude to je mogue vei, odnosno da razlika izmeu
prodajne cene i nominalne vrednosti bude to je mogue vea.
Trei elemenat akcijskog kapitala predstavlja zadrani profit (nerasporeena dobit
akumulacija) koji nastaje kao rezultat uspenog poslovanja akcionarskog drutva, odnosno
predstavlja deo dobiti koju preduzee ne eli da isplati vlasnicima u vidu dividende.
Zakljuak je, da knjigovodstvenu vrednost ini zbir tri elementa akcijskog kapitala
nominalne vrednosti emitovanih akcija, kapitalnog vika i zadranog profita.
Naime, cene akcija su vrlo promenljive i zavise od kretanja ponude i tranje. Na cene
akcija utiu brojni kako unutranji (situacija u samom akcionarskom drutvu) tako i spoljanji
faktori, dakle faktori iz samog okruenja, ekonomskog i politikog. Cene imaju velikog
znaaja kako za vlasnike, odnosno investitore tako i za preduzea i sve druge uesnike
javnog, drutvenog ivota.
Kod obinih akcija razlikujemo tri osnovna tipa vrednosti. To su:52
1) Nominalna vrednost koju odreuje upravni odbor i ona je kao deo akcijskog kapitala
obraena neto ranije.
2) Knjigovodstvena vrednost predstavlja drugu vrednost akcija i kao raunska kategorija
dobija se prostim deljenjem ukupne knjigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala i
broja emitovanih akcija.
3) Trina vrednost ili cena se formira na sekundarnom tritu u zavisnosti od kretanja
ponude i tranje, to e rei da je vrlo promenljiva i teko predvidiva. Trina cena je
cena po kojoj se obavljaju kupoprodajne transakcije izmeu kupaca i prodavaca
akcija. Trina vrednost efekata ili njihova cena, predstavlja njihovu faktinu vrednost
na tritu kapitala, odnosno na drugim berzama u zemlji i inostranstvu, pa i na
vanberzanskom poslovanju.53
Faktori koji mogu uticati na kretanje cena akcija: poslovni rezultati preduzea,
kretanje tranje, promene u grani delatnosti i ukupnoj privredi, opti ekonomski faktori
(promene kamatnih stopa, inflatorne stope, devizni kursevi, poreske stope, mere ekonomske
politike, stanje platnog bilansa, itd.), politiki dogaaji, najave i realizacije transakcija
menadera i akvizicija, takozvana velika oekivanja (kod preduzea gde se oekuje veliki
poslovni uspeh) i itav niz drugih.54
Pri poetku svakog ulaganja, odnosno kupovine akcija postavlja se pitanje utvrivanja
njihove fundamentalne odnosno prvobitne, osnovne vrednosti. Odgovor na ovo pitanje ima
izuzetnog znaaja kako za investitore, tako i za finansijske analitiare, portfolio i finansijske
menadere kao i sve druge koji na bilo koji nain imaju dodirnih taaka sa takvom vrstom
trgovine. Znaaj ovog pitanja ogleda se u jednom primeru koji proistie iz iste logike svesti.
Naime, investitor koji zna, da je prvobitna cena neke akcije manja od njene trenutne, trine
52

ivkovi dr Aleksandar, Komazec dr Slobodan, Berzanski i bankarski menadment, Via Poslovna kola,
Beograd 2002. god., str. 141.
54
Eri dr Dejan., Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2003. god., str. 359.
53
35

cene ima tendenciju da kupi tu akciju i obrnuto, ukoliko zna da je poetna cena vea od
trine svakako e je prodati.
Imajui to u vidu, osnova probelma je kako znati, kako utvrditi tu realnu cenu. Za to
postoje razliite metode koje su godinama usavravane od strane niza autora a danas se svode
na pet osnovnih:
1)
2)
3)
4)
5)
Analiza zasnovana na novanim tokovima sredstava (Cash Flow Analysis)

Metod diskontovanja dividendi (Discount Dividend Method)
Analiza dobiti (EPS) i razvojnih mogunosti (P/E) metod rasta dividendi i
Analiza zasnovana na sagledavanju prihoda
Metodi zasnovani na korienju P/E racija. 55
Sutina svih ovih metoda je u svoenju buduih prinosa akcija na njihovu sadanju
vrednost kako bi odredili realnu vrednost.
Analiza zasnovana na novanim tokovima sredstava (Cash Flow Analysis)
Prvi metod podrazumeva diskontovanje svih buduih vrednosti neto priliva sredstava
koji su jednaki razlici prihoda i trokova. Ukoliko nam je: P cena akcije, r diskontna
stopa, Pr prihod, Tr trokovi, CF neto tokovi sredstava, dobijamo sledeu jednainu:
=
(
(
)
)
(1)
Ukoliko se neto prilivi (1-P), investicije (1-I) i stopa rasta prihoda (1+S) oporezuju
dobijamo proirenu formulu za izraunavanje cena akcija:
(
)(
)(
)
=
(2)
Meutim, treba imati u vidu da se ova metoda vie koristi u teorijske svrhe, jer koristi
pokazatelje kao to su prihod, trokovi, investicije koje je vrlo teko predvideti u budunosti.
Metod diskontovanja dividendi (Discount Dividend Method)
to se tie ovog metoda, kroz istoriju se postavljalo pitanje, ta diskontovati,
dividendu ili prihod, poto se iz prihoda isplauju dividende. Odgovor je dividendu, jer se
prihod moe reinvestirati ro dovodi do porasta dividendi u budunosti.
U okviru ovog metoda cene se odreuju kao zbir sadanjih vrednosti svih oekivanih
buduih dividendi.
Ukoliko nam je: Div dividenda, r diskontna stopa, a P cena akcije, dobijamo:
=
(3)
Takoe, pored dividende vlasnici ostvaruju i kapitalni dobitak (ili gubitak) koji
predstavlja razliku izmeu cene po kojoj su akcije kupili i tekue trine ili prodajne cene.
Imajui u vidu te dve vrste prihoda vlasnika akcija, stopa prinosa (R) se izraunava kao:
55
36

(
(4)
Pri emu nam je P1 cena iz prvog perioda a P0, cena iz poetnog perioda.
Na primer, vlasnik je kupio akciju po 100, dividenda je 5, a cena akcije za godinu dana je
110. Koliki je prinos u posmatranom periodu? Primenom formule (4) dobijamo:
(
= 0,15 = 15%
Sada iz formule (4) moemo izraziti sadanju poetnu cenu akcije (P0) ukoliko znamo
stopu prinosa investitora.

(5)56
+
=
Imajui u vidu da nam je cena

=
+(
+ +(
, menjajui je u formulu (6) dobijamo.
+(
(6)57
Dakle, kako se sve vie pomeramo ka budunosti, cena Pn nam se sve vie smanjuje i
a 0, pa tako moemo izvesti sledeu jednainu:
=
+(
++ (
to bi bilo skraeno,
(7)
(8)
to zapravo, predstavlja jednainu br (6).

Takoe, je i primena ove metode praktino nemogua upravo iz razloga procene
kretanja dividendi u budunosti, jer dividende nisu ni fiksne, ni jednake ni vremenski
ograniene.
Analiza dobiti (EPS) i razvojnih mogunosti (P/E) metod rasta dividendi
Usled nedostataka prethodnih metoda razvijena je upravo ova, metoda rasta dividendi.
Ova metoda polazi od pretpostavke da je dividenda u periodu t jednaka dividendi u
prethodnom periodu t-1 uveana za stopu rasta dividende g. to se moe iskazati na sledei
nain:
=
( + )
(9)
Odavde se moe izraziti stopa rasta dividende g.
(10)58
56
Izvoenje formule bi izgledalo ovako:

+
57
58
( 1) + 1;
( + 1);
Ovu formulu izvodimo na osnovu sledeeg:
1;
; iz toga sledi da nam je:

(
Izvoenje ove formule na osnovu formule (12) bi bilo ovako:

(
+(
=
+(
=
=
(1 + ); (1 + ) =
37

Postoje tri modela rasta dividendi.
1) Nulti rast dividendi podrazumeva fiksni iznos dividende u budunosti, odnosno:
=
==
= , odnosno cena akcija bi bila:
to e rei da nam je
=
(11)
> 0 onda je
odnosno, ukoliko nam je
(12)
Ovaj model se moe iskljuivo primeniti pri izraunavanju vrednosti preferencijalnih

akcija sa fiksnom dividendom.
2) Drugi metod, je metod konstantnog rasta dividendi podrazumeva neprekidan, stalni
rast dividendi koji se izraava:
=
( + ) odnosno,
( + )
(13)
prema tome, cena akcija bi bila:

(
=
odnosno,
)
)
)
)
+ +
(14)
ili jo krae,
odakle je:
(15)59
Iz jednaine broj (14) moemo izvui (r), diskontnu stopu:
(16)60
Da bi ova anliza konstantnog rasta dividendi imala praktinog znaaja neophodno je
da vai telacija > .
3) Trei model viestrukog rasta ija je sutina predvianje stope rasta dividendi. Dakle,
u ovom sluaju se ne podrazumeva rast dividendi po g stopi, nego po razliitim
stopama g 1, g 2, g 3, itd. Sloenost formule za izraunavanje viestrukog rasta dividendi
zavisi od broja stopa (g) koje uzmemo u obzir. Ukoliko uzmemo stope g1 i g2 i vreme
gde recimo, od perioda 0 do perioda T vai stopa g1 a nakon perioda T vai stopa g2,
rast dividendi e izgledati ovako:
(1 + )
(1 + )
(1 + )
=
=
=
59
+
60
Izvoenje ove formule na osnovu formule
= i
;
= ;
=
=
+
+ ;
=
= i
bi bilo:
;
+
= ;
=
=
;
+ ;
;
=
( );
; =
+
=
+ .
38

Daljim razlaganjem ovog metoda ulazi se u dublju matematiku dimenziju ime se
zamagljuje ekonomski smisao pristupa. Meutim, i pored komplikovanog pristupa, danas u
vreme razvijene informacione tehnologije i razliitih programskih paketa ovaj metod je
znatno olakan.
Metodi zasnovani na analizi dobiti
U okviru ovog modela osnova za izraunavanje cena akcija nisu dividende ve
prihod. Veza izmeu dividendi i profita je neraskidiva, jer se dividenda isplauje iz profita.
=

)
Za veliinu dobiti se uzima neto dobit po jednoj akciji (Earnings Per Share EPS)
koji se dobija deljenjem neto dobiti kompanije sa brojem emitovanih akcija. Ukoliko bi se
celokupna dobit isplatila u vidu dividendi, onda bi vailo
=
, a formula bi glasila
gotovo identino kao i formula broj (12).
=
(17)
Meutim, u praksi kompanije gotovo nikad ne isplauju celokupan iznos dobiti u vidu
dividende, jer svaka kompanija ima plan rasta i razvoja tako da se jedan deo profita uvek
zadrava. Taj deo zadranog profita ima takoe svoju sadanju vrednost i ukoliko bi formulu
(17) proirili za vrednost zadranog profita, dobili bi:
=
+
preduzea.
(18)
Gde je SVRM sadanja vrednost razvojnih mogunosti
Metodi zasnovani na korienju P/E racija

Usled brojnih nedostataka prethodnih metoda (kao to su: kako proceniti dividendu,
kako odrediti stopu rasta dividende, diskontnu stopu i sl.) razvijen je metod P/E racija, koji
cene akcija izraava kao odnos tekuih trinih cena i neto dobiti po akciji (EPS).
Ukoliko poemo od jednaine (18) =
sa EPS dobijamo:
=
=
+
.
Poto nam se trai cena (P), bie:
= /
i ukoliko obe strane podelimo

(19)
(20)
Ovaj metod bazira se na tri bitna faktora:

1) Proporcije dividende i neto dobiti po akciji Div/EPS pokazuje koliki deo dobiti e
biti isplaen vlasnicima akcija u obliku dividende.
2) Stopa rasta prinosa (Required Rate of Return) k koja se sastoji iz kamatne stope
bez rizika i premije na rizik investiranja u pojedinu akciju i
3) Oekivana stopa rasta dividende (Expected Growth Rate in Dividends) g koja
odraava oekivanja investitora u vezi poveanja dividende.
39

Ukoliko ova tri faktora zamenimo u obrazac, dobijamo sledee:
=
(21)
Pa stoga vai da manja diskontna stopa prouzrokuje vee stope dividende i dobiti, kao
i dui vremenski period a sve to dovodi do poveanja vrednosti P/E racija.
Neto vie o ovom raciju bie dato u narednom poglavlju.
Opet sa druge strane matematika reenja pri vrenju analize cena akcija ne mogu biti
potuno pouzdana, jer ne samo na cene akcija, nego na bilo koju pojavu koja se eli analizirati
utie ogroman broj faktora koji se ne mogu svi odjednom uzeti u obzir u okviru jedne
matematike relacije. ak i kada bi se uzeli samo faktori koji imaju presudan uticaj na datu
pojavu, nije mogue precizno predvideti njihovo kretanje u budunosti, samim tim je i cena
akcije pogrena.
Imajui to u vidu, berzanski uesnici i analitiari se okreu drugim nainima i
oblicima predvianja cena. Te oblike u budunosti predstavljaju fundamentalna i tehnika
analiza cena akcija.
4.2.2. Faktori cena akcija
Posmatrano u kraem vremenskom periodu na kretanje cena akcija u najveoj meri
utiu fundamentalni uslovi. Ukoliko, veina transaktora smatra da su ekonomski pokazatelji
nepovoljni, akcije e se kupovati, a cene rasti i obrnuto, akcije e se ubrzano prodavati a cene
e padati. Meutim, ukoliko be se posmatralo na dui vremenski period, postalo bi jasno da
najvei uticaj ima kretanje privrede pa tako ukoliko bi uslovi u privredi bili stabilni, cene bi
rasle i obrnuto ukoliko bi ekonomija bila slaba cene bi bile u padu.
Zato je prilikom predvianja cena akcija neophodno pored stanja i poslovanja
kompanije, koja je predmet interesovanja uzeti u obzir i globalne pokazatelje. Broj faktora
koji mogu uticati na cenu akcija je veliki. Naime, neki faktori utiu na krai, neki na dui rok,
jedni su lako uoljivi a ima i onih koji su dostupni samo uem krugu prvoklasnih investitora.
Faktori koji imaju najveeg uticaja na cene su: zarade, odnos cena zarada, dividende,
prihodi od akcija, deobe akcija, dividende, kamatne stope, prihodi od obveznica, cena robe,
drutveni bruto proizvod, itd.61
Zarade. Zarada ili profit korporacije se smatra najvanijim faktorom koji utie na
cene akcija, jer berzanski uesnici kupuju ili prodaju akcije na osnovu oekivanih zarada.
Meutim, postoji i povratna sprega da zarade utiu na visinu cena akcija.
Ovo opravdava stav da se akcije kupuju zbog:
1) Oekivanog poveanja cene i
2) Radi ostvarivanja prihoda.62
Poveanje zarade dovodi do poveanja cena akcija.
Odnos cena zarada. Odnos cena - zarada je najee korien pokazatelj za
sagledavanje odnosa cena akcija i zarada. Predstavlja odnos izmeu tekue trine cene
akcije i godinjih zarada. Odnosno, pokazuje nivo fluktuacije izmeu najviih i najniih cena
61
god., str. 210.
62
Isto, op. cit. str. 210 - 218.
40

u ivotnom ciklusu akcija. Na primer, ako se neka akcija prodaje za 84 a zarada po akciji
iznosi 6, onda se akcija prodaje prema odnosu cena zarada 14:1, a ako zarada zadri isti nivo
a cena skoi recimo na 90 onda e odnos biti 15:1. Odnos cena zarada nekada se veoma
intenzivno koristio a odnos 10:1 se uzimao kao polazni, i sve transakcije prema ovom ili
niem odnosu su smatrane dobrom investicijom. Danas su se standardi umnogome promenili,
razvijene su savremenije metode pa se danas praksa sve manje oslanja na odnos cena
zarada.
Dividende. Dividende su sigurna dobit za deoniara, dakle zarada nije reinvestirana i
uzaludno potroena, ve je odmah deoniaru isplaena u vidu gotovine. Dividenda se kao i
zarada tokom vremena menjala u odnosu na profit, nekada rasla bre a nekad sporije u
odnosu na profit, tako da ni ona ne moe biti siguran pokazatelj.
Prihodi od akcija. Uticaj dividende na izbor portfelja hartija od vrednosti moe se
istraiti i preko prihoda od akcija. Prihodi se dobijaju kada se podeli godinja dividenda sa
trenutnom cenom akcija na tritu. Najvee fluktuacije prihoda od akcija zabeleene su kod
industrijskuh akcija.
Najvei uticaj na ovakav vid kretanja prihoda imaju sledi faktori: razvoj, status
kompanije, dividendna politika, izvori novog kapitala, starost kompanije, popularnost kod
investitora, rizik.
Deobe akcija i dividende. Deoba akcija i dividendi dovodi do smanjenja cena akcija
to poveava tranju a to opet utie na podizanje cena akcija. Suprotno miljenje ovome
odnosi se na to da nie cene akcija zapravo samo poveavaju trokove transakcija tako da
zapravo prave dobiti i nema.
Dale, zakljuak je sledei, poveanje cena je posledica, ili bi trebalo da bude,
poveanja zarada a ne deobe akcija. Odnosno, deoba akcija ukoliko rezultira veim cenama
na tritu znai da te akcije prati dobra zarada a samim tim i visok nivo dividende.
Kamatne stope. Usled visokih kamatnih stopa privredni subjekti su zainteresovani za
ulaganje slobodnih novanih sredstava u banke zbog sigurnosti plasmana i visokih prinosa.
Samim tim sredstva se povlae sa berze i tranja za akcijama opada.
Prihodi od obveznica. Kada postoji visok raspon izmeu prihoda od akcija u odnosu
na prihod od obveznica investitor nee oklevati da uloi kapital u akcije. Meutim, kada
postoji mala razlika izmeu ta dva prihoda, investitor e se okrenuti obveznicama jer mu se
ne isplati da za tako malu razliku rizikuje.
Cena robe. Profit u velikoj meri zavisi od koliine zaliha. Rast cena znai da se zalihe
mogu prodati po veoj ceni nego to su nabavljene odnosno proizvedene, naroito ukoliko
postoji dui vremenski raspon.
Dui niz godina se smatralo da se od inflacije moe zatititi kupovinom akcija.
Drutveni bruto proizvod. Tokom istorije postojali su pokuaji da se utvrdi odnos
izmeu drutvenog bruto proizvoda i cena akcija, kako bi se na neki nain predvideli budui
dogaaji meutim ti pokuaji su propali, jer iako je rast drutvenog bruto proizvoda bio
praen rastom cena akcija deavali su se i ne tako retko obrnuti sluajevi.
41

4.3. Fundamentalna i tehnika analiza akcija
Razvoj raunarske tehnologije omoguio je brzu i jednostavnu primenu
fundamentalne i tehnike analize u XXI veku. Osnove ove dve analize bie date u nastavku.
4.3.1. Fundamentalna analiza
Fundamentalna analiza bavi se istraivanjem odreenih fundamentalnih faktora koji
potiu iz politikog i ekonomskog okruenja, a koji mogu da utiu na kretanje cena akcija.
Neki od tih faktora su:
makroekonomski faktori u okruenju;
industrijski uslovi;
finansijski izvetaji;
kvantitativni i kvalitativni faktori.
Makroekonomski faktori u okruenju odnose se na razmatranje ekonomskog stanja
kako u svetu tako i u Srbiji, odnosno razmatranje kako makroekonomskih tako i monetarnih
indikatora kao to su: kretanje GDP i industrijska proizvodnja, stopa nezaposlenosti, inflacija,
profitabilnost kompanija, sektor stanovnitva, potronja domainstava. Sve ove indikatore
treba posmatrati povezano, kao jednu celinu.
Kao drugi faktor koji moe uticati na cenu akcija navode se industrijski uslovi na koje
opet takoe utie niz faktora kao to su: razlike u proizvodima, postojanje monopola, patenti i
prava koje poseduju kompanije, tehnologija, prepreke ulasku na trite, spoljnotrgovinska
politika (Foregn Trade Policy). Direktan uticaj razvoja industrijske grane na kretanje cena
akcija na tritu zavisi od kretanja industrijskog trenda na koji utiu:
budui prihodi;
veliina i udeo na tritu;
konkurencija;
relativna precenjenost ili podcenjenost akcija na tritu;
kratkoroni pritisci tranje na kupovinu akcija.
Nakon analize industrijske grane potrebno je proanalizirati samu kompaniju, tanije

odgovoriti na sledee zahteve:
ime se kompanija bavi

kolika je veliina kompanije
ciljevi kompanije
finansijsko zdravlje (Financial Health)
konkurenti
ekonomski uslovi poslovanja.
Zatim se vri analiza finansijskih izvetaja, kao i njihovo prilagoavanje potrebama

dalje racio analize.
to se tie same fundamentalne analize, sa jedne strane imamo dve teorije koje
predstavljaju osnovu ove analize, dok sa druge strane imamo niz pokazatelja u vidu
matematikih relacija. Dakle, dve nezaobilazne teorije su:
42

