Zakon o Potvrdjivanju Evropske Konvencije o Medjunarodnom Transportu Opasnog Tereta

Z
A
K
O
N
O POTVRIVANJU EVROPSKE KONVENCIJE O
MEUNARODNOM TRANSPORTU OPASNOG TERETA U
DRUMSKOM SAOBRAAJU
(ADR 2007)
lan 1.
Potvruje se Evropska konvencija o meunarodnom transportu opasnog
tereta u drumskom saobraaju (ADR 2007), usvojena u Njujorku i enevi 2006.
godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
lan 2.
Tekst Evropske konvencije o meunarodnom transportu opasnog tereta u
drumskom saobraaju (ADR 2007) u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na
srpski jezik glasi:
ECE/TRANS/185 (Tom I)
Ekonomska Komisija za Evropu
Odbor za kopneni transport
U primeni od 01.01.2007. godine
EVROPSKI SPORAZUM
o meunarodnom drumskom
transportu opasnog tereta
Knjiga 1
UJEDINjENE NACIJE
Njujork i eneva, 2006. godine
1182
BELEKA:
Odrednice upotrebljene i materijal predstavljen u ovoj publikaciji ne podrazumevaju izraavanje posebnog
miljenja, naprotiv, od strane Sekretarijata Ujedinjenih nacija, u smislu pravnog statusa bilo koje drave,
teritorije, grada ili podruja, ili njihovih nadlenih organa, ili u smislu razgraniavanja njihovih granica.
ECE/TRANS/185 (Tom I)
Copyright United Nations, 2006
Sva prava zadrana.

Nijedan deo ove publikacije ne sme se, u svrhu prodaje, reprodukovati,
pohraniti u sistemu iz kog se moe povratiti ili preneti u bilo kakvom obliku
ili bilo kojim sredstvom, elektronskim, elektrostatikim, posredstvom magnetne trake, mehanikim,
fotokopiranjem ili na drugi nain, bez prethodno napismeno pribavljenog odobrenja od Ujedinjenih Nacija.
UNITED NATIONS PUBLICATON

Sales Nr. E.06.VIII.1
ISBN 92-1-139112-1
(komplet u dva toma)
ISBN 92-1-139114-8 (tom I)
Knjiga I i II se ne prodaju odvojeno.
UVODNA RE
1183
Opti stavovi
Evropski sporazum o meunarodnom drumskom transportu opasnog tereta (ADR) sainjen je u enevi
30.09.1957. godine pod okriljem Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, a stupio je na snagu
29.01.1968. Sam Sporazum pretrpeo je izmene i dopune Protokolom kojim je izmenjen i dopunjen lan
14(3) donetim u Njujorku 21.08.1975. godine, koji je stupio na snagu 19.04.1985. godine.
Shodno lanu 2 Sporazuma, opasni tereti zabranjeni za transport Aneksom A ne smeju se prihvatiti za
meunarodni transport, dok e meunarodni transport drugih opasnih tereta biti dozvoljen ukoliko su
ispunjeni sledei uslovi:
-
uslovi regulisani Aneksom A za materije koje su u pitanju, posebno u pogledu njihovog pakovanja i
obeleavanja; i
uslovi propisani Aneksom B, a posebno oni koji se tiu konstrukcije, opreme i operacije vozila koje
prevozi predmetne materije
Meutim, shodno lanu 4, svaka Ugovorna strana zadrava pravo da regulie ili zabrani, iz nekih drugih, a
ne bezbednosni razloga u toku transporta, ulazak opasnih tereta na svoju teritoriju. Ugovorne strane
takoe zadravaju pravo i da urede, bilateralnim ili multilateralnim sporazumima, da izvesnim opasnim
teretima iji je transport zabranjen Aneksom A, bude dozvoljen meunarodni transport pod odreenim
uslovima na njihovim teritorijama, ili da se opasnim teretima iji je meunarodni transport dozvoljen
odredbama Aneksa A dozvoli transport na njihovoj teritoriji pod uslovima manje strogim nego to su uslovi
navedeni u Aneksima A i B.
Aneksi A i B redovno podleu izmenama i dopunama i auriraju se jo od stupanja na snagu ADR.
Struktura Aneksa A i B
Radna grupa za transport opasnog terta (WP.15) Ekonomske komisije za Evropski odbor o kopnenom
transportu je donela odluku, na svojoj pedeset prvoj sednici (26.10.1992. godine) da restruktuie Anekse A
i B na osnovu predloga Meunarodnog saveza za drumski transport (TRANS/WP.15/124, stavovi 100108). Glavni ciljevi su bili da se zahtevi uine prihvatljivijima i lakima za korisnike da bi se mogli lake
primenjivati, i to ne samo na meunarodne transportne operacije prema ADR nego i u domaem
saobraaju u svim dravama Evrope kroz nacionalno zakonodavstvo ili zakonodavstvo Evropske
zajednice, u cilju konanog obezbeenja doslednog okvira standarda na evropskom nivou. Takoe se
smatralo neophodnim da se identifikuju jasnije dunosti raznih uesnika u transportnom lancu, da se sa
vie sistematinosti grupiu zahtevi koji se odnose naove razne uesnike, i da se diferenciraju pravni
zahtevi ADR od evropskih i meunarodnih standarda koji se mogu primeniti u cilju zadovoljenja ovih
zahteva.
Struktura je dosledna onoj u Preporukama o transportu opasnih tereta Ujedinjenih nacija, Modelu
regulisanja, Meunarodnom kodu za transport opasnih materija pomorskim putem (IMDG Code) i
Propisima o meunarodnom transportu opasnih tereta eleznicom (RID).
Podeljena je na devet delova, ali i dalje grupisana u okviru dva aneksa kako bi se uskladila sa
formulacijom lana 2 samog Sporazuma. Struktura ima sledei izgled:
Aneks A:
Opte odredbe i odredbe o opasnim predmetima i supstancama
Deo 1
Deo 2
Deo 3
Deo 7
Opte odredbe
Klasifikacija
Lista opasnih tereta, posebne odredbe i izuzeci vezani za opasne terete pakovane u
ogranienim koliinama
Odredbe koje se odnose na pakovanje i cisterne
Procedure otpremanja
Zahtevi za proizvodnju i ispitivanje ambalae, IBC ambalae, velike ambalae, cisterni i
kontejnera za rasuti teret
Odredbe koje se odnose na uslove transporta, utovara, istovara i rukovanja
Aneks B:
Odredbe o transportnoj opremi i transportnim operacijama
Deo 4
Deo 5
Deo 6
1184
Deo 8
Deo 9
Zahtevi koji se odnose na posade vozila, opremu, operacije i dokumentaciju

Zahtevi koji se odnose na proizvodnju i odobravanja vozila
Deo 1, koji sadri opte odredbe i definicije, je sutinski deo, budui da on sadri sve definicije pojmova
koji se koriste u svim drugim delovima, i zbog toga to se u njemu precizno definiu obim i stepen primene
ADR, ukljuujui i mogue izuzetke, kao i primenu drugih propisa. On takoe sadri i odredbe o
obuavanju, odstupanjima i prelazne odredbe, odgovarajue bezbedonosne obaveze razliitih uesnika u
transportnom lancu pri transportu opasnog tereta, o kontrolnim merama, o savetniku za bezbednost, i o
sigurnosti transporta opasnih tereta. Nove odredbe sa svrhom da usklade uslove ograniavanja prolaza
vozila koja transportuju opasne terete kroz drumske tunele, ukljuene su u ovu verziju.
Osnovno uputstvo za upotrebu restruktuiranog ADR ini tabela A Poglavlja 3.2 koja sadri listu opasnih
tereta u numerikom redosledu prema numeraciji UN. im se odredi UN broj specifine opasne materije ili
predmeta, tabela obezbeuje unakrsno povezivanje sa posebnim zahtevima koji se moraju ispuniti za
transport te materije ili predmeta, i sa poglavljima ili odeljcima u kojima se mogu nai ti konkretni zahtevi.
Meutim, mora se imati na umu da se opti zahtevi ili posebni zahtevi koji se odnose na klase u razliitim
Delovima moraju primenjivati uz specifine zahteve, kao znaajni.
Pripremljen je indeks po azbunom redosledu koji navodi UN broj koji je dodeljen specifinom opasnom
teretu od strane Sekretarijata, i on je dodat u vidu tabele B Poglavlja 3.2 kako bi se olakao pristup tabeli A
kada UN broj nije poznat. Ova tabela B nije zvanini deo dokumenta ADR i dodata je samo u izdanju s
ciljem lakeg snalaenja.
Kada su tereti poznati kao opasni, ili se sumnja da su opasni, a oni ne mogu da se nau po imenu ni u
tabeli A ni u tabeli B, moraju se klasifikovati u skladu sa Delom 2, koji sadri sve relevantne procedure i
kriterijume za odreivanje da li se takvi tereti smatraju opasnim ili ne, i koji im UN broj treba pripisati.
Tekstovi koji su u primeni
Ova verzija (2007 ADR) uzima u obzir sve nove izmene i dopune usvojene od strane WP.15 2004.
godine, 2005. i 2006. i koja je u opticaju pod simbolima TRANS/WP.15/186/Add.1 i -/Corr.1 i
TRANS/WP.15/186/Add.2, koji treba da stupi na snagu 01.01.2007. pod uslovom da ga prihvate Ugovorne
strane shodno lanu 14(3) Sporazuma.
Meutim, zbog prelaznih odredbi koje su navedene u 1.6.1.1 Aneksa A, moe se nastaviti sa primenom
prethodne verzije (2005 restruktuirani ADR) do 30.06.2007. godine. Dugotrajnije prelazne mere se
predviaju za konstrukciju novih vozila (vidi 1.6.5.4) i za primenu novih odredbi o prolasku vozila koja
tranportuju opasne terete kroz drumske tunele (vidi 1.6.1.12).
Primena zavisno od teritorije
ADR je Sporazum izmeu drava i zbog toga ne postoji preovlaujui autoritet u pogledu njegove primene.
U praksi, kontrole na putevima vre Ugovorne strane, a nepotovanje propisa tada moe rezultirati
zakonskim merama koje sprovode nacionalni nadleni organi protiv prekrilaca u skladu sa domaim
zakonodavstvom. U samom ADR nisu propisane nikakve kazne. U vreme objavljivanja, Ugovorne strane
su: Albanija, Austrija, Azerbejdan, Belorusija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar,
eka republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Maarska, Italija, Kazahstan,
Letonija, Lihtentajn, Litvanija, Luksemburg, Maroko, Holandija, Norveka, Poljska, Portugalija, Republika
Moldavija, Rumunija, Ruska federacija, Srbija i Crna Gora, Slovaka, Slovenija, panija, vedska,
vajcarska, Biva jugoslovenska republika Makedonija, Ukrajina i Ujedinjeno kraljevstvo.
ADR se primenjuje na transportne operacije koje se odvijaju na teritorijama najmanje dveju od navedenih
Ugovornih strana. Pored toga, treba primetiti da, u interesu jednoobraznosti i slobodne trgovine u itavoj
Evropskoj uniji (EU), takoe su usvojeni Aneksi A i B ADR od strane Drava lanica Evropske unije, kao
osnova za regulisanje transporta opasnog tereta u drumskom saobraaju u okvirima svojih teritorija i
izmeu njih (Direktiva Saveta 94/55/ES od 21.11.1994. godine o pribliavanju zakona Drava lanica u
oblasti transprota opasnog teretau drumskom saobraaju, sa izmenama i dopunama). Izvestan broj drava
koje nisu lanice Evropske unije takoe je usvojio Anekse A i V ADR kao osnovu za svoje nacionalno
zakonodavstvo.
1185
Dodatne praktine informacije

Sva pitanja u vezi sa primenom ADR treba uputiti relevantnim nadlenim organima.
Dodatne informacije mogu se pronai na veb stranici Odeljka za transport UNECE, na sledeoj strani:
http://www.unece.org/trans/danger/publi/adr/adr_e.html
Ova stranica, koja se neprestano aurira, sadri linkove za sledee informacije:
- Sporazum (bez aneksa);
- Protokol o potpisivanju;
- Trenutni status ADR;
- Notifikacije depozitara;
- Informacije o dravama (Nadleni organi, notifikacije shodno 1.9.4);
- Multilateralni sporazumi;
- Detalji o publikaciji (Ispravke);
- ADR 2007 (Materijal)
- ADR 2005 (Materijal sa izmenama i dopunama);
1186
EVROPSKI SPORAZUM O MEUNARODNOM DRUMSKOM TRANSPORTU

OPASNOG TERETA (ADR)
UGOVORNE STRANE,
SA NAMEROM DA poveaju bezbednost meunarodnog drumskog transporta,
SPORAZUMELE SU SE O SLEDEEM:
lan 1
Za svrhe ovog Sporazuma, podrazumeva se da:
(a) termin vozilo oznaava motorna vozila, vozila sa zglobnim konstruktivnim sklopom, prikolice i
poluprikolice, kako je definisano u lanu 4 Konvencije o drumskom saobraaju od 19.09.1949. godine,
izuzev vozila koja pripadaju oruanim snagama Ugovorne strane, ili su pod njihovom komandom;
(b) termin opasni tereti oznaava one materije i predmete iji je meunarodni transport u drumskom
saobraaju zabranjen Aneksima A i V ili dozvoljen jedino pod izvesnim uslovima Aneksima A i V.
(c) termin meunarodni transport oznaava sve transportne operacije koje se obavljaju na teritorijama
najmanje dve Ugovorne strane vozilima gore definisanim pod (a).
lan 2
1. Podlono odredbama lana 4, stava 3, opasni tereti iji je transport zabranjen Aneksom A ne
smeju biti prihvaeni za meunarodni transport.
2. Meunarodni transport drugih opasnih tereta je dozvoljen ukoliko je usaglaen sa:
(a) uslovima iz Aneksa A za terete koji su u pitanju, a posebno u smislu njihovog pakovanja i
obeleavanja, i
(b) uslovima iz Aneksa V, a posebno u smislu konstrukcije, opreme i operacija vozila koja
prevoze terete u pitanju, koja podleu odredbama lana 4, stava 2.
lan 3
Aneksi ovog Sporazuma ine njegov sastavni deo.
lan 4
1.
Svaka Ugovorna strana zadrava pravo da regulie ili zabrani, iz razloga koji nisu
bezbednosni, u toku transporta ulazak opasnih tereta na svoju teritoriju.
2.
Vozilima u transportu na teritoriji Ugovorne strane u vreme stupanja na snagu ovog

Sporazuma ili vozilima putenim u rad na takvoj teritoriji u roku od dva meseca posle njegovog
stupanja na snagu bie dozvoljeno, u periodu od tri godine od stupanja na snagu, da obavljaju
meunarodni transport opasnih tereta ak i ako njihova konstrukcija i oprema nisu u
1187
potpunosti usklaene sa zahtevima utvrenim u Aneksu V za transportnu operaciju koja je u

pitanju. Meutim, pod specijalnim klauzulama Aneksa V ovaj period se moe skratiti.
3.
Ugovorne strane zadravaju pravo da urede, specijalnim bilateralnim ili multilateralnim

sporazumima, da izvesni opasni tereti koji su ovim Sporazumom zabranjeni za bilo koji
meunarodni transport mogu, pod odreenim uslovima, da budu prihvaeni za meunarodni
transport na njihovim teritorijama, ili da se opasni tereti koje se po ovom Sporazumu prihvataju
za meunarodni transport samo pod specifinim uslovima, mogu prihvatiti za meunarodni
transport na njihovim teritorijama pod uslovima manje strogim nego to su uslovi ureeni
Aneksima ovog Sporazuma. O specijalnim bilateralnim i multilateralnim sporazumima koji se
spominju u ovom stavu obavetava se Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, koji o tome
obavetava Ugovorne strane koje nisu potpisnice navedenih sporazuma.
lan 5
Transportne operacije na koje se ovaj Sporazum odnosi ostaju predmet nacionalnih i meunarodnih
propisa koje se primenjuju na drumski transport uopte, kao i na meunarodni drumski transport i
meunarodnu trgovinu.
lan 6
1. Drave lanice Ekonomske komisije za Evropu i drave primljene u Komisiju u savetodavnom
svojstvu pod uslovima stava 8 Projektnog zadatka Komisije mogu postati Ugovorne strane ovog
Sporazuma.
(a) njegovim potpisivanjem;
(b) ratifikovanjem posle potpisivanja ako je posle potpisivanja predviena obavezna
ratifikacija;
(c) pristupanjem ovom Sporazumu.
2. Ove drave koje mogu uestvovati u izvesnim aktivnostima Ekonomske komisije za Evropu
shodno stavu 11 Projektnog zadatka Komisije, mogu postati Ugovorne strane ovog Sporazuma
pristupajui mu po njegovom stupanju na snagu.
3. Ovaj Sporazum je otvoren za potpisivanje do 31.12.1957. godine. Posle tog roka, otvoren je za
pristupanje.
4. Ratifikacija ili pristupanje vri se deponovanjem instrumenta kod Generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija.
lan 7
1. Ovaj Sporazum stupa na snagu jedan mesec posle datuma kada broj drava naveden u lanu 6,
stav 1, koje su ga potpisale bez rezerve u pogledu ratifikacije ili su deponovale svoje instrumente
za ratifikaciju ili pristup, dostigne ukupno pet. Meutim, Aneksi se ne primenjuju do isteka est
meseci po stupanju na snagu samog Sporazuma.
2. Za svaku dravu koja ratifikuje ovaj Sporazum ili mu pristupi, poto je pet zemalja navednih u
lanu 6, stav 1, ve potpisalo bez rezerve u pogledu ratifikacije, ili je deponovalo svoje
instrumente za ratifikaciju ili pristupanje, ovaj Sporazum stupa na snagu jedan mesec poto
navedena drava deponuje svoj instrument za retifikaciju ili pristupanje, a Aneksi se primenjuju na
dotinu dravu ili istog datuma, ukoliko su do tog datuma stupili na snagu, ili, ukoliko nisu stupili
na snagu do tog datuma, na dan kada poinje njihova primena shodno odredbama stava 1 ovog
lana.
1188
lan 8
1. Svaka Ugovorna strana moe da se povue iz ovog Sporazuma notifikovanjem Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Povlaenje stupa na snagu po isteku od dvanaest meseci od datuma prijema notifikacije o
povlaenju od strane Generalnog sekretara.
lan 9
1. Ovaj Sporazum prestaje da vai ako, po njegovom stupanju na snagu, broj Ugovornih strana
padne ispod pet tokom dvanaest uzastopnih meseci.
2. U sluaju zakljuivanja svetskog sporazuma za ureivanje transporta opasnih tereta, svaka
odredba ovog Sporazuma koja je u suprotnosti sa bilo kojom odredbom takvog svetskog
sporazuma automatski prestaje da se primenjuje u odnosima izmeu Strana potpisnica ovog
Sporazuma koje postanu strane potpisnice svetskog sporazuma od dana kada drugonavedeni
sporazum stupi na snagu, i automatski se zamenjuju odgovarajuom odredbom navedenog
svetskog sporazuma.
lan 10
1. Svaka drava moe, u vreme potpisivanja ovog Sporazuma bez rezerve u pogledu ratifikacije ili
deponovanja instrumenata ratifikacije ili u bilo kom trenutku posle toga, izjaviti notifikacijom
adresiranom na Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da ovaj Sporazum proiruje na sve ili
pojedine teritorije za ije je meunarodne odnose ona odgovorna. Ovaj Sporazum i njegovi Aneksi
proiruju se na teritoriju ili teritorije navedene u notifikaciji jedan mesec poto je Generalni
sekretar primio notifikaciju.
2. Svaka drava koja se deklarisala u vezi sa stavom 1 ovog lana proirujui vaenje ovog
Sporazuma na bilo koju teritoriju za ije je meunarodne odnose ona odgovorna moe se povui
iz ovog Sporazuma odvojeno od navedene teritorije shodno odredbama lana 8.
lan 11
1. Svaki spor izmeu dve ili vie Ugovornih strana u vezi sa tumaenjem ili primenom ovog
Sporazuma reava se, ukoliko je mogue, dogovorom izmeu tih strana.
2. Svaki spor koji se ne rei dogovorom bie predat na arbitrau, ukoliko jedan od strana u sporu to
zahteva, i predmet e biti upuen jednom ili nekolicini arbitara koje odaberu Strane u sporu. U
sluaju da u roku od tri meseca od dana zahteva za arbitraom Strane u sporu ne postignu
dogovor oko izbora arbitra ili arbitara, bilo koja od Strana moe zatraiti od Generalnog sekretara
Ujednjenih nacija da nominuje jednog arbitra kome e arbitraa biti poverena za donoenje
odluke.
3. Odluka arbitra ili arbitara, koji su imenovani shodno stavu 2 ovog lana je obavezujua za
Ugovorne strane u sporu.
lan 12
1. Svaka Ugovorna strana moe, u vreme potpisivanja, ratifikovanja ili pristupanja ovom Sporazumu,
izjaviti da sebe ne smatra obaveznom po lanu 11. Druge Ugovorne strane se ne smatraju
1189
obaveznim po lanu 11 u sluaju svake Ugovorne strane koja je pristupila Sporazumu sa

ovakvom rezervom.
2. Svaka Ugovorna strana koja je pristupila Sporazumu sa rezervom navedenom u stavu 1 ovog
lana moe u svako doba povui takvu rezervu notifikovanjem Generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija.
lan 13
1.
Poto je ovaj Sporazum bude na snazi tri godine, svaka Ugovorna strana moe, notifikacijom
upuenom Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, zahtevati sazivanje konferencije u svrhu
revizije teksta Sporazuma. Generalni sekretar obavetava sve Ugovorne strane o takvom
zahtevu i saziva konferenciju za revizuju, ukoliko u roku od etiri meseca od dana kada prime
obavetenje od Generalnog sekretara, najmanje jedna etvrtina Ugovornih strana obavesti
Generalnog sekretara da su saglasne sa tim zahtevom.
2.
Ukoliko se sazove konferencija u skladu sa stavom 1 ovog lana, Generalni sekretar

obavetava sve Ugovorne strane i poziva ih da podnesu u roku od tri meseca predloge koje
ele da se razmatraju na Konferenciji. Generalni sekretar dostavlja svim Ugovornim stranama
okvirni dnevni red konferencije, zajedno sa tekstovima takvih predloga, najkasnije tri meseca
pre datuma predvienog za poetak konferencije.
3.
Generalni sekretar poziva na svaku konferenciju koja se saziva shodno ovom lanu sve drave
navedene u lanu 6, stav 1, i drave koje su postale Ugovorne strane shodno lanu 6, stav 2.
lan 14
1. Nezavisno od postupka revizije izloenom u lanu 13, svaka Ugovorna strana moe predloiti
jednu ili vie izmena i dopuna Aneksa ovog Sporazuma. U tom cilju ona dostavlja tekst takve
izmene ili dopune Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar moe takoe
predloiti izmene i dopune Aneksa ovog Sporazuma kako bi se obezbedila usklaenost izmeu
ovih Aneksa i drugih meunarodnih sporazuma koji se odnose na transport opasnih tereta.
2. Generalni sekretar dostavlja svaki predlog iz stava 1 ovog lana svim Ugovornim stranama i
obavetava o tome druge drave naveden u lanu 6, stav 1.
3. Svaka predloena izmena i dopuna Aneksa smatra se prihvaenom izuzev ako, u roku od tri
meseca od dana kada ih Generalni sekretar dostavi, najmanje jedna treina Ugovornih strana, ili
njih pet ako jedna treina prelazi tu cifru, uputi Generalnom sekretaru napismeno svoju notifikaciju
o svojim primedbama na predloene izmene i dopune. Ako se izmena i dopuna smatra
prihvaenom, ona stupa na snagu za sve Ugovorne strane, po isteku perioda od naredna tri
meseca, izuzev u sledeim sluajevima:
(a) U sluajevima kada su sline izmene sainjene ili postoji verovatnoa da budu sainjene
u drugim meunarodnim sporazumima navedenim u stavu 1 ovog lana, izmena i
dopuna stupa na snagu po isteku perioda o kome odluuje Generalni sekretar na nain
da dozvoli, gde god je mogue, istovremeno stupanje na snagu izmena i dopuna i onih
izmena i dopuna koje su sainjene, ili postoji verovatnoa da budu sainjene u drugim
sporazumima; meutim, taj period, ne sme biti krai od jednog meseca;
(b) Ugovorna strana koja predlae izmenu i dopunu moe navesti tano u svom predlogu, u
svrhu stupanja ove izmene i dopune na snagu, ako se prihvati, period dui od tri meseca.
Beleka od strane Sekretarijata: Tekst lana 14, stav 3 sadri jednu izmenu koja je stupila na snagu
19.04.1985. godine u skladu sa Protokolom dostavljenim Ugovornim stranama pod nazivom Notifikacija
depozitara C.N.229.1975.TREATIES-8 od 18.09.1975.
1190
4. Generalni sekretar notifikuje, u to kraem moguem roku, sve Ugovorne strane i sve drave
spomenute u lanu 6, stav 1, o svakoj primedbi koju eventualno primi od Ugovornih strana na
predloene izmene i dopune.
5. Ukoliko se predloena izmena i dopuna Aneksa ne smatra prihvaenom, nego ako najmanje
jedna Ugovorna strana izuzev ugovorne strane koja je predloila izmenu i dopunu dostavi
Generalnom sekretaru napismeno notifikaciju o svojoj saglasnosti na predlog, Generalni sekretar
saziva sastanak svih Ugovornih strana i svih drava navedenih u lanu 6, stav 1, u roku od tri
meseca po isteku perioda od tri meseca u okviru kog, shodno stavu 3 ovog lana, notifikacija o
primedbi na izmene i dopune se mora dostaviti. Generalni sekretar moe pozvati na ovaj sastanak
i predstavnike:
(a) meuvladinih organizacija koje se bave oblau transporta;
(b) meunarodnih nevladinih organizacija ije aktivnosti su u direktnoj vezi sa transportom
opasnih tereta na teritorijama Ugovornih strana.
6. Svaka izmena i dopuna koju usvoji vie od polovine ukupnog broja Ugovornih strana na sastanku
koji se saziva shodno stavu 5 ovog lana stupa na snagu za sve Ugovorne strane u skladu sa
procedurom sa kojom se na tom sastanku saglasi veina prisutnih Ugovornih strana.
lan 15
Pored notifikacija navedenih u lanu 13 i 14, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija notifikuje drave iz
lana 6, stav 1, i drave koje su postale Ugovorne strane shodno lanu 6, stav 2, o
(a) potpisivanju, ratifikaciji i pristupanju u skladu sa lanom 6;
(b) datumima stupanja na snagu ovog Sporazuma i njegovih Aneksa shodno lanu 7;
(c) Povlaenje shodno lanu 8;
(d) Raskid Sporazuma shodno lanu 9;
(e) Primljene notifikacije i povlaenje shodno lanu 10;
(f)
Primljene izjave i notifikacije shodno lanu 12, stavovi 1 i 2;
(g) Prihvatanje i datum stupanja na snagu izmena i dopuna shodno lanu 14, stavovi 3 i 6.
lan 16
1. Protokol potpisivanja ovog Sporazuma ima istu vanost, pravnu snagu i duinu trajanja kao i sam
Sporazum, ijim se sastavnim delom smatra.
2. Nikakve rezerve prema ovom Sporazumu, izuzev onih navedenih u Protokolu o potpisivanju i onih
shodno lanu 12, nisu dozvoljene.
lan 17
Posle 15.12.1957. godine original ovog Sporazuma bie deponovan kod Generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija, koji e poslati njegove identine overene kopije svakoj od drava navedenih u
lanu 6, stav 1.
1191
KAO POTVRDU TOGA dole potpisani, sa potpunim ovlaenjem, potpisali su ovaj Sporazum.
Sainjeno u enevi, 30.09.1957. godine u jednom primerku na engleskom i francuskom jeziku tekst
samog sporazuma, a na francuskom jeziku tekst Aneksa, a svaki tekst samog Sporazuma je
podjednako autentian. Od Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija se trai da pripremi ovlaeni
prevod Aneksa na engleski jezik i da ih priloi originalnim overenim primercima navedenim u lanu
17.
1192
PROTOKOL O POTPISIVANjU
1193
EVROPSKOG SPORAZUMA O MEUNARODNOM DRUMSKOM TRANSPORTU OPASNIH
TERETA (ADR)
Pristupajui potpisivanju Evropskog Sporazuma o meunarodnom drumskom transportu opasnih
tereta (ADR) dole potpisani, sa potpunim ovlaenjem,
1. SMATRAJUI DA su uslovi kojima je regulisan transport opasnih tereta u pomorskom saobraaju
ka Ujedinjenom Kraljevstvu i iz Ujedinjenog Kraljevstva u osnovi razliiti od uslova u Aneksu A
Sporazuma ADR i da je nemogue uskladiti ih tako da budu usaglaeni sa potonjim u bliskoj
budunosti;
IMAJUI U VIDU da od strane Ujedinjenog kraljevstva postoji najava da podnesu izmene i dopune na
spomenuti Aneks A poseban dodatak koji sadri specijalne uslove za drumski i pomorski transport
opasnih tereta izmeu Kontinenta i Ujedinjenog Kraljevstva;
SAGLASILI SU SE DA se do stupanja na snagu ovog specijalnog dodatka, opasni tereti transportuju
prema odredbama Aneksa A ADR, a takoe i prema uslovima Ujedinjenog Kraljevstva za transport
opasnih tereta pomorskim putem;
2. PRIMEUJU izjavu predstavnika Francuske u smislu da Vlada Republike Francuske zadrava
pravo da i pored odredbi lana 4 stava 2, odbije da dozvoli vozilima koja su u upotrebi na teritoriji
druge Ugovorne strane, kad god da su uvedena u upotrebu, da se koriste za transport opasnih tereta
na teritoriji Francuske izuzev ako su ta vozila usaglaena sa uslovima za takav transport u Aneksu B,
ili sa uslovima za transport tereta koji su u pitanju regulisanim francuskim propisima koji ureuju
transport opasnih tereta u drumskom saobraaju;
3. PREPORUUJU da, pre podnoenja shodno lanu 14, stav 1 ili lanu 13, stav 2, o predloenim
izmenama i dopunama ovom Sporazumu ili njegovim Aneksima bude odrana rasprava na
sastancima eksperata Ugovornih strana i, po potrebi, drugih drava navedenih u lanu 6, stav 1
Sporazuma i meunarodnih organizacija navedenih u lanu 14, stav 5 Sporazuma.
1194
SADRAJ
Strana
EVROPSKI SPORAZUM O MEUNARODNOM DRUMSKOM TRANSPORTU
OPASNIH TERETA (ADR)
VI
XII
Aneks A
Opte odredbe i odredbe koje se odnose na opasne materije i predmete
Deo 1
Opte odredbe
Poglavlje
1.1
1.1.1
1.1.2
1.1.3
1.1.4
Podruje vanosti i primena

Struktura
Podruje vanosti
Izuzea
Primenjivost drugih propisa
2
2
2
4
8
Poglavlje
1.2
1.2.1
1.2.2
Definicije pojmova i merne jedinice

Definicije pojmova
Merne jedinice
10
10
25
Poglavlje
1.3
1.3.1
1.3.2
1.3.3
Obuka lica koja uestvuju u transportu opasnog

tereta
Podruje primene
Vrste obuke
Dokumentacija
27
27
27
Poglavlje
1.4
1.4.1
1.4.2
1.4.3
Bezbednosne obaveze uesnika

Opte mere bezbednosti
Obaveze glavnih uesnika
Obaveze drugih uesnika
28
28
28
29
Poglavlje
1.5
1.5.1
1.5.2
Odstupanja
Privremena odstupanja
(Rezervisano)
32
32
32
Poglavlje
1.6
1.6.1
1.6.2
1.6.3
33
33
34
1.6.4
1.6.5
1.6.6
Prelazne odredbe
Opte odredbe
Posude za Klasu 2
Fiksirane cisterne (vozila cisterne), prenosive cisterne i
baterijska vozila
Kontejner cisterne, prenosive cisterne i MEGC
Vozila
Klasa 7
Poglavlje
1.7
1.7.1
1.7.2
1.7.3
1.7.4
1.7.5
1.7.6
Opti propisi za klasu 7

Opte odredbe
Program zatite od zraenja
Obezbeivanje kvaliteta
Poseban sporazum
Radioaktivne materije sa drugim opasnim osobinama
Neusaglaenosti (nedostaci)
40
40
40
41
41
41
41
Poglavlje
1.8
Mere kontrole i druge podsticajne mere za primenu

bezbednosnih propisa
Administrativne kontrole opasnog tereta
Uzajamna administrativna pomo
Savetnik za bezbednost
Spisak nadlenih organa i tela imenovanih od strane
dravnih organa
Prijava vanrednog dogaaja sa opasnim teretom
1.8.1
1.8.2
1.8.3
1.8.4
1.8.5
Poglavlje
1.9
1.9.5
Ogranienja u transportu od strane nadlenog

organa
Ogranienja za tunele
1195
27
34
36
38
39
43
43
43
43
48
48
54
54
Poglavlje
Deo 2
1.10
1.10.1
1.10.2
1.10.3
Klasifikacija
Poglavlje
Poglavlje
2.1
2.1.1
2.1.2
2.1.3
2.2
2.2.1
2.2.2
2.2.3
2.2.41
2.2.42
2.2.43
2.2.51
2.2.52
2.2.61
2.2.62
2.2.7
2.2.8
2.2.9
Poglavlje
58
58
58
58
61
2.1.4
2.3
2.3.0
2.3.1
2.3.2
2.3.3
2.3.4
2.3.5
2.3.6
Deo 3
Sigurnosne odredbe
Opte odredbe
Sigurnosna obuka
Odredbe koje se odnose na terete sa visokom
potencijalnom opasnou
Opte odredbe
Uvod
Principi klasifikacije
Klasifikacija materija koje nisu poimenino navedene u
Tabeli A deo 3.2, ukljuujui rastvore i smee (kao to
su preparati, smee i otpaci)
Klasifikacija uzoraka
Posebne odredbe za pojedina klase
Klasa 1: Eksplozivne materije i predmeti sa
eksplozivnim materijama
Klasa 2: Gasovi
Klasa 3
Zapaljive tene materije
Klasa 4.1 Zapaljive vrste materije, samoraspadajue
materije i desenzitizovane eksplozivne
materije
Klasa 4.2: Samozapaljive materije
Klasa 4.3: Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju
zapaljive gasove
Klasa 5.1: Oksidirajue materije
Klasa 5.2: Organski peroksidi
Klasa 6.1: Otrovne materije
Klasa 6.2: Zarazne materije
Klasa 7: Radioaktivne materije
Klasa 8: Nagrizajue materije
Klasa 9: Razne opasne materije i predmeti
Postupci ispitivanja
Opte odredbe
Ispitivanje na iznojavanje za eksplozivne materije tipa A
Ispitivanje u vezi sa nitriranim smeama celuloze klase
4.1
Ispitivanja zapaljivih tenih materija klase 3, 6.1 i 8
Ispitivanje za utvrivanje protonosti (fluidnosti)
Ispitivanja za utvrivanje ekotoksinosti, postojanosti i
bioakumulacije materija u vodi za svrstavanje u klasu 9
Klasifikacija organometalnih materija u klase 4.2. i 4.3
Spisak opasnih tereta, posebne odredbe kao i izuzea u vezi sa

transportom opasnog tereta pakovanih u ogranienim koliinama
Poglavlje
3.1
3.1.1
3.1.2
Opte odredbe
Uvod
Zvanini naziv za transport
Poglavlje
3.2
3.2.1
Spisak opasnih tereta

Tabela A:
Spisak opasnih tereta po numerikom
redosledu
Tabela B:
Spisak opasnih materija i predmeta ADR
po azbunom redosledu
3.2.2
62
62
63
63
67
69
69
93
100
105
116
120
124
128
142
155
161
186
193
198
198
198
199
200
202
204
206
208
209
209
209
212
218
444
Poglavlje
3.3
Posebne odredbe koje vae za odreene predmete

ili materije
511
Poglavlje
3.4
Izuzea u vezi sa transportom opasnog tereta

pakovanog u ogranienim koliinama
534
3.4.1
3.4.6
Opte odredbe
Tabela
534
535
1196
Deo 4
Odredbe za upotrebu ambalae i cisterni
540
Poglavlje
538
4.1
4.1.1
4.1.2
4.1.3
4.1.4
4.1.5
4.1.6
4.1.7
4.1.8
4.1.9
4.1.10
Poglavlje
4.2
4.2.1
4.2.2
4.2.3
4.2.4
4.2.5
Poglavlje
4.3
4.3.1
4.3.2
4.3.3
4.3.4
4.3.5
Poglavlje
Poglavlje
Deo 5
4.4
Upotreba ambalae, IBC ambalae i velike ambalae

Opte odredbe za pakovanje opasnog tereta u
ambalau, IBC ambalau i veliku ambalau
Dodatne opte odredbe za upotrebu IBC ambalae
Opti odredbe koji se odnose na uputstva za pakovanje
Spisak uputstava za pakovanje
Posebne odredbe za pakovanje tereta Klase 1
Posebne odredbe za pakovanje tereta Klase 2 i tereta
drugih klasa, koje su svrstane u uputstvo za pakovanje
P200
Posebne odredbe za pakovanje organskih peroksida
Klase 5.2 i samoreagujuih materija Klase 4.1
Posebne odredbe za pakovanje zaraznih materija Klase
6.2
Posebne odredbe za pakovanje materija Klase 7
Posebne odredbe za zajedniko pakovanje
Upotreba prenosivih cisterni i viekomponentnih
gasnih kontenera (MEGC)
Opte odredbe za upotrebu prenosivih cisterni za
transport materija Klase 1 i Klasa 3 do 9
transport neohlaenih tenih gasova
transport duboko ohlaenih tenih gasova
Opte odredbe za upotrebu viekomponentnih gasnih
kontenera (MEGC)
Uputstva i posebne odredbe za prenosive cisterne
Upotreba fiksiranih cisterni (vozila cisterni),
demontanih cisterni, kontener cisterni i zamenljivih
cisterni, ija su tela izraena od metalnih materijala,
kao i baterijskih vozila i viekomponentnih gasnih
kontenera (MEGC)
Podruje primene
Odredbe koji vae za sve klase
Posebne odredbe za Klasu 2
Posebne odredbe za Klase 3 do 9
Posebne odredbe
4.4.1
4.4.2
Upotreba fiksiranih cisterni (vozila cisterni),

demontanih cisterni, kontener cisterni, ukljuujui
zamenljive cisterne, ija su tela izraena od
ojaanih plastinih vlakana
Opte odredbe
Upotreba
4.5
4.5.1
4.5.2
Upotreba i nain rada vakuum cisterni za otpatke

Upotreba
Nain rada
Procedure za otpremu
Poglavlje
5.1
5.1.1
5.1.2
5.1.3
538
574
575
581
657
658
661
662
663
664
669
669
673
674
675
676
690
690
690
693
704
712
714
714
714
715
715
715
719
5.1.4
5.1.5
Opte odredbe
Oblast primene i opte odredbe
Upotreba sabirne ambalae
Neoiena prazna ambalaa (ukljuujui IBC
ambalau i veliku ambalau), prazne cisterne, prazna
vozila i prazne kontejnere za teret u rasutom stanju
Zajedniko pakovanje
Opte odredbe za Klasu 7
Poglavlje
5.2
5.2.1
5.2.2
Obeleavanje i olistavanje
Obeleavanje komada za otpremu
Olistavanje komada za otpremu
723
723
726
Poglavlje
5.3
Stavljanje velikih listica (plakata) kao i obeleavanje
734
1197
717
717
717
717
718
718
5.3.1
5.3.2
5.3.3
Poglavlje
5.4
5.4.1
5.4.2
5.4.3
5.4.4
Poglavlje
Deo 6
5.5
5.5.1
5.5.2
kontejnera, MEGC, kontejner cisterni, prenosivih

cisterni i vozila
Stavljanje velikih listica (plakata)
Table narandaste boje
Obeleja za materije koje se transportuju u zagrejanom
stanju
Poglavlje
743
Posebne odredbe
(Brisano)
Posebne odredbe za gazirana vozila, kontejnere i
cisterne
755
755
6.1
6.1.1.
6.1.2
6.1.3
6.1.4
6.1.5
6.1.6
Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalae

Opte odredbe
Kodovi za obeleavanje tipa ambalae
Obeleavanje
Zahtevi za ambalau
Zahtevi za ispitivanje ambalae
Standardne
tenosti
za
dokazivanje
hemijske
podnoljivosti ambalae, ukljuujui IBC ambalau, od
polietilena, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6 odnosno
6.5.6.3.5
6.2
Zahtevi za izradu i ispitivanje posuda pod pritiskom,

aerosolnih rasprivaa i malih gasnih posuda
(gasnih patrona)
Opti zahtevi
Posude pod pritiskom projektovane, konstruisane i
ispitane u skladu sa standardima
Zahtevi za posude pod pritiskom koje nisu projektovane,
izraene i ispitane u skladu sa standardima
Opti zahtevi za aerosolne rasprivae i male gasne
posude (gasne patrone)
Zahtevi za posude UN pod pritiskom
6.2.1
6.2.2
6.2.3
6.2.4
6.2.5
Poglavlje
6.3
6.3.1
6.3.2
6.3.3
Poglavlje
6.4
6.4.1
6.4.2
6.4.3
6.4.4
6.4.5
6.4.6
6.4.7
6.4.8
6.4.9
6.4.10
6.4.11
6.4.12
6.4.13
742
Dokumentacija
Transportni dokument za transport opasnog tereta i
informacije u vezi s tim
Sertifikat o pakovanju kontejnera
Pisana uputstva
Primer formulara za multimodalni transport opasnog
tereta
Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalae, IBC ambalae, velike ambalae,

cisterni i kontejnera za rasuti teret
Poglavlje
734
736
Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalae za materije

Klase 6.2
Opte odredbe
Zahtevi za ispitivanja ambalae
Izvetaj o ispitivanju
Zahtevi za izradu, ispitivanje i odbrenje za komade
za otpremu i materije Klase 7
(Rezervisano)
Opti zahtevi
(Rezervisano)
Zahtevi za izuzete komade za otpremu
Zahtevi za industrijske komade za otpremu
Zahtevi za komade za otpremu koji sadre
uranijumheksafluorid
Zahtevi za komade za otpremu tipa A
Zahtevi za komade za otpremu tipa B(U)
Zahtevi za komade za otpremu tipa B(M)
Zahtevi za komade za otpremu tipa C
Zahtevi za komade za otpremu koji sadre fisione
materije
Metode ispitivanja i postupci dokazivanja
Ispitivanje celovitosti zaptivenog omotaa i zatite od
1198
743
749
750
753
755
759
757
757
757
759
763
773
781
783
783
793
797
800
803
817
817
817
820
821
821
821
821
821
821
823
823
824
826
826
827
829
830
833
6.4.23
zraenja i procena kritine bezbednosti

Udarna osnova za ispitivanja na pad
Ispitivanja u cilju dokazivanja otpornosti u normalnim
uslovima transporta
Dodatna ispitivanja za komade za otpremu tipa A za
tene materije i gasove
Ispitivanja u cilju dokazivanja otpornosti u sluaju
vanrednog dogaaja u toku transporta
Pojaano ispitivanje potapanjem u vodu za komade za
otpremu tipa B(U) i tipa B(M) sa sadrajem veim od
105 A2 i za komade za otpremu tipa C
Pojaano ispitivanje potapanjem u vodu: ispitni uzorak
mora biti potopljen u vodu u trajanju od najmanje jednog
sata u dubini od najmanje 200 m. Za obezbeenje ovog
uslova usvaja se, u svrhu dokaza, spoljni nadpritisak od
najmanje 2 MPa.
Ispitivanje na prodiranje vode za komade za otpremu sa
fisionim materijama
Ispitivanja za komade za otpremu tipa C
Ispitivanja za ambalau koja je projektovana za
najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida
Odobrenje za tip konstrukcije komada za otpremu i
materije
Zahtev i odobrenje za transport radioaktivnih materija
Poglavlje
6.5
6.5.1
6.5.2
6.5.3
6.5.4
6.5.5
6.5.6
Zahtevi za izradu i ispitivanje IBC ambalae

Opti zahtevi
Obeleavanje
Zahtevi za izradu
Ispitivanja, odobrenje za tip konstrukcije i pregled
Posebni zahtevi za IBC
Zahtevi za ispitivanje
842
842
844
846
847
848
855
Poglavlje
6.6
6.6.1
6.6.2
6.6.3
6.6.4
6.6.5
Zahtevi za izradu i ispitivanje velike ambalae

Opti zahtevi
Kod za oznaavanje tipa konstrukcije velike ambalae
Obeleavanje
Posebni zahtevi za veliku ambalau
865
865
865
865
866
868
Poglavlje
6.7
Propisi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i

ispitivanje
prenosivih
cisterni
i
UNviekomponentnih gasnih kontenera (MEGC)
Oblast primene i opti zahtevi
Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i
ispitivanje prenosivih cisterni za transport materija klase
1 i klasa 3 do 9
ispitivanje prenosivih cisterni za transport neohlaenih
tenih gasova
Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i i
ispitivanje prenosivih cisterni za transport duboko
ohlaenih tenih gasova
ispitivanje UN-viekomponentnih gasnih kontenera
(MEGC) predvienih za transport neohlaenih gasova
6.4.14
6.4.15
6.4.16
6.4.17
6.4.18
6.4.19
6.4.20
6.4.21
6.4.22
6.7.1
6.7.2
6.7.3
6.7.4
6.7.5
Poglavlje
6.8
6.8.1
6.8.2
6.8.3
6.8.4
6.8.5
Propisi za izradu, opremanje, odobrenje tipa,

kontrolisanje i ispitivanje i obeleavanje fiksiranih
cisterni (vozila cisterne), demontanih cisterni,
kontener-cisterni i zamenljivih cisterni, ija su tela
proizvedena od metalnih materijala, kao i baterijskih
vozila i viekomponentnih gasnih kontenera (MEGC)
Oblast primene
Zahtevi koji vae za sve klase
Posebni zahtevi za Klasu 2
Posebni zahtevi
Zahtevi za materijale i izradu fiksiranih zavarenih
cisterni prenosivih zavarenih cisterni i zavarenih tela
kontener-cisterni za koje je propisan ispitni pritisak od
najmanje 1 MPa (10 bar), kao i fiksiranih zavarenih
1199
830
830
831
831
833
833
833
834
835
873
873
873
889
901
912
919
919
919
935
943
948
cisterni, prenosivih zavarenih cisterni i zavarenih tela

kontener-cisterni za transport duboko ohlaenih tenih
gasova klase 2
Poglavlje
6.9
6.9.1
6.9.2
6.9.3
6.9.4
6.9.5
6.9.6
Poglavlje
6.10
6.10.1
6.10.2
6.10.3
6.10.4
Poglavlje
6.11
6.11.1
6.11.2
6.11.3
6.11.4
Deo 7
Zahtevi za izradu, opremanje, odobrenje tipa,

kontrolisanje i obeleavanje cisterni za otpatke koje
funkcioniu na principu vakuuma
Opti zahtevi
Izrada
Oprema
Kontrolisanja
ispitivanje kontenera za rasuti teret
Definicije pojmova
ispitivanje kontenera koji odgovaraju CSC i koji se
koriste kao konteneri za rasuti teret
Zahtevi za projektovanje, izradu i odobrenje za
kontenere za rasuti teret koji nisu konteneri u skladu sa
CSC
953
953
953
956
956
958
958
960
960
960
960
962
963
963
963
963
964
Odredbe koje se odnose na uslove transporta, utovara, istovara i rukovanja
966
Poglavlje
7.1
Opte odredbe
967
Poglavlje
7.2
Odredbe koje se odnose na transport komada za

otpremu
968
Poglavlje
7.3
Odredbe koje se odnose na transport u rasutom

stanju
Opte odredbe
Dodatne odredbe za transport u rasutom stanju uz
primenu pododeljka 7.3.1.1 a)
Posebne odredbe za transport u rasutom stanju uz
primenu odredbi 7.3.1.1 b)
7.3.1
7.3.2
7.3.3
Poglavlje
7.4
Odredbe koje se odnose na transport u cisternama
Poglavlje
7.5
Odredbe koje se odnose na utovar, istovar i

rukovanje
Opte odredbe
Zabrane zajednikog tovarenja
(Rezervisano)
Mere opreza za ivotne namirnice, potrone robe i
hranu za ivotinje
Ogranienje koliine za transport
(Rezervisano)
Rukovanje i smetanje (skladitenje)
ienje posle istovara
Zabrana puenja
Mere predostronosti od elektrostatikog naboja
Dodatne odredbe za odreene klase ili terete
7.5.1
7.5.2
7.5.3
7.5.4
7.5.5
7.5.6
7.5.7
7.5.8
7.5.9
7.5.10
7.5.11
Aneks B
Zahtevi za projektovanje, izradu, opremanje,

odobrenje tipa, ispitivanje i obeleavanje fiksiranih
cisterni (vozila cisterni), demontanih cisterni,
kontejner cisterni i zamenljivih cisterni, od ojaanih
plastinih vlakana (OPV)
Opti zahtevi
Konstrukcija
Delovi opreme
Ispitivanje i odobrenje tipa
Kontrole
Obeleavanje
Odredbe o transportnoj opremi i transportnim operacijama
1200
971
971
972
974
976
977
977
977
979
979
979
981
981
991
981
981
981
989
Deo 8
Zahtevi za posadu vozila, opremu, operacije i dokumentaciju

Poglavlje
8.1
8.1.1
8.1.2
8.1.3
8.1.4
8.1.5
Pogavlje
991
991
991
991
991
992
8.2
8.2.1
8.2.2.
8.2.3
Zahtevi za obuku lanova posade vozila

Opti zahtevi za obuku vozaa
Posebni zahtevi za obuku vozaa
Obuka ostalih lica izuzev vozaa koji poseduju Sertifikat
u skladu sa 8.2.1, koja uestvuju u operacijama
drumskog transporta opasnog tereta
Poglavlje
8.3
8.3.1
8.3.2
8.3.3
8.3.4
8.3.5
8.3.6
8.3.7
Razni zahtevi koje treba da ispuni posada vozila

Putnici
Protiv-poarni aparati
Zabrana otvaranja komada za otpremu
Prenosivi ureaji za osvetljavanje
Zabrana puenja
Rad motora u toku utovara ili istovara
Upotreba parkirne konice
1001
1001
1001
1001
1001
1001
1001
1001
Poglavlje
8.4
Zahtevi za nadzor vozila
1002
Poglavlje
8.5
Dodatni zahtevi za posebne klase ili materije
1003
Poglavlje
8.6
Ogranienja za prolazak vozila kojima se

transportuju opasne materije kroz tunele u okviru
putne mree
Opte odredbe
Saobraajni znakovi ili signalizacija kojom se reguliu
prolasci vozila natovareni opasnim teretom
Kodovi ogranienja prolaska kroz tunele
Ogranienja prolaska kroz tunele za transportne jedinice
natovarene opasnim teretom
8.6.1
6.6.2
8.6.3
8.6.4
Deo 9
Opti zahtevi za transportne jedinice i njihovu

opremu
Transportne jedinice
Dokumenta koja treba da se nalaze u transportnoj
jedinici
Postavljanje velikih listica opasnosti (plakata) i
obeleavanje
Protiv-poarna oprema
Razna oprema
990
Zahtevi za konstrukciju i odobrenje vozila

Poglavlje
994
994
994
1000
1007
1007
1007
1007
1007
1009
9.1
Oblast primene, definicije i zahtevi za odobrenje

vozila
1010
9.1.1
Oblast primene i definicije
1010
9.1.2
9.1.3
Odobrenje EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila

Sertifikat o odobrenju vozila
1011
1011
Poglavlje
9.2
9.2.2
9.2.3
9.2.4
9.2.5
9.2.6
Zahtevi za konstrukciju vozila

Elektrina oprema
Oprema za koenje
Prevencija rizika od izbijanja poara
Ureaji za ograniavanje brzine
Ureaji za spajanje prikljunih vozila
1015
1016
1017
1018
1018
1018
Poglavlje
9.3
Dodatni zahtevi za kompletna ili kompletirana EX/II

ili EX/III vozila namenjena za prevoz eksplozivnih
materija i predmeta (klasa 1) u ambalai
Materijali koji se koriste za izradu karoserije vozila
Pomoni ureaji za grejanje
EX/II vozila
EX/III vozila
Tovarni prostor i motor
Tovarni prostor i izduvni sistem
Elektrina oprema
9.3.1
9.3.2
9.3.3
9.3.4
9.3.5
9.3.6
9.3.7
1201
1025
1025
1025
1025
1025
1025
1025
1026
Poglavlje
Poglavlje
9.4
9.5
Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju

karoserije kompletnih ili kompletiranih vozila
namenjenih za prevoz opasnih tereta u ambalai
(razliitih od EX/II i EX/III vozila)
1027
Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju

karoserija kompletnih ili kompletiranih vozila
namenjenih za prevoz vrstih opasnih materija u
rasutom stanju
1028
Poglavlje
9.6
Dodatni zahtevi koji se odnose na kompletna ili

kompletirana
vozila
namenjena
za
prevoz
temperaturski kontrolisanih materija
Poglavlje
9.7
Dodatni zahtevi koji se odnose na fiksirane tankove

(vozila cisterne), vozila-baterije i kompletna ili
kompletirana vozila namenjena za prevoz opasnih
tereta u demontanim tankovima kapaciteta iznad 1
m3 ili u tank-kontejnerima, prenosivim tankovima ili
viekomponentnim gasnim kontejnerima kapaciteta
iznad 3 M3 (EX/III, FL, OX i AT vozila)
Opte odredbe
Zahtevi koji se odnose na tankove
Elementi za privrivanje
Uzemljenje FL vozila
Stabilnost vozila-cisterni
Zatita zadnje strane vozila
Pomoni sistemi za grejanje
Elektrina oprema
9.7.1
9.7.2
9.7.3
9.7.4
9.7.5
9.7.6
9.7.7
9.7.8
1202
1029
1030
1030
1030
1030
1030
1030
1031
1031
1031
ANEKS A
OPTE ODREDBE I ODREDBE
KOJE SE ODNOSE NA OPASNE
MATERIJE I PREDMETE
1203
DEO 1
Opte odredbe
1204
Poglavlje 1.1
Podruje vanosti i primena
1.1.1
Struktura
Prilozi A i B ADR su podeljeni u devet delova. Prilog A se sastoji od delova 1 do 7, a
prilog B od delova 8 i 9. Svaki deo je podeljen u poglavlja, a svako poglavlje u odeljke i
pododeljke.
1.1.2
U okviru svakog dela, broj dela je sastavni deo broja poglavlja, odeljka i pododeljka;
npr. odeljak 1, poglavlje 2, dela 4, ima broj "4.2.1".
Podruje vanosti
U smislu lana 2. ADR, Prilog A utvruje:
(a) opasne terete, koji su iskljueni iz meunarodnog transporta;
(b) opasne terete, koji su dozvoljeni u meunarodnom transportu i uslove koji se na
njih odnose (ukljuujui izuzea), a posebno:
- klasifikaciju tereta, ukljuijui kriterijume klasifikacije i odgovarajue metode
ispitivanja;
- upotreba ambalae (ukljuujui zajedniku ambalau);
- upotreba cisterni (ukljuujui njihovo punjenje);
1.1.2.2.
- postupak pri otpremi (ukljuujui obeleavanje i olistavanje komada za otpremu,

postavljanje velikih listica opasnosti (plakata) na transportna sredstva i
obeleavanje transportnih sredstava, kao i dokumentaciju i propisana
obavetenja);
- odredbe koje se odnose na konstrukciju, ispitivanje i odobrenje za ambalau i
cisterne;
- upotreba transportnih sredstava (ukljuujui utovar, zajedniko tovarenje i
istovar).
Prilog A sadri odreene odredbe, koje se prema lanu 2 ADR odnose na Prilog B, ili
na oba Priloga A i B, kako sledi:
1.1.1
Struktura
(Podruje vanosti Priloga B)
1.1.2.3
1.1.2.4
1.1.3.1
1.1.3.6
1.1.4.
1.1.4.5
Poglavlje 1.2
Poglavlje 1.3
Poglavlje 1.4
Poglavlje 1.5
Poglavlje 1.6
Poglavlje 1.8
Poglavlje 1.9
Poglavlje 1.10
Poglavlje 3.1
Izuzea u vezi sa nainom obavljanja transporta

Izuzea u vezi sa koliinama koje se transportuju po transportnim
jedinicama
Primenljivost drugih propisa
Transporti koji se obavljaju ostalim vidovima saobraaja sem
drumskog
Definicije pojmova i merene jedinice
Obuka lica koja uestvuju u transportu opasnog tereta
Odstupanja
Prelazne mere
Mere kontrole i druge podsticajne mere za primenu bezbednosnih
propisa
Transportna ogranienja od strane nadlenih organa
Sigurnosne odredbe
Opti propisi
Poglavlje 3.2
1.1.2.3
Rubrike (1), (2), (14), (15) i (19) (primena odredbi delova 8 i 9 na

pojedine materije i predmete).
U smislu lana 2 ADR, Prilog B utvruje uslove vezane za konstrukciju, opremu i
korienje vozila koja su dozvoljena za transport opasnog tereta, kao to su:
- zahtevi koji se odnose na posadu vozila, opremu i korienje vozila kao i

dokumentaciju;
1205
1.1.3
- zahtevi koji se odnose na konstrukciju i odobrenja za vozila.

U lanu 1 taka (c) ADR re vozilo ne mora da se odnosi na jedno i isto vozilo.
Meunarodni transport se moe obavljati sa vie razliitih vozila, pod uslovom da se on
obavlja na teritoriji najmanje dveju Ugovornih Strana ADR, izmeu poiljaoca i
primaoca navedenih u transportnim dokumentima.
Izuzea
1.1.3.1.
Izuzea vezana za nain obavljanja transporta
1.1.2.4
Odredbe ADR ne vae za:

(a) transport opasnog tereta, koji obavljaju privatna lica, ako je taj teret upakovan
prema pravilima trgovine na malo i ako je namenjena za linu, ili domau upotrebu,
ili za slobodno vreme i sport, pod uslovom da su preduzete mere koje spreavaju
oslobaanje sadraja pod normalnim uslovima transporta. Opasan teret u IBC, u
velikoj ambalai ili cisternama ne smatra se da je upakovan za trgovinu na malo;
(b) transport maina ili aparata, koji u ovom Prilogu nisu blie opisani, a koji u svojoj
unutranjoj konstrukciji ili u svojim funkcionalnim elementima sadre opasni teret,
pod uslovom, da su preduzete mere koje spreavaju oslobaanje sadraja u
normalnim uslovima transporta;
(c) transport koji obavljaju preduzea vezano za svoju glavnu delatnost, kao to su,
isporuke za ili vraanje sa gradilita u nisko i visokogradnji ili vezano za merenja,
radove na popravci i odravanju, u koliinama koje ne prelaze 450 litara po
pakovanju i maksimalne koliine prema pododeljku 1.1.3.6. Moraju se preduzimati
mere radi spreavanja oslobaanja sadraja pod normalnim uslovima transporta.
Ova izuzea ne vae za Klasu 7.
Transport, koji takva preduzea obavljaju u cilju svog internog ili
eksternog
snabdevanja, nije obuhvaen ovim izuzeem;
(d) transport koji obavljaju interventne jedinice ili je pod njihovom kontrolom, ukoliko je
u vezi sa hitnim intervencijama, a posebno transporti koji se obavljaju
-
sa vozilima za odvlaenje (lep sluba), koja transportuju vozila koja su

uestvovala u nesrei ili su u kvaru, a sadre opasni teret, ili
radi prihvata i obuzdavanja opasnog terta koji je uestvovao u nezgodi ili
nesrei i odvoenja na bezbedno mesto;
(e) transport u hitnim sluajevima radi spaavanja ljudi ili zatite ivotne sredine, pod
uslovom da su preduzete sve mere za njegovo bezbedno obavljanje.
(f) transport neoienih, praznih, stabilnih rezervoara za skladitenje, u kojima su se
nalazili gasovi Klase 2 grupe A, O ili F , materije Klase 3 ili 9 ambalane grupe II ili
III, ili pesticidi Klase 6.1 ambalane grupe II ili III, pod uslovom da:
-
su svi otvori hermetii zatvoreni sa izuzetkom ureaja za rastereenje pritiska

(ukoliko su postavljeni);
su preduzete mere za spreavanje isticanja sadraja pod normalnim uslovima
transporta;
1.1.3.2
je tovar privren na nosaima ili je u sanducima od letvi ili drugim runim

sredstvima, ili je na vozilu ili u kontejneru, tako da se pod normalnim uslovima
transporta ne moe osloboditi ili pomeriti.
Ovo izuzee ne vai za stabilne posude (rezervoare) za skladitenje, koji su sadrali
desenzitizovane eksplozive ili materije iji je transport zabranjen prema ADR.
Napomena: Za radioaktivne materije vidi pod 2.2.7.1.2.
Izuzea u vezi sa transportom gasova
Odredbe ADR ne vae za transport:
(a) gasova koji se nalaze u rezervoarima vozila, sa kojima se obavlja transport i slue
za njihovo pokretanje ili za rad njihovih posebnih ureaja (npr. ureaj za hlaenje);
(b) gasova u rezervoarima za gorivo vozila koja se transportuju. Slavina izmeu
rezervoara za gorivo i motora mora biti zatvorena, a elektrini kontakt prekinut;
(c) gasova grupa A i O (prema 2.2.2.1), ako pritisak gasa u posudi ili cisterni na
temperaturi od 15C iznosi najvie 200 kPa (2 bara) i ako gas tokom transporta
ostaje potpuno u gasovitom stanju, ukljuujui svaku vrstu posuda ili cisterne, kao i
delove maina i aparata;
(d) gasova sadranih u delovima i opremi vozila (npr. aparat za gaenje poara),
ukljuujui i rezervne delove (npr. gasom punjene gume vozila); ova izuzea vae i
za gasom punjene gume vozila koje se transportuju kao tovar;
1206
1.1.3.3
1.1.3.4
(e) gasova u posebnim ureajima vozila, koji su neophodni za funkcionisanje ovih

ureaja u toku transporta (aparati za hlaenje, rezervoari za ribu, aparati za
grejanje itd.), kao i u rezervnim posudama za takve ureaje i neoienim praznim
posudama za zamenu, koji se transportuju istim transportnim jedinicama;
(f) gasovi sadrani u namirnicama ili piima.
Izuzea u vezi sa transportom tenih pogonskih goriva
Odredbe ADR-a ne vae za transport:
(a) pogonskog goriva u rezervoarima vozila sa kojima se obavlja transport, a koje
slui za njihovo pokretanje ili za funkcionisanje njihovih posebnih ureaja.
Pogonsko gorivo se moe transportovati u fiksiranim rezervoarima, koji
su
direktno povezani sa motorom vozila i/ili sa pomonim ureajem i
odgovarju
zakonskim propisima, ili se moe transportovati u prenosivim rezervoarima
(kao
kanisteri).
Ukupna zapremina fiksiranih rezervoara ne sme da premai 1500 litara
po
transportnoj jedinici, a zapremina rezervoara koji je privren na
prikolicu
ne
sme da premai 500 litara. Po transportnoj jedinici u
prenosivim
rezervoarima se moe transportovati najvie 60 litara. Ova ogranienja ne vae za
vozila interventnih jedinica.
(b) pogonsko gorivo u rezervoarima vozila ili drugih prevoznih sredstava (kao amci)
koja se transportuju kao tovar, ako je namenjen za njihovo pokretanje ili za
funkcionisanje nekog od njihovih uraja. Slavine izmeu motora ili ureaja i
rezervoara za gorivo moraju biti u toku transporta zatvorene, izuzev ako je
neohnodno da ureaj ostane u radu (u fukciji). Gde je mogue, ova vozila ili druga
prevozna sredstva moraju biti uspravno utovarena i obezbeena od prevrtanja.
Izuzea koja se odnose na posebne odredbe ili opasne terete pakovane u
Napomena: Za radioaktivne materije vidi pod 2.2.7.1.2.
1.1.3.4.1
1.1.3.5
Transport odreenog opasnog tereta izuzet je delimino ili u potpunosti od zahteva

ADR na osnovu odreenih, posebnih odredbi poglavlja 3.3. Ovo izuzee vai, ako je za
odgovarajui opasni teret navedena posebana odredba u rubrici 6 Tabele A poglavlja
3.2.
Odreeni opasni teret, upakovan u ogranienim koliinama, moe biti izuzet, pod
uslovima propisanim u poglavlju 3.4.
Izuzea u vezi sa neoienom praznom ambalaom
1.1.3.6
Neoiena prazna ambalaa (ukljuujui IBC i veliku amabalau), koja je sadrala

materije Klase 2, 3, 4.1, 5.1, 6.1, 8 i 9, ne podlee propisima ADR, ako su preduzete
odgovarajue mere radi iskljuenja moguih opasnosti. Opasnosti su iskljuene, ako su
preduzete mere za iskljuenje opasnosti Klase 1. do 9.
Izuzea u vezi sa koliinama koje se mogu transportovati po transportnoj jedinici
1.1.3.4.2
1.1.3.6.1
1.1.3.6.2.
U smislu ovog pododeljka, opasni teret je svrstan u transportne katergorije 0, 1, 2, 3, ili

4, kao to je navedeno u rubrici (15), Tabele A, Poglavlja 3.2. Neoiene prazne
ambalae, koje su sadrale materije svrstane u transportnu kategoriju 0, takoe se
svrstavaju i u transportnu kategoriju 0. Neoiene prazne ambalae, koje su
sadrale materije svrstane u druge transportne kategorije osim u kategoriju 0,
svrstavju se u katergoriju 4.
Ukoliko koliine opasnog tereta koji se transportuje u transportnoj jedinici ne prelazi
vrednosti navedene za odreenu transportnu kategoriju u rubrci (3) tabele u 1.1.3.6.3
(ako opasni teret koji se transportuje u transportnoj jedinici spada u istu kategoriju) ili
vrednosti proraunate prema 1.1.3.6.4 (ukoliko opasni tereti koji se transportuju u
transportnoj jedinici spadaju u razliite transportne kategorije), tada se takve koliine
opasnog tereta mogu transportovati u komadima za otpremu u istoj transportnoj jedinici
bez primene sledeih odredbi:
-
Poglavlje 1.10;
Poglavlje 5.3;
Odeljak 5.4.3;
Poglavlje 7.2 sa izuzetkom posebnih odredbi V5 i V8 odeljka 7.2.4;
- Posebni propisi CV1 odeljka 7.5.11;

- Deo 8 sa izuzetkom Pododeljka 8.1.2.1 (a),
- Pododeljka 8.1.4.2 do 8.1.4.5,
1207
- Odeljka 8.2.3,
- Odeljaka 8.3.3, 8.3.4, 8.3.5,
- Poglavlje 8.4
-
Posebana odredba S1 (3) i (6),

Posebana odredba S2 (1),
Posebana odredba S4 i
Posebana odredba S14 do S21 Poglavlja 8.5;
- Deo 9
Napomena: Za podatke u transportnom dokumentu vidi 5.4.1.1.10
1.1.3.6.3.
Transportna
kategorija
Za opasne terete iste kategorije koji se transportuju u jednoj transportnoj jedinici, najvea
ukupna dozvoljena koliina po transportnoj jedinici je navedena u rubrici (3) tabele u
nastavku.
Materije ili predmeti,

ambalana grupa ili klasifikacioni kd/grupa ili UN broj
Klasa 1:
Klasa 3:
Klasa 4.2:
Klasa 4.3:
1403,1928,
Klasa 5.1:
Klasa 6.1:
3294
Klasa 6.2:
Klasa 7:
3333
Klasa 8:
1.1 A, 1.1 L 1.2 L, 1.3 L, 1.4 L, UN broj 0190

UN broj 3343
materije svrstane u ambalanu grupu I
UN broj: 1183, 1242, 1295, 1340, 1390,
Najvea ukupna
koliina po
transportnoj
jednici
0
2813, 2965, 2968, 2988, 3129, 3130, 3131,3134,

3148, 3396, 3398 i 3399
UN broj 2426
UN broj: 1051, 1600, 1613, 1614, 2312, 3250 i
UN brojevi 2814 i 2900
UN broj: 2912 do 2919, 2977, 2978, i 3321 do
UN broj 2215 (ANHIDRID MALEINSKE

KISELINE),
Klasa 9:
UN broj: 2315, 3151 i 3152 i 3432 kao i aparati
koji sadre takve materije ili smee
kao i neoiena prazna ambalaa, koja je sadrala materije ove
transportne kategorije izuzev onih koje su svrstane u UN broj
2908.
Materije i predmeti koji su svrstani u ambalanu grupu I, a ne
spadaju u transportnu kategoriju 0,
kao i materije i predmeti sledeih klasa:
(a)
Klasa 1:
1.1 B do 1.1 J , 1.2 B do 1.2 J, 1.3 C, 1.3 G, 1.3
(a)
H, 1.3 J i 1.5 D
(a)
Klasa 2:
grupe T, TC , TO, TF, TOC i TFC
pakovanja gasa pod pritiskom: grupe C, CO, FC,
T, TF, TC, TO, TFC i TOC
Klasa 4.1:
UN broj: 3221 do 3224 i 3231 do 3240
UN broj: 3101 do 3104 i 3111 do 3120
Klasa 5.2:
Materije i predmeti, koji su svrstani u ambalanu grupu II a ne
spadaju u transportnu kategoriju 0, 1 ili 4, kao i materije i predmeti
sledeih klasa:
Klasa 1:
1.4 B do 1.4 G i 1.6 N
Klasa 2:
grupa F
pakovanje gasa pod pritiskom: grupa F
Klasa 4.1:
UN broj: 3225 do 3230
UN broj: 3105 do 3110
Klasa 5.2:
Klasa 6.1:
materije i predmeti, svrstani u ambalanu grupu III
Klasa 9:
UN broj 3245
Materije i predmeti, koji su svrstani u ambalanu grupu III, a ne
spadaju u transportnu kategoriju 0, 2 ili 4, kao i materije i predmeti
1208
20
333
1000
sledeih klasa:
Klasa 2:
grupe A i O
pakovanja gasa pod pritiskom: grupe A i O
Klasa 3:
UN broj 3473
UN broj: 2794, 2795, 2800 i 3028
Klasa 8:
UN broj: 2990 i 3072
Klasa 9:
Klasa 1:
1.4 S
Klasa 4.1:
UN broj: 1331, 1345, 1944, 1945, 2254 i 2623
UN broj: 1361 i 1362 ambalane grupe III
Klasa 4.2:
UN broj: 2908 do 2911
Klasa 7:
UN broj 3268
Klasa 9:
kao i neoiena prazna pakovanja, koja su sadrala opasne
materije sa izuzetkom onih koje spadaju u transportnu kategoriju
0.
neogranieno
(a)
Za UN broj: 0081, 0082, 0084, 0241, 0331, 0332, 0482,1005 i 1017 najvea ukupna koliina po
transportnoj jedinici iznosi 50 kg.
U prethodnoj tabeli, "najvea ukupna koliina po transportnoj jedinici" znai za:
-
predmete, ukupna masa u kg (za predmete Klase 1, masa punjenja eksplozivne

materije u kg);
vrste materije, gasove u tenom stanju, duboko rashlaene gasove u tenom
stanju i rastvorene gasove, masa punjenja u kg;
1.1.3.6.4
tene materije i zbijene gasove, nominalna zapremina posuda (vidi definiciju pojmova u 1.2.1) u litrima.
Ako se opasni tereti koje pripadaju razliitim transportnim kategorijama utvrenim u
tabeli, transportuju u istim transportnim jedinicama, tada zbir:
-
koliine materija i predmeta transportne kategorije 1, pomnoen sa 50,

koliine materija i predmeta navedenih u fusnoti a) tabele u 1.1.3.6.3 transportne
kategorije 1, pomnoen sa 20;
- koliine materije i predmeta transportne kategorije 2, pomnoen sa 3, i
- koliine materije i predmeta transportne kategorije 3,
ne sme da premai 1000.
1.1.3.6.5
1.1.4
Odredbe ovog pododeljeka ne odnose se na opasne terete koji su izuzeti prema

1.1.3.2 do 1.1.3.5.
Primenljivost drugih propisa
1.1.4.1
(Rezervisano)
1.1.4.2
Transport u transportnim lancima, koji ukljuuje pomorski i vazduni saobraaj
1.1.4.2.1
Komadi za otpremu, kontejneri, prenosive cisterne i kontejner-cisterne, koji ne

ispunjavaju u potpunosti zahteve ADR za pakovanje, zajedniko pakovanje,
obeleavanje i olistavanje komada za otpremu ili postavljanje velikih listica opasnosti
(plakata) i narandastih tabli, ali odgovaraju propisima IMDG Code ili ICAO-TI, mogu
se transportovati, ukoliko transportni lanac ukljuuje pomorski ili vazduni transport,
pod sledeim uslovima:
(a) komadi za otpremu moraju imati obeleja i listice opasnosti prema zahtevima
IMDG Code ili ICAO-TI, ukoliko njihovo obeleavanje i listice opasnosti ne
odgovaraju ADR;
(b) za zajedniko pakovanje u jednom komadu za otpremu vae zahtevi IMDG Code
ili ICAO-TI;
(c) pri transportu u jednom transportnom lancu, koji ukljuuje pomorski transport,
kontejneri, prenosive cisterne i kontejner-cisterne, moraju biti obeleeni i oznaeni
velikim listicama opasnosti (plakatama) prema Poglavlju 5.3 IMDG Code, ukoliko
nisu oznaeni velikim listicama opasnosti (plakatama) i narandastom tablom
prema poglavlju 5.3 ovog Priloga. U ovom sluaju, za obeleavanje samog vozila
vai samo 5.3.2.1.1. Za neoiene prazne prenosive cisterne i kontejner cisterne
ovo vai i u sluaju dodatnog transporta do stanice za ienje.
Ovo odstupanje ne vai za terete, koji su svrstani kao opasni prema klasama od 1 do 9
ADR, a ne smatraju se opasnima prema primenljivim zahtevima IMDG Code ili ICAOTI.
1209
1.1.4.2.2
1.1.4.3
Transportne jedinice koje su sastavljene od jedog ili vie vozila drugaijih od onih koje
transportuju kontejnere, prenosive cisterne ili kontejner-cisterne, kao to je predvieno
u 1.1.4.2.1 (c), i nisu opremljene velikim listicama (plakatama) prema odredbama
odeljka 5.3.1 ADR, ali su obeleleene i opremljene velikim listicama opasnosti
(plakatama) prema Poglavlju 5.3 IMDG Code, dozvoljene su za transport u
transportnom lancu ukljuujui pomorski transport, pod uslovom da su ispunjeni uslovi
za narandaste table prema odredbama 5.3.2 ADR.
Za transport u transportnom lancu, koji ukljuuje pomorski i vazduni transport, podaci
propisani u 5.4.1 i 5.4.2 i u odreenim posebnim odredbama Poglavlja 3.3, mogu biti
zamenjeni transportnim dokumentom i podacima koji su propisani prema IMDG Code
ili ICAO-TI, izuzev ako ADR propisuje dodatne podatke, koji se moraju dopuniti ili uneti
na odreeno mesto.
Napomena:
Za transport prema 1.1.4.2.1 vidi i 5.4.1.1.7. Za transport u
kontejnerima vidi i 5.4.2.
Upotreba prenosivih cisterni tipa IMO, dozvoljenih u pomorskom saobraaju
1.1.4.4
Prenosive cisterne tipa IMO (tipova 1, 2, 5 i 7) koje ne ispunjavaju zahteve poglavlja

6.7 ili 6.8, ali koje su izraene i odobrene pre 1. januara 2003. godine prema
odredbama (ukljuujui i prelazne odredbe) IMDG Code (Amandmani 29-98), mogu se
koristiti do 31. decembra 2009. godine, pod uslovom, da odgovaraju propisima za
ispitivanje IMDG Code (Amandman 29-98), i da su uputstva navedena u poglavlju 3.2,
rubrike 12 i 14 IMDG Code (Amandman 33-06) u potpunosti ispunjena. Nakon 31.
decembra 2009. godine oni se mogu i dalje koristiti, ako odgovaraju propisima za
ispitivanje IMDG Code, ali pod uslovom, da su ispunjena uputstva iz poglavlja 3.2,
1
rubrike 10 i 11 iz poglavlja 4.2 ADR.
(Rezervisano)
1.1.4.5
Transporti koji se obavljaju ostalim vidovima saobraaja sem drumskog
1.1.4.5.1
Ako se drumsko vozilo, koje ispunjava zahteve ADR, na deonici trase transportuje
drugim vidom prevoza, za tu deonicu transportnog puta se primenjuju samo oni domai
ili meunarodni propisi, koji vae za transport opasnog tereta za taj vid saobraaja u
kojem se drumsko vozilo transportuje.
U sluaju koji je naveden u 1.1.4.5.1, odnosne Ugovorne Strane ADR mogu ugovoriti
primenu zahteva ADR za deonicu puta na kojoj se vozilo ne transportuje drumskim
saobraajem, a prema potrebi mogu dopuniti dodatnim zahtevima, ukoliko ovi sprazumi
izmeu odnosnih Ugovornih Strana ADR nisu u suprotnosti sa regulativama
meunarodnog sporazuma o transportu opasnog tereta transportovane na nain, koji
se koristi za transport drumskog vozila na pomenutoj deonici puta, npr. Meunarodni
Sporazum za zatitu ljudskog ivota na moru (SOLAS), ije ugovorne strane mogu biti
takoe i Ugovorne Strane ADR.
Ovi sporazumi moraju biti dostavljeni, od strane Ugovorne Strane od koje potie
inicijativa za njihovo zakljuivanje, Sekretarijatu Ekonomske komisije Ujedinjenih
Nacija za Evropu, koji o njima izvetava sve Ugovoren Strane.
U sluaju da transport podlee odredbama ADR, a na isti nain podlee na celoj ili
samo na jednoj deonici puta odredbama meunarodnog sporazuma, koji regulie
transport opasnog tereta nekim drugim vidom transporta sem drumskog, i to na osnovu
propisa koji se odnose na podruje primene odreenih usluga motornih vozila, u tom
sluaju vae odredbe meunarodnog sporazuma za ovu deonicu puta istovremeno sa
onima u ADR, koji nisu neusaglaeni sa njima; ostale klauzule ADR ne vae za
predmetnu deonicu puta.
1.1.4.2.3
1.1.4.5.2
1.1.4.5.3
Meunarodna organizacija za pomorsku plovidbu IMO je izdala Uputstvo za kontinuiranu upotrebu

postojeih IMO tipova prenosivih cisterni i drumskih vozila cisterni za transport opasnog tereta kao
cirkularno pismo DSC1/Cir.12 i Corrigenda. Engleski tekst: Guidance on the Continued Use of
Existing IMO Typ Portable Tanks and Road Tank Vehicles for the Transport of Dangerous Goods
moe se nai na internet stranici IMO www.imo.org
1210
Poglavlje 1.2
Definicije pojmova i merne jedinice
1.2.1
Definicije pojmova
Napomena: Ovaj odeljak sadri sve opte i posebne definicije pojmova.
U ADR znae:
A
Aerosol : vidi pakovanje gasa pod pritiskom
Ambalaa (packaging): posuda i svi drugi sastavni delovi i materijali, koji su
neophodni, da bi posuda ispunila svoju funkciju rezervoara [vidi i kombinovana
ambalaa, sastavljena ambalaa (plastika), sastavljena ambalaa (staklo, porcelan,
keramika), unutranja ambalaa, IBC, meuambalaa, velika ambalaa, ambalaa od
tankog lima, spoljna ambalaa, obnovljena ambalaa, preraena ambalaa, ponovo
upotrebljena ambalaa, ambalaa za spasavanje, ambalaa koja ne proputa prainu].
Napomena: Za radioaktivne materije vidi 2.2.7.2.
Ambalaa koja ne proputa prainu (sift-proof packaging): ambalaa, koja je
nepropusna za suv sadraj, ukljuujui tu i finu prainu vrstih materija koja nastaje u
toku transporta .
Ambalaa od tankog lima (light-gauge metal packaging): ambalaa sa okruglim,
elipsastim, pravouglim ili vieugaonim presekom (pa i koninim) kao i ambalaa sa
kupastim vratom (grliem) ili ambalaa u obliku kante od metala sa debljinom zida
manjom od 0,5 mm (npr. beli lim), sa ravnim ili ispupenim dnom, sa jednim ili vie
otvora koja ne spada pod definiciju pojma za bure ili kanister.
Ambalaa za spasavanje (salvage packaging): specijalna ambalaa, koja se koristi
kod oteenih, neispravnih ili nezaptivenih komada za otpremu sa opasnim teretom ili
kod opasnih tereta, koji su se rasuli ili iscurili, da bi se isti prevezli radi obnavljanja ili
zbrinjavanja.
Ambalana grupa (packing group): grupa u koju su u svrhu pakovanja, svrstane
odreene materije na osnovu njihovog stepena opasnosti u toku transporta. Ambalane
grupe imaju sledee znaenje, koje je u Delu 2 detaljnije objanjeno:
Ambalana grupa I:
materije visoke opasnosti
Ambalana grupa II:

materije srednje opasnosti
Ambalana grupa III:
materije male opasnosti.
Napomena: Odreeni predmeti, koji sadre opasne materije, takoe su svrstani u jednu
grupu ambalae.
ASTM: Ameriko drutvo za ispitivanja i materijale (ASTM International, 100 Barr

Harbor Drive, PO Box C700, West Conshohocken, PA 19428-2959, United States of
America).
B
Baterijsko vozilo (battery-vehicle): vozilo koje se sastoji od elemenata, koji su
meusobno povezani preko spojne cevi i fiksirani za prevoznu jedinicu. Kao elementi
baterijskih vozila smatraju se boce, velike boce - tube, posude pod pritiskom i svenjevi
boca, kao i cisterne zapremine od preko 450 litara za gasove Klase 2.
Boca (cylinder): pokretna posuda pod pritiskom zapremine do 150 litara (pogledaj i
1211
sveanj cilindara).
Bure (drum): cilindrina ambalaa od metala, kartona, plastike, per ploe ili neke
druge pogodne materije sa ravnim ili ispupenim dnom. Pod ovaj pojam spadaju i
ambalae drugih oblika kao npr. okrugla ambalaa sa kupastim vratom (grliem) ili
ambalaa u obliku kante. Pojam ne obuhvata drvenu burad i kanistre.
Bure od drveta (wooden barrel): ambalaa od prirodnog drveta okruglog preseka i
trbuasto formiranih zidova, koja se sastoji iz duge i dna, a opremljena je obruima.
Bure pod pritiskom (pressure drum): zavarena pokretna posuda pod pritiskom
zapremine preko 150 a najvie 1.000 litara (npr. cilindrina posuda opremljen
obruima za kotrljanje, sferne posude na kliznim nosaima).
V
Vakum cisterna za otpatke (vacuum-operated waste tank): fiksirana cisterna,
demontana cisterna, kontejner-cisterna ili zamenjiva cisterna (zamenjivi rezervoar),
koja je izraena ili opremljena na poseban nain, a upotrebljava se, pre svega, za
transport opasnog otpada, da bi se olakao utovar i istovar otpada prema propisima
poglavlja 6.10.
Cisterna, koja u potpunosti odgovara zahtevima poglavlja 6.7 i 6.8 ne smatra se vakum
cisternom za otpatke.
Vakuumski ventil (vacum valve): ureaj sa oprugom koji slui za zatitu cisterne od
nedozvoljenog unutranjeg podpritiska.
Velika ambalaa (large packaging): ambalaa koja se sastoji od spoljne ambalae
koja sadri predmete ili unutranje amablae, koja:
(a) je konstruisana za mehaniko rukovanje i
(b) ne prelazi neto masu od 400 kilograma ili 450 litara kapaciteta, ali ima zaprminu do
3m3.
Velika boca (Klasa 2) (tube Class 2): beavna pokretna posuda pod pritiskom sa
zapreminom preko 150 litara do najvie 3000 litara.
Veliki kontejner (large container):
(a) kontejner unutranje zapremine od preko 3,0 m;
(b) u smislu CSC, je kontejner sa etvorugaonom osnovom, povrine:
(i) najmanje 14 m (150 sq ft) ili
(ii) najmanje 7 m (75 sq ft), ako je opremljen gornjim ugaonim ojaanjima.
Vozilo: vidi baterijsko vozilo, zatvoreno vozilo, otvoreno vozilo, pokriveno vozilo i vozilo
cisterna.
Vozilo cisterna (tank-vehicle): vozilo sa jednim ili vie fiksiranih cisterni za transport
tenih, gasovitih, prakastih ili zrnastih materija. Sastoji se osim samog vozila ili
voznog postolja od jednog ili vie tela cisterni, njihovih delova opreme i delova za
spajanje sa vozilom, ili voznim postoljem.
Vrea (bag): fleksibilna ambalaa od hartije, plastine folije, tekstila, od tkanih ili drugih
odgovarajuih materijala.
G
Garantovanje pridravanja propisa (radioaktivne materije) (compliance assurance
radioactive material): sistematski program mera, koji se primenjuje od strane nadlenog
organa sa ciljem da se obezbedi primena ADR u praksi.
Gas (gas): materija, koja na:
(a) 50C ima pritisak pare od preko 300 kPa (3 bara) ili se
1212
(b) 20C i pri standardnom pritisku od 101,3 kPa se nalazi u potpuno gasovitom stanju.
Gasna patrona (gas cartridge): vidi posuda, mala sa gasom.
Gasni kontejner sa vie elemenata MEGC (multiple-element gas container): ureaj
za transport koji se sastoji od elemenata, koji su meusobno povezani preko spojne
cevi i montirani u okvir. Kao elementi MEGC smatraju se boce, velike boce, posude pod
pritiskom i svenjevi boca kao i cisterne zapremine od preko 450 litara za gasove Klase
2.
Napomena: Za UN-MEGC vidi poglavlje 6.7.
GHS (Globally Harmonized System of Classification and Labeling of Chemicals):
Globalni harmonizovani sistem za klasifikaciju i oznaavanje hemijskih proizvoda,
objavljen od strane Ujedinjenih Nacija dokumentom ST/SG/AC.10/30/Rev.1.
D
Demontana cisterna (demountable tank) je cisterna sa izuzetkom fiksiranih
cisterni, prenosivih cisterni, kontejner cisterni i elemenata baterijskih vozila ili MEGC
sa zapreminom veom od 450 litara, koja zbog svoje konstrukcije nije odreena za
transport tereta bez pretovara i sa kojom se moe rukovati samo u praznom stanju.
Dosije cisterne (tank record): dokument koji sadri sve tehniki relevantne informacije
koje se odnose na cisterne, baterijska kola ili MEGC, kao to su sertifikati navedeni u
6.8.2.3, 6.8.2.4 i 6.8.3.4.
E
EN (standard) (EN (standard)): Evropski standard objavljen od strane Evropskog
Komiteta za Standardizaciju (CEN, 36 rue de Stassart, B-1050 Bruxelles).
ECE-Pravilnik (ECE regulation): pravilnik kao prilog Sporazumu o prihvatanju
jedinstvenih tehnikih propisa za vozila na tokovima, opremu i delove koji se ugrauju i
koriste na vozilima na tokovima, kao i uslova za obostrano priznavanje odobrenja koja
se izdaju na osnovu ovih propisa (Sporazum iz 1958 u vaeem izdanju).
EC-Direktiva (EC directive): odredbe usvojene od strane nadlenih Institucija
Evropske zajednice, koje su obavezujue u pogledu postizanja cilja svim dravama
lanicama na koje se odnose, ali je nacionalnim organima ostavljen izbor forme i
metode.
Z
Zamenjivi sanduk: vidi kontejner.
Zamenjiva cisterna: smatra se kontejner cisternom.
Zapaljive komponente (aerosol i gasne patrone)(flammable component for
aerosols and gas cartridges): zapaljiva tena materija, zapaljiva vrsta materija ili
zapaljivi gasovi ili smea gasova definisana u Delu III pododeljak 31.1.3, napomena 1
do 3, Prirunika za ispitivanja i kriterijume. Ovim opisom nisu obuhvaene piroforine,
samozagrevajue ili materije koje reaguju sa vodom. Hemijska toplota sagorevanja se
odreuje jednim od sledeih postupaka: ASTM D 240, ISO/FDIS 13943:1999 [E/F] 86.1
do 86.3 ili NFPA 30B.
Zapremina tela cisterne ili komore cisterne (capacity of shell or shell
compartment): ukupna unutranja zapremina tela cisterne ili komore cisterne izraena
u litrama ili kubnim metrima. Ako telo cisterne ili komoru cisterne, zbog njihovog oblika ili
konstrukcije, nije mogue u potpunosti napuniti, koristi se ova manja zapremina za
odreivanje stepena punjenja i obeleavanje cisterne.
Zatvara (closure): ureaj koji slui za zatvaranje otvora posude.
Zatvoreno vozilo (closed vehicle): vozilo sa konstrukcijom, koja moe da se zatvori.
Zatvoreni kontejner (closed container): potpuno zatvoren kontejner sa krutim
1213
krovom, bonim zidovima, eonim stranicama i dnom. Pojam obuhvata i kontejner sa

krovom koji se otvara, gde krov u toku transporta moe biti zatvoren.
Zatiena IBC ambalaa (za metalne IBC) (protected IBSs for metal IBCs): IBC
koji je opremljen dodatnom zatitom protiv udara. Ova zatita se moe sastojati, na
primer, od vieslojne sendvi konstrukcije ili konstrukcije od dvostrukog zida ili od okvira
sa reetkom od metala.
Zajedniki naziv (collective entry): naziv za definisanu grupu materija ili predmeta
(vidi pododeljak 2.1.1.2, slova B, C i D).
I
IAEA: - Meunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA, Postfach 100, A-1400
Wien).
IBC: vidi IBC ambalaa.
IBC ambalaa (intermediate bulk container - IBC): kruta ili fleksibilna transportna
ambalaa, koje nije navedena u poglavlju 6.1 i koja:
(a) ima zapreminu od
(i) najvie 3,0 m za vrste i tene materije ambalane grupe II i III,
(ii) najvie 1,5 m za vrste materije amalane grupe I, ukoliko su one upakovane
u fleksibilne, plastine, sastavljene, kartonske i drvene IBCs,
(iii) najvie 3,0 m za vrste materije ambalane grupe I, ukoliko su one
upakovane u metalne IBCs,
(iv) najvie 3,0 m za radioaktivne materije Klase 7;
(b) je konstruisana za mehaniko rukovanje;
(c) moe da izdri optereenje pri rukovanju i transportu, kao to je utvreno
ispitivanjima u poglavlju 6.5 (vidi i "sastavljen IBC sa unutranjom posudom od
plastike", "IBC ambalaa od kartona", "fleksibilni IBC", " IBC ambalaa metala", "
IBC ambalaa od krute plastike" i " IBC ambalaa od drveta")
Napomena1: Prenosive cisterne ili kontejner cisterne, koje ispunjavaju zahteve
poglavlja 6.7 ili 6.8, ne smatraju se IBCs ambalaom.
2: IBCs ambalae, koje ispunjavaju zahteve poglavlja 6.5, ne smatraju se
kontejnerima u smislu ADR.
IBC ambalaa od drveta (wooden IBC): kruto ili rasklopivo sredstvo od drveta, sa
unutranjom oblogom (ali ne i unutranjom ambalaom), kao i sa odgovarajuom
konstruktivnom opremom i opremom za rukovanje.
IBC ambalaa od kartona (fibreboard IBC): veliko sredstvo za pakovanje od kartona,
sa ili bez odvojivih gornjih ili donjih poklopaca, po potrebi sa unutranjom oblogom (ali
ne i unutranjom ambalaom), kao i sa odgovarajuom konstruktivnom opremom i
opremom za rukovanje.
IBC ambalaa od metala (metal IBC): veliko sredstvo za pakovanje (IBC), koje se
sastoji od metalnog tela kao i odgovarajue opreme za opsluivanje i konstruktivne
opreme.
ICAO: Meunarodna organizacija za civilne vazdune letove (ICAO, 999 University
Street, Montreal, Quebec H3C 5H7, Canada).
ICAO-TI: tehnika uputstva za bezbedan transport opasnog tereta u vazdunom
saobraaju, koja su dopuna prilogu 18 ikake konvencije za meunarodni civilni
vazduni saobraaj (ikago 1944.), objavljena od Meunarodne organizacije za civilni
vazduni saobraaj (ICAO), Montreal.
IMO: Meunarodna organizacija za pomorsku plovidbu (IMO, 4 Albert Embankment,
London SE1 7SR, United Kingdom).
1214
IMDG- kd: Meunarodni kd za transport opasnog tereta pomorskim brodovima,

odredbe za primenu uz poglavlje VII, deo A Meunarodnog sporazuma iz 1974. godine
za zatitu ljudskih ivota na moru (Sporazum SOLAS), koju je objavila Meunarodna
organizacija za pomorsku plovidbu (IMO) u Londonu.
ISO (standard): meunarodni standard objavljen od strane Meunarodne organizacije
za standardizaciju (ISO - Internantionale Organisation fr Normung) (ISO, 1, rue de
Varemb, CH-1204 Geneve 20).
Ispitivanje zaptivenosti (leakproofnes test): ispitivanje kojim se proverava
zaptivenost cisterne, ambalae ili IBC, kao i opreme ili ureaja za zatvaranje.
Napomena: Za pokretne cisterne vidi poglavlje 6.7.
Ispitni pritisak (test pressure): pritisak koji treba da se primeni pri ispitivanju
pritiskom, pri prvom i periodinom ispitivanju [vidi i proraunski pritisak, pritisak
pranjenja, pritisak punjenja i najvei radni pritisak (nadpritisak)].
Napomena: Za prenosive cisterne vidi poglavlje 6.7.
K
Kalem (klasa 1) (reel Klass 1): ureaj od plastike, drveta, kartona, metala ili nekog
drugog odgovarajueg materijala, koji se sastoji od vretena i eventualno i od bonih
zidova na svakom kraju vretena. Materije i predmeti moraju biti namotani na vreteno i po
potrebi obezbeeni bonim zidovima.
Kanister (jarrican): ambalaa od metala ili plastike, etvorougaonog ili vieugaonog
preseka sa jednim ili vie otvora.
Komad za otpremu (package): finalni proizvod postupka pakovanja, pripremljen za
otpremu a sastoji se od ambalae, velike ambalae ili IBC i njihovog sadraja. Pojam
obuhvata posude pod pritiskom za gasove prema definiciji pojmova u ovom odeljku, kao
i predmete, koji zbog svoje veliine, mase ili oblika mogu da se transportuju
neupakovani, ili na nosaima, u koletima ili ureajima za rukovanje. Ovaj pojam ne vai
za teret, koji se transportuje u rasutom stanju, kao ni za materije, koje se transportuju u
cisternama.
Kombinovana ambalaa (combination packaging): ambalaa pripremljena za
transport, sa jednom ili vie unutranjih ambalaa, koje prema 4.1.1.5 moraju da se
uklope u jedinstvenu celinu sa spoljnom ambalaom.
Napomena: "Unutranji deo kombinovane ambalae" uvek se oznaava kao
"unutranja ambalaa", a ne kao "unutranja posuda". Staklena boca je primer za takvu
"unutranju ambalau".
Kompletna poiljka (full load): svaka poiljka, koja dolazi od jednog poiljaoca, kome
pripada iskljuivo korienje vozila ili velikog kontejnera, pri emu se svi postupci
tovarenja obavljaju prema uputstvima poiljaoca ili primaoca.
Napomena: Odgovarajui pojam za Klasu 7 je "iskljuiva upotreba" (vidi pododeljak
2.2.7.2).
Konstruktivna oprema (structural equipment):
(a) za cisterne vozila-cisterne ili demontane cisterne, znai elementi za ukruivanje
postavljeni spolja ili unutra na telo cisterne, elementi za privrivanje i zatitu tela;
(b) za cisterne kontejner-cisterne, znai elementi za ukruivanje postavljeni spolja ili
unutra na telo cisterne, elementi za privrivanje, zatitu ili stabilizaciju tela;
(c) za elemente baterijskih vozila ili MEGC - elementi za ukruenje postavljeni spolja
na telo cisterne ili posude, elementi za privrivanje, zatitu ili stabilizaciju tela;
(d) za IBCs (izuzev fleksibilnih IBCs) - delovi za ojaanje, uvrenje, rukovanje,
zatitu ili stabilizaciju tela sredstava za pakovanje (ukljuujui osnovu paleta za
sastavljen IBC sa unutranjom posudom od plastike).
1215
Konstrukcioni elik (mild steel): elik ija je najmanja zatezna vrstoa izmeu 360
N/mm i 440 N/mm.
Napomena: Za prenosive cisterne vidi poglavlje 6.7
Kontejner za teret u rasutom stanju (bulk container): kontejner (ukljuujui
eventualne obloge ili pokrivae) koji je namenjen za transport vrstih materijala koji su u
direktnom kontaktu sa zidovima kontejnera. Ambalaa, IBC, velika ambalaa i cisterne
nisu obuhvaene ovim pojmom.
Kontejner za teret u rasutom stanju je:
- trajnog kvaliteta i dovoljno otporan za ponovnu upotrebu,

- posebno izraen da bi olakao transport jednim ili vie transportnih sredstava bez
promene tovara,
- opremljen ureajima radi olakanog rukovanja,

- zapremine od najmanje 1,0 m.
Primeri za kontejner za teret u rasutom stanju su: kontejner, off shore kontejner za
teret u rasutom stanju, koritasti kontejner, silos za teret u rasutom stanju, izmenjivi
sanduk (zamenljivi rezervoar), levkasti kontejner, rol-kontejner, tovarni odeljci vozila.
Kontejner (container): sredstvo za transport (okvirna konstrukcija ili slino sredstvo):
- trajnog kvaliteta i zbog toga dovoljno otporno da se moe ponovo upotrebiti,

- specijalno izgraeno, da olaka transport tereta jednim ili vie vidova transporta bez
promene tovara,
- opremljeno ureajima, koji olakavaju privrivanje i rukovanje naroito prilikom

promene transportnog sredstva,
- tako izgraeno, da se lako puni ili prazni (vidi i pokriveni kontejner, zatvoreni
kontejner, veliki kontejner, mali kontejner i otvoreni kontejner).
Zamenjivi sanduk (zamenjivi rezervoar (swap body)) je kontejner koji se prema

evropskom standardu EN 283 (u izdanju iz 1991) odlikuje sledeim osobinama:
- s obzirom na mehaniku vrstou, namenjen je iskljuivo za transport eleznikim

kolima ili vozilima u suvozemnom i trajektnom (roll-on roll-of) saobraaju,
- ne moe se slagati,
- moe se skidati sa vozila pomou opreme na vozilu, postaviti na potporne nogare,
odnosno sa njih opet podizati.
Napomena: Pojam kontejner ne obuhvata uobiajene ambalae, ni IBC, ni kontejner

cisternu ili vozila.
Kontejner cisterna (tank-container): sredstvo za transport koji odgovara definiciji
pojma kontejnera i sastoji se od tela i delova opreme, ukljuujui ureaje, koji
omoguavaju premetanje kontejner cisterne bez bitne promene poloaja ravnotee;
koristi se za transport gasovitih, tenih, prakastih i zrnastih materija, a kada se koristi
za transport gasova Klase 2, ima zapreminu preko 0,45 m (450 litara).

Napomena: IBCs koji ispunjavaju zahteve poglavlja 6.5, ne smatraju se
cisternama.
kontejner
Kontrolna temperatura (control temperature): najvia temperatura na kojoj se

bezbedno mogu transportovati organski peroksidi ili samoreagujue materije.
Kontrolno telo (inspection body): nezavisno telo za inspekciju i ispitivanja koje je
ovlaeno od nadlenog organa.
Korisnik kontejner-cisterne, prenosive cisterne (tank-container/portable tank
operator): preduzee na ije ime je kontejner cisterna, pokretna cisterna registrovana
za saobraaj.
Kriogena posuda (cryogenic receptacle): pokretna termoizolovana posuda pod
1216
pritiskom za transport duboko rashlaenog gasa u tenom stanju zapremine najvie

1000 litara.
Kritina temperatura (critical temperature): temperatura iznad koje materija ne moe
da postoji u tenom stanju.
Kruta unutranja posuda (za kombinovane IBC) (rigid inner receptacle (for
composite IBCs)): posuda (rezervoar) koja zadrava svoj uobiajeni oblik u praznom
stanju, a da pri tome zatvarai nisu na pravom mestu i nije zatien spoljnom oblogom.
Unutranji rezervoari, koji nisu "kruti", smatraju se "fleksibilnim".
Kruti plastini IBC (rigid plastics IBS) : IBC sa telom od krute plastike koje moe da
bude opremljeno odgovarajuom opremom za opsluivanje.
M
Mali kontejner (small container): kontejner zapremine najmanje 1,0 m i najvie 3,0
m.
Masa komada za otpremu (mass of package): ako nije drugaije propisano, to je
ukupna masa komada za otpremu. Masa kontejnera i cisterni koje se koriste za
transport tereta, nije sadrana u ukupnoj masi.
MEGC: vidi gasni kontejner sa vie elemenata.
Meuambalaa (intermediate packaging): ambalaa, koja se nalazi izmeu
unutranje ambalae ili predmeta i spoljne ambalae.
N
Nadleni organ (competent authority): organi ili druge slube koji su odreeni kao
takvi u svakoj dravi i u svim pojedinanim sluajevima prema nacionalnim propisima.
Naziv n.d.n. (nije drugaije naveden) (N.O.S. entry (not otherwise specified entry)):
zajedniki naziv, kojim se materije, smee, rastvori ili predmeti mogu razvrstavati, ako
(a) nisu poimenino navedeni u tabeli A poglavlja 3.2
(b) poseduju hemijske, fizike i/ili opasne osobine, koje
klasifikacionom kdu, ambalanoj grupi i opisu naziva n.d.n.
odgovaraju
klasi,
Najvea dozvoljena ukupna masa (maximum permissible gross mass):

(a) (za sve vrste IBC izuzev za fleksibilne IBC): zbir mase IBC, celokupne opreme za
opsluivanje ili konstruktivne opreme i najvee dozvoljene mase punjenja;
(b) (za cisterne): zbir sopstvene mase cisterne i najveeg dozvoljenog tovara za
transport.
Napomena: Za prenosive cisterne vodi poglavlje 6.7.
Najvea zapremina (maximum capacity): najvea unutranja zapremina posude ili
ambalae, ukljuujui veliku ambalau i IBC izraeno u m ili litrama.
Najvea masa punjenja (maximum net mass): najvea neto masa sadraja u jednoj
ambalai ili najvei zbir masa sadraja unutranjih ambalaa, izraena u kilogramima.
Najvei dozvoljeni tovar (za fleksibilne IBC) (maximum permissible load): najvea
masa punjenja za koju je IBC konstruisan i za koju je transport dozvoljen.
Najvii radni pritisak (nadpritisak) (maximum working pressure (gauge pressure)):
najvei od sledea tri pritiska:
(a) najvii stvarni pritisak, koji je u cisterni dozvoljen tokom punjenja (najvii dozvoljeni
pritisak punjenja);
(b) najvii stvarni pritisak, koji je u cisterni dozvoljen tokom pranjenja (najvii
1217
dozvoljeni pritisak pranjenja);

(c) stvarni nadpritisak koji je izazvan sadrajem u cisterni (ukljuujui strane gasove
koje eventualno sadre) pri najvioj radnoj temperaturi.
Ukoliko posebnim zahtevima u poglavlju 4.3 nije nita drugo propisano, brojana
vrednost ovog radnog pritiska (nadpritisak) ne sme biti manja od pritiska pare (apsolutni
pritisak) materije za punjenje na 50 C.
Kod cisterni sa sigurnosnim ventilima (sa ili bez rasprskavajuih diskova) sa izuzetkom
cisterni za transport zbijenog gasa, gasa u tenom stanju ili u rastvoru Klase 2, najvii
radni pritisak (nadpritisak) je jednak propisanom pritisku pri otvaranju ovih sigurnosnih
ventila (vidi i proraunski pritisak, pritisak pranjenja, pritisak punjenja i ispitni pritisak).
Napomena 1: Za prenosive cisterne vidi poglavlje 6.7.
2: Za zatvorene kriogene posude vidi napomenu uz 6.2.1.3.3.5.
Nominalna zapremina posude (nominal capacity of the receptacle): nominalna
zapremina u litrima opasne materije koja je sadrana u posudi. Kod boca za zbijene
gasove nominalna zapremina mora odgovarati zapremini vode u boci.
O
Obezbeivanje kvaliteta (quality assurance): sistematski program nadzora i kontrole,
koji primenjuje svaka organizacija ili sluba sa ciljem, da se obezbedi primena
bezbednosnih propisa ADR u praksi.
Obnovljena ambalaa (reconditioned packaging): ambalaa posebno
(a) metalno bure koje je:
i) oieno na taj nain da su konstruktivni materijali opet dobili svoj prvobitni
izgled, a pri emu su otklonjeni svi ostaci od ranijeg sadraja, kao i unutranja i
spoljna korozija, a takoe i spoljne obloge i listice,
ii) ponovo dovedeno u svoj prvobitni oblik i prvobitni profil, pri emu su prevoji
(ukoliko ih je bilo) poravnjani i zaptiveni i izmenjene su sve zaptivke koji nisu
integralni deo amablae, i
iii) nakon ienja ali pre ponovnog farbanja ispitano, pri emu ambalae, kod kojih
su vidljive male rupe, bitno smanjenje debljine materijala, zamor materijala,
oteenja na navojima ili zatvaraima ili drugi znaajni nedostaci, moraju biti
odbaene;
(b) bure ili kanister od plastike:
i) koji su oieni na taj nain da su konstruktivni materijali ponovo dobili svoj
prvobitni izgled, pri emu su otklonjeni svi ostaci od ranijeg sadraja, kao i
spoljne obloge i listice;
ii) ije su zaptivke, koje nisu integralni deo ambalae, zamenjene, i
iii) koji su nakon ienja ispitani, pri emu amabalaa kod koje su vidljiva
oteenja, kao to su pukotine, nabori ili lomovi, ili oteenja na navojima ili
zatvaraima ili drugi znaajni nedostaci, mora biti odbaena.
Opasna reakcija (dangerous reaction) podrazumeva:
(a) sagorevanje i/ili razvijanje znaajne toplote;
(b) razvijanja zapaljivih, zaguljivih, oksidirajuih i/ili otrovnih gasova;
(c) stvaranje nagrizajuih materija;
(d) stvaranje nestabilnih materija;
(e) opasan porast pritiska (samo za cisterne).
Opasan teret (dangerous goods) podrazumeva one materije i predmete, iji je
transport zabranjen prema ADR-u, izuzev ako se obavlja pod odreenim uslovima
definisanim u ADR-u.
Oprema za opsluivanje (service equipement):
1218
(a) cisterne: ureaji za punjenje i pranjenje, ureaji za provetravanje, sigurnosni

ureaji, ureaji za grejanje i ureaji za ouvanje toplote kao i merni instrumenti;
(b) elemenati baterijskih vozila ili MEGC: ureaji za punjenje i pranjenje, ukljuujui
sistem spojnih cevi, sigurnosne ureaje kao i merne instrumente;
(c) IBC: ureaji za punjenje i pranjenje, a eventualno i postojei ureaj za
izjednaenje pritiska ili provetravanje, sigurnosni ureaji, grejni ureaji i ureaji za
ouvanje toplote, kao i merni instrumenti.
Napomena: Za prenosive cisterne vidi poglavlje 6.7
Otvoreno vozilo (open vehicle): vozilo platforma bez nadgradnje ili je opremljeno
samo bonim stranicama i zadnjom stranicom.
Otvoreni kontejner (open container): kontejner sa otvorenim krovom ili kontejner sa
platformom.
Otpaci (wastes): materije, rastvori, smee ili predmeti, za koje nije predviena nikakva
neposredna upotreba, ali koji se transportuju radi prerade, na deponiju ili radi uklanjanja
sagorevanjem ili drugim postupkom.
off-shore kontejner za teret u rasutom stanju (offshore bulk container): kontejner
za teret u rasutom stanju, koji je posebno konstruisan za ponovljenu upotrebu za
transport od, do i izmeu ureaja na obali. Off-shore kontejner za teret u rasutom
stanju je konstruisan i izraen prema Smernicama za dozvole obalni - kontejnera
korienih na otvorenim morima, koje su utvrene u dokumentu MSC/Cir.860, od strane
Meunarodne organizacije za pomorski transport IMO.
P
Paker (packer): preduzee, koje pakuje opasni teret u ambalau, ukljuujui veliku
ambalau i IBC, a po potrebi priprema za transport komade za otpremu.
Pakovanje gasa pod pritiskom (aerosol) (aerosol or aerosol dispenzer): posuda
koja se ne moe dopunjavati, koja ispunjava zahteve iz odeljka 6.2.4, proizvedena od
metala, stakla ili plastike, a koja sadri zbijeni, teni ili rastvoreni gas pod pritiskom sa ili
bez tene, testaste ili prakaste materije i koja je opremljena ureajem za isputanje,
koji omoguava izbacivanje sadraja u obliku suspenzije vrstih ili tenih delia u gasu,
u obliku pene, paste ili praka ili u tenom ili gasovitom stanju.
Pomoni sistem za grejanje (combustion heater): je sistem koji neposredno koristi
teno gorivo ili gorivo u obliku gasa i ne preuzima toplotu od izduvnih gasova
pogonskog motora vozila.
Prenosiva cisterna (portable tank): multimodalna cisterna, koja, ako se koristi za
transport gasova Klase 2, ima zapreminu od preko 450 litara, shodno definiciji pojmova
u poglavlju 6.7 ili u IMDG kdu i koja je navedena u tabeli A poglavlja 3.2, rubrika (10)
sa uputstvom za prenosive cisterne (Kd T).
Pokriveni kontejner (sheeted container): otvoren kontejner, koji je za zatitu tereta
opremljen pokrivaem (ciradom).
Pokriveno vozilo (sheeted vehicle): otvoreno vozilo, koje je opremljeno ciradom
(pokrivaem) radi zatite tereta.
Ponovno upotrebljena ambalaa (reused packaging): ambalaa, za koju je nakon
ispitivanja utvreno da nema nedostataka, koji bi mogli da ugroze ispitivanje
funkcionalnosti. Pod ovu definiciju spada naroito takva ambalaa, koja se ponovo puni
istim ili kompatibilnim teretom i koja se transportuje u okviru iste prodajne mree koja je
pod kontrolom poiljaoca proizvoda.
Popravljen IBC (repaired IBC): IBC od metala, IBC od krute plastike ili sastavljeni IBC,
koji je zbog udara ili iz nekog drugog razloga (npr. korozije, loma ili drugih znakova
smanjenja vrstoe u odnosu na ispitanu konstrukciju) tako obnovljen da opet odgovara
ispitanoj konstrukciji i da je u stanju da izdri ispitivanja. Za svrhe ADR, popravkom se
smatra, zamena krutog unutranjeg rezervoara sastavljenog IBC, rezervoarom koji
odgovara originalnoj specifikaciji proizvoaa. Ovaj pojam, meutim ne obuhvata
redovno odravanje krutog IBC. Telo IBC od krute plastike i unutranji rezervoar
1219
sastavljenog IBC ne mogu se popravljati. Fleksibilni IBCs se ne mogu popravljati,

ukoliko to nije dozvoljeno od strane nadlenog organa.
Posuda (receptacle): sud, koji moe da prihvati i da sadri materije i predmete,
ukljuujui sva sredstva za zatvaranje. Tela cisterni ne spadaju u ovu definiciju pojma
(vidi i kriogena posuda, unutranju posudu, posuda pod pritiskom, kruta unutranja
posuda i gasna patrona).
Posuda za klasu 1 (receptacle Class 1) : sanduci, boce, kutije, burad, kante i aure
kao i njihovi ureaji za zatvaranje svake vrste, koji se koriste kao unutranja ili
meuambalaa.
Posuda, mala sa gasom (gas cartridge): posuda koja se ne moe dopunjavati, a koja
sadri gas ili smeu gasova pod pritiskom. Moe biti opremljena i sa ispusnim ventilom.
Posuda pod pritiskom (pressure receptacle): zbirni naziv za boce, velike boce, bure
pod pritiskom, zatvorene kriogene rezervoare i svenjeve boca.
Poiljalac (consignor): preduzee koje u svoje ime ili (u neije ime) za nekog treeg
otprema opasni teret. Ako se transport obavlja na osnovu ugovora o transportu,
poiljaocem se smatra poiljalac po ovom ugovoru.
Poiljka (consignement): pojedinani komad za otpremu ili vie komada za otpremu ili
tovar opasnog tereta koji poiljalac predaje na transport.
Prevoznik (carrier): preduzee, koje obavlja transport sa ili bez ugovora o transportu.
Preduzee (enterprise): svaki preduzetnik, svako pravno lice sa ili bez profitabilnog
cilja, svako udruenje ili svako udruivanje lica bez pravnog statusa sa ili bez
profitabilnog cilja kao i svaka dravna organizacija, nezavisno od toga, da li ona ima
pravni status ili zavisi od nekog organa sa statusom pravnog lica.
Preraena ambalaa (remanufactured packaging): ambalaa, naroito
(a) metalno bure:
i)
koje se dobija preradom tipa, koji ne odgovara zahtevima Poglavlja 6.1, u

UN tip ambalae koji odgovara ovim zahtevima;
ii) koje se dobija preradom UN tipa ambalae koji odgovara zahtevima Poglavlja
6.1 u drugi tip, koji odgovara istim zahtevima, ili
iii) kod kojeg su zamenjeni vrsto ugraeni konstruktivni elementi (kao
neodvojivi poklopac);
(b) bure od plastike:
i)
koje se dobija preradom UN tipa ambalae u neki drugi UN tip (npr. 1H1 u
1H2) ili
ii)
kod kojeg su zamenjeni vrsto ugraeni konstruktivni elementi.
Preraena burad su predmet zahteva Poglavlja 6.1, koji se odnose na novu burad istog
tipa.
Preraeni IBC (remanufactured IBC): IBC od metala, IBC od krute plastike ili
sastavljeni IBC, koji je:
(a) proizveden kao tip UN iz tipa koji ne odgovara tipu UN ili
(b) prepravljen iz jedne konstrukcije UN u drugu konstrukciju UN.
Preraeni IBCs su predmet istih zahteva ADR koji se odnose na nove IBCs istog tipa
(vidi i definiciju u 6.5.6.1.1).
Primalac (consignee): primalac prema ugovoru o transportu. Ako primalac oznaava
neko tree lice prema odredbama vaeim za ugovor o transportu, tada on vai za
primaoca u smislu ADR. Ako se transport obavlja bez ugovora o transportu, tada je
primalac preduzee koje preuzima opasni teret u prispeu.
Prirunik za ispitivanja i za kriterijume (Manual of Test and Critera): etvrto
1220
preraeno izdanje UN preporuka za transport opasnog tereta, Prirunik za ispitivanja i

kriterijume, objavljen od strane Ujedinjenih nacija (ST/SG/AC.10/11Rev.4 izmenjeno
dokumentom ST/SG/AC.10/11Rev.4/Amend.1).
Pritisak pranjenja (discharge preassure): najvii pritisak koji se razvija u cisterni
prilikom njenog pranjenja pod pritiskom [vidi i proraunski pritisak, pritisak punjenja,
najvii radni pritisak, (nadpritisak) i ispitni pritisak].
Pritisak punjenja (filling pressure): najvii pritisak, koji se razvija u cisterni pri njenom
punjenju pod pritiskom [vidi i proraunski pritisak, pritisak pranjenja, najvii radni
pritisak, (nadpritisak) i ispitni pritisak].
Proraunski pritisak (calculation pressure): teorijski pritisak koji mora biti najmanje
jednak ispitnom pritisku, koji moe, u zavisnosti od stepena opasnosti materije koja se
transportuje, da vie ili manje odstupa navie od radnog pritiska. Slui samo za
utvrivanje debljine zida tela cisterne, pri emu se spoljni ili unutranji ureaji za
ojaanje ne uzimaju u obzir [vidi pritisak pranjenja, pritisak punjenja, najvii radni
pritisak (nadpritisak) i ispitni pritisak].
Punilac (filler): preduzee, koje tovari opasni teret u cisternu (vozilo-cisternu,
demontanu cisternu, prenosivu cisternu ili kontejner-cisternu) baterijsko vozilo ili
MEGC i/ili u vozilo, veliki kontejner ili mali kontejner za teret u rasutom stanju.
R
Radni pritisak (working pressure): razvijeni pritisak sabijenog gasa na temperaturi od
15C u punoj posudi pod pritiskom.
Napomena: za cisterne vidi definiciju pojma za najvii radni pritisak
Razvijeni pritisak (settled pressure): pritisak sadraja posude pod pritiskom pri
ravnotei temperature i difuzije.
Redovno odravanje krutih IBCs (routine maintenance of rigid IBCs): rutinske
radnje na IBC od metala ili IBC od krute plastike ili sastavljenom IBC, kao to su:
(a) ienje;
(b) otklanjanje i ponovno postavljanje ili zamena zatvaraa: na telu sredstva
(ukljuujui pripadajue zaptivke) ili na opremi za opsluivanje, koji odgovaraju
originalnoj specifikaciji proizvoaa, pod uslovom da se preispita zaptivenost IBC; ili
(c) obnavljanje konstruktivne opreme, koja nema direktnu funkciju prihvatanja opasnog
tereta ili odravanje pritiska pranjenja, kako bi se uspostavila podudarnost sa
ispitanom konstrukcijom (npr. ispravljanje nogara ili ureaja za podizanje), pod
uslovom da ne teti funkciji IBC.
Redovno odravanje fleksibilnog IBC (routine maintenance of flexibile IBC):
rutinske radnje na fleksibilnim IBC od plastike ili fleksibilnim IBC od tekstila, kao to su:
(a) ienje ili
(b) izmena zamenjivih sastavnih delova, koji odgovaraju originalnoj specifikaciji
proizvoaa,
pod uslovom da ove radnje nemaju negativan uticaj na nepropusnost fleksibilnog IBC i
ne menjaju mu tip.
Referentni elik (reference steel): elik sa zateznom vrstoom od 370 N/mm i
garantovanim istezanjem pri lomu od 27 %.
Reciklirani materijal od plastike (recycled plastics material): materijal ponovo
proizveden od upotrebljene industrijske ambalae koji je oien i pripremljen za
preradu u novu ambalau.
RID: Pravilnik za meunarodni elezniki transport opasnog tereta [Prilog C COTIF Sporazum o meunarodnom eleznikom transportu.)]
1221
S
Sabirna ambalaa (overpack): zavoj/omota, koji se koristi ( u sluaju Klase 7 jedan
poiljalac) za formiranje jedne jedinice, od jednog ili vie komada za otpremu, radi
lakeg rukovanja i utovara u toku transporta. Primeri za sabirnu ambalau su:
(a) utovarna ploa, npr. paleta, na koju se stavlja ili slae vie komada za otpremu, a
koja je osigurana plastinom trakom, rastegljivom ili steuom folijom ili drugim
pogodnim sredstvima, ili
(b) spoljna zatitna ambalaa kao sanduk ili sanduk od letvi
SADT (self-accelerating decomposition temperature): najnia temperatura, na kojoj
se moe pojaviti samoubrzavajue razlaganje kod materije u ambalai koja se koristi za
transport. Propisi za utvrivanje SADT i dejstva pri zagrevanju uz zatvaranje, navedeni
su u "Priruniku za ispitivanja i kriterijume", deo II.
Sanduk (box): etvorougaona ili vieugaona ambalaa punih zidova od metala, drveta,
perploe, materijala od drvenih vlakana, kartona, plastike ili nekog drugog
odgovarajueg materijala. Ako celovitost ambalae za vreme transporta time nije
ugroena, mogu se na njoj napraviti mali otvori, da bi se olakalo rukovanje, odnosno
otvaranje i ispunili kriterijumi za svrstavanje.
Sanduk od letvi (crate): spoljna ambalaa sa nekompaktnom spoljnom povrinom.
Sastavljeni IBC sa unutranjom posudom od plastike (composite IBC with plastic
inner receptacle): IBC koji se sastoji od okvira u obliku krute obloge oko unutranje
plastine posude sa opremom za rukovanje i konstuktivnom opremom. On je tako
konstruisan, da unutranja posuda i spoljna obloga nakon sastavljanja ine nerazdvojnu
celinu, koja se kao takva puni, skladiti, transportuje ili prazni.
Napomena: Ako se izraz plastika koristi za unutranje rezervoare sastavljenih IBCs,
on ukljuuje i druge materijale od polimera kao guma itd.
Sastavljena ambalaa (plastika)(composite packaging plastic material):
ambalaa koje se sastoji od plastine unutranje posude i spoljnje ambalae (od
metala, kartona, perploe itd.). Kada je jednom sastavljena, ona ini nerazdvojnu
celinu, koja se kao takva puni, skladiti, transportuje i prazni.
Napomena: Vidi napomenu za "Sastavljena ambalaa (staklo, porcelan ili keramika)".
Sastavljena ambalaa (staklo, porcelan, keramika)( composite packaging
glass,porcelan or stoneware): ambalaa koja se sastoji od unutranje posude od
stakla, porcelana ili keramike i spoljnje ambalae (od metala, drveta, kartona, plastike,
penaste materije itd.). Kada je jednom sastavljena, ona ini nerazdvojnu celinu, koja se
kao takva puni, skladiti, transportuje i prazni.
Napomena: "Unutranji deo" "Sastavljene ambalae" se po pravilu oznaava kao
"unutranja ambalaa". Tako je, na primer "unutranji deo" sastavljene
ambalae 6HA1 (plastika) takva "unutranja posuda", jer ona po pravilu
nije namenjena da ispunjava funkciju rezervoara bez svoje "spoljne
amabalae", pa prema tome nije ni "unutranja ambalaa".
Sveanj boca (bundle of cylinders): jedinica koja se sastoji od boca koje su spojnom
cevi meusobno povezane i transportuju se kao neodvojiva jedinica. Ukupna zapremina
ne sme da prekorai 3.000 litara; kod svenjeva boca koje su predviene za transport
otrovnih gasova Klase 2 (grupa koje prema 2.2.2.1.3 poinju slovom T) ova zapremina
je ograniena na 1.000 litara.
Sigurnosni ventil (safety valve): ureaj sa oprugom koji se automatski aktivira u
zavisnosti od pritiska i slui za zatitu cisterne od nedozvoljenog unutranjeg
nadpritiska.
Spoljna ambalaa (outer packaging): spoljna zatita sastavljene ili kombinovane
ambalae ukljuujui materije sa osobinama upijanja, materije za pokrivanje i sve druge
sastavne delove, koji su potrebni da obuhvate i tite unutranje posude ili unutranju
1222
ambalau.
Stepen punjenja (filling ratio): odnos izmeu mase gasa i mase vode na 15C, koja u
potpunosti ispunjava posudu pod pritiskom pripremljen za upotrebu (zapremina).
T
Taka paljenja (flash point): najnia temperatura tene materije, na kojoj njena
isparenja sa vazduhom ine zapaljivu smeu.
Telo cisterne (shell): omota i dance cisterne, koji obuhvataju materiju (ukljuujui
otvore i njihove poklopce).
Napomena 1: Posude ne spadaju pod ovu definiciju.
2: Za prenosive cisterne, vidi poglavlje 6.7.
Temperatura u sluaju vanrednih okolnosti (emergency temperature): temperatura
na kojoj se u sluaju izostanka kontrole temperature preduzimaju vanredne/hitne mere.
Telo sredstva za pakovanje (body) (za sve vrste IBC izuzev za kompleksnog IBC):
odgovarajui sud, ukljuujui otvore i njegove zatvarae, ali bez opreme za
opsluivanje.
Tehniki naziv (tehnical name): priznat hemijski naziv, i eventualno priznat bioloki
naziv ili neki drugi naziv, koji se uobiajeno koristi u naunim i tehnikim prirunicima,
asopisima i tekstovima (vidi 3.1.2.8.1.1).
Tena materija (liquid): materija koja na 50C ima pritisak pare od najvie 300 kPa (3
bara), a pri 20C i pri pritisku od 101,3 kPa nije u potpunosti u gasovitom stanju i koja
(a) pri pritisku od 101,3 kPa ima taku topljenja ili poetak topljenja na 20C ili niu, ili
(b) je tena prema ispitnom postupku ASTM D 4359-90 ili
(c) prema kriterijumima ispitnog postupka opisanog u odeljku 2.3.4 za odreivanje
protonosti (penetrometrijski postupak) nije testasta.
Napomena:
U smislu zahteva za cisterne, kao transport u tenom stanju smatra

se:
- transport tenih materija u smislu gore navedene definicije ili
- transport vrstih materija, koje se predaju na transport u
rastopljenom stanju.
Tkanina od plastinih vlakana (za fleksibilne IBC) (woven plastic for flexibile
IBCs): materijal od rastegljivih traka ili pojedinanih vlakana odgovarajue plastine
materije.
Transport (carriage): promena mesta opasnog tereta ukljuujui neophodna
zaustavljanja uzrokovana uslovima u transportu i zadravanje opasnog tereta u
vozilima, cisternama i kontejnerima koje je uslovljeno saobraajem, u toku i nakon
promene mesta.
Prethodna definicija ukljuuje i privremeno odlaganje opasnog tereta zbog promene
naina ili sredstava transporta (pretovar). To vai pod pretpostavkom, da se transportna
dokumenta na zahtev mogu pokazati, na osnovu kojih se moe utvrditi otpremno i
uputno mesto, kao i - izuzev u svrhu kontrole nadlenih organa - pod uslovom da se
komadi za otpremu i cisterne za vreme privremenog zadravanja ne otvaraju.
Transportna jedinica (transport unit): motorno vozilo sa ili bez prikljunog vozila.
Transport u rasutom stanju (carriage in bulk): transport neupakovanih vrstih
materija ili predmeta u vozilima ili kontejnerima; ovaj pojam ne vai za teret koji se
transportuje kao komad za otpremu, kao ni za materije, koje se transportuju u
cisternama.
U
UIC: je Meunarodno udruenje eleznica (UIC, 16 rue Jean Rey, F-75015 Paris,
1223
France).
Umetak (za ambalau) (klasa 1)(tray-Class 1): list od metala, plastike, kartona ili
drugog pogodnog materijala koji se umee u unutranju, spoljnu ili meuambalau,
ime se postie kompaktno slaganje u ovim ambalaama. Gornja povrina umetka
moe da bude tako oblikovana, da se ambalae ili predmeti mogu umetati, da budu
bezbedni ili rastavljeni jedni od drugih.
UN broj (UN number): etvorocifreni broj za obeleavanje materija ili predmeta prema
UN Model propisu.
UN Model propis (UN Model Regulation): model propisi, koji su sadrani u prilogu
etrnaestog preraenog izdanja preporuka UN za transport opasnog tereta, objavljene
od Ujedinjenih nacija ST/SG/AC.10/1/Rev.14.
UNECE: Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Evropu (UNECE, Palais des
Nations, 8-14 avenue de la Paix, CH-1211 Genf, Schweiz).
Unutranja obloga (liner): omota cevastog oblika ili vrea, koji se stavlja u ambalau,
ukljuujui veliku ambalau, IBC, ali nije njihov sastavni deo, ukljuujui sredstva za
zatvaranje njihovog otvora.
Unutranja posuda (inner receptacle): posuda, koja zahteva spoljnu ambalau, da bi
mogla da ispuni svoju funkciju suda.
Unutranja ambalaa (inner packaging): ambalaa, uz koju je u transportu potrebna
spoljna ambalaa.
Ureaj za rukovanje (za fleksibilne IBC) (handling device for flexibile IBCs)):
svaki kai za noenje, oma, uica ili okvir, koji su privreni na telu IBC ili su
oblikovani iz materijala tela sredstva.
Utovara (loader): preduzee, koje utovara opasni teret u vozilo ili veliki kontejner.
F
Fiksirana cisterna (fixed tank): je cisterna zapremine od preko 1.000 litara koja je
fiksirana za vozilo (koja time postaje vozilo cisterna) ili predstavlja sastavni deo asije
takvih vozila.
Fleksibilni IBC (flexibile IBC): telo koje je opremljeno odgovarajuom opremom za
opsluivanje i ureajima za rukovanje, i sastavljeno od folije, tkanine ili nekog drugog
fleksibilnog materijala ili od kombinacije materijala ove vrste, po potrebi sa unutranjom
oblogom ili presvlakom.
H
Hermetiki zatvorena cisterna (hermetically closed tank): cisterna za transport
tene materije sa proraunskim pritiskom od najmanje 4 bara ili za transport vrste
(prakaste ili zrnaste) materije bez obzira na proraunski pritisak, iji su otvori
hermetiki zatvoreni i koja:
- nije opremljena sigurnosnim ventilima, rasprskavajuim
sigurnosnim ureajima ili vakuum ventilima, ili
diskovima,
slinim
- nije opremljena sigurnosnim ventilima, rasprskavajuim diskovima, slinim

sigurnosnim ureajima ali je opremljena vakuum ventilima, koji odgovaraju zahtevima
iz 6.8.2.2.3, ili
- je opremljena sigurnosnim ventilima, kojima prethodi rasprskavajui disk shodno
6.8.2.2.10, ali nije opremljena vakuum ventilima, ili
- je opremljena sigurnosnim ventilima, kojima prethodi rasprskavajui disk shodno
6.8.2.2.10, i vakuum ventilima u skladu sa zahtevima iz 6.8.2.2.3.
C
1224
CGA: Asocijacija za zbijene gasove (CGA, 4221 Walney Road, 5th Floor, Chantilly VA
20151-2923, United States of Amerika).
Cisterna (tank): telo sa svojom opremom za opsluivanje i konstruktivnom opremom.
Ako se pojam sam koristi, on obuhvata kontejner-cisterne, prenosive cisterne,
demontane cisterne ili fiksirane cisterne kao to je definisano u ovom odeljku
ukljuujui i cisterne kao elemente baterijskih vozila ili MEGC (vidi i demontana
cistern, fiksirana cisterna, prenosiva cisterna i MEGC).
Napomena: Za prenosive cisterne vidi 6.7.4.1.
CSC: Meunarodni sporazum o bezbednim kontejnerima (eneva, 1972) u vaeem
izdanju, koji izdaje Meunarodna pomorska organizacija (IMO) u Londonu.
vrsta materija (solid):

(a) materija sa takom topljenja ili poetkom topljenja na 20C pri pritisku od 101,3 kPa
ili
(b) materija, koja nije tena prema ispitnom postupku ASTM D 4359-90 ili je testasta
prema kriterijumima ispitnog postupka opisanog u odeljku 2.3.4 za utvrivanje
protonosti (penetrometrijski postupak).
lan posade vozila (member of a vehicle crew): voza ili svako lice koje prati vozaa
iz razloga bezbednosti, siurnosti, obuke ili operacije (rada).
1225
1.2.2
1.2.2.1
Veliina
Merne jedinice
2
U ADR vae sledee merne jedinice
3
SI-jedinica
Dodatno dozvoljena
jedinica
Duina
m (metar)
2
Povrina
m (kvadratni metar)
3
4
I (litar)
Zapremina
m (kubni metar)
Vreme
s (sekunda)
min (minut)
1 h = 3600 s
h (as)
d (dan)
1 d = 86 400 s
Masa
kg (kilogram)
g (gram)
t (tona)
1 t = 103 kg
kg/l
Gustina
kg/m3
Temperatura
K (kelvin)
C (stepen celzijusa)
Temperaturna razlika
K (kelvin)
C (stepen celzijusa)
Sila
N (njutn)
Pritisak
Pa (paskal)
bar (bar)
5
1 bar = 10 Pa
2
2
Mehaniki napon
N/m
N/mm
Rad
J (dul)
kWh (kilovat as)
Energija
J (dul)
Koliina toplote
J (dul)
eV (elektrovolt)
Snaga
W (vat)
2
2
Kinematski viskozitet
m /s
mm /s
Dinamiki viskozitet
Pa.s
mPa.s
Aktivnost
Doza ekvivalentnosti
Bq (bekerel)
Sv (sivert)
Odnos izmeu jedinica

-3
3
1 I = 10 m
1 min = 60 s
1 g = 10-3 kg
1 kg/l = 103 kg/m3
0 C = 273,15 K
1 C = 1 K
1 N = 1 kgm/s2
2
1 Pa = 1 N/m
2
1 N/mm = 1 MPa
1 kWh = 3,6 MJ
1 J = 1 N.m = 1 W.s
-18
1 eV = 0.1602-10 J
1 W = 1 J/s = 1 N.m/s
2
-6
2
1 mm /s =10 m /s
-3
1 mPa.s =10 Pa.s
-
Za preraunavanje do sada korienih jedinica u SI-jedinice vae sledee vrednosti:

Sila
1 kg
= 9,807 N
1N
= 0,102 kg
Mehaniki napon
1 kg/mm2
= 9,807 N/mm2
2
1 N/mm
= 0,102 kg/mm2
Pritisak
= 10-5 bar
= 1,02x 10-5 kg/cm2
= 0,75 x 101 Pa
= 1 N/m2
2
torr
5
2
1 bar
= 10 Pa
= 1,02kg/cm
= 750 torr
2
4
= 9,807 x 10 Pa
= 0,9807 bar
= 736 torr
1 kg/cm
2
-3
-3
2
= 1,33 x 10 bar
= 1,36 x 10 kg/cm
1torr
= 1,33 x 10 Pa
Rad, energija, koliina toplote
-6
-3
1J
= 1 N.m
= 0,278 x 10 kWh
= 0,102 kgm
= 0,239 x 10 kcal
6
3
= 367 x 10 kgm
= 860 kcal
1 kWh
= 3,6 x 10 J
-6
-3
= 2,34 x 10 kcal
1 kgm
= 9,807 J
= 2,72 x 10 kWh
3
-3
=1,16 x 10 kWh
= 427 kgm
1 kcal
= 4,19 x 10 J
Snaga
1W
= 0,102 kgm/s
= 0,86 kcal/h
1 kgm/s
= 9,807 W
= 8,43 kcal/h
1 kcal/h
= 1,16 W
= 0,119 kgm/s
Kinematiki viskozitet,
2
4
1 m /s
= 10 St (Stokes)
-4
2
1 St
= 10 m /s
Dinamiki viskozitet
2
1 Pa.s
= 1 N.s/m2
= 10 P(Poise)
= 0,102 kg.s/m
2
-2
2
1P
= 0,1 Pa.s
= 0,1 N.s/m
=1,02H10 kg.s/m
2
2
1 kg. s/m
= 9,807 Pa.s
= 9,807 N.s/m
= 98,07 P
Meunarodni sistem jedinica (SI) je rezultat odluka Generalne konferencije za mere i teina (adresa:
Pavillon de Breteuil, Parc de St-Cloud, F-92310 Sevres).
Prilikom kucanja pisaom mainom za litar, pored znaka "l" dozvoljeno je korienje znaka "L".
1226
Decimalno mnoenje i deljenje jedinice moe se formirati prefiksima ili simbolima, koji
se nalaze ispred naziva ili simbola jedinice i imaju sledee znaenje.
Faktor
1 000 000 000 000
1 000 000 000 000
1 000 000 000 000
1 000 000 000 =
1 000 000 =
1 000 =
100 =
10 =
0,1 =
0,01 =
0,001 =
0,000 001 =
0,000 000 001 =
0,000 000 000 001
0,000 000 000 000
0,000 000 000 000
1.2.2.2
1.2.2.3
1.2.2.4
000 000 =
000 =
=
=
001 =
000 001 =
18
10
15
10
12
10
9
10
6
10
3
10
2
10
1
10
-1
10
-2
10
-3
10
-6
10
-9
10
-12
10
-15
10
-18
10
trilion
bilijarda
bilion
milijarda
milion
hiljadu
sto
deset
deseti
stoti
hiljaditi
milioniti
milijarditi
bilioniti
bilijarditi
trilijarditi
Prefiks
eksa
peta
tera
giga
mega
kilo
hekto
deka
deci
centi
milli
mikro
nano
piko
femto
atto
Simbol
E
P
T
G
M
k
h
da
d
c
m
n
p
f
a
Ukoliko izriito nije nita drugo navedeno u ADR, znak % znai:

(a) kod smea vrstih ili tenih materija, kod rastvora ili kod vrstih materija natopljenih
nekom tenou, procentualnu uee mase u odnosu na ukupnu masu smee,
rastvora ili natopljene materije;
(b) kod smee zbijenih gasova, kada se pune pod pritiskom, srazmeru zapremina
naznaenu kao procenat ukupne zapremine smee gasova, ili ako se pune po masi,
srazmeru masa naznaenu kao procenat ukupne mase smee.
(c) kod smee tenih gasova i gasova u rastvoru, srazmeru masa navedenu kao
procenat ukupne mase smee.
Pritisci svake vrste kod posude (npr. ispitni pritisak, unutranji pritisak, pritisak pri
otvaranju sigurnosnog ventila) uvek se navode kao nadpritisak (pritisak koji se nalazi
iznad atmosferskog pritiska); parni pritisak materija se, naprotiv, uvek navodi kao
apsolutni pritisak.
Ako je u ADR predvien stepen punjenja posude, to se uvek odnosi na temperaturu
materije od 15 C, ukoliko nije navedena neko druga temperatura.
1227
Poglavlje 1.3
Obuka lica koja uestvuju u transportu opasnog tereta
1.3.1
Podruje primene
1.3.2
Lica zaposlena kod uesnika u transportu u smislu poglavlja 1.4. ije podruje rada obuhvata
transport opasnog tereta, moraju biti obuena u vezi sa zahtevima, koje transport opasnog
tereta postavlja u okviru njihovih radnih obaveza i odgovornosti. Obuka mora da sadri i
posebne odredbe navedene u poglavlju 1.10, koje se odnose na siguran transport opasnog
tereta.
Napomena 1: U vezi sa obukom savetnika za bezbednost vidi 1.8.3.
2: U vezi sa obukom posade vozila vidi poglavlje 8.2
Vrste obuke
1.3.2.1
U zavisnosti od odgovornosti i radnih zadataka lica, obuka mora da se vri u sledeem

obliku:
Uvod
1.3.2.2
Zaposleni moraju da budu upoznati sa optim zahtevima odredbi koje se odnose na transport
opasnog tereta.
Obuka usmerena na zadatke
1.3.2.3
U zavisnosti od svojih radnih zadataka i odgovornosti, zaposleni moraju biti na ogovarajui

nain detaljno upoznati sa zahtevima propisa, koji reguliu transport opasnog tereta.
U sluajevima, u kojima transport opasnog tereta obuhvata multimodalne transportne
procese, zaposleni moraju da budu upoznati sa propisima koji vae za druge vidove
transporta.
Obuka o bezbednosti
1.3.2.4
U zavisnosti od moguih opasnosti koje mogu dovesti do povreda ili oteenja, kao posledica
nezgoda pri transportu opasnog tereta, utovaru i istovaru iste, zaposleni moraju biti upoznati
sa rizicima i opasnostima koji potiu od opasnog tereta.
Cilj obuke mora biti, da se zaposleni upozna sa bezbednim rukovanjem opasnim teretom i
merama u sluaju nastanka opasnosti.
Obuka za Klasu 7
1.3.3
U svrhu Klase 7, zaposleni moraju biti primereno obueni u vezi zatite od zraenja
ukljuujui mere opreza, da bi u toku rada ograniili svoje i izlaganje drugih osoba, koje bi na
taj nain mogle biti izloene zraenju.
Dokumentacija
Dokumenta vezana za izvrene obuke moraju uvati i poslodavac i zaposleni i prilikom
preuzimanja nove delatnosti, moraju biti provereni. Da bi se vodilo rauna o promenama
propisa, ova obuka se mora u redovnim razmacima dopunjavati radi obnove/inoviranja
znanja.
1228
Poglavlje 1.4
1.4.1
Opte mere bezbednosti
1.4.1.1
Uesnici u transportu opasnog tereta moraju prema vrsti i obimu predvidivih opasnosti
da preduzmu odgovarajue mere, kako bi spreili oteenja ili povrede i ako je
neophodno da se smanji njihovo dejstvo. U svakom sluaju oni se moraju pridravati
odgovarajuih zahteva ADR .
U sluaju mogue neposredne opasnosti po javnu bezbednost, uesnici moraju odmah
obavestiti interventne (hitne) slube, i uiniti im dostupne sve informacije potrebne za
intervenciju.
ADR moe da odredi odreene obaveze koje se odnose na razliite uesnike.
Pod pretpostavkom, da su obaveze navedene u odeljcima 1.4.2 i 1.4.3 ispunjene,
Ugovorna Strana moe u svoje nacionalno zakonodavstvo da prenese obaveze koje se
odnose na jednog odreenog uesnika na jednog ili vie uesnika, ako smatra, da to
nee uticati na smanjenje bezbednosti. Ugovorna Strana mora da prijavi ova
odstupanja Sekretarijatu Ekonomske komisija Ujedinjenih Nacija za Evropu, koji o tome
obavetava ostale Ugovorne Strane.
1.4.1.2
1.4.1.3
1.4.2
Odredbe odeljaka 1.2.1, 1.4.2 i 1.4.3 o definicijama uesnika i njihovih postojeih

obaveza ne dotiu se odredbi nacionalnog zakonodavstva vezano za pravne posledice
(kanjivost, jemstvo itd.), koje mogu proistei iz toga da je neki uesnik npr. pravno lice,
fiziko lice, lice koja radi za sopstveni raun, poslodavac ili osoba u radnom odnosu.
Obaveze glavnih uesnika
1.4.2.1
Napomena: Za radioaktivne materije vidi i 1.7.6.

Poiljalac
1.4.2.1.1
1.4.2.1.2
1.4.2.1.3
1.4.2.2
1.4.2.2.1
Poiljalac opasnog tereta je obavezan, da poiljku preda na transport u skladu sa

odredbama ADR. U smislu odeljka 1.4.1 on posebno mora, da:
(a) obezbedi, da je opasan teret klasifikovan i dozvoljen za transport prema ADR;
(b) prui prevozniku potrebne podatke i informacije, a po potrebi i neophodna
transportna dokumenta i propratna dokumenta (odobrenja, dozvole, obavetenja,
potvrde itd.) imajui u vidu posebno zahteve poglavlja 5.4 i tabele Dela 3;
(c) koristi samo ambalau, veliku ambalau, IBC i cisterne (vozila-cisterne,
demontane cisterne, baterijska vozila, MEGC, prenosive cisterne i kontejnercisterne), koji su dozvoljeni i pogodni za transport odnosne materije i koji su
opremljeni oznakama propisanim u ADR;
(d) se pridrava zahteva o nainu otpreme i ogranienjima pri otpremi;
(e) vodi rauna o tome, da su i neoiene i nedegazirane (nedezinfikovane) cisterne
(vozila-cisterne, demontane cisterne, baterijska vozila, MEGC, prenosive
cisterne i kontejner-cisterne) ili neoiena prazna vozila, veliki kontejneri i mali
kontejneri za teret u rasutom stanju, na odgovarajui nain obeleeni i olistani i da
su neoiene prazne cisterne na isti nain zatvorene i zaptivene kao i u
napunjenom stanju.
Ako poiljalac koristi usluge drugih uesnika (pakera, utovaraa, punioca itd.), on mora
da preduzme odgovarajue mere, da obezbedi, da poiljka odgovara propisima ADR.
Ipak u sluajevima iz 1.4.2.1.1. (a), (b), (c) i (d) on moe da se osloni na informacije i
podatke koje su mu drugi uesnici stavili na raspolaganje.
Ako poiljalac deluje po nalogu treeg lica, to lice mora poiljaoca pismeno da upozori
da se radi o opasnom teretu i da mu stavi na raspolaganje sva obavetenja i
dokumenta, koja su neophodna za izvrenje njegovih zadataka.
Prevoznik
U kontekstu odeljka 1.4.1, prevoznik u odreenim sluajevima mora posebno da:
(a) utvrdi, da li su opasni tereti koji treba da se transportuju, dozvoljeni za transport
prema ADR;
(b) da utvrdi, da se propisana dokumentacija nalazi u transportnoj jedinici;
(c) da vizuelnim proverama utvrdi, da vozilo ili teret nemaju oigledne nedostatke,
proputanja ili pukotine, da ne nedostaju delovi opreme, itd.;
(d) da utvrdi da kod vozila-cisterni, baterijskih vozila, demontanih cisterni, prenosivih
1229
1.4.2.2.5
cisterni, kontejner-cisterni, i MEGC, datum sledeeg ispitivanja nije prekoraen;

(e) da proveri, da vozila nisu preoptereena;
(f) da utvrdi, da su na vozila postavljene propisane velike listice opasnosti (plakate) i
oznake.
(g) da utvrdi, da se oprema propisana u pisanim uputstvima za vozaa nalazi u vozilu.
Ove provere treba sprovesti na osnovu transportnih dokumenata i propratnih
dokumenta vizuelnim pregledom vozila ili kontejnera, a po potrebi i poiljke.
Prevoznik, ipak moe u sluajevima iz stava 1.4.2.2.1 (a), (b), (e) i (f) da se osloni na
informacije i podatke, koje su mu drugi uesnici stavili na raspolaganje.
Ako prevoznik prema 1.4.2.2.1 utvrdi odstupanje od zahteva ADR, on poiljku ne sme
da transportuje, dok se propisi ne ispotuju.
Ako se u toku puta ustanovi odstupanje od propisa, koje bi moglo da ugrozi bezbednost
transporta, u tom sluaju poiljka mora to je mogue pre da se zaustavi, vodei rauna
o zahtevima bezbednosti saobraaja, sigurnog odlaganja poiljke i javne bezbednosti.
Transport sme da se nastavi tek nakon to su propisi ispotovani. Za preostali deo
transporta nadleni organ (organi) moe (mogu) da izda(ju) odobrenje za nastavak
transporta.
Ako propisi ne mogu biti ispotovani i ako se za preostali deo transporta ne izda
odobrenje, nadleni organ (organi) e prevozniku obezbediti neophodnu administrativnu
podrku. To vai i tada, ako prevoznik ovom (ovim) organu (organima) saopti, da mu
opasne osobine tereta predate na transport nisu bile napomenute od strane poiljaoca, i
da on na osnovu prava koje vai za ugovor o transportu eli teret da istovari, uniti ili
uini nekodljivom.
(Rezervisano)
1.4.2.3
Primalac
1.4.2.3.1
Primalac je obavezan, da prijem tereta ne odlae bez prisilnih razloga, i da nakon

istovara proveri, da li su odnosni zahtevi ADR ispotovani.
1.4.2.2.2
1.4.2.2.3
1.4.2.2.4
1.4.3
U okviru odeljka 1.4.1 on posebno treba:

(a) da obavi ienje i dekontaminaciju vozila i kontejnera, kako je to u odreenim
sluajevima propisano u ADR;
(b) da obezbedi, da nakon potpunog istovara, ienja i dekontaminiranja, na
kontejneru vie nema vidljivih znakova opasnosti prema poglavlju 5.3.
Ako primalac koristi usluge drugih uesnika (istovaraa, istaa, slube za
dekontaminaciju itd.), on mora da preduzme odgovarajue mere da zahtevi ADR budu
ispotovani.
Ako ove provere pokazuju odstupanje od zahteva ADR, primalac moe prevozniku da
vrati kontejner tek nakon to su ovi prekraji ispravljeni.
Obaveze drugih uesnika
1.4.3.1
U daljem tekstu su navedeni drugi uesnici i njihove obaveze. Obaveze drugih

uesnika proizilaze iz prethodnog odeljka 1.4.1. ukoliko su ovi znali ili su morali znati,
da oni svoje zadatke obavljaju u okviru transporta, koji potpada pod ADR.
Utovara
1.4.2.3.2
1.4.2.3.3
1.4.3.1.1
U okviru odeljka 1.4.1 utovara ima posebno, sledee obaveze:

(a) sme opasni teret da preda prevozniku, samo ako je taj transport prema ADR
dozvoljen;
(b) mora da, prilikom predaje na transport upakovanog opasnog tereta ili neoiene
prazne ambalae, proveri da li je ambalaa oteena. On ne sme da preda
komad za otpremu, ija je ambalaa oteena, a posebno ako nije zaptivena i
ako ima curenja ili mogu nastati curenja opasnih supstanci, sve dok se ne otkloni
ovaj nedostatak. Isto vai i za neoiene prazne ambalae;
(c) mora da, prilikom utovara opasnog tereta u vozila, veliki kontejner ili mali
kontejner vodi rauna o posebnim zahtevima koji se odnose na utovar i
rukovanje;
(d) mora da, nakon utovara opasnog tereta u kontejner, vodi rauna o zahtevima
koje se odnose na oznake opasnosti prema poglavlju 5.3;
(e) mora da, pri utovaru komada za otpremu, vodi rauna o zabrani zajednikog
utovara, imajui u vidu opasni teret koji se ve nalazi u vozilu ili velikom
kontejneru, kao i o zahtevima koji se odnose na razdvajanje namirnica,
1230
1.4.3.2
konditorskih proizvoda kao i hrane za ivotinje.

Utovara moe u sluajevima iz stava 1.4.3.1.1 (a), (d) i (e) da se osloni na
informacije i podatke, koje su mu drugi uesnici stavili na raspolaganje.
Paker
1.4.3.3
U okviru odeljka 1.4.1 paker treba posebno da vodi rauna o:

(a) zahtevima koji se odnose na pakovanje i uslovima zajednikog pakovanja, i
(b) zahtevima koji se odnose na obeleavanje i olistavanje komada za otpremu ako
ih on priprema za transport.
Punilac
1.4.3.1.2
U okviru odeljka 1.4. 1 punilac ima posebno sledee obaveze:

(a) pre punjenja cisterni treba da utvrdi, da se cisterne i delovi njihove opreme nalaze
u tehniki ispravnom stanju;
(b) treba da utvrdi, da datum sledeeg ispitavanja nije prekoraen kod vozila-cisterni,
baterijskih vozila, demontanih cisterni, prenosivih cisterni, kontejner-cisterni i
MEGC;
(c) sme da puni cisterne samo opasnim teretom koji je dozvoljen za transport u tim
cisternama;
(d) pri punjenju cisterni treba da vodi rauna o zahtevima koji se odnose na opasni
teret u odeljcima cisterni, koji se nalaze neposredno jedan pored drugog;
(e) pri punjenju cisterni treba da se pridrava najveeg dozvoljenog stepena punjenja
ili najvee dozvoljene mase punjenja u litrama zapremine za materiju koja se
puni;
(f) nakon punjenja cisterni treba da proveri zaptivenost ureaja za zatvaranje;
(g) treba da vodi rauna o tome, da se spolja na cisterni, koju je on napunio, ne
nalaze nikakvi opasni ostaci materije kojom je punjena;
(h) pri pripremi opasnog tereta za transport treba da vodi rauna, da su narandaste
table ili velike listice opasnosti (plakate) i listice opasnosti propisno postavljene na
cisterne, vozila i na velike i male kontejnere, za transport tereta u rasutom stanju;
(i) (Rezervisano);
(j) pri punjenju vozila ili kontejnera opasnim teretom u rasutom stanju, treba da
obezbedi primenu odgovarajuih odredbi poglavlja 7.3.
1.4.3.4
Korisnik kontejner-cisterne/prenosive cisterne
1.4.3.5
U okviru odeljka 1.4.1. korisnik kontejner cisterne ili pokretne cisterne treba posebno
da vodi rauna, da se:
(a) obezbedi usaglaenost sa zahtevima koji se odnose na konstrukciju, opremu,
ispitivanje i obeleavanje;
(b) odravanje tela cisterni i njihove opreme obavlja na nain, koji obezbeuje, da
kontejner-cisterna/pokretna cisterna pod normalnim uslovima korienja
ispunjava zahteve ADR, do sledeeg ispitivanja;
(c) obavi vanredno ispitivanje, ako bezbednost tela cisterne ili opreme moe biti
ugroena usled popravke, prerade ili udesa.
(Rezervisano)
1231
Poglavlje 1.5
Odstupanja
1.5.1
Privremena odstupanja
1.5.1.1
1.5.1.3
Prema lanu 4 stav 3 ADR, nadleni organi Ugovornih Strana se mogu direktno meusobno
dogovoriti, da se odreeni transporti na svojim podrujima obavljaju uz odobravanje
privremenih odstupanja od zahteva ADR, pod uslovom da se time ne ugroava bezbednost.
Organ koji je preuzeo inicijativu za ova privremena odstupanja ih mora prijaviti Sekretarijatu
Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu, koji o tome obavetava ostale Ugovorne
5
Strane .
Napomena: "Poseban sporazum" prema odeljku 1.7.4 ne smatra se privremenim
odstupanjem u smislu ovog stava.
Rok vanosti privremenog odstupanja ne sme da traje due od pet godina od momenta
stupanja na snagu. Datumom stupanja na snagu odgovarajue izmene ADR, privremeno
odstupanje se automatski stavlja van snage.
Transporti na osnovu privremenih odstupanja se smatraju kao transporti prema ADR.
1.5.2
(Rezervisano)
1.5.1.2
Napomene Sekreterijata: Posebni ugovori zakljueni na osnovu ovog odeljka mogu se pogledati na
internet
sranici
Sekretarijata
Ekonomske
komisije
Ujedinjenih
Nacija
za
Evropu
(http://www.unece.org/trans/danger/danger.htm).
1232
Poglavlje 1.6
Prelazne mere
1.6.1
Opte odredbe
1.6.1.1
Ukoliko nije drugaije propisano, materije i predmeti ADR mogu se transportovati do 30.
juna 2007. godine prema zahtevima ADR koji vae do 31. decembra 2006. godine.
1.6.1.2
(a) Listice opasnosti i velike listice opasnosti (plakate), koje odgovaraju uzorcima br.
7A, 7B, 7C, 7D ili 7E, propisane do 31. decembra 2004. godine, mogu se koristiti
do 31. decembra 2010. godine.
(b) Listice opasnosti i listice opasnosti (plakate), koje odgovaraju uzorcima br. 5.2,
propisane do 31. decembra 2006. godine, mogu se koristiti do 31. decembra 2010.
godine.
Materije i predmeti Klase 1, koji pripadaju vojnim snagama neke Ugovorne Strane i koje
su upakovane pre 1. januara 1990. godine u skladu sa tada vaeim zahtevima ADR,
mogu se transportovati posle 31. decembra 1989. godine, pod uslovom da je ambalaa
neoteena i da je u transportnom dokumentu navedeno, da se radi o vojnom teretu
upakovanom pre 1. januara 1990. godine. Treba voditi rauna o ostalim zahtevima ove
klase koji vae od 1. januara 1990. godine.
1.6.1.3
1.6.1.4
1.6.1.5
1.6.1.6
1.6.1.7
1.6.1.8
1.6.1.9
1.6.1.10
1.6.1.11
1.6.1.12
1.6.2
1.6.2.1
Materije i predmeti Klase 1, koji su upakovani izmeu 1. januara 1990. i 31. decembra
1996. godine u skladu sa zahtevima ADR vaeim u tom periodu, mogu se
transportovati posle 31. decembra 1996. godine, pod uslovom da je ambalaa
neoteena i da je u transportnom dokumentu navedeno, da se radi o teretu Klase 1,
koji je upakovan izmeu 1. januara 1990 i 31. decembra 1996. godine.
(Rezervisano)
IBC koja su izraeni pre 1. januara 2003. godine u skladu sa zahtevima margine br.
3612 (1) vaeim do 30. juna 2001. godine ali koje ne odgovaraju zahtevima stava
6.5.2.1.1 vaeim od 1. jula 2001. godine vezano za veliinu slova, brojeva i simbola,
mogu se i dalje koristiti.
Odobrenja tipova za burad, kanistre i sastavljenu ambalau od visokomolekularnog ili
srednjemolekularnog polietilena izdati pre 1. jula 2005. godine prema zahtevima
6.1.5.2.6 vaeim do 31. decembra 2004. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima
4.1.1.19, ostaju vaei do 31. decembra 2009. godine. Sve ambalae, koje su izraene
i obeleene na osnovu ovih odobrenja, mogu se koristiti do isteka roka upotrebe
utvrenog u 4.1.1.15
Postojee narandaste table koje ispunjavaju zahteve iz 5.3.2.2. vaee do 31.
decembra 2004, mogu se i dalje koristiti.
Zahtevi odeljka 8.2.1, vae od 1. januara 2007. godine za vozae vozila sa najveom
dozvoljenom ukupnom masom do najvie 3,5 tone. Ova prelazna odredba ne vai za
vozae navedene u 8.2.1.3 i 8.2.1.4.
Litijumske elije ili baterije, koje su izraene pre 1. jula 2003. godine i koje su ispitane u
skladu sa zahtevima vaeim do 31. decembra 2002., ali koje nisu u skladu sa
zahtevima vaeim od 1. januara 2003. godine, ukoliko su svi drugi primenjivi zahtevi
ispotovani, mogu se i dalje transportovati do 30. juna 2013. godine kao i ureaji, koji
sadre takve litijumske elije i baterije.
Odobrenja tipova za burad, kanistre, sastavljenu ambalau od visokomolekularnog ili
srednjemolekularnog polietilena i IBC od visokomolekularnog polietilena, izdati pre 1.
jula 2007. godine prema zahtevima odeljka 6.1.6.1 (a) vaeim do 31. decembra 2006.
godine, ali koji ne odgovaraju zahtevima odeljka 6.1.6.1 (a) vaeim od 1. januara 2007
godine, ostaju i dalje vaei.
Odredbe odeljka 1.9.5 vae tek od 1. jula 2007. godine. Bez obzira na odredbe odeljka
1.9.5, Ugovorne Strane mogu da nastave da primenjuju, najkasnije do 31. decembra
2009. godine, ogranienja za prolaz vozila kroz tunele na putevima prema domaem
(nacionalnom) zakonodavstvu.
Posude pod pritiskom za gasove Klase 2
Posude pod pritiskom, koje su izraene pre 1. januara 1997. godine ali koje ne
odgovaraju zahtevima ADR vaeim od 1. januara 1997. godine, iji je transport bio
dozvoljen prema zahtevima ADR, koji su vaili do 31. decembra 1996. godine, mogu se
i posle ovog roka transportovati, pod uslovom da odgovaraju zahtevima za periodina
ispitivanja koja su sadrana u uputstvima za pakovanje P 200 i P 203.
1233
1.6.2.2
1.6.2.3
1.6.2.4
1.6.2.5
1.6.3
1.6.3.1
1.6.3.2
1.6.3.3
1.6.3.4
1.6.3.5
1.6.3.6
1.6.3.7
Boce, prema definiciji pojmova iz odeljka 1.2.1, koje su pre 1. januara 1997. godine bile
podvrgnute prvom ili periodinom ispitivanju, mogu se transportovati u neoienom,
praznom stanju bez listice opasnosti do datuma njihovog sledeeg punjenja ili njihovog
sledeeg periodinog ispitivanja.
Posude predviene za transport materija Klase 2, koje su izraene pre 1. januara 2003.
godine, mogu se posle 1. januara 2003. godine obeleavati prema zahtevima vaeim
Posude pod pritiskom konstruisane i izraene prema tehnikim kdovima, koji vie nisu
priznati prema odeljku 6.2.3, mogu se i dalje koristiti.
Posude pod pritiskom i njihovi zatvarai, konstruisani i izraeni prema standardima koji
su bili primenjivi u periodu njihove izrade, a vie nisu navedeni u odeljku 6.2.2 ili 6.2.5,
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, koje su
izraene pre stupanja na snagu zahteva vaeih od 1. oktobra 1978. godine, mogu se
dalje koristiti, ako oprema cisterni ispunjava zahteve Poglavlja 6.8. Debljina zidova tela
cisterne, sa izuzetkom onih, koje su namenjene za transport duboko rashlaenih tenih
gasova Klase 2, mora da odgovara proraunskom pritisku od najmanje 0,4 MPa (4
bara) (nadpritisak) kod konstrukcionog elika, i od najmanje 200 kPa (2 bara)
(nadpritisak) kod aluminijuma i legura aluminijuma. Za cisterne iji popreni preseci
nisu okrugli, prenik koji slui za proraun odreuje se na osnovu kruga, ija povrina
odgovara stvarnom preniku cisterne.
Periodina ispitivanja fiksiranih cisterni (vozila-cisterni), demontanih cisterni i
baterijskih vozila, koje se prema prelaznim zahtevima mogu dalje koristiti, treba
obavljati prema zahtevima iz 6.8.2.4 i 6.8.3.4 i odgovarajuim posebnim zahtevima za
pojedine klase. Ukoliko prema ranije propisanim zahtevima nije bio propisan vii ispitni
pritisak, za tela cisterni od aluminijuma i legura aluminijuma, dovoljan je ispitni pritisak
od 200 kPa (2 bar) (nadpritisak)
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, koja
ispunjavaju prelazne zahteve iz 1.6.3.1 i 1.6.3.2, mogu se do 30. septembra 1993.
godine koristiti za transport opasnog tereta za koji su bili dozvoljeni. Ovaj prelazni
period ne vai za fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska
vozila za materije Klase 2, kao ni za fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane
cisterne i baterijska vozila, ija debljina zidova i delovi opreme odgovaraju zahtevima
Poglavlja 6.8.
(a) Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, koja su
izraena pre 1. maja 1985. godine prema zahtevima ADR, koji su bili na snazi
izmeu 1. oktobra 1978. godine i 30. aprila 1985. godine, ali koji ne odgovaraju
zahtevima koji vae od 1. maja 1985. godine, mogu se i nakon ovog perioda dalje
koristiti.
(b) Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, koja su
izraena izmeu 1. maja 1985. godine prema zahtevima koji su stupili na snagu 1.
januara 1988. godine, a koji ovim vozilima ne odgovaraju, ali su izraena prema
zahtevima ADR, koji su u tom periodu bili na snazi, mogu se i nakon ovog perioda
dalje koristiti.
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, koja su
izraena pre 1. januara 1993. godine prema zahtevima koji su vaili do 31. decembra
1992. godine, ali koja ne odgovaraju zahtevima koji vae od 1. januara 1993. godine,
(a) Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, koja su
izraena izmeu 1. januara 1978. godine i 31. decembra 1984. godine, ako se
koriste posle 31. decembra 2004. godine, moraju odgovarati zahtevima margine
211 127(5) o debljini zida i zatiti protiv oteenja koji vae od 1. januara 1990.
godine.
(b) Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, koja su
izraena izmeu 1. januara 1985. godine i 31. decembra 1989. godine, ako se
koriste posle 31. decembra 2010. godine, moraju odgovarati zahtevima margine
211 127 (5) o debljini zida i zatiti protiv oteenja koji vae od 1. januara 1990.
godine.
izraena pre 1. januara 1999. godine prema zahtevima koji su vaili do 31. decembra
1998. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji vae od 1. januara 1999. godine, mogu
se i dalje koristiti.
1234
1.6.3.8
1.6.3.9 i
1.6.3.10
1.6.3.11
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila namenjena

za transport materije Klase 2, koja su izraena pre 1. januara 1997. godine, mogu se do
sledeeg periodinog ispitivanja obeleavati prema propisima vaeim do 31. decembra
1996. godine.
Ako su na osnovu izmena ADR, odreeni zvanini nazivi gasova izmenjeni, nije
neophodno izmeniti i nazive na tablicama cisterni ili na samom telu cisterne (vidi
6.8.3.5.2 ili 6.8.3.5.3), pod uslovom da se nazivi gasova na fiksiranim cisternama
(vozilima-cisterni), demontanim cisternama i baterijskim vozilima ili na tablicama (vidi
6.8.3.5.6 (b) ili (c)) prilagode prilikom prvog narednog periodinog ispitivanja.
(Rezervisano)
1.6.3.12
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontane cisterne, koje su izraene pre 1.

januara 1997. godina prema zahtevima koji su vaili do 31. decembra 1996. godine, ali
ne odgovaraju zahtevima marina 211 332 i 211 333 koji vae od 1. januara 1997.
godine, mogu se i dalje koristiti.
(Rezervisano)
1.6.3.13
(Brisano)
1.6.3.14
(Rezervisano)
1.6.3.15
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontane cisterne, koje su izraene pre 1. jula

2007. godine prema zahtevima koji su vaili do 31. decembra 2006. godine, ali ne
odgovaraju zahtevima u 6.8.2.2.3 koji vae od 1. januara 2007. godine, mogu se dalje
koristiti do narednog periodinog ispitivanja.
Za fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, koja su
izraena pre 1. januara 2007. godine, i ne odgovaraju zahtevima u 4.3.2, 6.8.2.3,
6.8.2.4 i 6.8.3.4 vezano za dosije cisterne, mora se poeti sa uvanjem dokumenata za
dosije najkasnije kod narednog periodinog ispitivanja.
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontane cisterne namenjene za transport
materija Klase 3, ambalane grupe I, koje imaju parni pritisak na 50 C najvie 175 kPa
(1,75 bara) (apsolutno), koje su izraene pre 1. jula 2007. godine prema zahtevima koji
su vaili do 31. decembra 2006 i kojima je prema zahtevima koji vae do 31. decembra
2006. godine dodeljen kd za cisterne L1.5BN, mogu se dalje koristiti za transporte
gore navedenih materija do 31. decembra 2018. godine.
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontane cisterne i baterijska vozila, koja su
izraena pre 1. januara 2003. godine prema zahtevima koji su vaili do 30. juna 2001.
godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji vae od 1. jula 2001, mogu se i dalje koristiti.
Svrstavanje u kdove za cisterne u odobrenjima za tipove konstrukcija i odgovarajue
oznake moraju se sprovesti pre 1. januara 2009. godine.
januara 2003. godine prema zahtevima u 6.8.2.1.21 koji su vaili do 31. decembra
2002. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji vae od 1. januara 2003. godine, mogu
se i dalje koristiti.
Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontane cisterne, koje su izraene pre 1. jula
2003. godine prema zahtevima koji su vaili do 31. decembra 2002. godine, ali ne
odgovaraju zahtevima u 6.8.2.1.7 i posebnim odredbama TE15 u 6.8.4 (b) koji vae od
1. januara 2003. godine, mogu se i dalje koristiti.
januara 2003. godine prema zahtevima koji su vaili do 30. juna 2001. godine i
odgovaraju zahtevima u 6.8.2.2.10 ali nisu opremnjene meraem pritiska (manometar)
ili drugim odgovarajuim indikatorom (ureajem za oitavanje), mogu se ipak smatrati
kao hermetiki zatvoreni do sledeeg periodinog ispitivanja prema 6.8.2.4.2, ali
najkasnije do 31. decembra 2008. godine.
(Rezervisano)
1.6.3.16
1.6.3.17
1.6.3.18
1.6.3.19
1.6.3.20
1.6.3.21
1.6.3.22 do
1.6.3.24
1.6.3.25
1.6.3.26
Datum ispitivanja zaptivenosti, prema 6.8.2.4.3, neophodno je dodati na tablicu cisterne

prema 6.8.2.5.1, tek kod prvog obavljenog ispitivanja nakon 1. januara 2005. godine.
Podatak o vrsti ispitivanja (P ili L) je neophodno dodati na tablicu cisterne prema
stavu 6.8.2.5.1, tek kod prvog obavljenog ispitivanja nakon 1. januara 2007. godine.
januara 2007. godine prema zahtevima koji su vaili do 31. decembra 2006. godine, ali
ne odgovaraju zahtevima koji vae od 1. januara. 2007. godine vezano za obeleavanja
1235
1.6.3.27 do
1.6.3.29
1.6.3.30
1.6.3.31
1.6.3.32 do
1.6.3.39
spoljnjeg projektovanog pritiska prema 6.8.2.5.1, mogu se dalje i koristiti.

(Rezervisano)
Vakum fiksirana cisterne za otpatke (vozilo-cisterne) i demontane cisterne, koje su
izraene pre 1. januara 2005. godine prema zahtevima 6.10.3.9 koji su vaili do 31.
decembra 2004. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji vae od 1. januara 2005.
projektovana i izraena prema tehnikim kdovima, koji vie nisu priznati prema
6.8.2.7, mogu se i dalje koristiti.
(Rezervisano)
1.6.3.40
Cisterne od vlakanima ojaane plastike (FRP- cisterne)
1.6.4
Cisterne od vlakanima ojaane plastike, koje su izraene pre 1. jula 2002. godine
prema tipu konstrukcije dozvoljenog pre 1. jula 2001. godine u skladu sa zahtevima
Priloga B.1c, koji su bili na snazi do 30. juna 2001. godine, mogu se dalje koristiti do
kraja svog veka trajanja, pod uslovom da su se primenjivali i da se i dalje primenjuju svi
zahtevi koji su bili na snazi do 31. juna 2001. godine.
Meutim, od 1. jula 2001. godine ne sme biti dozvoljen nikakav novi tip konstrukcije
prema zahtevima koji su bili na snazi do 30. juna 2001. godine.
Kontejner-cisterna, prenosiva cisterna i MEGC
1.6.4.1
1.6.4.2.
1.6.4.3
1.6.4.4
1.6.4.5
1.6.4.6
1.6.4.7
1.6.4.8
Kontejner-cisterne, koje su izraene pre 1. januara 1988. godine u skladu sa zahtevima

vaeim do 31. decembra 1987. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima vaeim od
1. Januara 1988 godine, mogu se i dalje koristiti.
1. januara 1993. godine, mogu se i dalje koristiti.
Kontejner-cisterne, koje su izraene pre 1. Januara 1999. godine u skladu sa zahtevima
koji su vaili do 31. decembra 1998. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji vae od 1.
januara 1999. godine, mogu se i dalje koristiti.
(Rezervisano)
Kontejner-cisterne za materije Klase 2, koji su izraeni pre 1. januara 1997. godine,
mogu biti do narednog periodinog ispitivanja obeleavani prema zahtevima vaeim
Ukoliko su na osnovu izmena ADR promenjeni odreeni zvanini nazivi za gasove, nije
potrebno na tablicama cisterni ili na samim telima cisterni izmeniti nazive (vidi 6.8.3.5.2
ili 6.6.3.5.3), pod uslovom da se nazivi gasova na kontejner-cisternama i MEGC ili na
tablicama [vidi 6.8.3.5.6 (b) ili (c)] prilagode kod prvog sledeeg periodinog ispitivanja.
1. januara 2007. godine vezano za obeleavanje spoljnjeg projektovanog pritiska
shodno 6.8.2.5.1, mogu se i dalje koristiti.
vaeim do 31. decembra 1996. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima margina 212
332 i 212 333 vaeim od 1. januara 1997. godine, mogu se i dalje koristiti.
(Rezervisano)
1.6.4.9
Kontejner-cisterne i MEGC konstruisani i izraeni prema tehnikim kdovima, koji

prema pododeljku 6.8.2.7 vie nisu priznati, mogu se i dalje koristiti.
1.6.4.10
1.6.4.11
1.6.4.12
(Brisano)
(Rezervisano)
Kontejner-cisterna i MEGC, koji su izraeni pre 1. januara 2003. godine u skladu sa
zahtevima koji su vaili do 30. juna 2001. godine, ali koji ne odgovaraju zahtevima koji
vae od 1. jula 2001. godine, mogu se i dalje koristiti. Svrstavanja u kdove cisterne u
odobenjima za tipove i odgovarajua obeleavanja moraju se izvriti pre 1. januara
2008. godine. Obeleavanje alfanumerikim kdovima posebnih odredbi TC, TE i TA
prema odeljku 6.8.4 mora se izvriti pri svrstavanju u kdove cisterne ili kod sledeeg
ispitivanja prema 6.8.2.4 nakon svrstavanja u kdove cisterne, ali najkasnije do 31.
decembra 2008. godine. Sve dok obeleavanje odgovarajuim kdovima nije izvreno,
1236
1.6.4.13
1.6.4.14
1.6.4.15
1.6.4.16
1.6.4.17
1.6.4.18
1.6.4.19
1.6.4.20
1.6.4.30
1.6.5
zvanini naziv za materije koje sa transportuju mora da bude naveden na kontejnercisternama ili na samim tablicama.
Kontejner-cisterne koje su izraene pre 1. jula 2003. godine u skladu sa zahtevima
vaeim do 31. decembra 2002. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima 6.8.2.1.7 i
odeljka 6.8.4 (b) posebna odredba TE 15, mogu se i dalje koristiti.
(Rezervisano)
Datum ispitivanja zaptivenosti prema 6.8.2.4.3 potrebno je dodati na tablicu cisterne
prema 6.8.2.5.1 tek pri obavljenom prvom ispitivanju nakon 1. januara 2005. godine.
Vrstu ispitivanja (P ili L) potrebno je dodati na tablicu cisterne prema 6.8.2.5.1 tek
pri obavljenom prvom ispitivanju nakon 1. januara 2007. godine.
koji su vaili do 30. juna 2001. godine i koje odgovaraju zahtevima iz 6.8.2.2.10 ali nisu
opremnjeni meraem pritiska (manometar) ili sa drugim odgovarajuim indikatorom
(ureajem za oitavanje), mogu se ipak prema 6.8.2.4.2 smatrati kao hermetiki
zatvorene do sledeeg periodinog ispitivanja, ali najkasnije do 31. decembra 2007.
godine.
Kontejner-cisterne, koje su izraene pre 1. jula 2007. godine u skladu sa zahtevima
vaeim do 31. decembra 2006. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima stava
6.8.2.2.3 vaeim od 1. januara 2007. godine, mogu se dalje koristiti do sledeeg
periodinog ispitivanja.
Za kontejner-cisterne, koje su izraene pre 1. januara 2007. godine, i koje, vezano za
dosije o cisterni, ne odgovaraju zahtevima odeljka 4.3.2 kao i 6.8.2.3, 6.8.2.4 i 6.8.3.4,
mora se najkasnije kod narednog periodinog ispitivanja poeti sa uvanjem
dokumenata za dosije.
Kontejner-cisterne za transport materija Klase 3, ambalane grupe I, sa pritiskom pare
na 50 C od najvie 175 kPa (1,75 bar) (apsolutno), koje su izraene pre 1. jula 2007.
godine u skladu sa zahtevima vaeim do 31. decembra 2006. i kojima je prema
zahtevima vaeim do 31. decembra 2006. godine dodeljen kd za cisterne L1.5BN,
mogu se do 31. decembra 2016. godine dalje koristiti za transport gore navedenih
materija.
Vakum-kontejner-cisterne za otpatke, koje su izraene pre 1. jula 2005. godine u skladu
sa zahtevima vaeim do 31. decembra 2004. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima
6.10.3.9 vaeim od 1. januara 2005. godine, mogu se i dalje koristiti.
Nadleni organ moe do 31. decembra 2007. godine da i dalje izdaje sertifikate dozvola
za nove konstrukcije tipova prenosivih cisterni i UN-MEGC, koji ispunjavaju zahteve
Poglavlja 6.7 vaeim do 31. decembra 2006. godine. Pokretne cisterne i UN-MEGC,
koji ne ispunjavaju zahteve za konstrukciju vaee od 1. januara 2007. godine, koji su
izraeni prema sertifikatu dozvole za konstrukciju koji je izdat pre 1. januara 2008.
Vozila
1.6.5.1 i
1.6.5.2
(Rezervisano)
1.6.5.3
(Brisano)
1.6.5.4
Vezano za izradu vozila EX/II, EX/III, FL, OX i AT, zahtevi Dela 9 koji su bili na snazi
do 31. decembra 2006. godine, mogu se primenjivati do 31. marta 2008. godine.
Vozila, koja su pre 1. januara 2003. godine registrovana ili su putena u saobraaj ali
iji elektrini ureaji ne odgovaraju zahtevima iz 9.2.2, 9.3.7 ili 9.7.8, ali odgovaraju
zahtevima koji su vaili do 30. juna 2001. godine, mogu se i dalje koristiti.
Transportne jedinice, koje su opremljene aparatima za gaenje poara u skladu sa
zahtevima iz 8.1.4 koji vae do 31. decembra 2002. godine, mogu se i dalje koristiti do
31. decembra 2007. godine.
Kompletna ili kompletirana vozila, iji su tipovi odobreni pre 31. decembra 2002. godine
7
prema ECE-Pravilnicima br. 105 izmenom serije 01 izmenjena verzija ili prema
8
odgovarajuim odredbama Direktive 98/91/EC i ne odgovaraju zahtevima Poglavlja
1.6.5.5
1.6.5.6
1.6.5.7
Zvanian naziv za transport moe da bude zamenjen zajednikim nazivom, koji grupie materije
slinih osobina i koje su takoe kompatabilne sa karakteristikama cisterne.
7
ECE Pravilnik br. 105 (Jednoobrazni propisi za odobrenje vozila namenjenih za prevoz opasnog tereta
u odnosu na njihove specifine konstrukcione karakteristike).
8
Direktiva 98/91/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 14. decembra 1998. godine o motornim
1237
1.6.5.8
1.6.5.9
1.6.5.10
1.6.6
1.6.6.1
1.6.6.2
1.6.6.2.1
1.6.6.2.2
1.6.6.3
9.2, ali odgovaraju zahtevima za konstrukciju osnovnog vozila (margine 220 100 do 220
540 Dodatak B.2) koji su se primenjivali do 30. juna 2001, mogu se i dalje odobravati i
koristiti, pod uslovom da su pre 1. jula 2003. godine po prvi put registrovana ili putena
u saobraaj.
Vozila EX/II i EX/III, koja su pre 1. jula 2005. godine po prvi put registrovana i
odgovaraju zahtevima Dela 9 koji su vaili do 31. decembra 2004. godine, ali ne
odgovaraju zahtevima koji se primenjuju od 1. januara 2005. godine, mogu se i dalje
koristiti.
Vozila-cisterne sa fiksiranim cisternama zapremine vie od 3 m, predviene za
transport opasnog tereta u tenom ili rastopljenom stanju i ispitnim pritiskom manjim od
4 bara i koje ne odgovaraju zahtevima u 9.7.5.2 i po prvi put registrovana pre 1. jula
2004. godine, mogu se i dalje koristiti.
Sertifikati o ispravnosti vozila, koji odgovaraju uzorku u 9.1.3.5 a koji se primenjuju do
31. decembra 2006. godine, mogu se i dalje koristiti.
Klasa 7
Komadi za otpremu, za koje prema Izdanjima 1985. i 1985. godine (u verziji
1990.) IAEA bezbednosne serije br. 6 (IAEA Safety Series No. 6), nije bila potrebna
nikakva dozvola za konstrukciju od strane nadlenog organa
Izuzeti komadi za otpremu, industrijski komadi za otpremu tipova IP-1, IP-2 i IP-3, kao i
komadi za otpremu tipa A, za koje nije bila potrebna dozvola za konstrukciju nadlenih
organa i koji ispunjavaju zahteve Izdanja 1985. ili 1985 (u verziji 1990) IAEA Pravila za
bezbedan transport radioaktivnih materija (IAEA bezbednosne serije br. 6) mogu se i
dalje koristiti pod uslovima programa za obezbeenje kvaliteta propisanih u odeljku
1.7.3. kao i graninim vrednostima aktiviteta i ogranienjima materija 2.2.7.7.
Sva ambalaa izmenjena nakon 31. decembra 2003. godine, iz razloga koji nisu vezani
za poboljanje bezbednosti ili koja je proizvedena posle 31. decembra 2003. godine,
mora ispuniti zahteve ADR. Komadi za otpremu, koji su najkasnije 31. decembra 2003.
godine pripremljeni za otpremu prema propisima Izdanja iz 1985. ili 1985. (u verziji iz
1990.) IAEA bezbednosnih serija br 6, mogu se i dalje transportovati. Komadi za
otpremu, koji se pripremaju za transport nakon ovog roka, moraju ispuniti zahteve ADR.
Komadi za otpremu, koji su bili dozvoljeni prema propisima Izdanja 1973., 1973.
godine (u izmenjenoj verziji), 1985. i 1985. godine (u verziji 1990.) bezbednosnih
serija br. 6 IAEA (IAEA Safety Series No. 6).
Ambalae, koje su izraene prema uzorku komada za otpremu, koji je dozvoljen od
strane nadlenog organa prema propisima Izdanja 1973. ili 1973. godine (u verziji
1990.) bezbednosnih serija br. 6 IAEA, mogu se i dalje koristiti pod uslovima:
multilateralne dozvole za uzorak komada za otpremu, programa obezbeenja kvaliteta
propisanog u odeljku 1.7.3 kao i graninih vrednosti aktiviteta i ogranienja materija u
2.2.7.7. Nova izrada takve ambalae nije dozvoljena. Promene u konstrukciji ambalae,
ili vrste ili koliine dozvoljenog radioaktivnog sadraja, koji bi prema odluci nadlenog
organa mogli u znaajnoj meri da ugroze bezbednost, moraju ispuniti zahteve ADR.
Prema odredbi 5.2.1.7.5., svaka ambalaa mora dobiti serijski broj koji se upisuje na
njenu spoljnu stranu.
Ambalae, koje su izraene prema uzorku komada za otpremu, koji je dozvoljen od
nadlenog organa prema propisima Izdanja iz 1995. ili 1985. godine (u verziji iz 1990.)
bezbednosnih serija br. 6 IAEA, mogu se i dalje koristiti pod uslovima multilaterarne
dozvole za uzorak komada za otpremu, programa obezbeenja kvaliteta propisanog u
odeljku 1.7.3, kao i graninih vrednosti aktiviteta i ogranienja materijala u 2.2.7.7.
Promene u konstrukciji ambalae, ili vrste ili koliine dozvoljenog radioaktivnog
sadraja, koji bi prema odluci nadlenog organa mogli u znaajnoj meri da ugroze
bezbednost, moraju odgovarati propisima ADR. Sva ambalaa, ija je izrada zapoela
nakon 31. decembra 2006. godine, mora ispuniti zahteve ADR.
Radioaktivne materije u posebnom obliku, koje su dozvoljene prema Izdanjima
bezbednosnih serija br. 6 IAEA (IAEA Safety Series No. 6). iz 1973., 1973.godine
(u izmenjenoj verziji), 1985. i 1985. godine (u verziji 1990.)
Radioaktivne materije u posebnom obliku, koje su izraene na nain, koji je dobio
unilateralnu dozvolu nadlenih organa prema Izdanjima bezbednosnih serija br. 6 IAEA
iz 1973, 1973 (u izmenjenoj verziji), 1985. ili 1985. (u verziji iz 1990). mogu se i dalje
vozilima i njihovim prikolicama, namenjenim transportu opasnih tereta u drumskom saobraaju i

Direktiva 70/156/EEC koja je menja i dopunjuje, o tipskim sertifikatima za motorna vozila i njihove
prikolice (Slubeni glasnik Evropske unije br.L011 od 16.01.1999. godine, strane 0025 - 0036).
1238
koristiti, ako je ispunjen propisan program obezbeenja kvaliteta, iz odeljka 1.7.3. Sve
radioaktivne materije u posebnom obliku, koje su proizvedene nakon 31. decembra
2003. godine moraju ispuniti zahteve ADR.
1239
Poglavlje 1.7
Opti propisi za Klasu 7
1.7.1
Opte odredbe
1.7.1.1
ADR utvruje bezbednosne standarde, koji omoguuju zadovoljavajui nivo kontrole

zraenja, kritinosti i termike ugroenosti lica, imovine i ivotne sredine, koje su u vezi
sa transportom radioaktivnih materija. Ovi standardi se baziraju na IAEA Pravilima za
bezbedan transport radioaktivnih materija, Izdanje 2005, Bezbednosni standardi serija
br. TS-R-1, IAEA, Be ["Regulations tor the Safe Transport of Radioactiva Materia,
(2005) Safety Standards Series No. TS-R-1]. Materijal kao objanjenje sadran je u
Savetodavnom materijalu uz pravila IAEA za bezbedan transport radioaktivnih
materija, Bezbednosni standardi serija br. TS-G-1.1 (ST-2), IAEA Be (2002)
[Advisory material for the IAEA Regulation fore the Safe Transport of Radioactive
Material, Safety Standards Series No. TS-G-1.1 (ST-2), IAEA, Wien (2002)].
Cilj ADR je, da se zatite lica, imovina i ivotna sredina od uticaja zraenja pri
transportu radioaktivnih materija. Ova zatita se postie:
(a) pakovanjem radioaktivnog sadraja;
(b) kontrolom dejstva spoljnog zraenja;
(c) spreavanjem kritinosti; i
1.7.1.2
1.7.1.3
1.7.2
1.7.2.1
1.7.2.2
1.7.2.3
1.7.2.4
(d) spreavanjem tete nastale usled zagrevanja.

