Organska Poljoprivreda U Nastavnom Programu

Organizacija za hranu
i poljoprivredu
Ujedinjenih Nacija
PROGRAM MEUVLADINE SARADNJE

Projekat: Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podrku
organske poljoprivrede u Srbiji. GCP/SRB/001/HUN
Organska poljoprivreda u nastavnom programu

Srednjih poljoprivrednih kola (SP)
PRIRUNIK ZA NASTAVNIKE SP ZA
VEBE IZ ORGANSKE POLJOPRIVREDE
FAO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju

Koordinaciona kancelarija u Srbiji
Beograd, 2014
ii
SADRAJ
Spisak tabea i slika ................................................................................................................................. iii
Skraenice ............................................................................................................................................... v
Predgovor.............................................................................................................................................. vii
Re autora - Zato ovaj prirunik? ....................................................................................................... viii
Struktura Prirunika ................................................................................................................................ 1
Smernice za pripremu i realizaciju zadatka za grupu uenika ................................................................ 3
A.1 Metode i alati za nastavu i obuku .................................................................................................... 6
A.2 Program OP predmeta .................................................................................................................... 10
A.3 Sadraj praktinih vebi .................................................................................................................. 14
Primeri praktinih zadataka za uenike (sadraj i plan) ........................................................................ 18
Zadatak 1. Analiza organskih i konvencionalnih agroekosistema. Agroekoloki plan (konverzije)
za organske agroekosisteme. Utvrivanje spiska kljunih stavki konverzije ili uspostavljanje
ekolokih metoda i praksi. Meunarodna pravila i propisi........................................................... 18
Zadatak 2. Uticaj zagaenosti zemljita na biljne zajednice (ekocenoze). Odgovor biljaka na
razliite vrste upravljanja zemljitem konvencionalno (mineralna ubriva), ekoloko (organska
ubriva) i prirodno (netretirana zemljita) . ................................................................................. 22
Zadatak 3. Mogunosti za proizvodnju organskog povra korienjem zdruenih useva.
Uloga raznovrsnosti vrsta povra i alelopatije na rast biljaka.
31
Zadatak 4. Efekat zatite bilja na rast biljaka u organskoj poljoprivredi. Reakcija biljaka na
primenu mera zatite bilja. ........................................................................................................... 38
IZBORNI PREDMET: MARKETING I MENADMENT U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI ............................ 58
Modul 1 ................................................................................................................................................. 58
Modul SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE ......................................................................... 63
Modul MARKETING U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ....................................................................... 77
ANEKS 1. ................................................................................................................................................ 86
Bibliografija i izvori informacija ....................................................................................................... 86
ANEKS 2. ................................................................................................................................................ 87
Kratak pregled projekata, proizvoda i inovativnih pristupa obrazovanju u oblasti organske
poljoprivrede u srednjim kolama, viim kolama i SOO. ...................................................................... 87
ANEKS 3 ................................................................................................................................................. 91
Spisak relevantnih dokumenata i informacija ................................................................................. 91
ANEKS 4 ................................................................................................................................................. 92
Organska biljna proizvodnja u 2013. u Srbiji ................................................................................... 92
iii
Spisak tabela i slika

Slika 1. Od polja i staklenika do radnih grupa i pogona za preradu ........................................................ 6
Slika 2. Praktian rad ............................................................................................................................... 8
Slika 3. Uenici u timskom radu .............................................................................................................. 8
Slika 4. Razliiti aspekti i prakse u organskoj poljoprivredi................................................................... 18
Slika 5. Postupak uzorkovanja zem.organizama hemijskom ekstrakcijom ........................................... 23
Slika 6. Primer pripreme kontejnera ..................................................................................................... 24
Slika 7. Proces monitoringa................................................................................................................... 25
Slika 8. Poreenje kvantitavnih parametara......................................................................................... 26
Slika 9. Uzorkovanje zemljita ............................................................................................................... 39
Slika 10. Princip kruenja organske materije i hranjiva i maksimalno iskoriavanje internih resursa
gazdinstva ............................................................................................................................................. 68
Tabela 1. Program praktinih vebi za uenike organske poljoprivrede u SP ....................................... 1
Tabela 2. Sadraj programa zadatka i smernice za nastavnike organske poljoprivrede ........................ 3
Tabela 3. Nastavni program za predmet Organska proizvodnja ratarskih kultura (koji se nudi kao
izborni predmet u okviru nastavnog programa za obrazovni profil Poljoprivredni tehniar drugi
razred) ................................................................................................................................................... 11
Tabela 4. Zadatak o planiranju ratarske proizvodnje ........................................................................... 14
Tabela 5. Opis lokacije (polja) i istorijat useva. ..................................................................................... 20
Tabela 6. Registar plasmana ................................................................................................................. 20
Tabela 7. Kontrola nad ienjem koriene opreme alata .................................................................. 20
Tabela 8. Seme poreklo i kvalitet ....................................................................................................... 20
Tabela 9. Karakteristike zemljita ......................................................................................................... 23
Tabela 10. Varijante sa razliitim zagaivaima i test-biljkama............................................................ 25
Tabela 11. Nastavni program iz predmeta Organska proizvodnja povra (koji se nudi kao izborni u
okviru nastavnog programa za obrazovni profil Poljoprivredni tehniar 2. razred) ...................... 27
Tabela 12. Biometrijski parametri i njihove kvantitativne vrednosti za testirane povrtarske kulture . 33
Tabela 13. Nastavni program za predmet organsko voarstvo i vinogradarstvo koji se nudi kao izborni
u okviru nastavnog programa za obrazovni profil Poljoprivredni tehniar 3. razred) ................... 34
Tabela 14. Registracioni spisak teta koje su nanele tetoine i bolesti i zatitnih mera ..................... 40
Tabela 15. Nastavni program za predmet Organsko stoarstvo (koji se nudi kao izborni u okviru
nastavnog programa za obrazovni profil Poljoprivredni tehniar 4. razred)................................. 44
Tabela 16. Zadatak o planiranju proizvodnje stone hrane .................................................................. 48
Tabela 17. Novi predmet u okviru postojeeg programa za obrazovni profil Poljoprivredni tehniar
.............................................................................................................................................................. 51
Tabela 18. Zadatak o osnovama upravljanja organskim preduzeima ................................................. 55
iv
Skraenice
COP - Centar za organsku proizvodnju
GAP - Dobra poljoprivredna praksa
EU Evropska unija
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija
IFOAM - Meunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (International Federation of
Agriculture Organic Movements)
MPV - Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, sada Ministarstvo poljoprivrede i
zatite ivotne sredine
NASO Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica
NKOP Nacionalni konsultant za organsku poljoprivredu
NRP - Nacionalni rukovodilac projekta
NVO Nevladine organizacije
OA Organic Agriculture - OP organska poljoprivreda
PPP Poslovne kole za poljoprivrednike
RS Republika Srbija
SOO struno obrazovanje i obuka
SP srednje poljoprivredne kole
OP Otvorene kole za poljoprivrednike
VHL Van Hall Laurenstein College, the Netherlands
vi
Predgovor
Publikacija Prirunik za nastavnike SP za Vebe iz organske poljoprivrede namenjena je
zainteresovanim stranama iz oblasti organske poljoprivrede u Srbiji. Uraena je kroz okvir projekta
UN FAO GCP/SRB/001/HUN: Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podrku organske
poljoprivrede u Srbiji, koju sprovodi FAO a finansira Ministarstvo poljoprivrede Maarske. Projekat
se sprovodi u koordinaciji sa Ministarstvima poljoprivrede i prosvete Republike Srbije.
Cilj projekta je poveanje kapaciteta poljoprivrednika i drugih uesnika u lancu vrednosti organske
poljoprivrede kroz participativne obuke u kolama u polju i poljoprivrednim poslovnim kolama. U
tu svrhu je podran i Centar za organsku proizvodnju u Seleni u cilju obezbeivanja obuka, stvaranje
trinih veza i poslovnog razvoja. Boljoj vidljivosti projekta i jaanju svesti o organskoj poljoprivredi
doprinelo je Nacionalno udruenje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika.
Jaanje kompetencija iz oblasti organske poljoprivrede potpomognuto je osavremenjivanjem
nastavnih planova i programa srednjih kola i inkluzivnom praktinom obukom nastavnika i uenika.
Institucionalni okvir za razvitak inkluzivnog lanca vrednosti organske poljoprivrede bie osnaen
zajednikom formulacijom Nacionalnog programa za razvoj kapaciteta i obezbeivanje usluga
podrke za regionalni razvoj organske proizvodnje.
Materijali proizvedeni u okviru projekta ispitani su i potvreni tokom radionica i obuka koje je
projekat sprovodio.
Prirunik za nastavnike SP za Vebe iz organske poljoprivrede pripremio je dr Vladislav Popov.
Zahvaljujemo se doprinosu svih uesnika u stvaranju publikacija i njihovim glavnim autorima, kao i
lanovima projektnog tima: Aleksandru Mentovu, Nacionalnom menaderu projekta; Olgi Keelj i
Bratislavu Stamenkoviu, Nacionalnim konsultantima; upanu Martinovskom i Vladislavu Popovu,
Meunarodnim konsultantima; eni Kurti (Gyongy Kurthy) Voi meunarodnog tima; kao i Neveni
Aleksandrovoj i Stjepanu Taniu iz FAO Regionalne kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju za njihovo
tehniko vostvo i nadgledanje sprovoenja projekta.
vii
Re autora - Zato ovaj prirunik?

Organska poljoprivreda (OP) u Republici Srbiji belei znaajan rast poslednjih 14 godina. Vlada Srbije
kao i subjekti i akteri u proizvodnji organske hrane kao to su proizvoai, preraivai, trgovci,
poljoprivredni savetnici, naunici, NVO, odluni su u tome da se ovakav trend nastavi i narednih
godina.
Pored podrke Vlade i politikih mera, kljuni faktori razvoja organske poljoprivrede su iroko
obrazovanje i izgradnja kapaciteta u sektoru organske poljoprivrede kao i razvoj odgovarajuih
usluga podrke za trino orijentisanu, organsku poljoprivrednu proizvodnju. Meutim, razvoj
kapaciteta buduih proizvoaa organskih poljoprivrednih kultura (i drugih organskih proizvoda) je
usko povezan sa sticanjem kvalifikacija i vetina potrebnih za organsku proizvodnju. U tom smislu,
meu najvanijim prioritetima je i ukljuivanje seoske omladine kroz izradu adekvatnih planova i
programa za organsku i odrivu poljoprivrednu proizvodnju za srednje kole, koji e pokrivati
poljoprivredne proizvode specifine za dati region.
Jedna od glavnih komponenti FAO projekta GCP/SRB/001/HUN: Pomo u izgradnji kapaciteta i
usluga za podrku organske poljoprivrede u Srbiji tie se promena u obrazovanju o organskoj
poljoprivredi u srednjim poljoprivrednim kolama (SP) u Srbiji koje su neophodne kako bi se
proizveli kvalifikovaniji poljoprivredni proizvoai organske hrane i budui strunjaci za ovu oblast.
Projektni tim FAO je u svojoj Proceni potreba iz 2014. godine, identifikovao probleme i mogunosti
unapreivanja obrazovanja iz organske proizvodnje u SP. Ovaj tim je predloio i mogue mere i
reenja za njihovo unapreivanje. Izmeu ostalog, unapreenje kapaciteta buduih svrenih uenika
SP moe se oekivati samo ako nastavnici i instruktori organske poljoprivrede obezbede boju
praktinu obuku, poboljaju pruanje informacija i osiguraju razmenu znanja i iskustva (knowhow). Stoga, ovaj Prirunik ima sledee ciljeve:
a) da poslui kao format za pruanje informacija, know-how i primera uenicima SP
koji izuavaju organsku poljoprivredu, i
b) da prui primere postojeih i inovativnih pristupa koje nastavnici praktine nastave
SP mogu da koriste kako bi unapredili praktine vetine svojih uenika.
Struktura Prirunika je zasnovana na primerima predvienih izmena u etiri postojea nastavna
programa OP, uvodu u program praktinih vebi u SP, predlozima za grupne zadatke za uenike SP,
predlozima za metode i alate za obuku kao i za pristupe za sticanje praktinih vetina, predlozima za
module uenja organske poljoprivrede, na referentnoj strunoj literaturi i elektronskim izvorima
informacija, ukljuujui evropske projekte, (videti prvo poglavlje, strana 6 Prirunika).
Prirunik je namenjen nastavnicima SP koji su glavni akteri u procesu unapreenja organskog
srednjokolskog obrazovanja. Na osnovu primera datih u ovom Priruniku, nastavnici mogu dalje
usavravati i svoje nastavne programe.
Ovaj prirunik je sainjen u okviru FAO projekta GCP/SRB/001/HUN: Pomo u izgradnji kapaciteta i
usluga za podrku organskoj poljoprivredi u Srbiji koji sprovodi FAO a finansira Ministarstvo
poljoprivrede Maarske.
Sadraj ovog prirunika je razradio strunjak FAO programa Tehnike saradnje meu zemaljama u
tranziciji (TCCT), dr. Vladislav Popov, uz pomo NRP Aleksandra Mentova i NKOP Olge Keelj, kao i uz
savetodavnu pomo g. Radie Mikaria iz Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja,
Beograd. Sadraj Prirunika se zasniva na okviru koji ukljuuje situacionu analizu, procenu potreba,
posete odreenom broju Srednjih poljoprivrednih kola (SP), radionicama za obuku za nastavnike
SP i meunarodnom (uglavnom EU) iskustvu i know-how.
viii
Koje izmene u nastavim planovima i programima OP su neophodne?

Na osnovu situacione analize OP sektora u Srbiji i procene potreba, projekat je predloio izmene
usmerene uglavnom na dve oblasti sekundarnog obrazovanja:
a) Teorijska nastava
Postepeno, nastavnici treba da uvode modularni sistem obrazovanja. On je bolje strukturiran
i podesniji je za pruanje praktinog znanja uenicima.
b) Praktina nastava (vebe)
Mogue izmene (ili dopune) postojeih (izbornih) programa u oblasti OP:
- podeliti postojeih 64 asa po OP predmetu na 40 asova teorijske nastave po
predmetu, godinje, plus 24 asa praktine nastave po predmetu, godinje ili
- oko 30% (2 asa) od 6 asova nedeljno predvienih za praktinu nastavu (1 dan
nedeljno), posvetiti OP praksi (na primer, na polju ili u staklenicima SP), i
- oko 30% (ili vie, po potrebi) strune prakse (tokom leta u 2. polugoditu) da se
realizuje u radnim prostorijama organskih operatera, kao to su privatna poljoprivredna
gazdinstva, pogoni za preradu (pekare, klanice, mlekare, itd.), ovlaene kontrolne
organizacije, prodajna mesta (pijace, supermarketi), istraivaki instituti, univerzitetske
laboratorije ili ogledna polja, itd.
U procesu uenja zasnovanog na strunom usavravanju, uesnici ue kroz zadatke koji su osmiljeni
na osnovu strune prakse. Zadaci se izvravaju individualno ili u grupama od po 4-5 uenika. Kroz
praktine zadatke, uenje postaje ciljni, aktivni i interaktivni proces. Stoga e nastavnicima ovde biti
ponueni primeri praktinih zadataka za uenike (grupe) za 24 asa vebi, ukljuujui i nastavne
metode i alate, kao i pristupe za sticanje praktinih vetina, itd.
Druge (dugorone) opcije iji je cilj jaanje praktinih (poslovnih) vetina uenika SP:
Uvoenje novih izbornih predmeta u okviru postojeih nastavnih programa OP kao
odgovor na nove izazove: npr. Marketing i menadment u OP i Prerada u OP, ili
Uvoenje novog obaveznog predmeta za drugi razred, npr. Tehnologija
proizvodnje u OP koji se sastoji od 5 asova vebi, 4 asa prakse nedeljno.
Uvoenje izmena u tajmingu obrazovanja, npr. predmet Organsko stoarstvo
moe da se prebaci u drugi ili trei razred, a ne da bude predmet na poslednjoj godini (tj. u 4.
razredu).
Meutim, korisnost i primenljivost ovakvih novih predmeta je potrebno dalje usaglasiti sa
direktorima SP i nastavnicima OP. Potom e praktini program vebi (24 asa po OP predmetu) biti
testiran u oglednim SP ve kolske 2014/2015. godine.
Kako nastavnici praktine nastave mogu da iskoriste ovaj Prirunik?
Prirunik je zasnovan na meunarodnom iskustvu i know-how u oblasti organskog srednjokolskog
obrazovanja. Primere moguih sadraja programa praktinih vebi, ukljuujui grupne zadatke za
uenje bi trebalo uneti u nastavne programe i planove organske poljoprivrede u SP irom Srbije.
Naravno, nastavnici SP mogu prilagoavati sadraj grupnih zadataka. Izmene mogu da zavise od
brojnih faktora kao to su posebni uslovi odreene SP i dostupnost objekata za sprovoenje
praktine organske obuke, stepen regionalnog razvoja organskog sektora i regionalna poljoprivredna
zastupljenost, dostupnost strunog nastavnog osoblja, mogunost organske sertifikacije, stepen
korienja regionalnih i/ili nacionalnih trita, mogunosti za obavljanje strune prakse/pripravnikog
staa ili za razmenu know-how sa regionalnim poljoprivrednim proizvoaima ili pogonima za
preradu i, konano, mada ne i najmanje vano, izgledi za zapoljavanje svrenih uenika SP.
ix
Projekat je takoe bio usredsreen na novi predmet Marketing i menadment u OP (videti u

daljem tekstu), ukljuujui konverziju na OP, zahteve za OP sertifikaciju i planiranje. Ovo zbog toga
to nastavnici i uenici SP moraju da budu naoruani dovoljnim marketinkim i poslovnim znanjima
da bi eventualno mogli da se poveu sa Centrima za organsku proizvodnju (COP) u Srbiji i i Poslovnim
kolama za poljoprivredne proizvoae (PPP) i Otvorenim kolama za poljoprivredne proizvoae
(TPP). Kroz ovakve veze, uenici srednjih kola mogu da se zainteresuju za ovu vrstu proizvodnje i
steknu ideje i poslovne pristupe za bri razvoj OP sektora.
Autori se iskreno nadaju da e nastavnici OP u SP uspeno usvojiti i primeniti ovaj prirunik za vebe
i tako stei neophodne alate i know-how za pruanje kvalitetnog OP obrazovanja u Srbiji.
Struktura Prirunika
Sadraj
A.1 Metode i alati za nastavu i obuku
U Priruniku su navedeni modaliteti obuke i alati za OP obrazovanje u srednjim poljoprivrednim
kolama u Srbiji. Oni su zasnovani na meunarodnom znanju i iskustvu.
A.2 Program za organske predmete
U daljem tekstu je izloen program za svaki od 4 postojea izborna OP predmeta u srednjim
poljoprivrednim kolama u Srbiji.
Svaka od Tabela predstavlja predloge za mogue izmene ili dopune postojeih (izbornih)
programa u oblasti organske poljoprivrede. Izmene se odnose na praktinu obuku uenika.
U Tabelama su predstavljene sledee stavke:
a) smanjen broj asova teorijske nastave, odnosno 40 asova godinje/po OP
predmetu, i
b) program praktinih vebi, odnosno ukupno 24 asa godinje/po OP predmetu.
Preporuke o temama za asove praktine nastave su navedene (crvenim slovima) u postojeim (i
odobrenim) nastavni planovima i programima za OP.
A.3 Sadraj programa za praktine vebe
Posle svake Tabele sa unapreenim OP predmetima (nastavnim programima) obeleenim
crveno, dati su odreeni primeri (predlozi) za sadraj praktinih vebi.
Ove vebe su iznete u formi Zadatka (praktinog zadatka) koji je potrebno izvriti u okviru celog
perioda od 24 asa po polugoditu posveenog praktinim vebama (Tabela 1) .
Tabela 1. Program praktinih vebi za uenike organske poljoprivrede u SP
Broj nedelja 2. polugodite
1
Pisani plan:
PP
prezentacija
(opciono):
Uvod
Opis
Sadraj
poljoprivrednog
plana,
gazdinstva
praenje
(polja)
planom
Objanjenje
evaluacije
izbora useva
10
Zapaanja na terenu ili druga

istraivanja u vezi:
-
Faza useva
tetoina (ili bolesti)
Zatite bilja
- Sertifikacije
/inspekcije
11
12
Priprema PP prezentacija
zavrnog rezultata/nalaza
izvetaja
od
strane
grupe
uenika
Tehnoloka
mapa
Marketing
Plan
snage
radne
Kod uenja zasnovanog na praktinom ogledu uesnici ue kroz zadatke koji su zasnovani na
strunoj praksi. Zadaci se realizuju individualno ili (jo bolje) u grupama od po 4-5 uenika. Kroz
praktine zadatke, uenje ima svrhu, aktivno je i predstavlja interaktivan proces.
Zadaci za OP uenike (grupe) za 24 asa praktine nastave imaju odreenu strukturu koje bi
trebalo da se pridravaju i nastavnici i uenici.
Sadraj zadatka moe da ukljuuje, izmeu ostalog, cilj zadatka povezan sa izabranom OP
temom, duinu trajanja, logistiku, detaljan plan realizacije, metode i alate za izvrenje zadatka,
pristupe za sticanje praktinih vetina, instrukcije za uenike u pogledu voenja dokumentacije i
izrade izvetaja, reference i resurse, itd.
OP nastavnici mogu da menjaju sadraj zavisno od vanosti OP teme, regionalnog znaaja OP
pod-teme, prethodnog znanja i dalje perspektive uenika u grupi, dostupnosti informacija, materijala
i alata za istraivanje, itd.
B.1 Uvoenje novog (izbornog) predmeta Marketing i menadment u organskoj poljoprivredi
u okviru postojeeg nastavnog programa za organsku proizvodnju
Ovaj (dugoroni) predlog ima za cilj jaanje poslovnih vetina uenika SP i osmiljen je kao
odgovor na nove perspektive i izazove OP sektora, a namenjen je strunjacima koji su kvalifikovani za
strukturiranje rastue dostupnosti OP proizvoda na srpskom (i meunarodnom) tritu.
Dodatne vrednosti ovog poglavlja su predlozi za razvoj teorijskih lekcija u formi modula. Primeri
modula su izneti zajedno sa strukturom, tajmingom, sadrajem, itd.
Korisnost i primenljivost novog predmeta koji se predlae treba dalje prodiskutovati i testirati
zajedno sa nastavnicima OP predmeta u SP u Srbiji.
Aneksi
Aneks 1. Bibliografija i izvori informacija i
Aneks 2. Saeti prikaz projekata, proizvoda i inovativnih pristupa organskom obrazovanju u
srednjim kolama i SOO, dati su sa ciljem da se prue dodatne informacije za nastavnike OP
predmeta. Na osnovu tih resursa, oni mogu da razviju nastavne module i zadatke ili da stupe u
kontakt sa svojim kolegama iz EU i razmenjuju znanje i iskustvo ili da osmiljavaju budue partnerske
programe.
U Aneksu 3, izneti su dodatni primeri moduli zasnovani na skoranjim meunarodnim
projektima. Oni se mogu iskoristiti za osmiljavanje novih zadataka za uenike.
Smernice za pripremu i realizaciju zadatka za

grupu uenika
U daljem tekstu je iznet set smernica za izradu praktinog programa vebi za datu grupu uenika.
Smernice bi trebalo :
da se odnose na temu OP predmeta, na primer Organsko voarstvo, Organsko povrtarstvo,
da budu informativne, koncizne i jasne uenicima,
da uenicima postavljaju jasne ciljeve,
da nude 1, 2 ili vie opcija za zadatke koje uenici mogu da biraju,
da postave jasne kriterijume za ocenjivanje kvaliteta realizacije zadatka,
da uenicima pruaju smernice u pogledu materijala i metoda koje treba da koriste,
da predlau mogue (i dostupne) izvore za sticanje znanja i informacija.
Struktura programa zadatka i njegov sadraj prikazani su u Tabeli 2.

Tabela 2. Sadraj programa zadatka i smernice za nastavnike organske poljoprivrede
Razred
Naslov zadatka
Polugodite
/veme (broj asova) po polugoditu/
Uvod
Uvod u temu zadatka.

Kratak opis identifikovanih problema u organskoj proizvodnji ili preradi i praznine u
postojeem znanju
Kratko obrazloenje za uvoenje ove teme zadatka, na primer, da bi se shvatili odnosi ili
procesi, itd.
Kratki opisi opcija za reavanje problema ili poboljanje razumevanja.
Kratak opis onoga to bi uenici trebalo da naue tokom perioda realizacije opteg
praktinog zadatka kao i tokom izvrenja konkretnih zaduenja.
Struna
osposobljenost
Koja struna znanja bi uenici trebalo da steknu?
Praktini cijevi
Koja praktina znanja, vetine i razumevanja u vezi organske poljoprivrede bi uenici

trebalo da steknu?
Koje vrste vetina u donoenju odluka bi uenici trebalo da steknu, npr. planiranje,
raunovodstvo, analiza, prezentacija?
Koje vrste komunikacionih vetina bi uenici trebalo da steknu, npr. rad u grupi,
donoenje odluka, pisana i usmena prezentacija, itd.?
Ocena znanja i
vetina
Na koji nain vriti procenu steenih znanja i vetina?

Na primer, na osnovu:
1. Sadrine izvetaja (40%) kvalitet primljenih i obraenih podataka, obrazloenje,

dodela zadataka, diskusije, zakljuci, itd.
2. Rasuivanja (20%) jasno planiranje i odgovarajue odluke, procene, itd.
3. Komunikacije (20%) jasno izvetavanje, zasnovano na iscrpnim grupnim diskusijama,
pisane i usmene prezentacije, kolska takmienja, itd.
4. Grupnog rada (20%) individualni doprinos.
Uloga
Ponuditi razliite zadatke meu kojima uenici mogu da naprave izbor, na primer:
Zadatak 1: jedan od aspekata problema zadatka, npr.: tehnika uzgajanja useva,
metodologija ili problem.