1) klasina teorija o cenama akcija
2) teorija poverenja.
Klasina teorija o cenama akcija, koja se jo naziva i fundamentalna teorija, moe se
iskazati na sledei nain: najvaniji razlog za promene cena akcija je predvianje
akcionarskih zarada. Takoe, smatra se da zarade ine najvaniji, kljuni faktor u
odreivanju berzanskih cena.
Pristalice ove teorije priznaju da je cena akcija trenutna vrednost svih oekivanih
dividendi. Oni su, meutim, svesni da se dividende samo mogu dobiti od zarada. Promene u
zaradama e promeniti perspektivu dividendi i tako e opravdano uticati na cene akcija.
Dakle, cene akcija su izuzetno osetljiva kategorija, ije promene se uvek deavaju pre
nego sam dogaaj koji je zapravo imao uticaja na njih, to je izuzetno povoljno za one
investitore koji trguju metodom oslukivanja trita i sopstvene intuicije
Teorija poverenja. Ova teorija kretanja je manje formalna od prethodne, jer zapravo
se ne smatra glavnom i ne nalazi se u sadraju standardne berzanske literature.
Teorija poverenja (The Confidence Theory of Stock Prices) se moe definisati na
sledei nain: osnovni faktor u kretanju cena akcija predstavlja porast ili pad poverenja
izmeu trgovaca i investitora u buduem kretanju cena akcija, zarada i dividendi.
Na prvi pogled, ova teorija moe izgledati samo kao varijacija klasine teorije da
cene zavise od zarada. Zapravo, sutinska razlika izmeu ova dva pristupa je u tome to
teorija poverenja objanjava cene akcija na osnovu marketinke psihologije vie nego na
osnovu statistikih podataka.63
Na osnovu teorije poverenja, ukoliko veliki broj trgovaca i investitora ima pozitivan,
optimistian stav u vezi sa fundamentalnim uslovima odluie se za kupovinu akcija. Taj
optimizam moe ii do tog nivoa, da odnos cena, zarada i dividendi ne bude povoljan. Opet,
sa druge strane moe meu investitorima zavladati pesimizam i u tom sluaju e svi prodavati
akcije bez obzira na povoljne fundamentalne uslove. Ukoliko taj nivo pesimizma pree
odreenu granicu, oni e prodavati akcije ak i po ceni ispod realnog nivoa.
Dakle, prema teoriji poverenja, kupci i prodavci akcija su ekstremisti ije se
raspoloenje kree iz jedne krajnosti u drugu, to naravno esto moe dovesti do niza greaka
u trgovanju kojih ni sami investitori ponekad nisu svesni. Najbolje to ilustruje slika br. 4.1. Ciklus emocija pri investiranju na berzi.
Postoje brojni primeri koji dokazuju uticaj i znaaj teorije poverenja. Tako, 1946.
godine na berzama u SAD, iako su svi ekonomski parametri bili povoljni (rast DBP,
stabilnost cena, zarade visoke, dividende u usponu) javio se talas pesimizma i sumnje. Posle
svakog rata uobiajena je pojava krize, pa tako ni u ovom sluaju nije bilo izuzetaka. Akcije
su se prodavale po sve niim cenama i trite je bankrotiralo iste godine.
Nasuprot ovom sluaju, 1985 1986 i 1991. godine ekonomski uslovi su bili izuzetno
nepovoljni, kamatne stope visoke (to je stimulacija za ulaganje u banke), strana konkurencija
vrlo otra, dolar isuvie jak (to dovodi do rekordno visokog trgovinskog deficita), budetski
deficit veliki, nezaposlenost na visokom nivou, velike kompanije beleile su ogromne
gubitke, ali i pored svega toga cene akcija su nastavile da vrtoglavo rastu.
Ovi primeri samo potvruju da je izuzetno teko, a ponekad i nemogue predvideti
berzanska kretanja, a pogotovo kretanja cena akcija.
63
43
Slika br. 4.1. - Ciklus emocija pri investiranju na berzi
Izvor: Autorizovana predavanja, Prof. dr Z. Jeremi
Fundamentalnu analizu sa druge strane ini niz pokazatelja u vidu matematikih

relacija ija je sutina u analizi prihoda kompanije i proceni potencijala njihovog rasta u
budunosti. Informacije koje su neophodne za fundamentalnu analizu crpe se iz finansijskih
izvetaja bilans stanja, bilans uspeha, kapitalnog bilansa i bilansa novanih tokova. to e
rei, da se pored prihoda analiziraju i rashodi, kamate, porezi, itd. U skladu sa napred
navednim, najznaajniji bankarski pokazatelj jeste prinos na akcijski kapital ROE (Return
on equity). Naravno, treba imati u vidu i to da su se racio pokazatelji vremenom menjali u
zavisnosti od potreba banaka, od okruenja, trenutne situacije, pa stoga literatura obiluje vrlo
razliitim podelama finansijskih indikatora, koji su vremenom usavravani i prilagoavani
savremenom bankarskom poslovnom svetu. Naime, svi racio pokazatelji se mogu
klasifikovati u nekoliko sledeih grupa:
Pokazatelji finansijske strukture, finansijskog poloaja, odnosno pokazatelji

zaduenosti;
Indikatori likvidnosti;
Indikatori ekonominosti;
Indikatori profitabilnosti;
Investicioni indikatori.
Pokazatelji finansijske strukture, finansijskog poloaja jo se zovu i pokazatelji

zaduenosti, slue za identifikovanje naina finansiranja imovine banke i sposobnosti banke
da svojim prihodima pokrije rashode, tj. trokove poslovanja. Drugim reima, pokazuju
stepen zaduenosti, odnosno koliko se banka finansira iz tuih izvora sredstava, a koliko iz
sopstvenog kapitala.
=
=(
) 100
Odnos kapitala i ukupne imovine pokazuje u kojoj meri se banka finansira sopstvenim
kapitalom. Ovaj indikator se jo zove i koeficijent sopstvenog finansiranja, najee se
44

izraava u procentima. to je ovaj indikator vei, manja je zaduenost banke to dovodi do
smanjenja rizika poslovanja banke. Pored sopstvenog kapitala imamo i indikator zaduenosti
koji je prikazan odnosom obaveza i ukupne aktive. to je ovaj koeficijent vei vea je
zaduenost. Ova dva koeficijenta se izraavaju procentualno i njihov zbir treba da iznosi
100%, gde ulazi finansiranje iz sopstvenih i tuih izvora sredstava.
Indikatori likvidnosti pokazuju sposobnost preduzea da izmiri dospele kratkorone
obaveze, odnosno sa aspekta banke likvidnost predstavlja sposobnost banke da prikupi
dovoljna novana sredstva koja se u to kraem periodu mogu upotrebiti za rast aktive ili
podmirenje dospelih obaveza. Od brojnih pokazatelja likvidnosti izdvajamo tri najznaajnija:
U kratkoronu aktivu ili kratkoronu pasivu spada sva imovina, odnosno plasmani
banke koji imaju ronost do godinu dana kao to su novac, likvidni vrednosni papiri,
potraivanja od kupaca i zalihe. Povoljno je da taj pokazatelj bude to vei jer je u tom
sluaju i likvidnost banke vea.
Odnos datih kredita i primljenih depozita je jedan od najvanijih pokazatelja
lividnosti banke. to je taj pokazatelj vei, manja je likvidnost banke. Pokazatelji likvidnosti
zapravo pokazuju nivo likvidnosti banke, odnosno ovaj drugi indikator pokazuje stepen
pokrivenosti plasmana depozitima ili jo uoptenije reeno odnos pojedinih podbilansa u
bilansu stanja. Ovi indikatori se mogu porediti sa istim pokazateljima u okviru bankarskog
sektora, pri emu pokazatelji mogu biti manji ili vei, odnosno nivo likvidnosti banke moe
biti zadovoljavajui ili nezadovoljavajui. Pri emu treba imati u vidu da visok nivo likvidne
aktive smanjuje mogunost ostvarenja veih prihoda.
I na kraju odnos kratkorone aktive i ukupno datih kredita, govori nam, da to je taj
pokazatelj vei, to znai vee uee kratkorone aktive u kreditima, to dovodi do nie
profitabilnosti bnke i manjeg rizika tehnike nesoloventnosti.
Indikatori ekonominosti koriste se za merenje kvaliteta poslovanja banaka sa
posebnim akcentom na rashode koje banke ostvaruju u cilju obavljanja svoje delatnosti.
=

.
.

.

.
Ekonominost poslovanja predstavlja odnos izmeu ukupnih prihoda i ukupnih

rashoda i pokazuje koliko se prihoda ostvari po jedinici rashoda. Tanije, ovde se postavlja
princip, odnosno tenja da se uz minimum rashoda ostvari maksimum prihoda. Ovde pored
indikatora generalne ekonominosti poslovanja mogue je posmatrati niz drugih parcijalnih
pokazatelja ekonominosti u zavisnosti od toga ta je glavni predmet posmatranja. Za banke
je od velikog znaaja i pokazatelj odnosa kamatnih (poslovnih) prihoda i rashoda. Za banku
je od izuzetnog zanaja da ostvari to veu kamatnu maru kao razliku izmeu kamatnog
prihoda i kamatnog rashoda. Zatim pod operativnim rashodima se podrazumevaju rashodi na
45

plate i benefite zaposlenih i materijalni rashodi sa amortizacijom. Od bruto profita banke
izdvajaju se rezerve za pokrie gubitaka kao i sredstva za izmirenje poreskih obaveza i dobija
se neto dohodak (profit) koji dalje slui za uveanje akcijskog kapitala ili za raspodelu
akcionarima u vidu dividendi.
Pokazatelji profitabilnosti (rentabilnosti) mere povraaj uloenog kapital, to se esto
uzima za osnovni princip uspenog upravljanja. Pokazatelji profitabilnosti su:
=(

)=
Rentabilnost (profitabilnost) kapitala, (Return on equity ROE) ili prinos na

akcionarski kapital pokazuje odnos neto kapitala i dobiti, pa je u skladu sa tim i indikator
poveanja bogatstva akcionara. Ovim indikatorom se meri stopa povraaja uloenog kapitala
koji je banka stvorila za svoje vlasnike. Ukazuje na to koliko je jedinica dobiti ostvareno po
jedinici kapitala. Poto banka ima mali udeo sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi, onda je i
rentabilnost kapitala vea od rentabilnosti imovine. Ako je na primer banka X ostvarila 1
milion neto profita u proloj godini i ima akcionarski kapital 10 miliona, ROE je 10%.
Dakle, cilj je da se sa to manje kapitala ostvari to vei profit.
Profit banke zavisi od kvaliteta niza menaderskih odluka vezanih za voenje
poslovne politike banke u jednoj godini i niza datih makroekonomskih okolnosti koje
menadment banke nema ili ima veoma slab uticaj. Pri analizi ovog racija se koristi
ekspertska ocena tj. procena koji su faktori najvie doprineli poslovnom uspehu ili neuspehu
odreene banke. Ovom analizom se razluuje delovanje makroekonomskog okruenja
odnosno finansijskog trita i samog bankarskog trita koje svojim pogodnostima,
tekoama i prisutnim trendovima utie na poslovanje odreene banke, od mikroekonomskog
ponaanja odreene banke, ije su poslovne odluke, potezi i aktivnosti imali rezultantu u
ostvarenom pokazatelju profitabilnosti. Za postojee i potencijalne akcionare banke ovaj
pokazatelj je indikativan jer im pokazuje kakva je, u odnosu na druge banke, profitabilnost
njihovog uloenog kapitala, odnosno kolika e biti atraktivnost novih emisija akcija banke za
potencijalne nove investitore.64
Rentabilnost (profitabilnost) imovine, (Return on Assets ROA), ili prinos na aktivu a
zove se jo i Return on Investment ROI. Ovaj pokazatelj meri prinos koji reinvestira
kompanija odnosno pokazuje koliki prihod je ostvaren investiranjem same kompanije u svoj
razvoj ili jo preciznije pokazuje prinos dolara (dinara) po dolaru (dinaru) angaovane aktive
i kompleksan je pokazatelj profitabilnosti banke. Predstavlja odnos neto profita i ukupne
aktive. Za ovaj pokazatelj su posebno zainteresovana regulatorna tela poput centralnih banaka
i rejting organizacija. Kod njegovog izraunavanja preporuuje se korienje prosenog
iznosa aktive tokom godine, jer se na taj nain izbegava uporeivanje aktive koja tokom
godine raste, sa uobiajenim sezonskim oscilacijama i profita koji se stvara tokom cele
godine.65
64
65
46

Bankarski analitiari pridaju najvei znaaj praenju ROA i ROE pokazatelja, zatim
analizi njihovog trenda kao i poreenju sa ostalim bankama u okruenju. Indikativne vrensoti
pokazatelja prinosa na aktivu ROA su sledee:66
manje od 0.5% nisko,
0.5% - 1% proseno,
1% - 2% dobro,
Preko 2% visoko.
Ukoliko je pokazatelj ROA preko 2 ili 2.5% to ukazuje da je na tritu prisutan
bankarski monopol, visoko rizini portfolio ili je neki vanredni dogaaj uzrokovao ovako
visok prinos. Takoe, posebno je vano da menadment banke reaguje na vreme kako bi
svojim merama i aktivnostima spreio ulazak banke u zonu gubitka.
Kod praenja pokazatelja ROE najvanije je pratiti to u kojoj meri je postignuta
adekvatnost kapitala u odnosu na pravila propisana Bazelskim komitetom, gde je minimalna
adekvatnost 8%, a u Srbiji usled nestabilnosti trita je taj koeficijent neto stroiji i iznosi
12%. U sluaju da je vrednost ROE iznad 20-25%, onda je to upozorenje za menadment i
pokazuje to da je banka pribegla veoma velikom zaduenju na finansijskom tritu.
Kamatna mara posmatrana sa aspekta ukupne aktive predstavlja razliku izmeu
prihoda i rashoda po osnovu kamata, pri emu je osnovni cilj banke da napravi to veu
razliku izmeu kamatnih prihoda i kamatnih rashoda.
Na samom kraju neophodno je napomenuti i multiplikator akcionarskog kapitala ili
Leverage koji se izraava kao odnos aktive i ukupnog kapitala. Pokazuje koja je vrednost
aktive podrana u jednoj novanoj jedinici akcionarskog kapitala, odnosno meri
profitabilnost banke po jedinici akcijskog kapitala.
Investicioni indikatori posmatraju se sa stanovita investitora i gotovo su identini sa
indikatorima privrednih subjekata. Ovim pokazateljima bie neto kasnije posveeno itavo
poglavlje, kada budemo govorili o berzanskom poslovanju i cenovnom uticaju akcija na
uspenost poslovanja banaka, pri emu e biti obraeni:
Cena akcije (Price),

Trina kapitalizacija banke (Market Capitalization),
Zarada po akciji (Earnings Per Share),
Knjigovodstvena vrednost banke (Book Value),
P/B (Price to Book Ratio),
P/E Price to Earnings Ratio,
Beta koeficijent () i mnogi drugi znaajni indikatori.
P cena akcije (Price) - Zakljuenu cenu akcije prethodnog dana trgovanja,

predstavlja novonastalu cenu akcije. Zavisno od berze to moe biti poslednja ili prosena
cena.
Mcap trina kapitalizacija kompanije (Market Capitalization) Rauna se tako to
se ukupan broj emitovanih obinih akcija pomnoi sa trinom cenom akcije, a predstavlja
ukupnu trinu vrednost svih izdatih akcija kompanije, odnosno pokazuje koliko trite
vrednuje kompaniju. Ovaj pokazatelj menja se svakog dana kao i cena akcija. Ako je na
primer kompanija emitovala 25.000 akcija, a trenutna trina vrednost jedne akcije je
66
47

RSD200, onda je
= 25.000 200 = 5.000.000. ovaj iznos se razlikuje od kapitala
kompanije koji oznaava vrednost koju su akcionari uneli u kompaniju.
Dakle, formula za izraunavanje bi bila:
=
EPS neto dobit, zarada po akciji (Earnings Per Share). EPS nam govori o tome
koliko je kompanija profitabilna. Rauna se kao odnos neto profita i prosenog broja akcija.
Dakle,
=

.
Zarada po akciji se najee rauna na bazi poslednja etiri kvartala pri emu
analitiari nastoje da predvide zaradu u sledeih etiri kvartala i da na bazi nje raunaju EPS i
PE. Na kraju, kao vana napomena, ukoliko u strukturi portfolija ima prioritetnih akcija kod
obrauna EPS, treba oduzeti dividende koje su na njih plaene.
BV knjigovodstvena vrednost preduzea (Book Value) predstavlja akcijski kapital
drutva, iju vrednost uzimamo iz Bilansa stanja.
P/B odnos trine cene i knjigovodstvene vrednosti akcije (Price to Book Ratio).
Nizak P/B racio moe znaiti da je akcija podcenjena ili pak da neto sa poslovanjem
kompanije nije u redu (kompanija ne vredi na tritu).
P/E (Price to Earnings Ratio) rauna se kao odnos trine cene po akciji i zarade
po akciji (EPS).
=

P/E se jo zove i multiplikator jer pokazuje koliko su investitori spremni da plate na
jedan dinar (euro, dolar) zarade. Odnosno, ukoliko je P/E racio na primer 20, znai da je
investitor u akcije spreman da plati 20 za svaki 1 zarade koji kompanija ostvari.
Visok P/E znai visoku zaradu u budunosti i moe se porediti jedino u okviru iste
industrijske grane ili sa istorijskim vrednostima P/E jedne iste kompanije. Dakle, moe
varirati od grane do grane to zavisi od ekonomskih uslova u odreenom periodu. Obino se
kree u intervalu 15 25. One kompanije koje imaju nadproseno visok P/E moraju u
budunosti dostii vei rejting i uveati zaradu ukoliko se to ne desi, moe doi do pada cena
akcija.
Sa druge strane postoji dilema da li je bolje da se akcije prodaju uz vii ili nii P/E.
Naime, vii P/E govori investitorima o veim razvojnim mogunostima preduzea. Kao to je
ve napred navedeno, P/E se razlikuje izmeu grana. Obino vii P/E imaju kompanije sa
visokom tehnologijom. Takoe, visok P/E ne mora da znai da se radi o kvalitetnijim
kompanijama. Tako da treba uzeti u obzir i druge faktore uspenosti firme, kao to su
razvojne mogunosti u budunosti, analiza menadmenta i konkurentske pozicije, finansijska
analiza, itd.
Smatra se da P/E moe biti visok iz sledeih razloga:
a) Cene akcija su suvie visoke
b) Neto dobit je suvie mala (matematiki posmatrano kada bi neto dobit bila jednaka
nuli, P/E bi predstavljao beskonanu veliinu)
c) Zato to se koristi suvie niska diskontna stopa
d) Usled postojanja razliitih raunovodstvenih metoda koji utiu na visinu prihoda i
neto dobiti.67
67
Eri dr Dejan., Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2003., str. 368.
48

Na kraju, postoje dve interpretacije ovog pokazatelja, a koja e prevagnuti zavisi od
samog investitora:
1) Bolje su akcije koje imaju vii P/E zato to jedna novania jedinica dobiti vie vredi
(dobit je skuplja)
2) Bolje su akcije koje imaju nii P/E zato to jedna novana jedinica dobiti moe da
se kupi za niu cenu. Racionalan investitor moe rezonovati takvu akciju treba
kupovati, poto je jeftinija.68
Beta koeficijent () o kom smo govorili u III poglavlju gde smo rekli da Beta
predstavlja meru volatilnosti akcije ili celog portfolija, kao i sistematskog rizika, u poreenju
sa tritem u celini. Beta koeficijent () izraunava se sledeim izrazom:
=
gde je:
( ,
)(
(
)
)
(22)
sistematski rizik i-te hartije od vrednosti,

stopa prinosa i-te hartije od vrednosti,
stopa prinosa trinog portfolija.
Najee se rauna u odnosu na berzanski indeks, a najreprezentativniji je S&P500 indeks.

Ako se stopa prinosa trinog portfolia (odnosno trinog indeksa) povea za jedan
procentni poen, stopa prinosa hartije od vrednosti e se poveati za vie od jedan procentni
poen. Meutim, ako doe do snienja stope prinosa trinog portfolia za jedan procentni
poen, stopa prinosa ovih hartija od vrednosti e se sniziti za vie od jedan procentni poen.
Ukoliko je Beta=1 onda to znai da se cena akcije kree tano kao i trite. Ako je
beta manja od 1 znai da e akcija biti manje volatilna nego trite. Beta vea od 1 znai da
e cena akcije biti vie volatilna nego trite.
Rezultati analize koja e uslediti na osnovu gore navedenih pokazatelja mogu se
porediti u okviru grupe odabranih banaka ili poreenje razliitih vremenskih intervala u
okviru jedne banke. Imajui u vidu veoma veliki broj pokazatelja koje obuhvata
fundamentalna analiza to e rei da zapravo fundamentalnu analizu treba sprovoditi u smislu
odabira najbolje kombinacije pokazatelja, jer samo uz najbolju kombinaciju mogu se shvatiti
i predvideti kretanja i deavanja na tritu. Isto tako fundamentalna analiza je pogodnija za
dugorone investitore koji kupuju potencijalne akcije i ekaju da one dostignu realnu trinu
vrednost, nego za kratkorone investitore.
Meutim, danas, kako svet odlikuju sve modernija deavanja, shvatanja, ubrzan
razvoj savremene tehnologije, raunarske tehnike, veliki broj razliitih software-a za
najrazliitije raunske operacije, to se sve vie savremeni investitori okreu od fundamntalne,
koja je u biti dosta sloenija, zahteva ogromna znanja i vetine, kako iz sveta ekonomije tako
i iz matematike, ka tehnikoj analizi koja posredstvom raunara ne iziskuje mnogo ni
vremena ni znanja.
4.3.2. Tehnika analiza
Tehnika analiza poiva na tome da: zakljuci o buduem ponaanju uesnika na
tritu mogu se izvui iz njihovog ponaanja u prolosti. Samim tim, na osnovu valjane
tehnike analize koja e obuhvatiti prethodni period, mogu se izvui pouzdani zakljuci o
68
49

kretanju cena na finansijskim tritima u budunosti.69 Dakle, tehnika analiza polazi od
pretpostavke da se kretanje cena u budunosti moe predvideti na osnovu njihovog kretanja u
prolosti. Tehnika analiza se zasniva na analizi grafika, za ta su neophodni istorijski podaci.
Osnovna slabost tehnike analize je u tome to ima nedovoljnu teorijsku podlogu. Pa
se stoga svodi samo na crtanje ablona i grafikona u cilju predvianja dogaaja u budunosti.
Upotreba tehnike analize u trgovanju akcijama podrazumeva trgovanje prema
planu, a planiranje i odreivanje investicione strategije i osnovnih pravila investiranja vano je
isto koliko i pridravanje istih, unapred donetih poslovnih odluka. Jer, pridravanje definisanih
pravila omoguuje dranje pod kontrolom svih potencijalnih gubitaka, ali i mogunost
maksimizacije potencijalne dobiti, takoe bez obzira na to radi li se o kratkoronom ili
dugoronom ulaganju.
Prilikom odreivanja znaaja tehnike analize postavljaju se dva pitanja, prvo, da li je
mogue razvijati se bre od trita i drugo, da li je mogue svesti gubitke ne minimum,
odnosno, gubiti manje od trita? Da, mogue je, korienjem alata koje ukljuuje tehnika
analiza akcija kao i pridravanjem unapred definisanih sopstvenih investicionih strategija
mogue je rzvijati se bre od trita, a ujedno i drati pod kontrolom potencijalne gubitke i
samim tim - u sluaju opadajueg trenda - izgubiti vrednost manju od one koju e
izgubiti samo trite.
% gubitka
vrednosti
10%
20%
30%
40%
50%
60%
75%
Potreban % rasta za
nadoknadu gubitka
11,1%
25,0%
42,9%
66,7%
100%
150%
300%
Tabela br. 4.1.
Tehnika analiza namenjena je kako kratkoronim tako i dugoronim investitorima.