Ovi zahtevi se ostvaruju, kao prvo, primenom stepenovanog odreivanja ogranienja
sadraja za komade za otpremu i vozila, i utvrivanjem standarda, koji se primenjuju za
nain izrade komada za otpremu, u zavisnosti od opasnosti radioaktivnog sadraja. Kao
drugo, oni se ostvaruju postavljanjem zahteva za projektovanje i korienje komada za
otpremu, kao i za odravanje ambalae, ukljuujui uzimanje u obzir vrste radioaktivnog
sadraja. Na kraju, oni se ostvaruju zahtevanjem administrativne kontrole, ukljuujui,
ukoliko je potrebno, odobrenja / dozvole od strane nadlenog organa.
ADR vai za drumski transport radioaktivnih materija, ukljuujui i transport, koji je
vezan za upotrebu radioaktivnih materija. Transport ukljuuje sve mere i radnje
povezane sa promenom mesta radioaktivnih materija; to ukljuuje kako projektovanje,
proizvodnju, odravanje i popravku ambalae tako i pripremu, utovar, otpremu,
transport ukljuujui zadravanje uslovljeno transportom, istovar i preuzimanje na
krajnjem uputnom mestu tovara radioaktivnih materija i komada za otpremu. ADR
ukazuje na stepenast pristup u odreivanju kriterijuma koji karakterie tri stepena teine
opasnosti:
(a) rutinski uslovi transporta (bez vanrednog dogaaja);
(b) normalni uslovi transporta (sa manjim vanrednim dogaajem-smetnjom);
(c) akcidentni uslovi transporta.
Program zatite od zraenja
Transport radioaktivnih materija mora da bude predmet programa zatite od zraenja,
koji treba da sadri sistematizovan pregled, u cilju obezbeivanja adekvatnih mera
zatite od zraenja.
Vrsta i obim mera, koje se moraju preduzimati zavisi od stepena verovatnoe izlaganja
zraenju. Program mora da obuhvati zahteve iz 1.7.2.3 i 1.7.2.4 i CV 33 (1.1) iz 7.5.11,
kao i mere koje se primenjuju u sluaju nezgode. Programski dokumenti moraju biti na
raspolaganju, i na zahtev, dostavljeni odgovarajuem nadlenom organu, radi pregleda.
Doze zraenja za lica moraju biti ispod relevantnih graninih vrednosti doze. Zatita i
bezbednost moraju biti tako optimalizovani, da se visina individualne doze zraenja,
broj izloenih lica, kao i verovatnoa uticaja izlaganja odre na to je moguem niem
nivou, pri emu treba imati u vidu ekonomske i socijalne faktore, uz ogranienje da
individualne doze budu ispod relevantnih graninih vrednosti doza. Potrebno je izabrati
strukturni i sistematski pristup, pri emu treba imati u vidu, uzajamno dejstvo transporta
i drugih aktivnosti.
Za zraenje profesionalno uslovljeno aktivnostima u transportu, za koje se procenjuje
da stvarna doza:
(a) iznosi najverovatnije izmeu 1 i 6 mSv godinje, potrebno je sprovesti program
procene doze kontrolom radnog mesta ili idividualnom kontrolom;
(b) verovatno prelazi 6 mSv godinje, potrebno je sprovesti individualnu kontrolu.
Ako se sprovodi individualna kontrola ili kontrola radnog mesta, potrebno je o tome
1240
1.7.3
voditi odgovarajui dosije.

Obezbeivanje kvaliteta
1.7.4
Programi obezbeenja kvaliteta, koji se zasnivaju na meunarodnim, nacionalnim ili

drugim standardima, i koji su prihvaeni od strane nadlenih organa, moraju biti
sastavljeni za projektovanje, izradu, ispitivanje, dokumentaciju, upotrebu, odravanje i
inspekciju radioaktivnih materija posebnog oblika, zatim za radioaktivne materije slabe
disperzije i komade za otpremu, kao i za sve postupke u transportu i usputnom
skladitenju, u cilju obezbeenja primene odnosnih propisa ADR. Potvrda, da je
specifikacija konstrukcije u potpunosti ispunjena, mora stajati na raspolaganju
nadlenom organu. Proizvoa, poiljalac ili korisnik mora na zahtev nadlenom organu
u toku izrade i korienja, da stavi na raspolaganje odgovarajue ureaje za inspekciju,
i da svim nadlenim organima dokae, da:
(a) metodi izrade i korieni materijali odgovaraju odobrenim specifikacijama
konstrukcije, i
(b) se sva ambalaa redovno kontrolie i po potrebi popravlja i odrava u dobrom
stanju, da i nakon ponovljene upotrebe i dalje odgovara svim odnosnim propisima i
specifikacijama.
Ukoliko je potrebno odobrenje/dozvola nadlenog organa, ovo odobrenje/dozvola mora
uzeti u obzir primerenost programa obezbeenja kvaliteta i biti njime uslovljena.
Poseban sporazum
1.7.4.1
1.7.4.2
1.7.5
Pod posebnim sporazumom podrazumevaju se one odredbe, koje su odobrene od

nadlenih organa i prema kojima se mogu transportovati poiljke radioaktivnih materija,
koje ne ispunjavaju sve vaee propise ADR.
Napomena: Poseban sporazum ne vai kao privremeno odstupanje u smislu 1.5.1.
Poiljke, za koje je nemogue postii usaglaenost sa propisima koji se odnose na
Klasu 7, mogu se transportovati samo na osnovu posebnog sporazuma. Pod
pretpostavkom, da je nadleni organ uveren da mogue usaglaenje sa propisima
Klase 7 ADR, i da se potrebni bezbednosni standardi, utvreni u ADR, mogu
alternativnim sredstvima ostvariti, nadleni organ moe da odobri posebne sporazume
za pojedinane poiljke ili za planiranu seriju poiljki. Celokupni nivo bezbednosti
transporta mora da bude jednak najmanje onom koji bi bio ostvaren ukoliko bi se
ispotovali svi primenjivi propisi. Za meunarodne poiljke ove vrste, potrebno je
multilateralno odobrenje.
Radioaktivne materije sa drugim opasnim osobinama
Pored osobina radioaktivnosti i cepanja (fisije), neophodno je jo i sve druge sporedne
opasnosti sadraja komada za otpremu, kao to su eksplozivnost, zapaljivost,
piroforinost, hemijska otrovnost i nagrizanje, dodatno imati u vidu u dokumentaciji, pri
pakovanju, olistavanju, obeleavanju, postavljanju velikih listica opasnosti (plakata),
usputnom skladitenju, razdvajanju i transportu, kako bi se ispotovali svi zahtevi ADR,
koji se primenjuju na opasne materije.
1.7.6
Neusaglaenosti (nedostaci)
1.7.6.1
U sluaju da neka od graninih vrednosti ADR za nivo zraenja ili kontaminaciju nije
ispotovana:
(a) o tim neusaglaenostima poiljaoca mora obavestiti:
(i)
prevoznik, ukoliko je neusaglaenost utvrena u toku transporta, ili
(ii) primalac, ukoliko je neusaglaenost utvrena pri prijemu;
(b) u zavisnosti od sluaja prevoznik, poiljalac ili primalac mora da:
(i)
preduzme hitne mere, da bi ublaio posledice neusaglaenosti;
(ii)
(iii)
ispita razloge, okolnosti i posledice neusaglaenosti;

preduzme odgovarajue mere za sanaciju uzroka i okolnosti koje su dovele
do neusaglaenosti, i da sprei ponavljanje okolnosti slinih onima koje su
dovele do neusaglaenosti, i
(iv)
obavesti nadleni organ o razlozima neusaglaenosti i o preduzetim merama

ili o merama koje je potrebno preduzeti za ispravku ili spreavanje istih.
(c) poiljaocu i nadlenom organu mora biti hitno dostavljeno saoptenje o
neusaglaenostima u svim sluajevima i ukoliko se neki sluaj vanrednog izlaganja
desio ili se tek deava.
1241
Poglavlje 1.8
Mere kontrole i druge podsticajne mere za primenu
bezbednosnih propisa
1.8.1
Administrativne kontrole opasnog tereta
1.8.1.1
Nadleni organi Ugovornih Strana mogu na svojoj teritoriji u svako doba na licu mesta da
provere, da li su zahtevi koji se odnose na transport opasnog tereta ispunjeni, ukljuujui
i one shodno 1.10.1.5 koji su vezani za mere sigurnosti.
Ove kontrole treba sprovoditi bez ugroavanja lica, stvari i ivotne sredine, kao i bez
znaajnijeg ometanja drumskog saobraaja.
1.8.1.2
Uesnici u transportu opasnog tereta (poglavlje 1.4) u okviru svojih postojeih obaveza
moraju nadlenim organima i njihovim predstavnicima bez odlaganja da prue sva
obavetenja potrebna za sprovoenje kontrole.
Nadleni organi mogu takoe, u cilju vrenja kontrole u preduzeima koja uestvuju u
transportu opasnog tereta (poglavlje 1.4), da vre inspekcijske kontrole, da pregledaju
dokumenta i da u cilju ispitivanja uzimaju uzorke opasnog tereta ili ambalae, ukoliko to
ne predstavlja rizik po bezbednost. Uesnici u transportu opasnog tereta (poglavlje 1.4)
moraju vozila, delove vozila, kao i delove opreme i instalacije da uine dostupnim za
kontrolu, ako je to mogue i ako je opravdano. Oni mogu, ako to smatraju za potrebno, da
odrede jedno lice u preduzeu, koje e pratiti predstavnika nadlenog organa.
Ukoliko nadleni organ utvrdi, da zahtevi ADR nisu ispotovani, mogu zabraniti ili
prekinuti transport poiljke, sve dok se utvreni nedostaci ne otklone, ili mogu preduzeti
druge odgovarajue mere. Zaustavljanje moe da usledi na licu mesta, ili iz bezbednosnih
razloga, na mestu izabranom od strane nadlenog organa. Ove mere ne smeju
prouzrokovati bitnije ometanje drumskog saobraaja.
Uzajamna administrativna pomo
1.8.1.3
1.8.1.4
1.8.2
1.8.2.1
1.8.2.2
1.8.2.3
1.8.3
1.8.3.1
1.8.3.2
1.8.3.3
Ugovorne Strane su se dogovorile da obezbeuju obostranu administrativnu pomo pri

sprovoenju ADR.
Ako se na teritoriji jedne Ugovorne Strane kod tekih ili ponovljenih prekraja od strane
jednog preduzea sa seditem na teritoriji druge Ugovorne Strane ugroava bezbednost
transporta opasnog tereta, ovi prekraji se moraju prijaviti nadlenom organu Ugovorne
Strane na ijoj teritoriji preduzee ima svoje sedite. Nadleni organi Ugovorne Strane, na
ijoj su teritoriji utvreni teki i ponovljeni prekraji, mogu od nadlenog organa Ugovorne
Strane na ijoj teritoriji preduzee ima sedite, da zatrae, da preduzme odgovarajue
mere prema onome (ili onima), koji su uinili prestup. Dostavljanje linih podataka je
dozvoljeno samo ako je to potrebno radi istrage tekih ili ponovljenih prestupa.
Ovlaeni organi saoptavaju nadlenim organima Ugovorne Strane, na ijoj su teritoriji
prestupi utvreni, eventualne mere koje su preduzete prema preduzeu.
Savetnik za bezbednost
Svako preduzee, ija je delatnost vezana za transport opasnog tereta u drumskom
saobraaju ili s tim u vezi pakovanje, utovar, punjenje ili istovar, mora da imenuje jednog
ili vie Savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta, iji se zadatak sastoji u
tome, da pomogne u spreavanju rizika, koji proizilaze iz takvih aktivnosti, po ljude,
imovinu i okolinu.
Nadleni organi Ugovorne Strane mogu da predvide, da se ovi zahtevi ne primenjuju na
preduzea:
(a) ije je delatnost vezana za one koliine opasnog tereta po transportnoj jedinici koje
su manje od vrednosti utvrenih u 1.1.3.6, i 2.2.7.1.2, kao i u Poglavljima 3.3 i 3.4; ili
(b) ija glavna ili sporedna delatnost nije transport opasnog tereta ili sa tim transportom
povezani utovar ili istovar, ve samo povremeno obavljanje unutranjeg transporta
opasnog tereta ili sa tim povezanog utovara i istovara, ukoliko to predstavlja vrlo
malu opasnost po zagaenje ivotne sredine.
Savetnik za bezbednost, odgovoran rukovodiocu preduzea, ima glavni zadatak da u
okviru delatnosti preduzea pronalazi sredstva i naine i preduzima mere za primenu
vaeih odredaba, pod optimalnim uslovima bezbednosti, radi olakanog sprovoenja
ove delatnosti.
Njegovi zadaci koji odgovaraju delatnosti preduzea su naroito:
- praenje primene propisa koji se odnose na transport opasnog tereta;
1242
- savetovanje u aktivnostima preduzea vezanim sa transport opasnog tereta;

- izrada Godinjeg izvetaja za rukovodstvo preduzea ili eventualno za lokalne organe
vlasti o aktivnostima preduzea u vezi sa transportom opasnog tereta. Godinji
izvetaji se moraju uvati pet godina i na zahtev se dostavljaju pojedinim dravnim
organima.
- Osim toga, zadaci Savetnika za bezbednost obuhvataju naroito, praenje
sledeih postupaka odnosno sledeih metoda vezanih za odnosne aktivnosti
preduzea:
- postupci, kojima se obezbeuje primena zahteva za identifikaciju opasnog tereta koji
se transportuje;
- metode preduzea, kako bi se pri kupovini transportnih sredstava uvaili posebni
zahtevi vezano za opasne terete, koji se transportuju;
- postupci, kojima se ispituje oprema koji se koriste za transport opasnog tereta ili za
utovar ili istovar;
- odgovarajue obuke radnika preduzea i uvanje dokumenata o obuci u personalnim
aktima;
- sprovoenje odgovarajuih hitnih mera pri eventualnim nesreama ili nezgodama, koje
pod odreenim okolnostima mogu da ugroze bezbednost u toku transporta opasnog
tereta, ili u toku utovara ili istovara;
1.8.3.4
1.8.3.5
1.8.3.6
1.8.3.7
1.8.3.8
1.8.3.9
1.8.3.10
- sprovoenje istraga i, ukoliko je potrebno i ispostavljanje izvetaja o nesreama,

nezgodama ili tekim prestupima, koji su utvreni u toku transporta opasnog tereta ili u
toku utovara ili istovara;
- uvoenje odgovarajuih mera, koje treba da spree ponovnu pojavu nesrea, nezgoda
ili tekih prestupa;
- uvaavanje pravnih propisa i posebnih zahteva transporta opasnog tereta prilikom
izbora i korienja podizvoaa ili treih lica;
- provera, da li lica koja su ukljuena u transport opasnog tereta, ili utovar ili istovar
opasnog tereta, raspolau detaljnim objanjenjima i uputstvima za rad;
- uvoenje mera koje se odnose na podizanja svesti o moguim rizicima koji se javljaju
prilikom transporta, utovara i istovara opasnog tereta;
- uvoenje mera radi provere postojanja prateih dokumenata i bezbednosne opreme u
transportnim sredstvima, kao i usaglaenost ovih dokumenata i opreme sa propisima;
- uvoenje postupka za proveru primene propisa za utovar i istovar;
- postojanje plana bezbednosti prema 1.10.3.2.
Funkciju Savetnika za bezbednost moe da obavlja rukovodilac preduzea, lice sa drugim
zadacima u preduzeu ili lice koje nije direktno zaposleno u preduzeu, pod uslovom da
je ono stvarno u stanju, da izvrava zadatke Savetnika za bezbednost.
Svako preduzee, na zahtev saoptava nadlenom organu ili telu kojeg je za tu svrhu
odredila Ugovorna Strana identitet svog Savetnika za bezbednost.
Savetnik za bezbednost vodi rauna o tome, da se nakon nesree, koja se desila u toku
transporta ili u toku utovara ili istovara, koji je dotino preduzee obavljalo, a pri emu je
naneta teta licima, imovini ili ivotnoj sredini, da se po prikupljanju svih konkretnih
informacija, pripremi izvetaj o nesrei za rukovodstvo preduzea, i po potrebi za lokalne
organe vlasti. Ovaj izvetaj o nesrei ne zamenjuje izvetaje rukovodstva preduzea, koji
se moraju ispostaviti prema ostalim meunarodnim ili nacionalnim pravnim propisima.
Savetnik za bezbednost mora posedovati vaei sertifikat o strunoj osposobljenosti za
drumski transport. Sertifikat se izdaje od strane nadlenog organa ili tela koje je za tu
svrhu ovlastila Ugovorna Strana.
Za dobijanje Sertifikata, kandidat mora da zavri obuku, i poloiti ispit, koji je odobren od
strane nadlenog organa Ugovorne Strane.
Glavni cilj obuke je da kandidat stekne odgovarajue znanje o rizicima svojstvenim za
transport opasnog tereta, o pravnim i administrativnim propisima koji se primenjuju u
zavisnosti od vida transporta, kao i o zadacima utvrenim u 1.8.3.3.
Ispitivanje mora biti sprovedeno od strane nadlenog organa ili od strane ispitnog tela
koje je imenovano od strane nadlenog organa. Ispitno telo ne sme da bude organizator
obuke.
Imenovanje ispitnog tela vri se u pisanoj formi. Ovo odobrenje moe biti vremenski
ogranieno i mora da se bazira na sledeim kriterijumima:
- kompetentnost ispitnog tela;
1243
1.8.3.11
- specifikacija modaliteta ispitivanja predloenih od strane ispitnog tela;

- mere za obezbeenje objektivnosti ispitivanja;
- nezavisnost ispitnog tela prema svim fizikim ili pravnim licima, kod kojih je Savetnik za
bezbednost zaposlen.
Cilj ispitivanja je da se ustanovi, da li kandidati raspolau potrebnim stepenom znanja za
obavljanje zadataka Savetnika za bezbednost prema 1.8.3.3, a time i za dobijanje
sertifikata o strunij osposobljenosti predvienog u 1.8.3.7; ispit mora da obuhvati
najmanje sledee oblasti:
(a) znanja o posledicama nesrea vezanih za transport opasnog tereta i znanja o
najvanijim uzrocima nesrea;
(b) zahteve nacionalinih pravnih propisa, kao i meunarodnih sporazuma i konvencija,
koji se posebno odnose na sledee oblasti:
klasifikacija opasnog tereta (postupak klasifikacije rastvora i smea,
struktura spiska materija, klase opasnog tereta i kriterijumi klasifikacije,
osobine opasnog tereta koje se transportuju, fizike i hemijske kao i
toksikoloke osobine opasnog tereta);
opti
propisi za ambalau, cisterne i kontejner cisterne (tipovi,
kdiranje, obeleavanje, izrada, prvi i periodini pregledi i ispitivanja);
obeleavanje, olistavanje, postavljanje velikih listica opasnosti (plakata)
i narandastih tabli [obeleavanje i olistavanje komada za otpremu,
postavljanje i uklanjanje velikih listica opasnosti (plakata) i narandastih
tabli];
napomene u transportnom dokumentu (neophodni podaci);
-
nain otpreme i ogranienja u otpremi [kompletan tovar, transport u

rasutom stanju, transport u IBC ambalai, transport u kontejnerima,
transport u fiksiranim cisternama ili demontanim cisternama];
transport putnika;
zabrana zajednikog tovarenja i mere opreznosti pri zajednikom
tovarenju;
razdvajanje tereta;
ograniene koliine i izuzete koliine;
rukovanje i skladitenje (utovar i istovar - stepen punjenja, slaganje i
razdvajanje);
ienje, odnosno degaziranje pre utovara i nakon istovara;
posada, struno osposobljavanje;
dokumenti za vozila (transportna dokumenta, pisana uputstva, Sertifikat
o ispravnosti vozila, Sertifikat o strunoj osposobljenosti vozaa, kopije
eventualnih izuzetaka ili odstupanja, drugi dokumenti);
pisana uputstva (sprovoenje uputstava kao i zatitna oprema za
posadu vozila);
obaveze nadzora (parkiranje);
saobraajna pravila i ogranienja;
oslobaanje materija koje zagauju ivotnu sredinu na osnovu
postupaka u radu ili usled udesa;
zahtevi koji se odnose na transportnu opremu.
1.8.3.12
Ispiti
1.8.3.12.1
Ispit se sastoji iz pismenog dela, koji moe biti dopunjen usmenim delom.
1.8.3.12.2
Korienje druge dokumentacije sem meunarodnih ili nacionalnih propisa nije

dozvoljeno kod ispita u pisanoj formi.
Mogu se koristiti samo ona elektronska sredstva, koje je ispitno telo stavilo na
raspolaganje. Ne sme da postoji mogunost da kandidat sa elektronskih sredstava, koja
su mu stavljena na raspolaganje, presnimi druge podatke; kandidat sme da odgovara
samo na postavljena pitanja;
Pismeni deo ispita se sastoji iz dva dela:
(a) Kandidat dobija upitnik. On se sastoji od najmanje 20 pitanja sa prostorom za pisani
odgovor, koja se odnose na podruja navedena u spisku prema 1.8.3.11. Mogua su
i pitanja sa ponuenim odgovorom. U tom sluaju dva pitanja sa ponuenim
odgovorom odgovaraju jednom pitanju sa prostorom za pisani odgovor. U okviru ovih
1.8.3.12.3
1.8.3.12.4
1244
podruja posebnu panju treba posvetiti sledeim oblastima:

opte preventivne mere i mere bezbednosti;
klasifikacija opasnog tereta;
opte odredbe za ambalau, ukljuujui cisterne, kontejner-cisterne,
vozila-cisterne itd.;
obeleavanje i listice opasnosti;
podaci u transportnom dokumentu;
rukovanje i skladitenje;
posada, struno osposobljavanje ;
dokumenti za vozila i transportni dokumenti;
pisana uputstva;
zahtevi koji se odnose na transportnu opremu.
(b) svaki kandidat mora da obradi jednu studiju sluaja u vezi sa zadacima Savetnika za
bezbednost, koji su navedeni u 1.8.3.3, pri emu on mora da dokae, da je u stanju
da ispunjava zadatake Savetnika za bezbednost.
Ugovorne Strane mogu predvideti, da kandidati, koji ele da rade za preduzee, koje se
specijalizovalo za transport odreenih vrsta opasnog tereta, budu ispitani samo iz oblasti
koja se odnose na njihovu delatnost. Te vrste tereta su:
- klase 1;
- klase 2;
- klase 7;
- klasa 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 6.2, 8 i 9;
- brojeva UN 1202, 1203 i 1223.
U sertifikatu propisanom u 1.8.3.7 treba jasno da bude navedeno, da on vai samo za
onu vrstu tereta navedenu u ovom pododeljku, iz kojih je savetnik za bezbednost ispitan
prema uslovima navedenim u 1.8.3.12.
Nadleni organ ili ispitno telo sastavlja spisak tekui pitanja, koja su bila predmet ispita.
Sertifikat propisan u 1.8.3.7. se ispostavlja prema uzorku u 1.8.3.18 i priznaje se od
strane svih Ugovornih Strana.
Rok vanosti i produenje sertifikata o strunoj osposobljenosti
Sertifikat ima rok vanosti od pet godina. Rok vanosti sertifikata se produava za daljih
pet godina, ako je imalac sertifikata u godini njegovog isteka, a pre datuma isticanja,
poloio test. Test mora biti odobren od strane nadlenog organa.
Cilj testa je da se utvrdi, da li imalac sertifikata ima neophodno znanje za ispunjavanje
zadataka navedenih u 1.8.3.3. Neophodna znanja navedena u 1.8.3.11 (b) treba da
ukljue izmene propisa, koje su uvedene od datuma dobijanja poslednjeg sertifikata. Test
treba da bude odran i kontrolisan na istoj osnovi, kao to je navedeno u 1.8.3.10 i
1.8.3.12 do 1.8.3.14. Ali imalac ne mora da obradi studiju sluaja koja je utvrena u
1.8.3.12.4 (b).
Zahtevi utvreni u 1.8.3.1. do 1.8.3.16 smatraju se ispunjenim, ako su ispunjeni
odgovarajui uslovi Direktive Saveta 96/35/EC od 3. juna 1996. godine o imenovanju i
strunom osposobljavanju Savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta u
9
drumskom, eleznikom i unutranjem vodnom saobraaju , kao i Direktive 2000/18/EC
Evropskog parlamenta i Saveta od 17. aprila 2000. godine o minimalnim zahtevima za
ispite Savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta u drumskom, eleznikom i
10
unutranjem vodnom saobraaju .
-
1.8.3.13
1.8.3.14
1.8.3.15
1.8.3.16
1.8.3.16.1
1.8.3.16.2
1.8.3.17
1.8.3.18
Oblik sertifikata
Sertifikat o strunoj osposobljenosti savetnika za bezbednost za transport opasnog
tereta
Broj sertifikata: ........................................................................................................
Nacionalna oznaka drave izdavaoca: ....................................................................
Slubeni list Evropskih Zajednica br. L 145 od 19. juna 1996. godine, str. 10.
Slubeni list Evropskih Zajednica br. L 118 od 19. maja 2000. godine, str. 41.
10
1245
Prezime: .......................................................................................................................
Ime: ..............................................................................................................................
Datum i mesto roenja: ...............................................................................................
Dravljanstvo: ............................................................................................................
Potpis vlasnika: .........................................................................................................
Vai do......................... (datum) za preduzea koja transportuju opasni teret, kao i za
preduzea, koja obavljaju utovar i istovar vezano za transport opasnog tereta:
u drumskom saobraaju
u eleznikom saobraaju
u unutranjem vodnom saobraaju
Izdat od: ....................................................................................................................
Datum: .........................................................................................................................
Potpis: .......................................................................................................................
Produeno do: ...........................................................................................................
Od strane: ..................................................................................................................
Datum: .........................................................................................................................
1.8.4.
Potpis: .......................................................................................................................
Spisak nadlenih organa i tela imenovanih od strane dravnih organa
1.8.5
Ugovorne Strane saoptavaju Sekretarijatu Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za

Evropu adrese nadlenih organa i tela koja su oni imenovali, koja su u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom, nadlena za primenu ADR, pozivajui se u svakom sluaju
na odgovarajuu odredbu ADR, kao i adrese, na koje se upuuju odgovarajui zahtevi.
Sekretarijat Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Evropu sastavlja spisak na osnovu
dobijenih informacija i redovno ga aurira. On obavetava Ugovorne Strane o tom spisku
i njegovim izmenama.
Prijava vanrednog dogaaja sa opasnim teretom
1.8.5.1
Ukoliko pri utovaru, punjenju, transportu ili istovaru opasnog tereta doe do ozbiljne
nezgode ili nesree na teritoriji neke Ugovorne Strane, utovara, punilac, transporter, ili
primalac mora da obezbedi, da se nadlenom organu odnosne Ugovorne Strane
podnese izvetaj prema uzorku propisanom u 1.8.5.4.
1.8.5.2
Ova Ugovorna Strana dostavlja, po potrebi, izvetaj Sekretarijatu Ekonomske komisije

Ujedinjenih Nacija za Evropu, u cilju informisanja drugih Ugovornih Strana.
Vanredni dogaaj, za koji je potrebno podneti izvetaj prema 1.8.5.1, se dogodio u
sluaju ako je dolo do gubitka proizvoda (ako je opasni teret iscureo ili postoji
neposredna opasnost da iscuri), ako je dolo do povrede lica, materijalne tete ili tete po
ivotnu sredinu, ili ako su angaovani nadleni organi i ako je jedan ili vie dole
navedenih kriterijuma ispunjen.
Povreda lica je dogaaj u kojem je smrt ili povreda direktno vezana za obavljanje
transporta opasnog tereta i gde povreda zahteva:
(a) intenzivnu medicinsku intervenciju,
(b) boravak u bolnici od najmanje jednog dana, ili
(c) nesposobnost za rad od najmanje tri uzastopna dana.
1.8.5.3
Gubitak proizvoda podrazumeva, oslobaanje opasnog tereta:

(a) transportne kategorije 0 ili 1 u koliini od 50 kilograma ili 50 litara ili vie;
(b) transportne kategorije 2 u koliini od 333 kilograma ili 333 litara ili vie; ili,
(c) transportne kategorije 3 ili 4 u koliini od 1.000 kilograma ili 1.000 litara ili vie.
Kriterijum za gubitak prizvoda se primenjuje i tada ako je postojala neposredna opasnost
gubitak prizvoda u gore navedenim koliinama. Po pravilu, se to pretpostavlja, ako
posuda na osnovu strukturnog oteenja vie nije pogodna za dalji transport ili iz drugih
razloga ne garantuje dovoljnu bezbednost (npr. usled deformacije cisterni ili kontejnera,
1246
prevrtanja cisterne ili poara u neposrednoj blizini).

Ukoliko je ukljuen opasni teret Klase 6.2, obaveza izvetavanja postoji bez ogranienja
koliine.
Ukoliko su u neki vanredni dogaaj ukljuene radioaktivne materije Klase 7, vae sledei
kriterijumi za gubitak proizvoda:
(a) svako oslobaanje radioaktivne materije iz komada za otpremu;
(b) izlaganje, koje dovodi do prekoraenja utvrenih graninih vrednosti u propisima za
zatitu zaposlenih i javnosti od jonizirajuih zraenja (Tabela II Bezbednosnih serija
br. 115 IAEA "Meunarodni osnovni bezbednosni standardi za zatitu od
jonizirajuih zraenja i za bezbednost od izvora radijacije"); ili
(c) ako postoji razlog za pretpostavku, da je dolo do bitnog smanjenja bezbednosnih
funkcija komada za otpremu (prihvatanje, zatita, termika zatita ili kritinost) usled
ega je mogue da komad za otpremu neodgovarajui za nastavak transporta bez
preduzimanja dodatnih mera bezbednosti.
Napomena: Vidi zahteve 7.5.11 CV 33 (6) za poiljke koje se ne mogu dostaviti.
Materijalna teta ili oteenje ivotne sredine znai, ako se opasni teret oslobodio
nezavisno od koliine, pri emu je prekoraena procenjena visina tete od 50.000 evra.
teta, na transportnim sredstvima sa opasnim teretom, koja su direktno uestvovala i kao
i na modalnoj infrastrukturi, se ne uzima u obzir.
Angaovanje organa znai, direktno uestvovanje organa ili hitnih slubi u vanrednom
dogaaju sa opasnim teretom, i evakuacija osoba ili zatvaranje javnih saobraajnica
(puteva/eleznice) u trajanju od najmanje tri sata zbog opasnosti koju izazivaju opasni
tereti.
Po potrebi nadleni organ moe da zahteva dodatne informacije.
1247
1.8.5.4
Uzorak izvetaja o vanrednim dogaajima pri transportu opasnog tereta
Izvetaj o vanrednim dogaajima pri transportu opasnog tereta prema odeljku 1.8.5 RID /ADR
Prevoznik / Korisnik eleznike infrastrukture:
.................................................................................................................................................................
Adresa:....................................................................................................................................................
Kontakt osoba:.....................................Telefon:......................Faks:.....................................................
(Nadleni organ treba da ukloni ovu naslovnu stranu pre prosleivanja izvetaja)
1248
1. Vidovi transporta
Drumski transport
Registarski broj vozila (fakultativno)
...........................................................................
elezniki transport
Broj kola (fakultativno)
.......................................................................
2. Datum i mesto vanrdnog dogaaja
Godina......................... Mesec ......................... Dan .......................... Sat..............................

eleznica
stanica
ranirna stanica /stanica formiranja
voza
mesto utovara/istovara/pretovara
Mesto/Drava: .............................................
ili
otvorena pruga
Opis pruge ....................................................
Kilometar ....................................................
Drum
naseljeno mesto
mesto utovara/istovara/pretovara
na otvorenom drumu
Mesto/Drava: .......................................
3. Topografija
uspon/pad
tunel
most/podvonjak
raskrsnica
4. Posebni vremenski uslovi
kia
sneg
poledica
magla
oluja sa grmljavinom
oluja
Temperatura ............. C
5. Opis vanrdnog dogaaja
iskliznue/sletanje sa puta
sudar
prevrtanje
poar
eksplozija
curenje
tehniki nedostatak
Dodatni opis vanrednog dogaaja:

................................................................................................................................................................
................................................................................................................................................................
................................................................................................................................................................
................................................................................................................................................................
...............................................................................................................................................................
6. Ukljuen opasani teret
UN broj (1)
klasa
ambalana
procenjena
vrsta
materijal
vrsta
koliina
grupa
ambalae(3)
ambalae
nedostatka
osloboenog
na ambalai(4)
proizvoda
(kg ili l) (2)
1249
(1)
(3)
Za opasni teret koji spada pod zbirni

unos, za koji vai poseban propis 274,
dodatno
navesti
i tehniko
naimenovanje
Navesti odgovarajui broj:
(2)
(4)
Za Klasu 7, navesti vrednosti

prema kriterijumima u 1.8.5.3
Treba navesti odgovarajui

broj:
1 Ambalaa
1
Curenje
2 IBC
2 Poar
3 Velika ambalaa
3 Eksplozija
4 Mali kontejner
4 Strukturni otkaz
5 Kola
6 Vozilo
7 Kola-cisterna
8 Vozilo-cisterna
9 Baterijska kola
10 Baterijsko vozilo
11 Kola sa odvojivim cisternama
12 Demontana cisterna
13 Veliki kontejner
14 Kontejner-cisterna
15 MEGC
16 Prenosiva cisterna
7. Uzrok vanrednog dogaaja (ukoliko je potpuno poznat)
tehniki nedostatak
nedostatak u obezbeenju tovara
eksploatacioni uzrok (eleznika eksploatacija)
ostalo.....................................................................................................................................................
8. Posledice vanrednog dogaaja
Povrede lica koje su vezane za pomenute opasne terete
Mrtvi (broj:........... )
Povreeni (broj:........)
Gubitak proizvoda:
da
ne
neposredna opasnost od gubitka proizvoda
Materijalna teta i teta po ivotnu sredinu
procena visine tete < 50.000 evra
procena visine tete > 50.000 evra
Uestvovanje nadlenog organa
da evakuacija lica u trajanju od najmanje tri sata, prouzrokovana pomenutim opasnim

teretom
zatvaranje javnih saobraajnica u trajanju najmanje tri sata, prouzrokovano
pomenutim opasnim teretom
ne
Po potrebi, nadleni organ moe da zahteva dodatne informacije.
1250
Poglavlje 1.9
Ogranienja u transportu od strane nadlenog organa
1.9.1
1.9.2
1.9.3
1.9.4
1.9.5
Prema lanu 4 stav 1 ADR, ulazak opasnog tereta na teritoriju Ugovorne Strane moe
biti podloan propisima ili zabranama, koji su doneti iz drugih razloga osim iz razloga
bezbednosti tokom transporta. Ovi propise ili zabrane treba da budu objavljeni na
odgovarajui nain.
Pod uslovima odredbe u 1.9.3, za vozila koja obavljaju meunarodni drumski transport
opasnog tereta, Ugovorna Strana moe na svojoj teritoriji da primeni odreene dodatne
odredbe, koje nisu sadrani u ADR, ukoliko ove odredbe nisu u suprotnosti sa lanom 2
stav 2 Sporazuma, i ako su obuhvaeni i u njihovim nacionalnim zakonima odnosno ako
vae i za vozila, koja obavljaju unutranji drumski transport opasnog tereta na teritoriji
pomenute Ugovorne Strane.
Dodatne odredbe pomenute u odeljku 1.9.2 su:
(a) dodatni zahtevi koji se odnose na bezbednost ili ogranienja za vozila koja koriste
odreene graevinske strukture kao to su mostovi, za vozila koja koriste
kombinovani nain transporta kao npr. trajekte, ili vozove, ili za vozila koja ulaze ili
naputaju luke ili druge transportne terminale;
(b) zahtevi u kojima su propisani transportni putevi, koje moraju koristiti vozila, radi
obilaska trgovakih centara, naseljenih podruja, ekoloki osetljivih podruja,
industrijske zone sa opasnim ureajima ili puteva koji predstavljaju ozbiljnu fiziku
opasnost;
(c) zahtevi u sluaju vanrednih okolnosti, koji se odnose na putne pravce ili
zaustavljanje i parkiranje vozila koja transportuju opasne terete u ekstremnim
vremenskim uslovima, kod zemljotresa, nesree, trajka, demonstracija, javnih
nemira ili oruanih pobuna
(d) ogranienja za saobraaj vozila sa opasnim teretom odreenim danima u nedelji ili
u godini.
Nadleni organ Ugovorne Strane, koji na svojoj teritoriji primenjuje dodatne odredbe
prema odeljku 1.9.3 (a) i (d), treba o tim dodatnim odredbama da obavesti Sekretarijat
Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu, o kojima e Sekretarijat obavestiti
ostale Ugovorne Strane.
Ogranienja za tunele
Napomena:
1.9.5.1
Odredbe koje se odnose na ogranienja prolaska vozila kroz drumske

tunele, su sadrani i u Poglavlju 8.6.
Opte odredbe
1.9.5.2
Pri primeni ogranienja za prolazak vozila sa opasnim teretom kroz tunele, nadleni
organ mora svrstati drumski tunel u jednu od kategorija tunela utvrenih u stavu
1.9.5.2.2. Pri tome treba voditi rauna o karakteristikama tunela, proceni rizika
ukljuujui pogodnost i raspoloivost alternativnih puteva i vidova saobraaja i imajui u
vidu upravljanje saobraajem (saobraajnog menadmenta). Isti tunel moe biti svrstan
u vie kategorija, npr. u zavisnosti od asova u toku dana ili dana u nedelji itd.
Kategorizacija
1.9.5.2.1
1.9.5.2.2
Kategorizacija se bazira na pretpostavci, da u tunelu postoje tri glavne opasnosti, koje

mogu dovesti do mnogobrojnih rtava ili ozbiljne tete na graevini tunela:
(a) eksplozije;
(b) oslobaanje otrovnih gasova ili isparljivih otrovnih tenosti;
(c) poari.
Pet kategorija tunela su sledei:
Kategorija tunela A:
Nema ogranienja za transport opasnog tereta;
Kategorija tunela B:
Ogranienja za opasni teret koji moe dovesti do velikih eksplozija;
1251
11
Smatra se da sledei opasni teret moge da ispuni ovaj uslov :

Klasa 1:
grupe kompatibilnosti A i L:
Klasa 3:
klasifikacioni kd D (brojeve UN 1204, 2059, 3064, 3343, 3357 i
Klasa 4.1:
klasifikacioni kdovi D i DT i samoreagujue materije tipa B

(brojeve UN 3221, 3222, 3231 i 3232);
Klasa 5.2:
organski peroksidi, tipa B (brojevi UN 3101, 3102, 3111 i 3112).
3379);
Ako je ukupna masa punjenja eksploziva po transportnoj jedinici vea od 1000

kilograma:
Klasa 1: Podklase 1.1, 1.2 i 1.5 (izuzev grupe kompatibilosti A i L).
Za transport u cisternama:
Klasa 2:
klasifikacioni kdovi F, TF i TFC;
Klasa 4.2:
ambalana grupa I;
Klasa 4.3:
ambalana grupa I;
Klasa 5.1:
ambalana grupa I.
Kategorija tunela C:
Ogranienja za opasni teret, koji moe da dovede do jako velike eksplozije, velike
eksplozije ili do obimnog oslobaanja otrovnih materija;
1
Smatra se da sledei opasni teret moe da ispuni ovaj uslov :
- opasni teret koji podlee ogranienjima za tunele kategorije B, i
- sledei opasni teret:
Klasa 1:
podklasa 1.1, 1.2 i 1.5 (izuzev grupe kompatibilnosti A i L) i

podklase 1.3 (grupe kompatibilnosti H i J);
Klasa 7:
UN-brojevi 2977 i 2978.
Ako je ukupna masa

kilograma:
Klasa 1:
punjenja eksploziva po transportnoj jedinici vea od 5000
podklase 1.3 (grupe kompatibilnosti C i G).
Za transport u cisternama:
Klasa 2:
klasifikacioni kdovi T, TC, TO i TOC;
Klasa 3:
ambalana grupa I za klasifikacione kdove FC, FT1, FT2, i FTC;
Klasa 6.1:
ambalana grupa I za klasifikacione kdove TF1 i TFC; i

pri udisanju otrovnih materija (UN-brojeva 3381 do 3390);
Klasa 8:
ambalana grupa I za klasifikacioni kd CT1.
Kategorija tunela D:
Ogranienja za opasni teret koji moe da dovede do jako velike eksplozije, do velike
eksplozije, do obimnog oslobaanja otrovnih materija ili do velikog poara;
1
Smatra se da sledei opasni teret moe da ispuni ovaj uslov :
- opasni teret, koja podlee ogranienjima za tunele kategorije C, i
- sledei opasni teret:
Klasa 1:
podklasa 1.3 (grupe kompatibilnosti C i G);
Klasa 2:
klasifikacioni kdovi F, FC, T, TF, TC, TO, TFC i TOC;
Klasa 4.1:
samoreagujue materije tipova C, D, E i F i

UN-brojevi 2956, 3241, 3242 i 3251;
Klasa 5.2:
11
organski peroksidi tipova C, D, E i F;
Ovo svrstavanje se bazira na sutinskim opasnim osobinama tereta, vrsti pakovanja i koliini
koja se transportuje.
1252
Klasa 6.1:
grupa ambalae I za klasifikacione kdove TF1 i TFC; i

pri udisanju otrovnih materija (UN-brojeva 3381 do 3390);
Klasa 8:
grupa ambalae I za klasifikacioni kd CT1.
Klasa 9:
klasifikacioni kdovi M9 i M10.
Pri transportu tereta u rasutom stanju ili u cisternama:

Klasa 3:
ambalana grupa I i II; i

klasifikacioni kd F2;
Klasa 4.2:
ambalana grupa II;
Klasa 4.3:
ambalana grupa II;
Klasa 6.1:
ambalana grupa I za klasifikacione kdove TF2 i TW1 i
Klasa 8:
ambalana grupa I za klasifikacione kdove CF1, CFT i CW1;
Klasa 9:
klasifikacioni kdovi M2 i M3.
ambalae grupa II za klasifikacione kdove TF1, TF2, TFC i TW1;
Kategorija tunela E:
1.9.5.3
1.9.5.3.1
1.9.5.3.2
1.9.5.3.3
1.9.5.3.4
1.9.5.3.5
1.9.5.3.6
1.9.5.3.7
Ogranienja za sve opasne terete sa izuzetkom UN-brojeva 2919, 3291, 3331, 3359, i
3373.
Napomena: Za opasni teret koji je svrstan u UN-brojeve 2919 i 3331, ogranienja za
prolaz kroz tunele mogu, meutim, biti deo posebnih sporazuma odobrenih
od strane nadlenog (nadlenih) organa na osnovu 1.7.4.2.
Odredbe za drumske saobraajne znakove i objava ogranienja
Zabrane za tunele i alternativne puteve Ugovorne Strane moraju oznaavati pomou
znakova i signala.
U ovu svrhu se mogu koristiti znakovi C, 3h i D, 10a, 10b i 10c i signali prema Bekoj
Konvenciji o drumskim saobraajnim znakovima i signalima (Be, 1968) i Evropski
Sporazum kao dopuna Konvenciji o drumskim saobraajnim znakovima i signalima
(eneva, 1971) u interpretaciji Rezolucije o drumskim saobraajnim znakovima i
signalima (R.E.2) Glavne radne grupe za drumski transport, Komiteta za unutranji
transport UNECE, uvek u vaeem izdanju.
Radi lakeg meunarodnog razumevanja drumskih saobraajnih znakova, sistem
drumskih saobraajnih znakova i signala opisan u Bekoj Konvenciji, se bazira na
korienju oblika i boja za svaku klasu znakova, i ukoliko je mogue na korienje
grafikih simbola umesto natpisa. Ukoliko Ugovorne Strane smatraju za neophodno da
izmene propisane znakove i simbole, preduzete izmene ne smeju promeniti sutinske
karakteristike znakova i simbola. Ukoliko Ugovorne Strane ne primenjuju Beku
Konvenciju, propisani znakovi i simboli mogu biti promenjeni, pod uslovom, da
preduzete izmene ne menjaju njihovo sutinsko znaenje.
Saobraajni znakovi i signali za zabranu prolaska vozilima sa opasnim teretom kroz
drumske tunele, moraju biti postavljeni na mesto, gde je mogu izbor alternativnih
puteva.
Ako je pristup tunelima ogranien ili su propisani alternativni putni pravci, saobraajni
znakovi moraju imati dodatne table kako sledi:
Nema znaka: bez ogranienja;
Znak sa dodatnom tablom, sa naznakom slova B: vai za vozila sa opasnim teretom,
koja nisu dozvoljena u tunelima kategorije B;
Znak sa dodatnom tablom, sa naznakom slova C: vai za vozila sa opasnim teretom,
koja nisu dozvoljena u tunelima kategorije C;
Znak sa dodatnom tablom, sa naznakom slova D: vai za vozila sa opasnim teretom,
koja nisu dozvoljena u tunelima kategorije D;
Znak sa dodatnom tablom, sa naznakom slova E: vai za vozila sa opasnim teretom,
koja nisu dozvoljena u tunelima kategorije E;
Ogranienja za tunele se ne primenjuju, ako se opasni teret transportuje u skladu sa
1.1.3.
Ogranienja moraju biti zvanino objavljena i pristupana javnosti.
1253
1.9.5.3.8
Ako Ugovorna Strana primenjuje posebne operativne mere, koje slue smanjenju rizika i
koje se odnose na odreena ili na sva vozila koja koriste tunele, kao to je prijavljivanje
konvoja praenog vozilima za pratnju pre ulaska ili prolaska, takve operativne mere
moraju biti zvanino objavljene i pristupane javnosti.
1254
Poglavlje 1.10
Sigurnosne odredbe
Napomena:
U svrhu ovog odeljka, pod pojmom sigurnost podrazumevaju se mere ili

mere predostronosti, koje se moraju preduzeti da bi se umanjila kraa ili
zloupotreba opasnog tereta, koji bi mogao da ugrozi lica, imovinu ili
ivotnu sredinu.
1.10.1
Opte odredbe
1.10.1.1
Sva lica, koje uestvuju u transportu opasnog tereta, u zavisnosti od svojih

odgovornosti, moraju voditi rauna o sigurnosnim zahtevima navedenim u ovom odeljku.
Opasan teret se moe predati na transport, samo onom prevozniku iji je identitet na
odgovarjui nain utvren.
Podruja u okviru terminala za privremeno skladitenje, mesta za privremeno
skladitenje, depoi za vozila, pristanita i ranirne stanice koje se koriste za privremeno
skladitenje za vreme transporta opasnog tereta, moraju biti adekvatno obezbeeni,
dobro osvetljeni i gde je mogue i pogodno, nepristupani za javnost.
Svaki lan posade vozila u toku transporta opasnog tereta, mora kod sebe imati
sredstvo za identifikaciju sa fotografijom.
Kontrola bezbednosti, prema 1.8.1 i 7.5.1.1 mora biti proirena i na adekvatne
sigurnosne mere.
Nadleni organ mora da vodi registar sa auriranim podacim svih vaeih Sertifikata o
strunom osposobljavanju vozaa predvienih u 8.2.1, koji su izdati od strane nadlenog
organa ili ovlaenih organizacija.
Sigurnosna obuka
1.10.1.2
1.10.1.3
1.10.1.4
1.10.1.5
1.10.1.6.
1.10.2
1.10.2.1
1.10.2.2
1.10.3
1.10.3.1
1.10.3.2
1.10.3.2.1
1.10.3.2.2
Osnovna obuka i periodina obuka radi obnove znanja utvrena u odeljku 1.3, mora da
sadri elemente, koji su vezani za mere sigurnosti. Obuka koja se odnosi na obnovu
znanja iz oblasti sigurnosti ne mora obavezno da bude povezana samo sa izmenama
propisa.
Obuka vezana za mere sigurnosti, odnosi se na prirodu sigurnosnih rizika, na metode
njihovog prepoznavanja, na postupke smanjenja rizika i na mere koje se moraju
preduzeti u sluaju ne pridravanja mera sigurnosti. Ona mora da prui znanje o
sigurnosnim planovima proporcionalno odgovornosti pojedinaca i njihovih zadataka i
njihov udeo u sprovoenju ovih planova.
Odredbe koje se odnose na terete sa visokom potencijalnom opasnou
"Tereti sa visokom potencijalnom opasnou" su oni, kod kojih postoji mogunost
zloupotrebe u teroristike svrhe koje mogu da dovedu do ozbiljnih posledica kao to su
masovni gubici ivota ljudi ili masovna razaranja. Spisak tereta sa visokom
potencijalnom opasnou sadran je u Tabeli 1.10.5.
Sigurnosni planovi
Prevoznici i poiljaoci kao i drugi uesnici navedeni u odeljcima 1.4.2 i 1.4.3, koji
uestvuju u transportu tereta sa visokom potencijalnom opasnou (vidi Tabelu 1.10.5),
moraju usvojiti, uvesti i primeniti sigurnosne planove, koji moraju da sadre najmanje
elemente predviene u 1.10.3.2.2.
Sigurnosni plan mora da sadri najmanje sledee elemente:
(a) odreivanje (dodeljivanje) posebnih odgovornosti iz oblasti sigurnosti
kompetentnom i kvalifikovanom licu sa odgovarajuim ovlaenjima;
(b) spisak opasnih tereta ili vrste predmetnih opasnih tereta;
(c) pregled primenjenih postupaka i procenu sigurnosnih rizika, ukljuujui sva
neophodna zadravanja u transportu, zadravanje tereta u vozilima, cisternama ili
kontejnerima pre, za vreme i nakon transporta i privremeno skladitenje opasnog
tereta, radi promene vida transporta ili transportnog sredstva (pretovar);
(d) jasan pregled mera, koje se moraju preduzeti u svrhu smanjenja sigurnosnih rizika
saglasno odgovornostima i obavezama uesnika, ukljuujui:
- obuku;
- sigurnosnu politiku (npr. mere pri poveanoj opasnosti, kontrola pri
1255
zapoljavanju lica ili premetanju lica na drugo radno mesto itd.);

- nain eksploatacije (npr. izbor i korienje pravaca, ukoliko su poznati, pristup
opasnom teretu tokom privremenog odlaganja [kao to je utveno u stavu (c)],
blizina ugroenim infrastrukturnim ureajima itd.);
- opremu i sredstva koja se moraju koristiti za smanjenje sigurnosnih rizika;
(e) efikasne i aktuelne postupke za izvetavanje i postupanje pri ugroavanju i
naruavanju sigurnosti ili dogaajima koji utiu na sigurnost;
(f)
postupke za ocenu i proveru sigurnosnih planova i postupke za periodino

preispitivanje i auriranje planova;
(g) mere kojima se garantuje fizika sigurnost informacija o transportu, koje su
sadrane u sigurnosnim planovima; i
(h) mere kojima se garantuje, da se prenoenje informacija, vezanih za transport koje
su sadrane u sigurnosnim planovima, ograniava samo na ona lica kojima je ova
informacija potrebna. Ove mere ne smeju da iskljue potrebne informacije koje su
opisane na drugim mestima u ADR.
Napomena: Prevoznik, poiljalac, primalac treba da sarauju meusobno i sa
nadlenim organima radi razmene informacija koje se odnose na
preduzimanje odgovarajuih sigurnosnih mera i odgovora (reakcije) na
dogaaje koji se tiu sigurnosti.
1.10.3.3
Potrebno je koristiti ureaje, opremu ili postupke radi zatite od krae vozila, koja
transportuju visokorizine opasne terete (vidi Tabelu 1.10.5) i njihov tovar, i neophodno
je preduzeti mere da se obezbedi, da su isti u svako doba funkcionalni i delotvorni.
Korienje ovih zatitnih mera ne sme ugroziti pravovremenu reakciju u hitnim
sluajevima.
Napomena: Ukoliko je mogue i ako postoji neophodna oprema, potrebno je
upotrebiti telemetrijske sisteme ili druge metode ili ureaje koje
omoguavaju praenje transporta tereta sa visokom potencijalnom
opasnou ( vidi Tabelu 1.10.5).
U skladu sa odredbama u 1.1.3.6, zahtevi u 1.10.1, 1.10.2, 1.10.3 kao i 8.1.2.1 (d) ne
vae, ako koliine koje se transportuju u komadima za otpremu u transportnim
jedinicama ne prelaze koliine navedene u 1.1.3.6.3. Osim toga zahtevi u 1.10.1, 1.10.2,
1.10.3 i 8.1.2.1 (d) ne vae, ako koliine koje se transportuju u cisternama ili u rasutom
stanju u transportnim jedinicama, ne prelaze koliine navedene u 1.1.3.6.3.
Tereti sa visokom potencijalnom opasnou su oni koji su navedeni u tabeli u nastavku,
ukoliko se transportuju u koliinama koje prelaze koliine u tabeli.
1.10.4
1.10.5
Tabela 1.10.5: Spisak tereta sa visokom potencijalnom opasnou

Klasa
3
4.1
4.2
4.3
5.1
Podklasa
1.1
1.2
1.3
1.5
Materija ili predmet

Cisterna
(litar)
eksplozivi
eksplozivi
eksplozivi grupe kompatibilnosti C
eksplozivi
zapaljivi gasovi (klasifikacionih kdova koji
sadre samo slovo F)
otrovni gasovi (klasifikacionih kdova, koji
sadre slova T, TF, TC, TO, TFC ili TOC)
sa izuzetkom pakovanja gasa pod
pritiskom (aerosola)
zapaljive tenosti ambalane grupe I ili II
desenzitivisani eksplozivi
desenzitivisani eksplozivi
materije ambalane grupe I
materije ambalane grupe I
oksidirajue tenosti ambalane grupe I
perlhorati, amonijumnitrat i ubrivo na
bazi amonijumnitrata
1256
(a)
Koliina
rasuti
teret
(kg)
(a)
komad za
otpremu
(kg)
0
0
0
0
(a)
(a)
(a)
(a)
0
3000
(a)
(a)
3000
(a)
(b)
(a)
(a)
(a)
(a)
3000
3000
3000
3000
(a)
0
0
(b)
(a)
(b)
(a)
(b)
(a)
(b)
3000
(b)
6.1
6.2
7
otrovne materije ambalane grupe I

zarazne materije kategorije A (UN -brojevi
2814 i 2900)
radioaktivne materije
8
nagrizajue materije ambalane grupe I
(a) ne primenjuje se
(b) u zavisnosti od koliine ne vae propisi odeljka 1.10.3.
1.10.6
(a)
(a)
0
0
3000 A1 (u posebnom obliku) ili 3000 A2

u komadima za otpremu tipa B(U)-,
B(M)- ili C(a)
(b)
3000
Za radioaktivne materije, propisi ovog odeljka se smataju ispunjenim, ukoliko se primene

propisi Sporazuma o fizikoj zatiti od nuklearnog materijala (Convention on Physical
Protection of Nuclear Material) i Cirkularno pismo (IAEA INFCIRC/225 (Rev.4).
1257
DEO 2
Klasifikacija
1258
Poglavlje 2.1
Opte odredbe
2.1.1
Uvod
2.1.1.1
Klase opasnih tereta prema ADR su sledee:

Klasa 1
Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama;
Klasa 2
Gasovi;
Klasa 3
Zapaljive tene materije;
Klasa 4.1
Zapaljive vrste materije, samoreagujue materije i
eksplozivne vrste materije;
2.1.1.2
Klasa 4.2
Klasa 4.3
Klasa 5.1
Klasa 5.2
Samozapaljive materije;
Materije, koje u dodiru sa vodom, razvijaju zapaljive gasove;
Oksidirajue materije;
Organski peroksidi;
Klasa 6.1
Klasa 6.2
Klasa 7
Klasa 8
Otrovne materije;
Zarazne materije;
Radioaktivne materije;
Nagrizajue materije;
desenzitizovane
Klasa 9
Razne opasne materije i predmeti;
Svaki naziv razliitih klasa svrstano je pod neki UN-broj. Koriste se sledee vrste naziva:
A.
Pojedinani nazivi za tano definisane materije i predmete, ukljuujui nazive za
materije, koje pokrivaju razliite izomere, kao npr.:
UN
1090
ACETON
UN
1104
AMILACETAT
UN
1194
ETILNITRIT, RASTVOR
Nazivi po vrstama za tano definisane grupe materija ili predmeta, koji ne spadaju pod
B.
naziv N.D.N, kao npr.:
UN
1133
LEPILA
UN
1266
PARFIMERIJSKI PROIZVODI
UN
2757
KARBAMAT PESTICID, VRST, OTROVAN
C.
UN
3101
ORGANSKI PEROKSID TIP B, TEAN
Specifini nazivi N.D.N, koja obuhvataju grupe materija ili predmeta odreenih hemijskih
ili tehnikih osobina, koji nisu na drugim mestima navedeni, npr.:
UN
1477
NITRATI, NEORGANSKI, N.D.N.
UN
1987
ALKOHOLI, N.D.N.
D.
2.1.1.3
2.1.2
2.1.2.1
Opti nazivi N.D.N, koja obuhvataju grupe materija ili predmeta sa jednom ili vie
opasnih osobina, koji nisu na drugim mestima navedeni, npr.:
UN 1325 ZAPALjIVA ORGANSKA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
UN 1993 ZAPALjIVA TENA MATERIJA, N.D.N.
Nazivi navedena pod B., C. i D. oznaavaju se kao zajedniki nazivi.
Sa izuzetkom materija klasa 1, 2, 5.2, 6.2 i 7 kao i sa izuzetkom samoreagujuih materija klase
4.1, materije se u svrhu pakovanja na osnovu njihovog stepena opasnosti svrstavaju u
ambalane grupe:
materije sa visokim stepenom opasnosti;
Ambalana grupa I:
materije sa srednjim stepenom opasnosti;
Ambalana grupa II:
materije sa malim stepenom opasnosti.
Ambalana grupa III:
Ambalana(e) grupa(e) u koju(e) je materija svrstana navedena(e) je (su) u tabeli A poglavlja 3.2.
Principi klasifikacije
Opasan teret, klasifikuje se na osnovu njihovih osobina u odreenu klasu, u skladu sa
pododeljkom 2.2.x.1 odgovarajue klase. Opasan teret se svrstava u odreenu klasu i ambalanu
grupu po kriterijumima navedenim u istom pododeljku 2.2.x.1. Svrstavanje jedne ili vie sporednih
opasnosti uz jedan opasan teret ili predmet vri se prema kriterijumima klase ili klasa, koje
odgovaraju ovim opasnostima, navedenim u pododeljku 2.2.x.1.
1259
2.1.2.2
2.1.2.3
2.1.2.4
2.1.2.5
2.1.2.6
2.1.3
2.1.3.1
2.1.3.2
2.1.3.3
2.1.3.4
2.1.3.4.1
Svi nazivi tereta navedeni su u Tabeli A poglavlja 3.2 po redosledu UN-brojeva. Ova tabela sadri
odgovarajue informacije o navedenom teretu, kao to su naziv, klasa, ambalanih grupa, listice
1
koje se postavljaju, kao i odredbe o ambalai i transportu .
Opasni tereti pojedinih klasa, koji su navedeni ili definisani u pododeljku 2.2.x.2 nisu dozvoljeni za
transport.
Tereti, koje nisu poimenino navedene, tj. tereti koji nisu kao pojedinani nazivi navedeni u Tabeli
A poglavlja 3.2 i nisu navedeni ili definisani u jednom od gore navedenih pododeljaka 2.2.x.2,
treba svrstati u odgovarajuu klasu prema postupku u odeljku 2.1.3. Dodatno treba utvrditi
sporednu opasnost (ako postoji) i ambalanu grupu (ako postoji). Nakon to je utvrena klasa,
sporedna opasnost (ako postoji) i ambalana grupa (ako postoji), treba utvrditi odgovarajui UNbroj. Na kraju svake klase u pododeljku 2.2.x.3 (spisak zajednikih naziva) naveden je dijagram
odluivanja sa odgovarajuim parametrima za izbor odgovarajueg zajednikog naziva (UN-broj).
U svim sluajevima, na osnovu hijerarhije prikazane u pododeljku 2.1.1.2 slovima B, C i D, treba
odabrati zajedniki naziv koji najbolje obuhvata osobine materije ili predmeta. Samo ako se
materija ili predmet ne moe svrstati u neki od naziva tipa B ili C prema pododeljku 2.1.1.2, moe
biti svrstan pod naziv tipa D.
Ako se na osnovu postupka ispitivanja iz poglavlja 2.3 i kriterijuma navedenih u pododeljku
2.2.x.1 klasa za koje su utvreni, ustanovi da materija, rastvor ili smesa odreene klase
poimenino navedena u Tabeli A poglavlja 3.2, ne ispunjava kriterijume te klase, tada ta materija,
rastvor ili smea ne spada u tu klasu.
Pri klasifikaciji, materije sa takom topljenja ili poetkom topljenja na 20 C ili ispod toga pri
pritisku od 101,3 kPa, smatraju se kao tene materije. Viskozna materija, za koju se ne moe
utvrditi specifina taka topljenja, treba da se podvrgne ispitnom postupku ASTM D 4359-90 ili
ispitivanju navedenom u odeljku 2.3.4 za utvrivanje tene osobine (penetrometrijski postupak).
Klasifikacija materija koje nisu poimenino navedene u Tabeli A deo 3.2, ukljuujui
rastvore i smee (kao to su preparati, smee i otpaci)
Materije, ukljuujui rastvore i smee, koje nisu poimenino navedene, klasifikuju se prema
stepenu opasnosti na osnovu kriterijuma navedenih u pododeljku 2.2.x.1 razliitih klasa.
Opasnost(i) neke materije utvruju se na osnovu njenih fizikih, hemijskih ili fiziolokih osobina.
Ove osobine treba uvaiti i ako iskustva ukazuju na stroije kriterijume klasifikacije.
Materiju, koja nije poimenino navedena u Tabeli A poglavlja 3.2, a koja ispoljava samo jednu
opasnost, treba svrstati u odgovarajuu klasu u jedan od zajednikih naziva navedenih u
pododeljku 2.2.x.1 te klase.
Rastvor ili smeu, koji sadri samo jednu opasnu materiju poimenino navedenu u Tabeli A
poglavlja 3.2, zajedno sa jednom ili vie bezopasnih materija, treba svrstati pod jednu poimenino
navedenu materiju, izuzev, ako:
(a) su rastvor ili smea u Tabeli A poglavlja 3.2 posebno navedeni, ili
(b) iz podataka pod nazivom za ovu opasnu materiju posebno ne proistie, da ona vai samo za
istu ili tehniki istu materiju, ili
(c) se klasa, fiziko stanje ili ambalana grupa rastvora ili smee razlikuje od onih za opasnu
materiju.
U primerima pod b) ili c), rastvor ili smea svrstavaju se kao materija koja nije poimenino
navedena u odreenu klasu, pod zajedniki naziv naveden u pododeljku 2.2.x.3 za tu klasu,
imajui u vidu eventualne sporedne opasnosti koje predstavljaju rastvor ili smea, izuzev ako
rastvor ili smea ne odgovaraju kriterijumima nijedne klase i zbog toga ne podleu propisima
ADR.
Rastvore i smee, koje sadre materiju, koja odgovara jednom od navedenih naziva u stavu
2.1.3.4.1 ili 2.1.3.4.2, treba klasifikovati prema odredbama navedenim u 2.1.3.4.1 ili 2.1.3.4.2.
Rastvore i smee, koji sadre jednu od sledeih poimenino navedenih materija, treba uvek
klasifikovati pod istim nazivom, kao i samu materiju koju oni sadre, pod uslovom da ti rastvori i
smee ne pokazuju opasne osobine navedene u 2.1.3.5.3:
Klasa 3
UN
UN
UN
1921
PROPILENIMIN, STABILIZOVAN
2481
ETILIZOCIJANAT
3064
NITROGLICERIN, RASTVOREN U ALKOHOLU sa vie od
1%, a najvie 5% nitroglicerina
Klasa 6.1
1
Napomena Sekretrijata: Abecedni spisak ovih naziva sastavljen od strane sekretarijata sadran je u Tabeli B,
poglavlje 3.2. Ova Tabela nije zvanini deo ADR.
1260
UN
UN
UN
1051
1185
1259
UN
1613
UN
UN
UN
UN
CIJANOVODONIK, VODENI RASTVOR

(CIJANOVODONINA KISELINA, VODENI RASTVOR),
sa najvie 20% (masenih) cijanovodonika
1614
CIJANOVODONIK, STABILIZOVAN, sadraj vode manji od 3%,
absorbovan na inertnom poroznom materijalu
1994
GVOEPENTAKARBONIL
2480
METILIZOCIJANAT
3294
CIJANOVODONIK, RASTVOREN U ALKOHOLU sa najvie
45% (masenih) cijavodonika.
Klasa 8
UN
1052
UN
1744
UN
1790
UN
2.1.3.4.2
CIJANOVODONIK, STABILIZOVAN, sa manje od 3% vode

ETILENIMIN, STABILIZOVAN
NIKLTETRAKARBONIL
2576
FLUOROVODONIK, BEZVODNI
BROM ili UN 1744 RASTVOR BROMA
FLUORVODONINA KISELINA, sa vie od 85%
fluorovodonika
FOSFOROKSIBROMID, RASTOPLjEN.
(masenih)
Rastvori i smee, koji sadre materije koje odgovaraju sledeim nazivima klase 9:
UN
2315
POLIHLOROVANI BIFENILI,TENI ili
UN
3432
POLIHLOROVANI BIFENILI,VRSTI
UN
3151
POLIHALOGENOVANI BIFENILI, TENI ili
UN
3151
POLIHALOGENOVANI TERFENILI, TENI
UN
3152
POLIHALOGENOVANI BIFENILI, VRSTI ili
UN
3152
POLIHALOGENOVANI TERFENILI, VRSTI
moraju biti klasifikovani pod isti naziv klase 9, pod uslovom da:
-
2.1.3.5
2.1.3.5.1
2.1.3.5.2
2.1.3.5.3
oni ne sadre nikakve dodatne opasne komponente sa izuzetkom komponenata ambalane

grupe III klase 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 6.1 ili 8 i
- nemaju opasne osobine navedene u odeljku 2.1.3.5.3.
Materije, koje nisu poimenino navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, sa vie opasnih osobina, kao i
rastvori i smee sa vie opasnih materija, svrstavaju se pod zajedniki naziv (vidi 2.1.2.4) i u
ambalanu grupu odgovarajue klase u skladu sa njihovim opasnim osobinama. Takvu
klasifikaciju na osnovu opasnih osobina treba izvriti na nain naveden pod 2.1.3.5.1 2.1.3.5.4.
Fizike, hemijske i fizioloke osobine se utvruju merenjem ili proraunom, a klasifikacija
materija, rastvora ili smea vri se prema kriterijumima pododeljka 2.2.x.1 za pojedine klase.
Ako je utvrivanje opasnih osobina mogue samo uz nesrazmerno velike trokove i napore (npr.
kod nekih vrsta otpadaka), materiju, rastvor ili smeu treba klasifikovati u klasu komponente sa
pretenom opasnou.
Ukoliko opasne osobine materije, rastvora ili smee spadaju u vie od jedne dole navedenih
klasa ili grupa materija, tada se materija, rastvor ili smea klasifikuje u klasu ili grupu materija sa
pretenom opasnou, na osnovu sledeeg redosleda:
(a) materije klase 7 (izuzev radioaktivne materije u izuzetim komadima za otpremu, kod kojih
dominiraju druge opasne osobine);
(b)
(c)
(d)
(e)
materije klase 1;
materije klase 2;
desenzitizovane eksplozivne tene materije klase 3;
samoreagujue materije i desenzitizovane eksplozivne vrste materije klase 4.1;
(f) piroforne materije klase 4,2;

(g) materije klase 5.2;
(h) materije klase 6.1 ili 3, koje na osnovu njihove otrovnosti pri udisanju, treba klasifikovati u
ambalanu grupu I (materije, koje ispunjavaju klasifikacione kriterijume klase 8 i poseduju
otrovnost pri udisanju praine ili magle (LC50) u skladu sa ambalanom grupom I, ali
otrovnost pri gutanju ili apsorbovanju preko koe, koja odgovara samo ambalanoj grupi III ili
poseduju malu otrovnost, treba svrstati u klasu 8);
(i) zarazne materije klase 6.2.
1261
2.1.3.5.4
2.1.3.6
2.1.3.7
2.1.3.8
2.1.3.9
Ukoliko opasne osobine materije spadaju u vie od jedne klase ili vie od jedne grupe materija,
koje nisu navedene u 2.1.3.5.3, materija se klasifikuje prema istom postupku, pri emu ipak treba
odabrati odgovarajuu klasu prema tabeli pretene opasnosti u 2.1.3.10
Potrebno je koristiti uvek samo odgovarajui zajedniki naziv koje najvie odgovara (vidi
pododeljak 2.1.2.4) npr. opte naziv N.D.N. treba koristiti samo, ako se ne moe koristiti naziv
prema vrsti ili specifini naziv n.d.n.
Rastvori i smee oksidarajuih materija ili materija sa takvom sporednom opasnou mogu imati
eksplozivne osobine. U tom sluaju one nisu dozvoljene za prevoz, izuzev ako ispunjavaju
zahteve klase 1.
U smislu ADR, materije, rastvori i smee (kao to su preparati, meavine i otpad), koji se ne
mogu svrstati u klase 1 do 8 ili u klasu 9 sa izuzetkom naziva UN-broja 3077 i UN-broja 3082, ali
se mogu svrstati u UN-broj 3077 ili 3082 klase 9 na osnovu metode ispitivanja kriterijuma u 2.3.5.,
smatraju se materijama koje zagauju vodu.
Otpad, koji ne ogovara kriterijumima za klasifikaciju u klasu 1 ili 9, ali se na osnovu Bazelskog
Sporazuma o kontroli prekograninog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju, moe se
transportovati pod UN-broj 3077 ili 3082.
1262
2.1.3.10 Tabela pretenih opasnosti

Klasa i
ambalana
grupa
3,I
3, I I
3, II I
4.1, II
4.1, III
4.2, II
4.2, III
4.3, I
4.3, II
4.3, III
5.1, I
5.1, II
5.1, III
6.1, I
DERMAL
6.1, I
ORAL
6.1, II
INHAL
6.1, II
DERMAL
6.1, II
ORAL
6.1, III
8, I
8, II
8, III
4.1, II
SOL
4.1
SOL
4.1
SOL
4.1
4.1, III
LIQ SOL
3, I 4.1
LIQ SOL
3, II 4.1
LIQ SOL
3, II 4.1
4.2, II
4.2, III
LIQ SOL LIQ SOL LIQ

3, I 4.2
3, I 4.2
3, I
LIQ SOL LIQ SOL LIQ
3, II 4.2
3, II 4.2
3, II
LIQ SOL LIQ SOL LIQ
3, III 4.2
3, II 4.2
3, III
4.2, II
4.2, II
4.2, II
4.2, III
4.3, I
4.3, II
4.3, III
5.1, I
5.1, II
5.1, III
4.3, I
4.3, I
4.3, I
4.3, I
4.3, II
4.3, II
4.3, I
4.3, II
4.3, III
4.3, I
4.3, II
4.3, II
SOL LIQ
5.1, I 3, I
SOL LIQ
5.1, I 3, I
SOL LIQ
5.1, I 3, I
5.1, I
4.3, I
4.3, II
4.3, III
5.1, I
4.1, II
4.1, III
4.3, I
4.3, I
4.3, II
4.3, II
4.3, II
4.3, III
5.1, I
5.1, I
5.1, I
5.1, I
5.1, I
4.2, II
5.1, II
4.3, I
4.3, II
5.1, II
4.2, II
4.2, III
4.3, I
4.3, II
4.3, III
SOL LIQ SOL LIQ

5.1, I 3, I 5.1, I 3, I
SOL LIQ SOL LIQ
5.1, II 3, II 5.1, II 3, II
SOL LIQ SOL LIQ
5.1, II 3, II 5.1, III 3, III
4.1, II
4.1, II
SOL
= vrste materije i smee
LIQ
= tene materije, smee i rastvori
DERMAL
= otrovnost u kontaktu sa koom
ORAL
= otrovnost pri gutanju
INHAL
= otrovnost pri udisanju
* klasa 6.1 za pesticide
1263
6.1, I
DERMAL
6.1, I
ORAL
6.1, II
6.1, III
8, I
8,II
8, III
3, I
3, I
3, I
3, I
3, I
3, I
3, I
3, I
3, I
3, I
3, II
3, II
8, I
3,I I
3, II
3, II
6.1, I
6.1, I
6.1, II
3, III *
8, I
8,I I
3, III
3, III
6.1, I
6.1, I
6.1, I
SOL LIQ
4.1, II 6.1, II
6.1, II
SOL LIQ
4.1, II 6.1, II
SOL LIQ
4.1, III 6.1,I II
8, I
6.1, I
6.1, I
6.1, I
6.1, I
6.1, I
6.1, I
5.1, I
6.1, I
6.1, I
6.1, I
6.1, I
4.3, I
4.3, I
6.1, I
5.1, I
5.1, I
6.1, I
4.2, II
6.1, II
4.3, I
4.3, II
6.1, II
5.1, I
5.1, II
6.1, II
4.2, II
4.2, III
4.3, I
4.3, II
4.3, III
5.1, I
5.1, II
5.1, III
8, I
SOL LIQ SOL

4.1, II 8, II 4.1, II
SOL
8, II
4.1, III
8, I
4.2, II
8, I
8, II
4.3, I
4.3, I
8, I
4.3, II
8, I
8, II
5.1, I
5.1, I
8, I
5.1, II
8, I
8, II
6.1, I
SOL LIQ
6.1, I 8, I
SOL LIQ
6.1, I
6.1, I 8, I
6.1,
II
SOL LIQ
6.1, I 8, I
SOL LIQ SOL LIQ
6.1, I 8, I
6.1, II 8, II
8, I
SOL LIQ
6.1, II 8, II
8, I
8, II
LIQ
8, II
LIQ
8, III
4.2, II
4.2, III
4.3, I
4.3, II
4.3, III
5.1, I
5.1, II
5.1, III
6.1, I
4.1, II
4.1, III
4.2, II
4.2, III
4.3, I
4.3, II
4.3, III
5.1, I
5.1, II
5.1, III
6.1, I
6.1, I
6.1, I
6.1, II
6.1, II
6.1, II
6.1, II
6.1, II
6.1, II
8, III
6.1, III
8, I
8, II
8, III
Napomena 1: Primeri za korienje Tabele:

Klasifikacija pojedinane materije
Opis materije koja sa klasifikuje:
Amin nigde poimenino naveden, koji odgovara kriterijumima klase 3, ambalane
grupe II, kao i kriterijumima klase 8, ambalane grupe I.
Postupak:
Taka preseka reda 3 II sa rubrikom 8 I daje 8 I.
Prema tome ovaj amin treba klasifikovati u klasu 8 pod UN-broj 2734 AMINI,
NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, TENI, N.D.N. ili UN-broj 2734 POLIAMINI
NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, TENI, N.D.N.,
ambalana grupa I.
Klasifikacija smee
Opis smee koja sa klasifikuje:
Smea koja se sastoji od zapaljive tene materije klase 3, ambalana grupa III,
otrovne materije klase 6.1, ambalane grupe II, i nagrizajue tene materije klase
8, ambalane grupe I.
Postupak:
Taka preseka reda 3 III sa rubrikom 6.1 II daje 6.1 II.
Taka preseka reda 6.1 II sa rubrikom 8 I daje 8 I LIQ.
2.1.4
2.1.4.1
2.1.4.2
Ova smea, koje nije blie definisana se prema tome klasifikuje u klasu 8 pod UNbroj 2922 NAGRIZAJUA TENOST, OTROVNA, N.D.N., ambalana grupa I
Napomena 2: Primeri za klasifikaciju smea i rastvora u neku od klasa i ambalanu grupu.
Rastvor fenola klase 6.1, ambalane grupe II, u benzenu klase 3, ambalane
grupe II, treba klasifikovati u klasu 3, ambalanu grupu II; na osnovu otrovnosti
fenola ovaj rastvor treba svrstati pod UN-broj 1992 ZAPALjIVA TENOST,
OTROVNA, N.D.N. u klasu 3, ambalanu grupu II.
vrstu smeu natrijumarsenata klase 6.1, ambalane grupe II i natrijumhidroksida
klase 8, ambalane grupe II, treba klasifikovati pod UN-broj 3290 OTROVNA
NEORGANSKA VRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUA, N.D.N., u klasu 6.1,
ambalanu grupu II.
Rastvor naftalena, sirovog ili rafinisanog, klase 4.1, ambalane grupe III u benzinu
klase 3, ambalane grupe II, treba klasifikovati pod UN-broj 3295
UGLjOVODONICI, TENI, N.D.N. u klasu 3, ambalanu grupu II.
Smeu ugljovodonika klase 3, ambalane grupe III i polihlorisanog bifenilena
(PCB) klase 9, ambalane grupe II treba klasifikovati pod UN-broj 2315
POLIHLOROVANI BIFENILI, TENI ili UN-broj 3432 POLIHLOROVANI BIFENILI,
VRSTI u klasu 9, ambalanu grupu II.
Smeu propilenimina klase 3 i polihlorisanog bifenila (PCB) klase 9, ambalane
grupe II, treba klasifikovati pod UN-broj 1921 PROPILENIMIN, STABILIZOVAN u
klasu 3.
Klasifikacija uzoraka
Ako je klasa neke materije nesigurna i ako se materija transportuje radi daljeg ispitivanja, treba
na osnovu obavetenosti poiljaoca o materiji, istu svrstati u privremenu klasu, zvanian naziv za
transport i UN-broj uz primenu:
(a) kriterijuma klasifikacije poglavlja 2.2 i
(b) zahteva ovog poglavlja.
Za izabrani zvanini naziv za transport treba koristiti najstroiju moguu ambalanu grupu.
Pri primeni ove odredbe, zvanini naziv za transport treba dopuniti izrazom UZORAK (npr.
ZAPALjIVA TENA MATERIJA, N.D.N., UZORAK). U nekim sluajevima, u kojima je za
uzorak neke materije za koju se pretpostavlja, da odgovara odreenim kriterijumima klasifikacije,
predvien odreen naziv za transport (npr. UN 3167 UZORAK NEKROMPRIMOVANOG
GASA, ZAPALjIV, N.D.N.), potrebno je ovo naziv koristiti za transport. Ako se za transport
uzorka koristi naziv N.D.N. zvanian naziv za transport ne mora da bude dopunjeno tehnikim
nazivom, kako je to propisano posebnom odredbom 274. poglavlja 3.3.
Uzorke materije treba transportovati u skladu sa zahtevima, koji se primenjuju za privremeno
dodeljeno zvanini naziv, pod uslovom, da:
(a) se materija ne smatra materijom, koja prema pododeljcima 2.2.x.2 poglavlja 2.2 ili prema
poglavlju 3.2. nije dozvoljena za transport;
(b) se materija ne smatra materijom, koja ispunjava kriterijume klase 1, ili se ne smatra
1264
zaraznom ili radioaktivnom materijom;

(c) materija odgovara propisima u 2.2.41.1.15, odn. 2.2.52.1.9, ako se radi o samoreagujuoj
materiji, odn. organskom peroksidu;
(d) se uzorak transportuje u kombinovanoj ambalai sa neto masom od najvie 2,5 kg po
komadu za otpremu;
(e) se uzorak ne spaja sa drugim tretom u jedan komad za otpremu.
1265
Poglavlje 2.2
Posebne odredbe za pojedine klase
2.2.1
Klasa 1:
2.2.1.1
Kriterijumi
2.2.1.1.1
Pojam klase 1 obuhvata:

(a) Eksplozivne materije: vrste ili tene materije (ili smee materija), koje hemijskom
reakcijom mogu da razvijaju gasove takve temperature, pritiska i brzine, da u
okruenju dovode do razaranja.
Pirotehnike materije: materije ili smee materija, sa kojima treba postii efekat u
vidu: toplote, svetlosti, zvuka, gasa, magle ili dima ili njihovu kombinaciju kao
rezultat samoodrivih egzotermnih hemijskih reakcija koje protiu bez detonacije;
Napomena 1: Materije, koje same po sebi nisu eksplozivne, ali mogu stvarati
eksplozivnu smeu gasa, pare ili praine, nisu materije klase 1.
2: Izuzete iz klase 1 su, takoe, eksplozivne materije ovlaene vodom ili
alkoholom, iji sadraj vode ili alkohola premauje navedene granine
vrednosti, kao i eksplozivne materije sa sredstvima za plastifikaciju - ove
eksplozivne materije su svrstane u klasu 3 ili 4.1 - kao i eksplozivne
materije, koje su na osnovu svoje preteno opasne osobine svrstane u
klasu 5.2.
(b) Eksplozivne predmete: predmeti koji sadre jednu ili vie eksplozivnih ili
pirotehnikih materija;
Napomena: Predmeti, koji sadre eksplozivne ili pirotehnike materije u tako maloj
koliini ili takve vrste, da njihovo neoekivano ili sluajno zapaljivanje ili
paljenje za vreme transporta ne izaziva izvan predmeta odlomke, vatru,
maglu, dim, toplotu ili jak zvuk, ne potpadaju pod zahteve klase 1.
(c) Materije i predmete, koji prethodno nisu navedeni, a koji su proizvedeni radi
stvaranja praktinog dejstva u vidu eksplozije, ili nekog pirotehnikog dejstva.
Materije i predmeti, koji pokazuju ili mogu pokazati eksplozivne osobine, se uzimaju u
obzir za svrstavanje u klasu 1 prema ispitivanjima, postupcima i kriterijuma navedenim u
Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo I.
Materija ili predmet svrstan u klasu 1, moe biti dozvoljen za transport, samo ako je
svrstan pod neki naziv ili pod neku poziciju N.D.N. u Tabeli A poglavlja 3.2., i ako
odgovara kriterijumima Prirunika za ispitivanja i kriterijume.
2.2.1.1.2
2.2.1.1.3
2.2.1.1.4
2.2.1.1.5
Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama
Materije i predmeti klase 1 moraju biti svrstani pod jedan UN-broj i naziv ili poziciju
N.D.N., koji su navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2. Tumaenje naziva materija i predmeta
poimenino navedenih u Tabeli A poglavlja 3.2. vri se na osnovu pojmovnika u
2.2.1.1.8.
Uzorci novih ili ve postojeih eksplozivnih materija ili predmeta sa eksplozivnom
materijom, izuzev inicijalnih eksploziva, koji se transportuju u cilju testiranja, svrstavanja,
istraivanja i razvoja, u cilju kontrole kvaliteta ili kao trgovaki uzorci, mogu da se
svrstaju pod UN-broj 0190 EKSPLOZIVNA MATERIJA, UZORAK.
Svrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenino navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2.
u neku poziciju N.D.N. ili pod UN-broj 0190 EKSPLOZIVNA MATERIJA, UZORAK, kao i
svrstavanje odreenih materija iji transport, prema Posebnim odredbama poglavlja 3.2.
Tabele A rubrika 6, zavisi od posebne odredbe nadlenih organa, vri se od strane
nadlenih organa zemlje porekla. Ovaj nadleni organ u pisanoj formi odobrava i uslove
transporta za ove materije ili predmete. Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR,
svrstavanje i uslovi transporta moraju biti priznati od strane nadlenih organa prve
drave Ugovorne Strane ADR, na koju poiljka nailazi.
Materije i predmeti klase 1 moraju biti svrstani u neku podklasu prema 2.2.1.1.5, i u
neku grupu kompatibilnosti prema 2.2.1.1.6. Podklasa se utvruje na osnovu rezultata
ispitivanja opisanih u odeljcima 2.3.0 i 2.3.1, i uz primenu opisa iz 2.2.1.1.5. Grupa
kompatibilnosti mora biti utvrena prema opisu iz 2.2.1.1.6. Brojevi podklase zajedno sa
slovima grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod.
Opis podklasa
Podklasa 1.1
Materije i predmeti, koji su sposobni za masovnu eksploziju.

(Masovna eksplozija je eksplozija koja praktino istovremeno
1266
Podklasa 1.2
Podklasa 1.3
Podklasa 1.4
obuhvata gotovo ceo tovar).

Materije i predmeti, koji pokazuju opasnost stvaranja odlomaka,
rasprsnutih i odbaenih komada, ali nisu sposobni za masovnu
eksploziju
Materije i predmeti, koji poseduju opasnost od poara i pokazuju ili
malu opasnost od vazdunog pritiska ili malu opasnost od
odlomaka, rasprsnutih i odbaenih komada ili obadvoje, ali nisu
sposobni za masovnu eksploziju,
(a) pri ijem sagorevanju nastaje znaajno toplotno zraenje, ili
(b) koji sagorevaju jedan za drugim, stvarajui malo dejstvo
vazdunog pritiska ili dejstvo odlomaka, rasprsnutih i
odbaenih komada, ili i jedno i drugo.
Materije i predmeti, koji predstavljaju samo malu opasnost od
eksplozije u sluaju zapaljivanja ili paljenja tokom transporta.
Dejstva ostaju u sutini ograniena samo na komad za otpremu i ne
treba oekivati, da e doi do stvaranja odbaenih komada veih
dimenzija ili na veem rastojanju. Vatra koja deluje spolja ne sme
dovesti do praktino istovremene eksplozije gotovo celog sadraja
komada za otpremu.
Podklasa 1.5
2.2.1.1.6
Vrlo neosetljive materije sa opasnou masovne eksplozivnosti,

koje su tako neosetljive, da je vrlo mala verovatnoa izazivanja ili
prelaza poara u detonaciju pod normalnim uslovima transporta.
Kao minimalni zahtev za ove materija vai, da ne smeju da
eksplodiraju pri nastanku spoljanjeg poara.
Podklasa 1.6
Ekstremno neosetljivi predmeti, koji nemaju opasnost masovne
eksplozije. Ovi predmeti sadre samo ekstremno neosetljive
detonirajue materije i pokazuju neznatnu verovatnou sluajnog
paljenja ili irenja.
Napomena: Opasnosti koje proistiu od predmeta podklase 1.6. ograniene su na
eksploziju pojedinanog predmeta.
Opis grupa kompatibilnosti materija i predmeta
A
B
C
D
H
J
K
L
Primarna eksplozivna materija

Predmet sa zapaljivom materijom i sa manje od dva efikasna sigurnosna ureaja.
Ukljueni su i neki predmeti, kao to su detonatori za miniranje, detonirajui
ureaji za miniranje i upaljai, iako ne sadre nikakvu primarnu eksplozivnu
materiju.
Pogonska ili druga brzogorua eksplozivna materija ili predmet sa takvom
eksplozivnom materijom.
Detonirajua eksplozivna materija ili crni barut ili predmet sa detonirajuom
eksplozivnom materijom, ali bez sredstva za paljenje i bez pogonskog punjenja ili
predmet sa primarnom eksplozivnom materijom (upaljaem) sa najmanje dva
delotvorna sigurnosna ureaja.
Predmet sa detonirajuom eksplozivnom materijom bez sredstava za paljenje, sa
pogonskim punjenjem (ali ne takav koji sadri zapaljivu tenost ili zapaljiv gel ili
samozapaljivu tenost (hipergol)).
Predmet sa detonirajuom eksplozivnom materijom sa sopstvenim sredstvom za
paljenje, sa pogonskim punjenjem (ali ne takav, koji sadri zapaljivu tenost, gel
ili samozapaljivu tenost (hipergol) ili bez pogonskog punjenja.
Pirotehnika materija ili predmet sa pirotehnikom materijom ili predmet koji sadri
kako eksplozivnu tako i osvetljavajuu, zapaljivu, odnosno materiju koja izaziva
suze ili dim (izuzev predmeta koji se aktiviraju vodom ili koji sadre beli fosfor,
fosfide, piroforinu materiju (samozapaljivu na vazduhu), zapaljivu tenost ili
zapaljiv gel ili samozapaljivu tenost hipergol).
Predmet, koji sadri kako eksplozivnu materiju tako i beli fosfor
Predmet, koji sadri kako eksplozivnu materiju tako i zapaljivu tenost ili zapaljiv
gel.
Predmet, koji sadri kako eksplozivnu materiju tako i otrovan hemijski agens.
Eksplozivna materija ili predmet sa eksplozivnom materijom, koja predstavlja
poseban rizik (npr. zbog svog aktiviranja u dodiru sa vodom ili zbog prisustva
samozapaljive tenosti (hipergola), fosfida ili neke piroforne materije) i zahteva
razdvajanje svake pojedine vrste.
1267
N
S
2.2.1.1.7
2.2.1.1.7.1
2.2.1.1.7.2
2.2.1.1.7.3
2.2.1.1.7.4
2.2.1.1.7.5
Predmet, koji sadri samo ekstremno neosetljive detonirajue materije.

Materija ili predmet, koji su tako pakovani ili izraeni, da svako dejstvo koje
nastupi usled nenamerne reakcije ostaje ogranieno na komad za otpremu,
izuzev ako je komad za otpremu oteen vatrom; u tom sluaju dejstvo
vazdunog pritiska ili odlomaka mora ostati ogranieno na meru, koja bitno ne
ograniava ili ne spreava mere borbe protiv poara i druge hitne mere u
neposrednoj blizini komada za otpremu.
Napomena 1: Svaka materija ili predmet pakovana u specifinoj ambalai moe biti
svrstana samo u jednu grupu kompatibilnosti. Poto je kriterijum grupe
kompatibilnosti S zasnovan na praktinom ispitivanju, za svrstavanje u
ovu grupu neophodno je ispitivanje radi dodeljivanja klasifikacionog
koda.
2: Predmeti grupa kompatibilnosti D i E mogu biti opremljeni sopstvenim
sredstvima za paljenje ili zajedno sa njima upakovani, pod uslovom, da
ureaj za paljenje sadri najmanje dva delotvorna sigurnosna ureaja,
kako bi spreio izazivanje eksplozije u sluaju nenamerne reakcije
sredstava za paljenje. Takvi komadi za otpremu su svrstani u grupu
kompatibilnosti D ili E.
3: Predmeti grupa kompatibilnosti D i E mogu biti upakovani zajedno sa
sopstvenim sredstvom za paljenje, koje ne sadri dva delotvorna
sigurnosna ureaja, (tj. sredstva za paljenje, koja su svrstana u grupu
kompatibilnosti B) pod uslovom, da odgovaraju odredbi za zajedniko
pakovanje MP 21 u odeljku 4.1.10. Takvi komadi za otpremu svrstavaju
se u grupe kompatibilnosti D ili E.
4: Predmeti smeju biti opremljeni sopstvenim sredstvom za paljenje i sa njim
zajedno upakovani, pod uslovom, da se sredstva za paljenje ne mogu
upaliti, pod normalnim uslovima transporta..
5: Predmeti grupa kompatibilnosti C, D i E mogu biti zajedno pakovani.
Takvi komadi za otpremu svrstavaju se u grupu kompatibilnosti E.
Svrstavanje vatrometnih tela u podklase
Vatrometna tela se u principu svrstavaju u podklase 1.1, 1.2, 1.3 i 1.4 na osnovu
podataka dobijenih iz ispitne serije 6 Prirunika za ispitivanja i kriterijume. Ipak, poto je
izbor takvih predmeta jako irok, a takoe i raspoloivost opreme za ispitivanje moe biti
ograniena, u podklase se moe, takoe, svrstati prema postupku iz 2.2.1.1.7.2.
Svrstavanje vatrometnih tela u UN-broj 0333, 0334, 0335 ili 0336 moe se vriti na
osnovu analognog zakljuka, bez potrebe za ispitivanjem prema ispitnoj seriji 6, a prema
tabeli za utvrenu klasifikaciju vatrometnih tela u 2.2.1.1.7.5. Takvo svrstavanje se moe
vriti uz saglasnost nadlenih organa. Predmeti koji u tabeli nisu navedeni, moraju biti
klasifikovani na osnovu podataka dobijenih iz ispitne serije 6.
Napomena 1: Dodavanje novih tipova vatrometnih tela u rubriku 1 tabele 2.2.1.1.7.5
moe se vriti samo na osnovu potpunih podataka ispitivanja, koji se
dostavljaju UN Strunoj podkomisiji za transport opasnog tereta radi
razmatranja.
2: Podatke dobijene ispitivanjem, od strane nadlenih organa, koji
predstavljaju potvrdu ili neslaganje sa klasifikacijom u podklase u rubrici
5, tipova vatrometnih tela navedenih u rubrici 4 tabele u 2.2.1.1.7.5,
potrebno je dostaviti, radi informacije, UN Strunoj podkomisiji za
transport opasnog tereta.
Ako su vatrometna tela, koja su svrstana u vie od jedne podklase, zajedno pakovana u
jednom komadu za otpremu, moraju se klasifikovati na osnovu podklase sa najveom
opasnou, izuzev ako podaci dobijeni na osnovu ispitne serije 6 daju drugi rezultat.
Klasifikacija navedena u tabeli 2.2.1.1.7.5 vai samo za predmete, koji su pakovani u
sanducima od kartona (4G).
2
Tabela utvrenih klasifikacija za vatrometna tela
Napomena 1: Procentni delovi, odnose se na masu cele pirotehnike garniture (npr.
raketni motori, pogonsko punjenje, punjenje za rasprskavanje, punjenje
za dejstvo), ukoliko u tabeli nije drugaije navedeno.
2: Izraz praskave svetlee naprave, koji se koristi u tabeli, odnosi se na
pirotehnike naprave koje sadre oksidirajue materije i crni barut kao i
Ova tabela sadri spisak klasifikacija vatrometnih tela, koja se mogu koristiti u nedostatku podataka
ispitivanja serije 6 (vidi 2.2.1.1.7.2).
1268
pogonsko punjenje od metalnog praha i koriste se za stvaranje

akustinih praskavih efekata ili kao punjenje za rasprskavanje u
vatrometnim telima.
3: Dimenzije u milimetrima (mm) odnose se:
- kod loptastih velikih vatrometnih bombi i viestrukih loptastih bombi ,
na prenik bombe;
- kod cilindrinih velikih vatrometnih bombi, na duinu bombe;
- kod velike vatrometne bombe u bacau, rimskoj svei, vatrometnom
telu u zatvorenoj cevi ili vatrometnom punjenju, na unutranji prenik
cevi, koja obuhvata ili sadri vatrometno telo;
- kod vatrometnih paketa bez bacaa ili cilindrinih vatrometnih paketa,
na unutranji prenik bacaa, koji je predvien za prihvatanje
vatrometne porcije.
Tip
Visinska
lopta,
sfernog ili
cilindrinog
oblika
Ukljuuje:/ sinonimi:
Definicija
pojma
Ureaj sa ili bez potisnog
Sferna visinska lopta
za posmatraka
punjenja, sa
dogaanja,
usporavajuim fitiljem i
rasprkavajuim
visinska lopta,
punjenjem, pirotehnikim
arena lopta, arena
vatra,
elementom (elementima)
multieksplozija,
ili rastresitim
mnogoefektna visinska pirotehnikim sastavom,
lopta,
predvien za izbacivanje
vodni vatromet,
iz bacake prangije
vatromet padobran,
dimna zavesa,
cvetne zvezdice, iskre,
vatromet, tander,
komplet visinskih lopti
Visinska lopta sa
mnogobrojnim
rasprskavanjem
(visinska lopta -prahis
arahis =kikiriki)
Skup izbacujuih
prangija i visinske
lopte, napunjena
bacaka prangija
Tehnike
karakteristike
Sve visinske lopte sa
efektom bljeska
arena lopta 180

mm
arena lopta: <180
mm sa
> 25% praha
rastresitog sastava,
bljeskovitog i/ ili sa
efektima praska
arena lopta
< 180 mm sa
25 % praha
rastresitog sastava
bljeskovitog i/ili sa
efektima praska
arena lopta
50 mm, ili 60 g
pirotehnikog
sastava, sa 2 %
praha rastresitog
sastava, bljeskovitog
i/ili sa efektima
praska
Ureaj sa dva ili vie
Najopasnija sferna
sfernih visinskih lopti u
visinska lopta odreuje
zajednikoj auri, koje se klasifikaciju
izbacuju pomou jednog
istog potisnog punjenja,
sa odvojenim spoljnim
usporavajuim fitiljem
Skup u obliku sferne ili
Sve visinske lopte sa
cilindrine visinske lopte efektom bljeska
unutar bacake prangije,
koji je namenjen za
arena lopta
ispaljivanje lopte
180 mm
arena lopta
> 50 mm i < 180 mm
arena lopta
50 mm ili
60 g pirotehnikog
sastava, sa
25% praha
bljeskovitog i/ili sa
efektima praska
1269
Klasifikacija
1.1G
1.1G
1.1G
1.3G
1.4 G
1.1G
1.1G
1.2G
1.3G
Sfera iz sfere
(prikazane procentne
veliine odnose se na
bruto masu vatrenih
tela)
Baterija
vatrome-ta
/
Kombinacija
visinskih
vatrome-ta
Vatrometni talas,
bombice, tortice,
finalni buket, arena
loa, hibrid,
mnogocevke, baterija
petardi, baterija
petardi sa upaljaem
Ureaj bez potisnog

punjenja, sa
rasprskavajuim
punjenjem, koje sadri
zguru i inertnu materiju i
predvien je za
ispaljivanje iz bacake
prangije.
Ureaj bez potisnog
punjenja, sa
rasprskavajuim
zguru sa 25 g
bljeskovitog sastava po
elementu zgure, sa
33 % bljeskovitog
sastava i 60% internog
materijala, i predvien je
za ispaljivanje iz
bacake prangije.
Ureaj bez potisnog
punjenja, sa
rasprskavajuim
punjenjem koji sadri
arene lopte i/ili
pirotehnike jedinice, i
predvien je za
prangije.
Ureaj bez potisnog
punjenja, sa
rasprskavajuim
arene lopte 70 mm
i/ili pirotehnike jedinice,
sa 25% bljeskovitog
sastava i 60%
pirotehnikog sastava, i
predvien je za
prangije
Ureaj sa izbacujuim
punjenjem sa
rasprskavajuim
punjenjem, koji sadri
arene lopte 70 mm ili
pirotehnike jedinice, sa
25% bljeskovitog
sastava i 60%
pirotehnikog sastava, i
predvien je za
prangije.
Skup, koji ukljuuje
nekoliko elemenata istog
tipa ili razliitih tipova,
koji odgovaraju jednom
od tipova vatrometnih
tela, nabrojanih u ovoj
tabeli, sa jednom ili dve
take paljenja
1270
>120 mm
1.1G
120 mm
1.3G
>300 mm
1.1G
>200 mm i
300 mm
1.3G
200 mm
1.3G
Najopasniji tip vatrometnog tela

odreuje klasifikaciju.
Rimska
svea
Festivalska svea,
komete
Pojedinani Jedinina rimska

svea, mala
vatromet
napunjena prangija
Raketa
Mine
Zvuna raketa,
signalna raketa,
zvidua raketa,
bljetea raketa,
nebeska raketa,
stona raketa
Pakovani vatromet,
prizemni, papirnati,
cilindrini
Unutranji prenik
50 mm sa bljeskovitim
sastavom ili
< 50 mm sa
> 25 % bljeskovitim
sastavom
Unutranji prenik 50
mm bez bljeskovitog
sastava
Unutranji prenik <50
mm i sa 25 %
bljeskovitim sastavom
Unutranji prenik
30 mm i svaka
pirotehnika jedinica
25 g, sa 5%
bljeskovitog sastava
Unutranji prenik
Cev, koja sadri
30mm, pirotehnika
pirotehniku jedinicu,
koja se sastoji od
jedinica >25 g ili > 5
%i
pirotehnikog sastava,
potisnog punjenja i sa ili 25% bljeskovitog
bez prenosnog fitilja
sastava
Unutranji prenik
30mm, pirotehnike
jedinice 25 g i 5%
Samo efekti
Cev, koja sadri
pirotehniki sastav ili
pirotehnike jedinice,
Bljeskovit sastav
opremljena tapom ili
>25% pirotehnikog
drugim sredstvima za
sastava
stabilizaciju letenja i
>20 g pirotehnikog
predviena za podizanje sastava i bljeskovitog
u vazduh
sastava 25%
20 g pirotehnikog
sastava,
rasprskavajue
punjenje u vidu crnog
praha i
0,13 g bljeskovitog
sastava po prasku i
ukupno
1g
Cev, koja sadri potisno >25% praha
punjenje i pirotehnike
bljeskovitog i /ili sa
jedinice i predviena je
efektom praska
za razmetanje ili
uvrivanje na tlu.
180 mm i
Glavni efekat sastoji se u 25 % praha
jednokratnom
izbacivanju svih
pirotehnikih jedinica sa efektom praska
irokim vizuelnim ili
<180 mm i
zvunim efektom u
25% praha
vazduhu.
Vrea od tkanine ili
efektom praska
Cev, koja sadri skup
pirotehnikih jedinica,
koje se sastoje od
naizmeninog
potisnog punjenja i
prenosnog fitilja
1271
1.1 G
1.2G
1.3G
1.4G
1.3G
1.4G
1.1G
1.1G
1.3G
1.4 G
1.1G
1.1G
1.3G
papira ili cilindar od

tkanine ili od papira, koji
sadri potisno punjenje i
pirotehnike jedinice i
predviene za smetanje
u bacaku prangiju, da bi
funkcionisale kao mine
Fontana
arobna
svea
(sparkler)
Bengalska
svea
Vulkan, venac vodena

fontana, bengalska
vatra, vodopad,
fontana pita,
cilindrina fontana,
konusna fontana,
baklja.
Nemetalna aura, koja

sadri presovani ili
zbijeni pirotehniki
sastav, koji stvara iskru i
plamen
arobna svea, koja se

dri u ruci, arobna
svea, koja se ne dri u
ruci, arobna svea sa
icom
Bengalska vatra
Vatrometna tela sa
malom
opasnou, stona i
za proslave
Stona bombica,
grmei prasak,
egrtaljka, dimna,
magla, zmija, svitac,
pelica, pucaljka
(abica)
Zvrk
(vrtuljak)
Vazduni vrtuljak,
helikopter, lovac,
vrtuljak za podlogu
150 g pirotehnikog 1.4G

sastava, koji sadri 5
% praha rastresitog
sastava, bljeskovitog
i/ili sa efektom praska.
Svaka pirotehnika
jedinica 25 g, svaki
efekat praska <2 g;
svaki zviduk, (ako
postoji) 3g
1 kg pirotehnikog
1.3G
sastava
< 1 kg pirotehnikog
sastava
1.4G
Kruta ica, delimino

obloena (na jednom kraju)
sporo goruim pirotehnikim
sastavom, sa ili bez
upaljaa
arobne svee na bazi

perhlorata > 5 g po
jedinici ili >10 jedinica po
pakovanju
arobne svee na bazi
perhlorata 5 g po
jedinici i
10 po pakovanju
arobnih svea na bazi
nitrata 30 g po jedinici
1.3G
Nemetalni tap,
delimino obloen (na
jednom kraju)
sporogoruim
pirotehnikim sastavom i
predvien za dranje u
ruci
Jedinica na bazi
perhlorata >5 g po
jedinici ili >10 jedinica
po pakovanju.
1.3G
Jedinica na bazi
perhlorata 5 g po
jedinici i 10 g
jedinica po pakovanju;
jedinice na bazi nitrata
30 g po jedinici.
Ureaj predvien za
egrtaljke i grmei
stvaranje veoma
prasak mogu sadrati
do 1,6 mg fulminata
ogranienog vizuelnog
srebra; pucaljke i
i/ili zvunog efekta, koji
pucaljke za proslave
sadri malu koliinu
mogu da sadre do 16
pirotehnikog i/ili
mg smee
eksplozivnog sastava
kalijumhlorata sa
crvenim fosforom;
ostali artikli mogu
sadrati do 5 g
pirotehnikog, ali ne i
Nemetalna cev koja
Pirotehniki sastav po
sadri pirotehniki sastav jedinici > 20 g, koji
koji proizvodi gas i iskru, sadri 3%
sa sastavom za ili bez
bunog efekta, sa ili bez za stvaranje efekta
praska ili 5 g
krilca
zvidueg sastava
Pirotehniki sastav po
jedinici 20 g koji
sadri 3%
za stvaranje efekta
praska ili 5 g
zvidueg sastava.
1272
1.4G
1.4G
1.4G
1.4G
1.4G
Vrtei
toak
Saksonsko sunce
Skup koji ukljuuje

ureaj za izbacivanje,
koji sadri pirotehniki
sastav i koji je opremljen
pomonim sredstvima
radi uvrivanja na
dra, da bi mogao da
se okree
Petarda
Praznina petarda,
mitraljez
Fitiljna
petarda
Vatromet, petarda sa
bljeskom, dimni kreker
Skup cevi (od papira ili

kartona) povezan
pirotehnikim fitiljem, pri
emu je svaka cev
predviena za stvaranje
zvunog efekta.
Nemetalna cev, koja
sadri praskovit sastav,
namenjena za stvaranje
zvunog efekta.
Vazduni
toak
Garnitura
vatrometni
h tela
2.2.1.1.8
1 kg ukupne koliine 1.3G

bez efekta praska,
svaki zviduk (ukoliko
postoji) 25 g i po
toku 50 g
zvidueg sastava
< 1 kg ukupne koliine 1.4G
bez efekta praska,
svaki zviduk (ukoliko
postoji) 5 g i po
toku 10 g
zvidueg sastava
1.3G
Letei saksonac, NLO, Cevi koje sadre potisno >200 g ukupne
punjenje i pirotehniki
letei tanjir
koliine pirotehnikog
sastav koji stvara iskru, sastava ili >60 g po
plamen i/ili buni efekat potisnom ureaju,
3% bljeskovitog
pri emu su aure
privrene na noseem sastava sa efektom
praska, svaki zviduk
obruu
(ukoliko postoji) 25 g
i po toku 50 g
zvidueg sastava
200 g ukupne
1.4G
koliine pirotehnikog
sastava ili 60 g
pirotehnikog sastava
po potisnom ureaju.
3% bljeskovitog
sastava sa efektom
praska, svaki zviduk
(ukoliko postoji) 5 g i
po toku 10 g
zvidueg sastava
Garnitura vatrometnih Garnitura nekoliko tipova Najopasniji tip vatrometnog tela
tela za prikazivanje,
prazninih vatrometnih
odreuje klasifikaciju.
garnitura vatrometnih
tela, od kojih svaki
tela za pojedince radi
odgovara jednom od
tipova nabrojanih u ovoj
korienja na
otvorenom prostoru i u tabeli.
prostorijama.
Pojmovnik naziva
Napomena: 1. Cilj opisa u pojmovniku
1273
Svaka cev 140 mg

1.4 G
bljeskovitog sastava ili
1 g crnog praha.
>2g bljeskovitog
sastava po jedinici
1.1G
2g bljeskovitog
1.3G
sastava po jedinici
i 10g po
unutranjem
pakovanju
1 g bljeskovitog
1.4G
sastava po jedinici i
10g po unutranjem
pakovanju ili
10 g crnog praha po
jedinici
nije da zameni ispitivanja niti da odredi
klasifikaciju opasnosti pojedinih materija ili predmeta klase 1. Svrstavanje u

prave podklase i odluka da li se materija ili predmet svrstavaju u grupu
kompatibilnosti S, mora se doneti na osnovu ispitivanja proizvoda prema
Priruniku za ispitivanja i kriterijume Deo I ili analogno slinom proizvodu,
koji je ve ispitan i razvrstan prema postupcima Prirunika za ispitivanja i
kriterijume.
2. Nakon naziva potrebno je dodati odgovarajui UN-broj (poglavlje 3.2,
Tabela A, rubrika 2). Vezano za klasifikacioni kod, vidi 2.2.1.1.4.
BARUT BEZDIMNI: UN-brojevi 0160, 0161
Materije na bazi nitroceluloze koje se koriste za pogonsko punjenje. Ovaj pojam
ukljuuje jednobazni barut za pogonsko punjenje [samo nitroceluloza (NC)], dvobazni
barut za pogonsko punjenje [kao NC sa nitroglicerinom (NG)] i trobazni barut za
pogonsko punjenje (kao NC / NG /nitrogvanidin).
Napomena: Izliven, presovan ili u kesama sadran barut za pogonsko punjenje
naveden je pod POGONSKA PUNjENjA ZA TOPOVE ili POGONSKA
PUNjENjA.
BARUT CRNI, u granulama ili prakast: UN-broj 0027
Materija, koja se sastoji od jake smee drvenog uglja ili neke druge vrste uglja i
kalijumnitrata ili natrijumnitrata sa ili bez sumpora.
BARUT, SVETLEI: UN-brojevi 0094, 0305
Pirotehnika materija, koja pri paljenju emituje intenzivnu svetlost.
BARUTNA PASTA, NAVLAENA, sa najmanje 17%(masenih) alkohola: UN-broj 0433
BARUTNA PASTA, NAVLAENA, sa najmanje 25%(masenih) vode: UN-broj 0159
Materija, koja se sastoji od nitroceluloze, koja je impregnisana sa najvie 60%
(masenih) nitroglicerina, drugih tenih organskih nitrata ili njihovih smea.
BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajuim ili potisnim punjenjem: UN-broj 0370
Predmeti, koji se sastoje od inertnog korisnog punjenja i malog
punjenja od
detonirajue ili razarajue eksplozivne materije, sa ili bez sredstava za paljenje, koji
sadre najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa
raketom radi rasprivanja inertnog materijala. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za
navoene projektile.
BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajuim ili potsnim punjenjem: UN-broj 0371
Predmeti, koji se sastoje od inertnog korisnog punjenja i malog
punjenja od
detonirajue ili razarajue eksplozivne materije, sa sredstvima za paljenje, koji sadre
manje od dva delotvorna zatitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa
raketom radi rasprivanja inertnog materijala. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za
navoene projektile.
BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-broj 0369
Predmeti, koji se sastoje od detonirajuih eksplozivnih materija sa sredstvima za
paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zatitna mehanizama. Oni su namenjeni
povezivanju sa raketom. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navoene projektile.
BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0286, 0287
Predmeti, koji se sastoje od detonirajuih eksplozivnih materija, bez ili sa sredstvima za
paljenje, koja sadre najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama. Oni su namenjeni
povezivanju sa raketom. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navoene projektile.
BOJEVE GLAVE, TORPEDO, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-broj 0221
Predmeti, koji se sastoje od detonirajue eksplozivne materije, bez ili sa sredstvom za
paljenje, koji sadre najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama. Oni su namenjeni
povezivanju sa torpedom.
1274
BOMBE SA ZAPALjIVOM TENOU, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi

0399, 0400
Predmeti, koji se bacaju iz aviona i koji se sastoje od jednog tanka (rezervoara), koji
sadri zapaljivu tenost i jednog eksplozivnog punjenja.
BOMBE, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0033, 0291

Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, sa sredstvima za
paljenje, koji imaju manje od dva delotvorna zatitna mehanizama.
BOMBE, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0034, 0035
Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, bez sredstava za paljenje
ili sa sredstvima za paljenje, koja sadre najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama.
BOMBE, SVETLEE: UN brojevi 0039, 0299
Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, da bi proizveli
kratkotrajnu intenzivnu svetlost u fotografske svrhe. Oni sadre svetlee komponente.
BOMBE, SVETLEE: UN-broj 0037
kratkotrajnu intenzivnu svetlost u svrhu fotografisanja. Oni sadre punjenje detonirajuih
eksplozivnih materija sa sredstvima za paljenje, koji imaju manje od dva delotvorna
zatitna mehanizama.
BOMBE, SVETLEE: UN-broj 0038
kratkotrajnu intenzivnu svetlost u svrhu fotografisanja. Oni sadre punjenje detonirajuih
eksplozivnih materija bez sredstva za paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja imaju
najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama.
VATROMETNA TELA: UN-brojevi 0333, 0334, 0335, 0336, 0337
Pirotehniki predmeti, koji su namenjeni zabavi.
GASNI GENERATORI ZA VAZDUNE JASTUKE ili MODULI ZA VAZDUNE
JASTUKE ili ZATEZAI POJASEVA: UN-broj 0503
Predmeti, koji sadre pirotehnike materije i koji se koriste kao vazduni jastuci ili
sigurnosni pojasevi u vozilima za zatitu ljudi.
GRANATE ZA VEBU, rune ili za puku: UN-brojevi 0110, 0318, 0372, 0452
Predmeti bez glavnog eksplozivnog punjenja, koji su predvieni za runo bacanje ili
ispaljivanje iz puke. Oni sadre ureaj za paljenje, a mogu da sadre i punjenje za
obeleavanje.
GRANATE, rune ili za puku sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0284, 0285
Predmeti, koji su predvieni za runo bacanje ili ispaljivanje iz puke. Oni ne sadre
nikakva sredstva za paljenje ili sadre sredstva za paljenje sa najmanje dva delotvorna
zatitna mehanizama.
GRANATE, rune ili za puku sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0292, 0293
Predmeti, koji su predvieni za runo bacanje ili ispaljivanje iz puke. Oni sadre
sredstva za punjenje, koja imaju manje od dva delotvorna zatitna mehanizama.
DETONATORI ZA MUNICIJU: UN-brojevi 0073, 0364, 0365, 0366
Predmeti, koji se sastoje iz male cevi od metala ili plastike i koji sadre eksplozivne
materije kao to su olovo azid, PETN ili kombinacije eksplozivnih materija. Oni su
1275
namenjeni izazivanju lanca detonacije.
DETONATORI, ELEKTRINI, za miniranje: UN-brojevi 0030, 0255, 0456

Predmeti, koji su posebno namenjeni za paljenje industrijskih eksplozivnih materija. Ovi
detonatori mogu biti sa trenutnim dejstvom ili mogu da sadre element sa odloenim
dejstvom. Elektrini detonatori se aktiviraju elektrinom strujom.
DETONATORI, NEELEKTRINI, za miniranje: UN-brojevi 0029, 0267, 0455
Predmeti, koji su posebno namenjeni za aktiviranje industrijskih eksplozivnih materija.
Ovi detonatori mogu biti sa trenutnim dejstvom ili mogu da sadre element sa odloenim
dejstvom. Ne-elektrini detonatori se aktiviraju putem udarne cevi, creva za paljenje,
fitilja, drugih sredstava za paljenje ili savitljivom detonacijskom vrpcom. Ovaj naziv
obuhvata i detonacijske releje bez detonacijske vrpce.
DETONIRAJUA VRPCA SA MALIM DEJSTVOM, sa metalnom oblogom: UN-broj
0104
Predmet, koji se sastoji iz jezgra od detonirajue eksplozivne materije u cevi od mekog
metala sa ili bez zatitne obloge. Koliina eksplozivne materije je toliko mala, da moe
doi samo do manjeg spoljnog dejstva.
DETONIRAJUA VRPCA sa metalnom oblogom: UN-brojevi 0102, 0290
Predmet, koji se sastoji iz jezgra od detonirajue eksplozivne materije u cevi od mekog
metala sa ili bez zatitne obloge.
DETONIRAJUA VRPCA, fleksibilna: UN-brojevi 0065, 0289
Predmet koji se sastoji od jezgra detonirajue eksplozivne materije obmotan tekstilnim
vlaknima, sa ili bez presvlake od plastike. Presvlaka nije neophodna, ako je omota
nepropustljiv za prainu.
DOPUNSKA EKSPLOZIVNA PUNjENjA: UN-broj 0060
Predmeti, koji se sastoje od malih odvojivih pojaivaa detonatora, smetenih u upljinu
projektila izmeu upaljaa i glavnog rasprskavajueg punjenja.
EKSPLOZIV, TIP B: UN-brojevi 0082, 0331
Materije, koje se sastoje od
(a)
(b)
smee amonijumnitrata ili drugih neorganskih nitrata sa eksplozivnim materijama,

kao trinitrotoluen (TNT), sa ili bez drugih materija, kao drvno brano ili aluminijum
u prahu, ili
smee amonijumnitrata ili drugih neorganskih nitrata sa drugim sagorljivim,
neeksplozivnim materijama. U oba sluaja ove eksplozivne materije mogu da
sadre inertne sastojke, kao to je fosilno brano ili dodatke, kao to su boje i
stabilizatori. Ovi eksplozivne materije ne smeju da sadre nitroglicerin ili sline
tene organske nitrate niti hlorate.
EKSPLOZIV, TIP C: UN-broj 0083

Materije, koje se sastoje od smee kalijum- ili natrijumhlorata ili kalijum-, natrijum- ili
amonijumperhlorata sa organskim azotnim jedinjenjima ili sagorljivim materijama, kao
to su drvno brano, aluminijum u prahu ili ugljovodonici. One mogu, osim toga, da
sadre inertne sastojke kao to je fosilno brano i dodatke kao to su boje i stabilizatori.
Ove eksplozivne materije ne smeju da sadre nitroglicerin ili sline tene organske
nitrate.
EKSPLOZIV, TIP D: UN-broj 0084
Materije, koje se sastoje od smee organskih azotnih jedinjenja i sagorljivih materija,
kao to su ugljovodonici ili aluminijum u prahu. One mogu da sadre inertne sastojke,
kao to je fosilno brano i dodatke, kao to su boje i stabilizatori. Ovi eksplozivne
materije ne smeju da sadre nitroglicerin ili sline tene organske nitrate, hlorate ili
amonijumnitrat. Ovaj naziv obuhvata u principu plastine eksplozive.
1276
EKSPLOZIV, TIP A: UN-broj 0081

Materije, koje se sastoje od tenih organskih nitrata, kao to je nitroglicerin ili smee
takvih materija, sa jednim ili vie sledeih sastojaka: nitroceluloza, amonijumnitrat ili
drugi neorganski nitrati, aromatina azotna jedinjenja ili sagorljive materije kao drvno
brano ili aluminijum u prahu. Oni mogu osim toga da sadre i inertne sastojke kao
fosilno brano ili neznatne dodatke kao to su boje ili stabilizatori. Ove eksplozivne
materije imaju prakastu, elatinoznu ili rastegljivu strukturu. Ovaj naziv obuhvata i
dinamit, eksplozivni elatin, elatinozni dinamit.
EKSPLOZIV, TIP E: UN-brojevi 0241, 0332
Materije, koje se sastoje od vode kao glavnog sastojka i visokog udela amonijumnitrata
ili drugih oksidirajuih sredstava, koja su u potpunosti ili delimino rastvorena. Drugi
sastojci mogu da budu azotna jedinjenja, kao to je trinitrotoluen, ugljovodonici ili
aluminijum u prahu. One mogu da sadre inertne sastojke kao to je fosilno brano, i
dodatke kao to su boje i stabilizatori. Ovaj naziv obuhvata emulzione eksplozivne
materije, Slurry eksplozivne materije i "vodeni ele".
EKSPLOZIVNA PUNjENjA, INDUSTRIJSKA bez detonatora: UN-brojevi 0442, 0443,
0444, 0445
Predmeti, koji se sastoje od punjenja iz detonirajue eksplozivne materije bez sredstva
za paljenje i koriste se za eksplozivno zavarivanje, platiranje, oblikovanje ili za druge
metalurke procese.
EKSPLOZIVNE ZAKOVICE: UN-broj 0174
Predmeti, koji se sastoje od malog punjenja eksplozivne materije unutar metalne
zakovice.
EKSPLOZIVNE MATERIJE, VRLO NEOSETLjIVE (MATERIJE, EVI), N.D.N.: UN-broj
0482
Materije koje predstavljaju opasnost masovne eksplozije, ali koje su tako neosetljive, da
pod normalnim uslovima transporta postoji samo mala verovatnoa izazivanja ili prelaza
iz vatre u detonaciju i koje su ispitane prema ispitnoj seriji 5.
INDIKATORI ZA MUNICIJU, SVETLEI: UN-brojevi 0212, 0306
Zatvoreni predmeti, koji sadre pirotehnike materije, a namenjeni su tome, da putanju
projektila uine vidljivom.
KAPISLE, UDARNE: UN-brojevi 0044, 0377, 0378
Predmeti, koji se sastoje od metalnih ili od plastinih kapisli, u kojima se nalazi mala
koliina smee od zapaljivih materija, koje se udarom lako pale. One slue kao sredstvo
za paljenje u patronama za runo vatreno oruje i kao udarni upalja za pogonska
punjenja.
KOMPLETI ZA DETONACIJU, NEELEKTRINI za miniranje: UN-brojevi 0360, 0361,
0500
Neelektrini detonatori, koji se sastoje od fitilja upaljaa, udarne cevi, cevi za paljenje ili
detonacione vrpce i sa kojima se aktiviraju. Ovi detonatori mogu biti sa trenutnim
dejstvom ili da sadre element sa odloenim dejstvom. Ovaj naziv obuhvata i
detonacione releje koji sadre detonacionu vrpcu.
KOMPONENTE EKSPLOZIVNOG NIZA, N.D.N.: UN-brojevi 0382, 0383, 0384, 0461
Predmeti sa eksplozivnom materijom, ija je namena da detonaciju ili brzo gorenje
prenesu na lanac za paljenje.
KUMULATIVNA PUNjENjA, bez detonatora: UN-brojevi 0059, 0439, 0440, 0441
Predmeti, koji se sastoje od kuita sa punjenjem od detonirajue eksplozivne materije
sa upljinom, koja je obloena vrstim materijalom, a bez sredstva za paljenje. Oni su
namenjeni za izazivanje jakog, probojnog kumulativnog efekta.
1277
KUMULATIVNA PUNjENjA, FLEKSIBILNA, ISPRAVLjENA: UN-brojevi 0237, 0288

Predmeti, koji se sastoje od jezgra u obliku latininog slova "V" od detonirajue
eksplozivne materije u savitljivom omotau.
MINE sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0136, 0294
Predmeti, koji se u principu sastoje od kuita od metala ili kombinovanih materijala, koji
sadre detonirajuu eksplozivnu materiju, sa sredstvima za paljenje koja sadre manje
od dva delotvorna zatitna mehanizama. Oni su namenjeni da se aktiviraju prilikom
prolaska brodova, vozila ili osoba. Ovaj naziv ukljuuje i Bangalore torpeda (za
raskidanje ianih prepreka).
MINE sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0137, 0138
Predmeti, koji se u principu sastoje od kuita od metala ili kombinovanih materijala, koji
sadre detonirajuu eksplozivnu materiju, bez ili sa sredstvima za paljenje koja sadre
najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama. Oni su namenjeni da se aktiviraju
prilikom prolaska brodova, vozila ili osoba. Ovaj naziv ukljuuje i Bangalore torpeda
(za raskidanje ianih prepreka).
MLAZNI PERFORIRANI PITOLj SA PUNjENjEM ZA NAFTNE BUOTINE, bez
detonatora: UN-brojevi 0124, 0494
Predmeti, koji se sastoje od elinih cevi ili metalnih traka, u koje su smetena punjenja
meusobno povezana preko fitilja, bez sredstva za paljenje.
MUNICIJA ZA VEBU: UN-brojevi 0362, 0488
Municija bez glavnog eksplozivnog punjenja, ali sa rasprskavanjem ili
punjenjem. U principu municija sadri i upalja i pogonsko punjenje.
potisnim
Napomena: Sledei predmeti ne spadaju pod Ovaj naziv: GRANATE ZA VEBU. One
su ovom pojmovniku posebno navedene.
MUNICIJA, ZAPALjIVA, BELI FOSFOR, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim
punjenjem: UN-brojevi 0243, 0244
Municija, koja sadri beli fosfor kao zapaljivu materiju. Ona takoe sadri i jednu ili vie
sledeih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljaem pogonskog punjenja i punjenje
upaljaa; upalja sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem.
MUNICIJA, ZAPALjIVA, sa zapaljivom materijom u vidu tenosti ili gela, sa
rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-broj 0247
Municija koja sadri zapaljivu materiju u vidu tenosti ili gela. Ukoliko zapaljiva materija
nije sama po sebi i eksplozivna, ona takoe sadri i jednu ili vie sledeih komponenti:
pogonsko punjenje sa upaljaem pogonskog punjenja i punjenje upaljaa; upalja sa
rasprskavanjem ili izbacujuim punjenjem.
MUNICIJA, ZAPALjIVA, sa ili bez rasprskavanja, potisnim ili pogonskim punjenjem:
UN-brojevi 0009, 0010, 0300
Municija, koja sadri zapaljivu materiju. Ukoliko zapaljiva materija nije sama po sebi
eksplozivna, ona takoe sadri jednu ili vie sledeih komponenti: pogonsko punjenje sa
upaljaem pogonskog punjenja i punjenje upaljaa; upalja sa rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem.
MUNICIJA, MAGLA, BELI FOSFOR, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim
Municija, koja sadri beli fosfor kao materiju za stvaranje magle. Ona takoe sadri i
jednu ili vie sledeih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljaem pogonskog
punjenja i punjenje upaljaa; upalja sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem. Ovaj
naziv ukljuuje granate za maglu.
MUNICIJA, MAGLA, sa ili bez rasprskavanja, potisnog ili pogonskog punjenja: UN
1278
brojevi 0015, 0016, 0303

Municija, koja sadri materiju za stvaranje magle, kao to su smea hlorsulfonske
kiseline, titanijumtetrahlorid ili neki pirotehniki sastav koji stvara maglu, a bazira se na
heksahloretanu ili crvenom fosforu. Ukoliko materija za stvaranje magle sama po sebi
nije eksplozivna, municija takoe sadri jednu ili vie od sledeih komponenti:
pogonsko punjenje sa upaljaem pogonskog punjenja i punjenje upaljaa; upalja sa
rasprskavanjem ili izbacujuim punjenjem. Ovaj naziv ukljuuje i granate za stvaranje
magle.
Napomena: Sledei predmeti ne spadaju pod Ovaj naziv: SIGNALNA TELA, DIMNA.
Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.
MUNICIJA, OSVETLjAVAJUA sa ili bez rasprskavanja, potisnim ili pogonskim
punjenjem: UN-brojevi 0171, 0254, 0297
Municija, koja moe da proizvede intenzivan izvor svetlosti, koji je namenjen za
osvetljavanje nekog podruja. Ovaj naziv obuhvata osvetljavajue granate i
osvetljavajue metke, kao i osvetljavajue bombe i bombe za identifikaciju cilja.
Napomena: Sledei predmeti ne spadaju u ovu definiciju: SIGNALNA TELA, ZEMLjA i
SIGNALNA TELA, VAZDUH; PATRONE, SIGNALNE; SIGNALNA TELA,
RUNA; SIGNALNA TELA, ZA SLUAJ NESREE NA MORU. Oni su u
ovom pojmovniku posebno navedeni.
MUNICIJA, PROBNA: UN-broj 0363
Municija koja sadri pirotehnike materije i koja slui za ispitivanje funkcionalnosti i
jaine nove municije, delova oruja ili orunih sistema.
MUNICIJA, SUZAVAC, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UNbrojevi 0018, 0019, 0301
Municija, koja sadri materiju za izazivanje suza. Ona takoe sadri jednu ili vie
sledeih komponenti: pirotehniku materiju, pogonsko punjenje sa upaljaem
pogonskog punjenja i punjenje upaljaa; upalja sa rasprskavanjem ili izbacujuim
punjenjem.
OKTOLIT (OKTOL), suv ili navlaen sa manje od 15% (masenih) vode: UN-broj 0266
Materija, koja se sastoji od jake smee ciklotetrametilentetranitroamina (HMX) i
trinitrotoluena (TNT).
OKTONAL: UN-broj 0496
Materija, koja se sastoji od jake smee ciklotetrametilentetranitroamina (HMX) i
trinitrotoluena (TNT).
PATRONE ZA NAFTNE BUOTINE: UN-brojevi 0277, 0278
Predmeti, koji se sastoje od kuita tankih zidova od kartona, metala ili drugog
materijala i sadre iskljuivo pogonsko barutno punjenje, a slue za izbacivanje kaljenih
projektila, u cilju probijanja kanala u naftnim buotinama. Napomena: Sledei predmeti
ne spadaju pod Ovaj naziv: KUMULATIVNA PUNjENjA. Oni su u ovom pojmovniku
posebno navedeni.
PATRONE ZA ORUJE, MANEVARSKE: UN-brojevi 0014, 0326, 0327, 0338, 0413
Municija, koja se sastoji od zatvorene aure pogonskog punjenja sa centralnim ili
perifernim ispaljivanjem i od pogonskog punjenja baruta ili crnog baruta, ali bez
projektila. Ona slui za stvaranje jakog praska i koristi se za vebu, za ispaljivanje pri
salutiranju, kao pogonsko punjenje i za startne pitolje itd. U Ovaj naziv spada i
municija, manevarska.
PATRONE ZA ORUJE, SA INERTNIM PROJEKTILOM ili PATRONE ZA RUNO
VATRENO ORUJE: UN-brojevi 0012, 0328, 0339, 0417
Municija, koja se sastoji od projektila bez rasprskavajueg punjenja ali sa pogonskim
punjenjem sa ili bez upaljaa za pogonsko punjenje. Municija moe da sadri sredstvo
svetlosnog traga, pod predpostavkom, da glavna opasnost potie od pogonskog
punjenja.
1279
PATRONE ZA ORUJE, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0005, 0007, 0348

Municija, koja se sastoji od projektila sa rasprskavajuim punjenjem i pogonskog
punjenja sa ili bez upaljaa za pogonsko punjenje, sa sredstvima za paljenje, koja
sadre manje od dva delotvorna zatitna mehanizama. Ovaj naziv ukljuuje i patrone sa
fiksnim punjenjem, patrone sa izborom punjenja i municiju za oruje odvojenu od
punjenja, ukoliko su zajedno upakovani.
PATRONE ZA ORUJE, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0006, 0321, 0412
Municija, koja se sastoji od projektila sa rasprskavajuim punjenjem i pogonskog
punjenja sa ili bez upaljaa za pogonsko punjenje, bez ili sa sredstvom za paljenje, koje
sadri najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama. Ovaj naziv ukljuuje i patrone sa
fiksnim punjenjem, patrone sa izborom punjenja i municiju za oruje odvojenu od
punjenja, ukoliko su zajedno upakovani.
PATRONE ZA RUNO VATRENO ORUJE, MANEVARSKE: UN-brojevi 0014, 0327,
0338
Municija, koja se sastoji od zatvorene aure pogonskog punjenja sa centralnim ili
perifernim ispaljivanjem i od pogonskog barutnog punjenja ili od crnog baruta. aure
pogonskog punjenja ne sadre projektile. Patrone su namenjene za ispaljivanje iz oruja
kalibra od najvie 19,1 mm, a slue za stvaranje jakog praska i koriste se za vebe, za
ispaljivanje pri salutiranju, kao pogonsko punjenje i za startne pitolje itd.
PATRONE ZA RUNO VATRENO ORUJE: UN-brojevi 0012, 0339, 0417
Municija, koja se sastoji od aure pogonskog punjenja sa centralnim ili perifernim
ispaljivanjem i koja sadri kako pogonsko punjenje tako i projektil. Ona je namenjena za
ispaljivanje iz oruja kalibra od najvie 19,1 mm. Patrone samare bilo kojeg kalibra su
ukljuene u Ovaj naziv.
Napomena: Ovaj naziv ne ukljuuje: PATRONE ZA RUNO VATRENO ORUJE,
MANEVARSKE koje su odvojeno navedene i neke patrone za vojno runo
vatreno oruje, koje su navedene pod naziv PATRONE ZA ORUJE SA
INERTNIM PROJEKTILOM.
PATRONE ZA TEHNIKE SVRHE: UN-brojevi 0275, 0276, 0323, 0381
Predmeti, koji su namenjeni izazivanju mehanikih dejstava. Oni se sastoje od kuita
sa punjenjem od rasprskavajue eksplozivne materije i sredstva za paljenje. Proizvodi
rasprskavanja u obliku gasa slue za naduvavanje, proizvode linearno ili rotirajue
kretanje ili vre funkciju prekidaa, ventila ili altera ili izbacuju elemente za
privrivanje ili sredstva za gaenje.
PATRONE, SVETLEE: UN-brojevi 0049, 0050
Predmeti, koji se sastoje od kuita, elementa za paljenje i osvetljavajueg punjenja, a
sve povezano u jednu jedinicu i spremno za ispaljivanje.
PATRONE, SIGNALNE: UN-brojevi 0054, 0312, 0405
Predmeti, koji su namenjeni da izbacuju obojene svetlosne znake ili druge signale i koji
se ispaljuju iz signalnih pitolja itd.
PENTOLIT, suv ili navlaen sa manje od 15% (masenih) vode: UN-broj 0151
Materija, koja se sastoji od jake smee pentaeritritoltetranitrata (PETN) i trinitrotoluena
(TNT).
PIROTEHNIKI PREDMETI, za tehnike svrhe: UN-brojevi 0428, 0429, 0430, 0431,
0432
Predmeti, koji sadre pirotehnike materije i koriste se za tehnike svrhe, kao na primer,
za razvijanje toplote, razvijanje gasa ili pozorine efekte itd.
Napomena: Sledei predmeti ne spadaju pod Ovaj naziv: sve vrste municije; UREAJ
ZA ISKLjUIVANjE SA EKSPLOZIVOM; VATROMETNA TELA;
PRASKALICE, ELEZNIKE; SIGNALNE RAKETE, ZEMLjA; SIGNALNE
1280
RAKETE, VAZDUH; PATRONE, SIGNALNE; UREAJ ZA SEENjE

KABLA SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM; SIGNALNA TELA, RUNA;
SIGNALNA TELA, DIMNA; SIGNALNA TELA, ZA SLUAJ NESREE NA
MORU; EKSPLOZIVNE ZAKOVICE u ovom pojmovniku posebno
navedeni.
POGONSKA PUNjENjA ZA TOPOVE: UN-brojevi 0242, 0279, 0414
Pogonska punjenja u bilo kom fizikom obliku za topovsku municiju, koja se odvojeno
puni.
POGONSKA PUNjENjA: UN-brojevi 0271, 0272, 0415, 0491
Predmeti, koji se sastoje od pogonskog punjenja u bilo kom fizikom obliku, sa ili bez
omotaa; oni se koriste kao komponente raketnih motora i za smanjenje otpora vazduha
za projektile.
POGONSKO GORIVO, TENO: UN-brojevi 0495, 0497
Materije, koje se sastoje od tene brzogorue eksplozivne materije i koriste se za
pogon.
POGONSKO GORIVO, VRSTO: UN-brojevi 0498, 0499, 0501
Materije, koje se sastoje od vrste brzogorue eksplozivne materije i koriste se za
pogon.
PODVODNE BOMBE: UN-broj 0056
Predmeti, koji se sastoje od doboa ili projektila, sa punjenjem od detonirajue
eksplozivne materije, bez ili sa sredstvima za punjenje, koja sadre najmanje dva
delotvorna zatitna mehanizama. Oni su predvieni za detoniranje pod vodom.
POJAIVAI PALjENjA, bez detonatora: UN-brojevi 0042, 0283
Predmeti, koji se sastoje od detonirajue eksplozivne materije bez sredstava za paljenje.
Oni slue za pojaavanje impulsa paljenja detonatora ili detonacione vrpce.
POJAIVAI PALjENjA, SA DETONATOROM: UN-brojevi 0225, 0268
Predmeti, koji se sastoje od detonirajue eksplozivne materije sa sredstvom za paljenje.
Oni slue za pojaavanje impulsa paljenja detonatora ili detonacione vrpce.
PRASKALICE, ELEZNIKE: UN-brojevi 0192, 0193, 0492, 0493:
Predmeti, koji sadre pirotehniku materiju, koja prilikom razaranja predmeta eksplodira
jakim praskom. Oni su namenjeni da se postave na eleznike koloseke.
PREDMETI PIROFORINI: UN-broj 0380
Predmeti, koji sadre piroforinu materiju (samozapaljivu u dodiru sa vazduhom) i
eksplozivnu materiju ili neku eksplozivnu komponentu. Ovaj naziv iskljuuje predmete,
koji sadre beli fosfor.
PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, IZUZETNO NEOSETLjIVI
(PREDMETI, EEI): UN-broj 0486
Predmeti, koji sadre samo ekstremno neosetljive detonirajue materije (EIDS), koji u
normalnim uslovima transporta pokazuju samo neznatnu verovatnou nenamernog
paljenja ili irenja, i koji su izdrali ispitni test serije 7.
PROJEKTILI, inertni sa svetleim indikatorima: UN-broj 0345, 0424, 0425
Predmeti, kao to su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih
orua, puaka ili drugog runog vatrenog oruja.
PROJEKTILI, sa rasprskavajuim ili potisnim punjenjem: UN brojevi 0434, 0435
Predmeti kao to su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih
1281
orua, puaka ili drugog runog vatrenog oruja. Oni slue za rasprivanje boja za
obeleavanje ili drugih inertnih materija.
PROJEKTILI, sa rasprskavajuim ili potisnim punjenjem: UN-brojevi 0346, 0347
Predmeti kao granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih orua. Oni
ne sadre nikakva sredstva za paljenje ili sadre sredstva za paljenje sa najmanje dva
delotvorna zatitna mehanizama. Oni slue za rasprivanje boja za obeleavanje ili
drugih inertnih materija.
PROJEKTILI, sa rasprskavajuim ili potisnim punjenjem: UN-brojevi 0426, 0427
Predmeti kao granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih orua. Oni
sadre sredstva za paljenje koja imaju najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama.
Oni slue za rasprivanje boja za obeleavanje ili drugih inertnih materija.
PROJEKTILI, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0167, 0324
Predmeti kao to su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih
orua. Oni sadre sredstva za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zatitna
mehanizama.
PROJEKTILI, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0168, 0169, 0344
Predmeti, kao to su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih
orua. Oni ne sadre sredstva za paljenje ili sadre sredstva za paljenje sa najmanje
dva delotvorna zatitna mehanizama.
RAKETE ZA IZBACIVANjE UETA: UN-brojevi 0238, 0240, 0453
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i namenjeni su za vuu
sobom.
konopca za
RAKETE, NA TENO POGONSKO GORIVO, sa rasprskavajuim punjenjem: UNbrojevi 0397, 0398

Predmeti, koji se sastoje od cilindra napunjenog tenom pogonskom materijom sa
jednom ili vie mlaznica (dizni) i opremljeni su bojevom glavom. Ovaj naziv ukljuuje i
navoene projektile.
RAKETE, sa potisnim punjenjem: UN-brojevi 0436, 0437, 0438
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i potisnog punjenja za potiskivanje
korisnog tereta iz raketne glave. Ovaj naziv ukljuuje i navoene projektile.
RAKETE, sa inertnom glavom: UN-brojevi 0183, 0502
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i potisnog punjenja za izbacivanje
korisnog tereta iz raketne glave. Ovaj naziv ukljuuje i navoene projektile.
RAKETE, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0180, 0295
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i bojeve glave, sa sredstvima za paljenje,
imaju manje od dva delotvorna zatitna mehanizma. Ovaj naziv ukljuuje i navoene
projektile.
RAKETE, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-brojevi 0181, 0182
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i bojeve glave, bez sredstava za paljenje
ili sa sredstvima za paljenje, koja imaju najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama.
Ovaj naziv ukljuuje i navoene projektile.
RAKETNI MOTORI NA TENO POGONSKO GORIVO: UN-brojevi 0395, 0396
Predmeti, koji se sastoje od cilindra koji sadri teno pogonsko gorivo i opremljeni su sa
jednom ili vie mlaznica (dizni). Oni su namenjeni za pogon rakete ili navoenog
projektila.
1282
RAKETNI MOTORI SA HIPERGOLNIM GORIVOM, sa ili bez potisnog punjenja: UNbrojevi 0250, 0322
Predmeti, koji se sastoje od cilindra koji sadri hipergolno pogonsko gorivo i opremljeni
su sa jednom ili vie mlaznica (dizni). Oni su namenjeni za pogon rakete ili navoenog
projektila.
RAKETNI MOTORI; UN-brojevi 0186, 0280, 0281
Predmeti, koji se sastoje od pogonskog punjenja, u principu od vrste pogonske
materije, koje je sadrano u cilindru sa jednom ili vie mlaznica (dizni). Oni su namenjeni
za pogon rakete ili navoenog projektila.
RASPRSKAVAJUA PUNjENjA sa eksplozivom: UN-broj 0043
Predmeti, koji se sastoje od malog eksplozivnog punjenja i slue za otvaranje projektila
ili druge municije, u cilju rasturanja (rasejavanja) njihovog sadraja.
RASPRSKAVAJUA PUNjENjA, POVEZANA PLASTINOM MATERIJOM: UNbrojevi 0457, 0458, 0459, 0460
Predmeti, koji se sastoje od punjenja iz detonirajue eksplozivne materije povezanog
plastinom materijom, koji su proizvedeni u specijalnom obliku bez omotaa i bez
sredstva za paljenje. Oni slue kao sastavni deo municije, kao to su bojeve glave.
RASPRSKAVAJUA TELA: UN-broj 0048
Predmeti, koji se sastoje iz punjenja od detonirajue eksplozivne materije u kuitu od
kartona, plastike, metala ili nekog drugog materijala. Predmeti su bez sredstva za
paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja sadre najmanje dva delotvorna zatitna
mehanizama.
Napomena: Sledei predmeti ne spadaju pod Ovaj naziv: BOMBE, PROJEKTILI, MINE;
itd. Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.
RASPRSKAVAJUI
UREAJI
ZA
RASTRESANjE
SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, za naftne buotine, bez detonatora: UN-broj 0099
Predmeti, koji se sastoje od kuita sa detonirajuom eksplozivnom materijom bez
sredstava za paljenje. Oni se koriste za razbijanje stena u okolini buotine, radi
olakanja isticanja sirove nafte iz stena.
SIGNALNA TELA, DIMNA: UN-brojevi 0196, 0197, 0313, 0487
Predmeti, koji sadre pirotehnike materije i emituju dim. Oni mogu dodatno da sadre i
ureaje za emitovanje zvunih signala.
SIGNALNA TELA, ZA SLUAJ NESREE NA MORU: UN-brojevi 0194, 0195
Predmeti, koji sadre pirotehnike materije i namenjeni su za davanje signala pomou
praska, plamena ili dima ili u kombinaciji istih.
SIGNALNA TELA, RUNA: UN-brojevi 0191, 0373
Prenosivi predmeti, koji sadre pirotehnike materije i emituju vidljive signale ili znake
upozorenja. Ovaj naziv obuhvata i mala osvetljavajua tela, kao to su signalne svetiljke
na autoputevima, eleznike signalne svetiljke ili male signalne svetiljke za sluaj
nesree na moru.
SIGNALNE RAKETE, VAZDUH: UN-brojevi 0093, 0403, 0404, 0420, 0421
Predmeti, koji sadre pirotehnike materije i namenjeni su za bacanje iz aviona u svrhu
osvetljavanja, obeleavanja ili za signalizaciju ili upozorenje.
SIGNALNE RAKETE, ZEMLjA: UN-brojevi 0092, 0418, 0419
Predmeti koji sadre pirotehnike materije i koriste se na povrini
osvetljavanja, obeleavanja ili za signalizaciju ili upozorenje.
SONDA SA EKSPLOZIVOM: UN-brojevi 0374, 0375
1283
zemlje u svrhu
Predmeti, koji se sastoje od punjenja detonirajue eksplozivne materije, bez ili sa

sredstvima za paljenje, koji sadre najmanje dva delotvorna zatitna mehanizama. Oni
se bacaju sa brodova i eksplodiraju ili na unapred odreenoj dubini vode ili kad padnu
na dno mora.
SONDA, SA EKSPLOZIVOM: UN-brojevi 0204, 0296
Predmeti, koji se sastoje od punjenja detonirajue eksplozivne materije, sa sredstvima
za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zatitna mehanizama. Oni se bacaju sa
brodova i eksplodiraju ili na unapred odreenoj dubini vode ili kad padnu na dno mora.
TORPEDA, sa rasprskavajuim punjenjem: UN-broj 0329
Predmeti, koji se sastoje od eksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokree u
vodi i od bojeve glave, bez ili sa sredstavima za paljenje, koja imaju najmanje dva
delotvorna zatitna mehanizama.
Predmeti, koji se sastoje od eksplozivnog ili neeksplozivnog pogonskog sistema, koji
torpedo pokree u vodi i bojeve glave sa sredstvom za paljenje, koja imaju manje od
dva delotvorna zatitna mehanizama.
Predmeti, koji se sastoje od neeksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokree u
vodi i od bojeve glave, bez ili sa sredstavima za paljenje, koja imaju najmanje dva
TORPEDA, SA TENIM POGONSKIM GORIVOM, sa ili bez rasprskavajueg punjenja:
UN-broj 0449
Predmeti, koji se sastoje ili od tenog eksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo
pokree u vodi, sa ili bez bojeve glave; ili od tenog neeksplozivnog pogonskog sistema,
koji torpedo pokree u vodi, sa bojevom glavom.
TORPEDA, SA TENIM POGONSKIM GORIVOM, sa inertnom glavom: UN-broj 0450
Predmeti, koji se sastoje od tenog eksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo
pokree u vodi i inertne glave.
TRITONAL: UN-broj 0390
Materija, koja se sastoji od smee trinitrotoluena (TNT) i aluminijuma.
UZORCI EKSPLOZIVA, razliiti od inicijalnog eksploziva: UN-broj 0190
Nove ili ve postojee eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnom materijom, koji
jo nisu svrstani ni pod kakav naziv u Tabeli A poglavlja 3.2. i koji se transportuju prema
uputstvima nadlenih organa u principu u malim koliinama izmeu ostalog u svrhu
testiranja, svrstavanja, istraivanja ili razvoja, u svrhu kontrole kvaliteta ili kao trgovaki
uzorci.
Napomena: Eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama, koji su ve
svrstani u neki drugi naziv u Tabeli A poglavlja 3.2, nisu obuhvaeni ovim
pojmom.
UPALjA, EKSPLOZIVNI: UN-brojevi 0106, 0107, 0257, 0367
Predmeti, koji sadre eksplozivne komponente, a namenjeni su izazivanju detonacije u
municiji. Oni sadre ureaje za izazivanje detonacije koji se aktiviraju mehaniki,
elektrino, hemijski ili hidrostatiki. U principu oni imaju zatitne mehanizme.
UPALjA, FITILj: UN-broj 0131
Predmeti razliite strukture, koji slue za paljenje tapina i aktiviraju se trenjem,
udarcem ili elektrino.
UPALjAI ZA POGONSKA PUNjENjA: UN-brojevi 0319, 0320, 0376
Predmeti, koji se sastoje od sredstva za paljenje i dodatnog punjenja od brzogorue
1284
eksplozivne materije, kao to je crni barut i slue kao upaljai za pogonska punjenja u
auri patrone za topove. itd.
UPALjAI, DETONIRAJUI, sa zatitnim mehanizmom: UN-brojevi 0408, 0409, 0410
Predmeti, koji sadre eksplozivne komponente, a namenjeni su izazivanju detonacije u
municiji. Oni sadre ureaje za izazivanje detonacije koji se aktiviraju mehaniki,
elektrino, hemijski ili hidrostatiki. Detonirajui upalja mora da sadri najmanje dva
UPALjAI, NEEKSPLOZIVNI: UN-brojevi 0316, 0317, 0368
Predmeti, koji sadre komponente sa materijama za paljenje, a namenjeni su izazivanju
brzog gorenja u municiji. Oni sadre ureaje za izazivanje detonacije koji se aktiviraju
mehaniki, elektrino, hemijski ili hidrostatiki. U principu oni imaju zatitne mehanizme.
UPALjAI: UN-brojevi 0121, 0314, 0315, 0325, 0454
Predmeti, koji sadre jednu ili vie eksplozivnih materija i slue tome, da izazovu brzo
gorenje u lancu paljenja. Predmeti se aktiviraju hemijski, elektrino ili mehaniki.
Napomena: Sledei predmeti ne spadaju pod ovaj pojam: UPALjAI: UPALjA FITILj;
UDARNE KAPISLE; TAPINI NEEKSPLOZIVNI; UPALjA ZA
POGONSKA PUNjENjA; UPALjAI, NEEKSPLOZIVNI; Oni su u ovom
pojmovniku posebno navedeni.
UREAJ ZA ISKLjUIVANjE, EKSPLOZIVNI: UN-broj 0173
Predmet, koji se sastoji od malog eksplozivnog punjenja, sredstva za paljenje, ipke ili
spojnice. On slui za brzo izbacivanje ureaja odvajanjem ipke ili spojnice.
UREAJ ZA SEENjE KABLA, SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM: UN-broj 0070
Predmeti koji se sastoje od ureaja u obliku noa, koji se sa malim
rasprskavajue eksplozivne materije potiskuje na oslonac.
punjenjem
UREAJI KOJI SE AKTIVIRAJU VODOM, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim

Predmeti, ija funkcija se bazira na fiziko-hemijskoj reakciji njihovog sadraja sa
vodom.
FITILj, SIGURNOSNI: UN-broj 0105
Predmet, koji se sastoji od jezgra od finog zrnastog crnog baruta, koji je uvijen u
savitljivu tekstilnu tkaninu sa jednom ili vie zatitnih presvlaka. On sagoreva nakon
paljenja sa unapred odreenom brzinom bez ikakvog eksplozivnog dejstva.
FITILj, cevast, sa metalnom oblogom: UN-broj 0103
Predmet, koji se sastoji od metalne cevi sa jezgrom od brzogorue
materije.
eksplozivne
FITILj: UN-broj 0066

Predmet, koji se sastoji ili od tekstilnog vlakna, koje je pokriveno crnim barutom ili
nekom drugom pirotehnikom smeom i nalazi se u savitljivom crevu, ili od jezgra od
crnog baruta u savitljivoj tekstilnoj mreici. On sagoreva svojom duinom otvorenim
plamenom i slui za prenos paljenja sa jednog ureaja na punjenje ili upalja.
HEKSOLIT (HEKSOTOL), suv ili navlaen sa manje od 15% (masenih) vode: UN-broj
0118
Materija, koja se sastoji od jake smee ciklotrimetilentrinitroamina (RDX) i trinitrotoluena
(TNT). Ovo naimenovane ukljuuje i "Kompoziciju B".
HEKSOTONAL: UN-broj 0393
Materija, koja se sastoji od jake smee ciklotrimetilentrinitoramina (RDX), trinitrotoluena
(TNT) i aluminijuma.
1285
CRNI BARUT, PRESOVAN ILI U LjUSPAMA: UN-broj 0028

Materija, koja se sastoji od uoblienog crnog baruta.
AURE ZA POGONSKA PUNjENjA, PRAZNE, SA UPALjAIMA ZA POGONSKO
PUNjENjE: UN-brojevi 0055, 0379
Predmeti, koji se sastoje iz aure za pogonsko punjenje od metala, plastike ili nekog
drugog nezapaljivog materijala, u kojima je upalja za pogonsko punjenje jedini
eksplozivni sastojak.
AURE ZA POGONSKA PUNjENjA, SAGORIVE, PRAZNE, BEZ UPALjAA ZA
POGONSKO PUNjENjE: UN-brojevi 0446, 0447
Predmeti, koji se sastoje od aure za pogonsko punjenje, koja je u potpunosti ili
delimino izraena od nitroceluloze.
TAPIN, NEEKSPLOZIVNI: UN-broj 0101
Predmeti, koji se sastoje od pamunih vlakana, koja su impregnirana finim crnim
barutom. Oni sagorevaju otvorenim plamenom i koriste se u lancima za paljenje kod
vatrometnih tela itd.
2.2.1.2
Materije i predmeti koji nisu dozvoljeni za transport
2.2.1.2.1
Eksplozivne materije, koje prema kriterijumima Prirunika za ispitivanja i kriterijume, Deo

I, pokazuju nedozvoljeno visoku osetljivost ili kod kojih moe nastati spontana reakcija,
kao i eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnom materijom, koje se ne mogu
svrstati u neki od naziva navedenih u Tabeli A, poglavlja 3.2 ili u neki od naziva N.D.N.,
nisu dozvoljeni za transport.
Predmeti grupe kompatibilnosti K (1.2 K, UN-broj 0020 i 1.3 K, UN-broj 0021) nisu
dozvoljeni za transport.
2.2.1.2.2
1286
2.2.1.3
Spisak zajednikih naziva
klasifikacioni kd
(vidi 2.2.1.1.4)
broj
UN
Naziv materije ili predmeta
1.1 A
0473
EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N. (nisu dozvoljene za transport u

eleznikom saobraaju vidi 2.2.1.2.2)
1.1 B
0461
KOMPONENTE EKSPLOZIVNOG NIZA, N.D.N.
1.1 C
0474
0497
EKSPLOZIVNE MATERIJE, N.D.N.

POGONSKO GORIVO, TENO
0498
0462
POGONSKO GORIVO, VRSTO

PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, N.D.N.
1.1 D
0475
0463

1.1 E
0464
1.1 F
0465
1.1 G
0476
1.1 L
0357
0354

PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM,N.D.N.
1.2 B
0382
KOMPONENTE, EKSPLOZIVNOG NIZA, N.D.N.
1.2 C
0466
1.2 D
0467
1.2 E
0468
1.2 F
0469
1.2 L
0358
0248

UREAJI KOJI SE AKTIVIRAJU VODOM,
sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem
0355
1.3 C
0132
0477
0495
0499
0470
BRZOGOREE METALNE SOLI AROMATINIH

NITRODERIVATA, N.D.N.
1.3 G
0478
1.3 L
0359
0249
0356

UREAJI KOJI SE AKTIVIRAJU VODOM,
sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem
1.4 B
0350
0383

1.4 C
0479
0501
0351

1.4 D
0480
0352

1.4 E
0471
1.4 F
0472
1.4 G
0485
0353

1.4 S
0481
0349

1287
0384
1.5 D
0482
EKSPLOZIVNE MATERIJE, VRLO NEOSETLjIVE (materije EVI ),

N.D.N.
1.6 N
0486
PREDMETI
SA
EKSPLOZIVNOM
NEOSETLjIVI (PREDMETI, EEIb)
0190
UZORCI EKSPLOZIVA razliiti od inicijalnog eksploziva

Napomena: Podklasa i grupa kompatibilnosti se odreuje u dogovoru
sa nadlenim organom i prema principima stava 2.2.1.1.4.
) EVI = explosive, very insensitive (eksploziv, veoma neosetljiv)

) EEI = explosive, extremly insensitive (eksploziv, ekstremno neosetljiv)
1288
MATERIJOM,
IZUZETNO
2.2.2
Klasa 2:
2.2.2.1
Kriterijumi
2.2.2.1.1
Pojam klase 2 obuhvata iste gasove, smee gasova, smee jednog ili vie gasova sa jednom ili
vie materija i predmeta, koji sadre takve materije.
Gasovi su materije, koje
(a) na 50 C imaju pritisak pare od preko 300 kPa (3 bara) ili
(b) se na 20 C i pri standardnom pritisku od 101,3 kPa nalaze u potpuno gasovitom stanju.
Napomena 1: UN-broj 1052 fluorovodonik je ipak materija klase 8.
2: ist gas moe da sadri druge sastojke, koji potiu iz procesa proizvodnje ili
koji su dodati, da bi se odrala stabilnost proizvoda, pod uslovom da
koncentracija ovih sastojaka ne menja klasifikaciju ili propise o transportu, kao
to je stepen punjenja, pritisak punjenja ili pritisak ispitivanja.
3: Naimenivanja N.D.N. u 2.2.2.3. mogu da obuhvate kako iste gasove tako i
smee gasova.
4. Gazirana pia ne potpadaju pod odredbe ADR.
Materije i predmeti klase 2 su podeljeni kako sledi:
1. Zbijeni gas: gas koji se u transportnoj ambalai pod pritiskom na -50 C nalazi u potpuno
gasovitom stanju; ova kategorija obuhvata sve gasove, koji imaju kritinu temperaturu od
najvie -50 C.
2. Gas u tenom stanju: gas koji se u transportnoj ambalai pod pritiskom na temperaturama
preko -50C delimino nalazi u tenom stanju. Razlikuje se:
gas pretvoren u tenost pod visokim pritiskom: gas koji ima kritinu temperaturu iznad -50
C do najvie +65 C; i
gas prettvoren u tenost pod niskim pritiskom: gas koji ima kritinu temperaturu iznad +65 C.
3. Duboko rashlaen teni gas: gas koji se u transportnoj ambalai, zbog svoje niske
temperature, delimino nalazi u tenom stanju.
2.2.2.1.2
2.2.2.1.3
Gasovi
4. Rastvoren gas: gas koji je u transportnoj ambalai pod pritiskom, rastvoren u rastvarau u
tenoj fazi.
5. Pakovanja gasa pod pritiskom i male posude sa gasom (gasne patrone).
6. Drugi predmeti, koji sadre gas pod pritiskom.
7. Gasovi koji nisu pod pritiskom, a koji podleu posebnim zahtevima (uzorci gasova).
Materije i predmeti Klase 2 (izuzev pakovanja gasa pod pritiskom) u zavisnosti od njihovih
opasnih osobina svrstavaju se u jednu od sledeih grupa:
A
zaguljivi;
O
oksidirajui;
F
zapaljvi;
T
otrovni;
TF
otrovni, zapaljivi;
TC
otrovni, nagrizajui;
TO
otrovni, oksidirajui;
TFC
otrovni, zapaljivi, nagrizajui;
TOC
otrovni, oksidirajui, nagrizajui;
Ako prema ovim kriterijumima gasovi ili smee gasova imaju opasne osobine, koje se mogu
svrstati u vie od jedne grupe, prednost nad svim ostalim grupama imaju grupe obeleene
slovom T. Grupe obeleene slovom F imaju prednost nad grupama obeleenim slovima A ili O.
Napomena 1: U Model propisima UN, u IMDG-kdu i u Tehnikim uputstvima ICAO, gasovi
se na osnovu njihove glavne opasnosti razvrstavaju u sledee tri podklase:
Podklasa 2.1: zapaljivi gasovi (odgovara grupama, koje su obeleene velikim
slovom F)
Podklasa 2.2: nezapaljivi, neotrovni gasovi (odgovara grupama, koje su
obeleene velikim slovima A ili O)
Podklasa 2.3: otrovni gasovi (odgovara grupama koje su obeleene velikim
slovima T, tj.T, TF,TC,TO,TFC i TOC).
2: Male posude sa gasom (broj UN 2037) svrstavaju se u grupe A do TOC u
zavisnosti od opasnosti koja proistie iz njihovog sadraja. Za pakovanja gasa
1289
2.2.2.1.4
2.2.2.1.5
pod pritiskom (broj UN 1950) vidi 2.2.2.1.6.

3: Nagrizajui gasovi smatraju se otrovnim i zbog toga se svrstavaju u grupe
TC,TFC ili TOC.
4: Smee sa vie od 21 % zapremine kiseonika svrstavaju se kao oksidirajue.
Ako neka smea klase 2, poimenino navedena u Tabeli A Poglavlja 3.2 odgovara drugaijim
kriterijumima nego to je navedeno u 2.2.2.1.2. i 2.2.2.1.5, u tom sluaju ova smea se klasifikuje
prema kriterijumima i svrstava u odgovarajui naziv N.D.N.
Materije i predmeti (izuzev pakovanja gasa pod pritiskom) klase 2 koji nisu poimenino navedeni
u Tabeli A Poglavlja 3.2 se klasifikuju prema stavovima 2.2.2.1.2. i 2.2.2.1.3 u jedan od
zajednikih naimenivanja navedenih u 2.2.2.3. Pri tome treba primeniti sledee kriterijume:
Zaguljivi gasovi
Neoksidirajui, nezapaljivi i neotrovni gasovi, koji razblauju ili potiskuju kiseonik koji se normalno
nalazi u atmosferi.
Zapaljivi gasovi
Gasovi, koji na 20 C i pri standardnom pritisku od 101,3 kPa
(a) su zapaljivi u smei sa vazduhom od najvie 13 % zapremine ili
(b) poseduju obim eksplozivnosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena nezavisno od
donje granice eksplozivnosti.
Zapaljivost se mora utvrditi ispitivanjima ili proraunima prema metodama usvojenim od strane
ISO (vidi standard ISO 10156:1996).
Ako na raspolaganju stoje samo nedovoljni podaci za primenu ovih metoda, mogu se koristiti
ispitivanja prema uporedivim metodama, koja su priznata od strane nadlenih organa zemlje
porekla.
Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, tada metode moraju biti priznate od nadlenih
organa prve drave Ugovorne strane ADR, na koju poiljka nailazi.
Oksidirajui gasovi
Gasovi, koji u principu, dodavanjem kiseonika mogu izazivati ili podsticati sagorevanje drugih
materija, jae nego to to ini vazduh. Oksidirajua sposobnost mora se utvrditi ispitivanjima ili
proraunima prema metodama prihvaenim od strane ISO (vidi standard ISO 10156:1996 i
standard ISO 10156-2:2005).
Otrovni gasovi
Napomena: Gasovi, koji zbog svog nagrizajueg dejstva delimino ili potpuno odgovaraju
kriterijumima otrovnosti, svrstavaju se kao otrovni. Zbog mogue dodatne opasnosti
nagrizajueg dejstva, vidi i kriterijume pod naslovom "Nagrizajui gasovi".
Gasovi za koje se,
(a) zna da imaju takvo otrovno ili nagrizajue dejstvo na ljude, da predstavljaju opasnost po
zdravlje; ili
(b) pretpostavlja, da deluju otrovno ili nagrizajue na ljude, jer su prilikom ispitivanja prema
3
2.2.61.1 pokazali vrednost LC50 za akutnu otrovnost od najvie 5000 ml/m (ppm).
Za razvrstavanje smea gasova (ukljuujui isparenja materija drugih klasa) moe se primeniti
sledea formula:
LC50 o ()
1
n
fi
i 1
pri emu je:

fi
= mol (molska) frakcija i-tog sastojka smee
Ti
= pokazatelj otrovnosti i-tog sastojka smee. Vrednost Tj odgovara vrednosti LC50
prema 4.1.4.1 uputstvo za pakovanje P200. Ako u uputstvu za pakovanje P200 u 4.1.4.1 nema
navedene vrednosti LC50, treba koristiti vrednost LC50, koja postoji u naunoj literaturi. Ako
vrednost LC50 nije poznata, tada se pokazatelj otrovnosti izraunava koristei najniu vrednost
LC50 materija sa slinim fizikim i hemijskim osobinama ili na osnovu ispitivanja, ako je to jedina
praktina mogunost.
Nagrizajui gasovi
1290
Gasovi ili smee gasova, koji zbog svog nagrizajueg dejstva u potpunosti odgovaraju
kriterijumima za otrovnost, klasifikuju se kao otrovni sa dodatnom opasnou nagrizanja.
Smea gasova, koja se zbog kombinovanog dejstva nagrizanja i otrovnosti smatra kao otrovna,
poseduje dodatnu opasnost nagrizanja, ako je prema iskustvenim vrednostima u odnosu na ljude
poznato, da je smea tetna za kou, oi ili sluzokou ili ako vrednost LC50 nagrizajueg
3
sastojka smee, pri proraunu prema sledeoj formuli, iznosi najvie 5000 ml/m (ppm):
LC50 ()
1
fci
i 1 Tci
n
pri emu je:

fci
= mol (molska) frakcija i-tog nagrizajueg sastojka smee
Tci = pokazatelj otrovnosti nagrizajueg i-tog sastojka smee. Vrednost Tci odgovara
vrednosti LC50 prema 4.1.4.1 uputsvo za pakovanje P200. Ako u uputstvu za pakovanje P200 u
4.1.4.1 nema navedene vrednosti LC50, treba koristiti vrednost LC50 koja postoji u naunoj
literaturi. Ako vrednost LC50 nije poznata, tada se pokazatelj otrovnosti izraunava koristei
najniu vrednost LC50 materija sa slinim fizikim i hemijskim osobinama ili na osnovu
ispitivanja, ako je to jedina praktina mogunost.
2.2.2.1.6
Pakovanja gasa pod pritiskom

Pakovanja gasa pod pritiskom (UN-broj 1950) se prema svojim opasnim osobinama svrstavaju u
jednu od sledeih grupa:
A
O
F
T
C
CO
FC
TF
TC
TO
TFC
TOC
zaguljivi;
oksidirajui
zapaljivi;
otrovni;
nagrizajui;
nagrizajui, oksidirajui
zapaljivi, nagrizajui
otrovni, zapaljivi;
otrovni, nagrizajui;
otrovni, oksidirajui
otrovni, zapaljivi, nagrizajui;
otrovni, oksidirajui, nagrizajui;
Klasifikacija zavisi od vrste sadraja pakovanja gasa pod pritiskom.

Napomena: Gasovi koji odgovaraju definiciji otrovnih gasova prema 2.2.2.1.5 ili pirofornih
gasova prema uputstvu za pakovanje P200 u 4.1.4.1, ne smeju se koristiti kao
pogonsko sredstvo u pakovanjima gasa pod pritiskom. Pakovanja gasa pod
pritiskom sa sadrajem, koji s obzirom na otrovnost ili nagrizajue dejstvo
odgovaraju kriterijumima ambalane grupe I, nisu dozvoljeni za transport (vidi i
2.2.2.2.2).
Primenjuju se sledei kriterijumi:
(a) Razvrstavanje u grupu A se vri, ako sadraj ne odgovara kriterijumima neke druge grupe
prema stavovima b) do f) u nastavku.
(b) Razvrstavanje u grupu O se vri, ako pakovanje gasa pod pritiskom sadri oksidirajui gas
prema 2.2.2.1.5.
(c) Razvrstavanje u grupu F se vri, ako sadraj ukljuuje najmanje 85 % mase zapaljivih
sastojaka i hemijska toplota sagorevanja iznosi najmanje 30 kJ/g.
Razvrstavanje u grupu F se ne moe vriti, ako sadraj ukljuuje najvie 1 % mase
zapaljivih sastojaka i ako je hemijska toplota sagorevanja manja od 20 kJ/g.
U drugim sluajevima pakovanje gasa pod pritiskom je potrebno ispitivati na
zapaljivost prema
ispitivanjima opisanim u Priruniku za ispitivanja i
kriterijume, Deo
III, odeljak 31. Lako zapaljiva i zapaljiva pakovanja gasa pod
pritiskom treba svrstavati
u grupu F.
Napomena: Zapaljivi sastojci su zapaljive tene materije, zapaljive vrste materije ili zapaljivi
gasovi i smee gasova kao to su definisani u Priruniku za ispitivanja i kriterijume,
Deo III, pododeljak 31.1.3 u Napomeni 1 do 3. Ova definicija ne ukljuuje piroforne,
1291
2.2.2.2.
2.2.2.2.1
2.2.2.2.2
saomozagrevajue ili materije koje reaguju sa vodom. Hemijsku toplotu sagorevanja

potrebno je odrediti sa jednim od sledeih postupaka: ASTM D 240, ISO/FDIS
13943:1999 (E/F) 86.1 do 86.3 ili NFPA 30B.
(d) Razvrstavanje u grupu T se vri, ako je sadraj, izuzev pogonskog sredstva pakovanja gasa
pod pritiskom, klasifikovan u klasu 6.1. ambalane grupe II ili III;
(e) Razvrstavanje u grupu C se vri, ako sadraj, izuzev pogonskog sredstva pakovanja gasa
pod pritiskom odgovara kriterijumima klase 8 ambalane grupe II ili III;
(f) Ako su ispunjeni kriterijumi za vie od jedne grupe, od grupa O, F, T i C, razvrstavanje se
vri u grupe CO, FC,TF, TC, TO, TFC, odnosno TOC.
Gasovi, koji nisu dozvoljeni za transport
Hemijski nestabilni gasovi klase 2 dozvoljeni su za transport, samo ako su preduzete neophodne
mere za spreavanje svake opasne reakcije, kao npr. raspadanje, disproporcionisanje ili
polimerizacija, pod normalnim uslovima transporta. U tom cilju mora se naroito voditi rauna o
tome, da posude i cisterne ne sadre materije, koje mogu da podstiu takve reakcije.
Sledee materije i smee nisu dozvoljene za transport:
- UN-broj 2186 HLOROVODONIK, DUBOKO RASHLAEN, TEAN;
- UN-broj 2421 AZOTTRIOKSID;
- UN-broj 2455 METILNITRIT;
- duboko rashlaeni teni gasovi, koji se ne mogu svrstati pod Klasifikacioni kd 3 A, 3 O ili 3 F;
- rastvoreni gasovi koji se ne mogu svrstati pod UN-broj 1001, 2073 ili 3318,
- pakovanja gasa pod pritiskom, kod kojih su gasovi otrovni prema 2.2.2.1.5 ili piroforni prema
uputstvima za pakovanje P200 u 4.1.4.1 i koriste se kao pogonsko sredstvo.
- pakovanja gasa pod pritiskom sa sadrajem koji odgovaraju kriterijumu ambalane grupe I s
obzirom na svoju otrovnost i nagrizajue dejstvo (vidi 2.2.61 i 2.2.8);
- male posude koje sadre vrlo otrovne gasove (vrednost LC50 manja od 200 ppm) ili piroforne
gasovi prema 4.1.4.1 uputstva za pakovanje P200.
2.2.2.3
Zbijeni gasovi
Klasifikaci
oni kd
UNbroj
1A
1956
KOMPRIMOVAN GAS, N.D.N.
1O
3156
KOMPRIMOVAN GAS, OKSIDIRAJUI, N.D.N.
1F
1964
SMEA GASOVITIH UGLjOVODONIKA, KOMPRIMOVANA, N.D.N.
1954
KOMPRIMOVAN GAS, ZAPALjIV, N.D.N.
1T
1955
KOMPRIMOVAN GAS,OTROVAN,N.D.N.
1 TF
1953
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.
1 TC
3304
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, NAGRIZAJUI, N.D.N.
1 TO
3303
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, OKSIDIRAJUI, N.D.N.
1 TFC
3305
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, NAGRIZAJUI, N.D.N.
1 TOC
3306
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, OKSIDIRAJUI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
Gasovi u tenom stanju

Klasifikacio
ni kd
UNbroj
2A
1058

GASOVI, U TENOM STANjU, nezapaljivi, dopunjeni azotom, ugljendioksidom ili
vazduhom
1292
1078
GAS ZA HLAENjE, N.D.N.

kao smee gasova sa oznakom R........, koji kao:
Smea F 1 na 70 C ima pritisak pare od najvie 1,3 MPa (13 bara), a na 50 C
gustinu, koja nije nia od one koju ima dihlorfluormetan (1,30 kg/l);
Smea F 2 na 70 C ima pritisak pare od najvie 1,9 MPa (19 bara), a na 50 C
gustinu, koja nije nia od one koju ima dihlordifluorometan (1,21 kg/l);
Smea F 3 na 70 C ima pritisak pare od najvie 3 MPa (30 bara), a na 50 C
gustinu, koja nije nia od one koju ima hlordifluormetan (1,09 kg/l).
Napomena: Trihlorfluormetan (sredstvo za hlaenje R 11), 1,1,2-trihlor- 1,2,2trifluoretan (sredstvo za hlaenje R 113), 1,1,1-trihlor-2,2,2-trifluoretan
(sredstvo za hlaenje R 113a), 1-hlor-1,2,2-trifluoretan (sredstvo za
hlaenje R 133) i 1-hlor-1,1,2-trifluoretan (sredstvo za hlaenje R
133b) nisu materije klase 2. One, meutim, mogu da budu sastojci
smea F 1 do F 3.
1968
INSEKTICID, GASOVIT,N.D.N.
3163
TENI GAS, N.D.N.
2O
3157
TENI GAS SA OKSIDIRAJUIM DEJSTVOM, N.D.N.
2F
1010
BUTADIEN, STABILIZOVAN ili SMEA BUTADIENA I UGLjOVODONIKA,

STABILIZOVANA, koja na 70 C ima pritisak pare, koji ne sme da prelazi 1.1 MPa
(11 bara), a gustina na 50 C ne sme biti manja od 0.525 kg/l
Napomena: Butadieni, stabilizovani su takoe svrstani u UN-broj 1010,vidi
Poglavlje 3.2 Tabela A.
1060
METILACETILEN I PROPADIEN SMEA, STABILIZOVANA,

kao smee metilacetilena i propadiena sa ugljovodonikom, koje kao:
Smea P 1 sadri najvie 63 % zapremine metilacetilena i propadiena i ne vie od
24% zapremine propana i propena, pri emu procentualno uee zasienih
ugljovodonika C4 mora da iznosi najmanje 14% zapremine;
Smea P 2 sadri najvie 48% zapremine metilacetilena i propadiena i najvie 50%
zapremine propana i propena, pri emu procentualno uee zasienih
ugljovodonika C4 mora da iznosi najmanje 5% zapremine;
kao i smee propadiena sa 1 % do 4 % metilacetilena.
1293
1965
SMEA GASOVITIH UGLjOVODONIKA, PREVEDENA U TENO STANjE, N.D.N.

kao smea koja kao:
Smea A na 70 C ima pritisak pare od najvie 1,1 MPa (11 bara), a na 50C gustinu
od najmanje 0,525 kg/l;
Smea A01 na 70 C ima pritisak pare od najvie 1,6 MPa (16 bara), a na 50 C
gustinu od najmanje 0,516 kg/l;
Smea A1 na 70 C ima pritisak pare od najvie 2,1 MPa (21 bar), a na 50 C
Smea B1 na 70 C ima pritisak pare od najvie 2,6 MPa (26 bara), a na 50C
Smea B2 na 70 C ima pritisak pare od najvie 2,6 MPa (26 bara), a na 50C
gustinu od najmanje 0,463 kg/l,
Smea B na 70 C ima pritisak pare od najvie 2,6 MPa (26 bara), a na 50 C
Smea C na 70 C ima pritisak pare od najvie 3,1 MPa (31 bar), a na 50C gustinu
od najmanje 0,440 kg/l;
Napomena: 1: Za prethodno navedene smee dozvoljeni su i sledei trgovaki
nazivi kao naimenovanja materije: za smee A, A01, A02 i A0:
BUTAN, za smeu C PROPAN.
2. Za transporte koji prethode ili slede pomorskom ili vazdunom
saobraaju,
za
UN-broj
1965
SMEA
GASOVITIH
UGLjOVODONIKA, PREVEDENA U TENO STANjE, N.D.N. moe
se koristiti kao alternativno naimenovanje UN-broj 1075
PETROLEJSKI GAS, TEAN.
3354
INSEKTICID, GASOVIT, ZAPALjIV, N.D.N.
3161
TENI GAS, ZAPALjIV, N.D.N.
1967
INSEKTICID, GASOVIT,OTROVAN, N.D.N.
3162
TENI GAS, OTROVAN, N.D.N
3355
INSEKTICID, GASOVIT, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.
3160
TENI GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.
2 TC
3308
TENI GAS, OTROVAN, NAGRIZAJUI, N.D.N.
2 TO
3307
TENI GAS, OTROVAN, OKSIDIRAJUI, N.D.N.
2 TFC
3309
TENI GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, NAGRIZAJUI, N.D.N.
2 TOC
3310
TENI GAS, OTROVAN, OKSIDIRAJUI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
2T
2 TF
Duboko rashlaeni gasovi u tenom stanju

Klasifikacio
ni kd
UNbroj
3A
3158
GAS, DUBOKO RASHLAEN, TEAN, N.D.N.
3O
3311
GAS, DUBOKO RASHLAEN, TEAN, OKSIDIRAJUI, N.D.N.
3F
3312
GAS, DUBOKO RASHLAEN, TEAN, ZAPALjIV, N.D.N.
Rastvoreni gasovi
Klasifikacio
ni kd
4
UNbroj

Za transport su dozvoljeni samo materije navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2.
1294
Pakovanja gasa pod pritiskom i posude, male, sa gasom (gasne patrone)

Klasifikacio
ni kd
5
UNbroj
1950
AEROSOLI
2037
POSUDE, MALE, SA GASOM (GASNE PATRONE) bez ispusnog ventila sa

jednokratnim punjenjem
Drugi predmeti koji sadre gas pod pritiskom

Klasifikacio
ni kd
6A
6F
UNbroj
2857
RASHLADNE MAINE, sa nezapaljivim, neotrovnim gasovima ili rastvorom

amonijaka (UN 2672)
3164
PREDMETI POD PNEMUATSKIM PRITISKOM, (sadre nezapaljiv gas) ili
3164
PREDMETI POD HIDRAULIKIM PRITISKOM, (sadre nezapaljiv gas)
3150
UREAJI, MALI, SA UGLjOVODONINIM GASOM, sa ispusnim ventilom
3150
PATRONE SA UGLjOVODONINIM GASOM, ZA DOPUNU ZA MALE UREAJE,

sa ispusnim ventilom
Uzorci gasa
Klasifikacio
ni kd
UNbroj
7F
3167
UZORAK NEKOMPRIMOVANOG GASA, ZAPALjIV, N.D.N., nije duboko rashlaen,

tean
7T
3169
UZORAK NEKOMPRIMOVANOG GASA, OTROVAN, N.D.N., nije duboko rashlaen,

tean
7 TF
3168
UZORAK NEKOMPRIMOVANOG GASA, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N., nije duboko

rashlaen, tean
1295
2.2.3
Klasa 3
2.2.3.1
Kriterijumi
2.2.3.1.1
Pojam klase 3 obuhvata materije i predmete, koji sadre materije ove klase, koje
- su tene prema stavu (a) definicije za "tene" u odeljku 1.2.1;
- imaju pritisak pare na 50 C od najvie 300 kPa (3 bara), a na 20 C i na standardnom pritisku
od 101,3 kPa nisu potpuno u gasovitom stanju,
2.2.3.1.2
- imaju taku paljenja od najvie 60 C (za odgovarajuu proveru vidi 2.3.3.1.).

Pojam klase 3 obuhvata i tene i vrste materije u rastopljenom stanju sa takom paljenja preko
60 C, koje se predaju na transport ili transportuju zagrejane na ili iznad svoje take paljenja.
Ove materije su svrstane pod UN-broj 3256.
Pojam klase 3 obuhvata i desenzitizovane eksplozivne tene materije. Desenzitizovane
eksplozivne tene materije su eksplozivne materije, koje su rastvorene ili u obliku suspenzije u
vodi ili drugoj tenosti, radi stvaranja homogene tene meavine, da bi se suzbile eksplozivne
osobine. U Tabeli A Poglavlja 3.2 ove materije su svrstane pod UN-brojeve 1204, 2059, 3064,
3343, 3357 i 3379
Napomena 1: Materije koje nisu otrovne ni nagrizajue sa takom paljenja od preko 35 C,
koje ne odravaju samostalno sagorevanje prema uslovima ispitivanja
Prirunika za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 32.5.2, ne spadaju u
klasu 3; ako se ove materije ipak predaju na transport i transportuju zagrejane
na ili iznad njihove take topljenja, one spadaju u ovu klasu.
2: Odstupajui od 2.2.3.1.1 dizel gorivo ili gazol ili ulje za loenje (lako) sa takom
paljenja preko 60 C do najvie 100 C smatraju se materijom klase 3, UN-broj
1202.
3: Tene materije, koje su pri udisanju vrlo otrovne, sa takom paljenja ispod 23
C i otrovne materije sa takom paljenja od 23 C ili iznad, su materije klase
6.1 (vidi 2.2.61.1).
4: Tene materije i preparati, koji se koriste kao sredstva za suzbijanje tetoina
(pesticidi), koje su vrlo otrovne, otrovne ili slabo otrovne i imaju taku paljenja
od 23 C ili viu, su materije klase 6.1 (vidi 2.2.61.1).
Materije i predmeti klase 3 podeljeni su kako sledi:
F
Zapaljive tene materije bez sporedne opasnosti:
F1
Zapaljive tene materije sa takom paljenja od najvie 60 C;
F2
Zapaljive tene materije sa takom paljenja iznad 60 C, koje se predaju na
transport ili transportuju zagrejane na ili iznad njihove take paljenja (zagrejane materije);
FT
Zapaljive tene materije, otrovne:
FC
FTC
D
2.2.3.1.3
FT1
Zapaljive tene materije, otrovne;
FT2
Sredstva za suzbijanje tetoina (pesticidi);
Zapaljive tene materije, nagrizajue;
Zapaljive tene materije, otrovne, nagrizajue;
Desenzitizovane eksplozivne tene materije.
Materije i predmeti svrstani u klasu 3 navedeni su u Tabeli A poglavlja 3.2. Materije koje nisu
poimenino navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, svrstavaju se prema odredbama ovog odeljka u
odgovarajue naimenovanje u 2.2.3.3 i u odgovarajuu ambalanu grupu. Zapaljive tene
materije se na osnovu njihovog stepena opasnosti, koju predstavljaju u toku transporta,
svrstavaju u jednu od sledeih ambalanih grupa:
Ambalana grupa
Taka paljenja
(zatvorena posuda)
Temperatura poetka kljuanja
35 C
II(a)
< 23 C
> 35 C
III(a)
23 C i 60 C
> 35 C
(a)
vidi takoe 2.2.3.1.4.

Za tenosti sa (nekom) sporednom opasnou (opasnostima) potrebno je uzeti u obzir
ambalanu grupu odreenu prema gornjoj tabeli i ambalan grupu odreenu na osnovu jaine
sporedne/sporednih opasnosti; klasifikacija i ambalane grupe se odreuju u skladu sa tabelom
1296
2.2.3.1.4
pretenih opasnosti u 2.1.3.10.

Tene ili viskozne smee i preparati ukljuujui i one sa najvie 20% nitroceluloze sa sadrajem
azota od najvie 12,6% u suvoj masi, mogu se svrstati u ambalanu grupu III samo ako
ispunjavaju sledee zahteve:
(a) da je visina odvojenog sloja rastvaraa manja od 3% ukupne visine probnog uzorka prilikom
ispitivanja odvajanja rastvaraa (vidi Prirunik za ispitivanja i kriterijume, deo III pododeljak
32.5.1); i
3
(b) viskozitet i taka paljenja moraju biti u skladu sa sledeom tabelom:
Kinematiki
viskozitet
(ekstrapolirani) (pri brzini
2
smicanja blizu 0) mm /s na
23C
20 <
80 <
135 <
220 <
300 <
700 <
Vreme isticanja t prema ISO 2431:1993

prenik
ispusne
slavine
(dizne)
mm
us
Taka
paljenja u C
80
20 <
60
iznad 17
135
60 <
100
iznad 10
220
20 <
32
iznad 5
300
32 <
44
iznad -1
700
44 <
100
iznad -5
100 <
-5 i ispod
Napomena: Smee sa vie od 20% ali najvie 55% nitroceluloze sa sadrajem azota od najvie
12,6% u suvoj masi su materije, koje se svrstavaju pod broj UN 2059.
Smee sa takom paljenja ispod 23 C
2.2.3.1.5
2.2.3.1.6
2.2.3.1.7
2.2.3.2
2.2.3.2.1
sa preko 55% nitroceluloze bez obzira na sadraj azota, ili
sa najvie 55% nitroceluloze, a sa sadrajem azota od preko 12,6% u suvoj

masi su materije klase 1 (UN-brojevi 0340 ili 0342) ili klase 4.1 (UN-brojevi
2555, 2556 ili 2557).
Rastvori i homogene smee, koje nisu otrovne ni nagrizajue, sa takom paljenja od 23 C ili
preko toga (viskozne materije kao to su boje ili lakovi, izuzev materija, koje sadre preko 20%
nitroceluloze) u posudama kapaciteta od najvie 450 litara ne podleu propisima ADR, ako pri
ispitivanju odvajanja rastvaraa (vidi Prirunik za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak
32.5.1) visina odvojenog sloja rastvaraa iznosi manje od 3% ukupne visine i ako materije na 23
C u posudi za isticanje prema standardu ISO 2431:1993 sa ispusnom slavinom (diznom)
prenika 6 mm imaju vreme isticanja
(a) od najmanje 60 sekundi, ili
(b) najmanje 40 sekundi i ne sadri vie od 60% materija klase 3.
Ako materije klase 3 zbog primesa, spadaju u druge kategorije opasnosti od onih u koje spadaju
materije poimenino navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, ove smee ili rastvori svrstavaju se u
naimenovanja u koja oni spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.
Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smea (kao to su preparati, smee i otpaci) vidi i odeljak
2.1.3.
Na osnovu postupka ispitivanja iz 2.3.3.1 i 2.3.4 i kriterijuma iz 2.2.3.1.1 moe se utvrditi, da li je
osobina poimenino navedenog rastvora ili poimenino navedene smee odn. rastvora ili smee,
koja sadri poimenino navedenu materiju, takva da taj rastvor ili ta smea ne podlee
odredbama ove klase (vidi i odeljak 2.1.3).
Materije koje nisu dozvoljene za transport
Materije klase 3, koje lako peroksidiraju (koje su nestabilne i lako grade perokside, kao to je
sluaj sa etrom ili nekim heterociklinim jedinjenjima koja sadre kiseonik), nisu dozvoljene za
transport, ukoliko njihov sadraj peroksida, raunato po vodonikperoksidu (H2O2) premauje
Definicija viskoziteta: ako se predmetna materija ne ponaa po Njutnovim zakonima ili ako metoda utvrivanja
viskoziteta uz pomo posude za isticanje nije odgovarajua, mora se koristiti viskozimetar sa promenljivom
brzinom smicanja, da bi se odredio koeficijent dinamikog viskoziteta materije, na 23 C, pri broju brzine smicanja;
Na dobijenim vrednostima mora se izvriti ekstrapolacija u zavisnosti od brzina smicanja na nultu brzinu
smicanja. Na taj nain utvreni dinamiki viskozitet, podeljen gustinom, daje mogui kinematiki viskozitet pri
brzini smicanja bliskoj 0.
1297
2.2.3.2.2
2.2.3.2.3
2.2.3.3
0,3%. Sadraj peroksida se utvruje prema propisima 2.3.3.2.

Hemijski nestabilne materije klase 3 nisu dozvoljene za transport, izuzev ako su preduzete
neophodne mere za spreavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije tokom
transporta. U tom cilju mora se posebno voditi rauna, da posude i cisterne ne sadre materije,
koje mogu da podstiu takve reakcije.
Desenzitizovane eksplozivne tene materije, koje nisu navedene u Tabeli A poglavlja 3.2 nisu
dozvoljene za transport kao materije klase 3.
Spisak zbirnih naimenovanja
Sporedna opasnost
Klasifikacioni kd
UN-broj
Nazivi materije ili predmeta
Zapaljive tenosti
1133 LEPILA koja sadre zapaljivu tenost
1136 DESTILATI KATRANA KAMENOG UGLjA, ZAPALjIVI
1139 RASTVOR ZA POVRINSKU ZATITU (ukljuuje povrinski tretmani ili
oblaganja koja se koriste u industrijske ili druge svrhe,kao to je zatita
vozila od korozije,oblaganje buradi)
1169 EKSTRAKTI, AROMATINI, TENI
1197 EKSTRAKTI, AROMA, TENI
1210 TAMPARSKE BOJE,zapaljive
1210 DODATNE MATERIJE ZA TAMPARSKU BOJU (ukljuujui
razreivae ili rastvarae),zapaljive
F1
1263 BOJE (boja, lak, emajl, bajc, elak, firnajz, sredtsvo za poliranje,
punioci)
1263 DODATNI MATERIJALI ZA BOJU (ukljuujui razreivae boje i
rastvarae)
1266 PARFIMERIJSKI PROIZVODI sa zapaljivim rastvaraima
1293 TINKTURE, MEDICINSKE
1306 SREDSTVA ZA ZATITU DRVETA, TENA
1866 SMOLA, RASTVOR, zapaljiv
1999 KATRAN, TENI (ukljuujui drumski asfalt i ulja, bitumen i seene
ostatke bitumena
3065 ALKOHOLNA PIA
3269 KOMPLETI POLIESTARSKIH SMOLA
1224 KETONI, TENI, N.D.N.
1268 DESTILATI SIROVE NAFTE, N.D.N. ili
1268 PROIZVODI SIROVE NAFTE, N.D.N.
bez
sporedne
opasnosti F
1987
1989
2319
3271
3272
3295
3336
3336
1993
F2
zagrejana
materija
ALKOHOLI, N.D.N.
ALDEHIDI, N.D.N.
TERPENTINSKI UGLjOVODONICI, N.D.N.
ETRI, N.D.N.
ESTRI, N.D.N.
UGLjOVODONICI, TENI, N.D.N.
MERKAPTANI, ZAPALjIVI, TENI,N.D.N. ili
SMEA MERKAPTANA, ZAPALjIVA, TENA, N.D.N.
ZAPALjIVA TENOST, N.D.N.
3256 ZAGREJANA TENOST, ZAPALjIVA, N.D.N. sa takom paljenja iznad

60C zagrejana na ili iznad take paljenja
1228 MERKAPTANI, ZAPALjIVI,OTROVNI, TENI, N.D.N. ili

1228 SMEA MERKAPTANA, ZAPALjIVA, OTROVNA, TENA, N.D.N.
1298
FT1
1986 ALKOHOLI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N.