Zadatak 2: Primenljivost nekog metoda, tehnike ili ljudske intervencije, npr. testiranje
zeleninog ubriva ili metoda zatite bilja u organskoj proizvodnji
Zadatak 3: Aspekt sertifikacije, zakonodavstva, marketinga ili upravljanja.
Veliina i sastav
grupe
Optimalne grupe bi trebalo da budu sastavljene od 2 do 4 uenika

Nastavnik bi trebalo da pomogne u postupku selekcije, na osnovu znanja i vetina
uenika kao i na osnovu njihovih opredeljenja u pogledu budueg posla.
Za izbor slinih uenika koji e initi jednu grupu, mogu se koristiti tehnike kao to su
razmene ideja/mozganje (brainstorming) ili Tick box upitnici (gde se zaokrui neki od
ponuenih odgovora).
Zadatak
Naslov predloenog zadatka (zadataka)

Kratak opis zadatka (ako je neophodno)
Oekivani ishodi
Sadraj oekivanih rezultata u okviru Zadatka (za 12 nedelja programa praktinih vebi
za OP uenike):
Nedelja 1.: Pisani plan koji predstavlja svaka grupa uenika posebno, sa
sledeim sadrajem:
1. Uvod,
2. Opis poljoprivrednog gazdinstva (ili kolskih polja)
3. Objanjenje odabira biljnih kultura i oblasti po biljnoj kulturi
4. Marketinke opcije
5. Plan radne snage (potreban rad po biljnim kulturama, po poljima ili
poljoprivrednim gazdinstvima
6. Plan neophodne opreme (mehanizacije)
7. Plan za praenje rasta biljaka ili uzgoja ivotinja, itd.
Metode
Nedelja 2.: Power Point prezentacija (opciona za grupe uenika): sadraj plana
koji je praen ocenom plana u skladu sa kriterijumima koji su predstavljeni u
uvodu. Da li je mogue da se postigne zadati cilj?
Nedelje 3. do 10.: Opservacije na terenu
Nedelje 11. i 12.: Priprema konanog izvetaja (sadraj treba da se dogovori sa

grupom i nastavnikom), PowerPoint prezentacija.
Uenicima treba predloiti i opisati mogue metode za realizaciju zadatka, npr.:
Prikupljanje informacija putem kabinetskog uenja (uenja u klupi), posete

poljoprivrednim gazdinstvima, putem intervjua, pretraivanjem podataka na
Internetu, itd.
Vizuelna zapaanja na polju, u stakleniku,
Osmiljavanje eksperimenta na polju ili u stakleniku (jednostavan dizajn

eksperimenta koji se moe lako realizovati za oko 10 nedelja..),
Prikupljanje rezultata, korienje jednostavnih statistikih operacija za obradu

rezultata,
Analiziranje rezultata u kabinetu, poreenje rezultata sa drugim grupama ili

kolama i davanje jednostavne preporuke za reavanje problema ili poboljanje.
Konsultacije
Ponuditi konsultacije sa nastavnicima/profesorima koji poseduju relevantno znanje o

temi i ciljevima zadatka.
Pomoni moduli
Pruiti uenicima informacije i literaturu iz drugih OP tema (modula), npr.:

1.
2.
3.
4.
Uzgoj biljaka,
Mehanizacija za biljnu proizvodnju
Naela zatite bilja
Ishrana bilja.
Planiranje
vremena
Dajte predlog i plan kako da uenici iskoriste 12 nedelja za realizaciju zadatka, primenite
tzv. korak-po-korak pristup, tano odredite datum i vreme, na primer:
Korak 1. Pripremne aktivnosti plan rada, strategija, oekivani rezultati, itd.
Korak 2. Pripremne aktivnosti logistika, poljoprivredno gazdinstvo, polje, usev,
ivotinja, metod zapaanja, prikupljanje podataka, obrada rezultata, sastavljanje
izvetaja, itd.
Korak 3. Aktivnosti na realizaciji zadatka: posete gazdinstvu, intervjui sa
poljoprivrednicima, radnicima, rukovodiocima, sertifikacionim telima, kabinetsko
izuavanje, obrada podataka, itd.
Korak 4. Izvriti reviziju projektnih zadataka, izvriti skrining najvanijih dobijenih
rezultata, dokumentacije, registara, itd.
Korak 5. Napisati konaan izvetaj sa zakljucima i preporukama.
Resursi
Zatraite od uenika da pripreme plan materijala i alata koji su im potrebni za izvrenje

zadataka. Mogu se konsultovati sa OP nastavnicima, kolskim agronomima, istraivaima
ili sa drugim strunjacima.
Reference
Uenicima dati spisak referenci (literature, internet sajtova, broura sa metodologijom,

uzoraka projektnih izvetaja uenika, itd.) Upotrebiti i pomone module.
A.1 Metode i alati za nastavu i obuku

U daljem tekstu predloen je jedan broj modaliteta i alata za ueniku obuku u okviru OP
obrazovanja u srednjim poljoprivrednim kolama u Srbiji.
Nastavnici SP u Srbiji ih mogu menjati ili prilagoavati prema:
-
dostupnosti kolskog zemljita, prostorija, informacionih resursa;
sposobnostima i kvalifikacijama nastavnika koji obuavaju OP uenike;
regionalnim potrebama za OP;
stepenu obrazovanja i kvalifikacija uenika;
interesovanju uenika za uenje kroz rad
- mogunostima za posete i praktine vebe na gazdinstvima, u pogonima za preradu,

ovlaenim kontrolnim organizacijama prevoz, vreme, dozvole, itd.
Predloene izmene u nastavnim planovima i programima za OP u SP u Srbiji
Opcije za realizaciju praktine obuke/pod vostvom OP nastavnika:
64 asa po OP predmetu podeliti na 40 asova teorije i 24 asa praktinih vebi, ili
oko 30% (2 asa) od 6 asova prakse nedeljno (1 dan nedeljno) posvetiti OP praksi
(npr. na SP poljima ili staklenicima).
oko 30% (ili vie, prema potrebi) strune prakse (tokom letnjeg/II polugodita)
realizovati u radnim prostorijama organskih operatera:
-
gazdinstva,
fabrike,
pekare, mesare, mlekare ,
ovlaene kontrolne organizacije,
prodajna mesta,
istraivaki instituti, univerzitetske laboratorije, itd.
Slika 1. Od polja i staklenika do radnih grupa i pogona za preradu

Nastavne metode i pristupi zasnovani na meunarodnom iskustvu:
Uenje u ijem je fokusu uenik
Korienje pisanih uputstava i zadataka
Prirunici i samo-obuka
Grupne diskusije tokom seminara/izvetaji
Mentorske konsultacije/supervizor/nastavnik
Od uenika treba da se trai da izrade Lini (ili Grupni) program razvoja
Sadraj nastavnih programa
Na osnovu buduih aktivnosti ili profesionalne uloge/poslovnog profila u vezi sa

stalnim ivotnim, profesionalnim razvojem
Za uenike - mogunosti da rade u grupama za diskusiju
Za nastavnike mogunosti da zajedno rade i saine koherentne programe npr.
agro-biodiverzitet.
Korienje participativnih tehnika
One su vane za ukljuivanje uenika u proces uenja i mogu se koristiti na sledee naine:
1. Otpoeti obuku sa
-
Pitanjima i diskusijom,
Upitnikom.
2) Promeniti temu ili krenuti ispoetka

-
Pitanja i diskusije,
Razmena ideja, tzv. oluja ideja/ mozganje
3) Produbiti razumevanje i zadati vebe

-
Studijske posete,
Vebe.
4)Obavezati uenike na preduzimanje akcije ili promene

-
Akcioni planovi.
Prvi zadatak Inicirati grupni rad

Cilj: da se razmenjuju ideje, iskustva, znanja
Formiranje grupa:
1. Zavisno od teme obuke npr. organsko vinogradarstvo
2. Upotrebite tehniku oluja ideja (engl. brainstorming)
3. Dodelite 4-5 tema po odeljenju u skladu sa pod-temama od interesa:
nasumino: time se obezbeuje meanje razliitih ljudi i ideja
homogeno: na osnovu regiona, proizvoda, prethodnog iskustva, itd.
4. Svakoj grupi dajte instrukcije o zadacima

5. Pruite instrukcije usmeno ili odredite facilitatora da prui objanjenja po grupama
6. Proverite da li svaka grupa shvata zadatak ili ima neka pitanja
7. Podstaknite uenike da pripreme ispravnu dokumentaciju
8. Podstaknite uenike da koriste MS Power Point prezentacije
9. Podstaknite uenike da koriste Internet za razmenu informacija,izvetavanje, itd.
Slika 2. Praktian rad

OLUJA IDEJA:
PRIMER : ORGANSKO VINOGRADARSTVO
1. Pitajte uenike o pod-temama koje ih zanimaju
2. Zatraite da ih zapiu na samolepljivi post-it papir
3. Kaite im da zatim te papire prilepe na tablu
4. Prikupite papire i formirajte male pod-grupe
5. Razmotrite sline pod-teme, npr. zatita bilja, faze uzgoja, konvencionalna naspram
organske proizvodnje, agro-biodiverzitet, sertifikacija, itd.
6. Razmotrite regione u kojima ive uenici i njihove perspektive po zavretku kole
Slika 3. Uenici u timskom radu

UPITNIK SA PONUENIM ODGOVORIMA I DISKUSIJA:
Ciljevi:
- da se utvrdi ta grupa uenika zna o izabranoj temi,
- da se inicira diskusija meu uenicima, na osnovu interesovanja za odreena pitanja,
- da se utvrdi okvir zadatka koji je dodeljen grupi.
Primer: Zatita bilja u organskom vinogradarstvu

1. Visoka vlaga zemljita i vazduha
dovodi do vie problema sa bolestima
2. Poljoprivrednici mogu da odaberu
sorte koje raaju vie groa i donose
vie novca
3. Grou su potrebni hemijski
pesticidi da ga zatite od tetoina i
bolesti
4. Pesticidi mogu da kontaminiraju
groe i njihovi ostaci se mogu nai i u
proizvodnji vina
5. U organskoj poljoprivredi
zabranjeno je koristiti bilo kakve
hemijske pesticide
6. Upotreba herbicida umesto
mainske obrade zemljita tedi
energiju
7. Ako poljoprivrednici ne koriste
pesticide mogu izgubiti deo svojih
prinosa
8. Savremeni pesticidi su visoko
selektivni imaju kratak karantinski
period i ne nanose tetu prirodi
9. Poljoprivrednici bi trebalo da
redovno obilaze vinograde i poprskaju
ih biopesticidima po potrebi
10. Organski poljoprivrednici mogu da
koriste preparate sa bakrom i
sumporom za borbu protiv medljike,
pepelnice i sive trulei
11. Organski poljoprivrednici bi
trebalo da koriste samo pesticide da
suzbiju tetoine i bolesti
1.
Visoka vlaga zemljita i vazduha ne
dovodi do vie problema sa bolestima
2.
Poljoprivrednici moraju da odaberu
sorte otporne na bolesti zbog regionalnih
uslova
3.
Groe se moe zatititi od tetoina
i bolesti korienjem sistema za
maliranje, pravovremenim merama
zelene rezidbe i biopesticidima
4.
Pesticidi ne mogu da kontaminiraju
groe, brzo se raspadaju i njihovi ostaci
se ne mogu nai u proizvodnju vina
5.
U organskoj poljoprivredi dozvoljeno
je koristiti pesticide prirodnog porekla
6.
Upotreba
herbicida
umesto
mainske obrade zemljita ili maliranja
troi vie energije i utie na faunu
zemljita
7.
Ako poljoprivrednici ne koriste
pesticide mogu izgubiti ceo svoj prinos
8.
Savremeni pesticidi su visoko
selektivni imaju kratak karantinski period
ali mogu da se akumuliraju i nanesu tetu
prirodi
9.
Poljoprivrednici bi trebalo da svake
nedelje obilaze vinograde i poprskaju ih
hemijskim pesticidima
10. Organski poljoprivrednici bi trebalo da
koriste samo hemijske pesticide da unite
medljiku, pepelnicu i sivu trule
11. Organski poljoprivrednici
mogu da
koriste zatitne pojaseve (bafere) od drvea,
bunja i cvea/lekovitog bilja da izbegnu
tetoine
Planirati sadrinu instrukcija

(za praenje polja, eksperimente, rad u uionici, istraivanja, posete,itd.)
Izaberite glavne naslove
Izaberite glavne podnaslove:
mesta na kojima e se preduzeti akcije
oblasti u kojima se moraju doneti odluke
informacije neophodne za izvrenje posla
Odredite akcione take:
- Uenici moraju da znaju:
ta da rade?
Kada da to rade?
Gde da to rade?
Kako da to rade?
A.2 Program OP predmeta

U narednim tabelama dati su primeri postojeih (i poboljanih) nastavnih programa za OP, sa
praktinim vebama (zadacima).
10
Tabela 3. Nastavni program za predmet Organska proizvodnja ratarskih kultura (koji se nudi kao izborni predmet u okviru nastavnog programa za
obrazovni profil Poljoprivredni tehniar drugi razred)
Predmet:
ORGANSKA RATARSKA PROIZVODNJA
Godinji fond asova:
64
Razred:
Drugi
Oekivani ishodi:
1.
2.
3.
4.
5.
ISHODI
Sticanje znanja o znaaju i biolokim osnovama organske poljoprivrede

Sticanje znanja karakteristikama organske ratarske proizvodnje
Sticanje znanja o primeni organskih ubriva u organskoj ratarskoj proizvodnji
Sticanje znanja o vrstama agrotehnikih mera koje se primenjuju organskoj ratarskoj proizvodnji;
Sticanje znanja o gajenju biljaka u organskoj ratarskoj proizvodnji
OBAVEZNI I
NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
PREPORUENI
Po zavretku nastave uenik e biti
SADRAJ PO
u stanju da:
TEMAMA
TEMA CILJEVI
Osnovi organske proizvodnje
Upoznavanje
uenika sa razvojem
odrivog sistema za
proizvodnju hrane
Upoznavanje
uenika sa
principima i
znaajem organske
proizvodnje
shvati i razume razliku izmeu

tradicionalne,konvecionalne i
odrive poljoprivrede
Razvoj odrivih
sistema
Osnove dobre
definie i objasni principe dobre poljoprivredne prakse

poljoprivredne prakse (GAP),
Osnove integralne
integralne proizvodnje
proizvodnje
definie i nabroji osnovne

ciljeve organske poljoprivrede
Osnove i znaaj
organske poljoprivrede
Na poetku teme uenike upoznati sa ciljevima i

ishodima nastave, odnosno uenja, planom rada i
nainima ocenjivanja
Realizacija nastave:
teorijska nastava
praktina nastava
razume i definie (odriv)

marketing
Mesto odravanja nastave
Teorijska nastava se realizuje u uionici ili
shvati aktivnosti koje su

obuhvaene marketingom
odgovarajuem kabinetu a delom i na oglednim

parcelama sa organskom proizvodnjom u okviru
11
Zajednike karakteristike ratarske

proizvodnje
Bioloke osnove organske proizvodnje
Upoznavanje
uenika sa
pojedinostima
gajenja biljaka u
organskoj
proizvodnji
Upoznavanje
uenika sa
Pravilnikom za
organsku
proizvodnju
razume i objasni znaaj

kruenja biogenih elemenata
nabroji fatore neophodne za

stvaranje organske materije u
agroekosistemima
definie plodored i nabroji

najznaajnije funkcije plodoreda u
organskoj proizvodnji
Kruenje biogenih
elemenata
Biololi ciklusi
biljaka
Plodored u
Obrada zemljita u
u organskoj proizvodnji
objasni obradu zemljita u

objasni ishranu biljaka u

definie zdruivanje useva i

objasni znaaj zdruivanja useva u
Ishrana biljaka u
Zdruivanje useva
Izvodi iz pravilnika
o organskoj proizvodnji
izabere sorte i hibride u organskoj

ratarskoj proizvodnji
objasni i izabere odgovarajue
sisteme obrade i ubrenja u
organskoj ratarskoj proizvodnji
Praktine vebe bi se odravale na polju ili u

staklenicima ili laboratorijama, u saradnji sa
sertifikacionim organizacijama (npr. zajednike
inspekcijske posete) ili sa poljoprivrednim gazdinstvima
(posete tokom vegetativne sezone). Saradnja u
realizaciji praktine obuke bi trebalo da bude to bolja i
sa lokalnim Centrom za organsku proizvodnju i
postojeim Otvorenim kolama za poljoprivrednike.
Preporuka za odravanje nastave
insistirati da uenici ovladaju znanjima o osnovama
insistirati da uenici ovladaju znanjima o biolokim
osnovama organske poljoprivrede
insistirati da uenici ovladaju znanjima o
zajednikim karakteristikama ratarske proizvodnje
koristi pravilnik i razume zakon

o organskoj poljoprivredi
Upoznavan nabroji osnovne principe
je uenika sa
ratarenja
zajednikim
shvati razlikuizmeu
osobinama
konvecionalne i organske ratarske
organske
proizvodnje
proizvodnje u
sastavi shemu plodoreda
ratarstvu
organske ratarske proizvodnje
kolske ekonomije.
Osnovni principi
ratarstva
Organska
proizvodnja
ratarskih biljaka
Upravljanje
organskom
ratarskom
proizvodnjom:
- plodored i izbor
preduseva
insistirati da uenici ovladaju znanjima o ratarskim
kulturama u organskoj proizvodnji

realizovati vebe u blok nastavi
Ocenjivanje
Vrednovanje postignutog uspeha treba da se realizuje
kroz:
praenje postignutih ishoda
ispitivanja putem testova
ocenjivanje praktinih zadataka
- izbor sorte - hibrida
12
Ratarske kulture u organskoj proizvodnji
Shvatanje
vanosti obrade
zemljita, setve,
nege i ubiranja
useva u cilju
postizanja
visokih i
stabilnih
prinosa u
poljoprivrednoj
proizvodnji
objasni principe setve u organskoj

- sistem za obradu
zemljita
opie mere nege u organskoj

- sistem ubrenja
- setva
osnovi organske poljoprivrede (10 asova)
utvrdi momenat berbe etve

useva
- nega bilja
bioloke osnove organske poljoprivrede (12 asova)
- etva berba useva

Obrada zemljita
zajednike karakteristike ratarske proizvodnje (14

asova)
ubrenje zemljita
ratarske kulture u organskoj proizvodnji (28 asova)
Seme i setva
Praktina nastava:
razume znaaj obrade zemljita

razume vanost ubrenja
zemljita
opie pripremu semena za setvu
raspoznaje semena gajenih
biljaka
razume znaaj nege useva u cilju
postizanja visokih i stabilnih
prinosa
razume znaaj blagovremene
primene tih mera
utvrdi momenat ubiranja
gajenih biljaka i raspozna
razliite faze zrelosti
navede specifinosti ubiranja i
uvanja gajenih biljaka
razume znaaj plodoreda u
biljnoj proizvodnji i planiranje
istog
Nega gajenih
biljaka
Ubiranje i uvanje
gajenih biljaka
Plodored
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

Biologija, Pedologija i agrohemija, Poljoprivredna proizvodnja 1
Razred 2, Polugodite 1. ili 2.
Prosean broj asova u po temama

eorijska nastava
Zadatak 1 o osnovama organske proizvodnje:

izrada dobrih poljoprivrednih praksi (GAP) i plana
konverzije za posebna gazdinstva/preduzea.
Zadatak 2 o biolokim principima organske

proizvodnje: izrada plana za praenje plodoreda u
ratarstvu, veze izmeu zdruenih useva na parcelama
(ukljuujui alelopatiju), testiranje raznih bio-ubriva,
itd.
Zadatak 3 o optim karakteristikama ratarske

proizvodnje: testiranje i praenje ratarskih kultura,
korienje biolokih proizvoda za zatitu bilja, itd.
Zadatak 4 o ratarskim kulturama u organskoj

proizvodnji na polju: testiranje useva sa razliitim
praksama obrade zemljita, plevljenje, pokrivanje
polietilenskom folijom/maliranje biljaka, priprema i
primena preparata za zatitu bilja, korienje arenih i
feromonskih zamki, itd.
Svaki zadatak se sastoji od 24 asa u kolskoj godini i
moe se realizovati individualno ili grupno
(preporueno).
13
A.3 Sadraj praktinih vebi

(plan za 24 sata praktine obuke za grupe uenika)
Primer Program praktinih vebi Zadatak o organskoj ratarskoj proizvodnji
Tabela 4. Zadatak o planiranju ratarske proizvodnje
Razred 2.
Polugodite 1. ili
2.
Uvod
Planiranje naredne sezone gajenja

(preuzeto iz vie kole VHL College Holandija)
Svreni srednjokolci su spremni za rad kao poljoprivredni tehniari ili organski proizvoai
(proizvoai organskih biljaka) na svojim porodinim gazdinstvima.
Svake godine tokom jeseni i zime, proizvoai organskih biljaka (poljoprivrednici) moraju
da donesu odluku o ratarskim kulturama i sortama koje e da uzgajaju tokom naredne
godine na polju ili u povrtnjacima na svojim gazdinstvima. Poljoprivrednici mogu da odlue i
da zaponu sa plodoredima ili da zamene postojei plodored.
Faktori koji su od uticaja na donoenje odluka su:
Mogunosti za prodaju proizvoda po premijum cenama ime bi se ostvarili dodatni
prihodi,
Aspekti plodoreda (priprema zemljita, vreme setve i etve/berbe, korovi, bolesti, itd.),
Radna snaga i dostupna mehanizacija.
Organski proizvoa mora od dobavljaa da obezbedi organsko seme, organsko ubrivo,
organske pesticide. Takoe, mora da uzme u obzir i neophodnu opremu za uzgoj ratarskih
biljaka.
Tokom praktinih vebi u trajanju od 24 sata za ovo polugodite, uenik treba da naui da
primeni osnovno znanje o organskom ratarstvu, kao to su primena mehanizacije,
organskog ubriva, bioloke zatite bilja, plevljenje, etva/berba u stvarnim ivotnim
situacijama.
Strunost i
odgovornost
Praktini ciljevi
Ocenjivanje
znanja i vetina
Da vode odrivo i profitabilno gazdinstvo za organsku ratarsku proizvodnju.

Sticanje znanja, primena u praksi i razumevanje uzgoja ratarskih
biljaka:
Ekoloki uslovi za ratarstvo
Proizvodnja biljaka
Mehanizacija, zgrade
Upravljanje ratarskom proizvodnjom, profitabilnost, poslovni
menadment
Rasuivanje
1.Analiza i korienje informacija
2.Matematika i raunanje
Komunikacija
Rasuivanje, donoenje odluka i reavanje problema
Usmene komunikacione sposobnosti
Vetine pisanja
Timski rad I upravljanje projektom
IT vetine: korienje Excel aplikacije za raunanje
Ocenjivanje
1.
Sadrina izvetaja (40%)
2.
Rasuivanje (20%)
3.
Komunikacija (20%)
4.
Grupni rad (20%)
Kriterijumi za ocenjivanje
Sadraji izvetaja,
Predloene biljne kulture su odgovarajue za postojee ekoloke uslove za
14
Rasuivanje
Uloga
Veliina i sastav
grupe
Zadatak
Oekivani ishodi
ratarstvo/razlozi za uspostavljanje plodoreda su dobro objanjeni,

Predloene ratarske biljke odgovaraju zdravom plodoredu/plan rada
obuhvata i predvia sve neophodne korake,
Planovi rada i mehanizacije su dobro realizovani i u skladu su sa ratarskim
planom/planom rada,
Plan ratarske proizvodnje prikazuje kako se vodi gazdinstvo (jedinica) na
profitabilan nain/pregled trokova je realan.
Odluke su osnovane,
Kao dokaz opravdanosti donetih odluka iskorieni su odgovarajui izvori,
U obrazloenju donetih odluka date su jasne i pouzdane procene i
kalkulacije.
Komunikacija
Pisana komunikacija
Jasan stil pisanja izvetaja,
Odgovarajua forma,
Raunanje je ispravno predstavljeno
u Excel-u.
Usmena komunikacija
Trajanje prezentacije je 10 do 15
minuta,
Sadraji prezentacije,
Struktura prezentacije (uvod, razrada,
zakljuak).
Grupni rad
Rad se realizuje u skladu sa jasnim planom rada,
Svaki lan tima je doprineo radu na pravi nain.
Zadatak 1:
Vi ste u ulozi organskog proizvoaa koji vodi gazdinstvo sa oranicama ili povrtnjakom
Zadatak 2:
Vi ste u ulozi vlasnika gazdinstva koji eli da uspostavi novi plodored (ili grupu ratarskih
biljaka)
Nastavnik formira grupe od po 3 do 5 uenika.
Uenici biraju izmeu dva zadatka:
Zadatak 1: Dobili ste zadatak da sainite plan praenja za narednu sezonu za vae
gazdinstvo sa oranicama ili povrtnjakom i da pratite rast biljaka.
Zadatak 2: Dobili ste zadatak da sainite plan za uspostavljanje novog plodoreda (ili grupu
ratarskih biljaka) i da pratite rast biljaka tokom naredne sezone.
Zadatak 1:
Nedelja 1.: pisani plan koji sadri:
1.
Uvod (uvrstite vae kriterijume za dobar plan za ratarsku proizvodnju za
gazdinstvo sa oranicama),
2.
Opis gazdinstva (ili kolskih polja): lokacija, povrina, zgrade u okviru
gazdinstva (objekti za skladitenje), oprema, vrsta zemljita, vodosnabdevanje, itd.
Predstaviti tabele i mape polja na ovom gazdinstvu. U ovoj tabeli navesti planirane
ratarske biljke za narednu vegetaciju i ratarsko bilje koje je uzgajano tokom protekle dve
ili tri godine.
3.
Objanjenje odabira biljnih kultura i povrina po biljnoj kulturi. Odluke
koje potkrepljuju raunicu uraenu u Excel-u o prihodima koje mogu da ostvare posle
prodaje.
4.
Navesti spisak trgovinskih kompanija ili preraivakih pogona kojima e
se (ili se mogu) prodati biljne kulture.
5.
Plan radne snage na kome je potrebno predstaviti potreban rad po biljnoj
kulturi i po polju kao i ukupan rad (kao broj dana po radniku). Da li je u nekim periodima
tokom godine neophodna pomo komija ili sezonskih radnika?
6.
Plan neophodne opreme (mehanizacije) u odnosu na aktuelno raspoloivu
opremu na gazdinstvu.
7.
Plan za praenje rasta biljaka - obrada zemljita, saenje/setva, ubrenje,
zatita bilja, plevljenje, problemi, etva/berba, itd.
15
Nedelja 2.: PP prezentacija (opciona): Sadraj plana koji je praen ocenom plana,u
skladu sa kriterijumima koji su predstavljeni u uvodu. Da li je mogue postii cilj?
Nedelje 3. do 10.: Zapaanja na terenu
grupom i nastavnikom), Power Point prezentacija.
Metode
Konsultacije
Pomoni moduli
Zadatak 2:
Nedelja 1.: pisani plan koji sadri sledee stavke:
1. Uvod (razlozi za uspostavljanje novih plodoreda (ili grupa plodoreda), kako se to
uklapa u upravljanje gazdinstvom, razlozi za odabir odreenih sorti biljaka, stanje
na tritu, oekivani prinosi i prihodi, itd.).
2. Opis gazdinstva: lokacija, povrina, zgrade u okviru gazdinstva (skladini objekti),
oprema,vrsta zemljita, vodosnabdevanje, radna snaga, itd.
3. Klimatski uslovi i karakteristike zemljita u odnosu na potrebe ratarskih kultura
4. Odluka o sortama biljnih kultura, obrada, opraivai, razmak, zeleni (cvetni) zatitni
pojasevi
5.
Plan svih neophodnih merenja:
ienje zemljita, po potrebi
Obogaivanje zemljita, ukljuujui ubrenje
Obrada zemljita i priprema za setvu ili sadnju
Setva I sadnja
Plevljenje i zatita bilja od tetoina i bolesti
Navodnjavanje
etva/berba
6. Plan radne snage na kome je predstavljena radna snaga neophodna po biljnoj
kulturi i po polju kao i ukupna neophodna radna snaga (kao broj dana po radniku).
Da li je u nekim periodima tokom godine neophodna pomo komija ili sezonske
radne snage?
7. Plan neophodne opreme (mehanizacije) u odnosu na aktuelno raspoloivu opremu
na gazdinstvu.
8. Plan za praenje rasta biljaka - obrada zemljita, saenje, fenofaze, ubrenje,
zatita bilja, plevljenje, problemi, etva/berba, itd.
Nedelja 2.: PP prezentacija (opciono): Sadraj plana, ocena plana,u skladu sa
kriterijumima koji su predstavljeni u uvodu. Da li je mogue postii cilj?
Nedelje 3. do 10.: Zapaanja na terenu
grupom i nastavnikom, Power Point prezentacija.
Prikupiti informacije o lokaciji polja (mape), vrsti zemljita, zgradama (skladinim

objektima), opremi, itd.
Odabrati ratarska polja, obezbediti mehanizaciju i opremu za obradu zemljita,

proraunati potrebne koliine ubriva i biopesticida.
Prikupiti informacije o trinim cenama razliitih biljnih kultura, cenama inputa,

trgovinskim firmama i preraivakim pogonima, itd. Te podatke potraiti na
internetu, u poljoprivrednim asopisima ili telefonom, od trgovinskih firmi.
Komentarisati rezultate praenja rasta bilja tokom nedeljnih asova prakse (Nedelja
3 Nedelja 10) i dati jednostavne preporuke za poboljanje.
Sainiti jednostavan bilans stanja (prihodi I rashodi) po organskoj biljnoj kulturi ili
polju.
Konsultacije sa mentorom/mentorima su mogue uz zakazivanje.
1.
2.
3.
4.
Uzgoj biljaka,
Mehanizacija i proizvodnja biljaka,
Principi zatite biljaka,
Ishrana biljaka.
16
Planiranje
vremena
Resursi
Reference
Korak 1.
Priprema plana rada za organizovanje praktinih asova (24h) i realizaciju projekata
uenika. Cilj ovog plana je da uenicima bude jasno ta se od njih zahteva.
Plan rada /kratak i jednostavan/
Uvod (ili pozadina) projekta,
Projektni zadatak,
Projektne aktivnosti,
Proizvodi,
Kvalitet,
Organizacija rada u grupama,
Planiranje rada u grupama, na primer raspored vremena, raspodela zadataka,
pisanje izvetaja, itd.
Korak 2.
Kontaktirajte agronoma iz kole ili poljoprivrednika iz regiona i zamolite ga za saradnju na
ovom projektnom zadatku.
Korak 3.
Posetite neko gazdinstvo i postavite poljoprivredniku pitanja koja ste unapred pripremili.
Zamolite svog nastavnika da proveri vaa pitanja.
Korak 4.
Napiite ratarski plan (na papiru) za narednu sezonu gajenja za ovo gazdinstvo (ili za
kolska polja).
Korak 5.
Izvetaj se mora predati...............(datum) (sledeem licu).................... . .
Poljoprivredni inputi ili drugi materijali koje bi trebalo pripremiti unapred u skladu sa
uputstvima nastavnika/poljoprivrednika ili kolskog agronoma.
Reference e biti dostavljene uz pomone module.
17
Primeri praktinih zadataka za uenike (sadraj i plan)

ZADATAK 1. Analiza organskih i konvencionalnih agroekosistema. Agroekoloki
plan (konverzije) za organske agroekosisteme. Utvrivanje spiska kljunih
stavki konverzije ili uspostavljanje ekolokih metoda i praksi. Meunarodna
pravila i propisi.
Ciljevi
1. Nauiti kako da se analizira da li je neka jedinica poljoprivredne proizvodnje pogodna da
postane organska.
2. Iskoristiti tu analizu za izradu agroekolokog plana za razvoj jedne jedinice za organsku
proizvodnju i podnoenje prijave za organsku sertifikaciju.
Oekivani rezultati:
Predlog agroekolokog plana za datu proizvodnu jedinicu, na primer organska proizvodnja
osnovnih prehrambenih kultura, povra, voa, vinogradarstvo ili stoarstvo (meovito). Dokazana
sposobnost da se opiu i prezentuju glavni koraci, pristupi, aspekti, informacije i resursi za izradu
pouzdanog agroekolokog plana za organsku proizvodnju.
Korak 1. Analizirati prakse koje se koriste u konvencionalnoj i organskoj poljoprivredi
Uenici bi trebalo da se upoznaju sa teorijskim osnovama organske meovite poljoprivredne
proizvodnje (biljne kulture i ivotinje) (videti Sliku 4).
Slika 4. Razliiti aspekti i prakse u organskoj poljoprivredi

(U pravcu kazaljke sata, prva odozgo s leva: glistenjak - zelenino ubrivo - plodored - bioloko
upravljanje - stoarstvo - bioubriva - stajnjak).
Korak 2. Utvrditi kljune korake u agroekolokom planiranju
18
1. Utvrivanje veliine zemljita, dokumentacije, vlasnike strukture,

2. Prikupljanje i itanje neophodnih informacija i naela ekolokog ratarstva i uzgoja
ivotinja,
3. Odabir kontrolne organizacije sa kojom ete saraivati,
4. Prikupljanje i itanje zakonskih dokumenata (standarda) za praktikovanje organske
proizvodnje,
5. Prikupljanje i itanje zahteva za biljnu i/ili stoarsku proizvodnju,
6. Donoenje odluka o tome koji deo gazdinstva treba da se prevede u ekoloki
agroekosistem,
7. Planiranje optimalnih uslova za konverziju biljne i stoarske proizvodnje,
8. Odluivanje o optimalnoj kombinaciji aktivnosti (ratarstvo ili ratarstvo/stoarstvo i/ili
prerada),
9. Odluivanje o optimalnom plodoredu i drugim agrotehnikim merama, na primer,
korienju ubriva, zatiti bilja, etvi tehnoloke mape,
10. Procena postojee infrastrukture mehanizacije, zgrada, jedinica za prikupljanje
stajskog ubriva i pripremu komposta, itd.
11. Procena postojeeg sistema za uzgoj ivotinja vrste ivotinja, rase, prilagodljivost na
lokalnu stonu hranu, ispaa, krmivo, mua, klima, itd.
Korak 3. Opisati vane aspekte u izradi (agroekolokog) plana jedne organske proizvodne jedinice
-
Odabir podesnih i prilagoenih biljnih vrsta i sorti,