Naime, kod otvaranja bilo dugoronih, bilo kratkoronih pozicija bitno je odrediti povoljan
trenutak za ulazak, ali isto tako i proceniti pravi trenutak za reorganizaciju portfolia ili
zatvaranje pozicije u cilju ponovnog ulaska kako bi se napravile znaajnije korekcije.
Dugorona ulaganja poznata su kao dobar nain akumuliranja kapitala, ali isto tako je bitan i
trenutak kupovine akcija, tj. otvaranja odreenih pozicija, jer se vrlo lako moe dogoditi da
situacija akumuliranja kapitala i poveanja njegove vrednosti ispadne suprotna od oekivanja.
Planiranje trenutka ulaska (otvaranja pozicija) kao i trenutka izlaska (zatvaranja pozicija) sa
trita znaajno je kako za ostvarivanje dobiti, tako i za kontrolu gubitaka. Postavljanje
granice prihvatljivog rizika od velikog je znaaja. Naime, postavlja se logino pitanje da li je
bolje otvoriti poziciju, ekati kraj padanja vrednosti i nadati se njenom ponovnom oporavku ili
pak zatvoriti poziciju u padu i otvoriti drugu, koja je u trenutnom rastu. Takoe, treba imati na
umu da pad od 50% vrednosti zahteva ponovni rast od 100% (Tabela br. 4.1.).
Iz svega napred navedenog moe se zakljuiti da je znaaj tehnike analize ogroman i
da u kombinaciji sa odreenim fundamentalnim pokazateljima moe u znaajnoj meri uticati
na ispravnost donoenja pozitivne poslovne odluke.
69
god., str. 219.
50
Berza i berzanska kretanja kao faktori uspenosti poslovanja

V BERZA I BERZANSKA KRETANJA KAO FAKTORI
5.1. Berza pojam, nain rada, principi, vrste i funkcije berze
Pre nego to kaemo neto uopteno o berzi i deavanjima na njoj neophodno je
definisati pojam berze prema Zakonu. Naime, prema zakonodavstvu Republike Srbije, berza
se definie kao pravno lice koje ima dozvolu za rad komisije za hartije od vrednosti i koje
obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima, kao
i druge poslove u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata.
Osvrui se na istorijski poetak nastanka berze moemo rei da je berzu predstavljala
samo nekolicina trgovaca koja je inila prvi krug berze. Za sve ostale uesnike koji su na neki
nain eleli da trguju, pristup je bio otean, zbog niza uslova koje je trebalo ispuniti. Tako da
je trgovina mogla da se obavi samo posredstvom lanova kruga berze. Na taj nain nastao je
pojam berzanskog mesta koje ukoliko neko eli da posluje na berzi treba da zakupi na
godinjem nivou, naravno, opet uz ispunjenje odreenih uslova, s jedne strane, kao i
prihvatanje strogih pravila trgovanja, s druge strane. Samo ovlaeni uesnici imaju pravo
pristupa sali za trgovanje berzanskom parketu. U sali za trgovanje dolazi do susreta ponude
i tranje i po toj osnovi se zakljuuju poslovni ugovori.
Na parketu se nalazi vie pultova koji predstavljaju mesta za trgovinu, ime se
olakava proces trgovanja i izbegavaju guve posebno na robnim berzama. Pored posebnog
odvajanja mesta trgovine na nekim robnim berzama odvaja se i vreme trgovine za razliite
vrste roba.
Tako, na primer, na Budimpetanskoj terminskoj robnoj berzi trguje se itaricama,
devizama i mesom, pri emu svaki pojedinaan predmet trgovanja ima tano odreeno vreme
u toku radnog vremena kada se kupuje i prodaje. 70
Berza je takva institucija kod koje je funkcija trgovca - posrednika odvojena i
stavljena iznad statusa osnivaa - vlasnika.71 Kod veine berzi u svetu posrednici, odnosno
lanovi berze su istovremeno i vlasnici, osnivai berze. U sluajevima drugaije organizacije
moe doi i uglavnom dolazi do sukoba interesa. Naime, lanu berze je glavni cilj ostvarnje
dobiti a uslov za to je dobra i efikasna organizacija berze to se postie reinvestiranjem
(dobiti berze) u samu berzu. Nasuprot tome, cilj vlasnika (osnivaa berze) je to vea
dividenda pri emu se podrazumeva minimalan nivo reinvestiranja, odnosno onaj nivo koji je
dovoljan da se berza odri u ivotu.
Ovakav sukob je nemogue trajno reiti, jedini nain je spajanje ove dve funkcije u
jedno. Primer kraha berze usled sukoba interesa je Ljubljanska robna i terminska berza
(Blagovna berza) koja je doivela da ovaj sukob paralie rad berze, pa je ona, pod pritiskom
vlasnika nezadovoljnih visinom prihoda, morala da potrai drugaije oblike organizovanja. 72
70
god., str. 26.
71
72
Isto, op. cit. str. 27

5.1.1. Nain rada berze
Nain rada berze vri se po principu koncentrinih krugova 73 u ijem centru se
nalazi sama berza sa svim prateim organizacijama i institucijama koje su neophodne kako bi
se ostvario sam cilj berze kontinuirano trgovanje. Uesnici koji su najblii berzanskom
centralnom krugu su najmalobrojniji ali imaju i najvea prava u berzanskom trgovanju. U
svakom narednom krugu koji se sve vie udaljava od centra stepen ovlaenja opada. Tek
nakon stvaranja prvog kruga nastaje centar berze. U centru berze se obavljala obraunska i
garancijska funkcija kao i kontrola predmeta trgovanja i uesnika u trgovanju.74
Vremenom su ove funkcije ugraene u sistem kliringa koji danas vode posebne klirinke
kue.
Imajui u vidu injenicu da je berza jedna vrlo osetljiva institucija iju osnovu
predstavlja sigurnost trgovanja koja ujedno predstavlja i poverenje meu uesnicima, moglo
bi se rei da ukoliko bi se naruila sigurnost a samim tim i poverenje meu uesnicima to bi u
znaajnoj meri ugrozilo berzu.
Sigurnost trgovanja na berzi podrazumeva ulaganje u sigurne hartije od vrednosti a to
su obino hartije od vrednosti koje izdaju drave ili neke prvoklasne banke i preduzea na
amerikim berzama takve harije se zovu blue chips ili plavi etoni.
5.1.2. Principi nastanka i rada berze
Berza kao institucija nastajala je i razvijala se uporedo sa razvojem ekonomije,
privrede i drutva. Primer takvog nastanka je Njujorka berza (New York Stock Exchange)
koja je danas ujedno i najvea svetska berza. Njen poetak razvoja otpoinje nakon
amerikog rata za nezavisnost u cilju prikupljanja sredstava po osnovu izdatih hartija od
vrednosti, koja su bila neophodna za voenje rata.
Osnova postojanja ove berze je efikasnost, jednostavnost, sigurnost i poverenje, bez
ega je ova institucija besmislena i brzo se uruava.75 Onog momenta kada uticaji
neberzanskih i neekonomskih faktora ponu da menjaju sutinu procesa koji se odvijaju na
berzi, ona se gui. Zato se ova institucija moe smatrati i savrenim proizvodom, jer moe da
funkcionie samo ovakva kakva je teko je i zamisliti proces, ili trgovinu, ili pojavu uopte,
koja bi bila samo delimino berzanska, odnosno berzanska samo do izvesne granice. To bi
bilo protivreno samoj njenoj prirodi: berza ili postoji sa svim pripadajuim osobinama, ili se
o njoj ne moe ni govoriti.76
Ovi principi na kojima je bila u poetku zasnovana Njujorka berza i dan danas
predstavljaju principe na kojima poiva svaka savremena berza u svetu. Meutim, znaaj
berze za razvoj samog okruenja je ogroman. One unapreuju ekonomiju u kojoj se razvijaju,
podiu njenu proizvodnju i standard na vii nivo. Ali isto tako u velikoj meri berza se
prilagoava svom okruenju. Proces prilagoavanja poinje vrlo rano, jer pored
standardizacije ita kao predmeta trgovine moe se trgovati lalama, cvetom rue, mesnatom
slaninom, brojlerima, kao i mnogim drugim proizvodima to opet zavisi od okruenja u kom
se berza nalazi.
Poverenje meu uesnicima ini sutinu ne samo berzanskog poslovanja ve sutinu
bilo kakvog procesa i delatnosti. Kroz itavu ljudsku istoriju pokuavao se unititi svaki oblik
poverenja i sigurnosti u drutvu, kako na nivou drave, kao najvie institucije tako i na nivou
pojedinca kao jedinke.
73

75
Isto, op. cit. str. 33, 35.
76
74
52

Berza kao institucija ne poznaje ovakav vid uruavanja, jer ona predstavlja odraz
perfekcije, savrenstva i ukoliko bi do takvog uruavanja dolo berza ne bi postojala. Samo
ne postojanje berze pokazuje da to trite nosi visok nivo nestabilnosti. ..., dolazi se do
zakljuka da je institucionalizacija poverenja proces koji se odigrava izmeu samih uesnika
u trgovanju, manje vie spontano u poetku. Taj proces kasnije postaje sve sloeniji i biva
preuzet od strane posebnih organa berzi, ve prema onome to namee razvoj samog trita.
77
Sigurnost poslovanja. Berza kao institucija obezbeuje kako sebi tako i okruenju ne
samo uslove za fer poslovanje ve i sigurnost koja predstavlja klju uspeha.
U procesu institucionalizacije sigurnosti mogu se razlikovati dva podprocesa:78
1. Prvi podrazumeva napor onih koji su se udruili u berzu posrednika, da osiguraju svoju
delatnost i netrine rizike svedu na minimum. U tom pravcu povezuju se ili samostalno
izgrauju pretee delatnosti na primer: proveru izdavaoca hartija od vrednosti, kontrolu
kvaliteta i kvantiteta robe, osiguranje - i ugrauju ih u pravila berze.
2. Drugi podproces vezan je za aktivnost drave prema berzi. Velike krize, pronevere,
slomovi, koji su ugroavali berze u samoj njihovoj osnovi udarajui na poverenje onih
koji na berzi igraju, kao i na samu sigurnost poslovanja, podstakle su dravu da se umea
u neke oblasti koje su se do tada smatrale domenom autonomnog berzanskog prava.
U poetku to meanje drave bilo je indirektno a kasnije, posle Velike ekonomske
krize drava je poela direktno da se mea donosei posebnu zakonsku regulativu u cilju
berzanske kontrole.
5.1.3. Vrste berzi
U literaturi se najee navode sledei kriterijumi kao osnov za klasifikaciju berzi:
predmet trgovine
nain nastanka
cilj poslovanja
priroda poloaja
broj lanova
raznovrsnost predmeta trgovine.
Predmet trgovine. Ovo je osnovna podela berzi. Prema predmetu trgovine postoje
robne (produktivne) i finansijske (efektne). Na robnim berzama se trguje standardizovanim
proizvodima kao to su metali, itarice, nafta, kafa i finansijskim derivatima. Istorijski
posmatrano ovakve berze su prvo nastale. Finansijske berze su berze na kojima se trguje
akcijama, obveznicama, derivatima, itd. Ovakve berze tek krajem XX veka dostiu svoj
potpuni znaaj kao osnovni berzanski materijal. Tkoe, u praksi se javljaju i meovite berze
na kojima se trguje i proizvodima i hartijama od vrednosti, ali su one znatno ree i
karakteristine su za slabije razvijena trina podruja.
Nain nastanka. Prema nainu nastanka berze se mogu podeliti na spontane i
zasnovane na zakonu. Spontanost u nastajanju je jedna od kljunih karakteristika vodeih
berzi savremenog sveta. Dakle, nije postojao bilo kakav plan niti smiljena ljudska aktivnost
77
78

53

ve su berze nastajale kao odraz potrebe i predstavljale su najbolji nain da se olaka
trgovanje. Kad su u pitanju berze koje su nastale spontano, neophodno je imati u vidu
sledee: prvo su nastajale ovakve berze a onda su usvajani zakoni, propisi i pravila kojima je
regulisan njihov rad. Dakle, propisi su izvedeni iz prakse koja je ve postojala. S druge
strane neke berze su nastale na osnovu zakona ili propisa kojima je definisano sve to je od
znaaja za njihovo osnivanje i rad. Tako je nastala i Beogradska berza. Ovakav nain
osnivanja karakteristian je za zemlje u kojima su berze relativno kasno nastale. U ovakvim
sluajevima, prvo su nastajali propisi a onda je razvijena praksa.
Cilj poslovanja. Prema cilju poslovanja, berze se mogu podeliti na profitne i
neprofitne. Profitne berze dele meu svojim lanovima profit koji ostvare poslovanjem.
Veina Nemakih berzi je ovakvog tipa. Neprofitne berze ne dele prihod svojim lanovima.
lanovi berze ostvaruju zaradu naplatom provizije na osnovu zakljuenih poslova. Velike
berze su, uglavnom, neprofitnog tipa a lanovi su stimulisani da razvijaju poslovanje jer na
taj nain uveavaju sopstvenu zaradu.
Priroda poloaja. Prema prirodi poloaja, berze mogu biti javne, privatne i meovite.
Berze javnog karaktera osniva drava koja obezbeuje sredstva za rad a posrednici su dravni
inovnici. Zato su ovakve berze pod uticajem i kontrolom drave i nazivaju se i
polusamostalne berze, kao to su berze u Italiji, paniji i Belgiji. Berze privatnog karaktera
osnivaju akcionari koji obezbeuju sredstva za rad i zbog odnosa prema dravi nazivaju se i
samostalne berze (SAD, Velika Britanija). Meovite berze osniva drava a lanovi
obezbeuju imovinu i odreuju uslove rada i nain polovanja (Beogradska berza).
Broj lanova. Postoje berze kod kojih je strogo odreen broj lanova i ne moe se
poveavati (Njujorka berza ima 1366 lanova i taj broj se ne menja). Na drugoj strani
postoje berze koje nemaju vrsta ogranienja u broju lanova, ve se on utvruje zakonom i
propisima berze.
Raznovrsnost predmeta trgovanja. Postoje berze ne kojima se trguje samo jednom
vrstom berzanskog materijala to su specijalizovane berze. Ako se na berzi trguje velikim
brojem materijala, u pitanju je meovita berza. Specijalizovane berze su ree a na meovitim
se trguje veim brojem robe ili hartija od vrednosti, a ponekad i jednim i drugim
materijalom.79
79
54

5.1.4. Funkcije berze
Berzu ine etiri osnovne slube koje omoguavaju funkcionisanje same berze. Tu su,
naravno i pratee institucije koje omoguuju rad tih osnovnih slubi, posebno rad slube
trgovanje koje se odvija kroz posrednike kue. Dakle, etiri osnovne funkcije berze su
prikazane na sledeoj slici.
Prikaz br. 5.1. Funkcije berze
Ove etiri funkcije stapaju se u jednu celinu, stvarajui koncentrine krugove koji
ine berzu, kao to slika br. 5.1. i pokazuje. Slabljenjem bilo koje od ovih funkcija, berza
poinje da stagnira i da gubi smisao.
Listing predstavlja sutinu berzanskog poslovanja. Na zvaninom (prvom) tritu
kompanije se listiraju po strogo utvrenim kriterijumima koje objavljuje berza i dune su da
potuju sve propisane procedure izloenosti svog poslovanja i izvetavaju javnost o svim
promenama koje mogu uticati na kretanje cene njihovih akcija.80 Osnovna ideja postojanja
listinga je da se obezbedi to da se na berzi nau to kvalitetniji predmeti trgovanja. to e
rei, da su se pri robnim berzama nalazile i slube za proveru kvaliteta i kvantiteta robe, a
danas u XXI veku se ti poslovi preputaju agencijama za proveru kvaliteta i kvantiteta robe.
Svrha ovakvog postupka je obezbeivanje sigurnosti trgovanja i voenja odgovornosti
za ono to se na berzi deava.
Trgovanje. Centralna delatnost berze jeste trgovanje. Prilikom obavljanja berzanskog
trgovanja moraju postojati nalozi ponude i tranje, zatim se vri njihovo uparivanje i po toj
osnovi zakljuenje posla.
Takoe, odgovornost berze prema uesnicima na tritu kapitala treba da bude
opisana, naroito u sporazumima koji modifikuju distribuciju odgovornosti meu
uesnicima.81
Kliring i saldiranje. Posao koji se zakljui po osnovu obavljene trgovine mora da
bude saldiran to ini treu funkciju berze. U procesu kliringa i saldiranja se vode rauni svih
uesnika u trgovanju i pojedinih predmeta trgovanja to se postie dvojnim raunovodstvom.
Kliring i saldiranje koje obavlja berza, mora da obezbedi efikasno, sigurno i brzo
saldiranje transakcija u okviru meunarodno priznatih standarda grupe trideset (G 30) i
meunarodnih raunovodstvenih standarda za hartije od vrednosti (International Securities
Accountancy Standards ISSA).82
80
Jeremi dr Zoran, Finansijska trita, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005. god., str. 42.
Ibid.
82
81
55

Informisanje. Informisanje se sastoji od obavetavanja javnosti od strane berze o svim
aktivnostima koje se dogaaju, a pre svega o ostvarenom trgovanju.
Takoe i drava moe biti emitent vanih finansijskih informacija, na taj nain to
izdaje razliite mesene preglede trenutnog poslovnog kretanja, zatim nedeljne statistike
dopune u vidu skraenih podataka, i tako dalje.
5.2. Beogradska berza, poetak rada, usponi i padovi83
5.2.1. Razvoj i delatnost Beogradske berze
Prve ideje o osnivanju ustanove koja bi kontrolisala kretanje vrednosti novca pojavile
su se u Srbiji tridesetih godina devetnaestog veka. Srpsko trgovako udruenje, koje je bilo
znaajno za razvitak celokupne srpske trgovine, dalo je inicijativu za donoenje Zakona o
javnim berzama. Zatim je usojen Zakon, odrana prva Osnivaka skuptina Beogradske
berze, izabrana stalna uprava i berzanski posrednici. Cilj osnivanja Berze bilo je unapreenje,
olakanje i regulisanje trgovinskog prometa. U tom periodu, Beogradska berza je vaila za
najbolje organizovanu privrednu ustanovu, bila je jedna od najstarijih berzi u Evropi, a cene
koje su utvrivane bile su reperne cene proizvoda na drugim evropskim berzama.
Poetkom XX veka, na Berzi su se kotirale razliite hartije od vrednosti. Najtraenije
i najstabilnije bile su dravne hartije, to je i razumljivo poverenje u dravu bilo je vee
nego u akcionarska drutva. Tada je vailo pravilo da ako hoe da dobro jede, treba ulagati
u akcije. Opet, ako hoe mirno da spava, treba ulagati u dravne papire. Na Berzi su se
kotirale akcije preko 140 novanih zavoda.
Tako, 1934. godine promet Berze se poveavao, berzansko poslovanje beleilo je
uspon, svakoga dana Berzu je poseivalo 100-150 lica, a kursni list se tampao u hiljadu
primeraka i na tri jezika. Ovaj period je po razvojnim karakteristikama bio najobimniji i
najintenzivniji, sve do velike svetske krize, koja se odrazila i na poslovanje nae privrede.
Nakon Drugog svetskog rata dolazi do promene opte klime u drutvu i poetka
privrednih reformi a nakon usvajanja Zakona o tritu novca i tritu kapitala, 1989. godine
odrana je Osnivaka skuptina Jugoslovenskog trita kapitala, osnovanog od strane 32
najvee banke sa teritorije nekadanje Jugoslavije. Tokom 1992. godine Jugoslovensko
trite kapitala menja ime u Beogradsku berzu. Na Beogradskoj berzi se tokom 90-ih godina
uglavnom trgovalo kratkoronim dunikim hartijama od vrednosti preduzea, dravnim
obveznicama i sl. Ipak, znaajniji pomak u trgovanju na Berzi ostvaren je tek 2000. godine,
kada su u sekundarno trgovanje ukljuene akcije iz prethodnih postupaka privatizacije, a
trgovanje se jo intenzivnije nastavlja od 2001. godine.
Tokom 2003. i 2004. godine uraena su znaajna unapreenja na polju razvoja
BELEX sistema za trgovanje, uvedeno je kontinuirano i daljinsko trgovanje i intenzivirana je
meunarodna saradnja sa drugim razvijenim berzama i berzama u okruenju. Prvi indeks
Beogradske berze BELEXfm objavljen je krajem 2004. godine, a do danas se nastavlja sa
razvojem drugih berzanskih pokazatelja. U toku 2005. godine akcenat je stavljen na
unapreenje procesa informisanja i izvetavanja sa Berze, a u rad su puteni i prvi
informacioni servisi za distribuciju podataka iz trgovanja u realnom vremenu. U toku 2006.
godine otpoeo je i proces edukacije najire javnosti, kao i unapreenje saradnje sa
izdavaocima hartija od vrednosti, to je u aprilu 2007. godine dovelo i do prvog listiranja
akcija.
83
Podaci u ovom potpoglavlju uzeti i prilagoeni kontekstu sa sajta Beogradske berze, www.belex.rs.
56