1988 ALDEHIDI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N.
2478 IZOCIJANATI,ZAPALjIVI,OTROVNI, N.D.N. ili
2478 RASTVOR IZOCIJANATA, ZAPALjIV,OTROVAN, N.D.N.
3248 LEK, TEAN, ZAPALjIV, OTROVAN, N.D.N.
3273 NITRILI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N.
1992 ZAPALjIVA TENOST,OTROVNA, N.D.N.
otrovna FT
2758 PESTICID NA BAZI KARBAMATA, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN

2760 PESTICID NA BAZI ARSENA, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
2762 ORGANOHLORNI PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
2764 TRIAZINSKI PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
2772 PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
2776 PESTICID NA BAZI BAKRA, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
2778 PESTICID NA BAZI IVE, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
2780 PESTICID NA BAZI SUPSTITUISANOG NITROFENOLA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN
2782 PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
2784 ORGANOFOSFORNI PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
pesticidi
(taka
paljenja
o
< 23 C)
FT2
2787 ORGANOKALAJNI PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN

3024 PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN
3346 PESTICID, DERIVAT FENOKSISIRETNE KISELINE, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN
3350 INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
3021 PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN, N.D.N.
Nap. Klasifikacija pesticida pod neko naimenovanje, vri se na osnovu
aktivnog sastojka, agregatnog stanja pesticida i svih moguih sporednih
opasnosti.
3469 BOJA, ZAPALjIVA, NAGRIZAJUA (boja, lak, emajl, bajc, elak,
firnajz, sredtsvo za poliranje, punioci) ili
3469 DODATNE MATERIJALI ZA BOJE, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI
(ukljuujui razreivae boje i rastvarae)
nagrizajua
FC
2733
2733
2985
3274
AMINI, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI, N.D.N. ili

POLIAMINI, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
HLORSILANI, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
ALKOHOLATI, RASTVOR, u alkoholu, N.D.N.
2924 ZAPALjIVA TENOST, NAGRIZAJUA, N.D.N.
otrovna
nagrizajua
FTC
3286 ZAPALjIVA TENOST, OTROVNA, NAGRIZAJUA, N.D.N.
1299
3343 NITROGLICERIN, SMEA, DESENZITIZOVANA ZAPALjIVA, TENA,

N.D.N. sa najvie 30% mase nitroglicerina
desenzitizovana
eksplozivna tena
materija
D
3357 NITROGLICERIN, SMEA, DESENZITIZOVANA, TENA, N.D.N. sa

najvie 30% mase nitroglicerina
3379 EKSPLOZIV, DESENZITIZOVAN, TEAN, N.D.N.
1300
2.2.41
Klasa 4.1
Zapaljive vrste materije, samoreagujue materije i

desenzitizovane eksplozivne materije
2.2.41.1
Kriterijumi
2.2.41.1.1
Pojam klase 4.1 obuhvata zapaljive materije i predmete, desenzitizovane eksplozivne

materije, koje se smatraju vrstim prema definiciji pojma vrst u stavu (a) odeljka
1.2.1, kao i samoreagujue vrste ili tene materije.
U klasu 4.1 svrstane su:
2.2.41.1.2
lako zapaljive vrste materije i predmeti (vidi 2.2.41.1.3 do 2.2.41.1.8);

samoreagujue vrste ili tene materije (vidi 2.2.41.1.9 do 2.2.41.1.17);
desenzitizovane eksplozivne vrste materije (vidi 2.2.41.1.18);
materije srodne samoreagujue materijama (vidi 2.2.41.1.19).

Materije i predmeti klase 4.1 podeljeni su kako sledi:
F
Zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti:
F1
Organske materije;
F2
Organske materije rastopljene;
F3
Neorganske materije;
FO
Zapaljive vrste materije, oksidirajue;
FT
Zapaljive vrste materije, otrovne;
FT1
Organske materije, otrovne;
FT2
Neorganske materije, otrovne;
FC
Zapaljive vrste materije, nagrizajue;
FC1
Organske materije, nagrizajue;
FC2
Neorganske materije, nagrizajue;
D
Desenzitizovane eksplozivne vrste materije bez sporedne opasnosti;
DT
Desenzitizovane eksplozivne vrste materije, otrovne;
SR
Samoreagujue materije;
SR1
Materije, za koje nije potrebna nikakva kontrola temperature;
SR2
Materije, za koje je neophodna kontrola temperature.
Zapaljive vrste materije

2.2.41.1.3
2.2.41.1.4
2.2.41.1.5
Definicije pojmova i osobine

Zapaljive vrste materije su lako sagorive vrste materije i vrste materije, koje se mogu
zapaliti trenjem.
Lako zapaljive vrste materije su materije u vidu praha, zrna ili paste, koje su opasne, ako
se mogu lako zapaliti kratkim kontaktom sa izvorom paljenja kao to je zapaljena ibica i
ako se plamen moe brzo proiriti. Opasnost pri tome ne predstavlja samo poar, nego i
otrovni proizvodi sagorevanja. Metalni prah je naroito opasan zbog potekoa pri
gaenju poara, jer uobiajena sredstva za gaenje, kao to su ugljendioksid ili voda
mogu poveati opasnost.
Klasifikacija
Materije i predmeti, koji su svrstani u klasu 4.1 kao zapaljive vrste materije, navedeni
su u Tabeli A Poglavlja 3.2. Razvrstavanje organskih materija i predmeta, koji nisu
poimenino navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2, u odgovarajui naziv u 2.2.41.3 u skladu
odredbama Poglavlja 2.1 moe se vriti na osnovu iskustva ili rezultata ispitivanja
prema Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 33.2.1. Razvrstavanje
neorganskih materija koje nisu poimenino navedene mora se vriti na osnovu rezultata
ispitivanja prema Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 33.2.1.; pri
tome se moraju uzeti u obzir i iskustva, ako ona vode do stroijeg razvrstavanja.
Ako su materije i predmeti koji nisu poimenino navedeni svrstani u neko od
naimenovanja navedenih u 2.2.41.3, a na osnovu postupka ispitivanja prema Priruniku
za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 33.2.1, vae sledei kriterijumi:
(a) Sa izuzetkom metalnog praha ili praha metalnih legura, prakaste, zrnaste ili materije
u vidu paste je potrebno klasifikovati kao lako zapaljive materije klase 4.1, ako se
one lako mogu zapaliti kratkim kontaktom sa izvorom paljenja (na primer, zapaljena
ibica) ili ako se poar nakon paljenja brzo iri, ako je vreme sagorevanja jedne
1301
2.2.41.1.6
2.2.41.1.7
2.2.41.1.8
merne duine od 100 mm krae od 45 sekundi ili je brzina sagorevanja vea od 2,2
mm/s.
(b) Metalni prah ili prah metalnih legura se svrstava u klasu 4.1, ako se moe zapaliti
plamenom i ako se reakcija proiri na ceo uzorak za deset minuta ili krae.
vrste materije, koje mogu prouzrokovati poar usled trenja, klasifikuju se u klasu 4.1
analogno postojeem naimenovanju (npr. ibice), ili u skladu sa odgovarajuim posebnim
odredbama.
Na osnovu postupka ispitivanja prema Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III,
odeljak 33.2.1 i prema kriterijumima utvrenim u 2.2.41.1.4 i 2.2.41.1.5 se takoe moe
utvrditi, da li je osobina poimenino navedene materije takva, da ne podlee odredbama
ove klase.
Ako materije klase 4.1 zbog primesa spadaju u druge kategorije opasnosti od onih u
koju spadaju materije poimenino navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smee se
svrstavaju u naziv, u koji one spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.
Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smea (kao to su preparati ili otpaci) vidi takoe i
odeljak 2.1.3.
Razvrstavanje u ambalanu grupu
Zapaljive vrste materije koje su klasifikovane pod razliita naimenovanja u Tabeli A
Poglavlja 3.2 se svrstavaju u ambalanu grupu II ili III, na osnovu postupka ispitivanja
Prirunika za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 33.2.1, u skladu sa sledeim
kriterijumima:
(a) lako zapaljive vrste materije, koje prilikom ispitivanja imaju vreme sagorevanja
krae od 45 sekundi za izmereno odstojanje od 100 mm, svrstavaju se u:
ambalanu grupu II: ako plamen prolazi kroz ovlaenu zonu;
ambalanu grupu III: ako ovlaena zona zaustavi plamen za najmanje etiri
minuta.
(b) metalni prah ili prah metalnih legura se svrstava u:
ambalanu grupu II: ako se prilikom ispitivanja reakcija proiri celom
duinom uzorka za pet minuta ili krae;
ambalanu grupu III: ako se prilikom ispitivanja reakcija proiri celom
duinom uzorka za due od pet minuta.
Za vrste materije, koje mogu prouzrokovati poar trenjem, razvrstavanje u ambalanu
grupu vri se analogno sa postojeim naimenovanjima ili u skladu sa odgovarajuim
posebnim odredbama.
Samoreagujue materije
Definicije pojmova
2.2.41.1.9
U svrhu ADR samoreagujue materije su termiki nestabilne materije, koje su podlone

jakom egzotermnom raspadanju i bez uea kiseonika (vazduha). Materije se ne
smatraju samoreagujuim materijama klase 4.1, ako:
(a) su eksplozivne materije prema kriterijumima klase 1;
(b) su oksidirajue materije prema postupku klasifikacije za klasu 5.1 (vidi 2.2.51.1),
izuzev smea oksidirajuih materija, koje sadre najmanje 5 % sagorivih organskih
materija i onih koje podleu klasifikacionom postupku utvrenom u napomeni 2;
(c) su organski peroksidi prema kriterijumima klase 5.2 (vidi 2.2.52.1);
(d) je njihova toplota raspadanja manja od 300 J/g; ili
(e) je njihova temperatura samoubrzavajueg raspadanja (SADT) (vidi Napomenu 2 u
produetku) za komad za otpremu od 50 kg via od 75 C.
Napomena 1: Toplota raspadanja se moe utvrditi prema svakoj meunarodno
priznatoj metodi, npr. dinamikom diferencijalnom kalorimetrijom i
adijabatskom kalorimetrijom.
2: Smee oksidirajuih materija, koje odgovaraju kriterijumima klase 5.1 i
sadre najmanje 5 % sagorivih organskih materija, koje ne odgovaraju
kriterijumima navedenim u gornjim stavovima (a), (b) (c) ili (e), podleu
klasifikacionom postupku za samoreagujue materije.
Smee koje pokazuju osobine samoreagujuih materija, tipa B do F,
klasifikuju se kao samoreagujue materije klase 4.1.
Smee, koje prema principu Prirunika za ispitivanja i kriterijume, Deo
II, pododeljak 20.4.3 g), pokazuju osobine samoreagujuih materija tipa
G, smatraju se u svrhu klasifikacije kao materije klase 5.1 (vidi
1302
3:
4:
2.2.51.1).
Temperatura samoubrzavajueg raspadanja (SADT) je najnia
temperatura, na kojoj materija moe egzotermno da se raspadne u
transportnoj ambalai. Neophodni zahtevi za utvrivanje ove
temperature (SADT) navedeni su u Priruniku za ispitivanja i kriterijume,
Deo II, poglavlja 20 i odeljak 28.4.
Materije, koje pokazuju osobine samoreagujuih materija, se svrstavaju
kao takve i ako ove materije prema 2.2.42.1.5 daju pozitivan rezultat pri
ispitivanju, za svrstavanje u klasu 4.2.
Osobine
2.2.41.1.10
Raspadanje samoreagujuih materija moe biti izazvano toplotom, kontaktom sa

katalitikom neistoom (npr, kiselinama, jedinjenjima tekih metala, bazama), trenjem ili
udarom. Brzina raspadanja raste sa temperaturom i varira u zavisnosti od materije.
Raspadanje, naroito ako ne doe do paljenja, moe da ima za posledicu razvijanje
otrovnih gasova ili para. Kod odreenih samoreagujuih materija mora se kontrolisati
temperatura. Odreene samoraspadajue materije mogu se eksplozivno raspasti
posebno ako su zatvorene. Ova osobina moe se menjati dodavanjem sredstava za
razblaivanje ili korienjem odgovarajue ambalae. Odreene samoreagujue
materije estoko sagorevaju. Samoreagujue materije su na primer odreena
jedinjenja dole navedenih tipova:
alifatina azotna jedinjenja (-C-N=N-C-);
organski azidi (-C-N3);
+ diazonijum soli (-CN2 Z );
N-nitrozo jedinjenja (-N-N=O); i
aromatini sulfohidrazidi (-SO2-NH-NH2);
Ovo nabrajanje je nepotpuno, materije sa drugim reaktivnim grupama i odreene smee
materija mogu imati sline osobine.
Klasifikacija
2.2.41.1.11
Samoreagujue materije se dele na sedam tipova u zavisnosti od njihovog stepena

opasnosti. Tipovi samoreagujuih materija se kreu od tipa A, koji nije dozvoljen za
transport u ambalai u kojoj je ispitan, do tipa G, koji ne potpada pod odredbe za
samoreagujue materije klase 4.1. Klasifikacija samoreagujuih materija tipova B do F je
u neposrednoj vezi sa najveom dozvoljenom koliinom u jednoj ambalai. Principi koji se
primenjuju prilikom klasifikacije, kao i primenjivi klasifikacioni postupci, metode ispitivanja i
kriterijuma i uzorak odgovarajueg izvetaja o ispitivanju navedeni su u Priruniku za
ispitivanja i kriterijume, Deo II.
Samoreagujue materije, koje su ve klasifikovane i dozvoljene za transport u ambalai,
navedene su u 2.2.41.4, one koje su ve dozvoljene za transport u IBC, navedene su u
4.1.4.2, uputstvo za pakovanje IBC520, a one koje su ve dozvoljene za transport u
cisternama prema poglavlju 4.2 navedene su u 4.2.5.2 u uputstvu za prenosive cisterne
T23. Svaka navedena dozvoljena materija svrstana je u naziv po vrstama iz Tabele A,
Poglavlja 3.2 (UN-brojevi 3221 do 3240), takoe su navedene i odgovarajue sporedne
opasnosti i napomene sa relevantnim transportnim informacijama.
Ova zbirna naimenovanja navode:
2.2.41.1.12
- samoreagujue materije tipova B do F, vidi 2.2.41.1.11;

- agregatno stanje (teno/vrsto).
- kontrola temperature (po potrebi), vidi 2.2.41.1.17.
Klasifikacija samoreagujuih materija navedenih u 2.2.41.4 vri se na osnovu tehniki
iste materije (izuzev ako nije posebno navedena manja koncentracija od 100%).
2.2.41.1.13
2.2.41.1.14
Klasifikaciju samoreagujuih materija, koje nisu navedene u 2.2.41.4, 4.1.4.2, uputstvu

za pakovanje IBC520 ili u 4.2.5.2, uputstvu za prenosive cisterne T23, kao i njihovo
razvrstavanje u neko zajedniki naziv, treba da preduzme nadleni organ zemlje porekla,
na osnovu izvetaja o ispitivanju. Odobrenje mora da sadri klasifikaciju i odgovarajue
uslove transporta. Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, klasifikacija i uslovi
transporta moraju biti priznati od strane nadlenih organa prve drave Ugovorne Strane
ADR na koju poiljka nailazi.
Aktivatori, kao to su jedinjenja cinka, mogu biti dodati odreenim samoreagujuim
materijama da bi izmenili njihovu reaktivnu sposobnost. U zavisnosti od tipa i
koncentracije aktivatora, to moe da ima za posledicu smanjenje termike stabilnosti i
promenu eksplozivnih osobina. Ako se promeni jedna od ovih osobina, novi preparat
1303
2.2.41.1.15
mora da se oceni prema klasifikacionom postupku.

Uzorci samoreagujuih materija ili preparati samoreagujuih materija, koji nisu navedeni u
pododeljku 2.2.41.4, za koje ne postoje kompletni podaci o ispitivanju i koji se
transportuju radi daljih ispitivanja ili procene, treba razvrstati u naziv koje odgovara
samoreagujuim materijama tipa C, pod uslovom da
- iz raspoloivih podataka proizilazi, da uzorak nije opasniji od samoreagujue materije
tipa B;
- je uzorak upakovan prema metodi pakovanja OP2 i da masa po transportnoj jedinici
ne iznosi vie od 10 kg.
- iz raspoloivih podataka proizilazi, da je kontrolisana temperatura, ukoliko je
neophodna, dovoljno niska da sprei svako opasno razlaganje (dekompoziciju), i
dovoljno visoka da sprei svako opasno razdvajanje faza.
Desenzitivizacija
2.2.41.1.16
Da bi se postigla bezbednost tokom transporta, samoreagujue materije, se u mnogim

sluajevima desenzitizuju korienjem sredstava za razblaivanje. Ako je utvren
procentualni sadraj neke materije, tada se to odnosi na procenat po masi, zaokrueno
na naredni ceo broj. Ako se koristi neko sredstvo za razblaivanje, samoreagujue
materije moraju biti ispitane zajedno sa sredstvom za razblaivanje, koje je prisutno u
koncentraciji i u obliku koji je korien u transportu. Sredstva za razblaivanje, usled
samoreagujua materija moe koncentrisati na opasan nivo prilikom
kojih se
oslobaanja iz ambalae, se ne smeju koristiti. Svako sredstvo za razblaivanje mora biti
kompatibilno sa samoreagujuom materijom. U tom smislu, kompatibilna sredstva za
razblaivanje su ona vrsta ili tena sredstva, koja nemaju nikakvo tetno dejstvo na
termiku stabilnost i na tip opasnosti samoreagujue materije. Teni razreivai u
preparatima za koje se zahteva kontrolisana temperatura (vidi 2.2.41.1.14), moraju imati
taku kljuanja od najmanje 60 C i temeraturu paljenja od najmanje 5 C. Taka
kljuanja tene materije mora biti za najmanje 50 C vea od kontrolne temperature
samoreagujue materije.
Zahtevi za kontrolu temperature
2.2.41.1.17
Odreene samoreagujue materije se smeju transportovati samo na kontrolisanoj

temperaturi. Kontrolna temperatura je najvea temperatura, na kojoj samoreagujua
materija moe bezbedno transportovati. Predpostavlja se, da temperatura u neposrednoj
okolini komada za otpremu tokom transporta prekorauje 55 C samo u toku relativno
kratkog vremenskog perioda u okviru svaka 24 asa. Pri izostanku kontrole temperature
moe biti neophodno preduzeti mere za sluaj vanrednih okolnosti. Temperatura za
sluaj vanrednih okolnosti je temperatura, na kojoj se ove mere moraju preduzeti.
Kontrolna i temperatura za sluaj vanrednih okolnosti se izraunava iz SADT (vidi tabelu
1). SADT se odreuje, da bi se moglo odluiti, da li se materija mora transportovati na
kontrolisanoj temperaturi. Odredba za odreivanje SADT sadran je u Priruniku za
ispitivanja i kriterijume Deo II poglavlje 20 i odeljak 28.4.
Tabela 1: Odreivanje kontrolne temperature i temperature za sluaj vanrednih

okolnosti
Vrsta posude
SADT
Pojedinana
ambalaa i IBC
Kontrolna
temperatura
Temperatura za sluaj
nude
20 C
20 C ispod SADT
10 C ispod SADT
20 C,
15 C ispod SADT
10 C ispod SADT
35 C
10 C ispod SADT
5 C ispod SADT
50 C
10 C ispod SADT
5 C ispod SADT
35 C
Cisterne
a
SADT materija koja je upakovana za transport
Samoreagujue materije sa SADT od najvie 55 C moraju se transportovati na

kontrolisanoj temperaturi. Ukoliko su primenjive, kontrolna i temperatura u sluaju
1304
vanrednih okolnosti navedene su u 2.2.41.4. Stvarna temperatura tokom transporta

moe biti nia od kontrolne temperature, ali je neophodno odabrati temperaturu koja
spreava razdvajanje faza.
Desenzitizovane eksplozivne vrste materije
2.2.41.1.18
Desenzitizovane eksplozivne vrste materije su materije, koje su ovlaene vodom ili

alkoholima ili razblaene drugim materijama, radi potiskivanja njihovih eksplozivnih
osobina. Takva naimenovanja su u Tabeli A poglavlja 3.2 pod UN-brojevima: 1310, 1320,
1321, 1322, 1336, 1337, 1344, 1347, 1348, 1349, 1354, 1355, 1356, 1357, 1517, 1571,
2555, 2556, 2557, 2852, 2907, 3317, 3319, 3344, 3364, 3365, 3366, 3367, 3368, 3369,
3370, 3376 i 3380.
Materije srodne sa samoreagujuim materijama
2.2.41.1.19
Materije, koje:
(a) su privremeno svrstane u klasu 1 prema serijama ispitivanja 1 i 2, ali su serijom
ispitivanja 6 ipak izuzete iz klase 1,
(b) nisu samoreagujue materije klase 4.1,
2.2.41.2
2.2.41.2.1
2.2.41.2.2
2.2.41.2.3
2.2.41.3
(c) nisu materije klase 5.1 ili 5.2,

su takoe svrstane u klasu 4.1. UN-brojevi 2956, 3241, 3242 i 3251 su takva
naimenovanja.
Hemijski nestabilne materije klase 4.1 dozvoljene su za transport samo ako su preduzete
odgovarajue mere za spreavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije
tokom transporta. U tom cilju, mora se posebno voditi rauna o tome, da posude i
rezervoari ne sadre materije, koje bi ove reakcije podstakle.
Zapaljive vrste materije, oksidirajue, koje su svrstane pod UN-broj 3097, nisu
dozvoljene za transport, osim ako odgovaraju zahtevima klase 1 (vidi i 2.1.3.7).
Sledee materije nisu dozvoljene za transport:
- samoreagujue materije tipa A (vidi Prirunik za ispitivanja i kriterijume, Deo II, stav
20.4.2 (a));
- sulfidi fosfora, koji nisu osloboeni belog ili utog fosfora;
- desenzitizovane eksplozivne vrste materije, koje nisu navedene u Tabeli A Poglavlja
3.2;
- neorganske zapaljive materije u rastopljenom stanju izuzev UN-broj 2448 SUMPOR,
RASTOPLjEN;
Spisak zbirnih naimenovanja
Sporedna
opasnost
Klasifikacioni kod
UNbroj
3175 VRSTE MATERIJE KOJE SADRE

ZAPALjIVU TENOST,N.D.N.
organska
F1
1353 VLAKNA, IMPREGNIRANA SLABO

NITROVANOM NITROCELULOZOM,
N.D.N., ili
1353 TKANINE IMPREGNIRANE SLABO
NITROVANOM NITROCELULOZOM,
N.D.N.
1325 ZAPALjIVA ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
bez
sporedne
opasnosti organska
F2
rastopljena

MATERIJA, RASTOPLjENA, N.D.N.
zapaljiva
3089 METALNI PRAH, ZAPALjIV, N.D.N.
1305
(a), (b)
vrsta materija F
3181 ZAPALjIVE METALNE SOLI ORGANSKIH

JEDINjENjA, N.D.N.
neorganska F3
oksidirajua
organska
otrovna
FT
3182 ZAPALjIVI METALNI HIDRIDI, N.D.N.

3178 ZAPALjIVA NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
(c)
FO
3097 ZAPALjIVA VRSTA MATERIJA,

OKSIDACIONO SREDSTVO, N.D.N. (nije
dozvoljena za transport, vidi 2.2.41.2.2)
FT1

MATERIJA, OTROVNA, N.D.N.
neorganska FT2

FC1

MATERIJA, NAGRIZAJUA, N.D.N.
FC2

bez sporedne
opsanosti
3319 NITROGLICERINSKA SMEA,

DESENZITIZOVANA, VRSTA, N.D.N. sa
vie od 2% a manje od 10% mase
nitroglicerina
3344 PENTAERITRIT TETRANITRAT, SMEA,
DESENZITIZOVANA, VRSTA, N.D.N., sa
najmanje 10% a najvie 20% (masenih)
PENT
3380 EKSPLOZIV, DESENZITIZOVAN, VRST,
N.D.N.
otrovna
DT
nagrizajua
FC
desenzitizovana
eksplozivna materija
nije potrebna kontrola

temperature
Za transport su dozvoljene samo materije klase

4.1, koje su navedene u Tabeli A, Poglavlja 3.2
SR1
1306
SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP A,

TENA (nije dozvoljena za transport, vidi
2.2.41.2.3)
SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP A,
VRSTA (nije dozvoljena za transport, vidi
2.2.41.2.3)
3221 SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP B,
TENA
VRSTA
3223 SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP C,
TENA
VRSTA
3225 SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP D,
TENA
VRSTA
3227 SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP E,
TENA
VRSTA
3229 SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP F,

TENA
VRSTA
SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP G,
TENA (ne podleu odredbama za klasu
4.1, vidi 2.2.41.1.11)
SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP G,
VRSTA (ne podleu propisima za klasu
4.1, vidi 2.2.41.1.11)
Samoreagujua
materija
SR
neophodna kontrola
temperature
2.2.41.4
SR2

TENA, UVANA NA KONTROLISANOJ
TEMPERATURI (nije dozvoljena za
transport , vidi 2.2.41.2.3)
VRSTA,UVANA NA KONTROLISANOJ
transport, vidi 2.2.41.2.3)
TEMPERATURI(nije dozvoljena za
transport, vidi 2.2.41.2.3),
VRSTA, UVANA NA KONTROLISANOJ
TEMPERATURI(nije dozvoljena za transport
u eleznikom saobraaju, vidi 2.2.41.2.3)
TEMPERATURI (nije dozvoljena transport,
vidi 2.2.41.2.3)
TEMPERATURI(nije dozvoljena transport,
vidi 2.2.41.2.3)
TEMPERATURAMA (nije dozvoljena
(a)
Metali i legure metala u prahu ili drugom zapaljivom obliku, koji su samozapaljivi, su
materije klase 4.2.
(b)
Metali i metalne legure u prahu ili drugom zapaljivom obliku, koji u kontaktu sa
vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 4.3.
(c)
Hidridi metala, koji u kontaktu sa vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije

klase 4.3. Aluminijumborhidrid ili aluminijumborhidrid u ureajima je materija klase
4.2, UN-broj 2870.
Spisak ve svrstanih samoreagujuih materija u ambalai

U rubrici Metode pakovanja navedeni kdovi OP1 do OP8 upuuju na metode
pakovanja u 4.1.4.1, uputstvo za pakovanja P 520 (vidi i 4.1.7.1). Samoreagujue
1307
materije koje se transportuju moraju odgovarati navedenim klasifikacijama i navedenim

kontrolisanim i temperaturama za sluaj vanrednih okolnosti (izvedene od SADT). Za
materije, dozvoljene za transport u IBC, vidi 4.1.4.2 uputstvo za pakovanje IBC520, a
za materije, koje su dozvoljene za transport u cisternama prema poglavlju 4.2, vidi
4.2.5.2 uputstvo za prenosive cisterne T 23.
Napomena: Klasifikacija sadrana u ovoj Tabeli se odnosi na tehniki iste materije
(izuzev ako je navedena koncentracija manja od 100 %). Za druge
koncentracije materija se moe klasifikovati na drugi nain, uzimajui u
obzir postupke Prirunika za ispitivanja i kriterijume, Deo II.
1308
Samoreagujue materije
Kontroli- Temperat
sana
ura za
UN-brojevi
Koncen- Metoda
temperaslua
pakotracija
za pozicije Primedbe
tura
vanrednih
vanja
(%)
po vrstama
okolnosti
(C)
(C)
ACETON-PIROGALOL KOPOLIMER 2DIAZO-1-NAFTOL-5-SULFONAT
100
OP8
3228
AZODIKARBONAMID PREPARAT TIP B, PRI

KONTROLISANOJ TEMPERATURI
<100
OP5
3232
(1) (2)
AZODIKARBONAMID PREPARAT TIP C

AZODIKARBONAMID PREPARAT TIP C, PRI
<100
<100
OP6
OP6
3224
3234
(3)
(4)
AZODIKARBONAMID PREPARAT TIP D

AZODIKARBONAMID PREPARAT TIP D, PRI
<100
<100
OP7
OP7
3226
3236
(5)
(6)
-5
+15
2,2'-AZODI(2,4-DIMETILVALERONITRIL)
100
100
OP7
OP7
+10
+10
3236
2,2'- AZODI(ETIL-2-METIL-PROPIONAT)
1,1- AZODI (HEKSAHIDROBENZO-NITRIL)
2,2'- AZODI (IZOBUTIRONITRIL)
100
100
100
OP7
OP7
OP6
+20
+25
+40
+45
3235
3226
3234
2,2'- AZODI (IZOBUTIRONITRIL) pasta na

bazi vode
50
OP6
2,2'- AZODI (2-METILBUTIRONITRILI)
100
OP7
BENZEN-1,3-DISULFONIL HIDRAZID, kao

pasta
52
OP7
3226
BENZENSULFONIL HIDRAZID
4-(BENZIL(ETIL)AMINO)-3-ETOKSIBENZENDIAZONIJUM CINKHLORID
100
100
OP7
OP7
3226
3226
4-(BENZIL (METIL)AMINO)-3- ETOKSIBENZENDIAZONIJUM CINKHLORID
100
OP7
3-HLORO-4-DIETILAMINOBENZENDIAZONIJUM CINKHLORID
100
OP7
3226
2-DIAZO-1-NAFTOL-4-SULFONILHLORID
100
OP5
3222
(2)
2-DIAZO-1-NAFTOL-5-SULFONILHLORID
100
OP5
3222
(2)
2-DIAZO-1 -NAFTOLSULFONSKA KISELINA

SMEA ESTERA, TIP D
<100
OP7
3226
(9)
2,5-DIBUTOKSI-4-(4-MORFOLINIL)BENZENDIAZONIJUM
TETRAHLOROCINKAT(2:1)
100
OP8
3228
2,5-DIETOKSI-4-MORFOLINOBENZENDIAZONIJUM CINKHLORID
67-100
OP7
+35
+40
3236
2,5-DIETOKSI-4-MORFOLINOBENZENDIAZONIJUM CINKHLORID
66
OP7
+40
+45
3236
2,5-DIETOKSI-4-MORFOLINOBENZENDIAZONIJUM
TETRAFLUOROBORAT
2,5- DIETOKSI -4-(4-MORFOLINIL)BENZENDIAZONIJUM SULFAT
100
OP7
+30
+35
3236
100
OP7
2,5- DIETOKSI -4-(FENILSULFONIL)BENZENDIAZONIJUM CINKHLORID
67
OP7
+40
+45
3236
88+
12
OP8
-10
3237
2,2'-AZODI(2,4-DIMETIL-4METOKSIVALERONITRIL)
DIETILENGLIKOL-BIS (ALIL-KARBONAT) +
DI-IZOPROPIL-PEROKSIDIKARBONAT
3236
1309
3224
+35
+40
+40
+45
3236
3236
3226
2,5-DIMETOKSI-4-(4-METILFENILSULFONIL)BENZENDIAZONIJUM
CINKHLORID
79
OP7
4-(DIMETILAMINO)-BENZENDIAZONIJUM
TRIHLORCINKAT (-1)
100
OP8
4-DIMETILAMINO-6-(2-DIMETILAMINOETOKSI) TOLUEN-2-DIAZONIJUM
CINKHLORID
100
OP7
N,N'-DINITROZO-N,N'DIMETILTEREFTALAMID, kao pasta
72
OP6
3224
N,N'-DINITROZOPENTAMETILENTETRAAMIN
DIFENILOKSID-4,4'-DISULFONIL-HIDRAZID
82
OP6
3224
100
OP7
3226
100
OP7
3226
2-(N,N-ETOKSIKARBONIL-FENILAMINO)-3METOKSI-4-(N-METIL-NCIKLOHEKSILAMINO) BENZENDIAZONIJUM
CINKHLORID
63-92
OP7
+40
+45
3236
2-(N,N-ETOKSIKARBONIL-FENILAMINO)-3METOKSI-4-(N-METIL-NCIKLOHEKSILAMINO) BENZENDIAZONIJUM
CINKHLORID
62
OP7
+35
+40
3236
N-FORMIL-2-(NITROMETILEN)-1,3PERHIDROTIAZIN
100
OP7
+45
+50
3236
2-(2-HIDROKSIETOKSI)-1-(PIROLIDIN-1IL)BENZEN-4-DIAZONIJUM CINKHLORID
100
OP7
+45
+50
3236
3-(2-HIDROKSIETOKSI)-4-(PIROLIDIN-1IL)BENZEN-4-DIAZONIJUM CINKHLORID
100
OP7
+40
+45
3236
2-(N,N-METILAMINOETIL-KARBONIL)-4-(3,4DIMETIL-FENILSULFONIL)
BENZENDIAZONIJUM HIDROGENSULFAT
96
OP7
+45
+50
3236
4-METIL-BENZENSULFONIL-HIDRAZID
3-METIL-4-(PIROLIDIN-1IL)
BENZENDIAZONIJUM
TETRAFLUOROBORAT
NATRIJUM-2-DIAZO-1-NAFTOL-4SULFONAT
NATRIJUM-2-DIAZO-1-NAFTOL-5SULFONAT
4-NITROZOFENOL
SAMOREAGUJUI TENI UZORAK
SAMOREAGUJUI TENI UZORAK PRI
100
95
OP7
OP6
+45
+50
3226
3234
100
OP7
3226
100
OP7
3226
100
OP7
OP2
OP2
4-DIPROPILAMINOBENZEN DIAZONIJUM
CINKHLORID
SAMOREAGUJUI VRSTI UZORAK

SAMOREAGUJUI I VRSTI UZORAK PRI
TETRAAMMINPALADIJUM (II)NITRAT
+40
+45
3228
+40
+35
+45
+40
OP2
OP2
100
1310
OP6
3236
+30
+35
3236
(7)
3236
3223
3233
(8)
(8)
3224
3234
(8)
(8)
3234
Napomene:
(1) Azodikarbonamid preparati, koji ispunjavaju kriterijume Prirunika za ispitivanja i
kriterijume Deo II odeljak 20.4.2 b). Kontrolne i temperature za sluaj vanrednih
okolnosti se odreuju na osnovu postupka u stavu 2.2.41.1.17.
(2) Potrebna listica za sporednu opasnost EKSPLOZIV prema uzorku 1 (vidi
5.2.2.2.2).
kriterijume, Deo II, stav 20.4.2 c).
kriterijume Deo II odeljak 20.4.2 c). Kontrolne i temperature za sluaj vanrednih
kriterijume, Deo II, stav 20.4.2 d).
kriterijume, Deo II, stav 20.4.2 d). Kontrolne i temperature za sluaj vanrednih
(7) Sa kompatibilnim sredstvom za razblaivanje sa takom kljuanja od najmanje 150
C.
(8) Vidi 2.2.41.1.15
(9) Ovaj naziv se odnosi na smee estara 2-diazo-1-naftol-4- sulfonske kiseline i 2diazo-1-naftol-5-sulfonske kiseline, koje ispunjavaju kriterijume Prirunika za
ispitivanja i kriterijume, Deo II, stav 20.4.2 d).
1311
2.2.42
Klasa 4.2:
2.2.42.1
Kriterijumi
2.2.42.1.1
Pojam klase 4.2. obuhvata:

- piroforne materije; su materije, ukljuujui smee i rastvore (tene ili vrste), koje se
ak i u malim koliinama pale u dodiru sa vazduhom u roku od pet minuta. Ove
materije klase 4.2 su najvie sklone samozapaljenju.; i
- samozagrevajue materije i predmeti; su materije i predmeti, ukljuujui smee i
rastvore koji su podloni samozagrevanju u dodiru sa vazduhom, bez dodatne
energije. Ove materije se mogu zapaliti samo u veim koliinama (vie kilograma) i
nakon dueg vremenskog perioda (sati ili dani).
Materije i predmetikKlase 4.2 se dele kako sledi:
S
Samozapaljive materije bez sporedne opasnosti:
S1
Organske materije, tene;
S2
Organske materije, vrste;
S3
Neorganske materije, tene;
S4
Neorganske materije, vrste;
S5
Organometalne materije;
SW
Samozapaljive materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;
SO
Samozapaljive oksidirajue materije;
2.2.42.1.2
ST
SC
2.2.42.1.3
2.2.42.1.4
2.2.42.1.5
Samozapaljive materije
Samozapaljive otrovne materije;

ST1
Organske otrovne tene materije;
ST2
Organske otrovne vrste materije;
ST3
Neorganske otrovne tene materije;
ST4
Neorganske otrovne vrste materije;
Samozapaljive nagrizajue materije;
SC1
Organske nagrizajue tene materije;
SC2
Organske nagrizajue vrste materije;
SC3
Neorganske nagrizajue tene materije;
SC4
Neorganske nagrizajue vrste materije;
Osobine
Samozagrevanje materija, koje dovodi do samozapaljenja, je prouzrokovano reakcijom
materije sa kiseonikom iz vazduha, a razvijena toplota se nedovoljnom brzinom odvodi
u okolinu. Samozagrevanje nastupa, ako je koliina nastale toplote vea od koliine
odvoene toplote, i kada je postignuta temperatura samozapaljenja.
Klasifikacija
Materije i predmeti klasifikovani u klasu 4.2, navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2.
Razvrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenino navedeni u Tabeli A Poglavlja
3.2 u odgovarajua specifina naimenovanja N.D.N. u 2.2.42.3 u skladu sa odredbama
Poglavlja 2.1, se moe vriti na osnovu iskustva ili na osnovu rezultata ispitivanja prema
Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.3. Razvrstavanje u opta
naimenovanja N.D.N. klase 4.2 treba da se vri na osnovu rezultata ispitnog postupka
prema Priruniku za ispitivanja i kriterijume Deo III odeljak 33.3; pri tom se takoe
moraju imati u vidu iskustva, ako ona vode do stroijeg razvrstavanja.
Ako se materije i predmeti koji nisu poimenino navedeni svrstavaju u neko od
naimenovanja navedenih u 2.2.42.3 na osnovu ispitnog postupka prema Priruniku za
ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.3, primenjuju se sledei kriterijumi:
(a) samozapaljive (piroforne) vrste materije svrstavaju se u klasu 4.2, ako se upale pri
padu sa visine od 1 m ili u roku od pet minuta nakon pada;
(b) samozapaljive (piroforne) tene materije svrstavaju se u klasu 4.2;
(i)
ako se, nanete na inertan nosei materijal, upale u roku od pet minuta ili
(ii) u sluaju negativnog rezultata ispitivanja prema (i), ako se, nanete na hrapav
suv filter papir (Whatman-filter br. 3), upale ili ugljeniu u roku pet minuta;
(c) Materije, kod kojih u uzorku u obliku kocke, zapremine 10cm3, na temperaturi
ispitivanja od 140 C , nastupi samozapaljenje ili porast temperature na preko 200
C u roku od 24 asa, svrtavaju se u klasu 4.2. Ovaj kriterijum se zasniva na
temperaturi samozapaljenja drvenog uglja, koja iznosi 50 C za uzorak u obliku
1312
2.2.42.1.6
2.2.42.1.7
2.2.42.1.8
2.2.42.2
kocke, zapremine 27 m. Materije sa temperaturom samozapaljenja od preko 50 C

za zapreminu od 27 m ne svrstavaju se u klasu 4.2.
Napomena: 1: Materije, koje se transportuju u ambalaama zapremine od najvie 3 m su
izuzete iz klase 4.2, ako prilikom ispitivanja uzorka u obliku kocke,
3
zapremine 10cm na 120 C u roku od 24 sata ne nastupi samozapaljenje
ili porast temperature na preko 180 C.
2: Materije, koje se transportuju u ambalaama zapremine od najvie 450
litara su izuzete iz klase 4.2, ako prilikom ispitivanja uzorka u obliku kocke,
3
zapremine 10cm na 100 C u roku od 24 sata ne nastupi samozapaljenje
ili porast temperature na preko 160 C.
3: Poto organometalne materije u zavisnosti od svojih osobina, mogu biti
klasifikovane u klasu 4.2. ili 4.3 sa dodatnom sporednom opasnou, u
odeljku 2.3.6 je naveden poseban algoritam za klasifikaciju ovih materija.
Ako materije klase 4.2 zbog primesa spadaju u razliite kategorije opasnosti od onih u
koje spadaju materije poimenino navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smee se
svrstavaju u naimenovanja, u koje one spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.
Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smea (kao to su preparati i otpaci) vidi i odeljak
2.1.3.
odeljak 33.3 i kriterijuma u 2.2.42.1.5 moe se takoe utvrditi, da li je neka poimenino
navedena materija takva, da ne podlee odredbama ove klase.
Materije i predmeti klasifikovani pod razliita naimenovanja Tabele A poglavlja 3.2
svrstavaju se u ambalanu grupu I, II ili III na osnovu postupka ispitivanja prema
Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.3, a u skladu sa sledeim
kriterijumima:
(a) Samozapaljive (piroforne) materije svrstavaju se u ambalanu grupu I;
(b) Samozagrevajue materije i predmeti, kod kojih u uzorku u obliku kocke, zapremine
3
2,5cm , na temperaturi ispitivanja od 140 C nastupi samozapaljenje ili rast
temperature na preko 200 C, u roku od 24 sata, svrstavajuse u ambalanu grupu
II;
Materije sa temperaturom samozapaljenja od preko 50 C za zapreminu od 450
litara ne svrstavaju se u ambalanu grupu II.
(c) Manje samozagrevajue materije, kod kojih u uzorku u obliku kocke, zapremine 2,5
3
cm , ne nastupi pojava navedena pod (b) i pod tamo navedenim uslovima, ali u
3
kojem u uzorku u obliku kocke, zapremine 10 cm na temperaturi ispitivanja od
140 C nastupi samozapaljenje ili porast temperature na preko 200 C u roku od
24 sata, svrstavaju se u ambalanu grupu III.
- UN-broj 3255 terc-BUTIL HIPOHLORIT;
- Samozagrevajue vrste materije, oksidirajue, koje su svrstane u UN-broj 3127,
izuzev ako odgovaraju zahtevima klase 1 (vidi 2.1.3.7).
1313
2.2.42.3
Spisak zbirnih naziva
Sporedna
opasnost
Klasifikacioni
kd
UN-broj
Samozapaljive materije
tena
S1
organska
2845 SAMOZAPALjIVA ORGANSKA TENA MATERIJA,

N.D.N.
3183 SAMOZAGREVAJUA ORGANSKA TENA
MATERIJA, N.D.N.
1373 VLAKNA, IVOTINjSKOG ILI BILjNOG POREKLA ILI
SINTETIKA, nauljena N.D.N.
1373 TKANINE, IVOTINjSKOG ILI BILjNOG POREKLA ILI
SINTETIKE, nauljene N.D.N.
S2
vrsta
2006 VETAKE MATERIJE NA BAZI NITROCELULOZE,

SAMOZAGREVAJUE,N.D.N.
3313 SAMOZAGREVAJUI ORGANSKI PIGMENTI
2846 SAMOZAPALjIVA ORGANSKA VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
Bez
sporedne
opasnosti
S
3088 SAMOZAGREVAJUA ORGANSKA VRSTA

MATERIJA, N.D.N.
3194 SAMOZAPALjIVA NEORGANSKA TENA MATERIJA,
N.D.N.
tena
S3
3186 SAMOZAGREVAJUA NEORGANSKA TENA

MATERIJA, N.D.N.
1383 METALI, SAMOZAPALjIVI N.D.N. ili
neorganska
1383 SAMOZAPALjIVE LEGURE, N.D.N.

1378 METALNI KATALIZATOR, NAVLAEN sa uoljivim
vikom tenosti
vrsta
S4
2881
3189
3205
3200
METALNI KATALIZATOR, SUV

SAMOZAGREVAJUI METAL U PRAHU, N.D.N.(a)
ALKOHOLATI ZEMNOALKALNIH METALA, N.D.N.
SAMOZAPALjIVA NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
3190 SAMOZAGREVAJUA NEORGANSKA VRSTA

MATERIJA, N.D.N.
organometalna
S5
3391 ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, VRSTI

3392 ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, TENI
3400 ORGANOMETALI, SAMOZAGREVAJUI, VRSTI
3393 ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, REAKTIVNI SA
VODOM, VRSTI
reaktivna sa vodom
SW
3394 ORGANOMETALNI, SAMOZAPALjIVI, REAKTIVNI SA

VODOM, TENI
oksidirajua
SO
3127 SAMOZAGREVAJUA VRSTA MATERIJA,
1314
OKSIDACIONO SREDSTVO, N.D.N. (nije dozvoljena za

transport, vidi 2.2.42.2)
tena
ST1
vrsta
ST2

tena
ST3

vrsta
ST4

tena
SC1
vrsta
SC2
tena
SC3
organska

neorganska
organska
anorganska

3206 ALKOHOLATI ZEMNOALKALNIH METALA,
SAMOZAGREVAJUI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
vrsta
SC4

Fusnote
(a)
Praina i prah metala, u obliku u kome nisu otrovni i nisu samozapaljivi, ali koji u
dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 4.3.
1315
2.2.43
Klasa 4.3:
2.2.43.1
Kriterijumi
2.2.43.1.1
Pojam klase 4.3 obuhvata materije, koje pri reakciji sa vodom razvijaju zapaljive gasove
koji sa vazduhom stvaraju eksplozivne smee, kao i predmete koji sadre takve
materije.
Materije i predmeti klase 4.3 podeljeni su kako sledi:
W
Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, bez sporednih
opasnosti, kao i predmeti koji sadre takve materije;
W1
tene materije;
W2
vrste materije;
W3
predmeti;
WF1
Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, zapaljive, tene;
WF2
Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, zapaljive, vrste;
WS
Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, samozagrevajue,
vrste;
WO
Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, oksidirajue,
vrste;
WT
Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, otrovne;
WT1
tene materije;
2.2.43.1.2
WC
WFC
Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove
WT2
vrste materije;
Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, nagrizajue;
WC1
tene materije;
WC2
vrste materije;
Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, zapaljive,
nagrizajue.
Osobine
2.2.43.1.3
Odreene materije mogu u dodiru sa vodom da razviju zapaljive gasove, koji sa

vazduhom mogu stvoriti eksplozivne smee. Takve smee se lako pale sa uobiajenim
izvorom paljenja, kao na primer, otvorenom vatrom, iskrom iz nekog alata ili
nezatienom sijalicom. Talas pritiska i plamen, koji pri tome nastaju, mogu da ugroze
ljude i ivotnu sredinu. Ispitni postupak, na koji se poziva u 2.2.43.1.4 koristi se za
utvrivanje, da li reakcija materije sa vodom vodi do razvijanja opasne koliine potencijalno zapaljivih gasova. Ovaj ispitni postupak se ne sme koristiti za piroforne materije.
Klasifikacija
2.2.43.1.4
Materije i predmeti koji su svrstani u klasu 4.3 navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2.
Razvrstavanje materija i predmeta, koji nisu poimenino navedeni u Tabeli A poglavlja
3.2, u odgovarajui naziv pododeljka 2.2.43.3 u skladu sa odredbama Poglavlja 2.1,
vri se na osnovu rezultata ispitnog postupka prema Priruniku za ispitivanja i
kriterijume, Deo III odsek 33.4; pri tom se moraju uzeti u obzir i iskustva, ako to dovodi
do stroijeg razvrstavanja.
Ako su materije, koje nisu poimenino navedene, svrstane u neko od naimenovanja u
spisku 2.2.43.3 na osnovu ispitnog postupka prema Priruniku za ispitivanja i
kriterijume, Deo III, odeljak 33.4, primenjuju se sledei kriterijumi:
Materija se svrstava u klasu 4.3, ako;
(d) se u bilo kojoj fazi ispitivanja, gas koji se razvija spontano zapali;
(e) je koliina gasa koji se razvija za jedan sat vea od 1 litra po kilogramu materije.
Napomena: Poto organometalne materije mogu biti klasifikovane u klasu 4.2 ili 4.3 sa
dodatnom sporednom opasnou, u zavisnosti od njihovih osobina, u
odeljku 2.3.6 je naveden poseban algoritam za klasifikaciju ovih materija.
Ako materije klase 4.3 zbog primesa spadaju u razliite kategorije opasnosti od onih u
koju spadaju materije poimenino navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smee treba
razvrstati u naziv u koji one spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.
2.1.3.
odeljak 33.4 i kriterijumima u 2.2.43.1.5 moe se takoe utvrditi da li je osobina
2.2.43.1.5
2.2.43.1.6
2.2.43.1.7
1316
poimenino navedene materije takva da ne podlee odredbama ove klase.

2.2.43.1.8
2.2.43.2
Materije i predmeti klasifikovani u razliita naimenovanja Tabele A Poglavlja 3.2 se

svrstavaju u ambalanu grupu I, II ili III na osnovu postupka ispitivanja po Priruniku za
Ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33.4 u skladu sa sledeim kriterijumima:
(a) U ambalanu grupu I treba svrstati svaku materiju, koja estoko reaguje sa vodom
na temperaturi okoline i ima tendenciju da se razvijeni gas spontano pali ili koja
lako reaguje sa vodom na temperaturi okoline, pri emu je koliina razvijenog
zapaljivog gasa jednaka ili vea od 10 litara po kilogramu materije u toku jednog
minuta;
(b) U ambalanu grupu II treba svrstati svaku materiju, koja lako reaguje sa vodom na
temperaturi okoline, pri emu je najvea koliina razvijenog zapaljivog gasa
jednaka ili vea od 20 litara po kilogramu materije na sat, a koja ne ispunjava
kriterijume za grupu ambalae I;
(c) U ambalanu grupu III treba svrstati svaku materiju, koja lagano reaguje sa vodom
na temperaturi okoline, pri emu je najvea koliina razvijenog zapaljivog gasa
jednaka ili vea od 1 litra po kilogramu materije na sat i koja ne ispunjava
kriterijume za ambalanu grupu I ili II.
2.2.43.3
vrste materije, koje reaguju sa vodom, zapaljive, svrstane u UN-broj 3132, vrste
materije koje reaguju sa vodom, oksidirajue, svrstane u UN-broj 3133, i vrste
materije, koje reaguju sa vodom, samozagrevajue, svrstane u UN-broj 3135 nisu
dozvoljene za transport, izuzev ako odgovaraju zahtevima klase 1 (vidi i 2.1.3.7).
Sporedna
opasnost
Klasifikacioni
kd
UN-broj
Materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove

1389
1391
1392
AMALGAM ALKALNOG METALA,TEAN

DISPERZIJA ALKALNOG METALA sa najviom takom
paljenja od 60C ili
DISPERZIJA ZEMNOALKALNOG METALA sa najviom
takom paljenja od 60C
AMALGAM ZEMNOALKALNOG METALA, TEAN
1420
1422
3398
METALNE LEGURE KALIJUMA, TENE

KALIJUM-NATRIJUM LEGURE, TENE
ORGANOMETALI, REAKTIVNI SA VODOM, TENI
1421
3148
LEGURA ALKALNOG METALA,TENA, N.D.N.

TENA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N.
1390
3170
AMIDI ALKALNOG METALA

SPOREDNI PROIZVODI PROCESA TOPLjENjA
ALUMINIJUMA ili
3170
3401
3402
SPOREDNI PROIZVODI U TOKU PROCESA PONOVNOG

TOPLjENjA ALUMINIJUMA
AMALGAM ALKALNOG METALA, VRST
AMALGAM ZEMNOALKALNOG METALA, VRST
3403
3404
3395
1393
1409
KALIJUM-METAL LEGURE, VRSTE

KALIJUM-NATRIJUM LEGURE, VRSTE
ORGANOMETALI, REAKTIVNI SA VODOM, VRSTI
LEGURA ZEMNOALKALNIH METALA, N.D.N.
HIDRIDI METALA, REAKTIVNI SA VODOM, N.D.N.
3208
METALNA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N.
1391
tena
W1
bez
sporedne
opsanosti
W
vrsta
(a)
W2
1317
predmeti
W3
2813
VRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N.
3292
3292
NATRIJUMOVE BATERIJE ili

NATRIJUMOVE ELIJE
1391
DISPERZIJA ALKALNOG METALA sa takom paljenja iznad

60C ili
1391
DISPERZIJA ZEMNOALKALNOG METALA sa takom

paljenja iznad 60C
zapaljiva, tena
WF1
3399
ORGANOMETALI, REAKTIVNI SA VODOM, ZAPALjIVI,

TENI
zapaljiva, vrsta
WF2
3396

VRSTI
3132
VRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, ZAPALjIVA,

N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.43.2)
3397
ORGANOMETALI, REAKTIVNI SA VODOM,

SAMOZAGREVAJUI, VRSTI
3209
METALNA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM,

SAMOZAGREVAJUA, N.D.N.
3135
VRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM,

SAMOZAGREVAJUA, N.D.N. (nije dozvoljena za transport,
vidi 2.2.43.2)
WO
3133

OKSIDACIONO SREDSTVO, N.D.N. (nije dozvoljena za
transport, vidi 2.2.43.2)
tena
WT1
3130
TENOST REAKTIVNA SA VODOM, OTROVNA, N.D.N.
3134
vrsta
WT2
VRSTA MATERIJA REAKTIVNA SA VODOM, OTROVNA,

N.D.N.
tena
WC1
3129
TENOST REAKTIVNA SA VODOM, NAGRIZAJUA, N.D.N.
3131
vrsta
WC2

NAGRIZAJUA, N.D.N.
2988
HLORSILANI, REAKTIVNI SA VODOM, ZAPALjIVI

NAGRIZAJUI, N.D.N.
samozagrevajua,
vrsta,
oksidirajua, vrsta
otrovna
WT
nagrizajua
WC
zapaljiva,
nagrizajua
(b)
WS
( c)
WFC
(Ne postoji drugi zajedniki naziv sa ovim klasifikacionim kdom;

ukoliko je neophodno svrstavanje u neki zajedniki naziv sa
klasifikacioni kdom, on se odreuje prema tabeli pretenih opasnosti u
2.1.3.10.)
Fusnote
(a)
Metali i metalne legure, koji u dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive gasove, nisu
piroforni ili samozagrevajui, ali su lako zapaljivi, su materije klase 4.1. Zemnoalkalni metali i zemno-alkalne metalne legure u pirofornom obliku su materije klase
4.2. Praina i prah metala u pirofornom stanju su materije klase 4.2. Metali i metalne
legure u pirofornom stanju su materije klase 4.2. Jedinjenja fosfora sa tekim
metalima kao to su gvoe, bakar itd. ne podleu odredbama ADR.
1318
(b)
(c)
Metali i metalne legure u pirofornom stanju su materije klase 4.2.

Hlorsilani sa takom paljenja manjom od 23C, koji u dodiru sa vodom ne razvijaju
zapaljive gasove, su materije klase 3. Hlorsilani sa takom paljenja jednakom ili
veom od 23C, koji u dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive gasove, su materije
klase 8.
1319
2.2.51
Klasa 5.1:
2.2.51.1
Kriterijumi
2.2.51.1.1
Pojam klase 5.1 obuhvata materije, koje iako same po sebi nisu neophodno sagorive,
mogu u principu razvijanjem kiseonika, prouzrokovati ili podsticati sagorevanje
drugih materija i predmeta koji takve materije sadre.
Materije klase 5.1 kao i predmeti koji sadre takve materije, podeljene su kako
sledi:
O
Oksidirajue materije bez sporedne opasnosti ili predmeti, koji
takve
materije sadre:
O1
tene materije;
O2
vrste materije;
O3
predmeti;
OF
Oksidirajue vrste materije,zapaljive;
OS
Oksidirajue vrste materije, samozagrevajue;
2.2.51.1.2
OW
OT
Oksidirajue materije
Oksidirajue vrste materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju

zapaljive gasove;
Oksidirajue materije, otrovne;
OT1
tene materije;
OT2
vrste materije;
Oksidirajue materije, nagrizajue;
OC1
tene materije;
OC2
vrste materije;
OTC
Oksidirajue materije, otrovne, nagrizajue;
Materije i predmeti klasifikovani u klasu 5.1. navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2.
Razvrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenino navedeni u Tabeli A Poglavlja
3.2. u odgovarajui naziv iz 2.2.51.3., u skladu sa odredbama Poglavlja 2.1, moe se
vriti na osnovu ispitivanja, metoda i kriterijuma iz 2.2.51.1.6. do 2.2.51.1.9 i Prirunika
za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 34.4. Ukoliko se rezultati ispitivanja razlikuju
od poznatih iskustava, odluka bazirana na poznatim iskustvima mora imati prednost u
odnosu na rezultate ispitivanja.
Ukoliko materije klase 5.1, zbog primesa, spadaju u razliite kategorije opasnosti od
onih u koje spadaju materije poimenino navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, ove smee
ili rastvori se razvrstavaju u naziv u koji one spadaju na osnovu njihove stvarne
opasnosti.
2.1.3.
odeljak 34.4. i kriterijuma utvrenih u 2.2.51.1.6 do 2.2.51.1.9 moe se takoe utvrditi i
da li je osobina neke poimenino navedene materije u Tabeli A poglavlja 3.2 takva da
ne potpada pod odredbe za ovu klasu.
Oksidirajue vrste materije
Klasifikacija
Ako se oksidirajue vrste materije koje nisu poimenino navedene u Tabeli A Poglavlja
3.2, svrstavaju u neki od naziva a navedenih u 2.2.51.3, na osnovu postupka ispitivanja
prema Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 34.4.1, primenjuju se
slledei kriterijumi:
vrsta materija se svrstava u klasu 5.1, ako se ona u smei sa celulozom u odnosu
masa uzorak prema celulozi 4:1 ili 1:1 pali ili sagoreva ili ima isto ili krae proseno
vreme sagorevanja nego smea kalijum bromata i celuloze u odnosu masa 3:7.
Oksidirajue vrste materije klasifikovane u razliite nazive u Tabeli A Poglavlja 3.2 se
razvrstavaju u ambalanu grupu I, II, III na osnovu postupka ispitivanja Prirunika za
ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 34.4.1, u skladu sa sledeim kriterijumima:
(a) Ambalana grupa I: materija, koja u smei sa celulozom u odnosu masa uzorak
prema celulozi 4:1 ili 1:1 ima krae proseno vreme sagorevanja nego smea
kalijumbromata i celuloze u odnosu masa 3:2;
(b) Ambalana grupa II: materija, koja u smei sa celulozom u odnosu masa uzorak
OC
2.2.51.1.3
2.2.51.1.4
2.2.51.1.5
2.2.51.1.6
2.2.51.1.7
1320
prema celulozi od 4:1 ili 1:1 ima isto ili krae proseno vreme sagorevanja, nego
to je proseno vreme sagorevanja smee kalijum bromata/celuloze u odnosu
masa 2:3 i ne ispunjava kriterijume za ambalanu grupu I;
(c) Ambalana grupa III: materija, koja u smei sa celulozom u odnosu masa uzorak
prema celulozi od 4:1 ili 1:1 ima isto ili krae proseno vreme sagorevanja, nego
to je proseno vreme sagorevanje smee kalujumbromata/celuloze u odnosu
masa 3:7 i ne ispunjava kriterijume za ambalane grupe I i II.
Oksidirajue tene materije
Klasifikacija
2.2.51.1.8
Ako se oksidirajue tene materije poimenino nenavedene u Tabeli A Poglavlja 3.2

razvrstavaju u nek od naziva u 2.2.51.3 na osnovu postupka ispitivanja prema
Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 34.4.2., primenjuje se
sledei kriterijum:
Tena materija se svrstava u klasu 5.1, ako u smei sa celulozom u odnosu od 1:1
(odnos masa) ima pritisak od najmanje 2070 kPa (nadpritisak) i krae ili isto proseno
vreme rasta pritiska kao smea 65 %-ne azotne kiseline u vodenom rastvoru/celuloza u
odnosu masa 1:1.
2.2.51.1.9
Oksidirajue materije klasifikovane pod raznim nazivima Tabele A poglavlja 3.2

razvrstavaju se u ambalanu grupu I, II ili III na osnovu postupka ispitivanja prema
Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 34.4.2 u skladu sa sledeim
kriterijumima:
(a) Ambalana grupa I: materije, koje se u smei sa celulozom u odnosu masa 1:1
spontano pale ili imaju manje proseno vreme rasta pritiska nego smea 50 %-ne
perhlorne kiseline/celuloze u odnosu masa 1:1;
(b) Ambalana grupa II: svaka materija, koja u smei sa celulozom u odnosu od 1:1
(mase) ima manje ili isto proseno vreme rasta pritiska nego smea 40 %-nog
natrijumhlorata u vodenom rastvoru/celuloza u odnosu masa 1:1 i ne ispunjava
kriterijume za ambalanu grupu I;
(c) Ambalana grupa III: svaka materija, koja u smei sa celulozom u odnosu od 1:1
(mase) ima manje ili isto proseno vreme rasta pritiska nego smea 65 %-ne
azotne kiseline u vodenom rastvoru/celuloza u odnosu masa 1:1 i ne ispunjava
kriterijume za ambalane grupe I i II.
2.2.51.2
2.2.51.2.1
2.2.51.2.2
Hemijski nestabilne materije klase 5.1 dozvoljene su za transport, samo ako su

preduzete neophodne mere za spreavanje njihove opasne reakcije raspadanja ili
polimerizacije u toku transporta. U tom cilju, mora se posebno voditi rauna o tome, da
posude i cisterne ne sadre materije, koje bi mogle da podstiu ove reakcije.
- oksidirajue vrste materije, samozagrevajue, koje su svrstane pod UN-broj 3100,
oksidirajue vrste materije, reaktivne sa vodom, koje su svrstane pod UN-broj 3121
i oksidirajue vrste materije, zapaljive, koje su svrstane pod UN-broj 3137, izuzev
ako odgovaraju zahtevima klase 1 (vidi i 2.1.3.7);
- nestabilizovani vodonikperoksid ili nestabilizovani vodeni rastvori vodonikperoksida,
sa vie od 60% vodonik peroksida;
- tetranitrometan, koji nije osloboen zapaljivih neistoa;
- rastvori perhlorne kiseline sa preko 72% mase kiseline ili smee perhlorne kiseline
sa bilo kojom tenom materijom izuzev vode;
- rastvor hlorne kiseline sa preko 10% hlorne kiseline ili smee hlorne kiseline sa bilo
kojom tenom materijom izuzev vode;
- halogenovana jedinjenja fluora razliita od: UN-broj 1745 BROMPENTAFLUORID,
UN-broj 1746 BROMTRIFLUORID i UN-broj 2495 JODPENTAFLUORID klase 5.1,
kao i UN-broj 1749 HLORTRIFLUORID i UN-broj 2548 HLORPENTAFLUORID
klase 2;
- amonijumhlorat i njegovi vodeni rastvori kao i smee hlorata sa nekom soli
amonijuma;
- amonijumhlorit i njegovi vodeni rastvori kao i smee hlorita sa nekom soli
amonijuma;
- smee hipohlorita sa nekom soli amonijuma;
1321
2.2.51.3
Sporedna
opasnost
- amonijumbromat i njegovi vodeni rastvori kao i smee bromata sa nekom soli

amonijuma;
- amonijumpermanganat i njegovi vodeni rastvori kao i smee permanganata sa
nekom soli amonijuma;
- amonijumnitrat sa preko 0,2 % sagorljivih materija (ukljuujui sve organske materije
ekvivalentne ugljeniku), izuzev kao sastavni deo neke materije ili predmeta klase 1;
- ubrivo sa sadrajem amonijumnitrata (za utvrivanje sadraja amonijumnitrata, svi
joni nitrata, za koje u smei postoji molekularni ekvivalent jona amonijuma, moraju se
raunati kao amonijumnitrat) ili sagorivih materija preko vrednosti navedenih u
posebnom odredbom 307, izuzev pod uslovima koji se primenjuju za klasu 1;
- amonijumnitrit i njegovi vodeni rastvori i smee neorganskog nitrita sa solima
amonijuma;
- smee kalijumnitrata i natrijumnitrita sa nekom soli amonijuma.
Klasifikacioni
kd
UN-broj
3210
HLORATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N.
3211
PERHLORATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N.
3213
BROMATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N.
3214
PERMANGANATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI,

N.D.N.
3216
PERSULFATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N.
3218
NITRATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N.
3219
3139
NITRITI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N.

OKSIDACIONA TENA MATERIJA, N.D.N.
1450
1461
BROMATI, NEORGANSKI, N.D.N.

HLORATI, NEORGANSKI, N.D.N.
1462
1477
1481
HLORITI, NEORGANSKI, N.D.N.

NITRATI, NEORGANSKI, N.D.N.
PERHLORATI, NEORGANSKI, N.D.N.
1482
1483
2627
PERMANGANATI, NEORGANSKI, N.D.N.

PEROKSIDI, NEORGANSKI, N.D.N.
NITRITI, NEORGANSKI, N.D.N.
3212
3215
1479
HIPOHLORITI, NEORGANSKI, N.D.N.

PERSULFATI, NEORGANSKI, N.D.N.
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
O3
3356
GENERATOR KISEONIKA, HEMIJSKI
zapaljiva, vrsta
OF
3137
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA, ZAPALjIVA, N.D.N.

(nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.51.2)
samozagrevajua,
vrsta,
OS
3100
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA,

SAMOZAGREVAJUA, N.D.N. (nije dozvoljena za transport,
vidi 2.2.51.2)
tena
bez
vrsta
sporedne
opasnosti
O
predmeti
O1
O2
1322
rektivna sa vodom,
vrsta,
otrovna
OT
nagrizajua
OC
OW
3121
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA, REAKTIVNA SA

VODOM, N.D.N. (nije dozvoljena za transport, vidi 2.2.51.2)
tena
OT1
3099
OKSIDACIONA TENA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N.
vrsta
OT2
3087
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N.
tena
OC1
3098
OKSIDACIONA TENA MATERIJA, NAGRIZAJUA, N.D.N.
vrsta
OC2
3085
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUA,

N.D.N.
otrovna, nagrizajua
OTC
(Ne postoji drugi zajedniki naziv sa ovim klasifikacionim kdom;

ukoliko je neophodno razvrstavanje u neki zajedniki naziv sa
klasifikacionim kdom, on se odreuje prema tabeli pretenih opasnosti
u 2.1.3.10.)
1323
2.2.52
Klasa 5.2:
2.2.52.1
Kriterijumi
2.2.52.1.1
Pojam klase 5.2 obuhvata organske perokside i preparate organskih peroksida.
2.2.52.1.2
Materije klase 5.2 su podeljene kako sledi:

P1
Organski peroksidi, za koje nije potrebna kontrola temperature;
P2
Organski peroksidi, za koje je potrebna kontrola temperature (nisu dozvoljeni za
transport u eleznikom saobraaju).
Definicija pojma
2.2.52.1.3
Organski peroksidi su organske materije, koje sadre dvovalentni -O-O-strukturni element i

mogu se smatrati kao derivati vodonikperoksida u kojem su jedan ili oba atoma vodonika
zamenjeni organskim radikalima.
Osobine
2.2.52.1.4
Organski peroksidi su podloni egzotermnom raspadanju na normalnoj ili povienoj

temperaturi. Raspadanje moe da bude izazvano toplotom, kontaktom sa neistoama
(npr, kiselinama, jedinjenjima tekih metala, aminima), trenjem ili udarom. Brzina
raspadanja raste sa temperaturom i zavisna je od sastava organskog peroksida. Prilikom
raspadanja moe doi do razvijanja tetnih ili zapaljivih gasova ili para. Za odreene
organske peroksida je tokom transporta neophodna kontrola temperature. Odreeni
organski peroksidi naroito ako su zatvoreni mogu se eksplozivno raspasti. Ova osobina
se moe menjati dodavanjem sredstava za razblaivanje ili korienjem odgovarajue
ambalae. Mnogi organski peroksidi sagorevaju estoko. Treba izbei, da organski
peroksidi dou u dodir sa oima. Ve nakon vrlo kratkog dodira, neki organski peroksidi
mogu izazvati ozbiljne povrede ronjae ili koe.
Napomena: Postupci ispitivanja radi utvrivanja zapaljivosti organskih peroksida
sadrani su u Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 32.4.
Poto organski peroksidi prilikom zagrevanja mogu estoko reagovati,
preporuuje se, da se za utvrivanje njihove take paljenja koriste mali
uzorci, prema standardu ISO 3679:1983.
Klasifikacija
Svaki organski peroksid se svrstava u klasu 5.2, izuzev ako preparat organskog peroksida:
(a) ne sadri vie od 1,0 % aktivnog kiseonika pri najvie 1,0% vodonikperoksida;
(b) ne sadri vie od 0,5 % aktivnog kiseonika pri vie od 1,0%, ali ne vie od 7,0%
vodonikperoksida.
Napomena: Sadraj aktivnog kiseonika (%) nekog preparata organskog peroksida se
utvruje formulom
2.2.52.1.5
Organski peroksidi
16 ( n
2.2.52.1.6
2.2.52.1.7
i)
m
i
pri emu je:

ni= broj grupa peroksida po molekulu i-tog organskog peroksida;
ci= koncentracija (% mase) i-tog organskog peroksida;
mi= molekularna masa i-tog organskog peroksida.
Organski peroksidi se na osnovu njihovog stepena opasnosti dele na sedam tipova. Tipovi
se kreu od tipa A, koji nije dozvoljen za transport u ambalai u kojoj je ispitan, do tipa G,
koji ne podlee odredbama klase 5.2. Klasifikacija u tipove B do F direktno je povezano sa
najveom dozvoljenom koliinom u jednoj ambalai. Principi koji se primenjuju za
klasifikaciju materija, koje nisu navedene u 2.2.52.4, navedeni su u Priruniku za
ispitivanja i kriterijume, Deo II.
Organski peroksidi, za koje je ve izvrena klasifikacija i koji su ve dozvoljeni za transport
u ambalai navedeni su u 2.2.52.4, oni koji su ve dozvoljeni za transport u IBC, navedeni
su u 4.1.4.2, uputstva za pakovanje IBC520, a oni koji su ve dozvoljeni za transport u
cisternama, u skladu sa Poglavljem 4.2. i 4.3, navedeni su u 4.2.5.2 uputstva za prenosive
cisterne T23. Svaka navedena dozvoljena materija je svrstana u nazive po vrstama u
Tabeli A Poglavlje 3.2 (UN-brojevi 3101 do 3120), takoe su navedene i odgovarajue
sporedne opasnosti i napomene koje daju odgovarajue transportne informacije.
Ovi nazivi po vrstama navode:
1324
2.2.52.1.8
2.2.52.1.9
- tip (B do F) organskog peroksida, (vidi 2.2.52.1.6);

- agregatno stanje (tean/vrst); i
- kontrola tempearature (prema potrebi), vidi 2.2.52.1.15 do 2.2.52.1.18
Smee ovih preparata mogu se klasifikovati kao isti tip organskog peroksida, kao to se
klasifikuje najopasniji sastojak i transportovati pod transportnim uslovima koji vae za taj
tip. Meutim, ako dva stabilna sastojaka mogu formirati jednu termiki manje stabilnu
smeu, onda je potrebno utvrditi temperaturu samoubrzavajueg raspadanja (SADT)
smee.
Klasifikaciju organskih peroksida, preparata i smea organskih peroksida, koji nisu
navedeni u 2.2.52.4, 4.1.4.2 uputstvo za pakovanje IBC520 ili u 4.2.5.2, uputstvo za
prenosive cisterne T23, kao i njihovo razvrstavanje u neki zajedniki naziv treba da izvre
nadleni organi zemlje porekla. Dozvola mora da sadri klasifikaciju i odgovarajue
uslove transporta. Ako zemlja porekla nije Ugovorna stana ADR, klasifikacija i uslovi
transporta moraju biti priznati od strane nadlenih organa prve drave Ugovorne stane
ADR, na koju poiljka nailazi.
Uzorak organskog peroksida ili preparata organskih peroksida koji nisu navedeni u
2.2.52.4, za koje ne postoje potpuni podaci o ispitivanju i koji se transportuju radi daljeg
ispitivanja i procene, treba razvrstati u odgovarajui naziv organskih peroksida tipa C, pod
uslovom da:
- iz raspoloivih podataka proistie, da uzorak nije opasniji od organskog peroksida tipa
B;
- je uzorak upakovan u skladu sa metodom pakovanja OP2, i da masa po transportnoj
jedinici nije vea od 10 kg.
- iz raspoloivih podataka proizilazi, da je kontrolisana temperatura, ukoliko je
neophodna, dovoljno niska da sprei svako opasno razlaganje (dekompoziciju), i
dovoljno visoka da sprei svako opasno razdvajanje faza.
Desenzitizacija organskih peroksida
2.2.52.1.10
2.2.52.1.11
2.2.52.1.12
2.2.52.1.13
2.2.52.1.14
2.2.52.1.15
Da bi se postigla bezbednost tokom transporta, organski peroksidi se u mnogim

sluajevima desenzitizuju organskim tenim ili vrstim materijama, neorganskim vrstim
materijama ili vodom. Ako je utvren procentualni sadraj neke materije, to se odnosi na
sadraj mase, zaokrueno na sledei ceo broj. U principu, desenzitizacija se vri, da u
sluaju oslobaanja ne doe do opasnog poveanja koncentracije organskog peroksida.
Ukoliko za pojedinani preparat organskog peroksida nije odreeno nita drugo,
primenjuju se sledee definicije pojmova za sredstva za razblaivanje, koja se koriste za
desenzitivisanje:
- sredstva za razblaivanje tipa A su organske tene materije, koje su kompatibilne sa
organskim peroksidom i koje imaju taku kljuanja od najmanje 150 C. Sredstva za
razblaivanje tipa A mogu se koristiti za desenzitizaciju svih organskih peroksida;
- sredstva za razblaivanje tipa B su organske tene materije, koje su kompatibilne sa
organskim peroksidom i koje imaju taku kljuanja ispod 150 C, ali ne ispod 60 C i
taku paljenja koja nije ispod 5 C.
Sredstva za razblaivanje tipa B mogu se koristiti za desenzitizaciju svih organskih
peroksida, pod uslovom, da je taka kljuanja tene materije najmanje za 60 C via nego
SADT u komadu za otpremu od 50 kg.
Sredstva za razblaivanje, koja ne spadaju u tip A ili B, mogu se dodavati preparatima
organskih peroksida navedenim u 2.2.52.4 pod uslovom da su sa njima kompatibilna.
Meutim, zamena svih ili samo dela sredstava za razblaivanje tipa A ili tipa B sa nekim
drugim sredstvom za razblaivanje sa razliitim osobinama, zahteva da se preparat
organskog peroksida ponovo proceni u skladu sa normalnim postupkom za svrstavanje u
klasu 5.2.
Voda se moe koristiti za desenzitizaciju samo organskih peroksida koji su navedeni u
2.2.52.4 ili koji su u dozvoli nadlenih organa prema 2.2.52.1.8 oznaeni kao "sa vodom" ili
kao "stabilna disperzija u vodi". Uzorci organskih peroksida i preparati organskih
peroksida, koji nisu navedeni u 2.2.52.4, mogu se takoe desenzitizovati vodom, pod
uslovom, da su ispunjeni zahtevima iz 2.2.52.1.9.
Organske i neorganske vrste materije mogu se koristiti za desenzitizaciju organskih
peroksida pod uslovom da su sa njima kompatibilne. Tene i vrste materije se smatraju
kompatibilnim, ako nemaju tetan uticaj na termiku stabilnost, a ni na vrstu opasnosti
preparata organskog peroksida.
Zahtevi za kontrolu temperature
Odreeni organski peroksidi se smeju transportovati samo na kontrolisanoj temperaturi.
1325
2.2.52.1.16
Kontrolna temperatura je najvea temperatura, na kojoj se organski peroksid moe

bezbedno transportovati. Predpostavlja se, da temperatura u neposrednoj okolini komada
za otpremu tokom transporta prekorauje 55 C samo u toku relativno kratkog
vremenskog perioda u okviru svaka 24 asa. Pri izostanku kontrole temperature moe biti
neophodno preduzeti mere za sluaj vanrednih okolnosti. Temperatura za sluaj
vanrednih okolnosti je temperatura, na kojoj se ove mere moraju preduzeti.
Kontrolna i temperatura za sluaj vanrednih okolnosti se izraunava iz SADT (vidi tabelu
1), koja je najnia temperatura na kojoj moe da nastupi samoubrzavajue raspadanje
materije u ambalai koja se koristi u toku transporta. SADT se odreuje, da bi se moglo
odluiti, da li se materija mora transportovati na kontrolisanoj temperaturi. Odredbe za
odreivanje SADT sadrani su u Priruniku za ispitivanja i kriterijume Deo II poglavlje 20 i
odeljak 28.4.
Tabela 1: Odreivanje kontrolne i temperature za sluaj vanrednih okolnosti
Vrsta posude
SADT a
Kontrolna
temperatura
Temperatura za sluaj
nude
Pojedinana
ambalaa i IBC
20 C
20 C ispod SADT
10 C ispod SADT
20 C,
15 C ispod SADT
10 C ispod SADT
35 C
10 C ispod SADT
5 C ispod SADT
50 C
10 C ispod SADT
5 C ispod SADT
35 C
Cisterne
a
2.2.52.1.17
2.2.52.1.18
2.2.52.2
SADT materija koja je upakovana za transport

Sledei organski peroksidi podleu kontroli temperature u toku transporta:
- organski peroksidi tipa B i C sa SADT 50 C;
- organski peroksidi tipa D, koji zatvoreni, pri zagrevanju pokazuju umerenu reakciju, sa
SADT 50 C, ili koji zatvoreni, pri zagrevanju pokazuju slabu ili nikakvu reakciju, sa
SADT 45C, i
- organski peroksidi tipa E i F sa SADT 45 C;
Napomena: Odredbe za odreivanje reakcije zatvoreni pri zagrevanju navedeni su u
Priruniku za ispitivanja i kriterijume Deo II poglavlje 20 i odeljak 28.4.
Ukoliko je primenjivo, kontrolne i tempereature za sluaj vanrednih okolnosti navedene su
u 2.2.52.4. Stvarna temperatura tokom transporta sme da bude nia od kontrolne
temperature, ali mora biti tako odobrana da ne nastupi opasno razdvajanje faza.
Organski peroksidi, tipa A nisu dozvoljeni za transport pod odredbama klase 5.2 (vidi
Prirunik za ispitivanja i kriterijume, Deo II, stav 20.4.3 (a)).
1326
2.2.52.3
Sporedna opasnost klasifikacioni kd
UN-broj
Organski peroksidi
nije
P1
neophodna konrola
temperature
3101
3102
3103
ORGANSKI PEROKSID TIP A, TEAN (nije dozvoljen za

transport
vidi 2.2.52.2
ORGANSKI PEROKSID TIP A, VRST (nije dozvoljen za
transport
vidi 2.2.52.2
ORGANSKI PEROKSID TIP B, VRST
ORGANSKI PEROKSID TIP C, TEAN
3104
3105
3106
ORGANSKI PEROKSID TIP C, VRST

ORGANSKI PEROKSID TIP D, TEAN
ORGANSKI PEROKSID TIP D, VRST
3107
3108
3109
3110
ORGANSKI PEROKSID TIP E, TEAN

ORGANSKI PEROKSID TIP E, VRST
ORGANSKI PEROKSID TIP F, TEAN
ORGANSKI PEROKSID TIP F, VRST
ORGANSKI PEROKSID TIP G, TEAN (ne podlee odredbama,
koji vae za klasu 5.2, vidi 2.2.52.1.6)
ORGANSKI PEROKSID TIP G, VRST (ne podlee odredbama,
koji vae za klasu 5.2, vidi 2.2.52.1.6)
3111
ORGANSKI PEROKSID TIP B, TEAN, SA KONTROLOM

TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP B, VRST, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
3112
neophodna
je kontrola
temperature
3113
ORGANSKI PEROKSID TIP C, TEAN, SA KONTROLOM

TEMPERATURE
3114
ORGANSKI PEROKSID TIP C, VRST, SA KONTROLOM

TEMPERATURE
3115
ORGANSKI PEROKSID TIP D, TEAN, SA KONTROLOM

TEMPERATURE
3116
ORGANSKI PEROKSID TIP D, VRST, SA KONTROLOM

TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP E, TEAN, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
3117
3118
ORGANSKI PEROKSID TIP E, VRST, SA KONTROLOM

TEMPERATURE
3119
ORGANSKI PEROKSID TIP F, TEAN, SA KONTROLOM

TEMPERATURE
3120
ORGANSKI PEROKSID TIP F, VRST, SA REGULACIJOM

TEMPERATURE
1327
2.2.52.4
Spisak ve klasifikovanih organskih peroksida u ambalai

U rubrici Metod pakovanja navedeni kdovi OP1 do OP8 se odnose na metode
pakovanja u 4.1.4.1 Uputstva za pakovanje P520 (vidi i 4.1.7.1). Organski peroksidi koji
se transportuju moraju odgovarati navedenim klasifikacijama i temperaturama datim od
SADT (kontrolna i za sluaj vanrednih okolnosti). Za materije, dozvoljene za transport u
IBC, vidi 4.1.4.2 uputstvo za pakovanje IBC520, a za materije, koje su dozvoljene za
transport u cisternama prema poglavlju 4.2 i 4.3, vidi 4.2.5.2 uputstvo za prenosive
cisterne T 23.
1328
Organski peroksidi
ACETILACETON PEROKSID
(kao pasta)
ACETILCIKLOHEKSASULFONIL PEROKSID
"
terc-AMILHIDROPEROKSID
terc-AMILPEROKSIACETAT
terc-AMILPEROKSIBENZOAT
terc-AMILPEROKSI-2-ETILHEKSANOAT
terc-AMILPEROKSI-2-ETILHEKSILKARBONAT
terc-AMILPEROKSI IZOPROPILKARBONAT
terc-AMILPEROKSINEODEKANOAT
terc-AMILPEROKSIPIVALAT
terc-AMILPEROKSI-3,5,5-TRIMETILHEKSANOAT
terc-BUTILKUMILPEROKSID
"
n-BUTIL-4,4-DI-(terc-BUTILPEROKSI)VALERAT
"
terc-BUTILHIDROPEROKSID
"
"
"
terc-BUTILHIDROPEROKSID +
DI-terc-BUTILPEROKSID
terc-BUTILMONOPEROKSIMALEAT
"
"
" (kao pasta)
terc-BUTILPEROKSIACETAT
Koncentra
cija (%)
42
32
82
32
88
62
100
100
100
77
77
77
100
> 42-100
52
> 52-100
52
> 79-90
80
79
72
< 82 +
>9
> 52-100
52
52
52
> 52 - 77
Sredstvo
za razblaivanje
tip A (%)
Sredstvo
za razblaivanje
tip B (%)
Inertna
vrsta
materija
(%)
48
Voda
(2)
(20)
(3)
(13)
(4) (13)
(13) (23)
(13)
3103
(13)
OP5
OP6
OP8
OP8
OP5
3102
3103
3108
3108
3101
(3)
23
23
48
48
10
20
1329
3105
3106
3112
3115
3107
3105
3103
3115
3105
3103
3115
3113
3101
3107
3108
3103
3108
3103
3105
3107
3109
OP5
23
23
Sporedna
opasnost
i primedbe
48
UN-broj
(pozicija
po vrsti)
14
28
12
48
Temperatura za
sluaj
vanrednih
okolnosti
(C)
OP7
OP7
OP4
OP7
OP8
OP7
OP5
OP7
OP7
OP5
OP7
OP5
OP5
OP8
OP8
OP5
OP8
OP5
OP7
OP8
OP8
68
6
38
Metoda
pakovanja
Kontrolna
tempera
tura
(C)
-10
-10
0
0
+20
+25
0
+10
+10
+15
(3)
(3)
"
"
terc-BUTILPEROKSIBENZOAT
"
"
terc-BUTILPEROKSIBUTILFUMARAT
terc-BUTILPEROKSIKROTONAT
terc-BUTILPEROKSIDIETILACETAT
terc-BUTILPEROKSI-2-ETILHEKSANOAT
"
"
"
terc-BUTILPEROKSI-2-ETILHEKSANOAT +
2,2-DI-(terc-BUTILPEROKSI)BUTAN
"
terc- BUTILPEROKSI -2-ETILHEKSILKARBONAT
terc- BUTILPEROKSI IZOBUTIRAT
"
terc- BUTILPEROKSI IZOPROPILKARBONAT
1-(2-terc- BUTILPEROKSI IZOPROPIL)-3IZOPROPILENBENZEN
"
terc-BUTILPEROKSI-2-METILBENZOAT
terc-BUTILPEROKSINEODEKANOAT
"
" (kao stabilna disperzija u vodi)
" [kao stabilna disperzija u vodi(smrznuta)]
"
terc-BUTILPEROKSINEOHEPTANOAT
terc-BUTILPEROKSIPIVALAT
"
> 32 - 52
32
> 77-100
> 52 - 77
52
52
77
100
> 52-100
> 32 - 52
52
32
12 +
14
31 +
36
100
> 52 - 77
52
77
48
77
42
100
> 77-100
77
68
23
48
48
23
48
48
68
14
60
OP6
OP8
OP5
OP7
OP7
OP7
OP7
OP5
OP6
OP8
OP8
OP8
+35
+40
+15
+15
+20
+20
3106
33
OP7
23
48
23
OP7
OP5
OP7
OP5
23
OP7
3105
OP8
OP5
OP7
OP7
3108
3103
3115
3115
58
23
+10
+10
+10
+10
3119
3115
OP8
0
0
0
OP5
OP7
0
0
+10
+10
3113
3115
OP8
OP8
OP7
42
23
33
1330
3105
3111
3115
3103
+5
+10
+10
42
68
23
3115
-5
0
0
OP8
> 67 - 77
> 27- 67
+25
+25
+35
+25
+45
OP7
52
32
77
+20
+20
+30
+20
+40
3103
3109
3103
3105
3106
3105
3105
3113
3113
3117
3118
3119
3119
3118
3117
(3)
"
terc-BUTILPEROKSI STEARILKARBONAT
terc- BUTILPEROKSI -3,5,5-TRIMETILHEKSANOAT
"
3-HLORPEROKSIBENZOEVA KISELINA
"
"
KUMILHIDROPEROKSID
"
KUMILPEROKSINEODEKANOAT
KUMILPEROKSINEOHEPTANOAT
KUMILPEROKSIPIVALAT
CIKLOHEKSANON PEROKSID(I)
"
" (kao pasta)
"
DIACETONALKOHOL PEROKSIDI
DIACETILPEROKSID
DI-terc-AMILPEROKSID
1,1 -DI-(terc-AMILPEROKSI)CIKLOHEKSAN
DIBENZOILPEROKSID
"
"
"
" (kao pasta)
"
"
" (kao pasta)
" (kao pasta)
"
DI-(4-terc-BUTILCIKLOHEKSIL)-PEROKSIDIKARBONAT
27
100
> 32-100
32
> 57 - 86
57
77
> 90 - 98
90
77
73
68
14
3
6
40
17
10
10
23
52
77
77
91
72
72
32
57
27
100
82
> 51-100
> 77 - 94
77
62
23
23
9
28
+30
+35
-10
-10
0
0
OP7
OP7
OP6
OP7
OP7
-10
-5
0
+5
OP7
OP7
OP8
OP6
OP2
OP4
OP6
OP7
+40
+20
OP8
68
26
73
18
48
28
6
23
10
> 52 - 62
> 35 - 52
> 36 - 42
56,5
52
42
35
100
OP8
OP7
OP7
OP8
OP1
OP7
OP7
OP8
OP8
OP7
48
18
40
15
+45
+25
(3)
(13)
(13) (18)
3119
3115
3115
3104
3105
3106
izuzet
3115
3115
3107
3103
3102
3102
3104
3106
(13)
(5)
(5) (20)
(29)
(6)
(7) (13)
(3)
(3)
OP7
3106
(20)
OP7
OP8
OP8
OP8
OP8
3106
3107
3108
3108
3109
izuzet
3114
(20)
65
OP6
1331
3119
3106
3105
3109
3102
3106
3106
3107
3109
3115
+30
+35
(29)

DI-terc-BUTILPEROKSID
"
DI-terc-BUTILPEROKSIAZELAT
2,2-DI-(terc-BUTILPEROKSI)BUTAN
1,6-Di-(terc-BUTILPEROKSI-KARBONILOKSI) HEKSAN
1,1-DI-(terc-BUTILPEROKSI) CIKLOHEKSAN
"
"
"
"
"
"
DI- n -BUTILPEROKSIDIKARBONAT
"
DI-sec-BUTILPEROKSIDIKARBONAT
"
DI-(2-terc-BUTILPEROKSIIZOPROPIL)BENZEN(I)
"
DI-(terc-BUTILPEROKSI)FTALAT
" (kao pasta)
"
2,2-DI-(terc-BUTILPEROKSI)PROPAN
"
1,1 -DI-(terc-BUTILPEROKSI)-3,3,5-TRIMETILCIKLOHEKSAN
"
"
"
"
"
DICETILPEROKSIDIKARBONAT
42
> 52-100
52
52
52
72
> 80-100
> 52 - 80
> 42 - 52
42
42
27
13
> 27 - 52
27
48
48
48
28
20
48
13
58
25
13
45
74
48
73
OP8
OP8
OP8
OP7
OP6
OP5
OP5
OP5
OP7
OP7
OP8
OP8
OP8
OP7
OP8
42
OP8
> 52-100
52
> 42-100
42
> 42 - 52
52
42
52
42
> 90-100
> 57- 90
77
57
57
32
100
OP4
OP7
OP7
48
57
58
48
58
48
13
45
10
23
43
43
26
42
1332
OP7
OP7
OP8
OP7
OP7
OP5
OP5
OP5
OP8
OP8
OP8
OP7
+30
+35
-15
-10
-15
-5
0
-5
-20
-15
-10
-5
+30
+35
3119
3107
3109
3105
3103
3103
3101
3103
3105
3106
3109
3107
3109
3115
3117
(25)
(3)
(21)
3118
3113
3115
3106
izuzet
3105
3106
3107
3105
3106
3101
3103
3103
3110
3107
3107
3116
(29)
(20)
(3)

DI-4-HLORBENZOIL PEROKSID
" (kao pasta)
"
DIKUMILPEROKSID
"
DICIKLOHEKSILPEROKSIDIKARBONAT
"
DIDEKANOILPEROKSID
2,2-DI-(4,4-DI (terc-BUTILPEROKSI) CIKLOHEKSIL) PROPAN
"
DI-2,4-DIHLOROBENZOILPEROKSID
" (kao pasta sa silikonskim uljem)
DI-(2-ETOKSIETIL)PEROKSIDIKARBONAT
1-(2-ETILHEKSANOIL-PEROKSI)-1,3-DIMETILBUTIL
PEROKSIPIVALAT
DI-(2-ETILHEKSIL)PEROKSIDIKARBONAT
"
2,2-DIHIDROPEROKSIPROPAN
DI-d-HIDROKSICIKLOHEKSIL)PEROKSID
DI-IZOBUTIRILPEROKSID
"
DI-IZOPROPILBENZENDIHIDROPEROKSID
DI-IZOPROPILPEROKSIDIKARBONAT
"
"
DILAUROILPEROKSID
42
OP8
77
52
32
> 52-100
52
>91 -100
91
23
68
57
48
42
52
OP3
OP5
48
OP6
OP7
OP8
OP5
OP7
OP7
10
OP7
23
OP5
OP7
58
78
23
> 77-100
77
62
52
52
27
100
> 32 - 52
32
82
> 52-100
52
28
100
42
OP5
OP7
OP8
45
73
48
68
5
5
48
72
1333
+35
OP8
100
42
22
77
52
52
+30
+10
+10
+15
+15
+15
+20
+30
+35
3119
3102
3106
izuzet
3110
izuzet
3112
3114
3119
3114
3106
3107
3102
3106
3115
-10
OP8
-20
-20
-15
-15
-10
-10
-5
-5
OP8
-15
-5
3119
OP8
-15
-5
3120
OP5
OP7
OP5
OP7
OP7
OP2
OP7
OP7
OP7
OP8
-20
-20
-10
-10
-15
-20
-15
-5
-10
-5
(3)
(20)
(29)
(12)
(29)
(3)
(3)
3115
3113
3115
3117
3102
3106
3111
3115
3106
3112
3115
3115
3106
3109
(3)
(3)
(24)
(3)
DI-(3-METOKSIBUTIL)PEROKSIDIKARBONAT
DI-(2-METILBENZOIL)PEROKSID
52
87
DI-(4-METILBENZOIL)PEROKSID (kao pasta sa silikonskim

uljem)
DI-(3-METILBENZOIL)PEROKSID +
BENZOIL(3-METILBENZOIL)PEROKSID +
DIBENZOILPEROKSID
2,5-DIMETIL-2,5-DI-(BENZOILPEROKSI)HEKSAN
"
"
2,5-DIMETIL-2,5-DI-(terc-BUTILPEROKSI)HEKSAN
"
"
" (kao pasta)
2,5-DIMETIL-2,5-DI-(terc-BUTILPEROKSI)HEKSIN-3
"
"
20 +
18 +
4
> 82-100
82
82
> 52-100
77
52
47
> 86-100
> 52 - 86
52
2,5-DIMETIL-2,5-DI-(2-ETILHEKSANOILPEROKSI)HEKSAN
100
2,5-DIMETIL-2,5-DIHIDROPEROKSIHEKSAN
2,5-DIMETIL-2,5-DI(3,5,5-TRIMETILHEKSANOILPEROKSI)HEKSAN
1,1 -DIMETIL-3-HIDROKSIBUTILPEROKSINEOHEPTANOAT
DIMIRISTILPEROKSIDIKARBONAT
82
48
13
52
OP7
OP5
58
OP7
18
18
23
48
14
48
OP5
18
OP8
OP7
OP8
15
73
23
1334
OP7
OP7
OP5
OP5
OP7
OP8
OP3
OP5
(3)
3115
3102
3106
3104
3105
3108
3109
3108
3101
3103
3106
+20
+25
0
+20
+20
+10
+25
+25
3117
3116
-10
0
+10
0
+10
+15
3115
3116
3114
3102
3106
3117
3113
3113
+15
-25
-20
+20
-15
-10
(3)
(3)
(26)
3113
3105
48
48
+40
3104
52
100
52
100
100
> 85-100
85
27
100
77
+35
OP6
OP7
42
3115
3112
3106
OP5
OP7
OP5
OP7
OP8
OP8
OP8
OP5
OP5
OP7
23
+5
+35
OP7
77
DI-(2-NEODEKANOILPEROKSI IZOPROPIL) BENZEN

DI- n -NONANOILPEROKSID
DI- n OKTANOILPEROKSID
DI-(2-FENOKSIETIL)PEROKSIDIKARBONAT
"
DIPROPIONILPEROKSID
DI- n PROPILPEROKSIDIKARBONAT
"
-5
+30
3119
(3)
DISUKCINIK PEROKSID
"
DI-(3,5,5-TRIMETILHEKSANOIL)PEROKSID
"
ETIL 3,3-DI-(terc-AMILPEROKSI)BUTIRAT
ETIL 3,3-DI-(terc-BUTILPEROKSI)BUTIRAT
"
"
terc-HEKSIL PEROKSINEODEKANOAT
terc-HEKSILPEROKSIPIVALAT
IZOPROPIL sec-BUTILPEROKSIDIKARBONAT +
DI-sec-BUTILPEROKSIDIKARBONAT +
DI-IZOPROPILPEROKSIDIKARBONAT
"
IZOPROPILKUMILHIDROPEROKSID
p-MENTILHIDROPEROKSID
"
METILCIKLOHEKSANONPEROKSID(I)
METILETILKETONPEROKSID(I)
"
"
METILIZOBUTILKETONPEROKSID(I)
ORGANSKI PEROKSID, TEAN, UZORAK
ORGANSKI PEROKSID, TEAN, UZORAK SA REGULACIJOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID, VRST, UZORAK
ORGANSKI PEROKSID, VRST, UZORAK SA REGULACIJOM
TEMPERATURE
PEROKSISIRETNA KISELINA, TIP D, stabilizovana
PEROKSISIRETNA KISELINA, TIP E stabilizovana
> 72-100
72
38 - 82
52
38
67
> 77-100
77
52
71
72
32 +
15 - 18 +
12 - 15
52 +
28 +
22
72
> 72-100
72
67
vidi
napomenu 8
vidi
napomenu 9
vidi
napomenu10
62
28
18
62
33
23
48
29
28
38
28
28
33
OP4
OP7
OP7
OP8
OP8
OP7
OP5
OP7
OP7
OP7
OP7
+10
0
+10
+20
+15
+10
+15
+25
0
+10
+10
+15
3102
3116
3115
3119
3119
3105
3103
3105
3106
3115
3115
OP7
-20
-10
3115
OP5
-20
-10
3111
(3)
(13)
(13)
(27)
+40
3109
3105
3109
3115
OP8
OP7
OP8
OP7
+35
(3) (17)
48
OP5
3101
(3) (8) (13)
55
OP7
3105
(9)
60
OP8
3107
(10)
19
OP7
OP2
3105
3103
(22)
(11)
OP2
3113
(11)
OP2
3104
(11)
OP2
3114
(11)
43
OP7
3105
(13) (14) (19)
43
OP8
3107
(13) (15) (19)
1335
PEROKSISIRETNA KISELINA, TIP F stabilizovana

PEROKSILAURINSKA KISELINA
PINANIL HIDROPEROKSID
"
POLIETARPOLI-terc-BUTILPEROKSIKARBONAT
1,1,3,3-TETRAMETILBUTIL HIDROPEROKSID
1,1,3,3-TETRAMETILBUTIL PEROKSI-2 ETILHEKSANOAT
1,1,3,3- TETRAMETILBUTIL PEROKSINEODEKANOAT
1,1,3,3-TETRAMETILBUTILPEROKSIPIVALAT
3,6,9-TRIETIL-3,6,9-TRIMETIL-1,4,7 TRIPEROKSONAN
43
100
> 56-100
56
52
100
100
72
OP8
44
48
28
52
77
42
OP8
OP7
OP8
OP8
OP7
OP7
OP7
OP8
23
58
OP7
OP7
1336
3109
+35
+40
+15
-5
-5
+20
+5
+5
+10
3118
3105
3109
3107
3105
3115
3115
(13) (16) (19)

(13)
3119
3115
3105
(28)
Napomene (vidi zadnju kolonu Tabele u 2.2.52.4):

(1)
Sredstvo za razblaivanje tipa B se moe uvek zameniti sredstvom za
razblaivanje tipa A. Taka kljuanja sredstva za razblaivanje tipa B mora da
bude najmanje 60 C via od SADT organskog peroksida.
(2)
Sadraj aktivnog kiseonika 4,7%
(3)
Neophodna listica sporedne opasnosti "EKSPLOZIV" (Uzorak br.1, vidi
5.2.2.2.2.).
(4)
Sredstvo za razblaivanje moe se zameniti di-terc-butil-peroksidom.
(5)
Sadraj aktivnog kiseonika 9%.
(6)
Sa 9 % hidrogenperoksida; sadraj aktivnog kiseonika 10 %.
(7)
Dozvoljen samo u ambalai koja nije od metala.
(8)
Sadraj aktivnog kiseonika > 10 % i 10,7 %, sa ili bez vode.
(9)
Sadraj aktivnog kiseonika 10%, sa ili bez vode.
(10)
Sadraj aktivnog kiseonika 8,2%, sa ili bez vode.
(11)
Vidi 2.2.52.1.9.
(12)
Do 2000 kg po posudi se na osnovu velikog broja ispitivanja dodeljuje naziv
ORGANSKI PEROKSID, TIP F.
(13)
Neophodna listica sporedne opasnosti "NAGRIZAJUE" prema uzorku br.8
(vidi 5.2.2.2.2.).
(14)
(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(21)
(22)
(23)
(24)
(25)
(26)
(27)
(28)
(29)
Preparati peroksisiretne kiseline, koji ispunjavaju kriterijume Prirunika za

ispitivanja i kriterijume, stav 20.4.3 (d).
ispitivanja i kriterijume, stav 20.4.3 (e).
ispitivanja i kriterijume, stav 20.4.3 (f).
Dodavanjem vode se umanjuje termika stabilnost ovih organskih peroksida.
Za koncentracije ispod 80% nije potrebna listica sporedne opasnosti
"NAGRIZAJUE" prema uzorku br. 8 (vidi 5.2.2.2.2.).
Smee sa vodonikperoksidom, vodom i kiselinom (kiselinama).
Sa sredstvom za razblaivanje tipa A, sa ili bez vode.
Sa 25 % mase sredstva za razblaivanje tipa A i dodatkom etilbenzena.
Sa 19 % mase sredstva za razblaivanje tipa A i dodatkom
metilizobutilketona.
Sa < 6 % di- terc-butilperoksida.
Sa < 8 % 1-izopropilhidroperoksi-4-izopropilhidroksibenzena.
Sredstvo za razblaivanje tipa B sa takom kljuanja > 110 C.
Sa < 0,5 % sadraja hidroperoksida.
Za koncentracije vee od 56 %, neophodna je listica sporedne opasnosti
"NAGRIZAJUE" prema uzorku br. 8 (vidi 5.2.2.2.2.).
Sadraj aktivnog kiseonika 7,6 % u sredstvu za razblaivanje tipa A sa
takom kljuanja, koja se do 95 % nalazi izmeu 220 C i 260 C.
Ne podlee zahtevima ADR, koji vae za klasu 5.2.
1337
2.2.61
2.2.61.1
2.2.61.1.1
2.2.61.1.2
Klasa 6.1:
Otrovne materije
Kriterijumi
Pojam klase 6.1 obuhvata materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu
eksperimenata na ivotinjama moe pretpostaviti, da mogu u relativno malim koliinama pri
jednokratnom ili kratkotrajnim uticajima, apsorbovanjem disajnim putevima, preko koe, i
gutanjem, naneti tetu zdravlju ili prouzrokovati smrt ljudi.
Materije klase 6.1 su podeljene kako sledi:
T
TF
TS
TW
TO
TC
2.2.61.1.3
Otrovne materije bez sporedne opasnosti;

T1
Organske tene materije;
T2
Organske vrste materije;
T3
Organometalne materije;
T4
Neorganske tene materije;
T5
Neorganske vrste materije;
T6
Sredstva za suzbijanje tetoina (pesticidi), tena;
T7
Sredstva za suzbijanje tetoina (pesticidi), vrsta;
T8
Uzorci;
T9
Ostale otrovne materije;
Otrovne zapaljive materije;
TF1
Tene materije;
TF2
Tene materije, koje se koriste kao sredstva za suzbijanje tetoina
(pesticidi);
TF3
vrste materije;
Otrovne samozagrevajue, vrste materije;
Otrovne materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;
TW1
Tene materije;
TW2
vrste materije;
Otrovne oksidirajue materije;
TO1
Tene materije;
TO2
vrste materije;
Otrovne nagrizajue materije;
TC1
Organske tene materije;
TC2
Organske vrste materije;
TC3
Neorganske tene materije;
TC4
TFC
Otrovne zapaljive, nagrizajue materije;
Definicije pojmova
U svrhu ADR vai:
LD50 (srednje smrtonosna doza) za akutno trovanje gutanjem je statistiki dobijena
pojedinana doza materije, kod koje se moe oekivati, da u roku od 14 dana pri oralnom
apsorbovanju (gutanjem) dovodi do uginua 50 procenata mlaih odraslih albino pacova.
Vrednost LD50 se izraava u masi testirane supstance prema masi tretiranih ivotinja
(mg/kg);
LD50 za akutnu otrovnost apsorbovanjem preko koe je ona doza koja pri kontinuiranom
kontaktu u toku 24 sata sa golom koom albino zeeva, sa najveom verovatnoom dovodi
do uginua polovine testiriranih ivotinja u roku od 14 dana. Broj testiranih ivotinja, mora biti
dovoljno veliki, da bi se dobio statistiki verodostojan rezultat i da je u saglasnosti sa
dobrom farmakolokom praksom. Rezultat se izraava u mg po kg telesne mase;
LC50 za akutnu otrovnost apsobovanjem disajnim putevima je ona koncentracija pare, magle
ili praine, koja pri neprestanom udisanju u toku jednog sata od strane mladih, odraslih
mukih i enskih albino pacova, sa najveom verovatnoom dovodi do uginua polovine
testiranih ivotinja u roku od 14 dana. vrsta materija mora biti podvrgnuta ispitivanju, ako
postoji opasnost, da se najmanje 10 % njene ukupne mase sastoji od praine, koja se moe
udisati, npr. ako aerodinamiki prenik estica iznosi najvie 10 m. Tena materija mora biti
podvrgnuta ispitivanju, ako postoji opasnost od stvaranja magle zbog nezaptivenosti posude
koja se koristi za transport. Kako kod vrstih tako i kod tenih materija, preko 90 % mase
uzoraka pripremljenog za ispitivanje se mora sastojati od estica, koje se kako je prethodno
1338
opisano, mogu udisati. Rezultat se izraava u miligramima po litri vazduha za prainu i maglu,
a u mililitrama po kubnom metru vazduha (ppm) za paru.
Klasifikacija i razvrstavanje u ambalane grupe
2.2.61.1.4
2.2.61.1.5
2.2.61.1.6
2.2.61.1.7
Materije klase 6.1. se klasifikuju u tri ambalane grupe prema stepenu opasnosti koji one
predstavljaju za transport, kako sledi:
Ambalana grupa I:
vrlo otrovne materije;
Ambalana grupa II:
otrovne materije;
Ambalana grupa III:
slabo otrovne materije;
Materije, smee, rastvori, i predmeti klasifikovani u klasu 6.1 navedeni su u Tabeli A
Poglavlja 3.2. Razvrstavanje materija, smea, i rastvora, koji nisu poimenino navedeni u
Tabeli A Poglavlja 3.2, u odgovarajui naziv 2.2.61.3 i u odgovarajuu ambalanu grupu u
skladu odredbama Poglavlja 2.1, mora se vriti prema sledeim kriterijumima u 2.2.61.1.6 do
2.2.61.1.11.
Procena stepena otrovnosti vri se na osnovu iskustva sa sluajevima trovanja ljudi, nadalje,
treba imati u vidu posebne osobine materije koja se ocenjuje, kao to su teno stanje, visoka
isparljivost, posebna verovatnoa apsorbovanja preko koe i posebna bioloka dejstva.
Ukoliko ne postoje iskustva u odnosu na ljude, stepen otrovnosti se utvruje korienjem
raspoloivih podataka iz eksperimenata na ivotinjama prema sledeoj tabeli:
Grupa
ambalae
Otrovnost
gutanjem
Otrovnost
apsorbovanjem
preko koe LD50
(mg/kg)
Otrovnost
apsorbovanjem
disajnim putevima
praine i magle
LC50 (mg/l)
50
0.2
> 5 i 50
> 50 i 200
>0.2 i 2
> 50 i 300
> 200 i 1000
>2i4
LD50 (mg/kg)
vrlo otrovne
otrovne
II
slabo otrovne
III
(a)
2.2.61.1.7.1
2.2.61.1.7.2
2.2.61.1.7.3
2.2.6.1.8
(a)
Materije za proizvodnju suzavca treba svrstati u ambalanu grupu II, ak i ako podaci o
njihovoj otrovnosti odgovaraju kriterijumima za ambalanu grupu III.
Ako neka materija pokazuje razliite stepene otrovnosti prilikom dve ili vie vrsta izlaganja,
treba je klasifikovati u najvei stepen otrovnost.
Materije, koje ispunjavaju kriterijume klase 8 i prilikom udisanja praine i magle (LC50)
pokazuju otrovnost, koja odgovara ambalanoj grupi I, mogu se svrstati u klasu 6.1. samo
ako otrovnost pri apsorbovanju disajnim putem ili preko koe odgovara grupi pakovanja I ili
II. U drugom sluaju materiju treba, ako je potrebno svrstati u klasu 8 (vidi 2.2.8.1.5).
Kriterijumi za otrovnost prilikom udisanja praine ili magle baziraju se na LC50 vrednostima
koje se odnose na 1-asovno izlaganje i ako se takvim informacijama raspolae, potrebno ih
je primeniti. Meutim, ako se raspolae samo LC50 vrednostima koje se odnose na 4asovno izlaganje, te vrednosti se mogu pomnoiti sa etiri, a rezultat moe da zameni gore
navedene kriterijume, tj. uetvorostruena vrednost LC50 (4 sata) smatra se ekvivalentnom
vrednosti LC50 (1 sat).
Otrovnost pri udisanju para
Tene materije, koje emituju otrovne pare klasifikuju se u sledee grupe gde slovo "V"
3
predstavlja zasienu koncentraciju pare (u ml/m vazduha) (isparljivost) na 20 C i pri
standardnom atmosferskom pritisku:
Grupa
amabalae
vrlo otrovne
otrovne
II
slabo otrovne
III
Ako je V 10 LC50 i LC50 1000 ml/m
ako je V LC50 i LC50 3000 ml/m i kriterijumi za

grupu ambalae I nisu ispunjeni
(a)
ako je V 1/5 LC50 i LC50 5000 ml/m i kriterijumi

za grupu ambalae I i II nisu ispunjeni
1339
(a)
Materije za proizvodnju suzavca treba svrstati u ambalanu grupu II, ak i ako podaci o
njihovoj otrovnosti odgovaraju kriterijumima ambalane grupe III.
Ovi kriterijumi za otrovnost udisanjem pare se baziraju na vrednostima LC50 koje se odnose
na 1-asovno izlaganje i ako se takvim informacijama raspolae, moraju se primeniti.
Meutim, ako se raspolae samo vrednostima LC50 koje se odnose na 4-asovno
izlaganje pari, te vrednosti se mogu pomnoiti sa dva, a rezultat moe da zameni gore
navedene kriterijume, tj. LC50 (4 sata) x 2 se smatra kao ekvivalent vrednosti LC50 (1 sat).
Linija razdvajanja grupa amabalae Otrovnost pri udisanju para
Na ovoj skici su kriterijumi prikazani grafiki, radi olakanja klasifikacije. Meutim, zbog
pribline tanosti u korienju grafikih prikaza, materije, koje se nalaze na ili blizu linije
razdvajanja, neophodno je preispitati uz pomo numerikih kriterijuma.
1340
Nije opasna za transport
Ambalana grupa III

Ambalana grupa II
Grupa ambalae I
Isparivost ml/m 3
Smee tenih materija

2.2.61.1.9
2.2.61.1.9.1
Smee tenih materija, koje su otrovne pri udisanju, razvrstavaju se u ambalanu grupu
imajui u vidu sledee navedene kriterijume:
Ako je vrednost LC50 poznata za svaku otrovnu materiju koja je sastojak smee, ambalane
grupe se utvruje na sledei nain:
(a) Izraunavanje vrednosti LC50 smee:
LC50 ()
1
n
fi
LC
i 1
50 i
pri emu su
fi
= molska frakcija i-tog sastojka smee,
3
LC50i = srednja smrtonosna koncentracija i -tog sastojka u ml/m
(b) Izraunavanje isparljivosti svakog sastojka smee:
Vi Pi
pri emu je
106
(ml / m3 )
101.3
Pi
=
parcijalni pritisak i -tog sastojka u kPa na 20 C i pri
normalnom atmosferskom pritisku
(c) Izraunavanje odnosa isparljivosti prema vrednosti LC50:
n
R
i 1
1341
Vi
LC 50i
(d) Izraunate vrednosti za LC50 (smee) i R tada slue za utvrivanje ambalane grupe
smee:
3
Ambalana grupa I:
R
10 i LC50 (smee) 1000 ml/m ;
3
Ambalana grupa II:
R
1 i LC50 (smee) 3000 ml/m i ako smea ne
ispunjava kriterijume grupe ambalae I;
3
Ambalana grupa III:
R
1/5 i LC50 (smee) 5000 ml/m i ako smea ne
ispunjava kriterijume ambalane grupe I ili II.
2.2.61.1.9.2
2.2.61.1.9.3
2.2.61.1.9.4
2.2.61.1.9.5
2.2.61.1.10.
2.2.61.1.10.1
Ako vrednost LC50 otrovne komponente nije poznata, smea se moe svrstati u jednu od
ambalane grupe na osnovu pojednostavljenog ispitivanja praga toksinosti opisanog u
nastavku. Ako se koriste ova ispitivanja praga toksinosti mora se odrediti najstroija
ambalana grupa i koristiti za transport.
Smea se razvrstava u ambalanu grupu I samo, ako ispunjava oba sledea kriterijuma:
(a) Uzorak tene smee se rasprava i tako razblauje vazduhom da bi se stvorila ispitna
3
atmosfera od 1.000 ml/m rasprene smee. Deset albino pacova (5 mukih i 5 enskih)
izlau se ispitnoj atmosferi u toku 1 sata i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili vie
eksperimentalnih ivotinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja,
3
pretpostavlja se da smea ima LC50 jednak ili manji od 1000 ml/m .
(b) Uzorak pare u ravnotei sa tenom smeom se razblai sa 9-strukom zapreminom
vazduha da stvori ispitnu atmosferu. Deset albino pacova (pet mukih i pet enskih)
izlau se ispitnoj atmosferi u toku 1 sata i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili vie
eksperimentalnih ivotinja ugine u toku 14-to dnevnog perioda posmatranja,
pretpostavlja se, da smea ima isparljivost jednaku ili veu od 10-struke vrednosti
LC50 smee.
Smea se razvrstava u ambalanu grupu II, ako ispunjava oba sledea kriterijuma, ali ne i
kriterijume za ambalanu grupu I:
(a) Uzorak tene smee se rasprava i tako razblai vazduhom, da se stvori ispitna
3
atmosfera od 3000 ml/m rasprene smee. Deset albino pacova (5 mukih i 5 enskih)
izlau se u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili vie
pretpostavlja se da smea ima LC50 isti ili manji od 3000 ml/m 3.
(b) Uzorak pare u ravnotei sa tenom smeom se koristi da bi se stvorila ispitna atmosfera.
Deset albino pacova (5 mukih i 5 enskih) izlau se u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i
posmatraju se 14 dana. Ako pet ili vie eksperimentalnih ivotinja ugine u toku 14-to
dnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se, da smea ima isparljivost istu ili veu od
LC50 smee.
Smea se razvrstava u ambalanu grupu III, ako ispunjava oba sledea kriterijuma, ali ne i
kriterijume ambalanu grupu I ili II:
(a) Uzorak tene smee se rasprava i tako razblai vazduhom, da se stvori ispitna
atmosfera od 5000 ml/m 3 rasprene smee. Deset albino pacova (5 mukih i 5 enskih)
se izlae u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatra u toku 14 dana. Ako pet ili vie
3
pretpostavlja se da smea ima LC50 isti ili manji od 5000 ml/m .
(b) Koncentracija pare (isparljivost) tene smee se meri i ako je koncentracija pare ista ili
3
vea od 1000 ml/m pretpostavlja se da smea ima isparljivost istu ili veu od 1/5 LC50
smee.
Metode izraunavanja otrovnosti smee pri gutanju i apsorbovanju preko koe
Pri klasifikaciji i razvrstavanju smea u odgovarajuu ambalanu grupu klase 6.1 u skladu
sa kriterijumima za otrovnost pri gutanju i apsorbovanju preko koe (vidi 2.2.61.1.3)
potrebno je da se izrauna akutni LD50 smee.
Ako smea sadri samo jednu aktivnu materiju, ija je vrednost LD50 poznata, u nedostatku
pouzdanih podataka za akutnu otrovnost pri gutanju i apsorbciji preko koe aktuelne smee
koja se transportuje, vrednost LD50 za gutanje i apsorbciju preko koe moe se utvrditi
sedeom metodom:
vrednost LD50 aktivne materije x 100
vrednost LD50 preparata = ------------------------------------------------maseni procenat aktivne materije
2.2.61.1.10.2
Ako neka smea sadri vie od jednog aktivnog sastojka, postoje tri mogue metode koje se
mogu koristiti za izraunavanje vrdnost LD50 pri gutanju ili apsorbovanju preko koe.
Prioritetna metoda se sastoji u tome da se dobiju pouzdani podaci za akutnu otrovnost pri
gutanju i apsorbovanju preko koe smee koja se transportuje. Ako se ne raspolae
1342
pouzdanim, preciznim podacima, u tom sluaju se moe koristiti bilo koja od sledeih
metoda:
(a) Klasifikacija preparata u zavisnosti od najopasnijeg aktivnog sastojka smee pod
pretpostavkom da ona ima istu koncentraciju kao to je celokupna koncentracija svih
aktivnih sastojaka;
(b) Primena formule:
CA CB
CZ 100
...
TA TB
TZ TM
2.2.61.1.11
2.2.61.1.11.1
2.2.61.1.11.2
2.2.61.1.12
2.2.61.1.13
2.2.61.1.14
2.2.61.2
2.2.61.2.1
4
pri emu su:

C - procenat koncentracije sastojka A, B, ...Z u smei;
T - vrednost LD50 pri gutanju sastojka A, B, ...Z
TM - vrednost LD50 pri gutanju smee.
Napomena: Ova formula moe se koristiti i za otrovnost pri apsorbovanju preko koe, pod
pretpostavkom, da su na isti nain poznate informacije za sve sastojke. Primena
ove formule ne uzima u obzir eventualne potencirajue ili zatitne efekte.
Klasifikacija i razvrstavanje sredstava za suzbijanje tetoina ( pesticida)
Sve aktivne materije pesticida i njihovi preparati, za koje su poznate vrednosti LC50 i/ili
LD50 i koje su klasifikovane u klasu 6.1, klasifikuju se u odgovarajuu ambalanu grupu u
skladu sa kriterijumima navedenim u 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.9. Materije i preparati, koji
poseduju sporednu opasnost, klasifikuju se prema Tabeli pretenih opasnosti iz 2.1.3.10
sa svrstavanjem u odgovarajuu ambalanu grupu.
Ako za neki preparat pesticida nije poznata vrednost LD50 pri gutanju ili apsorbovanju preko
koe, ali je poznata vrednost LD50 njegove aktivne materije (materija), vrednost LD50 za
preparat moe se utvrditi primenom postupka iz 2.2.61.1.10.
Napomena: Podaci o otrovnosti LD50 za izvestan broj najrasprostranjenijih sredstava za
suzbijanje tetoina (pesticida) mogu se nai u najnovijem izdanju
dokumenta Preporuena klasifikacija pesticida prema opasnosti i uputstva za
klasifikaciju od strane Svetske zdravstvene organizacije (The WHO
Recommended Classification of Pesticides by Hazard and Guidlines to
Classification), koji se moe naruiti kod Meunarodnog programa o hemiskoj
bezbednosti, Svetske zdravstvene organizacije (WHO), (International
Programme on Chemical Safety, World Health Organisation (WHO), 1211
Geneva 27, Switzerland). Dok se ovaj dokument moe koristiti kao izvor
podataka za vrednost LD50 za sredstva za suzbijanje tetoina (pesticide),
njegov sistem za klasifikaciju ne treba da se koristiti za klasifikaciju sredstava
za suzbijanje tetoina (pesticida) za transport ili razvrstavanja u ambalanu
grupu, koja mora biti u skladu sa zahtevima ADR.
Zajedniki naziv pesticida koje se koristi u transportu, treba odabrati na osnovu aktivnog
sastojka, agregatnog stanja pesticida i svih sporednih opasnosti koje se mogu ispoljavati (vidi
odeljak 3.1.2).
Ako materije klase 6.1, zbog primesa, spadaju u razliite kategorije opasnosti od onih u koje
spadaju materije poimenino navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smee ili rastvore treba
svrstati u naziv u koji one spadaju na osnovu njihovog stvarnog stepena opasnosti.
Napomena: Za klasifikaciju rastvora i smea (kao to su preparati i otpaci), vidi i odeljak
2.1.3.
Na osnovu kriterijuma iz 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.11 moe se takoe utvrditi, da li je osobina
poimenino navedenog rastvora ili smee, odn. rastvora ili smee koja sadri poimenino
navedeni sastojak, takva, da rastvor ili smea ne podlee zahtevima ove klase.
Materije, rastvori i smee, sa izuzetkom materija i preparata korienih kao sredstva za
4
suzbijanje tetoina (pesticidi), koji ne odgovaraju kriterijumima Direktiva 67/548/EEC ili
5
88/379/EEC u vaeem izdanju i koji zbog toga nisu klasifikovani kao vrlo otrovni, otrovni ili
opasni u skladu sa ovim Direktivama, u vaeem izdanju, mogu se smatrati kao materije koje
ne pripadaju klasi 6.1.
Hemijski nestabilne materije klase 6.1 su dozvoljene za transport samo ako su preduzete
Direktiva Saveta Evropske zajednice 67/548/EEC od 27. juna 1967. godine za

administrativnih odredbi drava lanica (Evropska zajednica) za klasifikaciju, ambalau
materija (Slubeni list Evropske zajednice br. L196 od 16.08.1967.godine, strana 1).
Smernica Saveta Evropske zajednice 88/379/ EEC od 7. juna 1988. godine za
administrativnih odredbi drava lanica (Evropska zajednica) za klasifikaciju, ambalau
preparata (Slubeni list Evropske zajednice br. L187 od 16.07.1988. strana 14).
1343
usklaivanje pravnih i
i obeleavanje opasnih
usklaivanje pravnih i
i obeleavanje opasnih
2.2.61.2.2
neophodne mere za spreavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije tokom
transporta. U tom cilju mora se posebno voditi rauna o tome, da posude i cisterne ne sadre
materije, koje mogu da podstiu takve reakcije.
- Cijanovodonik, bezvodni (anhidrovan) i rastvori cijanovodonika (rastvori cijanidne kiseline),
koji ne odgovaraju opisu UN-brojeva 1051,1613,1614 i 3294;
- karbonili metala, sa takom paljenja ispod 23 C, osim UN-brojeva 1259
NIKLTETRAKARBONIL i UN 1994 FEROPENTAKARBONIL;
- 2,3,7,8-TETRAHLORDIBENZO-1,4-DIOKSIN (TCDD) u koncentracijama, koje se prema
kriterijumima u 2.2.61.1.7 smatraju vrlo otrovnim;
- UN-broj 2249 DIHLORDIMETILETAR, SIMETRIAN;
- Preparati fosfida bez dodataka za usporavanje razvijanja otrovnih zapaljivih gasova.
1344
2.2.61.3
Spisak zajedniki naziva
Sporedna
opasnost
klasifikacioni
kd
UN-broj
Otrovne materije
1583 HLORPIKRIN, SMEA, N.D.N.
1602 BOJE, TENE, OTROVNE, N.D.N ili
1602
1693
1851
2206
MEUPROIZVOD ZA BOJE, TEAN, OTROVAN, N.D.N.

MATERIJA ZA IZRADU SUZAVCA, TENA N.D.N.
LEK, OTROVAN, TEAN, N.D.N.
IZOCIJANAT, OTROVNI, N.D.N. ili
2206 IZOCIJANAT, RASTVOR, OTROVAN, N.D.N.

(a)
tene
T1
3140 ALKALOIDI, TENI, N.D.N. ili

3140 SOLI ALKALOIDA, TENE, N.D.N.
3142 DEZINFEKCIONO SREDSTVO, OTROVNO, TENO,
N.D.N.
3144 JEDINjENjE NIKOTINA, TENO, N.D.N. ili
3144 PREPARAT NIKOTINA, TEAN, N.D.N.
3172 OTROVNE SUPSTANCE EKSTRAHOVANE IZ IVIH
ORGANIZAMA, TENI, N.D.N.
3276 NITRILI, TENI, OTROVNI, N.D.N.
3278 ORGANOFOSFORNO JEDINjENjE, OTROVNO, TENO,
N.D.N.
3381 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU, N.D.N. ,
inhalatorna toksinost manja ili jednaka 200ml/m 3 a
koncentracija zasienih para vea ili jednaka 500 LC50
3382 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU, N.D.N. sa
3
inhalatorna toksinost manja ili jednaka 1000 ml/m a
koncentracija zasienih para od najmanje 10 LC50
2810 ORGANSKA OTROVNA TENOST, N.D.N.
organske
1544 ALKALOIDI,VRSTI,N.D.N. ili
1544 SOLI ALKALOIDA,VRSTE, N.D.N.
1601 DEZINFEKCIONO SREDSTVO, OTROVNO, VRSTO,
N.D.N.
1655 JEDINjENjE NIKOTINA,VRSTO,N.D.N. ili
1655 PREPARAT NIKOTINA,VRST,N.D.N.
3143 BOJA, OTROVNA, VRSTA, N.D.N. ili
(a),(b)
vrste
T2
3143 MEUPROIZVOD ZA BOJE, OTROVAN, VRST, N.D.N.

3249 LEK, OTROVAN, VRST, N.D.N.
3439 NITRILI, OTROVNI, VRSTI, N.D.N.
3448 MATERIJA ZA PROIZVODNjU SUZAVCA, VRSTA,
N.D.N.
bez
sporedne
opasnosti
3462 TOKSINI, EKSTRAHOVANI IZ IVIH ORGANIZAMA,

VRSTI, N.D.N.
1345
3464 ORGANOFOSFORNA JEDINjENjA, OTROVNA, VRSTA

N.D.N.
2811 ORGANSKA OTROVNA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
bez
sporedne
opasnosti
2026 FENILIVINO JEDINjENjE, N.D.N.

2788 ORGANSKO JEDINjENjE KALAJA, TENO, N.D.N.
3146 ORGANSKO JEDINjENjE KALAJA, VRSTO, N.D.N.
(c),(d)
organometalne
T3
3280 ORGANOARSENOVO JEDINjENjE,TENO, N.D.N.

3281 KARBONILI METALA, TENI, N.D.N
3465 ORGANOARSENOVO JEDINjENjE, VRSTO, N.D.N.
3466 KARBONILI METALA, VRSTI, N.D.N.
3282 ORGANOMETALNO JEDINjENjE, OTROVNO, TENO
N.D.N.
3467 ORGANOMETALNO JEDINjENjE, OTROVNO, VRSTO
N.D.N.
1556 JEDINjENjA ARSENA,TENA, N.D.N. neorganska
(ukljuujui arsenate,n.d.n. ,arsenite,n.d.n. i arsensulfide,n.d.n.)
1935 CIJANID, RASTVOR N.D.N.
(e)
tene
T4
2024 IVINO JEDINjENjE, TENO, N.D.N.

3141 NAORGANSKO JEDINjENjE ANTIMONA,TENO, N.D.N.
3440 JEDINjENjE SELENA, TENO, N.D.N.
3381 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU, N.D.N. ,
3
inhalatorna toksinost manja ili jednaka 200ml/m a
3382 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU, N.D.N. sa
3
inhalatorna toksinost manja ili jednaka 1000 ml/m a
koncentracija zasienih para od najmanje 10 LC50
3287 OTROVNA NEORGANSKA TENOST , N.D.N.
neorganske
1549 JEDINjENjE ANTIMONA, NEORGANSKO, VRSTO,

N.D.N.
1557 JEDINjENjA ARSENA, VRSTA, N.D.N. neorganska,
(ukljuujui arsenate,n.d.n. , arsenite,n.d.n. , i arsensulfide,n.d.n.)
vrste(f),(g) T5
1564
1566
1588
1707
2025
2291
2570
2630
2630
2856
JEDINjENjE BARIJUMA, N.D.N.

JEDINjENjE BERILIJUMA, N.D.N.
CIJANIDI, NEORGANSKI, VRSTI, N.D.N.
JEDINjENjE TALIJUMA, N.D.N.
IVINO JEDINjENjE, VRSTO, N.D.N.
JEDINjENjE OLOVA, RASTVORNO, N.D.N.
JEDINjENjE KADMIJUMA
SELENATI ili
SELENITI
FLUOROSILIKATI, N.D.N.
3283 JEDINjENjE SELENA, VRSTO, N.D.N.

3284 JEDINjENjE TELURA, N.D.N.
3285 JEDINjENjE VANADIJUMA, N.D.N.
3288 OTROVNA NEORGANSKA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
2992 PESTICID NA BAZI KARBAMATA, OTROVAN, TEAN
1346
bez
sporedne
opasnosti
2994 PESTICID NA BAZI ARSENA, OTROVAN, TEAN

2996 ORGANOHLORNI PESTICID, OTROVAN, TEAN
2998 PESTICID NA BAZI TRIAZINA, OTROVAN, TEAN
tena(h)
T6
sredstva
za suzbijanje
tetoina
(pesticidi)
3006
3010
3012
3014
PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, OTROVAN, TEAN

PESTICID NA BAZI BAKRA, OTROVAN, TEAN
PESTICID NA BAZI IVE, OTROVAN, TEAN
PESTICID NA BAZI SUPSTITUISANOG NITROFENOLA,
OTROVAN, TEAN
3016
3018
3020
3026
PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, OTROVAN, TEAN

ORGANOFOSFORNI PESTICID, OTROVAN, TEAN
ORGANOKALAJNI PESTICID, OTROVAN, TEAN
PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, TEAN,
OTROVAN
3348 PESTICID, DERIVAT FENOKSISIRETNE KISELINE,

OTROVAN, TEAN
3352 INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, OTROVAN, TEAN
2902 PESTICID, OTROVAN, TEAN, N.D.N.
2757
2759
2761
2763
2771
2775
2777
PESTICID NA BAZI KARBAMATA, OTROVAN, VRST

PESTICID NA BAZI ARSENA, OTROVAN VRST
ORGANOHLORNI PESTICID, OTROVAN VRST
TRIAZINSKI PESTICID, OTROVAN VRST
PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, OTROVAN VRST
PESTICID NA BAZI BAKRA, OTROVAN VRST
PESTICID NA BAZI IVE, OTROVAN VRST
2779 PESTICID NA BAZI SUPSTITUISANOG NITROFENOLA,

OTROVAN VRST
(h)
vrsta
T7
2781
2783
2786
3027
PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, OTROVAN, VRST

ORGANOFOSFORNI PESTICID, OTROVAN VRST
ORGANOKALAJNI PESTICID, OTROVAN VRST
PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, OTROVAN
VRST
3048 ALUMINIJUMFOSFID PESTICID
OTROVAN, VRST
3349 INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, OTROVAN VRST
2588 PESTICID, OTROVAN, VRST, N.D.N.
uzorci
T8
3315 HEMIJSKI UZORAK, OTROVAN
druge otrovne
(i)
materije
T9
3243 VRSTA MATERIJA KOJA SADRI OTROVNU TENOST,

N.D.N.
3071 MERKAPTANI, OTROVNI, ZAPALjIVI, TENI, N.D.N. ili
3071 SMEA MERKAPTANA, OTROVNA, ZAPALjIVA, TENA,
N.D.N.
(j),(k)
tene
TF1
3080 IZOCIJANATI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N. ili

3080 IZOCIJANAT, RASTVOR, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.
1347
3275 NITRILI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N.

3279 ORGANSKO FOSFORNO JEDINjENjE, OTROVNO,
ZAPALjIVO, N.D.N.
3383 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU, ZAPALjIVA,
N.D.N., inhalatorna toksinost manja ili jednaka 200ml/m3 a
3384 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU, ZAPALjIVA,
3
N.D.N., inhalatorna toksinost manja ili jednaka 1000 ml/m
a koncentracija zasienih para vea ili jednaka 10 LC50
zapaljive
TF
2929 OTROVNA ORGANSKA TENOST, ZAPALjIVA, N.D.N.
2991 PESTICID NA BAZI KARBAMATA, OTROVAN, ZAPALjIV,

TEAN
2993 PESTICID NA BAZI ARSENA, OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN
2995 ORGANOHLORNI PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN
2997 PESTICID NA BAZI TRIAZINA, OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN
3005 PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, OTROVAN,
ZAPALjIV, TEAN
3009 PESTICID NA BAZI BAKRA, OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN
3011 PESTICID NA BAZI IVE, OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN
sredstva
za suzbijanje
tetoina
(pesticidi)
(taka paljenja
najmanje 23C)
TF2
3013 PESTICID NA BAZI SUPSTITUISANOG NITROFENOLA,

OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN
3015 PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN
3017 ORGANOFOSFORNI PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN
3019 ORGANOKALAJNI PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN
3025 PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, OTROVAN,
ZAPALjIV, TEAN
OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN
3351 INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN
2903 PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN, N.D.N.
vrste
TF3
(c)
vrsta, samozagrevajua
TS
1700 SUZAVAC PATRONE

2930 OTROVNA ORGANSKA VRSTA MATERIJA, ZAPALjIVA,
N.D.N.
3124 OTROVNA VRSTA MATERIJA, SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
1348
tene
TW1 3385 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU,

REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N., inhalatorna toksinost
manja ili jednaka 200ml/m3 a koncentracija zasienih para
vea ili jednaka 500 LC50
3386 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU,
REAKTIVNA SA VODOM, N.D.N., inhalatorna toksinost
3
manja ili jednaka 1000 ml/m a koncentracija zasienih para
3123 OTROVNA TENA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM,
N.D.N.
reaktivne
(d)
sa vodom
TW
3125 OTROVNA VRSTA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM,

N.D.N.
vrste(l)
TW2
tene
TO1 3387 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU, KOJA

DELUJE ZAPALjIVO (OKSIDIRAJUE), N.D.N., inhalatorna
toksinost manja ili jednaka 200ml/m3 a koncentracija
zasienih para vea ili jednaka 500 LC50
3388 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU, KOJA
DELUJE ZAPALjIVO (OKSIDIRAJUE), N.D.N., inhalatorna
toksinost manja ili jednaka 1000 ml/m 3 a koncentracija
3122 OTROVNA TENA MATERIJA, KOJA DELUJE
OKSIDIRAJUE, N.D.N.
oksidiraju(m)
e
vrste
TO2
3086 OTROVNA VRSTA MATERIJA, OKSIDACIONO

SREDSTVO, N.D.N.
TO
tene
TC1 3277 HLORFORMIJATI, OTROVNI, NAGRIZAJUI, N.D.N.

3361 HLORSILANI, OTROVNI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
NAGRIZAJUA, N.D.N., inhalatorna toksinost manja ili
jednaka 200ml/m3 a koncentracijija zasienih para vea ili
jednaka 500 LC50
jednaka 1000 ml/m 3 a koncentracijija zasienih para vea ili
jednaka 10 LC50
2927 OTROVNA ORGANSKA TENA MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
organske
nagrizajue (n)
TC
2928 OTROVNA ORGANSKA VRSTA MATERIJA,

NAGRIZAJUA, N.D.N.
vrste
TC2
tene
TC3 3389 TENA MATERIJA OTROVNA PRI UDISANjU,

jednaka 200ml/m3 a koncentracijija zasienih para vea ili
jednaka 500 LC50
3
jednaka 1000 ml/m a koncentracijija zasienih para vea ili
jednaka 10 LC50
1349
3289 OTROVNA NEORGANSKA TENA MATERIJA,

NAGRIZAJUA, N.D.N.
neorganske
vrste
TC4
3290 OTROVNA NEORGANSKA VRSTA MATERIJA,

NAGRIZAJUA, N.D.N.
2742 HLORFORMIJATI, OTROVNI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI,
N.D.N.
3362 HLORSILANI, OTROVNI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI,
N.D.N.
zapaljive, nagrizajue
TFC (Ne postoji drugi zajedniki naziv sa ovim klasifikacionim kdom;

ukoliko je neophodno razvrstavanje u neki zajednikih naziva sa
klasifikacionim kdom, on se mora odrediti prema tabeli pretenih
opasnosti u 2.1.3.10.)
Fusnote
(a)
Materije i preparati za suzbijanje tetoina, koji sadre alkaloide ili nikotin, klasifikuju
se pod UN 2588 PESTICID, VRST, OTROVAN, N.D.N.; UN 2902 PESTICID,
TEAN, OTROVAN, N.D.N. ili UN 2903 PESTICID, TEAN, OTROVAN, ZAPALjIV,
N.D.N.
(b)
Aktivne materije kao i trituracije (usitnjene komponente smee) ili smee materija, koje
su namenjene za laboratorijske ili istraivake svrhe, kao i proizvodnju lekova
klasifikuju se sa drugim materijama u skladu sa njihovom otrovnou (vidi 2.2.61.1.7
do 2.2.61.1.11).
Slabo otrovne, samozagrevajue materije i samozapaljiva organometalna jedinjenja
su materije klase 4.2.
(d) Slabo otrovne materije, koje reaguju sa vodom i razvijaju zapaljive gasove i
organometalna jedinjenja koja reaguju sa vodom i razvijaju zapaljive gasove, su
materije klase 4.3.
(e) Fulminat ive, ovlaen sa najmanje 20% (mase) vode ili smeom alkohola i vode je
materija klase 1, UN-broj 0135.
(f) Fericijanidi, ferocijanidi kao i alkalni tiocijanati i amonijumtiocijanati ne podleu
odredbama ADR.
(g) Olovne soli i olovni pigmenti, pomeani u odnosu 1:1000 sa 0,07M hlorovodonine
kiseline i ako pri meanju sat vremena na temperaturi od 23 C 2 C, ispoljavaju
rastvorljivost od najvie 5%, ne podleu odredbama ADR.
(h) Predmeti impregnirani ovim sredstvima za suzbijanje tetoina (pesticidima), kao to
su kartonske ploe, papirne trake, kuglice od vate, plastie ploe, u hermetiki
zatvorenim omotima, ne podleu odredbama ADR.
(i) Smee vrstih materija, koje ne podleu odredbama ADR i otrovnih tenih materija
mogu se transportovati pod UN-brojem 3243, a da se prethodno ne primenjuju
kriterijumi klasifikacije za klasu 6.1, pod uslovom, da za vreme tovarenja materije ili
zatvaranja ambalae, kontejnera ili transportne jedinice nije vidljiva nikakva slobodna
tenost. Svaka ambalaa mora odgovarati vrsti konstrukcije, koja je uspeno izdrala
ispitivanja zaptivenosti za ambalanu grupu II. Ovaj naziv se ne sme koristiti za vrste
materije, koje sadre tenu materiju ambalanu grupu I.
(j) Vrlo otrovne ili otrovne, zapaljive tene materije sa takom paljenja ispod 23 C, izuzev
materija, koje su vrlo otrovne pri udisanju, tj. UN-brojevi 1051, 1092, 1098, 1143, 1163,
1182, 1185, 1238, 1239, 1244, 1251, 1259, 1613, 1614, 1695, 1994, 2334, 2382,
2407, 2438, 2480, 2482, 2484, 2485, 2606, 2929, 3279 i 3294 - su materije klase 3.
(k) Slabo otrovne zapaljive tene materije, sa takom paljenja od 23 C do ukljuivo 60C,
sa izuzetkom sredstava za suzbijanje tetoina, su materije klase 3.
(l) Slabo otrovne, oksidirajue materije su materije klase 5.1.
(m) Slabo otrovne i slabo nagrizajue materije su materije klase 8.
(n) Fosfidi metala svrstani u UN-brojeve 1360, 1397, 1432, 1714, 2011 i 2013 su materije
klase 4.3.
(c)
1350
2.2.62
Klasa: 6.2
2.2.62.1
Kriterijumi
2.2.62.1.1
Pojam klase 6.2 obuhvata zarazne materije. Zarazne materije u smislu ADR su materije, za
koje je poznato ili se pretpostavlja, da sadre uzronike bolesti. Uzronici bolesti su
mikroorganizmi (ukljuujui bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljivice) kao i drugi uzronici
kao to su prioni, koji kod ljudi ili ivotinja mogu prouzrokovati bolesti.
Napomena: 1: Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi, bioloki proizvodi,
dijagnostiki uzorci i zaraene ive ivotinje svrstavaju se u ovu klasu, ako
ispunjavaju uslove ove klase.
2: Toksini od biljaka, ivotinja ili bakterija, koji ne sadre zarazne materije ili
organizme ili koji nisu sadrani u zaraznim materijama ili organizmima, su
materije klase 6.1 UN-broj 3172 ili 3462.
Materije klase 6.2 podeljene su kako sledi:
I1 Zarazne materije, opasne po ljude;
I2 Zarazne materije, opasne samo za ivotinje;
I3 Kliniki otpaci;
I4 Bioloke materije;
Definicije pojmova
2.2.62.1.2
2.2.62.1.3
Zarazne materije
U svrhu ADR vai:

"Bioloki proizvodi" su proizvodi ivih organizama, koji se proizvode i distribuiraju u skladu
zahtevima nadlenih dravnih organa, koji mogu da donose posebne zahteve za dozvole i
koji se koriste ili za prevenciju, leenje ili dijagnosticiranje bolesti kod ljudi ili ivotinja ili u
svrhu razvoja, eksperimenata ili istraivanja, sa tim u vezi. Oni obuhvataju finalne ili
meuproizvode kao to su vakcine, ali nisu samo na njih ogranieni;
"Kulture" su rezultat procesa, kojim se namerno razmnoavaju uzronici bolesti. Ova
definicija pojma ne obuhvata uzorke od ljudskih i ivotinjskih pacijenata, prema definiciji
datoj u ovom odeljku;
"Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi" su mikroorganizmi i organizmi u kojima je
genetski materijal genetskim inenjeringom namerno izmenjen na nain kako se u prirodi ne
deava.
"Medicinski i kliniki otpad" je otpad, koji potie od medicinskog tretmana na ivotinjama ili
ljudima ili od biolokih istraivanja.
"Uzorci od pacijenata" su ljudski ili ivotinjski materijal, koji se uzima direktno od ljudi i
ivotinja, ukljuujui, ali nije ogranieno na: izluevine, sekret, krv i njeni sastojci, tkiva i
tampone sa tenou tkiva, kao i delove tela, koji se transportuju izuzetno u svrhu
istraivanja, dijagnosticiranja, ispitivanja, terapije ili preventive.
Klasifikacija
2.2.62.1.4
2.2.62.1.4.1
Zarazne materije se klasifikuju u klasu 6.2 i svrstane su u zavisnosti od sluaja u UN-brojeve

2814, 2900, 3291 ili 3373.
Zarazne materije su podeljene na sledee kategorije:
Kategorija A: Zarazna materija, koja se transportuje u takvom obliku da, ukoliko se njoj
izloe, kod inae zdravih ljudi ili ivotinja moe da izazove trajnu nesposobnost, opasnu po
ivot ili smrtonosnu bolest. Primeri za materije, koje ispunjavaju ove kriterijume, navedene
su u Tabeli u ovom stavu.
Napomena: Izlaganje zaraznoj materiji nastaje kada se ona oslobodi iz zatitne ambalau i
dovede do fizikog kontakta sa ljudima ili ivotinjama.
(a) Zarazne materije, koje ispunjavaju ove kriterijume i koje mogu izazvati bolesti kod ljudi
ili i kod ljudi i ivotinja, razvrstavaju se u UN-broj 2814. Zarazne materije, koje mogu
izazvati bolesti samo kod ivotinja, razvrstavaju se u UN-broj 2900.
(b) Razvrstavanje u UN-broj 2814 ili 2900 se vri na osnovu poznate istorije bolesti i
simptoma obolelih ljudi ili ivotinja, lokalnih endemskih uslova ili procene specijalista
vezano za idividualno stanje obolelih ljudi ili ivotinja.
Napomene: 1: Zajedniki naziv za transport za broj UN 2814 je "ZARAZNA MATERIJA,
OPASNA ZA LjUDE". Zajedniki naziv za transport za broj UN 2900 je
"ZARAZNA MATERIJA, OPASNA SAMO ZA IVOTINjE".
2: Tabela u nastavku nije potpuna. Zarazne materije, ukljuujui nove ili
nepredviene uzronike bolesti, koji nisu navedeni u Tabeli, ali
1351
ispunjavaju iste kriterijume, razvrstavaju se u Kategoriju A. Osim toga, ako

postoji sumnja da li neka materija ispunjava ove kriterijume, treba da bude
ukljuena u Kategoriju A.
3: U Tabeli u nastavku, miroorganizmi koji su napisani iskoenim slovima
(italic) su bakterije, mikoplazme, rikecije ili gljivice.
Primeri za zarazne materije, koje u svim oblicima spadaju u Kategoriju A, ukoliko
nije drugaije navedeno (vidi 2.2.62.1.4.1)
Broj UN i
naimenovanje
Broj UN 2814
ZARAZNA
MATERIJA,
OPASNA ZA
LjUDE
Mikroorganizmi
BaciIIus anthracis (samo kulture)
Brucella abortus (samo kulture)
Brucella melitensis (samo kulture)
Brucella suis (samo kulture)
Burkholderia mallei - Pseudomonas mallei- Glanders (samo kulture)
Burkholderia pseudomallei - Pseudomonas pseudomallei (samo kulture)
Chlamydia psittaci - avian strains (samo kulture)
Clostridium botulinum (samo kulture)
Coccidioides immitis (samo kulture)
Coxiella burnetli (samo kulture)
Virus hemoragijske groznice
Virus denge (samo kulture)
Virus istonog konjskog encefalitisa (samo kulture)
Escherichia coli, verotoxigenic (samo kulture)
Ebola virus
Flexal virus
Francisella tularensis (samo kulture)
Guanarito virus
Hantaan virus
Hanta virus, koji izaziva hemoragijsku groznicu sa renalnim sindromom
Hendra virus
Hepatitis B virus (samo kulture)
Herpes B virus (samo kulture)
Human immunodeficiency virus (samo kulture)
Virus visoko patogene ptije groznice (samo kulture)
Japanski Encephalitis virus (samo kulture)
Junin virus
Kyasanur virus umske bolesti
Lassa virus
Machupo virus
Marburg virus
Virus majmunskih boginja
Mycobacterium tuberculosls (samo kulture) a
Nipah virus
Omski virus hemoragijske groznice
Polio- virus (samo kulture)
Rabies virus (samo kulture)
Rickettsia prowazekii (samo kulture)
Rickettsia rickettsii (samo kulture)
Rift Valley virus groznice (samo kulture)
Virus prolenog ruskog encephalitis-a (samo kulture)
1352
Sabia virus
Shigella dysenteriae type 1 (samo kulture)
Virus encephalltisa krpelja (samo kulture)

Variola virus
Venecuelanski virus encephalitis-a konja (samo kulture)
Virus zapadnog Nila (samo kulture)
Virus ute groznice (samo kulture)
Yersinia pestis (samo kulture)
Broj UN 2900
ZARAZNA
MATERIJA,
OPASNA SAMO
ZA IVOTINjE
Virus afrike svinjske groznice (samo kulture)

Ptiji paramyxo virus tip 1 Virus Velogenic Newcastle bolesti (samo
kulture)
Virus klasine svinjske groznice (samo kulture)
Virus slinavke i apa (samo kulture)
Lumpy skin disease virus (samo kulture)
Mycoplasma mycoides Zarazna govea upala plua i porebrice
(samo kulture)
Virus kuge malih preivara (samo kulture)
Virus govee kuge (samo kulture)
Virus ovijih boginja (samo kulture)
Virus kozjih boginja (samo kulture)
Virus svinjski vesicular egsamtem (samo kulture)
Virus upale usne duplje (samo kulture)
2.2.62.1.4.2
Kulture, koje su predviene za dijagnostike i klinike svrhe ali se mogu klasifikovati i kao
infektivne materije Kategorije V.
Kategorija B: Zarazna materija, koja ne odgovara kriterijumima za ukljuivanje u Kategoriju
A. Zarazna materija Kategorije B svarstava se u UN-broj 3373.
Napomena: Zajedniki naziv za transport UN-broja 3373 glasi "BIOLOKA MATERIJA,
KATEGORIJA B"
2.2.62.1.5
Izuzea
2.2.62.1.5.1
Materije, koje ne sadre zarazne materije ili materije za koje ne postoji verovatnoa da
izazovu bolest kod ljudi ili ivotinja, ne podleu odredbama ADR, izuzev ako ispunjavaju
kriterijume za ukljuivanje u neku drugu klasu.
Materije, koje sadre mikroorganizme koji nisu patogeni za ljude ili ivotinje, ne podleu
zahtevima ADR, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za ukljuivanje u neku drugu klasu.
Materije u obliku, u kojem su svi postojei uzronici bolesti tako neutralizovani ili
deaktivirani, da vie ne predstvaljaju rizik za zdravlje, ne podleu propisima ADR, izuzev
ako ispunjavaju kriterijume za ukljuivanje u neku drugu klasu.
Materije, kod kojih je koncentracija uzronika bolesti na nivou kao to se nalazi u prirodi
(ukljuujui hranu i uzorke vode) i za koje se ne smatra, da predstavljaju znaajan rizik od
zaraze, ne podleu propisima ADR, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za ukljuivanje u
neku drugu klasu.
Osuena krv, koja se dobija nanoenjem kapi krvi na upijajui materijal ili preventivnim
ispitivanjima krvi sadrane u stolici kao i krvi ili sastojaka krvi, koji su sakupljeni u svrhu
transfuzije ili pripreme proizvoda krvi za uputrebu pri transfiziji ili transplantaciji i sva tkiva ili
organi, koji su namenjeni za transplantaciju, ne podleu odredbama ADR.
Uzorci od ljudi i ivotinja (uzorci pacijenata), kod kojih postoji najmanja verovatnoa, da oni
sadre uzronike bolesti, ne podleu propisima ADR, ako se uzorak transportuje u
ambalai, koja spreava bilo kakvo oslobaanje uzorka i koja je oznaena reima IZUZETI
MEDICINSKI UZORCI ili IZUZETI VETERINARSKI UZORCI
Ambalaa se smatra da je odgovarajua prema napred navedenim zahtevima ako ispunjava
sledee uslove:
(d) Ambalaa se sastoji od tri komponente:
(i)
Nepromoive(-ih) primarne(-ih) posude(-a);
nepromoive sekundarne amablae i
(ii)
(iii) spoljne ambalae, odgovarajue vrstine u odnosu na njenu zapreminu, masu i
2.2.62.1.5.2
2.2.62.1.5.3
2.2.62.1.5.4
2.2.62.1.5.5
2.2.62.1.5.6
1353
namenu i sa najmanje jednom povrinom minimalne dimenzije od 100 mm x 100

mm;
(e) Za tene materije, izmeu primarne posude (primarnih posuda) i sekundarne ambalae
umetnut je upijajui materijal u dovoljnoj koliini za prihvat celokupnog sadraja, tako da
bilo kakvo oslobaanje ili curenje tene materije tokom transporta ne dospe do spoljne
ambalae i ne dovede do oteenja upijajueg materijala;
(f)
Ako je vie lomljivih primarnih posuda umetnuto u jednu pojedinanu spoljnu ambalau,
one su ili pojedinano obmotane ili odvojene jedna od druge radi spreavanja svakog
meusobnog kontakta.
2.2.62.1.6
Napomena: Radi utvrivanja, da li je materija izuzeta prema propisima ovog stava,

neophodno je struno miljenje. Ovo miljenje se mora dati na osnovu poznate
istorije bolesti, simptoma, idividualnih okolnosti odnosnog pacijenta ili ivotinje
i lokalnih endemskih uslova. Primeri za uzorke, koji se mogu transportovati
prema ovom stavu su:
- uzorci krvi ili urina radi kontrole nivoa holesterola, eera u krvi, hormona ili antitela
specifinih za prostatu (PSA);
- neophodni uzorci za kontrolu fukcije organa, kao to su funkcija srca, jetre ili bubrega,
kod ljudi ili ivotinja sa bolestima koje nisu zarazne ili za terapeutske kontrole lekova;
- uzorci uzimani u svrhu osiguranja ili zaposlenja, koji imaju za cilj utvrivanje prisustva
droge ili alkohola;
- testovi za utvrivanje trudnoe;
- biopsije radi utvrivanja postojanja tumora i
- utvrivanje antitela kod ljudi ili ivotinja.
(Rezervisano)
2.2.62.1.7
(Rezervisano)
2.2.62.1.8
(Rezervisano)
2.2.62.1.9
Bioloki proizvodi
2.2.62.1.10
U svrhu ADR, bioloki proizvodi su podeljeni u sledee grupe:

(a) oni koji su proizvedeni i upakovani u skladu sa zahtevima nadlenog dravnog organa i
transportuju se u svrhu konane ambalae ili distribucije i koriste se za medicinski
tretman od strane medicinskog osoblja ili pojedinaca. Materije ove grupe ne podleu
odredbama ADR;
(b) oni koji ne spadaju pod stav (a) i za koje je poznato ili za koje postoji opravdano
verovanje da sadre zarazne materije i koji ispunjavaju kriterijume za ukljuivanje u
Kategoriju A ili Kategoriju B. Materije ove grupe se u zavisnosti od sluaja razvrstavaju
u UN-brojeve 2814, 2900 ili 3373.
Napomena: Neki zajedniki dozvoljeni bioloki proizvodi mogu predstavljati bioloku
opasnost samo u odreenim delovima sveta. U takvom sluaju, nadleni
dravni organ moe propisati, da ovi bioloki proizvodi moraju odgovarati
lokalnim zahtevima za zarazne materije ili moe propisati neka druga
ogranienja.
Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizami
Genetski modifikovani mikroorganizmi, koji ne odgovaraju definiciji pojma za zarazne
materije, klasifikuju se prema odeljku 2.2.9.
2.2.62.1.11
Medicinski ili kliniki otpad
2.2.62.1.11.1
Medicinski ili kliniki otpad, koji sadri zarazne materije Kategorije A, se mora svrstati u
zavisnosti od sluaja u UN-broj 2814 ili 2900. Medicinski ili kliniki otpad, koji sadri zarazne
materije Kategorije B, mora se svrstati u UN-broj 3291.
Napomena: Medicinski ili kliniki otpad, koji je prema Evropskom katalogu otpada kao
Prilog Odluci Evropske Komisije 2000/532/ES5 u vaeem izdanju, svrstan u
broj 18 01 03 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i ivotinja
i/ili izstraivanja otpad od pomoi pri poroaju, dijagnoze, leenja ili
prevencije bolesti kod ljudi otpad, ije sakupljanje i uklanjanje iz razloga
spreavanja zaraze podlee posebnim zahtevima) ili u 18 02 02 (Otpad
nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i ivotinja i/ili izstraivanja otpad
od istraivanja, dijagnoze, leenja ili prevencije bolesti kod ivotinja otpad,
ije sakupljanje i uklanjanje iz razloga spreavanja zaraze podlee
posebnim zahtevima), klasifikuju se prema odredbama ovog stava na
1354
2.2.62.1.11.2
osnovu lekarske ili veterinarske dijagnoze odnosnog pacijenta, odn.

ivotinje.
Medicinski ili kliniki otpad, za koji postoji opravdano verovanje da je mala verovatnoa da
sadri zarazne materije, razvrstava se u UN-broj 3291.
Napomena:
1: Zajedniki naziv za transport za UN-broj 3291 je KLINIKI OTPAD, BEZ

TEHNIKIH PODATAKA, N.D.N. ili (BIO)MEDICINSKI OTPAD, N.D.N. ili
MEDICINSKI OTPAD KOJI PODLEE PROPISIMA, N.D.N.
2: Bez obzira na prethodno opisane kriterijume za klasifikaciju, medicinski i
kliniki otpad, koji je prema Evropskom katalogu otpada kao Prilog Odluci
6
Evropske Komisije 2000/532/ES u vaeem izdanju, svrstan u broj 18 01
04 [Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i ivotinja i/ili
izstraivanja otpad od pomoi pri poroaju, dijagnoze, leenja ili
prevencije bolesti kod ljudi otpad, ije sakupljanje i uklanjanje iz razloga
spreavanja zaraze ne podlee posebnim zahtevima (npr. zavoji za rane
ili za gips, rublje, odea za jednokratnu upotrebu, pelene)] ili u 18 02 03
(Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i ivotinja i/ili
istraivanja otpad od istraivanja, dijagnoze, leenja ili prevencije bolesti
kod ivotinja otpad, ije sakupljanje i uklanjanje iz razloga spraavanja
zaraze ne podlee posebnim zahtevima), ne podlee odredbama ADR.
2.2.62.1.11.3
Dekontaminirani medicinski i kliniki otpad, koji je prethodno sadrao zarazne materije, ne

podlee odredbama ADR, osim ako odgovara kriterijumima za njegovo ukljuivanje u neku
drugu klasu.
2.2.62.1.11.4
Medicinski ili kliniki otpad svrstan u UN-broj 3291 se razvrstava u ambalanu grupu II.
2.2.62.1.12
Zaraene ivotinje
2.2.62.1.12.1
ive ivotinje se ne smeju koristiti za transportovanje zaraznih materija, ukoliko se one ne

mogu transportovati na neki drugi nain. ive ivotinje koje su namerno zaraene i za koje je
poznato ili se pretpostavlja da sadre zarazne materije, mogu se transportovati samo pod
uslovima odobrenim od nalenih organa i prema odnosnim regulativama za transport
7
ivotinja .
2.2.62.1.12.2
Tela ivotinja zaraena uzronicima bolesti Kategorije A ili koja bi bila svrstana samo u
kulturama u Kategoriju A, svrstavaju se, u zavisnosti od sluaja u broj UN 2814 ili UN 2900.
Ostala tela ivotinja zaraena uzronicima bolesti ukljuena u Kategoriju B, potrebno je
8
transportovati u skladu sa odredbama utvrenim od strane nadlenih organa .
Materije, koje nisu dozvoljne za transport
2.2.62.2.
ive ivotinje, kimenjaci ili beskimenjaci se ne smeju koristiti za transport zaraznih

materija, osim ako se one ne mogu na neki drugi nain transportovati ili ako je ovaj transport
odobren od strane nalenih organa (vidi 2.2.62.1.12.1).
2.2.62.3
Sporedna opasnost
klasifikacioni kd
broj UN
Zarazne materije
Zarazne materije
opasne za
ljude
Zarazne materije
I1
2814 ZARAZNA MATERIJA OPASNA ZA LjUDE
I2
2900 ZARAZNA MATERIJA, OPASNA SAMO ZA IVOTINjE
Odluka Komisije 2000/532/EC od 3. maja 2000. godine koja zamenjuje Odluku 94/3/EC za uspostavljanje spiska
otpada prema 1(a) Direktivi Saveta 75/442/EEC o otpadu i Odluci Saveta 94/904/EC o uspostavljanju spiska
opasnog otpada u smislu lana 1(4) Direktive Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu (Slubeni list Evropske
zajednice br. L 226 od 6. septembra 2000. godine, strana 3).
Propisi za transport ivih ivotinja sadrane su npr. u Direktivi 91/628/EEC od 19. novembra 1991. godine o zatiti
ivotinja tokom transporta (Slubeni list Evropske Zajednice br. L 340 od 11. decembra 1991. godine, strana 17) i
Preporuke Saveta Evrope (Komiteta Ministara) za transport odreenih vrsta ivotinja.
Propisi za mrtve zaraene ivotinje sadrane su npr. u Regulativi (EC) br. 1774/2002 Evropskog parlamenta i
Saveta od 3. oktobra 2002. godine sa higijenskim propisima koji se odnose na ivotinjske nusproizvode koji nisu
odreeni za ljudsku ishranu (Slubeni list Evropske Zajednice, br. L 273 od 10. oktobra 200. godine, strana 1).
1355
opasne samo
za ivotinje
Kliniki otpad
Bioloke
materije
I3
3291 KLINIKI OTPAD, BEZ TEHNIKIH PODATAKA, N.D.N. ili

3291 (BIO)MEDICINSKI OTPAD, N.D.N. ili
3291 DEFINISAN MEDICINSKI OTPAD, N.D.N.
I4
3373 BIOLOKA MATERIJA, KATEGORIJA B
Evropske Zajednice, br. L 273 od 10. oktobra 2000. godine, strana 1).
1356
2.2.7
Klasa 7:
2.2.7.1
Definicija klase 7
2.2.7.1.1
Radioaktivne materije su materije koje sadre radionuklide, kod kojih koncentracija aktivnosti
kao i ukupna aktivnost po poiljci premauje vrednosti navedene u 2.2.7.7.2.1. do 2.2.7.7.2.6.
Prema ADR, sledee radiokative materije ne spadaju u klasu 7:
(a) Radioaktivne materije, koje su integralni deo transportnog sredstva;
(b) Radioaktivne materije, koje se transportuju u okviru ureaja (postrojenja) za koje se
primenjuju odreeni bezbednosni propisi i gde se transport ne obavlja na javnim
putevima ili eleznikim prugama;
(c) Radioaktivne materije, koje su implantirane ili ugraene u lica ili ive ivotinje u
dijagnostike ili terapeutske svrhe;
2.2.7.1.2
2.2.7.2
Radioaktivne materije
(d) Radioaktivne materije u potroakim proizvodima, koji su dobili propisano

odobrenje/dozvolu, radi njihove prodaje krajnjem korisniku;
(e) Prirodne materije i rude, koje sadre radionuklide iz prirode, koje se nalaze ili u svom
prirodnom obliku ili su preraene samo u svrhu ekstrakcije radionuklida, pri emu oni
nisu namenjeni preradi za dalju upotrebu, pod uslovom, da koncentracija
aktivnosti ovih materija ne premauje 10-struke vrednosti navedene u stavu 2.2.7.7.2.1
(b), ili izraunate vrednosti u skladu sa 2.2.7.7.2.2 do 2.2.7.7.2.6.;
(f) vrsti predmeti koji nisu radioaktivni, sa radioaktivnim materijama prisutnim samo na
povrini u koliinama koje ne premauju granine vrednosti odreene u definiciji za
kontaminaciju u 2.2.7.2.
Definicije pojmova
A1 i A2
A1 je vrednost aktivnosti radioaktivnih materija u posebnom obliku, koja je navedena u Tabeli
2.2.7.7.2.1 ili izvedena prema 2.2.7.7.2, koja se primenjuje za utvrivanje granine
vrednosti aktivnosti za zahteve ADR.
A2 je vrednost aktivnosti radioaktivnih materija, izuzev radioaktivnih materija u posebnom
obliku, koja je navedena u Tabeli 2.2.7.7.2.1 ili izvedena prema 2.2.7.7.2, koja se
primenjuje za utvrivanje graninih vrednosti aktivnosti za zahteve ADR.
Ambalaa za transport radioaktivnih materija predstavlja skup svih komponenti neophodnih
za kompletno prihvatanje radioaktivnog sadraja. Ona moe, pre svega, da se sastoji od
jedne ili vie posuda, upijajueg materijala, odstojnika, zatite od zraenja, ureaja za
punjenje, pranjenje, provetravanje ili rastereenje pritiska; ureaja za hlaenje,
amortizaciju mehanikih udara, rukovanje, privrivanje i termiku izolaciju; kao i od
ureaja za rukovanje ugraenih u komade za otpremu. Ambalaa moe biti sanduk, bure
ili slina posuda, ali i kontejner, cisterna ili veliko sredstvo za pakovanje (IBC).
Napomena: Za ambalau drugih opasnih tereta vidi definiciju pojmova u odeljku 1.2.1.
Veliki kontejner je kontejner, koji nije mali kontejner prema definiciji pojma ovog odeljka.
Izvori alfa zraenja male toksinosti su: prirodni uranijum; osiromaeni uranijum; prirodni
torijum; uranijum-235 ili uranijum-238; torijum-232; torijum-228; i torijum-230, ako su sadrani u
rudama ili fizikim ili hemijskim koncentratima, ili izvori alfa zraenja sa periodom poluraspada
manjim od 10 dana.
Intenzitet zraenja je intezitet zraenja u milisivertima na sat.
Iskljuiva upotreba je iskljuiva upotreba vozila ili velikog kontejnera od strane jednog jedinog
poiljaoca, pri emu se svi postupci tovarenja i istovara pre, u toku i nakon transporta,
obavljaju u skladu sa uputstvima poiljaoca ili primaoca.
Komad za otpremu u transportu radioaktivnih materija je ambalaa sa radioaktivnim
sadrajem u obliku u kome je predata na transport. ADR-om obuhvaeni tipovi komada za
otpremu, koji podleu graninim vrednostima aktivnosti i ogranienjima za materije u
2.2.7.7. i koji odgovaraju odnosnim zahtevima, su:
(a) izuzeti komad za otpremu;
(b) industrijski komad za otpremu tipa 1 (tip IP-1- komad za otpremu);
(c) industrijski komad za otpremu tipa 2 (tip IP -2- komad za otpremu);
(d) industrijski komad za otpremu tipa 3 (tip IP -3- komad za otpremu);
(e) komad za otpremu tipa A;
(f) komad za otpremu tipa B(U);
(g) komad za otpremu tipa B(M);
1357
(h) komad za otpremu tipa C;

Komadi za otpremu koji sadre fisioni materijal ili uranijumheksafluorid, podleu dodatnim
zahtevima (vidi 2.2.7.7.1.7 i 2.2.7.7.1.8).
Napomena: Za komade za otpremu drugih opasnih tereta vidi definiciju pojmova u odeljku
1.2.1.
Model je opis radioaktivne materije u posebnom obliku, slabo disperzivne radioaktivne
materije, komada za otpremu ili ambalae, koji omoguava njenu/njihovu potpunu
identifikaciju. Opis moe da sadri specifikacije, konstrukcione crtee, izvetaje koji
dokazuju usaglaenost sa zahtevima i drugu relevantnu dokumentaciju.
Kontaminacija je prisustvo radioaktivne materije na nekoj povrini u koliini veoj od 0,4
Bq/cm za emitere beta i gama zraenja i emitere alfa zraenja niske toksinosti ili 0,04
Bq/cm za sve druge izvore alfa zraenja.
Nevezana kontaminacija je kontaminacija, koja se moe odstraniti sa povrine pri
rutinskim transportnim uslovima.
Vezana kontaminacija je svaka kontaminacija, izuzev nevezane kontaminacije.
Mali kontejner je kontejner, koji ima ili spoljne dimenzije manje od 1,5 m ili unutranju
zapreminu od najvie 3 m.
Materije sa malom specifinom aktivnou (LSA) vidi 2.2.7.3.
Najvei normalni radni pritisak je najvei nadpritisak na srednjoj nadmorskoj visini, koji bi se
razvio u zaptivenoj ambalai u periodu od godinu dana pri temperaturnim uslovima i sunevom
zraenju, koji bi odgovarali uslovima okruenja u toku transporta, bez provetravanja, spoljnog
hlaenja pomou pomonog sistema ili operativne kontrole.
-7
Neozraeni torijum je torijum koji sadri najvie 10 g uranijuma-233 po gramu torijuma-232.
Neozraeni uranijum je uranijum, koji sadri najvie 2 x 103 Bq plutonijuma po gramu
6
uranijuma-235, najvie 9 x 10 Bq fisionih proizvoda po gramu uranijuma-235 i najvie 5 x
-3
10 g uranijuma-236 po gramu uranijuma-235.
Odobrenje/dozvola
Multilateralno odobrenje/dozvola je odobrenje/dozvola, koje u zavisnosti od sluaja
izdaje kako odgovarajui nadleni organi zemlje porekla modela ili transporta, tako i svake
zemlje kroz koju ili u koju se odnosna poiljka transportuje.
Unilateralna dozvola je dozvola za model, koju izdaju samo nadleni organi zemlje
porekla modela.
Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, odobrenje/dozvola mora biti priznata od
strane nadlenih organa prve drave Ugovorne Strane ADR, na koju poiljka nailazi (vidi
6.4.22.6).
Povrinski kontaminiran predmet (SCO), vidi 2.2.7.5.
9
Pokazatelj kritine bezbednosti (CSI) , koji se dodeljuje komadu za otpremu, zbirnoj
ambalai ili kontejneru sa fisionim materijama, je broj za nadzor nakupljanja komada za
otpremu, zbirne ambalae ili kontejnera sa fisionim materijama.
Radioaktivna materija u posebnom obliku, vidi 2.2.7.4.1.
Radioaktivni sadraj su radioaktivne materije sa svim kontaminiranim ili aktiviranim vrstim,
tenim i gasovitim materijama unutar ambalae.
Sistem zaptivanja je celokupnost sastavnih delova ambalae utvrenih od strane
konstruktora, koji treba da spree isticanje radioaktivne materije u toku transporta.
Sistem zatvaranja je raspored fisionih materija u ambalai i sastavnih delova ambalae
definisan od strane konstruktora, i priznat od strane nadlenih dravnog organa u cilju
obezbeenja kritine bezbednosti.
Slabo disperzivna radioaktivna materija je vrsta radioaktivna materija ili vrsta radioaktivna
materija u zatvorenoj kapsuli, koja ima ogranienu disperzivnost i nije u praha.
Napomena: Slabo disperzivne radioaktivne materije mogu se transportovati u vazdunom
saobraaju u komadima za otpremu tipa B(U)- ili tipa B(M) u koliinama koje su doputene
u potvrdi za odobrenje tipa komada za otpremu. Ova definicija pojma je ovde navedena, jer
se takvi komadi za otpremu sa slabo disperzivnim radioaktivnim materijama smeju
transportovati u drumskom saobraaju.
Specifina aktivnost radionuklida je aktivnost radionuklida po jedinici mase tog nuklida.
Specifina aktivnost neke materije je aktivnost po jedinici mase materije, u kojoj su
radionuklidi u sutini ravnomerno rasporeeni.
Slova "CSI" su skraenice od engleskog izraza Criticality Safety Index
1358
Transport je konkretno premetanje poiljke od mesta porekla do uputnog mesta.