Mere za poboljanje uslova zemljita,
ivotinjski otpaci i stajnjak prikupljanje, skladitenje i prerada,
Plan za plodored,
Plan upotrebe ubriva,
Plan obrade zemljita,
Plan za bioloku zatitu biljaka,
Zahtevi u pogledu mehanizacije/alata i radne snage,
Uslovi za branje i skladitenje etve/berbe,
Proizvodnja i finansijski bilans,
Marketinki plan,
Redovan finansijski bilans celokupnog gazdinstva, ukljuujui i nabavku krmiva/stone hrane.
Korak 4. Upotrebiti plan kada podnosite prijavu za organsku sertifikaciju vae biljne proizvodnje
(tabele 5. do 8.)
1. Ime/Organizacija:
2. Adresa/ Mesto / Telefon
3. Put do poljoprivrednog gazdinstva opis:
4. Mi traimo sertifikaciju:
Evropska unija
834/2007
NOP Druge
5. Da li su vam poznati osnovni zahtevi za organsku poljoprivredu?
Da
Ne
6. Kontrolor:
Ime:
Adresa:
7. Opis poljoprivrednog gazdinstva
8. Ukupna veliina gazdinstva u ha:
9. Spisak parcela i useva koje treba sertifikovati:
Lokacija, parcela Br.
Veliina / h /
Oekivani prinos od useva
10. Prerada
19
Da li vrite preradu proizvoda na samom gazdinstvu? Ne Da

Koje vrste proizvoda preraujete?
Kakve zgrade i objekte imate na raspolaganju za preradu/skladitenje?
Tabela 5. Opis lokacije (polja) i istorijat useva.
Br.
Zemljina Broj
parcela
parcele
Usev/biljna
kultura
Veliina
(h)
(vrsta,
sorta)
Status
(organski,
u
konverziji)
Godina
ulaska u OP
Koliin
Kvalite
Oekivani
prinos
(g)
Tabela 6. Registar plasmana

Datu
Br.
m
Broj
parcele
Proizvod,
vrsta
Mesto
prodaje
Tabela 7. Kontrola nad ienjem koriene opreme alata

Oprema
Nain ienja
Potpis odgovornog
lica
Datum
Tabela 8. Seme poreklo i kvalitet

Seme, sadnice
(vrsta, sorta) ,
Poreklo
Tretman semena
(ime, adresa dobavljaa)

netretirano
tretirano
netretirano
tretirano
netretirano
tretirano
netretirano
tretirano
netretirano
tretirano
20
Dobavlja bi trebalo da vidljivo deklarie da li je seme tretirano agrohemijskim sredstvima (koja

nisu na spisku dozvoljenih inputa Regulative EK 889/2008) i da nije genetski modifikovano.
Mape i ostali grafiki materijali
- Mapa koja nije manje razmere od 1:5000, na kojoj se jasno vide mee izmeu zemljinih parcela,
treba da se dostavi kontrolnoj organizaciji,
- polja sa plodoredom ili stalni panjaci ili vonjaci treba da budu posebno oznaeni,
- treba ucrtati lokacije zgrada, skladita, vodnih resursa, itd.
- treba ucrtati zatiena podruja (rezervate, nacionalne parkove, zatiene zone, zatitne
pojaseve),
- treba naznaiti tradicionalne elemente pejzaa (ive ograde, drvee, zaravni, zone zatiene od
vetra)
- treba ucrtati i retke ili endemske biljne i ivotinjske vrste.
Uzgoj ivotinja
Ukoliko se ivotinje uzgajaju na gazdinstvu:
- - opis svih ivotinja u agroekosistemu,
- - rase ivotinja,
- - kategorije ivotinja za mleko, meso, tov, itd.
- -identifikacioni broj ivotinje,
- - informacije neophodne za raunanje kapaciteta za skladitenje stajnjaka.
Planiranje stajnjaka na organskom gazdinstvu (m3)
- proraunati neophodan kapacitet za skladitenje stajnjaka na poetku godine,
- zapremina/kapacitet postojeih mesta za skladitenje na gazdinstvu,
- godinja koliina stajnjaka koja se koristi za ubrenje poljoprivrednih polja za datu godinu;
- godinja koliina stajnaka koja se proda,
- viak stajnjaka na kraju godine.
Korak 5. Formuliite i zatraite od uenika da odgovore na sledea pitanja:
1. Da li moete da odaberete zemljite ili gazdinstvo u vaem regionu koje se moe pretvoriti
u organsko?
2. Da li bi trebali proveriti dokumenta o gazdinstvu, istorijat organskog gazdinstva, inicijalne
inpute (ubriva, pesticide, bilje, ivotinje, itd.)?
3. Ukoliko naete pogodno gazdinstvo, koje su vam informacije neophodne kako biste ga
pretvorili u organsko?
4. Da li planirate da prikupite i proitate propise (standarde)?
5. Koji su uslovi za realizaciju organske biljne i/ili stoarske proizvodnje plodnost zemljita,
plodoredi, ratarski i ivotinjski biodiverzitet, uzgoj ivotinja, zatita bilja, itd.?
6. ta planirate kao optimalnu kombinaciju aktivnosti (biljne ili biljne/stoarske i/ili prerada) broj i vrsta ratarskih biljaka i broj i vrsta ivotinja?
7. Moete li da predloite agrotehnike mape za svaku biljnu kulturu?
8. Kako moete da ocenite postojeu infrastrukturu organskog gazdinstva mehanizaciju,
zgrade, skladitenje i prikupljanje stajnjaka i pripremu komposta, itd?
9. Kako moete da ocenite postojei sistem uzgoja ivotinja, vrste ivotinja, rase,
prilagodljivost na domau stonu hranu, ispau, krmivo, muu, klimu, itd?
21
ZADATAK 2. Uticaj zagaenosti zemljita na biljne zajednice (ekocenoze).

Odgovor biljaka na razliite vrste upravljanja zemljitem konvencionalno
(mineralna ubriva), ekoloko (organska ubriva) i prirodno (netretirana
zemljita) .
Ciljevi
1. Utvrditi raspon uticaja zagaivaa na rast biljaka u zemlji iz razliitih agrocenoza.
Oekivani rezultat:
Izvetaj sa zapaanjima o efektima zagaivaa ili aditiva na rast biljaka, na primer, organskih
osnovnih prehrambenih biljnih kultura, povra, voa, groa, itd. Dokazana sposobnost korienja
jednostavnih metoda za testiranje karakteristika zemljita (biotest, na primer) i sposobnost
prezentacije glavnih razlika rasta biljaka u razliito tretiranim zemljitima (konvencionalno naspram
organskog zemljita).
Postoje znaajne promene u rastu biljaka koje su reprezentativne za razliite tipove fitocenoza
(prirodne, kultivisane) u sluaju zagaenja razliitim hemikalijama.
Koje promene i parametri se mogu primetiti?
- opti habitus biljke na primer, fizioloki parametri metoda utvrivanja hlorofilne fluoroscencije;
- biometrija duina nadzemne i podzemne (korenske) biomase, procenat semena koje je proklijalo,
biomasa (svea i suva teina biljaka);
- ostaci zagaivaa u biljkama ili zemlji - korienje metode najverovatnije koncentracije;
- analize gasne hromatografije.
Korak 1. Uzimanje, prikupljanje i obrada uzoraka zemljita
Uenici izlaze napolje, podeljeni u 3-4 grupe.
Uenici vre agroekoloku procenu:
- koje biljke tu rastu - drvee, bunje, trava;
- znaci ljudske aktivnosti zatita biljaka, obrada zemljita, ubrenje, itd.;
- znaci aktivnosti ivotinja;
-boja i struktura zemljita;
- sadraj organske materije u zemljitu nizak, srednji, visok;
- biotike interakcije izmeu biljaka (koje biljke su dominantne?) ili izmeu biljaka i ivotinja;
- znaci stvarnog ili mogueg zagaenja.
Uenici biraju parcele sa nezagaenim zemljitem i lopatom uzimaju oko 2kg zemljita sa 3 take kako
bi formirali jedan kompozitni uzorak.
22
Slika 5. Postupak uzorkovanja zem.organizama hemijskom ekstrakcijom

Postupak uzorkovanja kinih glista putem hemijske ekstrakcije i dalje runo sortiranje
iskopanog zemljita Rasprostrite zemlju preko plastine folije izbrojte gliste i druge organizme i
evidentirajte ih. Uzorak se dri u laboratoriji, osuen i prosejan.- Analiziraju se sadraj azota (N), fosfora
(P) i kalijuma (K), organske materije i pH vrednost i podaci se unose u tabelu (videti tabelu 9).
Tabela 9. Karakteristike zemljita
Redni Tip
broj
agroekosistema
uzorka (konvencionalni,
organski,
prirodni)
Sadraj hranljivih materija
Sadraj
organske
materije
Struktura
zemljita
%
Azot
Fosfo
r
Kalijum
1
2
Korak 2. Korienje jednostavne biotest metode
Eksperiment vegetacije (tzv. Biotest) je relativno brz metod za otkrivanje uticaja razliitih supstanci
na test-organizme (npr. na biljke, ivotinje,mikroorganizme).
Mogu se testirati supstance kao to su pesticidi, ubriva, derivati nafte, deterdenti, itd.
Mogu se pratiti i kontrolisati faktori rasta kao to su temperatura, vlanost, svetlost, hranjive
materije.
Treba koristiti dovoljno osetljive sorte test-biljaka koje brzo rastu.
U ovom biotest eksperimentu koriste se:
Test-zagaivai karakteristini za odreeni region, industrijsku ili poljoprivrednu proizvodnju,
pejza ili vrstu poljoprivrednog gazdinstva. Mogu se upotrebiti nafta, deterdent, pesticid, ubrivo,
razliite kiseline u obliku rastvora, npr. CuSO4, FeSO4, itd.
Test biljke relativno brzo rastue (klijajue), osetljive na zagaivae, homogenog rasta i manje
osetljive na zemljine i klimatske uslove. Za ovu svrhu mogu se iskoristiti ovas, penica, kukuruz,
suncokret, rotkvica, ili razne vrste trava.
Kontrolne saksije sa istom zemljom radi poreenja sa vetaki zagaenim zemljama.
23
Slika 6. Primer pripreme kontejnera

Korak 3: Od kompozitnog uzorka (prosejanog kroz sito sa otvorima promera 3-4 mm) uenici
mogu da formiraju sledee test varijante:
1. Zemlja (netretirana) kontrolne saksije
2. Zemlja + zagaivai
3. Zemlja + organski kompost (org. ostaci) + zagaivai mogu se koristiti ili kompost ili mlevena
slama (310 g. biomase na 9 kg zemlje).
Zemlja ili meavine se stave u plastine posude zapremine 200g ili saksije zapremine od 05.-1kg
(dimenzija ~15x40 cm, dubine do 20 cm) zemlje
Varijanta 1 3 posude zemlje + seme ovsa (po 5 zrna po posudi);
Varijanta 1 3 posude zemlje + seme rotkvice (10 zrna po posudi);
Varijanta 2 3 posude zemlje + CuSO4 + seme ovsa (5 zrna po posudi);
Varijanta 2 3 posude zemlje + CuSO4 + seme rotkvice (10 zrna po posudi);
Varijanta 2 3 posude zemlje + org. materija + CuSO4 + seme ovsa (5 zrna po posudi);
Varijanta 2 3 posude zemlje + org. materija + CuSO4 + seme rotkvice (10 zrna po posudi);
Varijanta 3 3 posude zemlje + nafta + seme ovsa (5 zrna po posudi);
Varijanta 3 3 posude zemlje +nafta + seme rotkvice (10 zrna po posudi);
Varijanta 3 3 posude zemlje + org. materija + nafta + seme ovsa (5 zrna po posudi);
Varijanta 3 3 posude zemlje + org. materija + nafta + seme rotkvice (10 zrna po posudi);
Varijanta 4 3 posude zemlje + deterdent + seme ovsa (5 zrna po posudi);
Varijanta 4 3 posude zemlje + deterdent + seme rotkvice (10 zrna po posudi);
Varijanta 4 3 posude zemlje + org. materija + deterdent + seme ovsa (5 zrna po posudi);
Varijanta 4 3 posude zemlje + org. materija + seme rotkvice (10 zrna po posudi).
Korak 4. Neophodni materijali i odravanje biotesta
Izvedene varijante se dre na sobnoj temperaturi (20-25) u laboratoriji ili stakleniku. Voda se
dodaje kapilarno, na primer sve posude se dre u iroj posudi a voda se dosipa na dno na 14 - 21 dan.
24
Slika 7. Proces monitoringa

Korak 5. Voenje evidencije i izvetavanje o indikatorima parametrima
Posmatrati biljke tokom rasta traiti vidljive promene, znake fitotoksinosti; promene habitusa, boje,
itd.
Potrebno je voditi i evidenciju relativne toplote i vlanosti.
Posle 14-21 dana, posude se operu pod esmom.
Koristei lenjir, svaka grupa uenika bi trebalo da izmeri sledee parametre za svaki od zagaivaa:
- duinu korena, cm
- duinu stabljike, cm
- biomasu (sveu li suvu), g.
- broj proklijalih semena (% od ukupno posaenog semena po olji)
Ovi podaci se unose u tabelu (videti tabelu 10.) a kasnije se unose i u kompjuter (uenici ue kako se
koristi MS Excel).
Tabela 10. Varijante sa razliitim zagaivaima i test-biljkama
Br.: Varijanta
Kontrolna
(nezagaena) zemlja
Seme /biljke
Ovas ili ra
Rotkvica
Biljno seme
Zemlja + CuSO4
Ovas ili ra
(200 i 400 mg/kg)
Rotkvica
Duina
korena, cm
Duina
stabljike,
cm
Prosek iz tri Prosek iz 3

uzorka
uzorka - 3
(identinih posude
punjenja) 3 posude
Biomasa, u
g.
Izniklo
seme,
Prosek iz 3
uzorka - 3
posude
Prosek iz 3
uzorka - 3
posude
Biljno seme
Zemlja + org.
materija + CuSO4
Ovas ili ra
Rotkvica
Biljno seme
Zemlja + nafta(1000 i
2000 mg/kg 0,2
0,4 ml)
Zemlja + org.
materija + nafta
Ovas ili ra
Rotkvica
Biljno seme
Ovas ili ra
Rotkvica
Biljno seme
Zemlja + deterdent
(0,3 0,6 ml)
Ovas ili ra
Rotkvica
Biljno seme
Ovas ili ra
Zemlja + org.
materija +
deterdent
Rotkvica
Biljno seme
25
Korak 6. Analiza rezultata

Analiziraju se sledei parametri:
-
Promene u kvalitetu biljaka meu varijantama,
Kvantitativne promene na biljkama (podaci biotesta):

a) razlike u duini korena - meu varijantama i u poreenju sa kontrolnom varijantom,
b) razlike u duini stabljike - meu varijantama i u poreenju sa kontrolnom varijantom,
c) razlike u biomasi (prosena teina) meu varijantama i u poreenju sa kontrolnom
varijantom,
d) razlike u % izniklog semena meu varijantama i u poreenju sa kontrolnom varijantom,
e) razlike u nutritivnom sadraju i sadraju organske materije u zemlji meu vrstama
testirane zemlje,
f)
uticaj abiotikih faktora temperature, vlage, svetlosti.
Slika 8. Poreenje kvantitavnih parametara

Parametri koje treba izmeriti
Zabeleiti biometrijske i kvalitativne parametre test-biljaka iz izvedenih varijanti.
1. Parametri kvaliteta:
broj izniklog semena (% od ukupno posaenog)
evidentira se za svaku varijantu.
broj izniklog
% izniklog semena = ------------------------------- 100
broj posejanog
2. Biometrijski parametri:
duina korena, mm
duina stabljike, mm
Najmanje biljke se iskljuuju iz merenja jer nisu reprezentativne
Ukupna duina (mm) iz tri identina uzorka se deli sa 30 da bi se dobila prosena duina izniklih biljaka.
Biomasa korena, g
Biomasa lia, g
Korenje i lie se see makazama i meri na preciznoj vagi.
26
Tabela 11. Nastavni program iz predmeta Organska proizvodnja povra (koji se nudi kao izborni u okviru nastavnog programa za obrazovni profil
Poljoprivredni tehniar 2. razred)
predmet: ORGANSKA PROIZVODNJA POVRA
Godinji fond asova :
64
Razred:
Drugi
Oekivani ishod:
TEMA
1.
Sticanje znanja o znaaju i biolokim osnovama organske proizvodnje
2.
Sticanje znanja o karakteristikama organske proizvodnje povra (organskog povrtarstva)
3.
Sticanje znanja o upravljanju organskom proizvodnjom povra
4.
Sticanje znanja o primeni agrotehnikih mera u organskoj proizvodnji povra
5.
Sticanje znanja o uzgajanju organskog povra
CILJEVI
OBAVEZNI I PREPRUENI
SADRAJ PO TEMAMA
ISHODI
Naela organske proizvodnje
Po zavretku nastave uenik e biti u

stanju da:
navede razliku izmeu tradicionalne,

Upoznavanje konvencionalne i odrive poljoprivrede;
uenika sa definie
i
objasni
principe
dobre
razvojem
poljoprivredne prakse (GAP) i integralne
odrivih
poljoprivredne proizvodnje;
sistema
proizvodnje definie i nabroji osnovne ciljeve organske
poljoprivrede.
hrane
Upoznavanje razume i definie (odriv) marketing
uenika sa shvati aktivnosti
osnovama i marketingom
znaajem
organske
poljoprivred
e
koje
su
obuhvaene
NAIN
PROGRAMA
OSTVARIVANJA
sistema Na poetku bi uenici trebalo da se

upoznaju sa ciljevima i ishodima
Osnove
dobre nastave koja obuhvata nastavni plan i
nain ocenjivanja.
poljoprivredne prakse;
Razvoj odrivih
poljoprivrede;
Osnove
poljoprivredne
proizvodnje;
integralne
Osnove i znaaj organske

poljoprivrede.
Teorijska nastava,
Praktine vebe
Mesto odravanja nastave

Teorijska nastava bi trebalo da se
odri u uionici ili odgovarajuem

kabinetu, delimino na oglednim
poljima sa organskom proizvodnjom
u okviru kolske ekonomije.
27
Praktine vebe bi se odravale na

objasni
organske proizvodnje
Bioloke osnove
Upoznavanje
znaaj
kruenja
biogenih
elemenata
uenika
sa navede neophodne faktore za stvaranje
specifinosti
organske materije u agrosistemima
ma
gajenja definie plodored i navede najznaajnije
biljaka
u
funkcije plodoreda u organskoj proizvodnji
organskoj
objasni obradu zemljita u organskoj
poljopprivredi
proizvodnji
Upoznavanje
uenika
sa objasni ishranu biljaka u organskoj
proizvodnji
Pravilnikom o
definie zdruene useve i objasni znaaj
organskoj
zdruenih useva u organskoj proizvodnji
proizvodnji
koristi
Organsko povrtarstvo - batovanstvo
pravilnike i razume Zakon o

organskoj poljoprivredi.
Sticanje
navede vrste organske proizvodnje povra;
Bioloki ciklus biljaka
Plodored u
poljoprivredi
Obrada
zemljita
Ishrana biljaka u organskoj

proizvodnji
pravilno vri odabir sorti i hibrida u
objasni i vri odabir odgovarajuih sistema
biogenih
znanja
o razume ulogu zdruivanja useva;
biobatovanstvu
izrauje eme za plodored u organskoj
proizvodnji povra;
organskoj proizvodnji povra
Kruenje
elemenata
organskoj

Gajenje zdruenih useva u
Insistirati da uenici ovladaju
znanjem o naelima organske
Izvodi iz pravilnika o
proizvodnje
znanjem o biolokim naelima
organske proizvodnje;
Oblici organskog povrtarstva;
Biobatovanstvo;
znanjem o bio batovanstvu;
Meane vrste;
Korisne biljke - biljke
znanjem o proizvodnoj tehnologiji
prijatelji;
organskog povra,
Poveanje
plodnosti realizovati vebe u blok nastavi.
zemljita;
za obradu zemljita i ubrenje u organskoj Stajnjak;

proizvodnji povra;
Kompost;
Ostala organska ubriva;
razume tehnike maliranja bilja;

objasni
naela
setve
organskoj
polju
ili
u
staklenicima
i
laboratorijama, u saradnji sa
kontrolnim organizacijama (npr.
zajednike inspekcijske posete) ili sa
poljoprivrednim
gazdinstvima
(posete tokom vegetativne sezone).
Saradnja u realizaciji praktine
obuke bi trebalo da bude to bolja, i
sa lokalnim Centrom za organsku
Mikrobioloka ubriva;
Ocenjivanje
Vrednovanje postignutog uspeha
treba da se realizuje kroz:
28
proizvodnji povra;
Malovanje;
opie
Povrtarske kulture u organskoj proizvodnji
mere nege bilja u organskoj Izbor sorti;

proizvodnji povra;
Zatita u biobati;
utvrdi momenat berbe;
Berba i uvanje povra;
organizuje raspored biljaka u biobati.
Organizacija biobate.
Sticanje
znanja
i
podizanje svesti
kod uenika o
nainima gajenja
povra
u
organskoj
proizvodnji
Sticanje
znanja
ekonomskim
hranljivim
vrednostima
proizvedenih
organskih
proizvoda
Odredi pripadnost gajene povrtarke biljke;
Plodovito povre u organskoj
objasni znaaj povrtarske biljke sa aspekta
proizvodnji
(paradajz,
paprika i krastavac);
organske proizvodnje;
upozna agroekoloke uslove uspevanja
gajene povrtarske biljke;

opie tehnologiju proizvodnje povratskih
biljaka u organskoj proizvodnji;

nabroji i objasni mere nege biljaka u cilju
Vreasto
povre
u
oraganskoj
proizvodnji
(lubenica, dinja i tikvica);
Kupusno povre u organskoj
proizvodnji;
Lisnato povre u organskoj

postizanja stabilnih prinosa;
o
proizvodnji;
i razume znaaj blagovremene primene
povre
u
agrotehnikih mera za pravilan razvoj Lukoviasto
organskoj
proizvodnji;
biljaka;
povre
u
utvrdi momenat ubiranja gajenih biljaka i Korenasto
organskoj proizvodnji;
raspozna razliite faze zrelosti;
uvanja i Krtolasto povre u organskoj

proizvodnji;
pakovanja organskih proizvoda.
Mahunasto
povre
u
organskoj proizvodnji.
navede specifinosti ubiranja,
Prosean broj asova u odnosu na

teme
eorijska
nastava
Osnove organske poljoprivrede

(6 asova)
Bioloke osnove
proizvodnje (6 asova)
organske
Proizvodnja organskog povra bio vrtlarstvo (10 asova)
Povre u
proizvodnji (18 asova)
organskoj
Praktina nastava:
Zadatak 1 o osnovama
organske proizvodnje: izrada GAP i
plana organske konverzije za posebna
gazdinstva/preduzea.
Zadatak 2 o biolokim
naelima organske proizvodnje: izrada
plana za praenje povrtarske kulture
(ili grupe srodnih kultura), poreenje
uzgoja konvencionalnoh i organskog
povra biodiverzitet vrsta, efekti
razliitih bioubriva, itd.
Zadatak 3 o zajednikim
karakteristikama proizvodnje biljaka:
testiranje i praenje vrsta povra,
29
testiranje
razliitih
biolokih
proizvoda za zatitu bilja, poreenje
rasta sa i bez maliranja, itd.
Zadatak
4 o organskoj
proizvodnji povra u polju (ili
stakleniku): testiranje useva sa
razliitim praksama obrade zemljita,
plevljenje/maliranje
biljaka,
priprema i primena preparata za
zatitu biljaka, metode za bio
kontrolu tetoina, itd.
Svaki zadatak se sastoji od 24 asa
u kolskoj godini i moe se realizovati
individualno ili grupno (preporueno).
Biologija, Pedologija i agrohemija, Biljna proizvodnja 1
30
ZADATAK 3. Mogunosti za proizvodnju organskog povra korienjem

zdruenih useva.
Uloga raznovrsnosti vrsta povra i alelopatije na rast
biljaka.
Ciljevi:
1. Utvrditi mogunosti realizacije organske proizvodnje povra koristei kombinaciju
biljnih kultura (zdrueni usevi).
2. Pratiti efekat alelopatskih promena na rast biljaka.
Oekivani rezultat
Izvetaj sa zapaanjima o efektima alelopatskih supstanci na rast povrtarskih kultura.
Dokazana sposobnost odreenih povrtarskih kultura da kontroliu rast biljaka u meovitoj
organskoj poljoprivredi i mogunosti za gajenje zdruenih useva.
Praktini zadaci
1. Posmatrati efekat ekstrakta iz povrtarskih biljaka (na primer iz miroije, peruna, luka i
argarepe koji se uzgajaju kao meovite kulture) na rast sadnica paradajza i paprike.
2. Posmatrati da li biodiverzitet u povrtarskom agrosistemu vodi kao boljem rastu biljnih
kultura.
Korak 1. Izrada plana za izvrenje zadatka
Nedelja 1.: odabrana grupa uenika sastavlja plan, sa sledeim sadrajem:
Uvod:
Razlozi za uzgoj povra, razlozi za izbor odreenih vrsta i sorti, situacija na tritu, oekivani
prinos i prihod, itd. )
Opis povrtnjaka: lokacija, povrina, tip zemljita, zgrade u okviru gazdinstva (skladini objekti),
oprema, vrste gajenja, vodosnabdevanje, radna snaga, itd.
Klima i karakteristike zemljita u odnosu na zahteve useva.
Odluka o sortama povra, obrada, opraivai, razmak, zeleni (cvetni) zatitni pojasevi, itd.
Plan za neophodne mere za zatitu bilja:
Regulisanje grananja, obrada zemljita i ubrenje, koenje ili plevljenje, maliranje ili zelenino
ubrenje, zatita povra od tetoina i bolesti upotrebom biopesticida, itd.
Plan za posmatranje na terenu:
Vreme (nedelje), plodored (polje sa meavinom povrtarskih biljnih kultura), povrtarske biljke
(lie, stablo), opis tetoina, bolesti, tete (slika, skica, fotografija).
Plan za dokumentovanje zapaanja i eksperimente sa saksijama:
Lokacija, materijali i metode, nain pripreme biljaka (ekstrakti), vreme tretiranja, doza, praenje
ponaanja biljaka, tabele, cifre, itd.
Izvetavanje:
Voenje dnevnika zapaanja, prikupljanje i obrada informacija (nedeljno), priprema konanog
izvetaja.
Nedelja 2.: PP prezentacija (opciono): sadraj plana, praen procenom plana u skladu sa
kriterijumima iznetim u uvodnom delu. Da li je mogue postii cilj?
Korak 2. Laboratorijski eksperimenti uzorkovanje, obrada, priprema ekstrakta, merenje,
posmatranje
Nedelje 3. do 10.: Primena biotest metode u cilju utvrivanja potencijalnih efekata ekstrakta bilja
(alelopatski efekat) na sadnice paprike i paradajza koje se uzgajaju u polju sa zdruenim biljkama.
31
-uenici izlaze napolje dele se u 3-4 grupe;

- svaka grupa radi agroekoloku (terensku) procenu (ako se povre uzgaja u stakleniku, praenje
se moe vriti unutar staklenika):
koje vrste (i sorte) povra se uzgajaju koje botanike familije...?
ljudska intervencija zatita bilja, obrada zemljita, ubrenje, itd.,
struktura zemljita i sadraj organske materije nizak, srednji ili visok,
biotike interakcije u okviru povrtnjaka na primer, izmeu biljaka i insekata,
uticaj postojeih meta za zatitu bilja,
znaci aktuelnih teta prouzrokovanih tetoinama, bolestima ili korovom, itd.
Uenici biraju povrtarsku kulturu, i poinju sa vizuelnim praenjem.
Zatim, odabrana grupa zapoinje sa laboratorijskim (ili staklenikim) eksperimentom posmatrajui
efekat ekstrakta iz povrtarskih biljaka (na primer iz miroije, peruna, luka ili argarepe koji se
uzgajaju kao meovite kulture) na rast sadnica paradajza i paprike.
1.
Uzgajanje sadnica povra za uzimanje biljnih ekstrakta.
Uzorci zemljita (sa polja ili iz staklenika se prosejavaju (kroz sito sa otvorima 0.5 mm) i sue. Set
od 12 plastinih saksija zapremine 0.5 l se napuni zemljom sa 10 semena peruna, miroije,luka i
argarepe se posadi u svaku saksiju u tri ponavljanja. Potrebno je odravati vlanost zemljita u
saksijama. Biljke se uzgajaju na sobnoj temperaturi i pod dnevnim svetlom oko 21 do 28 dana. Zatim
se biljke koje su dobro porasle vade iz saksija i ekstrakti se mogu uzimati iz korena ili vegetativnih
delova.
Istovremeno, u plastine saksije od 0,5 l napunjene istom zemljom kao i saksije za uzgoj biljaka
za vaenje ekstrakta, posadi se 10 semena paprike i paradajza po saksiji u tri ponavljanja. Ove saksije
se dre pod istim uslovima kao i prethodne.
2.
Metoda pripreme biljnih ajeva
Svea biomasa biljaka (bilo korena, stabla ili lia) se makazama see na male komadie i stavlja u
keramiku posudu. Zatim se preko mlevene biomase sipa voda da bi se dobio rastvor, na sledei
nain:
argarepa na 45 g dodaje se 450 ml destilovane 2;
Perun na 45 g dodaje se 450 ml destilovane 2;
Luk na 15 g dodaje se 150 ml destilovane 2;
Miroija na 40 g dodaje se 400 ml destilovane 2.
Posle 24 asa, ovakvi rastvori se pripremaju u radnim koncentracijama od 1:1 (na 100 ml poetnog
rastvora dodaje se 100 ml 2) i 1:3 (na 50 ml poetnog rastvora dodaje se 150 ml 2).
3.
Praenje alelopatskog efekta zdruenih povrtarskih biljaka
U kontejnere sa biljkama paprike i paradajza, sipaju se, dva puta (u periodu od 3 dana)
pripremljeni rastvori peruna, argarepe, luka i miroije. U meuvremenu, potrebno je zalivati
saksije da bi se odrala vlanost zemlje.
Potrebno je izmeriti sledee biometrijske parametre:
1. Promene u kvalitetu biljaka meu varijantama,
2. Promene u kvantitetu biljaka (podaci iz biotesta ):
- razlike u duini korena izmeu varijanti i kontrolnih uzoraka (samo voda ali bez rastvora
ekstrakta);
- razlike u duini nadzemnog (vegetativnog) dela biljke izmeu varijanti i kontrolnih uzoraka;
- razlike u biomasi (prosenoj teini) izmeu varijanti i kontrolnih uzoraka;
- uticaj abiotikih faktora temperature, vlage, vlanosti, svetla.
Rezultati se mogu prikazati kroz tabele (videti primer Tabela 12):
32
Tabela 12. Biometrijski parametri i njihove kvantitativne vrednosti za testirane povrtarske kulture
Biometrijski parametri za papriku, prosene vrednosti iz tri ponovljena uzorka
Povrtarska kultura Varijanta
(ekstrakt)
(koncentracija)
Perun
Duina korena,
cm
Duina nadzemnog Teina