Prema Zakonu o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata
akcionarsko drutvo, Beogradska berza obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od
vrednosti i finansijskim derivatima na berzanskom i vanberzanskom tritu, koja obuhvata
sledee poslove:
1. organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanja ponude i tranje hartija
od vrednosti;
2. objavljivanje informacija o ponudi, tranji i trinoj ceni hartija od vrednosti i drugih
podataka znaajnih za trgovinu hartijama od vrednosti;
3. utvrivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti;
4. obavljanje drugih poslova u skladu sa Zakonom.
Berza moe da obavlja i druge delatnosti koje slue delatnosti Berze, koje se
uobiajeno obavljaju uz osnovnu delatnost Berze (edukacija, izdavanje publikacija, asopisa i
knjiga), kao i da vri plasman informacija i publikacija u zemlji i inostranstvu.
to se tie akcionara Beogradske berze u skladu sa Zakonom o tritu hartija od
vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, ne postoje ogranienja u pogledu lica koja mogu
biti akcionari berze, pa u tom smislu akcionari berze mogu biti Republika Srbija, kao i strana
i domaa pravna ili fizika lica.
Zakonom je utvreno da je svako lice koje namerava da stekne kvalifikovano uee
u kapitalu Berze, odnosno, akcije sa pravom glasa tako da njegovo uee dostigne, pree ili
padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 33% ili 50% od ukupnog broja glasova u Skuptini berze,
duno da pribavi prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Ako kvalifikovano
uee stie banka ili osiguravajue drutvo neophodna je i prethodna saglasnost Narodne
banke Srbije.
5.2.2. Godinji izvetaj i aktuelna kretanja na Beogradskoj berzi
U ovom trenutku Beogradska berza proizvodi dva berzanska indeksa:
BELEX 15 pozicioniran kao vodei indeks Beogradske berze, opisuje kretanja cena
najlikvidnijih srpskih akcija i rauna se u realnom vremenu.
BELEX line opti, osnovni benchmark indeks Beogradske berze, ija se vrednost
rauna na kraju trgovakog dana.
Indeksi Beogradske berze ponderisani su trinom kapitalizacijom i mogu sluiti kao

podloga (underlying) za kreiranje strukturiranih proizvoda i derivata na domaem i
inostranom tritu.
Berzanski indeksi akcija su vrlo znaajni indikatori za dnevno sagledavanje
agregatnog i ponderisanog kretanja cena akcija. Promene berzanskih indeksa prate se sa
velikom panjom i publikuju u dnevnoj tampi i na televiziji.
Ciljevi berzanskih indeksa su sledei. Prvo, oni pokazuju opte stanje na tritu
kapitala. Drugo, berzanski indeksi koriste se kao reperi da bi se sagledalo kretanje neke
konkretne akcije ili nekog portfolija akcija. Tree, berzanski indeksi pomau prouavanju
trinih ciklusa, trendova i ponaanja u cilju prognoze budueg ponaanja trita. 84
84
irovi dr Milutin, Finansijska trita, Nauno drutvo Srbije, Beograd 2007. god., str. 129.
57

Indeksi Beogradske berze formirani su u cilju unapreenja procesa informisanja
investicione javnosti, kao i elje da se pobolja transparentnost i uporedivost podataka na
tritu.
U nastavku teksta dat je Grafiki prikaz br. 5.2. uporednog kretanja berzanskih
indeksa na Beogradskoj berzi za vremenski period od godinu dana.
Grafiki prikaz br. 5.2. Uporedno kretanje berzanskih indeksa

Izvor: http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/svi/indeksi
Oba indeksa na Beogradskoj berzi ostvarila su 01. oktobra rast vrednosti - BELEX 15
za 0,11 odsto i zakljuen je na 619,65 indeksnih poena, a BELEXline za 0,17 odsto i na kraju
trgovakog dana je vredeo 1.224,85 poena.
U trgovanju akcijama ostvaren je pet i po puta vei promet nego u prethodnom
trgovanju, od ukupno 94.191.394 dinara.
Vie od dve treine dnevnog prometa ostvareno je akcijama dva izdavaoca - nike
"AIK banke", 34.976.806 dinara i novosadskog NIS-a , 31.740.346 dinara. Znaajniji promet,
od 15.745.000 dinara je postignut blok trgovanjem akcijama beogradskog "Medifarma".
Po dnevnom rastu cene prednjae akcije beogradskog "Energoprojekt holdinga", sa
3,73 odsto i prometom od blizu 4,7 miliona dinara i "Beogradske industrije piva" u
restruktuiranju, ija je cena poveana 2,94 odsto, ali je promet bio svega 70 dinara.
Najvei pad cene na dan 01. oktobra su imale akcije "Meser Tehnogasa" iz Beograda,
2,80 i "AIK banke", 1,52 odsto. Strani investitori su realizovali 37,16 procenata trgovanja
akcijama, uz podjednako uee u kupovini i prodaji.
654
Belex15
01.11.2010. - 30.11.2010.
649
644
639
634
629
624
Grafiki prikaz br. 5.3. Kretanje indexa Belex15, 01.11. 30.11.2010. god.85
Prikaz br. 5.3. pokazuje individualno kretanje Indeksa Belex 15, 01.11. 30.11.2010.
god. gde se mogu uoti intenzivne oscilacije u toku meseca novembra, kao i nagli porast u
85
Podaci korieni sa sajta Beogradske berze, www.belex.rs.
58

prvoj polovini novembra bi se kraj meseca zavrio oscilirajuim vrednostima koje naginju ka
padu.
Ovi i mnogi drugi pokazatelji govore u prilog injenici da se recesija blii kraju.
Najava daljeg privrednog oporavka reflektuje se kroz vrednosti berzanskih indeksa koji su
iscrtali dugoroni nelinearni rastui trend. Slino krizi iz 2000. godine, bie potrebno
nekoliko godina da indeksi povrate svoje preanje nivoe.
Treba napomenuti i to da korpa Indeksa Belex15 obuhvata petnaest najlikvidnijih
akcija. Sledi Tabela br. 5.1. Sastav indeksne korpe na dan 30.11.2010. god.
Tabela br. 5.1. Sastav indeksne korpe na datum poslednje revizije 30.09.2010. god.
Izvor: http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/belex15/korpa
Na ekonomskom prostoru Balkana, 2009.

godinu je obeleilo kolebanje berzanskih
indeksa i njihov rast na godinjem nivou.
Indeksni pokazatelji regiona Jugoistone
Evrope su, i pored visokih stopa rasta u
odnosu na nivoe iz 2008. godine, ostali ispod
nivoa ostvarenih ranijih godina. Uprkos rastu
cena dobrim performansama indeksa, berze u
regionu su zabeleile snaan pad prometa
akcijama, Grafiki prikaz br. 5.4.
Grafiki prikaz br. 5.4. Regionalni poloaj
Beogradske berze
Izvor: http://www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2009.pdf
59

Na Beogradskoj berzi je u 2009. godini ostvaren ukupan promet (Grafiki prikaz br. 5.5.) u
vrednosti od 41,8 milijardi dinara, odnosno, priblino 442 milona evra, to predstavlja
smanjenje od 41,9% u odnosu na 2008. godinu. Kao prethodnih godina, trgovalo se akcijama
preduzea obveznicama Republike Srbije (RS), uz dominantno uee prometa akcijama. Pad
likvidnosti u trgovanju ilustruje ukupan broj
ostvarenih transakcija u trgovanju u iznosu od
77.215, to je pad od preko 35% ili gotovo 42
hiljade transakcija manje nego 2008. godine.
Smanjenje inostrane i domae tranje, koje je
otpoelo jo u drugoj polovini 2008. godine,
dostiglo je u 2009. godini maksimum. Najnii
ukupan meseni promet, u iznosu od 1,17
milijardi dinara, ostvaren je u julu mesecu,
dok je ukupan broj transakcija bio najnii
januara meseca (3.454). Rekordan ukupan Grafiki prikaz br. 5.5. Ukupan promet po mesecima na
meseni promet ostvaren je u decembru
Beogradskoj berzi; Izvor:
iznosio je 18,7 milijardi dinara. U 2009. http://www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2009.pdf
godini prosean ukupan dnevni promet je iznosio neto vie od 167 miliona dinara, to
predstavlja pad od 42% u odnosu na 2008. godinu, dok je prosena dnevna vrednost
transakcije iznosila 541.067 dinara.
Kao i prethodnih godina, stanje na Beogradskoj berzi u 2009. godini bilo je uslovljeno
zadatim okruenjem poslovanja, kao posledica ekonomsko politikih prilika u Srbiji.
Osnova tome je postulat da je berza ogledalo ekonomije, kao i da se ukupna ekonomija ne
moe odvojiti od politike. Problemi svetske finansijske krize u uslovima globalizacije takoe
ine okvir u kome treba posmatrati dalje izlaganje.
Oteani uslovi poslovanja su prethodnih godina inili opti poslovni ambijent, a
uverenje da Beogradska berza treba da predstavlja uglednu instituciju od regionalnog znaaja
i dalje je bilo kljuni podsticaj za izvrenje zadatih planova u sferi pravnih i tehniko
tehnolokih postavki na berzi. Uprkos takvom poslovnom ambijentu u finansijskom pogledu,
Berza je pozitivno poslovala. 2009. godinu je obeleili su sledei najznaajniji ekonomskopolitiki dogaaji domae i svetske scene koji su inili prologodinji poslovni ambijent:
Nastavak krize svetskog finansijskog sistema i ekonomske recesije, to je dovelo do

daljeg pada BDP, poveanja budetskog deficita, porasta nezaposlenosti, oteanog i
skupog zaduivanja, pada investicionih aktivnosti i procena da e kriza i njene
posledice potresati svetsku ekonomiju i u narednom periodu;
Problemi u poslovanju svetski poznatih kompanija, dalji pad privredne aktivnosti u
mnogim privrednim sektorima, izazvan optim padom potronje, kao i intervencije
drava u privatnom sektoru;
Prodaja 51% kapitala NIS ruskom Gaspromu direktnom pogodbom i dalje odlaganje
privatizacije javnih preduzea inicijalnom javnom ponudom;
Uvoenje bezviznog reima za graane Srbije, podnoenje kandidature za prijem
Srbije u EU i puna primena SSP izmeu EU i Srbije;
Besplatna podela 15% akcija NIS graanima Srbije, pre promene oblika
organizovanja ove kompanije u otvoreno akcionarsko drutvo;
Znaajne promene kursa domae valute u poslednjem godinjem kvartalu.
Trend pada vrednosti indeksa je nastavljen u 2009. godini. Prvi kvartal je obeleio
snaan pad, koji je do trenutka istorijskog minimuma iznosio neto vie od 37%, mereno
indeksom Belex15. Istorijski minimum je dostignut 11. marta, kada je Belex15 iznosio
60

347,46 indeksnih poena. Indeks Belexline dostigao je istorijski minimum prvog dana aprila,
na nivou od 841,99 indeksnih poena. Drugi kvartal je doneo snaan rast, te je zabeleen
prinos od gotovo 48%, a posmatrano u odnosu na minimum ak 60%, mereno indeksom
Belex15. Trend rasta se nastavio do kraja treeg kvartala, odnosno, do 24.9.2009, kada je
indeks Belex15 dostigao godinji maksimum na nivou od 870,20 indeksnih poena, da bi se
tokom poslednjeg kvartala trend okrenuo i preao u zonu stalnih negativnih prinosa. Tokom
treeg kvartala oba indeksa su zabeleila znaajne stope rasta i to Belex15 od 45% i
Belexline 32%. Belex15 je tokom poslednjeg kvartala izgubio neto vie od 19%, a Belexline
15%. Posmatrano na nivou cele godine, oba indeksa su zavrila na viim nivoima u odnosu
na kraj 2008. godine i to Belex15 sa 17,44% a Belexline sa 9,47% dobitka.
Deavanja na svetskim berzama karakterie visoka volatilnost. Septembarski rast
indeksa je ne samo nadoknadio pad iz avgusta, ve i promovisao trei kvartal kao
najuspeniji u ovoj godini. Ipak, i pored rasta, postavljaju se razna pitanja, izmeu ostalog i u
kojoj meri je oporavak svetske privrede odriv i ireverzibilan.
Kraj septembra, oba reperna
FIT
Mart,2010 - Februar,2011
indeksa Beogradske berze praktino su 50%
doekala na avgustovskom nivou
(neznatan pad Belex15, odnosno 40%
neznatan rast Belexline). Nakon to su se 30%
krajem avgusta pojavile akcije NIS-a, 20%
kao, bez sumnje, dogaaj godine, na
Beogradskoj berzi, oekivalo se da e
Uee stranih investitora u ukupnom prometu
prvi mesec trgovanja ovom listiranom
hartijom doneti eljeno osveenje na
Grafiki prikaz br. 5.6. Uee stranih investitora u
Nelikvidno trite. Ako se usled prilino
ukupnom prometu; Izvor:
visoke poetne cene, relativno loih
http://www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2009.pdf
poslovnih rezultata kompanije, kao i velike ponude akcija NIS i nije oekivao rast cene ove
akcije, izostanak znaajnije aktivnosti svakako ne deluje ohrabrujue, kako na investitore,
tako i na samu Berzu. Naime, iako se vie od jedne petine septembarskog prometa na
Beogradskoj berzi odnosilo na akcije NIS, ukupan promet od oko 13 miliona evra veoma je
skroman, i u apsolutnom i u relativnom smislu. Ve sada se ini da celokupni berzanski
promet u 2010. godini ne samo da nee dostii prologodinji nivo, ve e biti daleko najnii
u poslednjih desetak godina.
Naime, kriza na Beogradskoj berzi se manifestovala kroz krizu poverenja i
likvidnosti, a razlog svemu tome je, to je Beogradska berza bila snano pogoena svetskom
finansijskom krizom vie nego druge berze u regionu, jer je bila zasnovana na ueu stranih
investitora. Na Beogradskoj berzi u 2009. godini dolo je do pada uea stranih investitora u
odnosu na 2008. godinu kako u
FIS
trgovanju akcijama tako i u trgovanju
Mart,2010 - Februar,2011
65%
obveznicama. Uee stranih investitora
55%
u ukupnom trgovanju (Grafiki prikaz
45%
br. 5.6. FIT) smanjeno je u odnosu na
35%
prethodnu godinu za 10,5% i iznosilo je
25%
42,3%
ukupnog
trgovanja
na
Beogradskoj berzi. Uee
stranih
Uee stranih investitora u trgovanju akcijama
investitora u trgovanju akcijama
(Grafiki prikaz br. 5.7. FIS) proseno
Grafiki prikaz br. 5.7. Uee stranih
dnevno je iznosilo 46,9%, to je za 6,4%
investitora u trgovanju akcijama; Izvor:
manja vrednost od prologodinje.
61

Od poetka 2009. god. u Srbiju je pristiglo oko 900 miliona evra direktnih stranih
investicija. Vrednost ino-ulaganja je u skladu sa oekivanjima u okolnostima ekonomske
krize.
Tako da u narednom periodu, razvoj Srbije zavisie od vrednosti stranih investicija,
tako da drava mora da uini sve kako bi obezbedila da ino-ulagai to bre prou put od
ideje da investiraju u Srbiju, do realizacije te namere. Takoe treba imati u vidu da je za
investitora vrlo vano stabilno politiko i ekonomsko okruenje, izvesnost u
poslovanju, ali i jednostavne procedure za otpoinjanje proizvodnje i rad. Ipak, privredni
ambijent u Srbiji i dalje nije dovoljno konkurentan, tako da su vea strana ulaganja od nas
privukli Bugari, Rumuni i Hrvati, ali smo i ispred Bosne i Hercegovine i Makedonije. Kao to
se moe i primetiti u prethodnim godinama u Srbiju najvie je investirano u oblastima
bankarstva, telekomunikacija i nekretnina, odnosno u uslune delatnosti, dok se sada u
poslednjem periodu pokuavaju privui oni koji ele da proizvode, jer Srbija mora da bude
izvozno orijentisana zemlja, a uslune delatnosti, ma koliko profitabilne, ne prave robu za
izvoz. Isto tako, Srbija bi trebala da tei da privue investitore iz Severne Amerike, Japana,
Kine, Indije, ali glavni problem je informisanje, odnosno takvi investitori nemaju nikakve
informacije o mogunostima investiranja u zemlji.
Period pred nama donosi neizvesnost na koju, sudei po novom pozitivnom
Belexsentimentu, domai investitori gledaju sa optimizmom. Stare boljke, poput male dubine
trita, kao i visoke oscilacije dnevnih cena, i dalje e biti sastavni deo svakodnevnice
Beogradske Berze. Za sutinski oporavak i rast uz vee promete bie potreban jak
komplement "NIS-ovom berzanskom gorivu", bilo kroz pojavu novih kvalitetnih hartija
(poput akcija Telekoma), bilo kroz pojavu novih investitora. A do tada znaajnije oscilacije
na Beogradskoj berzi su oekivane.
62
Kretanje i poslovanje banaka u Srbiji

VI KRETANJE I POSLOVANJE BANAKA U SRBIJI
6.1. Svetska ekonomska kretanja
Poetak novog veka doneo je niz novih izazova; otar pad na berzi, to je uticalo na
tednju, investicije i penzione fondove; poveanje nezaposlenosti; korporativne skandale, a
svakako i porast terorizma. Ovi dramatini dogaaji bili su propraeni nastavkom drugih, ve
postojeih dugoronijih trendova koji su duboko uticali na globalnu sliku.86
Tokom 2008. i poetkom 2009. godine svet je pogodila ekonomska i finansijska kriza,
monogi su je tada poredili sa Velikom ekonomskom krizom 1929. godine, ali o identinosti
nije moglo biti ni govora, jer su ipak faktori koji su je izazvali danas umnogome drugaiji.
Kao i svaka kriza koja zahvati veliki broj razliitih drava, logino je da potie od najmonije
drave sveta (jer ona ima ogroman uticaj na iroko okruenje), a danas, jo uvek su to SAD.
Zapravo, ekonomska i finansijska kriza je poela 2007. godine u SAD, a 2008. god. zahvatila
je zemlje EU i Japan kao najvee izvoznike u SAD. Smanjenje drutvenog bruto proizvoda u
navedenim zemljama ima velikog uticaja na nerazvijene zemlje sveta i one u razvoju, jer
upravo su ove svetske sile i najvei korisnici proizvoda koji dolaze iz slabije razvijenih
zemalja. Isto tako, veliki broj nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju se kreditira od strane
razvijenih zemalja, ime zapravo razvijene zemlje podstiu razvoj i proizvodnju slabije
razvijenih zemalja, ime se potpomae rast i jednih i drugih. Najbolje to pokazuje primer
finansiranja srednje i istone Evrope od strane zapadnog bloka. Kriza se posebno negativno
odraava na one zemlje koje imaju deficit platnog bilansa, zatim na one koje imaju dravni
dug vei od 60% BDP-a kao i na one koje su uestvovale putem investicija na amerikom
tritu hipotekarnih kredita.
Dakle, problemi su na tritu nekretnina u kombinaciji sa drugim faktorima izazvali
probleme na Amerikom tritu koji su se preneli i na ostatak sveta. Pratei faktor je bio i pad
Amerikog indeksa S&P 500 za oko 39% u prethodnoj godini. Poetak krize obeleilo je
bankrotstvo pojedinih Amerikih investicionih banaka, zatim propast finansijskih institucija
koje su imale polovinu uea na hipotekarnom tritu (koje se meri u trilionima dolara). Da
bi se izbegla totalna katastrofa, drava je pozajmljivala sredstva pojedinim institucijama,
neke su preuzete od strane nekih drugih institucija koje je kriza manje pogodila, nakon svega
toga drava predlae usvajanje stimulativnih mera u vrednosti 700 mlrd USD. Uprkos tome,
indeks S&P 500 belei pad od 18,2%, a kamatne stope dostiu najvei nivo u svojoj istoriji.
Da bi se smirili nemiri na finansijskim tritima istog dana svetske banke u znaajnoj meri
sniavaju kamatne stope. Situacija se za kratko smiruje, ali se nakon toga preliva i na
industriju, pa je tako Amerika auto industrija bila pred bankrotom (GM, Ford, Chrysler).
Da bi to drava sanirala i tu je pozajmila odreena novana sredstva kako bi se premostili do
poetka 2009. godine.
2009. god. zavrena je blaim svetskim ekonomskim oporavkom koji se odvijao sa
usponima i padovima, u obliku latininog slova W. Naime, fiskalni stimulansi u SAD
predvieni na nivou od oko 800 milijardi dolara u periodu od tri godine, to je "kap vode u
okeanu" u odnosu na 14.000 milijardi dolara bruto domaeg proizvoda (BDP) Amerike. To
znai da investicije nisu dovoljne da bi dolo do trajnijeg oporavka. Zatim, nezaposlenost u
SAD i Evropi i dalje je na veoma visokom nivou, jer se u velikom broju zemalja radi o
dvocifrenim stopama nezaposlenosti - u Americi oko deset odsto, u paniji gotovo 20 odsto i
u odreenom broju evropskih zemalja, takoe, dvocifrene stope. Tome treba dodati podatak
86
Kotler Philip, Keller Lane Kevin, Marketing menadment (Urednici izdanja na srpskom jeziku, Bogeti Z. i
Gligorijevi M.), Data Status, Beograd, 2006. god., str. 78.

da oko 40 odsto Amerikanaca koji rade trai novi posao, to je isto latentna nezaposlenost.
Tako da se dobija potpuna slika nacionalne ekonomije gde se stie utisak o nivou investicija
u tu ekonomiju, a investicije treba da budu jedini trajni izvor stabilnosti.
Kako je kriza pogodila najrazvijenije zemlje to je prouzrokovalo pad DBP-a i to u
vie od dva uzastopna kvartala to je teorijski gledano definicija recesije.
Promene na globalnom nivou dogodile su se i u bakarskom sektoru u periodu 2009. i
2010. godine. Naime, tokom 2009. sve, osim nekolicine banaka na vrhu liste najveih
svetskih banaka morale su da se suoe sa padom svoje vrednosti. Deset najveih banaka na
svetu iskazalo je gubitke od 3.2 biliona amerikih dolara. Doje banka je u 2010. Ispala iz
grupe pet najveih, tako da na vrhu ostaju banke Velike Britanije i Francuske.
Tabela br. 6.1. Najbolje svetske banke u 2010.god.