Transportni pokazatelj (TI)10 koji je dodeljen komadu za otpremu, zbirnoj ambalai ili
kontejneru ili neupakovanom LSA-I ili SCO-I, je broj, koji slui za obezbeenje nadzora
kod izlaganja zraenju.
Uranijum - prirodni, osiromaeni, obogaeni:
Prirodni uranijum je uranijum (koji moe biti hemijski izdvojen), sa prirodnim sastavom
izotopa uranijuma (oko 99,28% mase uranijuma-238 i 0,72% mase uranijuma-235).
2.2.7.3
2.2.7.3.1
2.2.7.3.2
Osiromaeni uranijum je uranijum sa manjim procentom mase uranijuma-235 od

prirodnog uranijuma.
Obogaeni uranijum je uranijum sa procentom mase uranijuma-235 veim od 0,72%. U
svim sluajevima prisutan je vrlo mali procenat mase uranijuma-234.
Fisione materije su uranijum-233, uranijum-235, plutonijum-239, plutonijum-241 ili svaka
kombinacija ovih radionuklida. Iz ove definicije pojma izuzimaju se:
(a) neozraen prirodni ili osiromaeni uranijum ili
(b) prirodni uranijum ili osiromaeni uranijum, koji je bio ozraen samo u termikim
reaktorima.
11
Materije sa malom specifinom aktivnou (LSA) , odreivanje grupa
Materija sa malom specifinom aktivnou (LSA) je radioaktivna materija koja ima ogranienu
specifinu aktivnost ili radioaktivna materija, za koju vae granine vrednosti procenjene srednje
specifine aktivnosti. Spoljni zatitni materijali, koji obuhvataju materiju LSA ne uzimaju se u
obzir prilikom utvrivanja procenjene srednje specifine aktivnosti.
Materije LSA su podeljene u tri grupe:
(e) LSA -I
(i) rude uranijuma ili torijuma i njihovi koncentrati kao i druge rude, koje sadre
radionuklide koji se nalaze u prirodi i ija prerada je predviena u cilju korienja
ovih radionuklida;
(ii) prirodni uranijum, osiromaeni uranijum, prirodni torijum ili njihova jedinjenja ili
smee, pod uslovom da su neozraena i u vrstom ili tenom stanju;
(iii) radioaktivne materije, za koje je vrednost A2 neograniena, izuzev fisionih materija u
koliinama, koje nisu izuzete prema 6.4.11.2; ili
(iv) ostale radioaktivne materije, u kojima je aktivnost ravnomerno rasporeena i gde
procenjena srednja specifina aktivnost ne premauje 30 puta vrednost za
koncentraciju aktivnosti navedenu u 2.2.7.7.2.1 do 2.2.7.7.2.6, izuzev fisionih
materija u koliinama, koje nisu izuzete prema 6.4.11.2.
(f) LSA -II
(v) voda sa koncentracijom tricijuma do 0,8 TBq/l; ili
(vi) ostale materije, u kojima je aktivnost ravnomerno rasporeena, a procenjena srednja
specifina aktivnost ne premaue 10-4 A2/g za vrste materije i gasove, i 10-5 A2/g
za tene materije.
2.2.7.3.3
2.2.7.3.4
10
11
(g) LSA -III - vrste materije (npr. ovrsnuli otpaci, aktivirane materije), izuzev materija u
vidu praha, kod kojih su:
(vii) radioaktivne materije ravnomerno rasporeene u jednom vrstom predmetu ili skupu
vrstih predmeta ili uglavnom ravnomerno rasporeene u vrstom kompaktnom
vezivnom sredstvu (kao to je beton, bitumen, keramika itd.).
(viii) radioaktivne materije relativno nerastvorljive ili sadrane unutar relativno
nerastvorljive osnovne mase, tako da ak i pri gubitku ambalae, gubitak radioaktivne
materije po komadu za otpremu pri potpunom potapanju u vodu u toku sedam dana
usled rastvaranja ne premauje 0,1 A2; i
(ix) procenjena srednja specifina aktivnost vrste materije, ne uzimajui u obzir materijal
za zatitu, ne premauje 2 x 10-3 A2/g
Materija LSA - III je vrsta materija, koja mora imati takve osobine, da ako se ukupan sadraj
komada za otpremu podvrgne ispitivanju propisanom u 2.2.7.3.4, aktivnost u vodi ne
premauje 0,1 A2.
Materije LSA - III ispituju se na sledei nain:
vrst uzorak materije, koji predstavlja celokupan sadraj komada za otpremu, treba potopiti u
vodu u trajanju od 7 dana na temperaturi okoline. Koliina vode koja se koristi za ispitivanje
Slova "TI" su skraenice od engleskog izraza Transport Index

Slova "LSA" su skraenice od engleskog izraza Low Spesific Activity
1359
2.2.7.3.5
mora biti dovoljna da obezbedi, da na kraju perioda ispitivanja od 7 dana slobodna zapremina
neupijene i nevezane preostale vode, iznosi najmanje 10% zapremine vrstog ispitnog
uzorka. Voda, na poetku mora da pokazuje pH vrednost od 6 - 8 i maksimalnu protonost od
1 mS/m na 20 C. Ukupnu akivnost slobodne zapremine vode treba izmeriti 7 dana nakon
potapanja ispitnog uzorka.
Dokaz o potovanju kriterijuma izlaganja prema 2.2.7.3.4. mora biti u skladu sa 6.4.12.1. i
6.4.12.2.
2.2.7.4
Zahtevi za radioaktivne materije u posebnom obliku
2.2.7.4.1
Radioaktivna materija u posebnom obliku je ili

(a) vrsta radioaktivna materija, koja nije disperzivna ili
(b) zatvorena kapsula, koja sadri radioaktivne materije, koja treba da bude tako izraena,
da se moe otvoriti samo razaranjem kapsule.
Radioaktivne materije u posebnom obliku moraju imati dimenzije od najmanje 5 mm.
Radioaktivne materije u posebnom obliku moraju biti takvih osobina ili tako izvedene, da
ako se podvrgnu ispitivanjima navedenim u 2.2.7.4.4. do 2.2.7.4.8. ispune sledee zahteve:
2.2.7.4.2
2.2.7.4.3
2.2.7.4.4
2.2.7.4.5
2.2.7.4.6
(a) One ne smeju da se razbiju ili raspadnu pri ispitivanju osetljivosti na udar, ispitivanju na
udarac ili savijanjem prema 2.2.7.4.5 (a), (b) (c) i 2.2.7.4.6 (a);
(b) One ne smeju da se istope ili raspu prilikom ispitivanja na zagrevanje prema 2.2.7.4.5.
(d) i 2.2.7.4.6 (b);
(c) Aktivnost u vodi nakon ispitivanja rastvaranja prema 2.2.7.4.7. i 2.2.7.4.8. ne sme da
premai 2 kBq; ili alternativno, za zatvorene izvore, stepen zaptivenosti za zapreminsko
ispitivanje zaptivenosti prema standardu ISO 9978:1992 Zatita od zraenja Zatvoreni radioaktivni izvori - Ispitivanje zaptivenosti (Radiation Protection - Sealed
Radioaktive Sources LeakageTest Methods) ne sme da premai primenjivu i od stane
nadlenih organa prihvaenu graninu vrednost.
Dokaz o ispunjavanju kriterijuma izvoenja u 2.2.7.4.2. mora biti u skladu sa 6.4.12.1. i
6.4.12.2.
Uzorci za ispitivanje, koji predstavljaju ili simuliraju radioaktivne materije u posebnom obliku,
moraju biti podvrgnuti ispitivanju osetljivosti na udar, ispitivanju na udarac, ispitivanju savijanja
i ispitivanju zagrevanjem prema 2.2.7.4.5 ili alternativnom ispitivanju prema 2.2.7.4.6. Za
svako ispitivanje moe se koristiti drugi ispitni uzorak. Nakon svakog ispitivanja, uzorak se
podvrgava ispitivanju rastvaranja ili zapreminskom ispitivanju zaptivenosti prema postupku, koji
nije manje osetljiv od postupaka opisanog u 2.2.7.4.7 za ne-disperzivne vrste materije ili u
2.2.7.4.8 za materije u kapsulama.
Primenjivi metodi ispitivanja su:
(a) Ispitivanje osetljivosti na udar: Ispitni uzorak mora da padne sa visine od 9 m na osnovu
za ispitivanje udara. Osnova za ispitivanje udara mora da bude tako izraena kao to je
definisano u 6.4.14;
(b) Ispitivanje na udarac: ispitni uzorak se polae na olovnu plou, koja lei na glatkom,
tvrdom osloncu i udara se ravnim krajem poluge od mekog elika, na taj nain da
izazove udarac koji odgovara slobodnom padu 1,4 kg sa visine od 1 m. Donja strana
poluge mora imati prenik od 25 mm sa zaobljenim ivicama radijusa 3,0 0,3 mm. Olovo
vrstine od 3.5 do 4.5 po Vikersu (Vickers) i debljine od najvie 25 mm, mora pokrivati
veu povrinu od ispitnog uzorka. Za svako ispitivanje mora se koristiti nova olovna
ploa. Poluga mora da udari ispitni uzorak tako, da prouzrokuje najvee mogue
oteenje;
(c) Ispitivanje na savijanje: ispitivanje vai samo za dugake, tanke izvore sa najmanjom
duinom od 10 cm i odnosom duine prema najmanjoj irini od najmanje 10. Ispitni
uzorak se vodoravno kruto uvruje, tako da polovina njegove duine viri izvan
uvrenja. Ispitni uzorak mora biti tako usmeren, da najvee oteenje pretrpi, kada
mu se na slobodnom kraju nanese udarac ravnom stranom eline ipke. ipka treba
da udari ispitni uzorak, tako da prouzrokuje udarac koji odgovara slobodnom padu od 1,4
kg sa visine od 1 m. Donja strana ipke mora imati prenik od 25 mm sa zaobljenim
ivicama radijusa 3,0 0,3 mm.
(d) Ispitivanje zagrevanjem: Ispitni uzorak se zagreva na vazduhu na temperaturu od 800 C
i dri se na toj temperaturi 10 minuta, a nakon toga se ostavlja da se ohladi.
Ispitni uzorci koji predstavljaju ili simuliraju radioaktivne materije zatvorene u zaptivenoj
kapsuli, mogu se izuzeti od:
(g) ispitivanja propisanih u 2.2.7.4.5 (a) i (b), pod uslovom da je masa radioaktivne materije
u posebnom obliku
(i) manja od 200 g i ako je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju na udarac
1360
klase 4 prema standardu ISO 2919:1999 Zatita od radijacije -Zatvoreni

radioaktivni izvori Opti zahtevi i klasifikacija, (Radiation protection - Sealed
Radioactive Sources General requirments and classification); ili
(ii) manja od 500 g i ako je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju na udarac
klase 5 prema standardu ISO 2919:1999 Zatita od radijacije -Zatvoreni radioaktivni
izvori Opti zahtevi i klasifikacija, (Radiation protection - Sealed Radioactive
Sources General requirments and classification); i
2.2.7.4.7
(h) ispitivanja propisanog u 2.2.7.4.5 (d), pod uslovom da je ispitni uzorak alternativno
podvrgnut ispitivanju zagrevanjem (temperaturni test) klase 6 prema standardu ISO
2919:1999 Zatita od radijacije -Zatvoreni radioaktivni izvori Opti zahtevi i
klasifikacija, (Radiation protection - Sealed Radioactive Sources General requirments
and classification);
Za ispitne uzorke, koji ne obuhvataju ili ne simuliraju ne-disperzivne vrste materije,
ispitivanje rastvaranja se sprovodi na sledei nain:
(a) Ispitni uzorak se potapa na 7 dana u vodu na temperaturi okruenja. Koliina vode koja
se koristi za ispitivanje mora biti dovoljna, da na kraju vremenskog perioda od 7 dana,
slobodna zapremina neupijene i nevezane vode iznosi najmanje 10% zapremine vrstog
ispitnog uzorka. Voda mora na poetku imati pH vrednost od 6 - 8 i maksimalnu
protonost od 1 mS/m na 20 C;
(b) Voda sa ispitnim uzorkom se zagreva na temperaturu od (50 5) C i dri se etiri sata
na toj temperaturi;
(c) Nakon toga se utvruje aktivnost vode;
(d) Zatim se ispitni uzorak dri najmanje sedam dana na vazduhu bez strujanja na najmanje
30 C i pri relativnoj vlanosti od najmanje 90%;
(e) Ispitni uzorak se tada potapa u vodu istih osobina kao pod a), i voda se sa ispitnim
uzorkom zagreva na temperaturu od (50 5) C, i dri se na toj temperaturi etiri sata;
(f) Nakon toga se utvruje aktivnost vode.
2.2.7.4.8
2.2.7.5
2.2.7.5
12
Za ispitne uzorke koji obuhvataju ili simuliraju radioaktivne materije zatvorene u zaptivenoj
kapsuli, potrebno je izvriti ispitivanje rastvaranja ili zapreminsko ispitivanje zaptivenosti kako
sledi:
(a) Ispitivanje rastvaranja se sastoji od sledeih koraka:
(i) ispitni uzorak se potapa u vodu na temperaturi okruenja. Voda mora na poetku da
ima pH vrednost od 6 - 8 i maksimalnu protonost od 1 mS/m na 20 C;
(ii) Voda i ispitni uzorak se zagrevaju na temperaturu od (50 5) C i dre se etiri sata
na toj temperaturi;
(iii) Nakon toga se utvruje aktivnost vode;
(iv) Zatim se ispitni uzorak dri najmanje sedam dana na vazduhu bez strujanja, na
najmanje 30 C i pri relativnoj vlanosti od najmanje 90%;
(v) Postupke u (i), (ii) i (iii) treba ponoviti.
(b) Alternativno zapreminsko ispitivanje zaptivenosti mora obuhvatiti neko od ispitivanja
opisanih u standardu ISO 9978:1992 Zatita od zraenja - Zatvoreni radioaktivni izvori Ispitivanja zaptivenosti (Radiaton Protection - Sealed Radioactie Sources LeakageTest Methods), a koji su prihvatljivi za nadlene organe.
12
Povrinski kontaminiran predmet (SCO) , odreivanje grupa
Povrinski kontaminiran predmet (SCO) je vrst predmet, koji sam po sebi nije
radioaktivan, ali na ijoj povrini se nalaze radioaktivne materije. Ovi predmeti (SCO) su
podeljeni u dve grupe:
(c) SCO -I: vrst predmet na kome
(i) nevezana kontaminacija na pristupanoj povrini, rasporeena na preko 300 cm (ili
preko celokupne povrine manje od 300 cm), ne premauje 4 Bq/cm za beta i
gama zraenje i alfa zraenje manje toksinosti ili 0.4 Bq/cm za sva druga alfa
zraenja; i
(ii) vezana kontaminacija na pristupanoj povrini, rasporeena na preko 300 cm (ili
4
preko celokupne povrine manje od 300 cm), ne premauje 4 x 10 Bq/cm za beta
3
i gama zraenje, i alfa zraenje manje toksinosti ili 4 x 10 Bq/cm za sva druga alfa
zraenja; i
(iii) zbir nevezane i vezane kontaminacije na nepristupanoj povrini, rasporeene na
preko 300 cm (ili preko celokupne povrine manje od 300 cm), ne premauje 4 x
Slova "SCO" su skraenice od engleskog izraza Surface Contaminated Object
1361
10 Bq/cm za beta i gama zraenje kao i alfa zraenje manje toksinosti ili 4 x 10
Bq/cm za sva druga alfa zraenja.
(d) SCO -II: vrst predmet, na ijoj povrini vezana ili nevezana kontaminacija premauje
odgovarajue granine vrednosti navedene za SCO I pod (a) i na kome:
(i) nevezana kontaminacija na pristupanoj povrini, rasporeena na preko 300 cm (ili
preko celokupne povrine manje od 300 cm), ne premauje 400 Bq/cm za beta i
gama zraenje i alfa zraenje manje toksinosti ili 40 Bq/cm za sva druga alfa
zraenja; i
(ii) vezana kontaminacija na pristupanoj povrini, rasporeena na preko 300 cm (ili
preko celokupne povrine manje od 300 cm), ne premauje 8x 105 Bq/cm za beta
i gama zraenje i alfa zraenje manje toksinosti ili 8 x 104 Bq/cm za sva druga alfa
zraenja; i
(iii) zbir nevezane i vezane kontaminacije na nepristupanoj povrini, rasporeene na
preko 300 cm (ili preko celokupne povrine manje od 300 cm), ne premauje 8 x
105 Bq/cm za beta i gama zraenje i alfa zraenje manje toksinosti ili 8 x 104
Bq/cm za sva druga alfa zraenja.
2.2.7.6
Odreivanje transportnog pokazatelja (TI) i pokazatelja kritine bezbednosti (CSI)
2.2.7.6.1
Odreivanje transportnog pokazatelja (TI)
2.2.7.6.1.1
Transportni pokazatelj (TI) za komad za otpremu, zbirnu ambalau ili kontejner ili
neupakovanu materiju LSA-I ili za neupakovane predmete SCO-I odreuje se prema
sledeem postupku:
(a) Neophodno je odrediti najvei intenzitet zraenja u milisivertima na sat (mSv/h) na
odstojanju od 1 m od spoljne povrine komada za otpremu, zbirne ambalae, kontejnera,
ili neupakovane materije LSA-I ili predmeta SCO-I.
Dobijena vrednost se mnoi sa 100, a dobijeni broj predstavlja transportni pokazatelj.
Za rude uranijuma i torijuma i njihove koncentrate, za najvei nivo zraenja na svakoj
taki na odstojanju od 1 m od spoljne povrine tovara, mogu se uzimati sledee
vrednosti:
0.4 mSv/h
za rude i fizike koncentrate uranijuma i torijuma;
0.3 mSv/h
za hemijske koncentrate torijuma;
0.02 mSv/h za hemijske koncentrate uranijuma osim uranijum heksafluorida.
(b) Za cisterne, kontejnere i neupakovane materije LSA-I i predmete SCO-I, utvrena
vrednost prema (a) se mnoi odgovarajuim faktorom iz Tabele 2.2.7.6.1.1;
(c) Vrednost utvrena prema (a) i (b) se zaokruuje na prvu decimalu (npr. od 1.13 na 1.2)
sa izuzetkom vrednosti od 0.05 ili manjih koje se mogu izjednaiti sa nulom.
Tabela 2.2.7.6.1.1. - Faktori multiplikacije za cisterne, kontejnere i neupakovane
materije LSA-I i predmete SCO-I
Povrina tovara
(a)
do 1 m
>1 m i 5 m
> 5 m i 20 m
> 20 m
Faktor multiplikacije
1
2
3
10
(a)
2.2.7.6.1.2
2.2.7.6.2
Najvei izmereni popreni presek povrine tovara

Transportni pokazatelj za svaku zbirnu ambalau, svaki kontejner ili svako vozilo odreuje se
ili sabiranjem transportnih pokazatelja svih sadranih komada za otpremu ili direktnim
merenjem intenziteta zraenja, izuzev u sluaju zbirne ambalae koja nema stabilan oblik, za
koju se transportni pokazatelj odreuje samo sabiranjem transportnih pokazatelja svih
komada za otpremu.
Odreivanje pokazatelja kritine bezbednosti (CSI)
2.2.7.6.2.1
Pokazatelj kritine bezbednosti (CSI) za komade za otpremu sa fisionim materijama odreuje

se deljenjem broja 50 sa manjom od dve vrednosti za "N", koja se izvodi iz 6.4.11.11 i
6.4.11.12 (tj. CSI = 50/N). Vrednost pokazatelja kritine bezbednosti moe biti nula, pod
uslovom da je neogranien broj komada za otpremu ispod kritinog (tj. N je u stvari u oba
sluaja neogranien).
2.2.7.6.2.2
Za svaku zbirnu ambalau ili kontejner treba izraunati pokazatelj kritine bezbednosti (CSI)
sabiranjem CSI svih sadranh komada za otpremu. Isti postupak treba primeniti za
odreivanje ukupnog zbira CSI u poiljci ili u vozilu.
1362
2.2.7.7
Granine vrednosti aktivnosti i ogranienja materija
2.2.7.7.1.
Ogranienja sadraja za komade za otpremu
2.2.7.7.1.1
Opte odredbe
2.2.7.7.1.2.
Koliina radioaktivnih materija u jednom komadu za otpremu ne sme da premai sledee

utvrene granine vrednosti:
Izuzeti komadi za otpremu
2.2.7.7.1.2.1
Za radioaktivne materije, koje nisu proizvodi izraeni od prirodnog uranijuma, osiromaenog

uranijuma ili prirodnog torijuma, izuzet komad za otpremu ne sme da sadri aktivnosti vee
od sledeih:
(a) za radioaktivne materije u nekom instrumentu ili nekom drugom proizvodu ili su njegov
sastavni deo, kao to je npr. sat ili elektronski ureaj, granine vrednosti su utvrene u
rubrikama 2 i 3 Tabele 2.2.7.7.1.2.1 za svaki pojedini predmet i za svaki komad za
otpremu; i
(b) za radioaktivne materije, koje se ne nalaze u nekom instrumentu ili drugom proizvodu ili
nisu njegov sastavni deo, granine vrednosti po komadu za otpremu utvrene su u
rubrici 4, Tabele 2.2.7.7.1.2.1.
Tabela 2.2.7.1.2.1. Granine vrednosti aktivnosti za izuzete komade za otpremu
Agregatno stanje sadraja
Instrumenti ili proizvodi

(a)
Granine
vrednosti po
pojedinanom
komadu
vrste materije
u posebnom obliku....................
u drugom obliku........................
Tene materije
.....................
Gasovi
tricijum....................................
u posebnom obliku ...................
-2
10 A1
-2
10 A2
10-3 A2
-2
Granine
vrednosti po
komadu za
otpremu
Granine(a)
vrednosti po
komadu za
otpremu
A1
A2
10-1 A2
10 A1
-3
10 A2
10-4 A2
-1
2 x 10 A2
10-3 A1
2 x 10 A2
10-2 A1
-3
u drugom obliku ......................
Materije
(a)
-2
10 A2
10 A2
-3
-2
2 x 10 A2
10-3 A1
-3
10 A2
(a)
2.2.7.7.1.3
Za smee radionuklida, vidi 2.2.7.7.2.4 do 2.2.7.7.2.6

Za proizvode izraene od prirodnog uranijuma, osiromaenog uranijuma ili prirodnog torijuma,
izuzet komad za otpremu moe da sadri svaku koliinu ovih materija, pod uslovom, da je
spoljna povrina uranijuma ili torijuma obloena neaktivnim omotaem od metala ili nekog
drugog vrstog materijala.
Industrijski komadi za otpremu
2.2.7.7.1.4
Radioaktivni sadraj u pojedinanom komadu za otpremu sa materijama LSA ili u

pojedinanom komadu za otpremu sa predmetima SCO se mora ograniiti tako, da se
intenzitet zraenja utvren u 4.1.9.2.1 ne prekorai; osim toga aktivnost u pojedinanom
komadu za otpremu mora biti ograniena tako, da se granice aktivnosti za jedno vozilo
utvrene u 7.5.11, poseban propis CV 33 (2) ne prekorauju.
Komadi za otpremu tipa A
2.2.7.7.1.2.2
2.2.7.7.1.4.1
2.2.7.7.1.4.2
Komadi za otpremu tipa A smeju sadrati najvie sledee aktivnosti:

(a) za radioaktivne materije u posebnom obliku - A1 ili
(b) za sve druge radioaktivne materije - A2.
Za smee radionuklida, iji su identiteti i postojee aktivnosti poznati, za radioaktivni sadraj
komada za otpremu tipa A potrebno je primeniti sledei uslov:
B(i )
C ( j)
A (i) A ( j) 1
i
pri emu je
B (i)
aktivnost radionuklida i kao radioaktive materije u posebnom obliku i A1 (i) je
vrednost A1 za radionuklid i;
C (j)
aktivnost radionuklida j, koji nije radioaktivna materija u posebnom obliku, i A2 (j) je
vrednost A2 za radionuklid j.
1363
2.2.7.7.1.5
Komadi za otpremu tipa B(U) i tipa B(M)
2.2.7.7.1.5.1
Komadi za otpremu tipa B(U) i tipa B(M) u skladu sa njihovim potvrdama o doputenju, ne smeju
sadrati:
(a) vee aktivnosti od onih koji su dozvoljene za uzorak komada za otpremu;
(b) druge radionuklide osim onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu; ili
(c) sadraje u obliku ili fizikom ili hemijskom stanju, koji odstupaju od onih koji su dozvoljeni
za uzorak komada za otpremu.
2.2.7.7.1.6
Komadi za otpremu tipa C

Napomena: Komadi za otpremu tipa C, koji sadre radioaktivne materije u koliinama od ili
preko 3000 A1 ili 100.000 A2, u zavisnosti od toga, koja je vrednost nia za
radioaktivne materije u posebnom obliku, ili preko 3000 A2 za sve druge
radioaktivne materije, mogu se transportovati u vazdunom saobraaju. Iako
komadi za otpremu tipa C nisu predvieni za transport radioaktivnih materija u
drumskom saobraaju u takvim koliinama (komadi za otpremu tip B(U) - ili tip
B(M) zadovoljavaju), sledei zahtevi se navode, jer se takvi komadi za otpremu
mogu transportovati i u drumskom saobraaju.
Komadi za otpremu tipa C, u skladu sa svojom potvrdom o doputenju, ne smeju da sadre:
(a) vee aktivnosti od onih koje su dozvoljene za uzorak komada za otpremu;
(b) druge radionuklide osim onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu; ili
2.2.7.7.1.7
(c) sadraje u obliku ili fizikom ili hemijskom stanju, koji odstupa od onog koji je dozvoljen
za uzorak komada za otpremu.
Komadi za otpremu, koji sadre fisione materije
2.2.7.7.1.8
Ukoliko prema 6.4.11.2 nisu izuzeti, komadi za otpremu, koji sadre fisione materije, ne
smeju, u skladu sa njihovim potvrdama o doputenju, da sadre:
(a) masu fisionih materija, koja odstupa od one koja je dozvoljena za uzorak komada za
otpremu,
(b) radionuklide ili fisione materije, koji odstupaju od onih koji su dozvoljeni za uzorak
komada za otpremu, ili
(c) sadraje u obliku, fizikom ili hemijskom stanju ili sa rasporedom u prostoru, koji odstupa
od onog koji je dozvoljen za uzorak komada za otpremu.
Komadi za otpremu, koji sadre uranijumheksafluorid
2.2.7.7.2
Komadi za otpremu, koji sadre uranijumheksafluorid, ne smeju da sadre:

(a) masu uranijumheksafluorida, koja odstupa od one koja je dozvoljena za uzorak komada
za otpremu;
(b) masu uranijumheksafluorida veu od vrednosti, koja bi dovela do stvaranja praznog
prostora manjeg od 5% na najveoj temperaturi komada za otpremu koja je utvrena za
proizvodne sisteme u kojima komad za otpremu treba da se koristi; ili
(c) uranijumheksafluorid, koji nije u vrstom obliku ili je prilikom predaje na transport sa
unutranjim pritiskom iznad atmosferskog pritiska.
Vrednosti aktivnosti
2.2.7.7.2.1
Sledee osnovne vrednosti za pojedine radionuklide navedenu su u Tabeli 2.2.7.7.2.1:

(a) A1 i A2 uTBq;
(b) Koncentracija aktivnosti za izuzete materije u Bq/g; i
(c) Granine vrednosti aktivnosti za izuzete poiljke u Bq.
Tabela 2.2.7.7.2.1
Radionuklid
(atomski broj)
Koncentracija
aktivnosti za
izuzete
materije
A1
A2
(TBq)
(TBq)
Granine
vrednosti
aktivnosti izuzete
poiljke
(Bq)
(Bq/(g)
Aktinijum (89)
Ac-225(a)
8 10-1
6 10-3
1 101
1 104
Ac-227(a)
9 10-1
9 10-5
1 10-1
1 103
-1
-1
1 106
Ac-228
6 10
5 10
1364
1 10
Srebro (47)
Ag-105
2 10
Ag-110m( )
Ag-111
2 10
Aluminijum (13)
Al-26
1 10
Americijum (95)
Am-241
1 10
Ag-108m( )
Am-242m( )
a
7 10
-1
4 10
-1
1 10
7 10
-1
1 10 ( )
4 10
-1
1 10
6 10
-1
1 10
-1
1 10
-1
1 10
1 10
1 10
-3
1 10
-3
1 10
-3
4 10
1 10
Am-243( )
5 10
Argon (18)
Ar-37
4 10
Ar-39
2 10
4 10
-1
1
1
2 10
-1
1 10
6 b
1 10 ( )
6
1 10
1 10
1 10
1 10
4 b
0 b
1 10 ( )
0 b
1 10 ( )
1 10
1 10
1 10
1 10
1 105
1 10 ( )
1 10 ( )
1 10
1 10
3 b
8
4
9
Ar-41
3 10
Arsen (33)
As-72
3 10-1
3 10-1
1 101
1 10
1 10
1 10
1 10
As-73
4 10
3 10
1 b
4 10
9 10
-1
3 10
As-74
1 10
As-76
3 10
1 10
-1
1 10
-1
1 10
1 10
1 102
1
1 10
2
1 10
1 107
6
1 10
7
1 10
2 10
5 10
Zlato (79)
Au-193
Au-194
Au-195
7 100
0
1 10
1
1 10
2 100
0
1 10
0
6 10
Au-198
1 10
6 10
-1
6 10
-1
1 10
2 10
1 10
3 10
6 10-1
1 10
1 102
-1
3 10
-1
Barijum (56)
a
Ba-131( )
2 10
Ba-133
Ba-133m
3 10
2 101
1 10
Astat (85)
a
At-211( )
1 10
7 10
2 10
Au-199
-1
As-77
1 10
-1
1 10
1 10
1 10
1 10
1 106
1 10 ( )
1 b
1 10 ( )
1 10
6
6
6
6
5 b
Ba-140( )
5 10
Berilijum (4)
Be-7
2 101
2 101
1 103
1 107
6 10
-1
1 10
1 106
7 10
-1
7 10
-1
1 10
1 10
3 10
-1
1 10
7 10
-1
7 10
1 10
1 106
1 100
6 10-1
1 103
1 106
6 10
-1
-2
1 105
Bi-212( )
7 10
-1
1 b
Berklijum (97)
Bk-247
Be-10
4 10
Bizmut (83)
Bi-205
Bi-206
Bi-207
Bi-210
a
Bi-210m( )
a
Bk-249( )
-1
3 10
-1
2 10
-1
1 10
1 10
6
5
6 10
1 10 ( )
1 105(b)
8 100
8 10-4
1 100
1 104
3 10
-1
1 10
1 106
-1
4 10
-1
1 10
1 10
3 100
1 102
1 106
4 10
Brom (35)
Br-76
4 10
Br-77
3 100
1365
-1
4 10
6 10
Br-82
4 10
Ugljenik (6)
C-11
1 10
C-14
-1
1 10
-1
1 10
4 10
3 10
neograniena
neograniena
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 107
1 101
1 106
1 10
6
7
Kalcijum (20)
Ca-41
Ca-45
4 10
1 10
Ca-47(a)
3 10
3 10-1
1 10
Kadmijum (48)
1
Cd-109
3 10
2 10
1 10
1 10
Cd-113m
4 101
5 10-1
1 103
1 106
Cd-115(a)
3 100
4 10-1
1 102
1 106
Cd-115m
5 10
Cerijum (58)
Ce-139
7 10
-1
5 10
2 10
1 10
1 10
-1
Ce-141
2 10
Ce-143
9 10
-1
6 10
2 10
-1
2 10
Ce-144( )
6 10
-1
1 10
1 10
1 10
1 10
2 b
1 10 ( )
1 10
-1
1 10
-1
1 10 ( )
6
7
6
5 b
Kalifornijum (98)
1
-3
Cf-248
4 10
6 10
1 10
1 10
Cf-249
3 100
8 10-4
1 100
1 103
Cf-250
2 101
2 10-3
1 101
1 104
Cf-251
7 10
Cf-252
7 10
-1
3 10
1 10
a
Cf-253( )
4 10
Cf-254
1 10-3
-4
1 10
-3
1 10
-2
1 10
1 10
4
5
4 10
1 10
1 10
1 10-3
1 100
1 103
Hlor (17)
1
Cl-36
1 10
Cl-38
2 10-1
Kirijum (96)
Cm-240
6 10
-1
1 10
1 10
2 10-1
1 101
1 105
4 101
2 10-2
1 102
1 105
Cm-241
2 100
1 100
1 102
1 106
Cm-242
4 10
1 10
Cm-243
9 10
Cm-244
2 10
-2
1 10
1 10
1 10
1 10
1 103
1 100
1 103
1 10
-3
1 10
2 10
-3
1 10
-4
Cm-245
9 10
9 10
Cm-246
9 100
9 10-4
1 10
1 10
-3
Cm-247( )
3 10
Cm-248
2 10
-2
3 10
Kobalt (27)
Co-55
5 10
-1
5 10
Co-56
3 10
-1
3 10
Co-57
1 10
1 10
Co-58
1 100
4
4
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
-4
1 10
-1
1 10
-1
1 10
1 10
1 10
1 101
1 106
1 100
1366
6
5
6
Co-58m
4 10
4 10
1 10
1 10
Co-60
4 10-1
4 10-1
1 101
1 105
Hrom(24)
Cr-51
3 101
3 101
1 103
1 107
Cezijum (55)
Cs-129
4 10
4 10
1 10
1 10
Cs-131
3 101
3 101
1 103
1 106
Cs-132
1 10
Cs-134
7 10
Cs-134m
4 10
Cs-135
4 10
Cs-136
5 10
a
1 10
7 10
6 10
1 10
-1
6 100
1 100
Cu-67
1 10
Disprozijum (66)
Dy-159
2 10
Dy-165
9 10
-1
6 10
Dy-166( )
9 10
-1
3 10
Erbijum (68)
Er-169
4 10
1 10
Er-171
8 10
-1
Europijum (63)
Eu-147
2 10
Eu-148
5 10
Eu-149
1 10
1 105
1 10 ( )
1 b
110 ( )
1 102
1 106
1 10
-1
1 10
1 10
4 b
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 107
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
5 10
-1
1 10
1 10
5 10
1 10
-1
1 10
1 10
7
6
6
7
6
6
6
Eu-150 (kratkog veka)
2 10
Eu-150 (dugog veka)
7 10
Eu-152
1 10
Eu-152m
8 10
8 10
1 10
1 10
Eu-154
9 10-1
6 10-1
1 101
1 106
Eu-155
2 10
-1
-1
7 10
1 10
1 10
1 10
-1
-1
Eu-156
7 10
Fluor (9)
F-18
1 10
Gvoe (26)
a
Fe-52( )
3 10
Fe-55
4 10
Fe-59
9 10
a
7 10
1 10
-1
2 10
1 10
-1
1 10
-1
2 10
-1
2 10
0
1 10
Bakar (29)
Cu-64
1 10
6 10
2 10
1 10
2 10
1 10
-1
Cs-137( )
7 10
1 10
5 10
1 10
-1
-1
1 10
-1
-1
-1
3 10
-1
7 10
6 10
-1
-1
3 10
4 10
-1
9 10
2 10
6
6
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
7
6
-1
1 10
1 10
-1
1 10
-1
1 10
1 10
1 10
1 101
1 105
Fe-60( )
4 10
Galijum (31)
Ga-67
7 10
3 10
Ga-68
5 10-1
5 10-1
1367
6
6
6
5
Ga-72
4 10
-1
4 10
-1
1 10
-1
1 10
-1
Gadolinijum (64)
a
Gd-146( )
5 10
5 10
1 10
1 10
Gd-148
2 101
2 10-3
1 101
1 104
Gd-153
1 101
9 100
1 102
1 107
Gd-159
3 10
Germanijum (32)
a
Ge-68( )
5 10
Ge-71
4 10
Ge-77
6 10
-1
5 10
4 10
3 10
-1
3 10
Hafnijum (72)
a
Hf-172( )
6 10
-1
6 10
Hf-175
3 10
3 10
-1
1 10
-1
1 10
1 10
-1
1 10
-1
1 10
1 10
-1
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 106
5
8
5
6
6
Hf-181
2 10
5 10
Hf-182
neograniena
neograniena
1 102
1 106
1 100
1 10
1 101
1 106
iva (80)
Hg-194(a)
a
7 10
1 10
4 10
1 10
-1
Hg-195m( )
3 10
Hg-197
2 10
Hg-197m
1 10
Hg-203
5 10
-1
1 10
1 10
1 10
-1
1 10
1 10
4 10
-1
5 10-1
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 101
1 106
7
6
5
Holmijum (67)
Ho-166
4 10
Ho-166m
6 10-1
Jod (53)
0
I-123
6 10
1 10
3 10
I-124
1 10
I-125
2 10
I-126
2 10
I-129
3 10
neograniena
0
1 106
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
neograniena
1 10
-1
3 10
7 10
I-132
4 10-1
4 10-1
I-133
7 10
-1
3 10
-1
3 10
-1
6 10
3 10
1 10
1 10
I-131
I-134
1 10
-1
6 10
6
6
5
6
1 10
1 10
1 101
1 105
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
-1
1 10
-1
1 10
1 10
6
5
6
I-135( )
6 10
Indijum (49)
In-111
3 10
In-113m
4 10
2 10
1 10
1 10
In-1 14m(a)
1 101
5 10-1
1 102
1 106
In-115m
7 100
1 100
1 102
1 106
Iridujum (77)
Ir-189(a)
1 101
1 101
1 102
1 107
Ir-190
7 10
Ir-192
-1
7 10
0 c
6 10
1 10 ( )
1368
-1
1 10
-1
1 10
6
6
1 10
1 10
3 10
-1
3 10
-1
1 10
1 10
K-40
9 10
-1
9 10
-1
1 10
1 10
K-42
2 10-1
2 10-1
1 102
1 106
K-43
7 10-1
6 10-1
1 101
1 106
Kripton (36)
Kr-79
4 100
1 100
1 103
1 105
Kr-81
4 10
Kr-85
1 10
Kr-85m
8 10
Ir-194
Kalijum (19)
4 10
1 10
3 10
La-140
4 10
-1
Lutecijum (71)
Lu-172
6 10
-1
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
7
5
6
7
7
1 10
-1
1 10
-1
1 10
-1
1 10
1 10
1 104
1 109
1 106
1 105
1 10
1 10
3 10
Magnezijum (12)
a
Mg-28( )
3 10
-1
3 10
Mangan (25)
Mn-52
3 10
-1
3 10
neograniena
0
1 10
-1
3 10
2 10
-1
10
1 10
1 10
7 10
1 10
Lu-177
1 109
-1
6 10
1 10
4 10
1 10
1 10
4 10
2 10
1 10
1 10
Lu-174m
1 10
neograniena
-1
9 10
9 10
1 10
1 10
Lu-174
1 10
8 10
8 10
-1
Lu-173
Molibden (42)
Mo-93
6 10
3 10
3 10
1 10
Lantan (57)
La-137
Mn-56
2 10
2 10
Mn-54
1 10
-1
Kr-87
Mn-53
1 10
-1
1 10
1 10
7
7
6 10
-1
1 10
6 10
-1
1 10
1 10
1 106
Mo-99( )
1 10
Azot (7)
N-13
9 10
Natrijum (11)
Na-22
5 10-1
5 10-1
1 101
-1
2 10
-1
1 10
1 10
3 10
1 10
1 10
1 106
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
Na-24
2 10
Niobijum (41)
Nb-93m
4 10
-1
7 10
1 10
Nb-94
7 10
Nb-95
1 10
1 10
6 10
Neodijum (60)
Nd-147
6 10
Nikal(28)
Ni-59
6 10
9 10
6 10
1 10
-1
Nb-97
Nd-149
-1
-1
neograniena
-1
1 10
-1
1 10
-1
5 10
neograniena
3 10
-1
4 10
Ni-63
4 10
Ni-65
4 10
1369
1 10
1 10
1 10
-1
1 10
6
6
6
6
8
8
6
Neptunijum (93)
Np-235
4 10
4 10
1 10
1 107
1 10
1 10
2 10
1 10
2 10
-2
1 10
-3
Np-236 (kratkog veka)
2 10
Np-236 (dugog veka)
9 10
Np-237
2 10
2 10
Np-239
7 100
4 10-1
0 b
3 b
1 10 ( )
1 10 ( )
1 102
1 107
Osmijum (76)
0
Os-185
1 10
2 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
6
7
Os-191
1 10
Os-191m
4 10
3 10
1 10
1 10
Os-193
2 100
6 10-1
1 102
1 106
-1
3 10
-1
1 10
-1
5 10
-1
4 101
1 10
1 10
1 10
1 10 0
1 105
1 108
2 100
7 10-2
1 101
1 106
4 10
-4
1 10
-1
1 10
1 10
1 106
Os-194( )
3 10
Fosfor (15)
P-32
5 10
P-33
Protaktinijum (91)
Pa-230(a)
Pa-231
4 10
1 10
3
7
Pa-233
5 10
7 10
Olovo (82)
Pb-201
1 100
1 100
1 101
1 10
1 10
1 10
4 b
110 ( )
1 b
110 ( )
Pb-202
4 10
Pb-203
4 10
Pb-205
a
Pb-210( )
neograniena
0
1 10
Pb-212( )
7 10
2 10
1 10
3 10
1 10
neograniena
-2
5 10
1 10
1 b
1 10 ( )
-1
2 10
6
6
7
-1
1 10 ( )
5 b
4 10
1 10
1 10
neograniena
-1
5 10
1 105
3
1 10
1 108
6
1 10
1 10
6
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
Paladijum (46)
a
Pd-103( )
4 10
Pd-107
Pd-109
neograniena
0
2 10
Prometijum (61)
Pm-143
Pm-144
3 10
-1
7 10
Pm-145
3 10
3 10
-1
7 10
1 10
Pm-147
4 10
a
Pm-149
2 10
1 10
2 10
7 10
8 10
1 10
1
1 10
-1
Pm-148m( )
1 10
-1
1 10
1 10
7
7
6
6 10
-1
6 10
-1
1 10
-2
1 10
1 10
1 105
2 10
Polonijum (84)
Po-210
4 10
2 10
Prazeodijum (59)
Pr-142
4 10-1
4 10-1
1 102
-1
Pr-143
3 10
6 10
Platina (78)
Pt-188(a)
1 100
0
4 10
4 10
1 10
8 10-1
1 101
1 106
1 106
1 10
1 10
1 10
3 10
Pt-193m
1 10
4 10
4 10
1 10
Pt-193
Pt-195m
Pm-151
Pt-191
1 10
1 10
5 10
-1
1 10
5 10
-1
1370
1 10
7
7
6
6 10
-1
1 10
6 10
-1
1 10
3 10
-3
1 10
2 10
1 10
Pt-197
2 10
Pt-197m
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 104
Plutonijum (94)
Pu-236
3 10
Pu-237
2 10
Pu-238
1 10
Pu-239
1 10
Pu-240
a
Pu-241( )
Pu-242
1 10
-3
1 10
1 10-3
1 100
1 103
1 105
1 104
6 10
-2
1 10
-3
1 10
-1
1 10
-3
1 10
1 10
1105(b)
4 10
1 10
4 10
Radijum (88)
Ra-223(a)
4 10-1
7 10-3
1 102(b)
-1
-2
1 b
Ra-224( )
a
a
Ra-225( )
Ra-226( )
a
4 10
2 10
4 10
2 10
-1
3 10
-1
6 10
Rubidijum (37)
Rb-81
2 100
0
Rb-83( )
2 10
Rb-84
Rb-86
1 10
-1
5 10
Rb-87
Rb (prirodan)
Renijum (75)
Re-184
Re-184m
Re-186
neograniena
neograniena
Re-187
neograniena
Re-188
1 10
0
3 10
2 100
4 10
Re-189( )
Re (prirodan)
Rodijum (45)
Rh-99
2 10
-1
Ra-228( )
Pu-244( )
1 101
1 10
a
1 10
-3
1 10
-3
1 10 ( )
1 b
5 b
110 ( )
1 105
1 10 ( )
8 10-1
1 101
1 106
1 10
2 10
2 10
1 b
1 10
6
6
1 10
-1
5 10
1 10
2
1 10
1 10
5
1 10
neograniena
neograniena
1 10
4
1 10
1 10
7
1 10
1 10
6
1 10
1 106
1 10
1 10
1 10
1 10
0
1 10
-1
6 10
1 10
2
1 10
1 103
neograniena
1 10
4 10
6 10
neograniena
1 104(b)
5 b
1 10 ( )
-2
-1
3 10
1 10 ( )
-3
-1
1 10
-1
1 10
9
5
6
9
neograniena
1 10
1 10
2 100
2 100
1 101
1 106
Rh-101
Rh-102
4 10
-1
5 10
3 10
-1
5 10
1 10
1
1 10
1 10
6
1 10
Rh-102m
Rh-103m
2 10
4 101
2 10
4 101
1 10
1 104
1 10
1 108
Rh-105
1 10
8 10
-1
1 10
1 10
Radon (86)
Rn-222(a)
3 10-1
4 10-3
1 101(b)
1 108(b)
Rutenijum (44)
Ru-97
a
Ru-103( )
5 10
0
2 10
5 10
0
2 10
Ru-105
a
Ru-106( )
1 10
-1
2 10
6 10
-1
2 10
Sumpor (16)
S-35
4 10
3 10
Antimon (51)
1371
1 10
2
1 10
1 10
6
1 10
-1
1 10
2 b
1 x 10 ( )
1 10
1 10
5 b
1 x10 ( )
1 10
-1
-1
Sb-122
4 10
Sb-124
6 10-1
Sb-125
2 10
1 10
1 10
1 10
Sb-126
4 10-1
4 10-1
1 101
1 105
Skandijum (21)
Sc-44
5 10-1
5 10-1
1 101
1 105
Sc-46
5 10
Sc-47
4 10
1 10
1 10
6 10-1
1 101
1 106
-1
5 10
1 10
7 10
Sc-48
3 10-1
Selen (34)
Se-75
3 100
Se-79
4 10
Silicijum (14)
Si-31
6 10
-1
1 10
-1
1 10
1 10
1 10
3 10-1
1 101
1 105
3 100
1 102
1 106
2 10
1 10
-1
6 10
-1
6
6
1 10
1 10
1 10
Si-32
4101
5 10-1
1 103
1 106
Samarijum (62)
Sm-145
1 101
1 101
1 102
1 107
neograniena
1 10
Sm-147
neograniena
1
1 10
6 10
2 10
Sm-151
4 10
Sm-153
9 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
-1
1 10
1 10
-1
1 10
1 10
1 103
1 107
Kalaj (50)
Sn-113( )
4 10
Sn-117m
7 10
4 10
Sn-119m
4 101
3 101
9 10
-1
Sn-121m( )
4 10
Sn-123
8 10
Sn-125
4 10-1
a
-1
1 10
6 10
-1
4 10-1
Sn-126( )
6 10
-1
4 10
Stroncijum (38)
a
Sr-82( )
2 10
-1
2 10
Sr-85
2 10
2 10
1 10
1 10
1 10
1 102
1 105
1 10
-1
1 10
1 10
5 10
3 10
-1
7
6
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
2 b
1 10
1 10
-1
1 10
-1
5
6
7
Sr-85m
5 10
Sr-87m
3 10
Sr-89
6 10
-1
6 10
Sr-90( )
3 10
-1
3 10
1 10 ( )
1 10 ( )
Sr-91(a)
3 10-1
3 10-1
1 101
1 105
3 10
4 10
Sr-92( )
1 10
Tricijum (1)
T (H-3)
4 10
Tantal (73)
1372
-1
1 10
1 10
6
6
4 b
1 10
1 10
-1
Ta-178 (dugog veka)
1 10
8 10
Ta-179
3 101
3 101
Ta-182
9 10
Terbijum (65)
Tb-157
4 10
Tb-158
1 10
-1
5 10
4 10
1 10
1 10
1 103
1 107
-1
1 10
1 10
1 10
-1
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 106
7
6
Tb-160
1 10
6 10
Tehnecijum (43)
Tc-95m(a)
2 100
2 100
1 101
1 106
Tc-96
4 10-1
4 10-1
1 101
1 106
Tc-96m( )
Tc-97
-1
4 10
neograniena
1
-1
1 10
1 10
4 10
1 10
neograniena
1 10
7
8
7
Tc-97m
4 10
1 10
1 10
1 10
Tc-98
8 10-1
7 10-1
1 101
1 106
Tc-99
4 10
Tc-99m
1 10
Telur (52)
Te-121
2 10
Te-121m
5 10
9 10
4 10
2 10
3 10
-1
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
6
6
7
Te-123m
8 10
1 10
1 10
1 10
Te-125m
2 101
9 10-1
1 103
1 107
Te-127
2 10
a
Te-127m( )
7 10
5 10
2 10
7 10
-1
Te-129m( )
8 10
-1
Te-131m(a)
Te-129
a
1 10
-1
1 10
-1
6 10
-1
1 10
1 10
1 10
1 10
6
7
6
6
4 10
1 10
1 10
7 10-1
5 10-1
1 101
1 106
-1
-1
4 10
1 10
1 107
5 10
-3
1 10
1 10
1 10
-3
Te-132( )
5 10
Torijum (90)
Th-227
1 10
-1
-1
0 b
4 b
Th-228( )
5 10
1 10 ( )
1 10 ( )
Th-229
5 100
5 10-4
1 100(b)
1 103(b)
Th-230
1 101
1 10-3
1 10
1 104
Th-231
-2
4 10
Th-232
neograniena
a
Th-234( )
Th (prirodan)
3 10
-1
neograniena
Titanijum (22)
a
Ti-44( )
5 10
Talijum (81)
Tl-200
9 10
Tl-201
1 10
2 10
neograniena
-1
3 10
neograniena
-1
4 10
-1
9 10
4 10
1 10
Tulijum (69)
1373
1 105(b)
0 b
110 ( )
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10 ( )
1 10 ( )
1 10
1 10
7 10
Tl-204
1 104
3 b
-1
2 10
1 101
1 10
2 10
Tl-202
1 10
-1
1 10
1 10
-1
1 10
3 b
6
6
6
4
8 10
-1
1 10
6 10
-1
1 10
Tm-167
7 10
Tm-170
3 10
Tm-171
Uranijum (92)
U-230 (brzo apsorbovanje preko
a d
plua)( )( )
U-230 (srednje apsorbovanje
preko plua)(a)(e)
U-230 (sporo absorbovanje
a f
preko plua)( )( )
(d)
plua)
preko plua) (e)
f
preko plua)( )
d
plua)( )
preko plua)(e)
f
preko plua)( )
d
plua)( )
preko plua)(e)
f
preko plua)( )
U-235 (sve vrste apsorbovanja
a d e f
preko plua) ( )( )( )( )
plua)(d)
e
preko plua) ( )
f
preko plua)( )
U-238 (sve vrste apsorbovanja
preko plua) (d)(e)(f)
U (prirodan)
g
U (obogaen 20%)( )
U (osiromaen)
Vanadijum (23)
V-48
1 10
4 10
1 10
1 108
4 101
1 10-1
1 101(b)
1 105(b)
4 10
3 10
4 101
4 10
-3
1 10
3 10
-3
1 10-2
7 10
1 10
1 10
4 101
9 10-2
4 10
1 10
1 10
1 10
1 100(b)
1 103(b)
-3
1 10
-3
2 10
6 10
9 10
2 10
1 10
1 10
1 101
1 104
-3
1 10
-2
1 10
-2
1 10
6 10
-3
1 10
neograniena
neograniena
neograniena
neograniena
4 10
4 10
4 10
2 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10 ( )
1 b
1 10 ( )
1 101
1 104
6 10
-3
1 10
neograniena
neograniena
1 10 ( )
neograniena
neograniena
1 10 ( )
neograniena
neograniena
4 10
-1
neograniena
neograniena
-1
4 10
4 10
5 10
Volfram (74)
a
W-178( )
9 10
4 10
0 b
1 10 ( )
1 10
3
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
1 10
0
1 10
1 10
-1
1 10
-1
-1
4 b
1 10 ( )
1 10
6 10
2 10
1 b
1 10
1 10
8 10
W-185
3 10
1 10
1 10
3 10
W-181
1 10
1 10
4 10
-2
4 10
1 10
1 10
4 10
-2
4 10
4 10
1 10
4 10
V-49
W-187
5
4
4 b
3 b
3
5
7
6
7
7
-1
1 10
3 10
-1
1 10
4 10
-1
1 10
1 10
W-188( )
4 10
Ksenon (54)
a
Xe-122( )
4 10
Xe-123
2 100
7 10-1
1 102
1 109
Xe-127
4 10
2 10
1 10
1 105
Xe-131m
4 10
4 10
1 10
1 10
Xe-133
2 10
1 10
1 10
1 10
1374
4
4
Xe-135
2 10
3 10
1 10
1 10
10
Itrijum (39)
a
Y-87( )
1 10
1 10
1 10
1 10
Y-88
4 10-1
4 10-1
1 101
1 106
Y-90
3 10-1
3 10-1
1 103
1 105
Y-91
6 10
Y-91m
2 10
Y-92
2 10
Y-93
3 10-1
-1
6 10
-1
1 10
2 10
-1
2 10
1 10
-1
3 10-1
1 10
1 10
1 10
1 10
1 102
1 105
6
5
Iterbijum (70)
0
Yb-169
4 10
1 10
1 10
3 10
9 10
1 10
1 107
Cink (30)
Zn-65
2 100
2 100
1 101
1 106
Zn-69
3 100
6 10-1
1 104
1 106
(a)
6 10
3 10
Zr-93
neograniena
a
2 10
4 10
Zr-95( )
Zr-97( )
(a)
3 10
Cirkonijum (40)
Zr-88
-1
1 10
Yb-175
Zn-69m
-1
1 10
3 10
1 10
neograniena
1 10 ( )
1
1 10
-1
8 10
-1
4 10
-1
1 10
1 10
3 b
1 10 ( )
1 b
1 10 ( )
7 b
6
1 10
5 b
1 10 ( )
Vrednosti A1 i/ili A2 za ove izvorne radionuklide ukljuuju doprinos erki radionuklida iji je
period poluraspada manji od 10 dana, kako sledi:
Mg-28
Al-28
Ar-42
Ca-47
K-42
Sc-47
Ti-44
Fe-52
Sc-44
Mn-52m
Fe-60
Zn-69m
Co-60m
Zn-69
Ge-68
Rb-83
Ga-68
Kr-83m
Sr-82
Sr-90
Rb-82
Y-90
Sr-91
Sr-92
Y-91m
Y-92
Y-87
Zr-95
Sr-87m
Nb-95m
Zr-97
Mo-99
Nb-97m, Nb-97
Tc-99m
Tc-95m
Tc-96m
Tc-95
Tc-96
Ru-103
Ru-106
Rh-103m
Rh-106
1375
Pd-103
Rh-103m
Ag-108m
Ag-110m
Ag-108
Ag-110
Cd-115
In-115m
In-114m
In-114
Sn-113
Sn-121m
In-113m
Sn-121
Sn-126
Sb-126m
Te-118
Sb-118
Te-127m
Te-129m
Te-127
Te-129
Te-131m
Te-131
Te-132
I-132
I-135
Xe-122
Xe-135m
I-122
Cs-137
Ba-137m
Ba-131
Cs-131
Ba-140
Ce-144
La-140
Pr-144m, Pr-144
Pm-148m
Pm-148
Gd-146
Eu-146
Dy-166
Hf-172
Ho-166
Lu-172
W-178
Ta-178
W-188
Re-188
Re-189
Os-194
Os-189m
Ir-194
Ir-189
Os-189m
Pt-188
Ir-188
Hg-194
Hg-195m
Au-194
Hg-195
Pb-210
Bi-210
Pb-212
Bi-212, Tl-208, Po-212
Bi-210m
Bi-212
Tl-206
Tl-208, Po-212
At-211
Po-211
Rn-222
Po-218, Pb-214, At-218, Bi-214, Po-214
Ra-223
Ra-224
Rn-219, Po-215, Pb-211, Bi-211, Po-211, Tl-207

Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208, Po-212
Ra-225
Ac-225, Fr-221, At-217, Bi-213, Tl-209, Po-213, Pb-209
Ra-226
Rn-222, Po-218, Pb-214, At-218, Bi-214, Po-214
Ra-228
Ac-225
Ac-228
Fr-221, At-217, Bi-213, Tl-209, Po-213, Pb-209
Ac-227
Fr-223
Th-228
Ra-224, Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208, Po-212
Th-234
Pa-230
Pa-234m, Pa-234
Ac-226, Th-226, Fr-222, Ra-222, Rn-218, Po-214
U-230
Th-226, Ra-222, Rn-218, Po-214
U-235
Th-231
Pu-241
Pu-244
U-237
U-240, Np-240m
1376
Am-242m
Am-242, Np-238
Am-243
Cm-247
Np-239
Pu-243
Bk-249
Am-245
Cf-253
Cm-249
(b)
Izvorni nuklidi i njihovi proizvodi raspada, koji stoje u stalnoj ravnotei, prikazani
su kako sledi:
Sr-90
Y-90
Zr-93
Nb-93m
Zr-97
Ru-106
Nb-97
Rh-106
Ag-108m
Ag-108
Cs-137
Ba-137m
Ce-144
Ba-140
Pr-144
La-140
Bi-212
Tl-208 (0.36), Po-212 (0.64)
Pb-210
Bi-210, Po-210
Pb-212
Rn-222
Bi-212, Tl-208 (0.36), Po-212 (0.64)

Po-218, Pb-214, Bi-214, Po-214
Ra-223
Rn-219, Po-215, Pb-211, Bi-211, Tl-207
Ra-224
Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208 (0.36), Po-212 (0.64)
Ra-226
Ra-228
Rn-222, Po-218, Pb-214, Bi-214, Po-214, Pb-210, Bi-210, Po-210

Ac-228
Th-228
Ra-224, Rn-220, Po-216, Pb212, Bi-212, Tl208 (0.36), Po-212 (0.64)
Th-229
Ra-225, Ac-225, Fr-221, At-217, Bi-213, Po-213, Pb-209
Th-prir.
Ra-228, Ac-228, Th-228, Ra-224, Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208 (0.36), Po-212
(0.64)
Th-234
U-230
Pa-234m
Th-226, Ra-222, Rn-218, Po-214
U-232
Th-228, Ra-224, Rn-220, Po-216, Pb-212, Bi-212, Tl-208 (0.36), Po-212 (0.64)
U-235
Th-231
U-238
U-prir.
Th-234, Pa-234m
Th-234, Pa-234m, U-234, Th-230, Ra-226, Rn-222, Po-218, Pb-214, Bi-214, Po-214,
Pb-210, Bi-210, Po-210
Np-237
Am-242m
Pa-233
Am-242
Am-243
Np-239
(c)
(d)
(e)
(f)
Koliina se moe odrediti merenjem stope raspada ili merenjem intenziteta zraenja na
propisanom odstojanju od izvora.
Ove vrednosti vae samo za jedinjenja uranijuma, koja su, kako u normalnim
transportnim uslovima tako i u uslovima nesree prilikom transporta, u hemijskom
obliku UF6, UO2F2 i UO2 (NO3) 2.
Ove vrednosti vae samo za jedinjenja uranijuma, koja su, kako u normalnim
transportnim uslovima tako i u uslovima nesree prilikom transporta, u hemijskom
obliku UO3, UF4 i UCI4 i u estovalentnim jedinjenjima.
Ove vrednosti vae za sva jedinjenja uranijuma, koja nisu navedena pod gornjim
takama (d) i (e).
(g)
2.2.7.7.2.2
Ove vrednosti vae samo za neozraeni uranijum.

Za pojedine radionuklide, koji nisu navedeni u tabeli 2.2.7.7.2.1, za odreivanje osnovnih
vrednosti radionuklida navedenih u stavu 2.2.7.7.2.1 potrebno je multilateralno odobrenje.
Dozvoljeno je koristiti vrednost A2, koja se izraunava koristei koeficijent zraenja za
1377
odgovarajui tip apsorbovanja kroz plua prema preporuci Meunarodne komisije za zatitu
od zraenja (International Commission on Radiological Protection), ukoliko se hemijski oblici
oba radionuklida uzimaju u obzir, kako pod normalnim uslovima tako i pod uslovima nesree
prilikom transporta. Alternativno se mogu koristiti vrednosti radionuklida iz tabele 2.2.7.7.2.2
bez odobrenja nadlenih organa.
Tabela 2.2.7.7.2.2.
Osnovne vrednosti radionuklida za nepoznate radionuklide ili
smee
Radioaktivni sadraj
A1
A2
Koncentraci-ja
aktivnosti za
izuzete
materije
Granina vrednost
aktivnosti za
izuzete poiljke
(TBq)
(TBq)
(Bq/g)
(Bq)
poznato je samo prisustvo

nuklida, koji emituju beta ili gama
zrake
0,1
0,02
1 x 10
1 x 10
poznato je samo prisustvo

nuklida, koji emituju alfa zrake, ali
ne i neutron zrake
0,2
9 x 10
1 x 10
-1
1 x 10
poznato je prisustvo nuklida, koji

emituju neutron zrake ili ne
postoje relevantni podaci
0,001
9 x 10-5
1 x 10-1
1 x 103
-5
2.2.7.7.2.3
Pri izraunavanju A1 i A2 za neki radionuklid koji nije sadran u tabeli 2.2.7.7.2.1, radioaktivni
lanac raspadanja u kom se radionuklidi nalaze u svom prirodnom odnosu i u kom nijedna
erka nuklid nema vreme poluraspada, koje je ili vee od deset dana, ili vee od izvornog
radionuklida, treba smatrati kao pojedinaan radionuklid; aktivnost, koju treba uzeti u obzir i
vrednost A1 ili A2 koje se moraju koristiti, su vrednosti koje odgovaraju izvornom nuklidu ovog
lanca. U sluaju radioaktivnih lanaca raspadanja u kojima erka nuklid ima vreme
poluraspada, koje je ili vee od deset dana ili vee od izvornog nuklida, izvorne nuklide i erke
nuklide treba smatrati kao smee razliitih nuklida.
2.2.7.7.2.4
Za smee radionuklida, odreivanje osnovnih vrednosti radionuklida navedenih u 2.2.7.7.2.1

moe se vriti na sledei nain:
Xm
1
f (i )
i X (i)
pri emu je,

f(i)
udeo aktivnosti ili koncentracija aktivnosti radionuklida i u smei;
X(i)
odgovarajua vrednost A1 ili A2, ili koncentracija aktivnosti za izuzete materije ili
granine vrednosti aktivnosti za izuzetu poiljku za odgovarajui radionuklid i; i
Xm
u sluaju smea, je izvedena vrednost A1 ili A2, ili koncentracija aktivnosti za izuzete
materije ili za graninu vrednost aktivnosti za izuzetu poiljku.
2.2.7.7.2.5
2.2.7.7.2.6
2.2.7.8
2.2.7.8.1
2.2.7.8.2
Ako je poznat identitet svakog radionuklida, ali su nepoznate pojedinane aktivnosti nekih
radionuklida, radionuklidi se mogu grupisati, a najnia odgovarajua vrednost radionuklida
moe se koristiti za radionuklide u svakoj grupi uz korienje formule u 2.2.7.7.2.4 i
2.2.7.7.1.4.2. Osnova za podelu u grupe, mogu biti ukupne alfa aktivnosti ili ukupne beta/gama
aktivnosti, ukoliko su ove poznate, pri emu treba koristiti najnie vrednosti radionuklida za
alfa izvore zraenja, odn. beta/gama izvore zraenja.
Za pojedinane radio nuklide ili smee radionuklida, za koje ne postoje odgovarajui podaci,
koriste se vrednosti iz tabele 2.2.7.7.2.2
Granine vrednosti transportnog pokazatelja (TI), pokazatelja kritine bezbednosti (CSI)
i intenzitet zraenja za komade za otpremu i zbirnu ambalau
Sa izuzetkom poiljki pod iskljuivom upotrebom, transportni pokazatelj za svaki pojedinani
komad za otpremu ili zbirnu ambalau ne sme da premai 10, niti pokazatelj kritine
bezbednosti svakog pojedinanog komada za otpremu ili sabirne ambalae sme da premai
50.
Sa izuzetkom komada za otpremu ili zbirne ambalae, koji se transportuju pod iskljuivom
upotrebom u drumskom transportu pod uslovima navedenim u odeljku 7.5.11, posebni propisi
1378
2.2.7.8.3
2.2.7.8.4
CV 33 (3.5) (a), najvei intenzitet zraenja ni na jednoj taki spoljne povrine komada za
otpremu ili zbirne ambalae ne sme da premai 2 mSv/h.
Najvei intenzitet zraenja ni na jednoj taki spoljne povrine komada za otpremu ili zbirne
ambalae, koji se transportuju pod iskljuivom upotrebom ne sme da premai 10 mSv/h.
Komadi za otpremu i zbirna ambalaa svrstavaju se u jednu od kategorija I-BELO, II-UTO ili
III-UTO u skladu sa uslovima utvrenim u tabeli 2.2.7.8.4 i prema sledeim zahtevima:
(d) Pri odreivanju pripadajue kategorije za komad za otpremu ili zbirnu ambalau moraju
se imati u vidu transportni pokazatelj i povrinski intenzitet zraenja. Ako transportni
pokazatelj ispunjava uslov za jednu kategoriju, ali povrinski intenzitet zraenja ispunjava
uslov za neku drugu kategoriju, tada se komad za otpremu ili zbirna ambalaa razvrstava
u viu kategoriju. U tom smislu, kategoriju I-BELO treba smatrati kao najniu kategoriju;
(e) Transportni pokazatelj se odreuje prema postupku navedenom u 2.2.7.6.1.1 i
2.2.7.6.1.2;
(f) Ako je povrinski intenzitet zraenja vei od 2 mSv/h, komad za otpremu ili zbirna
ambalaa mora se transportovati pod iskljuivom upotrebom i prema odredbama odeljka
7.5.11, posebni propis CV 33 (3,5) (a).
(g) Sa izuzetkom odredbi iz 2.2.7.8.5, komad za otpremu, koji se transportuje na osnovu
posebnog sporazuma, svrstava se u kategoriju III-UTO.
(h) Sa izuzetkom odredbi iz 2.2.7.8.5, zbirna ambalaa, koja sadri komade za otpremu koji
se transportuju na osnovu posebnog sporazuma, svrstava se u kategoriju III UTO.
1379
Tabela 2.2.7.8.4 - Kategorije komada za otpremu i zbirne ambalae

Uslovi
Transportni pokazatelj
(TI)
(a)
0
vei od 0, ali ne vei od
(a)
1
vei od 1, ali ne vei od
10
vei od 10
Kategorija
Najvei intenzitet zraenja na svakoj taki
spoljne povrine
ne vei od 0,005 mSv/h
vei od 0,005 mSv/h, ali ne vei od 0,5
mSv/h
vei od 0,5 mSv/h, ali ne vei od 2 mSv/h
I-BELO
II-UTO
vei od 2 mSv/h, ali ne vei od 10 mSv/h
III-UTO
III-UTO
(b)
(a)
2.2.7.8.5
2.2.7.9
2.2.7.9.1
2.2.7.9.2
2.2.7.9.3
2.2.7.9.4
2.2.7.9.5
Ako izmereni transportni pokazatelj TI nije vei od 0,05, njegova vrednost se moe
prema 2.2.7.6.1.1 (c) izjednaiti sa nulom.
(b)
Takoe se transportuje pod iskljuivom upotrebom.
U meunarodnom transportu komada za otpremu, za koji je potrebno odobrenje za
konstrukciju ili transport od strane nadlenih organa i za koji vae razliiti tipovi odobrenja u
razliitim dravama koje su ukljuene u transport, razvrstavanje u kategorije se mora vriti
prema 2.2.7.8.4 u skladu sa odobrenjem zemlje porekla konstrukcije.
Zahtevi i kontrolne mere za transport izuzetih komada za otpremu
Izuzeti komadi za otpremu, koji mogu da sadre radioaktivne materije u ogranienim
koliinama, instrumente, proizvode prema 2.2.7.7.1.2 i praznu ambalau prema 2.2.7.9.6,
mogu se transportovati pod sledeim uslovima:
(a) primenjivi zahtevi navedeni u 2.2.7.9.2, 3.3.1 (posebna odredba 290, ako je primenjiv),
4.1.9.1.2, 5.2.1.2, 5.2.1.7.1, 5.2.1.7.2, 5.2.1.7.3, 5.4.1.1.1. (a), 7.5.11, poseban propis CV
33 (5.2) i ako su primenjivi u 2.2.7.9.3 do 2.2.7.9.6;
(b) zahtevi za izuzete komade za otpremu navedeni u 6.4.4;
(c) ako izuzeti komad za otpremu sadri fisione materije, mora biti primenjen jedan od
kriterijuma za izuzee naveden u 6.4.11.2 za fisione materije i ispunjen propis u 6.4.7.2.
Intenzitet zraenja ni na jednoj taki spoljne povrine izuzetog komada za otpremu ne sme
da prekorai 5 Sv/h.
Radioaktivne materije, koje su sadrane unutar ili su sastavni deo nekog instrumenta ili
drugog proizvoda ija aktivnost ne premauje granine vrednosti utvrene u tabeli
2.2.7.7.1.2.1, rubrika 2, odn. 3 za pojedinane komade i za komad za otpremu, moe se
transportovati u jednom izuzetom komadu za otpremu, pod uslovom, da:
(a) intenzitet zraenja, na odstojanju od 10 cm od svake take spoljne povrine svakog
neupakovanog instrumenta ili proizvoda, nije vei od 0.1 mSv/h; i
(b) je svaki instrument ili proizvod obeleen oznakom "RADIOAKTIVNO" izuzev:
(i) radioluminescentnih asovnika ili aparata;
(ii) potroakih proizvoda, koji niti imaju propisana odobrenja/dozvole prema 2.2.7.1.2
(d) niti pojedinano premauju vrednosti aktivnosti za izuzetu poiljku u rubrici 5
Tabele 2.2.7.7.2.1, pod uslovom da se takvi proizvodi transportuju u komadu za
otpremu, i da su obeleeni na unutranjoj povrini oznakom "RADIOAKTIVNO", na
nain, da je pri otvaranju komada za otpremu uoljivo upozorenje na prisutnost
radioaktivnih materija; i
(c) su aktivne materije u potpunosti zatvorene neaktivnim sastavnim delovima (aparat, ija je
jedina funkcija pakovanje radioaktivne materije, ne smatra se instrumentom ili
proizvodom).
Radioaktivna materija u drugaijem obliku, nego to je navedeno u 2.2.7.9.3, sa aktivnou
koja ne premauje granine vrednosti utvrene u Tabeli 2.2.7.7.1.2.1, rubrika 4, sme se
transportovati u jednom izuzetom komadu za otpremu, pod uslovom, da:
(a) komad za otpremu dri zatvoren radioaktivni sadraj, pod rutinskim uslovima transporta; i
(b) je komad za otpremu na unutranjoj povrini obeleen oznakom "RADIOAKTIVNO", na
nain, da je pri otvaranju komada za otpremu uoljivo upozorenje na prisutnost
radioaktivne materije.
Proizvod, u kome su neozraeni prirodni uranijum, neozraeni osiromaeni uranijum ili
neozraeni prirodni torijum jedine radioaktivne materije, moe se transportovati kao izuzet
komad za otpremu, pod uslovom, da spoljna povrina uranijuma ili torijuma ima neaktivnu
oblogu od metala ili nekog drugog otpornog materijala.
1380
2.2.7.9.6
2.2.7.9.7
2.2.7.10
Prazna ambalaa, u kojoj su prethodno bile sadrane radioaktivne materije, moe se

transportovati kao izuzet komad za otpremu, pod uslovom, da:
(a) je ambalaa u dobro odravanom stanju i bezbedno zatvorena;
(b) spoljna povrina uranijuma ili torijuma u konstrukciji ambalae ima neaktivnu oblogu od
metala ili nekog drugog otpornog materijala;
(c) nivo unutranje nevezane kontaminacije ne premauje stostruku vrednost utvrenu u
4.1.9.1.2; i
(d) sve listice opasnosti, koje su eventualno bile postavljene na praznu ambalau u skladu sa
5.2.2.1.11.1, ne smeju vie biti vidljive.
Sledee odredbe ne vae za izuzete komade za otpremu ni za kontrolne mere za transport
izuzetih komada za otpremu:
Poglavlje 1.10, stavovi 2.2.7.4.1, 2.2.7.4.2, 4.1.9.1.3, 4.1.9.1.4, 5.1.3.2, 5.1.5.1.1, 5.1.5.1.2,
5.2.2.1.11.1, 5.4.1.1.1 sa izuzetkom (a), 5.4.1.2.5.1, 5.4.1.2.5.2, odeljak 5.4.3., 6.4.6.1,
odeljak 7.5.11, poseban propis CV 33 sa izuzetkom (5.2).
(Rezervisano)
1381
2.2.8
Klasa 8: Nagrizajue materije
2.2.8.1
Kriterijumi
2.2.8.1.1
Pojam klase 8 obuhvata materije i predmete koji sadre materije ove klase, koje
hemijskim dejstvom oteuju epitelno tkivo koe i sluzokou sa kojom dolaze u dodir ili
koje prilikom oslobaanja mogu prouzrokovati tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima
ili ih mogu razoriti. Pojam ovog razreda takoe obuhvata i materije, koje samo uz
prisustvo vode stvaraju nagrizajue tene materije ili koje uz prisustvo vlage iz vazduha
stvaraju nagrizajue pare ili maglu.
Materije i predmeti klasu 8 su podeljeni kako sledi:
C1 - C10
Nagrizajue materije bez sporedne opasnosti:
C1 - C4
Materije kiselog karaktera:
2.2.8.1.2
C5 - C8
C9 - C10
C11
CF
CS
CW
C1
neorganske tene materije;
C2
neorganske vrste materije;
C3
organske tene materije;
C4
organske vrste materije;
Materije baznog karaktera:
C5
neorganske tene materije;
C6
C7
organske tene materije;
C8
organske vrste materije;
Ostale nagrizajue materije:
C9
tene materije;
C10 vrste materije;
Predmeti;
Nagrizajue zapaljive materije:
CF1
tene materije;
CF2
vrste materije;
Nagrizajue samozagrevajue materije:
CS1
tene materije;
CS2
vrste materije;
Nagrizajue materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive
CW1
tene materije;
CW2
vrste materije;
Nagrizajue oksidirajue materije:
CO1
tene materije;
CO2
vrste materije;
CT
Nagrizajue otrovne materije:
CT1
tene materije;
CT2
vrste materije;
CFT
Nagrizajue zapaljive otrovne tene materije;
COT
Nagrizajue oksidirajue otrovne materije.
Klasifikacija i razvrstavanje u ambalanu grupu
Materije klase 8 svrstavaju se, na osnovu svog stepena opasnosti koji predstavljaju za
transport, u tri ambalane grupe, kako sledi:
Ambalana grupa I:
jako nagrizajue materije;
Ambalana grupa II:
nagrizajue materije;
Ambalana grupa III:
slabo nagrizajue materije;
Materije i predmeti klasifikovani u klasu 8 navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2.
Svrstavanje materija u ambalane grupe I, II ili III izvreno je na osnovu iskustava uz
uzimanje u obzir dodatnih faktora, kao to su opasnost pri udisanju (vidi 2.2.8.1.5) i
reaktivnost sa vodom (ukljuujui stvaranje opasnih proizvoda usled raspadanja).
Materija ili preparat, koji ispunjava kriterijume klase 8 i pokazuje otrovnost pri udisanju
CO
2.2.8.1.3
2.2.8.1.4
2.2.8.1.5
gasove:
1382
2.2.8.1.6
2.2.8.1.7
2.2.8.1.8
praine ili magle (LC50) koja odgovara ambalanoj grupi I, ali otrovnost pri udisanju ili
apsorbovanju kroz kou koja odgovara ambalanoj grupi III ili manju otrovnost, svrstava se
u klasu 8.
Materije, ukljuujui smee, koje nisu poimenino navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2,
mogu biti svrstane u odgovarajui naziv iz 2.2.8.3 i u odgovarajuu ambalanu grupu na
osnovu duine vremenskog kontakta, koji je potreban za razaranje celokupnog sloja
ljudske koe, a u skladu sa kriterijumima stavova (a) do (c) u nastavku.
Za tene materije i vrste materije, koje tokom transporta mogu postati tene, za koje se
pretpostavlja da ne izazivaju razaranje celokupnog sloja ljudske koe, ipak treba imati u
vidu njihov potencijal da izazovu celokupnog koroziju na odreenim metalnim povrinama.
Za razvrstavanje u ambalanu grupu, treba obratiti panju na iskustva steena prilikom
nenamernog ugroavanja ljudi. U nedostatku takvih iskustava, razvrstavanje treba vriti na
13
osnovu podataka sa ispitivanja u skladu sa Smernicom OECD 404 .
(a) U ambalanu grupu I svrstavaju se materije, koje prouzrokuju razaranje celokupnog
sloja netaknutog konog tkiva u periodu posmatranja od 60 minuta, koji poinje nakon
izlaganja u trajanju od 3 minuta ili manje,
(b) U ambalanu grupu II svrstavaju se materije, koje prouzrokuju razaranje celokupnog
sloja netaknutog konog tkiva u periodu posmatranja do 14 dana, koji poinje nakon
izlaganja u trajanju preko 3 minuta, ali najvie 60 minuta.
(c) U ambalanu grupu III svrstavaju se materije:
- koje prouzrokuju razaranje celokupnog sloja netaknutog konog tkiva u periodu
posmatranja do 14 dana, koji poinje nakon izlaganja u trajanju preko 60 minuta,
ali najvie 4 sata; ili
- za koje se pretpostavlja, da ne prouzrokuju razaranje celokupnog sloja netaknutog
konog tkiva, ali kod kojih brzina korozije na elinim ili aluminijumskim povrinama
na temperaturi ispitivanja od 55 C premauje vrednost od 6.25 mm godinje. Za
ispitivanja na eliku treba koristiti tip S235JR+CR (1.0037 odn. St 37-2),
S275J2G3+CR (1.0144 odn. St 44-3), ISO 3574, Unified Numbering System
(UNS) (Unificirani brojani sistem) G10200 ili SAE 1020, a za ispitivanje na
aluminijumu neobloene tipove 7075-T6 ili AZ5GU-T6. Dozvoljeno ispitivanje je
opisano u Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 37.
Ako materije klase 8, zbog primesa spadaju u druge kategorije opasnosti od onih u koja
spadaju materije poimenino navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smee ili rastvore treba
razvrstati u naziv, u koje oni spadaju na osnovu njihove stvarne opasnosti.
2.1.3.
Na osnovu kriterijuma definisanih u 2.2.8.1.6 moe se takoe utvrditi, da li je osobina
poimenino navedenog rastvora ili poimenino navedene smee, odnosno rastvora ili
smee, koji sadre neku poimenino navedenu materiju, takva, da ovaj rastvor ili ova
smea ne podleu odredbama ove klase.
13
OECD Smernice za ispitivanje hemikalija, Smernica 404 Akutni nadraaj koe /korozija (1992). - OECD
Guidlines for Testing of Chemicals, Guidline 404, Acute Dermal Irritation/Corrosion (1992)
1383
2.2.8.1.9
2.2.8.2
2.2.8.2.1
2.2.8.2.2
14
15
Materije, rastvori ili smee, koji

ne odgovaraju kriterijumima Direktiva 67/548/EES14 ili 88/379/EES15 u vaeim
izdanjima i zbog toga nisu razvrstane kao nagrizajue; i
- ne deluju nagrizajue na elik ili aluminijum,
- ne mogu se smatrati materijama koje spadaju u klasu 8.
Napomena: Materije UN 1910 KALCIJUMOKSID i UN 2812 NATRIJUMALUMINAT,
koje su navedene u Model propisima UN, ne podleu odredbama ADR.
Hemijski nestabilne materije klase 8 dozvoljene su za transport samo, ako su preduzete
potrebne mere za spreavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije
tokom transporta. U tom cilju, mora se posebno voditi rauna o tome, da posude i
cisterne ne sadre nikakve materije, koje mogu da podstiu takve reakcije.
- UN-broj 1798 NITROZILHLORID (smesa hlorovodnine i nitritne kiseline)
- hemijski nestabilne smee otpadne sumporne kiseline;
- hemijski nestabilne smee nitritne kiseline ili smee otpadnih kiselina, koje nisu
denitrisane,
- perhlorna kiselina u vodenom rastvoru sa preko 72% mase iste kiseline ili
smee perhlorne kiseline sa drugim tenim materijama izuzev vode;
Direktiva 67/548/EES Saveta evropske zajednice od 27. juna 1967. za usaglaavanje pravnih i administrativnih
odredbi drava lanica (Evropske zajednice) koja se odnosi na razvrstavanje, ambalau i obeleavanje opasnih
materija (Slubeni list Evropske Zajednice br. L 196 od 16. 08. 1967. godine, strana 1).
Smernica 88/379/ EES Saveta evropske zajednice od 7. juna 1988. za usaglaavanje pravnih i administrativnih
odredbi drava lanica (Evropske zajednice), koja se odnosi na razvrstavanje, ambalau i obeleavanje opasnih
preparata (Slubeni list Evropske Zajednice br. L 187 od 16. 07. 1988. godine, strana 14).
1384
2.2.8.3
Sporedna
opasnost
klasifikacioni kd
UN-broj
Nagrizajue materije bez sporene opasnosti

2584 ALKILSULFONSKE KISELINE, TENE sa vie od
5% slobodne sumporne kiseline ili
2584 ARILSULFONSKE KISELINE, TENE sa vie od
5% slobodne sumporne kiseline
tene
C1
neorganske
materije
kiselog
karaktera
2693 BISULFITI, VODENI RASTVOR, N.D.N.

2837 BISULFATI, VODENI RASTVOR
3264 NAGRIZAJUA KISELA NEORGANSKA
TENOST, N.D.N
1740 FLUOROVODONICI, VRSTI, N.D.N.
vrste
C2
S1-S4
2583 ALKILSULFONSKE KISELINE, VRSTE sa vie

od 5% slobodne sumporne kiseline ili
2583 ARILSULFONSKE KISELINE, VRSTE sa vie od
3260 NAGRIZAJUA KISELA NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
tene
C3
2586 ALKILSULFONSKE KISELINE, TENE sa najvie

5% slobodne sumporne kiseline ili
2586 ARILSULFONSKE KISELINE, TENE sa najvie
2987 HLORSILANI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
3145 ALKILFENOLI, TENI, N.D.N. (ukljuujui C2-C12
homologe)
3265 NAGRIZAJUA KISELA ORGANSKA TENOST,
N.D.N
organske
2430 ALKILFENOLI, VRSTI, N.D.N. (ukljuujui C2-C12
homologe)
vrste
C4
2585 ALKILSULFONSKE KISELINE, VRSTE sa

najvie 5% slobodne sumporne kiseline ili
2585 ARILSULFONSKE KISELINE, VRSTE sa najvie
3261 NAGRIZAJUA KISELA ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
tene
C5
vrste
C6
neorganske
1719 NAGRIZAJUA BAZNA TENA MATERIJA

2797 ALKALNI ELEKTROLIT ZA PUNjENjE BATERIJA
3266 NAGRIZAJUA BAZNA NEORGANSKA
TENOST, N.D.N
3262 NAGRIZAJUA BAZNA NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
1385
materije
baznog
karaktera
S5-S8
tene
C7
2735 AMINI, NAGRIZAJUI, TENI, N.D.N. ili

2735 POLIAMINI NAGRIZAJUI, TENI, N.D.N.
3267 NAGRIZAJUA BAZNA ORGANSKA TENOST,
N.D.N.
organsk
e
3259 AMINI, NAGRIZAJUI, VRSTI, N.D.N. ili
3259 POLIAMINI, NAGRIZAJUI, VRSTI, N.D.N.
vrste
C8
3263 NAGRIZAJUA BAZNA ORGANSKA VRSTA

MATERIJA, N.D.N
1903 DEZINFEKCIONO SREDSTVO, NAGRIZAJUE,
TENO, N.D.N.
2801 BOJE, NAGRIZAJUA, TENE, N.D.N. ili
2801 POLUFABRIKAT BOJE, NAGRIZAJUI, TEAN,
N.D.N.
tene
C9
3066 BOJA ( boja, lak, emajl, bajc, elak, firnajz,

sredstvo za poliranje, punioci) ili
3066 SRODNI MATERIJALI ZA BOJE (ukljuujui
razreivae i rastvarae)
Druge nagrizajue
materije
1760 NAGRIZAJUA TENA MATERIJA, N.D.N.

3147 BOJA, NAGRIZAJUA, VRSTA, N.D.N. ili
vrste
(a)
C10
3147 MEUPROIZVOD ZA BOJE, NAGRIZAJUI,

VRST, N.D.N.
3244 VRSTA MATERIJA KOJA SADRI
NAGRIZAJUU TENOST, N.D.N.
1759 NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
2794 BATERIJE, VLANE, PUNjENE KISELINOM,
akumulator
Predmeti
S9-S10
C11
2795 BATERIJE, VLANE, PUNjENE BAZOM, akumulator

2800 BATERIJE, VLANE, KOJE NE CURE, akumulator
3028 BATERIJE, SUVE, PUNjENE VRSTIM
KALIJUMHIDROKSIDOM akumulator
1386
Sporedne
opasnost
klasifikacioni
kd
UN-broj
Nagrizajue materije sa sporednom opasnou

3470 BOJA, NAGRIZAJUA, ZAPALjIVA, (boja, lak, emajl, bajc, elak,
firnajz, sredstvo za poliranje, punioci) ili
3470 DODATNI MATERIJALI ZA BOJE, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI,

tene (b)
(ukljuujui razreivae i rastvarae)
CF1
2734 AMINI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, TENI, N.D.N. ili

2734 POLIAMINI NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, TENI, N.D.N.
2986 HLORSILANI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, N.D.N.
Zapaljive
CF
2920 NAGRIZAJUA TENA MATERIJA, ZAPALjIVA, N.D.N.

vrste
CF2
2921 NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA, ZAPALjIVA, N.D.N.
tene
CS1
3301 NAGRIZAJUA TENA MATERIJA,

vrste
CS2
Samozagrevajue
CS
tene
(b)
CW1
3095 NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA,

3094 NAGRIZAJUA TENA MATERIJA, REAKTIVNA SA
VODOM, N.D.N.
reaktivne sa vodom
CW
3096 NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA, REAKTIVNA SA

VODOM, N.D.N.
vrste
CW2
tene
CO1
vrste
CO2
3084 NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA SA OKSIDACIONIM

SREDSTVOM, N.D.N.
CT1
3471 VODONIKDIFLUORID, RASTVOR, N.D.N.

2922 NAGRIZAJUA TENOST, OTROVNA, N.D.N.
CT2
2923 NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N.
CFT
(Ne postoji zajedniki naziv sa ovim klasifikacionim kdom;

klasifikacionim kdom, potrebno je odrediti prema tabeli pretene
3093 NAGRIZAJUA TENOST SA OKSIDACIONIM

SVOJSTVOM, N.D.N.
oksidirajue
CO
tene
Otrovne
CT
(c)
(d)
vrste
zapaljive, tene, otrovne (d)
oksidirajue, otrovne
(d),(e)
(e)
COT
(Ne postoji zajedniki naziv sa ovim klasifikacionim kdom;

klasifikacionim kdom, potrebno je odrediti prema tabeli pretene
1387
(a)
(b)
(c)
(d)
(e)
Fusnote
Smee vrstih materija, koje ne podleu odredbama ADR sa nagrizajuim tenim materijama
se mogu transportovati pod UN-brojem 3244, a da se pri tome ne primenjuju kriterijumi
klasifikacije klase 8, pod uslovom, da u momentu tovarenja materije ili ambalae, zatvaranja
kola ili kontejnera nije vidljiva slobodna tenost. Svaka ambalaa mora odgovarati tipu
konstrukcije, koji je uspeno proao ispitivanje zaptivenosti za nivo ambalane grupe II.
Hlorsilani, koji u dodiru sa vodom ili vlanim vazduhom razvijaju zapaljive gasove, su materije
klase 4.3.
Hlorformijati sa preovlaujuim otrovnim osobinama su materije klase 6.1.
Nagrizajue materije, koje su prema 2.2.61.1.4 do 2.2.61.1.9 definisane kao vrlo otrovne pri
udisanju, su materije klase 6.1.
UN-broj 1690 NATRIJUMFLUORID, VRST, UN 1812 KALIJUMFLUORID, VRST, UN 2505
AMONIJUMFLUORID, UN 2674 NATRIJUMFLUORSILIKAT, UN 2856 FLUORSILIKATI,
N.D.N., UN 3415 NATRIJUMFLUORID, RASTVOR i UN 3422 KALIJUMFLUORID, RASTVOR
su materije klase 6.1.
1388
2.2.9
2.2.9.1
2.2.9.1.1
2.2.9.1.2
2.2.9.1.3
2.2.9.1.4
2.2.9.1.5
2.2.9.1.6
2.2.9.1.7
2.2.9.1.8
2.2.9.1.9
2.2.9.1.10
Klasa 9: Razne opasne materije i predmeti

Kriterijumi
Pojam klase 9 obuhvata materije i predmete, koje u toku transporta predstavljaju
opasnost, a nisu obuhvaene pojmovima drugih klasa.
Materije i predmeti klase 9 su podeljene kako sledi:
M1
Materije, koje pri udisanju u vidu fine praine, mogu ugroziti zdravlje;
M2
Materije i ureaji, koji u sluaju poara mogu stvarati dioksine;
M3
Materije, koje emituju zapaljive pare;
M4
Litijumske baterije;
M5
Sredstva za spasavanje;
M6M8
Materije opasne po ivotnu sredinu;
M6
Tene materije, koje zagauju vodu;
M7
vrste materije, koje zagauju vodu;
M8
Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi;
M9-M10
Materije u zagrejanom stanju;
M9
Tene materije;
M10 vrste materije;
M11
Druge materije koje u toku transporta predstavljaju opasnost, a ne spadaju
u definicije drugih klasa.
Definicije pojmova i klasifikacija
Materije i predmeti klasifikovani u klase 9 navedeni su u Tabeli A poglavlja 3.2.
Razvrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenino navedeni u Tabeli A poglavlja
3.2. u odgovarajui naziv ove tabele ili stava 2.2.9.3, vri se u skladu sa 2.2.9.1.4 do
2.2.9.1.14 u nastavku.
Materije, koje pri udisanju u vidu fine praine, mogu ugroziti zdravlje
Materije, koje pri udisanju u vidu fine praine, mogu ugroziti zdravlje obuhvataju azbest i
smee koje sadre azbest.
Materije i ureaji, koji u sluaju poara mogu stvarati dioksine
Materije i ureaji, koji u sluaju poara mogu stvarati dioksine, obuhvataju polihlorisane
bifenile (PCB) i terfenile (PCT) i polihalogenovane bifenile i terfenile i smee koje sadre
ove materije, kao i ureaje, kao to su transformatori, kondenzatori i drugi ureaji, koji
sadre takve materije ili smee.
Napomena: Smee sa sadrajem PCB i PCT ne veim od 50 mg/kg ne podleu
odredbama ADR.
Materije, koje emituju zapaljive pare
Materije, koje emituju zapaljive pare, obuhvataju polimere, koji sadre zapaljive tene
materije sa takom paljenja do 55 C.
Litijumske baterije
Litijumske elije i baterije mogu biti svrstane u klasu 9, ako odgovaraju zahtevima
posebne odredbe 230 Poglavlja 3.3. One ne podleu odredbama ADR, ako odgovaraju
zahtevima posebne odredbe 188 Poglavlja 3.3. One se klasifikuju u skladu sa postupkom
odeljka 38.3, Prirunika za ispitivanja i kriterijume.
Sredstva za spasavanje
Sredstva za spasavanje obuhvataju sredstva za spasavanje i delove automobila, koji
odgovaraju definicijama posebnih odredbi 235 ili 296 Poglavlja 3.3.
Materije opasne po ivotnu sredinu
Materije opasne po ivotnu sredinu ukljuuju tene ili vrste materije koje zagauju vodu,
kao i rastvore i smee sa takvim materijama (kao to su preparati, meavine i otpaci), koji
se ne mogu klasifikovati u drugu klasu ili pod drugi naziv klase 9 naveden u Tabeli A
Poglavlja 3.2. One takoe ukljuuju genetski modifikovane mikroorganizme i organizme.
Materije, koje zagauju vodu
Razvrstavanje neke materije kao materije koja zagauje vodu u naziv UN-broj 3082
MATERIJA OPASNA PO IVOTNU SREDINU, TENA, N.D.N. i UN-broj 3077
MATERIJA OPASNA PO IVOTNU SREDINU, VRSTA, N.D.N. vri se kao to je
navedeno u odeljku 2.3.5.
1389
Bez obzira na odredbe odeljka 2.3.5, materije, koje se ne mogu svrstati u druge klase
ADR ili u drugi naziv klase 9 i koje se u Direktivi 67/548/EES od 27. juna 1967. godine za
usaglaavanje pravnih i administrativnih odredbi, koji se odnose na razvrstavanje,
ambalau i obeleavanje opasnih materija16, u vaeem izdanju, ne mogu identifikovati
kao materije za koje je dodato slovo N opasan po ivotnu sredinu (R50; R50/53;
R51/53), ne podleu ADR.
Bez obzira na odredbe u 2.1.3.8, rastvori i smee (kao preparati i otpaci) materija, kojima
je u Direktivi 67/548/EES, u vaeem izdanju, dodato slovo N opasan po ivotnu
sredinu (R50; R50/53; R51/53), moraju se svrstati u UN-broj 3077 ili 3082, samo ako im
je prema Direktivi 1999/45/ES Evropskog Parlamenta i Saveta od 31. maja 1999. godine
za usaglaavanje pravnih i administrativnih odredbi Drava lanica, koji se odnose na
razvrstavanje, ambalau i obeleavanje opasnih preparata17, u vaeem izdanju, takoe
dodato slovo N opasan po ivotnu sredinu (R50; R50/53; R51/53) i ne mogu se svrstati
u klase 1 do 8 ili u neki drugi naziv klase 9.
Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi
2.2.9.1.11
2.2.9.1.12
2.2.9.1.13
Genetski modifikovani mikroorganizmi (GMMO) i genetski modifikovani organizmi (GMO)

su mikroorganizmi i organizmi iji je genetski materijal namerno izmenjen genetskim
metodama, kako se u prirodi ne pojavljuje. Oni se razvrstavaju u klasu 9 (UN-broj 3245),
ako ne odgovaraju definiciji pojma za zarazne materije, ali su sposobni da izmene
ivotinje, biljke ili mikrobioloke materije na nain, koji nije normalan rezultat prirodne
reprodukcije.
Napomena 1: GMMO i GMO koji su zarazni su materije klase 6.2 (UN-broj 2814 i
2900).
2: GMMO ili GMO ne podleu odredbama ADR, ako su dozvoljeni za
upotrebu od strane nadlenog organa zemlje porekla, tranzita i
18
odredita .
3: ive ivotinje se ne smeju koristiti za transport genetski modifikovanih
mikroorganizama klase 9, osim ako se ne mogu transportovati na neki
drugi nain.
Genetski modifikovani organizmi, za koje je poznato ili postoji sumnja da su opasni po
ivotnu sredinu neophodno je transportovati u skladu sa uslovima koji su odreeni od
strane nadlenih organa zemlje porekla.
Materije u zagrejanom stanju
Materije u zagrejanom stanju obuhvataju materije, koje se transportuju ili predaju na
transport u tenom stanju na ili iznad 100 C, a ukoliko imaju taku paljenja, na
temperaturi ispod njihove take paljenja. One obuhvataju i vrste materije, koje se
transportuju ili predaju na transport na ili preko 240 C.
Napomena: Materije u zagrejanom stanju mogu se razvrstati u klasu 9 samo ako ne
ispunjavaju kriterijume neke druge klase.
16
Slubeni list Evropskih Zajednica br.196, od 16. avgusta 1967. godine, strane 1-5.
Slubeni list Evropskih Zajednica br. L 200, od 30. jula 1999. godine, strane 1-68.
18
Vidi posebno Deo C Direktive 2001/18/EC Evropskog Parlamenta i Saveta o namernom oslobaanju genetski
modifikovanih organizama u ivotnu sredinu i ukidanje Direktive 90/220/EEC (Slubeni list Evropske Zajednice br.
L 106 od 17. aprila 2001, godine, strane 8 do 14), u kome su utvreni postupci za izdavanje dozvola za Evropsku
Zajednicu.
17
1390
2.2.9.1.14
2.2.9.1.15
Druge materije koje u toku transporta predstavljaju opasnost, ali ne spadaju u

definicije pojma drugih klasa
Razne materije navedene u nastavku, koje ne spadaju pod definiciju neke druge klase,
razvrstavaju se u klasu 9:
vrsta jedinjenja amonijaka sa takom paljenja ispod 61 C
manje opasani ditioniti
vrlo lako isparljiva tena materija
materija, koja emituje tetne pare
materije, koje sadre alergene
hemijska oprema za ispitivanje i oprema za prvu pomo.
Napomena:
Sledee materije i predmeti navedeni u Tipskom pravilniku UN ne
podleu odredbama ADR:
UN
1845
UGLjENDIOKSID, VRST (SUVI LED),
UN
2071
UBRIVO NA BAZI AMONIJUMNITRATA
UN
2216
RIBLjE BRANO (RIBLjI OTPACI), STABILIZOVANO,
UN
2807
NAMAGNETISANE MATERIJE,
UN
3166
MOTOR SA UNUTRANjIM SAGOREVANjEM ili

VOZILO, NA POGON ZAPALjIVIM GASOM ili
VOZILO NA POGON ZAPALjIVOM TENOU,
UN
3171
VOZILO NA BATERIJSKI POGON (vlane baterije) ili

UN 3171 OPREMA NA BATERIJSKI POGON,
UN
3334
TENA MATERIJA, KOJA PODLEE PROPISIMA ZA

VAZDUNI SAOBRAAJ, N.D.N.,
UN
3335
VRSTA MATERIJA, KOJA PODLEE PROPISIMA

ZA VAZDUNI SAOBRAAJ, N.D.N.,
UN
3363
OPASNA ROBA U MAINAMA ILI UN 3363 OPASNA

ROBA U APARATIMA,

Materije i predmeti klase 9, navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, razvrstavaju se, na
osnovu njihovog stepena opasnosti, u jednu od sledeih ambalanih grupa:
Ambalana grupa II:
Ambalana grupa III:
2.2.9.2
materije srednje opasnosti

materije male opasnosti
Materije i predmeti koji nisu dozvoljeni za transport

Sledee materije i predmeti nisu dozvoljeni za transport:
Litijumske baterije, koje ne odgovaraju uslovima posebnih odredbi 188, 230 ili 636
poglavlja 3.3;
neoiene prazne prihvatne posude (prihvatne kade) za ureaje kao to su
transformatori, kondenzatori i hidraulini ureaji, koji sadre materije UN-brojeva
2315, 3151, 3152 ili 3432.
1391
2.2.9.3
Sporedna
opasnost
klasifikacioni kd UN-broj
Razne opasne materije i predmeti

Materije, koje pri udisanju
M1
u vidu fine praine,
mogu ugroziti zdravlje
2212 AZBEST, PLAVI (krokidolit)

2212 AZBEST, MRKI (amozit, mizorit)
2590 AZBEST, BELI (krizotil,aktinolit,antofilit,tremolit)
Materije i ureaji, koji u

sluaju poara mogu
stvarati dioksine
M2
2315 POLIHLOROVANI BIFENILI, TENI

3432 POLIHLOROVANI BIFENILI, VRSTI
3151 POLIHALOGENOVANI BIFENILI, TENI ili
3151 POLIHALOGENOVANI TERFENILI, TENI
3152 POLIHALOGENOVANI BIFENILI, VRSTI ili
3152 POLIHALOGENOVANI TERFENILI, VRSTI
2211 EKSPANZIVNE GRANULE POLIMERA, koje
oslobaaju zapaljive pare
Materije, koje emituju

(oslobaaju)
zapaljive pare
Litijumske baterije
M3
M4
3314 SMEA ZA IZRADU PLASTINIH MATERIJA

testaste konzistencije, u listovima ili kao presovano
ue, oslobaa zapaljive pare
3090 LITIJUMSKE BATERIJE
3091 LITIJUMSKE BATERIJE U OPREMI ili
3091 LITIJUMSKE BATERIJE, UPAKOVANE SA
OPREMOM
2990 SREDSTVA ZA SPASAVANjE, KOJA SE SAMA
NADUVAVAJU
Sredstva za spasavanje
M5
3072 SREDSTVA ZA SPASAVANjE, KOJA SE SAMA

NE NADUVAVAJU, koja sadre opasan teret kao
opremu
3268 GASNI GENERATORI VAZDUNOG JASTUKA ili
3268 MODULI VAZDUNOG JASTUKA ili
3268 ZATEZAI SIGURNOSNOG POJASA
koje zagauju
vodu
Materije
opasne
po ivotnu sredinu
genetski
modifikovani
mikroorganizmi
i organizmi
M8
tene
M6
3082 MATERIJA OPASNA PO IVOTNU SREDINU,

TENA, N.D.N.
vrste
M7
3077 MATERIJA OPASNA PO IVOTNU SREDINU,

VRSTA, N.D.N.
3245 GENETSKI MODIFIKOVANI MIKROORGANIZMI ili
GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI
3245
1392
Materije u zagrejanom
stanju
tene
M9
3257 ZAGREJANA TENA MATERIJA, N.D.N. na ili

iznad 100C i kod materija sa takom paljenja,
ispod take paljenja (ukljuujui rastopljene metale
ili rastopljene soli,itd.), punjena na temperaturi koja
ne prelazi 190 C
vrste
M10
3258 ZAGREJANA VRSTA MATERIJA, N.D.N., na ili

iznad 240 C
Ne postoji zajedniki naziv. Samo sledee materije sa
ovim klasifikacionim kdom
navedene u Tabeli A,
Poglavlja 3.2, podleu odredbama klase 9:
1841 ACETALDEHID AMONIJANI
1931 CINKDITIONIT (CINKHIDROSULFIT)
1941 DIBROMDIFLUORMETAN
1990 BENZALDEHID
2969 SEME RICINUSA ili
2969 BRANO RICINUSA ili
2969 POGAE RICINUSOVOG SEMENA ili
2969 PAHULjICE RICINUSA
Druge materije, koje

predstavljaju
opasnost u toku transporta
i ne spadaju pod definiciju
neke druge klase
M11
3316 HEMIJSKI PRIBOR ili

3316 PRIBOR ZA PRVU POMO
3359 TRANSPORTNA JEDINICA KOJA SADRI
SUPSTANCE IJE PARE UNITAVAJU INSEKTE,
BAKTERIJE I GLjIVE
1393
Poglavlje 2.3
Postupci ispitivanja
2.3.0
Opte odredbe
2.3.1
Ukoliko u Poglavlju 2.2 ili u ovom odeljku nije drugaije propisano, postupci ispitivanja
koji se koriste za klasifikaciju opasnog tereta odgovaraju onima, koji su opisani u
Priruniku za ispitivanja i kriterijume.
Ispitivanje na iznojavanje za eksplozivne materije tipa A
2.3.1.1
2.3.1.2
2.3.1.3
2.3.1.4
Ako eksplozivne materije tipa A (broj UN 0081) sadre vie od 40% tenog estra
azotne kiseline, pored ispitivanja navedenog u Priruniku za ispitivanja i kriterijume,
moraju da zadovolje i ispitivanje na iznojavanje, navedeno u nastavku.
Aparat za ispitivanje eksplozivnih materija na iznojavanje (skice 1 do 3), sastoji se od
upljeg bronzanog cilindra, koji je sa jedne strane zatvoren ploom od istog metala, a
ima unutranji prenik od 15,7 mm i dubinu od 40 mm. Na zidu cilindra se nalazi 20
otvora prenika 0,5 mm (etiri reda po pet otvora). Bronzani klip duine 48 mm u
obliku cilindra, a ija ukupna duina iznosi 52 mm, moe da sklizne u vertikalno
postavljen cilindar. Klip, iji prenik iznosi 15,6 mm , optereuje se masom od 2220 g,
tako da se vri pritisak od 120 kPa (1.2 bara) na dno cilindra.
Od eksplozivne materije mase od 5 do 8 grama napravi se mali ep duine 30 mm i
prenika 15 mm, koji se umota u jako finu gazu i stavlja u cilindar; klip optereen
masom se postavlja preko toga, da bi eksploziv za miniranje bio izloen pritisku od 120
kPa (1.2 bara).
Zatim se belei vreme, koje je potrebno, da se na spoljanjoj strani rupica cilindra
pojave prve uljane kapljice (nitroglicerina).
Smatra se da eksplozivna materija odgovara uslovima, ako se prve kapljice pojave tek
u vremenskom periodu od preko pet minuta nakon obavljenog ispitivanja na
temperaturi od 15 C do 20 C.
1394
Ispitivanje eksploziva na iznojavanje
Skica 2: optereenje u vidu zvona, mase 2220 g koje moe da se

okai na bronzani klin
Skica 3: upalj bronzani cilindar, sa jedne strane zatvoren

vertikalni i horizintalni presek; dim. u mm
Skica 2: Cilindrini bronzani klin; dimenzije u mm
2.3.2
2.3.2.1
2.3.2.2
2.3.2.3
2.3.2.4
2.3.2.5
2.3.2.6
Uz slike 1 do 3:
(1) 4 reda po 5 otvora prenika 0,5 mm
(2) bakar
(3) olovna ploa sa konusom za centriranje na donjoj strani
(4) 4 otvora, oko 46 mm x 56 mm, ravnomemo rasporeeni po obimu
Ispitivanje u vezi sa nitriranim smeama celuloze klase 4.1
Nitroceluloza u toku poluasovnog zagrevanja na 132C ne sme da odaje nikakve
vidljive utosmee nitrozne pare (nitrozne gasove). Temperatura paljenja mora biti
iznad 180C. Vidi 2.3.2.3 do 2.3.2.8, 2.3.2.9 (a) i 2.3.2.10 u nastavku.
3 g nitroceluloze (savitljive, plastine), u toku jednoasovnog zagrevanja na 132C,
ne sme da odaje nikakve vidljive utosmee nitrozne pare (nitrozne gasove).
Temperatura paljenja mora biti iznad 170C. Vidi pododeljke 2.3.2.3 do 2.3.2.8, 2.3.2.9
(b) i 2.3.2.10 u nastavku.
U nastavku navedeni postupci ispitivanja se koriste, ako nastanu razlike u miljenjima
u vezi sa prihvatanjem materije za transport u drumskom saobraaju.
Ako se za ispitivanje uslova stabilnosti, prethodno opisanih u ovom odeljku, koriste drugi
postupci, oni moraju dovesti do iste procene kao i u nastavku navedeni postupci.
U sprovoenju ispitivanja stabilnosti toplote opisanog u nastavku, temperatura u
komori za suenje u kojoj se nalazi uzorak za ispitivanje ne sme da odstupa vie od
2C od propisane temperature; vreme ispitivanja u trajanju od 30 ili 60 minuta mora se
odrati uz odstupanje od najvie 2 minuta. Komora za suenje mora biti takva da se
propisana temperatura moe postii za najvie 5 minuta nakon unoenja uzorka.
Pre ispitivanja prema 2.3.2.9 i 2.3.2.10, uzorci se moraju suiti na prirodnoj temperaturi
najmanje 15 sati u vakuumiranom eksikatoru, koji sadri stopljeni i zrnasti
1395
2.3.2.7
2.3.2.8
kalcijumhloridom, pri emu se uzorak rasporedi u tankom sloju; uzorci koji nisu u obliku
praine ili vlakana, moraju biti izdrobljeni ili razbijeni u male komade. Pritisak u suionici
se mora odravati ispod 6,5 kPa (0,065 bara).
Pre prethodno opisanog suenja u 2.3.2.6, materije prema 2.3.2.2 moraju biti
podvrgnute prethodnom suenju u komori za suenje sa dobrim provetravanjem i sa
podeenom temperaturom na 70C, sve dok gubitak mase u toku 15 minuta ne iznosi
manje od 0,3% prvobitne mase.
2.3.3
Slabo nitrirana nitroceluloza u skladu sa 2.3.2.1 treba da bude podvrgnuta

prethodnom suenju prema opisanom postupku u 2.3.2.7; suenje se zavrava
dranjem nitroceluloze najmanje 15 sati u eksikatoru sa koncentrovanom sumpornom
kiselinom.
Ispitivanje hemijske stabilnosti na toploti
(a) Ispitivanje materije navedene u gornjem stavu 2.3.2.1.
(i) U svaku od dve staklene epruvete, koje imaju sledee dimenzije:
duinu
350 mm,
unutranji prenik
16 mm,
debljinu zidova
1,5 mm
stavlja se 1 g materije osuene iznad kalcijumhlorida (po potrebi suenje se
mora vriti nakon usitnjenja materije na komade mase najvie 0,05 g). Obe
probne epruvete, koje su potpuno zatvorene labavim zatvaraem, stavljaju se
tada u sunicu, tako da budu vidljive najmanje 4/5 svoje duine i dre se na
temperaturi od 132C u toku 30 minuta. Pri tome se posmatra da li se tokom
tog perioda razvijaju nitrozni gasovi u vidu utosmeih para, koje su posebno
uoljive na beloj pozadini.
(ii) Materija se smatra stabilnom, ako se ne pojave takve pare.
(b) Ispitivanje nitroceluloze (savitljive, plastine) (vidi 2.3.2.2)
(i) U iste probne epruvete se stavlja 3 g nitroceluloze (savitljive, plastine), slino
kao pod (a), a one se tada stavljaju u komoru za suenje sa konstantnom
temperaturom od 132C.
(ii) Probne epruvete sa nitrocelulozom (savitljive, plastine) dre se u toku jednog
sata u komori za suenje. Tokom tog perioda ne smeju biti vidljive utosmee
nitrozne pare (nitrozni gasovi). Posmatranje i procena kao pod (a).
Temperatura paljenja (vidi 2.3.2.1 i 2.3.2.2)
(a) Temperatura paljenja se odreuje zagrevanjem 0,2 g materije stavljene u probnu
staklenu epruvetu potopljenu u kadu sa Wood-om metalnom legurom. Staklena
epruveta se stavlja u kupku nakon to je ova postigla temperaturu od 100C.
Temperatura kupke se zatim svakog minuta poveava za 5C.
(b) Probne staklene epruvete moraju imati sledee dimenzije:
duinu
125 mm,
unutranji prenik
15 mm,
debljinu zidova
0,5 mm
i moraju biti potopljene na dubinu od 20 mm .
(c) Ispitivanje se mora ponoviti tri puta i svaki put se belei temperatura na kojoj dolazi
do paljenja materije, da uz sporo ili brzo sagorevanje, da li uz rasprskavanje ili
eksploziju.
(d) Najnia temperatura utvrena u tri ispitivanja je temperatura paljenja.
Ispitivanja zapaljivih tenih materija klase 3, 6.1 i 8
2.3.3.1
Ispitivanje za odreivanje take paljenja
2.3.3.1.1
Taka paljenja se odreuje jednim od sledeih aparata:

(a) Abel;
(b) Abel-Pensky;
(c) Tag;
(d) Pensky-Martens;
(e) Aparati prema ISO 3679: 1983 ili ISO 3680:1983.
Za utvrivanje take paljenja boja, lepkova i slinih viskoznih proizvoda koji sadre
rastvarae, mogu se koristiti samo aparati i metode ispitivanja, koji su pogodni za
utvrivanje take paljenja viskoznih tenosti i koji odgovaraju sledeim standardima:
(a) meunarodni standard ISO 3679:1983;
(b) meunarodni standard ISO 3680:1983;
(c) meunarodni standard ISO 1523:1983;
2.3.2.9
2.3.2.10
2.3.3.1.2
1396
2.3.3.1.3
2.3.3.1.4
2.3.3.1.5
(d) nemaki standard DIN 53213:1978, Deo 1.

Postupak ispitivanja mora odgovarati metodi ravnotee ili neravnotee
Za postupak po metodi ravnotee vidi:
(a) meunarodni standard ISO 1516: 1981;
(b) meunarodni standard ISO 3680: 1983;
(c) meunarodni standard ISO 1523: 1983;
(d) meunarodni standard ISO 3679: 1983.
Postupci po metodi neravnotee su:
(c) za aparat Abel vidi:
(i) britanski standard BS 2000:1995, Deo 170;
(ii) francuski standard NF MO7-011:1988;
(iii) francuski standard NF T66-009:1969;
(d) za aparat Abel-Pensky vidi:
(i) nemaki standard DIN 51755:1974, Deo 1 (za temperature od 5C do 65C);
(ii) nemaki standard DIN 51755:1978, Deo 2 (za temperature ispod 5 C);
(iii) francuski standard NF MO7-036:1984;
(e) za aparat Tag vidi:
(i) ameriki standard ASTM D 56:1993;
(f) za aparat Pensky-Martens vidi:
(i) meunarodni standard ISO 2719:1988;
2.3.3.1.6
2.3.3.1.7
2.2.3.1.8
2.3.3.2
(ii) evropski standard EN 22719:1994 svaki u svom nacionalnom izdanju (npr, BS

2000, deo 404 / EN 22719);
(iii) ameriki standard ASTM D 93:1994;
(iv) standard Instituta za petrolej (Institut of Petroleum) IP 34:1988.
Ispitni postupci navedeni u 2.3.3.1.4 i 2.3.3.1.5 koriste se samo za podruja taaka
paljenja, koja su navedena u pojedinim metodama. Pri izboru metode koja e se koristiti,
treba imati u vidu mogunost hemijske reakcije izmeu materije i draa uzorka. Aparat
treba postaviti na mesto bez promaje, ukoliko je to u skladu sa bezbednou. Iz razloga
bezbednosti za organske perokside i samoreagujue materije (poznate i kao
"energetske" materije) ili za otrovne materije mogu se koristiti samo postupci ispitivanja,
kod kojih se koriste uzorci male veliine od oko 2 ml.
Ako se prema metodi neravnotee iz 2.3.3.1.5 utvrdi taka paljenja od 23C 2C ili od
61C 2C, ovaj rezultat treba proveriti za svako temperaturno podruje sa metodom
ravnotee u skladu sa 2.3.3.1.4.
Ukoliko je klasifikacija neke zapaljive tene materije sporna, tada se prihvata
klasifikacija predloena od strane poiljaoca, ako se naknadnim ispitivanjem take
paljenja dobije vrednost, koja ne odstupa za vie od 2C od granine vrednosti utvrene
u 2.2.3.1 (23C, odnosno 60C). Ako je odstupanje vee od 2C, treba preduzeti novo
naknadno ispitivanje, a prihvata se najnia vrednost dobijena u oba naknadna
ispitivanja.
Ispitivanje za utvrivanje sadraja peroksida
Sadraj peroksida u tenoj materiji se utvruje na sledei nain:
U laboratorijsku posudu Erlenmeyer se sipa koliina p (priblino 5 g, precizno
mereno na 0,01 g) tenosti koja treba da se ispita, dodaje se 20 cm anhidrida siretne
kiseline i oko 1 g vrstog prakastog kalijumjodida; posuda se promuka i nakon 10
minuta, tenost se zagreva u toku 3 minuta na oko 60S. Zatim se ostavi 5 minuta da se
ohladi i dodaje se 25 cm vode. Osloboeni jod se nakon pola sata titrie (neutralie) sa
10N (normalitet rastvora) rastvorom natrijumtiosulfata bez dodavanja indikatora; potpuni
nestanak boje oznaava zavretak reakcije. Ako je n broj za potreban rastvor tiosulfata
u cm, procenat peroksida (raunato u H2O2) u uzorku dobija se formulom:
17n
100p
2.3.4
Ispitivanje za utvrivanje protonosti (fluidnosti)
2.3.4.1
Za utvrivanje protonosti tenih, viskoznih ili kremastih materija i smea treba koristiti
sledei postupak:
Ispitni aparat
1397
2.3.4.2
Komercijalno dostupan Penetrometar prema standardu ISO 2137:1985 sa vodeom

polugom od 47.5 g 0.05 g;
ploica za prosejavanje od duraluminijuma sa konusnim rupama i masom od 102.5 g
0,05 g (vidi skicu 1);
posuda za penetraciju sa unutranjim prenikom od 72 mm do 80 mm za prihvatanje
uzorka.
Postupak ispitivanja
2.3.4.3
Uzorak se naliva u posudu za penetraciju najmanje pola sata pre merenja. Posuda se
nakon toga hermetiki zatvara i ostavlja da miruje do merenja. Uzorak u hermetiki
zatvorenoj posudi za penetraciju, se zagreva na 35C 0,5C i tek neposredno pre
merenja (najvie 2 minuta) stavlja se na sto penetrometra. Nakon toga se vrh S ploice
za prosejavanje stavlja na povrinu tenosti i meri se dubina prodiranja u zavisnosti od
vremena.
Ocena rezultata ispitivanja
Materija ima oblik paste, ako nakon postavljanja vrha S na povrinu uzorka, penetracija
oitana na mernom aparatu iznosi:
(e) nakon trajanja optereenja od 5 s 0,1 s, manje od 15 mm 0,3 mm ili
(f) nakon trajanja optereenja od 5 s 0,1 s, vie od 15 mm 0,3 mm, ali dodatna
penetracija nakon jo 55 s 0,5 s, je manja od 5,00 mm 0,5 mm.
Napomena: Kod uzoraka sa ogranienom protonou, esto nije mogue stvoriti
stabilan nivo povrine u penetrometrijskoj posudi radi stvaranja
zadovoljavajuih poetnih uslova za merenje pri postavljanju vrha S. Osim
toga, kod nekih uzoraka moe doi do elastine deformacije povrine
prilikom postavljanja ploice za prosejavanje, to u prvim sekundama
ostavlja utisak vee penetracije. U takvim sluajevima moe biti
svrsishodna procena rezultata prema prethodno navedenom stavu (b).
1398
Skica 1
Penetrometar
Masu uskladiti
na 102,5
0,05g
Presovan sklop
Za mere bez podatka o toleranciji vai 0,1mm
1399
2.3.5
Ispitivanja za utvrivanje ekotoksinosti, postojanosti i bioakumulacije materija u vodi

za svrstavanje u klasu 9
2.3.5.1.
Napomena: Korieni ispitni postupci moraju odgovarati onima koji su usvojeni od strane
Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Komisije Evropske
Zajednice (EC). Ako se koriste drugi ispitni postupci, oni moraju biti
meunarodno priznati, istovetni sa ispitnim postupcima OECD/EC i navedeni u
izvetajima o ispitivanjima.
Akutna toksinost za ribe
2.3.5.2
Cilj ovog ispitivanja je da se utvrdi, na kojoj koncentraciji dolazi do uginua od 50% kod
eksperimentalnih ivotinja. To je tzv. vrednost LC50 koja pokazuje koncentraciju materije u vodi
koja prouzrokuje uginue od 50% ispitane grupe riba u toku neprekidnog perioda ispitivanja do
najmanje 96 sati. Odgovarajue vrste riba su: zebrasti iverak (Brachydaniorerio), ameriki
zlatni prijor (Pimephales promelas) i dugina pastrmka (Oncorhynchus mykiss).
Ribe se izlau ispitivanoj supstanci, koja se dodaje vodi u razliitim koncentracijama (plus
jedna kontrolna serija bez dodatka ispitivane supstance). Posmatranja se belee najmanje
svakih 24 sata. Na kraju 96-satnog delovanja, ako je mogue, za svako posmatranje se
izraunava koncentracija, koja je uzrok uginua 50% riba. Osim toga, odreuje se i
koncentracija, na kojoj se nakon 96 sati ne primeuje nikakvo dejstvo (no observed effect
concentration - NOEC).
Akutna toksinost za vodene buve
2.3.5.3
Cilj ovog ispitivanja je da se utvrdi delotvorna koncentracija supstance u vodi, koja 50%
vodenih buva ini nesposobnim za plivanje (EC50). Odgovarajui organizmi koji slue za
ispitivanje su Daphnia magna i Daphnia pulex. Vodene buve se 48 sati izlau ispitivanoj
supstanci, koja je dodata vodi u razliitim koncentracijama. Odreuje se i koncentracija, na
kojoj se nakon 48 sati ne konstatuje nikakvo dejstvo (no opserved efficent concetration NOEC).
Spreavanje rasta algi
2.3.5.4
Cilj ovog ispitivanja je da se utvrdi dejstvo hemikalije na rast algi pod standardnim uslovima. U
toku vremenskog perioda od 72 sata uporeuje se promena biomase i stopa rasta algi pod
istim uslovima, ali bez delovanja hemikalije koja se ispituje. Rezultati se predstavljaju
delotvornom koncentracijom, na kojoj se smanjuje rast algi za 50% (IC50r), ali i stvaranjem
biomase (IC50b).
Postupak ispitivanja za laku bioloku razgradivost
Cilj ovog ispitivanja je da se utvrdi stepen bioloke razgradnje pod standardnim aerobnim
uslovima. Ispitivana supstanca se dodaje u maloj koncentraciji hranjivom rastvoru (bujonu) sa
aerobnim bakterijama. Napredovanje razgradnje se posmatra 28 dana odreivanjem parametra
koji je naveden za korieni ispitni postupak. Na raspolaganju stoji vie ekvivalentnih ispitnih
postupaka. Parametri obuhvataju smanjivanje rastvorenog organskog ugljenika (DOC),
stvaranje ugljendioksida (CO2) i gubitak kiseonika (O2).
Materija se smatra bioloki lako razgradiva, ako su u toku od najvie 28 dana ispunjeni sledei
kriterijumi, pri emu u roku od 10 dana, poev od dana kada bioloko razgraivanje po prvi put
iznosi preko 10%, moraju biti dostignute sledee vrednosti:
Smanjivanje DOC:
70%
Stvaranje CO2:
60% teoretske proizvodnje CO2
Gubitak O2:
60% teoretske potrebe O2
Ispitivanje se moe produiti preko 28 dana, ako gornji kriterijumi nisu ispunjeni, pri emu
rezultat predstavlja bioloku razgradivost koja pripada ispitivanoj supstanci. U svrhu
svrstavanja, normalno se zahteva rezultat "lake" razgradivosti.
Ako su na raspolaganju samo podaci o COD i BOD5, tada se materija smatra bioloki lako
razgradivom, ako je:
BOD5
0,5
COD
Biohemijska potreba za kiseonikom (BOD Biochemical Oxygen Demand) se definie kao
masa rastvorenog kiseonika, koja je potrebna za hemijsku oksidaciju odreene zapremine
rastvorene supstance pod propisanim uslovima. Rezultati se izraavaju u gramima BOD po
gramu ispitivane supstance. Normalni period ispitivanja je pet dana (BOD5) pri korienju
nacionalnog standardnog ispitnog postupka.
Hemijska potreba za kiseonikom (COD - Chemical Oxygen Demand) je mera za sposobnost
oksidacije supstance i izraava se istom vrednou koliine kiseonika oksidacinog reagensa,
1400
2.3.5.5
koju supstanca potroi pod odreenim laboratorijskim uslovima. Rezultati se izraavaju u

gramima COD po gramu ispitivane supstance. Mogue je korienje nacionalnog
standardnog ispitnog postupka.
Postupak ispitivanja za potencijal bioakumulacije
2.3.5.5.1
Cilj ovog ispitivanja sastoji se u tome, da se odredi potencijal bioakumulacije ili kroz odnos
izmeu ravnotene koncentracije (s) materije u rastvarau i u vodi ili kroz faktor
biokoncentracije (BCF).
2.3.5.5.2
Odnos ravnotene koncentracije (s) materije u rastvarau prema onom u vodi u principu se
izraava kao decimalni logaritam (log10). Rastvara i voda mogu imati samo zanemarivu
izmeanost, a materija ne sme da se jonizuje u vodi. Rastvara koji se normalno primenjuje
je n-oktanol.
U sluaju n-oktanola i vode rezultat je sledei:
log Pow = log10 [co/cw ]
pri emu je Pow Nernstov koeficijent raspodele, koji se dobija deljenjem koncentracije
materije koja se ispituje u n-oktanolu (co) sa koncentracijom materije u vodi (cw ).
Ako je log Pow 3.0, materija poseduje potencijal bioakumulacije.
Faktor biokoncentracije (BCF) se definie kao odnos izmeu koncentracije ispitivane
supstance u ribama koje se ispituju (cf) i koncentracije u ispitnoj vodi (cw) u stabilnom stanju:
BCF = (cf)/( cw ).
Princip ispitivanja podrazumeva da su ribe izloene rastvoru ili disperziji sa poznatom
koncentracijom ispitivane supstance u vodi. U skladu sa odabranim ispitnim postupkom, koji se
zasniva na osobinama ispitivane supstance, moe se koristiti protoni postupak, statiki ili
polustatiki postupak. Ribe su tokom datog vremenskog perioda izloene ispitivanoj supstanci,
a nakon toga sledi vremenski period bez daljeg izlaganja. Tokom dugog perioda, vre se
merenja stope poveanja ispitivane supstance u vodi (tj. stope izluivanja ili oneienja,
zagaenja).
(Razni ispitni postupci i metode izraunavanja faktora BCF detaljno su opisani u Smernicama
OECD za ispitivanje hemikalija "OECD Guidlines for Testing of Chemicals", metodi 305A do
305E, od 12. maja 1981. godine).
Materija moe imati vrednost log Pow , koja je vea ili jednaka 3 i vrednost faktora BCF manju
od 100, to bi ukazivalo na mali ili nepostojei potencijal bioakumulacije. U diskutabilnim
sluajevima, daje se prednost vrednosti faktora BCF u odnosu na vrednost log Pow , kao to je
prikazano u algoritmu u 2.3.5.7.
Kriterijumi
2.3.5.5.3
2.3.5.5.4
2.3.5.6
Neka materija se moe smatrati zagaivaem vode, ako ispunjava jedan od sledeih
kriterijuma:
Najmanja od sledeih navedenih vrednosti: 96-asovna vrednost LC50 za ribe, 48-asovna
vrednost EC50 za vodene buve, 72-asovna vrednost IC50 za alge je:
(a) najvie 1 mg/l;
(b) vea od 1 mg/l, ali najvie 10 mg/l, a materija nije bioloki lako razgradiva;
(c) vea od 1 mg/l, ali najvie 10 mg/l, a vrednost log Pow je najmanje 3,0 (izuzev, ako
eksperimentalno odreeni faktor BCF iznosi najvie 100).
1401
2.3.5.7
Algoritam (Dijagram postupka za ispitivanje bioakumulacije)

ema
LC50 *) 1 mg/l
LC50 *) 10 mg/l
log Pow 3,0+ (, BCF 100)
2.3.6
Klasifikacija organometalnih materija u klase 4.2. i 4.3

U zavisnosti od njihovih osobina utvrenih u skladu sa ispitivanjem N.1 do N.5 Prirunika za
ispitivanja i kriterijume, Deo III, odeljak 33, organometalne materije se mogu klasifikovati u
klasu 4.2. ili 4.3, u zavisnosti od sluaja, u skladu sa algoritmom prikazanim na skici 2.3.6.
Napomena 1: U zavisnosti od njihovih drugih osobina i Tabele pretenih opasnosti (vidi
2.1.3.10), organometalne materije mogu se klasifikovati u druge klase.
2: Zapaljivi rastvori sa organometalnim jedinjenjima u koncentracijama, koje nisu
samozapaljive ili u dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive gasove u opasnim
koliinama, su materije klase 3.
Skica 2.3.6: Algoritam za klasifikaciju organometalnih materija u klase 4.2. i 4.3 (a), (b)
(a)
Postupci ispitivanja N.1 do N.5 mogu se nai u Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo III,
odeljak 33.
(b)
Ukoliko je primenjivo i ako je ispitivanje uzimajui u obzir reaktivne osobine, odgovarajue, ,
osobine klasa 6.1. i 8 treba odrediti prema Tabeli pretenih opasnosti u 2.1.3.10.
/
/

,
UN 3391
,
,
UN 3392
1402
a
?
1403
DEO 3
Lista opasnih tereta,
posebne odredbe i izuzeci vezani za
opasne terete pakovane u ogranienim
koliinama
1404
Poglavlje 3.1
Opti zahtevi
3.1.1
3.1.2
3.1.2.1
3.1.2.2
Uvod
Pored odredbi navedenih ili pomenutih u tabelama ovog dela, treba imati u vidu opte
zahteve svakog dela, poglavlja i/ili odeljka. Ovi opti zahtevi se ne nalaze u tabelama.
Ako je neki opti zahtev u suprotnosti sa nekom posebnom odredbom, posebna odredba
ima prednost nad optim zahtevom.
Zvanini naziv za transport
Napomena: Za zvanini naziv za transport, koji se koristi za transport uzoraka, vidi
2.1.4.1.
Zvanini naziv za transport je onaj deo naziva koji najpreciznije opisuje teret u Tabeli A
poglavlja 3.2 i ispisano je velikim slovima (brojevi, grka slova, navodi malim slovima,
kao to su "sec", "tert", "m", "n", "o", "p" ine integralni deo naziva). Alternativni naziv za
transport moe biti naveden u zagradi iza glavnog zvaninog naziva za transport [npr.
ETANOL (ETIL-ALKOHOL)]. Delovi naziva, koji su pisani malim slovima ne smatraju se
sastavnim delom zvaninog naziva za transport.
Ako su veznici "i" ili "ili" tampani malim slovima ili ako su segmenti naziva odvojeni
zarezom, nije neophodno da se u transportni dokument ili na oznakama komada za
otpremu navodi potpuni naziv. To je posebno sluaj, kada se pod istim UN-brojem
pojavljuje vie razliitih naziva. Sledei primeri ilustruju izbor zvaninog naziva za
transport u takvim sluajevima:
(a) UN 1057 UPALjAI ili PUNjENjA ZA UPALjAE - Zvanini naziv za transport je onj
koji najvie odgovara od sledeih moguih kombinacija:
UPALjAI
PUNjENjA ZA UPALjAE;
(b) UN 2793 GVOE, STRUGOTINA OD BUENjA, GLODANjA ILI STRUGANjA,
OTPACI, u obliku podlonom samozagrevanju. Zvanini naziv za transport je onaj
koji najvie odgovara od sledeih kombinacija:
GVOE, STRUGOTINA OD BUENjA
3.1.2.3
3.1.2.4
3.1.2.5
3.1.2.6
1)
GVOE, STRUGOTINA OD GLODANjA

GVOE, STRUGOTINA OD STRUGANjA
GVOE, OTPACI
Zvanini naziv za transport se moe koristiti u jednini ili u mnoini. Ako ovaj naziv sadri
pojmove za blie odreivanje, redosled ovih pojmova u transportnom dokumentu ili u
obeleavanju komada za otpremu je slobodan. Na primer, umesto "DIMETILAMIN U
VODENOM RASTVORU" alternativno se moe navesti "VODENI RASTVOR
DIMETILAMINA". Za terete Klase 1 mogu se koristiti trgovaki ili vojni nazivi, koji sadre
zvanini naziv dopunjen dodatnim opisnim tekstom.
Veliki broj materija ima jedan naziv i za teno i za vrsto stanje (vidi definiciju pojmova
za tenu materiju i vrstu materiju u 1.2.1), kao i za vrstu materiju i rastvor. Ovima
1)
su dodeljeni razliiti UN-brojevi, koji se ne pojavljuju neophodno jedni za drugim.
Ako se neka materija predaje na transport u rastopljenom stanju, koja je prema definiciji
pojmova u odeljku 1.2.1 vrsta, zvanini naziv mora biti dopunjen bliim odreivanjem
"RASTOPLjENO", ako to ve nije sadrano u nazivu, koje je navedeno velikim slovima u
Tabeli A Poglavlja 3.2 (na primer, ALKILFENOL,VRST, N.D.N., RASTOPLjEN).
Sa izuzetkom samoreagujuih materija i organskih peroksida i sa izuzetkom sluajeva u
kojima je ve naveden velikim slovima u nazivu u koloni (2) Tabele A, Poglavlja 3.2,
izraz "STABILIZOVAN" se mora dodati kao deo zvaninog naziva materije, koja bi bez
stabilizacije bila zabranjena za transport, u skladu sa stavovima 2.2.x.2, jer su one u
stanju da opasno reaguju u normalnim uslovima transporta, (npr. "OTROVNA
ORGANSKA TENA MATERIJA, N.D.N., STABILIZOVANA").
Ako se za stabilizaciju takve materije primenjuje kontrola temperature za spreavanje
razvoja opasnog natpritiska, u tom sluaju vai za:
U azbunom spisku (Tabela B, Poglavlja 3.2) to se za pojedine jasno moe uoiti, npr.:
NITROKSILENI, TENI
6.1
1665
NITROKSILENI, VRSTI 6.1
3447.
1405
3.1.2.7
(a) tene materije: ako je SADT manji ili jednak 50 C, vae odredbe odeljka
2.2.41.1.17, posebna odredba V 8 poglavlja 7.2, posebna odredba S4 poglavlja 8.5
i posebna odredba poglavlja 9.6; za transport u IBC i cisternama vae sve
primenjive odredbe za UN 3239 (vidi posebno 4.1.7.2, uputstvo za pakovanje IBC
520 i pododeljak 4.2.1.13);
(b) gasove: uslovi transporta moraju biti odobreni od strane nadlenog organa.
Hidrati se mogu transportovati pod zvaninim nazivom za transport bezvodnih materija.
3.1.2.8
Nazivi po vrstama ili naziv "nije drugaije naveden" (N.D.N.)
3.1.2.8.1
Nazivi po vrstama za transport i naziv "nije drugaije naveden" na koje se odnosi

posebna odredba 274 u koloni (6) Tabele A Poglavlja 3.2, treba dopuniti tehnikim
nazivom tereta, izuzev ako nacionalni zakon ili meunarodna konvencija za materije
koje podleu kontroli, zabranjuje taan opis istih. Za eksplozive i predmete sa
eksplozivnom materijom Klase 1, opis opasnog tereta moe biti dopunjen dodatnim
opisnim tekstom koji upuuje na trgovaki ili vojni naziv. Tehniki naziv treba navesti u
zagradi neposredno iza zvaninog naziva za transport. Odgovarajue dopunsko
odreivanje kao to su "SADRI" ili "KOJI SADRI" ili drugi opisni izrazi kao to su
"SMEA", "RASTVOR" itd., kao i procentualni sadraj tehnikih sastavnih delova mogu
se takoe navesti. Na primer: "UN 1993 ZAPALjIVA TENA MATERIJA, N.D.N.
(SADRI KSILEN I BENZEN), 3, II".
Tehniki naziv treba da bude priznati hemijski naziv, eventualno, priznati bioloki naziv ili
neki drugi naziv, koji se obino upotrebljava u naunim i tehnikim prirunicima,
asopisima i tekstovima. Trgovaki nazivi se ne smeju koristiti u te svrhe. U sluaju,
pesticida mogu se koristiti samo opti ISO naziv(i), drugi naziv(i) prema izdanju
"Preporuena klasifikacija pesticida prema opasnosti i uputstva za klasifikaciju" Svetske
zdravstvene organizacije (The WHO Recommended Clasiffication of Pesticides by
Hazard and Guilines to Classification) ili naziv(i) aktivnog(aktivnih) sastojka(sastojaka).
Ako se smea opasnih tereta opisuje jednim od naziva "N.D.N." ili nazivom "po
vrstama", za koji je u koloni (6) Tabele A, Poglavlja 3.2 dodeljena posebna odredba 274,
nije potrebno navoditi vie od dve komponente, koje su merodavne za opasnosti ili
opasnosti smee, izuzev materija koje podleu kontroli i iji je taan opis zabranjen
nacionalnim zakonom ili meunarodnom konvencijom. Ako je komad za otpremu, koji
sadri neku smeu, olistan listicom opasnosti za sporednu opasnost, jedan od dva
tehnika naziva navedena u zagradi mora biti naziv komponente, zbog koje je
neophodna primena listice opasnosti za sporednu opasnost.
Napomena: Vidi 5.4.1.2.2.
Sledei primeri ilustruju kako se kod naziva N.D.N, zvanini naziv za transport dopunjuje
tehnikim nazivom tereta:
UN 2902 PESTICID, TEAN, OTROVAN, N.D.N. (Drazoksolon);
UN 3394 PIROFORNA ORGANOMETALNA TENA MATERIJA, REAKTIVNA SA
VODOM (Trimetilgalijum)
3.1.2.8.1.1
3.1.2.8.1.2
3.1.2.8.1.3
1406
3.1.2.9
Smee i rastvori, koji sadre jednu opasnu materiju

Ako se, u skladu sa zahtevima o klasifikaciji iz 2.1.3.3, smee i rastvori smatraju kao
poimenino navedena materija, potrebno je dodati izraz "RASTVOR", odnosno
"SMEA", kao deo zvaninog naziva za transport, npr. "ACETON U RASTVORU". Osim
toga, moe se navesti i koncentracija rastvora ili smee, kao npr. "ACETON U
RASTVORU, 75%".
1407
Poglavlje 3.2
Spisak opasnih tereta
3.2.1
Tabela A: Spisak opasnih tereta po numerikom redosledu UN brojeva

Objanjenja
Po pravilu, svaki red tabele A ovog poglavlja obrauje materiju (materije) ili predmet
(predmete), koji su obuhvaeni odreenim UN-brojem. Meutim, ako materije ili
predmeti, koji pripadaju istom UN-broju, imaju razliite hemijske osobine, fizike osobine
i/ili uslove transporta, za ove UN-brojeve mogu se koristiti vie uzastopnih redova.
Svaka kolona Tabele A je namenjena jednoj odreenoj temi, kako je to navedeno u
narednim objanjenjima. Presek kolona i redova (elija) sadri informacije, koje se
odnose na temu, koja se obrauje u koloni za materiju (materije) ili predmet (predmete)
u tom redu:
- Prve etiri elije identifikuju materiju (materije) ili predmet (predmete) koji spadaju u
taj red (u tom pogledu dodatne informacije su navedene u posebnim odredbama u
koloni (6) );
- Sledee elije navode primenjive posebne odredbe, ili kao potpune informacije ili u
kdiranom obliku. Kdovi upuuju na detaljne informacije, sadrane u delu,
poglavlju, odeljku i/ili pododeljku, koji su navedeni u objanjenjima u nastavku.
Prazna elija znai, ili da nema nikakvih posebnih odredbi i da se primenjuju samo
opti zahtevi, ili da vai ogranienje transporta navedeno u objanjenjima.
U odgovarajuim kolonama se ne ukazuje na primenjive opte zahteve.
Objanjenja u nastavku navode za svaku kolonu deo (delove), poglavlje (poglavlja),
odeljak (odeljke), i/ili pododeljak (pododeljke) u kojima su oni sadrani.
Objanjenja za svaku kolonu:
Kolona (1)
" UN-broj "
Ova kolona sadri UN-broj za:
- opasnu materiju ili predmet, ako je ova materija ili predmet svrstana u sopstveni
specifini UN-broj, ili
- naziv po vrstama ili naziv n.d.n., u koje se svrstavaju opasne materije i predmeti koji
nisu poimenino navedeni u skladu sa kriterijumima Dela 2 ("algoritam za
klasifikaciju").
Kolona (2)
"Naziv i opis"
Ova kolona sadri naziv materije ili predmeta, ispisan velikim slovima, ako je materiji ili
predmetu dodeljen sopstveni specifian UN-broj, ili naziv po vrstama ili naziv n.d.n., u
koji je svrstana opasna materija ili predmet u skladu sa kriterijumima Dela 2 ("algoritam
za klasifikaciju"). Ovaj naziv se mora koristi kao zvanini naziv za transport, ili po potrebi,
kao deo zvaninog naziva za transport (vidi 3.1.2 za dalje pojedinosti vezano za zvanini
naziv za transport).
Opisni tekst, ispisan malim slovima, je dodat posle zvaninog naziva za transport radi
razjanjenja podruja primene naziva ako su klasifikacija i/ili uslovi transporta materije ili
predmeta razliiti pod odreenim uslovima.
Kolona (3a)
"Klasa "
Ova kolona sadri broj klase, ija definicija pojma obuhvata opasnu materiju ili predmet.
Ovaj broj klase se dodeljuje u skladu sa postupcima i kriterijumima Dela 2.
Kolona (3b)
" Klasifikacioni kd "
Ova kolona sadri klasifikacioni kd opasne materije ili predmeta.
- Za opasne materije ili predmete Klase 1, kd sadri broj podklase i slova grupe
1408
kompatibilnosti, koji se dodeljuje u skladu sa postupcima i kriterijumima iz 2.2.1.1.4.

- Za opasne materije i predmete Klase 2, kd sadri broj i grupu opasnih osobina, koje
su objanjene u 2.2.2.1.2 i 2.2.2.1.3.
- Za opasne materije ili predmete Klase 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 6.2, 8 i 9 kdovi
2
su objanjeni u 2.2.x.1.2. .
- Opasne materije ili predmeti Klase 7 nemaju nikakve klasifikacione kdove.
Kolona (4)
" Ambalana grupa "
Ova kolona sadri broj (brojeve) ambalane grupe (I, II ili III), u koju je svrstana opasna
materija. Ovi brojevi ambalane grupe se dodeljuju na osnovu postupaka i kriterijuma
Dela 2. Odreeni predmeti i materije nisu svrstani ni u jednu ambalanu grupu.
Kolona (5)
"Listice opasnosti"
Ova kolona sadri broj uzorka listice opasnosti / velike listice (plakate) (vidi 5.2.2.2 i
5.3.1.7), koje treba da budu postavljene na komade za otpremu, kontejnere, kontejnercisterne, prenosive cisterne, MEGC i vozila.
Meutim, za materije i predmete Klase 7, 7X oznaava uzorak listice br. 7A, 7B ili 7C,
zavisno od sluaja, prema kategoriji (vidi 2.2.7.8.4 i 5.2.2.1.11.1) ili veliku listicu (plakatu)
po uzorku 7D (vidi 5.3.1.1.3 i 5.3.1.7.2).
Opte odredbe za postavljanje listice opasnosti / velike listice (plakate) (npr. broj listice ili
mesto postavljanja) sadrani su za komade za otpremu u 5.2.2.1, a za kontejnere,
kontejner-cisterne, MEGC, prenosive cisterne, vozila u 5.3.1.
Napomena: Posebne odredbe, naznaene u koloni (6), mogu da izmene gore
pomenute odredbe koje se tiu olistavanja.
Kolona (6)
"Posebne odredbe"
Ova kolona sadri brojane kdove posebnih odredbi koji moraju biti ispunjeni. Ove
odredbe odnose se na proireno podruje tema, koje su uglavnom povezane sa
sadrajem kolona (1) do (5) (npr. zabrane transporta, izuzea od zahteva, objanjenja
vezana za klasifikaciju odreenih oblika opasnog tereta, kao i dodatne odredbe o
olistavanju ili obeleavanju) i navedeni su u Poglavlju 3.3 u brojanom redosledu. Ako
je kolona (6) prazna, za dati opasni teret ne vae nikakve posebne odredbe vezane
za sadraje kolona (1) do (5).
Kolona (7)
"Ograniene koliine"
Ova kolona sadri alfanumeriki kd sa sledeim znaenjem:
- "LQ0" znai, da ne postoji nikakvo izuzee od propisa ADR za opasni teret pakovan u
ogranienim koliinama;
- Ostali alfanumeriki kdovi koji poinju slovima "LQ" znae, da se odredbe ADR ne
primenjuju, ako su ispunjeni uslovi navedeni u Poglavlju 3.4 (opti uslovi u 3.4.1 i
uslovi u 3.4.3, 3.4.4, 3.4.5 i 3.4.6, koji se primenjuju za odnosne kdove).
Kolona (8)
"Uputstva za pakovanje"
Ova kolona sadri alfanumerike kdove za primenu uputstava za ambalau:
2
x = broj klase opasne materije ili predmeta, eventualno bez take.
1409
- Alfanumeriki kdovi koji poinju slovom "P", odnose se na uputstva za pakovanje za

ambalau i posude (izuzev IBC i velike ambalae), dok se alfanumeriki kdovi koji
poinju slovom "R" odnose na uputstva za ambalau od tankog lima. Ova uputstva su
navedena numerikim redosledom u 4.1.4.1 i navode dozvoljene ambalae i posude.
Ona takoe navode, koje opte odredbe za pakovanje u 4.1.1, 4.1.2 i 4.1.3 i koje
posebne odredbe za pakovanje u 4.1.5, 4.1.6, 4.1.7, 4.1.8 i 4.1.9 treba ispuniti. Ako
kolona (8) ne sadri nikakav kd koji poinje slovima "P" ili "R", dati opasni teret se ne
moe transportovati u ambalai;
- Alfanumeriki kdovi koji poinju slovima "IBC" odnose se na uputstva za pakovanje
za IBC. Ova uputstva su navedena numerikim redosledom u 4.1.4.2 i odreuju
dozvoljene IBC. Ona takoe navode, koje opte odredbe za pakovanje u 4.1.1, 4.1.2 i
4.1.3 i koje posebne odredbe za pakovanje u 4.1.5, 4.1.6, 4.1.7, 4.1.8 i 4.1.9 treba
ispuniti. Ako kolona (8) ne sadri nikakav kd koji poinje slovima "IBC", dati opasni
teret se ne moe transportovati u IBC ambalai;
- Alfanumeriki kdovi koji poinju slovima "LP" odnose se na uputstva za pakovanje
za veliku ambalau. Ova uputstva su navedena numerikim redosledom u 4.1.4.3 i
odreuju dozvoljene velike ambalae. Ona takoe navode, koje opte odredbe za
pakovanje u 4.1.1, 4.1.2 i 4.1.3, i koje posebne odredbe za pakovanje u 4.1.5, 4.1.6,
4.1.7, 4.1.8 i 4.1.9. treba ispuniti. Ako kolona (8) ne sadri nikakve kdove koji poinju
slovima "LP", dati opasni teret se ne moe transportovati u velikoj ambalai;
- Alfanumeriki kdovi koji poinju slovima "PR" odnose se na uputstva za pakovanje
za posebne posude pod pritiskom. Ova uputstva su navedena u 4.1.4.4 u
numerikom redosledu, i odreuju koje opte odredbe za pakovanje u 4.1.1, 4.1.2 i
4.1.3, i koje posebne odredbe za pakovanje u 4.1.5, 4.1.6, 4.1.7, 4.1.8 i 4.1.9 treba
ispuniti.
Napomena: Posebne odredbe za pakovanje, naznaene u koloni (9a), mogu da
izmene gore pomenuta uputstva za pakovanje.
Kolona (9a)
"Posebne odredbe za pakovanje"
Ova kolona sadri alfanumerike kdove primenjivih posebnih odredbi za pakovanje:
- Alfanumeriki kdovi koji poinju slovima "PP" ili "RR" odnose se na posebne
dodatne odredbe za pakovanje u ambalau i posude kojih se treba pridravati (izuzev
IBC i velike ambalae). Oni su navedeni u 4.1.4.1, na kraju odgovarajueg uputstva
za pakovanje, koje je nazanaeno u koloni (8) (slovima "P" ili "R"). Ako kolona (9a) ne
sadri nikakve kdove koji poinju slovima "PP" ili "RR", ne vae nikakve posebne
odredbe za pakovanje navedene na kraju odgovarajueg uputstva za pakovanje;
- Alfanumeriki kdovi koji poinju slovom "B" ili slovima "BB" odnose se na posebne
dodatne odredbe za IBC kojih se treba pridravati. Oni su navedeni u 4.1.4.2, na
kraju odgovarajueg uputstva za pakovanje (slovima "IBC") koje je naznaeno u
koloni (8). Ako kolona (9a) ne sadri nikakav kd koji poinje slovom "B", ne vae
posebne odredbe za pakovanje navedene na kraju odgovarajueg uputstva za
pakovanje;
- Alfanumeriki kdovi koji poinju slovom "L" odnose se na posebne dodatne
odredbe za pakovanje u veliku ambalau, kojih se treba pridravati. Oni su navedeni
u 4.1.4.3 na kraju odgovarajueg uputstva za pakovanje (slovima "LP"), koje je
naznaeno u koloni (8). Ako kolona (9a) ne sadri nikakav kd koji poinje slovom
"L", ne vae posebne odredbe navedene na kraju odgovarajueg uputstva za
pakovanje.
Kolona (9b)
"Posebne odredbe za zajedniko pakovanje"
Ova kolona sadri alfanumerike kdove koji poinju slovima "MP" primenjivih posebnih
odredbi za zajedniko pakovanje. Ove posebne odredbe su navedene u numerikom
redosledu u 4.1.10. Ako kolona (9b) ne sadri nikakav kd, koji poinje slovima "MP",
vae samo opte odredbe (vidi 4.1.1.5 i 4.1.1.6.).
Kolona (10)
"Uputstva za prenosive cisterne i kontejnere za teret u rasutom stanju"
Ova kolona sadri alfanumeriki kod, koji je prema 4.2.5.2.1 do 4.2.5.2.4 i 4.2.5.2.6
1410
dodeljen uputstvu za prenosive cisterne. Ovo uputstvo za prenosive cisterne odgovara

najmanje strogim (najblaim) odredbama, koje su dozvoljene za transport odnosne
materije u prenosivim cisternama. Kdovi, koji obeleavaju i druga uputstva za prenosive
cisterne, koje su takoe dozvoljene za transport odnosne materije, sadrani su u
4.2.4.2.5. Ako nije naveden nijedan kd, transport u prenosivim cisternama nije
dozvoljen, izuzev, ako je nadleni organ izdao dozvolu kao to je opisano u 6.7.1.3.
Opti zahtevi za konstrukciju, izradu, opremu, odobrenje tipa, ispitivanje i
obeleavanje prenosivih cisterni sadrani su u poglavlju 6.7. Opti zahtevi za korienje
(npr. punjenje) sadrani su u odeljcima 4.2.1 do 4 2.4.
Oznaka "(M)" znai, da se materija moe transportovati u UN-MEGC.
pomenute zahteve
Kolona (11)
"Posebne odredbe za prenosive cisterne i kontejnere za teret u rasutom stanju"
Ova kolona sadri alfanumerike kdove dodatnih posebnih odredbi za prenosive
cisterne, kojih se treba pridravati. Ovi kdovi koji poinju slovima "TP" odnose se na
posebne odredbe za izradu ili korienje ovih prenosivih cisterni. Oni su navedeni u
4.2.4.3.
Napomena: Ako je tehniki mogue, ove posebne odredbe nisu samo primenljive na
prenosive cisterne navedene u koloni (10) ve i na prenosive cisterne koje
se mogu koristiti u skladu sa tabelom u 4.2.5.2.5.
Kolona (12)
"Kdovi za ADR cisterne"
Ova kolona sadri jedan alfanumeriki kd, koji opisuje odreenu vrstu cisterne, u
skladu sa 4.3.3.1.1. (za gasove Klase 2) ili 4.3.4.1.1. (za materije Klase 3 do 9). Ovaj tip
cisterne odgovara najmanje strogim odredbama za cisterne, koje su dozvoljene za
transport odgovarajue materije u njima. Kdovi, koji opisuju ostale dozvoljene tipove
cisterni navedeni su u 4.3.3.1.2 (za gasove Klase 2) ili 4.3.4.1.2 (za materije Klase 3 do
9). Ako nije naveden nikakav kd, transport u ADR cisternama nije dozvoljen.
Ako je u ovoj koloni naveden kd cisterne za vrste materije (S) i za tene materije (L),
to znai, da se ova materija moe predati na transport u cisternama u vrstom ili tenom
(rastopljenom) stanju. U principu, ova odredba vai za materije sa takom topljenja
izmeu 20C i 180C.
Ako je za neku vrstu materiju u ovoj koloni naveden kd cisterne za tenu materiju (L),
to znai da se ova materija moe predati na transport samo u tenom (rastopljenom)
stanju.
Opti zahtevi za izradu, opremu, odobrenje tipa, ispitivanje i obeleavanje, koji nisu
navedeni u kdiranju cisterni, sadrani su u odeljcima 6.8.1, 6.8.2, 6.8.3 i 6.8.5. Opti
zahtevi za korienje (npr. najvii stepen punjenja, najmanji ispitivani pritisak) sadrani
su u odeljcima 4.3.1 do 4.3.4.
Oznaka "(M)" iza kda cisterne znai, da se materija moe transportovati takoe i u
baterijskim vozilima ili MEGC.
Oznaka "(+)" iza kda cisterne znai, da je dozvoljeno alternativno korienje cisterne
samo ako je to navedeno u dozvoli za tip konstrukcije.
Za plastine cisterne od vlaknima pojaanih vetakih materija, vidi odeljak 4.4.1 i
poglavlje 6.9; za vakum cisterne za otpatke, vidi odeljak 4.5.1 i poglavlje 6.10.
pomenute zahteve.
Kolona (13)
"Posebne odredbe za ADR cisterne"
Ova kolona sadri alfanumerike kdove za posebne odredbe za ADR cisterne, koji
dodatno moraju biti ispunjeni:
- Alfanumeriki kdovi, koji poinju slovima "TU", odnose se na posebne odredbe za
korienje ovih cisterni. Oni su sadrani u 4.3.5;
- Alfanumeriki kdovi, koji poinju slovima "TC", odnose se na posebne odredbe za
1411
izradu ovih cisterni. Oni su sadrani u 6.8.4 (a);

- Alfanumeriki kdovi, koji poinju slovima "TE", odnose se na posebne odredbe za
opremu ovih cisterni. Oni su sadrani u 6.8.4 (b);
- Alfanumeriki kdovi, koji poinju slovima "TA", odnose se na posebne odredbe za
odobrenje tipa konstrukcije ovih cisterni. Oni su sadrani u 6.8.4 (c);
- Alfanumeriki kdovi, koji poinju slovima "TT", odnose se na posebne odredbe za
ispitivanje ovih cisterni. Oni su sadrani u 6.8.4 (d);
- Alfanumeriki kdovi, koji poinju slovima "TM", odnose se na posebne odredbe za
obeleavanje ovih cisterni. Oni su sadrani u 6.8.4 (e).
Napomena: Ako je tehniki mogue, ove posebne odredbe nisu samo primenljive na
cisterne navedene u koloni (12) ve i na cisterne koje se mogu koristiti u
skladu sa sa hijerarhijom u 4.3.3.1.2 i 4.3.4.1.2.
Kolona (14)
"Vozilo za transport u cisternama"
Ova kolona sadri kd, koji se prema 7.4.2 navodi za vozila koja se koriste za transport
materije u cisternama (vidi 9.1.1). Zahtevi koji se odnose na izradu i na odobrenje za
vozila navedeni su u poglavljima 9.1, 9.2 i 9.7.
Kolona (15)
"Transportna kategorija" (Kdovi za ogranienja za tunele)
Ova kolona sadri u gornjem delu elije jednu cifru, koja oznaava transportnu kategoriju
u koju je materija ili predmet svrstan u cilju izuzea vezano za koliine, koje se
transportuju po prevoznoj jedinici (vidi 1.1.3.6).
Ova kolona sadri u donjem delu elije u zagradama kd za ogranienja za tunele, koji
se odnosi na primenjiva ogranienja za prolaz vozila, sa kojim se transportuje materija ili
__
predmet kroz drumske tunele. Oni su navedeni u poglavlju 8.6. Podatak "( )" znai, da
nije dodeljen kd za ogranienja za tunele.
Kolona (16)
"Posebne odredbe za transport komadi za otpremu "
Ova kolona sadri alfanumeriki kd (kdove) koji poinje (poinju) slovom "V" za
primenjive posebne odredbe (ako postoje) za transport u komadima za otpremu. Ovi
propisi su navedeni u odeljku 7.2.4. Opte odredbe koje se odnose na transport u
komadima za otpremu navedene su u poglavljima 7.1 i 7.2.
Napomena: Osim toga, treba obratiti panju na posebne odredbe navedene u koloni
(18), koje se odnose na utovar, istovar i rukovanje.
Kolona (17)
"Posebne odredbe za transport teret u rasutom stanju"
Ova kolona sadri alfanumeriki kd (kdove) koji poinje (poinju) slovima "VV" za
primenjive posebne odredbe za transport tereta u rasutom stanju. Ovi propisi su
navedeni u odeljku 7.3.3. Ako nije naveden nikakav kd, transport tereta u rasutom
stanju nije dozvoljen. Opte odredbe koje se odnose na transport tereta u rasutom
stanju navedene su u poglavljima 7.1 i 7.3.
Napomena: Osim toga, treba obratiti panju na posebne odredbe u koloni (18), koje se
odnose na utovar, istovar i rukovanje.
Kolona (18)
"Posebne odredbe za transport utovar i istovar, rukovanje"
Ova kolona sadri alfanumeriki kd (kdove) koji poinje (poinju) slovima "SV" za
primenjive posebne odredbe za utovar i istovar, kao i rukovanje. Ovi propisi su navedeni
u odeljku 7.5.11. Ako u koloni (18) nije naveden nikakav kd, vae samo opte odredbe
(vidi odeljke 7.5.1 do 7.5.10).
1412
Kolona (19)
" Posebne odredbe za transportne radnje (operacije)"
Ova kolona sadri alfanumerike kdove koji poinju slovima "S" za odredbe koje se
primenjuju za transportne radnje koje su navedene u poglavlju 8.5. Ove odredbe je
neophodno primeniti dodatno uz odredbe u poglavljima 8.1. do 8.4, ali u sluaju
protivrenosti sa odredbama poglavlja 8.1. do 8.4, prednost imaju posebne odredbe.
Kolona (20)
"Broj za oznaavanje opasnosti"
Ova kolona sadri, broj od dve ili tri cifre (u izvesnim sluajevima njima prethodi slovo
"X") za materije i predmete Klase 2 do 9, a klasifikacioni kd za materije i predmete
Klase 1 (vidi kolonu (3b)). U propisanim sluajevima u 5.3.2.1 ovaj broj mora biti
naveden u gornjem delu narandaste table. Znaenje broja za oznaavanje opasnosti,
objanjeno je u 5.3.2.3.
1413
Amb
UN
broj
Naziv i opis
3.1.2
Klasa
2.2
Klasifika alan
Posebni Ograniene
Listice
a
cioni
koliine
grup opasnosti propisi
kd
a
5.2.2
3.3
3.4.6
2.2
2.1.1.
Porenosive cisterne
i kontejneri za
rasutu robu
Ambalaa
ADR cisterne
Vozilo za
transport u
cisternama
9.1.1.2
3
Uputstva za
pakovanje
4.1.4
Posebni Propisi za
propisi
zajednik
za
o
pakovanj pakovanj
e
e
4.1.4
4.1.10
Uputstva
4.2.5.2
7.3.2
Posebni
propisi
4.2.5.3
Kdovi za
cisterne
4.3
Posebni
propisi
4.3.5 + 6.8.4
10
11
12
13
Transportna
kategorija
(Kdovi za
ogranienja
za tunele)
1.1.3.6
(8.6)
Komadi
za
otpremu
7.2.4
UN broj
Naimenovanje i opis 3.1.2
Utovar,
Uslovi
Rasuti
istovar, i transport
teret
rukovanje
a
7.3.3
7.5.11
8.5
3a
3b
9a
9b
15
16
18
19
0004
AMONIJUMPIKRAT, suv ili

navlaen sa manje od
10%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
PP26
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0004
AMONIJUMPIKRAT,
suv ili navlaen sa
manje od
10%(masenih) vode
0005
PATRONE ZA ORUJE, sa
rasprskavajuim punjenjem
1.1F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0005
PATRONE ZA
ORUJE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0006
1.1E
LQ0
P130
LP101
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0006
PATRONE ZA
ORUJE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0007
1.2F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0007
PATRONE ZA
ORUJE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0009
MUNICIJA, ZAPALjIVA sa ili

bez rasprskavanja, potisnog
ili pogonskog punjenja
1.2G
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0009
MUNICIJA,
ZAPALJIVA sa ili bez
rasprskavanja,
potisnog ili
pogonskog punjenja
0010

1.3G
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0010
MUNICIJA,
rasprskavanja,
potisnog ili
pogonskog punjenja
0012
PATRONE ZA ORUJE SA
INERTNIM PROJEKTILOM
ili PATRONE ZA RUNO
VATRENO ORUJE
1.4S
1.4
LQ0
P130
MP23
MP24
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0012
PATRONE ZA
ORUJE SA
INERTNIM
PROJEKTILOM ili
PATRONE ZA
RUNO VATRENO
ORUJE
0014
PATRONE ZA ORUJE,
MANEVARSKE ili
PATRONE ZA RUNO
VATRENO ORUJE,
MANEVARSKE
1.4S
1.4
LQ0
P130
MP23
MP24
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0014
PATRONE ZA
ORUJE,
MANEVARSKE ili
PATRONE ZA
RUNO VATRENO
ORUJE,
MANEVARSKE
PP67
L1
1414
14
Broj za
oznaavanj
e
opasnosti
5.3.2.3
Posebni propisi za transport
17
20
0015
MUNICIJA, DIMNA sa ili bez

rasprskavanja, potisnog ili
pogonskog punjenja
1.2G
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0015
MUNICIJA, DIMNA sa
ili bez rasprskavanja,
potisnog ili
pogonskog punjenja
0015

pogonskog punjena, koja
sadri nagrizajue
supstance
1.2G
1
+8
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0015
MUNICIJA, DIMNA sa
potisnog ili
pogonskog punjena,
koja sadri
nagrizajue
supstance
0016

pogonskog punjenja
1.3G
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0016
MUNICIJA, DIMNA sa
potisnog ili
pogonskog punjenja
0016

pogonskog punjena, koja
sadri nagrizajue
supstance
1.3G
1
+8
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0016
MUNICIJA, DIMNA sa
potisnog ili
pogonskog punjena,
koja sadri
nagrizajue
supstance
0018
MUNICIJA, SUZAVAC sa
rasprskavanjem, potisnim ili
pogonskim punjenjem
1.2G
1
+6.1
+8
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
CV28
S1
0018
MUNICIJA,
SUZAVAC sa
rasprskavanjem,
potisnim ili pogonskim
punjenjem
0019
pogonskim punjenjem
1.3G
1
+6.1
+8
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
CV28
S1
0019
MUNICIJA,
SUZAVAC sa
rasprskavanjem,
punjenjem
0020
MUNICIJA, OTROVNA sa
pogonskim punjenjem
1.2K
0020
MUNICIJA,
OTROVNA sa
rasprskavanjem,
punjenjem
MUNICIJA, OTROVNA sa
pogonskim punjenjem
0021
MUNICIJA,
OTROVNA sa
rasprskavanjem,
punjenjem
0027
BARUT, CRNI, u
granulama ili prakast
1.1D
LQ0
P113
PP50
MP20
MP24
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0027
BARUT, CRNI, u
granulama ili prakast
0028
BARUT, CRNI, PRESOVAN

ili u LjUSPAMA
1.1D
LQ0
P113
PP51
MP20
MP24
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0028
BARUT, CRNI,
PRESOVAN ili u
LJUSPAMA
0029
DETONATORI,
NEELEKTRINI za
miniranje
1.1B
LQ0
P131
PP68
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0029
DETONATORI,
NEELEKTRINI za
miniranje
0021
TRANSPORT ZABRANjEN
TRANSPORT ZABRANjEN
TRANSPORT ZABRANjEN
TRANSPORT ZABRANjEN
1.3K
1415
0030
DETONATORI,
ELEKTRINI za miniranje
1.1B
LQ0
P131
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0030
DETONATORI,
ELEKTRINI za
miniranje
0033
BOMBE, sa
1.1F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0033
BOMBE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0034
BOMBE, sa
1.1D
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0034
BOMBE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0035
BOMBE, sa
1.2D
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0035
BOMBE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0037
BOMBE, SVETLEE
1.1F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0037
BOMBE, SVETLEE
0038
BOMBE, SVETLEE
1.1D
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0038
BOMBE, SVETLEE
0039
BOMBE, SVETLEE
1.2G
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0039
BOMBE, SVETLEE
0042
POJAIVAI PALjENjA,
bez detonatora
1.1D
LQ0
P132a
P132b
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0042
POJAIVAI
PALJENJA, bez
detonatora
0043
RASPRSKAVAJUA
PUNjENjA, sa eksplozivom
1.1D
LQ0
P133
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0043
RASPRSKAVAJUA
PUNJENJA, sa
eksplozivom
0044
UDARNE KAPISLE
1.4S
1.4
LQ0
P133
MP23
MP24
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0044
UDARNE KAPISLE
0048
RASPRSKAVAJUA TELA
1.1D
LQ0
P130
LP101
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0048
RASPRSKAVAJUA
TELA
0049
PATRONE, SVETLEE
1.1G
LQ0
P135
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0049
PATRONE,
SVETLEE
0050
PATRONE, SVETLEE
1.3G
LQ0
P135
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0050
PATRONE,
SVETLEE
0054
PATRONE, SIGNALNE
1.3G
LQ0
P135
MP23
MP24
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0054
PATRONE,
SIGNALNE
0055
AURE ZA POGONSKA
PUNjENjA PRAZNE, SA
UPALjAIMA ZA
POGONSKO PUNjENjE
1.4S
1.4
LQ0
P136
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0055
AURE ZA
POGONSKA
PUNJENJA PRAZNE,
SA UPALJAIMA ZA
POGONSKO
PUNJENJE
0056
PODVODNE BOMBE
1.1D
LQ0
P130
LP101
MP21
1
(B1000C)
CV1
CV2
CV3
S1
0056
PODVODNE BOMBE
PP69
PP67
L1
PP67
L1
1416
V2
0059
KUMULATIVNA PUNjENjA,
bez detonatora
1.1D
LQ0
P137
0060
DOPUNSKA
EKSPLOZIVNA PUNjENjA
1.1D
LQ0
P132a
P132b
0065
DETONIRAJUA VRPCA,
fleksibilna
1.1D
LQ0
P139
0066
FITILj
1.4G
1.4
LQ0
0070
UREAJ ZA SEENjE
KABLA, SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM
1.4S
1.4
0072
CIKLOTRIMETILENTRINIT
RAMIN (CIKLONIT),
(HEKSOGEN), (RDX),
NAVLAEN sa najmanje
15%(masenih) vode
1.1D
0073
DETONATORI ZA
MUNICIJU
1.1B
0074
DIAZODINITROFENOL,
NAVLAEN sa najmanje
40%(masenih) vode ili
smee vode i alkohola
0075
DIETILENGLIKOLDINITRA
T, DESENZITIVISAN sa
najmanje 25%(masenih)
neisparljivog, u vodi
nerastvorivog
desenzitivizatora
1.1D
0076
DINITROFENOL, suv ili

navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
1.1D
0077
DINITROFENOLATI
alkalnih metala,suvi ili
navlaeni sa manje od
15%(masenih) vode
1.3C
1.1A
266
266
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0059
KUMULATIVNA
PUNJENJA, bez
detonatora
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0060
DOPUNSKA
EKSPLOZIVNA
PUNJENJA
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0065
DETONIRAJUA
VRPCA, fleksibilna
P140
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0066
FITILJ
LQ0
P134
LP102
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0070
UREAJ ZA
SEENJE KABLA,
SA EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM
LQ0
P112a
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0072
CIKLOTRIMETILENT
RINITRAMIN
(CIKLONIT),
(HEKSOGEN),
(RDX), NAVLAEN
sa najmanje
15%(masenih) vode
LQ0
P133
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0073
DETONATORI ZA
MUNICIJU
0074
DIAZODINITROFEN
OL, NAVLAEN sa
najmanje
smee vode i
alkohola
LQ0
P110b
PP70
PP71
PP72
PP45
0 (B)
PP42 MP20
V2
CV1
CV2
CV3
S1
LQ0
P115
PP53
PP54
PP57
PP58
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0075
DIETILENGLIKOLDIN
ITRAT,
DESENZITIVISAN sa
najmanje
25%(masenih)
neisparljivog, u vodi
nerastvorivog
desenzitivizatora
1
+6.1
LQ0
P112a
P112b
P112c
PP26
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
CV28
S1
0076
DINITROFENOL, suv
ili navlaen sa manje
od 15%(masenih)
vode
1
+6.1
LQ0
P114a
P114b
PP26
MP20
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
CV28
S1
0077
DINITROFENOLATI
alkalnih metala,suvi ili
navlaeni sa manje
od 15%(masenih)
vode
266
1417
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0078
DINITROREZORCIN
OL, suv ili navlaen
sa manje od
15%(masenih) vode
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0079
HEKSANITRODIFENI
LAMIN
(DIPIKRILAMIN),
(HEKSIL)
PP63
PP66
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0081
EKSPLOZIV, TIP A
PP61
PP62
PP65
B9
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0082
EKSPLOZIV, TIP B
P116
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0083
EKSPLOZIV, TIP C
LQ0
P116
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0084
EKSPLOZIV, TIP D
LQ0
P135
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0092
SIGNALNE RAKETE,
ZEMLJA
1.3G
LQ0
P135
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0093
SIGNALNE RAKETE,
VAZDUH
1.1G
LQ0
P113
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0094
BARUT, SVETLEI
RASPRSKAVAJUI
UREAJI ZA
RASTRESANjE SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, za naftne
buotine, bez detonatora
1.1D
LQ0
P134
LP102
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0099
RASPRSKAVAJUI
UREAJI ZA
RASTRESANJE SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, za
naftne buotine, bez
detonatora
0101
TAPINI, NEEKSPLOZIVNI
1.3G
LQ0
P140
PP74
PP75
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0101
TAPINI,
NEEKSPLOZIVNI
0102
DETONIRAJUA VRPCA,
sa metalnom oblogom
1.2D
LQ0
P139
PP71
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0102
DETONIRAJUA
VRPCA, sa metalnom
oblogom
0103
FITILj, cevast, sa metalnom

oblogom
1.4G
1.4
LQ0
P140
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0103
FITILJ, cevast, sa
metalnom oblogom
0104
DETONIRAJUA VRPCA
SA MALIM DEJSTVOM, sa
metalnom oblogom
1.4D
1.4
LQ0
P139
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0104
DETONIRAJUA
VRPCA SA MALIM
DEJSTVOM, sa
metalnom oblogom
0078
DINITROREZORCINOL,
suv ili navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
0079
HEKSANITRODIFENILAMI
N (DIPIKRILAMIN),
(HEKSIL)
1.1D
LQ0
P112b
P112c
0081
EKSPLOZIV, TIP A
1.1D
616
617
LQ0
P116
0082
EKSPLOZIV, TIP B
1.1D
617
LQ0
P116
0083
EKSPLOZIV, TIP C
1.1D
267
617
LQ0
0084
EKSPLOZIV, TIP D
1.1D
617
0092
SIGNALNE RAKETE,
ZEMLjA
1.3G
0093
SIGNALNE RAKETE,
VAZDUH
0094
BARUT, SVETLEI
0099
IBC100
PP26
PP49
PP71
1418
PP73
MP23
4
(E)
P141
MP23
1
(B1000C)
LQ0
P141
MP23
1
(B1000C)
LQ0
P141
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0105
FITILJ, SIGURNOSNI
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0106
UPALJA,
EKSPLOZIVNI
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0107
UPALJA,
EKSPLOZIVNI
CV1
CV2
CV3
S1
0110
GRANATE ZA
VEBU, rune ili za
puku
S1
0113
GUANILNITROZOAM
INOGUANILIDENHIDRAZ
IN,NAVLAEN sa
najmanje
30%(masenih) vode
S1
0114
GUANILNITROZOAM
INOGUANILTETRAZEN,
NAVLAEN sa
najmanje
smee alkohola i
vode
S1
0118
HEKSOLIT
(HEKSOTOL), suv ili
navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
CV1
CV2
CV3
S1
0121
UPALJAI
CV1
CV2
CV3
S1
0124
MLAZNI
PERFORIRANI
PITOLJ SA
PUNJENJEM, za
naftne buotine, bez
detonatora
S1
0129
OLOVOAZID,
NAVLAEN sa
najmanje
smee vode i
alkohola
S1
0130
OLOVOSTIFNAT(OL
OVO
TRINITROREZORCI
NAT),NAVLAEN sa
najmanje
smee vode i
alkohola
0105
FITILj, SIGURNOSNI
1.4S
1.4
LQ0
P140
0106
UPALjA, EKSPLOZIVNI
1.1B
LQ0
0107
UPALjA, EKSPLOZIVNI
1.2B
0110
GRANATE ZA VEBU,
rune ili za puku
1.4S
1.4
0113
GUANILNITROZOAMINO- 1
GUANILIDENHIDRAZIN,NA
VLAEN sa najmanje
30%(masenih) vode
1.1A
266
LQ0
P110b
PP42 MP20
0 (B)
V2
CV1
CV2
CV3
0114
GUANILNITROZOAMINO- 1
GUANILTETRAZEN,NAVLA
EN sa najmanje
smee alkohola i vode
1.1A
266
LQ0
P110b
PP42 MP20
0 (B)
V2
CV1
CV2
CV3
0118
HEKSOLIT (HEKSOTOL),
15%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
0121
UPALjAI
1.1G
LQ0
P142
MP23
1
(B1000C)
V2
0124
MLAZNI PERFORIRANI
PITOLj SA PUNjENjEM,
za naftne buotine, bez
detonatora
1.1D
LQ0
P101
MP21
1
(B1000C)
V2
0129
OLOVOAZID, NAVLAEN
sa najmanje 20%(masenih)
vode ili smee vode i
alkohola
1.1A
266
LQ0
P110b
PP42
MP20
0 (B)
V2
CV1
CV2
CV3
0130
OLOVOSTIFNAT(OLOVO
1
TRINITROREZORCINAT),N
AVLAEN sa najmanje
1.1A
266
LQ0
P110b
PP42
MP20
0 (B)
V2
CV1
CV2
CV3
1419
CV1
CV2
CV3
S1
0131
UPALJA, FITILJ
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0132
BRZOGOREE
METALNE SOLI
AROMATINIH
NITRODERIVATA,
N.D.N.
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0133
MANITOLHEKSANITRAT(NITR
OMANIT),
NAVLAEN sa
najmanje
smese vode i
alkohola
0135
FULMINAT IVE,
NAVLAEN sa
najmanje
smee vode i
alkohola
S1
0136
MINE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
CV1
CV2
CV3
S1
0137
MINE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0138
MINE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
CV28
S1
0143
NITROGLICERIN,
DESENZITIVISAN
sa najmanje
40%(masenih)
neisparljivog,
vodonerastvorivog
desenzitivizatora
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0144
NITROGLICERIN,
ALKOHOLNI
RASTVOR sa
sadrajem
nitroglicerina od 1%
do najvie 10%
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0146
NITROAMIDON
(SKROB) suv ili
navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
P112b
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0147
NITROUREA
0131
UPALjA, FITILj
1.4S
1.4
0132
BRZOGOREE METALNE
SOLI AROMATINIH
1.3C
0133
MANITOLHEKSANITRAT(NITROMAN
IT), NAVLAEN sa
vode ili smese vode i
alkohola
1.1D
0135
FULMINAT IVE,
NAVLAEN sa najmanje
0136
MINE, sa rasprskavajuim
punjenjem
1.1F
LQ0
P130
0137
punjenjem
1.1D
LQ0
P130
LP101
0138
punjenjem
1.2D
LQ0
0143
NITROGLICERIN,
DESENZITIVISAN sa
neisparljivog,
vodonerastvorivog
desenzitivizatora
1.1D
1
+6.1
266
271
0144
NITROGLICERIN,
ALKOHOLNI RASTVOR sa
sadrajem nitroglicerina od
1% do najvie 10%
1.1D
500
0146
NITROAMIDON (SKROB)
20%(masenih) vode
1.1D
0147
NITROUREA
1.1D
1.1A
MP23
4
(E)
MP2
1
(C5000D)
MP20
1
(B1000C)
MP20
0 (B)
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
LQ0
P115
PP53
PP54
PP57
PP58
MP20
LQ0
P115
PP45
PP55
PP56
PP59
PP60
LQ0
LQ0
LQ0
P142
274
LQ0
P114a
P114b
266
LQ0
P112a
266
LQ0
P110b
PP26
PP42
1420
V2
CV1
CV2
CV3
S1
LQ0
P112a
P112b
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0150
PENTAERITRITTETR
ANITRAT
(PENTAERITRITOLT
ETRANITRAT)
(PETN), NAVLAEN
sa najmanje
25%(masenih)vode ili
DESENZITIVISAN sa
najmanje
15%(masenih)
desenzitivizatora
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0151
PENTOLIT suv ili

navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0153
TRINITROANILIN
(PIKRAMID)
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0154
TRINITROFENOL
(PIKRINSKA
KISELINA) suv ili
navlaen sa manje od
30%(masenih) vode
TRINITROHLOROBENZEN
(PIKRIL-HLORID)
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0155
TRINITROHLOROBE
NZEN (PIKRILHLORID)
0159
BARUTNA PASTA,
NAVLAENA sa najmanje
25%(masenih) vode
1.3C
LQ0
P111
PP43
MP20
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0159
BARUTNA PASTA,
NAVLAENA sa
najmanje
25%(masenih) vode
0160
BARUT BEZDIMNI
1.1C
LQ0
P114b
PP50
PP52
MP20
MP24
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0160
BARUT BEZDIMNI
0161
BARUT BEZDIMNI
1.3C
LQ0
P114b
PP50
PP52
MP20
MP24
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0161
BARUT BEZDIMNI
0167
PROJEKTILI sa
1.1F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0167
PROJEKTILI sa
rasprskavajuim
punjenjem
0168
PROJEKTILI sa
1.1D
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0168
PROJEKTILI sa
rasprskavajuim
punjenjem
0169
PROJEKTILI sa
1.2D
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0169
PROJEKTILI sa
rasprskavajuim
punjenjem
0171
MUNICIJA,
OSVETLjAVAJUA sa ili
1.2G
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0171
MUNICIJA,
OSVETLJAVAJUA
sa ili bez
rasprskavanja,
potisnog ili
pogonskog punjenja
0150
PENTAERITRITTETRANIT
RAT
(PENTAERITRITOLTETRA
NITRAT) (PETN),
NAVLAEN sa najmanje
DESENZITIVISAN sa
desenzitivizatora
1.1D
0151
PENTOLIT suv ili navlaen

sa manje od 15%(masenih)
vode
1.1D
0153
TRINITROANILIN
(PIKRAMID)
0154
TRINITROFENOL
(PIKRINSKA KISELINA) suv
ili navlaen sa manje od
30%(masenih) vode
0155
266
266
PP26
1421
0173
UREAJ ZA
ISKLjUIVANjE SA
EKSPLOZIVOM
1.4S
1.4
LQ0
P134
LP102
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0173
UREAJ ZA
ISKLJUIVANJE SA
EKSPLOZIVOM
0174
EKSPLOZIVNE ZAKOVICE
1.4S
1.4
LQ0
P134
LP102
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0174
EKSPLOZIVNE
ZAKOVICE
0180
RAKETE sa
1.1F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0180
RAKETE sa
rasprskavajuim
punjenjem
0181
RAKETE sa
1.1E
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0181
RAKETE sa
rasprskavajuim
punjenjem
0182
RAKETE sa
1.2E
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0182
RAKETE sa
rasprskavajuim
punjenjem
0183
RAKETE sa inertnom
glavom
1.3C
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP22
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0183
RAKETE sa inertnom
glavom
0186
RAKETNI MOTORI
1.3C
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP22
MP24
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0186
RAKETNI MOTORI
0190
UZORCI EKSPLOZIVA
razliiti od inicijalnog
eksploziva
LQ0
P101
MP2
O
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0190
UZORCI
EKSPLOZIVA razliiti
od inicijalnog
eksploziva
0191
SIGNALNI TELA, RUNA
1.4G
1.4
LQ0
P135
MP23
MP24
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0191
SIGNALNI TELA,
RUNA
0192
PRASKALICE,
ELEZNIKE
1.1G
LQ0
P135
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0192
PRASKALICE,
ELEZNIKE
0193
PRASKALICE,
ELEZNIKE
1.4S
1.4
LQ0
P135
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0193
PRASKALICE,
ELEZNIKE
0194
SIGNALNA TELA, za sluaj

nesree na moru
1.1G
LQ0
P135
MP23
MP24
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0194
SIGNALNA TELA, za
sluaj nesree na
moru
0195
SIGNALNA TELA, za sluaj

nesree na moru
1.3G
LQ0
P135
MP23
MP24
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0195
SIGNALNA TELA, za
sluaj nesree na
moru
0196
SIGNALNA TELA, DIMNA
1.1G
LQ0
P135
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0196
SIGNALNA TELA,
DIMNA
0197
1.4G
1.4
LQ0
P135
MP23
MP24
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0197
SIGNALNA TELA,
DIMNA
0204
SONDA, SA
EKSPLOZIVOM
1.2F
LQ0
P134
LP102
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0204
SONDA, SA
EKSPLOZIVOM
16
274
1422
0207
TETRANITROANILIN
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0207
TETRANITROANILIN
0208
TRINITROFENILMETHILNI
TRAMIN (TETRIL)
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0208
TRINITROFENILMET
HILNITRAMIN
(TETRIL)
0209
TRINITROTOLUEN (TNT)
30%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112b
P112c
PP46
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0209
TRINITROTOLUEN
(TNT) suv ili navlaen
sa manje od
30%(masenih) vode
0212
INDIKATORI ZA MUNICIJU,
SVETLEI
1.3G
LQ0
P133
PP69
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0212
INDIKATORI ZA
MUNICIJU,
SVETLEI
0213
TRINITROANIZOL
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0213
TRINITROANIZOL
0214
TRINITROBENZEN suv ili

navlaen sa manje od
30%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0214
TRINITROBENZEN
suv ili navlaen sa
manje od
30%(masenih) vode
0215
TRINITROBENZOEVA
KISELINA suva ili navlaena
vode
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0215
TRINITROBENZOEV
A KISELINA suva ili
navlaena sa manje
od 30%(masenih)
vode
0216
TRINITRO-meta-KREZOL
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0216
TRINITRO-metaKREZOL
0217
TRINITRONAFTALEN
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0217
TRINITRONAFTALE
N
0218
TRINITROFENETOL
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0218
TRINITROFENETOL
0219
TRINITROREZORCINOL
(STIFNINSKA KISELINA)
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0219
TRINITROREZORCI
NOL (STIFNINSKA
KISELINA) suv ili
navlaen sa manje od
smee vode i
alkohola
0220
UREA-NITRAT suv ili

navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0220
UREA-NITRAT suv ili

navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
0221
BOJEVE GLAVE,
TORPEDO sa
1.1D
LQ0
P130
LP101
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0221
BOJEVE GLAVE,
TORPEDO sa
rasprskavajuim
punjenjem
PP26
PP26
PP67
L1
1423
0222
AMONIJUM-NITRAT sa vie
od 0.2% zapaljivih
supstanci, ukljuujui svaku
organsku supstancu
raunato na
ugljenik,izuzimajui bilo koju
drugu dodatu supstancu
0224
BARIUMAZID suv ili

navlaen sa manje od
50%(masenih) vode
0225
POJAIVAI PALjENjA, SA
DETONATOROM
1.1B
0226
CIKLOTETRAMETILENTET
RANITRAMIN (HMX;
OKTOGEN), NAVLAEN sa
vode
1.1D
0234
NATRIJUMDINITRO-ortoKREZOLAT suv ili navlaen

sa manje od15%(masenih)
vode
1.3C
0235
NATRIJUMPIKRAMAT suv
ili navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
0236
CIRKONIJUMPIKRAMAT
20%(masenih) vode
0237
1.1D
1.1A
LQ0
1
+6.1
LQ0
P112b
P112c
P110b
PP47
MP20
1
(B1000C)
PP42 MP20
0 (B)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
V2 V3
CV1
CV2
CV3
CV28
S1
S1
0222
AMONIJUM-NITRAT
sa vie od 0.2%
zapaljivih supstanci,
ukljuujui svaku
organsku supstancu
raunato na
ugljenik,izuzimajui
bilo koju drugu dodatu
supstancu
0224
BARIUMAZID suv ili

navlaen sa manje od
50%(masenih) vode
LQ0
P133
PP69
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0225
POJAIVAI
PALJENJA, SA
DETONATOROM
LQ0
P112a
PP45
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0226
CIKLOTETRAMETIL
ENTETRANITRAMIN
(HMX; OKTOGEN),
NAVLAEN sa
najmanje
15%(masenih) vode
LQ0
P114a
P114b
PP26
MP20
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0234
NATRIJUMDINITROorto-KREZOLAT suv
od15%(masenih)
vode
1.3C
LQ0
P114a
P114b
PP26
MP20
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0235
NATRIJUMPIKRAMA
T suv ili navlaen sa
manje od
20%(masenih) vode
1.3C
LQ0
P114a
P114b
PP26
MP20
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0236
CIRKONIJUMPIKRA
MAT suv ili navlaen
sa manje od
20%(masenih) vode
FLEKSIBILNA,
ISPRAVLjENA
1.4D
1.4
LQ0
P138
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0237
KUMULATIVNA
PUNJENJA,
FLEKSIBILNA,
ISPRAVLJENA
0238
RAKETE ZA IZBACIVANjE
UETA
1.2G
LQ0
P130
MP23
MP24
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0238
RAKETE ZA
IZBACIVANJE
UETA
0240
UETA
1.3G
LQ0
P130
MP23
MP24
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0240
RAKETE ZA
IZBACIVANJE
UETA
0241
EKSPLOZIV, TIP E
1.1D
LQ0
P116
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0241
EKSPLOZIV, TIP E
0242
POGONSKA PUNjENjA ZA
TOPOVE
1.3C
MP22
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0242
POGONSKA
PUNJENJA ZA
TOPOVE
266
617
IBC100
LQ0
P130
PP61
PP62
PP65
B10
1424
0243
MUNICIJA, ZAPALjIVA,
BELI FOSFOR sa
pogonskim punjenjem
1.2H
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0243
MUNICIJA,
ZAPALJIVA, BELI
FOSFOR sa
rasprskavanjem,
punjenjem
0244
MUNICIJA, ZAPALjIVA,
BELI FOSFOR sa
pogonskim punjenjem
1.3H
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0244
MUNICIJA,
ZAPALJIVA, BELI
FOSFOR sa
rasprskavanjem,
punjenjem
0245
MUNICIJA, ZA MAGLU,
BELI FOSFOR sa
pogonskim punjenjem
1.2H
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0245
MUNICIJA, ZA
MAGLU, BELI
FOSFOR sa
rasprskavanjem,
punjenjem
0246
MUNICIJA, ZA MAGLU,
BELI FOSFOR sa
pogonskim punjenjem
1.3H
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0246
MUNICIJA, ZA
MAGLU, BELI
FOSFOR sa
rasprskavanjem,
punjenjem
0247
MUNICIJA, ZAPALjIVA, sa
zapaljivom materijom u vidu
tenosti ili gela,sa
pogonskim punjenjem
1.3J
LQ0
P101
MP23
1
(C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0247
MUNICIJA,
ZAPALJIVA, sa
zapaljivom materijom
u vidu tenosti ili
gela,sa
rasprskavanjem,
punjenjem
0248
UREAJI KOJI SE
AKTIVIRAJU VODOM sa
pogonskim punjenjem
1.2L
274
LQ0
P144
PP77
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0248
UREAJI KOJI SE
AKTIVIRAJU VODOM
sa rasprskavanjem,
punjenjem
0249
UREAJI KOJI SE
AKTIVIRAJU VODOM sa
pogonskim punjenjem
1.3L
274
LQ0
P144
PP77
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0249
UREAJI KOJI SE
AKTIVIRAJU VODOM
sa rasprskavanjem,
punjenjem
0250
RAKETNI MOTORI SA
HIPERGOLNIM GORIVOM
sa ili bez potisnog punjenja
1.3L
LQ0
P101
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0250
RAKETNI MOTORI
SA HIPERGOLNIM
GORIVOM sa ili bez
potisnog punjenja
0254
MUNICIJA,
OSVETLjAVAJUA, sa ili
1.3G
LQ0
P130
LP101
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0254
MUNICIJA,
OSVETLJAVAJUA,
sa ili bez
rasprskavanja,
potisnog ili
pogonskog punjenja
PP67
L1
1425
0255
DETONATORI,
1.4B
1.4
LQ0
P131
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0255
DETONATORI,
ELEKTRINI za
miniranje
0257
UPALjAI, EKSPLOZIVNI
1.4B
1.4
LQ0
P141
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0257
UPALJAI,
EKSPLOZIVNI
0266
OKTOLIT (OKTOL) suv ili

navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0266
OKTOLIT (OKTOL)
suv ili navlaen sa
manje od
15%(masenih) vode
0267
DETONATORI,
NEELEKTRINI za
miniranje
1.4B
1.4
LQ0
P131
PP68
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0267
DETONATORI,
NEELEKTRINI za
miniranje
0268
POJAIVAI PALjENjA, SA
DETONATOROM
1.2B
LQ0
P133
PP69
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0268
POJAIVAI
PALJENJA, SA
DETONATOROM
0271
POGONSKA PUNjENjA
1.1C
LQ0
P143
PP76
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0271
POGONSKA
PUNJENJA
0272
POGONSKA PUNjENjA
1.3C
LQ0
P143
PP76
MP22
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0272
POGONSKA
PUNJENJA
0275
PATRONE ZA TEHNIKE
SVRHE
1.3C
LQ0
P134
LP102
MP22
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0275
PATRONE ZA
TEHNIKE SVRHE
0276
PATRONE ZA TEHNIKE
SVRHE
1.4C
1.4
LQ0
P134
LP102
MP22
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0276
PATRONE ZA
TEHNIKE SVRHE
0277
PATRONE ZA NAFTNE
BUOTINE
1.3C
LQ0
P134
LP102
MP22
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0277
PATRONE ZA
NAFTNE BUOTINE
0278
PATRONE ZA NAFTNE
BUOTINE
1.4C
1.4
LQ0
P134
LP102
MP22
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0278
PATRONE ZA
NAFTNE BUOTINE
0279
TOPOVE
1.1C
LQ0
P130
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0279
POGONSKA
PUNJENJA ZA
TOPOVE
0280
RAKETNI MOTORI
1.1C
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0280
RAKETNI MOTORI
0281
RAKETNI MOTORI
1.2C
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0281
RAKETNI MOTORI
0282
NITROGUANIDIN (PIKRIT)
20%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0282
NITROGUANIDIN
(PIKRIT) suv ili
navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
0283
POJAIVAI PALjENjA,
bez detonatora
1.2D
LQ0
P132a
P132b
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0283
POJAIVAI
PALJENJA, bez
detonatora
1426
0284
GRANATE rune ili za

puku sa rasprskavajuim
punjenjem
1.1D
LQ0
P141
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0284
GRANATE rune ili

za puku sa
rasprskavajuim
punjenjem
0285
GRANATE rune ili za

puku sa rasprskavajuim
punjenjem
1.2D
LQ0
P141
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0285
GRANATE rune ili

za puku sa
rasprskavajuim
punjenjem
0286
BOJEVE GLAVE, RAKETA

sa rasprskavajuim
punjenjem
1.1D
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0286
BOJEVE GLAVE,
RAKETA sa
rasprskavajuim
punjenjem
0287

sa rasprskavajuim
punjenjem
1.2D
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0287
BOJEVE GLAVE,
RAKETA sa
rasprskavajuim
punjenjem
0288
FLEKSIBILNA,
ISPRAVLjENA
1.1D
LQ0
P138
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0288
KUMULATIVNA
PUNJENJA,
FLEKSIBILNA,
ISPRAVLJENA
0289
FITILj, DETONATORSKI
fleksibilan
1.4D
1.4
LQ0
P139
PP71
PP72
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0289
FITILJ,
DETONATORSKI
fleksibilan
0290
FITILj, DETONATORSKI ,
sa metalnom oblogom
1.1D
LQ0
P139
PP71
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0290
FITILJ,
DETONATORSKI , sa
metalnom oblogom
0291
BOMBE, sa
1.2F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0291
BOMBE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0292
GRANATE, rune ili za

puku, sa rasprskavajuim
punjenjem
1.1F
LQ0
P141
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0292
GRANATE, rune ili

za puku, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0293
GRANATE, rune ili za

puku, sa rasprskavajuim
punjenjem
1.2F
LQ0
P141
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0293
GRANATE, rune ili

za puku, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0294
punjenjem
1.2F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0294
MINE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0295
RAKETE sa
1.2F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0295
RAKETE sa
rasprskavajuim
punjenjem
0296
SONDA, SA
EKSPLOZIVOM
1.1F
LQ0
P134
LP102
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0296
SONDA, SA
EKSPLOZIVOM
1427
0297
MUNICIJA,
OSVETLjAVAJUA sa ili
1.4G
1.4
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0297
MUNICIJA,
OSVETLJAVAJUA
sa ili bez
rasprskavanja,
potisnog ili
pogonskog punjenja
0299
BOMBE, SVETLEE
1.3G
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0299
BOMBE, SVETLEE
0300

