TUMAENJE REZULTATA ANALIZA ZEMLJITA

Prof. dr Momilo Ubavi, prof. dr Rudolf Kastori

Knjiga: ubrenje vonjaka i vinograda"
Racionalno korienje ubriva u voarsko - vinogradarskoj proizvodnji
se moe izvesti samo na osnovu pravilnog tumaenja rezultata analize
zemljita. ubriva uestvuju u trokovima sa 10-30%. Posebnu panju
obratiti na reakciju zemljita i sadraj kalcijum-karbonata, humusa,
azota, fosfora i kalijuma.
Tumaenje rezultata hemijske analize zemljita podrazumeva
poreenje dobijenih rezultata sa graninim vrednostima obezbeenosti
zemljita asimilatima. Pri tome potrebno je voditi rauna i o drugim
svojstvima zemljita (pH, mehanikom sastavu i dr.) lz ovog se vidi da
je tumaenje rezultata hemijske analize, zemljita veoma sloen i
odgovoran posao, jer ona odreuje ne samo koliinu, ve i vrstu
ubriva, kao i vreme i nain njihove primene. Otuda, da bi ona bila
struno izvedena, neophodno je dobro poznavanje zemljita i kiimata
tog rejona, kao i zahteva pojedinih vonih vrsta i loze za pojedinim
hranljivim elementima, te nivoom proizvodnje.
Ukoliko se ne raspolae sa svim pomenutim podacima, neminovno
dolazi do greaka u davanju preporuka za ubrenje, izboru ubriva,
doza i dr., a to se nepovoljno odraava na ekonominost njihove
primene.
Da bi se mogle dati preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu
ubriva u voarsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je rezultate
hemijskih analiza zemljita uporediti sa graninim vrednostima
obezbeenosti zemljita datih za pojedine elemente.

Humus Humus je znaajan sastojak zemljita, jer predstavlja izvor

hranljivih materija i faktor za ouvanje plodnosti zemljita. Njegovom
mineralizacijom u zemljini rastvor prelaze hranljivi elementi. Koloidi
humusa adsorbuju veinu hranljivih elemenata i postepeno ih stavljaju
biljkama na raspolaganje. Zemljita bogata u humusu su po pravilu
plodnija. Prema njegovom sadraju, u oraninom sloju, zemljita su
grupisana u tri grupe: peskovita (visok >2.5, srednji 1.0-2.5, nizak
<1.0), ilovasta (visok >4.0, srednji 1.5-4.0, nizak <1.0) i glinovita
(visok >5.0, srednji 2.0- 5.0, nizak <2.0)
Azot Kada je u pitanju primena azotnih ubriva potrebno je imati u
vidu koliinu ukupnog i mineralnog azota u zemljitu. Ona zavisi od
fizikih i hemijskih osobina zemljita te vlage i temperature. Pored
toga, za racionalnu primenu azota potrebno je znati i zahteve biljaka
prema azotu i njegovu dinamiku u zemljitu.
Struna upotreba ubriva se danas esto svodi na pravilnu primenu
azotnih ubriva i iznalaenje najpogodnijih metoda za odreivanje
potrebne doze azota. Jedna od metoda koja se primenjuje u ratarstvu
je N-min metoda, koja moe da nae svoju primenu i u voarskovinogradarskoj praksi. Prednost ovog postupka je u tome to
omoguava racionalnu primenu azotnih ubriva ime se izbegava
opasnost od upotrebe visokih doza azota, to se nepovoljno odraava,
na kvalitet plodova, ivotnu sredinu i konano na ekonomski efekat
proizvodnje. Ova metoda se zasniva na predpostavci da veina gajenih
biljaka zadovoljava svoje potrebe u azotu iz: MINERALNOG AZOTA
ZEMLJITA (mineralizujua sposobnost zemljita i rezerve mineralnog
azota na poetku vegetacije) i AZOTA IZ UBRIVA. To znai da treba
utvrditi:
- potrebu vonjaka i vinove loze u azotu to se postie poljskim
ogledima sa rastuim do zama azota - utvrditi stvarno stanje
mineralnog azota u zemljitu u rano prolee (febru - ar-mart), to.se
postie ispitivanjem koliine mineralnag azota (NO3 + NH4- N) sva
kog za sada do 120 cm dubine, - proceniti mineralizujuu sposobnost
zemljita, to se izvodi na ugaru (zemljite bez kultura) dok traje
vegetacija. Na osnovu dobijenih vrednosti la - ko se mogu utvrditi
optimalne doze azota tj. azotnih ubriva. Pri odreivanju doza u azo tu
na prvom mestu uzima se u obzir sadraj azota u zemljitu, potreba
gajenih kultura u njemu, visina prinosa kao i vremenske prilike. Uticaj
vremenskih prilika (temperature i vlage) je velik na dinamiku
mineralnog (nitratnog) azota u zemljitu i usvajanja azota od strane
biljaka. Zato se godinje doze azotnih ubriva najee dele na dva ili

tri dela, to je naroito vano za rejone u kojima ima dosta padavina.