(vegetativnog)
biomase, g
dela, cm
1:1
1:3
argarepa
1:1
1:3
Luk
1:1
1:3
Miroija
1:1
1:3
Kontrola
1:1
Korak 3.Evidentiranje rezultata zapaanja i eksperimenata praeno analizom

Nastavnik pokazuje uenicima kako da vode registar praenja povrtarskih biljaka. To je
uenicima od koristi zbog toga to je registar obavezan za poljoprivrednike koji se bave organskom
proizvodnjom kada se pripremaju za posete inspektora iz kontrolnih organizacija.
Analiza dobijenih eksperimentalnih podataka
Ova analiza se vri u cilju formulisanja zakljuaka o test-alelopatskim biljkama (perun, argarepa,
luk i miroija) i njihovom efektu na biljke podvrgnute biotestu (paprika i paradajz).
Uenici mogu da odgovore na sledea pitanja:
1. Da li postoje znaajne razlike izmeu varijanti u pogledu vrednosti izmerenih
parametara? duina korena, duina nadzemnog dela, teina biomase, itd.
2. Koje su razlike u poreenju sa kontrolnim biljkama?
3. Koji su mogui razlozi nastanka tih razlika? uticaj alelohemikalija koje isputaju biljke ili
uticaj abiotikih, biotikih ili drugih faktora?
4. Moemo li da izdvojimo dominantne (ili potisnute) vrste i njihov oekivani uticaj na
druge biljke?
5. Moemo li da iskoristimo te rezultate i pruimo savete povrtarima o tome koja od ovih
povrtarskih kultura moe da se uzgaja u meovitom okruenju u organskom stakleniku ili
na organskom polju?
Korak 4. Dokumentovanje i izvetavanje. Priprema konanog izvetaja. Prezentacija i
promocija.
1.
Voenje dnevnika zapaanja, prikupljanje i obrada informacija (nedeljno), poetak

prikupljanja rezultata za pripremu konanog izvetaja.
2.
Nedelja 11. i 12.: Priprema konanog izvetaja (sadraj prodiskutovati unutar grupe i sa
nastavnikom). Predstaviti izvetaj pred drugim uenicima koristei Power Point (15
minuta + diskusija).
3.
Promovisanje u koli: Napravite poster i izloite ga u uionici ili tokom kolskog Eko
takmienja.
33
Tabela 13. Nastavni program za predmet organsko voarstvo i vinogradarstvo koji se nudi kao izborni u okviru nastavnog programa za obrazovni profil
Poljoprivredni tehniar 3. razred)
Predmet:
ORGANSKO VOARSTVO I VINOGRADARSTVO
Godinji fond asova:
64
Razred:
rei
Oekivani ishod:
Sticanje znanja o znaaju i biolokim osnovama organske poljoprivrede;
Sticanje znanja karakteristikama organske voarsko - vinogradarske proizvodnje;
Sticanje znanja o upravljanju organskom proizvodnjom u voarstvu i vinogradarstvu;
Sticanje znanja o primeni agrotehnikih mera u organskoj voarsko - vinogradarskoj proizvodnji;
Sticanje znanja o gajenju voarsko - vinogradarskih kultura u organskoj voarsko - vinogradarskoj

proizvodnji.
EMA
CILJEVI
ISHOD

stanju da:
Upoznavanje
uenika sa razvojem
odrivih sistema
proizvodnje hrane
Osnovi organske proizvodnje
Upoznavanje
uenika sa
osnovama i
znaajem organske
poljoprivrede
SADRAJ PO TEMAMA
navede razliku izmeu

tradicionalne, konvencionalne i
Razvoj odrivih
definie i objasni principe

dobre poljoprivredne prakse
(GAP) i itegralne poljoprivredne
proizvodnje
poljoprivredne prakse
definie i nabroji osnovne

ciljeve organske poljoprivrede
Osnove i znaaj

marketing

sistema poljoprivrede
Osnove dobre
Na poetku teme uenike upoznati sa

ciljevima i ishodima nastave, odnosno
uenja, planom rada i nainima
ocenjivanja
Osnove integralne
poljoprivredne
proizvodnje
teorijska nastava
Praktine vebe
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u

uionici ili odgovarajuem kabinetu a
delom i na oglednim parcelama sa
organskom proizvodnjom u okviru kolske
34
Bioloke osnove organske poljoprivrede
Upoznavanje
uenika sa
specifinostima
gajenja biljaka u
organskoj
poljopprivred
Upoznavanje
uenika sa
Pravilnikom o
organskoj
proizvodnji
razume i objasni znaaj kruenja

biogenih elemenata
Kruenje biogenih
elemenata
ekonomije
nabroji faktore neophodne za

stvaranje organske materije u
agroekosistemima
Biololi ciklusi biljaka
definie plodored
Obrada zemljita u
ili u staklenicima ili laboratorijama, u

saradnji sa telom za sertifikaciju (npr.
privatnim poljoprivrednim gazdinstvima
(posete tokom vegetativne sezone).
Saradnja u realizaciji praktine obuke bi
trebalo da bude to bolja i sa lokalnim
Centrom za organsku proizvodnju i
postojeim Otvorenim kolama za
poljoprivredne proizvoae.
nabroji najznaajnije funkcije

plodoreda u organskoj proizvodnji
objasni obradu zemljita u
objasni ishranu biljaka u organskoj
proizvodnji
definie zdruivanje useva i
objasni znaaj zdruivanja useva u
koristi pravilnik i razume zakon o
organskoj poljoprivredi
Plodored u organskoj
proizvodnji
Ishrana biljaka u
Zdruivanje useva u
Izvodi iz pravilnika o
Praktine vebe bi se odravale na polju
Preporuka za realizaciju nastave

insistirati da uenici ovladaju znanjima
o snovama organske poljoprivrede

insistirati da uenici ovladaju znanjima
o biolokim osnovama organske,
35
Zajednike karakteristike voarsko- vinogradarske proizvodnje
Upoznavanje
uenika sa
zajednikim
osobinama organske
proizvodnje u
voarstvu i
vinogradarstvu
nabroji osnovne principe

voarstva i vinogradarstva
shvati razliku izmeu voarske i
vinogradarske konvecionalne i
organske proizvodnje
objasni plodored u organskoj
voarsko i vinogradarskoj
proizvodnji
izbor vonih vrsta i sorti u
voarsko vinogradarskoj
proizvodnji
objasni i izabere odgovarajue
sisteme obrade i ubrenja u
organskoj voarsko vinogradarskoj
proizvodnji
objasni proizvodnju vonog i
loznog sadnog materijala za
organsku proizvodnju
objasni principe sadnje
opie mere nege u organskoj
voarsko - vinogradarskoj
proizvodnji
utvrdi momenat berbe voa i
groa
Osnovni principi
voarstva i
vinogradarstva
Organska proizvodnja
voarsko vinogradarskih
biljaka
Upravljanje
organskom
proizvodnjom u
voarstvu i
vinogradarstvu :
- izbor preduseva
- izbor sorte hibrida
- sistemi obrade zemljita
- sistemi ubrenja
- proizvodnja sadnog
materijala
- sadnja
- mere nege
- berba
realizovati vebe u blok nastavi.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vriti
kroz:
praenje ostvarenosti ishoda
testove znanja
Prosean broj asova u odnosu na teme
eorijska nastava
Osnovi organske poljoprivrede (6
asova)
Bioloke osnove organske proizvodnje
(8 asova)
Zajednike karakteristike voarstva i
vinogradarstva
(20 asova)
Voarsko - vinogradarske kulture u
organskoj proizvodnji (6 asova)
Praktina nastava:
Zadatak 1 o osnovama organske

proizvodnje: izrada GAP i plana
konverzije za posebna
gazdinstva/pogone.
Zadatak 2 o biolokim osnovama
36
Voarsko vinogradarske kulture u organskoj proizvodnji
Sticanje znanja i
razvijanje svesti
uenika o nainima
gajenja voarsko
vinogradarskih
kultura u organskoj
proizvodnji
Sticanje znanja o
ekonomskoj
nutritivnoj vrednosti
dobijenih organskih
proizvoda
objasni znaaj gajene vone vrste i

sorte sa aspekta organske
proizvodnje
objasni znaaj gajene sorte vinove
loze sa aspekta organske
proizvodnje
nabroji agroekoloke uslove
uspevanja pojedinih vonih vrsti i
sorti
upoznavanje agroekolokih
uslove uspevanja pojedinih sorti
vinove loze
nabroji i objasni mere nege biljaka
u cilju postizanja visokih i stabilnih
prinosa
razume znaaj blagovremene
primene agrotehnikih mera za
pravilan razvoj biljaka
utvrdi momenat berbe voaka i
vinove loze i raspozna razliite faze
zrelosti
navede specifinosti berbe i
uvanja gajenih sorti
Jabuaste vone vrste

Kotiave vone vrste
Jezgraste vone vrste
Jagodaste vone vrste
Sorte vinove loze u
organske proizvodnje: izrada plana za

praenje uzgoja posebne vrste
voa/vinove loze, poreenje uzgoja u
konvencionalnim i organskim vonjacima
- biodiverzitet vrsta, efekti razliitih bio
ubriva, obrada zemljita, mehanizacija,
itd..
Zadatak 3 o zajednikim
karakteristikama proizvodnje biljaka:
testiranje i praenje sorti voa /vinove
loze , testiranje razliitih biolokih
proizvoda za zatitu bilja, poreenje
rasta sa i bez maliranja,itd.
Zadatak 4 o uzgajanju biljaka u

organskoj proizvodnji: testiranje biljaka
sa razliitim praksama obrade zemljita,
plevljenje/maliranje biljaka, priprema i
primena sprejeva za zatitu biljaka,
korienje arenih i feromonskih zamki,
itd.
Svaki zadatak se sastoji od 24 asa u
kolskoj godini i moe se realizovati
pojedinano ili u grupama uenika
(preporueno).
Biljna proizvodnja 2, Pedologija i agrohemija
37
ZADATAK 4. Efekat zatite bilja na rast biljaka u organskoj poljoprivredi.

Reakcija biljaka na primenu mera zatite bilja.
Ciljevi
1. Pratiti promene na vokama koje su izazvale tetoine i bolesti.
2. Utvrditi uticaj mera zatite biljaka na rast biljaka u organskom vonjaku.
Oekivani rezultati:
Izvetaj zasnovan na zapaanjima o tome kako voke (okoti vinove loze) reaguju na napade
tetoina i bolesti - moe doi do tete na plodovima i vegetaciji, a organska proizvodnja bi mogla
da bude ugroena.
Stei znanje o tome kako primeniti mere za zatitu bilja kao to su rezidba, obrada , upotreba arenih
i feromonskih zamki, bio-preparati za smanjenje tete na vou.
Koje izmene u parametrima se mogu uoiti?
- opti habitus voki faze rasta;
- biometrija duina vegetativne biomase, itd. ;
- vidljivi znaci oteenja - od bolesti, tetoina;
- vrste tetoina na primer, muve, leptiri, bube, vai, larve, itd. ;
- promene posle primene biolokih mera kontrole.
Korak 1. Pravljenje plana za zadatak
Nedelja 1.: pisanje plana koji sadri sledee stavke:
Uvod razlozi za gajenje biljaka, razlozi za odabir odreenih vrsta i sorti, stanje na tritu, oekivani
prinos i prihod, itd.
Opis vonjaka: lokacija, povrina, zemljite, zgrade u okviru gazdinstva (objekti za skladitenje),
oprema, metoda gajenja, vodosnabdevanje, radna snaga, itd.
Klimatske karakteristike i karakteristike zemljita, u odnosu na zahteve useva
Opis sorti voaka, obrade, opraivaa, razmaka, zelenih (cvetnih) zatitnih pojaseva
Plan za neophodne mere zatite bilja:
Rezidba, obrada zemljita i ubrenje, koenje i plevljenje, maliranje i zelenino ubrenje , zatita
stabala od tetoina i bolesti, navodnjavanje i berba.
Plan za opservacije na terenu:
Vreme (nedelje), stabla (listovi), tetoine, bolesti, tete (slikati, skicirati)
Plan bio-zatite:
Vrsta meavina (prskanje), feromonske ili arene zamke, vreme primene, doza, itd.
Izvetavanje:
Pisanje dnevnika zapaanja, prikupljanje i obraivanje informacija (nedeljno), priprema konanog
izvetaja.
Nedelja 2.: PP prezentacije (opciono): sadraj plana, praen procenom plana, u skladu sa
kriterijumima koji su izneti u uvodnom delu. Da li je mogue da se postigne cilj?
Korak 2. Posmatranje na terenu (stabala), uzorkovanje, skupljanje i obrada
Nedelje 3. do 10.: sainjavanje pisanog plana za praenje na privatnom gazdinstvu (ili u kolskom
vonjaku):
1.
Uenici izlaze napolje dele se u 3-4 grupe.
2.
Svaka grupa radi agroekoloku (terensku) procenu:

- koje vrste (i sorte) se uzgajaju na primer, jabuke, ljive, vinova loza, itd.,
- ljudska intervencija zatita bilja, obrada zemljta, ubrenje, itd.,
38
3.
4.
5.
- struktura zemljta i sadraj organske materije nizak, srednji ili visok,

- biotike interakcije u okviru vonjaka na primer, izmeu biljaka i ivotinja,
- uticaj postojeih mera za zatitu bilja,
- znaci aktuelnih teta izazvanih tetoinama i bolestima, itd.
Uenici biraju vrstu voke, redove stabala i poinju sa opservacijom u skladu sa metodologijom.
Prikupljanje lia (grana) sa oteenjima ili gusenicama/leptirima, itd.
Neke grupe mogu da istrauju organizme u zemljitu tako to e uzeti uzorke zemljita i staviti
ih na plastinu foliju - i izbrojati gliste i druge organizme i onda ih evidentirati.
Slika 9. Uzorkovanje zemljita

Primer: uzimanje uzoraka zemljita, njihovo prikupljanje i obrada
39
Primer: Uzimanje uzoraka sa drveta (lia, grana, insekata) njihovo prikupljanje i obrada
Uzorci lia, tegle sa insektima, itd., analiziraju se i podaci se upisuju u donje tabele:
Tabela 14. Registracioni spisak teta koje su nanele tetoine i bolesti i zatitnih mera
Vrsta i
sorta voke
Broj
uzorka
Opis tetoine ili bolesti (slika,

fotografija, skica, usmeno
objanjenje/
Mera za zatitu
voke
Napomene
Nedelja
1
3 ..
Primer: Zatraiti od grupe da istrai, dokumentuje i analizira faze odreenih tetoina ili bolesti.
tete od jabunog moljca
Leptir (1) jaje (2) larve (3) lutke sa larvama pod korom drveta (4)
40
tete od aave krastavosti jabuke (Venturia inaqualis)

Korak 3.Evidentiranje i dokumentovanje rezultata zapaanja, istraivanja, eksperimenata
Pokazati uenicima kako da vode registar polja i biljaka koje posmatraju. To im je od koristi
imajui u vidu da su poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom obavezni da
imaju ovakav registar prilikom posete inspektora iz sertifikacionog tela (primer Knjiga
evidencije organske polj. proizvodnje-izdanje Serbia Organike)
41
Primer: Zamolite uenike da pronau mere bioloke zatite bilja koje bi mogli koristiti u kontroli
tetoina i bolesti, npr. arene i feromonske zamke, obrada zemljita, prskanje bio-pesticidima,
itd.
Korak 4. Dokumentovanje i izvetavanje. Priprema konanog izvetaja. Prezentacija i

promocija.
1. Voditi dnevnik zapaanja, prikupljati i obraivati informacije (nedeljno), poeti sa
prikupljanjem rezultata za konani izvetaj.
2. Nedelje 11. i 12.: Priprema konanog izvetaja (o sadraju se treba dogovoriti unutar grupe
kao i sa nastavnikom). Predstaviti izvetaj pred ostalim uenicima koristei Power Point (15
minuta + diskusija).
42
3. Promovisanje u koli: Napraviti poster i postaviti ga u uionici ili tokom kolskog eko
takmienja.
43
Tabela 15. Nastavni program za predmet Organsko stoarstvo (koji se nudi kao izborni u okviru nastavnog programa za obrazovni profil Poljoprivredni
tehniar 4. razred)
Predmet:
ORGANSKO STOARSTVO
Godinji fond asova:
64
Razred:
etvrti
Oekivani ishod:
TEMA
CILJEVI
1.
Sticanje znanja o znaaju i biolokim osnovama organske poljoprivrede
2.
Sticanje znanja karakteristikama stoarske proizvodnje
3.
Sticanje znanja o o vrstama i rasama u organskom stoarstvu
4.
Sticanje znanja o proizvodnji stone hrane na organski principima
5.
Sticanje znanja o ishrani ivotinja na principima organske proizvodnje
ISHOD
Po zavretku nastave uenik e biti

u stanju da:
Osnovi organske poljoprivrede
Upoznavanje
uenika sa
razvojem odrivih
sistema
proizvodnje hrane
Upoznavanje
uenika sa
osnovama i
znaajem organske
poljoprivrede
objasni razliku izmeu
tradicionalne, konvencionalne i
definie i objasni principe dobre
poljoprivredne prakse(GAP) i
itegralne poljoprivredne
proizvodnje
definie i nabroji osnovne ciljeve
marketing
OBAVEZNI I
PREPRUENI SADRAJI
PO TEMAMA
Razvoj odrivih
sistema poljoprivrede
Osnove dobre
poljoprivredne prakse
Osnove integralne
poljoprivredne
proizvodnje
Osnove i znaaj
organske
poljoprivrede
Na poetku teme uenike upoznati sa ciljevima i

ishodima nastave, odnosno uenja, planom
rada i nainima ocenjivanja
teorijska nastava
Praktine vebe
eorijska nastava se realizuje u uionici ili
odgovarajuem kabinetu a delom i na oglednim

parcelama sa organskom proizvodnjom u okviru
kolske ekonomije
44
Osnovi organskog stoarstva

Vrste i rase u organskom stoarstvu
Upoznavanje
uenika sa
osnovama i
specifinostima
organske
poljoprivrede
navede nedostatke intezivne

stoarske proizvodnje
Specifinosti
organskog stoarstva
objasni znaaj gajenja

ivotinja na organskim principima
Znaaj gajenja u
organskoj
poljoprivredi
usvoji tehnike upravljanja u

organskom stoarstvu
Odnos prema
ivotinjama
Uslovi kojima
raspolae naa zemlja
za organizovanje
organske stoarske
proizvodnje
Upoznavanje
uenika sa vrstama i
rasama pogodnim za
organsko stoarstvo
navede rase koje se mogu

gajiti organskom proizvodnjom
Upoznavanje
uenika sa
tehnologijom
odgaivanja
objasni uslove smetaja i nege

ivotinja
Upoznavanje
uenika sa uslovima
smestaja i nega
ivotinja
primeni tehnologiju
odgaivanja
Bua, podolac,
domae areno
govee
Moravka, resavka,
mangulica domaa
mesnata svinja
Pramenka i njeni
sojevi i cigaja
Domae rase koza
Domae rase ivine
Opti principi
odgajivanja ivotinja
Formiranje zapata
Opti principi
smetaja i nege
ivotinja
Praktine vebe bi se odravale u kolskoj tali,

ili u saradnji sa kontrolnom organizacijom (npr.
poljoprivrednim gazdinstvima (posete tokom
vegetacije).
Insistirati da uenici ovladaju znanjem o
naelima organske proizvodnje
Insistirati da uenici ovladaju znanjem o
biolokim naelima organske proizvodnje,
realizovati vebe u blok nastavi.
Ocenjivanje
Vrednovanje postignutog uspeha treba da se
realizuje kroz:
Okvirni broj asova po temama
Teoretska nastava
Osnovi organske poljoprivrede (6 asova)
Bioloke osnove organskog stoarstva (6
asova)
Vrste i rase za organsku proizvodnju (10 asova)
Proizvodnja stone hrane prema organskim
principima (10 asova)
Ishrana ivotinja u organskoj proizvodnji (8)
45
Proizvodnja stone hrane prema organskim principima
Upoznavanje
uenika sa zelenim
biljnim hranivima
Upoznavanje
uenika sa
konzerviranim i
korenasto-krtolastim
hranivima
Upoznavanje
uenika sa zrnasto
biljnim hranivima i
nuz proizvodima
njihove prerade
Upoznavanje
uenika sa smeama
koncetrata iz
orgnske proizvodnje
Upoznavanje
ueni sa pomonim
sretstvima u preradi
hraniva
nabroji konzervirana i
korenasto krtolasta hraniva
Zelena hranva sa
pririodnih ili sejanih
travnjaka
navede najznaajnija zrnasta

hraniva sa naih podruija kao i
njihove nus proizvode
Zelena hraniva sa
oranica
Seno
pripremi smee koncetrata iz

orgnske proizvodnje
Senaa
nabroji pomona sretstva u

preradi hraniva
Korenasto krtolasta
hraniva
izabere zelena biljna hraniva
Silaa
Zrnasta biljna hraniva

Proteinska hraniva
Ugljeno hidratna
hraniva
Smee koncetrata
Praktina nastava:
Zadatak 1 o osnovama organske proizvodnje:
izrada GAP i plana konverzije za posebno
stoarsku farmu/preduzee.
Zadatak 2 o biolokim osnovama organskog
stoarstva: izrada plana za praenje uzgoja
posebne regionalne vrste i rase ivotinja,
poreenje uzgoja na konvencionalnom i
organskom gazdinstvu . dobrobit ivotinja,
optereenost panjaka stokom, tehnologija
gajenja, itd.
Zadatak 3 o kategoriji i rasi ivotinja za organsku
proizvodnju: predlog tehnika uzgoja za odabranu
vrstu ivotinja (stoka, ovce, pilii, itd.), ukljuujui
efekat uslova smetaja i rase na, na primer,
laktaciju, prirast (u tovu), stopu raanja, itd.
Zadatak 4 o proizvodnji hrane za ivotinje prema
organskim naelima: predlog za proizvodnju
stone hrane za (regionalno) specifinu kategoriju
i rasu ivotinja, ukljuujui praenje rasta,
etve/berbe, obrade, pripreme i skladitenja, ili
praenje ekstenzivnih panjaka, obnavljanje
trave, biodiverzitet vrste, suvu materiju, itd.
Zadatak 5 o ishrani ivotinja u organskoj
proizvodnji: predlog za reim davanja stone
hrane za (regionalno) specifinu kategoriju i rasu
ivotinja prema organskim principima ishrane.
Svaki zadatak se sastoji od 20-24 asa u kolskoj
godini i moe se realizovati pojedinano ili u
grupama uenika.
46
Ishrana ivotinja po
organskim principima
Stica
nje znanja o
ishrani preivara
definie osnovne
principe ishrane preivara po
vrstama i kategorijama
Upo
znavanje sa
ishranom
nepreivara
objasni ishranu
nepreivara po vrstama i
kategorijama
Stica
nje znanja o
ishrani ivine
Ishrana goveda
Ishrana ovaca
Ishrana koza
Ishrana svinja
Ishrana ivine
objasni principe
pravilne ishrane ivine
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA:

Biljna proizvodnja 1 i Stoarska proizvodnja
47
Primer Program praktinih vebi - Zadatak za organsko stoarstvo

(plan za 24 asa praktine obuke za grupe uenika)
4. razred, 1. Ili 2. polugodite
Tabela 16. Zadatak o planiranju proizvodnje stone hrane

Razred 4.
Polugodite 1.
ili 2.
Uvod
Strunost i
odgovornost
Praktini ciljevi
Ocena znanja i
vetina
Planiranje proizvodnje hrane za nutritivne potrebe ivotinja

Svreni uenici su esto u ulozi poljoprivrednika koji se bavi stoarstvom stoara koji mora da bude upoznat sa tehnologijom ishrane ivotinja, zavisno od rase,
kategorije ivotinja za poljoprivrednu proizvodnju. Od velike je vanosti da se izradi
plan proizvodnje stone hrane i zemljita potrebnog za to, kao i da se izvri procena
trokova vezanih za planiranu proizvodnju stone hrane.
Iz tog razloga, svaki stoar mora da poznaje hranjive vrednosti razliitih sorti biljaka
koje predstavljaju stonu hranu, njihov prosean prinos i kvalitet. Stoari koji su u ulozi
proizvoaa stone hrane koji znaju kada i ta da uzgajaju i kako da uzgajaju odreene
biljne kulture za stonu hranu ili meavine stone hrane, moraju da budu upoznati i sa
njenim kvalitetom. Da bi postigli kvalitetnu proizvodnju stone hrane, mora se znati
kada je pravi trenutak za setvu odreene biljne kulture, odnosno kada je njena
hranljiva vrednost najvea.
Najprecizniji nain da se utvrdi hranjiva vrednost stone hrane jeste da se koriste
podaci iz hemijskih analiza hrane, ili tabele sa podacima o hemijskom sastavu i hranjivoj
vrednosti hrane.
Za svaku stoarsku proizvodnju vano je proizvesti dovoljne koliine kvalitetne
stone hrane prema planiranom dnevnom programu ishrane ivotinja. Zbog toga,
stoari moraju da odlue, na kraju sezone uzgoja, u kasnu jesen ili tokom zime, koje
biljne useve za stonu hranu e proizvoditi sledee sezone, da odaberu sorte organskih
useva, da planiraju zemlju za tu proizvodnju i da odlue o nainu korienja stone
hrane. Najvanije stavke pri donoenju tih odluka su:
Nutritivne potrebe u odnosu na vrstu ivotinja i veliinu stada na
poljoprivrednom gazdinstvu
Dostupna zemlja za proizvodnju stone hrane i njen kvalitet
Plodored
Kapacitet poljoprivrednog dobra u pogledu broja zaposlenih,
mehanizacije, opreme, itd.
Procena trokova planirane proizvodnje stone hrane
U ovo zadatku, imaete priliku da primenite osnovo znanje o proizvodnji i upotrebi
stone hrane, osnovama ishrane ivotinja u uslovima stvarnog ivota.
Efikasno organsko stoarstvo
Da se, kroz rad i shvatanje procesa rada, stekne znanje o:
Ishrani ivotinja
Ekolokim uslovima za uzgajanje biljaka
Proizvodnji krmiva i trava
Mehanizaciji, zgradama
Rasuivanje
Analiza i korienje informacija
Matematika i raunanje
Rasuivanje, donoenje odluka i reavanje problema
Komunikacija
Usmene komunikacione sposobnosti
Vetine pisanja
Timski rad I upravljanje projektom
IT vetine: korienje Excel aplikacije za
raunanje
Ocena na osnovu sadrine izvetaja (40%) i prezentacije (20%) (odnosno
40% i 20% konane ocene):
Predloene biljne kulture su odgovarajue za postojee ekoloke uslove za
48
Uloga
Veliina i sastav
grupe
Zadatak
Oekivani ishodi
Metode
Konsultacije
ratarstvo/razlozi za uspostavljanje plodoreda su dobro objanjeni.