Izvor: http://www.gfmag.com/tools/best-banks/10617worlds-best-global-banks-2010.html#axzz1GJ1rHS21
Kineske banke, u meuvremenu

nastavljaju svoj dugi mar na listi vodeih.
Ova zemlja sada ima est bankaka meu
najveih 50 u svetu, i njihova bilansna suma
iznosi 6,9 biliona dolara, to je vie od 10
odsto bilansne sume svih banaka sa liste
Top-50. Najvea Industrijska i komercijalna Tabela br. 6.2. Najvee svetske banke u 2010.god. 87
banka Kine (ICBC), zabeleila je veliki uspon Izvor: http://www.gfmag.com/tools/best-banks/10619na listi, sa 18. na 11. mesto.88
worlds-50-biggest-banks.html#axzz1GJ1rHS21
Ve je danas jasno da e Kina pre 2040. godine postati ekonomija broj jedan u svetu,
slina situacija je sa Indijom, Brazilom i Rusijom. To su uglavnom zemlje bogate prirodnim
resursima, koje privredne modele baziraju na industrijalizaciji, a ne na brokerskim
delatnostima.
87
Izvor: Global Finance Magazine, Standard & Poors.

Bankar, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011. god., str. 60. Tekst prilagoen
potrebama i sadrini.
88
64

6.2. Analiza bankarskog sektora Srbije makroekonomski faktori
Razvoj bankarskog sektora u Srbiji ogledao se kroz restrukturiranje poslovnih banaka,
a time i realnog sektora. Restrukturiranje poslovnih banaka obuhvata nekoliko faza, i to:
Restrukturiranje postojeih banaka;

Otvaranje prostora za inostrane banke i
Razvoj finansijskog trita.
Prvi i osnovni uslov za uspenu transformaciju bankarskog sistema jeste stvaranje

nezavisne Centralne banke, koja e voditi samostalnu monetarnu politiku i kontrolu
bankarskog sektora. Zatim drugi korak odnosi se na ulazak inostranih banaka, rehabilitaciju i
privatizaciju postojeih banaka. Rehabilitacija pojedinih banaka vri se samo ako postupak
oporavka nije suvie skup i neisplativ, a poslovanje banaka nepopravljivo loe, ukoliko je to
sluaj onda se vri likvidacija banaka. Takoe, rehabilitacija postojeih banaka dovodi do
lakeg povratka poverenja u itav bankarski sektor. Jedan vid rehabilitacije banaka je i
privatizacija postojeih banaka koja omoguuje izgradnju efikasnog bankarskog sistema. U
onim bankama gde kompletna privatizacija nije neophodna moe se ostvariti strateko
partnerstvo sa inostranim bankama, kao dodatna opcija u procesu privatizacije. Na kraju,
razvoj kao poseban korak u procesu tranzicije zahteva potpuno angaovanje drave u
donoenju odgovarajueg zakonodavstva, prilagoavanju meunarodnim standardima,
unapreenju novanih i robnih berzi, brokerskih kua, institucionalnih investitora.
Situacija bankarskog sektora u Srbiji pre poetka procesa tranzicije bila je veoma
specifina u odnosu na ostale zemlje u razvoju. Naime, u Srbiji postojao je dvostruki
bankarski sistem. Prvi, su inile veina banaka u dravnoj-drutvenoj svojini koje su imale
veliko uee na tritu, veliki bilansni kapital, velike spoljne dugove kao i dugove prema
stanovnitvu po osnovu tzv. stare devizne tednje. Drugi bankarski sistem su inile
novonastale, male banke, koje nisu imale velike spoljne dugove, ali su bile nedovoljno
razvijene da bi parirale dravnim bankama, odnosno bile su na neki nain potisnute od strane
dravnih banaka. Zatim, centralna banka Srbije bila je u velikoj meri podlona dravnom
uticaju, tako da je njena kontrolna funkcija bila izuzetno slaba, a sprovoenje zakonske
regulative na jako niskom nivou. Proces tranzicije u Srbiji poinje 2000. godine, kada
zateena situacija nalae hitno delovanje u pravcu tri napred navedena koraka. 2001. god.
uraena je kompletna analiza bankarskog sektora, kako bi se razvila strategija restrukturiranja
banaka. Banke su morale da ispune odreeni kapitalni cenzus, 5 mil USD, nekim bankama je
dat odreeni rok da izvre dokapitalizaciju, nad nekim bankama su pojaane mere kontrole od
strane Narodne banke Srbije, a opet nad nekim bankama koje su nesolventne otvoren je
postupak sanacije od strane Agencije za osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju. U 2002.
godini usledilo je ostvarenje ciljeva u pogledu likvidacije i sanacije banaka. Zatim dolazak
inostranih banaka na trite i investiranje u domae banke, ime srpsko trite dobija na
atraktivnosti i poinje da predstavlja pravi izazov za mnoge druge inostrane banke. Ovim
koracima stvorena je stabilna osnova za dalji razvoj bankarskog sektora u Srbiji.
Dakle, bankarski sektor Srbije predstavljao je pravi hit za strane i domae investitore
a razlozi su brojni. Nakon gaenja najveih banaka nestalo je gotovo dve trine bankarstva,
pa je trite gladno kredita i finansijskih usluga ostalo prazno. U drugoj polovini 2008.
godine Srbiju zahvata ekonomska kriza. Naime, Srbija je do tada imala rast DBP-a, stopu
inflacije u okvirima predviene i prva zemlja u Evropi ija je vlada usvojila celovit i
operativan paket mera kojima e se ublaiti posledice svetske krize tako da je u jednom
trenutku bila zemlja sa najstabilnijim tritem u Evropi i zemlja najpogodnija za sigurne
investicije. Naime, operativni paket mera se sastojao od 122 milrd dinara, koje e biti
65

raspodeljene u vidu kreditne pomoi privredi i stanovnitvu. Meutim, ta sigurnost na tritu
nije dugo potrajala, usledio je konstantan porast cena naftnih derivata, porast cena gotovo
svih proizvoda na tritu, prodaja NIS-a Rusima, to je kasnije izazvalo probleme i ogromne
gubitke za samu dravu da bi se nedugo zatim NIS pojavio sa svojim akcijama na
Beogradskoj berzi. Zatim, sve vie se govori i o prodaji Telekoma, to mnogi ne
odobravaju, jer se u vreme ekonomske krize ne moe dobiti prava vrednost, jer to je
kompanija koja ima perspektivu rasta i visokoprofitabilnu budunost.
Posmatrajui spoljni dug drave, prema proceni Svetske banke, nalazimo se na
granici, odnosno trenutno zaduenje je oko 25% BDP-a, to u poreenju sa susednom
Maarskom, ije je zaduenje 100% BDP-a, i nije tako veliko. Mnogi smatraju da drava ima
jo prostora za zaduenje, da moe da ide do 60% BDP-a.
U nastavku bie dat tabelarni pregled, osnovnih makroekonomskih pokazatelja
(Tabela br. 6.1.), zatim kretanje i projekcija inflacije, kretanje nezaposlenosti u Srbiji i na
kraju saeti pokazatelji bankarskog sektora na nivou drave.
66

Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja
Tabela br. 6.1.

Izvor: RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/maj/Tabela%201%20Osnovni%20indikatori%20makroekonomski
h%20kretanja.pdf
1
Procena MFIN, Revidirani Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa
projekcijama za 2011. i 2012. godinu. 2 Procena RZS. 3 U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini ukljuena
je Crna Gora. 4 Nova klasifikacija se primenjuje od 2004. godine. 5 Za preraunavanje iz dolara u evre
korien je prosean odnos dolara prema evru do 2006. godine. Za naredne godine podaci NBS. 6 Od 2007.
godine nova metodologija platnog bilansa. 7 Republiki zavod za statistiku je korigovao podatke o broju
zaposlenih od marta 2009. godine, izmeu ostalog usled sreivanja evidencija Republikog zavoda za
zdravstveno osiguranje. 8 Prema Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2009. godine. 9 Od januara 2009. Godine
Republiki zavod za statistiku je proirio obuhvat jedinica posmatranja. Pored zarada isplaenih zaposlenima
67

kod pravnih lica, pri izraunavanju prosenih zarada, uzimaju se u obzir i zarade isplaene zaposlenima kod
preduzetnika (fizikih lica).
Na osnovu napred date tabele moe se videti konstantan rast BDP, zatim smanjenje
trokova ivota u odnosu na 2008. godinu, zatim trenutni suficit u platnom bilansu u 2009.
godini, kao i deficit u 2010. godini, s tim da treba imati u vidu da 2010. godina jo nije
zavrena, odnosno nije iskljueno da moe doi do naglih promena. Negativna deavanja koja
se mogu videti iz tabele su poveana stopa nezaposlenosti i neznatan porast prosenih zarada
ali treba imati u vidu da od 2009. godine se koristi nova metodologija obrauna prosenih
zarada.
Blagi porast ekonomske aktivnosti zabeleen je u prvom tromeseju 2010. godine. U
prvom tromeseju 2010. godine je po prvi put nakon poetka krize zabeleen rast BDP-a od
1,0% m.g. ili 0,9% u poreenju sa prethodnim tromesejem. Rast BDP-a se najveim delom
duguje niskoj bazi iz prole godine. Na nedovoljni oporavak privredne aktivnosti ukazuje i
produbljivanje proizvodnog jaza. 89
to se tie inflatornih kretanja imamo najnoviji izvetaj o inflaciji za maj 2010. godine,
Grafiki prikaz br. 6.1.
Grafiki prikaz br. 6.1. Projektovana inflacija

Izvor: Izvetaj o inflaciji NBS
http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/90/90_5/inflation_maj_2010.pdf
Ovaj tip grafikona (Grafiki prikaz br. 6.1.) prikazuje razliite verovatnoe
ostvarenja projekcije inflacije u narednih osam tromeseja. Centralna projekcija je u
najtamnijem delu grafikona i verovatnoa da e pasti u ovaj raspon iznosi 10%. Svaka
sledea nijansa ukljuuje takoe 10% verovatnoe, tako da ceo raspon obuhvata 90%
verovatnoe ostvarenja projekcije. Drugim reima, verovatnoa da e inflacija u
narednih osam tromeseja biti izvan raspona na grafikonu iznosi 10%.
Inflacija je u martu 2010. godine iznosila 4,7% a u aprilu 4,3% meugodinje. U
drugoj polovini 2010. godine inflacija se postepeno vraa u granice cilja, pa tako u avgustu I
septembru ove godine iznosi 6,6% (6 2% kraj 2010. godine) i tokom 2011. godine e se
kretati oko cilja. Cilj na kraju 2011. godine bi bio 4,5% 1,5%.
Inflacija se u prvom tromeseju 2010. godine kretala ispod donje granice cilja. Niska
agregatna tranja bila je i ostae osnovni dezinflatorni faktor. Inflacija je nastavla da se kree
89
Meseni statistiki bilten, Republika Srbija Republiki zavod za statistiku, godina LVIII ISSN 2217-2092,
9/2010, Beograd 2010. god. Tekst prilagoen potrebama i sadrini.
68

ispod donje granice cilja tokom prve polovine 2010. godine, a nakon toga se postepeno
vraala u granice cilja (6 2% na kraju 2010. godine i 4,5 1,5% na kraju 2011. godine).
Ekonomska aktivnost je porasla 0,9% u prvom tromeseju 2010. godine, uglavnom usled
rasta javne potronje (doprinos 1,6 p.p). Bruto domai proizvod (BDP) Srbije je u prvoj
polovini 2010. bio za 1,2 odsto vei nego u istom periodu prole godine isto tako, realni rast
bruto domaeg proizvoda u drugom kvartalu 2010. u odnosu na isti period prethodne godine
bio je dva procenta. Prema procenama Ministarstva finansija, vrednost BDP Srbije do kraja
2010. godine bie 3.074 milijarde dinara, odnosno 30 milijardi evra. Najvei uticaj na raast
BDP u drugom kvartalu ove godine imao je sektor finansijskog posredovanja, gde je rast
bruto dodate vrednosti bio 6,9 odsto.
Kljuni rizici projekcije inflacije su:
u kratkom roku: premija rizika i prenosni efekat deviznog kursa na cene,

u srednjem roku: brzina ekonomskog oporavka,
takoe je prisutan i rizik vezan za rast cena hrane.
Utvrena ciljana inflacija merena na osnovu potroakih cena 90 u 2009. i 2010. godini
u skladu je sa do sada utvrenim ciljevima za baznu inflaciju merenu na osnovu cena na
malo. Ciljevi ostaju formulisani kao kontinuirani raspon sa centralnom vrednou, ali se
definiu u vidu ukupne inflacije merene promenama indeksa potroakih cena, umesto u vidu
bazne inflacije merene promenama indeksa cena na malo.
Poetak godine obeleile su visoke stope rasta potroakih cena. Rast ostvaren u
januaru od 2,1% i februaru od 1,2% bio je oekivan kako zbog najavljivanog porasta cena
koje su pod direktnom ili indirektnom kontrolom drave.
Kretanje inflacije, predvieno za dui vremenski period i to od 2009. do 2011. god.
uraeno na osnovu predvianja NBS a u cilju odranja stabilnosti cena to je i primarni
zadatak NBS, prikazano je na Grafikom prikazu br. 6.2. Dakle, monetarni odbor utvruje
ciljani raspon ukupne inflacije (sa centralnom vrednou), merene godinjom procentualnom
promenom indeksa potroakih cena, za period od 2009. do 2011. godine, na sledei nain:
poetni nivo 2009. godine: 8-12% sa centralnom vrednou od 10%,

zavrni nivo 2009. godine: 6-10% sa centralnom vrednou od 8%,
zavrni nivo 2010. godine: 4-8% sa centralnom vrednou od 6%, i
zavrni nivo 2011. godine: 3-6% sa centralnom vrednou od 4,5%.91
90
Indeks potroakih cena predstavlja poseban indeks maloprodajnih cena i obraunava se po metodologiji
usklaenoj sa preporukama za obraun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji. Indeks potroakih cena se
definie kao mera prosene promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za linu potronju.
91
Izvetaj o inflaciji maj 2010. god., Narodna banka Srbije, Beograd, 2010. god. ili sajt,
http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/30/30_9/index.html . Tekst prilagoen potrebama i sadrini.
69
II
III
IV
II
III
IV
II
III
IV
I
I
I
2009
2010
2011
Grafiki prikaz br. 6.2. - Ciljani raspon ukupne inflacije merene indeksom potroakih cena, za period od 2009.
do 2011. godine; Izvor: Memorandum Narodne banke Srbije o utvrivanju ciljane stope inflacije za period od
2009. do 2011. godine, usvojen na sednici Monetarnog odbora NBS 22. decembra 2008. godine.
Nezaposlenost u Srbiji, prema nezvaninim podacima, od oktobra 2008. do aprila

2009. godine se poveala sa 14 na 15,6 %. Krajem maja 2009. godine bilo je 767.547
nezaposlenih, to je za 5.000 vie nego u aprilu, ali taj broj nije u potpunosti posledica
ekonomske krize, ve brojni faktori koji su mogui u procesu tranzicije. Prilikom poreenja
sa majom 2008. godine broj nezaposlenih je smanjen za 6.000. Poslodavci su ak u tom
periodu pokuavali da zadre broj zaposlenih, uprkos opadanju narudbina i proizvodnje, a sa
druge strane zabranjeno je i zapoljavanje u dravnoj administraciji, to takoe utie na
smanjenje zaposlenosti u Srbiji. Kraj 2009. godine doekan je sa stopom od 16% to je porast
za 3% u odnosu na kraj 2008. godine i 2010. god. sa stopom od 17,4%.
Napred navedeni podaci o makroekonomskim kretanjima, nezaposlenosti, inflaciji
mogu biti od velikog zanaaja za svaku finansijsku organizaciju, pri proceni trenutnog
okruenja koje je osnova donoenja vanih odluka, kao to je npr. odluka o promeni strategije
poslovanja, odluka o promenama vezanim za potrfolio ulagaa.
6.2.1. Uspenost banaka u Srbiji nakon ekonomske krize

Kao to se i oekivalo, poslovne banke u Srbiji su podnele svoj deo tereta svetske
finansijske krize, prvenstveno kroz poveanje broja neredovnih otplata kredita i smanjenje
ukupnog profita.
Tokom 2008. godine, ukupan profit banaka je bio oko 35 milijardi dinara, a po dobiti
su prednjaile Raiffeisen banka, Banca Intesa, Aik Banka, Eurobank EFG, Unicredit banka,
Societe Generale, Hypo Alpe Adria banka i Komercijalna banka. Sve ove banke su u 2008.
godini ostvarile profite vee od 2 milijarde dinara. Najvee gubitke u 2008. godini su
ostvarile Metals banka, Credit Agricole Group i Marfin bank. Tri navedene banke su imale
gubitke vee od milijardu dinara.
U 2008. godini 8 banaka je postiglo negativne rezultate, 2 banke su poslovale na ivici
profitabilnosti, dok su 24 banke zabeleile pozitivne poslovne rezultate.
Nakon krize poverenja i povlaenja devizne tednje u 2008. godini, poslovne banke
danas reavaju novonastale probleme, koji se odnose na poveanje kanjenja u ispunjavanju
obaveza kreditnih dunika prema bankama. Od poetka 2009. godine docnja u isplati
70

mesenih anuiteta se poveala za 30%. Ovakvo stanje jo uvek nije alarmantno imajui u
vidu raniju nadprosenu urednost u otplati kredita u Srbiji, ali ostaje neizvesno da li e se i u
narednom periodu i u kojoj meri poveavati broj kredita u docnji.
Izmeu NBS i stranih banaka, koje imaju svoje filijale u Srbiji je postignut dogovor
da poslovne banke osnovane stranim kapitalom ne smanjuju svoju izloenost u Srbiji vie od
20%, to bi trebalo da garantuje relativnu stabilnost u pogledu kreditnih plasmana graanima
i privredi. Meutim, injenica je da e banke biti znatno restriktivnije u odobravanju kredita u
Srbiji, posebno ukoliko se nastavi trend poveanja neredovnih otplata. Sa druge strane, to e
uticati i na njihove poslovne rezultate u 2010. godini.
Iako postignuti rezultati poslovnih banaka u 2009. godini nisu za pohvalu, banke u
Srbiji su postigle zavidne rezultate na sprovedenim stres testovima, to donekle smanjuje lo
utisak o njihovom poslovanju u 2009. godini.
U 2009. godini, ukupan dobitak banaka je bio blizu 22 milijarde dinara, to je 38%
nii profit nego u 2008. godini. U ovoj godini je ak 14 banaka ostvarilo gubitak u
poslovanju, 2 banke su poslovale na ivici profitabilnosti, a 18 je ostvarilo pozitivne rezultate.
Najvee profite u 2009. godini su ostvarile Banca Intesa, Aik Banka, Unicredit bank,
Raiffeisen bank, Eurobank EFG i Komercijalna banka, sa dobiti veom od 2 milijarde dinara.
U grupi sa ostvarenim profitom preko 2 milijarde dinara su 2 poslovne banke manje nego u
2008. godini. Gubitke vee od milijardu dinara su imale OTP banka, Alpha banka, Credit
Agricole Group i Privredna banka Panevo. U ovoj grupi je jedna banka vie u odnosu na
2008. godinu.
Ukupan dobitak banaka koje su pozitivno poslovale je smanjen sa 44,1 milijardu
dinara u 2008. godini, na 34,4 milijardi dinara u 2009. godini. U istom periodu je povean
ukupan gubitak poslovnih banaka koje su ostvarivale negativno poslovanje sa 9,2 milijarde
dinara, na 12,5 milijardi dinara.
Najvee pogoranje rezultata u odnosu na 2008. godinu ostvarile su OTP banka i
Raiffeisen banka, koje su u 2009. godini imale rezultate loije za 4,2, odnosno, 3,6 milijardi
dinara. Ubedljivo najvee poboljanje rezultata ostvarila je Metals banka, koja je za vie od 4
milijardi dinara poboljala svoje rezultate. 92
Ukupni prihodi banaka za period januar-septembar 2010. godine iznosili su 263,7
milijardi dinara, a ukupni rashodi 243 milijarde dinara. Profit bankarskog sektora Srbije za
devet meseci 2010. bio je gotovo jednak profitu ostvarenom na kraju 2009. godine, to se
najbolje moe videti na grafikonu broj 6.3. Visok rast profita na nivou ukupnog bankarskog
sektora za 34 odsto ostvaren je pre svega usled smanjenja gubitaka za oko etiri milijarde
dinara, dok je dobit banaka uveana za desetak procenata, dakle priblino rastu cena i kursa
dinara.93
Finansijski rezultat banaka (u mlrd RSD)
1200
1000
800
2008
600
2009
400
30.09.2010
200
0
Prihodi
Rashodi
Dobitak/Gubitak
Grafiki prikaz br. 6.3. Finansijski rezultat banaka94

92
93
Deo teksta pirlagoen potrebama i sadrini uzet sa sajta, www.kamatica.com/istrazivanja .