1.4G
1.4
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0300
MUNICIJA,
rasprskavanja,
potisnog ili
pogonskog punjenja
0301
pogonskim punjenjem
1.4G
1.4
+6.1
+8
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
CV28
S1
0301
MUNICIJA,
SUZAVAC sa
rasprskavanjem,
punjenjem
0303
MUNICIJA, ZA MAGLU, sa
potisnog ili pogonskog
punjenja
1.4G
1.4
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0303
MUNICIJA, ZA
MAGLU, sa ili bez
rasprskavanja,
potisnog ili
pogonskog punjenja
0303
MUNICIJA, ZA MAGLU, sa
potisnog ili pogonskog
punjenja, koja sadri
nagrizajue supstance
1.4G
1.4
+8
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0303
MUNICIJA, ZA
MAGLU, sa ili bez
rasprskavanja,
potisnog ili
pogonskog punjenja,
koja sadri
nagrizajue
supstance
0305
BARUT, SVETLEI
1.3G
LQ0
P113
PP49
MP20
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0305
BARUT, SVETLEI
0306
INDIKATOR ZA MUNICIJU,
SVETLEI
1.4G
1.4
LQ0
P133
PP69
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0306
INDIKATOR ZA
MUNICIJU,
SVETLEI
0312
PATRONE, SIGNALNE
1.4G
1.4
LQ0
P135
MP23
MP24
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0312
PATRONE,
SIGNALNE
0313
1.2G
LQ0
P135
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0313
SIGNALNA TELA,
DIMNA
0314
UPALjAI
1.2G
LQ0
P142
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0314
UPALJAI
0315
UPALjAI
1.3G
LQ0
P142
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0315
UPALJAI
1428
0316
UPALjAI,
NEEKSPLOZIVNI
1.3G
LQ0
P141
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0316
UPALJAI,
NEEKSPLOZIVNI
0317
UPALjAI
NEEKSPLOZIVNI
1.4G
1.4
LQ0
P141
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0317
UPALJAI
NEEKSPLOZIVNI
0318
GRANATE ZA VEBU,
rune ili za puku
1.3G
LQ0
P141
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0318
GRANATE ZA
VEBU, rune ili za
puku
0319
UPALjAI ZA POGONSKA
PUNjENjA
1.3G
LQ0
P133
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0319
UPALJAI ZA
POGONSKA
PUNJENJA
0320
UPALjAI ZA POGONSKA
PUNjENjA
1.4G
1.4
LQ0
P133
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0320
UPALJAI ZA
POGONSKA
PUNJENJA
0321
1.2E
LQ0
P130
LP101
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0321
PATRONE ZA
ORUJE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0322
RAKETNI MOTORI SA
HIPERGOLNIM GORIVOM,
sa ili bez potisnog punjenja
1.2L
LQ0
P101
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0322
RAKETNI MOTORI
SA HIPERGOLNIM
GORIVOM, sa ili bez
potisnog punjenja
0323
PATRONE ZA TEHNIKE
SVRHE
1.4S
1.4
LQ0
P134
LP102
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0323
PATRONE ZA
TEHNIKE SVRHE
0324
PROJEKTILI, sa
1.2F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0324
PROJEKTILI, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0325
UPALjAI
1.4G
1.4
LQ0
P142
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0325
UPALJAI
0326
PATRONE ZA ORUJE,
MANEVARSKE
1.1C
LQ0
P130
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0326
PATRONE ZA
ORUJE,
MANEVARSKE
0327
PATRONE ZA
ORUJE,MANEVARSKE ili
PATRONE ZA RUNO
VATRENO ORUJE,
MANEVARSKE
1.3C
LQ0
P130
MP22
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0327
PATRONE ZA
ORUJE,MANEVAR
SKE ili PATRONE ZA
RUNO VATRENO
ORUJE,
MANEVARSKE
0328
PATRONE ZA ORUJE SA
1.2C
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0328
PATRONE ZA
ORUJE SA
INERTNIM
PROJEKTILOM
0329
TORPEDA, sa
1.1E
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0329
TORPEDA, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0330
TORPEDA, sa
1.1F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0330
TORPEDA, sa
rasprskavajuim
punjenjem
PP67
L1
1429
P116
PP61
PP62
PP64
PP65
MP20
T1
TP1
TP17
TP32
EX/III
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
1.5D
0331
EKSPLOZIV, TIP B
PP61
PP62
PP65
MP20
T1
TP1
TP17
TP32
EX/III
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
1.5D
0332
EKSPLOZIV, TIP E
MP23
MP24
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0333
VATROMETNA TELA
P135
MP23
MP24
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0334
VATROMETNA TELA
LQ0
P135
MP23
MP24
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0335
VATROMETNA TELA
645
651
LQ0
P135
MP23
MP24
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0336
VATROMETNA TELA
645
LQ0
P135
MP23
MP24
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0337
VATROMETNA TELA
1.4
LQ0
P130
MP22
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0338
PATRONE ZA
ORUJE,MANEVAR
SKE ili PATRONE ZA
RUNO VATRENO
ORUJE,MANEVAR
SKE
1.4C
1.4
LQ0
P130
MP22
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0339
PATRONE ZA
ORUJE SA
INERTNIM
PROJEKTILOM ili
PATRONE ZA
RUNO VATRENO
ORUJE
1.1D
LQ0
P112a
P112b
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0340
NITROCELULOZA,
suva ili navlaena sa
najmanje 25%
(masenih) vode ili
alkohola
NITROCELULOZA
nepreraena ili plastificirana
plastifikatora
1.1D
LQ0
P112b
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0341
NITROCELULOZA
nepreraena ili
plastificirana sa
manje od
18%(masenih)
plastifikatora
NIROCELULOZA,
25%(masenih) alkohola
1.3C
LQ0
P114a
MP20
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0342
NIROCELULOZA,
NAVLAENA sa
najmanje
25%(masenih)
alkohola
0331
EKSPLOZIV, TIP B
1.5D
1.5
617
LQ0
0332
EKSPLOZIV, TIP E
1.5D
1.5
617
LQ0
0333
VATROMETNA TELA
1.1G
645
LQ0
P135
0334
VATROMETNA TELA
1.2G
645
LQ0
0335
VATROMETNA TELA
1.3G
645
0336
VATROMETNA TELA
1.4G
1.4
0337
VATROMETNA TELA
1.4S
1.4
0338
PATRONE ZA
ORUJE,MANEVARSKE ili
PATRONE ZA RUNO
VATRENO
ORUJE,MANEVARSKE
1.4C
0339
PATRONE ZA ORUJE SA
ili PATRONE ZA RUNO
VATRENO ORUJE
0340
NITROCELULOZA, suva ili

navlaena sa najmanje 25%
(masenih) vode ili alkohola
0341
0342
IBC100
P116
IBC100
105
PP43
1430
0343
NITROCELULOZA,
PLASTIFICIRANA sa
plastifikatora
1.3C
MP20
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0343
NITROCELULOZA,
PLASTIFICIRANA sa
najmanje
18%(masenih)
plastifikatora
0344
PROJEKTILI, sa
1.4D
PP67
L1
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0344
PROJEKTILI, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0345
PROJEKTILI, inertni, sa
ureajem za praenje
P130
LP101
PP67
L1
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0345
PROJEKTILI, inertni,
sa ureajem za
praenje
0346
PROJEKTILI sa
rasprskavanjem ili potisnim
punjenjem
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0346
PROJEKTILI sa
rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
0347
1.4
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0347
PROJEKTILI sa
rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
1.4F
1.4
LQ0
P130
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0348
PATRONE ZA
ORUJE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
1.4S
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0349
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.4B
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0350
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0351
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.4C
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0351
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0352
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.4D
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0352
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0353
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.4G
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0353
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0354
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.1L
178
274
LQ0
P101
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0354
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0355
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.2L
178
274
LQ0
P101
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0355
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0356
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.3L
178
274
LQ0
P101
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0356
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
105
LQ0
P111
1.4
LQ0
P130
LP101
1.4S
1.4
LQ0
1.2D
PROJEKTILI sa
punjenjem
1.4D
0348
0349
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0350
1431
0357
EKSPLOZIVNE MATERIJE,
N.D.N.
1.1L
178
274
LQ0
P101
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0357
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0358
N.D.N.
1.2L
178
274
LQ0
P101
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0358
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0359
N.D.N.
1.3L
178
274
LQ0
P101
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0359
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0360
KOMPLETI ZA
DETONACIJU,
NEELEKTRINI za
miniranje
1.1B
LQ0
P131
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0360
KOMPLETI ZA
DETONACIJU,
NEELEKTRINI za
miniranje
0361
KOMPLETI ZA
DETONACIJU,
NEELEKTRINI za
miniranje
1.4B
1.4
LQ0
P131
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0361
KOMPLETI ZA
DETONACIJU,
NEELEKTRINI za
miniranje
0362
MUNICIJA ZA VEBU
1.4G
1.4
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0362
MUNICIJA ZA
VEBU
0363
MUNICIJA, PROBNA
1.4G
1.4
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0363
MUNICIJA, PROBNA
0364
DETONATORI ZA
MUNICIJU
1.2B
LQ0
P133
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0364
DETONATORI ZA
MUNICIJU
0365
DETONATORI ZA
MUNICIJU
1.4B
1.4
LQ0
P133
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0365
DETONATORI ZA
MUNICIJU
0366
DETONATORI ZA
MUNICIJU
1.4S
1.4
LQ0
P133
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0366
DETONATORI ZA
MUNICIJU
0367
1.4S
1.4
LQ0
P141
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0367
UPALJAI,
EKSPLOZIVNI
0368
UPALjAI,
NEEKSPLOZIVNI
1.4S
1.4
LQ0
P141
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0368
UPALJAI,
NEEKSPLOZIVNI
0369

sa rasprskavajuim
punjenjem
1.1F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0369
BOJEVE GLAVE,
RAKETA sa
rasprskavajuim
punjenjem
0370

sa rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
1.4D
1.4
LQ0
P130
LP101
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0370
BOJEVE GLAVE,
RAKETA sa
rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
PP67
L1
1432
0371

sa rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
1.4F
1.4
LQ0
P130
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0371
BOJEVE GLAVE,
RAKETA sa
rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
0372
GRANATE ZA VEBU,
rune ili za puku
1.2G
LQ0
P141
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0372
GRANATE ZA
VEBU, rune ili za
puku
0373
SIGNALNA TELA, RUNA
1.4S
1.4
LQ0
P135
MP23
MP24
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0373
SIGNALNA TELA,
RUNA
0374
SONDA, SA
EKSPLOZIVOM
1.1D
LQ0
P134
LP102
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0374
SONDA, SA
EKSPLOZIVOM
0375
SONDA, SA
EKSPLOZIVOM
1.2D
LQ0
P134
LP102
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0375
SONDA, SA
EKSPLOZIVOM
0376
UPALjAI ZA POGONSKA
PUNjENjA
1.4S
1.4
LQ0
P133
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0376
UPALJAI ZA
POGONSKA
PUNJENJA
0377
KAPISLE, UDARNE
1.1B
LQ0
P133
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0377
KAPISLE, UDARNE
0378
KAPISLE, UDARNE
1.4B
1.4
LQ0
P133
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0378
KAPISLE, UDARNE
0379
AURE ZA POGONSKA
PUNjENjA, PRAZNE, SA
UPALjAIMA ZA
POGONSKO PUNjENjE
1.4C
1.4
LQ0
P136
MP22
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0379
AURE ZA
POGONSKA
PUNJENJA,
PRAZNE, SA
UPALJAIMA ZA
POGONSKO
PUNJENJE
0380
PREDMETI, PIROFORNI
1.2L
LQ0
P101
MP1
0
(B)
V2
CV1
CV2
CV3
CV4
S1
0380
PREDMETI,
PIROFORNI
0381
PATRONE ZA TEHNIKE
SVRHE
1.2C
LQ0
P134
LP102
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0381
PATRONE ZA
TEHNIKE SVRHE
0382
KOMPONENTE
EKSPLOZIVNOG NIZA,
N.D.N.
1.2B
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0382
KOMPONENTE
EKSPLOZIVNOG
NIZA, N.D.N.
0383
KOMPONENTE
EKSPLOZIVNOG NIZA,
N.D.N.
1.4B
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0383
KOMPONENTE
EKSPLOZIVNOG
NIZA, N.D.N.
0384
KOMPONENTE
EKSPLOZIVNOG NIZA,
N.D.N.
1.4S
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0384
KOMPONENTE
EKSPLOZIVNOG
NIZA, N.D.N.
0385
5-NITROBENZOTRIAZOL
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
CV1
CV2
CV3
S1
0385
5NITROBENZOTRIAZ
OL
1433
V2
V3
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0386
TRINITROBENZENS
ULFONSKA
KISELINA
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0387
TRINITROFLUOREN
ON
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0388
TRINITROTOLUOL
(TNT) I
TRINITROBENZOL
SMESA ili SMESA
TRINITROTOLUOLA
I
HEKSANITROSTILB
ENA
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0389
TRINITROTOLUOL
(TNT) SA
TRINITROBENZOLO
Mi
HEKSANITROSTILB
ENOM U SMESI
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0390
TRITONAL
1.1D
LQ0
P112a
P112b
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0391
CIKLOTRIMETILENTRINITRAMIN
(CIKLONIT;
HEKSOGEN; RHX) I
CIKLOTETRAMETIL
EN-TETRANITRAMIN
(HMX; OKTOGEN) U
SMEI, NAVLAENA
sa najmanje
desenzitivisana sa ne
manje od
10%(masenih)
desenzitivizatora
HEKSANITROSTILBEN
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0392
HEKSANITROSTILB
EN
0393
HEKSOTONAL
1.1D
LQ0
P112b
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0393
HEKSOTONAL
0394
TRINITROREZORCINOL
(STIFNINSKA KISELINA),
NAVLAEN sa najmanje
1.1D
LQ0
P112a
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0394
TRINITROREZORCI
NOL (STIFNINSKA
KISELINA),
NAVLAEN sa
najmanje
smee vode i
alkohola
0386
TRINITROBENZENSULFO
NSKA KISELINA
1.1D
LQ0
P112b
P112c
0387
TRINITROFLUORENON
1.1D
LQ0
0388
TRINITROTOLUOL (TNT) I
TRINITROBENZOL SMESA
ili SMESA
TRINITROTOLUOLA I
HEKSANITROSTILBENA
1.1D
0389
TRINITROTOLUOL (TNT)
SA TRINITROBENZOLOM i
HEKSANITROSTILBENOM
U SMESI
1.1D
0390
TRITONAL
0391
CIKLOTRIMETILENTRINITRAMIN (CIKLONIT;
HEKSOGEN; RHX) I
CIKLOTETRAMETILENTETRANITRAMIN (HMX;
OKTOGEN) U SMEI,
desenzitivisana sa ne manje
od 10%(masenih)
desenzitivizatora
0392
266
PP26
PP26
1434
0395
RAKETNI MOTORI NA
TENO POGONSKO
GORIVO
1.2J
LQ0
P101
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0395
RAKETNI MOTORI
NA TENO
POGONSKO
GORIVO
0396
RAKETNI MOTORI NA
TENO POGONSKO
GORIVO
1.3J
LQ0
P101
MP23
1
(C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0396
RAKETNI MOTORI
NA TENO
POGONSKO
GORIVO
0397
RAKETE, NA TENO
POGONSKO GORIVO, sa
1.1J
LQ0
P101
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0397
RAKETE, NA TENO
POGONSKO
GORIVO, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0398
RAKETE, NA TENO
POGONSKO GORIVO, sa
1.2J
LQ0
P101
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0398
RAKETE, NA TENO
POGONSKO
GORIVO, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0399
BOMBE SA ZAPALjIVOM
TENOU, sa
1.1J
LQ0
P101
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0399
BOMBE SA
ZAPALJIVOM
TENOU, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0400
BOMBE SA ZAPALjIVOM
TENOU, sa
1.2J
LQ0
P101
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0400
BOMBE SA
ZAPALJIVOM
TENOU, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0401
DIPIKRILSULFID suv ili

navlaen sa manje od
10%(masenih) vode
1.1D
LQ0
P112a
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0401
DIPIKRILSULFID suv
od 10%(masenih)
vode
0402
AMONIJUMPERHLORAT
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0402
AMONIJUMPERHLO
RAT
0403
SIGNALNE
RAKETE,VAZDUH
1.4G
1.4
LQ0
P135
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0403
SIGNALNE
RAKETE,VAZDUH
0404
SIGNALNE
RAKETE,VAZDUH
1.4S
1.4
LQ0
P135
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0404
SIGNALNE
RAKETE,VAZDUH
0405
PATRONE, SIGNALNE
1.4S
1.4
LQ0
P135
MP23
MP24
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0405
PATRONE,
SIGNALNE
0406
DINITROZOBENZEN
1.3C
LQ0
P114b
MP20
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0406
DINITROZOBENZEN
0407
TETRAZOL-1-SIRETNA
KISELINA
1.4C
1.4
LQ0
P114b
MP20
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0407
TETRAZOL-1SIRETNA KISELINA
152
1435
0408
UPALjAI, DETONIRAJUI
sa zatitnim mehanizmom
1.1D
LQ0
P141
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0408
UPALJAI,
DETONIRAJUI sa
zatitnim
mehanizmom
0409
1.2D
LQ0
P141
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0409
UPALJAI,
DETONIRAJUI sa
zatitnim
mehanizmom
0410
1.4D
1.4
LQ0
P141
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0410
UPALJAI,
DETONIRAJUI sa
zatitnim
mehanizmom
0411
PENTAERITRITTETRANIT
RAT
(PENTAERITRITRITOLTET
RANITRAT) (PETN) sa ne
manje od 7%(masenih)
voska
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0411
PENTAERITRITTETR
ANITRAT
(PENTAERITRITRIT
OLTETRANITRAT)
(PETN) sa ne manje
od 7%(masenih)
voska
0412
1.4E
1.4
LQ0
P130
LP101
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0412
PATRONE ZA
ORUJE, sa
rasprskavajuim
punjenjem
0413
PATRONE ZA ORUJE,
MANEVARSKE
1.2C
LQ0
P130
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0413
PATRONE ZA
ORUJE,
MANEVARSKE
0414
TOPOVE
1.2C
LQ0
P130
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0414
POGONSKA
PUNJENJA ZA
TOPOVE
0415
POGONSKO PUNjENjE
1.2C
LQ0
P143
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0415
POGONSKO
PUNJENJE
0417
PATRONE ZA ORUJE SA
ili PATRONE ZA RUNO
VATRENO ORUJE
1.3C
LQ0
P130
MP22
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0417
PATRONE ZA
ORUJE SA
INERTNIM
PROJEKTILOM ili
PATRONE ZA
RUNO VATRENO
ORUJE
0418
RAKETE SIGNALNE,
ZEMLjA
1.1G
LQ0
P135
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0418
RAKETE SIGNALNE,
ZEMLJA
0419
RAKETE SIGNALNE,
ZEMLjA
1.2G
LQ0
P135
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0419
RAKETE SIGNALNE,
ZEMLJA
0420
RAKETE SIGNALNE,
VAZDUH
1.1G
LQ0
P135
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0420
RAKETE SIGNALNE,
VAZDUH
0421
RAKETE SIGNALNE,
VAZDUH
1.2G
LQ0
P135
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0421
RAKETE SIGNALNE,
VAZDUH
131
PP67
L1
PP76
1436
0424
svetleim indikatorima
1.3G
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0424
sa svetleim
indikatorima
0425
svetleim indikatorima
1.4G
1.4
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0425
sa svetleim
indikatorima
0426
PROJEKTILI, sa
punjenjem
1.2F
LQ0
P130
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0426
PROJEKTILI, sa
rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
0427
PROJEKTILI sa
punjenjem
1.4F
1.4
LQ0
P130
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0427
PROJEKTILI sa
rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
0428
PIROTEHNIKI PREDMETI
za tehnike svrhe
1.1G
LQ0
P135
MP23
MP24
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0428
PIROTEHNIKI
PREDMETI za
tehnike svrhe
0429
za tehnike svrhe
1.2G
LQ0
P135
MP23
MP24
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0429
PIROTEHNIKI
PREDMETI za
tehnike svrhe
0430
za tehnike svrhe
1.3G
LQ0
P135
MP23
MP24
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0430
PIROTEHNIKI
PREDMETI za
tehnike svrhe
0431
za tehnike svrhe
1.4G
1.4
LQ0
P135
MP23
MP24
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0431
PIROTEHNIKI
PREDMETI za
tehnike svrhe
0432
za tehnike svrhe
1.4S
1.4
LQ0
P135
MP23
MP24
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0432
PIROTEHNIKI
PREDMETI za
tehnike svrhe
0433
BARUTNA
PASTA,NAVLAENA sa
alkohola
1.1C
LQ0
P111
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0433
BARUTNA
PASTA,NAVLAENA
sa najmanje
17%(masenih)
alkohola
0434
PROJEKTILI, sa
punjenjem
1.2G
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0434
PROJEKTILI, sa
rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
0435
PROJEKTILI, sa
punjenjem
1.4G
1.4
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0435
PROJEKTILI, sa
rasprskavanjem ili
potisnim punjenjem
0436
RAKETE, sa potisnim
punjenjem
1.2C
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0436
RAKETE, sa
potisnim punjenjem
0437
RAKETE, sa potisnim
punjenjem
1.3C
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP22
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0437
RAKETE, sa
potisnim punjenjem
0438
RAKETE, sa potisnim
punjenjem
1.4C
1.4
LQ0
P130
LP101
PP67
L1
MP22
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0438
RAKETE, sa
potisnim punjenjem
0439
bez detonatora
1.2D
LQ0
P137
PP70
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0439
KUMULATIVNA
PUNJENJA, bez
detonatora
266
1437
0440
bez detonatora
1.4D
1.4
LQ0
P137
PP70
MP21
2
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0440
KUMULATIVNA
PUNJENJA, bez
detonatora
0441
bez detonatora
1.4S
1.4
LQ0
P137
PP70
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0441
KUMULATIVNA
PUNJENJA, bez
detonatora
0442
EKSPLOZIVNA PUNjENjA,
INDUSTRIJSKA bez
detonatora
1.1D
LQ0
P137
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0442
EKSPLOZIVNA
PUNJENJA,
INDUSTRIJSKA bez
detonatora
0443
INDUSTRIJSKA bez
detonatora
1.2D
LQ0
P137
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0443
EKSPLOZIVNA
PUNJENJA,
INDUSTRIJSKA bez
detonatora
0444
INDUSTRIJSKA bez
detonatora
1.4D
1.4
LQ0
P137
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0444
EKSPLOZIVNA
PUNJENJA,
INDUSTRIJSKA bez
detonatora
0445
INDUSTRIJSKA bez
detonatora
1.4S
1.4
LQ0
P137
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0445
EKSPLOZIVNA
PUNJENJA,
INDUSTRIJSKA bez
detonatora
0446
AURE ZA POGONSKA
PUNjENjA, SAGORIVE,
PRAZNE, BEZ UPALjAA
ZA POGONSKO PUNjENjE
1.4C
1.4
LQ0
P136
MP22
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0446
AURE ZA
POGONSKA
PUNJENJA,
SAGORIVE,
PRAZNE, BEZ
UPALJAA ZA
POGONSKO
PUNJENJE
0447
AURE ZA POGONSKA
PUNjENjA, SAGORIVE,
PRAZNE, BEZ UPALjAA
ZA POGONSKO PUNjENjE
1.3C
LQ0
P136
MP22
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0447
AURE ZA
POGONSKA
PUNJENJA,
SAGORIVE,
PRAZNE, BEZ
UPALJAA ZA
POGONSKO
PUNJENJE
0448
5-MERKAPTOTETRAZOL1-SIRETNA KISELINA
1.4C
1.4
LQ0
P114b
MP20
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0448
5MERKAPTOTETRAZ
OL-1-SIRETNA
KISELINA
0449
TORPEDA, SA TENIM
POGONSKIM GORIVOM sa
ili bez rasprskavajueg
punjenja
1.1J
LQ0
P101
MP23
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0449
TORPEDA, SA
TENIM
POGONSKIM
GORIVOM sa ili bez
rasprskavajueg
punjenja
0450
TORPEDA, SA TENIM
POGONSKIM GORIVOM sa
inertnom glavom
1.3J
LQ0
P101
MP23
1
(C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0450
TORPEDA, SA
TENIM
POGONSKIM
GORIVOM sa
inertnom glavom
1438
V2
0451
TORPEDA, sa
1.1D
LQ0
P130
LP101
0452
GRANATE ZA VEBU
rune ili za puku
1.4G
1.4
LQ0
0453
UETA
1.4G
1.4
0454
UPALjAI
1.4S
0455
DETONATORI,
NEELEKTRINI za
miniranje
0456
DETONATORI,
0457
PP67
L1
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0451
TORPEDA, sa
rasprskavajuim
punjenjem
P141
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0452
GRANATE ZA
VEBU rune ili za
puku
LQ0
P130
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0453
RAKETE ZA
IZBACIVANJE
UETA
1.4
LQ0
P142
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0454
UPALJAI
1.4S
1.4
LQ0
P131
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0455
DETONATORI,
NEELEKTRINI za
miniranje
1.4S
1.4
LQ0
P131
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0456
DETONATORI,
ELEKTRINI za
miniranje
RASPRSKAVAJUA
PUNjENjA POVEZANA
PLASTINOM MATERIJOM
1.1D
LQ0
P130
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0457
RASPRSKAVAJUA
PUNJENJA
POVEZANA
PLASTINOM
MATERIJOM
0458
RASPRSKAVAJUA
PUNjENjA POVEZANA
PLASTINOM MATERIJOM
1.2D
LQ0
P130
MP21
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0458
RASPRSKAVAJUA
PUNJENJA
POVEZANA
PLASTINOM
MATERIJOM
0459
RASPRSKAVAJUA
PUNjENjA POVEZANA
PLASTINOM MATERIJOM
1.4D
1.4
LQ0
P130
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0459
RASPRSKAVAJUA
PUNJENJA
POVEZANA
PLASTINOM
MATERIJOM
0460
RASPRSKAVAJUA
PUNjENjA POVEZANA
PLASTINOM MATERIJOM
1.4S
1.4
LQ0
P130
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0460
RASPRSKAVAJUA
PUNJENJA
POVEZANA
PLASTINOM
MATERIJOM
0461
KOMPONENTE
EKSPLOZIVNOG NIZA,
N.D.N.
1.1B
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0461
KOMPONENTE
EKSPLOZIVNOG
NIZA, N.D.N.
0462
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.1C
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0462
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0463
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.1D
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0463
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0464
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.1E
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0464
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
PP68
1439
0465
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.1F
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0465
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0466
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.2C
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0466
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0467
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.2D
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0467
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0468
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.2E
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0468
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0469
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.2F
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0469
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0470
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.3C
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0470
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0471
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.4E
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0471
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0472
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
1.4F
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0472
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, N.D.N.
0473
EKSPLOZIVNE MATERIJE, 1
N.D.N.
0473
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0474
N.D.N.
1.1C
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0474
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0475
N.D.N.
1.1D
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0475
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0476
N.D.N.
1.1G
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0476
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0477
N.D.N.
1.3C
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0477
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0478
N.D.N.
1.3G
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(C5000D)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0478
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0479
N.D.N.
1.4C
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0479
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
0480
N.D.N.
1.4D
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0480
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
1.1A
178
274
LQ0
P101
0 (B)
MP2
1440
V2
CV1
CV2
CV3
S1
CV1
CV2
CV3
S1
0481
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0482
EKSPLOZIVNE
MATERIJE , VRLO
NEOSETLJIVE
(MATERIJE EVI),
N.D.N.
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0483
CIKLOTRIMETILENT
RINITRAMIN
(CIKLONIT;
HEKSOGEN; RDX)
DESENZITIVISAN
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0484
CIKLOTETRAMETIL
EN-TETRANITRAMIN
(HMX; OKTOGEN)
DESENZITIVISAN
P101
MP2
2
(E)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0485
EKSPLOZIVNE
MATERIJE, N.D.N.
LQ0
P101
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0486
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM,
IZUZETNO
NEOSETLJIVI
(PREDMETI EEI)
LQ0
P135
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0487
SIGNALNA TELA,
DIMNA
1.3G
LQ0
P130
LP101
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0488
MUNICIJA ZA
VEBU
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0489
DINITROGLIKOLURI
L (DINGU)
OKSINITROTRIAZOL
(ONTA)
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0490
OKSINITROTRIAZOL
(ONTA)
0491
POGONSKO PUNjENjE
1.4C
1.4
LQ0
P143
MP22
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0491
POGONSKO
PUNJENJE
0492
PRASKALICE,
ELEZNIKE
1.3G
LQ0
P135
MP23
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0492
PRASKALICE,
ELEZNIKE
0493
PRASKALICE,
ELEZNIKE
1.4G
1.4
LQ0
P135
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0493
PRASKALICE,
ELEZNIKE
0481
N.D.N.
1.4S
1.4
178
274
LQ0
P101
MP2
4
(E)
0482
EKSPLOZIVNE MATERIJE
, VRLO NEOSETLjIVE
(MATERIJE EVI), N.D.N.
1.5D
1.5
178
274
LQ0
P101
MP2
1
(B1000C)
0483
CIKLOTRIMETILENTRINIT
RAMIN (CIKLONIT;
HEKSOGEN; RDX)
DESENZITIVISAN
1.1D
LQ0
P112b
P112c
MP20
0484
CIKLOTETRAMETILENTETRANITRAMIN (HMX;
OKTOGEN)
DESENZITIVISAN
1.1D
LQ0
P112b
P112c
0485
N.D.N.
1.4G
1.4
LQ0
0486
PREDMETI SA
EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM, IZUZETNO
NEOSETLjIVI (PREDMETI
EEI)
1.6N
1.6
0487
1.3G
0488
MUNICIJA ZA VEBU
0489
DINITROGLIKOLURIL
(DINGU)
0490
178
274
PP67
L1
PP76
1441
0494
MLAZNI PERFORIRANI
PITOLj SA PUNjENjEM,
naftne buotine, bez
detonatora
1.4D
1.4
MP21
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0494
MLAZNI
PERFORIRANI
PITOLJ SA
PUNJENJEM, naftne
buotine, bez
detonatora
0495
POGONSKO GORIVO,
TENO
1.3C
MP20
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0495
POGONSKO
GORIVO, TENO
0496
OKTONAL
1.1D
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0496
OKTONAL
0497
POGONSKO GORIVO,
TENO
1.1C
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0497
POGONSKO
GORIVO, TENO
0498
POGONSKO GORIVO,
VRSTO
1.1C
P114b
MP20
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0498
POGONSKO
GORIVO, VRSTO
0499
POGONSKO GORIVO,
VRSTO
LQ0
P114b
MP20
1
(C5000D)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0499
POGONSKO
GORIVO, VRSTO
0500
KOMPLET ZA
DETONACIJU,
NEELEKTRINI, za
miniranje
1.4
LQ0
P131
MP23
4
(E)
CV1
CV2
CV3
S1
0500
KOMPLET ZA
DETONACIJU,
NEELEKTRINI, za
miniranje
0501
1.4C
1.4
LQ0
P114b
MP20
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0501
POGONSKO
GORIVO, VRSTO
1.2C
LQ0
P130
LP101
MP22
1
(B1000C)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0502
RAKETE, sa inertnom
glavom
GASNI GENERATORI ZA
VAZDUNE JASTUKE ili
MODULI ZA VAZDUNE
JASTUKE ili ZATEZAI
POJASEVA
1.4G
1.4
LQ0
P135
MP23
2
(E)
V2
CV1
CV2
CV3
S1
0503
GASNI
GENERATORI ZA
VAZDUNE
JASTUKE ili MODULI
ZA VAZDUNE
JASTUKE ili
ZATEZAI
POJASEVA
0504
1H-TETRAZOL
1.1D
LQ0
P112c
MP20
1
(B1000C)
V2
V3
CV1
CV2
CV3
S1
0504
1H-TETRAZOL
1001
ACETILEN, RASTVOREN
4F
2.1
LQ0
P200
MP9
S2
239
1001
ACETILEN,
RASTVOREN
1002
VAZDUH, KOMPRIMOVAN
1A
2.2
LQ1
P200
MP9
20
1002
VAZDUH,
KOMPRIMOVAN
LQ0
P101
LQ0
P115
LQ0
P112b
P112c
LQ0
P115
LQ0
1.3C
1.4S
POGONSKO GORIVO,
VRSTO
0502
RAKETE, sa inertnom
glavom
0503
224
224
235
289
292
PP53
PP54
PP57
PP58
PP53
PP54
PP57
PP58
PP67
L1
PP48
PxBN(M)
(M)
CxBN(M)
1442
TU17
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
AT
3
(E)
CV9
CV10
1003
VAZDUH, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3O
2.2
+5.1
RxBN
TU7
TU19
AT
3
(E)
CV9
CV11
CV36
S20
225
1003
VAZDUH, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
1005
AMONIJAK, BEZVODNI
2TC
2.3
+8
T50
(M)
PxBH(M)
TT8
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
268
1005
AMONIJAK,
BEZVODNI
1006
ARGON, KOMPRIMOVAN
1A
MP9
(M)
CxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1006
ARGON,
KOMPRIMOVAN
1008
BORTRIFLUORID
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
268
1008
BORTRIFLUORID
1009
BROMOTRIFLUORMETAN
(GAS ZA HLAENjE
R13B1)
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1009
BROMOTRIFLUORM
ETAN (GAS ZA
HLAENJE R13B1)
1010
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
239
1010
BUTADIEN,
STABILIZOVAN ili
SMEA BUTADIENA
I UGLJOVODONIKA,
STABILIZOVANA,
pritisak pare na 70C
ne prelazi 1,1MPa
(11bar), a gustina na
50C nije manja od
0,525 kg/l
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1011
BUTAN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1012
BUTILEN, SMEA ili

1-BUTILEN ili cis-2BUTILEN ili trans-2BUTILEN
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1013
UGLJENDIOKSID
UGLjENMONOKSID,
KOMPRIMOVAN
1TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
1016
UGLJENMONOKSID,
KOMPRIMOVAN
1017
HLOR
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
P22DH(
M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
268
1017
HLOR
1018
HLORDIFLUORMETAN
(GAS ZA HLAENjE R22)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1018
HLORDIFLUORMET
AN (GAS ZA
HLAENJE R22)
1020
HLORPENTAFLUORETAN
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1020
HLORPENTAFLUOR
ETAN (GAS ZA
HLAENJE R115)
1021
1-HLOR-1,2,2,2TETRAFLUORETAN (GAS
ZA HLAENjE R124)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1021
1-HLOR-1,2,2,2TETRAFLUORETAN
(GAS ZA HLAENJE
R124)
LQ0
P203
MP9
T75
LQ0
P200
MP9
2.2
LQ1
P200
2TC
2.3
+8
LQ0
2A
2.2
BUTADIEN,
STABILIZOVAN ili SMEA
BUTADIENA I
UGLjOVODONIKA,
STABILIZOVANA, pritisak
pare na 70C ne prelazi
1,1MPa (11bar), a gustina
na 50C nije manja od 0,525
kg/l
2F
2.1
1011
BUTAN
2F
1012
BUTILEN, SMEA ili 1BUTILEN ili cis-2-BUTILEN

ili trans-2-BUTILEN
1013
UGLjENDIOKSID
1016
23
618
584
653
TP5
TP22
TP19
1443
V5
S7
S17
1022
HLORTRIFLUORMETAN
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
1023
GAS DOBIJEN
DESTILACIJOM UGLjA,
KOMPRIMOVAN
1TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
1026
DICIJAN
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
FL
1
(B1D)
1027
CIKLOPROPAN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
1028
DIHLORODIFLUOROMETA
N (GAS ZA HLAENjE R12)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
1029
DIHLORMONOFLUORMET
AN (GAS ZA HLAENjE
R21)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
1030
1,1-DIFLUORETAN (GAS
ZA HLAENjE R152a)
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
1032
DIMETILAMIN BEZVODNI
2F
2.1
LQ0
P200
1033
DIMETILETAR
2F
2.1
LQ0
1035
ETAN
2F
2.1
1036
ETILAMIN
2F
1037
ETILHLORID
1038
ETILEN, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
1039
20
1022
HLORTRIFLUORME
TAN (GAS ZA
HLAENJE R13)
S2
S7
S17
263
1023
GAS DOBIJEN
DESTILACIJOM
UGLJA,
KOMPRIMOVAN
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
1026
DICIJAN
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1027
CIKLOPROPAN
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1028
DIHLORODIFLUORO
METAN (GAS ZA
HLAENJE R12)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1029
DIHLORMONOFLUO
RMETAN (GAS ZA
HLAENJE R21)
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1030
1,1-DIFLUORETAN
(GAS ZA HLAENJE
R152a)
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1032
DIMETILAMIN
BEZVODNI
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1033
DIMETILETAR
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1035
ETAN
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1036
ETILAMIN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1037
ETILHLORID
3F
2.1
LQ0
P203
MP9
T75
FL
2
(B1D)
CV9
CV11
CV36
S2
S17
223
1038
ETILEN, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
ETILMETILETAR
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1039
ETILMETILETAR
1040
ETILENOKSID
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
1040
ETILENOKSID
1040
ETILENOKSID POD
AZOTOM do ukupnog
pritiska od 1 MPa (10 bar)
na 50C
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
1040
ETILENOKSID POD
AZOTOM do ukupnog
pritiska od 1 MPa (10
bar) na 50C
TP5
RxBN
PxBN(M)
TP20
1444
PxBH(M)
TU18
V5
1041
ETILENOKSID i UGLjENDIOKSID, smea sa vie od

9% a manje od 87% etilenoksida
2F
2.1
1043
UBRIVA, AMONIJANI
RASTVOR ,sa slobodnim
amonijakom
4A
2.2
642
1044
APARAT ZA GAENjE
POARA sa
komprimovanim ili tenim
gasom
6A
2.2
225
594
1045
FLUOR, KOMPRIMOVAN
1TOC
1046
HELIJUM, KOMPRIMOVAN
1048
BROMOVODONIK,
BEZVODNI
1049
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
FL
PxBN(M)
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
1041
ETILENOKSID i
UGLJEN-DIOKSID,
smea sa vie od 9%
a manje od 87%
etilen-oksida
1043
UBRIVA,
AMONIJANI
RASTVOR ,sa
slobodnim
amonijakom
1044
APARAT ZA
GAENJE POARA
sa komprimovanim ili
tenim gasom
1045
FLUOR,
KOMPRIMOVAN
20
1046
HELIJUM,
KOMPRIMOVAN
239
(E)
LQ0
P003
MP9
3
(E)
CV9
2.3
+5.1
+8
LQ0
P200
MP9
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
1A
2.2
LQ1
P200
MP9
(M)
CxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
268
1048
BROMOVODONIK,
BEZVODNI
VODONIK,
KOMPRIMOVAN
1F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
23
1049
VODONIK,
KOMPRIMOVAN
1050
HLOROVODONIK,
BEZVODNI
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
268
1050
HLOROVODONIK,
BEZVODNI
1051
CIJANOVODONIK,
STABILIZOVAN, sa manje
od 3% vode
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P200
MP2
0
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S10
S17
1051
CIJANOVODONIK,
STABILIZOVAN, sa
manje od 3% vode
1052
FLUOROVODONIK,
BEZVODNI
CT1
8
+6.1
LQ0
P200
MP2
T10
AT
1
(C1D)
CV13
CV28
CV34
S17
886
1052
FLUOROVODONIK,
BEZVODNI
1053
VODONIKSULFID
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxDH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
1053
VODONIKSULFID
1055
IZOBUTILEN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1055
IZOBUTILEN
1056
KRIPTON, KOMPRIMOVAN
1A
2.2
LQ1
P200
MP9
(M)
CxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1056
KRIPTON,
KOMPRIMOVAN
603
TP2
1445
L21DH(+
)
TU14
TU34
TC1
TE21
TM3
TM5
S7
S17
1057
UPALjAI ili PUNjENjE ZA

UPALjA sa zapaljivim
gasom
6F
2.1
1057
UPALJAI ili
PUNJENJE ZA
UPALJA sa
zapaljivim gasom
1058
GASOVI, UTENjENI,
nezapaljivi,dopunjeni
azotom,ugljen-dioksidom ili
vazduhom
2A
2.2
20
1058
GASOVI,
UTENJENI,
nezapaljivi,dopunjeni
azotom,ugljendioksidom ili
vazduhom
1060
METILACETILEN I
PROPADIEN SMEA,
STABILIZOVANA kao
smea P1 odnosno P2
2F
2.1
S2
S20
239
1060
METILACETILEN I
PROPADIEN
SMEA,
STABILIZOVANA kao
smea P1 odnosno
P2
1061
METILAMIN, BEZVODNI
2F
2.1
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1061
METILAMIN,
BEZVODNI
1062
METILBROMID sa najvie
2% hlorpikrina
2T
2.3
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
26
1062
METILBROMID sa
najvie 2% hlorpikrina
1063
METILHLORID (GAS ZA
HLAENjE, R40)
2F
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1063
METILHLORID (GAS
ZA HLAENJE, R40)
1064
METILMERKAPTAN
PxDH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
1064
METILMERKAPTAN
1065
NEON, KOMPRIMOVAN
(M)
CxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1065
NEON,
KOMPRIMOVAN
1066
MP9
(M)
CxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1066
AZOT,
KOMPRIMOVAN
P200
MP9
T50
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
265
1067
DIAZOTTETROKSID
(AZOT DIOKSID)
LQ0
P200
MP9
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
1069
NITROZILHLORID
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
25
1070
AZOTSUBOKSID
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
263
1071
NAFTNI GAS,
KOMPRIMOVAN
2.2
+5.1
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
25
1072
KISEONIK,
KOMPRIMOVAN
PP84
RR5
MP9
2
(B1D)
CV9
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
MP9
T50
(M)
PxBH(M)
AT
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
2.2
LQ1
P200
MP9
1A
2.2
LQ1
P200
2TOC
2.3
+5.1
+8
LQ0
NITROZILHLORID
2TC
2.3
+8
1070
AZOTSUBOKSID
2O
2.2
+5.1
1071
NAFTNI GAS,
KOMPRIMOVAN
1TF
1072
KISEONIK,
KOMPRIMOVAN
1O
201
LQ0
P002
LQ1
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
LQ0
P200
MP9
LQ0
P200
2.1
LQ0
2TF
2.3
+2.1
1A
AZOT, KOMPRIMOVAN
1067
DIAZOTTETROKSID (AZOT
DIOKSID)
1069
581
23
584
TP21
1446
PxBH(M)
TU17
S2
S2
S7
S17
1073
KISEONIK, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3O
2.2
+5.1
CV9
CV11
CV36
S20
225
1073
KISEONIK, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
1075
PETROLEJSKI GAS,
TEAN
2F
2.1
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1075
PETROLEJSKI GAS,
TEAN
1076
FOZGEN
2TC
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
268
1076
FOZGEN
1077
PROPILEN
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1077
PROPILEN
1078
GAS ZA HLAENjE, N.D.N.

kao smea F1, smea F2 ili
smea F3
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1078
GAS ZA HLAENJE,
N.D.N. kao smea F1,
smea F2 ili smea
F3
1079
PxDH(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
268
1079
SUMOPORDIOKSID
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1080
SUMOPORHEKSAFL
OURID
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
239
1081
TETRAFLUORETILE
N, STABILIZOVAN
PxBH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
1082
TRIFLUORHLORETI
LEN,STABILIZOVAN
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1083
TRIMETILAMIN,
BEZVODNI
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
239
1085
VINILBROMID,
STABILIZOVAN
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
239
1086
VINILHLORID,
STABILIZOVAN
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
239
1087
VINILMETILETAR,
STABILIZOVAN
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1088
ACETAL
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
TP7
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1089
ACETALDEHID
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1090
ACETON
LQ0
P203
MP9
T75
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
SUMOPORDIOKSID
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
1080
SUMOPORHEKSAFLOURI
D
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
(M)
1081
TETRAFLUORETILEN,
STABILIZOVAN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
1082
TRIFLUORHLORETILEN,S
TABILIZOVAN
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
1083
TRIMETILAMIN,
BEZVODNI
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
1085
VINILBROMID,
STABILIZOVAN
2F
2.1
LQ0
P200
1086
VINILHLORID,
STABILIZOVAN
2F
2.1
LQ0
1087
VINILMETILETAR,
STABILIZOVAN
2F
2.1
1088
ACETAL
F1
II
1089
ACETALDEHID
F1
1090
ACETON
F1
274
583
639
274
582
TP5
TP22
RxBN
TU7
TU19
PxBN(M)
P22DH(
M)
TP19
1447
TU17
TU8
AT
3
(E)
FL
V5
S7
S17
S2
S20
33
1091
ACETONSKA ULJA
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
1092
AKROLEIN,
STABILIZOVAN
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1093
AKRILONITRIL,STAB
ILIZOVAN
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
1098
ALILALKOHOL
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1099
ALILBROMID
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1100
ALILHLORID
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1104
AMILACETAT
TP1
TP29
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1105
PENTANOLI
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1105
PENTANOLI
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1106
AMILAMIN
P001
IBC03
R001
MP19
T4
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
38
1106
AMILAMIN
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1107
AMILHLORID
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1108
PENT-1-EN (nAMILEN)
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1109
AMILFORMIJATI
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1110
n-AMILMETILKETON
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P601
PR3
MP8
MP17
T14
TP2
TP7
L10CH
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
ALILBROMID
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
MP7
MP17
1100
ALILHLORID
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
1104
AMILACETAT
F1
III
LQ7
1105
PENTANOLI
F1
II
1105
PENTANOLI
F1
III
1106
AMILAMIN
FC
1106
AMILAMIN
1107
AMILHLORID
1108
1091
ACETONSKA ULjA
1092
AKROLEIN,
STABILIZOVAN
1093
AKRILONITRIL,STABILIZO
VAN
1098
ALILALKOHOL
1099
FL
2
(D1E)
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
T14
TP2
L10CH
MP7
MP17
T14
TP2
L10CH
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
FC
III
3
+8
LQ7
F1
II
PENT-1-EN (n-AMILEN)
F1
1109
AMILFORMIJATI
F1
1110
n-AMILMETILKETON
F1
1448
1111
AMILMERKAPTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1111
AMILMERKAPTAN
1112
AMILNITRAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1112
AMILNITRAT
1113
AMILNITRIT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1113
AMILNITRIT
1114
BENZEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1114
BENZEN
1120
BUTANOLI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1120
BUTANOLI
1120
BUTANOLI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1120
BUTANOLI
1123
BUTILACETATI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1123
BUTILACETATI
1123
BUTILACETATI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1123
BUTILACETATI
1125
n-BUTILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1125
n-BUTILAMIN
1126
1-BROMBUTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1126
1-BROMBUTAN
1127
HLORBUTANI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1127
HLORBUTANI
1128
n--BUTILFORMIJAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1128
n--BUTILFORMIJAT
1129
BUTIRALDEHID
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1129
BUTIRALDEHID
1130
KAMFOROVO ULjE
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1130
KAMFOROVO ULJE
1131
UGLjENDISULFID
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP7
L10CH
FL
1
(C1E)
S2
S19
336
1131
UGLJENDISULFID
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu tenost
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
TP27
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu tenost
PP31
1449
TU14
TU15
TE21
CV13
CV28
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu tenost (pritisak
pare na 50C vei od 110
kPa)
F1
II
640C
LQ6
P001
PP1
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu tenost
(pritisak pare na 50C
vei od 110 kPa)
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu tenost(pritisak
pare na 50C najvie 110
kPa)
F1
II
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
PP1
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu
tenost(pritisak pare
na 50C najvie 110
kPa)
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu tenost
F1
III
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu tenost
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu tenost(taka
paljenja ispod 23C a
viskozitet prema 2.2.3.1.4;
taka kljuanja najvie
35C)
F1
III
640F
LQ7
P001
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu
tenost(taka paljenja
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4; taka
kljuanja najvie
35C)
1133
LEPILA koja sadre

viskozitet prema 2.2.3.1.4)
(pritisak pare na 50C vei
od 110 kPa; taka kljuanja
iznad 35C)
F1
III
640G
LQ7
P001
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4) (pritisak
pare na 50C vei od
110 kPa; taka
kljuanja iznad 35C)
1133
LEPILA koja sadre

najvie 110 kPa)
F1
III
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1133
LEPILA koja sadre

zapaljivu
ispod 23C a
viskozitet prema
pare na 50C najvie
110 kPa)
1134
HLORBENZEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1134
HLORBENZEN
1135
ETILENHLORHIDRIN
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
FL
1
(C1D)
S2
S9
S17
663
1135
ETILENHLORHIDRIN
1136
KATRAN KAMENOG
UGLjA, DESTILATI,
ZAPALjIVI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1136
KATRAN KAMENOG
UGLJA, DESTILATI,
ZAPALJIVI
1136
KATRAN KAMENOG
UGLjA, DESTILATI,
ZAPALjIVI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1136
KATRAN KAMENOG
UGLJA, DESTILATI,
ZAPALJIVI
1450
TU14
TU15
TE19
TE21
CV1
CV13
CV28
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
TP27
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU
ZATITU (povrinski
tretmani ili oblaganja
koja se koriste u
industrijske ili druge
svrhe,kao to je
zatita vozila od
korozije,oblaganje
buradi)
640C
LQ6
P001
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU
ZATITU (povrinski
koja se koriste u
svrhe,kao to je
zatita vozila od
korozije; oblaganje
buradi; pritisak pare
na 50C vei od 110
kPa)
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU
ZATITU (povrinski
koja se koriste u
svrhe kao to je
zatita vozila od
korozije,oblaganje
buradi; pritisak pare
na 50C najvie 110
kPa)
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU
ZATITU (povrinski
koja se koriste u
svrhe kao to je
zatita vozila od
korozije, oblaganje
buradi)
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU ZATITU
(povrinski tretmani ili
oblaganja koja se koriste u
svrhe,kao to je zatita
vozila od korozije,oblaganje
buradi)
F1
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU ZATITU
svrhe,kao to je zatita
vozila od korozije; oblaganje
buradi; pritisak pare na 50C
vei od 110 kPa)
F1
II
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU ZATITU
industrijske ili druge svrhe
kao to je zatita vozila od
korozije,oblaganje buradi;
najvie 110 kPa)
F1
II
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU ZATITU
korozije, oblaganje buradi)
F1
III
1451
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU ZATITU
korozije,oblaganje
buradi)(taka paljenja ispod
23C a viskozitet prema
2.2.3.1.4; taka kljuanja
najvie 35C)
F1
III
640F
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU
ZATITU (povrinski
koja se koriste u
svrhe kao to je
zatita vozila od
korozije,oblaganje
buradi)(taka paljenja
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4; taka
kljuanja najvie
35C)
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU ZATITU
korozije,oblaganje
2.2.3.1.4; pritisak pare na
50C vei od 110 k
F1
III
640G
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU
ZATITU (povrinski
koja se koriste u
svrhe kao to je
zatita vozila od
korozije,oblaganje
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4; pritisak
pare na 50C vei od
1
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU ZATITU
korozije,oblaganje
50C najvie 110
F1
III
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1139
RASTVOR ZA
POVRINSKU
ZATITU (povrinski
koja se koriste u
svrhe kao to je
zatita vozila od
korozije,oblaganje
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4; pritisak
pare na 50C najvie
1143
KROTONALDEHID ili
KROTONALDEHID,
STABILIZOVAN
6.1
TF1
6.1
+3
324
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
FL
1
(C1D)
S2
S9
S17
663
1143
KROTONALDEHID ili
KROTONALDEHID,
STABILIZOVAN
1144
KROTONILEN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
339
1144
KROTONILEN
1145
CIKLOHEKSAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1145
CIKLOHEKSAN
1452
TU14
TU15
TE19
TE21
CV1
CV13
CV28
1146
CIKLOPENTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1146
CIKLOPENTAN
1147
DEKAHIDRONAFTALEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1147
DEKAHIDRONAFTAL
EN
1148
DIACETONALKOHOL,
tehniki
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1148
DIACETONALKOHO
L, tehniki
1148
DIACETONALKOHOL,
hemijski ist
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1148
DIACETONALKOHO
L, hemijski ist
1149
DIBUTILETAR
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1149
DIBUTILETAR
1150
1,2-DIHLORETILEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP2
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1150
1,2-DIHLORETILEN
1152
DIHLORPENTANI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1152
DIHLORPENTANI
1153
ETILENGLIKOLDIETILETA
R
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1153
ETILENGLIKOLDIETI
LETAR
1153
ETILENGLIKOLDIETILETA
R
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1153
ETILENGLIKOLDIETI
LETAR
1154
DIETILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1154
DIETILAMIN
1155
DIETILETAR (ETILETAR)
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1155
DIETILETAR
(ETILETAR)
1156
DIETILKETON
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1156
DIETILKETON
1157
DIIZOBUTILKETON
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1157
DIIZOBUTILKETON
1158
DIIZOPROPILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1158
DIIZOPROPILAMIN
1159
DIIZOPROPILETAR
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1159
DIIZOPROPILETAR
1160
DIMETILAMIN,VODENI
RASTVOR
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1160
DIMETILAMIN,VODE
NI RASTVOR
1453
1161
DIMETILKARBONAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1161
DIMETILKARBONAT
1162
DIMETILDIHLORSILAN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
X338
1162
DIMETILDIHLORSIL
AN
1163
DIMETILHIDRAZIN,
ASIMETRIAN
6.1
TFC
6.1
+3
+8
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
FL
1
(C1D)
S2
S9
S17
663
1163
DIMETILHIDRAZIN,
ASIMETRIAN
1164
DIMETILSULFID
F1
II
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1164
DIMETILSULFID
1165
DIOKSAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1165
DIOKSAN
1166
DIOKSOLAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1166
DIOKSOLAN
1167
DIVINILETAR,
STABILIZOVAN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
339
1167
DIVINILETAR,
STABILIZOVAN
1169
EKSTRAKTI, AROMATINI,
TENI
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1169
EKSTRAKTI,
AROMATINI, TENI
1169
TENI (pritisak pare na
50C vei od 110 kPa)
F1
II
601
640C
LQ6
P001
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1169
EKSTRAKTI,
AROMATINI, TENI
vei od 110 kPa)
1169
50C najvie 110 kPa)
F1
II
601
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1169
EKSTRAKTI,
AROMATINI, TENI
najvie 110 kPa)
1169
TENI
F1
III
601
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1169
EKSTRAKTI,
AROMATINI, TENI
1169
TENI (taka paljenja ispod
najvie 35C
F1
III
601
640F
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1169
EKSTRAKTI,
AROMATINI, TENI
(taka paljenja ispod
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4;
taka kljuanja
najvie 35C
1169
50C iznad 110 kPa a taka
kljuanja iznad 35C)
F1
III
601
640G
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1169
EKSTRAKTI,
AROMATINI, TENI
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4;
iznad 110 kPa a taka
kljuanja iznad 35C)
B8
1454
TU14
TU15
TE19
TE21
CV1
CV13
CV28
1169
50C najvie110 kPa)
F1
III
601
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1169
EKSTRAKTI,
AROMATINI, TENI
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4;
najvie110 kPa)
1170
ETANOL(ETILALKOHOL) ili
ETANOL, RASTVOR
(ETILALKOHOL,
RASTVOR)
F1
II
144
330
601
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1170
ETANOL(ETILALKOH
OL) ili ETANOL,
RASTVOR
(ETILALKOHOL,
RASTVOR)
1170
ETANOL, RASTVOR
(ETILALKOHOL,
RASTVOR)
F1
III
144
330
601
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1170
ETANOL, RASTVOR
(ETILALKOHOL,
RASTVOR)
1171
ETILENGLIKOLMONOETIL
ETAR
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1171
ETILENGLIKOLMON
OETILETAR
1172
ETILENGLIKOLMONOETIL
ETARACETAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1172
ETILENGLIKOLMON
OETILETARACETAT
1173
ETILACETAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1173
ETILACETAT
1175
ETILBENZEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1175
ETILBENZEN
1176
TRIETILBORAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1176
TRIETILBORAT
1177
2-ETILBUTILACETAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1177
2-ETILBUTILACETAT
1178
2-ETILBUTIRALDEHID
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1178
2ETILBUTIRALDEHID
1179
ETILBUTILETAR
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1179
ETILBUTILETAR
1180
ETILBUTIRAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1180
ETILBUTIRAT
1181
ETILHLORACETAT
6.1
TF1
II
6.1
+3
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S9
S19
63
1181
ETILHLORACETAT
1455
TU15
TE19
CV13
CV28
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
1182
ETILHLORFORMIJA
T
CV23
S2
S20
X338
1183
ETILDIHLORSILAN
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1184
ETILEN-DIHLORID
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
1185
ETILENIMIN,
STABILIZOVAN
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1188
ETILENGLIKOLMON
OM ETILETAR
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1189
ETILENGLIKOLMON
OMETIL ETARACETAT
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1190
ETILFORMIJAT
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1191
OKTILALDEHIDI
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1192
ETILLAKTAT
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1193
ETILMETILKETON
(METILETILKETON)
3
+6.1
LQ0
P001
MP7
MP17
FL
1
(C1E)
S2
S19
336
1194
ETILNITRIT,
RASTVOR
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1195
ETILPROPIONAT
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
X338
1196
ETILTRIHLORSILAN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI
F1
II
LQ6
P001
MP19
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI (napon pare
na 50C vei od 110
kPa)
1182
ETILHLORFORMIJAT
6.1
TFC
6.1
+3
+8
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
1183
ETILDIHLORSILAN
4.3
WFC
4.3
+3
+8
LQ0
P401
PR2
MP2
T10
TP2
TP7
L10DH
TU14
TU23
TE21
TM2
TM3
FL
0
(B1E)
1184
ETILEN-DIHLORID
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
TU15
FL
1185
ETILENIMIN,
STABILIZOVAN
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P601
PR4
MP2
L15CH
TU14
TU15
TE19
TE21
1188
ETILENGLIKOLMONOM
ETILETAR
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
1189
ETILENGLIKOLMONOM
ETILETAR-ACETAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
1190
ETILFORMIJAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
1191
OKTILALDEHIDI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
1192
ETILLAKTAT
F1
III
LQ7
1193
ETILMETILKETON
(METILETILKETON)
F1
II
1194
ETILNITRIT, RASTVOR
FT1
1195
ETILPROPIONAT
F1
1196
ETILTRIHLORSILAN
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI (napon pare na
50C vei od 110 kPa)
601
640C
L10CH
T4
TP1
TP8
1456
TU14
TU15
TE21
V1
CV13
CV28
1197
EKSTRAKTI AROMA,
50C manji od 110 kPa)
F1
II
601
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI (pritisak pare
na 50C manji od 110
kPa)
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI
F1
III
601
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI
1197
EKSTRAKTI AROMA,
najvie 35C)
F1
III
601
640F
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI (taka paljenja
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4; taka
kljuanja najvie
35C)
1197
EKSTRAKTI AROMA,
50Cvei od 110 kPa a
taka kljuanja iznad 35C)
F1
III
601
640G
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI (taka paljenja
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4; pritisak
pare na 50Cvei od
110 kPa a taka
kljuanja iznad 35C)
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI, taka paljenja ispod
2.2.3.1.4 ; pritisak pare na
50C najvie 110 kPa
F1
III
601
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1197
EKSTRAKTI AROMA,
TENI, taka paljenja
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4 ; pritisak
pare na 50C najvie
110 kPa
1198
FORMALDEHID,
RASTVOR, ZAPALjIV
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T4
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
38
1198
FORMALDEHID,
RASTVOR,
ZAPALJIV
1199
FURALDEHIDI
6.1
TF1
II
6.1
+3
LQ0
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S9
S19
63
1199
FURALDEHIDI
1201
PATONO ULjE
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1201
PATONO ULJE
1201
PATONO ULjE
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1201
PATONO ULJE
1202
DIZEL GORIVO ili GAZOL ili

ULjE ZA LOENjE, LAKO
(taka paljenja najvie
60C)
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1202
DIZEL GORIVO ili

GAZOL ili ULJE ZA
LOENJE, LAKO
(taka paljenja
najvie 60C)
640K
1457
TU15
TE19
CV13
CV28
1202
DIZEL GORIVO koje

odgovara EN 590:2004 ili
GAZOL ili ULjE ZA
LOENjE, LAKO, taka
paljenja prema EN
590:2004
F1
III
640L
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
AT
3
(E)
1202
DIZEL GORIVO ili GAZOL ili

ULjE ZA LOENjE, LAKO
(taka paljenja iznad 60C
do ukljuivo 100C)
F1
III
640M
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBV
AT
3
(E)
1203
BENZIN ili GORIVO ZA

OTO MOTORE
F1
II
243
534
LQ4
P001
IBC02
R001
BB2
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
1204
NITROGLICERIN,
ALKOHOLNI RASTVOR,
sa najvie 1% nitroglicerina
II
LQ0
P001
IBC02
PP5
MP2
2
(B)
S2
S20
1206
HEPTANI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
1207
HEKSALDEHID
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
1208
HEKSANI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
1210
TAMPARSKE BOJE,
zapaljive ili DODATNE
MATERIJE ZA BOJU
(ukljuujui razreivae ili
rastvarae), zapaljive
F1
163
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
L4BN
1210
TAMPARSKE BOJE,
MATERIJE ZA BOJU
(pritisak pare na 50 C iznad
110 kPa)
F1
II
163
640C
LQ6
P001
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
PP1
1458
TU9
30
1202
DIZEL GORIVO koje

odgovara EN
590:2004 ili GAZOL ili
ULJE ZA LOENJE,
LAKO, taka paljenja
prema EN 590:2004
30
1202
DIZEL GORIVO ili

GAZOL ili ULJE ZA
LOENJE, LAKO
(taka paljenja iznad
60C do ukljuivo
100C)
33
1203
BENZIN ili GORIVO

ZA OTO MOTORE
1204
NITROGLICERIN,
ALKOHOLNI
RASTVOR, sa
najvie 1%
nitroglicerina
33
1206
HEPTANI
S2
30
1207
HEKSALDEHID
2
(D1E)
S2
S20
33
1208
HEKSANI
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1210
TAMPARSKE
BOJE, zapaljive ili
DODATNE
MATERIJE ZA BOJU
(ukljuujui
razreivae ili
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1210
TAMPARSKE
BOJE, zapaljive ili
DODATNE
MATERIJE ZA BOJU
(ukljuujui
razreivae ili
(pritisak pare na 50
C iznad 110 kPa)
S2
1210
TAMPARSKE BOJE,
MATERIJE ZA BOJU
najvie 110 kPa)
F1
II
163
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
PP1
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1210
TAMPARSKE
BOJE, zapaljive ili
DODATNE
MATERIJE ZA BOJU
(ukljuujui
razreivae ili
najvie 110 kPa)
1210
TAMPARSKE BOJE,
MATERIJE ZA BOJU
F1
III
163
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1210
TAMPARSKE
BOJE, zapaljive ili
DODATNE
MATERIJE ZA BOJU
(ukljuujui
razreivae ili
1210
TAMPARSKE BOJE,
MATERIJE ZA BOJU
rastvarae), zapaljive (taka
35C)
F1
III
163
640F
LQ7
P001
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1210
TAMPARSKE
BOJE, zapaljive ili
DODATNE
MATERIJE ZA BOJU
(ukljuujui
razreivae ili
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4;
taka kljuanja
najvie 35C)
1210
TAMPARSKE BOJE,
MATERIJE ZA BOJU
rastvarae), zapaljive taka
pritisak pare na 50C vei
od 110 kPa a taka
kljuanja iznad 35C)
F1
III
163
640G
LQ7
P001
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1210
TAMPARSKE
BOJE, zapaljive ili
DODATNE
MATERIJE ZA BOJU
(ukljuujui
razreivae ili
taka paljenja ispod
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4;
vei od 110 kPa a
taka kljuanja iznad
35C)
1210
TAMPARSKE BOJE,
MATERIJE ZA BOJU
rastvarae), zapaljive taka
napon pare na 50C najvie
110 kPa )
F1
III
163
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1210
TAMPARSKE
BOJE, zapaljive ili
DODATNE
MATERIJE ZA BOJU
(ukljuujui
razreivae ili
taka paljenja ispod
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4;
napon pare na 50C
najvie 110 kPa )
1459
1212
IZOBUTANOL
(IZOBUTILALKOHOL)
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1212
IZOBUTANOL
(IZOBUTILALKOHOL
)
1213
IZOBUTILACETAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1213
IZOBUTILACETAT
1214
IZOBUTILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1214
IZOBUTILAMIN
1216
IZOOKTENI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1216
IZOOKTENI
1218
IZOPREN, STABILIZOVAN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
339
1218
IZOPREN,
STABILIZOVAN
1219
IZOPROPANOL
(IZOPROPILALKOHOL)
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1219
IZOPROPANOL
(IZOPROPILALKOHO
L)
1220
IZOPROPILACETAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1220
IZOPROPILACETAT
1221
IZOPROPILAMIN
FC
3
+8
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L10CH
FL
1
(C1E)
S2
S20
338
1221
IZOPROPILAMIN
1222
IZOPROPILNITRAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
2
(D1E)
S2
S20
1222
IZOPROPILNITRAT
1223
KEROZIN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP2
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1223
KEROZIN
1224
KETONI, TENI, N.D.N.

od 110 kPa)
F1
II
274
640C
LQ4
P001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1224
KETONI, TENI,
N.D.N. (pritisak pare
na 50C vei od 110
kPa)
1224

najvie 110 kPa)
F1
II
274
640D
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1224
KETONI, TENI,
na 50C najvie 110
kPa)
1224
F1
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1224
KETONI, TENI,
N.D.N.
1228
MERKAPTANI, TENI
ZAPALjIVI, OTROVNI ili
MERKAPTAN SMEA,
TENA, ZAPALjIVA,
OTROVNA, N.D.N.
FT1
II
3
+6.1
274
LQ0
P001
IBC02
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S19
336
1228
MERKAPTANI,
TENI ZAPALJIVI,
OTROVNI ili
MERKAPTAN
SMEA, TENA,
ZAPALJIVA,
OTROVNA, N.D.N.
601
B7
TU14
TE21
MP19
1460
TU15
CV13
CV28
S2
36
1228
MERKAPTANI,
TENI, ZAPALJIVI,
OTROVNA ili
MERKAPTAN
SMEA, TENA,
ZAPALJIVA,
OTROVNA, N.D.N.
S2
30
1229
MEZITILOKSID
S2
S19
336
1230
METANOL
2
(D1E)
S2
S20
33
1231
METILACETAT
FL
3
(E)
S2
30
1233
METILAMILACETAT
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1234
METILAL
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1235
METILAMIN, VODENI
RASTVOR
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1237
METILBUTIRAT
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
1238
METILHLORFORMIJ
AT
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
1239
METILHLORMETILE
TAR
LQ0
P401
PR2
MP2
T10
TP2
TP7
L10DH
TU14
TU24
TE21
TM2
TM3
FL
0
(B1E)
CV23
S2
S20
X338
1242
METILDIHLORSILAN
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1243
METILFORMIJAT
6.1
+3
+8
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
FL
1
(C1D)
S2
S9
S17
663
1244
METILHIDRAZIN
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1245
METIL
IZOBUTILKETON
1228
MERKAPTANI, TENI,
ZAPALjIVI, OTROVNA ili
MERKAPTAN SMEA,
TENA, ZAPALjIVA,
OTROVNA, N.D.N.
FT1
III
3
+6.1
1229
MEZITILOKSID
F1
III
1230
METANOL
FT1
II
3
+6.1
1231
METILACETAT
F1
II
1233
METILAMILACETAT
F1
1234
METILAL
1235
METILAMIN, VODENI
RASTVOR
1237
METILBUTIRAT
1238
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T7
TP1
TP28
L4BH
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L4BH
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
F1
II
LQ4
P001
IBC02
MP19
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
F1
II
LQ4
METILHLORFORMIJAT
6.1
TFC
6.1
+3
+8
1239
METILHLORMETILETAR
6.1
TF1
1242
METILDIHLORSILAN
4.3
WFC
1243
METILFORMIJAT
1244
METILHIDRAZIN
1245
METIL IZOBUTILKETON
274
FL
3
(E)
FL
3
(E)
FL
2
(D1E)
LGBF
FL
TP1
LGBF
T7
TP2
MP19
T7
P001
IBC02
R001
MP19
LQ0
P602
6.1
+3
LQ0
4.3
+3
+8
F1
6.1
TFC
F1
279
B8
1461
TU15
TU15
TU14
TU15
TE19
TE21
CV13
CV28
CV13
CV28
V1
CV1
CV13
CV28
1246
METILIZOPROPENILKETO
N, STABILIZOVAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
339
1246
METILIZOPROPENIL
KETON,
STABILIZOVAN
1247
METILMETAKRILAT,
MONOMER,
STABILIZOVAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
339
1247
METILMETAKRILAT,
MONOMER,
STABILIZOVAN
1248
METILPROPIONAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1248
METILPROPIONAT
1249
METILPROPILKETON
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1249
METILPROPILKETO
N
1250
METILTRIHLORSILAN
FC
3
+8
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L10CH
TU14
TE21
FL
1
(C1E)
S2
S20
X338
1250
METILTRIHLORSILA
N
1251
METILVINILKETON,
STABILIZOVAN
6.1
TFC
6.1
+3
+8
LQ0
P601
PR3
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
639
1251
METILVINILKETON,
STABILIZOVAN
1259
NIKLTETRAKARBONIL
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P601
PR3
MP2
L15CH
TU14
TU15
TU31
TE19
TE21
TM3
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
1259
NIKLTETRAKARBON
IL
1261
NITROMETAN
F1
II
LQ4
P001
R001
1261
NITROMETAN
1262
OKTANI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
1263
BOJE (boja, lak, emajl, bajc,

elak, firnajz, sredstvo za
poliranje, punioci) ili
DODATNI MATERIJALI ZA
BOJE (ukljuujui
F1
163
650
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
TP27
1263

BOJE (ukljuujui
od 110 kPa)
F1
II
163
640C
650
LQ6
P001
MP19
T4
TP1
TP8
TP28
RR2
PP1
2
(D1E)
S2
S20
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1262
OKTANI
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1263
BOJE (boja, lak,

emajl, bajc, elak,
firnajz, sredstvo za
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE (ukljuujui
razreivae i
rastvarae)
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1263
BOJE (boja, lak,

emajl, bajc, elak,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE (ukljuujui
razreivae i
rastvarae) (pritisak
pare na 50C vei od
110 kPa)
MP19
1462
1263

BOJE (ukljuujui
najvie 110 kPa)
F1
II
163
640D
650
LQ6
P001
IBC02
R001
PP1
MP19
T4
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1263
BOJE (boja, lak,

emajl, bajc, elak,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE (ukljuujui
razreivae i
rastvarae) (pritisak
pare na 50C najvie
110 kPa)
1263

BOJE (ukljuujui
F1
III
163
640E
650
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1263
BOJE (boja, lak,

emajl, bajc, elak,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE (ukljuujui
razreivae i
rastvarae)
1263

BOJE (ukljuujui
(taka paljenja manja od
2.2.3.1.4) (taka kljuanja
najvie 35C)
F1
III
163
640F
650
LQ7
P001
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
TP29
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1263
BOJE (boja, lak,

emajl, bajc, elak,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE (ukljuujui
razreivae i
rastvarae) (taka
paljenja manja od
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4)
(taka kljuanja
najvie 35C)
1263

BOJE (ukljuujui
(taka paljenja ispod 23C a
viskozitet prema 2.2.3.1.4 )
od 110 kPa a taka kljuanj
F1
III
163
640G
650
LQ7
P001
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
TP29
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1263
BOJE (boja, lak,

emajl, bajc, elak,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE (ukljuujui
razreivae i
rastvarae) (taka
viskozitet prema
2.2.3.1.4 ) (pritisak
pare na 50C vei od
110 kPa a taka kl
1463
1263

BOJE (ukljuujui
najvie 110 kPa )
F1
III
MP19
T2
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1263
BOJE (boja, lak,

emajl, bajc, elak,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE (ukljuujui
razreivae i
rastvarae) (taka
viskozitet prema
pare na 50C najvie
110 kPa )
1264
PARALDEHID
F1
III
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1264
PARALDEHID
1265
PENTANI,TENI
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1265
PENTANI,TENI
1265
PENTANI,TENI
LQ4
P001
IBC02
MP19
T4
TP1
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1265
PENTANI,TENI
1266
PARFIMERIJSKI
PROIZVODI sa zapaljivim
rastvaraima
LQ3
P001
MP7
MP17
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1266
PARFIMERIJSKI
PROIZVODI sa
zapaljivim
rastvaraima
1266
F1
II
640C
LQ6
P001
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1266
PARFIMERIJSKI
PROIZVODI sa
zapaljivim
rastvaraima (pritisak
pare na 50C vei od
110 kPa)
F1
II
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1266
PARFIMERIJSKI
PROIZVODI sa
zapaljivim
rastvaraima (pritisak
pare na 50C manji
od 110 kPa)
PARFIMERIJSKI
rastvaraima
F1
III
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1266
PARFIMERIJSKI
PROIZVODI sa
zapaljivim
rastvaraima
PARFIMERIJSKI
rastvaraima(taka paljenja
prema 23C a viskozitet
shodno 2.2.3.1.4 ; taka
kljuanja najvie 35C)
F1
III
640F
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1266
PARFIMERIJSKI
PROIZVODI sa
zapaljivim
rastvaraima(taka
paljenja prema 23C
a viskozitet shodno
2.2.3.1.4 ; taka
kljuanja najvie
35C)
163
640H
650
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
LQ7
F1
II
F1
PARFIMERIJSKI
rastvaraima (pritisak pare
na 50C vei od 110 kPa)
1266
PARFIMERIJSKI
rastvaraima (pritisak pare
na 50C manji od 110 kPa)
1266
1266
PP1
B8
1464
1266
PARFIMERIJSKI
rastvaraima(taka paljenja
ispod 23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4 ; pritisak
kPa a taka kljuanja iznad
35C)
F1
III
640G
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1266
PARFIMERIJSKI
PROIZVODI sa
zapaljivim
rastvaraima(taka
viskozitet prema
pare na 50C vei od
110 kPa a taka
kljuanja iznad 35C)
1266
PARFIMERIJSKI
rastvaraem(taka paljenja
prema 2.2.3.1.4 ; pritisak
kPa)
F1
III
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1266
PARFIMERIJSKI
PROIZVODI sa
zapaljivim
rastvaraem(taka
viskozitet prema
pare na 50C najvie
110 kPa)
1267
NAFTA SIROVA
F1
649
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1267
NAFTA SIROVA
1267
NAFTA SIROVA (pritisak

kPa)
F1
II
640C
649
LQ4
P001
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1267
NAFTA SIROVA
vei od 110 kPa)
1267
NAFTA SIROVA (pritisak

kPa)
F1
II
640D
649
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1267
NAFTA SIROVA
najvie 110 kPa)
1267
NAFTA SIROVA
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1267
NAFTA SIROVA
1268
DESTILATI SIROVE
NAFTE, N.D.N. ili
PROIZVODI SIROVE
NAFTE, N.D.N.
F1
649
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
TP9
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1268
DESTILATI SIROVE
NAFTE, N.D.N. ili
PROIZVODI SIROVE
NAFTE, N.D.N.
1268
DESTILATI SIROVE
NAFTE, N.D.N. ili
PROIZVODI SIROVE
NAFTE, N.D.N. (pritisak
kPa)
F1
II
640C
649
LQ4
P001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1268
DESTILATI SIROVE
NAFTE, N.D.N. ili
PROIZVODI SIROVE
NAFTE, N.D.N.
vei od 110 kPa)
1268
DESTILATI SIROVE NAFTE

ili PROIZVODI SIROVE
NAFTE, N.D.N. (pritisak
kPa)
F1
II
640D
649
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1268
DESTILATI SIROVE
NAFTE ili
PROIZVODI SIROVE
NAFTE, N.D.N.
najvie 110 kPa)
1268
DESTILATI SIROVE NAFTE

ili PROIZVODI SIROVE
NAFTE, N.D.N.
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1268
DESTILATI SIROVE
NAFTE ili
PROIZVODI SIROVE
NAFTE, N.D.N.
1465
1272
BOROVO ULjE
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1272
BOROVO ULJE
1274
n-PROPANOL nPROPILALKOHOL)
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1274
n-PROPANOL nPROPILALKOHOL)
1274
n-PROPANOL (nPROPILALKOHOL)
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1274
n-PROPANOL (nPROPILALKOHOL)
1275
PROPIONALDEHID
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1275
PROPIONALDEHID
1276
n-PROPILACETAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1276
n-PROPILACETAT
1277
PROPILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1277
PROPILAMIN
1278
1-HLORPROPAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1278
1-HLORPROPAN
1279
1,2-DIHLORPROPAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1279
1,2-DIHLORPROPAN
1280
PROPILEN-OKSID
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
TP7
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1280
PROPILEN-OKSID
1281
PROPILFORMIJATI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1281
PROPILFORMIJATI
1282
PIRIDIN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP2
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1282
PIRIDIN
1286
KOLOFONIJUMSKO ULjE
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1286
KOLOFONIJUMSKO
ULJE
1286
KOLOFONIJUMSKO ULjE
od 110 kPa)
F1
II
640C
LQ6
P001
MP19
T4
TP1
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1286
KOLOFONIJUMSKO
ULJE (pritisak pare
na 50C vei od 110
kPa)
1286
KOLOFONIJUMSKO ULjE
najvie 110 kPa)
F1
II
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1286
KOLOFONIJUMSKO
ULJE (pritisak pare
na 50C najvie 110
kPa)
1286
KOLOFONIJUMSKO ULjE
F1
III
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1286
KOLOFONIJUMSKO
ULJE
B8
1466
1286
KOLOFONIJUMSKO ULjE
35C)
F1
III
640F
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1286
KOLOFONIJUMSKO
ULJE (taka paljenja
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4; taka
kljuanja najvie
35C)
1286
KOLOFONIJUMSKO ULjE
od 110 kPa a taka
kljuanja iznad 35C)
F1
III
640G
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1286
KOLOFONIJUMSKO
ULJE (taka paljenja
ispod 23C a
viskozitet prema
2.2.3.1.4; pritisak
pare na 50C vei od
110 kPa a taka
kljuanja iznad 35C)
1286
KOLOFONIJUMSKO ULjE
viskozitet prema 2.2.3.1.4 ;
najvie 110 kPa)
F1
III
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1286
KOLOFONIJUMSKO
ULJE (taka paljenja
ispod 23C a
viskozitet prema
pare na 50C najvie
110 kPa)
1287
KAUUK, RASTVOR
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1287
KAUUK, RASTVOR
1287
KAUUK, RASTVOR
(pritisak pare na 50C iznad
110 kPa)
F1
II
640C
LQ6
P001
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1287
KAUUK, RASTVOR
iznad 110 kPa)
1287
KAUUK, RASTVOR
najvie 110 kPa)
F1
II
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1287
KAUUK, RASTVOR
najvie 110 kPa)
1287
KAUUK, RASTVOR
F1
III
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1287
KAUUK, RASTVOR
1287
KAUUK, RASTVOR
viskozitet shodno 2.2.3.1.4)
(taka kljuanja najvie od
35C)
F1
III
640F
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1287
KAUUK, RASTVOR
23C a viskozitet
shodno 2.2.3.1.4)
(taka kljuanja
najvie od 35C)
1287
KAUUK, RASTVOR (taka

(pritisak pare na 50C iznad
110 kPa a taka kljuanja
iznad35C)
F1
III
640G
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1287
KAUUK, RASTVOR
23C a viskozitet
shodno 2.2.3.1.4)
iznad 110 kPa a taka
kljuanja iznad35C)
1287
KAUUK, RASTVOR taka

najvie 110 kPa)
F1
III
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1287
KAUUK, RASTVOR
taka paljenja ispod
23C a viskozitet
shodno 2.2.3.1.4)
najvie 110 kPa)
1467
1288
ULjE KRILjACA
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1288
ULJE KRILJACA
1288
ULjE KRILjACA
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1288
ULJE KRILJACA
1289
NATRIUM-METILAT,
alkoholni rastvor
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
TP8
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1289
NATRIUM-METILAT,
alkoholni rastvor
1289
NATRIUM-METILAT,
alkoholni rastvor
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
38
1289
NATRIUM-METILAT,
alkoholni rastvor
1292
TETRAETILSILIKAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1292
TETRAETILSILIKAT
1293
TINKTURE, MEDICINSKE
F1
II
601
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1293
TINKTURE,
MEDICINSKE
1293
F1
III
601
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1293
TINKTURE,
MEDICINSKE
1294
TOLUEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1294
TOLUEN
1295
TRIHLORSILAN
4.3
WFC
4.3
+3
+8
LQ0
P401
PR2
MP2
T14
TP2
TP7
L10DH
FL
0
(B1E)
S2
S20
X338
1295
TRIHLORSILAN
1296
TRIETILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1296
TRIETILAMIN
1297
TRIMETILAMIN, VODENI
RASTVOR sa najvie
50%(masenih) trimetilamina
FC
3
+8
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
L10CH
FL
1
(C1E)
S2
S20
338
1297
TRIMETILAMIN,
VODENI RASTVOR
sa najvie
50%(masenih)
trimetilamina
1297
RASTVOR sa najvie
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1297
TRIMETILAMIN,
VODENI RASTVOR
sa najvie
50%(masenih)
trimetilamina
1297
RASTVOR sa najvie
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T7
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
38
1297
TRIMETILAMIN,
VODENI RASTVOR
sa najvie
50%(masenih)
trimetilamina
1298
TRIMETILHLORSILAN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
X338
1298
TRIMETILHLORSILA
N
1468
TU14
TU25
TE21
TM2
TM3
TU14
TE21
V1
CV23
1299
TERPENTIN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1299
TERPENTIN
1300
TERPENTINSKO ULjE,
ZAMENA
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1300
TERPENTINSKO
ULJE, ZAMENA
1300
TERPENTINSKO ULjE,
ZAMENA
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1300
TERPENTINSKO
ULJE, ZAMENA
1301
VINILACETAT,
STABILIZOVAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
339
1301
VINILACETAT,
STABILIZOVAN
1302
VINILETILETAR,
STABILIZOVAN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
339
1302
VINILETILETAR,
STABILIZOVAN
1303
VINILIDEN-HLORID,
STABILIZOVAN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T12
TP2
TP7
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
339
1303
VINILIDEN-HLORID,
STABILIZOVAN
1304
VINILIZOBUTILETAR,
STABILIZOVAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
339
1304
VINILIZOBUTILETAR
, STABILIZOVAN
1305
VINILTRIHLOSILAN
FC
3
+8
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L10CH
FL
1
(C1E)
S2
S20
X338
1305
VINILTRIHLOSILAN
1306
SREDSTVA ZA ZATITU
DRVETA, TENA (pritisak
kPa)
F1
II
640C
LQ6
P001
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1306
SREDSTVA ZA
ZATITU DRVETA,
TENA (pritisak pare
na 50C vei od 110
kPa)
1306
SREDSTVA ZA ZATITU
DRVETA, TENA(pritisak
kPa)
F1
II
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1306
SREDSTVA ZA
ZATITU DRVETA,
TENA(pritisak pare
na 50C najvie 110
kPa)
1306
SREDSTVA ZA ZATITU
DRVETA, TENA
F1
III
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1306
SREDSTVA ZA
ZATITU DRVETA,
TENA
1306
SREDSTVA ZA ZATITU
DRVETA, TENA (taka
viskozitet shodno 2.2.3.1.4;
taka kljuanja ispod 35C)
F1
III
640F
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1306
SREDSTVA ZA
ZATITU DRVETA,
TENA (taka
viskozitet shodno
2.2.3.1.4; taka
kljuanja ispod 35C)
1469
TU14
TE21
1306
SREDSTVA ZA ZATITU
DRVETA, TENA (taka
od 110 kPa a taka
kljuanja iznad 35 C)
F1
III
640G
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1306
SREDSTVA ZA
ZATITU DRVETA,
TENA (taka
viskozitet shodno
2.2.3.1.4; pritisak
pare na 50C vei od
110 kPa a taka
kljuanja iznad 35 C)
1306
SREDSTVA ZA ZATITU
DRVETA, TENA (taka
najvie 110 kPa
F1
III
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1306
SREDSTVA ZA
ZATITU DRVETA,
TENA (taka
viskozitet shodno
2.2.3.1.4; pritisak
pare na 50C najvie
110 kPa
1307
KSILENI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1307
KSILENI
1307
KSILENI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1307
KSILENI
1308
CIRKONIJUM
SUSPENDOVAN U
ZAPALjIVOJ TENOSTI
F1
LQ3
P001
PP33
MP7
MP17
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1308
CIRKONIJUM
SUSPENDOVAN U
ZAPALJIVOJ
TENOSTI
1308
CIRKONIJUM
SUSPENDOVAN U
ZAPALjIVOJ TENOSTI
od 110 kPa)
F1
II
640C
LQ4
P001
R001
PP33
MP19
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1308
CIRKONIJUM
SUSPENDOVAN U
ZAPALJIVOJ
TENOSTI (pritisak
pare na 50C vei od
110 kPa)
1308
CIRKONIJUM
SUSPENDOVAN U
ZAPALjIVOJ TENOSTI
najvie 110 kPa)
F1
II
640D
LQ4
P001
R001
PP33
MP19
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1308
CIRKONIJUM
SUSPENDOVAN U
ZAPALJIVOJ
TENOSTI (pritisak
pare na 50C najvie
110 kPa)
1308
CIRKONIJUM
SUSPENDOVAN U
ZAPALjIVOJ TENOSTI
F1
III
LQ7
P001
R001
MP19
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1308
CIRKONIJUM
SUSPENDOVAN U
ZAPALJIVOJ
TENOSTI
1309
ALUMINIJUM U PRAHU,
OBLOEN
4.1
F3
II
4.1
LQ8
P002
IBC08
PP38
B4
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
40
1309
ALUMINIJUM U
PRAHU, OBLOEN
1309
ALUMINIJUM U PRAHU,
OBLOEN
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
PP11
B3
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
40
1309
ALUMINIJUM U
PRAHU, OBLOEN
1470
V11
VV1
1310
AMONIJUMPIKRAT,
NAVLAEN sa najmanje
10%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP26
MP2
1312
BORNEOL
4.1
F1
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
1313
KALCIJUM REZINAT
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC06
R001
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
1314
KALCIJUM REZINAT,
STOPLjEN
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC04
R001
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
1318
KOBALT REZINAT,
ISTALOEN
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC06
R001
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
1320
DINITROFENOL,
NAVLAEN sa najmanje
15%(masenih) vode
4.1
DT
4.1
+6.1
LQ0
P406
PP26
MP2
1
(B)
CV28
1321
DINITROFENOLATI,
NAVLAENI sa najmanje
15%(masenih) vode
4.1
DT
4.1
+6.1
LQ0
P406
PP26
MP2
1
(B)
CV28
1322
DINITROREZORCINOL,
NAVLAEN sa najmanje
15%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP26
MP2
1
(B)
1323
FEROCERIJUM
4.1
F3
II
4.1
LQ8
P002
IBC08
B4
MP11
1324
NITROCELULOZNI
FILMOVI, obloeni
elatinom, izuzev
neupotrebljivih ostataka
4.1
F1
III
4.1
LQ9
P002
R001
PP15
MP11
1325
ZAPALjIVA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
4.1
F1
II
4.1
274
LQ8
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
1325
ZAPALjIVA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
4.1
F1
III
4.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
1326
HAFNIJUM U PRAHU,
NAVLAEN sa najmanje
25% vode
4.1
F3
II
4.1
586
LQ8
P410
IBC06
PP40
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
1327
Seno, slama ili bhusa
4.1
F1
249
S17
1
(B)
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V12
V12
40
1312
BORNEOL
V1
40
1313
KALCIJUM REZINAT
VV1
40
1314
KALCIJUM REZINAT,
STOPLJEN
V1
40
1318
KOBALT REZINAT,
ISTALOEN
S17
1320
DINITROFENOL,
NAVLAEN sa
najmanje
15%(masenih) vode
S17
1321
DINITROFENOLATI,
NAVLAENI sa
najmanje
15%(masenih) vode
S17
1322
DINITROREZORCIN
OL, NAVLAEN sa
najmanje
15%(masenih) vode
1323
FEROCERIJUM
1324
NITROCELULOZNI
FILMOVI, obloeni
elatinom, izuzev
neupotrebljivih
ostataka
40
1325
ZAPALJIVA
ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
40
1325
ZAPALJIVA
ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
40
1326
HAFNIJUM U
PRAHU, NAVLAEN
sa najmanje 25%
vode
1327
V11
40
V11
VV1
V11
V12
NE PODLEE PROPISIMA ADR
1471
AMONIJUMPIKRAT,
NAVLAEN sa
najmanje
10%(masenih) vode
VV1
3
(E)
NE PODLEE PROPISIMA ADR-a
1310
1328
HEKSAMETILENTETRAMI
N
4.1
F1
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
R001
1330
MANGAN REZINAT
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC06
R001
1331
IBICE KOJE MOGU DA

SE ZAPALE NA SVAKOJ
PODLOZI
4.1
F1
III
4.1
LQ9
P407
PP27
MP12
1332
METALDEHID
4.1
F1
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
1333
CERIJUM
ploe,poluge,ipke
4.1
F3
II
4.1
LQ8
P002
IBC08
B4
MP11
1334
NAFTALEN, SIROV ili

NAFTALEN, RAFINISAN
4.1
F1
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
1336
NITROGVANIDIN (PIKRIT),
NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
MP2
1
(B)
1337
NITROAMIDON (SKROB),
NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
MP2
1
(B)
1338
FOSFOR, AMORFNI
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P410
IBC08
R001
1339
FOSFORHEPTASULFID
(hemijska formula P4S7)
bez utog i belog fosfora
4.1
F3
II
4.1
602
LQ8
1340
FOSFORPENTASULFID
4.3
WF2
II
4.3
+4.1
602
1341
FOSFORSESKVISULFID
4.1
F3
II
4.1
1343
FOSFORTRISULFID
4.1
F3
II
4.1
1344
TRINITROFENOL,
NAVLAEN sa najmanje
30%(masenih) vode
4.1
4.1
293
501
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
V12
VV1
40
1328
HEKSAMETILENTET
RAMIN
V1
40
1330
MANGAN REZINAT
1331
IBICE KOJE MOGU

DA SE ZAPALE NA
SVAKOJ PODLOZI
1332
METALDEHID
1333
CERIJUM
ploe,poluge,ipke
1334
NAFTALEN, SIROV ili

NAFTALEN,
RAFINISAN
S17
1336
NITROGVANIDIN
(PIKRIT), NAVLAEN
sa najmanje
20%(masenih) vode
S17
1337
NITROAMIDON
(SKROB),
NAVLAEN sa
najmanje
20%(masenih) vode
40
1338
FOSFOR, AMORFNI
40
1339
FOSFORHEPTASUL
FID (hemijska formula
P4S7) bez utog i
belog fosfora
423
1340
FOSFORPENTASUL
P2S5) bez utog i
belog fosfora
4
(E)
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
2
(E)
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
AT
VV1
40
V11
3
(E)
VV2
40
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
P410
IBC04
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
LQ11
P410
IBC04
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
0
(D1E)
602
LQ8
P410
IBC04
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
40
1341
FOSFORSESKVISUL
P4S3) bez utog i
belog fosfora
602
LQ8
P410
IBC04
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
40
1343
FOSFORTRISULFID
(hemijska formula
P4S6) bez utog i
belog fosfora
LQ0
P406
1344
TRINITROFENOL,
NAVLAEN sa
najmanje
30%(masenih) vode
B3
PP26
MP2
1
(B)
1472
VV1
V1
CV23
S17
1345
KAUUK, OTPACI,
samleveni ili KAUUK,
OSTACI u prahu ili u
granulama
4.1
F1
II
4.1
1346
SILICIJUM U PRAHU,
AMORFNI
4.1
F3
III
4.1
1347
SREBROPIKRAT,
NAVLAEN sa najmanje
30%(masenih) vode
4.1
1348
NATRIJUM-DINITRO-oKREZOLAT, NAVLAEN sa
vode
4.1
DT
1349
NATRIJUMPIKRAMAT,
NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
4.1
1350
SUMPOR
1352
40
1345
KAUUK, OTPACI,
samleveni ili
KAUUK, OSTACI u
prahu ili u granulama
40
1346
SILICIJUM U
PRAHU, AMORFNI
S17
1347
SREBROPIKRAT,
NAVLAEN sa
najmanje
30%(masenih) vode
S17
1348
NATRIJUM-DINITROo-KREZOLAT,
NAVLAEN sa
najmanje
15%(masenih) vode
S17
1349
NATRIJUMPIKRAMA
T, NAVLAEN sa
najmanje
20%(masenih) vode
40
1350
SUMPOR
40
1352
TITANIJUM U
PRAHU, NAVLAEN
sa najmanje
20%(masenih) vode
1353
VLAKNA
IMPREGNIRANA
SLABO
NITROVANOM
NITROCELULOZOM,
N.D.N.ili TKANINE
IMPREGNIRANE
SLABO
NITROVANOM
NITROCELULOZOM,
N.D.N.,
S17
1354
TRINITROBENZEN,
NAVLAEN sa
najmanje
30%(masenih) vode
1
(B)
S17
1355
TRINITROBENZOEV
A KISELINA,
NAVLAENA sa
najmanje
30%(masenih) vode
1
(B)
S17
1356
TRINITROTOLUOL(T
NT), NAVLAEN sa
najmanje
30%(masenih) vode
LQ8
P002
IBC08
B4
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
4
(E)
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
4.1
LQ0
P406
PP25
PP26
MP2
1
(B)
4.1
+6.1
LQ0
P406
PP26
MP2
1
(B)
4.1
LQ0
P406
PP26
MP2
1
(B)
4.1
F3
III
4.1
242
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP11
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
AT
3
(E)
TITANIJUM U PRAHU,
NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
4.1
F3
II
4.1
586
LQ8
P410
IBC06
PP40
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
1353
VLAKNA IMPREGNIRANA
SLABO NITROVANOM
NITROCELULOZOM,
N.D.N.ili TKANINE
IMPREGNIRANE SLABO
NITROVANOM
NITROCELULOZOM,
N.D.N.,
4.1
F1
III
4.1
274
502
LQ9
P410
IBC08
R001
B3
MP11
3
(E)
1354
TRINITROBENZEN,
NAVLAEN sa najmanje
30%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
MP2
1
(B)
1355
TRINITROBENZOEVA
KISELINA, NAVLAENA sa
vode
4.1
4.1
LQ0
P406
MP2
1356
TRINITROTOLUOL(TNT),
NAVLAEN sa najmanje
30%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
MP2
32
1473
V11
VV1
CV28
VV1
V11
V12
1357
UREANITRAT, NAVLAEN
vode
4.1
4.1
227
LQ0
P406
1358
CIRKONIJUM U PRAHU,
NAVLAEN sa najmanje
25%(masenih) vode
4.1
F3
II
4.1
586
LQ8
P410
IBC06
1360
KALCIJUMFOSFID
4.3
WT2
4.3
+6.1
LQ0
P403
1361
UGALj ILI A ivotinjskog

ili biljnog porekla
4.2
S2
II
4.2
LQ0
P002
IBC06
PP12
MP14
T3
TP33
SGAN
1361
UGALj ILI A ivotinjskog

ili biljnog porekla
4.2
S2
III
4.2
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
PP12
B3
MP14
T1
TP33
1362
UGALj, AKTIVNI
4.2
S2
III
4.2
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
PP11
B3
MP14
T1
TP33
1363
KOPRA
4.2
S2
III
4.2
LQ0
P003
IBC08
LP02
R001
PP20
B3B6
1364
PAMUNI OTPAD,
NAULjEN
4.2
S2
III
4.2
LQ0
P003
IBC08
LP02
R001
1365
PAMUK, VLAAN
4.2
S2
III
4.2
LQ0
P003
IBC08
LP02
R001
1369
n-NITROZODIMETILANILIN
4.2
S2
II
4.2
LQ0
P410
IBC06
1372
Vlakna, ivotinjskog porekla

ili biljna vlakna paljena,
mokra ili vlana
4.2
S2
1373
VLAKNA ili TKANINE,

IVOTINjSKOG ili BILjNOG
POREKLA ili SINTETIKA,
N.D.N. nauljena
4.2
S2
III
4.2
274
LQ0
P410
IBC08
R001
B3
MP14
T1
TP33
1374
RIBLjE BRANO (RIBLjI

OTPACI),
NESTABILIZOVANO
4.2
S2
II
4.2
300
LQ0
P410
IBC08
B4
MP14
T3
TP33
646
MP2
1357
UREANITRAT,
NAVLAEN sa
najmanje
20%(masenih) vode
1358
CIRKONIJUM U
PRAHU, NAVLAEN
sa najmanje
25%(masenih) vode
1360
KALCIJUMFOSFID
40
1361
UGALJ ILI A
ivotinjskog ili biljnog
porekla
S17
1
(B)
2
(E)
V11
V12
1
(B1E)
V1
AT
2
(D1E)
V1
V12
V13
SGAV
AT
4
(E)
V1
V13
VV4
40
1361
UGALJ ILI A
ivotinjskog ili biljnog
porekla
SGAV
AT
4
(E)
V1
V4
40
1362
UGALJ, AKTIVNI
MP14
3
(E)
V1
V4
40
1363
KOPRA
PP19
B3B6
MP14
3
(E)
V1
V4
40
1364
PAMUNI OTPAD,
NAULJEN
PP19
B3B6
MP14
3
(E)
V1
V4
40
1365
PAMUK, VLAAN
2
(D1E)
V1
V12
40
1369
nNITROZODIMETILAN
ILIN
1372
Vlakna, ivotinjskog
porekla ili biljna
vlakna paljena, mokra
ili vlana
40
1373
VLAKNA ili TKANINE,

IVOTINJSKOG ili
BILJNOG POREKLA
ili SINTETIKA,
N.D.N. nauljena
40
1374
RIBLJE BRANO
(RIBLJI OTPACI),
NESTABILIZOVANO
PP40
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
MP2
MP14
T3
TP33
SGAN
TU11
AT
40
CV23
CV28
S20
1474
AT
3
(E)
V1
2
(D1E)
V1
V4
1376
GVOEOKSID,
KORIEN ili
SUNERASTO GVOE
dobijeno gasifikacijom uglja
4.2
S4
III
4.2
592
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP14
T1
BK2
TP33
SGAV
AT
3
(E)
V1
1378
METALNI KATALIZATOR,
NAVLAEN sa uoljivim
vikom tenosti
4.2
S4
II
4.2
274
LQ0
P410
IBC01
PP39
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
1379
HARTIJA, OBRAENA
NEZASIENIM ULjIMA
delimino suva (ukljuujui
indigo papir)
4.2
S2
III
4.2
LQ0
P410
IBC08
R001
B3
MP14
3
(E)
V1
1380
PENTABORAN
4.2
ST3
4.2
+6.1
LQ0
P601
PR1
MP2
1381
FOSFOR, BELI ili UTI,

POD VODOM ili U
RASTVORU
4.2
ST3
4.2
+6.1
503
LQ0
P405
MP2
T9
1381
FOSFOR, BELI ili UTI,

SUV
4.2
ST4
4.2
+6.1
503
LQ0
P405
MP2
1382
KALIJUMSULFID,
BEZVODNI ili
KALIJUMSULFID sa manje
od 30% kristalne vode
4.2
S4
II
4.2
504
LQ0
P410
IBC06
1383
METALI, SAMOZAPALjIVI,
N.D.N. ili SAMOZAPALjIVE
LEGURE, N.D.N.
4.2
S4
4.2
274
LQ0
1384
NATRIJUMDITIONIT
(NATRIJUM HIDROGEN
SULFIT)
4.2
S4
II
4.2
1385
NATRIJUMSULFID,BEZVODNI ili
NATRIJUM SULFID sa
manje od 30% kristalne
vode
4.2
S4
II
4.2
1386
POGAE ULjANOG
SEMENA sa vie od 1,5%
ulja i najvie 11% vlage
4.2
S2
III
4.2
504
V4
V4
40
1376
GVOEOKSID,
KORIEN ili
SUNERASTO
GVOE dobijeno
gasifikacijom uglja
40
1378
METALNI
KATALIZATOR,
NAVLAEN sa
uoljivim vikom
tenosti
40
1379
HARTIJA,
OBRAENA
NEZASIENIM
ULJIMA delimino
suva (ukljuujui
indigo papir)
L21DH
TU14
TC1
TE21
TM1
AT
0
(B1E)
V1
CV28
S20
333
1380
PENTABORAN
TP3
TP31
L10DH(+
)
TU14
TU16
TU21
TE3
TE21
AT
0
(B1E)
V1
CV28
S20
46
1381
FOSFOR, BELI ili

UTI, POD VODOM
ili U RASTVORU
T9
TP3
TP31
L10DH(+
)
TU14
TU16
TU21
TE3
TE21
AT
0
(B1E)
V1
CV28
S20
46
1381
FOSFOR, BELI ili

UTI, SUV
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
40
1382
KALIJUMSULFID,
BEZVODNI ili
KALIJUMSULFID sa
manje od 30%
kristalne vode
P404
MP13
T21
TP7
TP9
TP33
AT
0
(B1E)
V1
43
1383
METALI,
SAMOZAPALJIVI,
N.D.N. ili
SAMOZAPALJIVE
LEGURE, N.D.N.
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
40
1384
NATRIJUMDITIONIT
(NATRIJUM
HIDROGEN SULFIT)
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
40
1385
NATRIJUMSULFID,BEZVODNI
ili NATRIJUM SULFID
sa manje od 30%
kristalne vode
LQ0
P003
IBC08
LP02
R001
3
(E)
V1
40
1386
POGAE ULJANOG
SEMENA sa vie od
1,5% ulja i najvie
11% vlage
PP20
B3B6
MP14
1475
S20
V4
1387
Otpaci vune, nakvaeni
4.2
S2
1389
AMALGAM ALKALNOG
METALA,TEAN
4.3
W1
4.3
182
274
LQ0
P402
PR1
MP2
1390
AMIDI ALKALNIH METALA
4.3
W2
II
4.3
182
274
505
LQ11
P410
IBC07
MP14
1391
DISPERZIJA ALKALNOG
METALA ili DISPERZIJA
ZEMNOALKALNOG
METALA sa takom paljenja
iznad 60C
4.3
W1
4.3
182
183
274
506
LQ0
P402
PR1
MP2
L10BN(+
)
1391
DISPERZIJA ALKALNOG
METALA ili DISPERZIJA
ZEMNOALKALNOG
METALA sa najviom
takom paljenja od 60C
4.3
WF1
4.3
+3
182
183
274
506
LQ0
P402
PR1
MP2
1392
AMALGAM
ZEMNOALKALNOG
METALA, TEAN
4.3
W1
4.3
183
274
506
LQ0
P402
MP2
1393
LEGURA
ZEMNOALKALNOG
METALA, N.D.N.
4.3
W2
II
4.3
183
274
506
LQ11
P410
IBC07
MP14
T3
TP33
1394
ALUMINIJUMKARBID
4.3
W2
II
4.3
LQ11
P410
IBC07
MP14
T3
1395
ALUMINIJUMFEROSILIKAT
, PRAKASTI
4.3
WT2
II
4.3
+6.1
LQ11
P410
IBC05
PP40
MP14
1396
ALUMINIJUM U PRAHU,
NEOBLOEN
4.3
W2
II
4.3
LQ12
P410
IBC07
PP40
1396
ALUMINIJUM U PRAHU,
NEOBLOEN
4.3
W2
III
4.3
LQ12
P410
IBC08
R001
B4
1397
ALUMINIJUMFOSFID
4.3
WT2
4.3
+6.1
507
LQ0
P403
1398
ALUMINIJUMSILICID,
PRAH, NEOBLOEN
4.3
W2
III
4.3
37
LQ12
P410
IBC08
R001
1400
BARIJUM
4.3
W2
II
4.3
LQ11
1401
KALCIJUM
4.3
W2
II
4.3
1402
KALCIJUMKARBID
4.3
W2
4.3

L10BN(+
)
TU1
TE5
TT3
TM2
Otpaci vune,
nakvaeni
X323
1389
AMALGAM
ALKALNOG
METALA,TEAN
423
1390
AMIDI ALKALNIH
METALA
AT
1
(B1E)
V1
CV23
AT
0
(D1E)
V1
V12
CV23
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
1
(B1E)
V1
CV23
S20
X323
1391
DISPERZIJA
ALKALNOG METALA
ili DISPERZIJA
ZEMNOALKALNOG
METALA sa takom
paljenja iznad 60C
L10BN(+
)
TU1
TE5
TT3
TM2
FL
1
(B1E)
V1
CV23
S2
S20
X323
1391
DISPERZIJA
ALKALNOG METALA
ili DISPERZIJA
ZEMNOALKALNOG
METALA sa najviom
takom paljenja od
60C
L10BN(+
)
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
1
(B1E)
V1
CV23
S20
X323
1392
AMALGAM
ZEMNOALKALNOG
METALA, TEAN
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
CV23
423
1393
LEGURA
ZEMNOALKALNOG
METALA, N.D.N.
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
CV23
423
1394
ALUMINIJUMKARBID
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
CV23
CV28
462
1395
ALUMINIJUMFEROSI
LIKAT, PRAKASTI
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
CV23
423
1396
ALUMINIJUM U
PRAHU,
NEOBLOEN
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
CV23
423
1396
ALUMINIJUM U
PRAHU,
NEOBLOEN
1
(B1E)
V1
1397
ALUMINIJUMFOSFID
T3
TP33
SGAN
MP2
B4
1387
V5
CV23
CV28
S20
CV23
423
1398
ALUMINIJUMSILICID
, PRAH,
NEOBLOEN
V1
V12
CV23
423
1400
BARIJUM
2
(D1E)
V1
V12
CV23
423
1401
KALCIJUM
1
(B1E)
V1
CV23
X423
1402
KALCIJUMKARBID
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
P410
IBC07
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
LQ11
P410
IBC07
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
LQ0
P403
IBC04
MP2
T9
TP7
TP33
AT
1476
VV5
S20
V5
S20
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
0
(E)
LQ11
P410
IBC07
LQ12
P410
IBC08
R001
4.3
LQ0
P403
MP2
II
4.3
LQ11
P410
IBC07
MP14
T3
TP33
SGAN
W2
III
4.3
LQ12
P410
IBC08
R001
MP14
T1
TP33
SGAN
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
IBC04
FEROSILICIJUM sa vie od
30% a manje od 90%
silicijuma
4.3
WT2
III
4.3
+6.1
39
LQ12
P003
IBC08
R001
1409
HIDRIDI METALA,
REAKTIVNI U DODIRU SA
VODOM, N.D.N.
4.3
W2
4.3
274
508
LQ0
P403
MP2
1409
HIDRIDI METALA,
REAKTIVNI U DODIRU SA
VODOM, N.D.N.
4.3
W2
II
4.3
274
508
LQ11
P410
IBC04
MP14
1410
LITIJUMALUMINIJUMHIDRI
D
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
1411
LITIJUMALUMINIJUMHIDRI
D U ETRU
4.3
WF1
4.3
+3
LQ0
1413
LITIJUMBORHIDRID
4.3
W2
4.3
1414
LITIJUMHIDRID
4.3
W2
1415
LITIJUM
4.3
W2
1417
LITIJUMSILICID
4.3
1418
MAGNEZIJUM U PRAHU ili

LEGURE MAGNEZIJUMA U
PRAHU
1418

PRAHU
CV23
423
1402
KALCIJUMKARBID
V1
CV23
423
1403
KALCIJUMCIJANAMI
D sa vie od 0,1%
kalcijum-karbida
1
(B1E)
V1
CV23
1404
KALCIJUMHIDRID
AT
2
(D1E)
V1
V12
VV7
CV23
423
1405
KALCIJUMSILICID
AT
3
(E)
V1
V5
VV7
CV23
423
1405
KALCIJUMSILICID
AT
1
(B1E)
V1
X423
1407
CEZIJUM
AT
3
(E)
V1
462
1408
FEROSILICIJUM sa
vie od 30% a manje
od 90% silicijuma
1
(B1E)
V1
CV23
1409
HIDRIDI METALA,
REAKTIVNI U
DODIRU SA
VODOM, N.D.N.
2
(D1E)
V1
CV23
1409
HIDRIDI METALA,
REAKTIVNI U
DODIRU SA
VODOM, N.D.N.
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
S20
1410
LITIJUMALUMINIJU
MHIDRID
P402
PR1
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
S2
S20
1411
LITIJUMALUMINIJU
MHIDRID U ETRU
LQ0
P403
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
S20
1413
LITIJUMBORHIDRID
4.3
LQ0
P403
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
S20
1414
LITIJUMHIDRID
4.3
LQ0
P403
IBC04
MP2
AT
1
(B1E)
V1
CV23
S20
X423
1415
LITIJUM
W2
II
4.3
LQ11
P410
IBC07
MP14
AT
2
(D1E)
V1
V12
CV23
423
1417
LITIJUMSILICID
4.3
WS
4.3
+4.2
LQ0
P403
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
1418
MAGNEZIJUM U
PRAHU ili LEGURE
MAGNEZIJUMA U
PRAHU
4.3
WS
II
4.3
+4.2
LQ11
P410
IBC05
MP14
2
(D1E)
V1
CV23
1418
MAGNEZIJUM U
PRAHU ili LEGURE
MAGNEZIJUMA U
PRAHU
1402
KALCIJUMKARBID
4.3
W2
II
4.3
1403
KALCIJUMCIJANAMID sa
vie od 0,1% kalcijumkarbida
4.3
W2
III
4.3
1404
KALCIJUMHIDRID
4.3
W2
1405
KALCIJUMSILICID
4.3
W2
1405
KALCIJUMSILICID
4.3
1407
CEZIJUM
1408
38
B4
B4
MP2
PP20
B4B6
MP14
L10CH(+)
T1
BK2
T3
TP33
TP33
SGAN
SGAN
L10BN(+)
T3
T3
TP33
TP33
1477
TU2
TU14
TE5
TE21
TT3
TM2
SGAN
SGAN
AT
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
VV5
CV23
V1
S20
S20
CV23
CV28
S20
423
S20
423
1418

PRAHU
4.3
WS
III
4.3
+4.2
LQ12
P410
IBC08
R001
1418
MAGNEZIJUM U
PRAHU ili LEGURE
MAGNEZIJUMA U
PRAHU
1419
MAGNEZIJUMALUMINIJU
MFOSFID
4.3
WT2
4.3
+6.1
LQ0
P403
MP2
1419
MAGNEZIJUMALUMI
NIJUMFOSFID
1420
METALNE LEGURE
KALIJUMA, TENE
4.3
W1
4.3
LQ0
P402
MP2
L10BN(+)
TU1
TE5
TT3
TM2
X323
1420
METALNE LEGURE
KALIJUMA, TENE
1421
LEGURA ALKALNIH
METALA,TENA, N.D.N.
4.3
W1
4.3
LQ0
P402
PR1
MP2
L10BN(+)
S20
X323
1421
LEGURA ALKALNIH
METALA,TENA,
N.D.N.
1422
KALIJUM-NATRIJUM
LEGURE,TENE
4.3
W1
4.3
LQ0
P402
MP2
CV23
S20
X323
1422
KALIJUM-NATRIJUM
LEGURE,TENE
1423
RUBIDIJUM
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
IBC04
MP2
V1
CV23
S20
X423
1423
RUBIDIJUM
1426
NATRIJUMBORHIDRID
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
1
(B1E)
V1
CV23
S20
1426
NATRIJUMBORHIDR
ID
1427
NATRIJUMHIDRID
4.3
W2
4.3
LQ0
1
(B1E)
V1
CV23
S20
1427
NATRIJUMHIDRID
1428
NATRIJUM
4.3
W2
4.3
AT
1
(B1E)
V1
CV23
S20
X423
1428
NATRIJUM
1431
NATRIJUMMETILAT
4.2
SC4
II
AT
2
(D1E)
V1
48
1431
NATRIJUMMETILAT
1432
NATRIJUMFOSFID
4.3
WT2
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
CV28
S20
1432
NATRIJUMFOSFID
1433
FOSFIDI KALAJA
4.3
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
CV28
S20
1433
FOSFIDI KALAJA
1435
CINK PEPEO
3
(E)
V1
1435
CINK PEPEO
1436
1
(B1E)
V1
CV23
1436
CINK U PRAHU
AT
2
(D1E)
V1
V12
CV23
423
1436
CINK U PRAHU
SGAN
AT
3
(E)
V1
CV23
423
1436
CINK U PRAHU
SGAN
AT
2
(E)
40
1437
CIRKONIJUMHIDRID
3
(E)
V1
1
(B1E)
V1
CV23
CV28
S20
AT
1
(B1E)
V1
CV23
S20
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
1
(B1E)
V1
CV23
L10BN(+)
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
1
(B1E)
V1
L10CH(+)
TU2
TU14
TE5
TE21
TT3
TM2
AT
1
(B1E)
MP2
P403
MP2
LQ0
P403
IBC04
MP2
T9
TP7
TP33
L10BN(+)
4.2
+8
LQ0
P410
IBC05
MP14
T3
TP33
SGAN
4.3
+6.1
LQ0
P403
WT2
4.3
+6.1
LQ0
P403
4.3
W2
III
4.3
LQ12
P002
IBC08
R001
CINK U PRAHU
4.3
WS
4.3
+4.2
LQ0
P403
1436
CINK U PRAHU
4.3
WS
II
4.3
+4.2
LQ11
P410
IBC07
PP40
MP14
T3
TP33
SGAN
1436
CINK U PRAHU
4.3
WS
III
4.3
+4.2
LQ12
P410
IBC08
R001
B4
MP14
T1
TP33
1437
CIRKONIJUMHIDRID
4.1
F3
II
4.1
LQ8
P410
IBC04
PP40
MP11
T3
TP33
182
274
B4
B4
MP14
MP14
T1
T9
T1
TP33
TP3
TP7
TP31
TP33
SGAN
SGAN
AT
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
MP2
1478
V5
V5
V5
CV23
423
CV23
423
S20
1438
ALUMINIJUMNITRAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
1439
AMONIJUMDIHROMAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
V11
1442
AMONIJUMPERHLORAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
2
(E)
V11
V12
1444
AMONIJUMPERSULFAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
1445
BARIJUMHLORAT, VRST
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
1446
BARIJUMNITRAT
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
LQ11
P002
IBC08
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
1447
BARIJUMPERHLORAT,
VRST
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
1448
BARIJUMPERMANGANAT
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
1449
BARIJUMPEROKSID
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
1450
BROMATI NEORGANSKI,
N.D.N.
5.1
O2
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
1451
CEZIJUMNITRAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
1452
KALCIJUMHLORAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
1453
KALCIJUMHLORIT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
1454
KALCIJUMNITRAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
1455
KALCIJUMPERHLORAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
1456
KALCIJUMPERMANGANAT
5.1
02
II
5.1
1457
KALCIJUMPEROKSID
5.1
02
II
1458
HLORAT I BORAT, SMEA
5.1
02
1458
5.1
02
CV24
50
1438
ALUMINIJUMNITRAT
CV24
50
1439
AMONIJUMDIHROM
AT
VV8
CV24
50
1442
AMONIJUMPERHLO
RAT
VV8
CV24
50
1444
AMONIJUMPERSUL
FAT
V11
V12
CV24
CV28
56
1445
BARIJUMHLORAT,
VRST
2
(E)
V11
CV24
CV28
56
1446
BARIJUMNITRAT
AT
2
(E)
V11
V12
CV24
CV28
56
1447
BARIJUMPERHLOR
AT, VRST
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
CV24
CV28
56
1448
BARIJUMPERMANG
ANAT
SGAN
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
CV24
CV28
56
1449
BARIJUMPEROKSID
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
V11
V8
CV24
50
1450
BROMATI
NEORGANSKI,
N.D.N.
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
1451
CEZIJUMNITRAT
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
V11
V8
CV24
50
1452
KALCIJUMHLORAT
B4
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
V11
CV24
50
1453
KALCIJUMHLORIT
B3
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
1454
KALCIJUMNITRAT
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
VV8
CV24
50
1455
KALCIJUMPERHLOR
AT
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
CV24
50
1456
KALCIJUMPERMAN
GANAT
5.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
CV24
50
1457
KALCIJUMPEROKSI
D
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
V11
V8
CV24
50
1458
HLORAT I BORAT,
SMEA
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP2
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
1458
HLORAT I BORAT,
SMEA
152
274
604
208
B3
B4
1479
VV8
1459
HLORAT I
MAGNEZIJUMHLORID,
SMEA, VRSTA
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
1459
HLORAT I
MAGNEZIJUMHLORID,
SMEA, VRSTA
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP2
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
1461
HLORATI, NEORGANSKI,
N.D.N.
5.1
O2
II
5.1
274
605
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
1462
HLORITI, NEORGANSKI,
N.D.N.
5.1
O2
II
5.1
274
509
606
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
1463
HROMTRIOKSID,
BEZVODNI
5.1
OTC
II
5.1
+6.1
+8
510
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
1465
DIDIMIJUMNITRAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
1466
GVOE(III)NITRAT
(FERINITRAT)
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
1467
GUANIDINNITRAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
1469
OLOVONITRAT
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAN
1470
OLOVOPERHLORAT,
VRST
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
1471
LITIJUMHIPOHLORIT, SUV
ili SMEA LITIJUMHIPOHLORITA
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
1472
LITIJUMPEROKSID
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC06
1473
MAGNEZIJUMBROMAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
1474
MAGNEZIJUMNITRAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
1475
MAGNEZIJUMPERHLORA
T
5.1
02
II
5.1
LQ11
1476
MAGNEZIJUMPEROKSID
5.1
02
II
5.1
LQ11
B4
MP10
V8
CV24
50
1459
HLORAT I
MAGNEZIJUMHLORI
D, SMEA, VRSTA
VV8
CV24
50
1459
HLORAT I
MAGNEZIJUMHLORI
D, SMEA, VRSTA
VV8
CV24
50
1461
HLORATI,
NEORGANSKI,
N.D.N.
V11
V12
CV24
50
1462
HLORITI,
NEORGANSKI,
N.D.N.
V11
V12
CV24
CV28
568
1463
HROMTRIOKSID,
BEZVODNI
VV8
CV24
50
1465
DIDIMIJUMNITRAT
3
(E)
VV8
CV24
50
1466
GVOE(III)NITRAT
(FERINITRAT)
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
1467
GUANIDINNITRAT
TU3
AT
2
(E)
V11
CV24
CV28
56
1469
OLOVONITRAT
SGAN
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
CV24
CV28
56
1470
OLOVOPERHLORAT
, VRST
SGAN
TU3
AT
2
(E)
V11
CV24
50
1471
LITIJUMHIPOHLORI
T, SUV ili SMEA
LITIJUMHIPOHLORITA
V11
V12
CV24
50
1472
LITIJUMPEROKSID
V11
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
B4
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
VV8
CV24
50
1473
MAGNEZIJUMBROM
AT
B3
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
1474
MAGNEZIJUMNITRA
T
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
VV8
CV24
50
1475
MAGNEZIJUMPERH
LORAT
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
CV24
50
1476
MAGNEZIJUMPERO
KSID
1480
1477
NITRATI, NEORGANSKI ,
N.D.N.
5.1
O2
II
5.1
274
511
LQ11
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
1477
NITRATI, NEORGANSKI ,
N.D.N.
5.1
O2
III
5.1
274
511
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
1479
OKSIDACIONE VRSTE
MATERIJE, N.D.N.
5.1
O2
5.1
274
LQ0
P503
IBC05
1479
OKSIDACIONE VRSTE
MATERIJE, N.D.N.
5.1
02
II
5.1
274
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
1479
OKSIDACIONE VRSTE
MATERIJE, N.D.N.
5.1
02
III
5.1
274
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP2
T1
TP33
SGAN
1481
PERHLORATI,
NEORGANSKI, N.D.N.
5.1
02
II
5.1
274
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
1481
PERHLORATI,
NEORGANSKI, N.D.N.
5.1
02
III
5.1
274
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
MP2
T1
1482
PERMANGANATI,
NEORGANSKI, N.D.N.
5.1
O2
II
5.1
274
608
LQ11
P002
IBC06
MP2
1482
PERMANGANATI,
NEORGANSKI, N.D.N.
5.1
O2
III
5.1
274
608
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
1483
PEROKSIDI,
NEORGANSKI, N.D.N.
5.1
02
II
5.1
274
LQ11
P002
IBC06
1483
PEROKSIDI,
NEORGANSKI, N.D.N.
5.1
02
III
5.1
274
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
1484
KALIJUMBROMAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
1485
KALCIJUMHLORAT
5.1
02
II
5.1
1486
KALIJUMNITRAT
5.1
02
III
5.1
1487
KALIJUMNITRAT I
NATRIJUMNITRIT, SMEA
5.1
02
II
5.1
1488
KALIJUMNITRIT
5.1
02
II
5.1
607
MP2
V11
VV8
CV24
50
1477
NITRATI,
NEORGANSKI ,
N.D.N.
CV24
50
1477
NITRATI,
NEORGANSKI ,
N.D.N.
1479
OKSIDACIONE
VRSTE MATERIJE,
N.D.N.
1
(B1E)
V10
CV24
AT
2
(E)
V11
CV24
50
1479
OKSIDACIONE
VRSTE MATERIJE,
N.D.N.
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
1479
OKSIDACIONE
VRSTE MATERIJE,
N.D.N.
SGAV
TU3
AT
2
(E)
VV8
CV24
50
1481
PERHLORATI,
NEORGANSKI,
N.D.N.
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
1481
PERHLORATI,
NEORGANSKI,
N.D.N.
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
1482
PERMANGANATI,
NEORGANSKI,
N.D.N.
MP2
T1
TP33
SGAN
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
1482
PERMANGANATI,
NEORGANSKI,
N.D.N.
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
1483
PEROKSIDI,
NEORGANSKI,
N.D.N.
B3
MP2
T1
TP33
SGAN
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
1483
PEROKSIDI,
NEORGANSKI,
N.D.N.
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
VV8
CV24
50
1484
KALIJUMBROMAT
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
VV8
CV24
50
1485
KALCIJUMHLORAT
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
1486
KALIJUMNITRAT
LQ11
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
VV8
CV24
50
1487
KALIJUMNITRAT I
NATRIJUMNITRIT,
SMEA
LQ11
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
VV8
CV24
50
1488
KALIJUMNITRIT
B3
B3
1481
V11
V12
V11
V12
V11
V12
S20
V11
V12
CV24
50
1489
KALIJUMPERHLORA
T
CV24
50
1490
KALIJUMPERMANG
ANAT
1491
KALIJUMPEROKSID
50
1492
KALIJUMPERSULFA
T
CV24
50
1493
SREBRONITRAT
VV8
CV24
50
1494
NATRIJUMBROMAT
VV8
CV24
50
1495
NATRIJUMHLORAT
CV24
50
1496
NATRIJUMHLORIT
VV8
CV24
50
1498
NATRIJUMNITRAT
VV8
CV24
50
1499
NATRIJUMNITRAT I
KALIJUM-NITRAT,
SMEA
CV24
CV28
56
1500
NATRIJUMNITRIT
CV24
50
1502
NATRIJUMPERHLO
RAT
V11
V12
CV24
50
1503
NATRIJUMPERMAN
GANAT
V10
CV24
1504
NATRIJUMPEROKSI
D
1489
KALIJUMPERHLORAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC06
1490
KALIJUMPERMANGANAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
1491
KALIJUMPEROKSID
5.1
O2
5.1
LQ0
P503
IBC06
1492
KALIJUMPERSULFAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
VV8
CV24
1493
SREBRONITRAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
VV8
1494
NATRIJUMBROMAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
1495
NATRIJUMHLORAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
BK1
BK2
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
1496
NATRIJUMHLORIT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
1498
NATRIJUMNITRAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
1499
NATRIJUMNITRAT I
KALIJUM-NITRAT, SMEA
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
1500
NATRIJUMNITRIT
5.1
OT2
III
5.1
+6.1
LQ12
P002
IBC08
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAN
TU3
AT
3
(E)
1502
NATRIJUMPERHLORAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
1503
NATRIJUMPERMANGANA
T
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
1504
NATRIJUMPEROKSID
5.1
O2
5.1
LQ0
P503
IBC05
MP2
1
(B1E)
1505
NATRIJUMPERSULFAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
1506
STRONCIJUMHLORAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
1507
STRONCIJUMNITRAT
5.1
02
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
1508
STRONCIJUMPERHLORAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
B4
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
1
(B1E)
MP2
1482
VV8
V10
V12
CV24
V11
V11
V11
V12
VV8
S20
S20
VV8
CV24
50
1505
NATRIJUMPERSULF
AT
V8
CV24
50
1506
STRONCIJUMHLOR
AT
VV8
CV24
50
1507
STRONCIJUMNITRA
T
VV8
CV24
50
1508
STRONCIJUMPERH
LORAT
SGAN
TU3
AT
2
(E)
V11
V12
CV24
L4BN
TU3
TU28
AT
1
(B1E)
V5
CV24
CV28
TP33
SGAN
TU3
AT
3
(E)
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
MP10
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
4.1
LQ0
P406
6.1
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
T2
6.1
43
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
6.1
T2
II
6.1
43
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
ALKALOIDI,VRSTI,N.D.N.
ili SOLI
ALKALOIDA,VRSTE,
N.D.N.
6.1
T2
III
6.1
43
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1545
ALILIZOTIOCIJANAT,
STABILIZOVAN
6.1
TF1
II
6.1
+3
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
1546
AMONIJUMARSENAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1547
ANILIN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1548
ANILINMONOHIDROHLORI
D
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
LQ11
P002
IBC06
MP2
LQ0
P602
MP2
5.1
+8
LQ12
P002
IBC08
R001
B3
MP2
T1
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP10
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
5.1
02
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
CINKPERMANGANAT
5.1
02
II
5.1
LQ11
1516
CINKPEROKSID
5.1
02
II
5.1
1517
CIRKONIJUMPIKRAMAT,
NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
4.1
1541
ACETONCIJANOHIDRIN,
STABILIZOVAN
6.1
T1
1544
ili SOLI
ALKALOIDA,VRSTE,
N.D.N.
6.1
1544
ili SOLI
ALKALOIDA,VRSTE,
N.D.N.
1544
1509
STRONCIJUMPEROKSID
5.1
02
II
5.1
1510
TETRANITROMETAN
5.1
OT1
5.1
+6.1
1511
UREA
VODONIKPEROKSID
(UHP)
5.1
OC2
III
1512
CINKAMONIJUMNITRIT
5.1
02
1513
CINKHLORAT
5.1
1514
CINKNITRAT
1515
609
279
PP26
B4
B3
T3
TP33
50
1509
STRONCIJUMPERO
KSID
559
1510
TETRANITROMETA
N
CV24
58
1511
UREA
VODONIKPEROKSID
(UHP)
CV24
50
1512
CINKAMONIJUMNIT
RIT
CV24
50
1513
CINKHLORAT
CV24
50
1514
CINKNITRAT
V11
V12
CV24
50
1515
CINKPERMANGANA
T
V11
V12
CV24
50
1516
CINKPEROKSID
1517
CIRKONIJUMPIKRA
MAT, NAVLAEN sa
najmanje
20%(masenih) vode
V11
V8
1
(B)
MP2
1483
S20
S17
CV1
CV13
CV28
S9
S17
669
1541
ACETONCIJANOHID
RIN, STABILIZOVAN
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1544
ALKALOIDI,VRSTI,
N.D.N. ili SOLI
ALKALOIDA,VRST
E, N.D.N.
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1544
ALKALOIDI,VRSTI,
N.D.N. ili SOLI
ALKALOIDA,VRST
E, N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
1544
ALKALOIDI,VRSTI,
N.D.N. ili SOLI
ALKALOIDA,VRST
E, N.D.N.
CV13
CV28
S2
S9
S19
639
1545
ALILIZOTIOCIJANAT,
STABILIZOVAN
CV13
CV28
S9
S19
60
1546
AMONIJUMARSENA
T
CV13
CV28
S9
S19
60
1547
ANILIN
CV13
CV28
S9
60
1548
ANILINMONOHIDRO
HLORID
VV9
V11
VV9
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
1549
NEORGANSKO
JEDINJENJE
ANTIMONA,VRSTO
, N.D.N.
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
1550
ANTIMONLAKTAT
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
1551
ANTIMONILKALIJUM
TARTARAT
T4
6.1
LQ0
P001
MP8
MP17
T20
TP2
TP7
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1553
ARSENOVA
KISELINA, TENA
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1554
ARSENOVA
KISELINA, VRSTA
ARSENIBROMID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1555
ARSENIBROMID
1556
JEDINjENjA
ARSENA,TENA, N.D.N.
neorganska (ukljuujui
arsenate,N.D.N.,arsenite,N.
D.N., i arsen-sulfide,N.D.N.)
6.1
T4
6.1
43
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1556
JEDINJENJA
ARSENA,TENA,
N.D.N. neorganska
(ukljuujui
arsenate,N.D.N.,arse
nite,N.D.N., i arsensulfide,N.D.N.)
1556
JEDINjENjA
ARSENA,TENA, N.D.N.
6.1
T4
II
6.1
43
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1556
JEDINJENJA
ARSENA,TENA,
N.D.N. neorganska
(ukljuujui
1556
JEDINjENjA
ARSENA,TENA, N.D.N.
D.N., i arsensulfide,n.d.n.m.)
6.1
T4
III
6.1
43
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1556
JEDINJENJA
ARSENA,TENA,
N.D.N. neorganska
(ukljuujui
nite,N.D.N., i arsensulfide,n.d.n.m.)
1557
JEDINjENjA ARSENA,
VRSTA, N.D.N.
6.1
T5
6.1
43
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU15
TE19
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1557
JEDINJENJA
ARSENA, VRSTA,
N.D.N. neorganska
(ukljuujui
1549
NEORGANSKO
JEDINjENjE
ANTIMONA,VRSTO,
N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
1550
ANTIMONLAKTAT
6.1
T5
III
1551
ANTIMONILKALIJUMTART
ARAT
6.1
T5
1553
ARSENOVA KISELINA,
TENA
6.1
1554
ARSENOVA KISELINA,
VRSTA
1555
45
274
512
1484
V10
V12
1557
JEDINjENjA ARSENA,
VRSTA, N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
43
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1557
JEDINJENJA
ARSENA, VRSTA,
N.D.N. neorganska
(ukljuujui
1557
JEDINjENjA ARSENA,
VRSTA, N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
43
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1557
JEDINJENJA
ARSENA, VRSTA,
N.D.N. neorganska
(ukljuujui
1558
ARSEN
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1558
ARSEN
1559
ARSENPENTOKSID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1559
ARSENPENTOKSID
1560
ARSENTRIHLORID
6.1
T4
6.1
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1560
ARSENTRIHLORID
1561
ARSENTRIOKSID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1561
ARSENTRIOKSID
1562
ARSENOV PRAH
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1562
ARSENOV PRAH
1564
JEDINjENjE BARIJUMA,
N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
177
274
513
587
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1564
JEDINJENJE
BARIJUMA, N.D.N.
1564
JEDINjENjE BARIJUMA,
N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
177
274
513
587
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1564
JEDINJENJE
BARIJUMA, N.D.N.
1565
BARIJUMCIJANID
6.1
T5
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1565
BARIJUMCIJANID
1566
JEDINjENjE BERILIJUMA,
N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
274
514
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1566
JEDINJENJE
BERILIJUMA, N.D.N.
1566
JEDINjENjE BERILIJUMA,
N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
274
514
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1566
JEDINJENJE
BERILIJUMA, N.D.N.
1567
BERILIJUM U PRAHU
6.1
TF3
II
6.1
+4.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
64
1567
BERILIJUM U
PRAHU
1569
BROMACETON
6.1
TF1
II
6.1
+3
LQ17
P602
MP15
T3
TP33
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
1569
BROMACETON
1485
V11
VV9
VV9
VV9
V11
CV1
CV13
CV28
S9
S17
CV28
S17
V11
CV13
CV28
S9
S19
2
(E)
V11
CV13
CV28
AT
2
(E)
V11
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
P200
MP9
T50
(M)
PxBH(M)
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
PxBH(M)
274
315
515
LQ0
P602
MP8
MP17
L10CH
6.1
274
515
LQ17
P001
IBC02
MP15
III
6.1
274
515
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
BRUCIN
6.1
T2
6.1
43
LQ0
P002
IBC07
MP18
1571
BARIJUMAZID, NAVLAEN
vode
4.1
DT
4.1
+6.1
568
LQ0
P406
MP2
1572
KAKODILNA KISELINA
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1573
KALCIJUMARSENAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
1574
KALCIJUMARSENAT I
KALCIJUMARSENIT,
SMEA, VRSTA
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
1575
KALCIJUMCIJANID
6.1
T5
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
1577
HLORDINITROBENZEN,TE
AN
6.1
T1
II
6.1
279
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
1578
HLORDINITROBENZEN,
VRST
6.1
T2
II
6.1
279
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
1579
4-HLOR-o-TOLUIDINHIDROHLORID, VRST
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
1580
HLORPIKRIN
6.1
T1
6.1
LQ0
P602
1581
HLORPIKRIN I
METILBROMID, SMEA sa
vie od 2% hlorpikrina
2T
2.3
LQ0
1582
HLORPIKRIN I
METILHLORID, SMEA
2T
2.3
1583
HLORPIKRIN, SMEA,
N.D.N.
6.1
T1
6.1
1583
HLORPIKRIN, SMEA,
N.D.N.
6.1
T1
II
1583
HLORPIKRIN, SMEA
N.D.N.
6.1
T1
1585
BAKARACETOARSENIT
6.1
T5
B4
MP10
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
1570
V10
V12
1570
BRUCIN
1571
BARIJUMAZID,
NAVLAEN sa
najmanje
50%(masenih) vode
60
1572
KAKODILNA
KISELINA
S9
S19
60
1573
KALCIJUMARSENAT
CV13
CV28
S9
S19
60
1574
KALCIJUMARSENAT
I
KALCIJUMARSENIT,
SMEA, VRSTA
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1575
KALCIJUMCIJANID
CV13
CV28
S9
S19
60
1577
HLORDINITROBENZ
EN,TEAN
CV13
CV28
S9
S19
60
1578
HLORDINITROBENZ
EN, VRST
CV13
CV28
S9
60
1579
4-HLOR-oTOLUIDINHIDROHLORID,
VRST
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1580
HLORPIKRIN
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
26
1581
HLORPIKRIN I
METILBROMID,
SMEA sa vie od
2% hlorpikrina
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
26
1582
HLORPIKRIN I
METILHLORID,
SMEA
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1583
HLORPIKRIN,
SMEA, N.D.N.
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1583
HLORPIKRIN,
SMEA, N.D.N.
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1583
HLORPIKRIN,
SMEA N.D.N.
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1585
BAKARACETOARSE
NIT
AT
1
(E)
1
(B)
T3
TP33
1486
V11
VV9
V11
66
1586
BAKARARSENIT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1586
BAKARARSENIT
1587
BAKARCIJANID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1587
BAKARCIJANID
1588
CIJANIDI, NEORGANSKI,
VRSTI, N.D.N.
6.1
T5
6.1
47
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1588
CIJANIDI,
NEORGANSKI,
VRSTI, N.D.N.
1588
VRSTI, N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
47
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1588
CIJANIDI,
NEORGANSKI,
VRSTI, N.D.N.
1588
VRSTI, N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
47
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1588
CIJANIDI,
NEORGANSKI,
VRSTI, N.D.N.
1589
HLORCIJAN,
STABILIZOVAN
2TC
LQ0
P200
MP9
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
1589
HLORCIJAN,
STABILIZOVAN
1590
DIHLORANILINI, TENI
6.1
T1
II
6.1
279
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1590
DIHLORANILINI,
TENI
1591
o-DIHLORBENZEN
6.1
T1
III
6.1
279
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1591
o-DIHLORBENZEN
1593
DIHLORMETAN
6.1
T1
III
6.1
516
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1593
DIHLORMETAN
1594
DIETILSULFAT
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1594
DIETILSULFAT
1595
DIMETILSULFAT
6.1
TC1
6.1
+8
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
668
1595
DIMETILSULFAT
1596
DINITROANILINI
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1596
DINITROANILINI
1597
DINITROBENZENI, TENI
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1597
DINITROBENZENI,
TENI
1597
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1597
DINITROBENZENI,
TENI
1598
DINITRO-o-KREZOL
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1598
DINITRO-o-KREZOL
1599
DINITROFENOL,
RASTVOR
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1599
DINITROFENOL,
RASTVOR
1599
DINITROFENOL,
RASTVOR
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1599
DINITROFENOL,
RASTVOR
2.3
+8
43
B8
B4
B4
1487
VV9
V11
V11
1600
DINITROTOLUENI,
RASTOPLjENI
6.1
T1
II
6.1
T7
TP3
L4BH
TU15
TE19
AT
0
(E)
1601
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO, OTROVNO,
VRSTO, N.D.N.
6.1
T2
6.1
274
LQ0
P002
IBC07
1601
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO, OTROVNO,
VRSTO,N.D.N.
6.1
T2
II
6.1
274
LQ18
P002
IBC08
1601
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO, OTROVNO,
VRSTO, N.D.N.
6.1
T2
III
6.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
1602
BOJE, OTROVNE, TENE,

N.D.N. ili MEUPROIZVOD
ZA BOJE, OTROVAN,
TENAN, N.D.N.
6.1
T1
6.1
274
LQ0
P001
1602
BOJE, OTROVNE,
TENE,N.D.N. ili
MEUPROIZVODI ZA
BOJE, OTROVNI, TENI,
N.D.N.
6.1
T1
II
6.1
274
LQ17
1602
BOJE, OTROVNE, TENE,

N.D.N. ili
MEUPROIZVODI ZA
BOJE, OTROVNI,
TENI,N.D.N.
6.1
T1
III
6.1
274
1603
ETILBROMACETAT
6.1
TF1
II
1604
ETILENDIAMIN
CF1
1605
ETILENDIBROMID
6.1
1606
GVOE(III)ARSENAT
(FERIARSENAT)
1607
CV13
S9
S19
60
1600
DINITROTOLUENI,
RASTOPLJENI
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1601
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
OTROVNO,
VRSTO, N.D.N.
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1601
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
OTROVNO,
VRSTO,N.D.N.
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1601
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
OTROVNO,
VRSTO, N.D.N.
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1602
BOJE, OTROVNE,
TENE, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD ZA
BOJE, OTROVAN,
TENAN, N.D.N.
P001
IBC02
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1602
BOJE, OTROVNE,
TENE,N.D.N. ili
MEUPROIZVODI
ZA BOJE, OTROVNI,
TENI, N.D.N.
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1602
BOJE, OTROVNE,
TENE, N.D.N. ili
MEUPROIZVODI
ZA BOJE, OTROVNI,
TENI,N.D.N.
6.1
+3
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
1603
ETILBROMACETAT
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
1604
ETILENDIAMIN
T1
6.1
LQ0
P602
PR3
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1605
ETILENDIBROMID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1606
GVOE(III)ARSENA
T (FERIARSENAT)
GVOE(III)ARSENIT
(FERIARSENIT)
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1607
GVOE(III)ARSENI
T (FERIARSENIT)
1608
GVOE(II)ARSENAT
(FEROARSENAT)
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1608
GVOE(II)ARSENA
T (FEROARSENAT)
1611
HEKSAETILTETRAFOSFA
T
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1611
HEKSAETILTETRAF
OSFAT
1612
HEKSAETILTETRAFOSFA
T I KOMPRIMOVAN GAS,
SMEA
1T
2.3
LQ0
P200
MP9
(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
26
1612
HEKSAETILTETRAF
OSFAT I
KOMPRIMOVAN
GAS, SMEA
LQ0
CxBH(M)
1488
VV9
0
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
0
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S10
S17
CV13
CV28
S9
V11
CV13
CV28
2
(E)
V11
AT
2
(E)
TU15
TE19
AT
SGAH
TU15
TE19
TP33
SGAH
T3
TP33
MP10
T3
MP18
B4
P002
IBC08
LQ18
6.1
II
II
L15DH(+
)
TU14
TU15
TE19
TE21
1613
CIJANOVODONIK,VODENI
RASTVOR
(CIJANOVODONINA
KISELINA, VODENI
RASTVOR) sa najvie
20%(masenih)
cijanovodonika
6.1
TF1
6.1
+3
48
LQ0
P601
PR3
1614
CIJANOVODONIK,
STABILIZOVAN sadraj
vode manji od
3%,absorbovan na inertnom
poroznom materijalu
6.1
TF1
6.1
+3
603
LQ0
P099
P601
PR7
RR3
MP2
1616
OLOVOACETAT
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1617
OLOVOARSENAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1618
OLOVOARSENIT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
1620
OLOVOCIJANID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
1621
LONDONSKI PURPUR
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
1622
MAGNEZIJUMARSENAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
1623
IVA(II)ARSENAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
1624
IVA(II)HLORID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
1625
IVA(II)NITRAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
1626
KALIJUMIVA(II)CIJANID
6.1
T5
6.1
LQ0
P002
IBC07
1627
IVA(I)NITRAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
1629
IVA(II)ACETAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
1630
IVA(II)AMONIJUMHLORID
6.1
T5
II
6.1
1631
IVA(II)BENZOAT
6.1
T5
II
1634
IVA(II)BROMIDI
6.1
T5
1636
IVA(II)CIJANID
6.1
T5
1613
CIJANOVODONIK,V
ODENI RASTVOR
(CIJANOVODONIN
A KISELINA, VODENI
RASTVOR) sa
najvie 20%(masenih)
cijanovodonika
1614
CIJANOVODONIK,
STABILIZOVAN
sadraj vode manji od
3%,absorbovan na
inertnom poroznom
materijalu
60
1616
OLOVOACETAT
S9
S19
60
1617
OLOVOARSENAT
CV13
CV28
S9
S19
60
1618
OLOVOARSENIT
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1620
OLOVOCIJANID
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1621
LONDONSKI
PURPUR
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1622
MAGNEZIJUMARSE
NAT
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1623
IVA(II)ARSENAT
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1624
IVA(II)HLORID
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1625
IVA(II)NITRAT
T6
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1626
KALIJUMIVA(II)CIJA
NID
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1627
IVA(I)NITRAT
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1629
IVA(II)ACETAT
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1630
IVA(II)AMONIJUMH
LORID
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1631
IVA(II)BENZOAT
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1634
IVA(II)BROMIDI
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1636
IVA(II)CIJANID
43
MP8
MP17
T14
TP2
1489
FL
VV9
663
1637
IVA(II)GLUKONAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1637
IVA(II)GLUKONAT
1638
IVA(II)JODID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1638
IVA(II)JODID
1639
IVA(II)NUKLEAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1639
IVA(II)NUKLEAT
1640
IVA(II)OLEAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1640
IVA(II)OLEAT
1641
IVA(II)OKSID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1641
IVA(II)OKSID
1642
IVA(II)OKSICIJANID,
DESENZITIVISAN
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1642
IVA(II)OKSICIJANID
, DESENZITIVISAN
1643
KALIJUMIVA(II)JODID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1643
KALIJUMIVA(II)JOD
ID
1644
IVA(II)SALICILAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1644
IVA(II)SALICILAT
1645
IVA(II)SULFAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1645
IVA(II)SULFAT
1646
IVA(II)TIOCIJANAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1646
IVA(II)TIOCIJANAT
1647
METILBROMID I
ETILENDIBROMID,
SMEA, TENA
6.1
T1
6.1
LQ0
P602
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1647
METILBROMID I
ETILENDIBROMID,
SMEA, TENA
1648
ACETONITRIL
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP2
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1648
ACETONITRIL
1649
SMEA MOTORNOG
GORIVA SA
ANTIDETONATORIMA sa
takom paljenja iznad 60C
6.1
T3
6.1
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
TT6
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1649
SMEA MOTORNOG
GORIVA SA
ANTIDETONATORIM
A sa takom paljenja
iznad 60C
1649
SMEA MOTORNOG
GORIVA SA
ANTIDETONATORIMA sa
takom paljenja od najvie
60C
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
TT6
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
1649
SMEA MOTORNOG
GORIVA SA
ANTIDETONATORIM
A sa takom paljenja
od najvie 60C
1650
beta-NAFTILAMIN, VRST
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1650
beta-NAFTILAMIN,
VRST
1651
NAFTILTIOUREA
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1651
NAFTILTIOUREA
1652
NAFTILTIOUREA
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1652
NAFTILTIOUREA
1653
NIKLCIJANID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1653
NIKLCIJANID
1654
NIKOTIN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1654
NIKOTIN
43
MP15
1490
1655
JEDINjENjA NIKOTINA,
VRSTA, N.D.N. ili
PREPARAT NIKOTINA,
VRST, N.D.N.
6.1
T2
6.1
43
274
LQ0
P002
IBC07
1655
VRSTA, N.D.N. ili
PREPARAT NIKOTINA,
VRST, N.D.N.
6.1
T2
II
6.1
43
274
LQ18
P002
IBC08
1655
VRSTA, N.D.N. ili
PREPARAT NIKOTINA,
VRST, N.D.N.
6.1
T2
III
6.1
43
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
1656
NIKOTIN
HIDROHLORID,TEAN ili
NIKOTIN HIDROHLORID U
RASTVORU
6.1
T1
II
6.1
43
LQ17
P001
IBC02
1656
NIKOTIN
HIDROHLORID,TEAN ili
NIKOTIN HIDROHLORID U
RASTVORU
6.1
T1
III
6.1
43
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
1657
NIKOTIN SALICILAT
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
1658
NIKOTINSULFAT,
RASTVOR
6.1
T1
II
6.1
LQ17
1658
NIKOTINSULFAT,
RASTVOR
6.1
T1
III
6.1
1659
NIKOTIN TARTARAT
6.1
T2
II
1660
AZOTMONOKSID,
KOMPRIMOVAN (OKSID
AZOTA, KOMPRIMOVAN)
1TOC
1661
NITROANILINI (o-, m-, p-)
6.1
T2
II
6.1
1662
NITROBENZEN
6.1
T1
II
1663
NITROFENOLI (o-, m-, p-)
6.1
T2
1664
NITROTOLUENI, TENI
6.1
1665
NITROKSILENI, TENI
6.1
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1655
JEDINJENJA
NIKOTINA, VRSTA,
N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, VRST,
N.D.N.
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1655
JEDINJENJA
NIKOTINA, VRSTA,
N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, VRST,
N.D.N.
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1655
JEDINJENJA
NIKOTINA, VRSTA,
N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, VRST,
N.D.N.
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1656
NIKOTIN
HIDROHLORID,TE
AN ili NIKOTIN
HIDROHLORID U
RASTVORU
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1656
NIKOTIN
HIDROHLORID,TE
AN ili NIKOTIN
HIDROHLORID U
RASTVORU
CV13
CV28
S9
S19
60
1657
NIKOTIN SALICILAT
VV9
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1658
NIKOTINSULFAT,
RASTVOR
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1658
NIKOTINSULFAT,
RASTVOR
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1659
NIKOTIN TARTARAT
2.3
+5.1
+8
LQ0
P200
CV9
CV10
CV36
S7
S17
1660
AZOTMONOKSID,
KOMPRIMOVAN
(OKSID AZOTA,
KOMPRIMOVAN)
279
LQ18
P002
IBC08
CV13
CV28
S9
S19
60
1661
NITROANILINI (o-, m, p-)
6.1
279
LQ17
P001
IBC02
CV13
CV28
S9
S19
60
1662
NITROBENZEN
III
6.1
279
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
CV13
CV28
S9
60
1663
NITROFENOLI (o-,
m-, p-)
T1
II
6.1
LQ17
T1
II
6.1
LQ17
B4
B4
V11
V11
1
(C1D)
MP9
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1664
NITROTOLUENI,
TENI
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1665
NITROKSILENI,
TENI
B4
B3
1491
V11
VV9
1669
PENTAHLORETAN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1669
PENTAHLORETAN
1670
PERHLORMETILMERKAPT
AN
6.1
T1
6.1
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1670
PERHLORMETILME
RKAPTAN
1671
FENOL, VRST
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1671
FENOL, VRST
1672
FENILKARBAMILAMINHLO
RID
6.1
T1
6.1
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1672
FENILKARBAMILAMI
NHLORID
1673
FENILENDIJAMINI (o-, m-,

p-)
6.1
T2
III
6.1
279
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1673
FENILENDIJAMINI
(o-, m-, p-)
1674
FENILMERKURIACETAT
(FENILIVA(II)ACETAT)
6.1
T3
II
6.1
43
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1674
FENILMERKURIACE
TAT
(FENILIVA(II)ACET
AT)
1677
KALIJUMARSENAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1677
KALIJUMARSENAT
1678
KALIJUMARSENIT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1678
KALIJUMARSENIT
1679
KALIJUMBAKAR(I)CIJANID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1679
KALIJUMBAKAR(I)CI
JANID
1680
KALIJUMCIJANID,VRST
6.1
T5
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1680
KALIJUMCIJANID,V
RST
1683
SREBROARSENIT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1683
SREBROARSENIT
1684
SREBROCIJANID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1684
SREBROCIJANID
1685
NATRIJUMARSENAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1685
NATRIJUMARSENAT
1686
NATRIJUMARSENIT,
VODENI RASTVOR
6.1
T4
II
6.1
43
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1686
NATRIJUMARSENIT,
VODENI RASTVOR
1686
NATRIJUMARSENIT,
VODENI RASTVOR
6.1
T4
III
6.1
43
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1686
NATRIJUMARSENIT,
VODENI RASTVOR
1687
NATRIJUMAZID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
1687
NATRIJUMAZID
1688
NATRIJUMKAKODILAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
1689
NATRIJUMCIJANID
6.1
T5
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
TU15
TE19
279
B4
1492
V11
VV9
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1688
NATRIJUMKAKODIL
AT
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1689
NATRIJUMCIJANID
1690
NATRIJUMFLUORID,VRS
T
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1691
STRONCIJUMARSENIT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1692
STRIHNIN ili SOLI

STIHNINA
6.1
T2
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
1693
MATERIJA ZA IZRADU
SUZAVCA, TENA N.D.N.
6.1
T1
6.1
274
LQ0
P001
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1693
MATERIJA ZA IZRADU
SUZAVCA, TENA N.D.N.
6.1
T1
II
6.1
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
L4BH
TU15
TE19
1694
BROMBENZILCIJANIDI,TE
NI
6.1
T1
6.1
138
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
1695
HLORACETON,
STABILIZOVAN
6.1
TFC
6.1
+3
+8
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
1697
HLORACETOFENON,
VRST
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
1698
DIFENILAMINOHLORARSI
N
6.1
T3
6.1
LQ0
P002
MP18
T6
1699
DIFENILHLORARSIN,TEA
N
6.1
T3
6.1
LQ0
P001
MP8
MP17
1700
SUZAVAC - PATRONE
6.1
TF3
II
6.1
+4.1
LQ18
P600
1701
KSILILBROMID,TEAN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
1702
1,1,2,2TETRAHLOROETAN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
1704
TETRAETILDITIOPIROFOS
FAT
6.1
T2
II
6.1
43
LQ18
P001
IBC02
MP10
T7
TP2
1707
JEDINjENjE TALIJUMA,
N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
43
274
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
1708
TOLUIDINI, TENI
6.1
T1
II
6.1
279
LQ17
P001
IBC02
MP15
1709
2,4-TOLUILENDIAMIN,
VRST
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
B4
B4
B3
CV13
CV28
S9
60
1690
NATRIJUMFLUORID,
VRST
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1691
STRONCIJUMARSE
NIT
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1692
STRIHNIN ili SOLI

STIHNINA
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1693
MATERIJA ZA
IZRADU SUZAVCA,
TENA N.D.N.
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1693
MATERIJA ZA
IZRADU SUZAVCA,
TENA N.D.N.
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1694
BROMBENZILCIJANI
DI,TENI
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
1695
HLORACETON,
STABILIZOVAN
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1697
HLORACETOFENON
, VRST
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1698
DIFENILAMINOHLO
RARSIN
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1699
DIFENILHLORARSIN
,TEAN
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
1700
SUZAVAC PATRONE
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1701
KSILILBROMID,TE
AN
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1702
1,1,2,2TETRAHLOROETAN
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1704
TETRAETILDITIOPIR
OFOSFAT
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1707
JEDINJENJE
TALIJUMA, N.D.N.
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1708
TOLUIDINI, TENI
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1709
2,4TOLUILENDIAMIN,
VRST
1493
VV9
V11
VV9
1710
TRIHLORETILEN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1710
TRIHLORETILEN
1711
KSILIDINI, TENI
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1711
KSILIDINI, TENI
1712
CINKARSENAT ili
CINKARSENIT ili SMEA
CINKARSENATA I
CINKARSENITA
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1712
CINKARSENAT ili
CINKARSENIT ili
SMEA
CINKARSENATA I
CINKARSENITA
1713
CINKCIJANID
6.1
T5
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1713
CINKCIJANID
1714
CINKFOSFID
4.3
WT2
4.3
+6.1
LQ0
P403
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
CV28
S20
1714
CINKFOSFID
1715
ANHIDRID SIRETNE
KISELINE
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
83
1715
ANHIDRID
SIRETNE KISELINE
1716
ACETILBROMID
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1716
ACETILBROMID
1717
ACETILHLORID
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T8
TP2
TP12
L4BH
FL
2
(D1E)
X338
1717
ACETILHLORID
1718
BUTILFOSFAT
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1718
BUTILFOSFAT
1719
NAGRIZAJUA ALKALNA
TENA MATERIJA, N.D.N.
C5
II
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
AT
2
(E)
80
1719
NAGRIZAJUA
ALKALNA TENA
MATERIJA, N.D.N.
1719
NAGRIZAJUA BAZNA
TENA MATERIJA, N.D.N.
C5
III
274
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
AT
3
(E)
80
1719
NAGRIZAJUA
BAZNA TENA
MATERIJA, N.D.N.
1722
ALILHLORFORMIJAT
6.1
TFC
6.1
+3
+8
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
FL
1
(C1D)
S2
S9
S17
668
1722
ALILHLORFORMIJAT
1723
ALILJODID
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
1723
ALILJODID
1724
ALILTRIHLORSILAN,
STABILIZOVAN
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
X839
1724
ALILTRIHLORSILAN,
STABILIZOVAN
1725
ALUMINIJUMBROMID,
BEZVODNI
C2
II
588
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V11
80
1725
ALUMINIJUMBROMI
D, BEZVODNI
1726
ALUMINIJUMHLORID,BEZVODNI
C2
II
588
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V11
80
1726
ALUMINIJUMHLORID,BEZVODNI
1727
AMONIJUMHIDROGENDIF
LUORID, VRST
C2
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V11
80
1727
AMONIJUMHIDROG
ENDIFLUORID,
VRST
1728
AMILTRIHLORSILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1728
AMILTRIHLORSILAN
B4
1494
TU14
TU15
TE19
TE21
S2
S2
S20
CV1
CV13
CV28
1729
ANIZOILHLORID
C4
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
1730
ANTIMONPENTAHLORID,
TEAN
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
1731
ANTIMONPENTAHLORID,
RASTVOR
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
1731
ANTIMONPENTAHLORID,
RASTVOR
C1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
1732
ANTIMONPENTAFLUORID
CT1
II
8
+6.1
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
1733
ANTIMONTRIHLORID
C2
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
1736
BENZOILHLORID
C3
II
LQ22
P001
IBC02
1737
BENZILBROMID
6.1
TC1
II
6.1
+8
LQ17
1738
BENZILHLORID
6.1
TC1
II
6.1
+8
1739
BENZILHLORFORMIJAT
C9
1740
FLUOROVODONICI,
VRSTI, N.D.N.
C2
II
1740
FLUOROVODONICI,
VRSTI, N.D.N.
C2
III
1741
BORTRIHLORID
2TC
1742
KOMPLEKS
BORTRIFLUORIDA I
SIRETNE KISELINE,
TEAN
C3
1743
KOMPLEKS
BORTRIFLUORIDA I
PROPIONSKE KISELINE,
TEAN
1744
BROM ili RASTVOR

BROMA
1745
BROMPENTAFLUORID
B4
80
1729
ANIZOILHLORID
2
(E)
X80
1730
ANTIMONPENTAHL
ORID, TEAN
AT
2
(E)
80
1731
ANTIMONPENTAHL
ORID, RASTVOR
L4BN
AT
3
(E)
80
1731
ANTIMONPENTAHL
ORID, RASTVOR
TP2
L4BN
AT
2
(E)
86
1732
ANTIMONPENTAFLU
ORID
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
80
1733
ANTIMONTRIHLORI
D
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1736
BENZOILHLORID
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
1737
BENZILBROMID
LQ17
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
1738
BENZILHLORID
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
S20
88
1739
BENZILHLORFORMI
JAT
274
517
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
1740
FLUOROVODONICI,
VRSTI, N.D.N.
274
517
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
80
1740
FLUOROVODONICI,
VRSTI, N.D.N.
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
(M)
AT
1
(C1D)
268
1741
BORTRIHLORID
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1742
KOMPLEKS
BORTRIFLUORIDA I
SIRETNE
KISELINE, TEAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1743
KOMPLEKS
BORTRIFLUORIDA I
PROPIONSKE
KISELINE, TEAN
CT1
8
+6.1
LQ0
P601
PR6
MP2
T22
TP2
TP10
TP12
L21DH(+)
TU14
TU33
TC5
TE21
TT2
TM3
TM5
AT
1
(C1D)
CV13
CV28
S17
886
1744
BROM ili RASTVOR

BROMA
5.1
OTC
5.1
+6.1
+8
LQ0
P200
MP2
T22
TP2
TP12
L10DH
TU3
AT
1
(B1E)
CV24
CV28
S20
568
1745
BROMPENTAFLUOR
ID
B4
PP82
1495
V11
CV13
CV28
V11
V11
VV9
CV9
CV10
CV36
S7
S17
5.1
OTC
5.1
+6.1
+8
LQ0
P200
MP2
T22
TP2
TP12
L10DH
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
KALCIJUMHIPOHLORIT,
SUV ili SMEA
KALCIJUMHIPOHLORITA,
SUVA sa vie od 39%
dostupnog hlora (8,8%
dostupnog kiseonika)
5.1
O2
II
5.1
313
314
589
LQ11
P002
IBC08
B4B1
3
MP10
SGAN
1748
KALCIJUMHIPOHLORIT,
SUV ili SMEA
KALCIJUMHIPOHLORITA,
SUVA sa vie od 39%
dostupnog hlora (8,8%
5.1
O2
III
5.1
316
589
LQ12
P002
IBC08
R001
B4
MP10
SGAV
1749
HLORTRIFLUORID
2TOC
2.3
+5.1
+8
LQ0
P200
MP9
(M)
1750
HLORSIRETNA
KISELINA, RASTVOR
6.1
TC1
II
6.1
+8
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
1751
HLORSIRETNA
KISELINA, VRSTA
6.1
TC2
II
6.1
+8
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
1752
HLORACETILHLORID
6.1
TC1
6.1
+8
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
1753
HLORFENILTRIHLORSILA
N
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
1754
HLORSULFONSKA
KISELINA sa ili bez sumportrioksida
C1
LQ0
P001
1755
HROMNA KISELINA,
RASTVOR
C1
II
518
LQ22
1755
HROMNA KISELINA,
RASTVOR
C1
III
518
1756
HROMFLUORID, VRST
C2
II
1757
HROMFLOURID,
RASTVOR
C1
1757
HROMFLOURID,
RASTVOR
C1
1746
BROMTRIFLUORID
1747
BUTILTRIHLORSILAN
1748
CV24
CV28
S20
568
1746
BROMTRIFLUORID
S2
X83
1747
BUTILTRIHLORSILA
N
CV24
CV35
50
1748
KALCIJUMHIPOHLO
RIT, SUV ili SMEA
KALCIJUMHIPOHLO
RITA, SUVA sa vie
od 39% dostupnog
hlora (8,8%
3
(E)
CV24
CV35
50
1748
KALCIJUMHIPOHLO
RIT, SUV ili SMEA
KALCIJUMHIPOHLO
RITA, SUVA sa vie
od 39% dostupnog
hlora (8,8%
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
265
1749
HLORTRIFLUORID
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
1750
HLORSIRETNA
KISELINA,
RASTVOR
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
1751
HLORSIRETNA
KISELINA, VRSTA
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
668
1752
HLORACETILHLORI
D
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1753
HLORFENILTRIHLO
RSILAN
MP8
MP17
T20
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
X88
1754
HLORSULFONSKA
KISELINA sa ili bez
sumpor-trioksida
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1755
HROMNA KISELINA,
RASTVOR
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP15
T4
TP1
TP12
L4BN
AT
3
(E)
80
1755
HROMNA KISELINA,
RASTVOR
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
1756
HROMFLUORID,
VRST
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1757
HROMFLOURID,
RASTVOR
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1757
HROMFLOURID,
RASTVOR
B4
B4
TU3
AT
1
(B1E)
FL
2
(E)
TU3
AT
2
(E)
TU3
AT
PxBH(M)
1496
V11
S20
V11
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
V10
V12
274
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V11
III
274
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
C9
274
LQO
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10BH
AT
1
(E)
C9
II
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
AT
NAGRIZAJUA TENA
MATERIJA, N.D.N.
C9
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
1761
BAKAR(II)ETILENDIAMIN,
RASTVOR
CT1
II
8
+6.1
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
1761
BAKAR(II)ETILENDIAMIN,
RASTVOR
CT1
III
8
+6.1
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
1762
CIKLOHEKSENILTRIHLOR
SILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
1763
CIKLOHEKSILTRIHLORSIL
AN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
1764
DIHLORSIRETNA
KISELINA
C3
II
LQ22
1765
DIHLORACETILHLORID
C3
II
1766
DIHLORFENILTRIHLORSIL
AN
C3
II
1767
DIETHILDIHLORSILAN
CF1
1768
DIFLUORFOSFORNA
KISELINA, BEZVODNA
1769
DIFENILDIHLORSILAN
1770
1771
1758
HROMOKSIHLORID
C1
S20
X88
1758
HROMOKSIHLORID
1759
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
C10
S20
88
1759
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
1759
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
C10
II
80
1759
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
1759
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
C10
80
1759
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
1760
NAGRIZAJUA TENA
MATERIJA, N.D.N.
88
1760
NAGRIZAJUA
TENA MATERIJA,
N.D.N.
1760
NAGRIZAJUA TENA
MATERIJA, N.D.N.
2
(E)
80
1760
NAGRIZAJUA
TENA MATERIJA,
N.D.N.
1760
AT
3
(E)
80
1760
NAGRIZAJUA
TENA MATERIJA,
N.D.N.
L4BN
AT
2
(E)
CV13
CV28
86
1761
BAKAR(II)ETILENDIA
MIN, RASTVOR
TP1
TP28
L4BN
AT
3
(E)
CV13
CV28
86
1761
BAKAR(II)ETILENDIA
MIN, RASTVOR
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1762
CIKLOHEKSENILTRI
HLORSILAN
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1763
CIKLOHEKSILTRIHL
ORSILAN
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1764
DIHLORSIRETNA
KISELINA
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1765
DIHLORACETILHLO
RID
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1766
DIHLORFENILTRIHL
ORSILAN
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
X83
1767
DIETHILDIHLORSILA
N
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1768
DIFLUORFOSFORN
A KISELINA,
BEZVODNA
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1769
DIFENILDIHLORSILA
N
DIFENILMETILBROMID
C10
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
80
1770
DIFENILMETILBROM
ID
DODECILTRIHLORSILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1771
DODECILTRIHLORSI
LAN
B4
1497
VV9
S20
S2
V11
1773
GVOE(III)HLORID
(FERIHLORID), BEZVODNI
C2
III
1774
PUNjENjA APARATA ZA
GAENjE POARA,
nagrizajua tena materija
C11
II
1775
FLUORBORNA KISELINA
C1
1776
FLUORFOSFORNA
KISELINA, BEZVODNA
1777
FLUORSULFONSKA
KISELINA
1778
1773
GVOE(III)HLORID
(FERIHLORID),
BEZVODNI
1774
PUNJENJA
APARATA ZA
GAENJE POARA,
nagrizajua tena
materija
80
1775
FLUORBORNA
KISELINA
80
1776
FLUORFOSFORNA
KISELINA,
BEZVODNA
88
1777
FLUORSULFONSKA
KISELINA
80
1778
FLUORSILICIJUMOV
A KISELINA
83
1779
MRAVLJA KISELINA
sa vie od
85%(masenih)
kiseline
2
(E)
80
1780
FUMARILHLORID
AT
2
(E)
X80
1781
HEKSADECILTRIHL
ORSILAN
L4BN
AT
2
(E)
80
1782
HEKSAFLUORFOSF
ORNA KISELINA
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1783
HEKSAMETILENDIA
MIN, RASTVOR
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1783
HEKSAMETILENDIA
MIN, RASTVOR
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1784
HEKSILTRIHLORSIL
AN
P001
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10DH
AT
1
(C1D)
886
1786
FLUOROVODONIN
A I SUMPORNA
KISELINA, SMEA
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1787
JODOVODONINA
KISELINA
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1787
JODOVODONINA
KISELINA
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1788
BROMOVODONINA
KISELINA
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
LQ22
P001
PP4
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
C1
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
FLUORSILICIJUMOVA
KISELINA
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
1779
MRAVLjA KISELINA sa vie

od 85%(masenih) kiseline
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
1780
FUMARILHLORID
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
1781
HEKSADECILTRIHLORSIL
AN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
1782
HEKSAFLUORFOSFORNA
KISELINA
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
1783
HEKSAMETILENDIAMIN,
RASTVOR
C7
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
1783
HEKSAMETILENDIAMIN,
RASTVOR
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
1784
HEKSILTRIHLORSILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
1786
FLUOROVODONINA I
SUMPORNA KISELINA,
SMEA
CT1
8
+6.1
LQ0
1787
JODOVODONINA
KISELINA
C1
II
1787
JODOVODONINA
KISELINA
C1
III
1788
BROMOVODONINA
KISELINA
C1
II
590
519
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
VV9
80
2
(E)
1498
TU14
TE21
S20
S2
CV13
CV28
S20
1788
BROMOVODONINA
KISELINA
C1
III
519
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1788
BROMOVODONINA
KISELINA
1789
HLOROVODONINA
KISELINA
C1
II
520
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1789
HLOROVODONINA
KISELINA
1789
HLOROVODONINA
KISELINA
C1
III
520
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
TP12
L4BN
AT
3
(E)
80
1789
HLOROVODONINA
KISELINA
1790
FLUOROVODONINA
KISELINA sa vie od
85%(masenih)fluorovodonik
a
CT1
8
+6.1
640I
LQ0
P802
MP2
T10
TP2
TP12
L21DH(+)
TU14
TU34
TC1
TE21
TM3
TM5
AT
1
(C1D)
CV13
CV28
S17
886
1790
FLUOROVODONIN
A KISELINA sa vie
od
85%(masenih)fluorov
odonika
1790
FLUOROVODONINA
KISELINA sa vie od 60% a
najvie
85%(masenih)fluorovodonik
a
CT1
8
+6.1
640J
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10DH
TU14
TE21
AT
1
(C1D)
CV13
CV28
S17
886
1790
FLUOROVODONIN
A KISELINA sa vie
od 60% a najvie
85%(masenih)fluorov
odonika
1790
FLUORVODONINA
KISELINA sa najvie
60%(masenih)
fluorovodonika
CT1
II
8
+6.1
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4DH
TU14
TE21
AT
2
(E)
CV13
CV28
86
1790
FLUORVODONINA
KISELINA sa najvie
60%(masenih)
fluorovodonika
1791
HIPOHLORIT, RASTVOR
C9
II
521
LQ22
P001
IBC02
PP10
B5
MP15
T7
TP2
TP24
L4BV(+)
TE11
AT
2
(E)
80
1791
HIPOHLORIT,
RASTVOR
1791
HIPOHLORIT, RASTVOR
C9
III
521
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
B5
MP15
T4
TP2
TP24
L4BV(+)
TE11
AT
3
(E)
80
1791
HIPOHLORIT,
RASTVOR
1792
JODMONOHLORID
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1792
JODMONOHLORID
1793
IZOPROPILFOSFAT KISELI
C3
III
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1793
IZOPROPILFOSFAT
KISELI
1794
OLOVOSULFAT sa vie od
3%(masenih) slobodne
kiseline
C2
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
1794
OLOVOSULFAT sa
vie od 3%(masenih)
slobodne kiseline
1796
SMEA KISELINA ZA
NITROVANjE, sa vie od
50%(masenih) azotne
kiseline
CO1
8
+5.1
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
885
1796
SMEA KISELINA ZA
NITROVANJE, sa
vie od
50%(masenih) azotne
kiseline
1796
SMEA KISELINA ZA
NITROVANjE, sa najvie
50%(masenih) azotne
kiseline
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1796
SMEA KISELINA ZA
NITROVANJE, sa
najvie 50%(masenih)
azotne kiseline
591
PP81
B4
1499
TC6
TT1
V11
V9
CV24
S20
NITROZILHLORID (smesa
hlorovodnine i nitritne
kiseline)
1798
NITROZILHLORID
(smesa hlorovodnine
i nitritne kiseline)
1799
NONILTRIHLORSILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1799
NONILTRIHLORSILA
N
1800
OKTADECILTRIHLORSILA
N
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1800
OKTADECILTRIHLO
RSILAN
1801
OKTILTRIHLORSILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1801
OKTILTRIHLORSILA
N
1802
PERHLORNA KISELINA sa
najvie 50%(masenih)
kiseline
CO1
II
8
+5.1
LQ22
P001
IBC02
MP3
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
85
1802
PERHLORNA
KISELINA sa najvie
50%(masenih)
kiseline
1803
FENOLSULFONSKA
KISELINA, TENA
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1803
FENOLSULFONSKA
KISELINA, TENA
1804
FENILTRIHLORSILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1804
FENILTRIHLORSILA
N
1805
FOSFORNA KISELINA,
RASTVOR
C1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1805
FOSFORNA
KISELINA,
RASTVOR
1806
FOSFORPENTAHLORID
C2
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V11
80
1806
FOSFORPENTAHLO
RID
1807
FOSFORPENTOKSID
C2
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V11
80
1807
FOSFORPENTOKSI
D
1808
FOSFORTRIBROMID
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1808
FOSFORTRIBROMID
1809
FOSFORTRIHLORID
6.1
TC3
6.1
+8
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
AT
1
(E)
668
1809
FOSFORTRIHLORID
1810
FOSFOROKSIHLORID
C1
II
LQ22
P001
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1810
FOSFOROKSIHLORI
D
1811
KALIJUMHIDROGENFLUO
RID, VRST
CT2
II
8
+6.1
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
86
1811
KALIJUMHIDROGEN
FLUORID, VRST
1812
KALIJUMFLUORID, VRST
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
AT
2
(E)
60
1812
KALIJUMFLUORID,
VRST
1813
KALIJUMHIDROKSID,
VRST
C6
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
1813
KALIJUMHIDROKSID
, VRST
1814
KALIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1814
KALIJUMHIDROKSID
, RASTVOR
1814
KALIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1814
KALIJUMHIDROKSID
, RASTVOR
1815
PROPIONILHLORID
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
338
1815
PROPIONILHLORID
1798
COT
ZABRANjEN PREVOZ
522
TRANSPORT ZABRANjEN
1500
TU14
TU15
TE19
TE21
TU15
TE19
CV24
CV1
CV13
CV28
S9
S17
CV13
CV28
V11
VV9
CV13
CV28
S9
V11
S2
S20
1816
PROPILTRIHLORSILAN
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
X83
1816
PROPILTRIHLORSIL
AN
1817
PIROSULFURILHLORID
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
X80
1817
PIROSULFURILHLO
RID
1818
SILICIJUMTETRAHLORID
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
TP7
L4BN
AT
2
(E)
X80
1818
SILICIJUMTETRAHL
ORID
1819
NATRIJUMALUMINAT,
RASTVOR
C5
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1819
NATRIJUMALUMINA
T, RASTVOR
1819
NATRIJUMALUMINAT,
RASTVOR
C5
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1819
NATRIJUMALUMINA
T, RASTVOR
1823
NATRIJUMHIDROKSID,
VRST
C6
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
1823
NATRIJUMHIDROKS
ID, VRST
1824
NATRIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1824
NATRIJUMHIDROKS
ID, RASTVOR
1824
NATRIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1824
NATRIJUMHIDROKS
ID, RASTVOR
1825
NATRIJUMMONOKSID
C6
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
1825
NATRIJUMMONOKSI
D
1826
SMEA KISELINA ZA
NITROVANjE, KORIENA
sa vie od 50% azotne
kiseline
CO1
8
+5.1
113
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
885
1826
SMEA KISELINA ZA
NITROVANJE,
KORIENA sa vie
od 50% azotne
kiseline
1826
SMEA KISELINA ZA
NITROVANjE, KORIENA
sa najvie 50% azotne
kiseline
C1
II
113
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1826
SMEA KISELINA ZA
NITROVANJE,
KORIENA sa
najvie 50% azotne
kiseline
1827
KALAJ(IV)HLORID,
BEZVODNI
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1827
KALAJ(IV)HLORID,
BEZVODNI
1828
SUMPORHLORIDI
C1
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
S20
X88
1828
SUMPORHLORIDI
1829
SUMPORTRIOKSID,STABI
LIZOVAN
C1
LQ0
P001
MP8
MP17
T20
TP4
TP12
TP26
L10BH
AT
1
(E)
S20
X88
1829
SUMPORTRIOKSID,
STABILIZOVAN
1830
SUMPORNA KISELINA sa
vie od 51% kiseline
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1830
SUMPORNA
KISELINA sa vie od
51% kiseline
1831
SUMPORNA KISELINA,
PULjIVA
CT1
8
+6.1
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(C1D)
X886
1831
SUMPORNA
KISELINA, PULJIVA
1832
SUMPORNA KISELINA,
KORIENA
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
1832
SUMPORNA
KISELINA,
KORIENA
1833
SUMPORASTA KISELINA
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1833
SUMPORASTA
KISELINA
623
113
B4
B4
1501
TU32
TE13
TT5
TM3
S2
V11
V11
CV24
CV13
CV28
S20
S20
1834
SULFURILHLORID
C1
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
1835
TETRAMETILAMONIJUMHIDROKSID, RASTVOR
C7
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
1835
TETRAMETILAMONIJUMHIDROKSID, RASTVOR
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
L4BN
1836
TIONILHLORID
C1
LQ0
P802
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
1837
TIOFOSFORILHLORID
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
1838
TITANIJUMTETRAHLORID
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
1839
TRIHLORSIRETNA
KISELINA
C4
II
LQ23
P002
IBC08
1840
CINKHLORID, RASTVOR
C1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
1841
ACETALDEHID
AMONIJANI
M11
III
LQ27
P002
IBC08
LP02
R001
1843
AMONIJUMDINITRO-oKREZOLAT, VRST
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
1845
Ugljendioksid, vrst (suvi

led)
M11
1846
UGLjENTETRAHLORID
6.1
T1
II
6.1
1847
KALIJUMSULFID, HIDRAT
kristalne vode
C6
II
1848
PROPIONSKA KISELINA
sa ne manje od 10% ni vie
od 90%(masenih) kiseline
C3
III
1849
NATRIJUMSULFID,
HIDRAT sa najmanje
30%(masenih) kristalne
vode
C6
II
1851
LEK, TEAN, OTROVAN,

N.D.N.
6.1
T1
II
6.1
X88
1834
SULFURILHLORID
2
(E)
80
1835
TETRAMETILAMONI
JUM-HIDROKSID,
RASTVOR
AT
3
(E)
80
1835
TETRAMETILAMONI
JUM-HIDROKSID,
RASTVOR
L10BH
AT
1
(E)
X88
1836
TIONILHLORID
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1837
TIOFOSFORILHLORI
D
T10
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
1838
TITANIJUMTETRAHL
ORID
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
80
1839
TRIHLORSIRETNA
KISELINA
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1840
CINKHLORID,
RASTVOR
B3B6
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
90
1841
ACETALDEHID
AMONIJANI
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
AT
2
(E)
60
1843
AMONIJUMDINITROo-KREZOLAT,
VRST
1845
Ugljendioksid, vrst
(suvi led)
60
1846
UGLJENTETRAHLO
RID
80
1847
KALIJUMSULFID,
HIDRAT sa najmanje
30%(masenih)
kristalne vode
80
1848
PROPIONSKA
KISELINA sa ne
manje od 10% ni vie
od 90%(masenih)
kiseline
80
1849
NATRIJUMSULFID,
HIDRAT sa najmanje
30%(masenih)
kristalne vode
60
1851
LEK, TEAN,
OTROVAN, N.D.N.
B4
TU15
TE19
P001
IBC02
LQ23
P002
IBC08
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
523
LQ23
P002
IBC08
221
274
601
LQ17
P001
523
TU15
TE19
AT
2
(E)
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
TP1
L4BN
AT
3
(E)
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
AT
2
(E)
MP15
T7
TP2
L4BH
MP10
T3
TP33
MP15
T4
B4
MP10
T3
PP6
MP15
B4
S20
V11
VV3
V11
CV13
CV28
S9
S19

LQ17
S20
L4BH
1502
TU15
TE19
CV13
CV28
S9
S19
V11
V11
CV13
CV28
S9
S19
1851
LEK, TEAN, OTROVAN,

N.D.N.
6.1
T1
III
6.1
221
274
601
1854
LEGURE BARIJUMA,
SAMOZAPALjIVE
4.2
S4
1855
KALCIJUM,SAMOZAPALjIV
ili LEGURE KALCIJUMA,
SAMOZAPALjIVE
4.2
S4
1856
Krpe, nauljene
4.2
S2
1857
Tekstilni otpad, mokar
4.2
S2
1858
HEKSAFLUOROPROPILEN
(GAS ZA HLAENjE,
R1216)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
1859
SILICIJUMTETRAFLUORID
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
1860
VINILFLUORID,
STABILIZOVAN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
1862
ETILKROTONAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP2
LGBF
FL
1863
GORIVO ZA MLAZNE
MOTORE
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
TP28
L4BN
1863
GORIVO ZA MLAZNE
MOTORE (pritisak pare na
50C vei od 110 kPa)
F1
II
640C
LQ4
P001
MP19
T4
TP1
TP8
1863
GORIVO ZA MLAZNE
MOTORE (pritisak pare na
50C najvie 110 kPa)
F1
II
640D
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
1863
GORIVO ZA MLAZNE
MOTORE
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
1865
n-PROPILNITRAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
1866
SMOLA, RASTVOR zapaljiv
F1
LQ3
P001
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv (pritisak pare na
50C vei od 110 kPa)
F1
II
LQ6
P001
LQ7
P001
LP01
R001
4.2
LQ0
P404
MP13
4.2
LQ0
P404
MP13
640C
PP6
B7
PP1
S9
60
1851
LEK, TEAN,
OTROVAN, N.D.N.
V1
S20
43
1854
LEGURE BARIJUMA,
SAMOZAPALJIVE
V1
S20
1855
KALCIJUM,SAMOZA
PALJIV ili LEGURE
KALCIJUMA,
SAMOZAPALJIVE
1856
Krpe, nauljene
1857
20
1858
HEKSAFLUOROPRO
PILEN (GAS ZA
HLAENJE, R1216)
S7
S17
268
1859
SILICIJUMTETRAFL
UORID
S2
S20
239
1860
VINILFLUORID,
STABILIZOVAN
2
(D1E)
S2
S20
33
1862
ETILKROTONAT
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1863
GORIVO ZA
MLAZNE MOTORE
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1863
GORIVO ZA
MLAZNE MOTORE
vei od 110 kPa)
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1863
GORIVO ZA
MLAZNE MOTORE
najvie 110 kPa)
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1863
GORIVO ZA
MLAZNE MOTORE
2
(D1E)
S2
S20
1865
n-PROPILNITRAT
MP15
L4BH
T21
TP7
TP33
TU15
TE19
AT
2
(E)
AT
0
(B1E)
0
(B1E)
MP19
CV13
CV28
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
TP28
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1866
SMOLA, RASTVOR
zapaljiv
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv (pritisak pare
na 50C vei od 110
kPa)
1503
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv (pritisak pare na
50C najvie 110 kPa)
F1
II
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
PP1
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv (pritisak pare
na 50C najvie 110
kPa)
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv
F1
III
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv (taka paljenja
prema 2.2.3.1.4.; taka
kljuanja nia od 35C
F1
III
640F
LQ7
P001
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv (taka
viskozitet prema
2.2.3.1.4.; taka
kljuanja nia od
35C
1866
SMOLA, RASTVOR,
prema 2.2.3.1.4.; pritisak
kPa a taka kljuanja iznad
35C)
F1
III
640G
LQ7
P001
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv (taka
viskozitet prema
2.2.3.1.4.; pritisak
pare na 50C vei od
110 kPa a taka
kljuanja iznad 35C)
1866
SMOLA, RASTVOR,
prema 2.2.3.1.4; pritisak
kPa)
F1
III
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
PP1
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1866
SMOLA, RASTVOR,
zapaljiv (taka
viskozitet prema
2.2.3.1.4; pritisak
pare na 50C najvie
110 kPa)
1868
DEKABORAN
4.1
FT2
II
4.1
+6.1
LQ0
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
46
1868
DEKABORAN
1869
MAGNEZIJUM ili LEGURE

MAGNEZIJUMA sa vie od
50% magnezijuma u obliku
ljuspi, opiljaka ili traka
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
40
1869
MAGNEZIJUM ili
LEGURE
MAGNEZIJUMA sa
vie od 50%
magnezijuma u obliku
ljuspi, opiljaka ili traka
1870
KALIJUMBORHIDRID
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
1870
KALIJUMBORHIDRID
1871
TITANHIDRID
4.1
F3
II
4.1
LQ8
P410
IBC04
PP40
MP11
T3
TP33
SGAN
40
1871
TITANHIDRID
1872
OLOVODIOKSID
5.1
OT2
III
5.1
+6.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP2
T1
TP33
SGAN
56
1872
OLOVODIOKSID
1873
PERHLORNA KISELINA sa
vie od 50% a najvie
72%(masenih) kiseline
5.1
OC1
5.1
+8
LQ0
P502
PP28
MP3
T10
TP1
TP12
L4DN(+)
558
1873
PERHLORNA
KISELINA sa vie od
50% a najvie
72%(masenih)
kiseline
59
60
B3
1
(B1E)
MP2
1504
V11
V12
CV28
VV1
V1
CV23
AT
2
(E)
TU3
AT
3
(E)
CV24
CV28
TU3
TU28
AT
1
(B1E)
CV24
S20
S20
1884
BARIJUMOKSID
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1885
BENZIDIN
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1886
BENZILIDENHLORID
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
1887
BROMHLORMETAN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
1888
HLOROFORM
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
L4BH
1889
CIJANOGENBROMID
(DICIJANBROMID)
6.1
TC2
6.1
+8
LQ0
P002
MP18
T6
TP33
1891
ETILBROMID
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
1892
ETILDIHLORARSIN
6.1
T3
6.1
LQ0
P602
MP8
MP17
1894
FENILIVA(II)HIDROKSID
6.1
T3
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
1895
FENILIVA(II)-NITRAT
6.1
T3
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
1897
TETRAHLORETILEN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
1898
ACETILJODID
C3
II
1902
DIIZOOKTILFOSFAT
C3
III
1903
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
NAGRIZAJUE, TENO,
N.D.N.
C9
1903
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
NAGRIZAJUE, TENO,
N.D.N.
C9
II
CV13
CV28
S9
60
1884
BARIJUMOKSID
CV13
CV28
S9
S19
60
1885
BENZIDIN
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1886
BENZILIDENHLORID
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1887
BROMHLORMETAN
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1888
HLOROFORM
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
668
1889
CIJANOGENBROMID
(DICIJANBROMID)
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
1891
ETILBROMID
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
1892
ETILDIHLORARSIN
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1894
FENILIVA(II)HIDRO
KSID
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
1895
FENILIVA(II)NITRAT
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
1897
TETRAHLORETILEN
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
1898
ACETILJODID
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
1902
DIIZOOKTILFOSFAT
274
LQ0
P001
MP8
MP17
L10BH
AT
1
(E)
88
1903
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
NAGRIZAJUE,
TENO, N.D.N.
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
L4BN
AT
2
(E)
80
1903
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
NAGRIZAJUE,
TENO, N.D.N.
B8
1505
VV9
V11
S20
1903
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
NAGRIZAJUE, TENO,
N.D.N.
C9
III
1905
SELENOVA KISELINA
C2
1906
OTPADNA SUMPORNA
KISELINA
C1
1907
NATRON KRE sa vie od

4% natrijum-hidroksida
1908
HLORIT, RASTVOR
1908
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
C6
III
62
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
C9
II
521
LQ22
HLORIT, RASTVOR
C9
III
521
LQ7
1910
KALCIJUMOKSID
C6
1911
DIBORAN
2TF
2.3
+2.1
1912
METILHLORID I METILENHLORID, SMEA
2F
2.1
1913
NEON, TENI,
RASHLAEN
3A
2.2
1914
BUTILPROPIONAT
F1
III
1915
CIKLOHEKSANON
F1
1916
2,2'-DIHLORDIETILETAR
6.1
1917
ETILAKRILAT,
STABILIZOVAN
1918
1919
274
80
1903
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
NAGRIZAJUE,
TENO, N.D.N.
88
1905
SELENOVA
KISELINA
80
1906
OTPADNA
SUMPORNA
KISELINA
80
1907
NATRON KRE sa
vie od 4% natrijumhidroksida
2
(E)
80
1908
HLORIT, RASTVOR
3
(E)
80
1908
HLORIT, RASTVOR
1910
KALCIJUMOKSID
1911
DIBORAN
L4BN
AT
3
(E)
TP33
S10AN
AT
1
(E)
T8
TP2
TP12
TP28
L4BN
AT
2
(E)
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
TP24
L4BV(+)
TE11
AT
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP2
TP24
L4BV(+)
TE11
AT
B3
V10
V12
S20
VV9

1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1912
METILHLORID I
METILEN-HLORID,
SMEA
AT
3
(E)
CV9
CV11
CV36
S20
22
1913
NEON, TENI,
RASHLAEN
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1914
BUTILPROPIONAT
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1915
CIKLOHEKSANON
T7
TP2
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S9
S19
63
1916
2,2'DIHLORDIETILETAR
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
339
1917
ETILAKRILAT,
STABILIZOVAN
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1918
IZOPROPILBENZEN
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
339
1919
METILAKRILAT,STA
BILIZOVAN
LQ0
P200
MP9
228
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
593
LQ1
P203
MP9
T75
TP5
RxBN
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TF1
II
6.1
+3
LQ17
P001
IBC02
MP15
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
IZOPROPILBENZEN
F1
III
LQ7
METILAKRILAT,STABILIZO
VAN
F1
II
LQ4
PxBN(M)
1506
TU19
TU15
TE19
V5
CV13
CV28
1920
NONANI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
1921
PROPILENIMIN,
STABILIZOVAN
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
MP2
T14
TP2
L15CH
1922
PIROLIDIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
1923
KALCIJUMDITIONIT
(KALCIJUMHIDROSULFIT)
4.2
S4
II
4.2
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
1928
METILMAGNEZIJUMBROM
ID U ETIL-ETRU
4.3
WF1
4.3
+3
LQ0
P402
PR1
MP2
1929
KALIJUMDITIONIT
(KALIJUMHIDROSULFIT)
4.2
S4
II
4.2
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
1931
CINKDITIONIT
(CINKHIDROSULFIT)
M11
III
LQ27
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
1932
OTPAD CIRKONIJUMA
4.2
S4
III
4.2
524
592
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP14
1935
CIJANID, RASTVOR,
N.D.N.
6.1
T4
6.1
274
525
LQ0
P001
1935
CIJANID, RASTVOR,
N.D.N.
6.1
T4
II
6.1
274
525
LQ17
1935
CIJANID, RASTVOR,
N.D.N.
6.1
T4
III
6.1
274
525
1938
BROMSIRETNA
KISELINA, RASTVOR
C3
II
1938
BROMSIRETNA
KISELINA, RASTVOR
C3
1939
FOSFOROKSIBROMID
1940
TIOGLIKOLNA KISELINA
S2
30
1920
NONANI
S2
S19
336
1921
PROPILENIMIN,
STABILIZOVAN
S2
S20
338
1922
PIROLIDIN
40
1923
KALCIJUMDITIONIT
(KALCIJUMHIDROS
ULFIT)
X323
1928
METILMAGNEZIJUM
BROMID U ETILETRU
40
1929
KALIJUMDITIONIT
(KALIJUMHIDROSUL
FIT)
VV3
90
1931
CINKDITIONIT
(CINKHIDROSULFIT)
V4
40
1932
OTPAD
CIRKONIJUMA
S9
S17
66
1935
CIJANID, RASTVOR,
N.D.N.
CV13
CV28
S9
S19
60
1935
CIJANID, RASTVOR,
N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
1935
CIJANID, RASTVOR,
N.D.N.
2
(E)
80
1938
BROMSIRETNA
KISELINA,
RASTVOR
AT
3
(E)
80
1938
BROMSIRETNA
KISELINA,
RASTVOR
SGAN
AT
2
(E)
80
1939
FOSFOROKSIBROMI
D
L4BN
AT
2
(E)
80
1940
TIOGLIKOLNA
KISELINA
FL
3
(E)
FL
1
(C1E)
L4BH
FL
2
(D1E)
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
FL
0
(B1E)
V1
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
TP33
SGAV
AT
3
(E)
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
III
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP15
T7
TP2
L4BN
C2
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
B4
L10DH
1507
TU14
TU15
TE21
TU4
TU14
TU22
TE21
TM2
CV13
CV28
V1
V11
CV23
S2
S20
LQ28
P001
LP01
R001
90
1941
DIBROMDIFLUORM
ETAN
306
611
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
50
1942
AMONIJUMNITRAT
sa najvie 0.2%
ukupnog zapaljivog
materijala (ukljuujui
svu organsku materiju
obraunatu na
ugljenik) iskljuujui
svaku drugu dodatu
materiju
4.1
293
LQ9
P407
R001
MP11
4
(E)
1944
BEZBEDNE IBICE
(u bloku, na
savijenom kartonu,
kutijici)
4.1
293
LQ9
P407
R001
MP11
4
(E)
1945
VOTANE IBICE
5A
2.2
190
327
625
LQ2
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
3
(E)
V14
CV9
CV12
1950
AEROSOLI, zaguljivi
5C
2.2
+8
190
327
625
LQ2
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
1
(E)
V14
CV9
CV12
1950
AEROSOLI,
nagrizajui
AEROSOLI, nagrizajui,
oksidirajui
5CO
2.2
+5.1
+8
190
327
625
LQ2
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
1
(E)
V14
CV9
CV12
1950
AEROSOLI,
nagrizajui,
oksidirajui
1950
AEROSOLI, zapaljivi
5F
2.1
190
327
625
LQ2
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
2
(B1D)
V14
CV9
CV12
S2
1950
AEROSOLI, zapaljivi
1950
AEROSOLI, zapaljivi,
nagrizajui
5FC
2.1
+8
190
327
625
LQ2
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
1
(D)
V14
CV9
CV12
S2
1950
AEROSOLI, zapaljivi,
nagrizajui
1950
AEROSOLI, oksidirajui
50
2.2
+5.1
190
327
625
LQ2
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
3
(E)
V14
CV9
CV12
1950
AEROSOLI,
oksidirajui
1950
AEROSOLI, otrovni
5T
2.2
+6.1
190
327
625
LQ1
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
1
(C1D)
V14
CV9
CV12
CV28
S7
1950
AEROSOLI, otrovni
1950
AEROSOLI, otrovni,
nagrizajui
5TC
2.2
+6.1
+8
190
327
625
LQ1
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
1
(C1D)
V14
CV9
CV12
CV28
S7
1950
AEROSOLI, otrovni,
nagrizajui
1941
DIBROMDIFLUORMETAN
M11
III
1942
AMONIJUMNITRAT sa
najvie 0.2% ukupnog
zapaljivog materijala
(ukljuujui svu organsku
materiju obraunatu na
ugljenik) iskljuujui svaku
drugu dodatu materiju
5.1
O2
III
5.1
1944
BEZBEDNE IBICE (u
bloku, na savijenom
kartonu, kutijici)
4.1
F1
III
1945
VOTANE IBICE
4.1
F1
III
1950
AEROSOLI, zaguljivi
1950
AEROSOLI, nagrizajui
1950
B3
MP15
T11
TP2
L4BN
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
1508
TU3
AT
3
(E)
AT
3
(E)
VV8
CV24
1950
AEROSOLI, otrovni,
zapaljivi
5TF
2.1
+6.1
190
327
625
LQ1
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
1
(B1D)
V14
CV9
CV12
CV28
S2
S7
1950
AEROSOLI, otrovni,
zapaljivi
1950
AEROSOLI otrovni,
5TFC
2.1
+6.1
+8
190
327
625
LQ1
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
1
(B1D)
V14
CV9
CV12
CV28
S2
S7
1950
AEROSOLI otrovni,
1950
AEROSOLI otrovni,
oksidirajui
5TO
2.2
+5.1
+6.1
190
327
625
LQ1
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
1
(C1D)
V14
CV9
CV12
CV28
S7
1950
AEROSOLI otrovni,
oksidirajui
1950
AEROSOLI otrovni,
oksidirajui, nagrizajui
5TOC
2.2
+5.1
+6.1
+8
190
327
625
LQ1
P003
LP02
PP17
PP87
RR6
L2
MP9
1
(C1D)
V14
CV9
CV12
CV28
S7
1950
AEROSOLI otrovni,
oksidirajui,
nagrizajui
1951
ARGON, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3A
2.2
593
LQ1
P203
MP9
T75
AT
3
(E)
V5
CV9
CV11
CV36
S20
22
1951
ARGON, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
1952
ETILENOKSID I
UGLjENDIOKSID, SMEA
sa najvie 9% etilen oksida
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1952
ETILENOKSID I
UGLJENDIOKSID,
SMEA sa najvie
9% etilen oksida
1953
KOMPRIMOVAN GAS,
OTROVAN, ZAPALjIV,
N.D.N.
1TF
2.3
+2.1
274
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
1953
KOMPRIMOVAN
GAS, OTROVAN,
ZAPALJIV, N.D.N.
1954
KOMPRIMOVAN GAS,
ZAPALjIV, N.D.N.
1F
2.1
274
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
23
1954
KOMPRIMOVAN
GAS, ZAPALJIV,
N.D.N.
1955
KOMPRIMOVAN GAS,
OTROVAN, N.D.N.
1T
2.3
274
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBH(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
26
1955
KOMPRIMOVAN
GAS, OTROVAN,
N.D.N.
1956
KOMPRIMOVAN GAS,
N.D.N.
1A
2.2
274
292
567
LQ1
P200
MP9
(M)
CxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1956
KOMPRIMOVAN
GAS, N.D.N.
1957
DEUTERIJUM,
KOMPRIMOVAN
1F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
23
1957
DEUTERIJUM,
KOMPRIMOVAN
1958
1,2-DIHLOR-1,1,2,2TETRAFLUORETAN (GAS
ZA HLAENjE R 114)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1958
1,2-DIHLOR-1,1,2,2TETRAFLUORETAN
(GAS ZA HLAENJE
R 114)
1959
1,1-DIFLUORETILEN (GAS
ZA HLAENjE R1132a)
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
239
1959
1,1-DIFLUORETILEN
(GAS ZA HLAENJE
R1132a)
1961
ETAN, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3F
2.1
LQ0
P203
MP9
T75
FL
2
(B1D)
CV9
CV11
CV36
S2
S17
223
1961
ETAN, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
1962
ETILEN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1962
ETILEN
TP5
TP5
RxBN
RxBN
PxBN(M)
1509
TU19
TU6
TU6
TU18
V5
S2
1963
HELIJUM, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3A
2.2
593
LQ1
P203
MP9
T75
1964
SMEA GASOVITIH
UGLjOVODONIKA,
KOMPRIMOVANA, N.D.N.
1F
2.1
274
LQ0
P200
MP9
(M)
1965
SMEA GASOVITIH
UGLjOVODONIKA,
PREVEDENA U TENO
STANjE, N.D.N. (kao to su
smee A1, A01, A02, A0,
A1, B1, B2, B ili C)
2F
2.1
274
583
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
1966
VODONIK, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3F
2.1
LQ0
P203
MP9
T75
1967
INSEKTICID, OTROVAN,
GASOVIT, N.D.N.
2T
2.3
274
LQ0
P200
MP9
1968
INSEKTICID, GASOVIT,
N.D.N.
2A
2.2
274
LQ1
P200
1969
IZOBUTAN
2F
2.1
LQ0
1970
KRIPTON, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3A
2.2
1971
METAN, KOMPRIMOVAN ili