Predloene ratarske biljke odgovaraju zdravom plodoredu
Planovi rada i mehanizacije su doro realizovani i u skladu su sa planom ratarstva.
Plan ratarstva prikazuje kako se vodi gazdinstvo (jedinica) na profitabilan nain
Rasuivanje (20 % konane ocene)
Koriste se adekvatni izvori
Odluke su donete na osnovu iznetih procena i kalkulacija koje su jasne i
pouzdane
Nain na koji su odluke donete je jasno objanjen
Komunikacija (20% konane ocene)
Usmeno izlaganje je ubedljivo
Izvetaj je napisan jasnim stilom pisanja i ima odgovarajuu formu
Rad je realizovan prema jasnom planu rada
Svaki lan tima je dao dobar doprinos u radu
Prorauni su pravilno predstavljeni u Excel-u
Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva (proizvodnja mleka i mlenih proizvoda), stoar
Nastavnik koji vodi nastavu formira grupe od po 3 do 4 uenika.
Definisati koliine hrane za ivotinje potrebne tokom cele godine za odabranu
kategoriju ivotinje.
Sainiti plan proizvodnje hrane i plan korienja hrane.
Utvrditi samodovoljnost zemljita u vlasnitvu gazdinstva za proizvodnju stone
hrane.
Isplanirati mehanizaciju i opremu koja je gazdinstvu potrebna za proizvodnju hrane,
ishranu i ostale delatnosti na polju i u talama koje su mehanizovane i automatizovane.
Isplanirati kapacitete i strukturu mehanizacije i opreme i naine njihove upotrebe
(sopstvena mehanizacija, unajmljene usluge, lanstvo u udruenju/zadruzi za razmenu
mehanizacije (machine ring), poredei izvodljivost razliitih reenja .
Pisani izvetaj sa sledeim sadrajem:
Uvod (o vanosti kontinuiranog snabdevanja hranom, uticaj kvaliteta hrane na
efikasnost proizvodnje. Definisati kriterijume za dobar plan za proizvodnju i upotrebu
stone hrane).
Detaljan opis poljoprivrednog gazdinstva: lokacija, tip zemljita, objekti u okviru
gazdinstva (objekti u kojima boravi stoka, skladini kapaciteti, itd.), mehanizacija,
oprema, broj grla na gazdinstvu, vrste i kategorije ivotinja koje se uzimaju obzir za
potrebe ovog Zadatka, itd. sainiti plan gazdinstva ili parcela/panjaka.
Opis trenutne proizvodnje stone hrane i plan setve za planiranu godinu. Uzeti u
obzir: agroekoloke uslove na zemlji gazdinstva i mogunosti za proizvodnju odreenih
useva/meavina, plodored (zapisati koje su biljne kulture gajene na parcelama
gazdinstva tokom prethodne dve godine) dostupnu mehanizaciju i skladine
kapacitete.
Objanjenja, kako i zato ste odluili da odaberete odreene biljne kulture i
zemljite na kojoj ete gajiti te kulture.
Odabrati gazdinstvo u blizini (ili u okviru srednje kole) koje eli da sarauje u
realizaciji ovog zadatka.
Prikupiti informacije o ivotinjama (broj, vrsta, kategorije) i o njihovim nutritivnim
potrebama.
Prikupiti informacije o lokaciji polja (mape), tipovima zemljita, zgradama
(skladinim objektima) i opremi.
Prikupiti informacije o cenama razliitih ratarskih kultura, cenama inputa, itd.
Potraiti te informacije na Internetu, u poljoprivrednim asopisima ili putem telefona,
od trgovinskih kua.
Za analizu podataka koristiti Excel (ako ste upoznati sa ovom aplikacijom).
Konsultacije sa mentorom/mentorima su mogui uz zakazivanje.
49
Pomoni moduli
Planiranje
vremena
Resursi
Reference
Fiziologija i ishrana ivotinja

Proizvodnja krmnog bilja i trava
Stoarstvo
Korak 1.
Priprema plana rada za organizovanje praktinih asova (24 asa) i realizacija projekata
uenika. Cilj ovog plana je da uenicima bude jasno ta se od njih zahteva.
Plan rada /kratak i jednostavan/
Uvoenje (odnosno kontekst) projekta
Projektni zadatak
Projektne aktivnosti
Proizvodi
Kvalitet
Organizacija rada u grupama
Planiranje rada u grupama, na primer, raspored vremena, raspodela
zadataka, pisanje izvetaja, itd.
Korak 2.
Kontaktirajte stoare u kolskim talama ili poljoprivrednika iz okoline koji uzgaja krmne
useve i zamolite ga za saradnju na ovom projektnom zadatku.
Korak 3.
Posetite neko gazdinstvo i postavite poljoprivredniku pitanja koja ste unapred
pripremili. Zamolite svog nastavnika da proveri vaa pitanja.
Korak 4.
Sainite plan proizvodnje i upotrebe biljaka za stonu hranu za narednu godinu.
Korak 5.
Izvetaj se mora predati..(datum) (sledeem licu).
.
Poljoprivredni inputi ili drugi materijali koje bi trebalo pripremiti unapred u skladu
sa uputstvima nastavnika/poljoprivrednika ili kolskog agronoma
Reference e biti dostavljene uz pomone module
50
B.1 Uvoenje novog (izbornog) predmeta Marketing i menadment u organskoj proizvodnji u okviru postojeih nastavnih programa i planova za
OP
Tabela 17. Novi predmet u okviru postojeeg programa za obrazovni profil Poljoprivredni tehniar
Predmet:
MARKETING I MENADMENT U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI /NOV PREDMET/
Godinji fond asova:
64
Razred:
etvrti
Oekivani ishodi:
1. Sticanje znanja o vanosti i biolokim osnovama organske poljoprivrede

2. Sticanje znanja o pripremi agroekolokog plana konverzije za organsku proizvodnju
3. Sticanje znanja o najvanijim zahtevima za organsku sertifikaciju
4. Sticanje znanja o osnovnim karakteristikama marketinga organskih proizvoda
5. Sticanje znanja o upravljanju organskom proizvodnjom ili preradnim kapacitetima
EMA
CILJEVI
ISHODI
Uvod u marketing malih i

srednjih poljoprivrednih
gazdinstava

stanju da:
Upoznavan
je uenika sa
marketing
glavnim
konceptima
marketinga
razume i definie ulogu malih i
Upoznavan srednjih gazdinstava u marketingu.
je uenika sa
definie i navede marketinka

osnovnim naelima
naela
marketinga sa
malih i velikih
shvati prednosti i slabosti malih
poljoprivrednih
i velikih poljoprivrednih gazdinstava
gazdinstava
SADRAJ PO TEMAMA
Osnovne definicije
marketinga kao procesa.
Na poetku bi uenici trebalo da se

upoznaju sa ciljevima i ishodima nastave koja
obuhvata nastavni plan i nain ocenjivanja.
Razvoj konvencionalnog,
odrivog i organskog
marketinga
Naela planiranja
organskog marketinga,
razumevanje tranje
potroaa.
Teorijska nastava

Teorijska nastava bi trebalo da se
odri u uionici ili odgovarajuem kabinetu,
delimino na oglednim poljima sa
organskom proizvodnjom u okviru kolske
51
razume glavnu razliku izmeu

tradicionalnog, konvencionalnog i
organskog marketinga
Upoznavanje
uenika sa:
Znaajem
planiranja
marketinga
organskih proizvoda
tokom prelaska na
organsku
proizvodnju
razume i objasni glavne take u

planiranju organskog marketinga u
skladu sa organskom proizvodnjom u
svakoj sezoni vegetacije
razume i shvati ulogu potroaa
organskih proizvoda
Ulogom
proizvoda,
prodajnog mesta,
cene, promocije i
line prodaje u
marketingu zavisno
od organskih
proizvoda
gazdinstva .
objasni ulogu proizvoda,

prodajnog mesta, cene, promocije i
line prodaje u organskom marketingu
Vrsta proizvoda, mesto

prodaje, cena i promocija
kao najvaniji faktori
odrivog marketinga
Osnovni zahtevi za
izraunavanje trokova i
dobiti od organskog
marketinga.
sertifikacije
Osnovi organske
Znaajem
standarda
(normativa) za
postizanje
autentinosti
organske
proizvodnje
Praktine vebe bi se odravale na

polju ili u staklenicima ili laboratorijama, u
saradnji sa sertifikacionim telom (npr.
poljoprivrednim gazdinstvima (posete
tokom vegetacije). Saradnja u realizaciji
praktine obuke bi trebalo da bude to
bolja i sa lokalnim Centrom za organsku
proizvodnju i postojeim Otvorenim
kolama za poljoprivredne proizvoae.
objasni glavne stavke trokova i

dobiti u organskom marketingu.

znanjem o osnovama organske
proizvodnje
znanjem o konverziji u organsku
proizvodnju, upravljanju ulaganjima u
organsku proizvodnju i marketingom
organskih prizvoda.
Osnovnim
procenama trokova
i dobiti od
marketinga
Upoznavanje
uenika sa:
ekonomije.
razume i objasni vanost standarda u

primeni odgovarajue organske
prakse na privatnim poljoprivrednim
gazdinstvima
navede (zakonodavne) okvire srpskih
i EU standarda za organsku
proizvodnju, preradu i etiketiranje
razume o objasni osnovne kontrolne
(inspekcijske) postupke
Organski
standardi/smernice drave
Srbije, IFOAM-a ili EU.
Kontrolni
(inspekcijski) postupci za
proizvodnju
Ocenjivanje
Vrednovanje postignutog uspeha treba
da se realizuje kroz:
Dozvoljena ubriva i
oplemenjivai zemljita
Dozvoljena sredstva
52
Znaajem
kontrolnih
(inspekcijskih)
postupaka da bi se
obezbedila primena
standarda i
mogunost praenja
porekla proizvoda
od strane
potroaa.
navede osnovne postupke u procesu

sertifikacije (ukljuujui primenu,
administraciju, kazne).
objasni odravanje organske
sertifikacije za organsku proizvodnju
ili preradu zahtevi, dokumentacija,
adminsitracija, korienje sertifikata.
objasni znaaj postupaka sertifikacije
za organski marketing.
Basic principle of management of

organicenterprises
Sticanje
osnovnih znanja i
vetina o
upravljanju
poljoprivrednim
gazdinstvima ili
pogonima za
preradu
Prosean broj asova po temama
Dozvoljeni inputi za
preradu
eorijska nastava
Osnovni zahtevi za
uzgoj ivotinja, odnosno za
smetaj, ishranu,
veterinarske tretmane,
dokumentaciju, itd.
Znaaj
sertifikacije da bi
se pruila garancija
potroaima i
uvrstili trini
poloaj i
mogunosti
proizvoaa
Sticanje
osnovnih znanja i
vetina o
organizaciji
organskih
proizvoda
za zatitu bilja i herbicidi
Osnovni zahtevi za
marketing, ukljuujui
etiketiranje, izlaganje, itd.
osnovi organske
poljoprivrede i plan konverzije (10 asova)
(8 asova)
osnove organske sertifikacije
osnove upravljanja
organskim privrednim drutvima (10
asova)
karakteristike organskog
marketinga (12 asova)
Praktina nastava:
razume kako da proceni resurse

i mogunosti poljoprivrednog
gazdinstva za uzgoj ratarskih kultura
i/ili ivotinja.
razume i prikae kako se pravi
tehnoloka mapa ratarskih kultura ili
polja.
objasni kako se izraunavaju
prihodi i trokovi od organske
proizvodnje.
objasni zahteve za formiranje
jednostavnog budeta za organsko
gazdinstvo, ukluujui fiksne i
Agroekoloka procena
resursa poljoprivrednog
gazdinstva
Zahtevi za izradu
tehnolokih mapa
Zahtevi za izradu
bilansa uspeha.
Fiksni i varijabili
trokovi organskog
poljoprivrednog gazdinstva
Profitabilnost i cene
trokova organskih prizvoda

poljoprivrede i planu konverzije: izrada GAP i
plana za organsku konverziju
gazdinstva/pogona za preradu.
sertifikacije:plan za sertifikaciju
monokulture ili celog poljoprivrednog
gazdinstava (voe, ratarske i povrtarske
kulture, stoka).
Zadatak 3 o osnovama upravljanja
organskim preduzeima: analiza situacije na
gazdinstvu; proizvodni plan ukljuujui cenu
trokova; Izrada i testiranje plana razvoja
proizvodnje za jedinicu organske
proizvodnje proizvodnje/poljoprivredno
gazdinstvo/privredno drutvo, ukljuujui
tehnoloke mape za monokulturu ili
53
Karakteristike marketinga organskih proizvoda
Sticanje
osnovnih znanja i
vetina o
planiranju
marketinga
organskih
proizvoda
Sticanje
znanja o
ekonomskoj
vrednosti
organskog
marketinga
Sticanje
znanja o
marketinkim
alatima i
metodama za
stvaranje dodatne
vrednosti.
varijabilne trokove.
meovitu poljoprivrednu proizvodnju.
opie faktore koji utiu na cene

trokova i profitabilnost organskog
poljoprivrednog gazdinstva .
Zadatak 4 o karakteristikama
organskog marketinga: analiza mogunosti
trita; izrada i testiranje marketinkog
plana za organsku biljnu
proizvodnju/poljoprivredno gazdinstvo ili
pogona za preradu ukljuujui promociju i
prodaju na regionalnim poljoprivrednim
prodajnim mestima/sajmovima.
razume i praktino prikae nain

utvrivanja marketinkih ciljeva.
razume i objasni elemente
organskog marketinga.
razume i objasni kako se
izrauje jednostavna marketinka
strategija i marketinki plan.
navede predviena mesta za
realizaciju marketinga i promociju kao i
mere kvaliteta koje se primenjuju u
organskoj proizvodnji.
Osnovne definicije
marketinga poljoprivrednih
proizvoda
Osnovna naela
organskog marketinga u
poreenju sa
konvencionalnim.
Svaki zadatak se sastoji od 20-24 asa u

kolskoj godini i moe se realizovati
pojedinano ili u grupama uenika.
Marketinki miks i
njegov znaaj za organski
marketing
- proizvod, prodajno
mesto, cena, promocija, lina
prodaja
Osnovni elementi
strategije organskog
marketinga i marketinkog
plana.
54
Primer Program za praktine vebe dodela praktinih zadataka o upravljanju organskom

proizvodnjom
(plan od 24 sati praktine obuke za grupe uenika)
4. razred, 1. Ili 2. polugodite
Tabela 18. Zadatak o osnovama upravljanja organskim preduzeima

4. razred 1. ili 2.
Planiranje upravljanja organskim poljoprivrednim gazdinstvom
polugodite
Uvod
Odrivo upravljanje organskim gazdinstvom obuhvata operativno i
finansijsko upravljanje ali i upravljanje prirodnom sredinom (zemlja i
zemljite, voda i vazduh). Kroz ovaj zadatak, izvrie se procena upravljakih
praksi koje se sprovode na organskom gazdinstvu. Primenjivae se alati za
beleenje procene, ukljuujui kabinetski rad, Internet, grupne diskusije i
prezentacije.
Struna
Sposobnost razumevanja naina procene resursa gazdinstva i
osposobljenost
mogunosti za biljnu proizvodnju i/ili stoarstvo.
Sposobnost razumevanja i demonstracije naina izrade tehnoloke
mape kultura ili polja na poljoprivrednom gazdinstvu.
Sposobnost pruanja objanjenja kako da se izraunaju oekivani
prihodi i trokovi organske proizvodnje.
Sposobnost pruanja objanjenja uslova koje treba ispuniti za izradu
jednostavnog budeta, ukljuujui i fiksne i varijabilne trokove.
Sposobnost da se opiu faktori koji utiu na cenu trokova i
profitabilnost organskog poljoprivrednog gazdinstva.
Praktini ciljevi
Da se shvate, naue i primenjuju neophodna znanja o:
1. merama zatite ivotne sredine,
2. ekolokim i ekonomski odrivim praksama na gazdinstvima,
3. da se steknu upravljae i agroekonomske vetine.
Razvoj analitikih vetina:
1. agroekoloka analiza utvrivanje mesta za uzimanje uzoraka,
2. tehnike uzimanja uzoraka za procenu odrivosti proizvodnih praksi,
3. obrada podataka i tumaenje rezultata.
Komunikacione vetine i unapreenje timskog rada
1. priprema pisanih izvetaja,
2. tehnike izlaganja usmenih izvetaja,
3. timski rad (pravilna raspodela zaduenja u okviru projekta).
Ocena znanja i
Ocenjivanje
vetina
Sadrina izvetaja i prezentacije (60% konane ocene)
Rasuivanje (20% konane ocene)
Komunikacija (10% konane ocene)
Saradnja (10% konane ocene)

Kriterijumi ocenjivanja
Sadrina izvetaja i prezentacije
Odrivost i organske vrele take i problemi su pravilno

utvreni
Predloene su realne i jednostavne mere za reavanje

problema,u skladu sa organskim standardima
Rasuivanje
predloena su/upotrebljena su odgovarajua mesta za uzimanje

uzoraka, navodi iz strune literature i metode
predloene su/izvrene su adekvatne analize
odluke su pravilno objanjene, korienjem pravilnih prorauna,
55
Uloga
Veliina
grupe
analiza, primera iz strune literature, itd.

Komunikacija
izvetaj je napisan u skladu sa pravilima
jezik izvetaja je gramatiki korektan
koriena je adekvatna terminologija
usmena prezentacija je pravilno vremenski organizovana i jasno

izneta
Saradnja
lanovi tima su dali svoj pun doprinos u okviru svojih posebnih

zaduenja
grupna dinamika je bila dobra
projekat je realizovan prema planu

Poljoprivrednik, upravnik poljoprivrednog gazdinstva
sastav Nastavnik koji vodi nastavu formira grupe od po 3 do 4
uenika.
Zadatak
Oekivani ishodi
Identifikovati, opisati i analizirati odrivost organskih praksi na

organskom poljoprivrednom gazdinstvu (ili kolskim poljima)
Sainiti plan odrivog upravljanja jedinicom za organsku
proizvodnju/poljoprivednim gazdinstvom/kolskim poljima, ukljuujui
tehnoloke mape za pojedinane useve ili gazdinstva sa
meovitim
usevima.
Zadatak 2:
Nedelja 1.: Pisani izvetaj sa sledeim sadrajem:
1. Uvod, zasnovan na izvorima iz strune literature i linim
informacijama o uticaju poljoprivredne proizvodnje na ekoloke resurse,
postojeim merama za produktivnost biljne proizvodnje, u skladu sa
organskim standardima, kao i o oekivanim prinosima i prihodima, itd.
2. Inventar poljoprivrednog gazdinstva: lokacija, karakteristike
pejzaa, zgrade u okviru gazdinstva (skladini objekti), vodosnabdevanje,
klima i karakteristike zemljita u odnosu na zahteve odreene ratarske
kulture.
3. Opis problema i reenja u pogledu radne snage, ubrenja,
plevljenja, zatite biljaka, trita, itd., kao i okruenja, na primer, sorte
useva, obrada, opraivai, razmak, zeleni (cvetni) zatitni pojasevi, itd.
4. Plan svih potrebnih merenja:
obnova zemljita (po potrebi),
unapreenje kvaliteta zemljita ukljuujui ubrenje,
obrada zemlje i priprema za setvu i sadnju,
setva i sadnja,
plevljenje i zatita biljaka od tetoina i bolesti,
navodnjavanje,
etva/berba,
marketing.
5. Plan rada u kome su predstavljene potrebe za radnom snagom
po usevu i po polju, kao i ukupna potrebna radna snaga (kao broj dana po
radniku). Da li je u nekim periodima tokom godine neophodna pomo
komija ili sezonske radne snage?
7. Plan neophodne opreme (mehanizacije) u odnosu na aktuelno
raspoloivu opremu na gazdinstvu.
8. Jednostavan finansijski bilans poljoprivrednog gazdinstva (ili
56
organskog kolskog polja) ukljuujui: tehnoloku mapu polja, bilans

uspeha, ukljuujui fiksne i varijabilne trokove.
Nedelja 2.: PP prezentacija (opciona): Sadraj plana koji je praen ocenom
plana, u skladu sa kriterijumima koji su predstavljeni u uvodu. Da li je
mogue postii cilj?
Nedelje 3. do 10.: Posmatranje na gazdinstvu (kolskom polju)
Nedelje 11. i 12.: Priprema konanog izvetaja (sadraj treba da se dogovori
sa grupom i nastavnikom), Power Point prezentacija.
Metode
Konsultacije
Pomoni moduli
Planiranje
vremena
Resursi
Reference
Usmena prezentacija
Opis porodinog poljoprivrednog gazdinstva u datom regionu sa posebnim
uslovima prirodne sredine, reprezentativnog za taj poljoprivredni region.
Meu lanovima grupe mogu se podeliti i posebni pod-zadaci.
Konsultacije sa mentorom/mentorima su mogui uz zakazivanje.
Poljoprivredna ekologija i Ekonomija ivotne sredine
Informacione tehnologije u poljoprivredi
Organsko upravljanje zemljitem
Biljna proizvodnja
Organsko ratarstvo
Organsko voarstvo i vinogradarstvo
Korak 1.
Otvaranje projekta:
1.Prvi sastanak sa uesnikom
2.Formiranje grupa i podela posebnih zadataka u okviru grupa
3.Planiranje rada
4.Raspored vremena za sledee korake
Korak 2.
Rad na terenu:
1. Grupna poseta modelu gazdinstva
2. Agronomsko i ekoloko snimanje gazdinstva, i donoenje odluka o
potencijalnim mestima za uzimanje uzoraka (vrue take) za
procenu organske prakse
3. Prikupljanje podataka o proizvodnji gazdinstva (kroz razgovor sa
vlasnikom/upravnikom poljoprivrednog gazdinstva)
Korak 3.
1. Analiza podataka: 1. 2. 3.
Korak 4.
Zakljuni postupak:
1. Prikupljanje i tumaenje rezultata
2. Procena za otklanjanje uoenih uticaja na ekologiju
3. Ekonomska analiza uoenih neodrivih praksi na gazdinstvu
4. Preporuke za dalje odrivo upravljanje gazdinstvom
Korak 5. Izvetaj:
1.Priprema pisanog izvetaja
2.Usmena prezentacija
Poljoprivredni inputi ili drugi materijali koje bi trebalo pripremiti unapred u
skladu sa uputstvima nastavnika/poljoprivrednika ili kolskog agronoma.
Reference e biti dostavljene uz pomone module
57
IZBORNI PREDMET: MARKETING I MENADMENT

U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI
MODUL 1
1. Naslov / Broj
Organski principi i planiranje konverzije
2.Veliina modula
10 asova strukturirani sati uenja
3. Nivo modula
Nivo 3.
Ciljevi ovog Modula su da se uenik upozna sa osnovama organske

proizvodnje i da shvati kljune koncepte prema kojima se upravlja proizvodnja
organske hrane.
Ovaj Modul je osmiljen tako da pomogne uenicima da shvate posebna
organska naela kako bi mogli da izrade agroekoloki plan (konverzije) za
prelaz na organsku proizvodnju.
Naela su uvedena kroz predavanja u okviru predmeta i zadataka na
gazdinstvu koje je relevantno za uenika.
Ova jedinica prua priliku ueniku da demonstrira kljune vetine u
komunikaciji i reavanju problema.
5.Prethodno
Uenici koji se obrazuju kroz ovaj program bi trebalo da su poloili
predmete kao to su Pedologija i Agrohemija, Biljna proizvodnja ili
znanje
Poljoprivredna proizvodnja, ili da imaju osnovno znanje o biljnoj proizvodnji,
stoarstvu ili hortikulturi.
Struno iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji ili hortikulturi bi bila velika
prednost.
6.
Osnovna
Osnovna
Ishodi uenja
struna znanja i
struna znanja
Uenici moraju da imaju dokazane sposobnosti da
ishodi uenja
-4.Cilj i opis modula
a.
Razumevanje
vodeih
principa
savremene
organske
proizvodnje
b. Znanje o
identifikuju kljune principe savremene

organske proizvodnje u poljoprivredi i
hortikulturi. Tu spadaju
o
etika pitanja (biljke, ivotinje, ljudi),
o
kvalitet i zdravstvena ispravnost hrane,
o
potovanje prirodnih, biolokih ciklusa,
o
biodiverzitet,
o
prevencija zagaenja,
o
skraivanje prerade i duine lanca
ishrane,
o
transparentnost i informisanost
potroaa,
o
ira drutvena pitanja i kvalitet ivota,
o
uticaj organskih principa na potranju
za organskim proizvodima.
opiu, u optim crtama, kako se ta naela
primenjuju u nekoj jedinici organske
proizvodnje sa kojom su upoznati.
opiu, u optim crtama, postupak osiguranja
58
tome kako
prepoznati
razliku izmeu
organskog i
nekog drugog
proizvoda.
7.Pregled sadraja
8. Usmeravanje
kvaliteta koji, kada se primeni na gazdinstvu i

na lokalnom nivou prerade, doprinosi da se
organski proizvod razlikuje od drugih,
identifikuju na koji nain se organski proizvodi
mogu razlikovati od drugih proizvoda,
razumeju posebne trine karakteristike za
organski proizvod povezan sa proizvodnjom
odreenog poljoprivrednika.
c.
izrade plan konverzije u zavisnosti od organskih
Razumevanje
standarda i regionalne specijalizovanosti i
glavnih
marketinga u pogledu ratarskih
zahteva za
kultura/stoarstva,
agroekoloko
navedu najvanije mere u agroekolokom
planiranje
planu, na primer, plodored, obrada, ishrana
(konverzije)
biljaka, zatita biljaka, etva/berba,
skladitenje, uzgoj ivotinja, marketing, itd.,
identifikuju naine kako da se kritinim
takama upravlja na efektivan nain
Kljuna organska naela kako su ih identifikovali IFOAM, EU,
nacionalni standardi i smernice.
Ilustracija, kroz studije sluaja relevantnih preduzea.
Osnove dobre poljoprivedne prakse (GAP).
Osnove i zahtevi planiranja konverzije/prelaska na organsku
proizvodnju.
Tipine aktivnosti konverzije i vremenski rokovi.
Finansijski aspekti konverzije i primene standarda u poslovanju
poljoprivrednog gazdinstva.
Nain realizacije.
Realizacija se postie kroz strukturirani program uenja dopunjen
zadacima, studijama sluaja i/ili posetama odgovarajuim lokalnim
gazdinstvima/pogonima.
Potrebni resursi.
Pristup biblioteci i/ili internetu. Studije sluaja i/ili pristup jedinicama za
organsku proizvodnju.
Metode ocenjivanja
Projektni (predmetni) rad na odreenoj situaciji u poljoprivredi/hortikulturi
(moe se predstaviti nastavniku putem interneta i/ili putem izvetaja). Svi gore
navedeni ishodi uenja moraju biti pokriveni programom ali se moe vriti
ocenjivanje uzorkovanjem. Kada se ocenjivanje zasniva na uzorku
vetina/znanja identifikovanih u Ishodu uenja, uzorkovanje se mora vriti na
takav nain da oslikava kljune elemente svakog ishoda uenja i mora se
kontrolisati kako bi se obezbedilo da kandidati ne mogu da predvide koji e
uzorak biti izabran.
9. Bibliografija
Meunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (International

Federation of Agriculture Organic Movements - IFOAM) www.ifoam.org/
Videti reference na kraju ovog dokumenta.
10.Renik
pojmova
59
MODUL 2
1. Naslov / Broj
Osnovna naela organske sertifikacije
2.Veliina modula
8 sati sati strukturiranog uenja
3. Nivo modula
Nivo 3
4.Cilj
i
modula
opis Ciljevi ovog Modula su da uenik stekne znanja i vetine koje e mu biti
potrebne da bi postupao u skladu sa principima i praksama organske
proizvodnje koje su neophodne za sertifikaciju.
Ovaj Modul je osmiljen da pomogne ueniku
da shvati posebne zahteve ema organske sertifikacije koje su

na snazi u zemlji i opte zahteve Regulative EK 834/2007 i 889/2008;
da primenjuje te zahteve u planiranju rada poljoprivrednog

gazdinstva u skladu sa tim zahtevima;
da izradi plan konverzije za gazdinstvo ili pogon za preradu u

skladu sa zahtevima sertifikacione eme.
Naela se razrauju kroz studiju sluaja na posebnom preduzeu koje je
relevantno za uenika.
Preduzee/gazdinstvo prua prilike ueniku da pokae svoje kljune vetine u
5.Prethodno
Uenici koji se obrazuju kroz ovaj program bi trebalo da su prethodno poloili
predmete kao to su
Pedologija i Agrohemija, Biljna proizvodnja ili
znanje
Poljoprivredna proizvodnja; ili da imaju osnovno znanje o proizvodnji biljaka,
stoarstvu ili hortikulturi.
prednost.
Polaznici programa moraju da imaju zavren Modul 1 - Organska naela.
6. Osnovna
struna znanja i
ishodi uenja
Osnovna struna
znanja
Ishodi uenja
a.Razumevanje
ema organske
sertifikacije koje
se primenjuju u
EU
objasni kako se vri organska sertifikacija u

EU.
b.Poznavanje
posebnih
organski
standarda koje
primenjuje
resorno telo
opie glavne organske standarde koje

primenjuje ovlaena kontrolna organizacija
organskog sektora
c.Sposobnost
primene
standarda u
nekom sistemu
organske
proizvodnje
u kratkim crtama opie primenu standarda u

okviru jednog poslovnog sistema sa ijim
radom je upoznat.
Uenik mora da ima dokazane sposobnosti da:
60
7. Pregled sadraja
8. Usmeravanje
Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije, EC Propisi