Bankar, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011. god., str. 15.
71

U bankarskom sektoru dolo je do podele banaka u manje grupe, tako se izdvaja
manja grupa banaka iji indikatori se iz perioda u period poboljavaju, dok veu grupu ine
banke koje imaju probleme u poslovanju. Za prvih devet meseci 2010. pozitivan rezultat
ostvarile su tri banke: Intesa, AIK i UniCredit banka.
injenica je da je bankarski sektor u naoj privredi bio jedan od najuspenijih i da su
banke ostvarivale velike profite, ali u poreenju sa bilansnom sumom, poslovanje se moglo
smatrati proseno profitabilnim. Poreenjem postignutih rezultata u 2008. i 2009. godini,
lako se uoava ogroman pad profitabilnosti, to ukazuje da je svetska ekonomska kriza
ostavila jak peat i na poslovanje domaih banaka.
Pozitivno je to to su poslovne banke u ranijem periodu poslovale pod jakom
restriktivnom politikom Narodne banke Srbije i zasigurno bi pad bio jo vei da su poslovale
u relaksiranijim uslovima.
Sumarno gledano, bankarski sektor je zabeleio nominalni rast kako prihoda od
kamata, tako i od naknada i provizija, ali je dolo do smanjenja dobiti uglavnom usled
visokih rezervacija banaka za loe plasmane te njihovih indirektnih otpisa. Pored ovoga,
kursne razlike su opteretile rashode pojedinih banaka, dodatno srozavi njihov krajnji
rezultat. Banke kotirane na Beogradskoj berzi ostvarile su u proseku nominalno vee prihode
za oko 20 procenata dok je neto dobitak bio neznatno loiji u odnosu na 2008. godinu, ako se
eleminie korektivni faktor velikog gubitka Metals banke u tom periodu.
Lider berzanskog trita u 2009. god. ostala je nika Aik Banka koja je i u 2009.
godini zadrala visok nivo efikasnosti. Ova najprofitabilnija domaa banka na berzi, i posle
Intese na celom tritu, objavila je neto dobit od ak 5,58 milijardi dinara to nominalno
predstavlja blagi rast u odnosu na godinu dana ranije. Prihodi od kamata bili su za ak
milijardu dinara vei i iznosili su 12,1 milijardu dinara dok su prihodi od naknada i provizija
iznosili 792,9 miliona dinara to je pad od 50 procenata u odnosu na 2008. godinu.
Zanimljivo je da su rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja u 2009.
godini bili manji nego u 2008. i iznosili su 2,5 milijardi dinara a upravo su ovo bile najvee
stavke koje su ostalim bankarskim ustanovama na ovdanjem tritu znaajno smanjile
profite. Ovakav trend Aik Banka je nastavila i u prvom kvartalu tekue godine u kojem je
ostvarila 1,76 milijardi dinara dobiti.
Najvea banka pod kontrolom drave, Komercijalna banka, smanjila je profit za
treinu, pre svega, kao posledica veih rezervisanja i negativnih kursnih razlika dok je
Agrobanka znaajno uveala dobit ostvarivi po prvi put otkada se kotira na Berzi neto
rezultat vei od milijardu dinara. Obe ove bankarske ustanove nastavile su ovaj trend i u
tekuoj godini, ostvarivi solidne profite i u prvom tromeseju mada su, sa aspekta
berzanskih investitora optereene hipotekama iz bliske prolosti. Agrobanka, jo uvek ima
obavezu otkupa dravnih akcija po ceni trostruko veoj od trenutne trine dok je nedavna
zatvorena dokapitalizacija Komercijalne banke znatno destimulisala ulagae u akcije ove
banke. Manje banke kotirane na Beogradskoj berzi uglavnom nisu zabeleile prihvatljive
poslovne rezultate. Investitore su najvie razoarale Univerzal banka sa drastinom
korekcijom neto dobiti u 2009. godini, a trend loijeg poslovanja nastavljen je i u prvom
kvartalu tekue godine u kojem je registrovala i pad prihoda. Privredna banka, po prvi put
otkada se kotira na berzi, zabeleila je poslovni gubitak te akcionarima ove banke nije za
utehu injenica da je banka agresivnom kreditnom politikom znatno poveala plasmane.
Novosadska Metals banka, nakon faktike nacionalizacije sredinom protekle godine,
94
Izvor: http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_III_10.pdf, obrada autora.
72

pozitivno je poslovala dok e njena budua orijentacija biti uglavnom niskokamatni razvojni
krediti to e teko doprineti ostvarenju vee profitabilnosti ove banke.95
Naredna tabela pokazuje rezultate poslovanja banaka u Srbiji postignute u 2009.
godini.
Tabela br.6.2. Rezultati poslovanja banaka u 2009. godini

Izvor: http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.524/poslovanje-akcionarskih-drustava-u-2009.html
Finansijska kriza izaziva negativne posledice po bankarski sektor koje e, naalost,

biti prisutne u veoma dugom vremenskom periodu. Negativno poslovanje bankarskog sektora
u poslovima sa hartijama od vrednosti smanjie neto-kapital banaka, to e se automatski
negativno odraziti na ponudu kredita. Smanjena likvidnost imovine banaka poveae tranju
za gotovinom. Smanjenje ponude kredita i poveana tranja za gotovinom doprinee rastu
kamatne stope. Poveanje cene novca dovee do pada investicione aktivnosti u realnom delu
privrede, to e otvoriti vrata recesiji i poveati nezaposlenost. Da je ovakav scenario veoma
realan dokazuju nam obustave proizvodnje u najveim svetskim kompanijama i masovna
otputanja radnika irom sveta. Ovakvo stanje naterae ljude da menjaju svoje navike i da
manje troe a vie tede, to e se automatski odraziti na pad prodaje proizvoda i usluga, a
ovo e dodatno usporiti proizvodnju i investicije u realnom sektoru.
Banke ijim akcijama se trguje na Beogradskoj berzi upravo su u veinskom
vlasnitvu domaih fizikih i pravnih lica i drave.96
U nastavku data je tabela (Tabela br. 6.3.) trinih pokazatelja banaka na Beogradskoj berzi
na dan 30.11.2010. god.
SIMBOL
AGBN
AIKB
CCNB
CYBN
JMBN
KMBN
PSBN
PRBN
MTBN
UNBN
Cena
7.300
3.305
12.599
2.295
14.777
25.707
13.887
675
3.316
4.350
Br. akcija
718.748
8.345.904
133.456
317.701
233.133
870.931
450.602
2.492.828
1.027.849
567.481
Tr. kap. (Mcap)

5.246.860.400
27.583.212.720
1.681.412.144
729.123.795
3.445.006.341
22.389.023.217
6.257.509.974
1.682.658.900
3.408.347.284
2.468.542.350
EPS
P/E
1.741,12
581,42
540,18
/
1.240,58
2.055,01
2.307,22
/
24,55
352,32
4,19
5,68
23,32
/
11,91
12,51
6,02
/
135,05
12,35
P/B
0,32
0,81
0,43
0,38
0,78
0,89
0,65
0,68
0,52
0,41
ROE
7,63
14,27
1,82
-49,52
6,52
6,84
15,45
-13,18
0,38
3,29
Tabela br. 6.3. Trini pokazatelji banaka na berzi na dan 30.11.2010. god.97
95
Deo teksta pirlagoen potrebama i sadrini uzet sa sajta,http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.524/poslovanjeakcionarskih-drustava-u-2009.html

96
Jeremi dr Zoran, Trite akcija u Srbiji analiza sektora i 100 kompanija na Beogradskoj berzi, Ekonomist
Media Group, Beograd 2008. god.
97
Podaci uzeti sa sajta http://www.belex.rs i prilagoeni sadrini rada.
73

Na osnovu tabele moemo videti da najviu cenu akcija postie Komercijalna banka
dok najvei broj emitovanih berzanskih akcija ima Aik banka, to se manifestuje kroz visok
nivo trine kapitalizacije od 27.583.212.720. Najvei P/B pokazatelj imaju Komercijalna i
Aik Banka, 0.89 i 0.81 zbog visine trine i knjigovodstvene cene akcija. Drugi po veliini
ROA pokazatelj ima Aik Banka, ak 14,27 gde su neto dohodak i akcijski kapital skoro duplo
vei nego kod Komercijalne banke koji iznosi 6,84.
Bankarski sektor proao je svoj zenit na Beogradskoj berzi, pa tako visok rast celog
sektora vie ne treba oekivati. ak ni kada doe do promene trendova na finansijskom
tritu, ovaj sektor vie ne moe dostizati cene iz prolosti jer su fundamentalni pokazatelji u
fazi kreiranja balona bili ekstremno visoki...Pojedine banke bie, meutim i dalje
atraktivne za investitore jer imaju potencijal rasta, prevashodno zbog injenice da
konsolidacija nije u celini zavrena i da je konkurentska borba za zauzimanje trine pozicije
i dalje potencijalni pokreta budueg rasta cena akcija nekih banaka.98
Nestabilnost kursa, este promene referentne kamatne stope i nepredvidiva inflacija,
za koju nadleni procenjuju da bi u prvom kvartalu 2011. god. mogla da dostigne 14.5 odsto,
stvaraju velike probleme i bankama koje svoj kapital iskazuju u dinarima, dok je najvei deo
njihovog kreditnog portfolija sa deviznim predznakom. Prema projekcijama bankarskog
sektora, evro e krajem 2011. god. vredeti 115 dinara, a godinu dana kasnije 119,5 dinara. Za
period posle 2012. god. se razlikuju projekcije domaih banaka i stranih finansijskih
institucija, koje predviaju, da e u 2013. doi do drastinijeg jaanja dinara. Banke zato to
su visoko kapitalizovane i imaju velike rezervacije, mogu bez veih problema da podnesu rast
kursa evra. Devalvacija vie stvara probleme realnom sektoru i graanima koji imaju kredite
u evrima a primanja u dinarima. Bankarski sektor pre krize bio je vrlo stabilan. Takav je
ostao i tokom krize. To je sumirana situacija u bankarskom sektoru. U krizu je sektor uao
dobro kapitalizovan, i to pre svega zahvaljujui Narodnoj banci Srbije, koja je, branei se od
inflatornih pritisaka, bila konzervativna i restriktivna.
Ukupna likvidnost bankarskog sektora je na zavidnom nivou, ali na dui rok ne
postoje uspene banke, a neuspean realni sektor.99
Meutim, profitabilnost u Srbiji je mnogo nia nego u okruenju. Kod nas taj
pokazatelj ne prelazi tri odsto, dok je u Htvatskoj preko est procenata, a u Maarskoj i
Bugarskoj je taj procenat jo vii.
Trenutno najvei rizik u bankarskom sektoru teorijski posmatrano je kreditni rizik.
Naravno, to je povezano i sa pretvaranjem deviznog u kreditni rizik, u zavisnosti od toga u
kojoj e meri pomeranje kursa delovati na sposobnost dunika da uredno otplauju kredite.
Meutim, najvei rizik je nepredvidivost poslovnog okruenja i brze promene propisa i
naina delovanja regulatornih organa koji kreiraju poslovni ambijent. Kontrola trokova
takoe predstavlja bitan faktor u poslovanju, jer bez jake kontrole trokova nema ni odrivog
rasta.
Deblji kraj e u narednoj godini izvui deo banaka, koje ve dugo trpe posledice i
opte krize, ali i zbog svojih loih poteza od ranije, poto ve predugo nose taj teret. Tee e,
ipak, biti realnom sektoru iz razloga tee predvidivosti poslovnog okruenja u narednom
periodu. U svakom sluaju, 2011. god. e biti tea godina od 2010. god. ako ni zbog ega
drugog, onda zbog injenice da iza sebe imamo jo jednu jako teku godinu.100
98
Jeremi dr Zoran, Trite akcija u Srbiji analiza sektora i 100 kompanija na Beogradskoj berzi, Ekonomist
Media Group, Beograd 2008. god.
99
asopis Bankar, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011. god., str. 32,
100
Deo teksta preuzet iz asopisa Bankar, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011.
god., str. 1133., preraen i prilagoen sadrini.
74

Primer Aik Banka
VII ANALIZA USPENOSTI POSLOVANJA BANAKA NA
BEOGRADSKOJ BERZI
Primer Aik Banka
7.1. O banci
Aik Banka je registrovana kao akcionarsko drutvo za obavljanje klasinih
bankarskih poslova: depoziti, krediti, diskontni poslovi, emisioni poslovi, depo i garancijski
poslovi, platni promet sa inostranstvom. Aik Banka je registrovana i za obavljanje
parabankarskih poslova: finansijskog konsaltinga, menadmenta i inenjeringa.101
Uprkos izuzetno tekim uslovima poslovanja veine privrednih subjekata, proisteklih
iz politike i ekonomske krize, Aik Banka je na tritu ostvarila poziciju solventne,
likvidne banke, banke istog bilansa koja ispunjava sve svoje obaveze prema partnerima i
prema dravi blagovremeno.
Za prethodne dve godine, zahvaljujui kapacitetima svog kapitala, likvidnom,
solventnom i rentabilnom poslovanju, banka je dospela na veoma visoku poziciju u srpskom
bankarskom poslovanju, to se moe zakljuiti i na osnovu uea u ukupnoj bilansnoj aktivi.
Banka ve niz godina uspeno posluje s obzirom na uslove i okolnosti. Postoje
svakodnevni izazovi, ali ako postoje pravila i principi rada, onda se svi prevazilaze. Rast
aktive Aik banke je u 2010. bio 14 odsto u realnom znaku, profit e biti oko 60 miliona evra,
to je solidno za sadanji trenutak.102
7.2. Vlasnika struktura i profitabilnost
to se tie vlasnike strukture Aik Banka, fizika lica ine 6%, privatna lica ine
80%, dok u okviru tog uea Republiki fond za PIO ini 0.01% a Fond za razvoj Republike
Srbije ini 0.04% to predstavlja i neznatno uee u ovoj banci (Grafiki prikaz br. 7.1.)
Grafiki prikaz br. 7.1. Vlasnika struktura Aik Banke

Izvor:http://www.crhov.rs/?Opcija=1&odabraniemitentjmb=36B544E84DDAC4C5&isin=54D03D9630ABB7C
282D7D159
101
102
Izvor: www.aikbanka.co.rs zvanini sajt Aik Banke

Bankar, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011. god., str. 32.

Primer Aik Banka
Aik Banka spada u red kompanija ijim akcijama se najvie trguje na Beogradskoj berzi.
U nastavku bie dat grafiki uporedni prikaz bilansne aktive i depozitne aktivnosti
bankarskog sektora.
Bilansna aktiva i depozitna aktivnost bankarskog sektora
(000)
2,500,000
2,000,000
1,500,000
1,000,000
500,000
0
2008
Ukupna bilansna aktiva
2009
2010
Depozitna aktivnost banaka
Grafiki prikaz br. 7.2.

Izvor: Podaci korieni sa sajta Narodne banke Srbije, www.nbs.rs.
Na osnovu grafikona moemo zakljuiti da se bilansna i depozitna aktivnost banaka iz

godine u godinu poveava i da u 2009. i 2010. god. znatno premauje vrednosti iz 2008.
godine. Naime, u 2009. i 2010. god. depozitna aktivnost banaka iznosi ak 105.500.000.000 u
2009. i 1.386.000.000.000 u 2010. godini, to je za skoro 1400 puta vie nego u 2008. godini.
7.3. SWOT analiza i konkurenti
SWOT analiza na primeru Aik Banke bi izgledala ovako (Grafiki prikaz br. 7.3.)
PREDNOSTI
Mogunost davanja velikih
kredita
Dobri poslovni reziltati
Efikasnost
POTENCIJALI
Trino jaanje
reinvestiranjem
SLABOSTI
Slabo razvijena mrea filijala,
ekspozitura, itd.
PRETNJE
Nedovoljna razuenost rizika
Veliki politiki i inflatorni rizik
Grafiki prikaz br. 7.3. SWOT analiza Aik Banke
Na osnovu SWOT analize Aik Banka mogu se uoiti njene prednosti koje se
ogledaju u mogunosti davanja velikih kredtita i efikasnosti ukupnog poslovanja to se
manifestuje kroz ostvarenje dobrih poslovnih rezultata. Nasuprot tome nalaze se njene
76

Primer Aik Banka
slabosti koje se ogledaju prvenstveno u slabo razvijenoj mrei usled malog obima poslovanja
sa stanovnitvom. Osnovni potencijal Aik Banka ogleda se u daljem jaanju trinog
reinvestiranja, dok je osnovna pretnja nedovoljna razuenost rizika usled nedostatka poslova
sa stanovnitvom, kao i veliki politiki i inflacioni rizik u zemlji posmatrajui
makroekonomski nivo.
Sve tri banke imaju razliit razvojni put. U odnosu na svoje konkurente
Komercijalnu i Intesa banku koje se vie baziraju na poslove sa stanovnitvom, Aik
Banka u poreenju sa njima moglo bi se rei u smislu veliine da je dosta slabija. Njen
razvojni put se odnosio na solidno poslovanje i u prolosti pa banka nema danas nekih
posebnih tekoa u tom smislu, a njeno dananje poslovanje vie je usmereno ka berzanskom
poslovanju i trgovanju sa dravom, odnosno sa dravnim hartijama od vrednosti, tako
ostvarujui veliki obim trgovanja akcijama na berzi u emu banka vidi svoj pozitivan
poslovni rezultat i u budunosti. Meutim, Komercijalna banka iako je najstarija u ovoj
grupi i ima najveu mrenu rasprostranjenost svojih filijala, ekspozitura, isturenih altera i
pored svih predispozicija za ostvarenje najveeg profita ipak ne ostvaruje zavidan rezultat
ako posmatramo njene izvetaje. Razlog tome su problemi koje vui iz prolosti i koji joj
zadaju potekoe i u sadanjosti. Razvojni put Intesa banke je poeo 1991. godine pa do
danas kada banka ostvaruje prvu poziciju po ukupnom kapitalu, depozitima, ukupnoj aktivi i
prihodima, odnosno prednjai u broju pridobijenih klijenata i broju plasiranih kredita. Bez
obzira na sve to treba znati i to da za uspenost poslovanja veliina nije presudna, ve dobro
postavljeni ciljevi i dobra organizacija poslovanja.
7.4. Berzanska kretanja
Da bismo uporedili kretanje akcija Aik Banka uzeli smo priblino dva slina
perioda, poslednje kvartale, za dve razliite godine, 2009. i 2010.
Kretanje na dan 25.09. 2009. god. iako je obeleeno brojnim oscilacijama zabeleen
je porast od 0,87%. Dnevni podaci za 25. septembar dati su u narednoj tebeli (Tabela br.
7.1.) iz koje se moe videti da je cena tog dana bila 3.148 dinara, dok je na otvaranju bila
3.120 dinara a najvia postignuta cena tog dana je 3.199 dinara.
Sa druge strane dnevni podaci na dan 30.11. 2010. godine pokazuju da je vrednost
akcija tog dana bila 3.305 dinara, da je cena na otvaranju bila neto nia od najvie dnevne
ceni i iznosila je 3.349 dinara.
Takoe vano je napomenuti i najviu i najniu cenu akcija ove banke u rasponu od
52 nedelje kao i istorijske podatke o maksimalnom i minimalnom kretanju cena akcija od
poetka listiranja ove banke koji su ostali nepromenjeni.
77

Primer Aik Banka
Tabela br. 7.1. Dnevni podaci Aik Banka

Izvor: http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/AIKB
Kao osnov za prezentovane podatke korieni su finansijski izvetaji koji su banke

dune da dostavljaju Narodnoj banci Srbije. U okviru Narodne banke Srbije postoji poseban
organizacioni deo Centar za bonitet. Zadatak centra za bonitet je da, pored ostalog,
prikuplja odgovarajue godinje finansijske izvetaje od svih privrednih subjekata. Na
osnovu tih izvetaja izraunavaju se vrednosti odgovarajuih pokazatelja finansijskog
poloaja ukupne privrede, delatnosti i grane, itd. Smisao postojanja Centra za bonitet je dakle
da primenjuje isti sistem finansijskih pokazatelja kao na Zapadu, i to po razliitim
segmentima poslovanja. Time se obezbeuje njihova direktna meunarodna uporedivost.103
Dakle, u tome se ogleda znaaj Centra za bonitet za nacionalnu ekonomiju pri Narodnoj
banci Srbije.
U nastavku ovog poglavlja, bie dat skraeni prikaz pokazatelja finansijske strukture,
odnosno pokazatelja finansijske zaduenosti, pokazatelja likvidosti, ekonominosti sa
posebnim akcentom na pokazatelje profitabilnosti i investicionie indikatore propraene kroz
fundamentalne pokazatelje i tehniku analizu.
Pri tom treba imati u vidu da se na Beogradskoj berzi ne nalaze svi indikatori
fundamentalne analize, ve kombinacija samo nekih koji mogu na najbolji nain oslikati
trenutno stanje neke kompanije i same berze. U podpoglavlju koje sledi bie obraeni samo
neki pokazatelji i to na primeru Aik Banke kao jedne od banaka ijim akcijama se najvie
trguje na Beogradskoj berzi. Ranije smo napomenuli da se investicionim indikatorima meri
uspenost ulaganja u akcije, da se ovi indikatori posmatraju sa stanovita investitora osobe
koja je investirala u akcije banke.
Da bismo dali brojanu analizu ovih pokazatelja koristiemo podatke sa Beogradske
berze i zvaninog sajta Aik Banke, a u cilju komparacije rezultata, uzeemo podatke za
103
Luki dr Radojko, Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u