Zemljita sa veim sadrajem ukupnog azota po pravilu imaju vie
humusa u sebi pa su i plodnija. Prema sadraju ukup nog azota
zemljita su podeljena u tri klase na: siromana (<0.10 % N), srednje
obezbee - na (0.10-0.20 % N) i dobro obezbee na (>0.20 % N).

Fosfor i kalijum Grupisanje zemljita na osnovu sadraja biljkama

pristupanog fosfora i kalijuma je od neprocenjivog znaaja za
primenu fosfornih i kalijumovih ubriva.
Dosadanja praksa u davanju preporuka za ubrenje ovim elementima
koristila je klase obezbeenosti zemljita po Al metodi, to je dovodilo
do odreenih greaka, jer su iste granine vrednosti raene za
ratarske kulture. Otuda je dolazilo do niza nepoeljnih pojava u
zasadima vonjaka i vinograda, a najee do pojave hloroze izazvane
nedostatkom gvoda.
Dosadanja nauna ispitivanja i naa praktina iskustva govore, bar
kad je re o fosforu, da su ti nivoi daleko nii za voke i vinovu lozu
nego za ratarske kulture. Pogotovu ako se zna da je iznoenje fosfora
prinosima voaka i vinove loze znatno nie nego kod ratarskih billjaka.
Na osnovu literaturnih podataka i praktinih iskustava optimalni nivo
lako pristupanog fosfora u voarsko-vinogradarskoj praksi, iznosio bi
oko 15 mg P2O5 na 100mg zemjita, odnosno 25 mg K2O/100 g

zemljita. Ovo su iskustvene vrednosti zasnovane na sopstvenim i

stranim saznanjima.
Optimalni nivoi se nemogu dati jednom broikom. Oni zavise od niza
inilaca (mehanikog sastava i pH vrednosti, sadraja Ca CO3, te
ostalih hemijskih i fizikih osobina zemljita, to se pri njihovom
tumaenju mora uzeti u obzir.
Imajui u vidu sve napred izneto, a pre svega nivo hraniva u zemljitu,
mogu se iskazati potrebe ubrenja fosforom i kalijumom za vonjake i
vinograde. Tako na primer: ako se prinosom odnosi 40 kg P205 i 120
kg K20, a zemljite ima srednji nivo obezbeenosti fosforom i
kalijumom, on daje potrebno zadati prinos uneti u zemljite 44-52 kg
P205/ha i 60-84 kg K20/ha.

Kalcijum-karbonat Ovaj sastojak zemljita ima znaajnu ulogu kod

primene organskih i mineralnih ubriva. On utie na dejstvo unetih
ubriva, i direktno i indirektno, jer svojim prisustvom utie i na
promenu pH-vrednosti, koja je od velike vanosti za mnoge procese
koji se odvijaju u zemljitu i imaju znaaja za ishranu biljaka. Njegovo
prisustvo u zemljitu ima poseban znaaj uprimeni fosfornih ubriva i
nekih mikro elemenata. Naroito veliku panju prisustvu CaC03- u
zemljitu treba obratiti pri podizanju zasada voa i vinove loze. On
esto ograniava proizvodnju, izazivajui nedostatak nekih neophodnih
mikroelemenata (gvoda, cinka i dr.). Prema sadraju kalcijumkarbonata, zemljita se grupiu u etiri grupe: beskarbonatno (0%),

slabo karbonatno (0-5%),

karbonatno (>10%).

srednje

karbonatno

(5-10%)

jako

Reakcija zemljita Reakcija zemljita ima velikog znaaja za preporuke

primene ubriva. Ona utie i na izbor ubriva, njihove doze i dr. Za
potrebe kontrole plodnosti zemljita i primene ubriva koristi se pHvrednost u M KCL. Na osnovu pH vrednosti, zemljita su po deljena u
pet grupa: I alkalna (>7,20 pH u MKCI), II neutralna (6,51-7,20), III
slabo kisela ( 5 , 5 1 -6,50), IV kisela ( 4 , 5 1 -5,50) i V jako kisela
(<4,50). Optimalne pH vrednosti za uspevanje pojedinih vonih vrsta
su: jabuasto (5,2-7,7), kotiavo (5,7-7,7), jezgrasto (6,0-7,0) i
jagodasto (5,1-6,5). Kao to se vidi sve vone vrste bolje uspevaju na
zemljitu sa slabo kiselom do blago alkalne reakcije