834/2007 i 889/2008.
Domai standardi koji se odnose na regionalnu situaciju.
Studija i primena standarda na individualna gazdinstva/pogone ko

i na poljoprivredno poslovanje u celini.
Nain realizacije.
Potrebni resursi.
Metode ocenjivanja
9. Bibliografija
10. Renik pojmova
MODUL 3
1. Naslov / Broj
Karakteristike marketinga organskog poljoprivrednog proizvoda
2.Veliina modula
12 sati sati strukturiranog uenja
3. Nivo modula
Nivo 3
4.Opis
modula
cilj Ciljevi ovog modula su da uenik stekne znanja i vetine koje e mu trebati za
plasman njegovih organskih proizvoda.
Modul je osmiljen tako da pomogne uenicima
da shvate koncepte i praksu savremenih metoda marketinga;
da vre osnovnu analizu trita relevantnu za njihovu sopstvenu

situaciju;
da budu u stanju da razrade marketing plan, koristei odgovarajue

marketinke pristupe, za svoje organske proizvode.
Naela se razrauju kroz studiju sluaja na posebnom preduzeu koje je

relevantno za uenika.
Preduzee/gazdinstvo prua prilike ueniku da pokae svoje kljune vetine u
5.Prethodno
znanje
Uenici koji se obrazuju kroz ovaj program bi trebalo da su prethodno poloili

predmete kao to su
Pedologija i Agrohemija, Proizvodnja bilja ili
Poljoprivredna proizvodnja ; ili da imaju osnovno znanje o proizvodnji ratarskih
kultura, stoarstvu ili hortikulturi.
prednost.
Polaznici programa moraju da imaju zavren Modul 1 - Organski principi i
planiranje konverzije kao i Modul 2, Organska sertifikacija.
6. Osnovna
struna znanja i
ishodi uenja
Osnovna
struna znanja
Ishodi uenja
Uenik mora da ima dokazane sposobnosti
da:
a.Razumevanje
koncepta
marketinga
primeni koncept marketinga organskog

proizvoda u situaciji koja mu je poznata
primeni koncept 4P na jedan proizvod
61
organske poljoprivrede na prodajnom

mestu koje mu je poznato.
7.Pregled sadraja
8. Usmeravanje
b.Razumevanje
sopstvenog
trita
sprovede jednostavnu studiju trita u

odnosu na jedan proizvod ili priliku za
plasman
c.Sposobnost
pripreme
marketing
plana
razradi jednostavan marketing plan za

jedan organski proizvod
d.Realizacija
trinog uinka
u kraim crtama opie kako bi pristupio

realizaciji marketing plana ukljuujui
utvrivanje cene, promociju proizvoda,
realizaciju prodaje i procenu uinka
Primena marketinkog koncepta na organske proizvode.
Marketinki miks ( 4 P)
Naela i primena osnovne studije trita
Inventarisanje resursa gazdinstva i procesa proizvodnje.
Odluivanje o ceni.
Adekvatna promocija.
Realizacija.
Potrebni resursi.
Metode ocenjivanja
9. Bibliografija
10. Renik stranih
pojmova
62
OPIS MODULA (Primeri praktine nastave)

Modul SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE
Kontekst
Organska poljoprivreda u Srbiji je jo uvek u povoju. Proizvoai u ruralnim podrujima
proizvode organske proizvode u malim koliinama, uglavnom u batama li manjim gazdinstvima.
Sistem organske sertifikacije, koji ukljuuje standarde i kontrolu, garantuje organskim proizvoaima
objektivni sistem zatite njihovih organskih proizvoda od nelojalne konkurencije. I potroaima prua
garancije da su organski proizvodi na pijacama proizvedeni strogo u skladu sa principima i
praksama organske proizvodnje. Prilikom plasiranja svojih organskih proizvoda na trite, mali i
srednji proizvoai treba da obezbede sertifikat nezavisnog kontrolnog tela kojim se potvruje da su
ti proizvodi proizvedeni u skladu sa nacionalnim organskim standardima. Zbog nepoznavanja
organskih standarda i procedura, organski proizvoai gube prihode koje bi ostvarili za usluge zatite
potroaa i ivotne sredine. Nepoznavanje organskih standarda i sertifikacije dovodi do neovlaene
upotrebe zabranjenih inputa (hemijskih supstanci, GMO, itd.), ime se potroai dovode u zabludu u
pogledu organskog kvaliteta. U takvim sluajevima, proizvedena hrana nije zdrava i ne sme se
deklarisati i stavljati u promet kao organska.
Cilj
Da se lokalnim savetnicima i organskim proizvoaima prue informacije i znanja o:
znaaju standarda proizvodnje autentinih organskih proizvoda,
znaaju procedura kontrole da bi se osigurala primena standarda a potroaima i omoguila
sledljivost proizvoda,
znaaju sertifikacije da bi se potroaima pruila garancija kvaliteta proizvoda a
proizvoaima vee trine mogunosti.
Oekivani rezultati
Lokalni savetnici razumeju i u okviru obuke umeju da objasne proizvoaima:
znaaj standarda u primeni pravilnih organskih praksi na poljoprivrednim gazdinstvima,
osnovne procedure kontrole (inspekcijskog nadzora) i interne kontrole,
postupak sertifikacije (ukljuujui podnoenje zahteva, administracija, sankcije).
Teme odeljka:
Odeljak 1: Standardi i zakonodavni okvir za proizvodnju, preradu i oznaavanje organskih
proizvoda
Odeljak 2: Kontrola i sertifikacija organske poljoprivredne proizvodnje i prerade zahtevi,
dokumentacija, administracija, upotreba sertifikata.
Odeljak 1. Standardi i zakonodavni okvir za proizvodnju, preradu i oznaavanje organskih
proizvoda
Uloga odeljka. U okviru ovog odeljka pruaju se informacije o zakonodavnom okviru organske
poljoprivrede. Primenom usvojenih nacionalnog standarda, poljoprivredni proizvoai postavljaju
osnov za proizvodnju zdrave organske hrane za njihove porodice i za potroae. Ispunjavanjem
standarda oni se kvalifikuju za kontrolu od strane ovlaene nacionalne kontrolne organizacije i za
dobijanje sertifikata organskog proizvoaa, preraivaa ili trgovca.
63
Kontekst
Proizvoai mogu da proizvode poljoprivredne proizvode i primenom metoda, praksi i
tehnologija koje su bezbedne za okruenje, zdravlje ljudi i ivotinja. Meutim, u organskoj
poljoprivrednoj proizvodnji proizvoai su duni da potuju skup pisanih pravila i praksi koje se zovu
norme, odnosno standardi. Na ovaj nain se ujednaava organska proizvodnja; a proizvoai se tite
od nelojalne konkurencije i kvalifikuju se za sertifikaciju.
Od kljunog je znaaja da savetnici proizvoaima objasne organske standarde, jer e se time
osigurati univerzalna primena pravila i prakse od strane proizvoaa. Obezbeivanjem pisanih
standarda, svim proizvoaima se obezbeuje matrica za korienje organskih metoda biljne i
stoarske proizvodnje. U ovom odeljku pominju se skoro svi aspekti organske biljne proizvodnje,
osnovni i posebni principi, smernice za nain priozvodnje, vani izuzeci i aneksi sa dozvoljenim
inputima u organskoj proizvodnji. To e omoguiti poljoprivrednicima da procene svoje kapacitete za
prelazak na organsku proizvodnju i da se prijave za sertifikaciju. Oni e takoe dobiti pismena
uputstva i knjigu polja uz pomo kojih e moi svakodnevno da proveravaju ispravnost svojih
poljoprivrednih aktivnosti.
Cilj odeljka
Da uesnici:
usvoje koncept organske poljoprivrede i osnovnih principa,
umeju da objasne znaaj organskih standarda i njihovog osnovnog sadraja,
umeju da analiziraju aspekte njihove organske proizvodnje u uslovima specifinim za njihova
gazdinstva.
Potrebno vreme
90 minuta
Procedure
1. Objasniti cilj odeljka
2. Nastavnik predstavlja temu koristei pripremljeni materijal
3. U zavisnosti od broja studenata, nastavnik ih deli u male grupe i daje im zadatak da objasne
znaaj organskih standarda kod organske biljne i/ili stoarske proizvodnje. Male grupe biraju
plodored i vrstu proizvodnje, s tim da nastavnik moe da izvri manje korekcije.
4. Svaka grupa predstavlja svoj rad.
5. Nastavnik, zajedno sa studentima, analizira rezultate grupnih zadataka vodei rauna o
standardima po vrsti proizvodnje.
6. Pitanja, odgovori, diskusije, sumiranje i zakljuivanje odeljka.
Nastavni plan /primer/
Br.
Sadraj
Vreme
Metoda
Materijali
1.
Objanjavanje ciljeva odeljka
5 min
Usmeno
Flipart (tabla sa listovima)
2.
Predstavljanje teme
20 min
Mini-predavanje
Tabla, flipart, flomaster (ili

multimedijalna PowerPoint
prezentacija)
3.
Znaaj organskih standarda za

biljnu (i/ili stoarsku)
proizvodnju zasnovanu na
organskim principima
40 min
Rad u malim
grupama
Obrasci za organske
standarde, papir, flomasteri
4.
Sumiranje i analiza rada u

malim grupama, grupna
diskusija
15 min
Prezentacija
Tabla, flipart
5.
Sumiranje, zakljuivanje
odeljka
10 min
Ispitivanje,
zapaanja
Flipart, flomasteri
64
Neophodni materijali
Obrasci u koje uesnici unose podatke o organskim principima, metodama i praksama za
odabrane useve u plodoredu u uslovima specifinim za konkretno poljoprivredno gazdinstvo, na
papiru A-4 formata i flipartu, (npr. upitnik za samoprocenu uesnika-poljoprivrednika ili druge vrste
testova), papir, flomasteri, digitron, materijali za uesnike.
Resursi
Modul Sertifikacija organske proizvodnje, dr. Vladislav Popov, vpopov_bg@abv.bg
Materijal /primer/
Standardi i zakonodavni okvir za proizvodnju, preradu i

oznaavanje/deklarisanje organskih proizvoda
ta je organska poljoprivreda?
Codex alimentarius FAO i WHO definie organsku poljoprivredu (OP) kao sveobuhvatan sistem
upravljanja proizvodnjom, koji podrava opstanak agroekosistema, ukljuujui ouvanje bioloke
raznovrsnosti, biolokih ciklusa i bioloke aktivnosti zemljita. Akcenat je na mobilisanju internih
resursa poljoprivrednih gazdinstava i na ograniavanju upotrebe ulaznih repromaterijala (spoljanih
inputa). Kod biolokih sistema treba uzeti u obzir injenicu da regionalni uslovi zahtevaju
agroekosisteme prilagoene konkretnom regionu. To se postie korienjem agronomskih, biolokih
i tehnikih metoda umesto sintetikih inputa, za realizaciju konkretne aktivnosti. Generalno, OP je
poseban metod poljoprivredne proizvodnje koji odrava ekoloku ravnoteu i potuje principe
ekolokog ciklusa biljke-ivotinje-zemljite. OP doprinosi odrivom razvoju ruralnih podruja, zatiti
ivotne sredine i obezbeuje neophodne uslove za dobrobit ivotinja.
Kako je zaeta organska poljoprivredna proizvodnja?
Eksterni link: www.ifoam.org http://ec.europa.eu/agriculture/organic/index_en.htm
Nakon zelene revolucije, mnogi poljoprivredni proizvoai, preteno iz zapadne Evrope, su
shvatili da korienje sintetikih pesticida i ubriva, kao i intenzivne metode proizvodnje, imaju
tetan uticaj na prirodu i ne doprinose odrivosti poljoprivrede. Oni su se vratili tradicionalnim
ekstenzivnim metodama poljoprivredne proizvodnje i biodinamikim praksama, koje su promovisali
dvadesetih godina prolog veka ljudi poput Rudolfa tajnera i drugi. Kako bi zatitili prava organskih
farmera, njihova udruenja su formirala Meunarodnu federaciju pokreta za organsku
poljoprivredu (IFOAM), na njihovom prvom kongresu koji je odran u Parizu 1972. godine. Od tada,
IFOAM je glavni pokreta promena i napretka u organskoj poljoprivredi irom sveta, koje doprinose
poboljanju kvaliteta ivota seoskog stanovnita.
Univerzalni principi organske poljoprivrede
Eksterni link: www.ifoam.org
Organski proizvoai treba da potuju univerzalne principe organske poljoprivrede. Ovi principi
ukljuuju osnovne ciljeve proizvodnje visokokvalitetne hrane, tekstila i drugih proizvoda na organski
odriv nain.
65
Princip zdravlja
Organska poljoprivreda treba da odri i pobolja zdravlje zemljita, biljaka, ivotinja i ljudi kao
delova jednog jedinog i neodvojivog ekosistema.
Uloga organske poljoprivrede, bilo u proizvodnji, preradi, distribuciji ili potronji je da odri i
pobolja zdravlje u svim fazama i na svim nivoima.
Eksterni link: Od farme do trpeze
http://www.europa.eu.int/comm/publications
Bezbedna
hrana
za
evropske
potroae.
Princip ekologije
Organska poljoprivreda treba da se zasniva na ivim ekolokim sistemima i ciklusima, da
funkcionie sa njima, da ih oponaa i da im pomogne da opstanu.
Proizvodnja, bilo da se radi o proizvodnji koja potie sa proizvodnih jedinica ili sakupljanju
samoniklih vrsta iz prirodnih stanita, ne sme da budu eksploatativna, ve treba da se uklopi u
cikluse prirode i ivih sistema. Ovi ciklusi su univerzalni ali njihovo funkcionisanje mora da bude
prilagoeno lokalnim uslovima, ekologiji, kulturi i razmerama.
Organska poljoprivreda ne sme da remeti ekoloku ravnoteu, kao to su prirodna podruja,
stanita, bioloku raznovrsnost vazduh odnosno generalno ivotnu sredinu koja postoji van
proizvodnih podruja.
Princip pravinosti
Organska poljoprivreda treba da se gradi na odnosima koji obezbeuju pravinost vezano za
zajedniku ivotnu sredinu i mogunosti ivota.
Prirodnim resursima koji se koriste za proizvodnju i potronju treba upravljati na nain koji je
drutveno i ekoloki opravdan i pravian, tako to e se razvijati odnosi zasnovani na potenju.
Meuljuski odnosi svih subjekata koji obavljaju poslove u organskoj proivodnji ili u vezi sa organskom
proizvodnjom treba da obezbede pravinost na svim nivoima i prema svim stranama proizvoaima, radnicima, preraivaima, distributerima. Ovaj princip insistira na tome da se
ivotinjama obezbede uslovi ivota koji su u skladu sa njihovom fiziologijom, prirodnim ponaanjem i
njihovom dobrobiti.
Princip brige
Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran nain da bi se zatitilo
zdravlje i dobrobit sadanjih i buduih generacija, kao i ivotne sredine.
Organska poljoprivreda je iv i dinamian sistem. Postojee prakse i tehnologije treba preispitati i
po potrebi promeniti, proceniti i uvoditi nove. Moe se poboljati efikasnost i poveati
produktivnosti, ali ne po ceni da se time ugroze zdravlje i dobrobit sadanjih i buduih generacija i
ivotna sredina.
GLAVNI PRINCIPI ORGANSKE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE
Eksterni link: Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije
http://www.dnrl.minpolj.gov.rs/novo%20organska/Zakonoorganskojproizvodnji.pdf
Odravanje stabilne produktivne vrednosti (plodnost zemljita) recikliranjem hranjivih materija
(kompostiranog organskog ubriva, biljnih ostataka, itd.) i korienjem leguminoza i kultura
pogodnih za zelenino ubrenje izmeu redova voaka, krmnog bilja, i u povrtarskoj
proizvodnji.
66
Zabrana sintetikih ubriva i pesticida da bi se spreilo zagaivanje vode, zemljita i vazduha.

Korienje mehanike kontrole (obrada zemljita), plodored koji ukljuuje i itarice (ra,
penica, itd.) i zdruivanje biljaka radi suzbijanja korova.
Primena preventivnih mera kao to su izbor odgovarajuih vrsta i sorti otpornih na tetoine i
bolesti, prilagoenih lokalnim agro-klimatskim uslovima ime se izbegava korienje zatitnih
prskanja biljaka.
Diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje ukljuivanjem razliitih biljaka i ivotinja, to
omoguava fleksibilnost na tritu i prilagoenost lokalnim uslovima.
Kreiranje ekoloki balansiranih polja korienjem ptica, grabljivica i parazita (kao to su
bubamare, zlatooke, Trihograma/parazitske osice, i sl.) za zatitu bilja ili bioloke pripravke od
prirodnih biljnih ekstrakata (Pyrethrum (buha), duvan, sojino ulje, itd.), ili feromonske klopke
protiv muva, biljnih vai i drugih tetoina.
Biljke i ivotinje bez genetski modifikovanih organizama (GMO)
Uzgoj ivotinja prilagoen potrebama ivotinja, obezbeivanjem pristupa otvorenom
prostoru za ispau i kretanje, uz zabranu korienja hormona, preparata za ubrzanje rasta i
antibiotika (ovo poslednje je dozvoljeno samo radi spaavanja ivota).
Zato su neophodni organski standardi i regulativa?
Potreba za regulisanjem organske poljoprivredne proizvodnje, za uspostavljanjem jedinstvenih
standarda organske proizvodnje i sistema kontrole i sertifikacije namee se iz sledeih razloga:
rast udela organske proizvodnje na globalnom nivou
rast potranje za organskim proizvodima
garantovanje fer konkurencije meu organskim poljoprivrednicima
zatita i odravanje poverenja potroaa u proizvode sa oznakom organski proizvod.
Faze razvoja organske regulative i standarda u Srbiji.
prvi zakon o organskoj poljoprivredi je donesen 2000.
od 2006 - 2010. vaio je zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima.
od 1. januara 2011. poeo je da vai Zakon o organskoj proizvodnji koji je usklaivan sa EU

regulativom,
6 kontrolnih organizacija je akreditovano za 2014.
Koji poljoprivredni proizvodi mogu da budu sertifikovani kao rganski proizvodi?

1. Svei ili nepreraeni poljoprivredni proizvodi;
2. Preraeni poljoprivredni proizvodi namenjeni ishrani;
3. Krmivo;
4. Seme i sadni materijal;
5. Peleti koji se koriste u krmivu ili u ishrani;
6. Akvakultura;
7. Vino (ali oznaeno kao vino proizvedeno od organskog groa)
U organskoj proizvodnji se posebno:
Ograniava korienje pesticida koji mogu da budu tetni za ivotnu sredinu odnosno
akumulaciju ostataka pesticida na poljoprivrednim proizvodima.
Primenjuju preventivne metode kontrole tetoina, bolesti i korova
67
Koriste ubriva organskog i neorganskog porekla

Ograniava korienje GMO i proizvoda dobijenih od GMO
Ograniava korienje radijacije
Zabranjuje korienje hidroponinih biljaka i proizvoda
Ne dozvoljava uzgoj stoke tamo gde nema pristupa ispustu.
Posebna naela organske biljne proizvodnje
Odravanje i poboljanje mikrobioloke aktivnosti tla i prirodne plodnosti zemljita, bioloke
raznovrsnosti zemljita, primena mera koje spreavaju sabijanje i eroziju zemljita, ishrana
biljaka preko ekosistema zemljita.
Odravanje i poboljanje plodnosti i bioloke aktivnosti zemljita pomou:
Viegodinjih plodoreda,
Leguminoza,
Zeleninog ubrenja,
Upotrebe ivotinjskog stajnjaka ili organskih ubriva, po mogunosti kompostiranih,
iz organske proizvodnje;
Biodinamikih preparata;
Minimalnog korienja spoljanjih i neobnovljivih resursa.
Slika 10. Princip kruenja organske materije i hranjiva i maksimalno iskoriavanje internih resursa
gazdinstva
Pravila organske biljne prozvodnje
Usevi i proizvodi od tih useva:
68
Period konverzije (tranzicije)

3 godine za viegodinje useve kao to su voke, vinova loza, 2 godine za jednogodinje useve
kao to su itarice, povre, mahunarke, 2 godine za krmno bilje pre njegovog korienja kao hrane za
ivotinje; period konverzije se moe skratiti pod uslovom da se kontrolnoj organizaciji predoe
odgovarajui dokazi i podnese zahtev za skraivanje konverzije pri Odseku za organsku proizvodnju
Ministarstva poljoprivrede Srbije i njima dostave isti dokazi.
Odravanje plodnosti zemljita (videti dozvoljene inpute u Aneksu 1. - Regulativa
EK 889/2008)
Kontrola tetoina, bolesti i korova (videti dozvoljene inpute u Aneksu 2. - Regulativa
EK 889/2008)
Sakupljanje samoniklih biljaka iz prirodnih stanita- (videti zahteve standarda RS, kao
i Regulative EK 889/2008)
Odstupanja koja se odnose na nedostatak semena i sadnog materijala
Seme i sadnice
Koristiti organsko seme ukoliko ga ima na lokalnom tritu.

Kontrolne organizacije i Odsek za organsku proizvodnju MPZS (Ministarstvo poljoprivrede i
zatite ivotne sredine) mogu da dozvole korienje konvencionalnog netretiranog semena i sadnica
u voarstvu samo kada organsko seme nije dostupno na domaem tritu. U takvim sluajevima,
organski proizvoai treba da pribave pismenu izjavu (uverenje ili rukom napisana izjava na
priznanicama prodavca/proizvoaa semenskog/sadnog materijala) da su seme ili sadnica
proizvedeni bez upotrebe hemijskih pesticida ili GMO.
Kako obeleiti i prepoznati organski proizvod?
Obavezna oznaka na organskim proizvodima mora da sadri:
Kod kontrolne organizacije, na primer: RS-ORG-XX
Nacionalni znak Organski proizvod
Podatke o proizvoau i geografskom poreklu organskog proizvoda, na primer: Proizvedeno u
Vojvodini, Srbija
EU znak za OP
Nacionalni znak za OP
ANEKSI
Aneks I ubriva i oplemenjivai zemljita
Aneks II Pesticidi proizvodi za zatitu bilja
Aneks III Minimalni zahtevi u pogledu otvorenih i zatvorenih prostora i drugih karakteristika
objekata u kojima boravi stoka
Aneks IV Maksimalan broj ivotinja po hektaru
Aneks V Sirovine za stonu hranu
Aneks VI Aditivi i supstance koje se koriste u stonoj hrani
Aneks VII Proizvodi za ienje i dezinfekciju
Aneks VII Obrazac deklaracije za trgovce semena i sadnih materijala
69
UPITNIK ZA SAMOPROCENU UESNIKA U OBUCI ORGANSKA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA

/NAPOMENA: ovo je samo primer, dodati pitanja koja su relevantna za standarde navedene u
gornjem tekstu /
Pitanje 1. ta je organska poljoprivredna
proizvodnja? (zaokruite taan odgovor)
Pitanje 4. ta znai princip zdravlja?

(zaokruite taan odgovor)
) Sistem poljoprivredne proizvodnje koji iskljuuje

upotrebu pesticida i mineralnih ubriva;
)
Korienje
svih
dozvoljenih
ulaznih
repromaterijala i alata u cilju zatite zdravlja bilja i
ivotinja;
B) Sistem poljoprivredne proizvodnje koji odrava

ekoloku ravnoteu, proizvodi proizvode koji
ispunjavaju neophodne principe ekolokog ciklusa
biljaka-ivotinja-zemljita i titi ivotnu sredinu;
B) Korienje svih dozvoljenih sredstava i alata za

neogranienu proizvodnju jer se zemljite i voda
mogu oistiti;
C) Sistem poljoprivredne proizvodnje koji doprinosi

odrivom razvoju ruralnih regiona, garantuje
pravinu raspodelu dobiti i dobrobit ivotinja;
C) Organska proizvodnja treba da odri i pobolja

plodnost zemljita, zdravlje biljki i ivotinja i ljudi
generalno.
D) Svi napred navedeni odgovori su tani.
D) Svi napred navedeni odgovori su netani.
Pitanje 2. Kako je zaeta organska

poljoprivredna proizvodnja? (zaokruite taan
odgovor)
) Poetkom 1920-ih ali se u potpunosti razvila tek
nakon 1960-tih;
B) Poetkom 1920-ih a nakon tzv. zelene
revolucije, kada su farmeri shvatili da su
konvencionalne metode poljoprivredne proizvodnje
korienjem sintetikih pesticida i ubriva tetne za
ivotnu sredinu;
Pitanje 5. ta podrazumeva princip

ekologije? (zaokruite taan odgovor)
) Organska poljoprivredna proizvodnja, bilo da
se radi o proizvodnji biljnih proizvoda koji
potiu sa proizvodnih jedinica ili sakupljanju
divljih vrsta iz prirodnih stanita, ne sme da
bude eskploatativna.
B) Organsku poljoprivrednu proizvodnju treba
prilagoditi i njome upravljati u skladu sa
ekolokim ciklusima prirode i svih ivih sistema;
C) Poetkom 1920-ih, nakon promena u centralnoj i

istonoj Evropi i odgovora EU;
C) Organska poljoprivredna proizvodnja treba

da ima pozitivne efekte na sve ive sisteme,
prirodna podruja i stanita.
D) EU je primorala poljoprivredne proizvoae da

prihvate organske proizvoae poetkom 1980-tih.
D) svi napred navedeni odgovori su tani.
Pitanje 3. Koji su univerzalni principi organske

poljoprivrede? (zaokruite taan odgovor)
) Zatita bilja i zemljita hemijskim pesticidima i
ubrivom;
B) Principi zdravlja, ekologije, pravinosti i brige;
C) Odrati tradicionalne prakse poljoprivredne
proizvodnje ograniavanjem upotrebe ulaznog
repromaterijala uz manji prinos;
Pitanje 6. ta znai princip pravinosti?

) Pravian prema prirodnim resursima
proizvodnja i potronja su podjednako vane u
socijalnom i ekolokom kontekstu;
B) Pravian prema ljudima fer ljudski odnosi na
svim nivoima
prema proizvoaima,
radnicima,
preraivaima,
distributerima,
trgovcima ili potroaima;
C) Pravian prema ivotinjama obezbeuje im
adekvatne uslove u skladu sa njihovim
potrebama, fiziolokim karakteristikama i
ponaanjem;
70
Pitanje 7. ta podrazumeva princip brige?

Pitanje 8. Koji su osnovni principi organske

poljoprivrede? (zaokruite taan odgovor)
) Organska poljoprivredna proizvodnja e

brzo uveati prihode sadanje generacije
poljoprivrednih proizvoaa;
) Odravanje stabilne produktivne vrednosti

recikliranjem hranljivih materija (kompostirano
organsko ubrivo, biljni ostaci, itd.) i
korienjem leguminoza i zeleninog ubrenja;
B) Organski proizvoai
koriste
stare,
tradicionalne tehnologije koje nisu tetne za
ljudsko zdravlje;
C) Organskom poljoprivrednom proizvodnjom
treba paljivo upravljati da bi se zatitili zdravlje i
dobrobit sadanjih i buduih poljoprivrednih
proizvoaa i potroaa, kao i ivotna sredina;
B) Zabrana mineralnih ubriva i pesticida da bi

se spreilo zagaivanje vode, zemljita i vazduha
i zamena zagaivaa biolokim preparatima,
mehanikom kontrolom (obrada zemljita),
plodoredima, itd.;
C) Uzgoj ivotinja prilagoen potrebama
ivotinja, obezbeivanjem dovoljno prostora za
ispau i kretanje, uz zabranu korienja
hormona, preparata za ubrzanje rasta i
antibiotika;
Pitanje 9. Koji su osnovni principi bioloke

zatite bilja? (zaokruite taan odgovor)
) Uspostavljanje ekoloke ravnotee izmeu
tetoina i njihovih prirodnih neprijatelja, primena
preventivnih mera, kao to su izbor otpornih vrsta
i sorti, prilagoenih useva, prirodnih biljnih
ekstrakata za proizvodnju bio-pesticida, itd. ;
B) Delimino korienje hemijskih pesticida po
potrebi tokom perioda vegetacije radi suzbijanja
tetoina i bolesti;
C) Uzgoj ogranienog broja useva i sorti da bi se
smanjio rizik irenja tetoina i bolesti;
D) esto korienje metode mehanike kultivacije
zemljita u spoju sa herbicidima radi suzbijanja
korova.
Tani odgovori:
Odgovor 1. D)
Odgovor 6. D)
Odgovor 2. B)
Odgovor 7. C)
Odgovor 3. B)
Odgovor 8. D)
Odgovor 4. C)
Odgovor 9. )
Odgovor 5. D)
71
Odeljak 2: Kontrola i sertifikacija organske poljoprivredne proizvodnje i prerade zahtevi,

dokumentacija, administracija, upotreba sertifikata.
Uloga odeljka.
Ovaj odeljak treba da prui informacije o zakonodavnim zahtevima i procedurama kontrole koju
vri domae ili meunarodno kontrlono telo kako bi utvrdilo da li organski proizvoa ispunjava
propisane organske standarde. Ukoliko ispunjava zahteve kontrolne procedure propisane za grupnu
ili individualnu sertifikaciju, nezavisno kontrolno telo (sertifikaciona organizacija) organskom
proizvoau izdaje pismenu potvrdu (tzv. sertifikat) da su njegove metode organske proizvodnje
bezbedne i zdrave.
Kontekst
Proizvoai koji primenjuju organske poljoprivredne metode podleu kontroli (inspekcijskom
nadzoru) koju sprovodi nezavisno telo radi utvrivanja ispunjenosti organskih standarda. Na ovaj
nain, oni se kvalifikuju za sertifikaciju .
Savetnici ili kontrolori iz sertifikacione organizacije trebaju poljoprivrednicima objasniti procedure
organske kontrole i sertifikacije zato to e se time obezbediti da oni razumeju svoje obaveze u
pogledu kontrole kao i njihovu spremnost da inspektorima kontrolne organizacije dozvole pristup
njihovom gazdinstvu radi vrenja kontrole. Poljoprivrednici treba da razumeju znaaj kontrole. Treba
im jasno ukazati na to da su kontrolne odnosno sertifikacione organizacije ovlaene od strane
meunarodnih ili nacionalnih vlasti (npr. Ministarstva poljoprivrede) za vrenje inspekcijskog
nadzora gazdinstava i akreditovane prema standardu o akreditaciji EN 45011, odnosno SRPS ISO
17065 prema kojem e do 2015. godine morati biti akreditovane sve sertifikacione organizacije.
Inspektori takoe trebaju objasniti proizvoaima vei deo procedure organske kontrole. U
nastavku teksta, dato je samo kratko, osnovno objanjenje.
Inspektor takoe trebaju objasniti proizvoaima vei deo procedure organske kontrole. U
nastavku teksta, dato je samo kratko, osnovno objanjenje.
Cilj odeljka
Da uesnici:
razumeju znaenje i znaaj kontrole organskih gazdinstava;
razumeju osnovne procedure kontrole i da umeju da u prijavu unesu podatke koje zahtevaju
kontrolori;
razumeju znaenje i mo sertifikacije.
Potrebno vreme
90 minuta
Postupak
1. Objasniti cilj odeljka
2. Predstaviti temu koristei pripremljeni materijal
3. U zavisnosti od broja uesnika, podeliti ih u male grupe i dati im zadatak da objasne znaenje
inspekcijskog nadzora organske biljne (i/ili stoarske) proizvodnje. Svaka grupa bira odreeni tip
gazdinstva i proceduru individualne ili grupne inspekcije kako bi ispunili zadatak, s tim da
nastavnik moe da izvri manje korekcije.
4. Svaka grupa odrava prezentaciju.
5. Trener/nastavnik, zajedno sa uenicima, analizira rezultate grupnih zadataka vodei rauna o
procedurama kontrole i potrebnim inspekcijskim obrascima i dokumentaciji.
6. Pitanja, odgovori, diskusije, rezimiranje i zakljuivanje odeljka.
72