ZEMNI GAS,
KOMPRIMOVAN sa visokim
sadrajem metana
1F
1972
METAN, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN ili
ZEMNI GAS, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN sa
visokim sadrajem metana
1973
HLORDIFLUORMETAN I
HLORPENTAFLUORETAN,
SMEA (GAS ZA
HLAENjE R 502) sa
fiksnom takom kljuanja,sa
priblino 49%
hlordifluormetana
TP5
TP34
TP5
TP23
TP34
RxBN
TU19
CV9
CV11
CV36
S20
22
1963
HELIJUM, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
23
1964
SMEA GASOVITIH
UGLJOVODONIKA,
KOMPRIMOVANA,
N.D.N.
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1965
SMEA GASOVITIH
UGLJOVODONIKA,
PREVEDENA U
TENO STANJE,
N.D.N. (kao to su
smee A1, A01, A02,
A0, A1, B1, B2, B ili
C)
CV9
CV11
CV36
S2
S17
223
1966
VODONIK, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
S7
S17
26
1967
INSEKTICID,
OTROVAN,
GASOVIT, N.D.N.
20
1968
INSEKTICID,
GASOVIT, N.D.N.
AT
3
(E)
CxBN(M)
FL
PxBN(M)
V5
RxBN
TU18
FL
2
(B1D)
(M)
PxBH(M)
TU6
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
MP9
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1969
IZOBUTAN
LQ1
P203
MP9
T75
AT
3
(E)
CV9
CV11
CV36
S20
22
1970
KRIPTON, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
23
1971
METAN,
KOMPRIMOVAN ili
ZEMNI GAS,
KOMPRIMOVAN sa
visokim sadrajem
metana
3F
2.1
LQ0
P203
MP9
T75
FL
2
(B1D)
CV9
CV11
CV36
S2
S17
223
1972
METAN, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN ili ZEMNI
GAS, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN sa visokim
sadrajem metana
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
AT
3
(E)
20
1973
HLORDIFLUORMET
AN I
HLORPENTAFLUOR
ETAN, SMEA (GAS
ZA HLAENJE R
502) sa fiksnom
takom kljuanja,sa
priblino 49%
hlordifluormetana
593
TP5
RxBN
TU19
CxBN(M)
TP5
RxBN
PxBN(M)
1510
TU18
V5
V5
V5
CV9
CV10
CV36
3
(E)
CV9
CV10
CV36
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
AT
3
(E)
PxBN(M)
FL
(M)
PxBN(M)
MP9
T50
(M)
P200
MP9
(M)
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
274
LQ0
P001
IBC02
MP19
T11
TP2
TP27
3
+6.1
274
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T7
II
274
330
601
640C
LQ4
P001
MP19
F1
II
274
330
601
640D
LQ4
P001
IBC02
R001
F1
III
274
330
601
LQ7
FT1
3
+6.1
274
LQ0
1974
BROMHLORDIFLUORMET
AN (GAS ZA HLAENjE R
12 B1)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
1975
AZOT-MONOKSID I AZOTDIOKSID, SMEA
2TOC
2.3
+5.1
+8
LQ0
P200
MP9
1976
OKTAFLUORCIKLOBUTAN
(GAS ZA HLAENjE RC
318)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
1977
AZOT, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3A
2.2
LQ1
P203
MP9
T75
1978
PROPAN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
1982
TETRAFLUORMETAN
(GAS ZA HLAENjE R 14)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
1983
1-HLOR-2,2,2TRIFLUORETAN (GAS ZA
HLAENjE R 133a)
2A
2.2
LQ1
P200
1984
TRIFLUORMETAN (GAS
KAO SREDSTVO ZA
HLAENjE R 23)
2A
2.2
LQ1
1986
ALKOHOLI, ZAPALjIVI,
OTROVNI, N.D.N.
FT1
3
+6.1
274
1986
OTROVNI, N.D.N.
FT1
II
3
+6.1
1986
OTROVNI, N.D.N.
FT1
III
1987
ALKOHOLI, N.D.N. (pritisak

kPa)
F1
1987
ALKOHOLI, N.D.N. (pritisak

kPa)
1987
ALKOHOLI, N.D.N.
1988
ALDEHIDI, ZAPALjIVI,
OTROVNI, N.D.N.
593
T50
(M)
AT
PxBN(M)
PxBN(M)
1974
BROMHLORDIFLUO
RMETAN (GAS ZA
HLAENJE R 12 B1)
1975
AZOT-MONOKSID I
AZOT-DIOKSID,
SMEA
20
1976
OKTAFLUORCIKLOB
UTAN (GAS ZA
HLAENJE RC 318)
20
S7
S17
CV9
CV11
CV36
S20
22
1977
AZOT, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
1978
PROPAN
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1982
TETRAFLUORMETA
N (GAS ZA
HLAENJE R 14)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1983
1-HLOR-2,2,2TRIFLUORETAN
(GAS ZA HLAENJE
R 133a)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
1984
TRIFLUORMETAN
(GAS KAO
SREDSTVO ZA
HLAENJE R 23)
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1986
ALKOHOLI,
ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N.
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1986
ALKOHOLI,
ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N.
TP1
TP28
L4BH
TU15
FL
3
(E)
CV13
CV28
S2
36
1986
ALKOHOLI,
ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N.
T7
TP1
TP8
TP28
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1987
ALKOHOLI, N.D.N.
vei od 110 kPa)
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1987
ALKOHOLI, N.D.N.
najvie 110 kPa)
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1987
ALKOHOLI, N.D.N.
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
FL
1
(C1E)
S2
S19
336
1988
ALDEHIDI,
ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N.
TP5
1511
RxBN
TU19
TU14
TU15
TE21
V5
CV13
CV28
1988
OTROVNI, N.D.N.
FT1
II
3
+6.1
274
LQ0
P001
IBC02
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1988
ALDEHIDI,
ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N.
1988
OTROVNI, N.D.N.
FT1
III
3
+6.1
274
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
FL
3
(E)
CV13
CV28
S2
36
1988
ALDEHIDI,
ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N.
1989
ALDEHIDI, N.D.N.
F1
274
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP9
TP27
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1989
ALDEHIDI, N.D.N.
1989
ALDEHIDI, N.D.N. (pritisak

kPa)
F1
II
274
640C
LQ4
P001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1989
ALDEHIDI, N.D.N.
vei od 110 kPa)
1989
ALDEHIDI, N.D.N. (pritisak

kPa)
F1
II
274
640D
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1989
ALDEHIDI, N.D.N.
najvie 110 kPa)
1989
ALDEHIDI, N.D.N.
F1
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1989
ALDEHIDI, N.D.N.
1990
BENZALDEHID
M11
III
LQ28
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T2
TP1
LGBV
AT
3
(E)
90
1990
BENZALDEHID
1991
HLOROPREN,
STABILIZOVAN
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP6
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1991
HLOROPREN,
STABILIZOVAN
1992
ZAPALjIVA
TENOST,OTROVNA,
N.D.N.
FT1
3
+6.1
274
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1992
ZAPALJIVA
TENOST,OTROVN
A, N.D.N.
1992
ZAPALjIVA
TENOST,OTROVNA,
N.D.N.
FT1
II
3
+6.1
274
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
1992
ZAPALJIVA
TENOST,OTROVN
A, N.D.N.
1992
ZAPALjIVA
TENOST,OTROVNA,
N.D.N.
FT1
III
3
+6.1
274
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
FL
3
(E)
CV13
CV28
S2
36
1992
ZAPALJIVA
TENOST,OTROVN
A, N.D.N.
1993
ZAPALjIVA TENOST,
N.D.N.
F1
274
330
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP9
TP27
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
1993
ZAPALJIVA
TENOST, N.D.N.
1993
ZAPALjIVA TENOST,
N.D.N. (pritisak pare na
50C vei od 110 kPa)
F1
II
274
330
601
640C
LQ4
P001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1993
ZAPALJIVA
TENOST, N.D.N.
vei od 110 kPa)
1993
ZAPALjIVA TENOST,
N.D.N. (pritisak pare na
50C najvie 110 kPa)
F1
II
274
330
601
640D
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1993
ZAPALJIVA
TENOST, N.D.N.
najvie 110 kPa)
1993
ZAPALjIVA TENOST,
N.D.N.
F1
III
274
330
601
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1993
ZAPALJIVA
TENOST, N.D.N.
1512
1993
ZAPALjIVA TENOST,
N.D.N. (taka paljenja ispod
2.2.3.1.4.; taka kljuanja
najvie 35C)
F1
III
274
330
601
640F
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1993
ZAPALJIVA
TENOST, N.D.N.
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4.;
taka kljuanja
najvie 35C)
1993
ZAPALjIVA TENOST,
2.2.3.1.4.; pritisak pare na
50C vei od 110 kPa a
taka kljuanja via od
35C)
F1
III
274
330
601
640G
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1993
ZAPALJIVA
TENOST, N.D.N.
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4.;
vei od 110 kPa a
taka kljuanja via
od 35C)
1993
ZAPALjIVA TENOST,
50C najvie od 110 kPa )
F1
III
274
330
601
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1993
ZAPALJIVA
TENOST, N.D.N.
23C a viskozitet
prema 2.2.3.1.4.;
najvie od 110 kPa )
1994
GVOEPENTAKARBONIL
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P601
PR3
MP2
FL
1
(C1D)
S2
S9
S17
663
1994
GVOEPENTAKAR
BONIL
1999
KATRAN, TENI
(ukljuujui drumski asfalt i
ulja,bitumen i seene
ostatke; pritisak pare na
50C vei od 110 kPa)
F1
II
640C
LQ6
P001
MP19
T3
TP3
TP29
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1999
KATRAN, TENI
(ukljuujui drumski
asfalt i ulja,bitumen i
seene ostatke;
vei od 110 kPa)
1999
KATRAN, TENI
ostatke; pritisak pare na
50C najvie 110 kPa)
F1
II
640D
LQ6
P001
IBC02
R001
MP19
T3
TP3
TP29
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
1999
KATRAN, TENI
(ukljuujui drumski
seene ostatke;
najvie 110 kPa)
1999
KATRAN, TENI
ostatke)
F1
III
640E
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T1
TP3
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
1999
KATRAN, TENI
(ukljuujui drumski
seene ostatke)
1999
KATRAN, TENI
ostatke; sa takom paljenja
ispod 23C a vskozitetom
prema 2.2.3.1.4.; taka
kljuanja najvie 35C)
F1
III
640F
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T1
TP3
L4BN
FL
3
(E)
S2
33
1999
KATRAN, TENI
(ukljuujui drumski
seene ostatke; sa
takom paljenja ispod
23C a vskozitetom
prema 2.2.3.1.4.;
taka kljuanja
najvie 35C)
L15CH
1513
TU14
TU15
TU31
TE19
TE21
TM3
CV1
CV13
CV28
1999
KATRAN, TENI
ostatke; taka paljenja ispod
50C vei od 110 kPa a
taka kljuanja vie od
35C)
F1
III
640G
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T1
TP3
L1.5BN
FL
3
(E)
S2
33
1999
KATRAN, TENI
(ukljuujui drumski
seene ostatke; taka
viskozitet prema
pare na 50C vei od
110 kPa a taka
kljuanja vie od
35C)
1999
KATRAN, TENI
ostatke; taka paljenja ispod
50C najvie 110 kPa)
F1
III
640H
LQ7
P001
IBC02
LP01
R001
MP19
T1
TP3
LGBF
FL
3
(E)
S2
33
1999
KATRAN, TENI
(ukljuujui drumski
seene ostatke; taka
viskozitet prema
pare na 50C najvie
110 kPa)
2000
CELULOID u tablama,
tapiima, rolnama,
ploama, tubama itd. (osim
otpadaka)
4.1
F1
III
4.1
502
LQ9
P002
LP02
R001
PP7
MP11
2000
CELULOID u
tablama, tapiima,
rolnama, ploama,
tubama itd. (osim
otpadaka)
2001
KOBALTNAFTENAT U
PRAHU
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP11
2001
KOBALTNAFTENAT
U PRAHU
2002
CELULOID, OTPACI
4.2
S2
III
4.2
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
PP8
B3
MP14
2002
CELULOID, OTPACI
2004
MAGNEZIJUMDIAMID
4.2
S4
II
4.2
LQ0
P410
IBC06
MP14
2004
MAGNEZIJUMDIAMI
D
2006
VETAKE MATERIJE NA
BAZI NITROCELULOZE,
SAMOZAGREVAJUE,N.D.
N.
4.2
S2
III
4.2
274
528
LQ0
P002
R001
MP14
2006
VETAKE
MATERIJE NA BAZI
NITROCELULOZE,
SAMOZAGREVAJU
E,N.D.N.
2008
CIRKONIJUM U PRAHU,
SUV
4.2
S4
4.2
524
540
LQ0
P404
MP13
T21
TP7
TP33
43
2008
CIRKONIJUM U
PRAHU, SUV
2008
CIRKONIJUM U PRAHU,
SUV
4.2
S4
II
4.2
524
540
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
40
2008
CIRKONIJUM U
PRAHU, SUV
2008
CIRKONIJUM U PRAHU,
SUV
4.2
S4
III
4.2
524
540
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
MP14
T1
TP33
2009
CIRKONIJUM, SUV, limovi,

trake ili namotaji ice (tanji
od 18m)
4.2
S4
III
4.2
524
592
LQ0
P002
LP02
R001
526
592
B3
3
(E)
T1
T3
TP33
TP33
MP14
1514
SGAV
AT
VV1
3
(E)
40
3
(E)
V1
2
(D1E)
V1
V12
3
(E)
V1
AT
0
(B1E)
V1
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
SGAN
AT
3
(E)
V1
V4
40
2008
CIRKONIJUM U
PRAHU, SUV
3
(E)
V1
V4
40
2009
CIRKONIJUM, SUV,
limovi, trake ili
namotaji ice (tanji od
18m)
SGAN
AT
40
S20
2010
MAGNEZIJUMHIDRID
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
S20
2010
MAGNEZIJUMHIDRI
D
2011
MAGNEZIJUMFOSFID
4.3
WT2
4.3
+6.1
LQ0
P403
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
CV28
S20
2011
MAGNEZIJUMFOSFI
D
2012
KALIJUMFOSFID
4.3
WT2
4.3
+6.1
LQ0
P403
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
CV28
S20
2012
KALIJUMFOSFID
2013
STRONCIJUMFOSFID
4.3
WT2
4.3
+6.1
LQ0
P403
MP2
1
(B1E)
V1
CV23
CV28
S20
2013
STRONCIJUMFOSFI
D
2014
VODONIKPEROKSID,VOD
ENI RASTVOR sa najmanje
20% i najvie 60% vodonikperoksida (stabilizovanog po
potrebi)
5.1
OC1
II
5.1
+8
LQ10
P504
IBC02
58
2014
VODONIKPEROKSID
,VODENI RASTVOR
sa najmanje 20% i
najvie 60% vodonikperoksida
(stabilizovanog po
potrebi)
2015
VODONIKPEROKSID,VODENI
RASTVOR, STABILIZOVAN
sa vie od 70% vodonikperoksida
5.1
OC1
5.1
+8
640N
LQ0
2015
RASTVOR, STABILIZOVAN
sa vie od 60% i najvie
70% vodonik-peroksida
5.1
OC1
5.1
+8
640N
2016
MUNICIJA, OTROVNA,
NEEKSPLOZIVNA bez
rasprskavanja ili potisnog
punjenja, bez upaljaa
6.1
T2
II
2017
MUNICIJA, SUZAVAC,
NEEKSPLOZIVNA bez
rasprskavanja ili potisnog
punjenja, bez detonatora
6.1
TC2
2018
HLORANILINI, VRSTI
6.1
2019
HLORANILINI, TENI
2020
2021
MP15
T7
TP2
TP6
TP24
L4BV(+)
TU3
TC2
TE8
TE11
TT1
AT
2
(E)
P501
MP2
T9
TP2
TP6
TP24
L4DV(+)
TU3
TU28
TC2
TE8
TE9
TT1
OX
1
(B1E)
V5
CV24
S20
559
2015
RASTVOR,
STABILIZOVAN sa
vie od 70% vodonikperoksida
LQ0
P501
MP2
T9
TP2
TP6
TP24
L4BV(+)
TU3
TU28
TC2
TE7
TE8
TE9
TT1
OX
1
(B1E)
V5
CV24
S20
559
2015
RASTVOR,
STABILIZOVAN sa
vie od 60% i najvie
70% vodonikperoksida
6.1
LQ0
P600
MP10
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
2016
MUNICIJA,
OTROVNA,
NEEKSPLOZIVNA
bez rasprskavanja ili
potisnog punjenja,
bez upaljaa
II
6.1
+8
LQ0
P600
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
2017
MUNICIJA,
SUZAVAC,
NEEKSPLOZIVNA
bez rasprskavanja ili
potisnog punjenja,
bez detonatora
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
CV13
CV28
S9
S19
60
2018
HLORANILINI,
VRSTI
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
CV13
CV28
S9
S19
60
2019
HLORANILINI, TENI
HLORFENOLI, VRSTI
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
CV13
CV28
S9
60
2020
HLORFENOLI,
VRSTI
HLORFENOLI, TENI
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
CV13
CV28
S9
60
2021
HLORFENOLI,
TENI
205
PP10
B5
B4
B3
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP10
T1
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1515
CV24
V11
VV9
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
2022
KREZILNA KISELINA
279
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
2023
EPIHLORHIDRIN
6.1
43
274
LQ0
P001
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2024
IVINO JEDINJENJE,
TENO, N.D.N.
II
6.1
43
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2024
IVINO JEDINJENJE,
TENO, N.D.N.
T4
III
6.1
43
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2024
IVINO JEDINJENJE,
TENO, N.D.N.
6.1
T5
6.1
43
274
529
585
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2025
IVINO JEDINJENJE,
VRSTO, N.D.N.
IVINO JEDINjENjE,
VRSTO, N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
43
274
529
585
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2025
IVINO JEDINJENJE,
VRSTO, N.D.N.
2025
IVINO JEDINjENjE,
VRSTO, N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
43
274
529
585
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2025
IVINO JEDINJENJE,
VRSTO, N.D.N.
2026
FENILIVINO JEDINjENjE,
N.D.N.
6.1
T3
6.1
43
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2026
FENILIVINO
JEDINJENJE, N.D.N.
2026
N.D.N.
6.1
T3
II
6.1
43
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2026
FENILIVINO
JEDINJENJE, N.D.N.
2026
N.D.N.
6.1
T3
III
6.1
43
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2026
FENILIVINO
JEDINJENJE, N.D.N.
2027
NATRIJUMARSENIT,
VRST
6.1
T5
II
6.1
43
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2027
NATRIJUMARSENIT,
VRST
2028
BOMBE, DIMNE, ZA
MAGLU, NEEKSPLOZIVNE
koje sadre nagrizajuu
tenost, bez upaljaa
C11
II
LQ0
P803
2028
BOMBE, DIMNE, ZA
MAGLU,
NEEKSPLOZIVNE
koje sadre
nagrizajuu tenost,
bez upaljaa
2029
HIDRAZIN, BEZVODNI
CFT
8
+3
+6.1
LQ0
P001
2029
HIDRAZIN,
BEZVODNI
2022
KREZILNA KISELINA
6.1
TC1
II
6.1
+8
2023
EPIHLORHIDRIN
6.1
TF1
II
6.1
+3
2024
IVINO JEDINjENjE,
TENO, N.D.N.
6.1
T4
2024
IVINO JEDINjENjE,
TENO, N.D.N.
6.1
T4
2024
IVINO JEDINjENjE,
TENO, N.D.N.
6.1
2025
IVINO JEDINjENjE,
VRSTO, N.D.N.
2025
VV9
VV9
V11
2
(E)
MP8
MP17
1
(D1E)
1516
CV13
CV28
S2
S20
886
2030
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa vie od
37%(masenih)
hidrazina i takom
paljenja preko 60C
886
2030
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa vie od
37%(masenih)
hidrazina i takom
paljenja od najvie
60C
CV13
CV28
86
2030
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa vie od
37%(masenih)
hidrazina
3
(E)
CV13
CV28
86
2030
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa vie od
37%(masenih)
hidrazina
AT
1
(E)
CV24
885
2031
AZOTNA KISELINA,
osim puljive, sa vie
od 70%(masenih)
azotne kiseline
AT
2
(E)
80
2031
AZOTNA KISELINA,
osim puljive, sa vie
od 70%(masenih)
azotne kiseline
AT
1
(E)
856
2032
AZOTNA KISELINA,
PULJIVA
SGAN
AT
2
(E)
80
2033
KALIJUMMONOKSID
(M)
CxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
23
2034
VODONIK I METAN,
SMEA,
KOMPRIMOVANA
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
2035
1,1,1TRIFLUORETAN
(GAS ZA HLAENJE
R 143a)
MP9
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
2036
KSENON
3
(E)
CV9
CV12
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa
jednokratnim
punjenjem
2030
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa vie od
37%(masenih) hidrazina i
takom paljenja preko 60C
CT1
8
+6.1
530
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
L10BH
AT
1
(C1D)
CV13
CV28
2030
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa vie od
37%(masenih) hidrazina i
takom paljenja od najvie
60C
CFT
8
+3
+6.1
530
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
L10BH
FL
1
(D1E)
CV13
CV28
2030
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa vie od
37%(masenih) hidrazina
CT1
II
8
+6.1
530
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
2030
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa vie od
CT1
III
8
+6.1
530
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
2031
AZOTNA KISELINA, osim

puljive, sa vie od
70%(masenih) azotne
kiseline
CO1
8
+5.1
LQ0
P001
PP81
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10BH
2031
AZOTNA KISELINA, osim

puljive, sa vie od
70%(masenih) azotne
kiseline
CO1
II
LQ22
P001
IBC02
PP81
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
2032
AZOTNA KISELINA,
PULjIVA
COT
8
+5.1
+6.1
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
TP12
L10BH
2033
KALIJUMMONOKSID
C6
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
2034
VODONIK I METAN,
SMEA, KOMPRIMOVANA
1F
2.1
LQ0
P200
MP9
2035
1,1,1-TRIFLUORETAN
(GAS ZA HLAENjE R
143a)
2F
2.1
LQ0
P200
2036
KSENON
2A
2.2
LQ1
P200
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez ispusnog
ventila,sa jednokratnim
punjenjem
5A
2.2
LQ2
P003
191
303
B4
PP17
RR6
MP9
1517
TC6
TT1
TC6
TT1
CV13
CV24
CV28
S2
S20
S20
V11
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
punjenjem
5F
2.1
191
303
LQ2
P003
PP17
RR6
MP9
2
(B1D)
CV9
CV12
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
punjenjem
25O
2.2
+5.1
191
303
LQ2
P003
PP17
RR6
MP9
1
(C1D)
CV9
CV12
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
punjenjem
5T
2.3
303
LQ1
P003
PP17
RR6
MP9
1
(C1D)
CV9
CV12
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
punjenjem
5TC
2.3
+8
303
LQ1
P003
PP17
RR6
MP9
1
(C1D)
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
punjenjem
5TF
2.3
+2.1
303
LQ1
P003
PP17
RR6
MP9
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
punjenjem
5TFC
2.3
+2.1
+8
303
LQ1
P003
PP17
RR6
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
punjenjem
5TO
2.3
+5.1
303
LQ1
P003
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
punjenjem
5TOC
2.3
+5.1
+8
303
LQ1
P003
2038
DINITROTOLUENI, TENI
6.1
T1
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
2044
2,2-DIMETILPROPAN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
II
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa
jednokratnim
punjenjem
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa
jednokratnim
punjenjem
S7
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa
jednokratnim
punjenjem
CV9
CV12
S7
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa
jednokratnim
punjenjem
1
(B1D)
CV9
CV12
S2
S7
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa
jednokratnim
punjenjem
MP9
1
(B1D)
CV9
CV12
S2
S7
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa
jednokratnim
punjenjem
PP17
RR6
MP9
1
(C1D)
CV9
CV12
S7
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa
jednokratnim
punjenjem
PP17
RR6
MP9
1
(C1D)
CV9
CV12
S7
2037
POSUDE, MALE, SA
GASOM (GASNE
PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa
jednokratnim
punjenjem
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2038
DINITROTOLUENI,
TENI
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
2044
2,2DIMETILPROPAN
TP2
L4BH
PxBN(M)
1518
TU15
TE19
S2
2045
IZOBUTIRALDEHID
(IZOBUTIRALDEHID)
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2045
IZOBUTIRALDEHID
(IZOBUTIRALDEHID)
2046
CIMEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2046
CIMEN
2047
DIHLORPROPENI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2047
DIHLORPROPENI
2047
DIHLORPROPENI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2047
DIHLORPROPENI
2048
DICIKLOPENTADIEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2048
DICIKLOPENTADIEN
2049
DIETILBENZEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2049
DIETILBENZEN
2050
DIIZOBUTILEN,
IZOMERNA JEDINjENjA
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2050
DIIZOBUTILEN,
IZOMERNA
JEDINJENJA
2051
N,N-DIMETILAMINO
ETANOL
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2051
N,N-DIMETILAMINO
ETANOL
2052
DIPENTEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2052
DIPENTEN
2053
METILIZOBUTIL
KARBINOL
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2053
METILIZOBUTIL
KARBINOL
2054
MORFOLIN
CF1
8
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
L10BH
FL
1
(D1E)
S2
S20
883
2054
MORFOLIN
2055
STIREN, MONOMER,
STABILIZOVAN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
39
2055
STIREN, MONOMER,
STABILIZOVAN
2056
TETRAHIDROFURAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2056
TETRAHIDROFURA
N
2057
TRIPROPILEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2057
TRIPROPILEN
2057
TRIPROPILEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2057
TRIPROPILEN
1519
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2058
VALERALDEHID
198
531
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
TP27
L4BN
FL
1
(B)
S2
S20
33
2059
NITROCELULOZA,
RASTVOR,
ZAPALJIV sa najvie
12.6% azota(raunato
na suvu materiju) i
najvie 55%
nitroceluloze
198
531
640C
LQ4
P001
MP19
T4
TP1
TP8
L1.5BN
FL
2
(B)
S2
S20
33
2059
NITROCELULOZA,
RASTVOR,
ZAPALJIV sa najvie
12,6% azota
(raunato na suvu
materiju) i ne vie od
55%nitroceluloze;priti
sak pare na 50C vei
od 110 kPa)
II
198
531
640D
LQ4
P001
R001
MP19
T4
TP1
TP8
LGBF
FL
2
(B)
S2
S20
33
2059
RASTVOR
NITROCELULOZE,
ZAPALJIV sa najvie
12,6% azota(raunato
na suvu materiju) i ne
vie od
55%nitroceluloze;priti
sak pare na 50C
najvie 110 kPa)
III
198
531
LQ7
P001
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2059
NITROCELULOZA,
RASTVOR,
ZAPALJIV sa najvie
12,6% azota
(raunato na suvu
55% nitroceluloze
5.1
O2
III
5.1
186
306
307
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
AT
3
(E)
50
2067
UBRIVO NA BAZI
AMONIJUMNITRATA
M11
2071
ubrivo na bazi
Amonijumnitrata smea
sa jednakim delovima
(N/P; N/K ili N/P/K) koja
sadri najvie
70%amonijum-nitrata i
ne vie od 0,4%ukupnog
zapaljivog organskog
materijala obraunatog
na ugljenik ili sa najvie
45% amonijum-nitrata i
neogranienom
koliinom zapaljivog
materijala
2058
VALERALDEHID
F1
II
2059
NITROCELULOZA,
RASTVOR, ZAPALjIV sa
najvie 12.6%
azota(raunato na suvu
materiju) i najvie 55%
nitroceluloze
2059
NITROCELULOZA,
najvie 12,6% azota
(raunato na suvu materiju) i
ne vie od
55%nitroceluloze;pritisak
kPa)
II
2059
RASTVOR
NITROCELULOZE,
ZAPALjIV sa najvie 12,6%
azota(raunato na suvu
55%nitroceluloze;pritisak
kPa)
2059
NITROCELULOZA,
najvie 12,6% azota
(raunato na suvu materiju) i
ne vie od 55%
nitroceluloze
2067
UBRIVO NA BAZI
AMONIJUMNITRATA
2071
ubrivo na bazi
Amonijumnitrata smea sa
jednakim delovima (N/P;
N/K ili N/P/K) koja sadri
najvie 70%amonijumnitrata i ne vie od
0,4%ukupnog zapaljivog
organskog materijala
obraunatog na ugljenik ili
sa najvie 45% amonijumnitrata i neogranienom
koliinom zapaljivog
materijala
B3
TU3
VV8
1520
CV24
2073
VODENI RASTVOR
AMONIJAKA relativna
gustina manja od 0,880 na
15C sa sadrajem
amonijaka izmeu 35% i
50%
2074
4A
2.2
AKRILAMID, VRST
6.1
T2
III
2075
HLORAL, BEZVODNI,
STABILIZOVAN
6.1
T1
2076
KREZOLI, TENI
6.1
2077
alfa-NAFTILAMIN
2078
TOLUENDIIZOCIJANAT
2079
2186
532
LQ1
P200
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
II
6.1
LQ17
TC1
II
6.1
+8
6.1
T2
III
6.1
6.1
T1
II
6.1
DIETILENTRIAMIN
C7
II
HLOROVODONIK
DUBOKO RASHLAEN,
TEAN
3TC
2187
UGLjENDIOKSID, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3A
2.2
2188
ARSENVODONIK (ARSIN)
2TF
2189
DIHLORSILAN
2190
OKSIDIFLUORID,
KOMPRIMOVAN
2191
279
MP9
(M)
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
LQ17
P001
IBC02
LQ22
P001
IBC02
B3
B3
PxBN(M)
AT
3
(E)
TU15
TE19
AT
2
(E)
L4BH
TU15
TE19
AT
TP2
L4BH
TU15
TE19
T1
TP33
SGAH
L4BH
MP15
T7
TP2
L4BH
MP15
T7
TP2
L4BN
2073
VODENI RASTVOR
AMONIJAKA relativna
gustina manja od
0,880 na 15C sa
sadrajem amonijaka
izmeu 35% i 50%
S9
60
2074
AKRILAMID, VRST
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
69
2075
HLORAL,
BEZVODNI,
STABILIZOVAN
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
2076
KREZOLI, TENI
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2077
alfa-NAFTILAMIN
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2078
TOLUENDIIZOCIJAN
AT
AT
2
(E)
80
2079
DIETILENTRIAMIN
2186
HLOROVODONIK
DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
2187
UGLJENDIOKSID,
DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
2188
ARSENVODONIK
(ARSIN)
2189
DIHLORSILAN
2190
OKSIDIFLUORID,
KOMPRIMOVAN
VV9
VV9
TRANSPORT ZABRANjEN
LQ1
P203
MP9
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
2TFC
2.3
+2.1
+8
LQ0
P200
MP9
1TOC
2.3
+5.1
+8
LQ0
P200
MP9
SULFURILFLUORID
2T
2.3
LQ0
P200
MP9
(M)
2192
GERMANIJUMVODONIK
(GERMAN)
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
2193
HEKSAFLUORETAN (GAS
ZA HLAENjE R116)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
(M)
632
20
CV13
CV28
TRANSPORT ZABRANjEN
593
CV9
CV10
T75
TP5
(M)
RxBN
PxBH(M)
PxBH(M)
PxBN(M)
1521
TU19
CV9
CV11
CV36
S20
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
26
2191
SULFURILFLUORID
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
2192
GERMANIJUMVODO
NIK (GERMAN)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
2193
HEKSAFLUORETAN
(GAS ZA HLAENJE
R116)
AT
FL
3
(E)
V5
22
263
2194
SELENHEKSAFLUORID
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
2194
SELENHEKSAFLUO
RID
2195
TELURHEKSAFLUORID
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
2195
TELURHEKSAFLUO
RID
2196
VOLFRAMHEKSAFLUORID
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
2196
VOLFRAMHEKSAFL
UORID
2197
JODOVODONIK,
BEZVODNI
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
2197
JODOVODONIK,
BEZVODNI
2198
FOSFORPENTAFLUORID
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
2198
FOSFORPENTAFLU
ORID
2199
FOSFORVODONIK
(FOSFIN)
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
2199
FOSFORVODONIK
(FOSFIN)
2200
PROPADIEN,
STABILIZOVAN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
239
2200
PROPADIEN,
STABILIZOVAN
2201
AZOT SUBOKSID, TEAN,

DUBOKO RASHLAEN
23O
2.2
+5.1
LQ0
P203
MP9
T75
AT
3
(E)
CV9
CV11
CV36
S20
225
2201
AZOT SUBOKSID,
TEAN, DUBOKO
RASHLAEN
2202
SELENOVODONIK,
BEZVODNI
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
2202
SELENOVODONIK,
BEZVODNI
2203
SILAN (HIDRID
SILICIJUMA)
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
2203
SILAN (HIDRID
SILICIJUMA)
2204
KARBONILSULFID
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
2204
KARBONILSULFID
2205
NITRIL ADIPINSKE
KISELINE
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T3
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2205
NITRIL ADIPINSKE
KISELINE
2206
IZOCIJANAT, OTROVNI,
N.D.N. ili IZOCIJANAT,
RASTVOR, OTROVAN,
N.D.N.
6.1
T1
II
6.1
274
551
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2206
IZOCIJANAT,
OTROVNI, N.D.N. ili
IZOCIJANAT,
RASTVOR,
OTROVAN, N.D.N.
2206
IZOCIJANAT, OTROVNI,
N.D.N. ili IZOCIJANAT,
RASTVOR, OTROVAN,
N.D.N.
6.1
T1
III
6.1
274
551
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2206
IZOCIJANAT,
OTROVNI, N.D.N. ili
IZOCIJANAT,
RASTVOR,
OTROVAN, N.D.N.
632
632
(M)
PxBH(M)
AT
PxBN(M)
TP5
TP22
1522
RxBN
TU7
TU19
V5
268
5.1
O2
III
5.1
313
314
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
FORMALDEHID, RASTVOR
sa najmanje 25%
formaldehida
C9
III
533
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
2210
MANEB ili PREPARATI

MANEBA sa najmanje 60%
maneba
4.2
SW
III
4.2
+4.3
273
LQ0
P002
IBC06
R001
MP14
T1
2211
EKSPANDOVANE
GRANULE POLIMERA, koje
oslobaaju zapaljive pare
M3
III
Nema
207
633
LQ27
P002
IBC08
R001
PP14
B3B6
MP10
2212
AZBEST, PLAVI (krokidolit)

ili AZBEST, MRKI (amozit)
M1
II
168
LQ25
P002
IBC08
PP37
B4
2213
PARAFORMALDEHID
4.1
F1
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
2214
ANHIDRID FTALNE
KISELINE sa vie od 0.05%
anhidrida maleinske kiseline
C4
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
2215
ANHIDRID MALEINSKE
KISELINE, RASTOPLjEN
C3
III
LQ0
2215
ANHIDRID MALEINSKE
KISELINE
C4
III
LQ24
2216
Riblje brano(riblji
otpaci),stabilizovani
M11
2217
ULjANA POGAA sa
najvie 1.5% ulja i
maksimum 11% vlage
4.2
S2
III
4.2
2218
AKRILNA KISELINA,
STABILIZOVANA
CF1
II
2219
ALILGLICIDILETAR
F1
III
2208
KALCIJUMHIPOHLORIT,
SMEA, SUVA sa
sadrajem dostupnog hlora
izmeu 10% i 39%
2209
169
P002
IBC08
R001
B3B1
3
AT
3
(E)
L4BN
AT
3
(E)
TP33
SGAN
AT
3
(E)
T1
TP33
SGAN
TE20
AT
3
(D1E)
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
AT
2
(E)
PP12
B3
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
AT
3
(E)
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
T4
TP3
L4BN
AT
0
(E)
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
B3
MP10
MP10
SGAN

PP20
B3B6
TU3
50
2208
KALCIJUMHIPOHLO
RIT, SMEA, SUVA
sa sadrajem
dostupnog hlora
izmeu 10% i 39%
80
2209
FORMALDEHID,
RASTVOR sa
najmanje 25%
formaldehida
VV4
40
2210
MANEB ili
PREPARATI
MANEBA sa
najmanje 60%
maneba
VV3
90
2211
EKSPANDOVANE
GRANULE
POLIMERA, koje
oslobaaju zapaljive
pare
90
2212
AZBEST, PLAVI
(krokidolit) ili
AZBEST, MRKI
(amozit)
V1
40
2213
PARAFORMALDEHI
D
VV9
80
2214
ANHIDRID FTALNE
KISELINE sa vie od
0.05% anhidrida
maleinske kiseline
80
2215
ANHIDRID
MALEINSKE
KISELINE,
RASTOPLJEN
80
2215
ANHIDRID
MALEINSKE
KISELINE
2216
Riblje brano(riblji
otpaci),stabilizovani
40
2217
ULJANA POGAA sa
najvie 1.5% ulja i
maksimum 11% vlage
CV24
CV35
V1
V12
CV1
CV13
CV28
V13
S19
VV9
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
839
2218
AKRILNA KISELINA,
STABILIZOVANA
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2219
ALILGLICIDILETAR
142
3
(E)
MP14
1523
V1
V4
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
BENZENSULFONILHLORI
D
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
2226
BENZOTRIHLORID
C9
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
2227
n-BUTILMETAKRILAT,
STABILIZOVAN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
2232
2-HLORETANAL
6.1
T1
6.1
LQ0
P001
2233
HLORANIZIDINI
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
2234
HLORBENZOTRIFLUORIDI
F1
III
LQ7
2235
HLORBENZILHLORIDI,
TENI
6.1
T1
III
6.1
2236
3-HLOR-4METILFENILIZOCIJANAT,
TEAN
6.1
T1
II
2237
HLORNITROANILINI
6.1
T2
2238
HLORTOLUENI
2239
HLORTOLUIDINI, VRSTI
2240
HROMSUMPORNA
KISELINA
2222
ANIZOL
2224
BENZONITRIL
2225
S2
30
2222
ANIZOL
S9
S19
60
2224
BENZONITRIL
3
(E)
80
2225
BENZENSULFONILH
LORID
AT
2
(E)
80
2226
BENZOTRIHLORID
FL
3
(E)
S2
39
2227
nBUTILMETAKRILAT,
STABILIZOVAN
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2232
2-HLORETANAL
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2233
HLORANIZIDINI
FL
3
(E)
S2
30
2234
HLORBENZOTRIFLU
ORIDI
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2235
HLORBENZILHLORI
DI, TENI
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2236
3-HLOR-4METILFENILIZOCIJA
NAT, TEAN
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2237
HLORNITROANILINI
FL
3
(E)
S2
30
2238
HLORTOLUENI
AT
2
(E)
S9
60
2239
HLORTOLUIDINI,
VRSTI
AT
1
(E)
S20
88
2240
HROMSUMPORNA
KISELINA
FL
3
(E)
AT
2
(E)
L4BN
AT
TP2
L4BN
T2
TP1
LGBF
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
C1
LQ0
P001
B3
B3
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
MP19
T2
TP1
LGBF
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10BH
1524
TU15
TE19
TU15
TE19
CV13
CV28
VV9
VV9
VV9
CV13
CV28
2241
CIKLOHEPTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2241
CIKLOHEPTAN
2242
CIKLOHEPTEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2242
CIKLOHEPTEN
2243
CIKLOHEKSILACETAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2243
CIKLOHEKSILACET
AT
2244
CIKLOPENTANOL
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2244
CIKLOPENTANOL
2245
CIKLOPENTANON
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2245
CIKLOPENTANON
2246
CIKLOPENTEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2246
CIKLOPENTEN
2247
n-DEKAN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2247
n-DEKAN
2248
DI-n-BUTILAMIN
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2248
DI-n-BUTILAMIN
2249
DIHLORDIMETILETAR,
SIMETRINI
6.1
TF1
2249
DIHLORDIMETILETA
R, SIMETRINI
2250
DIHLORFENILIZOCIJANAT
I
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
2251
BICIKLO-[2,2,1]-HEPTA2,5-DIEN, STABILIZOVAN
(NORBORNAN-2,5-DIEN,
STABILIZOVAN)
F1
II
LQ4
2252
1,2-DIMETOKSIETAN
F1
II
2253
N,N-DIMETILANILIN
6.1
T1
II
6.1
2254
OLUJNE IBICE
4.1
F1
III
4.1
2256
CIKLOHEKSEN
F1
II
2257
KALIJUM
4.3
W2
B8
TRANSPORT ZABRANjEN
TRANSPORT ZABRANjEN
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP2
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
LQ9
P407
R001
MP11
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
4.3
LQ0
P403
IBC04
MP2
T9
TP7
TP33
L10BN(+
)
293
B4
TU15
TE19
S9
S19
60
2250
DIHLORFENILIZOCIJ
ANATI
2
(D1E)
S2
S20
339
2251
BICIKLO-[2,2,1]HEPTA-2,5-DIEN,
STABILIZOVAN
(NORBORNAN-2,5DIEN,
STABILIZOVAN)
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2252
1,2DIMETOKSIETAN
AT
2
(E)
S9
S19
60
2253
N,N-DIMETILANILIN
2254
OLUJNE IBICE
AT
2
(E)
LGBF
FL
TP1
LGBF
TP2
L4BH
TU15
TE19
V11
CV13
CV28
CV13
CV28
4
(E)
1525
TU1
TE5
TT3
TM2
FL
2
(D1E)
AT
1
(B1E)
V1
CV23
S2
S20
33
2256
CIKLOHEKSEN
S20
X423
2257
KALIJUM
2258
1,2-PROPILENDIAMIN
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
2259
TRIETILENTETRAMIN
C7
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
2260
TRIPROPILAMIN
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T4
TP1
L4BN
FL
3
(E)
2261
KSILENOLI, VRSTI
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
AT
2
(E)
2262
N,NDIMETILKARBAMOILHLOR
ID
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
2263
(DIMETIL)CIKLOHEKSANI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
2264
N,NDIMETILCIKLOHEKSILAMI
N
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2265
N,N-DIMETILFORMAMID
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP2
LGBF
2266
DIMETIL-N-PROPILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L4BH
2267
DIMETILTIOFSFORILHLOR
ID
6.1
TC1
II
6.1
+8
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
2269
3,3'-IMINOBISPROPILAMIN
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP2
2270
ETILAMIN, VODENI
RASTVOR sa
koncentracijom etilamina ne
manjom od 50% i ne veom
od 70%
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
2271
ETILAMILKETON
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
2272
N-ETILANILIN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2273
2-ETILANILIN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
B4
83
2258
1,2PROPILENDIAMIN
80
2259
TRIETILENTETRAMI
N
S2
38
2260
TRIPROPILAMIN
S9
S19
60
2261
KSILENOLI, VRSTI
80
2262
N,NDIMETILKARBAMOIL
HLORID
S2
S20
33
2263
(DIMETIL)CIKLOHEK
SANI
2
(E)
S2
83
2264
N,NDIMETILCIKLOHEKS
ILAMIN
FL
3
(E)
S2
30
2265
N,NDIMETILFORMAMID
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2266
DIMETIL-NPROPILAMIN
AT
2
(E)
S9
S19
68
2267
DIMETILTIOFSFORIL
HLORID
L4BN
AT
3
(E)
80
2269
3,3'IMINOBISPROPILAM
IN
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2270
ETILAMIN, VODENI
RASTVOR sa
koncentracijom
etilamina ne manjom
od 50% i ne veom
od 70%
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2271
ETILAMILKETON
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2272
N-ETILANILIN
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2273
2-ETILANILIN
1526
TU15
TE19
TU15
TE19
S2
V11
CV13
CV28
CV13
CV28
S9
60
2274
N-ETIL-NBENZILANILIN
3
(E)
S2
30
2275
2-ETILBUTANOL
FL
3
(E)
S2
38
2276
2-ETILHEKSILAMIN
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
339
2277
ETILMETAKRILAT,S
TABILIZOVAN
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2278
n-HEPTEN
T4
TP1
L4BH
AT
2
(E)
S9
60
2279
HEKSAHLORBUTADI
EN
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
80
2280
HEKSAMETILENDIA
MIN, VRST
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
AT
2
(E)
S9
S19
60
2281
HEKSAMETILENDIIZ
OCIJANAT
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2282
HEKSANOLI
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
39
2283
IZOBUTILMETAKRIL
AT,STABILIZOVAN
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2284
IZOBUTIRONITRIL
TF1
II
6.1
+3
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
2285
IZOCIJANATBENZO
TRIFLUORIDI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2286
PENTAMETILHEPTA
N
IZOHEPTENI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2287
IZOHEPTENI
IZOHEKSENI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2288
IZOHEKSENI
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
2-ETILBUTANOL
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
2276
2-ETILHEKSILAMIN
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T4
2277
ETILMETAKRILAT,STABILI
ZOVAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
2278
n-HEPTEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
2279
HEKSAHLORBUTADIEN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2280
HEKSAMETILENDIAMIN,
VRST
C8
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
2281
HEKSAMETILENDIIZOCIJA
NAT
6.1
T1
II
6.1
LQ17
2282
HEKSANOLI
F1
III
2283
IZOBUTILMETAKRILAT,ST
ABILIZOVAN
F1
III
2284
IZOBUTIRONITRIL
FT1
2285
IZOCIJANATBENZOTRIFL
UORIDI
6.1
2286
PENTAMETILHEPTAN
2287
2288
2274
N-ETIL-N-BENZILANILIN
2275
B3
B8
TU15
TE19
AT
2
(E)
LGBF
FL
TP1
L4BN
T4
TP1
MP19
T4
MP15
1527
TU15
TE19
TU15
TE19
CV13
CV28
CV13
CV28
VV9
CV13
CV28
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
IZOFORONDIIZOCIJANAT
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP2
L4BH
2291
JEDINjENjE OLOVA
RASTVORNO, N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
2293
4-METOKSI-4METILPENTAN-2-ON
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
2294
N-METILANILIN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
2295
METILHLORACETAT
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
2296
METILCIKLOHEKSAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
2297
METILCIKLOHEKSANON
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
2298
METILCIKLOPENTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
2299
METILDIHLORACETAT
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2300
2-METIL-5-ETILPIRIDIN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
2301
2-METILFURAN
F1
II
2302
5-METILHEKSAN-2-ON
F1
III
2289
IZOFORONDIAMIN
2290
199
274
535
AT
3
(E)
TU15
TE19
AT
2
(E)
TU15
TE19
AT
2
(E)
FL
3
(E)
TU15
TE19
AT
2
(E)
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
LGBF
FL
TP1
LGBF
T4
TP1
LGBF
MP15
T4
TP1
L4BH
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
B3
1528
80
2289
IZOFORONDIAMIN
CV13
CV28
S9
60
2290
IZOFORONDIIZOCIJ
ANAT
CV13
CV28
S9
60
2291
JEDINJENJE OLOVA
RASTVORNO,
N.D.N.
S2
30
2293
4-METOKSI-4METILPENTAN-2-ON
CV13
CV28
S9
60
2294
N-METILANILIN
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2295
METILHLORACETAT
2
(D1E)
S2
S20
33
2296
METILCIKLOHEKSA
N
FL
3
(E)
S2
30
2297
METILCIKLOHEKSA
NON
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2298
METILCIKLOPENTA
N
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2299
METILDIHLORACET
AT
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2300
2-METIL-5ETILPIRIDIN
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2301
2-METILFURAN
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2302
5-METILHEKSAN-2ON
VV9
2303
IZOPROPENILBENZEN
2304
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
F1
III
NAFTALEN, RASTOPLjEN
4.1
F2
III
4.1
2305
NITROBENZENSULFONSK
A KISELINA
C4
II
LQ23
P002
IBC08
2306
NITROBENZOTRIFLUORID
I,TENI
6.1
T1
II
6.1
LQ17
2307
3-NITRO-4HLORBENZOTRIFLUORID
6.1
T1
II
6.1
2308
NITROZILSUMPORNA
KISELINA, TENA
C1
II
2309
OKTADIENI
F1
2310
PENTAN-2,4-DION
2311
FENETIDINI
2312
FENOL, RASTOPLjEN
2313
30
2303
IZOPROPENILBENZ
EN
44
2304
NAFTALEN,
RASTOPLJEN
80
2305
NITROBENZENSULF
ONSKA KISELINA
S9
S19
60
2306
NITROBENZOTRIFL
UORIDI,TENI
S9
S19
60
2307
3-NITRO-4HLORBENZOTRIFLU
ORID
X80
2308
NITROZILSUMPORN
A KISELINA, TENA
S2
S20
33
2309
OKTADIENI
CV13
CV28
S2
36
2310
PENTAN-2,4-DION
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2311
FENETIDINI
AT
0
(E)
CV13
S9
S19
60
2312
FENOL,
RASTOPLJEN
FL
3
(E)
S2
30
2313
PIKOLINI
TU15
AT
0
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S19
90
2315
POLIHLOROVANI
BIFENILI, TENI
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2316
NATRIJUMBAKARCI
JANID, VRST
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2317
NATRIJUMBAKARCI
JANID, RASTVOR
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
40
2318
NATRIJUMHIDROSU
LFID sa manje od
25% kristalne vode
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
30
2319
TERPENTIN, N.D.N.
T2
TP1
LGBF
T1
TP3
LGBV
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
LQ17
P001
IBC02
MP10
T7
TP2
L4BH
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
FT1
III
3
+6.1
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
6.1
T1
II
6.1
LQ0
PIKOLINI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2315
POLIHLOROVANI
BIFENILI, TENI
M2
II
LQ26
2316
NATRIJUMBAKARCIJANID,
VRST
6.1
T5
6.1
2317
NATRIJUMBAKARCIJANID,
RASTVOR
6.1
T4
6.1
2318
NATRIJUMHIDROSULFID
sa manje od 25% kristalne
vode
4.2
S4
II
4.2
2319
TERPENTIN, N.D.N.
F1
III
536
279
305
504
MP19
S2
FL
3
(E)
AT
3
(E)
AT
2
(E)
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
L4BN
AT
2
(E)
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
T4
TP1
L4BH
TU15
FL
3
(E)
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
T7
TP3
L4BH
TU15
TE19
MP19
T4
TP1
LGBF
P906
IBC02
MP15
T4
TP1
L4BH
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
LQ0
P410
IBC06
MP14
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
LQ0
B4
1529
TU27
TE4
TE6
V11
VV15
V10
V12
V1
V12
S2
2320
TETRAETILENPENTAMIN
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
80
2320
TETRAETILENPENT
AMIN
2321
TRIHLORBENZENI, TENI
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
S9
60
2321
TRIHLORBENZENI,
TENI
2322
TRIHLORBUTEN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
S9
S19
60
2322
TRIHLORBUTEN
2323
TRIETILFOSFIT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
3
(E)
S2
30
2323
TRIETILFOSFIT
2324
TRIIZOBUTILEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
FL
3
(E)
S2
30
2324
TRIIZOBUTILEN
2325
1,3,5-TRIMETILBENZEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2325
1,3,5TRIMETILBENZEN
2326
TRIMETILCIKLOHEKSILAM
IN
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2326
TRIMETILCIKLOHEK
SILAMIN
2327
TRIMETILHEKSAMETILEN
DIAMINI
C7
III
LQ7
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2327
TRIMETILHEKSAME
TILENDIAMINI
2328
TRIMETILHEKSAMETILENDIIZOCIJANAT (i smee
izomera)
6.1
T1
III
6.1
MP15
T4
TP2
L4BH
AT
2
(E)
S9
60
2328
TRIMETILHEKSAME
TILENDIIZOCIJANAT (i
smee izomera)
2329
TRIMETILFOSFIT
F1
III
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2329
TRIMETILFOSFIT
2330
UNDEKAN
F1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2330
UNDEKAN
2331
CINKHLORID,BEZVODNI
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
80
2331
CINKHLORID,BEZVO
DNI
2332
ACETALDEHIDOKSIM
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
3
(E)
30
2332
ACETALDEHIDOKSI
M
AT
3
(E)
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
LGBF
FL
TP1
LGBF
T2
TP1
MP15
T4
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
LQ7
III
C2
III
F1
III
B3
1530
TU15
TE19
CV13
CV28
VV9
S2
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2333
ALILACETAT
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P602
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2334
ALILAMIN
ALILETILETAR
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2335
ALILETILETAR
2336
ALILFORMIJAT
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2336
ALILFORMIJAT
2337
FENILMERKAPTAN
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2337
FENILMERKAPTAN
2338
BENZOTRIFLUORID
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2338
BENZOTRIFLUORID
2339
2-BROMBUTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2339
2-BROMBUTAN
2340
2-BROMETILETILETAR
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2340
2BROMETILETILETA
R
2341
1-BROM-3-METILBUTAN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2341
1-BROM-3METILBUTAN
2342
BROMMETILPROPAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2342
BROMMETILPROPA
N
2343
2-BROMPENTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2343
2-BROMPENTAN
2344
BROMPROPANI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2344
BROMPROPANI
2344
BROMPROPANI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2344
BROMPROPANI
2345
3-BROMPROPIN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2345
3-BROMPROPIN
2346
BUTANDION
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2346
BUTANDION
2347
BUTILMERKAPTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2347
BUTILMERKAPTAN
2333
ALILACETAT
2334
ALILAMIN
2335
1531
2348
BUTILAKRILATI,
STABILIZOVANI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
39
2348
BUTILAKRILATI,
STABILIZOVANI
2350
BUTILMETILETAR
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2350
BUTILMETILETAR
2351
BUTILNITRITI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2351
BUTILNITRITI
2351
BUTILNITRITI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2351
BUTILNITRITI
2352
BUTILVINILETAR,
STABILIZOVAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
339
2352
BUTILVINILETAR,
STABILIZOVAN
2353
BUTIRILHLORID
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T8
TP2
TP12
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2353
BUTIRILHLORID
2354
HLORMETILETILETAR
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S19
336
2354
HLORMETILETILETA
R
2356
2-HLORPROPAN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
2356
2-HLORPROPAN
2357
CIKLOHEKSILAMIN
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2357
CIKLOHEKSILAMIN
2358
CIKLOOKTATETRAEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2358
CIKLOOKTATETRAE
N
2359
DIALILAMIN
FTC
II
3
+6.1
+8
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
338
2359
DIALILAMIN
2360
DIALILETAR
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2360
DIALILETAR
2361
DIIZOBUTILAMIN
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T4
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
38
2361
DIIZOBUTILAMIN
2362
1,1-DIHLORETAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2362
1,1-DIHLORETAN
2363
ETILMERKAPTAN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
2363
ETILMERKAPTAN
2364
n-PROPILBENZEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2364
n-PROPILBENZEN
2366
DIETILKARBONAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2366
DIETILKARBONAT
1532
TU15
CV13
CV28
2367
alfa-METILVALERALDEHID
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2367
alfaMETILVALERALDEHI
D
2368
alfa-PINEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2368
alfa-PINEN
2370
1-HEKSEN(HEKS-1-EN)
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2370
1-HEKSEN(HEKS-1EN)
2371
IZOPENTENI
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
2371
IZOPENTENI
2372
1,2-DI-(DIMETILAMINO)ETAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2372
1,2-DI(DIMETILAMINO)ETAN
2373
DIETOKSIMETAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2373
DIETOKSIMETAN
2374
3,3-DIETOKSIPROPEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2374
3,3DIETOKSIPROPEN
2375
DIETILSULFID
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2375
DIETILSULFID
2376
2,3-DIHIDROPIRAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2376
2,3-DIHIDROPIRAN
2377
1,1-DIMETOKSIETAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2377
1,1DIMETOKSIETAN
2378
2DIMETILAMINOACETONIT
RIL
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S19
336
2378
2DIMETILAMINOACE
TONITRIL
2379
1,3-DIMETILBUTILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2379
1,3DIMETILBUTILAMIN
2380
DIMETILDIETOKSISILAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2380
DIMETILDIETOKSISI
LAN
2381
DIMETILDISULFID
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2381
DIMETILDISULFID
2382
DIMETILHIDRAZIN,
SIMETRIAN
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
FL
1
(C1D)
S2
S9
S17
663
2382
DIMETILHIDRAZIN,
SIMETRIAN
2383
DIPROPILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2383
DIPROPILAMIN
2384
DI-n-PROPILETER
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2384
DI-n-PROPILETER
1533
TU15
TU14
TU15
TE19
TE21
CV13
CV28
CV1
CV13
CV28
2385
ETILIZOBUTIRAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2385
ETILIZOBUTIRAT
2386
1-ETILPIPERIDIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2386
1-ETILPIPERIDIN
2387
FLUORBENZEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2387
FLUORBENZEN
2388
FLUORTOLUENI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2388
FLUORTOLUENI
2389
FURAN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T12
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
2389
FURAN
2390
2-JODBUTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2390
2-JODBUTAN
2391
JODMETILPROPANI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2391
JODMETILPROPANI
2392
JODPROPANE
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2392
JODPROPANE
2393
IZOBUTILFORMIJAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2393
IZOBUTILFORMIJAT
2394
IZOBUTILPROPIONAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2394
IZOBUTILPROPIONA
T
2395
IZOBUTIRILHLORID
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2395
IZOBUTIRILHLORID
2396
METAKRILALDEHID,
STABILIZOVAN
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S19
336
2396
METAKRILALDEHID,
STABILIZOVAN
2397
3-METILBUTAN-2-ON
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2397
3-METILBUTAN-2ON
2398
METIL-terc-BUTILETAR
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2398
METIL-tercBUTILETAR
2399
1-METILPIPERIDIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2399
1-METILPIPERIDIN
2400
METILIZOVALERAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2400
METILIZOVALERAT
2401
PIPERIDIN
CF1
8
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
L10BH
FL
1
(D1E)
S2
S20
883
2401
PIPERIDIN
2402
PROPANTIOLI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2402
PROPANTIOLI
1534
TU15
CV13
CV28
S2
S20
33
2403
IZOPROPENILACET
AT
S2
S19
336
2404
PROPIONITRIL
3
(E)
S2
30
2405
IZOPROPILBUTIRAT
2
(D1E)
S2
S20
33
2406
IZOPROPILIZOBUTI
RAT
2407
IZOPROPILHLORFO
RMIJAT
33
2409
IZOPROPILPROPIO
NAT
S2
S20
33
2410
1,2,3,6TETRAHIDROPIRIDI
N
S2
S19
336
2411
BUTIRONITRIL
2
(D1E)
S2
S20
33
2412
TETRAHIDROTIOFE
N
FL
3
(E)
S2
30
2413
TETRAPROPILORTO
TITANAT
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2414
TIOFEN
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2416
TRIMETILBORAT
PxBH(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
268
2417
KARBONILFLUORID
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
2418
SUMPORTETRAFLU
ORID
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
2419
BROMTRIFLUORETI
LEN
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
268
2420
HEKSAFLUORACET
ON
2421
AZOT TRIOKSID
2403
IZOPROPENILACETAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
2404
PROPIONITRIL
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
2405
IZOPROPILBUTIRAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
2406
IZOPROPILIZOBUTIRAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
2407
IZOPROPILHLORFORMIJA
T
6.1
TFC
6.1
+3
+8
LQ0
P602
MP8
MP17
2409
IZOPROPILPROPIONAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
2410
1,2,3,6TETRAHIDROPIRIDIN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
2411
BUTIRONITRIL
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
2412
TETRAHIDROTIOFEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2413
TETRAPROPILORTOTITA
NAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
2414
TIOFEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
2416
TRIMETILBORAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
2417
KARBONILFLUORID
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
(M)
2418
SUMPORTETRAFLUORID
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
2419
BROMTRIFLUORETILEN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
2420
HEKSAFLUORACETON
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
2421
AZOT TRIOKSID
2TOC
FL
2
(D1E)
FL
2
(D1E)
LGBF
FL
LGBF
FL
TU15
1
(C1D)
TRANSPORT ZABRANjEN
TU15
TRANSPORT ZABRANjEN
1535
CV13
CV28
CV1
CV13
CV28
CV13
CV28
S2
S9
S17
2422
OKTAFLUORBUT-2-EN
(GAS ZA HLAENjE R
1318)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
2422
OKTAFLUORBUT-2EN (GAS ZA
HLAENJE R 1318)
2424
OKTAFLUORPROPAN
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
2424
OKTAFLUORPROPA
N (GAS ZA
HLAENJE R 218)
2426
AMONIJUMNITRAT TENI,
topao koncentrovan rastvor
koncentracije izmeu 80% i
93%
5.1
O1
5.1
59
2426
AMONIJUMNITRAT
TENI, topao
koncentrovan rastvor
koncentracije izmeu
80% i 93%
2427
KALIJUMHLORAT, VODENI
RASTVOR
5.1
O1
II
5.1
LQ10
P504
IBC02
2427
KALIJUMHLORAT, VODENI
RASTVOR
5.1
O1
III
5.1
LQ13
2428
NATRIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
5.1
O1
II
5.1
2428
NATRIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
5.1
O1
III
2429
KALCIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
5.1
O1
2429
KALCIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
5.1
2430
ALKILFENOLI, VRSTI,
N.D.N. (ukljuujui C2-C12
homologe)
2430
T7
TP1
TP16
TP17
L4BV(+)
TU3
TU12
TU29
TC3
TE9
TE10
TA1
AT
O
(E)
MP2
T4
TP1
L4BN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
2427
KALIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
P504
IBC02
R001
MP2
T4
TP1
LGBV
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
2427
KALIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
LQ10
P504
IBC02
MP2
T4
TP1
L4BN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
2428
NATRIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
5.1
LQ13
P504
IBC02
R001
MP2
T4
TP1
LGBV
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
2428
NATRIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
II
5.1
LQ10
P504
IBC02
MP2
T4
TP1
L4BN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
2429
KALCIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
O1
III
5.1
LQ13
P504
IBC02
R001
MP2
T4
TP1
LGBV
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
2429
KALCIJUMHLORAT,
VODENI RASTVOR
C4
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
V10
V12
88
2430
ALKILFENOLI,
VRSTI, N.D.N.
(ukljuujui C2-C12
homologe)
ALKILFENOLI, VRSTI,
homologe)
C4
II
274
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V11
80
2430
ALKILFENOLI,
VRSTI, N.D.N.
(ukljuujui C2-C12
homologe)
2430
ALKILFENOLI, VRSTI,
homologe)
C4
III
274
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
80
2430
ALKILFENOLI,
VRSTI, N.D.N.
(ukljuujui C2-C12
homologe)
2431
ANIZIDINI
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2431
ANIZIDINI
2432
N,N-DIETILANILIN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2432
N,N-DIETILANILIN
252
644
279
LQ0
1536
S20
VV9
2433
HLORNITROTOLUENI,
TENI
2434
60
2433
HLORNITROTOLUE
NI, TENI
2
(E)
X80
2434
DIBENZILDIHLORSIL
AN
AT
2
(E)
X80
2435
ETILFENILDIHLORSI
LAN
LGBF
FL
2
(D1E)
33
2436
TIOSIRETNA
KISELINA
TP2
L4BN
AT
2
(E)
X80
2437
METILFENILDIHLOR
SILAN
T14
TP2
L10CH
FL
1
(C1D)
663
2438
TRIMETILACETILHL
ORID
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
2439
NATRIJUMHIDROGE
NDIFLUORID
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
80
2440
KALAJ(IV)HLORIDPENTAHIDRAT
2441
TITANTRIHLORID,
SAMOZAPALJIVA ili
SMEA TITANHLORIDA,
SAMOZAPALJIVA
X80
2442
TRIHLORACETILHL
ORID
80
2443
VANADIJUMOKSITRI
HLORID
S20
X88
2444
VANADIJUMTETRAH
LORID
S9
60
2446
NITROKREZOLI,
VRSTI
S20
446
2447
FOSFOR, BEO ili

UT, RASTOPLJEN
44
2448
SUMPOR,
RASTOPLJEN
25
2451
AZOTTRIFLUORID
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
DIBENZILDIHLORSILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
2435
ETILFENILDIHLORSILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
2436
TIOSIRETNA KISELINA
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
2437
METILFENILDIHLORSILAN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
2438
TRIMETILACETILHLORID
6.1
TFC
6.1
+3
+8
LQ0
P001
2439
NATRIJUMHIDROGENDIFL
UORID
C2
II
LQ23
P002
IBC08
2440
KALAJ(IV)HLORIDPENTAHIDRAT
C2
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
2441
TITANTRIHLORID,
SAMOZAPALjIVA ili SMEA
TITAN-HLORIDA,
SAMOZAPALjIVA
4.2
SC4
4.2
+8
LQ0
P404
MP13
2442
TRIHLORACETILHLORID
C3
II
LQ22
P001
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
2443
VANADIJUMOKSITRIHLOR
ID
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
2444
VANADIJUMTETRAHLORI
D
C1
LQ0
P802
MP8
MP17
T10
TP2
L10BH
AT
1
(E)
2446
NITROKREZOLI, VRSTI
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
2447
FOSFOR, BEO ili UT,

RASTOPLjEN
4.2
ST3
4.2
+6.1
LQ0
T21
TP3
TP7
TP26
L10DH(+
)
TU14
TU16
TU21
TE3
TE21
AT
0
(B1E)
2448
SUMPOR, RASTOPLjEN
4.1
F3
III
4.1
LQ0
T1
TP3
LGBV(+)
TU27
TE4
TE6
AT
3
(E)
2451
AZOTTRIFLUORID
2O
AT
3
(E)
2.2
+5.1
537
538
LQ0
P200
TU15
TE19
AT
2
(E)
L4BN
AT
TP2
L4BN
T4
TP1
MP15
T7
MP8
MP17
B4
B3
B3
MP9
TU14
TU15
TE19
TE21
0
(B1E)
(M)
PxBN(M)
1537
CV13
CV28
S9
S2
S20
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
V11
VV9
V1
S20
VV9
CV13
CV28
CV9
CV10
CV36
2452
ETILACETILEN,
STABILIZOVAN
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
239
2452
ETILACETILEN,
STABILIZOVAN
2453
ETILFLUORID (GAS ZA
HLAENjE R161)
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
2453
ETILFLUORID (GAS
ZA HLAENJE R161)
2454
METIL-FLUORID (GAS ZA
HLAENjE R41)
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
2454
METIL-FLUORID
(GAS ZA HLAENJE
R41)
2455
METILNITRIT
2A
2455
METILNITRIT
2456
2-HLORPROPILEN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
2456
2-HLORPROPILEN
2457
2,3-DIMETILBUTAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2457
2,3-DIMETILBUTAN
2458
HEKSADIENI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2458
HEKSADIENI
2459
2-METILBUT-1-EN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
2459
2-METILBUT-1-EN
2460
2-METILBUT-2-EN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2460
2-METILBUT-2-EN
2461
METILPENTADIEN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2461
METILPENTADIEN
2463
ALUMINIJUMHIDRID
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
MP2
2463
ALUMINIJUMHIDRID
2464
BERILIJUMNITRAT
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
2465
DIHLORIZOCIJANURNA
KISELINA, SUVA ili SOLI
DIHLORIZOCIJANURNE
KISELINE
5.1
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
TU3
2466
KALIJUMSUPEROKSID
5.1
O2
5.1
LQ0
P503
IBC06
2468
TRIHLORIZOCIJANURNA
KISELINA, SUVA
5.1
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
2469
CINKBROMAT
5.1
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
2470
FENILACETONITRIL,
TEAN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
2471
OSMIJUMTETROKSID
6.1
T5
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
TRANSPORT ZABRANjEN
135
B8
TRANSPORT ZABRANjEN
1
(B1E)
V1
CV23
AT
2
(E)
V11
CV24
CV28
56
2464
BERILIJUMNITRAT
AT
2
(E)
CV24
50
2465
DIHLORIZOCIJANUR
NA KISELINA, SUVA
ili SOLI
DIHLORIZOCIJANUR
NE KISELINE
2466
KALIJUMSUPEROKS
ID
MP2
PP30
1
(B1E)
1538
V10
V12
CV24
VV8
V10
V12
S20
S20
CV24
50
2468
TRIHLORIZOCIJANU
RNA KISELINA,
SUVA
CV24
50
2469
CINKBROMAT
CV13
CV28
S9
60
2470
FENILACETONITRIL,
TEAN
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2471
OSMIJUMTETROKSI
D
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
LQ0
P001
IBC02
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
FL
6.1
+3
LQ0
P601
PR5
MP2
3
+6.1
LQ0
P601
PR5
MP2
T14
TP2
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
terc-BUTILIZOCIJANAT
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
2485
n-BUTILIZOCIJANAT
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
2486
IZOBUTILIZOCIJANAT
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
MP19
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
LQ17
P001
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
6.1
+3
LQ0
FT1
II
3
+6.1
274
539
FT1
III
3
+6.1
274
6.1
TF1
FT1
6.1
IZOPROPILIZOCIJANAT
2484
2473
NATRIJUMARSANILAT
6.1
T3
III
6.1
2474
TIOFOZGEN
6.1
TU1
II
6.1
2475
VANADIJUMTRIHLORID
C2
III
2477
METILIZOTIOCIJANAT
6.1
TF1
2478
IZOCIJANATI, ZAPALjIVI,
OTROVNI, N.D.N. ili
RASTVOR IZOCIJANATA,
ZAPALjIV, OTROVAN,
N.D.N.
2478
IZOCIJANATI, ZAPALjIVI,
OTROVNI, N.D.N. ili
ZAPALjIV, OTROVAN,
N.D.N.
2480
METILIZOCIJANAT
2481
ETILIZOCIJANAT
2482
n-PROPILIZOCIJANAT
2483
279
B3
B3
CV13
CV28
S9
60
2473
NATRIJUMARSANIL
AT
CV13
CV28
S9
S19
60
2474
TIOFOZGEN
80
2475
VANADIJUMTRIHLO
RID
S2
S9
S17
663
2477
METILIZOTIOCIJANA
T
CV13
CV28
S2
S19
336
2478
IZOCIJANATI,
ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N. ili
RASTVOR
IZOCIJANATA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, N.D.N.
3
(E)
CV13
CV28
S2
36
2478
IZOCIJANATI,
ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N. ili
RASTVOR
IZOCIJANATA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, N.D.N.
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
2480
METILIZOCIJANAT
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2481
ETILIZOCIJANAT
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2482
nPROPILIZOCIJANAT
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2483
IZOPROPILIZOCIJA
NAT
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2484
tercBUTILIZOCIJANAT
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2485
n-BUTILIZOCIJANAT
T8
TP2
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2486
IZOBUTILIZOCIJANA
T
1539
VV9
VV9
2487
FENIL-IZOCIJANAT
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2487
FENIL-IZOCIJANAT
2488
CIKLOHEKSILIZOCIJANAT
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2488
CIKLOHEKSILIZOCIJ
ANAT
2490
DIHLORIZOPROPILETAR
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2490
DIHLORIZOPROPILE
TAR
2491
ETANOLAMIN ili RASTVOR

ETANOLAMINA
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2491
ETANOLAMIN ili
RASTVOR
ETANOLAMINA
2493
HEKSAMETILENIMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2493
HEKSAMETILENIMIN
2495
JODPENTAFLUORID
5.1
OTC
5.1
+6.1
+8
LQ0
P200
MP2
AT
1
(B1E)
S20
568
2495
JODPENTAFLUORID
2496
ANHIDRID PROPIONSKE
KISELINE
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2496
ANHIDRID
PROPIONSKE
KISELINE
2498
1,2,3,6TETRAHIDROBENZALDEH
ID
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2498
1,2,3,6TETRAHIDROBENZA
LDEHID
2501
TRIS-(1-AZIRIDINIL)FOSFINOKSID, RASTVOR
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2501
TRIS-(1-AZIRIDINIL)FOSFINOKSID,
RASTVOR
2501
TRIS-(1-AZIRIDINIL)FOSFINOKSID, RASTVOR
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2501
TRIS-(1-AZIRIDINIL)FOSFINOKSID,
RASTVOR
2502
VALERILHLORID
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2502
VALERILHLORID
2503
CIRKONIJUMTETRAHLORI
D
C2
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
80
2503
CIRKONIJUMTETRA
HLORID
2504
TETRABROMETAN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
2505
AMONIJUMFLUORID
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
2506
AMONIJUMHIDROGENSUL
FAT
C2
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAV
AT
2
(E)
B3
L10DH
1540
TU3
CV24
CV28
VV9
VV9
V11
V9
CV13
CV28
S9
60
2504
TETRABROMETAN
CV13
CV28
S9
60
2505
AMONIJUMFLUORID
80
2506
AMONIJUMHIDROG
ENSULFAT
2507
HEKSAHLORPLATINSKA
KISELINA, VRSTA
C2
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
VV9
80
2507
HEKSAHLORPLATIN
SKA KISELINA,
VRSTA
2508
MOLIBDENPENTAHLORID
C2
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
VV9
80
2508
MOLIBDENPENTAHL
ORID
2509
KALIJUMHIDROGENSULF
AT
C2
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAV
AT
2
(E)
V9
80
2509
KALIJUMHIDROGEN
SULFAT
2511
alfa-HLORPROPIONSKA
KISELINA
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP2
L4BN
AT
3
(E)
80
2511
alfaHLORPROPIONSKA
KISELINA
2512
AMINOFENOLI (o-, m-, p-)
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
AT
2
(E)
60
2512
AMINOFENOLI (o-,
m-, p-)
2513
BROMACETILBROMID
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
X80
2513
BROMACETILBROMI
D
2514
BROMBENZEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2514
BROMBENZEN
2515
BROMOFORM
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2515
BROMOFORM
2516
UGLjENTETRABROMID
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2516
UGLJENTETRABRO
MID
2517
1-HLOR-1,1DIFLUORETAN (GAS ZA
HLAENjE R 142b)
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
2517
1-HLOR-1,1DIFLUORETAN (GAS
ZA HLAENJE R
142b)
2518
1,5,9CIKLODODEKATRIEN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2518
1,5,9CIKLODODEKATRIE
N
2520
CIKLOOKTADIENI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2520
CIKLOOKTADIENI
2521
DIKETEN, STABILIZOVAN
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2521
DIKETEN,
STABILIZOVAN
2522
2DIMETILAMINOETILMETA
KRILAT
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
69
2522
2DIMETILAMINOETIL
METAKRILAT
279
B3
B3
TU15
TE19
PxBN(M)
1541
TU15
TE19
V11
VV9
VV9
CV13
CV28
S9
2524
ETILFORMIJAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
2525
ETILOKSALAT
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
2526
FURFURILAMIN
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T4
TP1
2527
IZOBUTILAKRILAT,
STABILIZOVAN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
2528
IZOBUTILIZOBUTIRAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
2529
IZOBUTERNA KISELINA
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC03
R001
2531
METAKRILNA KISELINA,
STABILIZOVAN
C3
II
LQ22
2533
METILTRIHLORACETAT
6.1
T1
III
6.1
2534
METILHLORSILAN
2TFC
2535
4-METILMORFOLIN (NMETILMORFOLIN)
FC
2536
METILTETRAHIDROFURA
N
2538
NITRONAFTALEN
2541
S2
30
2524
ETILFORMIJAT
S9
60
2525
ETILOKSALAT
3
(E)
S2
38
2526
FURFURILAMIN
FL
3
(E)
S2
39
2527
IZOBUTILAKRILAT,
STABILIZOVAN
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2528
IZOBUTILIZOBUTIRA
T
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
38
2529
IZOBUTERNA
KISELINA
T7
TP2
TP18
TP30
L4BN
AT
2
(E)
89
2531
METAKRILNA
KISELINA,
STABILIZOVAN
MP15
T4
TP1
L4BH
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2533
METILTRIHLORACE
TAT
P200
MP9
(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
2534
METILHLORSILAN
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2535
4-METILMORFOLIN
(NMETILMORFOLIN)
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2536
METILTETRAHIDRO
FURAN
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
40
2538
NITRONAFTALEN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2541
TERPINOLEN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
AT
2
(E)
S9
S19
60
2542
TRIBUTILAMIN
4.2
S4
4.2
LQ0
P404
MP13
2545
HAFNIJUM U
PRAHU, SUV
FL
3
(E)
AT
2
(E)
L4BN
FL
TP1
LGBF
T2
TP1
MP19
T4
P001
IBC02
LP01
MP15
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2.3
+2.1
+8
LQ0
II
3
+8
F1
II
4.1
F1
TERPINOLEN
2542
TRIBUTILAMIN
2545
HAFNIJUM U PRAHU, SUV
540
B3
TU15
TE19
TU15
TE19
TU15
TE19
0
(B1E)
1542
CV13
CV28
VV1
CV13
CV28
V1
S20
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
0
(B1E)
V1
AT
2
(D1E)
V1
V12
AT
3
(E)
V1
MP2
1
(B1E)
V10
V12
P200
MP9
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
541
LQ0
P406
4.1
541
LQ0
II
4.1
241
541
TF1
F1
III
2545
4.2
S4
II
4.2
540
LQ0
P410
IBC06
2545
4.2
S4
III
4.2
540
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
2546
TITAN U PRAHU, SUV
4.2
S4
4.2
540
LQ0
P404
MP13
2546
TITAN U PRAHU, SUV
4.2
S4
II
4.2
540
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
SGAN
2546
TITAN U PRAHU, SUV
4.2
S4
III
4.2
540
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
MP14
T1
TP33
SGAN
2547
NATRIJUMSUPEROKSID
5.1
O2
5.1
LQ0
P503
IBC06
2548
HLOR-PENTAFLUORID
2TOC
2.3
+5.1
+8
LQ0
2552
HEKSAFLUORACETONHID
RAT, TEAN
6.1
T1
II
6.1
2554
METILALILHLORID
F1
II
2555
NITROCELULOZA SA sa
VODE
4.1
II
4.1
2556
NITROCELULOZA SA sa
ALKOHOLA i najvie
12.6%(masenih) azota
raunatih na suvu materiju
4.1
II
2557
NITROCELULOZA, SMEA
SA ili BEZ
PLASTIFIKATORA, SA ili
BEZ PIGMENATA sa
najvie 12.6%
azota,raunato na suvu
materiju,
4.1
2558
EPIBROMHIDRIN
6.1
2560
2-METILPENTAN-2-OL
B3
B3
V4
40
2545
HAFNIJUM U
PRAHU, SUV
40
2545
HAFNIJUM U
PRAHU, SUV
2546
TITAN U PRAHU,
SUV
40
2546
TITAN U PRAHU,
SUV
40
2546
TITAN U PRAHU,
SUV
S20
V4
CV24
S20
2547
NATRIJUMSUPERO
KSID
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
2548
HLORPENTAFLUORID
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2552
HEKSAFLUORACET
ONHIDRAT, TEAN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2554
METILALILHLORID
MP2
2
(B)
S17
2555
NITROCELULOZA
SA sa najmanje
25%(masenih) VODE
P406
MP2
2
(B)
S17
2556
NITROCELULOZA
SA sa najmanje
25%(masenih)
ALKOHOLA i najvie
12.6%(masenih)
azota raunatih na
suvu materiju
LQ0
P406
MP2
2
(B)
S17
2557
NITROCELULOZA,
SMEA SA ili BEZ
PLASTIFIKATORA,
SA ili BEZ
PIGMENATA sa
najvie 12.6%
azota,raunato na
suvu materiju,
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
1543
TU15
TE19
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
FL
3
(E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2558
EPIBROMHIDRIN
S2
30
2560
2-METILPENTAN-2OL
2561
3-METILBUT-1-EN
F1
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
2564
TRIHLORSIRETNA
KISELINA, RASTVOR
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2564
TRIHLORSIRETNA
KISELINA, RASTVOR
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
2565
DICIKLOHEKSILAMIN
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
2567
NATRIJUMPENTAHLORFE
NOLAT
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
2570
6.1
T5
6.1
274
596
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
2570
6.1
T5
II
6.1
274
596
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
2570
6.1
T5
III
6.1
274
596
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
2571
ALKILSUMPORNA
KISELINA
C3
II
LQ22
P001
IBC02
2572
FENILHIDRAZIN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
2573
TALIJUMHLORAT
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
2574
TRIKREZILFOSFAT sa
vie od 3% orto-izomera
6.1
T1
II
2576
FOSFOROKSIBROMID,
RASTOPLjEN
C1
2577
FENILACETILHLORID
2578
FOSFORTRIOKSID
2579
PIPERAZIN
S2
S20
33
2561
3-METILBUT-1-EN
2
(E)
80
2564
TRIHLORSIRETNA
KISELINA,
RASTVOR
AT
3
(E)
80
2564
TRIHLORSIRETNA
KISELINA,
RASTVOR
AT
3
(E)
80
2565
DICIKLOHEKSILAMI
N
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2567
NATRIJUMPENTAHL
ORFENOLAT
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2570
JEDINJENJE
KADMIJUMA
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2570
JEDINJENJE
KADMIJUMA
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2570
JEDINJENJE
KADMIJUMA
MP15
T8
TP2
TP12
TP28
L4BN
AT
2
(E)
80
2571
ALKILSUMPORNA
KISELINA
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
60
2572
FENILHIDRAZIN
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
56
2573
TALIJUMHLORAT
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
60
2574
TRIKREZILFOSFAT
sa vie od 3% ortoizomera
II
LQ0
T7
TP3
L4BN
AT
2
(E)
80
2576
FOSFOROKSIBROMI
D, RASTOPLJEN
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2577
FENILACETILHLORI
D
C2
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
VV9
80
2578
FOSFORTRIOKSID
C8
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
VV9
80
2579
PIPERAZIN
B4
1544
VV9
CV13
CV28
V11
V12
S9
S19
CV24
CV28
CV13
CV28
S9
S19
2580
ALUMINIJUMBROMID,
RASTVOR
C1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2580
ALUMINIJUMBROMI
D, RASTVOR
2581
ALUMINIJUMHLORID,
RASTVOR
C1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2581
ALUMINIJUMHLORI
D, RASTVOR
2582
GVOE(III)HLORID
(FERIHLORID), RASTVOR
C1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2582
GVOE(III)HLORID
(FERIHLORID),
RASTVOR
2583
ALKILSULFONSKE
KISELINE, VRSTE ili
ARILSULFONSKE
KISELINE, VRSTE sa vie
od 5% slobodne sumporne
kiseline
C2
II
274
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
80
2583
ALKILSULFONSKE
KISELINE, VRSTE
ili ARILSULFONSKE
KISELINE, VRSTE
sa vie od 5%
slobodne sumporne
kiseline
2584
ALIKILSULFONSKE
KISELINE, TENE ili
ARILSULFONSKE
KISELINE, TENE sa vie
od 5% slobodne sumporne
kiseline
C1
II
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
2584
ALIKILSULFONSKE
KISELINE, TENE ili
ARILSULFONSKE
KISELINE, TENE sa
vie od 5% slobodne
sumporne kiseline
2585
ALKILSULFONSKE
KISELINE, VRSTE ili
ARILSULFONSKE
KISELINE, VRSTE sa
najvie 5% slobodne
sumporne kiseline
C4
III
274
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
80
2585
ALKILSULFONSKE
KISELINE, VRSTE
ili ARILSULFONSKE
KISELINE, VRSTE
sa najvie 5%
slobodne sumporne
kiseline
2586
ALIKILSULFONSKE
KISELINE, TENE ili
ARILSULFONSKE
KISELINE, TENE sa
najvie 5% slobodne
sumporne kiseline
C3
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2586
ALIKILSULFONSKE
KISELINE, TENE ili
ARILSULFONSKE
KISELINE, TENE sa
najvie 5% slobodne
sumporne kiseline
2587
BENZOHINON
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
2588
PESTICID, OTROVAN,
VRST,N.D.N.
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC02
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
2588
PESTICID, OTROVAN,
VRST,N.D.N.
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
2588
PESTICID, OTROVAN,
VRST, N.D.N.
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
B4
B3
B4
1545
V11
VV9
V11
V11
VV9
CV13
CV28
S9
S19
60
2587
BENZOHINON
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2588
PESTICID,
OTROVAN,
VRST,N.D.N.
CV13
CV28
S9
S19
60
2588
PESTICID,
OTROVAN,
VRST,N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
2588
PESTICID,
OTROVAN, VRST,
N.D.N.
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
MP10
T1
TP33
SGAH
TU15
AT
3
(E)
CV13
CV28
P203
MP9
T75
TP5
RxBN
TU19
AT
3
(E)
LQ1
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
CF1
8
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
L10BH
FL
1
(D1E)
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
AKROLEINDIMER,
STABILIZOVAN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
NITROPROPANI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
6.1
TF1
II
6.1
+3
LQ17
P001
IBC02
AZBEST, BELI
(krizolit,aktinolit,antofilit,trem
olit)
M1
III
168
542
LQ27
P002
IBC08
R001
2591
KSENON, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
3A
2.2
593
LQ1
2599
HLORTRIFLUORMETAN I
TRIFLUORMETAN,
AZEOTROPNA SMEA sa
priblino 60%
hlortriflourmetana (GAS ZA
RASHLAIVANjE R 503)
2A
2.2
2601
CIKLOBUTAN
2F
2602
DIHLORDIFLUORMETAN I
1,1-DIFLUORMETAN,
AZEOTROPNA SMEA sa
priblino 74%
dihlordifluormetana (GAS
ZA HLAENjE R 500)
2A
2603
CIKLOHEPTATRIEN
FT1
2604
BORTRIFLUORIDDIETILET
ERAT
2605
METOKSIMETILIZOCIJANA
T
2606
METILORTOSILIKAT
2607
2608
2589
VINILHLORACETAT
2590
PP37
B4
1546
TU15
S2
S9
S19
63
2589
VINILHLORACETAT
90
2590
AZBEST, BELI
(krizolit,aktinolit,antofil
it,tremolit)
22
2591
KSENON, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN
20
2599
HLORTRIFLUORME
TAN I
TRIFLUORMETAN,
AZEOTROPNA
SMEA sa priblino
60%
hlortriflourmetana
(GAS ZA
RASHLAIVANJE R
503)
23
2601
CIKLOBUTAN
20
2602
DIHLORDIFLUORME
TAN I 1,1DIFLUORMETAN,
AZEOTROPNA
SMEA sa priblino
74%
dihlordifluormetana
(GAS ZA HLAENJE
R 500)
S2
S19
336
2603
CIKLOHEPTATRIEN
S2
S20
883
2604
BORTRIFLUORIDDIE
TILETERAT
CV13
CV28
S2
S19
336
2605
METOKSIMETILIZOC
IJANAT
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2606
METILORTOSILIKAT
3
(E)
S2
39
2607
AKROLEINDIMER,
STABILIZOVAN
3
(E)
S2
30
2608
NITROPROPANI
V5
CV9
CV11
CV36
S20
S2
S20
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T4
TP1
L4BN
6.1
TF1
II
6.1
+3
LQ17
P001
IBC02
R001
MP15
T7
TP2
L4BH
METILPROPILETAR
F1
II
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
2614
METILALILALKOHOL
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
2615
ETILPROPILETAR
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
2616
TRIIZOPROPILBORAT
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
2616
TRIIZOPROPILBORAT
F1
III
LQ7
2617
METILCIKLOHEKSANOLI
zapaljivi
F1
III
2618
VINILTOLUENI,
STABILIZOVANI
F1
III
2619
BENZILDIMETILAMIN
CF1
2620
AMILBUTIRAT
2621
ACETILMETILKARBINOL
2622
GLICIDALDEHID
2623
2624
2609
TRIALALBORAT
2610
TRIALILAMIN
2611
1-HLORPROPAN-2-OL
2612
TU15
TE19
CV13
CV28
S9
60
2609
TRIALALBORAT
S2
38
2610
TRIALILAMIN
S2
S9
S19
63
2611
1-HLORPROPAN-2OL
2
(D1E)
S2
S20
33
2612
METILPROPILETAR
FL
3
(E)
S2
30
2614
METILALILALKOHOL
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2615
ETILPROPILETAR
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2616
TRIIZOPROPILBORA
T
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2616
TRIIZOPROPILBORA
T
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2617
METILCIKLOHEKSA
NOLI zapaljivi
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
39
2618
VINILTOLUENI,
STABILIZOVANI
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2619
BENZILDIMETILAMI
N
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2620
AMILBUTIRAT
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2621
ACETILMETILKARBI
NOL
FT1
II
3
+6.1
LQ0
P001
IBC02
B8
MP19
T7
TP1
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S19
336
2622
GLICIDALDEHID
4.1
F1
III
4.1
LQ9
P002
LP02
R001
PP15
MP11
2623
UPALJAI, VRSTI,
sa zapaljivom
tenou
4.3
W2
II
4.3
LQ11
P410
IBC07
2624
MAGNEZIJUMSILICI
D
AT
2
(E)
FL
3
(E)
FL
2
(D1E)
L1.5BN
FL
TP1
LGBF
T4
TP1
MP19
T4
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
LQ7
II
8
+3
F1
III
F1
UPALjAI, VRSTI, sa
zapaljivom tenou
MAGNEZIJUMSILICID
B8
MP14
L4BH
TU15
TE19
TU15
CV13
CV28
CV13
CV28
4
(E)
T3
TP33
1547
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
CV23
423
2626
HLORNA KISELINA,
VODENI RASTVOR sa
najvie 10% hlorne kiseline
5.1
O1
II
5.1
613
LQ10
P504
IBC02
MP2
T4
TP1
L4BN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
2626
HLORNA KISELINA,
VODENI RASTVOR
sa najvie 10% hlorne
kiseline
2627
NITRITI, NEORGANSKI,
N.D.N.
5.1
O2
II
5.1
103
274
LQ11
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
2627
NITRITI,
NEORGANSKI,
N.D.N.
2628
KALIJUMFLUORACETAT
6.1
T2
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2628
KALIJUMFLUORACE
TAT
2629
NATRIJUMFLUORACETAT
6.1
T2
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2629
NATRIJUMFLUORAC
ETAT
2630
SELENATI ili SELENITI
6.1
T5
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2630
SELENATI ili
SELENITI
2642
FLUOROSIRETNA
KISELINA
6.1
T2
6.1
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2642
FLUOROSIRETNA
KISELINA
2643
METILBROMOACETAT
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2643
METILBROMOACET
AT
2644
METILjODID
6.1
T1
6.1
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2644
METILJODID
2645
FENACILBROMID
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2645
FENACILBROMID
2646
HEKSAHLOROCIKLOPENT
ADIEN
6.1
T1
6.1
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2646
HEKSAHLOROCIKL
OPENTADIEN
2647
MALONONITRIL
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2647
MALONONITRIL
2648
1,2-DIBROMBUTAN-3-ON
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2648
1,2-DIBROMBUTAN3-ON
2649
1,3-DIHLORACETON
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
CV13
CV28
S9
S19
60
2649
1,3-DIHLORACETON
2650
1,1-DIHLOR-1-NITROETAN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
CV13
CV28
S9
S19
60
2650
1,1-DIHLOR-1NITROETAN
2651
4,4'DIAMINODIFENILMETAN
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
CV13
CV28
S9
60
2651
4,4'DIAMINODIFENILME
TAN
2653
BENZILJODID
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
CV13
CV28
S9
S19
60
2653
BENZILJODID
274
B4
B4
B4
MP15
B4
B3
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1548
V11
V11
V11
VV9
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
6.1
TF1
II
6.1
+3
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
HLORKREZOL, RASTVOR
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
2669
HLORKREZOL, RASTVOR
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
2670
CIJANURHLORID
C4
II
LQ23
P002
IBC08
B4
2671
AMINOPIRIDINI (o-, m-, p-)
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
2672
AMONIJAK, RASTVOR u
vodi, relativna gustina na
15C izmeu 0,880 i 0,957
sa vie od 10% a najvie
35% amonijaka
C5
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2655
KALIJUMFLUOROSILIKAT
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
2656
HINOLIN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2657
SELENDISULFID
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
2659
NATRIJUMHLORACETAT
6.1
T2
III
6.1
LQ9
2660
NITROTOLUIDINI (MONO)
6.1
T2
III
6.1
2661
HEKSAHLORACETON
6.1
T1
III
2664
DIBROMMETAN
6.1
T1
2667
BUTILTOLUENI
6.1
2668
HLORACETONITRIL
2669
543
B3
CV13
CV28
S9
60
2655
KALIJUMFLUOROSI
LIKAT
CV13
CV28
S9
60
2656
HINOLIN
CV13
CV28
S9
S19
60
2657
SELENDISULFID
VV9
CV13
CV28
S9
60
2659
NATRIJUMHLORAC
ETAT
VV9
CV13
CV28
S9
60
2660
NITROTOLUIDINI
(MONO)
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2661
HEKSAHLORACETO
N
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2664
DIBROMMETAN
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2667
BUTILTOLUENI
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
2668
HLORACETONITRIL
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2669
HLORKREZOL,
RASTVOR
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2669
HLORKREZOL,
RASTVOR
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V11
80
2670
CIJANURHLORID
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
AT
2
(E)
V11
60
2671
AMINOPIRIDINI (o-,
m-, p-)
MP15
T7
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2672
AMONIJAK,
RASTVOR u vodi,
relativna gustina na
15C izmeu 0,880 i
0,957 sa vie od 10%
a najvie 35%
amonijaka
1549
TU15
TE19
VV9
V11
CV13
CV28
S9
S19
2673
2-AMINO-4-HLORFENOL
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2673
2-AMINO-4HLORFENOL
2674
NATRIJUMFLUOROSILIKA
T
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2674
NATRIJUMFLUORO
SILIKAT
2676
ANTIMONHIDRID (STIBIN)
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
2676
ANTIMONHIDRID
(STIBIN)
2677
RUBIDIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2677
RUBIDIJUMHIDROK
SID, RASTVOR
2677
RUBIDIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2677
RUBIDIJUMHIDROK
SID, RASTVOR
2678
RUBIDIJUMHIDROKSID
C6
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
2678
RUBIDIJUMHIDROK
SID
2679
LITIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2679
LITIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
2679
LITIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP2
L4BN
AT
3
(E)
80
2679
LITIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
2680
LITIJUMHIDROKSID
C6
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
2680
LITIJUMHIDROKSID
2681
CEZIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2681
CEZIJUMHIDROKSI
D, RASTVOR
2681
CEZIJUMHIDROKSID,
RASTVOR
C5
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2681
CEZIJUMHIDROKSI
D, RASTVOR
2682
CEZIJUMHIDROKSID
C6
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
2682
CEZIJUMHIDROKSI
D
2683
AMONIJUMSULFID,
RASTVOR
CFT
II
8
+3
+6.1
LQ22
P001
IBC01
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
86
2683
AMONIJUMSULFID,
RASTVOR
2684
3DIETILAMINOPROPILAMIN
FC
III
3
+8
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T4
TP1
L4BN
FL
3
(E)
S2
38
2684
3DIETILAMINOPROPI
LAMIN
2685
N,N-DIETILETILENDIAMIN
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2685
N,NDIETILETILENDIAMI
N
2686
2-DIETILAMINOETANOL
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2686
2DIETILAMINOETANO
L
2687
DICIKLOHEKSILAMONIJU
MNITRIT
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
40
2687
DICIKLOHEKSILAMO
NIJUMNITRIT
B4
B4
B4
B3
V11
VV9
1
(B1D)
1550
V11
V11
V11
CV13
CV28
VV1
2688
1-BROM-3-HLORPROPAN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2688
1-BROM-3HLORPROPAN
2689
GLICEROL-alfaMONOHLORHIDRIN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2689
GLICEROL-alfaMONOHLORHIDRIN
2690
N,n-BUTILIMIDAZOL
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2690
N,n-BUTILIMIDAZOL
2691
FOSFORPENTABROMID
C2
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
2691
FOSFORPENTABRO
MID
2692
BORTRIBROMID
C1
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
X88
2692
BORTRIBROMID
2693
BISULFITI, VODENI
RASTVOR, N.D.N.
C1
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
AT
3
(E)
80
2693
BISULFITI, VODENI
RASTVOR, N.D.N.
2698
ANHIDRID
TETRAHIDROFTALNE
KISELINE, sa vie od 0,05%
anhidrida maleinske kiseline
C4
III
169
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
80
2698
ANHIDRID
TETRAHIDROFTALN
E KISELINE, sa vie
od 0,05% anhidrida
maleinske kiseline
2699
TRIFLUORSIRETNA
KISELINA
C3
LQ0
P001
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(E)
88
2699
TRIFLUORSIRETN
A KISELINA
2705
1-PENTOL
C9
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2705
1-PENTOL
2707
DIMETILDIOKSANI
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
2707
DIMETILDIOKSANI
2707
DIMETILDIOKSANI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2707
DIMETILDIOKSANI
2709
BUTILBENZENI
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2709
BUTILBENZENI
2710
DIRPOPILKETON
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2710
DIRPOPILKETON
2713
AKRIDIN
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
AT
2
(E)
S9
60
2713
AKRIDIN
2714
CINKREZINAT
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC06
R001
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
40
2714
CINKREZINAT
B4
PP14
B3
B3
1551
TU15
TE19
V11
S20
VV9
S20
VV9
V12
V1
CV13
CV28
2715
ALUMINIJUMREZINAT
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC06
R001
2716
BUTIN-1,4-DIOL
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
2717
KAMFOR
4.1
F1
III
4.1
LQ9
2719
BARIJUMBROMAT
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
2720
HROMNITRAT
5.1
III
2721
BAKARHLORAT
5.1
2722
LITIJUMNITRAT
5.1
2723
MAGNEZIJUMHLORAT
2724
40
2715
ALUMINIJUMREZINA
T
60
2716
BUTIN-1,4-DIOL
40
2717
KAMFOR
CV24
CV28
56
2719
BARIJUMBROMAT
VV8
CV24
50
2720
HROMNITRAT
V8
CV24
50
2721
BAKARHLORAT
VV8
CV24
50
2722
LITIJUMNITRAT
V8
CV24
50
2723
MAGNEZIJUMHLOR
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
2724
MANGANNITRAT
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
2725
NIKLNITRAT
TU3
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
2726
NIKLNITRIT
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
65
2727
TALIJUMNITRAT
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
VV8
CV24
50
2728
CIRKONIJUMNITRAT
T1
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
2729
HEKSAHLORBENZE
N
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2730
NITROANIZOLI,
TENI
MP11
T1
TP33
SGAV
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
TP33
SGAN
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP2
T3
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
5.1
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MANGANNITRAT
5.1
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
2725
NIKLNITRAT
5.1
III
5.1
LQ12
2726
NIKLNITRIT
5.1
III
5.1
2727
TALIJUMNITRAT
6.1
II
2728
CIRKONIJUMNITRAT
5.1
2729
HEKSAHLORBENZEN
6.1
2730
NITROANIZOLI, TENI
6.1
V12
V1
AT
3
(E)
AT
2
(E)
VV9
AT
3
(E)
VV1
TU3
AT
2
(E)
SGAV
TU3
AT
3
(E)
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
MP2
T3
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
6.1
+5.1
LQ18
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
279
1552
TU15
TE19
V11
V11
V11
V11
V12
CV13
CV28
CV13
CV28
S9
S9
S19
2732
NITROBROMBENZENI,
TENI
6.1
T1
III
6.1
2733
AMINI, ZAPALjIVI,
NAGRIZAJUI, N.D.N. ili
POLIAMINI, ZAPALjIVI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
FC
3
+8
2733
AMINI, ZAPALjIVI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
FC
II
2733
AMINI, ZAPALjIVI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
FC
2734
AMINI, NAGRIZAJUI,
ZAPALjIVI, TENI,N.D.N. ili
POLIAMINI,
NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI,
TENI,N.D.N.
2734
AMINI, NAGRIZAJUI,
ZAPALjIVI, TENI,N.D.N. ili
POLIAMINI,NAGRIZAJUI,
ZAPALjIVI, TENI, N.D.N.
2735
2735
S9
60
2732
NITROBROMBENZE
NI, TENI
1
(C1E)
S2
S20
338
2733
AMINI, ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N. ili POLIAMINI,
ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2733
AMINI, ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI,
ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
L4BN
FL
3
(E)
S2
38
2733
AMINI, ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI,
ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
TP2
TP9
TP27
L10BH
FL
1
(D1E)
S2
S20
883
2734
AMINI,
NAGRIZAJUI,
ZAPALJIVI,
TENI,N.D.N. ili
POLIAMINI,
NAGRIZAJUI,
ZAPALJIVI,
TENI,N.D.N.
T11
TP2
TP27
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2734
AMINI,
NAGRIZAJUI,
ZAPALJIVI,
TENI,N.D.N. ili
POLIAMINI,NAGRIZA
JUI, ZAPALJIVI,
TENI, N.D.N.
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10BH
AT
1
(E)
S20
88
2735
AMINI,
NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N. ili
POLIAMINI,
NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N.
MP15
T11
TP1
TP27
L4BN
AT
2
(E)
80
2735
AMINI,
NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N. ili
POLIAMINI,
NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N.
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
274
544
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP1
TP9
TP27
L10CH
TU14
TE21
FL
3
+8
274
544
LQ4
P001
IBC02
MP19
T11
TP1
TP27
L4BH
III
3
+8
274
544
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T7
TP1
TP28
CF1
8
+3
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
CF1
II
8
+3
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
AMINI, NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N. ili
POLIAMINI, NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N.
C7
274
LQ0
P001
AMINI, NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N. ili
TENI, N.D.N.
C7
II
274
LQ22
P001
IBC02
1553
CV13
CV28
2735
AMINI, NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N. ili
TENI, N.D.N.
2738
N-BUTILANILIN
2739
ANHIDRID BUTERNE
KISELINE
2740
80
2735
AMINI,
NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N. ili
POLIAMINI,
NAGRIZAJUI,
TENI, N.D.N.
60
2738
N-BUTILANILIN
80
2739
ANHIDRID
BUTERNE KISELINE
668
2740
nPROPILHLORFORMI
JAT
56
2741
BARIJUMHIPOHLOR
IT sa vie od 22%
dostupnog hlora
S2
S9
S19
638
2742
HLORFORMIJATI,
OTROVNI,
NAGRIZAJUI,
ZAPALJIVI, N.D.N.
CV13
CV28
S2
S9
S19
638
2743
nBUTILHLOFORMIJA
T
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
638
2744
CIKLOBUTILHLORF
ORMIJAT
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
2745
HLORMETILHLORF
ORMIJAT
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
2746
FENILHLORFORMIJ
AT
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2747
tercBUTILCIKLOHEKSILHLORFORMIJAT
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
2748
2ETILHEKSILHLORFO
RMIJAT
T14
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
2749
TETRAMETILSILAN
MP15
T7
TP2
L4BH
AT
2
(E)
S9
S19
60
2750
1,3DIHLORPROPAN-2OL
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2751
DIETILTIOFOSFORIL
HLORID
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
30
2752
1,2-EPOKSI-3ETOKSIPROPAN
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
TFC
6.1
+3
+8
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
L10CH
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
LQ11
P002
IBC08
MP2
T3
TP33
HLORFORMIJATI,
OTROVNI, NAGRIZAJUI,
ZAPALjIVI, N.D.N.
6.1
TFC
II
6.1
+3
+8
LQ17
P001
IBC01
MP15
2743
n-BUTILHLOFORMIJAT
6.1
TFC
II
6.1
+3
+8
LQ17
P001
MP15
T20
2744
CIKLOBUTILHLORFORMIJ
AT
6.1
TFC
II
6.1
+3
+8
LQ17
P001
IBC01
MP15
2745
HLORMETILHLORFORMIJ
AT
6.1
TC1
II
6.1
+8
LQ17
P001
IBC02
2746
FENILHLORFORMIJAT
6.1
TC1
II
6.1
+8
LQ17
2747
terc-BUTILCIKLOHEKSILHLORFORMIJAT
6.1
T1
III
6.1
2748
2ETILHEKSILHLORFORMIJ
AT
6.1
TC1
II
2749
TETRAMETILSILAN
F1
2750
1,3-DIHLORPROPAN-2-OL
6.1
2751
DIETILTIOFOSFORILHLOR
ID
2752
1,2-EPOKSI-3ETOKSIPROPAN
C7
III
6.1
T1
II
C3
n-PROPILHLORFORMIJAT
6.1
2741
BARIJUMHIPOHLORIT sa
vie od 22% dostupnog
hlora
2742
274
AT
3
(E)
AT
2
(E)
AT
3
(E)
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
SGAN
TU3
AT
2
(E)
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
TP2
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
FL
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
6.1
+8
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
LQ3
P001
MP7
MP17
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
C3
II
LQ22
F1
III
LQ7
274
561
B4
1554
TU15
TE19
TU15
TE19
CV13
CV28
CV1
CV13
CV28
V11
S9
S19
S2
S9
S17
CV24
CV28
CV13
CV28
S2
2753
N-ETIL-NBENZILTOLUIDINI, TENI
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2753
N-ETIL-NBENZILTOLUIDINI,
TENI
2754
N-ETILTOLUIDINI
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2754
N-ETILTOLUIDINI
2757
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, OTROVAN,
VRST,
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2757
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
OTROVAN, VRST,
2757
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, OTROVAN,
VRST,
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2757
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
OTROVAN, VRST,
2757
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, OTROVAN,
VRST,
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2757
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
OTROVAN, VRST,
2758
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2758
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
2758
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2758
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
2759
PESTICID NA BAZI
ARSENA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2759
PESTICID NA BAZI
ARSENA,
OTROVAN, VRST
2759
PESTICID NA BAZI
ARSENA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2759
PESTICID NA BAZI
ARSENA,
OTROVAN, VRST
2759
PESTICID NA BAZI
ARSENA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2759
PESTICID NA BAZI
ARSENA,
OTROVAN, VRST
2760
PESTICID NA BAZI
ARSENA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2760
PESTICID NA BAZI
ARSENA, ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
2760
PESTICID NA BAZI
ARSENA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2760
PESTICID NA BAZI
ARSENA, ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
1555
VV9
VV9
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2761
ORGANOHLORNI
PESTICID,
OTROVAN, VRST,
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2761
ORGANOHLORNI
PESTICID,
OTROVAN, VRST,
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2761
ORGANOHLORNI
PESTICID,
OTROVAN, VRST,
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2762
ORGANOHLORNI
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2762
ORGANOHLORNI
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2763
TRIAZINSKI
PESTICID,
OTROVAN, VRST,
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2763
TRIAZINSKI
PESTICID,
OTROVAN, VRST,
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2763
TRIAZINSKI
PESTICID,
OTROVAN, VRST,
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2764
TRIAZINSKI
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2764
TRIAZINSKI
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, VRST
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2771
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, VRST
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, VRST
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2771
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, VRST
2761
ORGANOHLORNI
PESTICID, OTROVAN,
VRST,
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
2761
ORGANOHLORNI
PESTICID, OTROVAN,
VRST,
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
2761
ORGANOHLORNI
PESTICID, OTROVAN,
VRST,
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
2762
ORGANOHLORNI
PESTICID, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
2762
ORGANOHLORNI
PESTICID, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
2763
TRIAZINSKI PESTICID,
OTROVAN, VRST,
6.1
T7
6.1
2763
OTROVAN, VRST,
6.1
T7
II
2763
OTROVAN, VRST,
6.1
T7
2764
ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja
ispod 23C
2764
ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja
ispod 23C
2771
2771
B4
1556
VV9
VV9
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
ZAPALjIV,
OTROVANTEAN, TEAN,
taka paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
2772
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja
ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
2775
PESTICID NA BAZI SOLI

BAKRA, OTROVAN,
VRST,
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
2775

BAKRA, OTROVAN,
VRST,
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
2775

BAKRA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
2776

BAKRA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
2776

BAKRA, ZAPALjIV,
OTROVAN, taka paljenja
ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
2777
PESTICID NA BAZI IVE,

OTROVAN, VRST
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
2777

OTROVAN, VRST
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
2777

OTROVAN, VRST
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
2771
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, VRST
2772
CV13
CV28
S9
60
2771
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, VRST
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2772
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
ZAPALJIV,
OTROVANTEAN,
TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2772
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2775
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
OTROVAN, VRST,
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2775
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
OTROVAN, VRST,
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2775
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
OTROVAN, VRST
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2776
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2776
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, taka
paljenja ispod 23C
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2777
PESTICID NA BAZI
IVE, OTROVAN,
VRST
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2777
PESTICID NA BAZI
IVE, OTROVAN,
VRST
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2777
PESTICID NA BAZI
IVE, OTROVAN,
VRST
B3
1557
VV9
VV9
VV9
2778

ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja
ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2778
PESTICID NA BAZI
IVE, ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
2778

ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja
ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2778
PESTICID NA BAZI
IVE, ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
2779
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA, OTROVAN
, VRST
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2779
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN , VRST
2779
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, VRST
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2779
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, VRST
2779
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, VRST
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2779
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, VRST
2780
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, VRST taka
paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2780
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, VRST
taka paljenja ispod
23C
2780
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, VRST taka
paljenja ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2780
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, VRST
taka paljenja ispod
23C
2781
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2781
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA,
OTROVAN, VRST
2781
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2781
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA,
OTROVAN, VRST
2781
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2781
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA,
OTROVAN, VRST
2782
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2782
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA, ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
1558
VV9
VV9
2782
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
2783
CV13
CV28
S2
S19
336
2782
PESTICID NA BAZI
PIRIDILA, ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2783
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
OTROVAN, VRST
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2783
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
OTROVAN, VRST
CV13
CV28
S9
60
2783
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
OTROVAN, VRST
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2784
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2784
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2785
4-TIAPENTANAL
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2786
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
OTROVAN, VRST
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2786
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
OTROVAN, VRST
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2786
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
OTROVAN, VRST
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2787
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN
taka paljenja ispod
23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
2783
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
2783
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
2784
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
2784
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
2785
4-TIAPENTANAL
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
2786
ORGANOKALAJNI
PESTICID, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
2786
ORGANOKALAJNI
PESTICID, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
2786
ORGANOKALAJNI
PESTICID, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
2787
ORGANOKALAJNI
PESTICID, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN taka
paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
1559
VV9
VV9
2787
ORGANOKALAJNI
PESTICID, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN taka
paljenja ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
2787
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN
taka paljenja ispod
23C
2788
ORGANSKO JEDINjENjE
KALAJA, TENO, N.D.N.
6.1
T3
6.1
43
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2788
ORGANSKO
JEDINJENJE
KALAJA, TENO,
N.D.N.
2788
ORGANSKO JEDINjENjE
KALAJA, TENO N.D.N.
6.1
T3
II
6.1
43
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2788
ORGANSKO
JEDINJENJE
KALAJA, TENO
N.D.N.
2788
ORGANSKO JEDINjENjE
KALAJA, TENO, N.D.N.
6.1
T3
III
6.1
43
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2788
ORGANSKO
JEDINJENJE
KALAJA, TENO,
N.D.N.
2789
GLACIJALNA SIRETNA
KISELINA ili RASTVOR
SIRETNE KISELINE,
koncentracija kiseline vea
od 80%(masenih)
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2789
GLACIJALNA
SIRETNA KISELINA
ili RASTVOR
SIRETNE
KISELINE,
koncentracija kiseline
vea od
80%(masenih)
2790
SIRETNA KISELINA,
RASTVOR, koncentracija
kiseline u opsegu od 50%
do najvie 80%(masenih)
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2790
SIRETNA
KISELINA,
RASTVOR,
u opsegu od 50% do
najvie 80%(masenih)
2790
SIRETNA KISELINA,
RASTVOR, koncentracija
kiseline vea od 10% i
manja od 50%(masenih)
C3
III
597
647
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2790
SIRETNA
KISELINA,
RASTVOR,
vea od 10% i manja
od 50%(masenih)
2793
OTPACI GVOA
(STRUGOTINA, OPILjCI) u
obliku podlonom
samozagrevanju
4.2
S4
III
4.2
592
LQ0
P003
IBC08
LP02
R001
V4
40
2793
OTPACI GVOA
(STRUGOTINA,
OPILJCI) u obliku
podlonom
samozagrevanju
2794
ELEKTRINI
AKUMULATORI SA
TENIM ELEKTROLITOM
C11
295
598
LQ0
P801
P801a
3
(E)
VV14
80
2794
ELEKTRINI
AKUMULATORI SA
TENIM
ELEKTROLITOM
2795
ELEKTRINI
AKUMULATORI SA
TENIM ELEKTROLITOM
C11
295
598
LQ0
P801
P801a
3
(E)
VV14
80
2795
ELEKTRINI
AKUMULATORI SA
TENIM
ELEKTROLITOM
PP20
B3B6
3
(E)
MP14
1560
V1
2796
SUMPORNA KISELINA sa
najvie 51% kiseline ili
AKUMULATORSKA
KISELINA
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4BN
AT
2
(E)
80
2796
SUMPORNA
KISELINA sa najvie
51% kiseline ili
AKUMULATORSKA
KISELINA
2797
ALKALNI ELEKTROLIT ZA
PUNjENjE BATERIJA
C5
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
TP28
L4BN
AT
2
(E)
80
2797
ALKALNI
ELEKTROLIT ZA
PUNJENJE
BATERIJA
2798
FENILFOSFORDIHLORID
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2798
FENILFOSFORDIHL
ORID
2799
FENILFOSFORTIODIHLOR
ID
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2799
FENILFOSFORTIODI
HLORID
2800
BATERIJE, VLANE, KOJE

NE CURE
C11
80
2800
BATERIJE, VLANE,
KOJE NE CURE
2801
BOJA,
NAGRIZAJUA,TENA,
N.D.N. ili POLUFABRIKAT
BOJE,NAGRIZAJUI,TEN
A, N.D.N.
C9
88
2801
BOJA,
NAGRIZAJUA,TE
NA, N.D.N. ili
POLUFABRIKAT
BOJE,NAGRIZAJUI,
TENA, N.D.N.
2801
BOJA,
NAGRIZAJUA,TENA,.D.
N. ili POLUFABRIKAT
BOJE,NAGRIZAJUI,
TEAN, N.D.N.
2801
BOJA,
NAGRIZAJUA,TENA
N.D.N. ili POLUFABRIKAT
BOJE,NAGRIZAJUI,
TEAN, N.D.N.
2802
238
295
598
LQ0
P003
P801a
PP16
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10BH
AT
1
(E)
C9
II
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
AT
2
(E)
80
2801
BOJA,
NAGRIZAJUA,TE
NA,.D.N. ili
POLUFABRIKAT
BOJE,NAGRIZAJUI,
TEAN, N.D.N.
C9
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
AT
3
(E)
80
2801
BOJA,
NAGRIZAJUA,TE
NA N.D.N. ili
POLUFABRIKAT
BOJE,NAGRIZAJUI,
TEAN, N.D.N.
BAKARHLORID
C2
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
VV9
80
2802
BAKARHLORID
2803
GALIJUM
C10
III
LQ24
P800
PP41
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
VV9
80
2803
GALIJUM
2805
LITIJUMHIDRID, VRST
RASTOP
4.3
W2
II
4.3
LQ11
P410
IBC04
PP40
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
CV23
423
2805
LITIJUMHIDRID,
VRST RASTOP
2806
LITIJUMNITRID
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
IBC04
1
(B1E)
V1
CV23
2806
LITIJUMNITRID
2807
Namagnetisana materija
M11
2807
Namagnetisana
materija
2809
IVA
C9
2809
IVA
MP2
599
LQ19
P800
S20
S20

III
VV14
3
(E)
MP15
L4BN
1561
AT
3
(E)
80
2810
ORGANSKA OTROVNA
TENOST, N.D.N.
6.1
T1
6.1
274
315
614
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2810
ORGANSKA
OTROVNA
TENOST, N.D.N.
2810
ORGANSKA OTROVNA
TENOST, N.D.N.
6.1
T1
II
6.1
274
614
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2810
ORGANSKA
OTROVNA
TENOST, N.D.N.
2810
ORGANSKA OTROVNA
TENOST, N.D.N.
6.1
T1
III
6.1
274
614
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2810
ORGANSKA
OTROVNA
TENOST, N.D.N.
2811
ORGANSKA OTROVNA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
6.1
T2
6.1
274
614
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU15
TE19
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2811
ORGANSKA
OTROVNA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
2811
ORGANSKA OTROVNA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
6.1
T2
II
6.1
274
614
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2811
ORGANSKA
OTROVNA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
2811
ORGANSKA OTROVNA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
6.1
T2
III
6.1
274
614
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2811
ORGANSKA
OTROVNA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
2812
Natrijumaluminat, vrst
C6
2812
Natrijumaluminat,
vrst
2813
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
N.D.N.
4.3
W2
4.3
274
LQ0
P403
IBC99
PP83
MP2
2813
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
2813
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
N.D.N.
4.3
W2
II
4.3
274
LQ11
P410
IBC07
PP83
MP14
T3
TP33
SGAN
2813
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
N.D.N.
4.3
W2
III
4.3
274
LQ12
P410
IBC08
R001
PP83
B4
MP14
T1
TP33
SGAN
2814
ZARAZNA MATERIJA
OPASNA ZA LjUDE
6.2
31
6.2
318
LQ0
P620
MP5
O
(E)
CV13
CV25
CV26
CV28
2814
ZARAZNA MATERIJA
OPASNA ZA LjUDE, u
tenom azotu
6.2
31
6.2
+2.2
318
LQ0
P620
MP5
O
(E)
2814
ZARAZNA MATERIJA
OPASNA ZA LjUDE
(ivotinjske leine)
6.2
31
6.2
318
LQ0
P099
P620
MP5
BK1
BK2
O
(E)
2815
N-AMINOETILPIPERAZIN
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
2817
AMONIJUMHIDROGENDIF
LUORID, RASTVOR
CT1
II
8
+6.1
LQ22
P001
IBC02
MP15
T8
TP2
TP12
L4DH
V11
VV9
1562
TU14
TE21
0
(B1E)
V1
CV23
AT
0
(D1E)
V1
V12
CV23
423
2813
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
AT
O
(E)
V1
CV23
423
2813
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
S3
S9
S15
2814
ZARAZNA
MATERIJA OPASNA
ZA LJUDE
CV13
CV25
CV26
CV28
S3
S9
S15
2814
ZARAZNA
MATERIJA OPASNA
ZA LJUDE, u tenom
azotu
CV13
CV25
CV26
CV28
S3
S9
S15
606
2814
ZARAZNA
MATERIJA OPASNA
ZA LJUDE
(ivotinjske leine)
80
2815
NAMINOETILPIPERAZ
IN
86
2817
AMONIJUMHIDROG
ENDIFLUORID,
RASTVOR
AT
3
(E)
AT
2
(E)
V5
CV13
CV28
S20
AT
3
(E)
CV13
CV28
86
2817
AMONIJUMHIDROG
ENDIFLUORID,
RASTVOR
L4BN
AT
2
(E)
CV13
CV28
86
2818
AMONIJUMPOLISUL
FID, RASTVOR
TP1
L4BN
AT
3
(E)
CV13
CV28
86
2818
AMONIJUMPOLISUL
FID, RASTVOR
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2819
AMILFOSFAT KISELI
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2820
BUTERNA KISELINA
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2821
FENOL, RASTVOR
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2821
FENOL, RASTVOR
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2822
2-HLORPIRIDIN
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
80
2823
KROTONSKA
KISELINA, VRSTA
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
MP15
T7
TP2
L4BN
FL
2
(E)
83
2826
ETILHLORTIOFORMI
JAT
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
2829
KAPRONSKA
KISELINA
LITIJUMFEROSILICID
4.3
W2
II
4.3
LQ11
P410
IBC07
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
423
2830
LITIJUMFEROSILICI
D
2831
1,1,1-TRIHLORETAN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
AT
2
(E)
60
2831
1,1,1-TRIHLORETAN
2834
FOSFORNA KISELINA
C2
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
80
2834
FOSFORNA
KISELINA
2835
NATRIJUMALUMINIJUMHI
DRID
4.3
W2
II
4.3
LQ11
P410
IBC04
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
423
2835
NATRIJUMALUMINIJ
UMHIDRID
2837
BISULFATI, VODENI
RASTVOR
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
2837
BISULFATI, VODENI
RASTVOR
2817
AMONIJUMHIDROGENDIF
LUORID, RASTVOR
CT1
III
8
+6.1
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T4
TP1
TP12
L4DH
2818
AMONIJUMPOLISULFID,
RASTVOR
CT1
II
8
+6.1
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
2818
AMONIJUMPOLISULFID,
RASTVOR
CT1
III
8
+6.1
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T4
2819
AMILFOSFAT KISELI
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
2820
BUTERNA KISELINA
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2821
FENOL, RASTVOR
6.1
T1
II
6.1
LQ17
2821
FENOL, RASTVOR
6.1
T1
III
6.1
2822
2-HLORPIRIDIN
6.1
T1
II
2823
KROTONSKA KISELINA,
VRSTA
C4
2826
ETILHLORTIOFORMIJAT
2829
KAPRONSKA KISELINA
2830
274
B3
1563
TU14
TE21
TU15
TE19
VV9
S2
V1
V12
CV23
CV13
CV28
VV9
V1
CV23
S9
2837
BISULFATI, VODENI
RASTVOR
C1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
2838
VINILBUTIRAT,
STABILIZOVAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
2839
ALDOL (3HIDROKSIBUTIRALDEHID)
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
AT
2
(E)
2840
BUTIRALDOKSIM
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
2841
DI-n-AMILAMIN
FT1
III
3
+6.1
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T4
TP1
L4BH
FL
3
(E)
2842
NITROETAN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
2844
KALCIJUMMANGANSILICI
D
4.3
W2
III
4.3
LQ12
P410
IBC08
R001
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
2845
SAMOZAPALjIVA
ORGANSKA TENOST,
N.D.N.
4.2
S1
4.2
274
LQ0
P400
PR1
MP2
T22
TP2
TP7
TP9
L21DH
AT
0
(B1E)
V1
S20
2846
SAMOZAPALjIVA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S2
4.2
274
LQ0
P404
MP13
0
(B1E)
V1
S20
2849
3-HLORPROPAN-1-OL
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
2850
TETRAPROPILEN
(PROPILENTETRAMER)
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
2851
BORTRIFLUORIDDIHIDRA
T
C1
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
2852
DIPIKRILSULFID,
NAVLAEN sa najmanje
10%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP24
MP2
2853
MAGNEZIJUMFLUORSILIK
AT
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
274
545
B4
TU15
TE19
TU15
TU14
TC1
TE21
TM1
TU15
TE19
AT
2
(E)
LGBF
FL
3
(E)
L4BN
AT
2
(E)
CV13
CV28
CV13
CV28
V5
VV7
TP33
1564
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
2837
BISULFATI, VODENI
RASTVOR
S2
S20
339
2838
VINILBUTIRAT,
STABILIZOVAN
S9
S19
60
2839
ALDOL (3HIDROKSIBUTIRALD
EHID)
S2
30
2840
BUTIRALDOKSIM
S2
36
2841
DI-n-AMILAMIN
S2
30
2842
NITROETAN
423
2844
KALCIJUMMANGAN
SILICID
333
2845
SAMOZAPALJIVA
ORGANSKA
TENOST, N.D.N.
2846
SAMOZAPALJIVA
ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
CV23
CV13
CV28
S9
60
2849
3-HLORPROPAN-1OL
S2
30
2850
TETRAPROPILEN
(PROPILENTETRAM
ER)
80
2851
BORTRIFLUORIDDI
HIDRAT
2852
DIPIKRILSULFID,
NAVLAEN sa
najmanje
10%(masenih) vode
2853
MAGNEZIJUMFLUO
RSILIKAT
S17
1
(B)
T1
80
VV9
CV13
CV28
S9
60
2854
AMONIJUMFLUORSILIKAT
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
2854
AMONIJUMFLUORSI
LIKAT
2855
CINKFLUORSILIKAT
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
2855
CINKFLUORSILIKAT
2856
FLUORSILIKATI, N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
2856
FLUORSILIKATI,
N.D.N.
2857
RASHLADNE MAINE sa
nezapaljivim, neotrovnim
gasovima ili rastvorom
amonijaka (UN 2672)
6A
2.2
119
LQ0
P003
PP32
MP9
3
(E)
2857
RASHLADNE
MAINE sa
nezapaljivim,
neotrovnim gasovima
ili rastvorom
amonijaka (UN 2672)
2858
CIRKONIJUM, SUV
namotana ica,gotovi
limovi,trake(debljine od
minimum 18 m, do najvie
254 m)
4.1
F3
III
4.1
546
LQ9
P002
LP02
R001
MP11
3
(E)
40
2858
CIRKONIJUM, SUV
namotana ica,gotovi
limovi,trake(debljine
od minimum 18 m,
do najvie 254 m)
2859
AMONIJUMMETAVANADA
T
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2859
AMONIJUMMETAVA
NADAT
2861
AMONIJUMPOLIVANADAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2861
AMONIJUMPOLIVAN
ADAT
2862
VANADIJUMPENTOKSID,
nerastopljen
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2862
VANADIJUMPENTO
KSID, nerastopljen
2863
NATRIJUMAMONIJUMVAN
ADAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2863
NATRIJUMAMONIJU
MVANADAT
2864
KALIJUMMETAVANADAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2864
KALIJUMMETAVANA
DAT
2865
HIDROKSILAMINSULFAT
C2
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
80
2865
HIDROKSILAMINSUL
FAT
2869
TITANTRIHLORID, SMEA
C2
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
80
2869
TITANTRIHLORID,
SMEA
2869
C2
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
80
2869
TITANTRIHLORID,
SMEA
2870
ALUMINIJUMBORHIDRID
4.2
SW
4.2
+4.3
LQ0
P400
PR1
MP2
T21
TP7
TP33
L21DH
AT
0
(B1E)
V1
S20
X333
2870
ALUMINIJUMBORHI
DRID
2870
ALUMINIJUMBORHIDRID
U UREAJIMA
4.2
SW
4.2
+4.3
LQ0
P002
0
(B1E)
V1
S20
2870
ALUMINIJUMBORHI
DRID U UREAJIMA
600
PP13
MP2
1565
TU14
TC1
TE21
TM1
CV9
VV1
VV9
VV9
V11
VV9
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
CT1
8
+6.1
LQ0
P001
KALCIJUMHIPOHLORIT,
HIDRATISAN ili SMEA
KALCIJUMHLORITA,
HIDRATISANA sa najmanje
5,5% a najvie 16% vode
5.1
O2
II
5.1
313
314
322
LQ11
P002
IBC08
B4B1
3
MP10
SGAN
2880
KALCIJUMHIPOHLORIT,
HIDRATISAN ili SMEA
KALCIJUMHLORITA,
HIDRATISANA sa najmanje
5,5% a najvie 16% vode
5.1
O2
III
5.1
313
314
LQ12
P002
IBC08
R001
B4
MP10
SGAV
2881
SUV
4.2
S4
4.2
274
LQ0
P404
MP13
T21
TP7
TP33
2881
SUV
4.2
S4
II
4.2
274
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
2871
ANTIMON U PRAHU
6.1
T5
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
2872
DIBROMHLORPROPANI
6.1
T1
II
6.1
LQ17
2872
DIBROMHLORPROPANI
6.1
T1
III
6.1
2873
DIBUTILAMINOETANOL
6.1
T1
III
2874
FURFURIL ALKOHOL
6.1
T1
2875
HEKSAHLOROFEN
6.1
2876
REZORCINOL
2878
SUNERASTI TITANIJUM
U GRANULAMA ili
SUNERASTI TITANIJUM
U PRAHU
2879
SELENOKSIHLORID
2880
B3
CV13
CV28
S9
60
2871
ANTIMON U PRAHU
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2872
DIBROMHLORPROP
ANI
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2872
DIBROMHLORPROP
ANI
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2873
DIBUTILAMINOETAN
OL
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2874
FURFURIL
ALKOHOL
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
2875
HEKSAHLOROFEN
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
2876
REZORCINOL
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
VV1
40
2878
SUNERASTI
TITANIJUM U
GRANULAMA ili
SUNERASTI
TITANIJUM U
PRAHU
MP8
MP17
T10
TP2
TP12
L10BH
AT
1
(C1D)
X886
2879
SELENOKSIHLORID
TU3
AT
2
(E)
CV24
CV35
50
2880
KALCIJUMHIPOHLO
RIT, HIDRATISAN ili
SMEA
KALCIJUMHLORITA,
HIDRATISANA sa
najmanje 5,5% a
najvie 16% vode
TU3
AT
3
(E)
CV24
CV35
50
2880
KALCIJUMHIPOHLO
RIT, HIDRATISAN ili
SMEA
KALCIJUMHLORITA,
HIDRATISANA sa
najmanje 5,5% a
najvie 16% vode
AT
0
(B1E)
V1
43
2881
METALNI
KATALIZATOR, SUV
AT
2
(D1E)
V1
V12
40
2881
METALNI
KATALIZATOR, SUV
1566
SGAN
VV9
CV13
CV28
V11
VV8
S20
S20
2881
SUV
4.2
S4
4.2
274
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
2900
ZARAZNA MATERIJA,
OPASNA SAMO ZA
IVOTINjE
6.2
62
6.2
318
LQ0
P620
MP5
O
(E)
CV13
CV25
CV26
CV28
2900
ZARAZNA MATERIJA,
OPASNA SAMO ZA
IVOTINjE, u tenom azotu
6.2
62
6.2
+2.2
318
LQ0
P620
MP5
O
(E)
2900
ZARAZNA MATERIJA,
OPASNA SAMO ZA
IVOTINjE (ivotinjske
leine i otpaci)
6.2
I2
6.2
318
LQ0
P099
P620
MP5
BK1
BK2
2901
BROMHLORID
2TOC
2.3
+5.1
+8
LQ0
P200
MP9
(M)
2902
PESTICID, OTROVAN,
TEAN, N.D.N.
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
2902
PESTICID, OTROVAN,
TEAN, N.D.N.
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
2902
PESTICID, OTROVAN,
TEAN,N.D.N.
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
2903
PESTICID, OTROVAN,
ZAPALjIV, TEAN,N.D.N.
taka paljenja najmanje
23C
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
2903
PESTICID, OTROVAN,
ZAPALjIV, TEAN,N.D.N.
23C
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
2903
PESTICID, OTROVAN,
ZAPALjIV, TEAN, N.D.N.
23C
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
III
B3
2881
METALNI
KATALIZATOR, SUV
S3
S9
S15
2900
ZARAZNA
MATERIJA, OPASNA
SAMO ZA
IVOTINJE
CV13
CV25
CV26
CV28
S3
S9
S15
2900
ZARAZNA
MATERIJA, OPASNA
SAMO ZA
IVOTINJE, u tenom
azotu
O
(E)
CV13
CV25
CV26
CV28
S3
S9
S15
606
2900
ZARAZNA
MATERIJA, OPASNA
SAMO ZA
IVOTINJE
(ivotinjske leine i
otpaci)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
265
2901
BROMHLORID
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2902
PESTICID,
OTROVAN, TEAN,
N.D.N.
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2902
PESTICID,
OTROVAN, TEAN,
N.D.N.
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2902
PESTICID,
OTROVAN,
TEAN,N.D.N.
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2903
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV,
TEAN,N.D.N. taka
paljenja najmanje
23C
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
2903
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV,
TEAN,N.D.N. taka
paljenja najmanje
23C
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
2903
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
N.D.N. taka paljenja
najmanje 23C
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
PxBH(M)
1567
3
(E)
V1
V4
40
2904
HLORFENOLATI, TENI ili

FENOLATI, TENI
C9
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2905
HLORFENOLATI, VRSTI
ili FENOLATI, VRSTI
C10
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
2907
SMEA
IZOSORBITDINITRATA sa
ne manje od 60%
laktoze,manoze,skroba ili
kalcijum-hidrogen-fosfata
4.1
II
4.1
127
LQ8
P406
IBC06
PP26
PP80
B12
MP2
2908
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, IZUZET
KOMAD ZA OTPREMU PRAZNA AMBALAA
290
LQ0
Vidi
2.2.7
Vidi
4.1.9.
1.3
4
(E)
2909
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, IZUZET
KOMAD ZA OTPREMU PROIZVODI PRIRODNOG
ili OSIROMAENOG
URANIJUMA ili
PRIRODNOG TORIJUMA
290
LQ0
Vidi
2.2.7
Vidi
4.1.9.
1.3
2910
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, IZUZET
KOMAD ZA OTPREMU OGRANIENA KOLIINA
290
LQ0
Vidi
2.2.7
2911
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, IZUZET
KOMAD ZA OTPREMU INSTRUMENTI ILI
PROIZVODI
290
LQ0
2912
RADIOAKTIVNA
MATERIJA, NISKE
SPECIFINE AKTIVNOSTI
(LSA-1), nefisione ili fisione,
izuzete
172
317
325
LQ0
7X
80
2904
HLORFENOLATI,
TENI ili FENOLATI,
TENI
80
2905
HLORFENOLATI,
VRSTI ili
FENOLATI, VRSTI
S17
2907
SMEA
IZOSORBITDINITRA
TA sa ne manje od
60%
laktoze,manoze,skrob
a ili kalcijumhidrogen-fosfata
CV33
S5
S13
S21
2908
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, IZUZET
KOMAD ZA
OTPREMU PRAZNA AMBALAA
4
(E)
CV33
S5
S13
S21
2909
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, IZUZET
KOMAD ZA
OTPREMU PROIZVODI
PRIRODNOG ili
OSIROMAENOG
URANIJUMA ili
PRIRODNOG
TORIJUMA
Vidi
4.1.9.
1.3
4
(E)
CV33
S5
S13
S21
2910
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, IZUZET
KOMAD ZA
OTPREMU OGRANIENA
KOLIINA
Vidi
2.2.7
Vidi
4.1.9.
1.3
4
(E)
CV33
S5
S13
S21
2911
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, IZUZET
KOMAD ZA
OTPREMU INSTRUMENTI ILI
PROIZVODI
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
CV33
S6
S11
S13
S21
2912
RADIOAKTIVNA
MATERIJA, NISKE
SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSA1), nefisione ili fisione,
izuzete
MP15
T1
TP33
L4BN
AT
3
(E)
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
2
(B)
T5
TP4
1568
S2.65AN
(+)
L2.65CN
(+)
TU36
TT7
TM7
AT
O
(E)
VV9
V11
V12
VV16
70
2913
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, POVRINSKI
KONTAMINIRANI
PREDMETI (SCO-I ili SCOII), nefisione ili fisione,
izuzete
7X
172
317
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
O
(E)
2915
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP A - KOMAD
ZA OTPREMU uobiajene
forme, nefisione ili fisione,
izuzete
7X
172
317
325
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
2916
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP B(U) KOMAD ZA OTPREMU,
nefisione ili fisione, izuzete
7X
172
317
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
2917
RADIOAKTIVNE
7X
172
317
LQ0
2919
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, KOJE SE
TRANSPORTUJU PO
POSEBNOM
SPORAZUMU, nefisione ili
fisione, izuzete
7X
172
317
2920
NAGRIZAJUA TENOST,
ZAPALjIVA, N.D.N.
CF1
8
+3
2920
NAGRIZAJUA TENOST,
ZAPALjIVA, N.D.N.
CF1
II
2921
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA, ZAPALjIVA,
N.D.N.
CF2
2921
NAGRIZAJUA VRSTA
N.D.N.
2922
NAGRIZAJUA
TENOST,OTROVNA,
N.D.N.
2922
2922
CV33
S6
S11
S13
S21
70
2913
RADIOAKTIVNE
MATERIJE,
POVRINSKI
KONTAMINIRANI
PREDMETI (SCO-I ili
SCO-II), nefisione ili
fisione, izuzete
O
(E)
CV33
S6
S11
S12
S13
S21
70
2915
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP A KOMAD ZA
OTPREMU
uobiajene forme,
nefisione ili fisione,
izuzete
Vidi
4.1.9.
1.3
O
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
2916
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP B(U)
- KOMAD ZA
OTPREMU, nefisione
ili fisione, izuzete
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
O
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
2917
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP B(U)
- KOMAD ZA
OTPREMU, nefisione
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
0
(-)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
2919
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, KOJE SE
TRANSPORTUJU PO
POSEBNOM
SPORAZUMU,
nefisione ili fisione,
izuzete
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10BH
FL
1
(D1E)
S2
S20
883
2920
NAGRIZAJUA
TENOST,
ZAPALJIVA, N.D.N.
8
+3
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
2920
NAGRIZAJUA
TENOST,
ZAPALJIVA, N.D.N.
8
+4.1
274
LQ0
P002
IBC05
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
S20
884
2921
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
ZAPALJIVA, N.D.N.
CF2
II
8
+4.1
274
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
84
2921
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
ZAPALJIVA, N.D.N.
CT1
8
+6.1
274
LQO
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10BH
AT
1
(C1D)
CV13
CV28
886
2922
NAGRIZAJUA
TENOST,OTROVN
A, N.D.N.
NAGRIZAJUA
TENOST,OTROVNA,
N.D.N.
CT1
II
8
+6.1
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
CV13
CV28
86
2922
NAGRIZAJUA
TENOST,OTROVN
A, N.D.N.
NAGRIZAJUA
TENOST,OTROVNA,
N.D.N.
CT1
III
8
+6.1
274
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
AT
3
(E)
CV13
CV28
86
2922
NAGRIZAJUA
TENOST,OTROVN
A, N.D.N.
B4
1569
VV17
V11
S20
2923
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA,OTROVNA,
N.D.N.
CT2
8
+6.1
274
LQ0
P002
IBC05
2923
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA,OTROVNA,
N.D.N.
CT2
II
8
+6.1
274
LQ23
P002
IBC08
2923
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA,OTROVNA,
N.D.N.
CT2
III
8
+6.1
274
LQ24
P002
IBC08
R001
2924
ZAPALjIVA TENOST,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
FC
3
+8
274
LQ3
2924
ZAPALjIVA TENOST,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
FC
II
3
+8
274
2924
ZAPALjIVA TENOST,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
FC
III
3
+8
2925
ZAPALjIVA ORGANSKA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, VRSTA ,
N.D.N.
4.1
FC1
II
2925
ZAPALjIVA ORGANSKA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, VRSTA,
N.D.N.
4.1
FC1
2926
ZAPALjIVA ORGANSKA
MATERIJA, OTROVNA,
VRSTA, N.D.N.
4.1
2926
ZAPALjIVA ORGANSKA
MATERIJA, OTROVNA,
VRSTA ,N.D.N.
2927
OTROVNA ORGANSKA
TENOST, NAGRIZAJUA,
N.D.N.
886
2923
NAGRIZAJUA
VRSTA
MATERIJA,OTROVN
A, N.D.N.
CV13
CV28
86
2923
NAGRIZAJUA
VRSTA
MATERIJA,OTROVN
A, N.D.N.
CV13
CV28
86
2923
NAGRIZAJUA
VRSTA
MATERIJA,OTROVN
A, N.D.N.
S2
S20
338
2924
ZAPALJIVA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
2
(D1E)
S2
S20
338
2924
ZAPALJIVA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
FL
3
(E)
S2
38
2924
ZAPALJIVA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
SGAN
AT
2
(E)
V11
V12
48
2925
ZAPALJIVA
ORGANSKA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
VRSTA , N.D.N.
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V12
48
2925
ZAPALJIVA
ORGANSKA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
VRSTA, N.D.N.
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V11
V12
CV28
46
2926
ZAPALJIVA
ORGANSKA
MATERIJA,
OTROVNA, VRSTA,
N.D.N.
MP10
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V12
CV28
46
2926
ZAPALJIVA
ORGANSKA
MATERIJA,
OTROVNA, VRSTA
,N.D.N.
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
AT
1
(E)
668
2927
OTROVNA
ORGANSKA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
L10CH
FL
1
(C1E)
LQ4
P001
IBC02
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
FL
274
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T7
TP1
TP28
L4BN
4.1
+8
274
LQ0
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
III
4.1
+8
274
LQ0
P002
IBC06
R001
MP10
T1
FT1
II
4.1
+6.1
274
LQ0
P002
IBC06
MP10
4.1
FT1
III
4.1
+6.1
274
LQ0
P002
IBC06
R001
6.1
TC1
6.1
+8
274
315
LQ0
P001
1570
TU14
TE21
TU14
TU15
TE19
TE21
CV13
CV28
V11
VV9
CV1
CV13
CV28
S20
S9
S17
2927
OTROVNA ORGANSKA
TENOST, NAGRIZAJUA,
N.D.N.
6.1
TC1
II
6.1
+8
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
2927
OTROVNA
ORGANSKA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
2928
OTROVNA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
6.1
TC2
6.1
+8
274
LQ0
P002
IBC05
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
668
2928
OTROVNA
ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
2928
OTROVNA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
6.1
TC2
II
6.1
+8
274
LQ18
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
2928
OTROVNA
ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
2929
OTROVNA ORGANSKA
TENOST, ZAPALjIVA,
N.D.N.
6.1
TF1
6.1
+3
274
315
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2929
OTROVNA
ORGANSKA
TENOST,
ZAPALJIVA, N.D.N.
2929
OTROVNA ORGANSKA
TENOST, ZAPALjIVA,
N.D.N.
6.1
TF1
II
6.1
+3
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
2929
OTROVNA
ORGANSKA
TENOST,
ZAPALJIVA, N.D.N.
2930
OTROVNA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
ZAPALjIVA, N.D.N.
6.1
TF3
6.1
+4.1
274
LQ0
P002
IBC05
MP18
T6
TP9
TP33
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
664
2930
OTROVNA
ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
ZAPALJIVA, N.D.N.
2930
OTROVNA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
ZAPALjIVA, N.D.N.
6.1
TF3
II
6.1
+4.1
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
64
2930
OTROVNA
ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
ZAPALJIVA, N.D.N.
2931
VANADILSULFAT
6.1
T5
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
2931
VANADILSULFAT
2933
METIL-2HLORPROPIONAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2933
METIL-2HLORPROPIONAT
2934
IZOPROPIL-2HLORPROPIONAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2934
IZOPROPIL-2HLORPROPIONAT
2935
ETHIL-2HLORPROPIONAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
2935
ETHIL-2HLORPROPIONAT
2936
TIOMLENA KISELINA
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2936
TIOMLENA
KISELINA
2937
alfa-METILBENZIL
ALKOHOL,TEAN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2937
alfa-METILBENZIL
ALKOHOL,TEAN
1571
V11
V12
40
2940
9FOSFABICIKLONON
ANI
(CIKLOOKTADIJENF
OSFINI)
S9
60
2941
FLUORANILINI
S9
60
2942
2TRIFLUORMETILANI
LIN
3
(E)
S2
30
2943
TETRAHIDROFURF
URILAMIN
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
2945
N-METILBUTILAMIN
AT
2
(E)
S9
60
2946
2-AMINO-5DIETILAMINOPENTA
N
FL
3
(E)
S2
30
2947
IZOPROPILHLORAC
ETAT
AT
2
(E)
S9
S19
60
2948
3TRIFLUORMETILANI
LIN
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V11
80
2949
NATRIJUMHIDROSU
LFID, HIDRATISAN
sa najmanje
25%kristalne vode
SGAN
AT
3
(E)
V1
423
2950
GRANULE
MAGNEZIJUMA,
OBLOENE, veliina
granule najmanje 149
m
2956
5-terc-BUTIL-2,4,6TRINITRO-m-KSILEN
(KSILENMOUS)
2940
9-FOSFABICIKLONONANI
(CIKLOOKTADIJENFOSFIN
I)
4.2
S2
II
4.2
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
SGAN
2941
FLUORANILINI
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
2942
2-TRIFLUORMETILANILIN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
L4BH
2943
TETRAHIDROFURFURILA
MIN
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
2945
N-METILBUTILAMIN
FC
II
3
+8
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
2946
2-AMINO-5DIETILAMINOPENTAN
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
2947
IZOPROPILHLORACETAT
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
2948
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
2949
NATRIJUMHIDROSULFID,
HIDRATISAN sa najmanje
25%kristalne vode
C6
II
LQ23
P002
IBC08
2950
GRANULE MAGNEZIJUMA,
OBLOENE, veliina
granule najmanje 149 m
4.3
W2
III
4.3
LQ12
P410
IBC08
R001
2956
5-terc-BUTIL-2,4,6TRINITRO-m-KSILEN
(KSILENMOUS)
4.1
SR1
III
4.1
LQ0
P409
MP2
2965
BORTRIFLUORIDDIMETIL
ETAR
4.3
WFC
4.3
+3
+8
LQ0
P401
MP2
T10
TP2
TP7
L10DH
TU4
TU14
TU22
TE21
TM2
FL
0
(B1E)
2966
TIOGLIKOL
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
523
638
V1
V12
AT
2
(D1E)
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
LGBF
FL
TP1
L4BH
T4
TP1
L4BH
MP19
T2
TP1
LGBF
MP15
T7
TP2
L4BH
B4
MP10
T7
TP2
B4
MP14
T1
BK2
TP33
TU15
TE19
TU15
TE19
CV13
CV28
CV13
CV28
3
(D)
1572
V1
V5
CV23
CV14
S14
CV23
S2
S20
382
2965
BORTRIFLUORIDDI
METIL ETAR
CV13
CV28
S9
S19
60
2966
TIOGLIKOL
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
547
LQ12
P002
IBC08
R001
B4
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
O
(E)
141
LQ25
P002
IBC08
PP34
B4
MP10
T3
BK1
BK2
TP33
SGAV
AT
2
(E)
7X
+7E
+8
172
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
0
(C)
CV33
RADIOAKTIVNA
MATERIJA,
URANHEKSAFLUORID nije
podloan fisiji ili se iskljuuje
fisija
7X
+8
172
317
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
0
(C)
2983
ETILENOKSID i
PROPILEN-OKSID, SMEA
sa najvie 30% etilen-oksida
FT1
3
+6.1
LQ0
P001
2984
VODONIKPEROKSID,VOD
ENI RASTVOR sa najmanje
8% i najvie 20% vodonikperoksida(stabilizovanog po
potrebi)
5.1
O1
III
5.1
65
LQ13
P504
IBC02
R001
2985
HLORSILANI, ZAPALjIVI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
FC
II
3
+8
274
548
LQ4
2986
HLORSILANI,
N.D.N.
CF1
II
8
+3
274
548
2987
HLORSILANI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
C3
II
2988
HLORSILANI, KOJI
REAGUJU SA VODOM,
ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI,
N.D.N.
4.3
WFC
4.3
+3
+8
2967
SULFAMINSKA KISELINA
C2
III
2968
MANEB, STABILIZOVAN ili

PREPARATI MANEBA,
STABILIZOVANI od
samozagrevanja
4.3
W2
III
4.3
2969
SEME RICINUSA ili

BRANO RICINUSA ili
POGAE RICINUSOVOG
SEMENA ili PAHULjICE
RICINUSA
M11
II
2977
RADIOAKTIVNA
MATERIJA,
URANHEKSAFLUORID,
FISIONI
2978
80
2967
SULFAMINSKA
KISELINA
423
2968
MANEB,
STABILIZOVAN ili
PREPARATI
MANEBA,
STABILIZOVANI od
samozagrevanja
90
2969
SEME RICINUSA ili

BRANO RICINUSA
ili POGAE
RICINUSOVOG
SEMENA ili
PAHULJICE
RICINUSA
S6
S11
S13
S21
78
2977
RADIOAKTIVNA
MATERIJA,
URANHEKSAFLUOR
ID, FISIONI
CV33
S6
S11
S13
S21
78
2978
RADIOAKTIVNA
MATERIJA,
URANHEKSAFLUOR
ID nije podloan fisiji
ili se iskljuuje fisija
S2
S19
336
2983
ETILENOKSID i
PROPILEN-OKSID,
SMEA sa najvie
30% etilen-oksida
50
2984
VODONIKPEROKSID
,VODENI RASTVOR
sa najmanje 8% i
najvie 20% vodonikperoksida(stabilizova
nog po potrebi)
VV9
V1
V5
CV23
VV3
MP7
MP17
T14
TP2
TP7
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
MP15
T4
TP1
TP6
TP24
LGBV
TU3
TC2
TE8
TE11
TT1
AT
3
(E)
CV24
P001
IBC02
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
X338
2985
HLORSILANI,
ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
FL
2
(E)
S2
X83
2986
HLORSILANI,
NAGRIZAJUI,
ZAPALJIVI, N.D.N.
274
548
LQ22
P001
IBC02
MP15
T14
TP2
TP27
L4BN
AT
2
(E)
X80
2987
HLORSILANI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
274
549
LQ0
P401
PR2
MP2
T10
TP2
TP7
TP9
L10DH
FL
0
(B1E)
X338
2988
HLORSILANI, KOJI
REAGUJU SA
VODOM, ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
PP10
B5
1573
TU14
TU26
TE21
TM2
TM3
V1
CV23
S2
S20
2989
OLOVOFOSFIT,
DVOBAZNI
4.1
F3
II
4.1
LQ8
P002
IBC08
B4
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
2989
OLOVOFOSFIT,
DVOBAZNI
4.1
F3
III
4.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
2990
SREDSTVA ZA
SPASAVANjE, KOJA SE
SAMA NADUVAVAJU
M5
2991
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, TEAN,
OTROVAN, ZAPALjIV taka
paljenja najmanje 23C
6.1
TF2
2991
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, TEAN,
6.1
2991
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, TEAN,
2992
V11
WEI
40
2989
OLOVOFOSFIT,
DVOBAZNI
40
2989
OLOVOFOSFIT,
DVOBAZNI
2990
SREDSTVA ZA
SPASAVANJE, KOJA
SE SAMA
NADUVAVAJU
296
635
LQ0
P905
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2991
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
TEAN, OTROVAN,
ZAPALJIV taka
paljenja najmanje
23C
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
2991
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
TEAN, OTROVAN,
ZAPALJIV taka
paljenja najmanje
23C
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
2991
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
TEAN, OTROVAN,
ZAPALJIV taka
paljenja najmanje
23C
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, TEAN,
OTROVAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2992
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
TEAN, OTROVAN
2992
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, TEAN,
OTROVAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2992
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
TEAN, OTROVAN
2992
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2992
PESTICID NA BAZI
KARBAMATA,
OTROVAN, TEAN
2993
PESTICID NA BAZI
ARSENA, OTROVAN,
ZAPALjIV , TEAN, taka
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2993
PESTICID NA BAZI
ARSENA,
OTROVAN,
ZAPALJIV , TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
2993
PESTICID NA BAZI
ARSENA, OTROVAN,
ZAPALjIV, TEAN, taka
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
2993
PESTICID NA BAZI
ARSENA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3
(E)
1574
2993
PESTICID NA BAZI
ARSENA, OTROVAN,
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
2993
PESTICID NA BAZI
ARSENA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
2994
PESTICID NA BAZI
ARSENA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2994
PESTICID NA BAZI
ARSENA,
OTROVAN, TEAN
2994
PESTICID NA BAZI
ARSENA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2994
PESTICID NA BAZI
ARSENA,
OTROVAN, TEAN
2994
PESTICID NA BAZI
ARSENA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2994
PESTICID NA BAZI
ARSENA,
OTROVAN, TEAN
2995
ORGANOHLORNI
PESTICID, OTROVAN,
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2995
ORGANOHLORNI
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
2995
ORGANOHLORNI
PESTICID, OTROVAN,
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
2995
ORGANOHLORNI
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
2995
ORGANOHLORNI
PESTICID, OTROVAN,
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
2995
ORGANOHLORNI
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
2996
ORGANOHLORNI
PESTICID, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2996
ORGANOHLORNI
PESTICID,
OTROVAN, TEAN
2996
ORGANOHLORNI
PESTICID, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2996
ORGANOHLORNI
PESTICID,
OTROVAN, TEAN
2996
ORGANOHLORNI
PESTICID, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2996
ORGANOHLORNI
PESTICID,
OTROVAN, TEAN
2997
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA, OTROVAN,
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
2997
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
1575
2997
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA, OTROVAN,
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
2997
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
2997
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA, OTROVAN,
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
2997
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
2998
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
2998
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA,
OTROVAN, TEAN
2998
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
2998
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA,
OTROVAN, TEAN
2998
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
2998
PESTICID NA BAZI
TRIAZINA,
OTROVAN, TEAN
3005
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3005
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3005
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3005
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3005
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3005
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3006
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3006
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, TEAN
3006
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3006
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, TEAN
3006
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3006
PESTICID NA BAZI
TIOKARBAMATA,
OTROVAN, TEAN
1576
3009

BAKRA, OTROVAN,
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3009
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3009

BAKRA, OTROVAN,
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3009
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3009

BAKRA, OTROVAN,
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3009
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3010

BAKRA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3010
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
OTROVAN, TEAN
3010

BAKRA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3010
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
OTROVAN, TEAN
3010

BAKRA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3010
PESTICID NA BAZI
SOLI BAKRA,
OTROVAN, TEAN
3011

OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3011
PESTICID NA BAZI
IVE, OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3011

OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3011
PESTICID NA BAZI
IVE, OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3011

OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3011
PESTICID NA BAZI
IVE, OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3012

OTROVAN, TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3012
PESTICID NA BAZI
IVE, OTROVAN,
TEAN
3012

OTROVAN, TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3012
PESTICID NA BAZI
IVE, OTROVAN,
TEAN
1577
3012

OTROVAN, TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3012
PESTICID NA BAZI
IVE, OTROVAN,
TEAN
3013
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3013
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3013
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3013
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3013
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3013
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3014
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3014
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, TEAN
3014
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3014
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, TEAN
3014
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3014
PESTICID NA BAZI
SUPSTITUISANOG
NITROFENOLA,
OTROVAN, TEAN
3015
PESTICID NA BAZI
BIPIRIDILA, OTROVAN,
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3015
PESTICID NA BAZI
BIPIRIDILA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3015
PESTICID NA BAZI
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3015
PESTICID NA BAZI
BIPIRIDILA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
1578
3015
PESTICID NA BAZI
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3015
PESTICID NA BAZI
BIPIRIDILA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3016
PESTICID NA BAZI
TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3016
PESTICID NA BAZI
BIPIRIDILA,
OTROVAN, TEAN
3016
PESTICID NA BAZI
TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3016
PESTICID NA BAZI
BIPIRIDILA,
OTROVAN, TEAN
3016
PESTICID NA BAZI
BIPIRIDILA,OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3016
PESTICID NA BAZI
BIPIRIDILA,OTROVA
N, TEAN
3017
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, OTROVAN,
paljenja najmanje C
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3017
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje C
3017
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, OTROVAN,
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3017
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3017
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, OTROVAN,
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3017
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3018
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3018
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
OTROVAN, TEAN
3018
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3018
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
OTROVAN, TEAN
3018
ORGANOFOSFORNI
PESTICID, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3018
ORGANOFOSFORNI
PESTICID,
OTROVAN, TEAN
3019
ORGANOKALAJNI
PESTICID, OTROVAN,
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3019
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
1579
3019
ORGANOKALAJNI
PESTICID, OTROVAN,
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3019
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3019
ORGANOKALAJNI
PESTICID, OTROVAN,
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3019
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3020
ORGANOKALAJNI
PESTICID, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3020
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
OTROVAN, TEAN
3020
ORGANOKALAJNI
PESTICID, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3020
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
OTROVAN, TEAN
3020
ORGANOKALAJNI
PESTICID, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3020
ORGANOKALAJNI
PESTICID,
OTROVAN, TEAN
3021
PESTICID, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, N.D.N.
taka paljenja nia od 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3021
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
nia od 23C
3021
PESTICID, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, N.D.N.
taka paljenja nia od 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3021
PESTICID,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
nia od 23C
3022
1,2-BUTILENOKSID,
STABILIZOVAN
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T4
TP1
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
339
3022
1,2-BUTILENOKSID,
STABILIZOVAN
3023
2-METIL-2-HEPTANTIOL
6.1
TF1
6.1
+3
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3023
2-METIL-2HEPTANTIOL
3024
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja nia
od 23C
FT2
3
+6.1
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3024
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja nia od
23C
61
1580
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3024
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja nia od
23C
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3025
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3025
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3025
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3025
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja
najmanje 23C
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3025
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3026
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
OTROVAN, TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3026
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
OTROVAN, TEAN
3026
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
OTROVAN, TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3026
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
OTROVAN, TEAN
3026
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
OTROVAN, TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3026
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
OTROVAN, TEAN
3027
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
OTROVAN, VRST
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3027
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
OTROVAN, VRST
3027
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
OTROVAN, VRST
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3027
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
OTROVAN, VRST
3027
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
OTROVAN, VRST
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3027
PESTICID NA BAZI
DERIVATA
KUMARINA,
OTROVAN, VRST
3024
PESTICID NA BAZI
DERIVATA KUMARINA,
ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja nia
od 23C
3025
1581
VV9
3028
BATERIJE, SUVE,
PUNjENE VRSTIM
KALIJUMHIDROKSIDOM
akumulator
3048
ALUMINIJUMFOSFIDPESTICID
3054
295
304
598
LQ0
P801
P801a
6.1
61
153
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T2
TP1
C7
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
n-HEPTALDEHID
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
3057
TRIFLUORACETILHLORID
2TC
2.3
+8
LQ0
P200
MP9
3064
NITROGLICERIN
RASTVOREN U
ALKOHOLU sa vie od 1%
a najvie 5% nitroglicerina
II
LQ0
P300
MP2
3065
ALKOHOLNA PIA sa vie

od 70%(zapremine)
alkohola
F1
II
LQ5
P001
IBC02
R001
PP2
MP19
T4
TP1
LGBF
3065
ALKOHOLNA PIA sa vie

od 24% a najvie
70%(zapremine) alkohola
F1
III
144
145
247
LQ7
P001
IBC03
R001
PP2
MP19
T2
TP1
3066
BOJA (boja, lak, emajl, bajc,

SRODNI MATERIJALI
(ukljuujui razreivae i
rastvarae)
C9
II
163
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
TP28
C11
6.1
T7
CIKLOHEKSILMERKAPTA
N
3055
2-(2-AMINOETOKSI)ETANOL
3056
TU15
TE19
AT
1
(E)
LGBF
FL
3
(E)
TP1
L4BN
AT
3
(E)
T2
TP1
LGBF
FL
3
(E)
T50
TP21
PxBH(M)
AT
1
(C1D)
1582
80
3028
BATERIJE, SUVE,
PUNJENE VRSTIM
KALIJUMHIDROKSID
OM akumulator
S9
S17
642
3048
ALUMINIJUMFOSFID
-PESTICID
S2
30
3054
CIKLOHEKSILMERK
APTAN
80
3055
2-(2-AMINOETOKSI)ETANOL
S2
30
3056
n-HEPTALDEHID
S7
S17
268
3057
TRIFLUORACETILHL
ORID
3064
NITROGLICERIN
RASTVOREN U
ALKOHOLU sa vie
od 1% a najvie 5%
nitroglicerina
VV14
3
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
CV9
CV10
CV36
2
(B)
S2
S19
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
3065
ALKOHOLNA PIA
sa vie od
70%(zapremine)
alkohola
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
3065
ALKOHOLNA PIA
sa vie od 24% a
najvie
70%(zapremine)
alkohola
L4BN
AT
2
(E)
80
3066
BOJA (boja, lak,

emajl, bajc, elak,
SRODNI
MATERIJALI
(ukljuujui
razreivae i
rastvarae)
3066
BOJA (boja, lak, emajl, bajc,

SRODNI MATERIJALI
rastvarae)
C9
3070
ETILENOKSID I
DIHLORDIFLUORMETAN,
SMEA sa najvie 12.5%
etilen-oksida
2A
3071
MERKAPTANI, TENI,
OTROVNI, ZAPALjIVI,
N.D.N. ili SMEA
MERKAPTANA, TENA,
OTROVNA, ZAPALjIVA,
N.D.N.
6.1
TF1
3072
SREDSTVA ZA
SPASAVANjE, KOJA SE
SAMA NE NADUVAVAJU
koja sadre opasne delove
kao opremu
M5
3073
VINILPIRIDINI,
STABILIZOVANI
6.1
TFC
II
6.1
+3
+8
3077
MATERIJA OPASNA PO
IVOTNU SREDINU,
VRSTA, N.D.N.
M7
III
3078
CERIJUM opiljci ili krupno

zrnasti prah
4.3
W2
II
4.3
3079
METAKRILNITRIL,STABILI
ZOVAN
FT1
3
+6.1
3080
IZOCIJANATI, OTROVNI,
ZAPALjIVI, N.D.N. ili
OTROVAN, ZAPALjIV,
N.D.N.
6.1
TF1
II
6.1
+3
3082
MATERIJA OPASNA PO
IVOTNU SREDINU,
TENA, N.D.N.
M6
III
3083
PERHLORILFLUORID
2TO
III
163
2.2
II
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T4
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
MP15
T11
6.1
+3
274
LQ17
P001
IBC02
296
635
LQ0
P905
LQ17
P001
IBC01
274
601
LQ27
P002
IBC08
LP02
R001
550
LQ11
2.3
+5.1
TP1
TP29
TP2
TP27
80
3066
BOJA (boja, lak,

emajl, bajc, elak,
SRODNI
MATERIJALI
(ukljuujui
razreivae i
rastvarae)
20
3070
ETILENOKSID I
DIHLORDIFLUORME
TAN, SMEA sa
najvie 12.5% etilenoksida
63
3071
MERKAPTANI,
TENI, OTROVNI,
ZAPALJIVI, N.D.N. ili
SMEA
MERKAPTANA,
TENA, OTROVNA,
ZAPALJIVA, N.D.N.
3072
SREDSTVA ZA
SPASAVANJE, KOJA
SE SAMA NE
NADUVAVAJU koja
sadre opasne delove
kao opremu
638
3073
VINILPIRIDINI,
STABILIZOVANI
CV13
90
3077
MATERIJA OPASNA
PO IVOTNU
SREDINU, VRSTA,
N.D.N.
CV23
423
3078
CERIJUM opiljci ili

krupno zrnasti prah
L4BN
AT
3
(E)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
L4BH
TU15
TE19
S2
S9
S19
3
(E)
TU15
TE19
CV13
CV28
S2
S9
S19
FL
2
(D1E)
SGAV
LGBV
AT
3
(E)
V13
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3079
METAKRILNITRIL,ST
ABILIZOVAN
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3080
IZOCIJANATI,
OTROVNI,
ZAPALJIVI, N.D.N. ili
RASTVOR
IZOCIJANATA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, N.D.N.
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
TP29
LGBV
AT
3
(E)
CV13
90
3082
MATERIJA OPASNA
PO IVOTNU
SREDINU, TENA,
N.D.N.
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
265
3083
PERHLORILFLUORI
D
MP15
T7
TP2
L4BH
MP10
T1
TP33
P410
IBC07
MP14
T3
LQ0
P001
MP7
MP17
274
551
LQ17
P001
IBC02
274
601
LQ7
LQ0
PP12
B3
1583
V13
S7
S17
3084
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA, OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
CO2
8
+5.1
274
LQ0
P002
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
3084
NAGRIZAJUA VRSTA
SREDSTVO, N.D.N.
CO2
II
8
+5.1
274
LQ23
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
3085
OKSIDACIONA VRSTA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
5.1
OC2
5.1
+8
274
LQ0
P503
MP2
3085
OKSIDACIONA VRSTA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
5.1
OC2
II
5.1
+8
274
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
3085
OKSIDACIONA VRSTA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
5.1
OC2
III
5.1
+8
274
LQ12
P002
IBC08
R001
MP2
T1
TP33
SGAN
TU3
AT
3086
OTROVNA VRSTA
SREDSTVO, N.D.N.
6.1
TO2
6.1
+5.1
274
LQ0
P002
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
3086
OTROVNA VRSTA
SREDSTVO, N.D.N.
6.1
TO2
II
6.1
+5.1
274
LQ18
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
3087
OKSIDACIONA VRSTA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
5.1
OT2
5.1
+6.1
274
LQ0
P503
MP2
3087
OKSIDACIONA VRSTA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
5.1
OT2
II
5.1
+6.1
274
LQ11
P002
IBC06
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
3087
OKSIDACIONA VRSTA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
5.1
OT2
III
5.1
+6.1
274
LQ12
P002
IBC08
R001
MP2
T1
TP33
SGAN
TU3
AT
3
(E)
3088
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S2
II
4.2
274
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
SGAV
AT
2
(D1E)
3088
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S2
III
4.2
274
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP14
T1
TP33
SGAV
AT
3089
METALNI PRAH, ZAPALjIV,

N.D.N.
4.1
F3
II
4.1
274
552
LQ8
P002
IBC08
B4
MP11
T3
TP33
SGAN
3089
METALNI PRAH, ZAPALjIV,

N.D.N.
4.1
F3
III
4.1
274
552
LQ9
P002
IBC06
R001
MP11
T1
TP33
SGAV
B3
B3
CV24
V11
V12
CV24
CV24
1
(B1E)
V11
V12
885
3084
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
85
3084
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
3085
OKSIDACIONA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
S20
CV24
58
3085
OKSIDACIONA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3
(E)
CV24
58
3085
OKSIDACIONA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
665
3086
OTROVNA VRSTA
MATERIJA,
OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
65
3086
OTROVNA VRSTA
MATERIJA,
OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
CV24
CV28
S20
3087
OKSIDACIONA
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
V11
V12
1
(B1E)
1584
S20
CV24
CV28
56
3087
OKSIDACIONA
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
CV24
CV28
56
3087
OKSIDACIONA
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
V1
V12
40
3088
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
3
(E)
V1
40
3088
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
AT
2
(E)
V11
40
3089
METALNI PRAH,
ZAPALJIV, N.D.N.
AT
3
(E)
V12
40
3089
METALNI PRAH,
ZAPALJIV, N.D.N.
V11
V12
V1
3090
LITIJUMSKE BATERIJE
M4
II
188
230
310
636
LQ0
P903
P903a
P903b
2
(E)
3090
LITIJUMSKE
BATERIJE
3091
LITIJUMSKE BATERIJE U
OPREMI ili LITIJUMSKE
BATERIJE UPAKOVANE
SA OPREMOM
M4
II
188
230
636
LQ0
P903
P903a
P903b
2
(E)
3091
LITIJUMSKE
BATERIJE U
OPREMI ili
LITIJUMSKE
BATERIJE
UPAKOVANE SA
OPREMOM
3092
1-METOKSI-2-PROPANOL
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
3093
NAGRIZAJUA TENOST
SA OKSIDACIONIM
SVOJSTVOM , N.D.N.
CO1
8
+5.1
274
LQ0
P001
3093
NAGRIZAJUA TENOST
SA OKSIDACIONIM
SVOJSTVOM , N.D.N.
CO1
II
8
+5.1
274
LQ22
3094
NAGRIZAJUA
TENOST,REAKTIVNA SA
VODOM
CW1
8
+4.3
274
3094
NAGRIZAJUA
TENOST,REAKTIVNA SA
VODOM
CW1
II
8
+4.3
3095
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
CS2
3095
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
CS2
3096
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA, REAKTIVNA
SA VODOM, N.D.N.
3096
NAGRIZAJUA VRSTA
MATERIJA, REAKTIVNA
SA VODOM, N.D.N.
3097
ZAPALjIVA VRSTA
SREDSTVO, N.D.N.
LGBF
FL
3
(E)
MP8
MP17
L10BH
AT
1
(E)
CV24
P001
IBC02
MP15
L4BN
AT
2
(E)
CV24
LQ0
P001
MP8
MP17
L10BH
AT
1
(D1E)
274
LQ22
P001
MP15
L4BN
AT
2
(E)
8
+4.2
274
LQ0
P002
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
AT
1
(E)
II
8
+4.2
274
LQ23
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
CW2
8
+4.3
274
LQ0
P002
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
CW2
II
8
+4.3
274
LQ23
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
4.1
FO
T2
TP1
ZABRANjEN PREVOZ
30
3092
1-METOKSI-2PROPANOL
S20
885
3093
NAGRIZAJUA
TENOST SA
OKSIDACIONIM
SVOJSTVOM ,
N.D.N.
85
3093
NAGRIZAJUA
TENOST SA
OKSIDACIONIM
SVOJSTVOM ,
N.D.N.
823
3094
NAGRIZAJUA
TENOST,REAKTIV
NA SA VODOM
823
3094
NAGRIZAJUA
TENOST,REAKTIV
NA SA VODOM
884
3095
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
84
3095
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
842
3096
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
REAKTIVNA SA
VODOM, N.D.N.
842
3096
NAGRIZAJUA
VRSTA MATERIJA,
REAKTIVNA SA
VODOM, N.D.N.
3097
ZAPALJIVA VRSTA
MATERIJA,
OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
S20
S20
V11
V12
S20
V11
V12
TRANSPORT ZABRANjEN
1585
S2
3098
OKSIDACIONA TENOST,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
5.1
OC1
5.1
+8
274
LQ0
P502
MP2
1
(B1E)
CV24
3098
OKSIDACIONA TENOST,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
5.1
OC1
II
5.1
+8
274
LQ10
P504
IBC01
MP2
2
(E)
3098
OKSIDACIONA TENOST,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
5.1
OC1
III
5.1
+8
274
LQ13
P504
IBC02
R001
MP2
3099
OKSIDACIONA TENOST,
OTROVNA, N.D.N.
5.1
OT1
5.1
+6.1
274
LQ0
P502
3099
OKSIDACIONA TENOST,
OTROVNA, N.D.N.
5.1
OT1
II
5.1
+6.1
274
LQ10
3099
OKSIDACIONA TENOST,
OTROVNA, N.D.N.
5.1
OT1
III
5.1
+6.1
274
LQ13
3100
OKSIDACIONA VRSTA
MATERIJA,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
5.1
OS
3101
ORGANSKI PEROKSID TIP

B, TEAN
5.2
P1
5.2
+1
122
181
274
LQ14
P520
MP4
1
(B)
V1
V5
CV15
CV20
CV22
CV24
3102

B, VRST
5.2
P1
5.2
+1
122
181
274
LQ15
P520
MP4
1
(B)
V1
V5
3103

C, TEAN
5.2
P1
5.2
122
274
LQ14
P520
MP4
1
(D)
3104

C, VRST
5.2
P1
5.2
122
274
LQ15
P520
MP4
3105

D, TEAN
5.2
P1
5.2
122
274
LQ16
P520
3106

D, VRST
5.2
P1
5.2
122
274
LQ11
3107

E, TEAN
5.2
P1
5.2
122
274
LQ16
3098
OKSIDACIONA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
CV24
3098
OKSIDACIONA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3
(E)
CV24
3098
OKSIDACIONA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
MP2
1
(B1E)
CV24
CV28
3099
OKSIDACIONA
TENOST,
OTROVNA, N.D.N.
P504
IBC01
MP2
2
(E)
CV24
CV28
3099
OKSIDACIONA
TENOST,
OTROVNA, N.D.N.
P504
IBC02
R001
MP2
3
(E)
CV24
CV28
3099
OKSIDACIONA
TENOST,
OTROVNA, N.D.N.
3100
OKSIDACIONA
VRSTA MATERIJA,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
S9
S17
3101
ORGANSKI
PEROKSID TIP B,
TEAN
CV15
CV20
CV22
CV24
S9
S17
3102
ORGANSKI
PEROKSID TIP B,
VRST
V1
CV15
CV20
CV22
CV24
S8
S18
3103
ORGANSKI
PEROKSID TIP C,
TEAN
1
(D)
V1
CV15
CV20
CV22
CV24
S8
S18
3104
ORGANSKI
PEROKSID TIP C,
VRST
MP4
2
(D)
V1
CV15
CV22
CV24
S19
3105
ORGANSKI
PEROKSID TIP D,
TEAN
P520
MP4
2
(D)
V1
CV15
CV22
CV24
S19
3106
ORGANSKI
PEROKSID TIP D,
VRST
P520
MP4
2
(D)
V1
CV15
CV22
CV24
3107
ORGANSKI
PEROKSID TIP E,
TEAN
TRANSPORT ZABRANjEN
S20
S20
TRANSPORT ZABRANjEN
1586
3108

E, VRST
5.2
P1
5.2
122
274
LQ11
P520
MP4
2
(D)
V1
CV15
CV22
CV24
3109

F, TEAN
5.2
P1
5.2
122
274
LQ16
P520
IBC520
MP4
T23
3110

F, VRST
5.2
P1
5.2
122
274
LQ11
P520
IBC520
MP4
T23
3111
ORGANSKI PEROKSID TIP 5.2

B, TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
+1
122
181
274
LQ0
P520
MP4
1 (B)
V8
CV15
CV20
CV21
CV22
CV24
3112

B, VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
+1
122
181
274
LQ0
P520
MP4
1 (B)
V8
3113

C, TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
122
274
LQ0
P520
MP4
1 (D)
3114

C, VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
122
274
LQ0
P520
MP4
3115

D, TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
122
274
LQ0
P520
3116

D, VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
122
274
LQ0
3117

E, TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
122
274
LQ0
3108
ORGANSKI
PEROKSID TIP E,
VRST
L4BN(+)
TU3
TU13
TU30
TE12
TA2
TM4
AT
2
(D)
V1
CV15
CV22
CV24
539
3109
ORGANSKI
PEROKSID TIP F,
TEAN
S4AN(+)
TU3
TU13
TU30
TE12
TA2
TM4
AT
2
(D)
V1
CV15
CV22
CV24
539
3110
ORGANSKI
PEROKSID TIP F,
VRST
S4 S9
S16
3111
ORGANSKI
PEROKSID TIP B,
TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
CV15
CV20
CV21
CV22
CV24
S4 S9
S16
3112
ORGANSKI
PEROKSID TIP B,
VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
V8
CV15
CV20
CV21
CV22
CV24
S4 S8
S17
3113
ORGANSKI
PEROKSID TIP C,
TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
1 (D)
V8
CV15
CV20
CV21
CV22
CV24
S4 S8
S17
3114
ORGANSKI
PEROKSID TIP C,
VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
MP4
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
CV24
S4 S18
3115
ORGANSKI
PEROKSID TIP D,
TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P520
MP4
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
CV24
S4 S18
3116
ORGANSKI
PEROKSID TIP D,
VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P520
MP4
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
CV24
S4 S19
3117
ORGANSKI
PEROKSID TIP E,
TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
TP33
1587
3118

E, VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
122
274
LQ0
P520
MP4
3119

F, TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
122
274
LQ0
P520
IBC520
MP4
T23
3120

F, VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
P2
5.2
122
274
LQ0
P520
IBC520
MP4
T23
3121
OKSIDACIONA VRSTA
MATERIJA KOJA
REAGUJE SA VODOM,
N.D.N.
5.1
OW
3122
OTROVNA TENA
MATERIJA KOJA DELUJE
OKSIDIRAJUE, N.D.N.
6.1
TO1
6.1
+5.1
274
315
LQ0
P001
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
3122
OTROVNA TENA
MATERIJA KOJA DELUJE
OKSIDIRAJUE, N.D.N.
6.1
TO1
II
6.1
+5.1
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
3123
OTROVNA TENA
MATERIJA KOJA
REAGUJE SA VODOM,
N.D.N.
6.1
TW1
6.1
+4.3
274
315
LQ0
P099
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(D1E)
3123
OTROVNA TENA
MATERIJA KOJA
REAGUJE SA VODOM,
N.D.N.
6.1
TW1
II
6.1
+4.3
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
3124
OTROVNA VRSTA
MATERIJA,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
6.1
TS
6.1
+4.2
274
LQ0
P002
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
3124
OTROVNA VRSTA
MATERIJA,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
6.1
TS
II
6.1
+4.2
274
LQ18
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
3125
OTROVNA VRSTA
MATERIJA, REAKTIVNA
SA VODOM, N.D.N.
6.1
TW2
6.1
+4.3
274
LQ0
P099
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TP33
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
CV24
S4 S19
3118
ORGANSKI
PEROKSID TIP E,
VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
L4BN(+)
TU3
TU13
TU30
TE12
TA2
TM4
AT
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
CV24
S4
539
3119
ORGANSKI
PEROKSID TIP F,
TEAN, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
S4AN(+)
TU3
TU13
TU30
TE12
TA2
TM4
AT
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
CV24
S4
539
3120
ORGANSKI
PEROKSID TIP F,
VRST, SA
KONTROLOM
TEMPERATURE
3121
OKSIDACIONA
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
665
3122
OTROVNA TENA
MATERIJA KOJA
DELUJE
OKSIDIRAJUE,
N.D.N.
S9
S19
65
3122
OTROVNA TENA
MATERIJA KOJA
DELUJE
OKSIDIRAJUE,
N.D.N.
CV1
CV13
CV28
S9
S17
623
3123
OTROVNA TENA
MATERIJA KOJA
REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
2
(D1E)
CV13
CV28
S9
S19
623
3123
OTROVNA TENA
MATERIJA KOJA
REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
664
3124
OTROVNA VRSTA
MATERIJA,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
64
3124
OTROVNA VRSTA
MATERIJA,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
642
3125
OTROVNA VRSTA
MATERIJA,
REAKTIVNA SA
VODOM, N.D.N.
TRANSPORT ZABRANjEN
TRANSPORT ZABRANjEN
1588
V11
V12
3125
OTROVNA VRSTA
MATERIJA, REAKTIVNA
SA VODOM, N.D.N.
6.1
TW2
II
6.1
+4.3
274
LQ18
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
3126
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.2
SC2
II
4.2
+8
274
LQ0
P410
IBC05
MP14
T3
TP33
3126
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.2
SC2
III
4.2
+8
274
LQ0
P002
IBC08
R001
MP14
T1
TP33
3127
SAMOZAGREVAJUA
VRSTA MATERIJA,
OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
4.2
SO
3128
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
4.2
ST2
II
4.2
+6.1
274
LQ0
P410
IBC05
3128
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
4.2
ST2
III
4.2
+6.1
274
LQ0
P002
IBC08
R001
3129
TENOST REAKTIVNA SA
VODOM, NAGRIZAJUA,
N.D.N.
4.3
WC1
4.3
+8
274
LQ0
P402
PR1
MP2
L10DH
3129
TENOST REAKTIVNA SA
VODOM, NAGRIZAJUA,
N.D.N.
4.3
WC1
II
4.3
+8
274
LQ10
P402
IBC01
PR1
MP15
3129
TENOST REAKTIVNA SA
VODOM, NAGRIZAJUA,
N.D.N.
4.3
WC1
III
4.3
+8
274
LQ13
P001
IBC02
R001
3130
TENOST REAKTIVNA SA
VODOM, OTROVNA,
N.D.N.
4.3
WT1
4.3
+6.1
274
LQ0
P402
PR1
3130
TENOST REAKTIVNA SA
VODOM, OTROVNA,
N.D.N.
4.3
WT1
II
4.3
+6.1
274
LQ10
P402
IBC01
PR1
B3
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
V12
SGAN
AT
2
(D1E)
SGAN
AT
3
(E)
TRANSPORT ZABRANjEN
CV13
CV28
S9
S19
642
3125
OTROVNA VRSTA
MATERIJA,
REAKTIVNA SA
VODOM, N.D.N.
V1
48
3126
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
V1
48
3126
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3127
SAMOZAGREVAJU
A VRSTA
MATERIJA,
OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
TRANSPORT ZABRANjEN
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
CV28
46
3128
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
CV28
46
3128
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
TU14
TE21
TM2
AT
0
(B1E)
V1
CV23
X382
3129
TENOST
REAKTIVNA SA
VODOM,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
0
(D1E)
V1
CV23
382
3129
TENOST
REAKTIVNA SA
VODOM,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
MP15
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
O
(E)
V1
CV23
382
3129
TENOST
REAKTIVNA SA
VODOM,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
RR4
MP2
L10DH
TU14
TE21
TM2
AT
0
(B1E)
V1
CV23
CV28
X362
3130
TENOST
REAKTIVNA SA
VODOM, OTROVNA,
N.D.N.
RR4
BB1
MP15
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
0
(D1E)
V1
CV23
CV28
362
3130
TENOST
REAKTIVNA SA
VODOM, OTROVNA,
N.D.N.
B3
1589
S20
S20
3130
TENOST REAKTIVNA SA
VODOM, OTROVNA,
N.D.N.
4.3
WT1
III
4.3
+6.1
274
LQ13
P001
IBC02
R001
MP15
3131
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.3
WC2
4.3
+8
274
LQ0
P403
MP2
3131
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.3
WC2
II
4.3
+8
274
LQ11
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
SGAN
3131
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.3
WC2
III
4.3
+8
274
LQ12
P410
IBC08
R001
MP14
T1
TP33
SGAN
3132
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
ZAPALjIVA, N.D.N.
4.3
WF2
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
4.3
3134
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
OTROVNA, N.D.N.
4.3
WT2
4.3
+6.1
274
LQ0
P403
MP2
3134
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
OTROVNA, N.D.N.
4.3
WT2
II
4.3
+6.1
274
LQ11
P410
IBC05
MP14
T3
TP33
SGAN
3134
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
OTROVNA, N.D.N.
4.3
WT2
III
4.3
+6.1
274
LQ12
P410
IBC08
R001
MP14
T1
TP33
SGAN
3135
VRSTA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
4.3
WS
3133
B4
L4DH
TU14
TE21
TM2
O
(E)
V1
CV23
CV28
0
(B1E)
V1
CV23
AT
0
(D1E)
V1
V12
CV23
AT
O
(E)
V1
CV23
AT
TRANSPORT ZABRANjEN
3130
TENOST
REAKTIVNA SA
VODOM, OTROVNA,
N.D.N.
3131
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
482
3131
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
482
3131
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3132
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM,
ZAPALJIVA, N.D.N.
3133
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM,
OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
3134
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, OTROVNA,
N.D.N.
362
S20
TRANSPORT ZABRANjEN
WO
TRANSPORT ZABRANjEN
B4
TRANSPORT ZABRANjEN
0
(B1E)
V1
CV23
CV28
AT
0
(D1E)
V1
CV23
CV28
462
3134
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, OTROVNA,
N.D.N.
AT
O
(E)
V1
CV23
CV28
462
3134
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, OTROVNA,
N.D.N.
3135
VRSTA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
3136
TRIFLUORMETAN,
DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN,
3137
OKSIDACIONA
VRSTA MATERIJA,
ZAPALJIVA, N.D.N.
ZABRANjEN PREVOZ
3136
TRIFLUORMETAN,
DUBOKO RASHLAEN,
TEAN,
3A
3137
OKSIDACIONA VRSTA
N.D.N.
5.1
OF
2.2
593
LQ1
P203
S20
TRANSPORT ZABRANjEN
MP9
T75
TP5
ZABRANjEN PREVOZ
RxBN
TU19
AT
3
(E)
V5
ZABRANjEN PREVOZ
1590
CV9
CV11
CV36
S20
22
CV9
CV11
CV36
S2
S17
1
(B1E)
CV24
S20
MP2
2
(E)
P504
IBC02
R001
MP2
LQ0
P001
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
43
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
L4BH
6.1
43
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
III
6.1
45
274
512
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
T1
6.1
274
LQO
6.1
T1
II
6.1
274
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO, OTROVNO,
TENO, N.D.N.
6.1
T1
III
6.1
BOJA, OTROVNA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD BOJA,
OTROVAN, VRST,
N.D.N.
6.1
T2
6.1
3138
SMEA ETILENA,
ACETILENA I PROPILENA,
DUBOKO RASHLAENA,
TENA, koja sadri
najmanje 71,5% etilena, ne
vie od 22,5% acetilena i
najvie 6% propilena
3F
3139
OKSIDACIONA MATERIJA,
TENA, N.D.N.
5.1
21
5.1
3139
TENA, N.D.N.
5.1
O1
II
3139
TENA, N.D.N.
5.1
O1
3140
ALKALOIDI, TENI N.D.N.