Beogradu, Beograd, 2009. god., str. 315-316.
78

Primer Aik Banka
2008. i 2009. godinu, poto za 2010. god. nisu objavljeni finansijski izvetaji104, i
prikazaemo preureene i prilagoene Bilanse stanja i Bilanse uspeha za date pokazatelje.
Bilans stanja (u 000 dinara)
AKTIVA:
31.12.2007.
31.12.2008.
31.12.2009.
UKUPNA AKTIVA
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Opozivi depoziti i krediti
Potraivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer
vrednosti derivata i dr. potraivanja
Dati krediti i depoziti
Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)
Udeli (uea)
Ostali plasmani
Nematerijalna ulaganja
Osnovna sredstva i investicione nekretnine
Ostala sredstva
PASIVA
UKUPNA PASIVA
Transakcioni depoziti
Ostali depoziti
Primljeni krediti
Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti
derivata
Rezervisanja
Obaveze za poreze
Obaveze iz dobiti
Odloene poreske obaveze
Ostale obaveze
UKUPNE OBAVEZE
Kapital
Rezerve iz dobiti
Revalorizacione rezerve
Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih
za prodaju
Dobitak
UKUPNO KAPITAL
VANBILANSNE POZICIJE
Poslovi u ime i za raun treih lica
Preuzete budue obaveze
Primljena jemstva za obaveze
Druge vanbilansne pozicije
78.288.536
1.790.480
12.684.464
83.428.495
8.413.988
8.995.640
109.421.479
12.092.785
11.404.919
439.716
485.543
1.340.340
52.001.258
4.967.968
206.436
4.317.082
22.197
1.298.020
560.915
31.12.2007.
78.288.536
7.985.351
34.725.903
4.414.836
55.316.619
4.167.235
101.950
4.023.084
51.151
1.312.336
560.949
31.12.2008.
83.428.495
5.639.217
39.946.551
1.686.010
64.454.470
3.910.858
693.801
7.727.867
46.833
1.416.869
6.332.737
31.12.2009.
109.421.479
5.363.609
58.533.967
3.697.776
183.733
121.741
141.171
975.614
15.598
119.876
25.930
607.485
49.054.326
20.901.271
3.604.459
142.121
1.204.862
14.962
153.029
16.363
660.041
49.442.776
23.128.427
5.340.695
48.314
841.614
12.977
526.566
13.303
1.196.454
70.327.437
25.390.565
8.091.898
32.339
265
223
4.586.359
29.234.210
52.324.010
504.271
7.067.377
1.850.546
42.901.816
5.468.548
33.985.719
78.801.779
559.791
12.541.347
3.165.841
62.534.800
5.579.463
39.094.042
89.550.914
587.695
11.260.557
2.517.822
75.184.840
Tabela br. 7.2. Bilans stanja

Bilans uspeha (u 000 dinara)
104
PRIHODI I RASHODI:
31.12.2007.
31.12.2008.
31.12.2009.
Prihodi od kamata
Rashodi od kamata
Dobitak po osnovu kamata
Prihodi od naknada i provizija
Rashodi od naknada i provizija
Dobitak po osnovu naknada i provizija
Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer
vrednosti kroz bilans uspeha
Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se
dre do dospea
Neto prihodi od kursnih razlika
Neto rashodi od kursnih razlika
Prihod od dividendi i uea
Ostali poslovni prihodi
Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i
rezervisanja
7.936.259
2.484.108
5.452.151
1.451.990
59.388
1.392.602
107
11.135.356
4.685.885
6.449.471
1.591.435
63.040
1.528.395
0
12.162.955
4.545.377
7.617.578
792.903
180.433
612.470
0
1.869
2.089
2.261
93.470
0
1.714
41.823
1.483.859
0
191.508
11
79.494
2.795.447
0
399.712
1
103.158
2.528.161
Nisu bili objavljeni u periodu izrade ovog rada.
79

Primer Aik Banka
Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi
Trokovi amortizacije
Operativni i ostali poslovni rashodi
Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza
Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza
DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
REZULTAT PERIODA DOBITAK PRE OPOREZIVANJA
REZULTAT PERIODA GUBITAK PRE OPOREZIVANJA
Porez na dobit
Dobitak od kreiranih odloenih poreskih sredstava i smanjenja
odloenih poreskih obaveza
Gubitak od smanjenja odloenih poreskih sredstava i kreiranja
odloenih poreskih obaveza
DOBITAK
GUBITAK
Zarada po akciji (u dinarima bez para)
Osnovna zarada po akciji (u dinarima bez para)
414.341
102.830
789.029
1.465.580
595.179
5.064.078
0
5.064.078
0
477.414
0
531.354
123.142
1.024.420
4.808.169
2.163.656
6.038.102
0
6.038.102
0
568.669
0
695.082
142.844
1.180.369
4.359.084
1.584.612
6.163.772
0
6.163.772
0
585.599
1.290
726
885
4.585.938
0
705
705
5.468.548
0
743
743
5.579.463
0
708
708
Tabela br. 7.3. Bilans uspeha105
7.5. Indikatori
Za potrebe izraunavanja indikatora bie neophodni podaci kao to su ukupni prihodi,
ukupni rashodi, itd. koji kao zbirni nisu dati u bilansu uspeha pa e stoga kao zbir biti dati u
narednoj tabeli.
Aik Banka
(u 000 din)
Ukupan kapital
Ukupna aktiva
Ukupne obaveze
Kratkorona aktiva (imovina)
Kratkorona pasiva
Dati krediti (i depoziti)
Primljeni depoziti
Ukupni prihodi
Ukupni rashodi
Kamatni prihodi
Kamatni rashodi
Operativni trokovi
Trokovi zaposlenih
Neto dohodak (dobit)
Trina cena akcija
Broj obinih akcija
Prosean broj akcija
2008. god.
2009. god.
33.985.719
83.428.495
49.442.776
64.216.150
6.314.220
55.316.619
5.639.217
17.616.554106
11.578.452108
11.135.356
4.685.885
1.024.420
531.354
5.468.548
39.094.042
109.421.479
70.327.437
77.887.595
6.573.040
64.454.470
5.363.609
17.420.362107
11.256.590109
12.162.955
4.545.377
1.180.369
695.082
5.579.463
3.148
8.345.904
959.394
/
/
Tabela br. 7.4.
Pokazatelji finansijske strukture, finansijskog poloaja, odnosno zaduenosti pokazuju

stepen zaduenosti, odnosno koliko se banka finansira iz tuih izvora sredstava, a koliko iz
sopstvenog kapitala.
105
Tabele bilansa stanja i bilansa uspeha preuzete i preureene na osnovu podataka datih u berzanskom
prospektu.
106

= 11.135.356 + 1.591.435 + 2.089 + 11 + 79.494 + 4.808.169 = 17.616.554
107

= 12.162.955 + 792.903 + 2.261 + 1 + 103.158 + 4.359.084 = 17.420.362
108

= 4.685.885 + 63.040 + 191.508 + 2.795.447 + 531.354 + 123.142 + 1.024.420 +
2.163.656 = 11.578.452
109

= 4.545.377 + 180.433 + 399.712 + 2.528.161 + 695.082 + 142.844 + 1.180.369 +
1.584.612 = 11.256.590
80

Primer Aik Banka
1. O

=

/

pokazuje u
kojoj meri se banka finansira sopstvenim kapitalom. to je ovaj indikator vei, manja je
zaduenost banke to dovodi do smanjenja rizika poslovanja banke.
2008. god. (33.985.719 / 83.428.495) 100 = 40,74
2009. god. (39.094.042 / 109.421.479) 100 = 35,73
2. O

= (

/

) 100;
Ovaj indikator izraava se u procentima i to je vei vea je zadzenost to dovodi do
smanjenja rizika poslovanja.
2008. god. (49.442.776 / 83.428.495) 100 = 59,26
2009. god. (70.327.437 / 109.421.479) 100 = 64,27
Ova dva koeficijenta se izraavaju procentualno i njihov zbir treba da iznosi 100%, gde ulazi
finansiranje iz sopstvenih i tuih izvora sredstava.
1. + 2. = 100%
2008. god. 40,74 + 59,26 = 100%
2009. god. 35,73 + 64,27 = 100%
Indikatori likvidnosti pokazuju sposobnost preduzea da izmiri dospele kratkorone

obaveze.
1.

=

.
/
.
.

1
to je vei, vea je i likvidnost banke. Na primeru Aik Banke imali bismo:
2008. god. 64.216.150/6.314.220 = 10,17

2009. god. 77.887.595/6.573.040 = 11,85
2. O

=

to je vei manja je likvidnost banke.
2008. god. 55.316.619/5.639.217 = 9,81

2009. god. 64.454.470/5.363.609 = 12,01
3.
2008. god. 64.216.150/55.316.619 = 1,16

2009. god. 77.887.595/64.454.470 = 1,21
Indikatori ekonominosti
1.

=
se prihoda ostvari po jedinici rashoda.
pokazuje koliko
2008. god. (17.616.554 / 11.578.452) 100 = 1,52 100 = 152

81

Primer Aik Banka
2009. god. (17.420.362 / 11.256.590) 100 = 1,55 100 = 155
2.

=
/

Za banku je od izuzetnog zanaja da ostvari to veu kamatnu maru kao razliku izmeu
kamatnog prihoda i kamatnog rashoda.
2008. god. 11.135.356 / 4.685.885 = 2,37
2009. god. 12.162.955 / 4.545.377 = 2,68
3.
2008. god. 17.616.554 / 1.024.420 = 17,20

2009. god. 17.420.362 / 1.180.369 = 14,76
4.
2008. god. 17.616.554 / 531.354 = 33,15

2009. god. 17.420.362 / 695.082 = 25,07
Pokazatelji profitabilnost (rentabilnosti)

Najznaajniji pokazatelji investiranja jesu pokazatelji profitabilnosti, koji se obino
porede u razliitim vremenskim razdobljima. Neki od pokazatelja profitabilnosti su: Return
on Equity (ROE), Return on Assets ROA (ili ROI), Leverage (multiplikator akcionarskog
kapitala), Kamatna mara, kao i dodatni investicioni indikatori kao to su, P (Price) cena
akcije, Mcap (Market Capitalization), EPS (Earnings per Share), BV (Book Value), P/B
(Price to Book Ratio), P/E (Price to Earnings Ratio) i mnogi drugi.
Za izraunavanje investicionih indikatora i indikatora profitabilnosti neophodni
podaci saeti su u Tabeli br. 7.4.
Pokazatelji profitabilnosti (rentabilnosti) mere povraaj uloenog kapitala, to se
esto uzima za osnovni princip uspenog upravljanja. Pokazatelji profitabilnosti su:
1.

=

Ukazuje na to koliko je jedinica dobiti ostvareno po jedinici kapitala. U ovom naem
primeru Aik Banke ROE bi bilo za 2008. i 2009. godinu,
2008. god. (5.468.548 / 33.985.719) 100 = 16.09%
2009. god. (5.579.463 / 39.094.042) 100 = 14,27%
U ovom primeru iznosi oko 15-16% to pokazuje koliko je kompanija ostvarila profita
u poslednja etiri kvartala u odnosu na uloeni kapital akcionara. S obzirom da vrednost
ROE ne sme biti iznad 20-25%, jer ako je to sluaj onda je to upozorenje za menadment i
pokazuje to da je banka pribegla veoma velikom zaduenju na finansijskom tritu. U ovom
naem primeru vidimo da su vrednosti i u 2009. i u 2010. godini ispod 20%.
82

Primer Aik Banka
2.

=

Ovaj pokazatelj meri prinos koji reinvestira kompanija odnosno pokazuje koliki prihod
ostvaren investiranjem same kompanije u svoj razvoj. Ukoliko je pokazatelj ROA preko 2
2.5% to ukazuje da je na tritu prisutan bankarski monopol, visoko rizini portfolio ili
neki vanredni dogaaj uzrokovao ovako visok prinos. Za 2008. i 2009. godinu ROA
iznosio,
je
ili
je
bi
2008. god. (5.468.548 / 80.858.515,5) 100 = 6,76%

2009. god. (5.579.463 / 96.424.987) 100 = 5,79%
Na primeru Aik Banke vidi se da je ROA u oba sluaja bio oko 6%, to je tri puta
vie od gornje granice, a uzrok tome je ekonomska i drutvena situacija u zemlji koja sa
sobom uvek nosi veoma veliki rizik.
=(
3.
2008. god. (11.135.356 4.685.885) / 83.428.495 = 0,077305 100 = 7,73

2009. god. (12.162.955 4.545.377) / 109.421.479 = 0,069617 100 = 6,96
4.
=

Leverage pokazuje koja je vrednost aktive podrana u jednoj novanoj jedinici
akcionarskog kapitala.
2008. god. 83.428.495 / 33.985.719 = 2,45
2009. god. 109.421.479 / 39.094.042 = 2,80
Rezultati analize gore navedenih pokazatelja mogu se porediti u okviru grupe

odabranih banaka ili poreenje razliitih vremenskih intervala u okviru jedne banke.
Investicioni indikatori
Podaci vezani za izraunavanje investicionih indikatora e biti korieni iz perioda
2009. i 2010. godine jer je mogue uzeti trenutnu trinu cenu akcija, iz razloga ro ona nije
striktno vezana za finansijske izvetaje, bilans stanja i uspeha i zavretak tekue godine.
1.
Dakle, predstavlja ukupnu trinu vrednost svih izdatih akcija kompanije, odnosno
pokazuje koliko trite vrednuje kompaniju. Ovaj pokazatelj menja se svakog dana kao i cena
akcija. Konkretno za ovu akciju Aik Banka iznosi u 2009. godini na dan 25. septembar
26.272.905.792, dok 2010. godine na dan 30. novembra iznosi 27.583.212.720.
2009. god. 8.345.904 3.148 = 26.272.905.792
2010. god. 8.345.904 3.305 = 27.583.212.720
2.

83

Primer Aik Banka
Sledei pokazatelj je zarada po akciji, koji zapravo govori o tome koliko je kompanija
profitabilna i iznosi 569.86 na dan 25. septembar 2009. godine, dok za 2010. godinu na dan
01. oktobar iznosi 581,42.
2009. god. 5.468.548/959.394,39 = 569,86
2010. god. 5.579.463/960.320,65 = 581,42
3.
Zatim sledi P/B racio koji predstavlja odnos trine cene i knjigovodstvene vrednosti
akcije. Nizak P/B racio moe znaiti da je akcija podcenjena, to nije problem u ovom sluaju
jer to je samo realan odnos kretanja trenutno na naem tritu.
2009. god. 3.148/3.747,61 = 0,84
2010. god. 3.305/4.080 = 0,81
4.
/ =
Zatim, cenovni multiplikator (P/E) koji se rauna kao odnos trine cene po akciji i
zarade po akciji (EPS) a pokazuje koliko su investitori spremni da plate na jedan dinar (euro,
dolar) zarade. Visok P/E znai visoku zaradu u budunosti.
2009. god. 3.148/569,86 = 5,52
2010. god. 3.305/581,42 = 5,68
U ovom primeru pokazatelj 2009. god. iznosi 5.52 to znai da je investitor spreman
da plati RSD5.52 na RSD1 zarade koji kompanija ostvari, dok je u istom periodu naredne
godine ta spremnost investitora porasla za 0.16.
5. Beta koeficijent () raunamo na osnovu obrasca (22) datog na strani 49. koristei
podatke sa sajta Beogradske berze za period, 01.01.2010. 31.12.2010.god. Inedks sa
kojim je poreeno kretanje akcija Aik Banke je indeks Belex15 koji obuhvata 15
najlikvidnijih akcija na srpskom berzanskom tritu.
= 32,61
= 251
= 32,61/251 = 0,13
=
= 0,76
= 223,78
= 0,76/251 = 0,003
= 200,884
= 0,000009
223,78 0,13 (0,003) 251

= 1,11110
200,884 0,000009 251
Dakle, u primeru Aik Banke beta koeficijent iznosi 1,11 to je priblino jedinici, odnosno
neto vee od jedan tako da bi se moglo rei da se akcije Aik Banke ne kreu ba jednako kao
trite, ve su neto volatilnije od trita.
Na narednom grafikonu dato je uporedno kretanje akcija Aik Banke i indeksa Beleks15.
110
Izvor: Proraun autora
84

Primer Aik Banka
Grafiki prikaz br. 7.4. Uporedno kretanje akcija Aik Banke i indeksa Beleks15.111
Za izraunavanje trinih koeficijenata koriste se podaci iz Bilansa stanja i Bilansa

uspeha kao i podaci koji su dati u Berzanskom prospektu koji je dostupan irokoj javnosti na
sajtu Beogradske berze.
Pokazatelji ROA i ROE obraeni su u okviru indikatora profitabilnosti.
Zatim sledi, estomeseni prikaz kretanja akcija Aik Banke (Grafiki prikaz br.
7.5.) pored konstantnog rasta od kraja marta, kada je i bio najvei pad kao i u avgustu kada je
postojao blai pad, sve je nadoknaeno krajem septembra, kada je zabeleen porast neto vie
od 3.000 din.
Grafiki prikaz br. 7.5. Kretanje akcija u periodu, oktobar 2005. decembar 2009. god.112
U mesecu martu 2009. god. zabeleen je pad koji je bio i najvei posmatrajui
narednih est meseci. Nakon toga kree porast, da bi u avgustu opet dolo do blaeg pada, ali
sve to je nadoknaeno krajem septembra, kada je zabeleen porast na neto vie od 3.000 din.
111
112
Podaci korieni sa sajta www.belex.rs.

Podaci korieni sa sajta www.belex.rs.
85

Primer Aik Banka
U istom tom periodu 2010. god. moe se primetiti skroz obrnuta situacija u odnosu na
godinu dana ranije. Naime, u mesecu aprilu zabeleena je drastino vea vrednost akcija, i do
3.500 din. u odnosu na recimo mesec septembar kada je vrednost dostizala jedva 2.800 din.
po akciji. Ve negde poetkom maja mogao se osetiti drastian pad vrednosti koji se u
narednom periodu kretao u intervalu od 2.800 do 3.000 din. za akciju. Mesec septembar je
zavren neto ispod 2.800 din. po akciji.
Poreenjem indikatora Aik Banke sa Komercijalnom Bankom dolazimo do
sledee tabele.
Aik Banka
I Pokazatelji finansijske strukture
1.
Odnos kapitala i ukupne aktive=akcijski kapital/ukupna aktiva
2.
Odnos ukupne aktive=(ukupne obav./ukup.aktiva)*100
II Indikatori likvidnosti
1. Pokazatelji tekue likvid.=kratkor.aktiva/kratkor.pasiva
2. Odnos kapitala i depozita=dati krediti/primljeni depoziti
3. Odnos kratkorone aktive i ukupno datih kredita
III Indikatori ekonominosti
1. Ekonominost poslovanja=ukupni prihodi/ukupni rashodi
2. Odnos kamatnih prihoda i rashoda
3. Odnos ukupnih prihoda i operativnih trokova
4. Odnos ukupnih prihoda i trokovi zaposlenih
IV Pokazatelji profitabilnosti
1. ROE=(neto dohodak/akcijski kapital)*100
2. ROA=(neto dohodak/ukupna aktiva)*100
3. Kamatna mara=(prihodi-rashodi od kamata)/ukup.aktiva
4. Leverage=aktiva banke/ukupan akcion.kapital
V Investiconi indikatori
1. Trina kapitalizacija=ukup.br.emitov.akcija*trina cena
2. Zarada po akciji(EPS)=neto dobit/pros.br.akcija
3. P/B=trina cena/knjigovodstv.vr.akcije
4. P/E=trina cena/EPS
5. Beta koef.
Komercijalna Banka
2008
2009
2008
2009
40,74
59,26
35,73
64,27
14,88
85,11
13,29
86,71
10,17
9,81
1,16
11,85
12,01
1,21
3,88
73,14
2,47
3,21
792,09
2,08
152
2,37
17,20
33,15
155
2,68
14,76
25,07
109,59
2,36
8,97
9,45
107,55
1,75
7,37
8,49
16,09%
6,76%
7,73
2,45
2009
26.272.905.792
569,86
0,84
5,52
/
14,27%
5,79%
6,96
2,80
2010
27.583.212.720
581,42
0,81
5,68
1,11
10,95%
1,63%
0,04
4,24
2009
33.467.265.537
3065,82
1,37
12,53
/
6,84%
0,91%
0,03
7,52
2010
22.389.023.217
2055,01
0,89
12,51
0,91
Tabela br. 7.5. Uporedni indikatori
Posmatrajui pokazatelje u okviru finasijske strukture i zaduenosti tanije odnos

izmeu kapitala i ukupne aktive, gde vai pravilo da, to je ovaj indikator vei manja je
zaduenost, uoavamo da Aik Banka ima manje zaduenje nego Komercijalna. Dok kod
drugog indikatora vai obrnuto pravilo, da to je pokazatelj vei vea je zaduenost, tako da
opet dolazimo do istog zakljuka, da Aik Banka ima manju zaduenost od Komercijalne.
Pokazatelji likvidnosti govore da Aik Banka ima veu tekuu likvidnost, dok odnos
kapitala i depozita daje vee rezultate za Komecijalnu banku to opet govori da je
Komercijalna manje likvidna, jer ima daleko vie datih kredita nego primljenih depozita,
dok je kod Aik banke taj odnos daleko manji, to uzrokuje veu likvidnost. Komercijalna
banka ima vee uee kratkorone aktive u datim kreditima od Aik banke to dovodi do
nie profitabilnosti ali i manjeg rizika tehnike nesolventnosti.
Indikatori ekonominosti pokazuju da Aik Banka ostvaruje vii nivo prihoda po
jedinici rashoda nego to je to sluaj kod Komercijalne banke. U 2008. god. Aik i
Komercijalna banka su imale priblino jednaku razliku izmeu kamatnih prihoda i
kamatnih rashoda, tanije Aik Banka je imala tu razliku veu za 0,01. Meutim, u 2009.
god. Aik Banka je tu razliku poveala sa 2,37 na 2,68, dok je Komercijalna taj odnos
drastino smanjila na 1,75. Razlog za to je to poveanje kamatnih prihoda nije moglo da
prati toliki rast kamatnih rashoda koji je porastao za duplo u 2009. godini. Naredna dva
pokazatelja ukazuju na to da Komercijalna banka ima mnogo vee operativne trokove i
86

