DESKRIPTIVNA

STATISTIKA
Ivana Simeunovi

STATISTIKA
POJAM, CILJ I PREDMET

Univerzalni kvalitativno-kvantitativni nauni metod koji

se koristi za analizu masovnih pojava

Cilj: ekstrakcija informacija iz najrazliitijih podataka

Predmet: varijabilne pojave, odnosno one pojave na koje

deluje veliki broj faktora zbog ega se ispoljavaju u
mnotvu sluajeva

Mogunost
prikazivanja i
opisivanja podataka
na ispravan
sintetizovan nain

Mogunost donoenja
validnih zakljuaka o
prouavanoj pojavi
korienjem
raspoloivih podataka

Tumaenje
ekonomskih
indikatora

Predvianje i
prognoziranje

Znaaj statistike u
ekonomiji

STATISTIKO ISTRAIVANJE
Statistiko posmatranje
( postavljanje cilja
istraivanja - plan
istraivanja: predmet
istraivanja, statistiki
skup, jedinica skupa,
statistiko obeleje)

Obrada podataka

Sreivanje i grupisanje
podataka (tabelarno i
grafiki)

Statistika analiza

GRAFIKO PRIKAZIVANJE
STATISTIKIH PODATAKA
Serije
strukture po
atributivnom
obeleju povrinski
dijagrami

stubci
pravougaonici
krugovi

Serije
strukture sa
prekidnim
vrednostim
a obeleja

Serije
strukture po
neprekidnom
obeleju

tapiasti
dijagrami
take
linijski dijagrami

histogram
poligon

STATISTIKE SERIJE

Nizovi statistikih podataka ureeni prema

nekom kriterijumu:
vremenske

geografske

serije strukture: pokazuju raspored stat. skupa

prema modalitetima, odnosno prema njihovim
frekvencijama

Raspored frekvencija je numerika serija

strukture.

RASPOREDI FREKVENCIJA

Apsolutne i
relativne
frekvencije
Omoguavaju uporeivanje
razliitih serija (korienjem
grafikih prikaza i
odgovarajuih stat. mera)
Daju jasnu sliku o
karakteristikama cele
serije (otkriva se
koncentracija
individualnih vrednosti)

acij
t
n
e
Prez ataka
a p od

Deskripcija
podataka

DESKRIPTIVNA
STATISTIKA

DESKRIPTIVNA STATISTIKA
Posmatranje,
prikupljanje, sreivanje
i obrada podataka

Deskriptivne statistike
mere
Mere centralne
tendencije
Mere varijabiliteta
(disperzije)
Mere oblika rasporeda

MERE CENTRALNE TENDENCIJE

Izraunate
aritmetika sredina
geometrijska sredina
harmonijska sredina

Pozicione
modus
medijana

IZRAUNATE MERE SREDNJIH VREDNOSTI

Aritmetika
sredina
N

X
i 1

fX

i i

Pod uticajem je svih

vrednosti obeleja

Izravnava apsolutne
razlike izmeu
vrednosti podataka
Ne koristiti je kada u
seriji ima ekstremnih
vrednosti (box plot)
Izraunava se razliito
u sluaju negrupisanih i
grupisanih podataka
(intervali)

Geometrijska
sredina
N

G N Xi
i 1

G N Xi
i

Izravnava relativne
(proporcionalne)
promene izmeu
podataka

Harmonijska
sredina
fi

X
i

Reciprona vrednost
aritmetike sredine
recipronih vrednosti
obeleja

Nema smisla
primenjivati je kada
je barem jedna od
vrednosti manja ili
jednaka nuli

Primena: kada su
vrednosti obeleja
data u recipronom
obliku

U ekonomskim
istraivanjima dinamike
naroito je pogodna
njena upotreba za
izraunavanje stope
rasta na osnovu lananih
indeksa

Ima veoma ogranienu

upotrebu u ekonomiji

 Primena: kod serija koje sadre

ekstremne vrednosti
Koristi se kao srednja vrednost
atributivnih serija kod kojih je
mogue rangiranje

daje potpuniju informaciju o

tendenciji okupljanja vrednosti
obeleja oko srednje vrednosti
koristi se kao mera srednjih
vrednosti atributivnih serija

vrednost
obeleja koja
se nalazi u
sredini
ureene serije

medijana
vrednost obeleja sa
najveom
frekvencijom (tipina
vrednost obeleja)

modus

POZICIONE MERE SREDNJIH VREDNOSTI

MERE DISPERZIJE
APSOLUTNE
iskazuju varijabilitet u
apsolutnim iznosima
onih mernih jedinica u
kojima su dati
modaliteti obeleja.
U ovu grupu spadaju:
interval varijacije,
interkvartilna razlika,
srednje apsolutno
odstupanje, varijansa i
standardna devijacija.

RELATIVNE
Koriste se za
poreenje disperzije
dve ili vie serija
izraenih u razliitim
jedinicama mere
-koeficijent varijacije
standardizovano
odstupanje