ili SOLI ALKALOIDA,
TENE, N.D.N.
6.1
3140

ili SOLI ALKALOIDA,
TENE, N.D.N.
3140
3138
SMEA ETILENA,
ACETILENA I
PROPILENA,
DUBOKO
RASHLAENA,
TENA, koja sadri
najmanje 71,5%
etilena, ne vie od
22,5% acetilena i
najvie 6% propilena
3139
OKSIDACIONA
MATERIJA, TENA,
N.D.N.
CV24
3139
OKSIDACIONA
MATERIJA, TENA,
N.D.N.
3
(E)
CV24
3139
OKSIDACIONA
MATERIJA, TENA,
N.D.N.
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3140
ALKALOIDI, TENI
N.D.N. ili SOLI
ALKALOIDA, TENE,
N.D.N.
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3140
ALKALOIDI, TENI
N.D.N. ili SOLI
ALKALOIDA, TENE,
N.D.N.
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3140
ALKALOIDI, TENI
N.D.N. ili SOLI
ALKALOIDA, TENE,
N.D.N.
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3141
NEORGANSKO
JEDINJENJE
ANTIMONA, TENO,
N.D.N.
P001
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3142
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
OTROVNO, TENO,
N.D.N.
LQ17
P001
IBC02
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3142
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO, TENO,
OTROVNO, N.D.N.
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3142
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO,
OTROVNO, TENO,
N.D.N.
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
S10AH
L10CH
TU15
TE19
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3143
BOJA, OTROVNA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD
BOJA, OTROVAN,
VRST, N.D.N.
2.1
LQ0
P203
MP9
274
LQO
P502
MP2
5.1
274
LQ10
P504
IBC02
III
5.1
274
LQ13
T1
6.1
43
274
6.1
T1
II
6.1

ili SOLI ALKALOIDA,
TENE, N.D.N.
6.1
T1
III
3141
NEORGANSKO
JEDINjENjE ANTIMONA,
TENO, N.D.N.
6.1
T4
3142
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO, OTROVNO,
TENO, N.D.N.
6.1
3142
DEZINFEKCIONO
SREDSTVO, TENO,
OTROVNO, N.D.N.
3142
3143
T75
T6
TP5
TP9
TP33
1591
RxBN
TU18
FL
2
(B1D)
V5
V10
V12
223
3143
BOJA, OTROVNA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD BOJA,
OTROVAN, VRST, N.D.N.
6.1
T2
II
6.1
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3143
BOJA, OTROVNA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD
BOJA, OTROVAN,
VRST, N.D.N.
3143
BOJA, OTROVNA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD BOJA,
OTROVAN, VRST, N.D.N.
6.1
T2
III
6.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3143
BOJA, OTROVNA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD
BOJA, OTROVAN,
VRST, N.D.N.
3144
JEDINjENjE NIKOTINA,
TENO, N.D.N. ili
PREPARAT NIKOTINA,
TEAN, N.D.N.
6.1
T1
6.1
43
274
LQ0
P001
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3144
JEDINJENJE
NIKOTINA, TENO,
N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, TEAN,
N.D.N.
3144
TENO, N.D.N. ili
PREPARAT NIKOTINA,
TEAN, N.D.N.
6.1
T1
II
6.1
43
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3144
JEDINJENJE
NIKOTINA, TENO,
N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, TEAN,
N.D.N.
3144
TENO, N.D.N. ili
PREPARAT NIKOTINA,
TEAN, N.D.N.
6.1
T1
III
6.1
43
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3144
JEDINJENJE
NIKOTINA, TENO,
N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, TEAN,
N.D.N.
3145
ALKILFENOLI, TENI,
homologe)
C3
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
L10BH
AT
1
(E)
S20
88
3145
ALKILFENOLI,
TENI, N.D.N.
(ukljuujui C2-C12
homologe)
3145
ALKILFENOLI, TENI,
homologe)
C3
II
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
AT
2
(E)
80
3145
ALKILFENOLI,
TENI, N.D.N.
(ukljuujui C2-C12
homologe)
3145
ALKILFENOLI, TENI,
homologe)
C3
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
AT
3
(E)
80
3145
ALKILFENOLI,
TENI, N.D.N.
(ukljuujui C2-C12
homologe)
3146
ORGANSKO JEDINjENjE
KALAJA, VRSTO, N.D.N.
6.1
T3
6.1
43
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3146
ORGANSKO
JEDINJENJE
KALAJA, VRSTO,
N.D.N.
3146
ORGANSKO JEDINjENjE
6.1
T3
II
6.1
43
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3146
ORGANSKO
JEDINJENJE
KALAJA, VRSTO,
N.D.N.
3146
ORGANSKO JEDINjENjE
6.1
T3
III
6.1
43
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3146
ORGANSKO
JEDINJENJE
KALAJA, VRSTO,
N.D.N.
1592
V11
VV9
VV9
3147
BOJA, NAGRIZAJUA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD ZA
BOJE, NAGRIZAJUI,
VRST, N.D.N.
C10
274
LQ0
P002
IBC07
3147
BOJA, NAGRIZAJUA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD ZA
BOJE, NAGRIZAJUI,
VRST, N.D.N.
C10
II
274
LQ23
P002
IBC08
3147
BOJA, NAGRIZAJUA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD ZA
BOJE, NAGRIZAJUI,
VRST, N.D.N.
C10
III
274
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
3148
TENA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
N.D.N.
4.3
W1
4.3
274
LQO
P402
PR1
MP2
L10DH
3148
TENA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
N.D.N.
4.3
W1
II
4.3
274
LQ10
P402
IBC01
PR1
MP15
3148
TENA MATERIJA KOJA

REAGUJE SA VODOM,
N.D.N.
4.3
W1
III
4.3
274
LQ13
P001
IBC02
R001
MP15
3149
VODONIKPEROKSID I
PERSIRETNA KISELINA,
SMEA STABILIZOVANA,
sa kiselinom, vodom i
najvie 5% persiretne
kiseline
5.1
OC1
II
5.1
+8
196
553
LQ10
P504
IBC02
3150
UREAJI, MALI, SA
UGLjOVODONINIM
GASOM sa ispusnim
ventilom ili PATRONE SA
UGLjOVODONINIM
GASOM ZA DOPUNU ZA
MALE UREAJE sa
ispusnim ventilom
6F
LQ0
P206
MP9
3151
POLIHALOGENOVANI
BIFENILI, TENI ili
POLIHALOGENOVANI
TERFENILI, TENI
M2
LQ26
P906
IBC02
MP15
2.1
II
203
305
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
V10
V12
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V11
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
TU14
TE21
TM2
AT
0
(B1E)
V1
CV23
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
0
(D1E)
V1
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
O
(E)
V1
L4BV(+)
TU3
TC2
TE8
TE11
TT1
AT
PP10
B5
MP15
T7
TP2
TP6
TP24
L4BH
1593
TU15
AT
88
3147
BOJA,
NAGRIZAJUA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD ZA
BOJE,
NAGRIZAJUI,
VRST, N.D.N.
80
3147
BOJA,
NAGRIZAJUA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD ZA
BOJE,
NAGRIZAJUI,
VRST, N.D.N.
80
3147
BOJA,
NAGRIZAJUA,
VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD ZA
BOJE,
NAGRIZAJUI,
VRST, N.D.N.
X323
3148
TENA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
CV23
323
3148
TENA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
CV23
323
3148
TENA MATERIJA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
2
(E)
CV24
58
3149
VODONIKPEROKSID
I PERSIRETNA
KISELINA, SMEA
STABILIZOVANA, sa
kiselinom, vodom i
najvie 5%
persiretne kiseline
2
(B1D)
CV9
S2
3150
UREAJI, MALI, SA
UGLJOVODONINIM
GASOM sa ispusnim
ventilom ili PATRONE
SA
UGLJOVODONINIM
GASOM ZA
DOPUNU ZA MALE
UREAJE sa
ispusnim ventilom
CV1
CV13
CV28
S19
3151
POLIHALOGENOVA
NI BIFENILI, TENI ili
POLIHALOGENOVA
NI TERFENILI,
TENI
0
(D1E)
S20
VV9
VV15
S20
90
3152
POLIHALOGENOVANI
BIFENILI, VRSTI ili
POLIHALOGENOVANI
TERFENILI, VRSTI
M2
3153
PERFLUORMETILVINILET
AR
2F
3154
PERFLUORETILVINILETA
R
2F
3155
PENTAHLORFENOL
6.1
T2
3156
GAS KOMPRIMOVANI SA
OKSIDIRAJUIM
DEJSTVOM, N.D.N.
3157
TENI GAS SA
OKSIDIRAJUIM
DEJSTVOM, N.D.N.
3158
II
LQ25
P906
IBC08
2.1
LQ0
2.1
203
305
B4
MP10
T3
P200
MP9
T50
(M)
LQ0
P200
MP9
(M)
MP10
T3
TP33
S4AH
L4BH
TU15
CV1
CV13
CV28
S19
90
3152
POLIHALOGENOVA
NI BIFENILI, VRSTI
ili
POLIHALOGENOVA
NI TERFENILI,
VRSTI
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
3153
PERFLUORMETILVI
NILETAR
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
3154
PERFLUORETILVINI
LETAR
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3155
PENTAHLORFENOL
AT
0
(D1E)
PxBN(M)
FL
PxBN(M)
6.1
43
LQ18
P002
IBC08
1O
2.2
+5.1
274
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
25
3156
GAS
KOMPRIMOVANI SA
OKSIDIRAJUIM
DEJSTVOM, N.D.N.
2O
2.2
+5.1
274
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
25
3157
TENI GAS SA
OKSIDIRAJUIM
DEJSTVOM, N.D.N.
GAS, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN,
N.D.N.
3A
2.2
274
593
LQ1
P203
MP9
T75
AT
3
(E)
22
3158
GAS, DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN, N.D.N.
3159
1,1,1,2TETRAFLUORETAN (GAS
ZA HLAENjE R 134a)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
3159
1,1,1,2TETRAFLUORETAN
(GAS ZA HLAENJE
R 134a)
3160
TENI GAS, OTROVAN,

ZAPALjIV, N.D.N.
2TF
2.3
+2.1
274
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
3160
TENI GAS,
OTROVAN,
ZAPALJIV, N.D.N.
3161
TENI GAS, ZAPALjIV,

N.D.N.
2F
2.1
274
LQO
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
3161
TENI GAS,
ZAPALJIV, N.D.N.
3162
TENI GAS, OTROVAN,

N.D.N.
2T
2.3
274
LQO
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
26
3162
TENI GAS,
OTROVAN, N.D.N.
3163
TENI GAS, N.D.N.
2A
2.2
274
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
3163
TENI GAS, N.D.N.
3164
PREDMETI POD
PNEUMATSKIM
PRITISKOM ili PREDMETI
POD HIDRAULIKIM
PRITISKOM (sadre
nezapaljiv gas)
6A
2.2
283
594
LQ0
P003
MP9
3
(E)
CV9
3164
PREDMETI POD
PNEUMATSKIM
PRITISKOM ili
PREDMETI POD
HIDRAULIKIM
PRITISKOM (sadre
nezapaljiv gas)
II
B4
TP33
TP5
1594
SGAH
RxBN
TU15
TE19
VV15
TU19
TU6
TU6
V11
V5
CV9
CV11
CV36
S20
3165
REZERVOAR ZA
GORIVO ZA
HIDRAULINI
AGREGAT ZA
AVIONE (sadri
smeu bezvodnog
hidrazina i
metilhidrazina) (gorivo
M86)
3166
Motor sa unutranjim
sagorevanjem ili
vozilo, na pogon
zapaljivim gasom ili
vozilo na pogon
zapaljivom tenou
S2
3167
UZORAK
NEKOMPRIMOVANO
G GASA, ZAPALJIV,
N.D.N., nije duboko
rashlaen tean
CV9
S2
S7
3168
UZORAK
NEKOMPRIMOVANO
G GASA, OTROVAN,
ZAPALJIV, N.D.N.,
nije duboko
rashlaen, tean
CV9
S7
3169
UZORAK
NEKOMPRIMOVANO
G GASA,OTROVAN,
N.D.N., nije duboko
rashlaen, tean
423
3170
SPOREDNI
PROIZVODI
PROCESA
TOPLJENJA
ALUMINIJUMA ili
SPOREDNI
PROIZVODI U TOKU
PROCESA
PONOVNOG
TOPLJENJA
ALUMINIJUMA
423
3170
SPOREDNI
PROIZVODI
PROCESA
TOPLJENJA
ALUMINIJUMA ili
SPOREDNI
PROIZVODI U TOKU
PROCESA
PONOVNOG
TOPLJENJA
ALUMINIJUMA
CV13
CV28
3165
REZERVOAR ZA GORIVO
ZA HIDRAULINI
AGREGAT ZA AVIONE
(sadri smeu bezvodnog
hidrazina i metilhidrazina)
(gorivo M86)
FTC
3166
Motor sa unutranjim
sagorevanjem ili vozilo, na
pogon zapaljivim gasom ili
vozilo na pogon zapaljivom
tenou
M11
3167
UZORAK
NEKOMPRIMOVANOG
GASA, ZAPALjIV, N.D.N.,
nije duboko rashlaen tean
7F
2.1
274
LQ0
P201
MP9
2
(B1D)
CV9
3168
UZORAK
NEKOMPRIMOVANOG
GASA, OTROVAN,
ZAPALjIV, N.D.N., nije
duboko rashlaen, tean
7TF
2.3
+2.1
274
LQ0
P201
MP9
1
(B1D)
3169
UZORAK
NEKOMPRIMOVANOG
GASA,OTROVAN, N.D.N.,
nije duboko rashlaen,
tean
7T
2.3
274
LQ0
P201
MP9
1
(C1D)
3170
SPOREDNI PROIZVODI
PROCESA TOPLjENjA
ALUMINIJUMA ili
SPOREDNI PROIZVODI U
TOKU PROCESA
PONOVNOG TOPLjENjA
ALUMINIJUMA
4.3
W2
II
4.3
244
LQ11
P410
IBC07
MP14
T3
BK1
BK2
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
VV3
CV23
3170
SPOREDNI PROIZVODI
PROCESA TOPLjENjA
ALUMINIJUMA ili
SPOREDNI PROIZVODI U
TOKU PROCESA
PONOVNOG TOPLjENjA
ALUMINIJUMA
4.3
W2
III
4.3
244
LQ12
P002
IBC08
R001
MP14
T1
BK1
BK2
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
V1
VV5
CV23
3
+6.1
+8
LQ0
P301
MP7
1
(C1E)
B4
S2
S19
1595
Vozilo na baterijski pogon ili

oprema na baterijski pogon
3172
OTROVNE SUPSTANCE
EKSTRAHOVANE IZ IVIH
ORGANIZAMA, TENE,
N.D.N.
6.1
T1
6.1
210
274
LQ0
P001
MP8
MP17
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
3172
OTROVNE SUPSTANCE
ORGANIZAMA, TENE,
N.D.N.
6.1
T1
II
6.1
210
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
3172
OTROVNE SUPSTANCE
ORGANIZAMA, TENE,
N.D.N.
6.1
T1
III
6.1
210
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
3174
TITANDISULFID
4.2
S4
III
4.2
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP14
T1
TP33
AT
3
(E)
V1
3175
VRSTE MATERIJE ili

smee vrstih materija (kao
to su preparati i otpaci)
KOJE SADRE ZAPALjIVU
TENOST, N.D.N. sa
takom paljenja najvie do
60C
4.1
F1
II
4.1
216
274
LQ8
P002
IBC06
R001
PP9
MP11
T3
BK1
BK2
TP33
2
(E)
V11
V12
3176
ZAPALjIVA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
RASTOPLjENA, N.D.N.
4.1
F2
II
4.1
274
LQ0
T3
TP3
TP26
LGBV
TU27
TE4
TE6
AT
3176
ZAPALjIVA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
RASTOPLjENA, N.D.N.
4.1
F2
III
4.1
274
LQ0
T1
TP3
TP26
LGBV
TU27
TE4
TE6
3178
ZAPALjIVA NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
4.1
F3
II
4.1
274
LQ8
P002
IBC08
B4
MP11
T3
TP33
3178
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
4.1
F3
III
4.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP11
T1
3179
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
4.1
FT2
II
4.1
+6.1
274
LQ0
P002
IBC06
MP10
T3
3171
3171
Vozilo na baterijski
pogon ili oprema na
baterijski pogon
66
3172
OTROVNE
SUPSTANCE
EKSTRAHOVANE IZ
IVIH ORGANIZAMA,
TENE, N.D.N.
S9
S19
60
3172
OTROVNE
SUPSTANCE
EKSTRAHOVANE IZ
IVIH ORGANIZAMA,
TENE, N.D.N.
S9
60
3172
OTROVNE
SUPSTANCE
EKSTRAHOVANE IZ
IVIH ORGANIZAMA,
TENE, N.D.N.
40
3174
TITANDISULFID
40
3175
VRSTE MATERIJE
ili smee vrstih
materija (kao to su
preparati i otpaci)
KOJE SADRE
ZAPALJIVU
TENOST, N.D.N. sa
takom paljenja
najvie do 60C
2
(E)
44
3176
ZAPALJIVA
ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
RASTOPLJENA,
N.D.N.
AT
3
(E)
44
3176
ZAPALJIVA
ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
RASTOPLJENA,
N.D.N.
SGAN
AT
2
(E)
40
3178
ZAPALJIVA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
TP33
SGAV
AT
3
(E)
40
3178
ZAPALJIVA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
TP33
SGAN
AT
2
(E)
46
3179
ZAPALJIVA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
M11
1596
SGAN
VV3
V11
VV1
V11
V12
CV28
3179
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
4.1
FT2
III
4.1
+6.1
274
LQ0
P002
IBC06
R001
MP10
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V12
46
3179
ZAPALJIVA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
3180
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, VRSTA
N.D.N.
4.1
FC2
II
4.1
+8
274
LQ0
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V11
V12
48
3180
ZAPALJIVA
NEORGANSKA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
VRSTA N.D.N.
3180
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, VRSTA
N.D.N.
4.1
FC2
III
4.1
+8
274
LQ0
P002
IBC06
R001
MP10
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V12
48
3180
ZAPALJIVA
NEORGANSKA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
VRSTA N.D.N.
3181
ZAPALjIVE METALNE SOLI

ORGANSKIH JEDINjENjA,
N.D.N.
4.1
F3
II
4.1
274
LQ8
P002
IBC08
B4
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V11
40
3181
ZAPALJIVE
METALNE SOLI
ORGANSKIH
JEDINJENJA,
N.D.N.
3181
ZAPALjIVE METALNE SOLI

ORGANSKIH JEDINjENjA,
N.D.N.
4.1
F3
III
4.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
40
3181
ZAPALJIVE
METALNE SOLI
ORGANSKIH
JEDINJENJA,
N.D.N.
3182
ZAPALjIVI METALNI
HIDRIDI, N.D.N.
4.1
F3
II
4.1
274
554
LQ8
P410
IBC04
PP40
MP11
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
40
3182
ZAPALJIVI METALNI
HIDRIDI, N.D.N.
3182
ZAPALjIVI METALNI
HIDRIDI, N.D.N.
4.1
F3
III
4.1
274
554
LQ9
P002
IBC04
R001
MP11
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
40
3182
ZAPALJIVI METALNI
HIDRIDI, N.D.N.
3183
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA TENA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S1
II
4.2
274
LQ0
P001
IBC02
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
2
(D1E)
V1
30
3183
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
TENA MATERIJA,
N.D.N.
3183
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA TENA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S1
III
4.2
274
LQ0
P001
IBC02
R001
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
3
(E)
V1
30
3183
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
TENA MATERIJA,
N.D.N.
3184
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA TENA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
4.2
ST1
II
4.2
+6.1
274
LQ0
P402
IBC02
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
2
(D1E)
V1
CV28
36
3184
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
TENA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
3184
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA TENA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
4.2
ST1
III
4.2
+6.1
274
LQ0
P001
IBC02
R001
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
3
(E)
V1
CV28
36
3184
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
TENA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
3185
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA TENA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.2
SC1
II
4.2
+8
274
LQ0
P402
IBC02
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
2
(D1E)
V1
38
3185
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
TENA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
1597
CV28
VV1
VV1
3185
SAMOZAGREVAJUA
ORGANSKA TENA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.2
SC1
III
4.2
+8
274
LQ0
P001
IBC02
R001
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
3
(E)
V1
38
3185
SAMOZAGREVAJU
A ORGANSKA
TENA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3186
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA TENA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S3
II
4.2
274
LQ0
P001
IBC02
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
2
(D1E)
V1
30
3186
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
TENA MATERIJA,
N.D.N.
3186
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA TENA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S3
III
4.2
274
LQ0
P001
IBC02
R001
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
3
(E)
V1
30
3186
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
TENA MATERIJA,
N.D.N.
3187
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA TENA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
4.2
ST3
II
4.2
+6.1
274
LQ0
P402
IBC02
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
2
(D1E)
V1
CV28
36
3187
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
TENA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
3187
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA TENA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
4.2
ST3
III
4.2
+6.1
274
LQ0
P001
IBC02
R001
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
3
(E)
V1
CV28
36
3187
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
TENA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
3188
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA TENA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.2
SC3
II
4.2
+8
274
LQ0
P402
IBC02
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
2
(D1E)
V1
38
3188
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
TENA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3188
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA TENA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.2
SC3
III
4.2
+8
274
LQ0
P001
IBC02
R001
MP15
L4DH
TU14
TE21
AT
3
(E)
V1
38
3188
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
TENA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3189
SAMOZAGREVAJUI
METAL U PRAHU, N.D.N.
4.2
S4
II
4.2
274
555
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
40
3189
SAMOZAGREVAJU
I METAL U PRAHU,
N.D.N.
3189
SAMOZAGREVAJUI
METAL U PRAHU, N.D.N.
4.2
S4
III
4.2
274
555
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
40
3189
SAMOZAGREVAJU
I METAL U PRAHU,
N.D.N.
3190
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S4
II
4.2
274
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
40
3190
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
3190
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S4
III
4.2
274
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
40
3190
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
3191
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
4.2
ST4
II
4.2
+6.1
274
LQ0
P410
IBC05
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
46
3191
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
B3
B3
1598
V4
V4
CV28
3191
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, OTROVNA,
N.D.N.
4.2
ST4
III
4.2
+6.1
274
LQ0
P002
IBC08
R001
3192
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.2
SC4
II
4.2
+8
274
LQ0
P410
IBC05
3192
SAMOZAGREVAJUA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
4.2
SC4
III
4.2
+8
274
LQ0
P002
IBC08
R001
3194
SAMOZAPALjIVA
NEORGANSKA TENA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S3
4.2
274
LQ0
P400
PR1
MP2
3200
SAMOZAPALjIVA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N.
4.2
S4
4.2
274
LQ0
P404
MP13
T21
TP7
TP9
TP33
3205
ALKOHOLATI
ZEMNOALKALNIH
METALA, N.D.N.
4.2
S4
II
4.2
183
274
LQ0
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
3205
ALKOHOLATI
ZEMNOALKALNIH
METALA, N.D.N.
4.2
S4
III
4.2
183
274
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
MP14
T1
3206
ALKOHOLATI
ZEMNOALKALNIH
METALA,
SAMOZAGREVAJUI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
4.2
SC4
II
4.2
+8
182
274
LQ0
P410
IBC05
MP14
3206
ALKOHOLATI
ZEMNOALKALNIH
METALA,
SAMOZAGREVAJUI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
4.2
SC4
III
4.2
+8
182
274
LQ0
P002
IBC08
R001
MP14
3208
METALNA MATERIJA,
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
4.3
W2
4.3
274
557
LQ0
P403
IBC99
MP2
3208
METALNA MATERIJA,
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
4.3
W2
II
4.3
274
557
LQ11
P410
IBC07
MP14
B3
B3
B3
B3
46
3191
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
V1
48
3192
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3
(E)
V1
48
3192
SAMOZAGREVAJU
A NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
AT
0
(B1E)
V1
S20
333
3194
SAMOZAPALJIVA
NEORGANSKA
TENA MATERIJA,
N.D.N.
AT
0
(B1E)
V1
S20
43
3200
SAMOZAPALJIVA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
V12
40
3205
ALKOHOLATI
ZEMNOALKALNIH
METALA, N.D.N.
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
40
3205
ALKOHOLATI
ZEMNOALKALNIH
METALA, N.D.N.
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
V1
48
3206
ALKOHOLATI
ZEMNOALKALNIH
METALA,
SAMOZAGREVAJU
I, NAGRIZAJUI,
N.D.N.
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
48
3206
ALKOHOLATI
ZEMNOALKALNIH
METALA,
SAMOZAGREVAJU
I, NAGRIZAJUI,
N.D.N.
1
(B1E)
V1
CV23
3208
METALNA
MATERIJA, KOJA
REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
2
(D1E)
V1
V12
CV23
3208
METALNA
MATERIJA, KOJA
REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
3
(E)
V1
MP14
T3
TP33
SGAN
AT
2
(D1E)
MP14
T1
TP33
SGAN
AT
L21DH
T3
TP33
1599
SGAN
TU14
TC1
TE21
TM1
AT
CV28
S20
423
3208
METALNA MATERIJA,
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
4.3
W2
III
4.3
274
557
LQ12
P410
IBC08
R001
3209
METALNA MATERIJA,
KOJA REAGUJE SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
4.3
WS
4.3
+4.2
274
558
LQ0
P403
MP2
3209
METALNA MATERIJA,
KOJA REAGUJE SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
4.3
WS
II
4.3
+4.2
274
558
LQ11
P410
IBC05
MP14
T3
TP33
SGAN
3209
METALNA MATERIJA,
KOJA REAGUJE SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
4.3
WS
III
4.3
+4.2
274
558
LQ12
P410
IBC08
R001
MP14
T1
TP33
SGAN
3210
HLORATI, NEORGANSKI ,
VODENI RASTVORI,
N.D.N.
5.1
O1
II
5.1
274
605
LQ10
P504
IBC02
MP2
T4
TP1
L4BN
3210
HLORATI, NEORGANSKI ,
VODENI RASTVORI,N.D.N.
5.1
O1
III
5.1
274
605
LQ13
P504
IBC02
R001
MP2
T4
TP1
3211
PERHLORATI
NEORGANSKI , VODENI
RASTVORI,N.D.N.
5.1
O1
II
5.1
274
LQ10
P504
IBC02
MP2
T4
3211
PERHLORATI
NEORGANSKI , VODENI
RASTVORI,N.D.N.
5.1
O1
III
5.1
274
LQ13
P504
IBC02
R001
MP2
3212
HIPOHLORITI,
NEORGANSKI , N.D.N.
5.1
O2
II
5.1
274
559
LQ11
P002
IBC08
3213
BROMATI, NEORGANSKI ,
5.1
O1
II
5.1
274
604
LQ10
3213
BROMATI, NEORGANSKI ,
5.1
O1
III
5.1
274
604
LQ13
3208
METALNA
MATERIJA, KOJA
REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
3209
METALNA
MATERIJA, KOJA
REAGUJE SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
423
3209
METALNA
MATERIJA, KOJA
REAGUJE SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
CV23
423
3209
METALNA
MATERIJA, KOJA
REAGUJE SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
2
(E)
CV24
50
3210
HLORATI,
NEORGANSKI ,
VODENI RASTVORI,
N.D.N.
AT
3
(E)
CV24
50
3210
HLORATI,
NEORGANSKI ,
VODENI
RASTVORI,N.D.N.
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
3211
PERHLORATI
NEORGANSKI ,
VODENI
RASTVORI,N.D.N.
LGBV
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
3211
PERHLORATI
NEORGANSKI ,
VODENI
RASTVORI,N.D.N.
TP33
SGAN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
3212
HIPOHLORITI,
NEORGANSKI ,
N.D.N.
T4
TP1
L4BN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
3213
BROMATI,
NEORGANSKI ,
VODENI
RASTVORI,N.D.N.
T4
TP1
LGBV
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
3213
BROMATI,
NEORGANSKI ,
VODENI
RASTVORI,N.D.N.
3
(E)
V1
1
(B1E)
V1
CV23
AT
2
(D1E)
V1
CV23
AT
3
(E)
V1
TU3
AT
LGBV
TU3
TP1
L4BN
T4
TP1
MP10
T3
P504
IBC02
MP2
P504
IBC02
R001
MP15
B4
B4
B4
MP14
T1
TP33
1600
SGAN
AT
V11
V5
V5
CV23
423
S20
3214
PERMANGANATI,
NEORGANSKI , VODENI
RASTVORI,N.D.N.
5.1
O1
II
5.1
274
608
LQ10
P504
IBC02
3215
PERSULFATI,
NEORGANSKI , N.D.N.
5.1
III
5.1
274
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
3216
PERSULFATI,
NEORGANSKI,VODENI
RASTVORI, N.D.N.
5.1
O1
III
5.1
274
LQ13
3218
NITRATI, NEORGANSKI,
VODENI RASTVORI, N.D.N
5.1
O1
II
5.1
270
274
511
3218
NITRATI, NEORGANSKI,
VODENI RASTVORI, N.D.N
5.1
O1
III
5.1
3219
NITRITI, NEORGANSKI
,VODENI RASTVORI,
N.D.N.
5.1
O1
II
3219
NITRITI, NEORGANSKI
,VODENI RASTVORI,
N.D.N.
5.1
O1
III
3220
PENTAFLUORETAN (GAS
ZA HLAENjE R 125)
2A
2.2
3221
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP B, TENA
4.1
SR1
4.1
+1
3222
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP B, VRSTA
4.1
SR1
3223
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP C, TENA
4.1
3224
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP C, VRSTA
3225
3226
CV24
50
3214
PERMANGANATI,
NEORGANSKI ,
VODENI
RASTVORI,N.D.N.
CV24
50
3215
PERSULFATI,
NEORGANSKI ,
N.D.N.
3
(E)
CV24
50
3216
PERSULFATI,
NEORGANSKI,VODE
NI RASTVORI,
N.D.N.
AT
2
(E)
CV24
50
3218
NITRATI,
NEORGANSKI,
VODENI RASTVORI,
N.D.N
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
3218
NITRATI,
NEORGANSKI,
VODENI RASTVORI,
N.D.N
L4BN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
3219
NITRITI,
NEORGANSKI
,VODENI RASTVORI,
N.D.N.
LGBV
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
3219
NITRITI,
NEORGANSKI
,VODENI RASTVORI,
N.D.N.
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
3220
PENTAFLUORETAN
(GAS ZA HLAENJE
R 125)
S9
S17
3221
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP B,
TENA
CV15
CV20
CV22
S9
S17
3222
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP B,
VRSTA
V1
CV15
CV20
CV22
S8
S18
3223
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP C,
TENA
1
(D)
V1
CV15
CV20
CV22
S8
S18
3224
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP C,
VRSTA
MP2
2
(D)
V1
CV15
CV22
S19
3225
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP D,
TENA
MP2
2
(D)
V1
CV15
CV22
S19
3226
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP D,
VRSTA
MP2
T4
TP1
L4BN
TU3
AT
2
(E)
MP10
T1
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
P504
IBC02
R001
MP15
T4
TP1
TP29
LGBV
TU3
AT
LQ10
P504
IBC02
MP15
T4
TP1
L4BN
TU3
270
274
511
LQ13
P504
IBC02
R001
MP15
T4
TP1
LGBV
5.1
103
274
LQ10
P504
IBC01
MP15
T4
TP1
5.1
103
274
LQ13
P504
IBC02
R001
MP15
T4
TP1
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
181
194
274
LQ14
P520
PP21
MP2
1
(B)
V1
CV15
CV20
CV22
4.1
+1
181
194
274
LQ15
P520
PP21
MP2
1
(B)
V1
SR1
4.1
194
274
LQ14
P520
PP21
MP2
1
(D)
4.1
SR1
4.1
194
274
LQ15
P520
PP21
MP2
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP D, TENA
4.1
SR1
4.1
194
274
LQ16
P520
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP D, VRSTA
4.1
SR1
4.1
194
274
LQ11
P520
B3
PxBN(M)
1601
VV8
3227
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP E, TENA
4.1
SR1
4.1
194
274
LQ16
P520
MP2
2
(D)
V1
CV15
CV22
3227
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP E,
TENA
3228
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP E, VRSTA
4.1
SR1
4.1
194
274
LQ11
P520
MP2
2
(D)
V1
CV15
CV22
3228
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP E,
VRSTA
3229
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP F, TENA
4.1
SR1
4.1
194
274
LQ16
P520
IBC99
MP2
T23
AT
2
(D)
V1
CV15
CV22
40
3229
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP F,
TENA
3230
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP F, VRSTA
4.1
SR1
4.1
194
274
LQ11
P520
IBC99
MP2
T23
AT
2
(D)
V1
CV15
CV22
40
3230
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP F,
VRSTA
3231
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP B, TENA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
SR2
4.1
+1
181
194
274
LQ0
P520
PP21 MP2
1 (B)
V8
CV15
CV20
CV21
CV22
S4 S9
S16
3231
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP B,
TENA, UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
3232
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP B, VRSTA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
SR2
4.1
+1
181
194
274
LQ0
P520
PP21 MP2
1 (B)
V8
CV15
CV20
CV21
CV22
S4 S9
S16
3232
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP B,
VRSTA, UVANA
NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
3233
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP C, TENA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
SR2
4.1
194
274
LQ0
P520
PP21 MP2
1 (D)
V8
CV15
CV20
CV21
CV22
S4 S8
S17
3233
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP C,
TENA, UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
3234
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP C, VRSTA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
SR2
4.1
194
274
LQ0
P520
PP21 MP2
1 (D)
V8
CV15
CV20
CV21
CV22
S4 S8
S17
3234
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP C,
VRSTA, UVANA
NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
3235
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP D, TENA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
SR2
4.1
194
274
LQ0
P520
MP2
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
S4 S18
3235
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP D,
TENA, UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
3236
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP D, VRSTA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
SR2
4.1
194
274
LQ0
P520
MP2
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
S4 S18
3236
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP D,
VRSTA, UVANA
NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
3237
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP E, TENA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
SR2
4.1
194
274
LQ0
P520
MP2
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
S4 S19
3237
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP E,
TENA, UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
1602
3238
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP E, VRSTA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
SR2
4.1
194
274
LQ0
P520
MP2
3239
SAMORASPADAJUA
MATERIJA TIP F, TENA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
SR2
4.1
194
274
LQ0
P520
MP2
T23
AT
3240
SAMORASPADAJUA
4.1
MATERIJA TIP F, VRSTA,
UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
4.1
194
274
LQ0
P520
MP2
T23
AT
3241
2-BROM-2NITROPROPAN-1,3-DIOL
4.1
SR1
III
4.1
638
LQ0
P520
IBC08
3242
AZODIKARBONAMID
4.1
SR1
II
4.1
215
638
LQ0
P409
3243
VRSTA MATERIJA KOJA

SADRI OTROVNU
TENOST, N.D.N.
6.1
T9
II
6.1
217
274
LQ18
P002
IBC02
3244
VRSTA MATERIJA KOJA

SADRI NAGRIZAJUU
TENOST, N.D.N.
C10
II
218
274
LQ23
P002
IBC05
3245
GENETSKI MODIFIKOVANI
MIKROORGANIZMI ili
ORGANIZMI
M8
219
637
LQ0
P904
IBC08
MP6
2
(E)
CV1
CV13
CV26
CV27
CV28
3245
MIKROORGANIZMI ili
ORGANIZMI u duboko
rashlaenom tenom azotu
M8
9
+2.2
219
637
LQ0
P904
IBC08
MP6
2
(E)
3246
METANSULFONILHLORID
6.1
TC1
6.1
+8
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP12
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
3247
NATRIJUMPEROKSOBOR
AT, BEZVODNI
5.1
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
MP2
T3
TP33
SGAN
TU3
AT
SR2
PP22
B3
T3
TP33
PP9
MP10
T3
BK1
BK2
TP33
SGAH
PP9
MP10
T3
BK1
BK2
TP33
SGAV
B4
1603
TU15
TE19
V8
CV15
CV21
CV22
S4 S19
1 (D)
V8
CV15
CV21
CV22
S4
V8
CV15
CV21
CV22
S4
1 (D)
3238
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP E,
VRSTA, UVANA
NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
40
3239
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP F,
TENA, UVANA NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
40
3240
SAMORASPADAJU
A MATERIJA TIP F,
VRSTA, UVANA
NA
KONTROLISANOJ
TEMPERATURI
3241
2-BROM-2NITROPROPAN-1,3DIOL
3
(D)
CV14
S14
AT
2
(D)
CV14
S14
40
3242
AZODIKARBONAMID
AT
2
(E)
VV10
CV13
CV28
S9
S19
60
3243
VRSTA MATERIJA
KOJA SADRI
OTROVNU
TENOST, N.D.N.
AT
2
(E)
VV10
80
3244
VRSTA MATERIJA
KOJA SADRI
NAGRIZAJUU
TENOST, N.D.N.
S17
3245
GENETSKI
MODIFIKOVANI
MIKROORGANIZMI
ili GENETSKI
MODIFIKOVANI
ORGANIZMI
CV1
CV13
CV26
CV27
CV28
S17
3245
GENETSKI
MODIFIKOVANI
MIKROORGANIZMI
ili GENETSKI
MODIFIKOVANI
ORGANIZMI u
duboko rashlaenom
tenom azotu
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
668
3246
METANSULFONILHL
ORID
2
(E)
CV24
50
3247
NATRIJUMPEROKS
OBORAT,
BEZVODNI
MP2
MP2
1 (D)
3248
LEK, TEAN, ZAPALjIV,

OTROVAN, N.D.N.
FT1
II
3
+6.1
220
221
274
601
LQ0
P001
PP6
MP19
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3248
LEK, TEAN,
ZAPALJIV,
OTROVAN, N.D.N.
3248
LEK, TEAN, ZAPALjIV,

OTROVAN, N.D.N.
FT1
III
3
+6.1
220
221
274
601
LQ7
P001
R001
PP6
MP19
L4BH
TU15
FL
3
(E)
CV13
CV28
S2
36
3248
LEK, TEAN,
ZAPALJIV,
OTROVAN, N.D.N.
3249
LEK, VRST, OTROVAN,

N.D.N.
6.1
T2
II
6.1
221
274
601
LQ18
P002
PP6
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3249
LEK, VRST,
OTROVAN, N.D.N.
3249
LEK, VRST, OTROVAN,

N.D.N.
6.1
T2
III
6.1
221
274
601
LQ9
P002
LP02
R001
PP6
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3249
LEK, VRST,
OTROVAN, N.D.N.
3250
HLORSIRETNA
KISELINA, RASTOPLjENA
6.1
TC1
II
6.1
+8
T7
TP3
TP28
L4BH
TU15
TC4
TE19
AT
O
(E)
CV13
S9
S19
68
3250
HLORSIRETNA
KISELINA,
RASTOPLJENA
3251
IZOSORBID-5MONONITRAT
4.1
SR1
III
4.1
3
(D)
CV14
S14
3251
IZOSORBID-5MONONITRAT
3252
DIFLUORMETAN (GAS
KAO SREDSTVO ZA
HLAENjE R 32)
2F
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
3252
DIFLUORMETAN
(GAS KAO
SREDSTVO ZA
HLAENJE R 32)
3253
DINATRIJUMTRIOKSISILIK
AT
C6
80
3253
DINATRIJUMTRIOKS
ISILIKAT
3254
TRIBUTILFOSFAN
4.2
S1
333
3254
TRIBUTILFOSFAN
3255
terc-BUTILHIPOHLORIT
4.2
SC1
3255
tercBUTILHIPOHLORIT
3256
ZAGREJANA TENOST,
ZAPALjIVA, N.D.N. sa
zagrejana na ili iznad take
paljenja
F2
III
274
560
LQ0
P099
IBC99
30
3256
ZAGREJANA
TENOST,
ZAPALJIVA, N.D.N.
sa takom paljenja
iznad 60C zagrejana
na ili iznad take
paljenja
3257
ZAGREJANA TENOST,
N.D.N. na ili iznad 100C i
kod materija sa takom
paljenja, ispod take
paljenja (ukljuujui
rastopljene metale ili
metalne soli,itd.), punjena
na temperaturi koja prelazi
190C
M9
III
274
580
643
LQ0
P099
IBC99
99
3257
ZAGREJANA
TENOST, N.D.N. na
ili iznad 100C i kod
materija sa takom
paljenja (ukljuujui
metalne soli,itd.),
punjena na
temperaturi koja ne
prelazi 190C
LQ0
226
638
LQ0
P409
MP2
2.1
LQ0
P200
MP9
T50
(M)
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
MP10
T1
TP33
4.2
LQ0
P400
PR1
MP2
T21
TP2
TP7
B3
PxBN(M)
FL
2
(B1D)
SGAV
AT
3
(E)
AT
0
(B1E)
TRANSPORT ZABRANjEN
MP2
VV9
VV9
V1
S20
TRANSPORT ZABRANjEN
T3
TP3
TP29
LGAV
TU35
TE24
FL
3
(D1E)
T3
TP3
TP29
LGAV
TU35
TC7
TE6
TE14
TE18
TE24
AT
3
(D)
1604
S2
VV12
3257
ZAGREJANA TENOST,
N.D.N. na ili iznad 100C i
kod materija sa takom
paljenja (ukljuujui
metalne soli,itd.), punjena
na temperaturi koja ne
prelazi 190C
M9
III
3258
ZAGREJANA VRSTA
MATERIJA, N.D.N. na ili
iznad 240C
M10
III
3259
AMINI, VRSTI,
POLIAMINI, VRSTI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
C8
3259
AMINI, VRSTI,
POLIAMINI, VRSTI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
C8
II
3259
AMINI, VRSTI,
POLIAMINI, VRSTI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
C8
3260
NAGRIZAJUA KISELA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
3260
NAGRIZAJUA KISELA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
3260
3261
LQ0
P099
IBC99
LQ0
P099
IBC99
274
LQ0
P002
IBC07
274
LQ23
P002
IBC08
III
274
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
C2
274
LQ0
P002
IBC07
C2
II
274
LQ23
P002
IBC08
NAGRIZAJUA KISELA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C2
III
274
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
NAGRIZAJUA KISELA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C4
274
LQ0
P002
IBC07
274
580
643
T3
TP3
TP29
LGAV
TU35
TC7
TE6
TE14
TE18
TE24
AT
3
(D)
VV12
TU35
TC7
TE6
TE14
TE24
AT
3
(D)
VV13
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V10
V12
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
V11
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
AT
1
(E)
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
AT
2
(E)
V10
V12
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
AT
3
(E)
V11
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
1605
1
(E)
S20
VV9
S20
VV9
99
3258
ZAGREJANA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N. na ili iznad
240C
99
3259
AMINI, VRSTI,
NAGRIZAJUI,
VRSTI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
88
3259
AMINI, VRSTI,
NAGRIZAJUI,
VRSTI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
80
3259
AMINI, VRSTI,
NAGRIZAJUI,
VRSTI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
80
3260
NAGRIZAJUA
KISELA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
88
3260
NAGRIZAJUA
KISELA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
80
3260
NAGRIZAJUA
KISELA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
80
3261
NAGRIZAJUA
KISELA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
3261
NAGRIZAJUA KISELA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C4
II
274
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V10
V12
3261
NAGRIZAJUA KISELA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C4
III
274
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
V11
3262
NAGRIZAJUA BAZNA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C6
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
3262
NAGRIZAJUA BAZNA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C6
II
274
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V10
V12
3262
NAGRIZAJUA BAZNA
NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C6
III
274
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
V11
3263
NAGRIZAJUA BAZNA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C8
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AN
L10BH
AT
1
(E)
3263
NAGRIZAJUA BAZNA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C8
II
274
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V10
V12
3263
NAGRIZAJUA BAZNA
ORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
C8
III
274
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
AT
3
(E)
V11
3264
NAGRIZAJUA KISELA
NEORGANSKA TENOST,
N.D.N
C1
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10BH
AT
1
(E)
3264
NAGRIZAJUA KISELA
NEORGANSKA TENOST,
N.D.N
C1
II
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
AT
2
(E)
3264
NAGRIZAJUA KISELA
NEORGANSKA TENOST,
N.D.N
C1
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
AT
3265
NAGRIZAJUA KISELA
ORGANSKA TENOST,
N.D.N
C3
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10BH
AT
1606
88
3261
NAGRIZAJUA
KISELA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
80
3261
NAGRIZAJUA
KISELA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
80
3262
NAGRIZAJUA
BAZNA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
88
3262
NAGRIZAJUA
BAZNA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
80
3262
NAGRIZAJUA
BAZNA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
80
3263
NAGRIZAJUA
BAZNA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
88
3263
NAGRIZAJUA
BAZNA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
80
3263
NAGRIZAJUA
BAZNA ORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N
80
3264
NAGRIZAJUA
KISELA
NEORGANSKA
TENOST, N.D.N
88
3264
NAGRIZAJUA
KISELA
NEORGANSKA
TENOST, N.D.N
3
(E)
80
3264
NAGRIZAJUA
KISELA
NEORGANSKA
TENOST, N.D.N
1
(E)
80
3265
NAGRIZAJUA
KISELA ORGANSKA
TENOST, N.D.N
S20
VV9
S20
VV9
S20
VV9
S20
3265
NAGRIZAJUA KISELA
ORGANSKA TENOST,
N.D.N
C3
II
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
AT
2
(E)
88
3265
NAGRIZAJUA
KISELA ORGANSKA
TENOST, N.D.N
3265
NAGRIZAJUA KISELA
ORGANSKA TENOST,
N.D.N
C3
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
AT
3
(E)
80
3265
NAGRIZAJUA
KISELA ORGANSKA
TENOST, N.D.N
3266
NAGRIZAJUA BAZNA
NEORGANSKA TENOST,
N.D.N
C5
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10BH
AT
1
(E)
80
3266
NAGRIZAJUA
BAZNA
NEORGANSKA
TENOST, N.D.N
3266
NAGRIZAJUA BAZNA
NEORGANSKA TENOST,
N.D.N
C5
II
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
AT
2
(E)
88
3266
NAGRIZAJUA
BAZNA
NEORGANSKA
TENOST, N.D.N
3266
NAGRIZAJUA BAZNA
NEORGANSKA TENOST,
N.D.N
C5
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
AT
3
(E)
80
3266
NAGRIZAJUA
BAZNA
NEORGANSKA
TENOST, N.D.N
3267
NAGRIZAJUA BAZNA
ORGANSKA TENOST,
N.D.N
C7
274
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10BH
AT
1
(E)
80
3267
NAGRIZAJUA
BAZNA ORGANSKA
TENOST, N.D.N
3267
NAGRIZAJUA BAZNA
ORGANSKA TENOST,
N.D.N
C7
II
274
LQ22
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BN
AT
2
(E)
88
3267
NAGRIZAJUA
BAZNA ORGANSKA
TENOST, N.D.N
3267
NAGRIZAJUA BAZNA
ORGANSKA TENOST,
N.D.N
C7
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BN
AT
3
(E)
80
3267
NAGRIZAJUA
BAZNA ORGANSKA
TENOST, N.D.N
3268
GASNI GENERATORI
VAZDUNOG JASTUKA ili
MODULI VAZDUNOG
JASTUKA ili ZATEZAI
SIGURNOSNOG POJASA
M5
III
280
289
LQ0
P902
LP902
AT
4
(E)
80
3268
GASNI
GENERATORI
VAZDUNOG
JASTUKA ili MODULI
VAZDUNOG
JASTUKA ili
ZATEZAI
SIGURNOSNOG
POJASA
3269
KOMPLET
POLIESTARSKIH SMOLA
F1
II
236
LQ6
P302
R001
2
(D1E)
3269
KOMPLET
POLIESTARSKIH
SMOLA
3269
KOMPLET
POLIESTARSKIH SMOLA
(prema 2.2.3.1.4)
F1
III
236
LQ7
P302
R001
3
(E)
S2
S20
3269
KOMPLET
POLIESTARSKIH
SMOLA (prema
2.2.3.1.4)
3269
KOMPLET
POLIESTARSKIH SMOLA
(samo u RID)
F1
III
236
LQ7
P302
R001
3
(E)
S2
3269
KOMPLET
POLIESTARSKIH
SMOLA (samo u RID)
1607
S20
S20
S20
3270
NITROCELULOZNI
MEMBRAN FILTERI sa
najvie 12.6% azota
(raunato na suvu materiju)
3271
3270
NITROCELULOZNI
MEMBRAN FILTERI
sa najvie 12.6%
azota (raunato na
suvu materiju)
33
3271
ETRI, N.D.N.
S2
30
3271
ETRI, N.D.N.
2
(D1E)
S2
S20
33
3272
ESTRI, N.D.N.
FL
3
(E)
S2
30
3272
ESTRI, N.D.N.
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3273
NITRILI, ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N.
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3273
NITRILI, ZAPALJIVI,
OTROVNI, N.D.N.
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
3274
ALKOHOLATI,
RASTVOR u
alkoholu, N.D.N.
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3275
NITRILI, OTROVNI,
ZAPALJIVI, N.D.N.
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3275
NITRILI, OTROVNI,
ZAPALJIVI, N.D.N.
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3276
NITRILI,
OTROVNI,TENI,
N.D.N.
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3276
NITRILI, OTROVNI,
TENI, N.D.N.
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3276
NITRILI,
OTROVNI,TENI,
N.D.N.
MP15
T8
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
3277
HLORFORMIJATI,
OTROVNI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
4.1
F1
II
4.1
237
286
LQ8
P411
MP11
ETRI, N.D.N.
F1
II
274
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
3271
ETRI, N.D.N.
F1
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
3272
ESTRI, N.D.N.
F1
II
274
601
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
3272
ESTRI, N.D.N.
F1
III
274
601
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
3273
NITRILI, ZAPALjIVI,
OTROVNI, N.D.N.
FT1
3
+6.1
274
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
3273
NITRILI, ZAPALjIVI,
OTROVNI, N.D.N.
FT1
II
3
+6.1
274
LQ0
P001
IBC02
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
3274
ALKOHOLATI, RASTVOR u
alkoholu, N.D.N.
FC
II
3
+8
274
LQ4
P001
IBC02
MP19
3275
NITRILI, OTROVNI,
ZAPALjIVI, N.D.N.
6.1
TF1
6.1
+3
274
315
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
3275
NITRILI, OTROVNI,
ZAPALjIVI, N.D.N.
6.1
TF1
II
6.1
+3
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
3276
NITRILI, OTROVNI,TENI,
N.D.N.
6.1
T1
6.1
274
315
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
3276
NITRILI, OTROVNI, TENI,

N.D.N.
6.1
T1
II
6.1
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
3276
NITRILI, OTROVNI,TENI,
N.D.N.
6.1
T1
III
6.1
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
3277
HLORFORMIJATI,
OTROVNI, NAGRIZAJUI,
N.D.N.
6.1
TC1
II
6.1
+8
274
561
LQ17
P001
IBC02
2
(E)
L4BH
1608
3278
ORGANOFOSFORNO
JEDINjENjE, OTROVNO,
TENO, N.D.N.
6.1
T1
6.1
43
274
315
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3278
ORGANOFOSFORN
O JEDINJENJE,
OTROVNO, TENO,
N.D.N.
3278
ORGANOFOSFORNO
TENO, N.D.N.
6.1
T1
II
6.1
43
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3278
ORGANOFOSFORN
O JEDINJENJE,
OTROVNO, TENO,
N.D.N.
3278
ORGANOFOSFORNO
TENO, N.D.N.
6.1
T1
III
6.1
43
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3278
ORGANOFOSFORN
O JEDINJENJE,
OTROVNO, TENO,
N.D.N.
3279
ORGANOFOSFORNO
ZAPALjIVO, N.D.N.
6.1
TF1
6.1
+3
43
274
315
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3279
ORGANOFOSFORN
O JEDINJENJE,
OTROVNO,
ZAPALJIVO, N.D.N.
3279
ORGANOFOSFORNO
ZAPALjIVO, N.D.N.
6.1
TF1
II
6.1
+3
43
274
LQ17
P001
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3279
ORGANOFOSFORN
O JEDINJENJE,
OTROVNO,
ZAPALJIVO, N.D.N.
3280
ORGANOARSENOVO
JEDINjENjE,TENO,
N.D.N.
6.1
T3
6.1
274
315
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3280
ORGANOARSENOV
O
JEDINJENJE,TENO
, N.D.N.
3280
ORGANOARSENOVO
JEDINjENjE,TENO,
N.D.N.
6.1
T3
II
6.1
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3280
ORGANOARSENOV
O
JEDINJENJE,TENO
, N.D.N.
3280
ORGANOARSENOVO
JEDINjENjE,TENO,
N.D.N.
6.1
T3
III
6.1
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3280
ORGANOARSENOV
O
JEDINJENJE,TENO
, N.D.N.
3281
KARBONILI METALA
TENI, N.D.N
6.1
T3
6.1
274
315
562
LQ0
P601
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3281
KARBONILI METALA
TENI, N.D.N
3281
KARBONILI METALA
TENI, N.D.N
6.1
T3
II
6.1
274
562
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3281
KARBONILI METALA
TENI, N.D.N
3281
KARBONILI METALA
TENI, N.D.N
6.1
T3
III
6.1
274
562
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3281
KARBONILI METALA
TENI, N.D.N
3282
ORGANOMETALNO
TENO, N.D.N.
6.1
T3
6.1
274
562
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3282
ORGANOMETALNO
JEDINJENJE,
OTROVNO, TENO,
N.D.N.
3282
ORGANOMETALNO
TENO, N.D.N.
6.1
T3
II
6.1
274
562
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3282
ORGANOMETALNO
JEDINJENJE,
OTROVNO, TENO,
N.D.N.
1609
3282
ORGANOMETALNO
TENO, N.D.N.
6.1
T3
III
6.1
274
562
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3283
JEDINjENjE SELENA,
VRSTO, N.D.N.
6.1
T5
6.1
274
563
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
3283
JEDINjENjE SELENA,
VRSTO, N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
274
563
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3283
JEDINjENjE SELENA,
VRSTO, N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
274
563
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3284
JEDINjENjE TELURA,
N.D.N.
6.1
T5
6.1
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
3284
JEDINjENjE TELURA,
N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3284
JEDINjENjE TELURA,
N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3285
JEDINjENjE VANADIJUMA,
N.D.N.
6.1
T5
6.1
274
564
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
3285
N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
274
564
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3285
N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
274
564
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3286
ZAPALjIVA TENOST,
OTROVNA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
FTC
3
+6.1
+8
274
LQ0
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
3286
ZAPALjIVA TENOST,
OTROVNA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
FTC
II
3
+6.1
+8
274
LQ0
P001
IBC02
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
3287
OTROVNA NEORGANSKA
TENOST, N.D.N.
6.1
T4
6.1
274
315
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
1610
CV13
CV28
S9
60
3282
ORGANOMETALNO
JEDINJENJE,
OTROVNO, TENO,
N.D.N.
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3283
JEDINJENJE
SELENA, VRSTO,
N.D.N.
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3283
JEDINJENJE
SELENA, VRSTO,
N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
3283
JEDINJENJE
SELENA, VRSTO,
N.D.N.
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3284
JEDINJENJE
TELURA, N.D.N.
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3284
JEDINJENJE
TELURA, N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
3284
JEDINJENJE
TELURA, N.D.N.
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3285
JEDINJENJE
VANADIJUMA,
N.D.N.
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3285
JEDINJENJE
VANADIJUMA,
N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
3285
JEDINJENJE
VANADIJUMA,
N.D.N.
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
368
3286
ZAPALJIVA
TENOST,
OTROVNA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
368
3286
ZAPALJIVA
TENOST,
OTROVNA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3287
OTROVNA
NEORGANSKA
TENOST, N.D.N.
VV9
VV9
VV9
3287
OTROVNA NEORGANSKA
TENOST, N.D.N.
6.1
T4
II
6.1
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3287
OTROVNA
NEORGANSKA
TENOST, N.D.N.
3287
OTROVNA NEORGANSKA
TENOST, N.D.N.
6.1
T4
III
6.1
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3287
OTROVNA
NEORGANSKA
TENOST, N.D.N.
3288
OTROVNA NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
6.1
T5
6.1
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3288
OTROVNA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
3288
OTROVNA NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
6.1
T5
II
6.1
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3288
OTROVNA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
3288
OTROVNA NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
6.1
T5
III
6.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3288
OTROVNA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
3289
OTROVNA NEORGANSKA
TENOST, NAGRIZAJUA,
N.D.N.
6.1
TC3
6.1
+8
274
315
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
668
3289
OTROVNA
NEORGANSKA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3289
OTROVNA NEORGANSKA
TENOST, NAGRIZAJUA,
N.D.N.
6.1
TC3
II
6.1
+8
274
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
3289
OTROVNA
NEORGANSKA
TENOST,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3290
OTROVNA NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
6.1
TC4
6.1
+8
274
LQ0
P002
IBC05
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU15
TE19
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
668
3290
OTROVNA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3290
OTROVNA NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
6.1
TC4
II
6.1
+8
274
LQ18
P002
IBC06
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
V12
CV13
CV28
S9
S19
68
3290
OTROVNA
NEORGANSKA
VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA,
N.D.N.
3291
KLINIKI OTPAD,BEZ
TEHNIKIH PODATAKA,
N.D.N. ili (BIO)MEDICINSKI
OTPAD,N.D.N. ili
DEFINISAN MEDICINSKI
OTPAD, N.D.N.
6.2
I3
II
6.2
565
LQ0
P621
IBC620
LP621
MP6
BK2
TU15
TE19
AT
2
(-)
V1
CV13
CV25
CV28
S3
606
3291
KLINIKI
OTPAD,BEZ
TEHNIKIH
PODATAKA, N.D.N.
ili (BIO)MEDICINSKI
OTPAD,N.D.N. ili
DEFINISAN
MEDICINSKI OTPAD,
N.D.N.
1611
V11
VV9
V11
3291
KLINIKI OTPAD,BEZ
TEHNIKIH PODATAKA,
N.D.N. ili (BIO)MEDICINSKI
OTPAD,N.D.N. ili
DEFINISAN MEDICINSKI
OTPAD, N.D.N. u duboko
rashlaenom tenom azotu
6.2
I3
II
6.2
+2.2
565
LQ0
P621
IBC620
LP621
3291
KLINIKI
OTPAD,BEZ
TEHNIKIH
PODATAKA, N.D.N.
ili (BIO)MEDICINSKI
OTPAD,N.D.N. ili
DEFINISAN
MEDICINSKI OTPAD,
N.D.N. u duboko
rashlaenom tenom
azotu
3292
NATRIJUMOVE BATERIJE
ILI NATRIJUMOVE ELIJE
4.3
W3
II
4.3
239
295
LQ0
P408
3292
NATRIJUMOVE
BATERIJE ILI
NATRIJUMOVE
ELIJE
3293
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa najvie
6.1
T4
III
6.1
566
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3293
HIDRAZIN, VODENI
RASTVOR sa najvie
37%(masenih)
hidrazina
3294
CIJANOVODONIK,
ALKOHOLNI RASTVOR, sa
najvie 45%(masenih)
cijanovodonika
6.1
TF1
6.1
+3
610
LQ0
P601
PR3
MP8
MP17
T14
TP2
L15DH(+
)
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
0
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3294
CIJANOVODONIK,
ALKOHOLNI
RASTVOR, sa najvie
45%(masenih)
cijanovodonika
3295
UGLjOVODONICI, TENI,
N.D.N.
F1
649
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP1
TP8
TP9
TP28
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
3295
UGLJOVODONICI,
TENI, N.D.N.
3295
N.D.N. pritisak pare na 50C
vei od 110 kPa
F1
II
640C
649
LQ4
P001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
3295
UGLJOVODONICI,
TENI, N.D.N.
vei od 110 kPa
3295
N.D.N. pritisak pare na 50C
najvie 110 kPa
F1
II
640D
649
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
3295
UGLJOVODONICI,
TENI, N.D.N.
najvie 110 kPa
3295
N.D.N.
F1
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
3295
UGLJOVODONICI,
TENI, N.D.N.
3296
HEPTAFLUORPROPAN
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
3296
HEPTAFLUORPROP
AN (GAS ZA
HLAENJE R 227)
3297
ETILENOKSID I
(HLORTETRAFLUOR)ETA
N, SMEA sa najvie 8,8%
etilen-oksida
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
3297
ETILENOKSID I
(HLORTETRAFLUOR
)ETAN, SMEA sa
najvie 8,8% etilenoksida
3298
ETILENOKSID I
(PENTAFLUOR)ETAN,
SMEA sa najvie 7,9%
etilen-oksida
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
3298
ETILENOKSID I
(PENTAFLUOR)ETA
N, SMEA sa najvie
7,9% etilen-oksida
MP6
1612
2
(-)
V1
CV13
CV25
CV28
2
(D1E)
V1
CV23
S3
3299
ETILENOKSID I
(TETRAFLUOR)ETAN,
SMEA sa najvie 5,6%
etilen-oksida
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
3300
ETILENOKSID I
UGLjENDIOKSID, SMEA
sa vie od 87% etilen-oksida
2TF
2.3
+2.1
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
3301
NAGRIZAJUA TENOST,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
CS1
8
+4.2
274
LQ0
P001
MP8
MP17
L10BH
AT
1
(E)
3301
NAGRIZAJUA TENOST,
SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
CS1
II
8
+4.2
274
LQ22
P001
MP15
L4BN
AT
2
(E)
3302
2DIMETILAMINOETILAKRIL
AT
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
3303
KOMPRIMOVAN GAS,
OTROVAN, OKSIDACIONI,
N.D.N.
1TO
2.3
+5.1
274
LQ0
P200
MP9
3304
KOMPRIMOVAN GAS,
OTROVAN, NAGRIZAJUI,
N.D.N.
1TC
2.3
+8
274
LQ0
P200
3305
KOMPRIMOVAN GAS,
OTROVAN, ZAPALjIV,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
1TFC
2.3
+2.1
+8
274
LQ0
3306
KOMPRIMOVAN GAS,
OTROVAN,OKSIDACIONI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
1TOC
2.3
+5.1
+8
274
3307
TEAN GAS, OTROVAN,

OKSIDACIONI, N.D.N.
2TO
2.3
+5.1
3308
TEAN GAS, OTROVAN,

NAGRIZAJUI, N.D.N.
2TC
3309
TEAN GAS, OTROVAN,

ZAPALjIV, NAGRIZAJUI,
N.D.N.
2TFC
20
3299
ETILENOKSID I
(TETRAFLUOR)ETA
N, SMEA sa najvie
5,6% etilen-oksida
S2
S7
S17
263
3300
ETILENOKSID I
UGLJENDIOKSID,
SMEA sa vie od
87% etilen-oksida
S20
884
3301
NAGRIZAJUA
TENOST,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
84
3301
NAGRIZAJUA
TENOST,
SAMOZAGREVAJU
A, N.D.N.
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3302
2DIMETILAMINOETIL
AKRILAT
(M)
CxBH(M)
TU6
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
265
3303
KOMPRIMOVAN
GAS, OTROVAN,
OKSIDACIONI,
N.D.N.
MP9
(M)
CxBH(M)
TU6
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
268
3304
KOMPRIMOVAN
GAS, OTROVAN,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
P200
MP9
(M)
CxBH(M)
TU6
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
3305
KOMPRIMOVAN
GAS, OTROVAN,
ZAPALJIV,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
LQ0
P200
MP9
(M)
CxBH(M)
TU6
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
265
3306
KOMPRIMOVAN
GAS,
OTROVAN,OKSIDAC
IONI,NAGRIZAJUI,
N.D.N.
274
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
TU6
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
265
3307
TEAN GAS,
OTROVAN,
OKSIDACIONI,
N.D.N.
2.3
+8
274
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
TU6
AT
1
(C1D)
CV9
CV10
CV36
S7
S17
268
3308
TEAN GAS,
OTROVAN,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
2.3
+2.1
+8
274
LQ0
P200
MP9
(M)
PxBH(M)
TU6
FL
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S7
S17
263
3309
TEAN GAS,
OTROVAN,
ZAPALJIV,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
TP2
1613
3310
TEAN GAS, OTROVAN,

OKSIDACIONI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
2TOC
2.3
+5.1
+8
274
LQ0
P200
MP9
(M)
3311
GAS,DUBOKO
RASHLAEN, TEAN,
OKSIDACIONI, N.D.N.
23O
2.2
+5.1
274
LQ0
P203
MP9
T75
3312
GAS,DUBOKO
RASHLAEN, TEAN,
ZAPALjIV, N.D.N.
3F
2.1
274
LQ0
P203
MP9
3313
SAMOZAGREVAJUI
ORGANSKI PIGMENTI
4.2
S2
II
4.2
LQ0
P002
IBC08
B4
3313
SAMOZAGREVAJUI
ORGANSKI PIGMENTI
4.2
S2
III
4.2
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
3314
SMEA ZA IZRADU
PLASTINIH MATERIJA
testaste konzistencije,u
listovima ili kao presovano
ue; oslobaa zapaljive pare
M3
III
Nema
207
633
LQ27
P002
IBC08
R001
3315
HEMIJSKI UZORAK,
OTROVAN
6.1
T8
6.1
250
LQ0
P099
3316
HEMIJSKI PRIBOR ILI

PRIBOR ZA PRVU POMO
M11
II
251
LQ0
P901
3316
HEMIJSKI PRIBOR ILI

PRIBOR ZA PRVU POMO
M11
III
251
LQ0
P901
3317
2-AMINO-4,6DINITROFENOL,
NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
3318
AMONIJAK, VODENI
RASTVOR relativna gustina
manja od 0,880 na 15C, sa
vie od 50% amonijaka
4TC
LQ0
P200
2.3
+8
23
CV9
CV10
CV36
S7
S17
265
3310
TEAN GAS,
OTROVAN,
OKSIDACIONI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
V5
CV9
CV11
CV36
S20
225
3311
GAS,DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN,
OKSIDACIONI,
N.D.N.
2
(B1D)
V5
CV9
CV11
CV36
S2
S17
223
3312
GAS,DUBOKO
RASHLAEN,
TEAN, ZAPALJIV,
N.D.N.
AT
2
(D1E)
V1
40
3313
SAMOZAGREVAJU
I ORGANSKI
PIGMENTI
AT
3
(E)
V1
40
3313
SAMOZAGREVAJU
I ORGANSKI
PIGMENTI
90
3314
SMEA ZA IZRADU
PLASTINIH
MATERIJA testaste
konzistencije,u
listovima ili kao
presovano ue;
oslobaa zapaljive
pare
3315
HEMIJSKI UZORAK,
OTROVAN
2
(E)
3316
HEMIJSKI PRIBOR
ILI PRIBOR ZA PRVU
POMO
3
(E)
3316
HEMIJSKI PRIBOR
ILI PRIBOR ZA PRVU
POMO
3317
2-AMINO-4,6DINITROFENOL,
NAVLAEN sa
najmanje
20%(masenih) vode
3318
AMONIJAK, VODENI
RASTVOR relativna
gustina manja od
0,880 na 15C, sa
vie od 50%
amonijaka
PxBH(M)
TU6
AT
1
(C1D)
TP5
TP22
RxBN
TU7
TU19
AT
3
(E)
T75
TP5
RxBN
TU18
FL
MP14
T3
TP33
SGAV
B3
MP14
T1
TP33
SGAV
PP14
B3B6
MP10
3
(D1E)
MP8
MP17
1
(E)
PP26
MP2
MP9
VV3
CV1
CV13
CV28
S17
1
(B)
T50
(M)
PxBH(M)
1614
AT
1
(C1D)
S9
S17
CV9
CV10
S7
268
LQ0
P099
IBC99
MP2
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP2
L4BN
AT
3
(E)
172
317
325
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
T5
TP4
S2.65AN
(+)
L2.65CN
(+)
TU36
TT7
TM7
AT
O
(E)
CV33
7X
172
317
325
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
T5
TP4
S2.65AN
(+)
L2.65CN
(+)
TU36
TT7
TM7
AT
O
(E)
7X
172
317
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
RADIOAKTIVNE MATERIJE
NISKE SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSA-II),
FISIONE
7X
+7E
172
326
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
NISKE SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSA-III),
FISIONE
7X
+7E
172
326
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
3319
NITROGLICERINSKA
SMEA,
DESENZITIVISANA,
VRSTA , N.D.N. sa vie od
2% a najvie 10%(masenih)
nitroglicerina
4.1
II
4.1
3320
NATRIJUMBORHIDRID I
NATRIJUMHIDROKSID,
RASTVOR sa najvie 12%
natrijum-borhidrida i najvie
40%(masenih) natrijumhidroksida
C5
II
3320
NATRIJUMBORHIDRID I
NATRIJUMHIDROKSID,
RASTVOR sa najvie 12%
natrijum-borhidrida i najvie
40%(masenih) natrijumhidroksida
C5
III
3321
NISKE SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSA-II) nije
podlona fisiji ili se iskljuuje
fisija
7X
3322
NISKE SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSA-III)) nije
podlona fisiji ili se iskljuuje
fisija
3323
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP C KOMAD ZA OTPREMU,
3324
3325
272
274
3319
NITROGLICERINSKA
SMEA,
DESENZITIVISANA,
VRSTA , N.D.N. sa
vie od 2% a najvie
10%(masenih)
nitroglicerina
80
3320
NATRIJUMBORHIDR
ID I
NATRIJUMHIDROKS
ID, RASTVOR sa
najvie 12% natrijumborhidrida i najvie
40%(masenih)
natrijum-hidroksida
80
3320
NATRIJUMBORHIDR
ID I
NATRIJUMHIDROKS
ID, RASTVOR sa
najvie 12% natrijumborhidrida i najvie
40%(masenih)
natrijum-hidroksida
S6
S11
S13
S21
70
3321
RADIOAKTIVNE
MATERIJE NISKE
SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSA-II)
nije podlona fisiji ili
se iskljuuje fisija
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3322
RADIOAKTIVNE
MATERIJE NISKE
SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSAIII)) nije podlona fisiji
ili se iskljuuje fisija
O
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3323
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP C KOMAD ZA
OTPREMU, nefisione
Vidi
4.1.9.
1.3
O
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3324
RADIOAKTIVNE
MATERIJE NISKE
SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSAII), FISIONE
Vidi
4.1.9.
1.3
O
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3325
RADIOAKTIVNE
MATERIJE NISKE
SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSAIII), FISIONE
S17
2
(B)
1615
3326
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, POVRINSKI
KONTAMINIRANI
PREDMETI (SCO-I ili SCOII), FISIONE
7X
+7E
172
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
O
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3326
RADIOAKTIVNE
MATERIJE,
POVRINSKI
KONTAMINIRANI
PREDMETI (SCO-I ili
SCO-II), FISIONE
3327
RADIOAKTIVNE
ZA OTPREMU, FISIONE,
uobiajene forme
7X
+7E
172
326
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
O
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3327
RADIOAKTIVNE
OTPREMU, FISIONE,
uobiajene forme
3328
RADIOAKTIVNE
FISIONE
7X
+7E
172
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
O
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3328
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP B(U)
- KOMAD ZA
OTPREMU, FISIONE
3329
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP B(M) KOMAD ZA OTPREMU,
FISIONE
7X
+7E
172
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
0
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3329
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP B(M)
- KOMAD ZA
OTPREMU, FISIONE
3330
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP C - KOMAD
ZA OTPREMU, FISIONE
7X
+7E
172
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
0
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3330
RADIOAKTIVNE
MATERIJE, TIP C KOMAD ZA
OTPREMU, FISIONE
3331
KOJE SE TRANSPORTUJU
PO POSEBNOM
SPORAZUMU, FISIONE
7X
+7E
172
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
0
(-)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3331
RADIOAKTIVNE
MATERIJE KOJE SE
TRANSPORTUJU PO
POSEBNOM
SPORAZUMU,
FISIONE
3332
RADIOAKTIVNE
ZA OTPREMU, U
POSEBNOM OBLIKU,
7X
172
317
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
0
(E)
CV33
S6
S11
S12
S13
S21
70
3332
RADIOAKTIVNE
OTPREMU, U
POSEBNOM
OBLIKU, nefisione ili
fisione, izuzete
3333
RADIOAKTIVNE
ZA OTPREMU, U
POSEBNOM OBLIKU,
FISIONE
7X
+7E
172
LQ0
Vidi
2.2.7
i
4.1.9
Vidi
4.1.9.
1.3
0
(E)
CV33
S6
S11
S13
S21
70
3333
RADIOAKTIVNE
OTPREMU, U
POSEBNOM
OBLIKU, FISIONE
3334
Tena materija koja podlee

propisima koji vae za
vazduni saobraaj, N.D.N.
3334
Tena materija koja

podlee propisima
koji vae za vazduni
saobraaj, N.D.N.
vrsta materija koja podlee

propisima koji vae za
vazduni saobraaj, N.D.N.
3335
vrsta materija koja

podlee propisima
koji vae za vazduni
saobraaj, N.D.N.
3335
M11
M11
1616
3336
MERKAPTANI, TENI,
SMEA MERKAPTANA,
TENA, ZAPALjIVA, N.D.N.
F1
274
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
L4BN
FL
1
(D1E)
S2
S20
33
3336
MERKAPTANI,
TENI, ZAPALJIVI,
N.D.N. ili SMEA
MERKAPTANA,
TENA, ZAPALJIVA,
N.D.N.
3336
MERKAPTANI, TENI,
SMEA MERKAPTANA,
od 110 kPa)
F1
II
274
640C
LQ4
P001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
L1.5BN
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
3336
MERKAPTANI,
TENI, ZAPALJIVI,
N.D.N. ili SMEA
MERKAPTANA,
TENA, ZAPALJIVA,
na 50C vei od 110
kPa)
3336
MERKAPTANI, TENI,
SMEA MERKAPTANA,
najvie 110 kPa)
F1
II
274
640D
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T7
TP1
TP8
TP28
LGBF
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
3336
MERKAPTANI,
TENI, ZAPALJIVI,
N.D.N. ili SMEA
MERKAPTANA,
TENA, ZAPALJIVA,
na 50C najvie 110
kPa)
3336
MERKAPTANI, ZAPALjIVI,
TENI, N.D.N. ili SMEA
MERKAPTANA,
ZAPALjIVA, TENA, N.D.N.
F1
III
274
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP19
T4
TP1
TP29
LGBF
FL
3
(E)
S2
30
3336
MERKAPTANI,
ZAPALJIVI, TENI,
N.D.N. ili SMEA
MERKAPTANA,
ZAPALJIVA, TENA,
N.D.N.
3337
GAS ZA HLAENjE R 404A

(Azeotropna smesa
pentafluoretana, 1,1,1trifluoretana i 1,1,1,2tetrafluoretana sa priblino
44% pentafluoretana i 52%
1,1,1-trifluoretana)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
3337
GAS ZA HLAENJE
R 404A (Azeotropna
smesa
pentafluoretana,
1,1,1-trifluoretana i
1,1,1,2-tetrafluoretana
sa priblino 44%
pentafluoretana i 52%
1,1,1-trifluoretana)
3338
GAS ZA HLAENjE R 407A

(Azeotropna smesa
difluormetana,
pentafluoretana i 1,1,1,2tetrafluoretana sa priblino
20% difluormetana i 40%
pentafluoretana)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
3338
GAS ZA HLAENJE
R 407A (Azeotropna
smesa difluormetana,
pentafluoretana i
sa priblino 20%
difluormetana i 40%
pentafluoretana)
3339
GAS ZA HLAENjE R 407B

(Azeotropna smesa
difluormetana,
pentafluoretana)
2A
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
PxBN(M)
AT
3
(E)
CV9
CV10
CV36
20
3339
GAS ZA HLAENJE
R 407B (Azeotropna
pentafluoretana i
sa priblino 10%
difluormetana i 70%
pentafluoretana)
1617
3340
GAS ZA HLAENjE R 407C

(Azeotropna smesa
difluormetana,
pentafluoretana)
3341
2.2
LQ1
P200
MP9
T50
(M)
II
4.2
LQ0
P002
IBC06
MP14
T3
S2
III
4.2
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
MP14
4.2
S2
II
4.2
LQ0
P002
IBC06
4.2
S2
III
4.2
LQ0
P002
IBC08
LP02
R001
PENTAERITRITTETRANITRAT, SMEA,
DESENZITIVISANA,
VRSTA, N.D.N. sa
najmanje 10% a najvie
20%(masenih) PENT
4.1
3345
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, VRST,
OTROVAN
6.1
3345
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, VRST,
OTROVAN
3345
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, VRST,
OTROVAN
2A
TIOUREADIOKSID
4.2
S2
3341
TIOUREADIOKSID
4.2
3342
KSANTATI
3342
KSANTATI
3343
NITROGLICERIN, SMEA,
DESENZITIVISANA,
sa najvie 30%(masenih)
nitroglicerina
3344
B3
B3
20
3340
GAS ZA HLAENJE
R 407C (Azeotropna
pentafluoretana i
sa priblino 23%
difluormetana i 25%
pentafluoretana)
V1
V12
40
3341
TIOUREADIOKSID
3
(E)
V1
40
3341
TIOUREADIOKSID
AT
2
(D1E)
V1
V12
40
3342
KSANTATI
AT
3
(E)
V1
40
3342
KSANTATI
PxBN(M)
AT
3
(E)
TP33
SGAV
AT
2
(D1E)
T1
TP33
SGAV
AT
MP14
T3
TP33
SGAV
MP14
T1
TP33
SGAV
CV9
CV10
CV36
274
278
LQ0
P099
MP2
0
(B)
S2
S17
3343
NITROGLICERIN,
SMEA,
DESENZITIVISANA,
TENA, ZAPALJIVA,
N.D.N. sa najvie
30%(masenih)
nitroglicerina
II
4.1
272
274
LQ0
P099
MP2
2
(B)
S17
3344
PENTAERITRITTETRANITRAT,
SMEA,
DESENZITIVISANA,
VRSTA, N.D.N. sa
najmanje 10% a
najvie 20%(masenih)
PENT
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3345
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, VRST,
OTROVAN
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3345
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, VRST,
OTROVAN
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3345
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, VRST,
OTROVAN
1618
VV9
3346
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, ZAPALjIV,
OTROVAN,TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3346
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE,
ZAPALJIV,
OTROVAN,TEAN,
taka paljenja ispod
23C
3346
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja ispod 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3346
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja ispod
23C
3347
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, OTROVAN,
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3347
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3347
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, OTROVAN,
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3347
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3347
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, OTROVAN,
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3347
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3348
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, OTROVAN,
TEAN,
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3348
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE,
OTROVAN, TEAN,
3348
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, OTROVAN,
TEAN,
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3348
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE,
OTROVAN, TEAN,
3348
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE, OTROVAN,
TEAN,
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3348
PESTICID, DERIVAT
FENOKSISIRETNE
KISELINE,
OTROVAN, TEAN,
3349
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
6.1
61
648
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3349
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN, VRST
1619
V10
V12
3349
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
II
6.1
61
648
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3349
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN, VRST
3349
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
VRST
6.1
T7
III
6.1
61
648
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3349
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN, VRST
3350
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
paljenja najvie 23C
FT2
3
+6.1
61
LQ3
P001
MP7
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE21
FL
1
(C1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3350
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja najvie
23C
3350
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka
paljenja najvie 23C
FT2
II
3
+6.1
61
LQ4
P001
IBC02
R001
MP19
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S19
336
3350
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
ZAPALJIV,
OTROVAN, TEAN,
taka paljenja najvie
23C
3351
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
6.1
TF2
6.1
+3
61
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3351
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3351
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
6.1
TF2
II
6.1
+3
61
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
63
3351
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3351
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
6.1
TF2
III
6.1
+3
61
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(E)
CV13
CV28
S2
S9
63
3351
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN,
ZAPALJIV, TEAN,
taka paljenja
najmanje 23C
3352
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
6.1
61
648
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3352
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN, TEAN
3352
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
II
6.1
61
648
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3352
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN, TEAN
3352
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA, OTROVAN,
TEAN
6.1
T6
III
6.1
61
648
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3352
INSEKTICID NA BAZI
PIRETRINA,
OTROVAN, TEAN
3354
INSEKTICID, ZAPALjIV,
GASOVIT, N.D.N.
2F
2.1
274
LQ0
P200
MP9
(M)
FL
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
23
3354
INSEKTICID,
ZAPALJIV,
GASOVIT, N.D.N.
PxBN(M)
1620
V11
VV9
3355
INSEKTICID, OTROVAN,
ZAPALjIV, GASOVIT,
N.D.N.
3356
1
(B1D)
CV9
CV10
CV36
MP2
2
(E)
CV24
MP2
2
(B)
MP9
2
(B1D)
2.3
+2.1
274
LQ0
P200
MP9
II
5.1
284
LQ0
P500
II
274
288
LQ4
P099
2.1
291
LQ0
P003
PxBH(M)
FL
S2
S7
S17
3355
INSEKTICID,
OTROVAN,
ZAPALJIV,
GASOVIT, N.D.N.
3356
GENERATOR
KISEONIKA,
HEMIJSKI
S2
S17
3357
NITROGLICERIN,
SMEA,
DESENZITIVISANA,
TENA, N.D.N. sa
najvie 30%(masenih)
nitroglicerina
S2
3358
RASHLADNI
UREAJI sa
zapaljivim,neotrovnim
, tenim gasom
3359
TRANSPORTNA
JEDINICA KOJI
SADRI
SUPSTANCE IJE
PARE UNITAVAJU
INSEKTE,
BAKTERIJE I GLJIVE
3360
Osuena biljna vlakna
3361
HLORSILANI,
OTROVNI,
NAGRIZAJUI,
N.D.N.
3362
HLORSILANI,
OTROVNI,
NAGRIZAJUI,
ZAPALJIVI, N.D.N.
3363
Opasne robe u
mainama ili opasne
robe u aparatima
S17
3364
TRINITROFENOL
(PIKRINSKA
KISELINA),
NAVLAENA sa
najmanje
10%(masenih) vode
1
(B)
S17
3365
(TRINITROHLOR)BE
NZEN,
(PIKRILHLORID),
NAVLAEN sa
najmanje
10%(masenih) vode
1
(B)
S17
3366
TRINITROTOLUEN
(TNT), NAVLAEN sa
najmanje
10%(masenih) vode
263
2TF
GENERATOR KISEONIKA,
HEMIJSKI
5.1
O3
3357
NITROGLICERIN, SMEA,
DESENZITIVISANA,
TENA, N.D.N. sa najvie
30%(masenih) nitroglicerina
3358
RASHLADNI UREAJI sa
zapaljivim,neotrovnim,
tenim gasom
6F
3359
TRANSPORTNA JEDINICA
KOJI SADRI SUPSTANCE
IJE PARE UNITAVAJU
INSEKTE, BAKTERIJE I
GLjIVE
M11
3360
4.1
F1
3361
HLORSILANI, OTROVNI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
6.1
TC1
II
6.1
+8
274
LQ0
P001
IBC01
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
68
3362
HLORSILANI, OTROVNI,
N.D.N.
6.1
TFC
II
6.1
+3
+8
274
LQ0
P001
IBC01
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
FL
2
(D1E)
CV13
CV28
S2
S9
S19
638
3363
Opasne robe u mainama ili

opasne robe u aparatima
M11
3364
TRINITROFENOL
(PIKRINSKA KISELINA),
10%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP24
MP2
1
(B)
3365
(TRINITROHLOR)BENZEN,
(PIKRILHLORID),
NAVLAEN sa najmanje
10%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP24
MP2
3366
TRINITROTOLUEN (TNT),
NAVLAEN sa najmanje
10%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP24
MP2
PP32
(M)
TU6
CV9
(-)
302
1621
3367
TRINITROBENZEN,
NAVLAEN sa najmanje
10%(masenih) vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP24
MP2
1
(B)
S17
3367
TRINITROBENZEN,
NAVLAEN sa
najmanje
10%(masenih) vode
3368
TRINITROBENZOEVA
KISELINA, NAVLAENA sa
vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP24
MP2
1
(B)
S17
3368
TRINITROBENZOEV
A KISELINA,
NAVLAENA sa
najmanje
10%(masenih) vode
3369
NATRIJUMDINITRO-oKREZOLAT, NAVLAEN sa
vode
4.1
DT
4.1
+6.1
LQ0
P406
PP24
MP2
1
(B)
S17
3369
NATRIJUMDINITROo-KREZOLAT,
NAVLAEN sa
najmanje
10%(masenih) vode
3370
UREA-NITRAT, NAVLAEN
vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP78
MP2
1
(B)
S17
3370
UREA-NITRAT,
NAVLAEN sa
najmanje
10%(masenih) vode
3371
2-METILBUTANAL
F1
II
LQ4
P001
IBC02
R001
FL
2
(D1E)
S2
S20
33
3371
2-METILBUTANAL
3373
BIOLOKA MATERIJA,
KATEGORIJA B
6.2
1L4
6.2
LQ0
P650
AT
(-)
S3
606
3373
BIOLOKA
MATERIJA,
KATEGORIJA B
3374
ACETILEN, BEZ
RASTVARAA
2F
2.1
LQ0
P200
MP9
3374
ACETILEN, BEZ
RASTVARAA
3375
AMONIJUMNITRAT,
EMULZIJA ili
AMONIJUMNITRAT,
SUSPENZIJA ili
AMONIJUMNITRAT, GEL,
polufabrikat iz kog se dobija
eksploziv, tean
5.1
O1
II
5.1
309
LQ0
P099
IBC99
MP2
T1
TP1
TP9
TP17
TP32
LGAV(+)
TU3
TU12
TU39
TE10
TE23
TA1
TA3
3375
AMONIJUMNITRAT,
EMULZIJA ili
AMONIJUMNITRAT,
SUSPENZIJA ili
AMONIJUMNITRAT, GEL,
polufabrikat iz kog se dobija
eksploziv, vrst
5.1
O2
II
5.1
309
LQ0
P099
IBC99
MP2
T1
TP1
TP9
TP17
TP32
SGAV(+)
TU3
TU12
TU39
TE10
TE23
TA1
TA3
3376
4-NITROFENILHIDRAZIN
vode
4.1
4.1
LQ0
P406
PP26
MP2
3377
NATRIJUMPERBORATMONOHIDRAT
5.1
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
319
MP19
T4
TP1
LGBF
T1
TP1
L4BH
TU15
TU37
TE19
2
(B1D)
CV9
CV10
CV36
S2
S20
AT
2
(E)
CV24
S9
S14
50
3375
AMONIJUMNITRAT,
EMULZIJA ili
AMONIJUMNITRAT,
SUSPENZIJA ili
AMONIJUMNITRAT,
GEL, polufabrikat iz
kog se dobija
eksploziv, tean
AT
2
(E)
CV24
S9
S14
50
3375
AMONIJUMNITRAT,
EMULZIJA ili
AMONIJUMNITRAT,
SUSPENZIJA ili
AMONIJUMNITRAT,
GEL, polufabrikat iz
kog se dobija
eksploziv, vrst
3376
4NITROFENILHIDRAZ
IN sa najmanje
30%(masenih) vode
3377
NATRIJUMPERBOR
AT-MONOHIDRAT
1
(B)
T1
BK1
BK2
TP33
1622
SGAV
TU3
CV13
CV28
AT
3
(E)
V1
S17
VV8
CV24
50
3378
NATRIJUMKARBONATPEROKSIHIDRAT
5.1
II
5.1
LQ11
P002
IBC08
B4
MP10
T3
BK1
BK2
TP33
SGAV
TU3
AT
2
(E)
3378
NATRIJUMKARBONATPEROKSIHIDRAT
5.1
III
5.1
LQ12
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
BK1
BK2
TP33
SGAV
TU3
AT
3
(E)
3379
EKSPLOZIV SA
SMANjENOM
OSETLjIVOU, TEAN,
N.D.N.
274
311
LQ0
P099
MP2
1
(B)
3380
EKSPLOZIV SA
SMANjENOM
OSETLjIVOU, VRST,
N.D.N.
4.1
4.1
274
311
LQ0
P099
MP2
1
(B)
3381
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI UDISANjU,
N.D.N. inhalatorna
toksinost manja ili jednaka
200 ml/m3 a koncentracija
zasienih para vea ili
jednaka 500 LC50
6.1
T1 ili
T4
6.1
274
LQ0
P601
MP8
MP17
T22
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
3382
OTROVNA TENA
N.D.N. inhalatorna
jednaka 10 LC50
6.1
T1 ili
T4
6.1
274
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
3383
OTROVNA TENA
ZAPALjIVA, N.D.N.
inhalatorna toksinost manja
ili jednaka 200 ml/m3 a
koncentracija zasienih para
6.1
TF1
6.1
+3
274
LQ0
P601
MP8
MP17
T22
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
3384
OTROVNA, TENA
ZAPALjIVA, N.D.N.
6.1
TF1
6.1
+3
274
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
FL
1
(C1D)
1623
V11
V8
CV24
50
3378
NATRIJUMKARBON
ATPEROKSIHIDRAT
VV8
CV24
50
3378
NATRIJUMKARBON
ATPEROKSIHIDRAT
S2
S20
3379
EKSPLOZIV SA
SMANJENOM
OSETLJIVOU,
TEAN, N.D.N.
S17
3380
EKSPLOZIV SA
SMANJENOM
OSETLJIVOU,
VRST, N.D.N.
66
3381
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU, N.D.N.
inhalatorna toksinost
manja ili jednaka 200
ml/m3 a koncentracija
jednaka 500 LC50
S9
S17
66
3382
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU, N.D.N.
manja ili jednaka
1000 ml/m3 a
koncentracija
jednaka 10 LC50
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3383
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU,
ZAPALJIVA, N.D.N.
jednaka 500 LC50
CV1
CV13
CV28
S2
S9
S17
663
3384
OTROVNA, TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU,
ZAPALJIVA, N.D.N.
manja ili jednaka
1000 ml/m3 a
koncentracija
jednaka 10 LC50
3385
OTROVNA TENA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N. inhalatorna
jednaka 500 LC50
6.1
TW1
6.1
+4.3
274
LQ0
P601
MP8
MP17
T22
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
623
3385
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU, KOJA
REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
jednaka 500 LC50
3386
OTROVNA TENA
KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N. inhalatorna
jednaka 10 LC50
6.1
TW1
6.1
+4.3
274
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
623
3386
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU, KOJA
REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
manja ili jednaka
1000 ml/m3 a
koncentracija
jednaka 10 LC50
3387
OTROVNA TENA
KOJA DELUJE ZAPALjIVO
(OKSIDIRAJUE), N.D.N.
6.1
TO1
6.1
+5.1
274
LQ0
P601
MP8
MP17
T22
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
665
3387
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU, KOJA
DELUJE ZAPALJIVO
(OKSIDIRAJUE),
N.D.N. inhalatorna
toksinost manja ili
jednaka 200 ml/m3 a
koncentracija
jednaka 500 LC50
3388
OTROVNA TENA
KOJA DELUJE ZAPALjIVO
(OKSIDIRAJUE), N.D.N.
6.1
TO1
6.1
+5.1
274
LQ0
P602
MP8
MP17
T20
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
665
3388
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU, KOJA
DELUJE ZAPALJIVO
(OKSIDIRAJUE),
N.D.N. inhalatorna
toksinost manja ili
jednaka 1000 ml/m3 a
koncentracija
jednaka 10 LC50
3389
OTROVNA TENA
NAGRIZAJUA, N.D.N.
6.1
TC1 ili
TC3
6.1
+8
274
LQ0
P601
MP8
MP17
T22
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(C1D)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
668
3389
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU,
NAGRIZAJUA,
N.D.N. inhalatorna
toksinost manja ili
jednaka 200 ml/m3 a
koncentracija
jednaka 500 LC50
1624
S9
S17
668
3390
OTROVNA TENA
MATERIJA PRI
UDISANJU,
NAGRIZAJUA,
N.D.N. inhalatorna
toksinost manja ili
jednaka 1000 ml/m3 a
koncentracija
jednaka 10 LC50
V1
S20
333
3391
ORGANOMETALI,
SAMOZAPALJIVI,
VRSTI
0
(B1E)
V1
S20
333
3392
ORGANOMETALI,
SAMOZAPALJIVI,
TENI
AT
0
(B1E)
V1
S20
X333
3393
ORGANOMETALI,
SAMOZAPALJIVI,
REAKTIVNI SA
VODOM, VRSTI
TU4
TU14
TU22
TC1
TE21
TM1
AT
0
(B1E)
V1
S20
X333
3394
ORGANOMETALI,
SAMOZAPALJIVI,
REAKTIVNI SA
VODOM, TENI
S10AN
L10DH
TU4
TU14
TU22
TE21
TM2
AT
1
(B1E)
V1
CV23
S20
X423
3395
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, VRSTI
TP33
SGAN
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
2
(D1E)
V1
CV23
423
3395
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, VRSTI
T1
TP33
SGAN
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
3
(E)
V1
CV23
423
3395
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, VRSTI
T9
TP7
TP33
S10AN
L10DH
TU4
TU14
TU22
TE21
TM2
AT
0
(B1E)
V1
CV23
X423
3396
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, ZAPALJIVI,
VRSTI
MP8
MP17
T20
TP2
TP9
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(C1D)
PP86
MP2
T21
TP7
TP33
L21DH
TU4
TU14
TU22
TC1
TE21
TM1
AT
0
(B1E)
P400
PP86
MP2
T21
TP2
TP7
L21DH
TU4
TU14
TU22
TC1
TE21
TM1
AT
LQ0
P404
PP86
MP2
T21
TP7
TP33
L21DH
TU4
TU14
TU22
TC1
TE21
TM1
274
LQ0
P400
PR1
PP86
MP2
T21
TP2
TP7
L21DH
4.3
274
LQ0
P403
MP2
T9
TP7
TP33
II
4.3
274
LQ11
P410
IBC04
MP14
T3
W2
III
4.3
274
LQ12
P410
IBC06
MP14
WF2
4.3
+4.1
274
LQ0
P403
MP2
3390
OTROVNA TENA
NAGRIZAJUA, N.D.N.
6.1
TC1 ili
TC3
6.1
+8
274
LQ0
P602
3391
ORGANOMETALI,
SAMOZAPALjIVI, VRSTI
4.2
S5
4.2
274
LQ0
P404
3392
ORGANOMETALI,
SAMOZAPALjIVI, TENI
4.2
S5
4.2
274
LQ0
3393
ORGANOMETALI,
SAMOZAPALjIVI,
REAKTIVNI SA VODOM,
VRSTI
4.2
SW
4.2
+4.3
274
3394
ORGANOMETALI,
SAMOZAPALjIVI,
REAKTIVNI SA VODOM,
TENI
4.2
SW
4.2
+4.3
3395
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
VRSTI
4.3
W2
3395
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
VRSTI
4.3
W2
3395
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
VRSTI
4.3
3396
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
ZAPALjIVI, VRSTI
4.3
1625
CV1
CV13
CV28
S20
3396
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
ZAPALjIVI, VRSTI
4.3
WF2
II
4.3
+4.1
274
LQ11
P410
IBC04
MP14
T3
TP33
SGAN
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
0
(D1E)
V1
CV23
423
3396
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, ZAPALJIVI,
VRSTI
3396
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
ZAPALjIVI, VRSTI
4.3
WF2
III
4.3
+4.1
274
LQ12
P410
IBC06
MP14
T1
TP33
SGAN
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
0
(E)
V1
CV23
423
3396
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, ZAPALJIVI,
VRSTI
3397
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
SAMOZAGREVAJUI,
VRSTI
4.3
WS
4.3
+4.2
274
LQ0
P403
MP2
T9
TP7
TP33
S10AN
L10DH
TU14
TE21
TM2
AT
1
(B1E)
V1
CV23
X423
3397
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJU
I, VRSTI
3397
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
SAMOZAGREVAJUI,
VRSTI
4.3
WS
II
4.3
+4.2
274
LQ11
P410
IBC04
MP14
T3
TP33
SGAN
L4DH
AT
2
(D1E)
V1
CV23
423
3397
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJU
I, VRSTI
3397
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
SAMOZAGREVAJUI,
VRSTI
4.3
WS
III
4.3
+4.2
274
LQ12
P410
IBC06
MP14
T1
TP33
SGAN
L4DH
AT
3
(E)
V1
CV23
423
3397
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM,
SAMOZAGREVAJU
I, VRSTI
3398
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
TENI
4.3
W1
4.3
274
LQ0
P402
MP2
T13
TP2
TP7
L10DH
TU4
TU14
TU22
TE21
TM2
AT
0
(B1E)
V1
CV23
X323
3398
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, TENI
3398
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
TENI
4.3
W1
II
4.3
274
LQ10
P001
IBC01
MP15
T7
TP2
TP7
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
0
(D1E)
V1
CV23
323
3398
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, TENI
3398
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
TENI
4.3
W1
III
4.3
274
LQ13
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
TP7
L4DH
TU14
TE21
TM2
AT
0
(E)
V1
CV23
323
3398
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, TENI
3399
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
ZAPALjIVI, TENI
4.3
WF1
4.3
+3
274
LQ0
P402
MP2
T13
TP2
TP7
L10DH
TU4
TU14
TU22
TE21
TM2
FL
0
(B1E)
V1
CV23
S2
S20
X323
3399
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, ZAPALJIVI,
TENI
3399
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
ZAPALjIVI, TENI
4.3
WF1
II
4.3
+3
274
LQ10
P001
IBC01
MP15
T7
TP2
TP7
L4DH
TU4
TU14
TU22
TE21
TM2
FL
0
(D1E)
V1
CV23
S2
323
3399
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, ZAPALJIVI,
TENI
3399
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA VODOM,
ZAPALjIVI, TENI
4.3
WF1
III
4.3
+3
274
LQ13
P001
IBC02
R001
MP15
T7
TP2
TP7
L4DH
TU14
TE21
TM2
FL
0
(E)
V1
CV23
S2
323
3399
ORGANOMETALI,
REAKTIVNI SA
VODOM, ZAPALJIVI,
TENI
3400
ORGANOMETALI,
SAMOZAGREVAJUI,
VRSTI,
4.2
S5
II
4.2
274
LQ18
P410
IBC06
MP14
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(D1E)
V1
V12
40
3400
ORGANOMETALI,
SAMOZAGREVAJU
I, VRSTI,
1626
S20
S20
3400
ORGANOMETALI,
SAMOZAGREVAJUI,
VRSTI,
4.2
S5
III
4.2
274
LQ11
P002
IBC08
MP14
T1
TP33
SGAN
L4BN
40
3400
ORGANOMETALI,
SAMOZAGREVAJU
I, VRSTI,
3401
AMALGAMI IVE I
ALKALNOG METALA,
VRSTA
4.3
W2
4.3
182
274
LQ0
P403
MP2
T9
TP7
TP33
L10BN(+
)
S20
X423
3401
AMALGAMI IVE I
ALKALNOG
METALA, VRSTA
3402
AMALGAMI IVE I
ZEMNOALKALNOG
METALA, VRSTA
4.3
W2
4.3
183
274
506
LQ0
P403
MP2
T9
TP7
TP33
CV23
S20
X423
3402
AMALGAMI IVE I
ZEMNOALKALNOG
METALA, VRSTA
3403
KALIJUMMETAL LEGURE,
VRSTE
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
MP2
T9
V1
CV23
S20
X423
3403
KALIJUMMETAL
LEGURE, VRSTE
3404
KALIJUM-NATRIJUM
LEGURE, VRSTE
4.3
W2
4.3
LQ0
P403
MP2
V1
CV23
S20
X423
3404
KALIJUM-NATRIJUM
LEGURE, VRSTE
3405
BARIJUMHLORAT,
RASTVOR
5.1
OT1
II
5.1
+6.1
LQ10
P504
IBC02
CV24
CV28
56
3405
BARIJUMHLORAT,
RASTVOR
3405
BARIJUMHLORAT,
RASTVOR
5.1
OT1
III
5.1
+6.1
LQ13
3
(E)
CV24
CV28
56
3405
BARIJUMHLORAT,
RASTVOR
3406
BARIJUMPERHLORAT,
RASTVOR
5.1
OT1
II
5.1
+6.1
AT
2
(E)
CV24
CV28
56
3406
BARIJUMPERHLOR
AT, RASTVOR
3406
BARIJUMPERHLORAT,
RASTVOR
5.1
OT1
III
TU3
AT
3
(E)
CV24
CV28
56
3406
BARIJUMPERHLOR
AT, RASTVOR
3407
HLORAT I
MAGNEZIJUMHLORID,
SMEA, RASTVOR
5.1
O1
L4BN
TU3
AT
2
(E)
CV24
50
3407
HLORAT I
MAGNEZIJUMHLORI
D, SMEA,
RASTVOR
3407
HLORAT I
MAGNEZIJUMHLORID,
SMEA, RASTVOR
5.1
TP1
LGBV
TU3
AT
3
(E)
CV24
50
3407
HLORAT I
MAGNEZIJUMHLORI
D, SMEA,
RASTVOR
3408
OLOVOPERHLORAT,
RASTVOR
T4
TP1
L4BN
TU3
AT
2
(E)
CV24
CV28
56
3408
OLOVOPERHLORAT
, RASTVOR
3408
MP2
T4
TP1
LGBV
TU3
AT
3
(E)
CV24
CV28
56
3408
OLOVOPERHLORAT
, RASTVOR
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3409
(HLORNITRO)BENZ
ENI, TENI
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3410
4-HLOR-oTOLUIDINMONOHIDROHLORI
D, RASTVOR
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3411
beta-NAFTILAMIN,
RASTVOR
6.1
LQ7
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3411
beta-NAFTILAMIN,
RASTVOR
AT
3
(E)
V1
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
1
(B1E)
V1
CV23
L10BN(+
)
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
1
(B1E)
V1
TP7
TP33
L10BN(+
)
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
1
(B1E)
T9
TP7
TP33
L10BN(+
)
TU1
TE5
TT3
TM2
AT
1
(B1E)
MP2
T4
TP1
L4BN
TU3
AT
2
(E)
P001
IBC02
MP2
T4
TP1
LGBV
TU3
AT
LQ10
P504
IBC02
MP2
T4
TP1
L4BN
TU3
5.1
+6.1
LQ13
P001
IBC02
MP2
T4
TP1
LGBV
II
5.1
LQ10
P504
IBC02
MP2
T4
TP1
O1
III
5.1
LQ13
P504
IBC02
MP2
T4
5.1
OT1
II
5.1
+6.1
LQ10
P504
IBC02
MP2
OLOVOPERHLORAT,
RASTVOR
5.1
OT1
III
5.1
+6.1
LQ13
P001
IBC02
3409
(HLORNITRO)BENZENI,
TENI
6.1
T1
II
6.1
LQ17
3410
4-HLOR-o-TOLUIDINMONOHIDROHLORID,
RASTVOR
6.1
T1
III
6.1
3411
beta-NAFTILAMIN,
RASTVOR
6.1
T1
II
3411
beta-NAFTILAMIN,
RASTVOR
6.1
T1
III
279
1627
3412
MRAVLjA KISELINA sa
najmanje 10% a najvie
C3
II
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
AT
2
(E)
80
3412
MRAVLJA KISELINA
sa najmanje 10% a
najvie 85%(masenih)
kiseline
3412
MRAVLjA KISELINA sa
najmanje 5% i manje od
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
3412
MRAVLJA KISELINA
sa najmanje 5% i
manje od
10%(masenih)
kiseline
3413
KALIJUMCIJANID,
RASTVOR
6.1
T4
6.1
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3413
KALIJUMCIJANID,
RASTVOR
3413
KALIJUMCIJANID,
RASTVOR
6.1
T4
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3413
KALIJUMCIJANID,
RASTVOR
3413
KALIJUMCIJANID,
RASTVOR
6.1
T4
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3413
KALIJUMCIJANID,
RASTVOR
3414
NATRIJUMCIJANID,
RASTVOR
6.1
T4
6.1
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3414
NATRIJUMCIJANID,
RASTVOR
3414
NATRIJUMCIJANID,
RASTVOR
6.1
T4
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3414
NATRIJUMCIJANID,
RASTVOR
3414
NATRIJUMCIJANID,
RASTVOR
6.1
T4
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T7
TP2
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3414
NATRIJUMCIJANID,
RASTVOR
3415
NATRIJUMFLUORID,
RASTVOR
6.1
T4
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3415
NATRIJUMFLUORID,
RASTVOR
3416
HLORACETOFENON,
TEAN
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3416
HLORACETOFENON
, TEAN
3417
KSILILBROMID, VRST
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3417
KSILILBROMID,
VRST
3418
2,4-TOLUIDENDIAMIN,
RASTVOR
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3418
2,4TOLUIDENDIAMIN,
RASTVOR
3419
KOMPLEKS
BORTRIFLUORIDA I
SIRETNE KISELINE,
VRST
C4
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V11
80
3419
KOMPLEKS
BORTRIFLUORIDA I
SIRETNE
KISELINE, VRST
3420
KOMPLEKS
BORTRIFLUORIDA I
PROPIONSKE KISELINE,
VRST
C4
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
V11
80
3420
KOMPLEKS
BORTRIFLUORIDA I
PROPIONSKE
KISELINE, VRST
B4
1628
V11
3421
KALIJUMHIDROGENDIFLU
ORID, RASTVOR
CT1
II
8
+6.1
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4DH
TU14
TE21
AT
2
(E)
CV13
CV28
86
3421
KALIJUMHIDROGEN
DIFLUORID,
RASTVOR
3421
KALIJUMHIDROGENDIFLU
ORID, RASTVOR
CT1
III
8
+6.1
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T4
TP1
L4DH
TU14
TE21
AT
3
(E)
CV13
CV28
86
3421
KALIJUMHIDROGEN
DIFLUORID,
RASTVOR
3422
KALIJUMFLUORID,
RASTVOR
6.1
T4
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
60
3422
KALIJUMFLUORID,
RASTVOR
3423
TETRAMETILAMONIJUMHIDROKSID, VRST
C8
II
LQ24
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
80
3423
TETRAMETILAMONI
JUM-HIDROKSID,
VRST
3424
AMONIJUMDINITRO-oKREZOLAT, RASTVOR
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3424
RASTVOR
3424
AMONIJUMDINITRO-oKREZOLAT, RASTVOR
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3424
RASTVOR
3425
BROMSIRETNA
KISELINA, VRSTA
C4
II
LQ23
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
AT
2
(E)
80
3425
BROMSIRETNA
KISELINA, VRSTA
3426
AKRILAMID, RASTVOR
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3427
HLORBENZILHLORIDI,
VRSTI
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3428
3-HLOR-4METILFENILIZOCIJANAT,
VRST
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
3429
HLORTOLUIDINI, TENI
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
3430
KSILENOLI, TENI
6.1
T1
II
6.1
LQ17
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BH
TU15
TE19
3431
NITROBENZOTRIFLUORID
I, VRSTI
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
3432
POLIHLOROVANI
BIFENILI, VRSTI
M2
II
LQ25
P906
IBC08
MP10
T3
TP33
3434
NITROKREZOLI, TENI
6.1
T1
III
6.1
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
3436
HEKSAFLUORACETON
HIDRAT,VRST
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
305
B4
B4
B4
B4
S9
V11
V11
CV13
CV28
S9
60
3426
AKRILAMID,
RASTVOR
CV13
CV28
S9
60
3427
HLORBENZILHLORI
DI, VRSTI
CV13
CV28
S9
S19
60
3428
3-HLOR-4METILFENILIZOCIJA
NAT,VRST
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3429
HLORTOLUIDINI,
TENI
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3430
KSILENOLI, TENI
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3431
NITROBENZOTRIFL
UORIDI, VRSTI
S4AH
L4BH
TU15
AT
0
(D1E)
CV1
CV13
CV28
S19
90
3432
POLIHLOROVANI
BIFENILI, VRSTI
TP1
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3434
NITROKREZOLI,
TENI
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3436
HEKSAFLUORACET
ON HIDRAT,VRST
1629
VV9
V11
V11
VV15
V11
3437
HLORKREZOLI, VRSTI
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3437
HLORKREZOLI,
VRSTI
3438
alfaMETILBENZILALKOHOL,
VRST
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3438
alfaMETILBENZILALKOH
OL,VRST
3439
NITRILI, VRSTI,
OTROVNI, N.D.N.
6.1
T2
6.1
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3439
NITRILI, VRSTI,
OTROVNI, N.D.N.
3439
NITRILI, VRSTI,
OTROVNI, N.D.N.
6.1
T2
II
6.1
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3439
NITRILI, VRSTI,
OTROVNI, N.D.N.
3439
NITRILI, VRSTI,
OTROVNI, N.D.N.
6.1
T2
III
6.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3439
NITRILI, VRSTI,
OTROVNI, N.D.N.
3440
JEDINjENjE SELENA,
TENO, N.D.N.
6.1
T4
6.1
274
563
LQ0
P001
MP8
MP17
T14
TP2
TP9
TP27
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3440
JEDINJENJE
SELENA, TENO,
N.D.N.
3440
JEDINjENjE SELENA,
TENO, N.D.N.
6.1
T4
II
6.1
274
563
LQ17
P001
IBC02
MP15
T11
TP2
TP27
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3440
JEDINJENJE
SELENA, TENO,
N.D.N.
3440
JEDINjENjE SELENA,
TENO, N.D.N.
6.1
T4
III
6.1
274
563
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T7
TP1
TP28
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3440
JEDINJENJE
SELENA, TENO,
N.D.N.
3441
(HLORDINITRO)BENZENI,
VRSTI
6.1
T2
II
6.1
279
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3441
(HLORDINITRO)BEN
ZENI,VRSTI
3442
DIHLORANILINI, VRSTI
6.1
T2
II
6.1
279
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3442
DIHLORANILINI,
VRSTI
3443
DINITROBENZENI, VRSTI
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3443
DINITROBENZENI,
VRSTI
3444
NIKOTINHIDROHLORID,
VRST
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3444
NIKOTINHIDROHLO
RID, VRST
3445
NIKOTINSULFAT, VRST
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3445
NIKOTINSULFAT,
VRST
3446
NITROTOLUENI, VRSTI
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3446
NITROTOLUENI,
VRSTI
3447
NITROKSILENI, VRSTI
6.1
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3447
NITROKSILENI,
VRSTI
3448
MATERIJA ZA
PROIZVODNjU
SUZAVACA, VRSTA,
N.D.N.
6.1
T2
6.1
274
LQ0
P002
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3448
MATERIJA ZA
PROIZVODNJU
SUZAVACA,
VRSTA, N.D.N.
3448
MATERIJA ZA
PROIZVODNjU
SUZAVACA, VRSTA,
N.D.N.
6.1
T2
II
6.1
274
LQ18
P002
IBC08
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
S19
60
3448
MATERIJA ZA
PROIZVODNJU
SUZAVACA,
VRSTA, N.D.N.
43
B4
1630
V11
VV9
VV9
V11
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3449
BROMBENZILCIJANI
DI, VRSTI
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3450
DIFENILHLORARSIN
, VRST
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3451
TOLUIDINI, VRSTI
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3452
KSILIDINI, VRSTI
AT
3
(E)
80
3453
FOSFORNA
KISELINA, VRSTA
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3454
DINITROTOLUENI,
VRSTI
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
68
3455
KREZOLI, VRSTI
AT
2
(E)
V11
X80
3456
NITROZIL
SUMPONA
KISELINA, VRSTA
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
3457
(HLORONITRO)TOL
UENI,VRSTI
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
3458
NITROANIZOLI,
VRSTI
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
3459
(NITROBROM)BENZ
ENI,VRSTI
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
VV9
CV13
CV28
S9
60
3460
N-ETIL-NBENZILTOLUIDINI,
VRSTI
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU15
TE19
AT
1
(E)
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3462
TOKSINI
EKSTRAHOVANI IZ
IVIH ORGANIZAMA,
VRSTI, N.D.N.
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3462
TOKSINI
EKSTRAHOVANI IZ
IVIH ORGANIZAMA,
VRSTI, N.D.N.
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
CV13
CV28
S9
60
3462
TOKSINI
EKSTRAHOVANI IZ
IVIH ORGANIZAMA,
VRSTI, N.D.N.
LQ0
P002
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU15
TE19
AT
1
(E)
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP33
S10AH
L10CH
TU15
TE19
AT
1
(E)
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
III
LQ24
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAV
L4BN
T2
II
6.1
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
6.1
TC2
II
6.1
+8
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
C2
II
LQ23
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
SGAN
L4BN
(HLORONITRO)TOLUENI,
VRSTI
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
3458
NITROANIZOLI, VRSTI
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
TP33
3459
(NITROBROM)BENZENI,
VRSTI
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
3460
N-ETIL-NBENZILTOLUIDINI, VRSTI
6.1
T2
III
6.1
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
3462
TOKSINI EKSTRAHOVANI
IZ IVIH ORGANIZAMA,
VRSTI, N.D.N.
6.1
T2
6.1
210
274
LQ0
P002
IBC07
3462
IZ IVIH ORGANIZAMA,
VRSTI, N.D.N.
6.1
T2
II
6.1
210
274
LQ18
P002
IBC08
3462
IZ IVIH ORGANIZAMA,
VRSTI, N.D.N.
6.1
T2
III
6.1
210
274
LQ9
P002
IBC08
R001
3449
BROMBENZILCIJANIDI,
VRSTI
6.1
T2
6.1
3450
DIFENILHLORARSIN,
VRST
6.1
T3
6.1
3451
TOLUIDINI, VRSTI
6.1
T2
II
6.1
3452
KSILIDINI, VRSTI
6.1
T2
II
3453
FOSFORNA KISELINA,
VRSTA
C2
3454
DINITROTOLUENI, VRSTI
6.1
3455
KREZOLI, VRSTI
3456
NITROZIL SUMPONA
KISELINA, VRSTA
3457
138
279
279
1631
VV9
VV9
3463
PROPIONSKA KISELINA
kiseline
3464
CF1
II
8
+3
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4BN
ORGANOFOSFORNA
JEDINjENjA, OTROVNA,
VRSTA, N.D.N.
6.1
T2
6.1
43
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
3464
ORGANOFOSFORNA
VRSTA, N.D.N.
6.1
T2
II
6.1
43
274
LQ18
P002
IBC08
B4
MP10
T3
TP33
3464
ORGANOFOSFORNA
VRSTA, N.D.N.
6.1
T2
III
6.1
43
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
MP10
T1
3465
ORGANOARSENOVA
JEDINjENjA, VRSTA,
N.D.N.
6.1
T3
6.1
274
LQ0
P002
IBC07
MP18
3465
ORGANOARSENOVA
JEDINjENjA, VRSTA,
N.D.N.
6.1
T3
II
6.1
274
LQ18
P002
IBC08
B4
3465
ORGANOARSENOVA
JEDINjENjA, VRSTA,
N.D.N.
6.1
T3
III
6.1
274
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
B3
3466
KARBONILI METALA,
VRSTI,N.D.N.
6.1
T3 TE
6.1
274
562
LQ0
P002
IBC07
3466
KARBONILI METALA,
VRSTI,N.D.N.
6.1
T3
II
6.1
274
562
LQ18
P002
IBC08
3466
KARBONILI METALA,
VRSTI,N.D.N.
6.1
T3
III
6.1
274
562
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
3467
ORGANOMETALNA
VRSTA, N.D.N.
6.1
T3
6.1
274
562
LQ0
P002
IBC07
3467
ORGANOMETALNA
VRSTA, N.D.N.
6.1
T3
II
6.1
274
562
LQ18
P002
IBC08
3467
ORGANOMETALNA
VRSTA, N.D.N.
6.1
T3
III
6.1
274
562
LQ9
P002
IBC08
LP02
R001
S2
83
3463
PROPIONSKA
KISELINA sa
najmanje
90%(masenih)
kiseline
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3464
ORGANOFOSFORN
A JEDINJENJA,
OTROVNA, VRSTA,
N.D.N.
CV13
CV28
S9
S19
60
3464
ORGANOFOSFORN
A JEDINJENJA,
OTROVNA, VRSTA,
N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
3464
ORGANOFOSFORN
A JEDINJENJA,
OTROVNA, VRSTA,
N.D.N.
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3465
ORGANOARSENOV
A JEDINJENJA,
VRSTA, N.D.N.
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3465
ORGANOARSENOV
A JEDINJENJA,
VRSTA, N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
3465
ORGANOARSENOV
A JEDINJENJA,
VRSTA, N.D.N.
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3466
KARBONILI
METALA,
VRSTI,N.D.N.
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3466
KARBONILI
METALA,
VRSTI,N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
3466
KARBONILI
METALA,
VRSTI,N.D.N.
V10
V12
CV1
CV13
CV28
S9
S17
66
3467
ORGANOMETALNA
JEDINJENJA,
OTROVNA,
VRSTA, N.D.N.
V11
CV13
CV28
S9
S19
60
3467
ORGANOMETALNA
JEDINJENJA,
OTROVNA,
VRSTA, N.D.N.
CV13
CV28
S9
60
3467
ORGANOMETALNA
JEDINJENJA,
OTROVNA,
VRSTA, N.D.N.
FL
2
(E)
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
V10
V12
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
V11
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
MP18
T6
TP9
TP33
S10AH
L10CH
TU14
TU15
TE19
TE21
AT
1
(E)
B4
MP10
T3
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
B3
MP10
T1
TP33
SGAH
L4BH
TU15
TE19
AT
2
(E)
1632
VV9
VV9
VV9
VV9
3468
VODONIK U OBLIKU
HIDRIDA METALA
1F
3469
BOJA, ZAPALjIVA,
NAGRIZAJUA (boja, lak,
emajl, bajc, elak, firnajz,
sredstvo za poliranje,
punioci) ili DODATNI
MATERIJALI ZA BOJE,
ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI
rastvarae)
FC
3469
BOJA, ZAPALjIVA,
MATERIJALI ZA BOJE,
rastvarae)
3469
BOJA, ZAPALjIVA,
MATERIJALI ZA BOJE,
rastvarae)
3470
BOJA, NAGRIZAJUA,
ZAPALjIVA, (boja, lak,
MATERIJALI ZA BOJE,
rastvarae)
2.1
321
LQ0
P099
MP9
3
+8
163
LQ3
P001
MP7
MP17
T11
TP2
TP27
L10CH
FC
II
3
+8
163
LQ4
P001
IBC02
MP19
T7
TP2
TP8
TP28
FC
III
3
+8
163
LQ7
P001
IBC03
R001
MP19
T4
CF1
II
8
+3
163
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
2
(B1D)
TU14
TE21
CV9
CV10
CV36
S2
3468
VODONIK U OBLIKU
HIDRIDA METALA
FL
1
(C1E)
S2
S20
338
3469
BOJA, ZAPALJIVA,
NAGRIZAJUA (boja,
lak, emajl, bajc, elak,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE, ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI
(ukljuujui
razreivae i
rastvarae)
L4BH
FL
2
(D1E)
S2
S20
338
3469
BOJA, ZAPALJIVA,
NAGRIZAJUA (boja,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE, ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI
(ukljuujui
razreivae i
rastvarae)
TP1
TP29
L4BN
FL
3
(E)
S2
38
3469
BOJA, ZAPALJIVA,
NAGRIZAJUA (boja,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE, ZAPALJIVI,
NAGRIZAJUI
(ukljuujui
razreivae i
rastvarae)
TP2
TP8
TP28
L4BN
FL
2
(E)
S2
83
3470
BOJA,
NAGRIZAJUA,
ZAPALJIVA, (boja,
DODATNI
MATERIJALI ZA
BOJE,
NAGRIZAJUI,
ZAPALJIVI,
(ukljuujui
razreivae i
rastvarae)
1633
3471
VODONIK DIFLUORID,
RASTVOR,N.D.N.
CT1
II
8
+6.1
LQ22
P001
IBC02
MP15
T7
TP2
L4DH
TU14
TE21
AT
2
(E)
CV13
CV28
86
3471
VODONIK
DIFLUORID,
RASTVOR,N.D.N.
3471
VODONIKDIFLUORID,
RASTVOR, N.D.N.
CT1
III
8
+6.1
LQ7
P001
IBC03
R001
MP15
T4
TP1
L4DH
TU14
TE21
AT
3
(E)
CV13
CV28
86
3471
VODONIKDIFLUORI
D, RASTVOR, N.D.N.
3472
KROTONSKA KISELINA,
TENA
C3
III
LQ7
P001
IBC03
LP01
R001
MP15
T4
TP1
L4BN
AT
3
(E)
80
3472
KROTONSKA
KISELINA, TENA
3473
GORIVNA ELIJA sadri

zapaljive tenosti
F1
LQ13
P003
3473
GORIVNA ELIJA
sadri zapaljive
tenosti
328
3
(E)
PP88
1634
S2
Poglavlje 3.2
3.2.2.
Tabela B:
Spisak materija i predmeta ADR po

azbunom redosledu
Tabela B u nastavku sadri azbuni spisak materija i predmeta koji su navedeni po UN

numerikom redosledu u Tabeli A 3.2.1. Ona ne ini sastavni deo ADR. Ona nije
dostavljena Radnoj grupi za transport opasnog tereta Komiteta za unutranji transport
niti Ugovornim stranama ADR radi formalnog odobrenja ili prihvatanja. Tabela je
pripremljena, sa svom potrebnom panjom od strane Sekretarijata Ekonomske komisije
za Evropu Ujedininjenih Nacija, radi lake pretrage priloga A i B, ali ona ni u kom sluaju
ne moe da zameni odredbe ovih priloga, koji su u sluaju protivrenosti obavezujui i
zbog toga se sa panjom moraju ispitati i primeniti.
Napomena:
1.
U svrhu azbunog redosleda sledee informacije
nisu uzete u
obzir, iako su deo zavaninog naziva za transport:
brojevi, grka slova, slova, skraenice kao "sec" i "terc"; slova "N"
(nitrogen), "n" (normal), "o" (ortho) "m" (meta), i "p" (para) i
"N.D.N." (nije drugaije naveden).
2. Nazivi materija i predmeta pisani velikim slovima vae kao zvanini
nazivi za transport (vidi 3.1.2).
3. Ako iza naziva materije i predmeta, pisano stoji velikim slovima "vidi",
to znai da se radi o alternativi za zvanini naziv za transport ili samo
o delu zvaninog naziva (izuzev PCB) (vidi 3.1.2.1).
4. Ako iza naziva materije i predmeta stoji pisano malim slovima "vidi", to
znai da se ne radi o zvaninom nazivu za transport, nego je to samo
sinonim.
5. Ako je naziv pisan, delom velikim slovima, delom malim slovima, tekst
sa malim slovima ne vai kao zavnini naziv za transport (vidi 3.1.2.1).
6.
7.
U dokumentima za obeleavanje komada za otpremu, zvanini naziv

za transport se, u zavisnosti od sluaja, moe koristiti u jednini ili u
mnoini (vidi 3.1.2.3).
Za tano odreivanje zvaninog naziva za transport vidi odeljak 3.1.2.
TABELA
1635
Naimenovanje i opis
AEROSOLI otrovni, zapaljivi, nagrizajui

AZBEST, BELI (krizolit,aktinolit,antofilit,tremolit)
AZBEST, PLAVI (krokidolit) ili AZBEST, MRKI (amozit)
AZBEST, PLAVI (krokidolit) ili AZBEST, MRKI (amozit)
AZODIKARBONAMID
AZOT SUBOKSID, TEAN, DUBOKO RASHLAEN
AZOT TRIOKSID
AZOT, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
AZOT, KOMPRIMOVAN
AZOT-MONOKSID I AZOT-DIOKSID, SMEA
AZOT-MONOKSID I AZOT-DIOKSID, SMEA
AZOTMONOKSID, KOMPRIMOVAN (OKSID AZOTA,
KOMPRIMOVAN)
AZOTMONOKSID, KOMPRIMOVAN (OKSID AZOTA,
KOMPRIMOVAN)
AZOTNA KISELINA, osim puljive, sa vie od 70%(masenih)
azotne kiseline
AZOTNA KISELINA, PULjIVA
AZOTSUBOKSID
AZOTTRIFLUORID
AKRIDIN
AKRILAMID, RASTVOR
AKRILAMID, VRST
AKRILNA KISELINA, STABILIZOVANA
AKRILONITRIL,STABILIZOVAN
AKROLEIN, STABILIZOVAN
AKROLEINDIMER, STABILIZOVAN
Aktinolit :vidi
Alaminijumferosilikat, prakasti :vidi
ALDEHIDI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N.
ALDEHIDI, N.D.N.
ALDOL (3-HIDROKSIBUTIRALDEHID)
ALIKILSULFONSKE KISELINE, TENE ili ARILSULFONSKE
KISELINE, TENE sa vie od 5% slobodne sumporne kiseline
KISELINE, TENE sa vie od 5% slobodne sumporne kiseline
KISELINE, TENE sa najvie 5% slobodne sumporne kiseline
KISELINE, TENE sa najvie 5% slobodne sumporne kiseline
ALILALKOHOL
ALILAMIN
ALILACETAT
ALILBROMID
ALILGLICIDILETAR
ALILETILETAR
ALILIZOTIOCIJANAT, STABILIZOVAN
ALILJODID
ALILTRIHLORSILAN, STABILIZOVAN
ALILFORMIJAT
ALILHLORID
ALILHLORFORMIJAT
ALKALNI ELEKTROLIT ZA PUNjENjE BATERIJA
ALKALOIDI, TENI N.D.N. ili SOLI ALKALOIDA, TENE,
N.D.N.
ALKALOIDI, TENI N.D.N. ili SOLI ALKALOIDA, TENE,
N.D.N.
ALKALOIDI,VRSTI,N.D.N. ili SOLI ALKALOIDA,VRSTE,
N.D.N.
ALKALOIDI,VRSTI,N.D.N. ili SOLI ALKALOIDA,VRSTE,
N.D.N.
1636
UN
broj
Klasa
1950
2590
2212
2212
3242
2201
2421
1977
1066
1975
1975
1660
2
9
9
9
4.1
2
2
2
2
2
2
2
1660
2031
2032
1070
2451
2713
3426
2074
2218
1093
1092
2607
2590
1395
1988
1989
2839
2584
8
2
2
6.1
6.1
6.1
8
3
6.1
3
9
4.3
3
3
6.1
8
2584
2586
2586
1098
2334
2333
1099
2219
2335
1545
1723
1724
2336
1100
1722
2797
3140
6.1
6.1
3
3
3
3
6.1
3
8
3
3
6.1
8
6.1
3140
6.1
1544
6.1
1544
6.1
Napomena
TRANSPORT ZABRANjEN
ALKILSULFONSKE KISELINE, VRSTE ili ARILSULFONSKE

KISELINE, VRSTE sa vie od 5% slobodne sumporne
kiseline
KISELINE, VRSTE sa vie od 5% slobodne sumporne
kiseline
KISELINE, VRSTE sa najvie 5% slobodne sumporne
kiseline
KISELINE, VRSTE sa najvie 5% slobodne sumporne
kiseline
ALKILSUMPORNA KISELINA
ALKILFENOLI, TENI, N.D.N. (ukljuujui C2-C12 homologe)
ALKILFENOLI, VRSTI, N.D.N. (ukljuujui C2-C12
homologe)
ALKOHOLATI ZEMNOALKALNIH METALA, N.D.N.
ALKOHOLATI ZEMNOALKALNIH METALA,
SAMOZAGREVAJUI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
ALKOHOLATI, RASTVOR u alkoholu, N.D.N.
ALKOHOLI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N.
ALKOHOLI, N.D.N.
ALKOHOLNA PIA sa vie od 24% a najvie 70%(zapremine)
alkohola
ALUMINIJUM U PRAHU, OBLOEN
ALUMINIJUM U PRAHU, NEOBLOEN
ALUMINIJUMBORHIDRID
ALUMINIJUMBORHIDRID
ALUMINIJUMBROMID, BEZVODNI
ALUMINIJUMBROMID, RASTVOR
ALUMINIJUMKARBID
ALUMINIJUMNITRAT
ALUMINIJUMREZINAT
ALUMINIJUMSILICID, PRAH, NEOBLOEN
ALUMINIJUMFEROSILIKAT, PRAKASTI
ALUMINIJUMFOSFID
ALUMINIJUMFOSFID-PESTICID
ALUMINIJUMHIDRID
ALUMINIJUMHLORID, RASTVOR
ALUMINIJUM-HLORID,BEZVODNI
AMALGAM ALKALNOG METALA,TEAN
AMALGAM ZEMNOALKALNOG METALA, TEAN
AMALGAMI IVE I ALKALNOG METALA, VRSTA
AMALGAMI IVE I ZEMNOALKALNOG METALA, VRSTA
AMIDI ALKALNIH METALA
sec-Amilamin :vidi
n-Amilamin :vidi
terc-Amilamin :vidi
AMILAMIN
AMILACETAT
AMILBUTIRAT
AMILMERKAPTAN
n-AMILMETILKETON
AMILNITRAT
AMILNITRIT
AMILTRIHLORSILAN
AMILFORMIJATI
AMILFOSFAT KISELI
AMILHLORID
AMINI, NAGRIZAJUI, TENI, N.D.N. ili POLIAMINI,
NAGRIZAJUI, TENI, N.D.N.
AMINI, NAGRIZAJUI, TENI, N.D.N. ili POLIAMINI,
NAGRIZAJUI, TENI, N.D.N.
1637
2583
2583
2585
2585
2571
3145
2430
8
8
8
3205
3206
4.2
4.2
3274
1986
1987
3065
3
3
3
3
1309
1396
2870
2870
1725
2580
1394
1438
2715
1398
1395
1397
3048
2463
2581
1726
1389
1392
3401
3402
1390
1106
1106
1106
1106
1104
2620
1111
1110
1112
1113
1728
1109
2819
1107
2735
4.1
4.3
4.2
4.2
8
8
4.3
5.1
4.1
4.3
4.3
4.3
6.1
4.3
8
8
4.3
4.3
4.3
4.3
4.3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
8
3
8
3
8
2735
AMINI, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI, N.D.N. ili POLIAMINI,

ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
AMINI, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI, N.D.N. ili POLIAMINI,
ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
AMINI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, TENI,N.D.N. ili
POLIAMINI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, TENI,N.D.N.
AMINI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, TENI,N.D.N. ili
POLIAMINI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, TENI,N.D.N.
AMINI, VRSTI, NAGRIZAJUI, N.D.N. ili POLIAMINI,
VRSTI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
AMINI, VRSTI, NAGRIZAJUI, N.D.N. ili POLIAMINI,
VRSTI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
2-AMINO-4,6-DINITROFENOL, NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
2-AMINO-4-HLORFENOL
2-AMINO-5-DIETILAMINOPENTAN
2-(2-AMINOETOKSI)-ETANOL
AMINOPIRIDINI (o-, m-, p-)
Aminosulfonska kiselina :vidi
AMINOFENOLI (o-, m-, p-)
Amozit :vidi
AMONIJAK, BEZVODNI
AMONIJAK, VODENI RASTVOR relativna gustina manja od
0,880 na 15C, sa vie od 50% amonijaka
AMONIJAK, RASTVOR u vodi, relativna gustina na 15C
izmeu 0,880 i 0,957 sa vie od 10% a najvie 35% amonijaka
AMONIJUMARSENAT
Amonijumbifluorid :vidi
Amonijumbifluorid, rastvor :vidi
AMONIJUMDINITRO-o-KREZOLAT, RASTVOR
AMONIJUMDINITRO-o-KREZOLAT, VRST
Amonijumdisulfat :vidi
AMONIJUMDIHROMAT
AMONIJUMMETAVANADAT
AMONIJUM-NITRAT sa vie od 0.2% zapaljivih supstanci,
ukljuujui svaku organsku supstancu raunato na
ugljenik,izuzimajui bilo koju drugu dodatu supstancu
AMONIJUMNITRAT sa najvie 0.2% ukupnog zapaljivog
materijala (ukljuujui svu organsku materiju obraunatu na
ugljenik) iskljuujui svaku drugu dodatu materiju
AMONIJUMNITRAT TENI, topao koncentrovan rastvor
koncentracije izmeu 80% i 93%
AMONIJUMNITRAT, EMULZIJA ili AMONIJUMNITRAT,
SUSPENZIJA ili AMONIJUMNITRAT, GEL, polufabrikat iz kog
se dobija eksploziv, tean
AMONIJUMPERSULFAT
AMONIJUMPERHLORAT
AMONIJUMPERHLORAT
AMONIJUMPIKRAT, NAVLAEN sa najmanje 10%(masenih)
vode
AMONIJUMPIKRAT, suv ili navlaen sa manje od
10%(masenih) vode
AMONIJUMPOLIVANADAT
AMONIJUMPOLISULFID, RASTVOR
AMONIJUMSULFID, RASTVOR
AMONIJUMFLUORID
AMONIJUMFLUORSILIKAT
AMONIJUMHIDROGENDIFLUORID, RASTVOR
AMONIJUMHIDROGENDIFLUORID, VRST
1638
2733
2733
2734
2734
3259
3259
3317
4.1
2673
2946
3055
2671
2967
2512
2212
1005
3318
6.1
6.1
8
6.1
8
6.1
9
2
2
2672
1546
1727
2817
3424
1843
2506
1439
2859
222
6.1
8
8
6.1
6.1
8
5.1
6.1
1
1942
5.1
2426
5.1
3375
5.1
3375
5.1
3375
5.1
1444
402
1442
1310
5.1
1
5.1
4.1
2861
2818
2683
2505
2854
2817
1727
6.1
8
8
6.1
6.1
8
8
AMONIJUMHIDROGENSULFAT
Amosit :vidi
ANIZIDINI
ANIZOILHLORID
ANIZOL
ANILIN
ANILINMONOHIDROHLORID
ANTIMON U PRAHU
ANTIMONILKALIJUMTARTARAT
ANTIMONLAKTAT
ANTIMONPENTAFLUORID
ANTIMONPENTAHLORID, RASTVOR
ANTIMONPENTAHLORID, TEAN
ANTIMONTRIHLORID
Antofilit :vidi
ANHIDRID BUTERNE KISELINE
ANHIDRID MALEINSKE KISELINE
ANHIDRID MALEINSKE KISELINE
ANHIDRID PROPIONSKE KISELINE
ANHIDRID SIRETNE KISELINE
ANHIDRID TETRAHIDROFTALNE KISELINE, sa vie od
0,05% anhidrida maleinske kiseline
ANHIDRID FTALNE KISELINE sa vie od 0.05% anhidrida
maleinske kiseline
APARAT ZA GAENjE POARA sa komprimovanim ili tenim
gasom
ARGON, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
ARGON, KOMPRIMOVAN
ARSEN
Arsenati, n.d.n. :vidi
Arsenati, n.d.n. :vidi
ARSENIBROMID
Arseniti, n.d.n. :vidi
Arseniti, n.d.n. :vidi
ARSENOV PRAH
ARSENOVA KISELINA, TENA
ARSENOVA KISELINA, VRSTA
ARSENPENTOKSID
Arsen-sulfidi, n.d.n. :vidi
Arsen-sulfidi, n.d.n. :vidi
ARSENTRIOKSID
ARSENTRIHLORID
ACETAL
ACETALDEHID
ACETALDEHID AMONIJANI
ACETALDEHIDOKSIM
Acetilaceton :vidi
ACETILBROMID
ACETILEN, BEZ RASTVARAA
ACETILEN, RASTVOREN
Acetilentetrabromid :vidi
Acetilentetrahlorid :vidi
ACETILJODID
ACETILMETILKARBINOL
ACETILHLORID
Acetoin :vidi
ACETON
ACETONITRIL
ACETONSKA ULjA
ACETONCIJANOHIDRIN, STABILIZOVAN
1639
2506
2212
2431
1729
2222
1547
1548
2871
1551
1550
1732
1731
1730
1733
2676
2676
2590
2739
2215
2215
2496
1715
2698
8
9
6.1
8
3
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
8
8
8
8
2
2
9
8
8
8
8
8
8
2214
1044
1951
1006
1558
1556
1557
2188
2188
1555
1556
1557
1562
1553
1554
1559
1556
1557
1561
1560
1088
1089
1841
2332
2310
1716
3374
1001
2504
1702
1898
2621
1717
2621
1090
1648
1091
1541
2
2
6.1
6.1
6.1
2
2
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
3
3
9
3
3
8
2
2
6.1
6.1
8
3
3
3
3
3
3
6.1
Bajc :vidi
Bajc :vidi
Bajc :vidi
Bajc :vidi
BAKAR(II)ETILENDIAMIN, RASTVOR
BAKARARSENIT
BAKARACETOARSENIT
BAKARHLORAT
BAKARHLORID
BAKARCIJANID
BARIJUM
BARIJUMAZID, NAVLAEN sa najmanje 50%(masenih) vode
BARIJUMBROMAT
BARIJUMNITRAT
BARIJUMOKSID
BARIJUMPERMANGANAT
BARIJUMPEROKSID
BARIJUMPERHLORAT, RASTVOR
BARIJUMPERHLORAT, VRST
BARIJUMHIPOHLORIT sa vie od 22% dostupnog hlora
BARIJUMHLORAT, RASTVOR
BARIJUMHLORAT, VRST
BARIJUMCIJANID
BARIUMAZID suv ili navlaen sa manje od 50%(masenih)
vode
BARUT BEZDIMNI
BARUT BEZDIMNI
BARUT, SVETLEI
BARUT, SVETLEI
BARUT, CRNI, u granulama ili prakast
BARUT, CRNI, PRESOVAN ili u LjUSPAMA
BARUTNA PASTA, NAVLAENA sa najmanje 25%(masenih)
vode
BARUTNA PASTA,NAVLAENA sa najmanje 17%(masenih)
alkohola
BATERIJE, VLANE, KOJE NE CURE
BATERIJE, VLANE, KOJE NE CURE
BATERIJE, SUVE, PUNjENE VRSTIM
BATERIJE, SUVE, PUNjENE VRSTIM
BEZBEDNE IBICE (u bloku, na savijenom kartonu, kutijici)
Bezbojna sredstva :vidi
BENZALDEHID
BENZEN
BENZENSULFONILHLORID
BENZIDIN
BENZILBROMID
BENZILDIMETILAMIN
BENZILIDENHLORID
BENZILJODID
BENZILHLORID
BENZILHLORFORMIJAT
Benzilcijanid :vidi
BENZIN ili GORIVO ZA OTO MOTORE
BENZIN ili GORIVO ZA OTO MOTORE
BENZOILHLORID
BENZONITRIL
BENZOTRIFLUORID
BENZOTRIHLORID
BENZOHINON
1640
1263
3066
3469
3470
1761
1586
1585
2721
2802
1587
1400
1571
2719
1446
1884
1448
1449
3406
1447
2741
3405
1445
1565
224
3
8
3
8
8
6.1
6.1
5.1
8
6.1
4.3
4.1
5.1
5.1
6.1
5.1
5.1
5.1
5.1
5.1
5.1
5.1
6.1
1
160
161
94
305
27
28
159
1
1
1
1
1
1
1
433
2800
2800
3028
8
8
8
3028
1944
1263
3066
3469
3470
1990
1114
2225
1885
1737
2619
1886
2653
1738
1739
2470
1203
1203
1736
2224
2338
2226
2587
4.1
3
8
3
8
9
3
8
6.1
6.1
8
6.1
6.1
6.1
8
6.1
3
3
8
6.1
3
8
6.1
BERILIJUM U PRAHU
BERILIJUMNITRAT
BIOLOKA MATERIJA, KATEGORIJA B
Bisulfati, vodeni rastvor :vidi
BISULFATI, VODENI RASTVOR
BISULFITI, VODENI RASTVOR, N.D.N.
Bitumen na ili iznad 100C i ispod njegove take paljenja :vidi
Bitumen sa takom paljenja iznad 60C, na ili iznad njegove
take paljenja :vidi
Bitumen sa takom paljenja najvie 60C :vidi
BICIKLO-[2,2,1]-HEPTA-2,5-DIEN, STABILIZOVAN
(NORBORNAN-2,5-DIEN, STABILIZOVAN)
BICIKLO-[2,2,1]-HEPTA-2,5-DIEN, STABILIZOVAN
(NORBORNAN-2,5-DIEN, STABILIZOVAN)
BOJA (boja, lak, emajl, bajc, elak, firnajz, sredstvo za
poliranje, punioci) ili SRODNI MATERIJALI (ukljuujui
BOJA (boja, lak, emajl, bajc, elak, firnajz, sredstvo za
poliranje, punioci) ili SRODNI MATERIJALI (ukljuujui
BOJA, ZAPALjIVA, NAGRIZAJUA (boja, lak, emajl, bajc,
elak, firnajz, sredstvo za poliranje, punioci) ili DODATNI
MATERIJALI ZA BOJE, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI (ukljuujui
BOJA, ZAPALjIVA, NAGRIZAJUA (boja, lak, emajl, bajc,
MATERIJALI ZA BOJE, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI (ukljuujui
BOJA, NAGRIZAJUA, VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD ZA BOJE, NAGRIZAJUI, VRST, N.D.N.
BOJA, NAGRIZAJUA, VRSTA, N.D.N. ili
MEUPROIZVOD ZA BOJE, NAGRIZAJUI, VRST, N.D.N.
BOJA, NAGRIZAJUA, ZAPALjIVA, (boja, lak, emajl, bajc,
MATERIJALI ZA BOJE, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI,
BOJA, NAGRIZAJUA, ZAPALjIVA, (boja, lak, emajl, bajc,
MATERIJALI ZA BOJE, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI,
BOJA, NAGRIZAJUA,TENA N.D.N. ili POLUFABRIKAT
BOJE,NAGRIZAJUI, TEAN, N.D.N.
BOJA, NAGRIZAJUA,TENA N.D.N. ili POLUFABRIKAT
BOJE,NAGRIZAJUI, TEAN, N.D.N.
BOJA, OTROVNA, VRSTA, N.D.N. ili MEUPROIZVOD
BOJA, OTROVAN, VRST, N.D.N.
BOJA, OTROVNA, VRSTA, N.D.N. ili MEUPROIZVOD
BOJA, OTROVAN, VRST, N.D.N.
BOJE (boja, lak, emajl, bajc, elak, firnajz, sredstvo za
poliranje, punioci) ili DODATNI MATERIJALI ZA BOJE
BOJE (boja, lak, emajl, bajc, elak, firnajz, sredstvo za
poliranje, punioci) ili DODATNI MATERIJALI ZA BOJE
BOJE, OTROVNE, TENE, N.D.N. ili MEUPROIZVOD ZA
BOJE, OTROVAN, TENAN, N.D.N.
BOJE, OTROVNE, TENE, N.D.N. ili MEUPROIZVOD ZA
BOJE, OTROVAN, TENAN, N.D.N.
BOJEVE GLAVE, RAKETA sa rasprskavajuim punjenjem
BOJEVE GLAVE, RAKETA sa rasprskavanjem ili potisnim
punjenjem
BOJEVE GLAVE, RAKETA sa rasprskavanjem ili potisnim
punjenjem
1641
1567
2464
3373
2837
2837
2693
3257
3256
6.1
5.1
6.2
8
8
8
9
3
1999
2251
3
3
2251
3066
3066
3469
3469
3147
3147
3470
3470
2801
2801
3143
6.1
3143
6.1
1263
1263
1602
6.1
1602
6.1
287
369
286
370
1
1
1
1
371
BOJEVE GLAVE, TORPEDO sa rasprskavajuim punjenjem

BOMBE SA ZAPALjIVOM TENOU, sa rasprskavajuim
punjenjem
BOMBE SA ZAPALjIVOM TENOU, sa rasprskavajuim
punjenjem
BOMBE, DIMNE, ZA MAGLU, NEEKSPLOZIVNE koje sadre
nagrizajuu tenost, bez upaljaa
BOMBE, sa rasprskavajuim punjenjem
BOMBE, SVETLEE
BOMBE, SVETLEE
BOMBE, SVETLEE
BOMBE, SVETLEE
BORNEOL
BOROVO ULjE
BORTRIBROMID
BORTRIFLUORID
BORTRIFLUORIDDIETILETERAT
BORTRIFLUORIDDIMETIL ETAR
BORTRIFLUORIDDIHIDRAT
Bortrifluorid-eter-komplks :vidi
BORTRIHLORID
BRZOGOREE METALNE SOLI AROMATINIH
BROM ili RASTVOR BROMA
BROM ili RASTVOR BROMA
2-BROM-2-NITROPROPAN-1,3-DIOL
1-BROM-3-METILBUTAN
1-BROM-3-HLORPROPAN
BROMATI NEORGANSKI, N.D.N.
BROMATI, NEORGANSKI , VODENI RASTVORI,N.D.N.
BROMACETILBROMID
BROMACETON
omega-Bromacetofenon :vidi
BROMBENZEN
BROMBENZILCIJANIDI, VRSTI
BROMBENZILCIJANIDI,TENI
1-BROMBUTAN
2-BROMBUTAN
2-BROMETILETILETAR
BROMMETILPROPAN
BROMOVODONIK, BEZVODNI
BROMOVODONINA KISELINA
BROMOTRIFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R13B1)
BROMOTRIFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R13B1)
BROMOFORM
2-BROMPENTAN
BROMPENTAFLUORID
BROMPROPANI
3-BROMPROPIN
BROMSIRETNA KISELINA, RASTVOR
BROMSIRETNA KISELINA, VRSTA
BROMTRIFLUORETILEN
BROMTRIFLUORID
BROMHLORDIFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R 12 B1)
BROMHLORDIFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R 12 B1)
BROMHLORID
BROMHLORMETAN
BRUCIN
But-2-in :vidi
1642
221
399
1
1
400
2028
33
34
35
291
37
38
39
299
1312
1272
2692
1008
2604
2965
2851
2604
1741
132
1
1
1
1
1
1
1
1
4.1
3
8
2
8
4.3
8
8
2
1
1744
1744
3241
2341
2688
1450
3213
2513
1569
2645
2514
3449
1694
1126
2339
2340
2342
1048
1788
1009
1009
2515
2343
1745
2344
2345
1938
3425
2419
1746
1974
1974
2901
1887
1570
1144
8
8
4.1
3
6.1
5.1
5.1
8
6.1
6.1
3
6.1
6.1
3
3
3
3
2
8
2
2
6.1
3
5.1
3
3
8
8
2
5.1
2
2
2
6.1
6.1
3
BUTADIEN, STABILIZOVAN ili SMEA BUTADIENA I

UGLjOVODONIKA, STABILIZOVANA, pritisak pare na 70C
ne prelazi 1,1MPa (11bar), a gustina na 50C nije manja od
0,525 kg/l
0,525 kg/l
0,525 kg/l
BUTAN
BUTANDION
BUTANOLI
BUTERNA KISELINA
5-terc-BUTIL-2,4,6-TRINITRO-m-KSILEN (KSILENMOUS)
5-terc-BUTIL-2,4,6-TRINITRO-m-KSILEN (KSILENMOUS)
BUTILAKRILATI, STABILIZOVANI
n-BUTILAMIN
N-BUTILANILIN
BUTILACETATI
BUTILBENZENI
n-Butilbromid :vidi
BUTILVINILETAR, STABILIZOVAN
BUTILEN, SMEA ili 1-BUTILEN ili cis-2-BUTILEN ili trans-2BUTILEN
1,2-BUTILENOKSID, STABILIZOVAN
n-BUTILIZOCIJANAT
terc-BUTILIZOCIJANAT
N,n-BUTILIMIDAZOL
BUTILMERKAPTAN
n-BUTILMETAKRILAT, STABILIZOVAN
BUTILMETILETAR
BUTILNITRITI
BUTILPROPIONAT
BUTILTOLUENI
BUTILTRIHLORSILAN
n-BUTILFORMIJAT
BUTILFOSFAT
terc-BUTILHIPOHLORIT
Butilhlorid :vidi
n-BUTILHLOFORMIJAT
terc-BUTILCIKLOHEKSIL-HLORFORMIJAT
BUTIN-1,4-DIOL
BUTIRALDEHID
BUTIRALDOKSIM
BUTIRILHLORID
BUTIRONITRIL
VAZDUH, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
VAZDUH, KOMPRIMOVAN
VAZDUH, KOMPRIMOVAN
VALERALDEHID
Valerijanska kiselina hlorid :vidi
VALERILHLORID
VANADIJUMOKSITRIHLORID
VANADIJUMPENTOKSID, nerastopljen
VANADIJUMTETRAHLORID
1643
1010
1010
1010
1011
2346
1120
2820
2956
2956
2348
1125
2738
1123
2709
1126
2352
1012
2
3
3
8
4.1
4.1
3
3
6.1
3
3
3
3
2
1012
1012
1012
3022
2485
2484
2690
2347
2227
2350
2351
1914
2667
1747
1128
1718
3255
1127
2743
2747
2716
1129
2840
2353
2411
1003
1002
1002
2058
2502
2502
2443
2862
2444
3
6.1
6.1
6.1
3
3
3
3
3
6.1
8
3
8
4.2
3
6.1
6.1
6.1
3
3
3
3
2
2
2
3
8
8
8
6.1
8
TRANSPORT ZABRANjEN
VANADIJUMTRIHLORID
VANADILSULFAT
VATROMETNA TELA
VATROMETNA TELA
VATROMETNA TELA
VATROMETNA TELA
VATROMETNA TELA
VETAKE MATERIJE NA BAZI NITROCELULOZE,
SAMOZAGREVAJUE,N.D.N.
VINILACETAT, STABILIZOVAN
Vinilbenzen, monomer, stabilizovan :vidi
VINILBROMID, STABILIZOVAN
VINILBUTIRAT, STABILIZOVAN
VINILETILETAR, STABILIZOVAN
VINILIDEN-HLORID, STABILIZOVAN
VINILIZOBUTILETAR, STABILIZOVAN
VINILMETILETAR, STABILIZOVAN
VINILPIRIDINI, STABILIZOVANI
VINILTOLUENI, STABILIZOVANI
VINILTRIHLOSILAN
VINILFLUORID, STABILIZOVAN
VINILHLORACETAT
VINILHLORID, STABILIZOVAN
VLAKNA ili TKANINE, IVOTINjSKOG ili BILjNOG POREKLA
ili SINTETIKA, N.D.N. nauljena
VLAKNA ili TKANINE, IVOTINjSKOG ili BILjNOG POREKLA
ili SINTETIKA, N.D.N. nauljena
VLAKNA IMPREGNIRANA SLABO NITROVANOM
NITROCELULOZOM, N.D.N.ili TKANINE IMPREGNIRANE
SLABO NITROVANOM NITROCELULOZOM, N.D.N.,
VLAKNA IMPREGNIRANA SLABO NITROVANOM
NITROCELULOZOM, N.D.N.ili TKANINE IMPREGNIRANE
SLABO NITROVANOM NITROCELULOZOM, N.D.N.,
Vlakna, ivotinjskog porekla ili biljna vlakna paljena, mokra ili
vlana
Vlakna, ivotinjskog porekla ili biljna vlakna paljena, mokra ili
vlana
VODENI RASTVOR AMONIJAKA relativna gustina manja od
0,880 na 15C sa sadrajem amonijaka izmeu 35% i 50%
VODONIK DIFLUORID, RASTVOR,N.D.N.
VODONIK I METAN, SMEA, KOMPRIMOVANA
VODONIK- PEROKSID,VODENI RASTVOR, STABILIZOVAN
sa vie od 70% vodonik-peroksida
VODONIK- PEROKSID,VODENI RASTVOR, STABILIZOVAN
sa vie od 70% vodonik-peroksida
VODONIK U OBLIKU HIDRIDA METALA
VODONIK, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
VODONIK, KOMPRIMOVAN
VODONIKPEROKSID I PERSIRETNA KISELINA, SMEA
STABILIZOVANA, sa kiselinom, vodom i najvie 5%
persiretne kiseline
VODONIKPEROKSID,VODENI RASTVOR sa najmanje 20% i
najvie 60% vodonik-peroksida (stabilizovanog po potrebi)
VODONIKPEROKSID,VODENI RASTVOR sa najmanje 8% i
najvie 20% vodonik-peroksida(stabilizovanog po potrebi)
VODONIKSULFID
Vozilo na baterijski pogon ili oprema na baterijski pogon
Vozilo na baterijski pogon ili oprema na baterijski pogon
VOLFRAMHEKSAFLUORID
VOTANE IBICE
GALIJUM
GAS DOBIJEN DESTILACIJOM UGLjA, KOMPRIMOVAN
Gas za rashlaivanje R 1113 :vidi
1644
2475
2931
333
334
335
336
337
2006
8
6.1
1
1
1
1
1
4.2
1301
2055
1085
2838
1302
1303
1304
1087
3073
2618
1305
1860
2589
1086
1373
3
3
2
3
3
3
3
2
6.1
3
3
2
6.1
2
4.2
1373
4.2
1353
4.1
1353
4.1
1372
4.2
1372
4.2
2073
3471
2034
2015
8
2
5.1
2015
5.1
3468
1966
1049
3149
2
2
2
5.1
2014
5.1
2984
5.1
1053
3171
3171
2196
1945
2803
1023
1082
2
9
9
2
4.1
8
2
2

GAS ZA HLAENjE R 404A (Azeotropna smesa

pentafluoretana, 1,1,1-trifluoretana i 1,1,1,2-tetrafluoretana sa
priblino 44% pentafluoretana i 52% 1,1,1-trifluoretana)
GAS ZA HLAENjE R 407B (Azeotropna smesa
difluormetana, pentafluoretana i 1,1,1,2-tetrafluoretana sa
priblino 10% difluormetana i 70% pentafluoretana)
GAS ZA HLAENjE R 407A (Azeotropna smesa
GAS ZA HLAENjE R 407C (Azeotropna smesa
GAS ZA HLAENjE, N.D.N. kao smea F1, smea F2 ili
smea F3
GAS KOMPRIMOVANI SA OKSIDIRAJUIM DEJSTVOM,
N.D.N.
GAS, DUBOKO RASHLAEN, TEAN, N.D.N.
GAS,DUBOKO RASHLAEN, TEAN, ZAPALjIV, N.D.N.
GAS,DUBOKO RASHLAEN, TEAN, OKSIDACIONI, N.D.N.
GASNI GENERATORI VAZDUNOG JASTUKA ili MODULI
VAZDUNOG JASTUKA ili ZATEZAI SIGURNOSNOG
POJASA
POJASA
POJASA
GASNI GENERATORI ZA VAZDUNE JASTUKE ili MODULI
ZA VAZDUNE JASTUKE ili ZATEZAI POJASEVA
GASOVI, UTENjENI, nezapaljivi,dopunjeni azotom,ugljendioksidom ili vazduhom
GVOE(II)ARSENAT (FEROARSENAT)
GVOE(III)ARSENAT (FERIARSENAT)
GVOE(III)ARSENIT (FERIARSENIT)
GVOE(III)NITRAT (FERINITRAT)
GVOE(III)HLORID (FERIHLORID), BEZVODNI
GVOE(III)HLORID (FERIHLORID), RASTVOR
Gvoe(III)hlorid, bezvodni :vidi
GVOEOKSID, KORIEN ili SUNERASTO GVOE
GVOEOKSID, KORIEN ili SUNERASTO GVOE
GVOEPENTAKARBONIL
GENERATOR KISEONIKA, HEMIJSKI
GENETSKI MODIFIKOVANI MIKROORGANIZMI ili
GENETSKI MODIFIKOVANI MIKROORGANIZMI ili
GERMANIJUMVODONIK (GERMAN)
GERMANIJUMVODONIK (GERMAN)
GLACIJALNA SIRETNA KISELINA ili RASTVOR SIRETNE
KISELINE, koncentracija kiseline vea od 80%(masenih)
GLACIJALNA SIRETNA KISELINA ili RASTVOR SIRETNE
KISELINE, koncentracija kiseline vea od 80%(masenih)
GLICEROL-alfa-MONOHLORHIDRIN
GLICIDALDEHID
GORIVNA ELIJA sadri zapaljive tenosti
GORIVO ZA MLAZNE MOTORE
GRANATE ZA VEBU, rune ili za puku
GRANATE ZA VEBU rune ili za puku
1645
3337
3339
3338
3340
1078
3156
3158
3312
3311
3268
2
2
2
9
3268
3268
503
503
503
1058
1608
1606
1607
1466
1773
2582
1773
1376
6.1
6.1
6.1
5.1
8
8
8
4.2
1376
4.2
1994
3356
3245
6.1
5.1
9
3245
2192
2192
2789
2
2
8
2789
2689
2622
3473
1863
318
452
6.1
3
3
3
1
1

GRANATE rune ili za puku sa rasprskavajuim punjenjem
GRANATE rune ili za puku sa rasprskavajuim punjenjem
GRANATE, rune ili za puku, sa rasprskavajuim punjenjem
GRANATE, rune ili za puku, sa rasprskavajuim punjenjem
GRANULE MAGNEZIJUMA, OBLOENE, veliina granule
najmanje 149 m
GUANIDINNITRAT
GUANILNITROZOAMINOGUANILIDENHIDRAZIN,NAVLAEN sa najmanje
30%(masenih) vode
GUANILNITROZOAMINO-GUANILTETRAZEN,NAVLAEN sa
najmanje 30%(masenih) vode ili smee alkohola i vode
GUANILNITROZOAMINO-GUANILTETRAZEN,NAVLAEN sa
najmanje 30%(masenih) vode ili smee alkohola i vode
DEZINFEKCIONO SREDSTVO, NAGRIZAJUE, TENO,
N.D.N.
DEZINFEKCIONO SREDSTVO, OTROVNO, VRSTO,
N.D.N.
DEZINFEKCIONO SREDSTVO, OTROVNO, TENO, N.D.N.
DEKABORAN
Dekalin :vidi
n-DEKAN
DEKAHIDRONAFTALEN
DESTILATI SIROVE NAFTE ili PROIZVODI SIROVE NAFTE,
N.D.N.
DESTILATI SIROVE NAFTE ili PROIZVODI SIROVE NAFTE,
N.D.N.
DETONATORI ZA MUNICIJU
DETONATORI, ELEKTRINI za miniranje
DETONATORI, NEELEKTRINI za miniranje
DETONIRAJUA VRPCA SA MALIM DEJSTVOM, sa
metalnom oblogom
DETONIRAJUA VRPCA, sa metalnom oblogom
DETONIRAJUA VRPCA, fleksibilna
DEUTERIJUM, KOMPRIMOVAN
1,2-DI-(DIMETILAMINO)-ETAN
DI-n-AMILAMIN
DI-n-BUTILAMIN
DI-n-PROPILETER
DIAZODINITROFENOL, NAVLAEN sa najmanje
40%(masenih) vode ili smee vode i alkohola
DIAZOTTETROKSID (AZOT DIOKSID)
DIAZOTTETROKSID (AZOT DIOKSID)
DIALILAMIN
DIALILETAR
4,4'-DIAMINODIFENILMETAN
Diacetil :vidi
DIACETONALKOHOL, tehniki
DIACETONALKOHOL, tehniki
DIBENZILDIHLORSILAN
DIBORAN
1,2-DIBROMBUTAN-3-ON
DIBROMDIFLUORMETAN
1,2-Dibrometan :vidi
DIBROMMETAN
1646
110
372
284
285
292
293
2950
1
1
1
1
1
1
4.3
1467
113
5.1
1
114
114
1903
1601
6.1
3142
1868
1147
2247
1147
1268
6.1
4.1
3
3
3
3
1268
73
364
365
366
30
255
456
29
267
455
104
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
102
65
1957
2372
2841
2248
2384
74
1
1
2
3
3
8
3
1
1067
1067
2359
2360
2651
2346
1148
1148
2434
1911
2648
1941
1605
2664
2
2
3
3
6.1
3
3
3
8
2
6.1
9
6.1
6.1
DIBROMHLORPROPANI
DIBUTILAMINOETANOL
DIBUTILETAR
DIVINILETAR, STABILIZOVAN
DIDIMIJUMNITRAT
DIETILAMIN
2-DIETILAMINOETANOL
3-DIETILAMINOPROPILAMIN
N,N-DIETILANILIN
DIETILBENZEN :vidi
DIETILBENZEN
DIETILENGLIKOLDINITRAT, DESENZITIVISAN sa najmanje
25%(masenih) neisparljivog, u vodi nerastvorivog
desenzitivizatora
Dietilendiamin :vidi
DIETILENTRIAMIN
N,N-DIETILETILENDIAMIN
DIETILKARBONAT
DIETILKETON
DIETILSULFAT
DIETILSULFID
DIETILTIOFOSFORILHLORID
DIETOKSIMETAN
3,3-DIETOKSIPROPEN
DIETHILDIHLORSILAN
DIZEL GORIVO ili GAZOL ili ULjE ZA LOENjE, LAKO (taka
paljenja najvie 60C)
DIIZOBUTILAMIN
DIIZOBUTILEN, IZOMERNA JEDINjENjA
DIIZOBUTILKETON
DIIZOOKTILFOSFAT
DIIZOPROPILAMIN
DIIZOPROPILETAR
DIKETEN, STABILIZOVAN
(DIMETIL)CIKLOHEKSANI
DIMETIL-N-PROPILAMIN
DIMETILAMIN BEZVODNI
DIMETILAMIN,VODENI RASTVOR
N,N-DIMETILAMINO ETANOL
2-DIMETILAMINOACETONITRIL
2-DIMETILAMINOETILAKRILAT
2-DIMETILAMINOETILMETAKRILAT
N,N-DIMETILANILIN
2,3-DIMETILBUTAN
1,3-DIMETILBUTILAMIN
DIMETILDIETOKSISILAN
DIMETILDIOKSANI
DIMETILDISULFID
DIMETILDIHLORSILAN
DIMETILETAR
N,N-DIMETILKARBAMOILHLORID
DIMETILKARBONAT
2,2-DIMETILPROPAN
N,N-Dimetilpropilamin :vidi
DIMETILSULFAT
DIMETILSULFID
DIMETILTIOFSFORILHLORID
N,N-DIMETILFORMAMID
1647
2872
2873
1149
1167
1465
1154
2686
2684
2432
2049
2049
75
6.1
6.1
3
3
5.1
3
8
3
6.1
3
3
1
2579
2079
1155
1155
2685
2366
1156
1594
2375
2751
2373
2374
1767
1202
8
8
3
3
8
3
3
6.1
3
8
3
3
8
3
1202
1202
2361
2050
1157
1902
1158
1159
2521
2263
2266
1032
1160
2051
2378
3302
2522
2253
2457
2379
2380
2707
2381
1162
1033
2262
1161
2044
2266
1595
1164
2267
2265
3
3
3
8
3
3
6.1
3
3
2
3
8
3
6.1
6.1
6.1
3
3
3
3
3
3
2
8
3
2
3
6.1
3
6.1
3
DIMETILHIDRAZIN, ASIMETRIAN
DIMETILHIDRAZIN, SIMETRIAN
N,N-DIMETILCIKLOHEKSILAMIN
1,1-DIMETOKSIETAN
1,2-DIMETOKSIETAN
Dimetoksimetan :vidi
DINATRIJUMTRIOKSISILIKAT
DINITROANILINI
DINITROBENZENI, VRSTI
DINITROGLIKOLURIL (DINGU)
DINITROGLIKOLURIL (DINGU)
DINITROZOBENZEN
DINITRO-o-KREZOL
DINITROREZORCINOL, NAVLAEN sa najmanje
15%(masenih) vode
DINITROREZORCINOL, suv ili navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
DINITROTOLUENI, RASTOPLjENI
DINITROTOLUENI, TENI
DINITROTOLUENI, VRSTI
DINITROFENOL, NAVLAEN sa najmanje 15%(masenih)
vode
DINITROFENOL, RASTVOR
DINITROFENOL, suv ili navlaen sa manje od 15%(masenih)
vode
DINITROFENOLATI alkalnih metala,suvi ili navlaeni sa
manje od 15%(masenih) vode
DINITROFENOLATI, NAVLAENI sa najmanje 15%(masenih)
vode
DIOKSAN
DIOKSOLAN
DIPENTEN
DIPIKRILSULFID suv ili navlaen sa manje od 10%(masenih)
vode
DIPIKRILSULFID, NAVLAEN sa najmanje 10%(masenih)
vode
DIPROPILAMIN
Dipropilendiamin :vidi
DIRPOPILKETON
DISPERZIJA ALKALNOG METALA ili DISPERZIJA
ZEMNOALKALNOG METALA sa najviom takom paljenja od
60C
DISPERZIJA ALKALNOG METALA ili DISPERZIJA
ZEMNOALKALNOG METALA sa najviom takom paljenja od
60C
1,1-Ditoksietan :vidi
1,2-Ditoksietan :vidi
DIFENILAMINOHLORARSIN
DIFENILDIHLORSILAN
DIFENILMETILBROMID
DIFENILHLORARSIN, VRST
DIFENILHLORARSIN,TEAN
Difluordibrometan :vidi
1,1-DIFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R152a)
1,1-DIFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R152a)
1,1-DIFLUORETILEN (GAS ZA HLAENjE R1132a)
1,1-DIFLUORETILEN (GAS ZA HLAENjE R1132a)
DIFLUORMETAN (GAS KAO SREDSTVO ZA HLAENjE R
32)
DIFLUORMETAN (GAS KAO SREDSTVO ZA HLAENjE R
32)
Difluormetan, pentafluoretana i 1,1,1,2-tetrafluoretana sa
priblino 10% difluormetana i 70% pentafluoretana :vidi
1648
1163
2382
2264
2377
2252
1234
3253
1596
1597
3443
489
489
406
1598
1322
6.1
6.1
8
3
3
3
8
6.1
6.1
6.1
1
1
1
6.1
4.1
78
1600
2038
3454
1320
6.1
6.1
6.1
4.1
1599
76
6.1
1
77
1321
4.1
1165
1166
2052
401
3
3
3
1
2852
4.1
2383
2269
2710
1391
3
8
3
4.3
1391
4.3
1088
1153
1698
1769
1770
3450
1699
1941
1030
1030
1959
1959
3252
3
3
6.1
8
8
6.1
6.1
9
2
2
2
2
2
3252
3339

DIFLUORFOSFORNA KISELINA, BEZVODNA
2,3-DIHIDROPIRAN
1,2-DIHLOR-1,1,2,2-TETRAFLUORETAN (GAS ZA
HLAENjE R 114)
1,2-DIHLOR-1,1,2,2-TETRAFLUORETAN (GAS ZA
HLAENjE R 114)
1,1-DIHLOR-1-NITROETAN
DIHLORANILINI, TENI
DIHLORANILINI, VRSTI
DIHLORACETILHLORID
1,3-DIHLORACETON
2,2'-DIHLORDIETILETAR
DIHLORDIMETILETAR, SIMETRINI
DIHLORDIFLUORMETAN I 1,1-DIFLUORMETAN,
AZEOTROPNA SMEA sa priblino 74% dihlordifluormetana
DIHLORDIFLUORMETAN I 1,1-DIFLUORMETAN,
AZEOTROPNA SMEA sa priblino 74% dihlordifluormetana
1,2-Dihloretan :vidi
1,1-DIHLORETAN
1,2-DIHLORETILEN
1,1-Dihloretilen, stabilizovan :vidi
DIHLORIZOPROPILETAR
DIHLORIZOCIJANURNA KISELINA, SUVA ili SOLI
DIHLORIZOCIJANURNE KISELINE
DIHLORIZOCIJANURNA KISELINA, SUVA ili SOLI
DIHLORIZOCIJANURNE KISELINE
DIHLORMETAN
DIHLORMONOFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R21)
DIHLORMONOFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R21)
DIHLORODIFLUOROMETAN (GAS ZA HLAENjE R12)
DIHLORODIFLUOROMETAN (GAS ZA HLAENjE R12)
DIHLORPENTANI
1,2-DIHLORPROPAN
1,3-DIHLORPROPAN-2-OL
DIHLORPROPENI
DIHLORSILAN
DIHLORSIRETNA KISELINA
DIHLORFENILIZOCIJANATI
DIHLORFENILTRIHLORSILAN
alfa-Dihlorhidrin :vidi
DICIJAN
DICIKLOPENTADIEN
DICIKLOHEKSILAMIN
DICIKLOHEKSILAMONIJUMNITRIT
DODECILTRIHLORSILAN
DOPUNSKA EKSPLOZIVNA PUNjENjA
Drumski asfalt na ili iznad 100C i ispod njegove take paljenja
:vidi
Drumski asfalt sa takom paljenja iznad 60C na ili iznad
njegove take paljenja :vidi
Drumski asfalt sa takom paljenja najvie od 60C :vidi
UBRIVA, AMONIJANI RASTVOR ,sa slobodnim
amonijakom
UBRIVO NA BAZI AMONIJUMNITRATA
ubrivo na bazi Amonijumnitrata smea sa jednakim delovima
(N/P; N/K ili N/P/K) koja sadri najvie 70%amonijum-nitrata i
ne vie od 0,4%ukupnog zapaljivog organskog materijala
obraunatog na ugljenik ili sa najvie 45% amonijum-nitrata i
neogranienom koli
1649
3338
3340
1768
2376
1958
8
3
2
1958
2650
1590
3442
1765
2649
1916
2249
2602
6.1
6.1
6.1
8
6.1
6.1
6.1
2
2602
1184
2362
1150
1303
2490
2465
3
3
3
3
6.1
5.1
2465
5.1
1593
1029
1029
1028
1028
1152
1279
2750
2047
2189
1764
2250
1766
2750
1026
2048
2565
2687
1771
60
3257
6.1
2
2
2
2
3
3
6.1
3
2
8
6.1
8
6.1
2
3
8
4.1
8
1
9
3256
1999
1043
3
2
2067
2071
5.1
9
TRANSPORT ZABRANjEN
EKSPANDOVANE GRANULE POLIMERA, koje oslobaaju

zapaljive pare
EKSPLOZIV SA SMANjENOM OSETLjIVOU, TEAN,
N.D.N.
EKSPLOZIV SA SMANjENOM OSETLjIVOU, VRST,
N.D.N.
EKSPLOZIV, TIP B
EKSPLOZIV, TIP B
EKSPLOZIV, TIP C
EKSPLOZIV, TIP D
EKSPLOZIV, TIP A
EKSPLOZIV, TIP E
EKSPLOZIV, TIP E
EKSPLOZIVNA PUNjENjA, INDUSTRIJSKA bez detonatora
EKSPLOZIVNE ZAKOVICE
EKSPLOZIVNE MATERIJE , VRLO NEOSETLjIVE
EKSPLOZIVNE MATERIJE , VRLO NEOSETLjIVE
EKSTRAKTI AROMA, TENI
EKSTRAKTI, AROMATINI, TENI
ELEKTRINI AKUMULATORI SA TENIM ELEKTROLITOM
Emajli :vidi
Emajli :vidi
Emajli :vidi
Emajli :vidi
EPIBROMHIDRIN
EPIHLORHIDRIN
1,2-EPOKSI-3-ETOKSIPROPAN
ESTRI, N.D.N.
ETAN
ETAN, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
Etanal :vidi
ETANOL(ETILALKOHOL) ili ETANOL, RASTVOR
(ETILALKOHOL, RASTVOR)
ETANOLAMIN ili RASTVOR ETANOLAMINA
ETANOLAMIN ili RASTVOR ETANOLAMINA
N-ETIL-N-BENZILTOLUIDINI, TENI
ETILAKRILAT, STABILIZOVAN
1650
2211
3379
3380
4.1
82
331
83
84
81
241
332
442
443
444
445
174
482
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
482
357
358
359
473
474
475
476
477
478
479
480
481
485
1197
1169
2795
2794
2795
2794
1263
3066
3469
3470
2558
2023
2752
3272
1035
1961
1089
1170
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
3
3
8
8
8
8
3
8
3
8
6.1
6.1
3
3
2
2
3
3
1170
1170
1170
2491
2491
2753
1917
8
8
6.1
3
ETILAMILKETON
ETILAMIN
ETILAMIN, VODENI RASTVOR sa koncentracijom etilamina
ne manjom od 50% i ne veom od 70%
2-ETILANILIN
N-ETILANILIN
ETILACETAT
ETILACETILEN, STABILIZOVAN
ETILBENZEN
ETILBROMACETAT
ETILBROMID
2-ETILBUTANOL
2-ETILBUTILACETAT
ETILBUTILETAR
2-ETILBUTIRALDEHID
ETILBUTIRAT
ETILDIHLORARSIN
ETILDIHLORSILAN
ETILEN
ETILEN, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
ETILENGLIKOLDIETILETAR
ETILENGLIKOLMONOETILETAR
ETILENGLIKOLMONOETILETARACETAT
ETILENGLIKOLMONOMETILETAR
ETILENGLIKOLMONOMETILETAR-ACETAT
ETILENDIAMIN
ETILENDIBROMID
ETILEN-DIHLORID
ETILENIMIN, STABILIZOVAN
ETILENOKSID
ETILENOKSID
ETILENOKSID I (PENTAFLUOR)ETAN, SMEA sa najvie
7,9% etilen-oksida
ETILENOKSID I (TETRAFLUOR)ETAN, SMEA sa najvie
5,6% etilen-oksida
ETILENOKSID I (HLORTETRAFLUOR)ETAN, SMEA sa
najvie 8,8% etilen-oksida
ETILENOKSID I DIHLORDIFLUORMETAN, SMEA sa najvie
12.5% etilen-oksida
ETILENOKSID i PROPILEN-OKSID, SMEA sa najvie 30%
etilen-oksida
ETILENOKSID I UGLjENDIOKSID, SMEA sa vie od 87%
etilen-oksida
ETILENOKSID i UGLjEN-DIOKSID, smea sa vie od 9% a
manje od 87% etilen-oksida
ETILENOKSID I UGLjENDIOKSID, SMEA sa najvie 9%
etilen oksida
ETILENHLORHIDRIN
ETILIZOBUTIRAT
ETILIZOCIJANAT
Etilkarbonat :vidi
ETILKROTONAT
ETILLAKTAT
ETILMERKAPTAN
ETILMETAKRILAT,STABILIZOVAN
ETILMETILETAR
ETILMETILKETON (METILETILKETON)
ETILMETILKETON (METILETILKETON)
N-ETIL-N-BENZILANILIN
ETILNITRIT, RASTVOR
ETILOKSALAT
1-ETILPIPERIDIN
ETILPROPILETAR
ETILPROPIONAT
1651
2271
1036
2270
3
2
3
2273
2272
1173
2452
1175
1603
1891
2275
1177
1179
1178
1180
1892
1183
1962
1038
1153
1171
1172
1188
1189
1604
1605
1184
1185
1040
1040
3298
6.1
6.1
3
2
3
6.1
6.1
3
3
3
3
3
6.1
4.3
2
2
3
3
3
3
3
8
6.1
3
6.1
2
2
2
3299
3297
3070
2983
3300
1041
1952
1135
2385
2481
2366
1862
1192
2363
2277
1039
1193
1193
2274
1194
2525
2386
2615
1195
6.1
3
3
3
3
3
3
3
2
3
3
6.1
3
6.1
3
3
3
N-ETILTOLUIDINI
ETILTRIHLORSILAN
ETILFENILDIHLORSILAN
ETILFLUORID (GAS ZA HLAENjE R161)
ETILFLUORID (GAS ZA HLAENjE R161)
ETILFORMIJAT
ETILFORMIJAT
2-Etilheksaldehid :vidi
3-Etilheksaldehid :vidi
Etilheksaldehidi :vidi
2-ETILHEKSILAMIN
2-ETILHEKSILHLORFORMIJAT
ETILHLORACETAT
ETILHLORID
ETILHLORTIOFORMIJAT
ETILHLORFORMIJAT
Etoksietanol :vidi
Etoksietilacetati :vidi
ETRI, N.D.N.
ETHIL-2-HLORPROPIONAT
IVA
IVA(I)NITRAT
IVA(II)AMONIJUMHLORID
IVA(II)ARSENAT
IVA(II)ACETAT
IVA(II)BENZOAT
IVA(II)BROMIDI
IVA(II)GLUKONAT
IVA(II)JODID
IVA(II)NITRAT
IVA(II)NUKLEAT
IVA(II)OKSID
IVA(II)OKSICIJANID, DESENZITIVISAN
IVA(II)OLEAT
IVA(II)SALICILAT
IVA(II)SULFAT
IVA(II)TIOCIJANAT
IVA(II)HLORID
IVA(II)CIJANID
IVINO JEDINjENjE, TENO, N.D.N.
IVINO JEDINjENjE, VRSTO, N.D.N.
ZAGREJANA TENOST, ZAPALjIVA, N.D.N. sa takom
paljenja iznad 60C zagrejana na ili iznad take paljenja
ZAGREJANA TENOST, N.D.N. na ili iznad 100C i kod
materija sa takom paljenja, ispod take paljenja (ukljuujui
rastopljene metale ili metalne soli,itd.), punjena na temperaturi
koja ne prelazi 190C
ZAGREJANA VRSTA MATERIJA, N.D.N. na ili iznad 240C
ZAPALjIVA NEORGANSKA MATERIJA, NAGRIZAJUA,
VRSTA N.D.N.
ZAPALjIVA NEORGANSKA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
ZAPALjIVA NEORGANSKA VRSTA MATERIJA,
OTROVNA, N.D.N.
ZAPALjIVA ORGANSKA MATERIJA, NAGRIZAJUA,
VRSTA, N.D.N.
ZAPALjIVA ORGANSKA MATERIJA, OTROVNA, VRSTA
,N.D.N.
ZAPALjIVA ORGANSKA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
ZAPALjIVA ORGANSKA VRSTA MATERIJA,
RASTOPLjENA, N.D.N.
ZAPALjIVA TENOST, N.D.N.
ZAPALjIVA TENOST, NAGRIZAJUA, N.D.N.
ZAPALjIVA TENOST, OTROVNA, NAGRIZAJUA, N.D.N.
ZAPALjIVA TENOST,OTROVNA, N.D.N.
1652
2754
1196
2435
2453
2453
1190
2524
1191
1191
1191
2276
2748
1181
1037
2826
1182
1171
1172
3271
2935
2809
1627
1630
1623
1629
1631
1634
1637
1638
1625
1639
1641
1642
1640
1644
1645
1646
1624
1636
2024
2025
3256
6.1
3
8
2
2
3
3
3
3
3
3
6.1
6.1
2
8
6.1
3
3
3
3
8
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
3
3257
3258
3180
9
4.1
3178
3179
4.1
4.1
2925
4.1
2926
4.1
1325
3176
4.1
4.1
1993
2924
3286
1992
3
3
3
3
ZAPALjIVA VRSTA MATERIJA, OKSIDACIONO

SREDSTVO, N.D.N.
ZAPALjIVE METALNE SOLI ORGANSKIH JEDINjENjA,
N.D.N.
ZAPALjIVI METALNI HIDRIDI, N.D.N.
ZARAZNA MATERIJA OPASNA ZA LjUDE
ZARAZNA MATERIJA, OPASNA SAMO ZA IVOTINjE
Zatita vozila od korozije :vidi
Izoamil-1-en :vidi
IZOBUTAN
IZOBUTANOL (IZOBUTILALKOHOL)
IZOBUTANOL (IZOBUTILALKOHOL)
IZOBUTERNA KISELINA
IZOBUTILAKRILAT, STABILIZOVAN
IZOBUTILAMIN
IZOBUTILACETAT
IZOBUTILEN
IZOBUTILIZOBUTIRAT
IZOBUTILIZOCIJANAT
IZOBUTILMETAKRILAT,STABILIZOVAN
IZOBUTILPROPIONAT
IZOBUTILFORMIJAT
IZOBUTIRALDEHID (IZOBUTIRALDEHID)
IZOBUTIRALDEHID (IZOBUTIRALDEHID)
IZOBUTIRILHLORID
IZOBUTIRONITRIL
Izododekan :vidi
IZOOKTENI
Izopentan :vidi
IZOPENTENI
IZOPREN, STABILIZOVAN
IZOPROPANOL (IZOPROPILALKOHOL)
IZOPROPANOL (IZOPROPILALKOHOL)
IZOPROPENILACETAT
IZOPROPENILBENZEN
IZOPROPIL-2-HLORPROPIONAT
IZOPROPILAMIN
IZOPROPILACETAT
IZOPROPILBENZEN
IZOPROPILBUTIRAT
Izopropilenetilen :vidi
IZOPROPILIZOBUTIRAT
IZOPROPILIZOCIJANAT
IZOPROPILNITRAT
IZOPROPILPROPIONAT
IZOPROPILFOSFAT KISELI
IZOPROPILHLORACETAT
Izopropilhlorid :vidi
IZOPROPILHLORFORMIJAT
IZOSORBID-5-MONONITRAT
IZOFORONDIAMIN
IZOFORONDIIZOCIJANAT
IZOHEKSENI
IZOHEPTENI
IZOCIJANAT, OTROVNI, N.D.N. ili IZOCIJANAT, RASTVOR,
OTROVAN, N.D.N.
IZOCIJANAT, OTROVNI, N.D.N. ili IZOCIJANAT, RASTVOR,
OTROVAN, N.D.N.
IZOCIJANATBENZOTRIFLUORIDI
IZOCIJANATI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N. ili RASTVOR
IZOCIJANATA, ZAPALjIV, OTROVAN, N.D.N.
IZOCIJANATI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N. ili RASTVOR
IZOCIJANATA, ZAPALjIV, OTROVAN, N.D.N.
1653
3097
4.1
3181
4.1
3182
2814
2900
1139
2561
1969
1212
1212
2529
2527
1214
1213
1055
2528
2486
2283
2394
2393
2045
2045
2395
2284
2286
1216
1265
2371
1218
1219
1219
2403
2303
2934
1221
1220
1918
2405
2561
2406
2483
1222
2409
1793
2947
2356
2407
3251
2289
2290
2288
2287
2206
4.1
6.2
6.2
3
3
2
3
3
3
3
3
3
2
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
8
3
3
6.1
4.1
8
6.1
3
3
6.1
2206
6.1
2285
2478
6.1
3
2478
TRANSPORT ZABRANjEN
IZOCIJANATI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N. ili RASTVOR

IZOCIJANATA, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.
IZOCIJANATI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N. ili RASTVOR
IZOCIJANATA, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.
3-Izocijantometil-3,5,5-trimetilcikloheksilizocijanat :vidi
3,3'-IMINOBISPROPILAMIN
Indigo papir :vidi
INDIKATOR ZA MUNICIJU, SVETLEI
INDIKATORI ZA MUNICIJU, SVETLEI
INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja najvie 23C
INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, OTROVAN, ZAPALjIV,
TEAN, taka paljenja najmanje 23C
INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, OTROVAN, TEAN
INSEKTICID NA BAZI PIRETRINA, OTROVAN, VRST
INSEKTICID, GASOVIT, N.D.N.
INSEKTICID, ZAPALjIV, GASOVIT, N.D.N.
INSEKTICID, OTROVAN, GASOVIT, N.D.N.
INSEKTICID, OTROVAN, ZAPALjIV, GASOVIT, N.D.N.
JEDINjENjA ARSENA, VRSTA, N.D.N. neorganska
(ukljuujui arsenate,N.D.N.,arsenite,N.D.N., i arsensulfide,N.D.N.)
JEDINjENjA ARSENA,TENA, N.D.N. neorganska (ukljuujui
arsenate,N.D.N.,arsenite,N.D.N., i arsen-sulfide,N.D.N.)
JEDINjENjA NIKOTINA, VRSTA, N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, VRST, N.D.N.
JEDINjENjA NIKOTINA, VRSTA, N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, VRST, N.D.N.
JEDINjENjE BARIJUMA, N.D.N.
JEDINjENjE BERILIJUMA, N.D.N.
JEDINjENjE VANADIJUMA, N.D.N.
JEDINjENjE NIKOTINA, TENO, N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, TEAN, N.D.N.
JEDINjENjE NIKOTINA, TENO, N.D.N. ili PREPARAT
NIKOTINA, TEAN, N.D.N.
JEDINjENjE OLOVA RASTVORNO, N.D.N.
JEDINjENjE SELENA, TENO, N.D.N.
JEDINjENjE SELENA, VRSTO, N.D.N.
JEDINjENjE TALIJUMA, N.D.N.
JEDINjENjE TELURA, N.D.N.
2-JODBUTAN
JODMETILPROPANI
JODMONOHLORID
JODOVODONIK, BEZVODNI
JODOVODONINA KISELINA
JODPENTAFLUORID
JODPROPANE
KAKODILNA KISELINA
KALAJ(IV)HLORID, BEZVODNI
KALAJ(IV)HLORID-PENTAHIDRAT
KALIJUM
KALIJUMARSENAT
KALIJUMARSENIT
KALIJUMBAKAR(I)CIJANID
Kalijumbisulfat :vidi
Kalijumbifluorid :vidi
KALIJUMBORHIDRID
KALIJUMBROMAT
KALIJUMDITIONIT (KALIJUMHIDROSULFIT)
KALIJUMDITIONIT (KALIJUMHIDROSULFIT)
KALIJUMIVA(II)JODID
KALIJUMIVA(II)CIJANID
KALIJUMMETAVANADAT
1654
3080
6.1
3080
6.1
2290
2269
1379
306
212
3350
6.1
8
4.2
1
1
3
3351
6.1
3352
3349
1968
3354
1967
3355
1557
6.1
6.1
2
2
2
2
6.1
1556
6.1
1655
6.1
1655
6.1
1564
1566
3285
2570
3144
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
3144
6.1
2291
3440
3283
1707
3284
2390
2391
1792
2197
1787
2495
2392
1572
1827
2440
2257
1677
1678
1679
2509
1812
1870
1484
1929
1929
1643
1626
2864
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
3
3
8
2
8
5.1
3
6.1
8
8
4.3
6.1
6.1
6.1
8
6.1
4.3
5.1
4.2
4.2
6.1
6.1
6.1
KALIJUMMETAL LEGURE, VRSTE

KALIJUMMONOKSID
KALIJUM-NATRIJUM LEGURE, VRSTE
KALIJUM-NATRIJUM LEGURE,TENE
KALIJUMNITRAT
KALIJUMNITRAT I NATRIJUMNITRIT, SMEA
KALIJUMNITRIT
Kalijumova luina :vidi
Kalijumoksid :vidi
KALIJUMPERMANGANAT
KALIJUMPEROKSID
KALIJUMPERSULFAT
KALIJUMPERHLORAT
KALIJUMSULFID, BEZVODNI ili KALIJUMSULFID sa manje
KALIJUMSULFID, BEZVODNI ili KALIJUMSULFID sa manje
KALIJUMSULFID, HIDRAT sa najmanje 30%(masenih)
kristalne vode
KALIJUMSUPEROKSID
KALIJUMFLUORACETAT
KALIJUMFLUORID, RASTVOR
KALIJUMFLUORID, VRST
KALIJUMFLUOROSILIKAT
KALIJUMFOSFID
KALIJUMHIDROGENDIFLUORID, RASTVOR
KALIJUMHIDROGENSULFAT
KALIJUMHIDROGENFLUORID, VRST
KALIJUMHIDROKSID, RASTVOR
KALIJUMHIDROKSID, VRST
KALIJUMHLORAT, VODENI RASTVOR
KALIJUMCIJANID, RASTVOR
KALIJUMCIJANID,VRST
KALCIJUM
KALCIJUM REZINAT
KALCIJUM REZINAT, STOPLjEN
KALCIJUM,SAMOZAPALjIV ili LEGURE KALCIJUMA,
SAMOZAPALjIVE
KALCIJUM,SAMOZAPALjIV ili LEGURE KALCIJUMA,
SAMOZAPALjIVE
KALCIJUMARSENAT
KALCIJUMARSENAT I KALCIJUMARSENIT, SMEA,
VRSTA
KALCIJUMDITIONIT (KALCIJUMHIDROSULFIT)
KALCIJUMDITIONIT (KALCIJUMHIDROSULFIT)
KALCIJUMKARBID
KALCIJUMMANGANSILICID
KALCIJUMNITRAT
KALCIJUMOKSID
KALCIJUMPERMANGANAT
KALCIJUMPEROKSID
KALCIJUMPERHLORAT
KALCIJUMSILICID
KALCIJUMFOSFID
KALCIJUMHIDRID
KALCIJUMHIPOHLORIT, SMEA, SUVA sa sadrajem
dostupnog hlora izmeu 10% i 39%
KALCIJUMHIPOHLORIT, SUV ili SMEA
KALCIJUMHIPOHLORITA, SUVA sa vie od 39% dostupnog
hlora (8,8% dostupnog kiseonika)
KALCIJUMHIPOHLORIT, SUV ili SMEA
KALCIJUMHIPOHLORITA, SUVA sa vie od 39% dostupnog
hlora (8,8% dostupnog kiseonika)
1655
3403
2033
3404
1422
1486
1487
1488
1814
2033
1490
1491
1492
1489
1382
4.3
8
4.3
4.3
5.1
5.1
5.1
8
8
5.1
5.1
5.1
5.1
4.2
1382
4.2
1847
2466
2628
3422
1812
2655
2012
3421
2509
1811
1814
1813
2427
3413
1680
1401
1313
1314
1855
5.1
6.1
6.1
6.1
6.1
4.3
8
8
8
8
8
5.1
6.1
6.1
4.3
4.1
4.1
4.2
1855
4.2
1573
1574
6.1
6.1
1923
1923
1402
2844
1454
1910
1456
1457
1455
1405
1360
1404
2208
4.2
4.2
4.3
4.3
5.1
8
5.1
5.1
5.1
4.3
4.3
4.3
5.1
1748
5.1
1748
5.1
KALCIJUMHIPOHLORIT, HIDRATISAN ili SMEA