Br.
Sadraj
Vreme
Metoda
Materijal
Objanjenje cilja odeljka
5 min
Usmeno
Predstavljanje teme
20 min.
Kratko
predavanje
Tabla, flipart,
flomasteri (ili
multimedijalna
PowerPoint
prezentacija)
Znaenje kontrole i sertifikacije

organske biljne (i/ili stoarske)
proizvodnje; procedure,
dokumentacija koju je potrebno
popuniti.
40 min.
Rad u malim
grupama
Obrasci za organsku
kontrolu (ubriva,
biopreparati, itd.) papir,
flomasteri
Zakljuci i analiziranje rada u

malim grupama
15 min.
Prezentacija
Tabla, flipartovi
Donoenje zakljuaka,
zavravanje odeljka
10 min.
Ispitivanje,
zapaanja
Flipartovi, flomasteri
Flipart
.
.
.
.
1. Broure sertifikacionog tela /kontrolne organizacije
2. Uputstva za grupnu ili individualnu sertifikaciju
3. Obrasci (primeri) koji se popunjavaju kada se prvi put podnosi prijava i pre redovne godinje
kontrole gazdinstva, u A-4 formatu i flipartovi (npr. primeri zadataka), papiri, flomasteri,
digitron i materijali za uesnike.
Resursi
Modul Kontrola organske poljoprivredne proizvodnje i prerade, dr. Vladislav Popov,
vpopov_bg@abv.bg
Kontrolne procedure RS u pismenom formatu, prezentacija, obrasci prijave, informativni
materijali za poljoprivredne proizvoae, zapisnici, itd.
73
Materijal za uesnike
(primer informacija koje treba dati uenicima)
Kontrolu vri nadzorno telo, odnosno kontrolna organizacija ovlaena od strane Ministarstva
poljoprivrede u skladu sa ugovorom o vrenju kontrole i nadzora zakljuenim sa proizvoaem
poljoprivrednog proizvoda odnosno prehrambenih proizvoda.
Kontrolne organizacije posluju u skladu sa standardom Republike Srbije imaju:
- standardnu proceduru kontrole koja sadri detaljan opis zahteva i mera koji se primenjuju na
subjekte ukljuene u sistem kontrole;
- sistem sankcija koji primenjuju kada se utvrdi odstupanje.
Sistem kontrole - opti zahtevi
Operater (proizvoa, preraiva ili trgovac) koji proizvodi ili stavlja u promet organske
proizvode duan je:
- da kontaktira ovlaenu kontrolnu organizaciju koja e biti zaduena za njegovu buduu
kontrolu,
- da kontrolnoj sertifikacionoj organizaciji dostavi godinji plan proizvodnje do 31.01.
- da o svojoj proizvodnji vodi evidenciju i knjigu polja kako bi omoguio uvid u poreklo, vrste i
koliine nabavljenih sirovina i njihovu upotrebu, kao i u koliinu i dalje kretanje proizvedenih
proizvoda;
- da kontrolnoj organizaciji omogui pristup svim prostorima, objektima gde se vre proizvodnja,
prerada i skladitenje, kao i pristup raunovodstvenoj evidenciji, te da im prui sve informacije
neophodne za vrenje kontrole.
Pojanjenje koraka u vrenju kontrole u postupku sertifikacije
Sistem kontrole se zasniva na fizikoj kontroli operatera koja se obavlja u periodu od najmanje
punih godinu dana.
Broj inspektora se utvruje na osnovu analize rizika.
Po potrebi, kontrolori mogu uzeti uzorke radi analize evantualnog prisustva nedozvoljenih
supstanci.
Tokom vrenja kontrole proveravaju se sve faze proizvodnje, dokumentacija i procedure, u
zavinosti od vrste proizvoda koji su u postupku sertifikacije.
Koraci u postupku kontrole i sertifikacije
1. Podnoenje zahteva (prijave) za sertifikaciju,
2. Poetna fizika kontrola (inspekcija),
3. Ukljuivanje u sistem kontrole,
4. Vrenje planiranih kontrola,
5. Donoenje odluke o sertifikaciji,
6. Odravanje sertifikacije.
Priprema proizvoaa odnosno preraivaa za kontrolu
1. Razumevanje uslova propisanih regulativom Republike Srbije
2. Povezivanje sa kontrolnim organizacijama
3. Razumevanje zahteva kontrolora (dokumentacija), kontrolne organizacije proizvoaima
dostavljaju dokumenta potrebne radi ukljuivanja u sistem kontrole. Ovi dokumenti mogu da budu u
razliitim formatima (upitnici, tabele, itd.), ali moraju da sadre sledee informacije:
a) detaljan opis raspoloivog obradivog zemljita i objekata koji se koriste za
skladitenje ili preradu proizvoda
74
4.
5.
6.
7.
b) opis svih posebnih mera koje se uvode u gazdinstvo, objekte Ili aktivnosti da bi se
obezbedila ispunjenost uslova propisanih za organske proizvode;
c) predostronosti koje se primenjuju kako bi se smanjio rizik od kontaminacije
nedozvoljenim proizvodima ili materijama i higijenske mere koje se primenjuju u skladitima
i itavom proizvodnom lancu.
Ukoliko je operater uveo sistem kontrole kvaliteta, informacije o tim merama moe da
ukljui u ovu dokumentaciju.
Izrada plana za uvoenje konkretnih mera.
Priprema dokumentacije.
Predaja zahteva.
Kontrola gazdinstva / plana proizvodnje useva koji podnosi proizvoa u postupku organske
sertifikacije
-
opis gazdinstva,
granice parcele - informacije o rizicima kontaminacije i merama predostronosti,
mere za odravanje i poboljanje plodnosti zemljita,
mere zatite bilja,
mere za ienje maina i opreme koje se koriste i na konvencionalnim njivama,
mere za odvajanje proizvodnje u meovitoj poljoprivrednoj proizvodnji,
mere za odravanje i poboljanje bioloke raznovrsnosti,
voenje evidencije o gazdinstvu.
Prijem kandidata za organskog proizvoaa u sistem kontrole
provera dokumentacije od strane kontrolne organizacije,

organizovanje kontrole,
provera ispravnosti datih podataka,
provera ispunjenosti uslova za organsku proizvodnju,
regulativa,
ishod kontrole- izvetaj o izvrenoj kontroli.
Ukoliko je ishod kontrole pozitivan, gazdinstvo se ukljuuje u sistem kontrole gazdinstava.
Dalje procedure
redovno praenje i kontrola,

najmanje jedna nenajavljena kontrola godinje,
kontrola proizvodnih prostora i objekata,
kontrola evidencije (i pratee dokumentacije),
uzimanje uzoraka radi analize (ukoliko postoji sumnja),
izrada izvetaja o izvrenoj kontroli,
odluka o sertifikaciji,
dalje odravanje sertifikacije.
Opte informacije o sertifikaciji

Sertifikacija organske proizvodnje je potpuno dobrovoljan proces, ali subjekti treba da znaju da
ulaskom u sistem kontrole preuzimaju sledee velike obaveze:
a) da e poslovati u skladu sa pravilima organske proizvodnje,
b) da e prihvatiti sankcije koje naloi kontrolna organizacija u sluaju krenja ili odstupanja od
propisanih standarda,
75
c) da e, u sluaju da proizvod ne ispunjava zahteve organske proizvodnje, o tome pismenim

putem obavestiti kupce proizvoda kako bi sa proizvoda koji ne ispunjavaju propisane uslove
uklonili oznaku organskog proizvoda.
Organski proizvoai duni su da vode i auriraju dokumentarnu evidenciju o gazdinstvu sa
podacima o:
-
dobavljaima sirovina,
ispunjenosti uslova za rgansku proizvodnju, po potrebi (npr. seme i sadni materijal),
vrstama i koliinama organskih proizvoda koji se isporuuju gazdinstvu,
vrstama i koliinama organskih proizvoda koji se skladite na gazdinstvu,
poljoprivrednim aktivnostima koje se sprovode,
vrstama i koliinama prodatih proizvoda, i kupcima istih.
Subjekti treba da vode evidenciju i da uvaju dokumentaciju koja dokazuje verodostojnost

podataka o kojima se vodi evidencija. To su izmeu ostalog rauni za kupljene i prodate proizvode,
zapisnici o primopredaji, potvrde o prijemu, kopije sertifikata i uzorci etiketa i ambalae.
Eventualna odstupanja od organskih standarda
LAKA
Proizvodni plan sadri netane ili nepotpune informacije.
Nepravilno voenje evidencije gazdinstva.
Nepotpun ili netaan opis gazdinstva.
ZNAAJNA
Prisustvo supstanci koje nisu kompatibilne sa metodama organske proizvodnje na organskim
farmama.
Onemoguavanje pristupa inspektorima proizvodnim objektima i/ ili skladitu.
Korienje neovlaenih vozila.
Prisustvo iste sorte / rase i u organskoj i u konvencionalnoj proizvodnji.
Mogue sankcije
Nalog
Upozorenje
Opoziv sertifikata za odreeno podruje / parcelu
Suspenzija sertifikacije
Iskljuivanje iz sistema kontrole subjekata
Vrste sertifikacije
1. Potvrda kontrolne organizacije- kojom se potvruje da je odreeni proizvod (proces)
ukljuen u sistem kontrole gazdinstava, ali ne i da ispunjava uslove propisane za organske
proizvode
2. Sertifikat o ispunjenosti standarda - kojom se potvruje da odreeni proizvod (proces)
ispunjava propisane standarde. Na osnovu ove potvrde, operater sam izdaje svoju izjavu da
konkretan proizvod ispunjava standarde.
3. Sertifikat o ispunjenosti standarda za seriju proizvoda - koja se izdaje za odreene serije
proizvoda nakon analize pristustva nedozvoljenih supstanci.
76
Modul MARKETING U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

(primer)
Kontekst
Organska poljoprivreda u Srbiji belei znaajan rast. Grupe seoskih organskih proizvoaa se
meusobno pomau nabavkom semena, sitne opreme i razmenom znanja u oblasti organske
proizvodnje. Mali i srednji proizvoai iz ovih seoskih grupa proizvode organsku hranu uz pomo
regionalnih NVO, kao to je Centar za organsku proizvodnju Selena, i svoje proizvode plasiraju
uglavnom na lokalnim i regionalnim tritima. Mali i veletrgovci cene ove proizvode zbog njihovog
kvaliteta, trajnosti i zdravstvenih garancija. Meutim, organski proizvoai ne vide u punoj meri
prednosti proizvodnje i prodaje organskih proizvoda jer su njihove cene i dalje na nivou cena
konvencionalnih proizvoda.
S druge strane, potroaima su potrebne garancije da su organski proizvodi proizvedeni u
potpunosti u skladu sa organskim naelima i praksama. Organskim proizvoaima i dalje nedostaju
znanja i vetine u oblasti dizajna, trita, oglaavanja, edukacije potroaa, promocije organskih
proizvoda, i sl. to ih spreava da istrae nove trine nie i dobiju bolje cene. Oni treba da tee
premijum cenama kako bi ostvarili dodatne prihode za svoje porodice zauzvrat za njihov doprinos
zatiti ivotne sredine i potroaa. Takoe, potroai treba da razumeju da je organska hrana zdravija
i da budu spremni da za nju plate veu cenu.
Uenici srednjih poljoprivrednih kola (SP), kao budui svreni studenti i organski proizvoai
treba da steknu vetine i znanja iz oblasti marketinga organskih proizvoda.
Cilj
Pruiti vie informacija i znanja studentima SP (buduim proizvoaima organskih proizvoda) o:
znaaju planiranja marketinga organske hrane,
znaaju promocije organske hrane radi edukacije potroaa, malih i veletrgovaca, sa ciljem
poveanja prometa i dobijanja boljih cena na tritu.
Oekivani rezultati
Da studenti SP razumeju i umeju da objasne:
znaaj marketinke procene, analize i planiranja za poboljanje kvaliteta i prometa na

organskim farmama,
osnovne aktivnosti i procedure promocije organske hrane,
studenti su sposobni da razviju individualne ili grupne marketinke strategije.
Teme odeljka:
Odeljak 1: Marketinki plan.
Odeljak 2: Promotivna strategija.
Odeljak 1. Marketinki plan
Uloga odeljka.
Ovaj odeljak prua informacije o osnovnim elementima marketinga. Predstavlja i naine izrade
interne analize postojeeg stanja kod individualnog i grupnog marketinga i aspekte koje treba uzeti u
obzir prilikom planiranja prodaje. Istrauje razne kanale prodaje i opcije koje oni nude organskim
proizvoaima. Nakon analize i pitanja studenti treba da budu osposobljeni za izradu individualnog ili
grupnog marketinkog plana.
77
Kontekst
Organski proizvoai svoje proizvode mogu da plasiraju na trite raznim kanalima (direktna
prodaja, specijalizovane radnje, supermarketi, itd.), ali bez jasnog razumevanja trita organskih
proizvoda, naina na koji ono funkcionie, mogunosti i opcija koje se nude, oni nee moi da ostvare
dobre, odrive ekonomske rezultate. Organska proizvodnja i organski proizvodi su poznati na
srpskom tritu i zahtevaju pripremu i realizaciju pojedinanih strategija i planova.
Cilj odeljka
Da uenici:
steknu znanja o konceptu i osnovnim aspektima organskog marketinga,
mogu da analiziraju aspekte njihove poljoprivredne proizvodnje i srodnih trita,
mogu da izrade marketinki plan na osnovu specifinosti gazdinstva i regiona.
Neophodno v reme
120 minuta
Postupak
1. Objasniti cilj odeljka.
2. Predstaviti temu uz pomo pripremljenog materijala
3. Uzimajui u obzir broj uesnika, podeliti ih u manje grupe i dati im zadatak da opiu znaaj
marketinga organske biljne (i/ili stoarske) proizvodnje. Svaka grupa bira odreenu vrstu biljne
kulture na gazdinstvu ili na regionalnom nivou, vri analizu i osmiljava jednostavan marketinki
plan.
5. Zajedno sa uesnicima analizirati zadatke koje su grupe realizovale obraajui panju na
marketinke strategije prema vrsti proizvodnje.
Br.
Sadraj
Vreme
Metod
Materijal
1.
Objanjenje ciljeva oblasti
5 min
Usmenim putem
Flipart (table sa
listovima)
2.
Predstavljanje teme
20 min.
Kratko predavanje
Tabla, flipart,
flomaster (ili
multimedijalna
PowerPoint
prezentacija)
3.
Znaaj marketinga u organskoj

biljnoj (i/ili stoarskoj)
proizvodnje (na osnovu
organskih i univerzalnih
marketinkih principa)
40 min
Rad u malim
grupama
Obrazac prijave za
ukljuivanje
proizvoaa u organsku
proizvodnju, papiri,
flomasteri
4.
Sumiranje rada u malim

grupama
20 min
Prezentacija
Tabla, flipart
5.
Analiziranje grupnog rada,

diskusija
20 min
Pitanja, odgovori
Flipart, flomasteri
6.
odeljka
15 min
Ispitivanje,
zapaanja
Flipart, flomasteri
78
Obrazac u koji se unose podaci o odgovarajuim organskim principima, metodama i praksama za odabrane
useve u plodoredu u konkretnoj situaciji datog gazdinstva, na A-4 formatu i filpartu (na primer, upitnik za
samo-procenu uesnika-poljoprivrednika ili druge vrste testova) papir, markeri, digitron, i materijal koji se deli
uesnicima.
Resursi
Modul Marketing u organskoj proizvodnji, dr. Vladislav Popov, vpopov_bg@abv.bg
MATERIJAL ZA UESNIKE
/primer informacija koje se pruaju studentima/
PLANIRANJE ORGANSKE PROIZVODNJE I MARKETING
Reperi:
1. Utvrditi opte i posebne ciljeve
2. Izvriti popis resursa gazdinstva
3. Identifikovati mogunosti
4. Proceniti bruto zaradu i izabrati proceduru
5. Pripremiti ukupan budet gazdinstva i akcioni plan
Priprema jednostavne tehnoloke mape po usevima i njivama:
Primer: penica (po 1 ha) dodajte i uskladite prema organskim usevima i plodoredu
Mesec
Neophodne mere
Resursi
oktobar
Analiza zemljita
Metodologija, plaanje
oktobar
Dodavanje komposta ili

drugih organskih ubriva
Kompost + traktor +
oktobar
Oranje
Traktor + 1 (ili vie)

radnik/dan
oktobar
Kupovina sertifikovanog
semena (ili konvencionalnog
sa deklaracijom)
Seme
oktobar
Setva

radnik/dan
mart
Nanoenje komposta ili

drugog organskog ubriva

radnika/dana
mart - april
Obrada i plevljenje korova
Traktor + tanjirae +
drljae+ 1 ili vie
radnika/dana
avgust
etva, ienje, sortiranje i

skladitenje.
Kombajn + 5 ili vie

radnika/dana
Trokovi/potrebna
sredstva
1 (ili vie) radnika/dana
UKUPNI TROKOVI PROIZVODNJE PENICE:
79
Napomena: Svake jeseni, organski proizvoai treba da pripreme plan proizvodnje u skladu sa
plodoredom, standardima organske proizvodnje, postojeim trinim mogunostima,
mehanizacijom i primenom ulaznih repromaterijala (npr. ubriva, zeleninog ubriva, sredstava za
zatitu, itd.). U okviru plana proizvodnje treba pripremiti tehnoloku mapu za sve useve planirane
u narednoj proizvodnoj sezoni.
ta je marketing?
Marketing je razumevanje onoga to potroai ele i onoga to treba proizvoditi za njih da bi
poljoprivrednik ostvario profit.
Marketing u poljoprivredi obuhvata mnoge zadatke, izmeu ostalog: sakupljanje divljih vrsta iz
prirodnih stanita, berbu, klasifikaciju, sortiranje, pakovanje, prevoz, skladitenje, preradu,
distribuciju i prodaju proizvoda. Uz efikasnu marketinku strategiju, poljoprivrednik moe da
obezbedi dugoronu dobit.
etiri bitna elementa marketinga:
1. Korisnik/potroa je na prvom mestu: proizvod i korisnik moraju da budu polazna taka za
proizvoaa.
2. Proces odabira: proizvoa mora da odlui kome e prodavati proizvod, a to odreuje
vreme i nain prodaje proizvoda.
3. Reklama: Proizvoa mora da bude siguran da je to taj proizvod koji ljudi ele da kupe.
Proizvoa mora da obezbedi proizvod i da objasni koliko je on dobar i zbog ega ga treba
kupiti.
4.
Poverenje: Marketing je uspean kada korisnik veruje proizvoau.
Proizvoai moraju da odgovore na est pitanja koja poinju na slovo P:

1. Potroai: Ko su potroai? ta im je potrebno ili ta oni ele? Ko zapravo kupuje proizvod na
tritu?
2. Plan: Koje korake treba preduzeti da bi se proizvod prodao?
3. Proizvod: Kakav se proizvod plasira na trite? Ispunjava li potrebe potroaa? O ovome bi
trebalo da odlui savetodavac poljoprivredne savetodavne slube ako postoji ili drugo
kompetentno lice.
4. Prodajno mesto: Gde prodati proizvod? Na kojoj udaljenosti od gazdinstva?
5. Prodajna cena: Po kojoj ceni proizvoa prodaje proizvod? Da li je to prava cena za
proizvoaa i za potroaa?
6. Promocija: Na koji nain e proizvoa informisati potroaa o proizvodu?
Marketinki plan
Svrha marketinkog plana je da se identifikuju potroai i konkurencija, da se izradi strategija za
privlaenje i zadravanje potroaa, prepoznavajui i predviajui promene.
Prvi i najvaniji korak ukljuuje istraivanje trita da bi se razumelo trite.
Marketinki plan za proizvod (ili nekoliko srodnih proizvoda ili za grupu proizvoda) mora da odgovori
na sledea pitanja:
Da li postoji stalna potranja za ovim proizvodom?
Koliko konkurentskih proizvoaa proizvodi isti proizvod?
Da li moe doi do rasta potranje za proizvodom?
Da li proizvoa moe da bude konkurentan po ceni, kvalitetu i nainom/rokovima isporuke?
80
Informacije o proizvodu
Organski proizvod i njegove prednosti se mogu opisati sa stanovita njegove proizvodnje.
Organski proizvoa treba da zna ta je to to potroai trae na tritu:
Koje se kulture i ivotinje uzgajaju, ukljuujui sorte i rase? Kakve su njihove nutritivne
potrebe?
Kada treba eti? Koji je oekivani prinos po ha po usevu, da li postoje preliminarni ugovori sa
kupcima, radnjama, maloprodajnim mestima? Koja e biti ukupna proizvodnja gazdinstva?
Koje su prednosti izabranih organskih biljnih kultura u odnosu na druge sorte, npr. u pogledu
prinosa, cena, kvaliteta i sezone?
Da li postoje razlike u kvalitetu organskih proizvoda? Da li moemo da ih sortiramo po
kvalitetu? Kako merimo kvalitet?
Da li postoji potreba za pakovanjem? Koje vrste pakovanja se koriste veliina, mogunost
reciklae, prenosivost, itd.?
Koja je opravdana cena za svaki usev/proizvod, odnosno analiza isplativosti?
Koji je ukupan troak po kulturi po gazdinstvu, odnosno trokovi proizvodnje, etve,
skladitenja, transporta, itd.?
Da li postoje nove tehnologije i prakse za gajenje tih biljnih kultura?
Koji su glavni problemi u proizvodnji?
uzgoj
Da li su dobavljai organskih inputa spremni da daju savete proizvoaima, npr. kako da
pripreme bio preparate, kako da prskaju, kako da ubre, itd. Da li su ti saveti korisni?
Da li je proizvoa sposoban da pokrije sve trokove proizvodnje?
Da li proizvoai imaju pristup kreditima?
Koji su raspoloivi izvori finansiranja, npr. banke, kreditne linije, zadruge?
Da li su proizvoaima lako dostupne maine i oprema, bez obzira da li ih kupuju ili
iznajmljuju?
Kakvo je lokalno trite?
Koji je trenutni obim poljoprivrednih proizvoda?
Ko kupuje organske proizvode i kada, tj. godinje doba, dan u nedelji/mesecu?
Ko je najvaniji kupac odnosno trgovac? Kako da ubedite organskog kupca da su vaih
proizvodi kvalitetniji od ostalih?
Ko meu kupcima ima bolju reputaciju?
Koju su cene spremni da plate razliiti kupci?
Da li postoji konkurencija meu kupcima?
Da li postoji velika razlika u ceni jednog istog organskog proizvoda meu proizvoaima u
jednom regionu? Zbog ega postoje te razlike? Kako organski proizvoa moe da dobije veu
cenu?
Da li trgovci daju kredite proizvoaima i po kojoj ceni, pod kojim uslovima?
Kako se i kada proizvodi prevoze do trita?
Opiite trite na kojem se prozvod uglavnom prodaje, tj. veliinu, broj ljudi, cene,
zainteresovanost za organske proizvode, itd.?
Ko prevozi robu, npr. sami proizvoai, grupe proizvoaa, ili prevoznici?
81
Koja je cena za razliite vrste prevoza do razliitih trita? Da li transport sveih proizvoda
predstavlja problem? Koje vrste mera se mogu koristiti, npr. kamion hladnjaa, iznajmljivanje
lokalnih hladnjaa (blizu trita), ili drugo?
Da li proizvoai mogu da se udrue radi direktnog prevoza vee koliine sveih proizvoda do
trita da bi smanjili cenu, prodali vee koliine i da bi proizvod uvek bio sve?
Koji su najpogodniji dani za prevoz organskih proizvoda na lokalno trite?
Koliko kontakata treba proizvoai da uspostave na tritu u jednom danu? Koji su izvori
informacija o cenama, konkurenciji, koliinama, traenom kvalitetu, itd.?
Na ta se mali trgovci najee ale?
Na ta se proizvoai najee ale?
Trini zahtevi za organske proizvode
Vrsta i oblik proizvoda:
Koja vrsta proizvoda se proizvodi?
U kom obliku se plasira na trite (sve, sirov, polu-preraen, upakovan, itd.)?
Konkurencija
Da li je trite organskih proizvoda konkurentno? Koliko proizvoaa prodaje sline
proizvode i po kojoj ceni?
Koji su glavni dobavljai na odreenim tritima?
Koje se koliine odreenog proizvoda prodaju na tritu, koliko se esto te koliine prodaju
(svaki dan, jednom nedeljno, jednom meseno, ili ee)?
Koje su prednosti i mane organskih proizvoda u odnosu na iste takve konvencionalne
proizvode ? Da li se tokom konvencionalne proizvodnje primenjuju negativne mere koje bi
organski proizvoai mogli iskoristiti da steknu konkurentsku prednost u oima kupaca?
Spoljanji faktori
Koji spoljanji faktori mogu da utiu na prodaju organskog proizvoda (npr. lokalni/regionalni
privredni rast, podrka lokalne samouprave, inflacija, dostupnost semena, rast cena pristupa na
pijace, monopol preraivaa na preradu voa, povra, itarica (upakovane hrane), itd.?
Koja vrsta zakonskih standarda i normi moe da utie na trite?
Potroai/kupci
Koje su karakteristike potencijalnih i stvarnih kupaca, npr. godine starosti, obrazovanje,
proseni prihodi, ekoloka svest, da li vode rauna o svom zdravlju, itd.? Ako ne poznajemo
svoje potroae, ne moemo da poveamo prodaju zato to ne znamo ta vole.
U kom obliku koriste organske proizvode koje organski proizvoai prodaju, npr. svee,
preraeno, kuvano, itd.?
Trini udeo
Koliko je veliko trite organskih proizvoda? Da li govorimo o malom (direktnom) tritu,
srednjim ili velikim radnjama i supermarketima? Koliko ta trita mogu da potroe, odnosno
koliko proizvoai mogu da prodaju?
Koji udeo trita moe da osvoji proizvoa (ili grupa proizvoaa)?
Skladitenje
82
Kako se skladite organski proizvodi? Gde i ko o tome vodi rauna? Da li se adekvatno

skladite kako bi se zatitili od kontaminacije i tetoina?
Koja koliina proizvoda treba da se skladiti? Da li je to previe za raspoloivi prostor?
Koji su uslovi skladitenja neophodni (u skladu sa organskim standardima, npr. temperatura,
vlaga, itd.), kako se odrava skladite?
Standardi kvaliteta, pakovanja, cene
Koji su standardi kvaliteta obavezni, meunarodni ili samo nacionalni?
Koja se cena moe dobiti u zavisnosti od kvaliteta, koji je uticaj kvaliteta na cenu?
Koja vrsta pakovanja je neophodna? Da li se vre konsultacije sa sertifikacionom
kompanijom ili eskpertom za osiguranje kvaliteta u vezi sa ambalanim materijalom, oblikom,
veliinom i izgledom ambalae?
Trokovi marketinga
Koji su trokovi marketinga, npr. za pronalaenje kupaca, za uspostavljanje veza, za
tampanje promotivnog materijala, za reklame i oglaavanje?
Faktori koji utiu na prodaju
Kratak pregled svih faktora koji mogu da utiu na obim prodaje, npr. vremenski uslovi,
blagovremeni prevoz, najbolja maloprodajna radnja, dani u nedelji, otvoreni dani, festivali, itd.
Kakav je potencijal za poveanje obima prodaje, npr. kroz lino usavravanje i obuku,
unapreenjem izgleda pakovanja organske hrane, cene, internet prodaju, uvoenjem sistema
pretplate, itd?
Prodajni kanali
Postoji nekoliko vrsta prodajnih kanala za organske proizvoae. Najee korieni su:
Direktna prodaja potroai dolaze da kupe direktno od organskih proizvoaa.
Prodaja na pijacama tezge u selu ili na regionalnim pijacama, uglavnom za prodaju sveih ili
delimino preraenih prehrambenih proizvoda, npr. turija, sueno, dimljeno, itd.
Snabdevanje fabrika za preradu npr. voni sokovi, demovi ili sueni proizvodi; povre za
suenje, mlevenje, turiju; itarice za pekarske proizvode, hleb, itd.
Snabdevanje maloprodajnih radnji, supermarketa, specijalizovanih radnji za organske
proizvode (odnosno zdravu hranu);
Snabdevanje specijalnih ustanova npr. bolnica, predkolskih ustanova, vojske, optina, itd.
Snabdevanje hotela, restorana i drugih ugostiteljskih, rekreativnih, turistikih objekata.
Snabdevanje veleprodaje npr. dugoroni ugovori o snabdevanju domaeg trita ili
inostranih trita.
Primarna prerada na gazdinstvu i prodaja kroz gore navedene kanale npr. turija, suvo i
marinirano, namazi od povra; voni kompoti, demovi, sokovi, itd.; itarice za testo, hleb,
kekse, itd.
Pojavili su se i brojni novi, moderni kanali prodaje organskih proizvoda, npr.
Sistem korpi ili pretplate npr. porodina pretplata ili pretplata privrednih subjekata na
nedeljno snabdevanje korpama, koje sadre voe, povre, lekovito bilje, vino, sir i drugu
organsku hranu.
Internet prodaja takoe koristi sistem pretplate ili na zahtev kad je dostupno svee voe,
povre ili organski proizvodi.
83
Snabdevanje znaajnih institucija kao to su ambasade, ministarstva, privatna lica/lidera

javnog mnjenja ili vodee kompanije u veim gradovima ime se podie profil organske hrane i
samih priozvoaa.
Odeljak 2: STRATEGIJA PROMOCIJE
Uloga odeljka.
Ovaj odeljak prua jednostavne informacije o sredstvima i alatima za promovisanje organske
poljoprivredne proizvodnje/hrane. Na osnovu analiza potroaa i trinih izgleda (izgledi lokalnog,
regionalnog, nacionalnog ili inostranog trita), savetnici treba da prue poljoprivrednicima,
preraivaima i trgovcima informacije o alternativnim i modernim sredstvima promovisanja i
oglaavanja organskih proizvoda kako bi privukli vei broj potroaa, kako bi ih obrazovali i poveali
prihode poljoprivrednika. Ovo e dati podsticaj organskim proizvoaima da proizvode organsku
hranu koja je zdrava i bezbedna za njihove porodice, za potroae i za ivotnu sredinu.
Kontekst
Poljoprivrednici mogu da proizvode organske proizvode primenom organskih pesticida i
tehnika koje uvaju ivotnu sredinu, zdravlje ljudi i ivotinja. Ipak, u ranoj fazi razvoja potroai,
trgovci i ostali akteri u lokalnoj zajednici jo uvek ne vrednuju u dovoljnoj meri organske
proizvode.
Davanje primera i alata za promovisanje organske hrane savetnicima i poljoprivrednicima je od
kljunog znaaja za jaanje njihovih kapaciteta za poveanje obima prodaje, za dobijanje boljih cena i
samim tim za poveanje prihoda. Adekvatno i blagovremeno promovisanje e podstai prodavce na
malo da poveaju obim kupovine, da plate vee cene, i uticati na porast tranje za organskim
proizvodima. Potroai e biti bolje obaveteni o prednostima organske hrane, to e poboljati
zdravlje njihovih porodica i njih samih. Ovde su pomenuti najvaniji aspekti promovisanja organske
hrane, kao i osnovna i posebna sredstva, i smernice o nainu promovisanja. To e omoguiti
proizvoaima da procene sopstvene mogunosti za promovisanje organske hrane i da poveaju
njihovu prodajnu (trinu) mo.
Cilj odeljka
Da uenici:
naue kako da analiziraju svoje potroae;
umeju da opiu znaaj promovisanja organske hrane, kao i sredstava za promovisanje;
umeju sami da kreiraju svoj plan promovisanja organske hrane, uzimajui u obzir specifine
uslove njihovih gazdinstava i trita.
Potrebno vreme
130 minuta
Postupak
1. Objasniti cilj ovog odeljka.
2. Predstaviti temu koristei pripremljeni materijal.
3. Uzimajui u obzir broj uesnika, podeliti ih u manje grupe i dati im zadatak da opiu glavne
aktivnosti analize potroaa, kljune vrednosti promovisanja organske hrane potroaima i
glavne alate/sredstva za realizaciju plana promovisanja organske proizvodnje. Svaka grupa bira
vrstu biljne proizvodnje, ciljana trita, alate i sredstva za promovisanje itd., s tim da nastavnik
moe da izvri manje korekcije.
84
5. Predavai zajedno sa uesnicima analiziraju zadatke koje su grupe realizovale obraajui

panju na promotivne strategije koje su najpodobnije i najprimerenije lokalnoj situaciji,
istovremeno uzimajui u obzir ratarsku proizvodnju i ostale faktore koji su specifini za dati
region.
Br.
Sadraj
Vreme
Metoda
Materijali
Usmeno
Flipart
1.
Objanjenje cilja odeljka
5 min
2.
Predstavljanje teme
30 min.
Kratko
predavanje
Tabla, flipart, flomaster,