Primer Aik Banka
trokove zaposlenih od Aik banke, a razlog je u tome to Komercijalna ima sedam puta
vei broj zaposlenih nego Aik Banka.
ROE, odnosno stopa povraaja uloenog kapitala je za obe posmatrane godine vea
kod Aik banke. Takoe, i ROA govori u korist Aik banke i pokazuje koliki je prihod
ostvaren investiranjem u svoj razvoj, tako je Aik Banka u obe godine ostvarivala skoro pet
puta vei prihod nego Komercijalna. Zatim, kamatna mara posmatrana kroz ukupnu
aktivu govori da je opet Aik Banka imala daleko veu kamatnu maru u odnosu na ukupnu
aktivu. Leverage pokazuje da je vea profitabilnost Komercijalne po jedinici akcijskog
kapitala u odnosu na profitabilnost Aik Banke.
Posmatrajui donji deo tabele gde su dati investicioni indikatori za 2009. i 2010.
godinu moemo zakljuiti da indikatori nisu neto sjajni za Aik banku. Trina
kapitalizacija kod obe banke bila je naizmenina i to 2009. god. u prednosti je bila
Komercijalna a 2010. god. veu trinu vrednost imala je Aik Banka. Na osnovu zarade
po akciji (EPS) dobijamo da je Komercijalna profitabilnija jer ima veu zaradu po akciji,
razlog za to lei u injenici da Komercijalna ima gotovo duplo manju neto dobit i ak
hiljadu puta manji prosean broj emitovanih akcija u poreenju sa Aik bankom. Obe banke
imaju priblian P/B pokazatelj tanije vodei na listi banaka koje se kotiraju na Beogradskoj
berzi a koji se kree u okvirima normale, dakle, ni prenizak ni pevisok. P/E indikator
pokazuje da su investitori spremni vie da plate za svaki dinar zarade Komercijalne nego
Aik banke, odnosno ostvarili bi veu zaradu u budunosti u Komercijalnoj banci.
Meutim, ne treba zaboraviti ni dva razliita gledita investitora na ovaj indikator koja kau,
prvo, bolje su akcije koje imaju vii P/E zato to jedna novania jedinica dobiti vie vredi
(dobit je skuplja) i drugo, bolje su akcije koje imaju nii P/E zato to jedna novana
jedinica dobiti moe da se kupi za niu cenu. Racionalan investitor moe rezonovati takvu
akciju treba kupovati, poto je jeftinija. I na samom kraju beta koeficijent pokazuje da se
kretanje cena akcija u skladu sa tritem vie podudara sa Komercijanom bankom nego sa
Aik, to e rei da je predvidljivije kretanje cena akcija Komercijalne banke.
Sumirano, Aik Banka ima daleko povoljnije opte indikatore, finansijski strukturu,
likvidnost, konominost, profitabilnost ali ni investicioni pokazatelji ne zaostaju mnogo za
poazateljima Komercijalne banke koji su jedino u ovom delu za nijansu bolji, posebno kada
je u pitanju EPS i P/E. Meutim, ako pogledamo ostale uesnike na Beogradskoj berzi u
bankarskom sektoru, vidimo das u pokazatelji i Komercijalne i Aik banke daleko ispred
svih drugih uesnika, to nas navodi na zakljuak da se radi o dva lidera na berzanskom
tritu.
87

VIII ZAKLJUAK
Uticaj ekonomske svetske krize je umnogome omeo razvoj bankarskog sektora,
umanjio nivo profitabilnosti, uticao na promenu strategije i primorao banke na
konzervativniji pristup pri pruanju usluga klijentima. Takav pristup zadrae se jo dugo,
bez obzira na to to se poboljanje makroekonomskih kretanja uveliko zapaa na tritu. Ipak
takav vid poboljanja, oporavka privrede, je spor, neznatan i nestabilan tako da mnogi
oekuju drugi talas ekonomske krize, to je samo razlog vie da ne samo banke ve i druge
kompanije i preduzea vode oprezniju poslovnu i strateku politiku.
U Srbiji moe se rei da su banke poslovale solidno, posmatrajui na celokupnom
nivou i to zahvaljujui voenju restriktivne monetarne politike Narodne banke Srbije, pa su
banke preteno poslovale s Narodnom bankom, dok su poslovanje sa stanovnitvom zadrale
na postojeem nivou, dakle bez proirivanja mree novih klijenata. Da je bankama bilo
doputeno da u potpunosti samovoljno vode sopstveno poslovanje, rezultati bi bili mnogo
loiji a posledice bi moda bile katastrofalne.
Opta uspenost poslovanja banaka u Srbiji pored profitabilnosti kao osnovnog
indikatora uspenosti poslovanja, odnosi se pre svega na definisanje stratekog plana,
odnosno na dugorono definisanje misije i vizije ime se utvruje smer kretanja i razvoja
poslovanja banke.
Analizom konkurencije i konkurentskog okruenja utvruju se snage i slabosti
konkurenata i na osnovu donetih zakljuaka utvruje se koje konkurente i u kojoj oblasti
napasti, odnosno utvruje se strategija poslovanja. Strategija poslovanja razvija se
postojanjem stratekog plana i njegovim daljim razraivanjem.
Potovanje bankarskih principa predstavlja uslov uopteg postojanja banaka kao
finansijskih institucija. Kada se spomenu bankarski principi, obino se prvo pomisli na
likvidnost banaka. Tako, likvidnost i predstavlja osnovni bankarski princip koji se sastoji u
uspenom usklaivanju priliva i odliva u redovnom poslovanju banke. Uspeno upravljanje
rizicima zapravo predstavlja procenu nivoa rizinosti nekog poslovnog poduhvata. Ukoliko
takav vid procene nije adekvatan, onda banka srlja u sopstvenu propast.
Nosioci stabilnog i razvijenog trita kapitala predstavljaju berze, iji rad je uslovljen
potovanjem odreenih standarda, principa, normi bez kojih ova institucija ne moe postojati.
Jedan od osnovnih instrumenata kojima se na berzi trguje jesu akcije, na ije cenovno
kretanje utiu brojni faktori, kao to su: zarade, odnos cena zarada, dividende, prihodi od
akcija, deobe akcija, dividende, kamatne stope, prihodi od obveznica, cena robe, drutveni
bruto proizvod, itd. Skup akcija ini portfolio investitora kojim treba dobro znati upravljati a
to izmeu ostalog podrazumeva i shvatiti znaaj diversifikacije portfolia, u suprotnom moe
doi do gaenja portfolia.
Pri izboru u koje akcije investirati veliku ulogu igra primena fundamentalne i tehnike
analize, ija primena je pojavom savremenih raunara i softvera umnogome olakana.
Takoe, pri donoenju takve odluke teba uzeti u obzir i ira makro ekonomska
kretanja od koji umnogome moe zavisiti budua poslovna odluka. Sve to utie da ovi i niz
drugih meusobno zavisnih i na razne naine isprepletanih faktora mogu dovesti do
zadovoljavajuih indikatora poslovanja. Naravno pri tome treba imati u vidu i
makroekonomska kretanja i to pre svega, kretanje drutvenog bruto proizvoda, inflatorna
kretanja sa projekcijama za budunost, kretanje zaposlenosti, to zapravo govori o
investicijama drave i privatnog sektora u sopstveni razvoj. S obzirom da je stopa
nezaposlenosti u svetu izuzetno visoka (u paniji ak 20%) to e rei da su investicije
trenutno u svetu na jako niskom nivou. Dakle, svi ovi indikatori zajedno doprinose uspenoj

Primer Aik Banka
borbi na konkurentskom tritu, ouvanju stabilnosti i profitabilnosti celokupne nacionalne
ekonomije i privrede jedne zemlje.
U prilog napred navedenom izlaganju idu i sledei zakljuci:
Da uspenost poslovanja zavisi od kvaliteta unapred definisanog stratekog plana i

stepena konkurentskog okruenja banke.
Da bez potovanja osnovnih bankarskih naela (likvidnost, poslovnost, efikasnost,

poverenje klijenata (sigurnost), itd.) i bez efikasnog upravljanja bankarskim rizicima,
nije mogue ostvariti profitabilnost i uspenost poslovanja, kao ni minimum koji je
potreban za opstanak na bankarskom tritu.
Da bez dobro organizovanog i razvijenog trita kapitala, koje podrazumeva

postojanje dobre regulative, odgovarajuih instrumenata i institucija, a na prvom
mestu berzi, nije mogua stabilnost, rast i razvoj ekonomije i drutva u celini.
Da berza kao institucija ne moe opstati na tritu kapitala bez potovanja berzanskih
principa.
Da analizu odreene kompanije tj. njene akcije i uspeno i kvalitetno upravljanje

portfoliom investitora nije mogue izvriti bez dobrog poznavanja indikatora
fundamentalne i tehnike analize i pravilne diversifikacije portfolija. Odnosno, da
osnovu konkretnog uvida u uspenost poslovanja banaka predstavljaju indikatori dati
u vidu matematikih relacija
Da je svetska ekonomska kriza u znaajnoj meri omela dalji razvoj bankarskog

sistema u Srbiji, smanjila profitabilnost i time negativno uticala na uspenost
bankarskog poslovanja u zemlji.
Na osnovu, svega napred izloenog, osnovni zakljuak pokazuje da se generalna

hipoteza u potpunosti potvrdila, odnosno, da je uticaj stratekog planiranja, potovanja
bankarskih principa, adekvatnog upravljanja rizicima kao i uticaj svetske ekonomske
krize, na uspenost poslovanja banaka neminovan, odnosno ovakva kretanja ostavljaju
dubok trag kako na samoj berzi tako i u samim bankama koje se kotiraju na berzi.
Na osnovu, svega napred izloenog, osnovni zakljuak pokazuje da se generalna

hipoteza u potpunosti potvrdila, odnosno, da je uticaj berzanskih kretanja direktan na
uspenost poslovanja banaka koje se kotiraju na berzi a indirektan na uspenost poslovanja
onih banaka koje se ne kotiraju ali imaju udela u onim kompanijama, bankama ije akcije se
nalaze na berzi.
89

Primer Aik Banka
LITERATURA
1. Aaker A. David, Kumar V., Day S. George, Marketinko istraivanje, (Urednik
izdanja na srpskom jeziku, Backovi dr Marko), Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 2008. god.
2. Bejatovi dr Milorad, Berze i berzansko poslovanje, Fineks, Beograd, 2008. god.
3. irovi dr Milutin, Bankarski menadment, Ekonomski institut Beograd, Beograd,
1995. god.
4. irovi dr Milutin, Bankarski menadment, Ekonomski Institut Beograd, Beograd,
1995. god.
5. irovi dr Milutin, Bankarstvo, Nauno drutvo Srbije, Beograd, 2007. god.
6. irovi dr Milutin., Finansijska trita, Nauno drutvo Srbije, Beograd 2007. god.
7. Dess G. Gregory, Lumpkin G. T., Eisner B. Alan, Strategijski menadment,
(Urednik izdanja na srpskom jeziku, Mai dr Branislav), Data Status, Beograd, 2007.
god.
8. Eri dr Dejan., Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2003. god.
9. Gligorijevi dr Mirjana, Poslovni marketing, Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 2009. god.
10. Hadi dr Miroljub, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. god.
11. Ivani dr Marko, Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
god.
12. Jeremi dr Zoran, Finansijska trita, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005. god.
13. Jeremi dr Zoran, Trite akcija u Srbiji analiza sektora i 100 kompanija na
Beogradskoj berzi, Ekonomist Media Group, Beograd 2008. god.
14. Jovi dr Zoran, Menadment finansijskih institucija, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2008. god.
15. Koovi dr Jelena, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002. god.
16. Komazec dr Slobodan, Bankarski menadment, igoja tampa, Beograd, 1998. god.
17. Kotler Philip, Keller Lane Kevin, Marketing menadment (Urednici izdanja na
srpskom jeziku, Bogeti Z. i Gligorijevi M.), Data Status, Beograd, 2006. god.
18. Luki dr Radojko, Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2009. god.
19. Ljuti . dr Branko, Bankarsko i berzansko poslovanje investicije, institucije,
regulativa, Beograd, 2004. god.
20. Mai dr Branislav, Menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. god.
21. Milisavljevi dr Momilo, Strategijski marketing, Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 2006. god.
22. Milisavljevi dr Momilo, Marii dr Branko, Osnovi marketinga, Ekonomski
fakultet Beograd, Beograd, 2009. god.
23. Miljevi dr Milan, Metodologija naunog rada, Filozofski fakultet Univerzitet u
Istonom Sarajevu, Pale, 2007. god.
24. Miljevi dr Milan, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2009. god.
25. Radovanovi dr Radia, Bilansi preduzea i banaka, Beogradsko mainsko
grafiko preduzee, Beograd, 1999. god.
26. Radovanovi dr Radia, Finansijsko izvetavanje, Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 2001. god.
27. Risti dr ivota, Trite kapitala, . Risti, Beograd, 1990. god.
90

Primer Aik Banka
28. Risti dr ivota, Trite novca teorija i praksa, Beograd, 1990. god.
29. Robbins P. Stephen, Coulter Mary, Menadment, (Urednik izdanja na srpskom
jeziku, Mai dr Branislav), Data Status, Beograd, 2005. god.
30. Rose S. Peter, Hudgins C. Sylvia, Bankarski menadment i finansijske usluge
(Urednik izdanja na srpskom jeziku, Vaskovi dr Vojkan), Data Status, Beograd,
2005. god.
31. oki dr Dejan, Hartije od vrednosti upravljanje portfoliom i investicioni
fondovi, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd 2009. god.
32. timac dr Milko, Dugali dr Veroljub, Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi
kulture, Beograd, 2005.
33. Uroevi dr Branko, Finansijska ekonomija, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd,
2008. god.
34. Vasiljev dr Stevan, Miljkovi dr Milorad, Marketing, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2006. god.
35. Veljkovi dr Saa, Marketing usluga, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2006.
god.
36. Vraar dr Dragutin, Strategije trinog komuniciranja, Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 2008. god.
37. ager, dr Lajo, ager dr Katarina, Analiza financijskih izvjetaja, Masmedia,
Zagreb, 2008. god.
38. ivkovi dr Aleksandar, Komazec dr Slobodan, Berzanski i bankarski menadment,
Via poslovna kola Beograd, Beograd, 2002. god.
39. ivkovi dr Aleksandar, Stanki dr Rade, Bankarsko poslovanje i platni promet,
Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2005. god.
ASOPISI I PUBLIKACIJE
1. Bankar, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011. god.
2. Finansije asopis za teoriju i praksu finansija, godina LXIV Broj: 16,
Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, 2009. god.
3. Finansije asopis za teoriju i praksu finansija, godina LXIV Broj: 16,
Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, 2009. god.
4. Meseni statistiki bilten, Republika Srbija Republiki zavod za statistiku, godina
LVIII ISSN 2217-2092, 9/2010, Beograd 2010. god.
5. Izvetaj o poslovanju Beogradske berze za 2009. godinu.
6. Jeremi dr Zoran, Stock Market in Serbia 50 Chosen, Ekonomist Media Group and
INMACO d.o.o., Beograd, 2007. godina.
7. Memorandum Narodne banke Srbije o utvrivanju ciljane stope inflacije za period od
2009. do 2011. godine, usvojen na sednici Monetarnog odbora NBS 22. decembra
2008. godine.
91

Primer Aik Banka
INTERNET IZVORI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
17. oktobar 2010. god.

http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/50/50_2.html
http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/50/50_2/index.html
http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/50/50_5.html
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/maj/Tabela%201%20Osnovni%20indikato
ri%20makroekonomskih%20kretanja.pdf
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/jun/Saopstenje.pdf
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0018&izbor=odel&tab=152
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/MesecniPregled/MSB-02-2010.pdf
http://www.economy.rs/finansije/7049/Pregled-desavanja-na-svetskom-finansijskomtrzistu-u-periodu-od-31--maja-do-11--juna-2010--godine.html
http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.288/uticaj-ekonomske-krize-na-poslovanjekompanija-u-srbiji-pad-traznje-za-robom-i-ugrozena-likvidnost.html
http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.524/poslovanje-akcionarskih-drustava-u-2009.html
15. novembar 2010. god.
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/maj/Tabela%201%20Osnovni%20indikato
ri%20makroekonomskih%20kretanja.pdf
http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/90/90_5/inflation_maj_2010.pdf
http://www.sfera-station.com/clanak/tehnicka-analiza
http://www.sfera-station.com/clanak/fundamentalna-analiza
www.kamatica.com/istrazivanja
22. novembar 2010. god.
http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/svi/indeksi
http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/belex15/dnevni
http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/belex15/korpa
http://www.crhov.rs/
www.aikbanka.co.rs
http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/AIKB
http://www.crhov.rs/?Opcija=1&odabraniemitentjmb=36B544E84DDAC4C5&isin=54D
03D9630ABB7C282D7D159
11. mart 2011. god.
http://www.gfmag.com/tools/best-banks/10617-worlds-best-global-banks2010.html#axzz1GJ1rHS21
http://www.gfmag.com/tools/best-banks/10619-worlds-50biggestbanks.html#axzz1GJ1rHS21
Vreme
11:21h
11:28h
11:26h
15.37h
15.29h
15.52h
19.56h
19.17h
19.28h
19.40h
11:21h
11:28h
12:04h
13:10h
13:19h
13:38h
17:18h
17:46h
18:09h
18:24h
18:36h
18:49h
19:07h
17:49h
17:48h
92

MR - Analiza Uspešnosti Poslovanja Banaka Na Beogradskoj Berzi - Primer Aik Banka PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Analiza Uspešnosti Poslovanja Banaka Na Beogradskoj Berzi - Primer Aik Banka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za postdiplomske Master studije

ANALIZA USPENOSTI POSLOVANJA BANAKA NA

Prof. dr Zoran Jeremi

eljka Milisavljevi, 401918/2009

Beograd, 2011. god.

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Reputacioni rizik .............................................................................................. 28

Moralni hazard .................................................................................................28

IV MERENJE I PROCENA USPEHA BANAKA ................................................................ 29

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Isto, op. cit., str. 11.

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Poveanje profitabilnosti, konkurentnosti, odnosno ostvarenje uspenosti poslovanja

Uslov opstanka u svetu bankarstva podrazumeva to da potovanje principa bankarskog

Svetska ekonomska kriza ima negativan uticaj, ne samo na profitabilnost bankarskog

Isto, op. cit., str. 23.

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Logikih naela i pravila,

Isto, op. cit., str. 12.

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Isto, op. cit., str. 125.

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Hipotetiko deduktivna metoda,

Bitno je napomenuti da se ne mogu sve optenaune metode podjednako primeniti u

Isto, op. cit., str. 147.

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Tehnika posmatranja obino se deli na: sintetiko (kompleksno) posmatranje,

Isto, op. cit., str. 250.

Analiza uspenosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

Strateko planiranje i konkurencija kao faktori uspenosti poslovanja

Kreiranje vizije i misije;

Vizija u stratekom planiranju predstavlja prvu fazu stratekog planiranja koja se

Strateko planiranje i konkurencija kao faktori uspenosti poslovanja

Prikaz br. 2. 1. Prikaz pozitivnih i negativnih faktora poslovanja banke

Znaaj stavljanja u odnos pozitivnih i negativnih faktora poslovanja banke u odnosu

Strateko planiranje i konkurencija kao faktori uspenosti poslovanja

Prikaz br. 2.2. Tri kljune komponente savremenog bankarstva

Pojaana konkurencija meu bankama ini finansijsko trite efikasnijim. Najei

Strateko planiranje i konkurencija kao faktori uspenosti poslovanja

Prikaz br. 2.3. Matrice ansi i opasnosti27

Najbolje anse proizvoaa proizvoda/usluga prikazane su u Matrici ansi u gornjem

Strateko planiranje i konkurencija kao faktori uspenosti poslovanja

Isto, op. cit. str. 53.

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspenosti poslovanja banaka

Princip likvidnosti banke;

Potovanje i pridravanje ovih principa od posebnog je znaaja u svim zemljama sa

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspenosti poslovanja banaka

Da bi se obezbedila potrebna likvidnost, menadment banke mora biti dobro upoznat

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspenosti poslovanja banaka

Samostalnost i objektivnost u donoenju odluka (razboritost),

Samostalnost i objektivnost u donoenju odluka podrazumeva to da banka ne sme

Isto, op. cit. str. 305.

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspenosti poslovanja banaka

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspenosti poslovanja banaka

Kvalitet menadmenta kao veoma bitan faktor efikasnosti i profitabilnosti svake

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspenosti poslovanja banaka

3.2. Rizici kao faktori uspenosti poslovanja

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspenosti poslovanja banaka

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspenosti poslovanja banaka