(ili multimedijalna
PowerPoint prezentacija)
3.
Opis glavnih aktivnosti kod

analize potroaa, znaaj
promovisanja organske hrane
potroaima i usvojeni
alati/sredstva za realizaciju
plana promovisanja organske
proizvodnje
30 min
Rad u malim
grupama
Obrasci za standard
organske proizvodnje,
papir, flomasteri
4.
Sumiranje rada u malim

grupama
30 min
Prezentacija
Tabla, flipart
5.
Analiziranje grupnog rada,

diskusija
20 min
Pitanja, odgovori
Flipart, flomasteri
6.
odeljka
15 min
Ispitivanje,
zapaanje
Flipart, flomasteri
Obrazac u koji se unose podaci o odgovarajuim organskim principima, metodama i praksama za
odabrane useve u plodoredu u specifinim uslovima datog gazdinstva, na A-4 formatu i filpartu (na
primer, upitnik za samo-procenu uesnika-poljoprivrednika ili druge vrste testova) papir, markeri,
digitron, i materijal za uesnike.
Resursi
Modul Marketing u organskoj proizvodnji, dr. Vladislav Popov, vpopov_bg@abv.bg
85
ANEKS 1.
Bibliografija i izvori informacija
1. O potrebama obuke u oblasti organske poljoprivrede u Bugarskoj, Rumuniji i Sloveniji: deo
rezultata ankete sprovedene tokom nacionalnih radionica organizovanih u okviru projekta
ORGANIC.BALKANET 2009-1-RO1-LEO05-03584 LLP-LdV-TOI-2009-RO-008 u Bugarskoj, Rumuniji i
Sloveniji.
2. Koncept za evropsku platformu za uenje putem interneta (e-Learning) za dalje obrazovanje
u sektoru organske maloprodaje. Partnerski projekat je sproveden u okviru programa Evropske unije
Leonardo da Vini, izmeu 1.8.2008. i 31.7.2010. godine.
3. Eco-qualify Evropski projekat za struno obrazovanje za sertifikaciju - standarde u sektoru
maloprodaje organske hrane - e-Learning. http://ecoqualify.at.o-r-a.org/
4. Prirunik za sticanje kljunih strunih znanja za strunu kvalifikaciju EcoJob-AP o evropskim
standardima. Obuka iz evropskih standarda za organsku poljoprivrednu proizvodnju - EcoJob-AP.
Program EU Leonardo da Vinci. http://www.ecojob-ap.org/products.php
5. Edukacija o buduim sistemima poljoprivrednih gazdinstava i hrane: evropska edukacija u oblasti
organske poljoprivrede i agroekologije. ENOAT Radionica, Lijon, Francuska: 30. avgust1. Septembar 2012.
6. Miles A. i Brown M., 2005. (Izdavai). Teaching Organic Farming and Gardening. Resources
for Instructors UCSC Farm & Garden Apprenticeship Center for Agroecology & Sustainable Food
Systems (Nastava iz organske poljoprivrede i batovanstva. Resursi za instruktore UCSC Centra za
obrazovanje zemljoradnika i batovana o agroekologiji i odrivim sistemima hrane). Univerzitet u
Kaliforniji, Santa Kruz.
7. Nacionalno udruenje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica i GIZ, 2013. Organska
poljoprivreda u Srbiji - Kratak pregled. www.organic-world.net/news-organic-world.html
8. Nacionalno udruenje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica i GIZ, 2014. Organska
poljoprivreda u Srbiji - Kratak pregled. www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/
9. NCOA, 2014. Situaciona analiza srednjeg obrazovanja u oblasti organske proizvodnje u Srbiji. Interni
izvetaj. GCP/SRB/001/HUN: Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podrku organske poljoprivrede u Srbiji
10. Organska poljoprivreda e-Learning (FINESSA), 2008-1-FI1-LEO05-00455

11. Prirunik za organske proizvoae (Organic Farmer Manual), 2012. Izdanje projekta koji je
finansirala EU iz sredstava IPA za Program prekogranine saradnje izmeu Bugarske i Srbije.
12. Roman G., M. Toader, A. Atanasov, i N. Krizman. Analiza potreba za obukom organskih
poljoprivrednih operatera na Balkanu. http://www.organic-balkanet.eu/
13. Studija o potencijalu organske proizvodnje u jugoistonoj Evropi, Albanija, Bosna i
Hercegovina, Hrvatska, BJR Makedonija, Kosovo, Crna Gora i Srbija. GIZ, 2012.
14. Odrivi poljoprivredni resursi i programi za mlade K-12. 2011, Aurirano u januaru 2013.
Pripremila Doun Bendamin, uz pomo Brendon Tomsona, za Program istraivanja i obrazovanja u
oblasti odrive poljoprivrede (Sustainable Agriculture Research and Education Program - SARE).
15.
Evropski
okvir
kvalifikacija
(EOK)
http://ec.europa.eu/dgs/education_culture.
za
celoivotno
uenje.
2008.
http://www.adam-europe.eu/adam/project/view.htm?prj=4607
16. Nacionalni akcioni plan za sprovoenje Strategije razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji 20092015.
86
ANEKS 2.
Kratak pregled projekata, proizvoda i inovativnih pristupa
obrazovanju u oblasti organske poljoprivrede u srednjim kolama,
viim kolama i SOO.
Projekat
EOK
COMPASS
Predmet
Evropski okvir kvalifikacija (European
Qualification Framework - EQF)kole
http://ec.europa.eu/education/
LEONARDO DA VINCI - Akcioni plan

za sprovoenje politike EU u oblasti
strunih obuka, Druga faza : 20002006
http://anubis.kee.hu/leonardo/comp_s
ubjects.htm
Naziv: Dalji razvoj programa

vieg obrazovanja u oblasti ekoloke
poljoprivrede, za EU i zemlje
kandidate, radi usklaivanja njihovih
obrazovnih programa (COMPASS).
EDUECO
Dokumentacija i kontakti
Projekat EDUECO je kreiran da bi

odgovorio na oekivan rast tranje za
hranom proizvedenom po ekolokim
principima kroz unapreenje
edukacije na obrazovnim institutima
neuniverzitetskog tipa.
Organizacija
Ranije: Univerzitet Szent Istvn,
Fakultet nauke o hortikulturi,
Danas: Univerzitet ekonomskih nauka i
javne uprave u Budimpeti
Fakultet nauke o hortikulturi, Katedra
za ekoloke i odrive proizvodne
sisteme
Direkcija: Street Villnyi, N: 29-43.
1118 Budimpeta, Maarska
Kontakt osoba:
Ime: Prof.dr. Lszl Radics
Funkcija: ef katedre
Telefon: ++36 1 /372 6235
Fax ++36 1 /372 6235
E-mail: mezg@omega.kee.hu
Vebsajt: http://anubis.kee.hu
http://edueco.edu.rs/?q=contacts
http://edueco.edu.rs/sites/default/file
s/KVALITET_PROIZVODA_IZ_ORGANSK
E_PROIZVODNJE.pdf
Koordinator projekta: Fondacija Van
Hall Larenstein, (NL)
g. Ben Rankenberg
e-mail: ben.rankenberg@wur.nl
Koordinator u Srbiji: Educons
Univerzitet, Sremska Kamenica
Prof. dr Dejana Pankovi
e-mail: dejanapankovic@yahoo.co.uk
EcoQualify
14 partnerskih organizacija iz 8
evropskih zemalja ostvarilo je
saradnju na projektu Leonardo da
Vinci zvanom E(co)-Qualify na
unapreenju kvaliteta nacionalnog
http://ecoqualify.at.o-ra.org/index.php?option=com_content
&task=view&id=24&Itemid=68
E(CO)-QUALIFY: ORA - Ralph Liebing
87
EcoJob - AP
FINESSA
strunog obrazovanja.
office@o-r-a.org
Pilot projekat EU Leonardo da

Vinci: EcoJob-AP - Obuka iz
evropskih standarda za ekoloku
poljoprivrednu proizvodnju,
zapoet 2006. godine, stvorio je
okruenje za uenje na internetu u
oblasti ekoloke agrarne priozvodnje
(organske proizvodnje). Razvijeni su
moduli za 3. stepen (za organske
proizvoae) i za 5. stepen (za
organske eksperte) u skladu sa
zahtevima Evropskog okvira
kvalifikacija (EOK). Projekat se
zavrio 2008. godine.
http://www.ecojob-ap.org/
Onlajn edukacija u oblasti organske

poljoprivrede (FINESSA)
http://www.adameurope.eu/adam/project/view.htm?prj
=4607#.UvUmO7Ri06M
Projekat br.: 2008-1-FI1-LEO0500455
Portfolio sa kljunim strunim znanjima

za strunu kvalifikaciju: Eko-ekspert
(EcoExpert AP) i Eko-farmer
(EcoFarmer).
PRIRUNIK ZA STICANJE KLJUNIH
STRUNIH ZNANJA ZA STRUNU
KVALIFIKACIJU ECOJOB-AP IZ
EVROPSKIH STANDARDA.
Godina: 2008, Tip projekta: Transfer

inovacija,
Zemlja: FI-Finland
Projekat FINESSA je uspeno razvio
modularni nastavni program
strunog obrazovanja i obuke (VET)
iz organske proizvodnje
(poljoprivreda i/ili hortikultura), za 3.
stepen EKO. Program kombinje razna
okruenja za uenje, sa jakim
akcentom na obuku na radnom
mestu uz podrku komponenti
onlajn uenja.
CIAS
Ovaj nastavni program razvio je

Centar za integrisane poljoprivredne
sisteme (CIAS), na Univerzitetu
Vinskonsina - University of
Wisconsin-Madison College of
Agricultural and Life Sciences (CALS).
Razvoj programa je delimino
finansiran grantom Programa za
istraivanje i obrazovanje u oblasti
odrive poljoprivrede (SARE).
http://www.cias.wisc.edu/curriculum/
modI/index.htm
88
EOK onlajn kursevi

iz organske
zemljoradnje
Ovi onlajn kursevi za Eko-farmere i

Eko-eksperte osmiljeni su vie kao
organske komponente za
nadogradnju postojeih znanja, nego
kao sveobuhvatni, samostalni
kursevi. Idealno bi bilo da polaznici
imaju 3. ili 4. stepen strune spreme
u oblasti poljoprivrede ili
hortikulture.
U modulima za Eko-farmere, sadraj
je povezan sa strunim zanjima
neophodnim za organske
proizvoae i odgovarajuim
standardima i principima za njihova
gazdinstva.
www.e-ecofarming.eu
Moduli za Eko-eksperte su
namenjeni zaposlenima i
savetnicima u poljoprivrednim
savetodavnim strunim slubama
koji poljoprivrednicima pomau da
proizvode i plasiraju svoje organske
proizvode.
Kursevi su kompatibilini sa
Evropskim okvirom za kvalifikacije
(EOK), i to 3. stepen EOK (kurs za
Eko-farmere) i 5. stepen EOK (kurs za
Eko-eksperte).
Srednja kola za
organsku
zemljoradnju u
Dordiji (Georgia
High School
Organic Farming)
Georgia Organics, neprofitna

http://eeingeorgia.org/resource/about
organizacija koja promovie lokalnu
.aspx?s=44476.0.0.4863
hranu i organske farme, kreirala je
novi nastavni obrazovni program iz
organske zemljoradnje i
batovanstva za uenike srednje
kole i odrasle: Osnove organske
zemljoradnje i batovanstva: vodi za
instruktore, koji ima za cilj da
unapreenjem obrazovanja smanji
jaz izmeu ponude i tranje za
organskom hranom.
Bioloka srednja
kola u Austriji
Najsveobuhvatniji i najpraktiniji
program nastave i obuke za uenike
srednjih kola.
Organska
poljoprivreda
izazov ili
odgovornost za
nau prirodu
Prirunik za organske proizvoae u

okviru projekta koji se finansira iz
Programa EU za prekograninu saradnju
(IPP) izmeu Bugarske i Srbije. Projekat
se sprovodi u partnerstvu sa
Regionalnim agrobiznis centrom, Vidin,
Bugarska, Agro-projektom, Zajear,
Srbija, i Alijansom za regionalne i
graanske inicijative, Sofija, Bugarska.
http://www.bioschule.at/
1. Regionalni agrobiznis centar Vidin,

Vidin 3700, Oblast Vidin, ul. Gergo
Boinov br. 2, Tel:/faks: + 359 94/600
281,
E-mail: rabc_vidin@abv.bg,
www.rabc-vidin.com
89
Logo: Agro-projekt Timok

Agencija za ruralni razvoj
2. Agro-projekt Timok Zajear
Zajear 19000, Srbija
Oblast Zajear
ul. Nikole Paia 7/32
Tel:/faks: +381 19 429 185
E-mail: agroprojekt@nadlanu.com
3. Alijansa za regionalne i
graanske inicijative (ARGI)
Sofija 1504, Oblast Sofija
bul. Evlogi Georgiev br. 167 , spr.
1, ap. 1
Tel:/faks: +359 2 944 6389
E-mail: arci_ngo@abv.bg
90
ANEKS 3
Spisak relevantnih dokumenata i informacija
Lista registrovanih sredstava za ishranu bilja i oplemenjivaa zemljita i sredstava za zatitu bilja
koja se mogu koristiti u organskoj proizvodnji
http://www.dnrl.minpolj.gov.rs/novo%20organska/Lista%20SIB%20i%20SZB.pdf
Zakon o organskoj proizvodnji (objavljen u Slubenom glasniku RS br.30/10 od 7/5/2010
http://www.dnrl.minpolj.gov.rs/novo%20organska/Zakonoorganskojproizvodnji.pdf
Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje
(objavljen u Slubenom glasniku RS br. 48/11)
http://www.dnrl.minpolj.gov.rs/novo%20organska/Pravilnikkontrolsertifikaciji.pdf
Spisak ovlaenih kontrolnih organizacija za poslove kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji
za 2014.
1)CONTROL UNION DANUBE d.o.o., Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 21/6
2) ECOCERT BALKAN d.o.o., Beograd, Glavna 13m/III
3) ETKO PANONIJA d.o.o., Novi Sad, Trg slobode 3
4) ORGANIC CONTROL SYSTEM d.o.o., Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/I
5) SUOLO E SALUTE BALKAN d.o.o., Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 98
6) TMS CEE d.o.o., Beograd, Rudnika 2.
91
ANEKS 4
Organska biljna proizvodnja u 2013. u Srbiji
Organska biljna proizvodnja u 2013. godini
Grupa proizvoda
itarice
Biljna vrsta
Ukupno
(ha)
253.7758
118.8242
372.6000
kukuruz
911.6160
53.3152
964.9312
0.4302
309.2672
309.6974
ovas
80.9196
7.3773
88.2969
proso
0.3249
1.4740
1.7989
223.9912
44.4525
268.4437
penica spelta
15.7531
43.0446
58.7977
ra
13.3919
45.8980
59.2899
105.9428
36.8629
142.8057
2.1382
4.6240
6.7622
1608.2837
665.1399
2273.4236
duvan
0.0000
0.3800
0.3800
lan
0.0000
1.8000
1.8000
mak
0.7770
0.3800
1.1570
sirak
2.4027
2.3964
4.7991
soja
254.3467
155.9199
410.2666
suncokret
182.3206
5.3595
187.6801
65.8064
1.0000
66.8064
505.6534
167.2358
672.8892
bamija
0.0000
0.0982
0.0982
beli luk
1.1769
0.8015
1.9784
blitva
0.0335
2.0617
2.0952
boranija
0.1718
1.4744
1.6462
brokoli
0.0200
0.7053
0.7253
graak
0.7717
0.5677
1.3394
dinja
0.0167
2.5035
2.5202
karfiol
0.0271
0.6400
0.6671
keleraba
0.0125
0.8009
0.8134
kelj
0.0072
0.3582
0.3654
kelj pupar
0.0200
0.3282
0.3482
penica
tritikale
heljda
Ukupno
uljana repica
Ukupno
povre
Organski
status (ha)
jeam
kukuruz silani
industrijsko bilje
Period
konverzije (ha)
92

Grupa proizvoda
Biljna vrsta
Period
konverzije (ha)
Organski
status (ha)
Ukupno
(ha)
krastavac
0.0881
1.5853
1.6734
krompir
3.0852
3.8892
6.9744
kukuruz
kokiar
0.0110
0.6000
0.6110
kukuruz
eerac
0.0812
0.1859
0.2671
kupus
0.3140
4.0437
4.3577
lubenica
0.0320
2.4051
2.4371
luk vlaac
0.0110
0.6860
0.6970
mora
0.0200
0.0500
0.0700
mrkva
0.1507
3.1937
3.3444
paprika
1.0351
9.7149
10.7500
paradajz
2.0495
2.8341
4.8836
pasulj
2.7568
8.4848
11.2416
patrnak
0.0156
0.2581
0.2737
perun
0.0431
0.5253
0.5684
perun liar
0.0115
0.8982
0.9097
plavi patlidan
0.0181
1.4727
1.4908
praziluk
0.0025
0.5332
0.5357
ratan
0.8000
0.0000
0.8000
ren
0.3550
0.1442
0.4992
rotkva
0.1000
1.5727
1.6727
rotkvice
0.1265
0.2505
0.3770
rukola
0.0130
0.8448
0.8578
salata
0.1545
2.2064
2.3609
soivo
0.2000
0.4000
0.6000
spana
0.0948
3.6593
3.7541
tikva
0.5900
5.8109
6.4009
tikvice
0.1004
1.8936
1.9940
cvekla
0.1630
3.3518
3.5148
celer
0.1074
0.6842
0.7916
crni luk
0.4356
4.3065
4.7421
ioka
12.1365
0.6116
12.7481
pargla
0.0000
0.3000
0.3000
tavelj
0.2864
0.0000
0.2864
93

Grupa proizvoda
Biljna vrsta
ostalo
Ukupno
(ha)
0.0500
1.3837
28.9796
77.7863
106.7659
grahorica
0.2552
0.3000
0.5552
detelina
39.0994
1.0024
40.1018
0.0000
68.7749
68.7749
236.8796
161.1615
398.0411
stona repa
0.0200
0.2075
0.2275
stoni graak
1.7959
42.9400
44.7359
sudanska
trava
1.9700
40.2900
42.2600
ostalo
0.2670
0.0000
0.2670
Ukupno
280.2871
314.6763
594.9634
aronija
12.4904
1.7389
14.2293
badem
1.6945
2.0303
3.7248
borovnica
0.9573
0.6982
1.6555
breskva
0.5067
0.9145
1.4212
vinja
28.2537
54.0640
82.3177
godi
0.0191
0.0000
0.0191
16.0086
7.6353
23.6439
dren
0.0800
0.0000
0.0800
dud
0.0027
0.0000
0.0027
dunja
2.5190
138.7987
141.3177
zova
0.0000
2.3393
2.3393
jabuka
6.8014
328.1615
334.9629
jagoda
1.9525
142.7057
144.6582
josta
0.0000
0.0005
0.0005
kajsija
0.2060
1.4584
1.6644
kruka
11.6581
1.5296
13.1877
kupina
22.3450
68.4427
90.7877
9.1495
2.2777
11.4272
118.5266
223.1874
341.7140
mumula
0.0000
0.1958
0.1958
nektarina
0.7500
0.0000
0.7500
ogrozd
0.0000
0.0982
0.0982
orah
1.1991
2.4706
3.6697
italijanski ljulj
lucerka
voe
Organski
status (ha)
1.3337
Ukupno
krmno bilje
Period
konverzije (ha)
groe
leska
malina
94

Grupa proizvoda
lekovito
aromatino bilje
Biljna vrsta
Period
konverzije (ha)
Organski
status (ha)
Ukupno
(ha)
ribizla
0.4855
0.0010
0.4865
smokva
0.0000
0.0982
0.0982
trenja
3.4988
0.1532
3.6520
trnjina
0.0010
0.0000
0.0010
fizalis
0.0000
0.9000
0.9000
danarika
0.4142
0.0000
0.4142
ipurak
0.0572
0.4700
0.5272
ljiva
80.4805
169.5727
250.0532
ostalo
4.3682
10.0083
14.3765
Ukupno
324.4256
1159.9507
1484.3763
beli slez
0.0000
0.2500
0.2500
bosiljak
0.0010
0.2932
0.2942
umbir
0.0005
0.0000
0.0005
estragon
0.0000
0.0200
0.0200
alfija
0.0000
0.0600
0.0600
kamilica
0.0000
0.0982
0.0982
kantarion
0.0000
0.0600
0.0600
kim
0.0000
1.0267
1.0267
kopriva
0.0000
0.3000
0.3000
korijander
0.0000
0.0500
0.0500
lavanda
0.0000
33.9050
33.9050
lovor
0.0000
0.0982
0.0982
majoran
0.0000
0.0300
0.0300
majina duica
0.0000
0.1682
0.1682
matinjak
0.8498
3.3902
4.2400
miloduh
0.0000
0.0500
0.0500
miroija
0.0023
0.7360
0.7383
nana
0.0030
0.5382
0.5412
neven
0.0050
0.2481
0.2531
origano
0.0000
0.0300
0.0300
rtanjski aj
0.1000
0.0000
0.1000
ruzmarin
0.0000
0.1182
0.1182
selen
0.0000
0.1700
0.1700
slaica
25.2222
57.5270
82.7492
smilje
0.0000
6.6213
6.6213
95

Grupa proizvoda
Biljna vrsta
Period
konverzije (ha)
Organski
status (ha)
Ukupno
(ha)
timijan
0.0000
0.0200
0.0200
haduka trava
0.0000
0.0700
0.0700
ubar
0.0000
0.0500
0.0500
afran
0.0020
0.0000
0.0020
ostalo
0.5361
0.0000
0.5361
26.7219
105.9285
132.6504
bez useva
9.8931
40.8423
50.7354
izolacioni
pojas
0.1435
0.3300
0.4735
ogled
0.0000
2.0800
2.0800
parlog
15.2346
0.0000
15.2346
0.0000
0.0100
0.0100
18.5947
0.0000
18.5947
2.2100
0.8475
3.0575
46.0759
44.1098
90.1857
Ukupna obradiva povrina
2820.4272
2534.8273
5355.2545
Livade/panjaci
2220.7569
651.9809
2872.7378
UKUPNA POVRINA
5041.1841
3186.8082
8227.9923
Ukupno
ostalo
peurke
razne kulture
ugar
Ukupno
96

Organska Poljoprivreda U Nastavnom Programu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Organska Poljoprivreda U Nastavnom Programu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Organizacija za hranu

PROGRAM MEUVLADINE SARADNJE

Organska poljoprivreda u nastavnom programu

FAO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju

Spisak tabela i slika

Re autora - Zato ovaj prirunik?

Koje izmene u nastavim planovima i programima OP su neophodne?

Projekat je takoe bio usredsreen na novi predmet Marketing i menadment u OP (videti u

Zapaanja na terenu ili druga

tetoina (ili bolesti)

Smernice za pripremu i realizaciju zadatka za

da se odnose na temu OP predmeta, na primer Organsko voarstvo, Organsko povrtarstvo,

da budu informativne, koncizne i jasne uenicima,

da uenicima postavljaju jasne ciljeve,

da nude 1, 2 ili vie opcija za zadatke koje uenici mogu da biraju,

da postave jasne kriterijume za ocenjivanje kvaliteta realizacije zadatka,

da uenicima pruaju smernice u pogledu materijala i metoda koje treba da koriste,

da predlau mogue (i dostupne) izvore za sticanje znanja i informacija.

Struktura programa zadatka i njegov sadraj prikazani su u Tabeli 2.

/veme (broj asova) po polugoditu/

Uvod u temu zadatka.

Koja struna znanja bi uenici trebalo da steknu?

Koja praktina znanja, vetine i razumevanja u vezi organske poljoprivrede bi uenici

Na koji nain vriti procenu steenih znanja i vetina?

1. Sadrine izvetaja (40%) kvalitet primljenih i obraenih podataka, obrazloenje,

metodologija ili problem.

Optimalne grupe bi trebalo da budu sastavljene od 2 do 4 uenika

Naslov predloenog zadatka (zadataka)

Nedelje 3. do 10.: Opservacije na terenu

Nedelje 11. i 12.: Priprema konanog izvetaja (sadraj treba da se dogovori sa

Uenicima treba predloiti i opisati mogue metode za realizaciju zadatka, npr.:

Prikupljanje informacija putem kabinetskog uenja (uenja u klupi), posete

Vizuelna zapaanja na polju, u stakleniku,

Osmiljavanje eksperimenta na polju ili u stakleniku (jednostavan dizajn

Prikupljanje rezultata, korienje jednostavnih statistikih operacija za obradu

Analiziranje rezultata u kabinetu, poreenje rezultata sa drugim grupama ili

Ponuditi konsultacije sa nastavnicima/profesorima koji poseduju relevantno znanje o

Pruiti uenicima informacije i literaturu iz drugih OP tema (modula), npr.:

Zatraite od uenika da pripreme plan materijala i alata koji su im potrebni za izvrenje

Uenicima dati spisak referenci (literature, internet sajtova, broura sa metodologijom,

A.1 Metode i alati za nastavu i obuku

dostupnosti kolskog zemljita, prostorija, informacionih resursa;

sposobnostima i kvalifikacijama nastavnika koji obuavaju OP uenike;

regionalnim potrebama za OP;

stepenu obrazovanja i kvalifikacija uenika;

interesovanju uenika za uenje kroz rad

- mogunostima za posete i praktine vebe na gazdinstvima, u pogonima za preradu,

Slika 1. Od polja i staklenika do radnih grupa i pogona za preradu

Uenje u ijem je fokusu uenik

Korienje pisanih uputstava i zadataka

Grupne diskusije tokom seminara/izvetaji

Od uenika treba da se trai da izrade Lini (ili Grupni) program razvoja

Sadraj nastavnih programa

Na osnovu buduih aktivnosti ili profesionalne uloge/poslovnog profila u vezi sa

2) Promeniti temu ili krenuti ispoetka

Razmena ideja, tzv. oluja ideja/ mozganje

3) Produbiti razumevanje i zadati vebe

4)Obavezati uenike na preduzimanje akcije ili promene

Prvi zadatak Inicirati grupni rad

nasumino: time se obezbeuje meanje razliitih ljudi i ideja

homogeno: na osnovu regiona, proizvoda, prethodnog iskustva, itd.

4. Svakoj grupi dajte instrukcije o zadacima

Slika 2. Praktian rad