KALCIJUMHLORITA, HIDRATISANA sa najmanje 5,5% a
najvie 16% vode
KALCIJUMHIPOHLORIT, HIDRATISAN ili SMEA
KALCIJUMHLORITA, HIDRATISANA sa najmanje 5,5% a
najvie 16% vode
KALCIJUMHLORAT
KALCIJUMHLORAT
KALCIJUMHLORAT, VODENI RASTVOR
KALCIJUMHLORIT
KALCIJUMCIJANAMID sa vie od 0,1% kalcijum-karbida
KALCIJUMCIJANID
Kamena soda :vidi
KAMFOR
KAMFOROVO ULjE
KAPISLE, UDARNE
KAPISLE, UDARNE
KAPRONSKA KISELINA
KARBONILI METALA TENI, N.D.N
KARBONILI METALA, VRSTI,N.D.N.
KARBONILSULFID
KARBONILFLUORID
KATRAN KAMENOG UGLjA, DESTILATI, ZAPALjIVI
Katran teni ukljuujui drumski asfalt i ulja, bitumen i seene
ostatke na ili iznad 100C, na ili iznad njegove take paljenja
:vidi
Katran teni ukljuujui drumski asfalt i ulja, bitumen i seene
ostatke na ili iznad 60C, na ili iznad njegove take paljenja
:vidi
KATRAN, TENI (ukljuujui drumski asfalt i ulja,bitumen i
seene ostatke; pritisak pare na 50C vei od 110 kPa)
KAUUK, OTPACI, samleveni ili KAUUK, OSTACI u prahu
ili u granulama
KAUUK, OTPACI, samleveni ili KAUUK, OSTACI u prahu
ili u granulama
KAUUK, RASTVOR
KEROZIN
KISEONIK, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
KISEONIK, KOMPRIMOVAN
KLINIKI OTPAD,BEZ TEHNIKIH PODATAKA, N.D.N. ili
(BIO)MEDICINSKI OTPAD,N.D.N. ili DEFINISAN MEDICINSKI
OTPAD, N.D.N.
OTPAD, N.D.N.
OTPAD, N.D.N.
OTPAD, N.D.N.
KOBALT REZINAT, ISTALOEN
KOBALTNAFTENAT U PRAHU
KOLOFONIJUMSKO ULjE
KOMPLEKS BORTRIFLUORIDA I PROPIONSKE KISELINE,
TEAN
KOMPLEKS BORTRIFLUORIDA I PROPIONSKE KISELINE,
VRST
KOMPLEKS BORTRIFLUORIDA I SIRETNE KISELINE,
TEAN
KOMPLEKS BORTRIFLUORIDA I SIRETNE KISELINE,
VRST
KOMPLET ZA DETONACIJU, NEELEKTRINI, za miniranje
KOMPLET POLIESTARSKIH SMOLA
1656
2880
5.1
2880
5.1
1452
1485
2429
1453
1403
1575
1823
2717
1130
377
378
2829
3281
3466
2204
2417
1136
3257
5.1
5.1
5.1
5.1
4.3
6.1
8
4.1
3
1
1
8
6.1
6.1
2
2
3
9
3256
1999
1345
4.1
1345
4.1
1287
1223
1224
1073
1072
3291
3
3
3
2
2
6.2
3291
6.2
3291
6.2
3291
6.2
1318
2001
1286
1743
4.1
4.1
3
8
3420
1742
3419
500
3269
1
3
KOMPLETI ZA DETONACIJU, NEELEKTRINI za miniranje

KOMPLETI ZA DETONACIJU, NEELEKTRINI za miniranje
KOMPRIMOVAN GAS, ZAPALjIV, N.D.N.
KOMPRIMOVAN GAS, N.D.N.
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, NAGRIZAJUI,
N.D.N.
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, N.D.N.
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, NAGRIZAJUI, N.D.N.
KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN, OKSIDACIONI, N.D.N.
KOMPRIMOVAN GAS,
OTROVAN,OKSIDACIONI,NAGRIZAJUI, N.D.N.
KOPRA
KREZILNA KISELINA
KREZOLI, TENI
KREZOLI, VRSTI
Krizolit :vidi
KRIPTON, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
KRIPTON, KOMPRIMOVAN
Krokidolit :vidi
KROTONALDEHID ili KROTONALDEHID, STABILIZOVAN
KROTONALDEHID ili KROTONALDEHID, STABILIZOVAN
KROTONILEN
KROTONSKA KISELINA, TENA
KROTONSKA KISELINA, VRSTA
Krpe, nauljene
KSANTATI
KSENON
KSENON, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
KSILENI
KSILENOLI, TENI
KSILENOLI, VRSTI
KSILIDINI, TENI
KSILIDINI, VRSTI
KSILILBROMID, VRST
KSILILBROMID,TEAN
KUMULATIVNA PUNjENjA, bez detonatora
KUMULATIVNA PUNjENjA, FLEKSIBILNA, ISPRAVLjENA
KUMULATIVNA PUNjENjA, FLEKSIBILNA, ISPRAVLjENA
Lak :vidi
Lak :vidi
Lak :vidi
Lak :vidi
LEGURA ALKALNIH METALA,TENA, N.D.N.
LEGURA ZEMNOALKALNOG METALA, N.D.N.
LEGURE BARIJUMA, SAMOZAPALjIVE
LEK, TEAN, ZAPALjIV, OTROVAN, N.D.N.
LEK, TEAN, OTROVAN, N.D.N.
LEK, VRST, OTROVAN, N.D.N.
LEPILA koja sadre zapaljivu tenost
Liina :vidi
Limonen :vidi
LITIJUM
LITIJUMALUMINIJUMHIDRID
LITIJUMALUMINIJUMHIDRID U ETRU
LITIJUMBORHIDRID
LITIJUMNITRAT
1657
360
361
383
384
382
461
1954
1956
1953
3305
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
1955
3304
3303
3306
2
2
2
2
1363
2022
2076
3455
2590
1970
1056
2212
1143
1143
1144
3472
2823
1856
3342
2036
2591
1307
3430
2261
1711
3452
3417
1701
59
439
440
441
237
288
1263
3066
3469
3470
1421
1393
1854
3248
1851
3249
1133
1813
2052
1415
1410
1411
1413
2722
4.2
6.1
6.1
6.1
9
2
2
9
6.1
6.1
3
8
8
4.2
4.2
2
2
3
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
1
1
1
1
1
1
3
8
3
8
4.3
4.3
4.2
3
6.1
6.1
3
8
3
4.3
4.3
4.3
4.3
5.1
LITIJUMNITRID
LITIJUMPEROKSID
LITIJUMSILICID
LITIJUMSKE BATERIJE
LITIJUMSKE BATERIJE U OPREMI ili LITIJUMSKE
BATERIJE UPAKOVANE SA OPREMOM
LITIJUMSKE BATERIJE U OPREMI ili LITIJUMSKE
BATERIJE UPAKOVANE SA OPREMOM
LITIJUMFEROSILICID
Litijumferosilicijum :vidi
LITIJUMHIDRID
LITIJUMHIDRID, VRST RASTOP
LITIJUMHIDROKSID
LITIJUMHIDROKSID, RASTVOR
LITIJUMHIPOHLORIT, SUV ili SMEA LITIJUMHIPOHLORITA
LITIJUMHIPOHLORIT, SUV ili SMEA LITIJUMHIPOHLORITA
LONDONSKI PURPUR
MAGNEZIJUM ili LEGURE MAGNEZIJUMA sa vie od 50%
magnezijuma u obliku ljuspi, opiljaka ili traka
MAGNEZIJUM ili LEGURE MAGNEZIJUMA sa vie od 50%
magnezijuma u obliku ljuspi, opiljaka ili traka
MAGNEZIJUM U PRAHU ili LEGURE MAGNEZIJUMA U
PRAHU
MAGNEZIJUM U PRAHU ili LEGURE MAGNEZIJUMA U
PRAHU
MAGNEZIJUMALUMINIJUMFOSFID
MAGNEZIJUMARSENAT
MAGNEZIJUMBROMAT
MAGNEZIJUMDIAMID
MAGNEZIJUMNITRAT
MAGNEZIJUMPEROKSID
MAGNEZIJUMPERHLORAT
MAGNEZIJUMSILICID
MAGNEZIJUMFLUORSILIKAT
MAGNEZIJUMFOSFID
MAGNEZIJUMHIDRID
MAGNEZIJUMHLORAT
MALONONITRIL
MANGAN REZINAT
Manganetilen-1,2-bisditiokarbamat :vidi
Manganetilen-1,2-bisditiokarbamat, stabilizovan od
samozagrevanja :vidi
MANGANNITRAT
MANEB ili PREPARATI MANEBA sa najmanje 60% maneba
MANEB ili PREPARATI MANEBA sa najmanje 60% maneba
MANEB, STABILIZOVAN ili PREPARATI MANEBA,
STABILIZOVANI od samozagrevanja
MANEB, STABILIZOVAN ili PREPARATI MANEBA,
STABILIZOVANI od samozagrevanja
MANITOL-HEKSANITRAT(NITROMANIT), NAVLAEN sa
najmanje 40%(masenih) vode ili smese vode i alkohola
MANITOL-HEKSANITRAT(NITROMANIT), NAVLAEN sa
najmanje 40%(masenih) vode ili smese vode i alkohola
MATERIJA ZA IZRADU SUZAVCA, TENA N.D.N.
MATERIJA ZA PROIZVODNjU SUZAVACA, VRSTA, N.D.N.
MATERIJA OPASNA PO IVOTNU SREDINU, TENA,
N.D.N.
MATERIJA OPASNA PO IVOTNU SREDINU, VRSTA,
N.D.N.
MEZITILOKSID
MERKAPTANI, ZAPALjIVI, TENI, N.D.N. ili SMEA
MERKAPTANA, ZAPALjIVA, TENA, N.D.N.
1658
2806
1472
1417
3090
3091
4.3
5.1
4.3
9
9
3091
2830
2830
1414
2805
2680
2679
1471
4.3
4.3
4.3
4.3
8
8
5.1
1471
5.1
1621
1869
6.1
4.1
1869
4.1
1418
4.3
1418
4.3
1419
1622
1473
2004
1474
1476
1475
2624
2853
2011
2010
2723
2647
1330
2210
2968
4.3
6.1
5.1
4.2
5.1
5.1
5.1
4.3
6.1
4.3
4.3
5.1
6.1
4.1
4.2
4.3
2724
2210
2210
2968
5.1
4.2
4.2
4.3
2968
4.3
133
133
1693
3448
3082
6.1
6.1
9
3077
1229
3336
3
3
MERKAPTANI, ZAPALjIVI, TENI, N.D.N. ili SMEA

MERKAPTANA, ZAPALjIVA, TENA, N.D.N.
MERKAPTANI, TENI ZAPALjIVI, OTROVNI ili MERKAPTAN
SMEA, TENA, ZAPALjIVA, OTROVNA, N.D.N.
MERKAPTANI, TENI ZAPALjIVI, OTROVNI ili MERKAPTAN
SMEA, TENA, ZAPALjIVA, OTROVNA, N.D.N.
MERKAPTANI, TENI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N. ili
SMEA MERKAPTANA, TENA, OTROVNA, ZAPALjIVA,
N.D.N.
MERKAPTANI, TENI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N. ili
SMEA MERKAPTANA, TENA, OTROVNA, ZAPALjIVA,
N.D.N.
Merkaptoetanol :vidi
5-MERKAPTOTETRAZOL-1-SIRETNA KISELINA
Mesitilen :vidi
METAKRILALDEHID, STABILIZOVAN
METAKRILNA KISELINA, STABILIZOVAN
METAKRILNITRIL,STABILIZOVAN
METALDEHID
METALI, SAMOZAPALjIVI, N.D.N. ili SAMOZAPALjIVE
LEGURE, N.D.N.
METALI, SAMOZAPALjIVI, N.D.N. ili SAMOZAPALjIVE
LEGURE, N.D.N.
METALNA MATERIJA, KOJA REAGUJE SA VODOM, N.D.N.
METALNA MATERIJA, KOJA REAGUJE SA VODOM,
METALNE LEGURE KALIJUMA, TENE
METALNI KATALIZATOR, NAVLAEN sa uoljivim vikom
tenosti
METALNI KATALIZATOR, SUV
METALNI PRAH, ZAPALjIV, N.D.N.
METAN, DUBOKO RASHLAEN, TEAN ili ZEMNI GAS,
DUBOKO RASHLAEN, TEAN sa visokim sadrajem
metana
METAN, DUBOKO RASHLAEN, TEAN ili ZEMNI GAS,
DUBOKO RASHLAEN, TEAN sa visokim sadrajem
metana
METAN, KOMPRIMOVAN ili ZEMNI GAS, KOMPRIMOVAN sa
METAN, KOMPRIMOVAN ili ZEMNI GAS, KOMPRIMOVAN sa
METANOL
METANSULFONILHLORID
METIL IZOBUTILKETON
2-METIL-2-HEPTANTIOL
METIL-2-HLORPROPIONAT
2-METIL-5-ETILPIRIDIN
METIL-terc-BUTILETAR
METILAKRILAT,STABILIZOVAN
METILAL
METILALILALKOHOL
METILALILHLORID
Metilamilalkohol :vidi
METILAMILACETAT
METILAMIN, BEZVODNI
METILAMIN, VODENI RASTVOR
N-METILANILIN
METILACETAT
METILACETILEN I PROPADIEN SMEA, STABILIZOVANA
kao smea P1 odnosno P2
alfa-METILBENZIL ALKOHOL,TEAN
alfa-METILBENZILALKOHOL,VRST
METILBROMID I ETILENDIBROMID, SMEA, TENA
METILBROMID sa najvie 2% hlorpikrina
METILBROMOACETAT
1659
3336
1228
1228
3071
6.1
3071
6.1
2966
448
2325
2396
2531
3079
1332
1383
6.1
1
3
3
8
3
4.1
4.2
1383
4.2
3208
3209
4.3
4.3
1420
1378
4.3
4.2
2881
3089
1972
4.2
4.1
2
1972
1971
1971
1230
3246
1245
3023
2933
2300
2398
1919
1234
2614
2554
2053
1233
1061
1235
2294
1231
1060
3
6.1
3
6.1
3
6.1
3
3
3
3
3
3
3
2
3
6.1
3
2
2937
3438
1647
1062
2643
6.1
6.1
6.1
2
6.1
2-METILBUT-1-EN
3-METILBUT-1-EN
2-METILBUT-2-EN
3-METILBUTAN-2-ON
2-METILBUTANAL
N-METILBUTILAMIN
METILBUTIRAT
alfa-METILVALERALDEHID
METILVINILKETON, STABILIZOVAN
METILDIHLORACETAT
METILDIHLORSILAN
Metilenhlorid :vidi
METILIZOBUTIL KARBINOL
METILIZOVALERAT
METILIZOPROPENILKETON, STABILIZOVAN
Metilizopropilbenzen :vidi
METILIZOTIOCIJANAT
METILIZOCIJANAT
METILMAGNEZIJUMBROMID U ETIL-ETRU
METILMERKAPTAN
3-Metilmerkaptopropionaldehid :vidi
METILMETAKRILAT, MONOMER, STABILIZOVAN
4-METILMORFOLIN (N-METILMORFOLIN)
4-METILMORFOLIN (N-METILMORFOLIN)
METILNITRIT
METILORTOSILIKAT
3-Metilpent-2-en-4-in-1-ol :vidi
METILPENTADIEN
2-METILPENTAN-2-OL
1-METILPIPERIDIN
Metilpiridin :vidi
METILPROPILETAR
METILPROPILKETON
METILPROPIONAT
METILTETRAHIDROFURAN
METILTRIHLORACETAT
METILTRIHLORSILAN
METILFENILDIHLORSILAN
METIL-FLUORID (GAS ZA HLAENjE R41)
METIL-FLUORID (GAS ZA HLAENjE R41)
METILFORMIJAT
2-METILFURAN
5-METILHEKSAN-2-ON
METILHIDRAZIN
METILHLORACETAT
METILHLORID (GAS ZA HLAENjE, R40)
METILHLORID (GAS ZA HLAENjE, R40)
METILHLORID I METILEN-HLORID, SMEA
METILHLORMETILETAR
METILHLORSILAN
METILHLORFORMIJAT
Metilcijanid :vidi
METILCIKLOPENTAN
METILCIKLOHEKSAN
METILCIKLOHEKSANOLI zapaljivi
METILCIKLOHEKSANON
METILjODID
1-METOKSI-2-PROPANOL
4-METOKSI-4-METILPENTAN-2-ON
2-Metoksietanol :vidi
METOKSIMETILIZOCIJANAT
MINE, sa rasprskavajuim punjenjem
2459
2561
2460
2397
3371
2945
1237
2367
1251
2299
1242
1593
2053
2400
1246
2046
2477
2480
1928
1064
2785
1247
2535
2535
2455
2606
2705
2461
2560
2399
2313
2612
1249
1248
2536
2533
1250
2437
2454
2454
1243
2301
2302
1244
2295
1063
1063
1912
1239
2534
1238
1648
2298
2296
2617
2297
2644
3092
2293
1188
2605
294
136
137
1660
3
3
3
3
3
3
3
3
6.1
6.1
4.3
6.1
3
3
3
3
6.1
6.1
4.3
2
6.1
3
3
3
2
6.1
8
3
3
3
3
3
3
3
3
6.1
3
8
2
2
3
3
3
6.1
6.1
2
2
2
6.1
2
6.1
3
3
3
3
3
6.1
3
3
3
3
1
1
1
TRANSPORT ZABRANjEN

MLAZNI PERFORIRANI PITOLj SA PUNjENjEM, za naftne
MLAZNI PERFORIRANI PITOLj SA PUNjENjEM, naftne
MOLIBDENPENTAHLORID
MORFOLIN
Motor sa unutranjim sagorevanjem ili vozilo, na pogon
zapaljivim gasom ili vozilo na pogon zapaljivom tenou
Mravlja kiselina metilester :vidi
MRAVLjA KISELINA sa vie od 85%(masenih) kiseline
MRAVLjA KISELINA sa najmanje 10% a najvie
MUNICIJA ZA VEBU
MUNICIJA ZA VEBU
MUNICIJA, SUZAVAC sa rasprskavanjem, potisnim ili
pogonskim punjenjem
pogonskim punjenjem
MUNICIJA, DIMNA sa ili bez rasprskavanja, potisnog ili
pogonskog punjena, koja sadri nagrizajue supstance
MUNICIJA, DIMNA sa ili bez rasprskavanja, potisnog ili
pogonskog punjena, koja sadri nagrizajue supstance
MUNICIJA, ZA MAGLU, BELI FOSFOR sa rasprskavanjem,
potisnim ili pogonskim punjenjem
MUNICIJA, ZA MAGLU, BELI FOSFOR sa rasprskavanjem,
MUNICIJA, ZA MAGLU, sa ili bez rasprskavanja, potisnog ili
pogonskog punjenja
MUNICIJA, ZAPALjIVA sa ili bez rasprskavanja, potisnog ili
pogonskog punjenja
pogonskog punjenja
pogonskog punjenja
MUNICIJA, ZAPALjIVA, BELI FOSFOR sa rasprskavanjem,
MUNICIJA, ZAPALjIVA, BELI FOSFOR sa rasprskavanjem,
MUNICIJA, ZAPALjIVA, sa zapaljivom materijom u vidu
tenosti ili gela,sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim
punjenjem
MUNICIJA, OSVETLjAVAJUA sa ili bez rasprskavanja,
potisnog ili pogonskog punjenja
MUNICIJA, OSVETLjAVAJUA sa ili bez rasprskavanja,
MUNICIJA, OSVETLjAVAJUA, sa ili bez rasprskavanja,
MUNICIJA, OTROVNA sa rasprskavanjem, potisnim ili
pogonskim punjenjem
MUNICIJA, OTROVNA sa rasprskavanjem, potisnim ili
pogonskim punjenjem
MUNICIJA, OTROVNA, NEEKSPLOZIVNA bez rasprskavanja
ili potisnog punjenja, bez upaljaa
MUNICIJA, PROBNA
pogonskim punjenjem
MUNICIJA, SUZAVAC, NEEKSPLOZIVNA bez rasprskavanja
ili potisnog punjenja, bez detonatora
NAGRIZAJUA ALKALNA TENA MATERIJA, N.D.N.
NAGRIZAJUA BAZNA NEORGANSKA TENOST, N.D.N
NAGRIZAJUA BAZNA NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
NAGRIZAJUA BAZNA ORGANSKA TENOST, N.D.N
1661
138
124
1
1
494
2508
2054
3166
8
8
9
1243
1779
3412
3
8
8
362
488
18
1
1
1
19
15
16
245
246
303
10
300
243
244
247
171
297
254
20
TRANSPORT ZABRANjEN
21
TRANSPORT ZABRANjEN
2016
6.1
363
301
1
1
2017
6.1
1719
3266
3262
8
8
8
3267
NAGRIZAJUA BAZNA ORGANSKA VRSTA MATERIJA,

N.D.N
NAGRIZAJUA KISELA NEORGANSKA TENOST, N.D.N
NAGRIZAJUA KISELA NEORGANSKA VRSTA
MATERIJA, N.D.N
NAGRIZAJUA KISELA ORGANSKA TENOST, N.D.N
NAGRIZAJUA KISELA ORGANSKA VRSTA MATERIJA,
N.D.N
NAGRIZAJUA TENA MATERIJA, N.D.N.
NAGRIZAJUA TENOST SA OKSIDACIONIM SVOJSTVOM
, N.D.N.
NAGRIZAJUA TENOST, ZAPALjIVA, N.D.N.
NAGRIZAJUA TENOST, SAMOZAGREVAJUA, N.D.N.
NAGRIZAJUA TENOST,OTROVNA, N.D.N.
NAGRIZAJUA TENOST,REAKTIVNA SA VODOM
NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA, ZAPALjIVA, N.D.N.
NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA, OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA, REAKTIVNA SA
VODOM, N.D.N.
NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA, SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
NAGRIZAJUA VRSTA MATERIJA,OTROVNA, N.D.N.
Namagnetisana materija
N-AMINOETILPIPERAZIN
NATRIJUM
NATRIJUMAZID
NATRIJUMALUMINAT, RASTVOR
Natrijumaluminat, vrst
NATRIJUMALUMINIJUMHIDRID
NATRIJUMAMONIJUMVANADAT
NATRIJUMARSANILAT
NATRIJUMARSENAT
NATRIJUMARSENIT, VODENI RASTVOR
NATRIJUMARSENIT, VRST
NATRIJUMBAKARCIJANID, RASTVOR
NATRIJUMBAKARCIJANID, VRST
Natrijumbifluorid :vidi
NATRIJUMBORHIDRID
NATRIJUMBORHIDRID I NATRIJUMHIDROKSID, RASTVOR
sa najvie 12% natrijum-borhidrida i najvie 40%(masenih)
natrijum-hidroksida
NATRIJUMBROMAT
NATRIJUMDINITRO-o-KREZOLAT, NAVLAEN sa najmanje
10%(masenih) vode
NATRIJUM-DINITRO-o-KREZOLAT, NAVLAEN sa najmanje
15%(masenih) vode
NATRIJUMDINITRO-orto-KREZOLAT suv ili navlaen sa
manje od15%(masenih) vode
NATRIJUMDITIONIT (NATRIJUM HIDROGEN SULFIT)
NATRIJUMDITIONIT (NATRIJUM HIDROGEN SULFIT)
NATRIJUMKAKODILAT
NATRIJUMKARBONAT- PEROKSIHIDRAT
Natrijummetasilikat :vidi
NATRIJUMMETILAT
NATRIJUMMONOKSID
NATRIJUMNITRAT
NATRIJUMNITRAT I KALIJUM-NITRAT, SMEA
NATRIJUMNITRIT
NATRIJUMOVE BATERIJE ILI NATRIJUMOVE ELIJE
NATRIJUMOVE BATERIJE ILI NATRIJUMOVE ELIJE
Natrijumoksid :vidi
NATRIJUMPENTAHLORFENOLAT
1662
3263
3264
3260
8
8
3265
3261
8
8
1760
3093
8
8
2920
3301
2922
3094
2921
1759
3084
8
8
8
8
8
8
8
3096
3095
2923
2807
2815
1428
1687
1819
2812
2835
2863
2473
1685
1686
2027
2317
2316
2439
1426
3320
8
9
8
4.3
6.1
8
8
4.3
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
8
4.3
8
1494
3369
5.1
4.1
1348
4.1
234
1384
1384
1688
3378
3253
1431
1825
1498
1499
1500
3292
3292
1825
2567
4.2
4.2
6.1
5.1
8
4.2
8
5.1
5.1
5.1
4.3
4.3
8
6.1
NATRIJUMPERBORAT-MONOHIDRAT
NATRIJUMPERMANGANAT
NATRIJUMPEROKSID
NATRIJUMPEROKSOBORAT, BEZVODNI
NATRIJUMPERSULFAT
NATRIJUMPERHLORAT
NATRIJUMPIKRAMAT suv ili navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
NATRIJUMPIKRAMAT, NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
NATRIJUMSULFID, HIDRAT sa najmanje 30%(masenih)
kristalne vode
NATRIJUM-SULFID,BEZVODNI ili NATRIJUM SULFID sa
manje od 30% kristalne vode
NATRIJUM-SULFID,BEZVODNI ili NATRIJUM SULFID sa
manje od 30% kristalne vode
NATRIJUMSUPEROKSID
NATRIJUMFLUORACETAT
NATRIJUMFLUORID, RASTVOR
NATRIJUMFLUORID,VRST
NATRIJUMFLUOROSILIKAT
NATRIJUMFOSFID
NATRIJUMHIDRID
NATRIJUMHIDROGENDIFLUORID
Natrijumhidroksid :vidi
NATRIJUMHIDROKSID, RASTVOR
NATRIJUMHIDROKSID, VRST
NATRIJUMHIDROSULFID sa manje od 25% kristalne vode
NATRIJUMHIDROSULFID, HIDRATISAN sa najmanje
25%kristalne vode
NATRIJUMHLORAT
NATRIJUMHLORAT, VODENI RASTVOR
NATRIJUMHLORACETAT
NATRIJUMHLORIT
NATRIJUMCIJANID
NATRIJUMCIJANID, RASTVOR
NATRIUM-METILAT, alkoholni rastvor
NATRON KRE sa vie od 4% natrijum-hidroksida
NAFTA SIROVA
NAFTALEN, RASTOPLjEN
NAFTALEN, SIROV ili NAFTALEN, RAFINISAN
NAFTALEN, SIROV ili NAFTALEN, RAFINISAN
alfa-NAFTILAMIN
beta-NAFTILAMIN, RASTVOR
beta-NAFTILAMIN, VRST
NAFTILTIOUREA
NAFTILTIOUREA
NAFTNI GAS, KOMPRIMOVAN
NEON, KOMPRIMOVAN
NEON, TENI, RASHLAEN
NEORGANSKO JEDINjENjE ANTIMONA, TENO, N.D.N.
NEORGANSKO JEDINjENjE ANTIMONA,VRSTO, N.D.N.
N-ETIL-N-BENZILTOLUIDINI, VRSTI
NIKLNITRAT
NIKLNITRIT
NIKLTETRAKARBONIL
NIKLCIJANID
NIKOTIN
NIKOTIN SALICILAT
NIKOTIN TARTARAT
NIKOTIN HIDROHLORID,TEAN ili NIKOTIN HIDROHLORID
U RASTVORU
NIKOTIN HIDROHLORID,TEAN ili NIKOTIN HIDROHLORID
U RASTVORU
1663
3377
1503
1504
3247
1505
1502
235
5.1
5.1
5.1
5.1
5.1
5.1
1
1349
4.1
1849
1385
4.2
1385
4.2
2547
2629
3415
1690
2674
1432
1427
2439
1824
1824
1823
2318
2949
5.1
6.1
6.1
6.1
6.1
4.3
4.3
8
8
8
8
4.2
8
1495
2428
2659
1496
1689
3414
1289
1907
1267
2304
1334
1334
2077
3411
1650
1652
1651
1071
1065
1913
3141
1549
3460
2725
2726
1259
1653
1654
1657
1659
1656
5.1
5.1
6.1
5.1
6.1
6.1
3
8
3
4.1
4.1
4.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
2
2
2
6.1
6.1
6.1
5.1
5.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
1656
6.1
NIKOTINSULFAT, RASTVOR
NIKOTINSULFAT, VRST
NIKOTINHIDROHLORID, VRST
NIROCELULOZA, NAVLAENA sa najmanje 25%(masenih)
alkohola
NITRATI, NEORGANSKI , N.D.N.
NITRATI, NEORGANSKI, VODENI RASTVORI, N.D.N
NITRIL ADIPINSKE KISELINE
NITRILI, ZAPALjIVI, OTROVNI, N.D.N.
NITRILI, OTROVNI, ZAPALjIVI, N.D.N.
NITRILI, OTROVNI, TENI, N.D.N.
NITRILI, VRSTI, OTROVNI, N.D.N.
NITRITI, NEORGANSKI ,VODENI RASTVORI, N.D.N.
NITRITI, NEORGANSKI, N.D.N.
3-NITRO-4-HLORBENZOTRIFLUORID
NITROAMIDON (SKROB) suv ili navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
NITROAMIDON (SKROB), NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
NITROANIZOLI, TENI
NITROANIZOLI, VRSTI
NITROANILINI (o-, m-, p-)
NITROBENZEN
NITROBENZENSULFONSKA KISELINA
5-NITROBENZOTRIAZOL
NITROBENZOTRIFLUORIDI, VRSTI
NITROBENZOTRIFLUORIDI,TENI
(NITROBROM)BENZENI,VRSTI
NITROBROMBENZENI, TENI
NITROGVANIDIN (PIKRIT), NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
NITROGVANIDIN (PIKRIT), NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
NITROGLICERIN RASTVOREN U ALKOHOLU sa vie od 1%
a najvie 5% nitroglicerina
NITROGLICERIN, ALKOHOLNI RASTVOR sa sadrajem
nitroglicerina od 1% do najvie 10%
NITROGLICERIN, ALKOHOLNI RASTVOR, sa najvie 1%
nitroglicerina
NITROGLICERIN, DESENZITIVISAN sa najmanje
40%(masenih) neisparljivog, vodonerastvorivog
desenzitivizatora
NITROGLICERIN, SMEA, DESENZITIVISANA, TENA,
ZAPALjIVA, N.D.N. sa najvie 30%(masenih) nitroglicerina
NITROGLICERIN, SMEA, DESENZITIVISANA, TENA,
N.D.N. sa najvie 30%(masenih) nitroglicerina
NITROGLICERINSKA SMEA, DESENZITIVISANA, VRSTA
, N.D.N. sa vie od 2% a najvie 10%(masenih) nitroglicerina
NITROGUANIDIN (PIKRIT) suv ili navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
NITROGUANIDIN (PIKRIT) suv ili navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
NITROETAN
NITROZIL SUMPONA KISELINA, VRSTA
NITROZILSUMPORNA KISELINA, TENA
NITROZILHLORID
NITROZILHLORID (smesa hlorovodnine i nitritne kiseline)
n-NITROZODIMETILANILIN
NITROKREZOLI, TENI
NITROKREZOLI, VRSTI
NITROKSILENI, TENI
NITROKSILENI, VRSTI
NITROMETAN
NITRONAFTALEN
1664
1658
3445
3444
342
6.1
6.1
6.1
1
1477
3218
2205
3273
3275
3276
3439
3219
2627
2307
146
5.1
5.1
6.1
3
6.1
6.1
6.1
5.1
5.1
6.1
1
1337
4.1
2730
3458
1661
1662
2305
385
3431
2306
3459
2732
1336
6.1
6.1
6.1
6.1
8
1
6.1
6.1
6.1
6.1
4.1
1336
4.1
3064
144
1204
143
3343
3357
3319
4.1
282
282
2842
3456
2308
1069
1798
1369
3434
2446
1665
3447
1261
2538
3
8
8
2
8
4.2
6.1
6.1
6.1
6.1
3
4.1
TRANSPORT ZABRANjEN
NITROPROPANI
NITROTOLUENI, TENI
NITROTOLUENI, VRSTI
NITROTOLUIDINI (MONO)
p-Nitrotoulen :vidi
Nitrotoulen (o-, m-) :vidi
NITROUREA
4-NITROFENILHIDRAZIN sa najmanje 30%(masenih) vode
NITROFENOLI (o-, m-, p-)
NITROCELULOZA nepreraena ili plastificirana sa manje od
18%(masenih) plastifikatora
NITROCELULOZA SA sa najmanje 25%(masenih)
ALKOHOLA i najvie 12.6%(masenih) azota raunatih na suvu
materiju
NITROCELULOZA SA sa najmanje 25%(masenih) VODE
NITROCELULOZA, PLASTIFICIRANA sa najmanje
18%(masenih) plastifikatora
NITROCELULOZA, RASTVOR, ZAPALjIV sa najvie 12,6%
azota (raunato na suvu materiju) i ne vie od 55%
nitroceluloze
NITROCELULOZA, SMEA SA ili BEZ PLASTIFIKATORA,
SA ili BEZ PIGMENATA sa najvie 12.6% azota,raunato na
suvu materiju,
NITROCELULOZA, suva ili navlaena sa najmanje 25%
(masenih) vode ili alkohola
NITROCELULOZNI MEMBRAN FILTERI sa najvie 12.6%
azota (raunato na suvu materiju)
NITROCELULOZNI FILMOVI, obloeni elatinom, izuzev
neupotrebljivih ostataka
NONANI
NONILTRIHLORSILAN
Obloga za burad :vidi
o-DIHLORBENZEN
OKSIDACIONA MATERIJA, TENA, N.D.N.
OKSIDACIONA TENOST, NAGRIZAJUA, N.D.N.
OKSIDACIONA TENOST, OTROVNA, N.D.N.
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA KOJA REAGUJE SA
VODOM, N.D.N.
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA, ZAPALjIVA, N.D.N.
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUA, N.D.N.
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N.
OKSIDACIONA VRSTA MATERIJA, SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
OKSIDACIONE VRSTE MATERIJE, N.D.N.
OKSIDIFLUORID, KOMPRIMOVAN
OKSINITROTRIAZOL (ONTA)
OKSINITROTRIAZOL (ONTA)
OKTADECILTRIHLORSILAN
OKTADIENI
OKTANI
OKTAFLUORBUT-2-EN (GAS ZA HLAENjE R 1318)
OKTAFLUORBUT-2-EN (GAS ZA HLAENjE R 1318)
OKTAFLUORPROPAN (GAS ZA HLAENjE R 218)
OKTAFLUORPROPAN (GAS ZA HLAENjE R 218)
OKTAFLUORCIKLOBUTAN (GAS ZA HLAENjE RC 318)
OKTAFLUORCIKLOBUTAN (GAS ZA HLAENjE RC 318)
OKTILALDEHIDI
OKTILTRIHLORSILAN
OKTOLIT (OKTOL) suv ili navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
OKTOLIT (OKTOL) suv ili navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
OKTONAL
OLOVOAZID, NAVLAEN sa najmanje 20%(masenih) vode ili
1665
2608
1664
3446
2660
3446
1664
147
3376
1663
341
3
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
1
4.1
6.1
1
2556
4.1
2555
343
4.1
1
2059
2557
4.1
340
3270
4.1
1324
4.1
1920
1799
1139
1591
3139
3098
3099
3121
3
8
3
6.1
5.1
5.1
5.1
5.1
3137
3085
3087
3100
5.1
5.1
5.1
5.1
1479
2190
490
490
1800
2309
1262
2422
2422
2424
2424
1976
1976
1191
1801
266
5.1
2
1
1
8
3
3
2
2
2
2
2
2
3
8
1
266
496
129
1
1
TRANSPORT ZABRANjEN
TRANSPORT ZABRANjEN
ZABRANjEN PREVOZ
OLOVOARSENAT
OLOVOARSENIT
OLOVOACETAT
OLOVODIOKSID
OLOVONITRAT
OLOVOPERHLORAT, RASTVOR
OLOVOPERHLORAT, VRST
OLOVOSTIFNAT(OLOVO
TRINITROREZORCINAT),NAVLAEN sa najmanje
OLOVOSTIFNAT(OLOVO
TRINITROREZORCINAT),NAVLAEN sa najmanje
OLOVOSULFAT sa vie od 3%(masenih) slobodne kiseline
OLOVOFOSFIT, DVOBAZNI
OLOVOCIJANID
OLUJNE IBICE
Opasne robe u mainama ili opasne robe u aparatima
Opasne robe u mainama ili opasne robe u aparatima
ORGANOARSENOVA JEDINjENjA, VRSTA, N.D.N.
ORGANOARSENOVO JEDINjENjE,TENO, N.D.N.
ORGANOKALAJNI PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN
ORGANOKALAJNI PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV,
ORGANOKALAJNI PESTICID, OTROVAN, TEAN
ORGANOKALAJNI PESTICID, OTROVAN, VRST
TENI
VRSTI
ORGANOMETALI, REAKTIVNI SA VODOM,
SAMOZAGREVAJUI, VRSTI
ORGANOMETALI, REAKTIVNI SA VODOM, TENI
ORGANOMETALI, REAKTIVNI SA VODOM, VRSTI
ORGANOMETALI, SAMOZAGREVAJUI, VRSTI,
ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, REAKTIVNI SA
VODOM, TENI
ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, REAKTIVNI SA
VODOM, VRSTI
ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, TENI
ORGANOMETALI, SAMOZAPALjIVI, VRSTI
ORGANOMETALNA JEDINjENjA, OTROVNA, VRSTA,
N.D.N.
ORGANOMETALNO JEDINjENjE, OTROVNO, TENO,
N.D.N.
ORGANOFOSFORNA JEDINjENjA, OTROVNA, VRSTA,
N.D.N.
ORGANOFOSFORNI PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN,
TEAN, taka paljenja ispod 23C
ORGANOFOSFORNI PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV,
ORGANOFOSFORNI PESTICID, OTROVAN, TEAN
ORGANOFOSFORNI PESTICID, OTROVAN, VRST
ORGANOFOSFORNO JEDINjENjE, OTROVNO, ZAPALjIVO,
N.D.N.
ORGANOFOSFORNO JEDINjENjE, OTROVNO, TENO,
N.D.N.
ORGANOHLORNI PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN,
ORGANOHLORNI PESTICID, OTROVAN, VRST,
ORGANOHLORNI PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN,
taka paljenja najmanje 23C
ORGANOHLORNI PESTICID, OTROVAN, TEAN
ORGANSKA OTROVNA TENOST, N.D.N.
1666
1617
1618
1616
1872
1469
3408
1470
130
6.1
6.1
6.1
5.1
5.1
5.1
5.1
1
130
1794
2989
1620
2254
3363
3363
3465
3280
2787
8
4.1
6.1
4.1
9
9
6.1
6.1
3
3019
6.1
3020
2786
3399
6.1
6.1
4.3
3396
4.3
3397
4.3
3398
3395
3400
3394
4.3
4.3
4.2
4.2
3393
4.2
3392
3391
3467
4.2
4.2
6.1
3282
6.1
3464
6.1
2784
3017
6.1
3018
2783
3279
6.1
6.1
6.1
3278
6.1
2762
2761
2995
6.1
6.1
2996
2810
6.1
6.1

ORGANSKA OTROVNA VRSTA MATERIJA, N.D.N.

ORGANSKI PEROKSID TIP B, TEAN, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP B, VRST
ORGANSKI PEROKSID TIP B, VRST, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP C, TEAN
ORGANSKI PEROKSID TIP C, TEAN, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP C, VRST
ORGANSKI PEROKSID TIP C, VRST, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP D, TEAN
ORGANSKI PEROKSID TIP D, TEAN, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP D, VRST
ORGANSKI PEROKSID TIP D, VRST, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP F, TEAN, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP F, VRST, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP E, TEAN
ORGANSKI PEROKSID TIP E, TEAN, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSID TIP E, VRST
ORGANSKI PEROKSID TIP E, VRST, SA KONTROLOM
TEMPERATURE
ORGANSKI PEROKSIDI , vidi 2.2.52.4 za abecednu listu
organskih peroksida
ORGANSKO JEDINjENjE KALAJA, TENO N.D.N.
ORGANSKO JEDINjENjE KALAJA, VRSTO, N.D.N.
OSMIJUMTETROKSID
OTPAD CIRKONIJUMA
OTPADNA SUMPORNA KISELINA
Otpaci vune, nakvaeni
OTPACI GVOA (STRUGOTINA, OPILjCI) u obliku
podlonom samozagrevanju
Otpaci gume u prahu ili u granulama :vidi
Otpaci gume, samlevene :vidi
Otpaci, koje sadre zapaljivu tenost sa takom paljenja
najvie do 60C :vidi
OTROVNA TENA MATERIJA PRI UDISANjU, ZAPALjIVA,
N.D.N. inhalatorna toksinost manja ili jednaka 200 ml/m3 a
OTROVNA NEORGANSKA TENOST, N.D.N.
OTROVNA NEORGANSKA TENOST, NAGRIZAJUA,
N.D.N.
OTROVNA NEORGANSKA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
OTROVNA NEORGANSKA VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
OTROVNA ORGANSKA TENOST, ZAPALjIVA, N.D.N.
OTROVNA ORGANSKA TENOST, NAGRIZAJUA, N.D.N.
OTROVNA ORGANSKA VRSTA MATERIJA, ZAPALjIVA,
N.D.N.
OTROVNA ORGANSKA VRSTA MATERIJA,
NAGRIZAJUA, N.D.N.
OTROVNA TENA MATERIJA KOJA DELUJE
OKSIDIRAJUE, N.D.N.
1667
2811
3101
3111
6.1
5.2
5.2
3102
3112
5.2
5.2
3103
3113
5.2
5.2
3104
3114
5.2
5.2
3105
3115
5.2
5.2
3106
3116
5.2
5.2
3109
3119
5.2
5.2
3110
3120
5.2
5.2
3107
3117
5.2
5.2
3108
3118
5.2
5.2
3101
do
3120
2788
3146
2471
3360
1932
1906
1387
2793
5.2
6.1
6.1
6.1
4.1
4.2
8
4.2
4.2
1345
1345
3175
4.1
4.1
4.1
3383
6.1
3287
3289
6.1
6.1
3288
3290
6.1
6.1
2929
2927
2930
6.1
6.1
6.1
2928
6.1
3122
6.1
OTROVNA TENA MATERIJA KOJA REAGUJE SA VODOM,

N.D.N.
OTROVNA TENA MATERIJA PRI UDISANjU, KOJA
DELUJE ZAPALjIVO (OKSIDIRAJUE), N.D.N. inhalatorna
toksinost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a koncentracija
DELUJE ZAPALjIVO (OKSIDIRAJUE), N.D.N. inhalatorna
toksinost manja ili jednaka 200 ml/m3 a koncentracija
REAGUJE SA VODOM, N.D.N. inhalatorna toksinost manja ili
jednaka 1000 ml/m3 a koncentracija zasienih para vea ili
jednaka 10 LC50
REAGUJE SA VODOM, N.D.N. inhalatorna toksinost manja ili
jednaka 500 LC50
OTROVNA TENA MATERIJA PRI UDISANjU, N.D.N.
inhalatorna toksinost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a
OTROVNA TENA MATERIJA PRI UDISANjU, N.D.N.
inhalatorna toksinost manja ili jednaka 200 ml/m3 a
OTROVNA TENA MATERIJA PRI UDISANjU,
NAGRIZAJUA, N.D.N. inhalatorna toksinost manja ili
jednaka 10 LC50
OTROVNA TENA MATERIJA PRI UDISANjU,
NAGRIZAJUA, N.D.N. inhalatorna toksinost manja ili
jednaka 500 LC50
OTROVNA VRSTA MATERIJA, OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
OTROVNA VRSTA MATERIJA, REAKTIVNA SA VODOM,
N.D.N.
OTROVNA VRSTA MATERIJA, SAMOZAGREVAJUA,
N.D.N.
OTROVNA, TENA MATERIJA PRI UDISANjU, ZAPALjIVA,
N.D.N. inhalatorna toksinost manja ili jednaka 1000 ml/m3 a
OTROVNE SUPSTANCE EKSTRAHOVANE IZ IVIH
ORGANIZAMA, TENE, N.D.N.
PAMUK, VLAAN
PAMUNI OTPAD, NAULjEN
PARAZAN IBC
PARALDEHID
PARAFORMALDEHID
PARFIMERIJSKI PROIZVODI sa zapaljivim rastvaraem(taka
paljenja ispod 23C a viskozitet prema 2.2.3.1.4 ; pritisak pare
na 50C najvie 110 kPa)
PATONO ULjE
PATRONE ZA ORUJE, sa rasprskavajuim punjenjem
PATRONE ZA NAFTNE BUOTINE
PATRONE ZA NAFTNE BUOTINE
PATRONE ZA ORUJE SA INERTNIM PROJEKTILOM
PATRONE ZA ORUJE SA INERTNIM PROJEKTILOM ili
PATRONE ZA RUNO VATRENO ORUJE
1668
3123
6.1
3388
6.1
3387
6.1
3386
6.1
3385
6.1
3382
6.1
3381
6.1
3390
6.1
3389
6.1
3086
6.1
3125
6.1
3124
6.1
3384
6.1
3172
6.1
1365
1364
0
1264
2213
1266
4.2
4.2
1201
412
277
278
328
339
3
1
1
1
1
1
417
339
417
3
4.1
3

PATRONE ZA ORUJE, MANEVARSKE
PATRONE ZA ORUJE, MANEVARSKE
PATRONE ZA ORUJE, MANEVARSKE ili PATRONE ZA
RUNO VATRENO ORUJE, MANEVARSKE
PATRONE ZA ORUJE, MANEVARSKE ili PATRONE ZA
PATRONE ZA ORUJE,MANEVARSKE ili PATRONE ZA
RUNO VATRENO ORUJE,MANEVARSKE
RUNO VATRENO ORUJE,MANEVARSKE
PATRONE ZA TEHNIKE SVRHE
PATRONE, SVETLEE
PATRONE, SVETLEE
PATRONE, SIGNALNE
PATRONE, SIGNALNE
PATRONE, SIGNALNE
PENTABORAN
PENTAERITRITTETRANITRAT
(PENTAERITRITOLTETRANITRAT) (PETN), NAVLAEN sa
najmanje 25%(masenih)vode ili DESENZITIVISAN sa
najmanje 15%(masenih) desenzitivizatora
(PENTAERITRITRITOLTETRANITRAT) (PETN) sa ne manje
od 7%(masenih) voska
1669
12
12
5
326
413
14
1
1
1
1
14
6
7
321
348
327
1
1
1
1
1
327
338
338
275
276
323
381
49
50
54
312
405
1108
1108
1380
150
1
1
1
1
1
1
1
1
1
3
3
4.2
1
150
150
150
150
150
411
411
PENTAERITRIT-TETRANITRAT, SMEA,
DESENZITIVISANA, VRSTA, N.D.N. sa najmanje 10% a
najvie 20%(masenih) PENT
PENTAMETILHEPTAN
n-Pentan :vidi
PENTAN-2,4-DION
PENTANI,TENI
PENTANOLI
PENTAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 125)
PENTAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 125)
PENTAHLORETAN
PENTAHLORFENOL
1-PENTOL
PENTOLIT suv ili navlaen sa manje od 15%(masenih) vode
PERMANGANATI, NEORGANSKI , VODENI
RASTVORI,N.D.N.
PERMANGANATI, NEORGANSKI, N.D.N.
PEROKSIDI, NEORGANSKI, N.D.N.
PERSULFATI, NEORGANSKI , N.D.N.
PERSULFATI, NEORGANSKI,VODENI RASTVORI, N.D.N.
PERFLUORETILVINILETAR
PERFLUORMETILVINILETAR
PERHLORATI NEORGANSKI , VODENI RASTVORI,N.D.N.
PERHLORATI, NEORGANSKI, N.D.N.
Perhloretilen :vidi
PERHLORILFLUORID
PERHLORMETILMERKAPTAN
PERHLORNA KISELINA sa vie od 50% a najvie
PERHLORNA KISELINA sa najvie 50%(masenih) kiseline
PESTICID NA BAZI ARSENA, ZAPALjIV, OTROVAN,
PESTICID NA BAZI ARSENA, OTROVAN, ZAPALjIV ,
PESTICID NA BAZI ARSENA, OTROVAN, TEAN
PESTICID NA BAZI ARSENA, OTROVAN, VRST
PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, OTROVAN, ZAPALjIV,
PESTICID NA BAZI BIPIRIDILA, OTROVAN, TEAN
PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka paljenja najmanje 23C
PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, ZAPALjIV,
OTROVAN, TEAN, taka paljenja nia od 23C
PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, OTROVAN,
TEAN
PESTICID NA BAZI DERIVATA KUMARINA, OTROVAN,
VRST
PESTICID NA BAZI IVE, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN,
PESTICID NA BAZI IVE, OTROVAN, VRST
PESTICID NA BAZI IVE, OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN,
taka paljenja najmanje 23C
PESTICID NA BAZI IVE, OTROVAN, TEAN
PESTICID NA BAZI KARBAMATA, ZAPALjIV, OTROVAN,
PESTICID NA BAZI KARBAMATA, OTROVAN, TEAN
PESTICID NA BAZI KARBAMATA, OTROVAN, VRST,
PESTICID NA BAZI KARBAMATA, TEAN, OTROVAN,
ZAPALjIV taka paljenja najmanje 23C
PESTICID NA BAZI PIRIDILA, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN,
PESTICID NA BAZI PIRIDILA, OTROVAN, VRST
1670
411
3344
4.1
2286
1265
2310
1265
1105
3220
3220
1669
3155
2705
151
3214
3
3
3
3
3
2
2
6.1
6.1
8
1
5.1
1482
1483
3215
3216
3154
3153
3211
1481
1897
3083
1670
1873
5.1
5.1
5.1
5.1
2
2
5.1
5.1
6.1
2
6.1
5.1
1802
2760
8
3
2993
6.1
2994
2759
3015
6.1
6.1
6.1
3016
3025
6.1
6.1
3024
3026
6.1
3027
6.1
2778
2777
3011
6.1
6.1
3012
2758
6.1
3
2992
2757
2991
6.1
6.1
6.1
2782
2781
6.1
PESTICID NA BAZI SOLI BAKRA, ZAPALjIV, OTROVAN,

PESTICID NA BAZI SOLI BAKRA, OTROVAN, VRST,
PESTICID NA BAZI SOLI BAKRA, OTROVAN, ZAPALjIV,
PESTICID NA BAZI SOLI BAKRA, OTROVAN, TEAN
OTROVAN , VRST
OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN, taka paljenja najmanje 23C
OTROVAN, TEAN
OTROVAN, VRST taka paljenja ispod 23C
PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, OTROVAN, VRST
PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, ZAPALjIV, OTROVAN,
PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, OTROVAN, ZAPALjIV,
PESTICID NA BAZI TIOKARBAMATA, OTROVAN, TEAN
PESTICID NA BAZI TRIAZINA, OTROVAN, ZAPALjIV,
PESTICID NA BAZI TRIAZINA, OTROVAN, TEAN
PESTICID, OTROVAN, TEAN, N.D.N.
PESTICID, OTROVAN, VRST,N.D.N.
PESTICID, DERIVAT FENOKSISIRETNE KISELINE,
ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN, taka paljenja ispod 23C
OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN, taka paljenja najmanje 23C
OTROVAN, TEAN,
VRST, OTROVAN
PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN, N.D.N. taka
paljenja nia od 23C
PESTICID, OTROVAN, ZAPALjIV, TEAN, N.D.N. taka
PETROLEJSKI GAS, TEAN
Pivaloilhlorid :vidi
PIKOLINI
alfa-PINEN
PIPERAZIN
PIPERIDIN
PIRIDIN
PIROLIDIN
PIROSULFURILHLORID
PIROTEHNIKI PREDMETI za tehnike svrhe
POGAE ULjANOG SEMENA sa vie od 1,5% ulja i najvie
11% vlage
POGONSKA PUNjENjA
POGONSKA PUNjENjA
POGONSKA PUNjENjA ZA TOPOVE
POGONSKO PUNjENjE
POGONSKO PUNjENjE
1671
2776
2775
3009
6.1
6.1
3010
2779
6.1
6.1
3013
6.1
3014
6.1
2780
2771
2772
6.1
3
3005
6.1
3006
2997
6.1
6.1
2998
2902
2588
3346
6.1
6.1
6.1
3
3347
6.1
3348
6.1
3345
6.1
3021
2903
6.1
1075
2438
2313
2368
2579
2401
1282
1922
1817
428
429
430
431
432
1386
2
6.1
3
3
8
8
3
3
8
1
1
1
1
1
4.2
271
272
242
279
414
495
497
498
499
501
415
491
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
PODVODNE BOMBE
POJAIVAI PALjENjA, bez detonatora
POJAIVAI PALjENjA, bez detonatora
POJAIVAI PALjENjA, SA DETONATOROM
POJAIVAI PALjENjA, SA DETONATOROM
POLIHLOROVANI BIFENILI, TENI
POLIHLOROVANI BIFENILI, VRSTI
POSUDE, MALE, SA GASOM (GASNE PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa jednokratnim punjenjem
POSUDE, MALE, SA GASOM (GASNE PATRONE) bez
ispusnog ventila,sa jednokratnim punjenjem
PRAZAN MEGC
PRAZAN VELIKI KONTEJNER
PRAZAN KONTEJNER CISTERNA
PRAZAN MALI KONTEJNER
PRAZNA AMBALAA
PRAZNA BATERIJSKA KOLA
PRAZNA VELIKA AMBALAA
PRAZNA KOLA
PRAZNA KOLA CISTERNA
PRAZNA ODVOJIVA CISTERNA
PRAZNA POKRETNA CISTERNA
PRAZNA POSUDA
PRAZNO VELIKO SREDSTVO ZA PAKOVANjE (IBC)
PRASKALICE, ELEZNIKE
PREDMETI POD PNEUMATSKIM PRITISKOM ili PREDMETI
POD HIDRAULIKIM PRITISKOM (sadre nezapaljiv gas)
PREDMETI POD PNEUMATSKIM PRITISKOM ili PREDMETI
POD HIDRAULIKIM PRITISKOM (sadre nezapaljiv gas)
PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, IZUZETNO
NEOSETLjIVI (PREDMETI EEI)
PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, IZUZETNO
NEOSETLjIVI (PREDMETI EEI)
PREDMETI, PIROFORNI
1672
56
42
283
225
268
3151
1
1
1
1
1
9
3151
3152
3152
2315
3432
2037
9
9
2
2037
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
192
193
492
493
3164
1
1
1
1
2
3164
486
486
349
350
351
352
353
354
355
356
462
463
464
465
466
467
468
469
470
471
472
380
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
Preparati koje sadre zapaljivu tenost sa takom paljenja

najvie do 60C :vidi
Pripilentrimer :vidi
PROJEKTILI sa rasprskavajuim punjenjem
PROJEKTILI sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem
PROJEKTILI, inertni, sa svetleim indikatorima
PROJEKTILI, inertni, sa svetleim indikatorima
PROJEKTILI, inertni, sa ureajem za praenje
PROJEKTILI, sa rasprskavajuim punjenjem
PROJEKTILI, sa rasprskavajuim punjenjem
PROJEKTILI, sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem
PROPADIEN, STABILIZOVAN
PROPAN
n-PROPANOL (n-PROPILALKOHOL)
n-PROPANOL (n-PROPILALKOHOL)
PROPANTIOLI
PROPILAMIN
n-PROPILACETAT
n-PROPILBENZEN
PROPILEN
1,2-PROPILENDIAMIN
Propilendihlorid :vidi
PROPILENIMIN, STABILIZOVAN
PROPILEN-OKSID
Propilentetramer :vidi
n-PROPILIZOCIJANAT
Propilmerkaptan :vidi
n-PROPILNITRAT
PROPILTRIHLORSILAN
PROPILFORMIJATI
Propilhlorid :vidi
n-PROPILHLORFORMIJAT
PROPIONALDEHID
PROPIONILHLORID
PROPIONITRIL
PROPIONSKA KISELINA sa najmanje 90%(masenih) kiseline
PROPIONSKA KISELINA sa ne manje od 10% ni vie od
PUNjENjA APARATA ZA GAENjE POARA, nagrizajua
tena materija
RADIOAKTIVNA MATERIJA, NISKE SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSA-1), nefisione ili fisione, izuzete
RADIOAKTIVNA MATERIJA, URANHEKSAFLUORID nije
podloan fisiji ili se iskljuuje fisija
RADIOAKTIVNA MATERIJA, URANHEKSAFLUORID,
FISIONI
RADIOAKTIVNE MATERIJE KOJE SE TRANSPORTUJU PO
POSEBNOM SPORAZUMU, FISIONE
RADIOAKTIVNE MATERIJE NISKE SPECIFINE
AKTIVNOSTI (LSA-II) nije podlona fisiji ili se iskljuuje fisija
AKTIVNOSTI (LSA-II), FISIONE
AKTIVNOSTI (LSA-III)) nije podlona fisiji ili se iskljuuje fisija
AKTIVNOSTI (LSA-III), FISIONE
RADIOAKTIVNE MATERIJE, TIP C - KOMAD ZA OTPREMU,
1673
3175
4.1
2057
167
168
169
346
347
427
424
425
345
344
324
426
434
435
2200
1978
1274
1274
2402
1277
1276
2364
1077
2258
1279
1921
1280
2850
2482
2402
1865
1816
1281
1278
2740
1275
1815
2404
3463
1848
3
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
3
3
3
3
3
3
2
8
3
3
3
3
6.1
3
3
8
3
3
6.1
3
3
3
8
8
1774
2912
2978
2977
3331
3321
3324
3322
3325
3323
RADIOAKTIVNE MATERIJE, IZUZET KOMAD ZA OTPREMU

- PROIZVODI PRIRODNOG ili OSIROMAENOG
URANIJUMA ili PRIRODNOG TORIJUMA
- INSTRUMENTI ILI PROIZVODI
- INSTRUMENTI ILI PROIZVODI
- OGRANIENA KOLIINA
- PRAZNA AMBALAA
RADIOAKTIVNE MATERIJE, KOJE SE TRANSPORTUJU PO
POSEBNOM SPORAZUMU, nefisione ili fisione, izuzete
RADIOAKTIVNE MATERIJE, POVRINSKI KONTAMINIRANI
PREDMETI (SCO-I ili SCO-II), nefisione ili fisione, izuzete
RADIOAKTIVNE MATERIJE, POVRINSKI KONTAMINIRANI
PREDMETI (SCO-I ili SCO-II), FISIONE
RADIOAKTIVNE MATERIJE, TIP B(M) - KOMAD ZA
OTPREMU, FISIONE
RADIOAKTIVNE MATERIJE, TIP B(U) - KOMAD ZA
OTPREMU, nefisione ili fisione, izuzete
OTPREMU, nefisione ili fisione, izuzete
OTPREMU, FISIONE
RADIOAKTIVNE MATERIJE, TIP C - KOMAD ZA OTPREMU,
FISIONE
RADIOAKTIVNE MATERIJE, TIP A - KOMAD ZA OTPREMU
uobiajene forme, nefisione ili fisione, izuzete
RADIOAKTIVNE MATERIJE, TIP A - KOMAD ZA OTPREMU,
U POSEBNOM OBLIKU, nefisione ili fisione, izuzete
U POSEBNOM OBLIKU, FISIONE
FISIONE, uobiajene forme
Razreiva :vidi
Razreiva :vidi
Razreiva :vidi
Razreiva :vidi
RAKETE ZA IZBACIVANjE UETA
RAKETE sa inertnom glavom
RAKETE sa rasprskavajuim punjenjem
RAKETE SIGNALNE, VAZDUH
RAKETE SIGNALNE, VAZDUH
RAKETE SIGNALNE, ZEMLjA
RAKETE SIGNALNE, ZEMLjA
RAKETE, NA TENO POGONSKO GORIVO, sa
RAKETE, NA TENO POGONSKO GORIVO, sa
RAKETE, sa potisnim punjenjem
RAKETE, sa inertnom glavom
RAKETNI MOTORI
RAKETNI MOTORI
RAKETNI MOTORI
RAKETNI MOTORI NA TENO POGONSKO GORIVO
RAKETNI MOTORI NA TENO POGONSKO GORIVO
1674
2909
2911
2911
2910
2908
2919
2913
3326
3329
2917
2916
3328
3330
2915
3332
3333
3327
1263
3066
3469
3470
238
240
453
183
295
180
181
182
420
421
418
419
397
3
8
3
8
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
398
436
437
438
502
186
280
281
395
396
1
1
1
1
1
1
1
1
1
RAKETNI MOTORI SA HIPERGOLNIM GORIVOM sa ili bez

potisnog punjenja
RAKETNI MOTORI SA HIPERGOLNIM GORIVOM, sa ili bez
potisnog punjenja
RASPRSKAVAJUA PUNjENjA POVEZANA PLASTINOM
MATERIJOM
MATERIJOM
MATERIJOM
MATERIJOM
RASPRSKAVAJUA PUNjENjA, sa eksplozivom
RASPRSKAVAJUA TELA
RASPRSKAVAJUI UREAJI ZA RASTRESANjE SA
EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, za naftne buotine, bez
detonatora
RASTVOR ZA POVRINSKU ZATITU (povrinski tretmani ili
oblaganja koja se koriste u industrijske ili druge svrhe kao to
je zatita vozila od korozije, oblaganje buradi)
RASHLADNE MAINE sa nezapaljivim, neotrovnim gasovima
ili rastvorom amonijaka (UN 2672)
RASHLADNI UREAJI sa zapaljivim,neotrovnim, tenim
gasom
REZERVOAR ZA GORIVO ZA HIDRAULINI AGREGAT ZA
AVIONE (sadri smeu bezvodnog hidrazina i metilhidrazina)
(gorivo M86)
REZORCINOL
RIBLjE BRANO (RIBLjI OTPACI), NESTABILIZOVANO
RIBLjE BRANO (RIBLjI OTPACI), NESTABILIZOVANO
Riblje brano(riblji otpaci),stabilizovani
Riblje brano(riblji otpaci),stabilizovani
RUBIDIJUM
RUBIDIJUMHIDROKSID
RUBIDIJUMHIDROKSID, RASTVOR
SAMOZAGREVAJUA VRSTA MATERIJA, OKSIDACIONO
SREDSTVO, N.D.N.
SAMOZAGREVAJUA NEORGANSKA TENA MATERIJA,
N.D.N.
NAGRIZAJUA, N.D.N.
OTROVNA, N.D.N.
SAMOZAGREVAJUA NEORGANSKA VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
NAGRIZAJUA, N.D.N.
OTROVNA, N.D.N.
SAMOZAGREVAJUA ORGANSKA TENA MATERIJA,
N.D.N.
NAGRIZAJUA, N.D.N.
OTROVNA, N.D.N.
SAMOZAGREVAJUA ORGANSKA VRSTA MATERIJA,
N.D.N.
NAGRIZAJUA, N.D.N.
OTROVNA, N.D.N.
SAMOZAGREVAJUI METAL U PRAHU, N.D.N.
SAMOZAGREVAJUI ORGANSKI PIGMENTI
SAMOZAPALjIVA NEORGANSKA TENA MATERIJA, N.D.N.
1675
250
322
457
458
459
460
43
48
99
1
1
1
1139
2857
3358
3165
2876
1374
1374
2216
2216
1423
2678
2677
3127
6.1
4.2
4.2
9
9
4.3
8
8
4.2
3186
4.2
3188
4.2
3187
4.2
3190
4.2
3192
4.2
3191
4.2
3183
4.2
3185
4.2
3184
4.2
3088
4.2
3126
4.2
3128
4.2
3189
3313
3194
4.2
4.2
4.2

TRANSPORT ZABRANjEN
SAMOZAPALjIVA NEORGANSKA VRSTA MATERIJA,

N.D.N.
SAMOZAPALjIVA ORGANSKA TENOST, N.D.N.
SAMOZAPALjIVA ORGANSKA VRSTA MATERIJA, N.D.N.
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP B, TENA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP B, TENA, UVANA
NA KONTROLISANOJ TEMPERATURI
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP B, VRSTA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP B, VRSTA, UVANA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP C, TENA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP C, TENA, UVANA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP C, VRSTA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP C, VRSTA, UVANA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP D, TENA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP D, TENA, UVANA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP D, VRSTA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP D, VRSTA, UVANA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP F, TENA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP F, TENA, UVANA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP F, VRSTA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP F, VRSTA, UVANA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP E, TENA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP E, TENA, UVANA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP E, VRSTA
SAMORASPADAJUA MATERIJA TIP E, VRSTA, UVANA
SAMORASPADAJUE MATERIJE (Spisak)
SELENDISULFID
SELENOVA KISELINA
SELENOVODONIK, BEZVODNI
Selenoksidihlorid :vidi
SELENOKSIHLORID
SELENHEKSAFLUORID
SEME RICINUSA ili BRANO RICINUSA ili POGAE
RICINUSOVOG SEMENA ili PAHULjICE RICINUSA
Seeni ostaci bitumena na ili iznad 100C i ispod njegove
take paljenja :vidi
Seeni ostaci bitumena na ili iznad 100C, i ispod njihove take
paljenja :vidi
Seeni ostaci bitumena sa takom paljenja iznad 60C, na ili
iznad njihove take paljenja :vidi
Seeni ostaci bitumena sa takom paljenja najvie od 60C
:vidi
Seeni ostaci bitumenasa takom paljenja iznad 60C, na ili
iznad njegove take paljenja :vidi
Seeni ostaci bitumenasa takom paljenja od najvie 60C :vidi
1676
3200
4.2
2845
2846
3221
3231
4.2
4.2
4.1
4.1
3222
3232
4.1
4.1
3223
3233
4.1
4.1
3224
3234
4.1
4.1
3225
3235
4.1
4.1
3226
3236
4.1
4.1
3229
3239
4.1
4.1
3230
3240
4.1
4.1
3227
3237
4.1
4.1
3228
3238
4.1
4.1
0
2630
2630
2657
1905
2202
2879
2879
2194
2969
6.1
6.1
6.1
8
2
8
8
2
9
2969
2969
2969
1327
1327
1327
3257
4.1
4.1
4.1
9
3257
3256
1999
3256
1999


SIGNALNA TELA, za sluaj nesree na moru
SIGNALNA TELA, za sluaj nesree na moru
SIGNALNA TELA, RUNA
SIGNALNE RAKETE, VAZDUH
SIGNALNE RAKETE, ZEMLjA
SIGNALNE RAKETE,VAZDUH
SIGNALNE RAKETE,VAZDUH
SIGNALNI TELA, RUNA
SILAN (HIDRID SILICIJUMA)
SILAN (HIDRID SILICIJUMA)
SILICIJUM U PRAHU, AMORFNI
SILICIJUMTETRAFLUORID
SILICIJUMTETRAHLORID
Silicijumhloroform :vidi
SIRETNA KISELINA, RASTVOR, koncentracija kiseline
vea od 10% i manja od 50%(masenih)
Smea B :vidi
Smea B 1 :vidi
Smea B 2 :vidi
Smea C :vidi
Smea F 1 :vidi
Smea F2 :vidi
Smea F3 :vidi
Smea P1 :vidi
Smea P2 :vidi
Smea A :vidi
Smea A 0 :vidi
Smea A 1 :vidi
Smea A01 :vidi
Smea A02 :vidi
SMEA GASOVITIH UGLjOVODONIKA, KOMPRIMOVANA,
N.D.N.
SMEA GASOVITIH UGLjOVODONIKA, PREVEDENA U
TENO STANjE, N.D.N. (kao to su smee A1, A01, A02, A0,
SMEA ETILENA, ACETILENA I PROPILENA, DUBOKO
RASHLAENA, TENA, koja sadri najmanje 71,5% etilena,
ne vie od 22,5% acetilena i najvie 6% propilena
SMEA ZA IZRADU PLASTINIH MATERIJA testaste
konzistencije,u listovima ili kao presovano ue; oslobaa
zapaljive pare
SMEA IZOSORBITDINITRATA sa ne manje od 60%
laktoze,manoze,skroba ili kalcijum-hidrogen-fosfata
SMEA KISELINA ZA NITROVANjE, sa najvie
50%(masenih) azotne kiseline
SMEA KISELINA ZA NITROVANjE, sa najvie
50%(masenih) azotne kiseline
SMEA KISELINA ZA NITROVANjE, KORIENA sa vie od
50% azotne kiseline
SMEA KISELINA ZA NITROVANjE, KORIENA sa vie od
50% azotne kiseline
Smea metilacetilena i propadijena sa ugljovodonicima :vidi
SMEA MOTORNOG GORIVA SA ANTIDETONATORIMA sa
Smea pentafluoretana, 1,1,1-trifluoretana i 1,1,1,2tetrafluoretana sa priblino 44% pentafluoretana i 52% 1,1,1trifluoretana :vidi
Smee vrstih materija koje sadre zapaljivu tenost sa
takom paljenja najvie do 60C :vidi
SMOLA, RASTVOR zapaljiv
Sona kiselina :vidi
1677
196
197
313
487
194
195
373
93
92
403
404
191
2203
2203
1346
1859
1818
1295
2790
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
4.1
2
8
4.3
8
1965
1965
1965
1965
1078
1078
1078
1060
1060
1965
1965
1965
1965
1965
1964
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
1965
3138
3314
2907
4.1
1796
1796
1826
1826
1060
1649
2
6.1
3337
3175
4.1
1866
1789
3
8
SONDA, SA EKSPLOZIVOM
ALUMINIJUMA ili SPOREDNI PROIZVODI U TOKU
PROCESA PONOVNOG TOPLjENjA ALUMINIJUMA
ALUMINIJUMA ili SPOREDNI PROIZVODI U TOKU
PROCESA PONOVNOG TOPLjENjA ALUMINIJUMA
SREBROARSENIT
SREBRONITRAT
SREBROPIKRAT, NAVLAEN sa najmanje 30%(masenih)
vode
SREBROCIJANID
SREDSTVA ZA ZATITU DRVETA, TENA
Sredstva za spasavanje za avione :vidi
Sredstva za spasavanje na moru :vidi
SREDSTVA ZA SPASAVANjE, KOJA SE SAMA
NADUVAVAJU
SREDSTVA ZA SPASAVANjE, KOJA SE SAMA NE
NADUVAVAJU koja sadre opasne delove kao opremu
Sredstvo za poliranje :vidi
Sredstvo za poliranje, teno :vidi
STIREN, MONOMER, STABILIZOVAN
STRIHNIN ili SOLI STIHNINA
STRIHNIN ili SOLI STIHNINA
STRONCIJUMARSENIT
STRONCIJUMNITRAT
STRONCIJUMPEROKSID
STRONCIJUMPERHLORAT
STRONCIJUMFOSFID
STRONCIJUMHLORAT
SUZAVAC - PATRONE
SULFAMINSKA KISELINA
SULFURILFLUORID
SULFURILHLORID
SUMOPORDIOKSID
SUMOPORHEKSAFLOURID
Sumpor :vidi
SUMPOR
SUMPOR, RASTOPLjEN
SUMPORASTA KISELINA
Sumporna kiselina :vidi
Sumporna kiselina anhidrid, stabilizovan :vidi
SUMPORNA KISELINA sa vie od 51% kiseline
SUMPORNA KISELINA sa najvie 51% kiseline ili
AKUMULATORSKA KISELINA
SUMPORNA KISELINA sa najvie 51% kiseline ili
AKUMULATORSKA KISELINA
SUMPORNA KISELINA, KORIENA
SUMPORNA KISELINA, PULjIVA
SUMPORTETRAFLUORID
SUMPORTRIOKSID,STABILIZOVAN
Sumpor-ugljenik :vidi
SUMPORHLORIDI
SUNERASTI TITANIJUM U GRANULAMA ili SUNERASTI
TITANIJUM U PRAHU
SUNERASTI TITANIJUM U GRANULAMA ili SUNERASTI
TITANIJUM U PRAHU
TALIJUMNITRAT
1678
204
296
374
375
3170
1
1
1
1
4.3
3170
4.3
1683
1493
1347
6.1
5.1
4.1
1684
1306
2990
2990
2990
6.1
3
9
9
9
3072
1263
3066
3469
3470
3066
2055
1692
1692
1691
1507
1509
1508
2013
1506
1700
2967
2191
1834
1079
1080
1350
1350
2448
1833
1831
1829
1830
2796
3
8
3
8
8
3
6.1
6.1
6.1
5.1
5.1
5.1
4.3
5.1
6.1
8
2
8
2
2
4.1
4.1
4.1
8
8
8
8
8
2796
1832
1831
2418
1829
1131
1828
2878
8
8
2
8
3
8
4.1
2878
4.1
2727
6.1
TALIJUMHLORAT
TELURHEKSAFLUORID
Terpentin :vidi
TERPENTIN
TERPENTIN, N.D.N.
TERPENTINSKO ULjE, ZAMENA
TERPINOLEN
TETRABROMETAN
Tetraetil olovo :vidi
TETRAETILDITIOPIROFOSFAT
TETRAETILENPENTAMIN
TETRAETILSILIKAT
1H-TETRAZOL
TETRAZOL-1-SIRETNA KISELINA
Tetrametil olovo :vidi
TETRAMETILAMONIJUM-HIDROKSID, RASTVOR
TETRAMETILAMONIJUM-HIDROKSID, VRST
Tetrametilensulfid :vidi
TETRAMETILSILAN
Tetrametoksisilan :vidi
TETRANITROANILIN
TETRANITROMETAN
TETRAPROPILEN (PROPILENTETRAMER)
TETRAPROPILORTOTITANAT
1,1,1,2-TETRAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 134a)
1,1,1,2-TETRAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 134a)
TETRAFLUORETILEN, STABILIZOVAN
TETRAFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R 14)
TETRAFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R 14)
1,2,3,6-TETRAHIDROBENZALDEHID
1,2,3,6-TETRAHIDROPIRIDIN
TETRAHIDROTIOFEN
TETRAHIDROFURAN
TETRAHIDROFURFURILAMIN
TETRAHLORETILEN
1,1,2,2-TETRAHLOROETAN
TEAN GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, NAGRIZAJUI, N.D.N.
TEAN GAS, OTROVAN, NAGRIZAJUI, N.D.N.
TEAN GAS, OTROVAN, OKSIDACIONI, N.D.N.
TEAN GAS, OTROVAN, OKSIDACIONI, NAGRIZAJUI,
N.D.N.
Tena materija koja podlee propisima koji vae za vazduni
saobraaj, N.D.N.
TENA MATERIJA KOJA REAGUJE SA VODOM, N.D.N.
Tena podloge za lak :vidi
TENI GAS SA OKSIDIRAJUIM DEJSTVOM, N.D.N.
TENI GAS, ZAPALjIV, N.D.N.
TENI GAS, N.D.N.
TENI GAS, OTROVAN, ZAPALjIV, N.D.N.
TENI GAS, OTROVAN, N.D.N.
Teni punioci :vidi
Teni punioci :vidi
Teni punioci :vidi
Teni punioci :vidi
TENOST REAKTIVNA SA VODOM, NAGRIZAJUA, N.D.N.
TENOST REAKTIVNA SA VODOM, OTROVNA, N.D.N.
4-TIAPENTANAL
TIOGLIKOL
TIOGLIKOLNA KISELINA
1679
2573
1857
2195
1300
1299
2319
1300
2541
2504
1649
1704
2320
1292
504
407
1649
1835
3423
2412
2749
2606
207
1510
2850
2413
3159
3159
1081
1982
1982
2498
2410
2412
2056
2943
1897
1702
3309
3308
3307
3310
5.1
4.2
2
3
3
3
3
3
6.1
6.1
6.1
8
3
1
1
6.1
8
8
3
3
6.1
1
5.1
3
3
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
6.1
6.1
2
2
2
2
3334
3148
1263
3066
3469
3470
3157
3161
3163
3160
3162
1263
3066
3469
3470
3129
3130
2785
1293
2966
1940
4.3
3
8
3
8
2
2
2
2
2
3
8
3
8
4.3
4.3
6.1
3
6.1
8
TIOMLENA KISELINA
TIONILHLORID
TIOSIRETNA KISELINA
TIOUREADIOKSID
TIOFEN
Tiofenol :vidi
TIOFOZGEN
TIOFOSFORILHLORID
TITAN U PRAHU, SUV
TITANDISULFID
TITANIJUM U PRAHU, NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
TITANIJUMTETRAHLORID
TITANTRIHLORID, SAMOZAPALjIVA ili SMEA TITANHLORIDA, SAMOZAPALjIVA
TITANTRIHLORID, SAMOZAPALjIVA ili SMEA TITANHLORIDA, SAMOZAPALjIVA
TITANHIDRID
Tobogani za naduvavanje za avione :vidi
TOKSINI EKSTRAHOVANI IZ IVIH ORGANIZAMA, VRSTI,
N.D.N.
TOLUEN
TOLUENDIIZOCIJANAT
2,4-TOLUIDENDIAMIN, RASTVOR
TOLUIDINI, TENI
TOLUIDINI, VRSTI
2,4-TOLUILENDIAMIN, VRST
TORPEDA, sa rasprskavajuim punjenjem
TORPEDA, SA TENIM POGONSKIM GORIVOM sa ili bez
rasprskavajueg punjenja
TORPEDA, SA TENIM POGONSKIM GORIVOM sa inertnom
glavom
TRANSPORTNA JEDINICA KOJI SADRI SUPSTANCE IJE
PARE UNITAVAJU INSEKTE, BAKTERIJE I GLjIVE
Tremolit :vidi
TRIAZINSKI PESTICID, ZAPALjIV, OTROVAN, TEAN,
TRIAZINSKI PESTICID, OTROVAN, VRST,
TRIALALBORAT
TRIALILAMIN
TRIBUTILAMIN
TRIBUTILFOSFAN
TRIETILAMIN
TRIETILBORAT
TRIETILENTETRAMIN
TRIETILFOSFIT
TRIIZOBUTILEN
TRIIZOPROPILBORAT
TRIKREZILFOSFAT sa vie od 3% orto-izomera
TRIMETILAMIN, BEZVODNI
TRIMETILAMIN, VODENI RASTVOR sa najvie
TRIMETILACETILHLORID
1,3,5-TRIMETILBENZEN
TRIMETILBORAT
TRIMETILFOSFIT
TRIMETILHEKSAMETILENDIAMINI
TRIMETILHEKSAMETILEN-DIIZOCIJANAT (i smee izomera)
TRIMETILHLORSILAN
TRIMETILCIKLOHEKSILAMIN
TRINITRO-meta-KREZOL
1680
2936
1836
2436
3341
2414
2327
2474
1837
2546
3174
1352
6.1
8
3
4.2
3
8
6.1
8
4.2
4.2
4.1
1838
2441
8
4.2
2441
4.2
2869
1871
2990
3462
8
4.1
9
6.1
1294
2078
3418
1708
3451
1709
329
330
451
449
3
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
1
1
1
1
450
3359
2590
2764
9
3
2763
2609
2610
2542
3254
1296
1176
2259
2323
2324
2616
2574
1083
1297
6.1
6.1
3
6.1
4.2
3
3
8
3
3
3
6.1
2
3
2438
2325
2416
2329
2327
2328
1298
2326
216
6.1
3
3
3
8
6.1
3
8
1
TRINITROANIZOL
TRINITROANILIN (PIKRAMID)
TRINITROANILIN (PIKRAMID)
TRINITROBENZEN suv ili navlaen sa manje od
30%(masenih) vode
TRINITROBENZEN, NAVLAEN sa najmanje 10%(masenih)
vode
TRINITROBENZEN, NAVLAEN sa najmanje 30%(masenih)
vode
TRINITROBENZENSULFONSKA KISELINA
TRINITROBENZOEVA KISELINA suva ili navlaena sa manje
od 30%(masenih) vode
TRINITROBENZOEVA KISELINA, NAVLAENA sa najmanje
10%(masenih) vode
TRINITROBENZOEVA KISELINA, NAVLAENA sa najmanje
30%(masenih) vode
TRINITRONAFTALEN
TRINITROREZORCINOL (STIFNINSKA KISELINA) suv ili
navlaen sa manje od 20%(masenih)vode ili smee vode i
alkohola
TRINITROREZORCINOL (STIFNINSKA KISELINA) suv ili
navlaen sa manje od 20%(masenih)vode ili smee vode i
alkohola
TRINITROREZORCINOL (STIFNINSKA KISELINA),
NAVLAEN sa najmanje 20%(masenih) vode ili smee vode i
alkohola
TRINITROREZORCINOL (STIFNINSKA KISELINA),
NAVLAEN sa najmanje 20%(masenih) vode ili smee vode i
alkohola
TRINITROTOLUEN (TNT) suv ili navlaen sa manje od
30%(masenih) vode
TRINITROTOLUEN (TNT) suv ili navlaen sa manje od
30%(masenih) vode
TRINITROTOLUEN (TNT), NAVLAEN sa najmanje
10%(masenih) vode
TRINITROTOLUEN (TNT), NAVLAEN sa najmanje
10%(masenih) vode
TRINITROTOLUOL (TNT) I TRINITROBENZOL SMESA ili
SMESA TRINITROTOLUOLA I HEKSANITROSTILBENA
TRINITROTOLUOL (TNT) SA TRINITROBENZOLOM i
HEKSANITROSTILBENOM U SMESI
TRINITROTOLUOL (TNT) SA TRINITROBENZOLOM i
HEKSANITROSTILBENOM U SMESI
TRINITROTOLUOL(TNT), NAVLAEN sa najmanje
30%(masenih) vode
TRINITROTOLUOL(TNT), NAVLAEN sa najmanje
30%(masenih) vode
TRINITROFENETOL
TRINITROFENILMETHILNITRAMIN (TETRIL)
TRINITROFENILMETHILNITRAMIN (TETRIL)
TRINITROFENOL (PIKRINSKA KISELINA) suv ili navlaen sa
TRINITROFENOL (PIKRINSKA KISELINA) suv ili navlaen sa
TRINITROFENOL (PIKRINSKA KISELINA), NAVLAENA sa
najmanje 10%(masenih) vode
TRINITROFENOL (PIKRINSKA KISELINA), NAVLAENA sa
1681
213
153
153
214
1
1
1
1
3367
4.1
1354
4.1
386
215
1
1
3368
4.1
1355
4.1
217
219
1
1
219
394
394
209
209
3366
4.1
3366
4.1
388
388
388
388
389
389
1356
4.1
1356
4.1
218
208
208
154
1
1
1
1
154
3364
4.1
3364
4.1
TRINITROFENOL, NAVLAEN sa najmanje 30%(masenih)

vode
TRINITROFLUORENON
(TRINITROHLOR)BENZEN, (PIKRILHLORID), NAVLAEN sa
(TRINITROHLOR)BENZEN, (PIKRILHLORID), NAVLAEN sa
TRINITROHLOROBENZEN (PIKRIL-HLORID)
TRINITROHLOROBENZEN (PIKRIL-HLORID)
TRIPROPILAMIN
TRIPROPILEN
TRIS-(1-AZIRIDINIL)-FOSFINOKSID, RASTVOR
TRITONAL
TRIFLUORACETILHLORID
1,1,1-TRIFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 143a)
1,1,1-TRIFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 143a)
TRIFLUORMETAN (GAS KAO SREDSTVO ZA HLAENjE R
23)
TRIFLUORMETAN (GAS KAO SREDSTVO ZA HLAENjE R
23)
TRIFLUORMETAN, DUBOKO RASHLAEN, TEAN,
TRIFLUORSIRETNA KISELINA
TRIFLUORHLORETILEN,STABILIZOVAN
TRIHLORACETILHLORID
TRIHLORBENZENI, TENI
TRIHLORBUTEN
1,1,1-TRIHLORETAN
TRIHLORETILEN
TRIHLORIZOCIJANURNA KISELINA, SUVA
Trihlormetilbenzen :vidi
TRIHLORSILAN
TRIHLORSIRETNA KISELINA
TRIHLORSIRETNA KISELINA, RASTVOR
UGALj ILI A ivotinjskog ili biljnog porekla
UGALj ILI A ivotinjskog ili biljnog porekla
UGALj, AKTIVNI
UGLjENDIOKSID
UGLjENDIOKSID, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
Ugljendioksid, vrst (suvi led)
Ugljendioksid, vrst (suvi led)
UGLjENDISULFID
UGLjENMONOKSID, KOMPRIMOVAN
UGLjENTETRABROMID
UGLjENTETRAHLORID
UGLjOVODONICI, TENI, N.D.N.
UDARNE KAPISLE
UZORAK NEKOMPRIMOVANOG GASA, ZAPALjIV, N.D.N.,
nije duboko rashlaen tean
UZORAK NEKOMPRIMOVANOG GASA, OTROVAN,
ZAPALjIV, N.D.N., nije duboko rashlaen, tean
UZORAK NEKOMPRIMOVANOG GASA,OTROVAN, N.D.N.,
nije duboko rashlaen, tean
UZORCI EKSPLOZIVA razliiti od inicijalnog eksploziva
Ulja katrana na ili iznad 100C, i ispod njihove take paljenja
:vidi
Ulja katrana sa takom paljenja od najvie 60C :vidi
Ulja katrana sa takom paljenja iznad 60C, i ispod njihove
take paljenja :vidi
ULjANA POGAA sa najvie 1.5% ulja i maksimum 11% vlage
ULjE KRILjACA
UNDEKAN
UPALjA, EKSPLOZIVNI
1682
1344
4.1
387
3365
1
4.1
3365
4.1
155
155
2260
2057
2501
390
3057
2035
2035
1984
1
1
3
3
6.1
1
2
2
2
2
1984
3136
2942
2948
2699
1082
2442
2321
2322
2831
1710
2468
2226
1295
1839
2564
1361
1361
1362
1013
2187
1845
1845
1131
1016
2516
1846
3295
44
3167
2
6.1
6.1
8
2
8
6.1
6.1
6.1
6.1
5.1
8
4.3
8
8
4.2
4.2
4.2
2
2
9
9
3
2
6.1
6.1
3
1
2
3168
3169
190
3257
1
9
1999
3256
3
3
2217
1288
2330
106
4.2
3
3
1

UPALjA, EKSPLOZIVNI
UPALjA, FITILj
UPALjAI
UPALjAI
UPALjAI
UPALjAI
UPALjAI
UPALjAI ZA POGONSKA PUNjENjA
UPALjAI ili PUNjENjE ZA UPALjA sa zapaljivim gasom
UPALjAI ili PUNjENjE ZA UPALjA sa zapaljivim gasom
UPALjAI NEEKSPLOZIVNI
UPALjAI, DETONIRAJUI sa zatitnim mehanizmom
UPALjAI, NEEKSPLOZIVNI
UPALjAI, NEEKSPLOZIVNI
UPALjAI, VRSTI, sa zapaljivom tenou
UREA VODONIKPEROKSID (UHP)
UREA-NITRAT suv ili navlaen sa manje od 20%(masenih)
vode
UREA-NITRAT, NAVLAEN sa najmanje 10%(masenih) vode
UREANITRAT, NAVLAEN sa najmanje 20%(masenih) vode
UREAJ ZA ISKLjUIVANjE SA EKSPLOZIVOM
UREAJ ZA SEENjE KABLA, SA EKSPLOZIVNOM
MATERIJOM
UREAJI KOJI SE AKTIVIRAJU VODOM sa rasprskavanjem,
UREAJI KOJI SE AKTIVIRAJU VODOM sa rasprskavanjem,
UREAJI, MALI, SA UGLjOVODONINIM GASOM sa
ispusnim ventilom ili PATRONE SA UGLjOVODONINIM
GASOM ZA DOPUNU ZA MALE UREAJE sa ispusnim
ventilom
UREAJI, MALI, SA UGLjOVODONINIM GASOM sa
ispusnim ventilom ili PATRONE SA UGLjOVODONINIM
GASOM ZA DOPUNU ZA MALE UREAJE sa ispusnim
ventilom
Fenacetilhlorid :vidi
FENACILBROMID
FENETIDINI
FENILACETILHLORID
FENILACETONITRIL, TEAN
FENILENDIJAMINI (o-, m-, p-)
FENILIVA(II)-NITRAT
FENILIVA(II)HIDROKSID
FENILIVINO JEDINjENjE, N.D.N.
FENIL-IZOCIJANAT
FENILKARBAMILAMINHLORID
FENILMERKAPTAN
FENILMERKURIACETAT
(FENILIVA(II)ACETAT)
Fenilmetileter :vidi
FENILTRIHLORSILAN
FENILFOSFORDIHLORID
FENILFOSFORTIODIHLORID
FENILHIDRAZIN
FENILHLORFORMIJAT
FENOL, RASTVOR
FENOL, RASTOPLjEN
FENOL, VRST
FENOLSULFONSKA KISELINA, TENA
1683
107
131
121
314
315
325
454
319
320
376
1057
1057
317
408
409
410
257
367
316
368
2623
1511
220
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
4.1
5.1
1
3370
1357
173
70
4.1
4.1
1
1
248
249
3150
3150
1697
2645
2311
2577
2470
1673
1895
1894
2026
2487
1672
2337
1674
2222
1804
2798
2799
2572
2746
2821
2312
1671
1803
6.1
6.1
6.1
8
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
3
8
8
8
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
8
FEROSILICIJUM sa vie od 30% a manje od 90% silicijuma

FEROCERIJUM
Finilhlorid :vidi
Firnajz :vidi
Firnajz :vidi
Firnajz :vidi
Firnajz :vidi
FITILj
FITILj, DETONATORSKI fleksibilan
FITILj, DETONATORSKI , sa metalnom oblogom
FITILj, SIGURNOSNI
FITILj, SIGURNOSNI
FITILj, cevast, sa metalnom oblogom
FLUOR, KOMPRIMOVAN
FLUORANILINI
FLUORBENZEN
FLUORBORNA KISELINA
FLUORVODONINA KISELINA sa najvie 60%(masenih)
fluorovodonika
FLUOROVODONIK, BEZVODNI
FLUOROVODONICI, VRSTI, N.D.N.
FLUOROVODONINA I SUMPORNA KISELINA, SMEA
FLUOROSIRETNA KISELINA
FLUORSILIKATI, N.D.N.
FLUORSILICIJUMOVA KISELINA
FLUORSULFONSKA KISELINA
FLUORTOLUENI
FLUORFOSFORNA KISELINA, BEZVODNA
FOZGEN
FORMALDEHID, RASTVOR sa najmanje 25% formaldehida
FORMALDEHID, RASTVOR, ZAPALjIV
9-FOSFABICIKLONONANI (CIKLOOKTADIJENFOSFINI)
9-FOSFABICIKLONONANI (CIKLOOKTADIJENFOSFINI)
FOSFIDI KALAJA
FOSFOR, AMORFNI
FOSFOR, BELI ili UTI, POD VODOM ili U RASTVORU
FOSFOR, BELI ili UTI, POD VODOM ili U RASTVORU
FOSFOR, BEO ili UT, RASTOPLjEN
FOSFOR, BEO ili UT, RASTOPLjEN
Fosfor, crveni :vidi
FOSFORVODONIK (FOSFIN)
FOSFORVODONIK (FOSFIN)
FOSFORNA KISELINA
Fosforna kiselina anhidrid :vidi
FOSFORNA KISELINA, RASTVOR
FOSFORNA KISELINA, VRSTA
FOSFOROKSIBROMID
FOSFOROKSIBROMID, RASTOPLjEN
FOSFOROKSIHLORID
FOSFORPENTABROMID
FOSFORPENTASULFID (hemijska formula P2S5) bez utog i
belog fosfora
FOSFORPENTAFLUORID
FOSFORPENTAHLORID
FOSFORPENTOKSID
FOSFORSESKVISULFID (hemijska formula P4S3) bez utog i
belog fosfora
FOSFORTRIBROMID
FOSFORTRIOKSID
FOSFORTRISULFID (hemijska formula P4S6) bez utog i
belog fosfora
FOSFORTRIHLORID
FOSFORHEPTASULFID (hemijska formula P4S7) bez utog i
belog fosfora
1684
1408
1323
1134
1263
3066
3469
3470
66
289
290
105
105
103
1045
2941
2387
1775
1790
4.3
4.1
3
3
8
3
8
1
1
1
1
1
1
2
6.1
3
8
8
1052
1740
1786
2642
2856
1778
1777
2388
1776
1076
2209
1198
2940
2940
1433
1338
1381
1381
2447
2447
1338
2199
2199
2834
1807
1805
3453
1939
2576
1810
2691
1340
8
8
8
6.1
6.1
8
8
3
8
2
8
3
4.2
4.2
4.3
4.1
4.2
4.2
4.2
4.2
4.1
2
2
8
8
8
8
8
8
8
8
4.3
2198
1806
1807
1341
2
8
8
4.1
1808
2578
1343
8
8
4.1
1809
1339
6.1
4.1
FULMINAT IVE, NAVLAEN sa najmanje 20%(masenih)

vode ili smee vode i alkohola
FUMARILHLORID
FURALDEHIDI
FURAN
Furfural :vidi
FURFURIL ALKOHOL
FURFURILAMIN
HARTIJA, OBRAENA NEZASIENIM ULjIMA delimino suva
(ukljuujui indigo papir)
HAFNIJUM U PRAHU, NAVLAEN sa najmanje 25% vode
HEKSADECILTRIHLORSILAN
HEKSADIENI
HEKSAETILTETRAFOSFAT
HEKSAETILTETRAFOSFAT I KOMPRIMOVAN GAS, SMEA
HEKSALDEHID
HEKSAMETILENDIAMIN, RASTVOR
HEKSAMETILENDIAMIN, VRST
HEKSAMETILENDIIZOCIJANAT
HEKSAMETILENIMIN
HEKSAMETILENTETRAMIN
HEKSANI
HEKSANITRODIFENILAMIN (DIPIKRILAMIN), (HEKSIL)
HEKSANITROSTILBEN
HEKSANOLI
HEKSAFLUORACETON
HEKSAFLUORACETON HIDRAT,VRST
HEKSAFLUORACETONHIDRAT, TEAN
HEKSAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R116)
HEKSAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R116)
HEKSAFLUOROPROPILEN (GAS ZA HLAENjE, R1216)
HEKSAFLUOROPROPILEN (GAS ZA HLAENjE, R1216)
HEKSAFLUORFOSFORNA KISELINA
HEKSAHLORACETON
HEKSAHLORBENZEN
HEKSAHLORBUTADIEN
HEKSAHLOROFEN
HEKSAHLOROCIKLOPENTADIEN
HEKSAHLORPLATINSKA KISELINA, VRSTA
1-HEKSEN(HEKS-1-EN)
HEKSILTRIHLORSILAN
HEKSOLIT (HEKSOTOL), suv ili navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
HEKSOLIT (HEKSOTOL), suv ili navlaen sa manje od
15%(masenih) vode
HEKSOTONAL
HELIJUM, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
HELIJUM, KOMPRIMOVAN
HEMIJSKI PRIBOR ILI PRIBOR ZA PRVU POMO
HEMIJSKI PRIBOR ILI PRIBOR ZA PRVU POMO
HEMIJSKI UZORAK, OTROVAN
n-HEPTALDEHID
HEPTANI
HEPTAFLUORPROPAN (GAS ZA HLAENjE R 227)
HEPTAFLUORPROPAN (GAS ZA HLAENjE R 227)
n-HEPTEN
HIDRAZIN, BEZVODNI
HIDRAZIN, VODENI RASTVOR sa vie od 37%(masenih)
hidrazina
HIDRAZIN, VODENI RASTVOR sa najvie 37%(masenih)
hidrazina
1685
135
1780
1199
2389
1199
2874
2526
1379
8
6.1
3
6.1
6.1
3
4.2
1326
2545
1781
2458
1611
1612
1207
1783
2280
2281
2493
1328
1208
79
79
79
392
2282
2420
3436
2552
2193
2193
1858
1858
1782
2661
2729
2279
2875
2646
2507
2370
1784
118
4.1
4.2
8
3
6.1
2
3
8
8
6.1
3
4.1
3
1
1
1
1
3
2
6.1
6.1
2
2
2
2
8
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
8
3
8
1
118
393
1963
1046
3316
3316
3315
3056
1206
3296
3296
2278
2029
2030
1
2
2
9
9
6.1
3
3
2
2
3
8
8
3293
6.1
HIDRIDI METALA, REAKTIVNI U DODIRU SA VODOM,

N.D.N.
3-Hidroksibutiraldehid :vidi
HIDROKSILAMINSULFAT
HINOLIN
HIPOHLORIT, RASTVOR
HIPOHLORITI, NEORGANSKI , N.D.N.
HLOR
1-HLOR-1,1-DIFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 142b)
1-HLOR-1,1-DIFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 142b)
1-HLOR-1,2,2,2-TETRAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE
R124)
1-HLOR-1,2,2,2-TETRAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE
R124)
1-HLOR-2,2,2-TRIFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 133a)
1-HLOR-2,2,2-TRIFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R 133a)
3-HLOR-4-METILFENILIZOCIJANAT, TEAN
3-HLOR-4-METILFENILIZOCIJANAT,VRST
HLORAL, BEZVODNI, STABILIZOVAN
HLORANIZIDINI
HLORANILINI, TENI
HLORANILINI, VRSTI
HLORAT I MAGNEZIJUMHLORID, SMEA, RASTVOR
HLORAT I MAGNEZIJUMHLORID, SMEA, VRSTA
HLORATI, NEORGANSKI , VODENI RASTVORI, N.D.N.
HLORATI, NEORGANSKI, N.D.N.
Hloracetaldehid :vidi
HLORACETILHLORID
HLORACETON, STABILIZOVAN
HLORACETONITRIL
HLORACETOFENON, TEAN
HLORACETOFENON, VRST
HLORBENZEN
HLORBENZILHLORIDI, TENI
HLORBENZILHLORIDI, VRSTI
Hlorbenzotrifluorid (o-,m-,p) :vidi
HLORBENZOTRIFLUORIDI
HLORBUTANI
(HLORDINITRO)BENZENI,VRSTI
HLORDINITROBENZEN, VRST
HLORDINITROBENZEN,TEAN
HLORDIFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R22)
HLORDIFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R22)
HLORDIFLUORMETAN I HLORPENTAFLUORETAN, SMEA
(GAS ZA HLAENjE R 502) sa fiksnom takom kljuanja,sa
priblino 49% hlordifluormetana
HLORDIFLUORMETAN I HLORPENTAFLUORETAN, SMEA
(GAS ZA HLAENjE R 502) sa fiksnom takom kljuanja,sa
priblino 49% hlordifluormetana
2-HLORETANAL
2-Hloretanol :vidi
HLORIT, RASTVOR
HLORITI, NEORGANSKI, N.D.N.
HLORKREZOL, RASTVOR
HLORKREZOLI, VRSTI
HLORMETILETILETAR
HLORMETILHLORFORMIJAT
HLORNA KISELINA, VODENI RASTVOR sa najvie 10%
hlorne kiseline
(HLORNITRO)BENZENI, TENI
HLORNITROANILINI
HLORNITROTOLUENI, TENI
HLOROVODONIK DUBOKO RASHLAEN, TEAN
1686
1409
4.3
2839
2865
2656
1791
3212
1017
2517
2517
1021
6.1
8
6.1
8
5.1
2
2
2
2
1021
1983
1983
2236
3428
2075
2233
2019
2018
1458
3407
1459
3210
1461
2232
1752
1695
2668
3416
1697
1134
2235
3427
2234
2234
1127
3441
1578
1577
1018
1018
1973
2
2
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
5.1
5.1
5.1
5.1
5.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
3
6.1
6.1
3
3
3
6.1
6.1
6.1
2
2
2
1973
2232
1135
1908
1462
2669
3437
2354
2745
2626
6.1
6.1
8
5.1
6.1
6.1
3
6.1
5.1
3409
2237
2433
2186
6.1
6.1
6.1
2
TRANSPORT ZABRANjEN
HLOROVODONIK, BEZVODNI
HLOROVODONINA KISELINA
(HLORONITRO)TOLUENI,VRSTI
HLOROPREN, STABILIZOVAN
4-HLOR-o-TOLUIDIN-MONOHIDROHLORID, RASTVOR
4-HLOR-o-TOLUIDIN-HIDROHLORID, VRST
HLOROFORM
HLORPENTAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R115)
HLORPENTAFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE R115)
HLOR-PENTAFLUORID
HLORPIKRIN
HLORPIKRIN I METILBROMID, SMEA sa vie od 2%
hlorpikrina
HLORPIKRIN I METILHLORID, SMEA
HLORPIKRIN, SMEA N.D.N.
2-HLORPIRIDIN
1-HLORPROPAN
2-HLORPROPAN
3-HLORPROPAN-1-OL
1-HLORPROPAN-2-OL
2-HLORPROPILEN
alfa-HLORPROPIONSKA KISELINA
HLORSILANI, ZAPALjIVI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
HLORSILANI, KOJI REAGUJU SA VODOM, ZAPALjIVI,
NAGRIZAJUI, N.D.N.
HLORSILANI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, N.D.N.
HLORSILANI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
HLORSILANI, OTROVNI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI, N.D.N.
HLORSILANI, OTROVNI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
HLORSIRETNA KISELINA, RASTVOR
HLORSIRETNA KISELINA, RASTOPLjENA
HLORSIRETNA KISELINA, VRSTA
HLORSULFONSKA KISELINA sa ili bez sumpor-trioksida
HLORTOLUENI
HLORTOLUIDINI, TENI
HLORTOLUIDINI, VRSTI
Hlortoulen (o-, m-, p-) :vidi
HLORTRIFLUORID
HLORTRIFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R13)
HLORTRIFLUORMETAN (GAS ZA HLAENjE R13)
HLORTRIFLUORMETAN I TRIFLUORMETAN,
AZEOTROPNA SMEA sa priblino 60% hlortriflourmetana
(GAS ZA RASHLAIVANjE R 503)
HLORTRIFLUORMETAN I TRIFLUORMETAN,
AZEOTROPNA SMEA sa priblino 60% hlortriflourmetana
(GAS ZA RASHLAIVANjE R 503)
HLORFENILTRIHLORSILAN
HLORFENOLATI, TENI ili FENOLATI, TENI
HLORFENOLATI, TENI ili FENOLATI, TENI
HLORFENOLATI, VRSTI ili FENOLATI, VRSTI
HLORFENOLATI, VRSTI ili FENOLATI, VRSTI
HLORFENOLI, TENI
HLORFENOLI, VRSTI
HLORFORMIJATI, OTROVNI, NAGRIZAJUI, ZAPALjIVI,
N.D.N.
HLORFORMIJATI, OTROVNI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
HLORCIJAN, STABILIZOVAN
Hromilhlorid :vidi
HROMNA KISELINA, RASTVOR
HROMNITRAT
HROMOKSIHLORID
HROMSUMPORNA KISELINA
HROMTRIOKSID, BEZVODNI
Hromtrifluorid, tean :vidi
1687
1050
1789
3457
1991
3410
1579
1888
1020
1020
2548
1580
1581
2
8
6.1
3
6.1
6.1
6.1
2
2
2
6.1
2
1582
1583
2822
1278
2356
2849
2611
2456
2511
2985
2988
2
6.1
6.1
3
3
6.1
6.1
3
8
3
4.3
2986
2987
3362
3361
1750
3250
1751
1754
2238
3429
2239
2238
1749
1022
1022
2599
8
8
6.1
6.1
6.1
6.1
6.1
8
3
6.1
6.1
3
2
2
2
2
2599
1753
2904
2904
2905
2905
2021
2020
2742
8
8
8
8
8
6.1
6.1
6.1
3277
1589
1758
1755
2720
1758
2240
1463
1757
6.1
2
8
8
5.1
8
8
5.1
8
Hromtrifluorid, vrst :vidi

HROMFLOURID, RASTVOR
HROMFLUORID, VRST
CEZIJUM
CEZIJUMNITRAT
CEZIJUMHIDROKSID
CEZIJUMHIDROKSID, RASTVOR
CELULOID u tablama, tapiima, rolnama, ploama, tubama
itd. (osim otpadaka)
CELULOID, OTPACI
CERIJUM opiljci ili krupno zrnasti prah
CERIJUM ploe,poluge,ipke
CIJANID, RASTVOR, N.D.N.
CIJANIDI, NEORGANSKI, VRSTI, N.D.N.
CIJANOVODONIK, ALKOHOLNI RASTVOR, sa najvie
45%(masenih) cijanovodonika
CIJANOVODONIK, STABILIZOVAN sadraj vode manji od
3%,absorbovan na inertnom poroznom materijalu
CIJANOVODONIK, STABILIZOVAN, sa manje od 3% vode
CIJANOVODONIK,VODENI RASTVOR (CIJANOVODONINA
KISELINA, VODENI RASTVOR) sa najvie 20%(masenih)
cijanovodonika
CIJANOVODONIK,VODENI RASTVOR (CIJANOVODONINA
KISELINA, VODENI RASTVOR) sa najvie 20%(masenih)
cijanovodonika
CIJANOGENBROMID (DICIJANBROMID)
CIJANURHLORID
CIKLOBUTAN
CIKLOBUTILHLORFORMIJAT
1,5,9-CIKLODODEKATRIEN
CIKLOOKTADIENI
CIKLOOKTATETRAEN
CIKLOPENTAN
CIKLOPENTANOL
CIKLOPENTANON
CIKLOPENTEN
CIKLOPROPAN
CIKLOTETRAMETILEN-TETRANITRAMIN (HMX; OKTOGEN)
DESENZITIVISAN
DESENZITIVISAN
DESENZITIVISAN
CIKLOTETRAMETILENTETRANITRAMIN (HMX; OKTOGEN),
NAVLAEN sa najmanje 15%(masenih) vode
CIKLOTRIMETILENTRINITRAMIN (CIKLONIT),
(HEKSOGEN), (RDX), NAVLAEN sa najmanje 15%(masenih)
vode
vode
vode
vode
CIKLOTRIMETILENTRINITRAMIN (CIKLONIT; HEKSOGEN;
RDX) DESENZITIVISAN
RDX) DESENZITIVISAN
1688
1756
1757
1756
1407
1451
2682
2681
2000
8
8
8
4.3
5.1
8
8
4.1
2002
3078
1333
1935
1588
3294
4.2
4.3
4.1
6.1
6.1
6.1
1614
6.1
1051
1613
6.1
6.1
1613
6.1
1889
2670
2601
2744
2518
2520
2358
1146
2244
2245
2246
1027
484
6.1
8
2
6.1
6.1
3
3
3
3
3
3
2
1
484
484
226
226
226
72
72
72
72
483
483

RDX) DESENZITIVISAN
RDX) DESENZITIVISAN
CIKLOTRIMETILEN-TRINITRAMIN (CIKLONIT; HEKSOGEN;
RHX) I CIKLOTETRAMETILEN-TETRANITRAMIN (HMX;
OKTOGEN) U SMEI, NAVLAENA sa najmanje
15%(masenih) vode ili desenzitivisana sa ne manje od
10%(masenih) desenzitivizatora
1689
483
483
391
391
391
391
391
391
391
391
391
391
391
391

CIKLOHEKSAN
CIKLOHEKSANON
CIKLOHEKSEN
CIKLOHEKSENILTRIHLORSILAN
CIKLOHEKSILAMIN
CIKLOHEKSILACETAT
1690
391
391
391
391
391
391
391
391
391
391
391
391
1145
1915
2256
1762
2357
2243
3
3
3
8
8
3
CIKLOHEKSILIZOCIJANAT
CIKLOHEKSILMERKAPTAN
CIKLOHEKSILTRIHLORSILAN
CIKLOHEPTAN
CIKLOHEPTATRIEN
CIKLOHEPTEN
Cimen :vidi
CIMEN
CINK PEPEO
CINK U PRAHU
CINK U PRAHU
CINKAMONIJUMNITRIT
CINKARSENAT ili CINKARSENIT ili SMEA CINKARSENATA
I CINKARSENITA
I CINKARSENITA
I CINKARSENITA
CINKBROMAT
CINKDITIONIT (CINKHIDROSULFIT)
CINKNITRAT
CINKPERMANGANAT
CINKPEROKSID
CINKREZINAT
CINKFLUORSILIKAT
CINKFOSFID
CINKHLORAT
CINKHLORID, RASTVOR
CINKHLORID,BEZVODNI
CINKCIJANID
CIRKONIJUM SUSPENDOVAN U ZAPALjIVOJ TENOSTI
CIRKONIJUM U PRAHU, NAVLAEN sa najmanje
25%(masenih) vode
CIRKONIJUM U PRAHU, SUV
CIRKONIJUM, SUV namotana ica,gotovi limovi,trake(debljine
od minimum 18 m, do najvie 254 m)
CIRKONIJUM, SUV, limovi, trake ili namotaji ice (tanji od
18m)
CIRKONIJUMNITRAT
CIRKONIJUMPIKRAMAT suv ili navlaen sa manje od
20%(masenih) vode
CIRKONIJUMPIKRAMAT, NAVLAEN sa najmanje
20%(masenih) vode
CIRKONIJUMTETRAHLORID
CIRKONIJUMHIDRID
Crveni Fosfor :vidi
AURE ZA POGONSKA PUNjENjA PRAZNE, SA
UPALjAIMA ZA POGONSKO PUNjENjE
AURE ZA POGONSKA PUNjENjA, PRAZNE, SA
UPALjAIMA ZA POGONSKO PUNjENjE
AURE ZA POGONSKA PUNjENjA, SAGORIVE, PRAZNE,
BEZ UPALjAA ZA POGONSKO PUNjENjE
AURE ZA POGONSKA PUNjENjA, SAGORIVE, PRAZNE,
BEZ UPALjAA ZA POGONSKO PUNjENjE
vrsta materija koja podlee propisima koji vae za vazduni
saobraaj, N.D.N.
VRSTA MATERIJA KOJA REAGUJE SA VODOM,
ZAPALjIVA, N.D.N.
VRSTA MATERIJA KOJA REAGUJE SA VODOM, N.D.N.
NAGRIZAJUA, N.D.N.
OKSIDACIONO SREDSTVO, N.D.N.
OTROVNA, N.D.N.
1691
2488
3054
1763
2241
2603
2242
2046
2046
1435
1436
1436
1512
1712
6.1
3
8
3
3
3
3
3
4.3
4.3
4.3
5.1
6.1
1712
6.1
1712
6.1
2469
1931
1514
1515
1516
2714
2855
1714
1513
1840
2331
1713
1308
1358
5.1
9
5.1
5.1
5.1
4.1
6.1
4.3
5.1
8
8
6.1
3
4.1
2008
2858
4.2
4.1
2009
4.2
2728
236
5.1
1
1517
4.1
2503
1437
1338
55
8
4.1
4.1
1
379
446
447
3335
3132
4.3
TRANSPORT ZABRANjEN
2813
3131
4.3
4.3
3133
4.3
3134
4.3
TRANSPORT ZABRANjEN

VRSTA MATERIJA KOJA SADRI NAGRIZAJUU
TENOST, N.D.N.
VRSTA MATERIJA KOJA SADRI OTROVNU TENOST,
N.D.N.
VRSTE MATERIJE ili smee vrstih materija (kao to su
preparati i otpaci) KOJE SADRE ZAPALjIVU TENOST,
N.D.N. sa takom paljenja najvie do 60C
VRSTE MATERIJE ili smee vrstih materija (kao to su
preparati i otpaci) KOJE SADRE ZAPALjIVU TENOST,
N.D.N. sa takom paljenja najvie do 60C
elak :vidi
elak :vidi
elak :vidi
elak :vidi
IBICE KOJE MOGU DA SE ZAPALE NA SVAKOJ PODLOZI
TAMPARSKE BOJE, zapaljive ili DODATNE MATERIJE ZA
BOJU (ukljuujui razreivae ili rastvarae), zapaljive
TAMPARSKE BOJE, zapaljive ili DODATNE MATERIJE ZA
BOJU (ukljuujui razreivae ili rastvarae), zapaljive
TAPINI, NEEKSPLOZIVNI
1692
3135
4.3
3244
3243
6.1
3175
4.1
3175
4.1
1263
3066
3469
3470
1331
1210
3
8
3
8
4.1
3
1210
101
TRANSPORT ZABRANjEN
DEO 3
Lista opasnih tereta,
posebne odredbe i izuzeci vezani za
opasne terete pakovane u ogranienim
koliinama
Knjiga 2
1693
Poglavlje 3.3
Posebne odredbe koje se odnose na odreene predmete ili
materije
3.3.1
Brojevi navedeni u koloni (6) Tabele A Poglavlja 3.2 odgovaraju posebnim odredbama
koje vae za datu materiju ili predmet, a znaenje i zahtevi tih posebnih odredbi
objanjeni su u ovom poglavlju.
16
Uzorci novih ili ve postojeih eksplozivnih materija ili predmeta, mogu se

transportovati na nain koji su propisali nadleni organi (vidi 2.2.1.1.3) u cilju ispitivanja,
klasifikacije, istraivanja i razvoja, kontrole kvaliteta ili kao trgovaki uzorci. Masa
eksplozivnih uzoraka, koji nisu ovlaeni ili desenzitivisani, treba da je ograniena na 10 kg
u malim komadima za otpremu to je utvreno od strane nadlenih organa. Masa
eksplozivnih uzoraka, koji su ovlaeni ili desenzitivisani ograniena je na 25 kg.
23
Ova materija ispoljava opasnost zapaljivosti, ali ona dolazi do izraaja samo u
izuzetnim (ekstremnim) uslovima poara u zatvorenom prostoru.
32
U drugom obliku ova materija ne podlee zahtevima ADR.
37
Ova materija ne podlee zahtevima ADR, ako je obloena.
38
Ova materija ne podlee zahtevima ADR, ako sadri najvie 0,1% kalcijumkarbida.
39
Ova materija ne podlee zahtevima ADR, ako sadri manje od 30% ili najmanje 90% mase
silicijuma.
43
Ako se ove materije predaju na transport kao sredstva za suzbijanje tetoina (pesticidi), one
se moraju transportovati pod odgovarajuim nazivom za pesticide u skladu sa
odgovarajuim odredbama koji vae za pesticide (vidi 2.2.61.1.10 do 2.2.61.1.11.2).
45
Antimonsulfidi i antimonoksidi sa sadrajem arsena od najvie 0,5% u odnosu na ukupnu

masu,
ne
podleu zahtevima ADR.
47
Fericijanidi i ferocijanidi ne podleu zahtevima ADR.
48
Transport materije, koja sadri vie od 20% cijanovodonika, je zabranjen.
59
Ove materije ne podleu zahtevima ADR, ako sadre najvie 50% magnezijuma.
60
Ako koncentracija iznosi vie od 72%, transport ove materije je zabranjen.
61
Tehniki naziv, koji dopunjava zvanini naziv za transport, treba da je opte prihvaen ISO
naziv (vidi standard ISO 1750:1981 "Pesticidi i druge agrarne hemikalije opte prihvaeni
nazivi" u vaeem izdanju), drugi naziv naveden u "Preporuenoj klasifikaciji pesticida prema
opasnosti i uputstvu za klasifikaciju" od strane Svetske zdravstvene organizacije (The WHO
Recommended Clasiffication of Pesticides by Hazard and Guilines to Classification) ili naziv
aktivne materije (vidi takoe 3.1.2.8.1 i 3.1.2.8.1.1).
62
Ova materija ne podlee zahtevima ADR, ako sadri najvie 4% natrijumhidroksida.
65
Vodonikperoksid u vodenom rastvoru sa manje od 8% vodonikperoksida, ne podlee

zahtevima ADR.
103
Transport amonijumnitrita i smee anorganskog nitrita sa solima amonijuma je zabranjen.
105
Nitroceluloza, koja odgovara opisu UN 2556 ili UN 2557, moe da se svrsta u klasu 4.1.
113
Transport hemijski nestabilne smee je zabranjen.
119
Maine za hlaenje obuhvataju maine ili druge ureaje, koji su specijalno konstruisani, da
ivotne namirnice ili druge proizvode odravaju na niskoj temperaturi u nekom unutranjem
odeljku, kao i jedinice klima ureaja. Maine za hlaenje i komponente maina za hlaenje,
koje sadre manje od 12 kg gasa Klase 2, grupe A ili O prema 2.2.2.1.3, ili manje od 12
litara rastvora amonijaka (UN 2672), ne podleu zahtevima ADR.
122
Sporedne opasnosti, kontrolne temperature i temeperature u sluaju vanrednih okolnosti ako

ih ima, i UN-brojevi (nazivi prema vrstama) za svaki ve svrstan preparat organskih
peroksida, su navedene u 2.2.52.4.
127
Druga inertna materija ili druga inertna smea materije moe se koristiti pod uslovom, da ova
inertna materija ima iste osobine flegmatizacije.
1694
131
Flegmatizovana materija mora biti znatno manje osetljiva nego suvi PENT.
135
So natrijumhidrata od dihlorizocijanurne kiseline ne podlee zahtevima ADR.
138
p-brombenzilcijanid ne podlee zahtevima ADR.
141
Materije, koje su bile podvrgnute odgovarajuem toplotnom tretmanu, tako da u toku

transporta ne predstavljaju nikakvu opasnost, ne podleu zahtevima ADR.
142
Sojino brano ekstrahovano rastvaraem, koje sadri najvie 1,5% ulja i 11% vlanosti i koje
je praktino bez zapaljivog rastvaraa, ne podlee zahtevima ADR.
144
Vodeni rastvor se najvie 24% zapremine alkohola ne podlee zahtevima ADR.
145
Alkoholna pia ambalane grupe III, ako se transportuju u posudama zapremine od najvie
250 litara, ne podleu zahtevima ADR.
152
Klasifikacija ove materije zavisi od veliine estica i ambalae, ali granine vrednosti do sada
nisu eksperimentalno odreene. Odgovarajua klasifikacija se mora izvriti prema zahtevima
odeljka 2.2.1.
153
Ovaj naziv vai samo ako se na osnovu ispitivanja dokae, da materije u dodiru sa vodom
nisu zapaljive niti pokazuju tendenciju samozapaljenja i da razvijena smea gasova nije
zapaljiva.
162
(Brisano)
163
Materija poimenino navedena u tabeli A Poglavlja 3.2 ne sme se transportovati pod ovim
nazivom. Materije koje se transportuju pod ovim nazivom, smeju sadrati najvie 20%
nitroceluloze, pod uslovom, da nitroceluloza sadri najvie 12,6% azota (u suvoj masi).
168
Azbest, koji je tako ugraen u prirodnu ili vetaku vezivnu materiju (kao to je cement,
plastika, asfalt, smole ili minerali) ili za nju privren, da u toku transporta ne moe doi do
oslobaanja opasnih koliina azbestnih vlakana koja se mogu udisati, ne podlee zahtevima
ADR. Gotovi proizvodi, koji sadre azbest i ne odgovaraju ovim zahtevima ne podleu
zahtevima ADR, ako su tako pakovani, da u toku transporta ne moe doi do oslobaanja
opasnih koliina azbestnih vlakana koja se mogu udisati.
169
Anhidrid ftalne kiseline u vrstom stanju i anhidrid tetrahidroftalne kiseline sa najvie 0,05 %
anhidrida maleinske kiseline ne podleu zahtevima ADR. Anhidrid ftalne kiseline sa najvie
0,05% anhidrida maleinske kiseline, koji se predaje na transport ili transportuje u
rastopljenom stanju, zagrejan iznad svoje take paljenja, treba da se klasifikuje pod UN
3256.
172
Za radioaktivne materije sa nekom sporednom opasnou vai sledee:

(a) Komadi za otpremu moraju biti olistani listicama opasnosti, koje odgovaraju pojedinim
sporednim opasnostima koje proistiu iz materija; odgovarajue velike listice (plakate)
treba postaviti na vozila ili kontejnere u skladu sa odgovarajuim zahtevima iz odeljka
5.3.1;
(b) Radioaktivne materije treba svrstati u ambalane grupe I, II ili III, a po potrebi uz
primenu kriterijuma za grupisanje predvienih u Delu 2 analogno prema vrsti pretenih
sporednih opasnosti.
Opis propisan u 5.4.1.2.5.1 (b) mora da obuhvati opis ovih sporednih opasnosti (npr.
"SPOREDNA OPASNOST: 3.6.1"), nazive sastojaka, koji najvie dominiraju u toj (tim)
sporednoj (im) opasnosti (ima), kao i, ako postoji, ambalanu grupu.
177
Barijumsulfat ne podlee zahtevima ADR.
178
Ovo obeleavanje se sme koristiti samo, ako u Tabeli A Poglavlja 3.2 ne postoji drugo
odgovarajue obeleavanje i samo uz saglasnost nadlenog organa zemlje porekla (vidi
2.2.1.1.3).
181
Komadi za otpremu, koji sadre ovu vrstu materije, moraju imati listicu opasnosti prema
uzorku 1 (vidi 5.2.2.2.2) izuzev ako je nadleni organ zemlje porekla dozvolio da se
odustane od ove listice za korieni ispitani tip ambalae, jer su rezultati ispitivanja
pokazali, da materija u takvoj ambalai ne pokazuje eksplozivno ponaanje (vidi
5.2.2.1.9).
182
Grupa alkalnih metala obuhvata litijum, natrijum, kalijum, rubidijum i cezijum.
183
Grupa zemnoalkalnih metala obuhvata magnezijum, kalcijum, stroncijum i barijum.
1695
186
Pri odreivanju sadraja amonijumnitrata, svi joni nitrata, za koje u smei postoji
ekvivalentna koliina jona amonijuma, moraju se raunati kao amonijumnitrat.
188
Litijumske elije i baterije (akumulatori) koje se predaju na transport ne podleu ostalim

odredbama ADR, ako ispunjavaju sledee:
(a) za eliju sa metalom litijuma ili legure litijuma sadraj litijuma nije vei od 1 g, a za
eliju sa jonima litijuma sadraj ekvivalentne koliine litijuma nije vei od 1,5 g;
(b) za bateriju sa metalom litijuma ili legurom litijuma, sadraj ukupne koliine litijuma
nije vei od 2 g, a za bateriju sa jonima litijuma, sadraj ekvivalentne ukupne koliine
litijuma nije vei od 8 g;
(c) svaka elija ili baterija odgovara tipu za koji je dokazano da ispunjava zahteve svih
ispitivanja Prirunika za ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 38.3;
(d) elije i baterije moraju biti tako odvojene jedna od druge, da se spree kratki
spojevi, i ukoliko nisu ugraene u ureaje, moraju biti upakovane u jaku ambalau; i
(e) svaki komad za otpremu, koji sadri vie od 24 litijumskih elija ili 12 litijumskih
baterija, ukoliko nisu ugraene u ureaje, mora dodatno da odgovara sledeim
zahtevima:
(i) Svaki komad za otpremu mora imati oznaku, koja pokazuje da on sadri
litijumske baterije i da se primenjuju posebni postupci u sluaju da je komad za
otpremu oteen;
(ii) Svaku poiljku mora pratiti dokument u kome je navedeno da komadi za
otpremu sadre
litijumske baterije i da se u sluaju oteenja komada za
otpremu primenjuju posebni postupci;
(iii) Svaki komad za otpremu mora biti u stanju, da izdri ispitivanje pada sa visine
od 1,2 m
nezavisno od njegove orijentacije bez oteenja elija ili baterija, koje
su sadrana u
njemu i bez pomeranja sadraja, koji dovodi do kontakta
baterija (ili elija) i bez oslobaanja sadraja;
(iv) Ukupna masa komada za otpremu ne sme da premai 30 kg, izuzev ako su
litijumske baterije
upakovane sa nekim ureajem.
U gore navedenim zahtevima i u kompletnom ADR, pod pojmom "koliina litijuma" se
podrazumeva masa litijuma u anodi jedne elije sa metalom litijuma ili legurom litijuma,
izuzev u sluaju elija sa jonima litijuma gde "sadraj ekvivalentne koliine litijuma"
proraunat u gramima treba da bude 0,3 puta vea od nominalnog kapaciteta u amper
satima.
190
Pakovanja gasa pod pritiskom treba da budu opremljena zatitom protiv nenamernog
pranjenja. Pakovanja gasa pod pritiskom sa zapreminom od najvie 50 ml, koja sadre
samo neotrovne materije, ne podleu zahtevima ADR.
191
Posude, male, sa gasom (gasne patrone) zapremine od najvie 50 ml, koje sadre samo
neotrovne materije, ne podleu zahtevima ADR.
194
Kontrolne i temperature u sluaju vanrednih okolnosti, ukoliko ih ima i UN-brojevi (nazivi

prema vrstama) za svaku ve svrstanu samoreagujuu materiju navedeni su u 2.2.41.4.
196
Preparati, koji pri laboratorijskim ispitivanjima niti eksplodiraju u kavitacionom stanju niti
brzo sagorevaju (deflagiraju), koji pri zagrevanju kada su zatvoreni ne reaguju i ne
ispoljavaju eksplozivnu snagu, smeju se transportovati pod ovim nazivom. Preparat
takoe mora biti termiki stabilan (tj. temperatura samoubrzavajueg raspadanja SADT
je 60 C ili vea za komad za otpremu od 50 kg). Preparati koji ne odgovaraju ovim
kriterijumima moraju se transportovati u skladu sa zahtevima Klase 5.2 (vidi 2.2.52.4).
198
Rastvori nitroceluloze sa najvie 20% nitroceluloze mogu se transportovati kao boja,

odnosno tamparska boja (vidi UN 1210, UN 1263 i UN 3066).
199
Jedinjenja olova, koja ako se u odnosu 1:1000 pomeaju sa 0,7M sonom kiselinom i koja
nakon jednoasovnog meanja na temperaturi od 23 C 2 C, ispoljavaju rastvorljivost
od najvie 5%, smatraju se nerastvorljivima. Vidi standard ISO 3711:1990 "Pigmenti
olovohromata i pigmenti olovohromata-molibdata zahtevi i ispitivanja".
201
Upaljai i patrone za dopunjavanje upaljaa moraju ogovarati zahtevima drave u kojoj

se pune. Oni moraju biti opremljeni zatitom protiv nenamernog pranjenja. Tena faza
gasa ne sme da premai 85 % zapremine posude na 15 C. Posude, ukljuujui ureaje
za zatvaranje, moraju izdrati unutranji pritisak, koji odgovara dvostrukom pritisku
ugljovodoninog gasa (petroleuma) u tenom stanju na temperaturi od 55 C. Mehanizmi
ventila i ureaji za paljenje moraju biti hermetiki zatvoreni, lepljivom trakom obuhvaeni
1696
ili obezbeeni nekim drugim sredstvom ili konstruisani na nain kojim se spreava
aktiviranje ili oslobaanje sadraja u toku transporta. Upaljai ne smeju sadrati vie od
10 g ugljovodoninog gasa (petroleuma) u tenom stanju. Patrone za dopunjavanje ne
smeju sadrati vie od 65 g ugljovodoninog gasa (petroleuma) u tenom stanju.
203
Ovaj naziv se ne sme koristi za UN 2315 Polihlorisani bifenili, teni i UN 3432

Polihlorisani bifenili, vrsti.
204
(Brisano)
205
Ovaj naziv se ne sme koristi za UN 3155 PENTAHLORFENOL.
207
Polimeri u obliku granulata i presovane smee

polimetilmetakrilata ili od nekog drugog polimera.
208
Trgovaki oblik ubriva koje sadri kalcijumnitrat, a koje se uglavnom sastoji od

dvostruke soli (kalcijumnitrat i amonijumnitrat), koja sadri najvie 10% amonijumnitrata i
najmanje 12% kristalne vode, ne podlee zahtevima ADR.
210
Toksini iz biljaka, ivotinja ili bakterija, koji sadre zarazne materije, ili toksini koji su
sadrani u zaraznim materijama, klasifikuju se u Klasu 6.2.
215
Ovaj naziv vai samo za tehniki istu materiju ili za preparate sa ovom materijom, koja
ima SADT preko 75 C i zbog toga ne vai za preparate, koji su samoreagujue materije
(za samoreagujue materije, vidi 2.2.41.4).
mogu
biti
od
polistirola,
Homogene smee koje sadre najvie 35 % po masi azodikarbonamida i najmanje 65 %

inertne materije, ne podleu zahtevima ADR, ukoliko ne ispunjavaju kriterijume za druge
klase.
216
Smee vrstih materija, koje ne podleu zahtevima ADR sa zapaljivim tenim materijama
mogu se transportovati pod ovim nazivom, a da se prethodno ne primeni klasifikacioni
kriterijum Klase 4.1, pod uslovom, da u momentu utovara materije ili zatvaranja
ambalae, vozila ili kontejnera nije vidljiva nikakva slobodna tenost. Hermetiki
zatvoreni paketii i predmeti, koji sadre manje od 10 ml zapaljive tene materije
ambalane grupe II i III koja je apsorbovana u nekoj vrstoj materiji, ne podleu
zahtevima ADR, pod uslovom da paketi ili predmet ne sadri nikakvu slobodnu tenost.
217
Smee vrstih materija, koje ne podleu zahtevima ADR, sa otrovnim tenim materijama
mogu se transportovati pod ovim nazivom, a da se prethodno ne primeni klasifikacioni
kriterijum Klase 6.1, pod uslovom, da u momentu utovara materije ili zatvaranja
ambalae, vozila ili kontejnera nije vidljiva nikakva slobodna tenost. Naziv se ne sme
koristiti za vrste materije, koje sadre tenu materiju ambalane grupe I.
218
Smee vrstih materija, koje ne podleu zahtevima ADR, sa nagrizajuim tenim

materijama mogu se transportovati pod ovim nazivom, a da se prethodno ne primeni
klasifikacioni kriterijum Klase 8, pod uslovom, da u momentu utovara materije ili
zatvaranja ambalae, vozila ili kontejnera nije vidljiva nikakva slobodna tenost.
219
Genetski modifikovani mikroorganizmi i genetski modifikovani organizmi, koji odgovaraju

definiciji pojma za zarazne materije i kriterijumu za ukljuivanje u klasu 6.2 u skladu sa
odeljkom 2.2.62, treba da se transportuju, zavisno od sluaja, pod UN 2814 ili UN 2900 ili
UN 3373.
220
Neposredno posle zvaninog naziva za transport, u zagradi se moe navesti samo

tehniki naziv zapaljivog tenog sastojka ovog rastvora ili ove smee.
221
Materije, koje spadaju u ovaj naziv, ne smeju pripadati ambalanoj grupi I.
224
Materija mora da ostane u tenom stanju pod normalnim uslovima transporta, izuzev ako
se ispitivanjem moe dokazati da osetljivost materije u smrznutom stanju nije vea od
one u tenom stanju. Ona ne sme da se zamrzava na temperaturi iznad -15 C.
225
Aparati za gaenje poara pod ovim nazivom, mogu za obezbeenje svoje funkcije biti
opremljeni patronama (patrone za mehaniki pogon klasifikacionog kda 1.4C ili 1.4S), a
da se time ne menja klasifikacija u Klasu 2 grupe A ili O prema 2.2.2.1.3, pod uslovom
da ukupna koliina brzo gorue eksplozivne materije (pogonskog goriva) ne premauje
3,2 g po aparatu.
226
Preparati ove materije, koji sadre najmanje 30% sredstva za flegmatizaciju koji ne
isparava i nije zapaljivo, ne podleu zahtevima ADR.
227
Sadraj ureanitrata ne sme pri flegmatizaciji sa vodom i neorganskim inertnim

materijama da premai 75% mase, a smea ne sme da bude dovedena do eksplozije pri
1697
testu ispitne serije 1, tipa (a) Prirunika za ispitivanja i kriterijume, Deo I.

228
Smee, koje ne odgovaraju kriterijumima za zapaljive gasove (vidi 2.2.2.1.5), treba da se

transportuju pod UN 3163.
230
Ovaj naziv vai za elije i baterije, koje sadre litijum u bilo kom obliku, ukljuujui litijum
polimere i litijumjonske elije i baterije.
Litijumske elije i baterije mogu se transportovati pod ovim nazivom, ako ispunjavaju
sledee odredbe:
(a) svaka elija ili baterija mora biti tipa, koji ispunjava sve zahteve ispitivanja Prirunika
za ispitivanja i kriterijume, Deo III,pododeljak 38.3;
(b) svaka elija i baterija mora biti opremljena zatitnim ureajem za provetravanje
(protiv unutranjeg nadpritiska) ili da je konstruisana na nain da je spreeno nasilno
lomljenje pod normalnim transportnim uslovima;
(c) svaka elija i baterija mora biti opremljena efikasnim ureajem za spreavanje
spoljnih kratkih spojeva;
(d) svaka baterija, koja sadri eliju ili seriju elija paralelno povezanih treba da bude
opremljena efikasnim ureajima, koji su neophodni za spreavanje opasne povratne
struje (npr. diode, osigurai itd.).
235
Ovaj naziv se odnosi na predmete, koji sadre eksplozivne materije Klase 1 i koji mogu
takoe da sadre opasne terete drugih klasa. Ovi predmeti se koriste u vozilima kao
generatori vazdunih jastuka, moduli vazdunih jastuka ili zatezai sigurnosnih pojaseva.
236
Sistemi poliesternih smola se sastoje iz dve komponente: jednog osnovnog materijala

(Klase 3, ambalane grupe II ili III) i jednog aktivatora (organski peroksid). Organski
peroksid mora biti tipa D, E ili F, koji ne zahteva kontrolu temperature. Ambalana grupa
mora biti II ili III u skladu sa kriterijumima Klase 3 koji se odnose na osnovni proizvod.
Ograniene koliine, navedene u koloni (7) tabele A poglavlja 3.2 , se odnose na osnovni
proizvod.
237
Filterske membrane ukljuujui papirne separatore i materijale za presvlaenje i

pojaanje itd., koji su prisutni u toku transporta, ne smeju biti skloni prenosu eksplozije
prema bilo kom ispitivanju opisanom u Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Deo I, ispitna
serija 1 (a).
Pored toga, nadleni organ moe da odlui, na osnovu rezultata odgovarajueg
ispitivanja brzine sagorevanja uzimajui u obzir standardna ispitivanja u Priruniku za
ispitivanja i kriterijume, Deo III, pododeljak 33.2.1, da membrana filtera od nitroceluloze u
obliku, u kome treba da se transportuje, ne podlee zahtevima Klase 4.1 koji se odnose
na vrste zapaljive materije.
238
(a) Baterije se smatraju sigurne od izlivanja, pod uslovom, da mogu da izdre dole
navedena ispitivanja vibracija i pritiska, bez izlivanja tenosti iz baterija.
Ispitivanje na vibracije: Baterija se kruto privruje na ispitnu plou ureaja za
vibraciju i izlae jednostavnom harmoninom kretanju sa amplitudom od 0,8 mm
(1,6 mm maksimalno ukupno odstupanje). Frekvencija se menja brzinom od 1
Hz/min izmeu10 Hz i 55 Hz. Ukupan raspon frekvenci u oba pravca treba da se
ostvari za 95 5 minuta za svaki poloaj privrivanja (pravac vibracije) baterije.
Baterija se ispituje u tri meusobno vertikalna poloaja (ukljuujui ispitivanje sa
otvorima za punjenje i ventilaciju, ako postoje, u obrtnom poloaju) u istom
vremenskom periodu.
Ispitivanje na pritisak: Nakon ispitivanja na vibracije, baterija se izlae u
trajanju
Baterija
od est sati na temperaturi od 24S 4 S razlici pritiska od najmanje 88 kPa.
za
se ispituje u tri meusobno vertikalna poloaja (ukljuujui ispitivanje sa otvorima
punjenje i ventilaciju, ako postoje, u obrtnom poloaju), najmanje est sati u
svakoj
poziciji.
(b) Baterije sigurne od izlivanja ne podleu zahtevima ADR, u sluaju da na temperaturi
od 55 S elektrolit ne iscuri iz oteenog ili puknutog kuita i ako nema nikakve
slobodne tenosti, koja moe da se izlije, i ako su polovi (kleme) baterije u ambalai
spremnoj za otpremu osigurani od kratkog spoja.
239
Baterije ili elije ne smeju da sadre nikakve opasne materije izuzev natrijuma, sumpora
i/ili polisulfida. Baterije ili elije mogu se predati na transport na temperaturi na kojoj se
elementarni natrijum, koji se u njima nalazi moe pretvoriti u tenost, samo uz saglasnost
nadlenog organa zemlje porekla i pod uslovima koje on utvrdi. Ako zemlja porekla nije
1698
Ugovorna Strana ADR, saglasnost i uslovit ransporta moraju biti priznati od nadlenog
organa prve Ugovorne Strane ADR, na koju poiljka nailazi.
elije se moraju sastojati od hermetiki zatvorenih metalnih kuita, koja u potpunosti
obuhvataju opasne materije i koja su tako konstruisana i zatvorena, da je spreeno
svako oslobaanje ovih materija pod normalnim transportnim uslovima.
Baterije se moraju sastojati od elija unutar potpuno zatvorenog metalnog kuita, koje je
tako konstruisano i zatvoreno, da je spreeno svako oslobaanje opasnih materija pod
normalnim transportnim uslovima.
241
Preparat mora biti tako proizveden, da ostaje homogen i da se ne razdvoji u toku

transporta. Preparati sa niskim sadrajem nitroceluloze, koji ne pokazuju opasne
osobine, ako su bili podvrgnuti ispitivanjima za utvrivanje njihove sposobnosti
detonacije, deflagracije ili eksplozije pri zagrevanju u zatvorenom prostoru prema
ispitivanjima ispitnih serija 1 (a), 2 (b) i 2 (c) Dela I Prirunika za ispitivanja i kriterijume, i
koji se ne ponaaju kao zapaljive materije u skladu sa ispitivanjem br. 1 iz Prirunika za
ispitivanja i kriterijume, Deo III , pododeljak 33.21.4 (za ova ispitivanja, materija u obliku
ploica - ukoliko je potrebno mora se samleti i prosejati na veliinu zrna od najvie 1,25
mm), ne podleu zahtevima ADR.
242
Sumpor ne podlee zahtevima ADR, ako je formiran u posebnom obliku (npr. u perlama,
granulatu, zrnima ili pahuljicama).
243
Benzin, motorno gorivo za korienje u benzinskim motorima (npr. u automobilima,

stabilnim motorima i drugim motorima) treba da se svrsta u ovaj naziv bez obzira
razliitu isparivost.
244
Ovaj naziv obuhvata, npr. otpatke aluminijuma, ljaku aluminijuma, iskoriene katode,
upotrebljene obloge posuda i ljaku soli aluminijuma.
247
Alkoholna pia koja sadre preko 24% ali ne vie od 70% zapremine alkohola, ukoliko se
transportuju u okviru proizvodnog postupka, mogu se transportovati u drvenim buradima
sa zapreminom veim od 250 litara ali najvie 500 litara, koja odgovaraju optim
popisima iz 4.1.1, ukoliko su primenjivi, pod sledeim uslovima:
(a) drvena burad pre punjenja moraju biti ispitana i zaptivena;
(b) mora biti predvien dovoljan prazan (neispunjen) prostor (najmanje 3%) za irenje
tenosti;
(c) drvena burad se moraju transportovati sa epovima otvora okrenutim nagore;
(d) drvena burad se moraju transportovati u kontejnerima, koji ispunjavaju propise
Meunarodne konvencije o sigurnim kontejnerima (CSC) u vaeem izdanju. Svako
drveno bure mora biti privreno na specijalne saonice i uvreno odgovarajuim
sredstvima radi spreavanja pomeranja u bilo kom pravcu tokom transporta.
249
Ferocerijum, stabilizovan protiv korozije sa sadrajem gvoa od najmanje 10% ne

podlee zahtevima ADR.
250
Ovaj naziv moe se koristiti samo za uzorke hemijskih supstanci, koji se uzimaju radi
analize u vezi sa primenom Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladitenja i
korienja hemijskog oruja i njihovog unitavanja. Transport materija pod ovim nazivom
mora se vriti prema lancu postupaka za zatitu i bezbednost utvrenih od strane
Organizacije za zabranu hemijskog oruja.
Hemijski uzorak moe se transportovati samo uz prethodno odobrenje, koje je izdao
nadleni organ ili generalni direktor Organizacije za zabranu hemijskog oruja, i pod
uslovom da uzorak odgovara sledeim zahtevima:
(a) uzorak mora biti upakovan prema Uputstvu za pakovanje 623 u ICAO Tehnikim
uputstvima (vidi tabelu S-3-8 Priloga), i
(b) tokom transporta, transportnom dokumentu mora biti priloena kopija dokumenata o
odobrenju transporta, u kome su navedena ogranienja za koliine i odredbe o
pakovanju.
251
Naziv UN 3316 HEMIJSKI PRIBOR ili UN 3316 PRIBOR ZA PRVU POMO odnosi se
na sanduie, kasete itd. koji sadre male koliine razliitih opasnih tereta, koja se koristi
npr. u medicinske svrhe, u svrhu analiza ili ispitivanja ili popravki. Ovi pribori ne smeju
sadrati opasni teret za koje je u koloni (7), Tabele A, Poglavlja 3.2 naveden kd "LQ 0".
Sastojci ne smeju meusobno opasno da reaguju (vidi "opasna reakcija" u 1.2.1).
1699
Ukupna koliina opasnih tereta po jednom priboru ne sme biti vea od 1 l ili 1 kg.
Ambalana grupa u koju se svrstava ceo pribor mora da bude najstroa od svih
ambalanih grupa, u koje se svrstavaju pojedinane materije sadrane u priboru.
Pribori, koji se transportuju u vozilima u cilju pruanja prve pomoi ili za korienje na licu
mesta, ne podleu zahtevima ADR.
Hemijski pribori i pribori za prvu pomo, koji sadre opasne terete u unutranjoj ambalai
u koliinama, koje ne premauju koliinsku granicu, koja se koristi za pojedinane
materije navedene u koloni (7) Tabele A, Poglavlja 3.2 u skladu sa kdom LQ
odreenog u odeljku 3.4.6, mogu se transportovati u skladu sa Poglavljem 3.4.
252
Vodeni rastvori amonijumnitrata sa najvie 0,2% sagorivih materija u koncentraciji od

najvie 80% ne podleu zahtevima ADR, pod uslovom, da amonijumnitrat ostaje
rastvoren u svim uslovima transporta.
266
Ova materija, ako sadri manje alkohola, vode ili sredstva za flegmatizaciju nego to je
navedeno, ne sme se transportovati, izuzev ako nadleni organ izda posebno odobrenje
(vidi 2.2.1.1).
267
Eksplozivi tipa C, koji sadre hlorate, moraju da budu odvojeni od eksplozivnih materija,
koje sadre amonijumnitrat ili druge soli amonijuma.
270
Vodeni rastvori anorganskih vrstih nitrata Klase 5.1 smatraju se da ne odgovaraju

kriterijumima Klase 5.1, ako koncentracija materija u rastvoru na najnioj temperaturi
koja se postie u toku transporta ne premauje 80% granice zasienosti.
271
Za sredstva za flegmatizaciju mogu se koristiti laktoza, glikoza ili slina sredstva, pod
uslovom, da materija sadri najmanje 90% mase, sredstva za flegmatizaciju. Nadleni
organ moe da odobri svrstavanje ovih smea u Klasu 4.1, na osnovu ispitivanja po
ispitnoj seriji 6 (c) Prirunika za ispitivanja i kriterijume, Deo I, odeljak 16, koja su
sprovedena na najmanje tri ambalae pripremljene za transport. Smee, koje sadre
najmanje 98% mase, sredstva za flegmatizaciju, ne podleu zahtevima ADR. Komadi za
otpremu, koji sadre smee sa najmanje 90% mase, sredstva za flegmatizaciju, ne
moraju da budu olistani listicama opasnosti prema uzorku 6.1.
272
Ova materija se moe transportovati prema zahtevima Klase 4.1 samo uz posebno
odobrenje nadlenog organa (vidi UN 0143).
273
Maneb i preparati maneba, koji su stabilizovani protiv samozagrevanja, ne moraju da

budu svrstani u Klasu 4.2, ako se ispitivanjem moe dokazati, da se zapremina od 1 m
materije ne zapaljuje sama po sebi i da temperatura u sredini uzorka ne premauje 200
S, ako se uzorak dri 24 sata na temperaturi od najmanje 75 S 2 S.
274
Vae odredbe iz 3.1.2.6.1.
278
Ove materije se smeju klasifikovati i transportovati samo uz saglasnost nadlenog

organa na osnovu rezultata ispitivanja prema ispitnoj seriji 2 i seriji 6 (c) Prirunika za
ispitivanja i kriterijume, Deo I na komadima za otpremu pripremljenim za transport (vidi
2.2.1.1). Nadleni organ mora da odredi ambalanu grupu na osnovu kriterijuma iz
odeljka 2.2.3 i tipa ambalae korienog za ispitnu seriju 6 (c).
279
Ova materija je svrstana u ovu klasifikaciju ili ambalanu grupu pre na osnovu iskustva
ljudi nego na osnovu striktne primene kriterijuma klasifikacije utvrene u ADR.
280
Ovaj naziv vai za predmete, koji se koriste u vozilima kao gasni generatori za vazdune
jastuke, ili moduli vazdunih jastuka ili zatezai sigurnosnih pojaseva za zatitu ljudi i koji
sadre opasne terete Klase 1 ili opasne terete drugih klasa, i ako se transportuju kao
sastavni delovi i ako su ovi predmeti u stanju pripremljenom za transport ispitani u skladu
sa ispitnom serijom 6 (c) Prirunika za ispitivanje i kriterijume Deo I, a da pri tom nije
dolo do eksplozije ureaja, raspada kuita ureaja ili posude pod pritiskom, niti je
nastupilo opasno rasturanje delova ili termika reakcija, koja bi mogla znaajno da sprei
gaenje poara ili sprovoenje drugih mera u sluaju nude u neposrednoj okolini.
282
(Brisano)
283
Predmeti, koji sadre gas i slue kao amortizeri, ukljuujui ureaje za apsorbovanje
energije udara, ili pneumatski amortizeri ne podleu zahtevima ADR, pod uslovom da:
(a) svaki predmet ima gasni rezervoar zapremine od najvie 1,6 litara i pritisak punjenja
od najvie 280 bara, pri emu proizvod zapremine (u litrama) i pritiska punjenja (u
barima) ne premauje 80 (tj. 0,5 litara zapremine i 160 bara pritiska punjenja, 1 litar
zapremine i 80 bara pritiska punjenja, 1.6 litar zapremine i 50 bara pritiska punjenja,
1700
0.28 litara zapremine i 280 bara pritiska punjenja);

(b) svaki predmet ima pritisak pucanja srazmeran etvorostrukom pritisku punjenja na
20 S za proizvode koji ne premauju 0.5 litara zapremine gasnog rezervoara, i
petostrukom pritisku punjenja za proizvode koji imaju veu zapreminu gasnog
rezervoara od 0.5 litara;
(c) je svaki predmet proizveden od materijala, koji pri lomu ne stvara krhotine;
(d) je svaki predmet proizveden u skladu sa standardom obezbeenja kvaliteta koji je
prihvatljiv za nadleni organ;
(e) je tip konstrukcije podvrgnut poarnom testu, kojim je dokazano, da se unutranji
pritisak predmeta smanjuje pomou topljivog osiguraa ili nekog drugog ureaja za
rastereenje pritiska na meru na kojoj se predmet ne moe raspasti niti izleteti.
Vezano za delove opreme koji se koriste za pogon vozila vidi i 1.1.3.2. (d).
284
Hemijski generator na kiseonik, koji sadri oksidirajue materije, mora odgovarati

sledeim uslovima:
(a) ako generator sadri eksplozivni ureaj za aktiviranje, moe se transportovati pod
ovim nazivom samo ako je prema napomeni u stavu 2.2.1.1.1 (b) iskljuen iz Klase
1;
(b) generator, bez svoje ambalae mora biti u stanju da izdri ispitivanje na pad sa 1,8m
visine na krutu, neelastinu, ravnu i horizontalnu povrinu, u poloaju u kome je
verovatnoa oteenja najvea, bez gubitka sadraja i bez aktiviranja;
(c) ako je generator opremljen ureajem za aktiviranje, on mora imati najmanje dva
efikasna sigurnosna ureaja za spreavanje nenamernog aktiviranja.
286
Membranski filteri od nitroceluloze, koji spadaju u ovaj naziv i imaju pojedinanu masu od
najvie 0,5 g, ne podleu zahtevima ADR, ako su pojedinano sadrani u jednom
predmetu ili u jednom hermetiki zatvorenom paketiu.
288
Ove materije se mogu klasifikovati i transportovati samo uz saglasnost nadlenog organa

na osnovu rezultata ispitivanja po ispitnoj seriji 2 i seriji 6 (c) Prirunika za ispitivanja i
kriterijume, Deo I na komadima za otpremu pripremljenim za transport (vidi 2.2.1.1).
289
Vazduni jastuci ili sigurnosni pojasevi montirani u transportnim sredstvima, ili delovima
transportnih sredstava spremnih za ugradnju, kao to su stubovi volana, punjenja vrata,
sedita itd., ne podleu zahtevima ADR.
290
Ako ova materija odgovara definicijama i kriterijumima drugih klasa navedenih u Delu 2,
ona se klasifikuje prema pretenoj sporednoj opasnosti. Ova materija se deklarie pod
zvaninim nazivom za transport i pod UN-brojem, koji odgovara materiji u toj pretenoj
klasi, dopunjeno nazivom ove materije prema koloni (2) Tabele A Poglavlja 3.2, i
transportuje se prema zahtevima koji vae za taj UN-broj. Osim toga, vae svi ostali
zahtevi navedeni u 2.2.7.9.1 sa izuzetkom 5.2.1.7.2.
291
Zapaljivi gasovi u tenom stanju moraju biti sadrani u sastavnim delovima maina za
hlaenje. Ovi sastavni delovi moraju biti konstruisani i ispitani najmanje za trostruki radni
pritisak maine za hlaenje. Maine za hlaenje moraju biti tako konstruisane i izraene
da u normalnim transportnim uslovima zadre gas u tenom stanju i da je iskljuena
opasnost od prskanja ili naprsnua konstruktivnih delova koji se nalaze pod pritiskom.
Maine za hlaenje i konstruktivni delovi maina za hlaenje, koje sadre manje od 12
kg gasa, ne podleu zahtevima ADR.
292
Pod ovim nazivom mogu se transportovati samo smee sa najvie 23,5% zapremine
kiseonika, ako nisu prisutni drugi oksidirajui gasovi. Za koncentracije koje ne premauju
ove granine vrednosti nije potrebna listica opasnosti prema uzorku 5.1.
293
Za ibice vae sledee definicije pojmova:

(a) Tinjajue (Olujne) ibice su ibice, ije glave su napravljene sa zapaljivim sastavom
osetljivim na trenje i pirotehnikim sastavom, koje sagorevaju malim plamenom ili
bez plamena, ali uz veliku toplotu;
(b) Bezbedne ibice su ibice, koje su u kutijama ili su kombinovane sa sveicom ili
karticom, koje se mogu zapaliti samo trenjem o pripremljenu podlogu;
(c) ibice, koje se mogu bilo gde zapaliti, su ibice koje se mogu zapaliti trenjem o
svaku vrstu podlogu;
1701
(d) Votane ibice su ibice, koje se mogu zapaliti trenjem o neku pripremljenu ili vrstu
podlogu.
295
Nije neophodno, da svaka baterija bude pojedinano obeleena ili olistana listicom
opasnosti, ako je paletirana poiljka na odgovarajui nain obeleena i olistana.
296
Ovaj naziv se odnosi na sredstva za spasavanje, kao to su splavovi za spasavanje ili

prsluci za spasavanje za plutanje na vodi i samonaduvavajui tobogani za sputanje. UN
2990 se odnosi na sredstva za spasavanje koja su samonaduvavajua, a UN 3072 se
odnosi na sredstva za spasavanje koja nisu samonaduvavajua. Sredstva za spasavanje
mogu da sadre:
(a) Signalna tela (Klasa 1) koja mogu da sadre dimne i svetlee signalne rakete
pakovane u ambalau koja titi od nenamernog aktiviranja;
(b) Samo UN 2990, moe da sadri patrone, pogonske ureaje podlase 1.4, grupe
kompatibilnosti S, sa mehanizmom za samonaduvavanje, pod uslovom da koliina
eksplozivne materije po sredstvu za spasavanje ne premauje 3.2 g;
(c) Komprimovani gas, Klase 2, grupe A ili O, prema 2.2.2.1.3;
298
(d) Baterije (akumulatore) (Klasa 8) i litijumske baterije (Klasa 9);

(e) Pribor za prvu pomo ili pribor za popravke, koji sadri opasni teret u malim
koliinama (npr. materije Klase 3, 4.1, 5.2, 8 ili 9); ili
(f) ibice, koje se mogu bilo gde zapaliti, pakovane u ambalau koja spreava da se
nenamerno aktiviraju.
(Brisano)
300
Riblje brano i riblji otpaci ne smeju se tovariti, ako temperatura u trenutku tovarenja
prelazi 35 S ili je 5 S iznad temperature okoline, u zavisnosti od toga koja je od ove dve
vrednosti vea.
302
Zvanini naziv za izraz "JEDINICA" znai:

vozilo;
kontejner; ili
303
cisterna.
Degazirana (dezinfikovana) vozila, kontejneri i cisterne podleu samo zahtevima 5.5.2.
Posude se svrstavaju u klasifikacioni kd gasa ili smee gasova, koji su u njima sadrani
a koji se odreuju prema zahtevima odeljka 2.2.2.
304
Baterije (akumulatori), suve, koje sadre nagrizajui elektrolit, koji pri lomljenju kuita
baterije (akumulatora) ne curi, ne podleu zahtevima ADR, pod uslovom, da su baterije
(akumulatori) sigurno upakovane i zatiene od kratkog spoja. Primeri za takve baterije
(akumulatore) su: alkalno-manganske, cink--ugljovodonine, nikl-metalohidridne i niklkadmijumske baterije (akumulatori).
305
Ove materije u koncentracijama od najvie 50 mg/kg ne podleu zahtevima ADR.
306
Ovaj naziv sme da se koristi samo za materije, koje pri ispitivanjima prema ispitnim
serijama 1 i 2 Klase 1 (vidi Prirunik za ispitivanja i kriterijume, Deo I) ne pokazuju
nikakve eksplozivne osobine Klase 1.
307
Ovaj naziv moe da se koristi samo za jedinstvene smee, koje sadre amonijumnitrat
kao glavni sastojak u okviru sledeih graninih vrednosti:
(a) najmanje 90% amonijumnitrata sa najvie 0,2% ukupne koliine sagorive/organske
materije, izraene u ekvivalentu ugljovodonika, sa dodacima, ako ih ima, koji su
neorganski i inertni u odnosu na amonijumnitrat; ili
(b) manje od 90%, ali vie od 70% amonijumnitrata sa drugim neorganskim materijama
ili vie od 80%, ali manje od 90% amonijumnitrata u smei sa kalcijumkarbonatom
i/ili sa dolomitom kao i sa najvie 0,4% ukupne koliine sagorive/organske materije,
izraene u ekvivalentu ugljovodonika; ili
(c) ubriva na bazi amonijumnitrata azotnog tipa, koja sadre smee amonijumnitrata i
amonijumsulfata sa vie od 45%, ali manje od 70% amonijumnitrata i najvie 0,4%
ukupne koliine sagorivih/organskih materija, izraenih u ekvivalentu ugljovodonika,
tako da zbir procentualnog sastava amonijumnitrata i amonijumsulfata premauje
70%.
Ovaj naziv vai za ne-senzibilizovane emulzije, suspenzije i gelove, koji se uglavnom
sastoje od smee amonijumnitrata i gorive materije, i koje su namenjene za proizvodnju
eksploziva tipa E tek nakon obavezne prethodne obrade pre upotrebe.
309
1702
Smea za emulzije ima tipian sledei sastav: 60-85% amonijumnitrata, 5-30% vode, 28% goriva, 0,5-4% emulgatora, 0-10% rastvorivog sredstva za priguenje plamena i
tragova aditiva. Druge neorganske soli nitrata mogu da zamene deo amonijum nitrata.
Smea za emulzije i gel ima tipian sledei sastav: 60-85% amonijumnitrata, 0-5%
natrijuma ili kalijum perhlorata, 0-17% heksamin nitrata ili monometilamin nitrata, 5-30%
vode, 2-15% goriva, 0,5-4% sredstva za ispunu, 0-10% rastvorivog sredstva za
priguenje plamena, i tragova aditiva. Druge neorganske soli nitrata mogu da zamene
deo amonijum nitrata.
Ove materije moraju uspeno da izdre ispitivanja serije 8 Prirunika za ispitivanja i
kriterijume, Deo I, odeljak 18 i da budu dozvoljene od strane nadlenog organa.
310
Zahtevi za ispitivanja Pravilnika za ispitivanja i kriterijume pododeljka 38.3 ne vae za

proizvodne serije koje sadre najvie 100 litijumskih elija i baterija ili za prototipove
pred-proizvodnje litijumskih elija i baterija, ako se ovi prototipovi transportuju radi
ispitivanja, i ako:
(a) se elije i baterije transportuju u spoljnoj ambalai koje je bure od metala, plastike ili
per-ploe ili sanduku od metala, plastike ili drveta i koji odgovara kriterijumima
ambalane grupe I; i
(b) je svaka elija i baterija (akumulator) pojedinano upakovana u unutranju ambalau
unutar neke spoljne ambalae i obloena materijalom za zatitu ambalae, koji ne
sagoreva i koji nije provodljiv.
311
Ove materije se mogu transportovati pod ovim nazivom samo uz odobrenje nadlenog
organa na osnovu rezultata odgovarajuih ispitivanja prema Priruniku za ispitivanja i
kriterijume, Deo I. Ambalaa mora obezbediti, da procenat rastvaraa ni u kom trenutku
tokom transporta ne padne ispod vrednosti koja je odreena u odobrenju nadlenog
organa.
312
(Rezervisano)
313
Za ove materije i smee, koje ispunjavaju kriterijume za Klasu 8, moraju biti postavljene
listice sporednih opasnosti prema uzorku 8 (vidi 5.2.2.2.2).
314
(a) Ove materije su na povienoj temperaturi podlone egzoterminom raspadanju.

Raspadanje moe biti izazvano toplotom ili neistoom (npr. metali u obliku praha
(gvoe, mangan, kobalt, magnezijum) i njihova jedinjenja).
(b) U toku transporta, ove materije treba da su zatiene od direktnih sunevih zraka i
izvora toplote i da su smetene u adekvatno provetravanim prostorima.
315
Ovaj naziv ne sme se koristiti za materije Klase 6, koje ispunjavaju kriterijume za

otrovnost pri udisanju za ambalanu grupu I, opisane u 2.2.61.1.8.
316
Ovaj naziv vai samo za kalcijum hipohlorit, suv, ako se transportuje u obliku tableta u
kom se ne drobi.
317
"Fisioni - izuzet" vai samo za one komade za otpremu, koji odgovaraju 6.4.11.2.
318
U svrhu dokumentacije, zvanini naziv za transport treba da bude dopunjen tehnikim

nazivom (vidi 3.1.2.8). Ako zarazne materije koje treba da se transportuju nisu poznate,
ali postoji sumnja da odgovaraju kriterijumu za ukljuivanje u kategoriju A i za
svrstavanje u UN 2814 ili UN 2900, nakon zvaninog naziva u transportnom dokumentu
mora da stoji tekst "sumnja se da je zarazna materija kategorije A".
319
Materije, koje su pakovane i obeleene u skladu sa uputstvom za pakovanje P650, ne

podleu nikakvim drugim zahtevima ADR.
320
(Brisano)
321
Za ove skladine (akumulacione) sisteme se uvek mora smatrati da sadre vodonik.
322
Ovaj teret, ako se transportuje u obliku tableta u kome se ne drobi, svrstava se u

ambalanu grupu III.
323
(Rezervisano)
324
Ova materija se mora stabilizovati u koncentracijama do najvie 99%.
325
U sluaju uranheksafluorida, koji nije fisioni ili je fisioni, izuzet, materija se mora
klasifikovati pod UN 2978.
326
U sluaju uranheksafluorida, fisionog, materija se klasifikuje pod UN 2977.
1703
327
Otpadni aerosoli, koji se otpremaju u skladu sa 5.4.1.1.3 mogu se transportovati pod

ovim nazivom u svrhu prerade ili uklanjanja. Oni ne moraju biti obezbeeni od
nenamernog pranjenja, pod uslovom, da su preduzete mere za spreavanje opasnog
razvijanja pritiska i stvaranja opasne atmosfere. Otpadni aerosoli sa izuzetkom
nezaptivenih ili onih koji su jako deformisani moraju biti pakovani u skladu sa uputstvom
za pakovanje R003 i posebnom odredbom za pakovanje RR87, ili uputstvom za
pakovanje LP02 i posebnom odredbom za pakovanje L2. Propustljivi (nezaptiveni/ koji
cure) ili jako deformisani aerosoli moraju se transportovati u ambalai za spasavanje,
pod uslovom, da su preduzete sve mere za spreavanje opasnog razvijanja pritiska.
Napomena: U pomorskom transportu, otpadni aerosoli se ne mogu transportovati u
zatvorenim kontejnerima.
328
Ovaj naziv vai za patrone gorivih elija, koje sadre zapaljive tenosti ukljuujui
metanol ili rastvore metanol/voda. Patrona gorive elije je rezervoar, u kome se skladiti
goriva materija, a prazni se preko ventila u ureaj koji se napaja gorivim elijama, pri
tome ventil kontrolie pranjenje goriva u ureaj i ne sadri komponenate koje proizvode
elektrino punjenje. Patrona treba da je konstruisana i izraena tako da pod normalnim
transportnim ulovima sprei isticanje goriva.
Ovaj naziv vai za tipove konstrukcije patrona gorivih elija, za koje je, bez njihove
ambalae dokazano, da je uspeno izvreno ispitivanje unutranjeg pritiska pri pritisku
od 100 kPa (nadpritisak).
329
(Rezervisano)
330
Alkoholi, koji sadre proizvode od nafte (npr. benzin) do 5 %, transportuju se pod

nazivom UN 1987 ALKOHOLI, N.D.N.
331499
(Rezervisano)
500
UN 3064 nitroglicerin, rastvoren u alkoholu, sa vie od 1%, ali najvie 5% nitroglicerina,

pakovan u skladu sa uputstvom za pakovanje R300 u 4.1.4.1, je materija Klase 3.
501
Za naftalen, rastopljen, vidi UN 2304.
502
UN 2006 vetaka materija na bazi nitroceluloze, samozagrevajua, n.d.n., i UN 2002

ostaci celuloida, su materije Klase 4.2.
503
Za fosfor, beo ili uti, rastopljen, vidi UN 2447.
504
UN 1847 kalijumsulfid, hidrisan sa najmanje 30% kristalne vode, UN 1849 natrijum

sulfid, hidrisan sa najmanje 30% kristalne vode i UN 2949 natrijumhidrosulfid, hidrisan sa
najmanje 25% kristalne vode, su materije Klase 8.
505
UN 2004 magnezijumdiamid je materija Klase 4.2.
506
Zemnoalkalni metali i legure zemnoalkalnih metala u pirofornom obliku su materije Klase

4.2.
UN 1869 magnezijum ili legure magnezijuma sa vie od 50% magnezijuma u obliku
peleta, strugotine ili traka su materije Klase 4.1.
507
UN 3048 aluminijumfosfid pesticid sa aditivima za spreavanje razvijanja otrovnih

zapaljivih gasova su materije Klase 6.1.
508
UN 1871 titanhidrid i UN 1437 cirkonijumhidrid su materije Klase 4.1. UN 2870

aluminijum borhidrid je materija Klase 4.2.
509
UN 1908 rastvor hlorita je materija Klase 8.
510
UN 1755 rastvor hromne kiseline je materija Klase 8.
511
UN 1625 iva(II)nitrat, UN 1627 iva(I)nitrat i UN 2727 talijumnitrat su materije Klase 6.1.

Torijumnitrat, vrst, uranilnitratheksahidrat u rastvoru i uranilnitrat, vrst, su materije
Klase 7.
512
UN 1730 antimonpentahlorid, tean, UN 1731 antimonpentahlorid u rastvoru, UN 1732

antimonpentafluorid i UN 1733 antimontihlorid su materije Klase 8.
513
UN 0224 barijumazid, suv ili navlaen sa manje od 50% (masenih) vode je materija Klase
1. UN 1571 barijumazid, navlaen sa najmanje 50% (masenih) vode je materija Klase
4.1. UN 1854 legure barijuma, piroforne su materije Klase 4.2. UN 1445 barijumhlorat,
vrst, UN 1446 barijumnitrat, UN 1447 barijumperhlorat, vrst, UN 1448
barijumpermanganat, UN 1449 barijumperoksid, UN 2719 barijumbromat, UN 2741
1704
barijumhipohlorit sa vie od 22% aktivnog hlora, UN 3405 barijumhlorat, rastvor i UN

3406 barijumperhlorat, rastvor su materije Klase 5.1. UN 1565 barijumcijanid i UN 1884
barijumoksid, su materije Klase 6.1.
514
UN 2464 berilijumnitrat, je materija Klase 5.1.
515
UN 1581 smea hlorpikrina i metilbromida i UN 1582 smea hlorpikrina i metilhlorida, su

materije Klase 2.
516
UN 1912 metilhlorida i metilenhlorid, smea, je materija Klase 2.
517
UN 1690 natrijumflourid, vrst, UN 1812 kalijumfluorid, vrst, UN 2505 amonijumfluorid,

UN 2674 natrijumfluorosilikat, UN 2856 fluorosilikati, n.d.n., UN 3405 barijumhlorat, rastvor
i UN 3422 kalijumfluorid, rastvor, su materije Klase 6.1.
518
UN 1463 hromtrioksid, bezvodni, (hromna kiselina, vrsta) je materija Klase 5.1.
519
UN 1048 bromovodonik, bezvodni, je materija Klase 2.
520
UN 1050 hlorovodonik, bezvodni, je materija Klase 2.
521
vrsti hloriti i hipohloriti su materije Klase 5.1.
522
UN 1873 perhlorna kiselina u vodenom rastvoru sa vie od 50%, ali najvie 72%
(masenih) iste kiseline, je materija Klase 5.1. Rastvori perhlorne kiseline, koji sadre
vie od 72% (masenih) iste kiseline ili smee perhlorne kiseline sa drugim tenim
materijama izuzev vode, nisu dozvoljeni za transport.
523
UN 1382 kalijumsulfid, bezvodni i UN 1385 natrijumsulfid, bezvodni kao i njihovi hidrati sa

manje od 30% kristalne vode, kao i UN 2318 natrijumhidrosulfid sa manje od 25%
kristalne vode su materije Klase 4.2.
524
UN 2858 gotovi proizvodi od cirkonijuma sa debljinom od najmanje 18 m su materije

Klase 4.1.
525
Rastvori neorganskih cijanida sa ukupnim sadrajem cijanid jona vie od 30% se

svrstavaju u ambalanu grupu I, rastvori sa ukupnim sadrajem cijanid jona vie od 3%,
a ne vie od 30% se svrstavaju u ambalanu grupu II, a rastvori sa ukupnim sadrajem
cijanid jona vie od 0,3%, a ne vie od 3% u ambalanu grupu III.
526
UN 2000 celuloid se svrstava u Klasu 4.1.
528
UN 1353 vlakna i tkanine, impregnirane slabo nitrovanom nitrocelulozom, koja nisu

samozagrevajua, su predmeti Klase 4.1.
529
UN 0135 fulminat ive, navlaen sa ne manje od 20 % (masenih) vode, ili smee

alkohola i vode, je materija Klase 1. ivin(I)hlorid (kalomel) je materija Klase 9 (UN
3077).
530
UN 3293 hidrazin, vodeni rastvor sa ne vie od 37% (masenih) hidrazina, je materija

Klase 6.1.
531
Smee sa takom paljenja ispod 23 S sa vie od 55% nitroceluloze, bez obzira na

sadraj azota ili sa vie od 55% nitroceluloze sa sadrajem azota vie od 12,6% u suvoj
masi, su materije Klase 1 (vidi UN 0340 ili UN 0342) ili Klase 4.1.
532
UN 2672 amonijak u rastvoru sa najmanje 10% i najvie 35% amonijaka je materija

Klase 8.
533
UN 1198 formaldehid, rastvor, zapaljiv, je materija Klase 3. Rastvori formaldehida, koji

nisu zapaljivi, sa manje od 25% formaldehida ne podleu zahtevima ADR.
534
Iako benzin pod odreenim klimatskim uslovima na 50 S moe da ima parni pritisak
preko 110 kPa (1,10 bara) ali najvie 150 kPa (1,50 bara), on se i dalje mora smatrati
materijom, koja na 50 S ima parni pritisak od najvie 110 kPa (1,10 bara).
535
UN 1469 olovonitrat, UN 1470 olovoperhlorat, vrst i UN 3408 olovoperhlorat u ratvoru,su

materije Klase 5.1.
536
Za naftalen, vrst, vidi UN 1334.
537
UN 2869 titantrihlorid, smea koja nije piroforna, je materija Klase 8.
538
Za sumpor (u vrstom stanju) vidi UN 1350.
1705
539
Rastvori izocijanata sa takom paljenja ne manjom od 23S su materije Klase 6.1.
540
UN 1326 hafnijum u prahu, navlaen, UN 1352 titanijum u prahu, navlaen ili UN 1358
cirkonijum u prahu, navlaen, sa najmanje 25% vode, su materije Klase 4.1.
541
Meavine nitroceluloze, iji je sadraj vode, alkohola ili sredstava za plastifikaciju nii od
navedenih graninih vrednosti, su materije Klase 1.
542
Talk sa tremolitom i/ili aktinolitom je materija ovog naziva.
543
UN 1005 amonijak, bezvodni, UN 3318 amonijak u vodenom rastvoru, sa vie od 50%

amonijaka i UN 2073 vodeni rastvor amonijaka, sa vie od 35%, ali najvie 50%
amonijaka, su materije Klase 2. Rastvori amonijaka sa najvie 10% amonijaka ne
544
UN 1032 dimetilamin, bezvodni, UN 1036 etilamin, UN 1061 metilamin, bezvodni i UN

1083 trimetilamin, bezvodni, su materije Klase 2.
545
UN 0401 dipikrilsulfid, navlaen sa manje od 10% (masenih) vode, je materija Klase 1.
546
UN 2009 cirkonijum, suv, namotana ica, gotovi limovi ili trake u debljini manjoj od 18
m, je materija Klase 4.2. Cirkonijum, suv, namotana ica, gotovi limovi ili trake
minimalne debljine 254 m, ne podlee zahtevima ADR.
547
UN 2210 maneb ili UN 2210 preparati maneba u samozagrevajuem obliku su materije

Klase 4.2.
548
Hlorsilani, koji u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije Klase 4.3.
549
Hlorsilani sa takom paljenja ispod 23 S, koji u dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive

gasove, su materije Klase 3. Hlorsilani sa takom paljenja od 23 S ili veom, koji u
dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive gasove, su materije Klase 8.
550
UN 1333 cerijum u ploama, polugama ili ipkama je materija Klase 4.1.
551
Rastvori ovih izocijanata sa takom paljenja ispod 23 S su materije Klase 3.
552
Metali i legure metala u prakastom ili drugom zapaljivom obliku, koji su samozapaljivi,
su materije Klase 4.2. Metali i legure metala u prakastom ili drugom zapaljivom obliku,
koji u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije Klase 4.3.
553
Ova smea vodonikperoksida i persiretne kiseline, stabilizovana, kod laboratorijskih

ispitivanja (vidi Prirunik za ispitivanja i kriterijume, Deo II, odeljak 20), zatvorena ne sme
da detonira u kavitacionom (razreenom) stanju niti da deflagrira (brzo gori), a u
zatvorenom prostoru ni pri zagrevanju, niti usled dejstva eksplozije ne sme da pokazuje
bilo kakvu eksplozivnu snagu. Ovaj preparat mora biti termiki stabilan (temperatura
samoraspadanja 60 S ili via za komad za otpremu od 50 kg) i za desenzitivisanje treba
da sadri tenu materiju, koja je kompatibilna sa persiretnom kiselinom. Materije, koje
ne odgovaraju ovim kriterijumima, smatraju se materijama Klase 5.2 (vidi Prirunik za
ispitivanja i kriterijume, Deo II, odeljak 20.4.3 g).
554
Metalhidridi, koji u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije Klase 4.3. UN
2870 aluminijumborhidrid ili UN 2870 aluminijumborhidrid u ureajima je materija Klase
4.2.
555
Praina i prah metala, neotrovni, u obliku, u kom nisu samozapaljivi, ali koji u dodiru sa
vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije Klase 4.3.
556
Organometalna jedinjenja i njihovi rastvori, koji su samozapaljivi, su materije Klase 4.2.

Zapaljivi rastvori sa organometelnim jedinjenjima u koncentracijama, koje u dodiru sa
vodom ne razvijaju zapaljive gasove u opasnim koliinama, niti su samozapaljivi, su
materije Klase 3.
557
Praina i prah metala u pirofornom stanju su materije Klase 4.2.
558
Metali i legure metala u pirofornom stanju su materije Klase 4.2. Metali i legure metala,
koji u dodiru sa vodom ne razvijaju zapaljive gasove i nisu piroforni ni samozagrevajui,
ali su lako zapaljivi, su materije Klase 4.1.
559
Smee hipohlorita sa nekom soli amonijuma nisu dozvoljene za transport. UN 1791

hipohlorit u rastvoru je materija Klase 8.
560
UN 3257 zagrejana tena materija, n.d.n., na ili iznad 100S i za materije sa takom
paljenja, ispod njene take paljenja (ukljuujui rastopljen metal, rastopljenu so itd.), je
materija Klase 9.
1706
561
Hloroformijati sa preteno nagrizajuim osobinama su materije Klase 8.
562
Samozapaljiva organometalna jedinjenja su materije Klase 4.2. Organometalna

jedinjenja, koja u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, su materije Klase 4.3.
563
UN 1905 selenska kiselina je materija Klase 8.
564
UN 2443 vanadijumoksitrihlorid, UN
vanadijumtrihlorid su materije Klase 8.
565
U ovaj naziv spadaju nespecificirani otpaci, koji potiu od lekarskog/veterinarskog

tretmana ljudi/ivotinja ili iz biolokih istraivanja i kod kojih je mala verovatnoa, da
sadre materije Klase 6.2. Dekontaminirani kliniki otpaci ili otpaci koji potiu iz biolokih
istraivanja, koji su prethodno sadrali zarazne materije, ne podleu zahtevima Klase
6.2.
566
UN 2030 hidrazina, vodeni rastvor sa vie od 37% (masenih) hidrazina, je materija Klase
8.
567
Smee sa vie od 21% (zapreminskih) kiseonika svrstavaju se kao oksidirajue.
568
Barijumazid sa sadrajem vode koji je nii od propisane granine vrednosti je materija

Klase 1, UN 0224.
569579
580
(Rezervisano)
581
Ovo naziv obuhvata smee metilacetilena i propadijena sa ugljovodonikom, kao to su:
2444
vanadijumtetrahlorid
UN
2475
Vozila-cisterne, specijalna vozila i posebno opremljena vozila za transport terete u

rasutom stanju moraju sa obe strane i pozadi imati oznake prema 5.3.3. Kontejnercisterne, prenosive cisterne, specijalni kontejneri i posebno opremljeni kontejneri za
transport terete u rasutom stanju moraju biti opremljeni ovim oznakama sa sve etiri
strane.
Smea R1 ne sadri vie od 63% metilacetilena i propadiena po zapremini, a najvie

24% propana i propilena po zapremini, pri emu procenat zasienih ugljovodonika S4
mora iznositi najmanje 14% po zapremini;
Smea R2 ne sadri vie od 48% metilacetilena i propadiena po zapremini, a najvie
50% propana i propilena po zapremini, pri emu procenat zasienih ugljovodonika S4
mora iznositi najmanje 5% po zapremini;
kao i smee propadiena sa 1% do 4% metilacetilena.
Da bi bili ispunjeni zahtevi za popunjavanje transportnog dokumenta ( 5.4.1.1), po
potrebi, umesto tehnikih naziva mogu se koristiti izrazi "Smea R 1" ili "Smea R 2".
582
Ovaj naziv obuhvata, izmeu ostalog, smee gasova sa oznakom R..., kao to su:
Smea F1 na 70 S ima pritisak pare od najvie 1,3 MPa (13 bar) i na 50S gustinu, koja
nije nia od gustine dihlorfluorometana (1,30 kg/l);
Smea F2 na 70S ima pritisak pare od najvie 1,9 MPa (19 bar) i na 50S gustinu, koja
nije nia od gustine dihlordifluormetana (1,21 kg/l);
Smea F3 na 70S ima pritisak pare od najvie 3 MPa (30 bar) i na 50S gustinu, koja
nije nia od gustine hlordifluormetana (1,09 kg/l).
Napomena: Trihlorfluormetan (sredstvo za hlaenje R 11), 1,1,2-trihlor-1,2,2trifluoretan (sredstvo za hlaenje R 113), 1,1,1-trihlor-2,2,2-trifluoretan
(sredstvo za hlaenje R 113a), 1-hlor-1,2,2-trifluoretan (sredstvo za
hlaenje R 133) i 1-hlor-1,1,2-trifluoretan (sredstvo za hlaenje R 133b)
nisu materije Klase 2. One, meutim, mogu biti sastojci smea F1 do F3.
Da bi bili ispunjeni zahtevi za popunjavanje transportnog dokumenta ( 5.4.1.1), po
potrebi, umesto tehnikih naziva mogu se koristiti izrazi "Smea F1", "Smea F2" ili
"Smea F3".
583
Ovo naziv obuhvata, izmeu ostalog, smee, kao to su:

Smea A na 70 S ima pritisak pare od najvie 1,1 MPa (11 bar) i gustinu na 50S, koja
nije nia od 0,525 kg/l;
Smea A01 na 70 S ima pritisak pare od najvie 1,6 MPa (16 bar) i relativnu gustinu na
50S koja nije nia od 0,516 kg/l;
1707
Smea A02 na 70 S ima pritisak pare od najvie 1,6 MPa (16 bar) i relativnu gustinu na
Smea A0 na 70 S ima pritisak pare od najvie 1,6 MPa (16 bar) i gustinu na 50S koja
Smea A1 na 70 S ima pritisak pare od najvie 2,1 MPa (21 bar) i gustinu na 50S koja
Smea B1 na 70 S ima pritisak pare od najvie 2,6 MPa (26 bar) i relativnu gustinu na
Smea B2 na 70 S ima pritisak pare od najvie 2,6 MPa (26 bar) i relativnu gustinu na
Smea B na 70 S ima pritisak pare od najvie 2,6 MPa (26 bar) i gustinu na 50S koja
Smea C na 70 S ima parni pritisak od najvie 3,1 MPa (31 bar) i relativnu gustinu na
50S koja nije nia od 0,440 kg/l.
Da bi bili ispunjeni zahtevi za popunjavanje transportnog dokumenta (5.4.1.1), po potrebi,
umesto tehnikih naziva mogu se koristiti sledei izrazi:
- "Smea A" ili "Butan";
- "Smea A01" ili "Butan";
- "Smea A1";
- "Smea B1";
- "Smea B2";
- "Smea B";
- "Smea C" ili "Propan".
Za transport u cisternama trgovaki nazivi "butan" ili "propan" mogu se koristiti samo kao
dopuna.
584
Ovaj gas ne podlee zahtevima ADR, ako:

- je u gasovitom stanju;
- ne sadri vie od 0,5% vazduha;
- je sadran u metalnim kapsulama (patrone za sifone, patrone za penuave sifone),
bez nedostataka, koji bi mogli da umanje njihovu vrstinu;
- je obezbeena zaptivenost zatvaraa kapsule;
- kapsula ne sadri vie od 25 g ovog gasa;
3
- kapsula ne sadri vie od 0,75 g ovog gasa po cm zapremine.

585
Cinober ne podlee zahtevima ADR.
586
Hafnijum, titanijum i cirkonijum u prahu moraju da sadre vidljiv viak vode. Hafnijum,
titanijum i cirkonijum u prahu, navlaen, mehaniki proizvedeni sa veliinom estice od
najmanje 53 m, ili hemijski proizvedeni sa veliinom estice od najmanje 840 m, ne
587
Barijumstearat i barijumtitanat ne podleu zahtevima ADR.
588
Aluminijumbromid i aluminijumhlorid u vrstom hidratisanom obliku ne podleu zahtevima

ADR.
589
Smea kalcijumhipohlorita, suva sa sadrajem ne vie od 10% raspoloivog hlora, ne

podlee zahtevima ADR.
590
Gvoe(III)hlorid heksahidrat ne podlee zahtevima ADR.
591
Olovo sulfat sa najvie 3% slobodne kiseline ne podlee zahtevima ADR.
592
Neoiena prazna ambalaa (ukljuujui prazne IBC i praznu veliku ambalau) prazna
1708
vozila-cisterne, prazne demontane cisterne, prazne prenosive cisterne, prazne

kontejner-cisterne i prazne male kontejnere, koji su sadrali ovu materiju, ne podleu
zahtevima ADR.
593
Ovaj gas, koji je namenjen za hlaenje, npr. medicinskih ili biolokih uzoraka, koji su
sadrani u posudama sa dvostrukim zidovima, koji odgovaraju zahtevima uputstva za
pakovanje R203 (12) u 4.1.4.1, ne podlee zahtevima ADR.
594
Sledei predmeti, koji su proizvedeni i punjeni prema zahtevima zemlje proizvodnje i

upakovani u krutu spoljnu ambalau, ne podleu zahtevima ADR:
- UN 1044 aparati za gaenje poara, ako su opremljeni zatitom od nenamernog
pranjenja;
- UN 3164 predmeti, pod pneumatskim ili hidraulikim pritiskom, koji su konstruisani da
svojom vrstinom i izradom, izdre naprezanja vea od unutranjeg pritiska gasa
dejstvom prenosa snage.
596
Pigmenti kadmijuma kao to su kadmijumsulfidi, kadmijumsulfoselenidi i kadmijumove

soli viih masnih kiselina (npr. kadmijumstearat) ne podleu zahtevima ADR.
597
Rastvori siretne kiseline sa ne vie od 10% mase iste kiseline, ne podleu zahtevima
ADR.
598
Sledee baterije ne podleu zahtevima ADR:

(a) Nove baterije, ako;
- su obezbeene protiv klizanja, prevrtanja ili oteenja;
- su opremljene ureajima za noenje, izuzev ako su slagane, npr. na paletama;
- sa spoljne strane nema opasnih tragova luine ili kiseline;
- su obezbeene protiv kratkog spoja.
(b) Upotrebljene baterije, ako:
- su njihova kuita neoteenja;
- su obezbeene od isticanja, klizanja, prevrtanja ili oteenja, npr. slaganjem na
palete;
- sa spoljne strane nema opasnih tragova luine ili kiseline;
- su obezbeene protiv kratkog spoja.
"Upotrebljene baterije" podrazumevaju one, koje se nakon normalne upotrebe
transportuju radi reciklae.
599
Proizvodi i instrumenti, koji sadre najvie 1 kg ive, ne podleu zahtevima ADR.
600
Vanadijumpentoksid, stvrdnut i rastopljen, ne podlee zahtevima ADR.
601
Farmaceutski proizvodi (lekovi) spremni za upotrebu, koji su proizvedeni i pakovani za

maloprodaju ili distribuciju za linu upotrebu ili za upotrebu u domainstvu, ne podleu
zahtevima ADR.
602
Fosforsulfidi, koji nisu osloboeni belog ili utog fosfora, nisu dozvoljeni za transport.
603
Cijanovodonik, bezvodni, koji ne odgovara opisu za UN 1051 ili UN 1614, nije dozvoljen
za transport. Cijanovodonik (cijanovodonina kiselina) sa manje od 3% vode je stabilan,
ako pH vrednost iznosi 2.5 0.5 i ako je tenost jasna i bezbojna.
604
Amonijumbromat i njegovi vodeni rastvori kao i smee bromata sa soli amonijuma nisu
605
Amonijumhlorat i njegovi vodeni rastvori kao i smee hlorata sa soli amonijuma nisu
606
Amonijumhlorit i njegovi vodeni rastvori kao i smee hlorita sa soli amonijuma nisu
607
Smee kalijumnitrata i natrijumnitrita sa soli amonijuma nisu dozvoljeni za transport.
608
Amonijumpermanganat i njegovi vodeni rastvori kao i smee permanganata sa soli

amonijuma nisu dozvoljene za transport.
609
Tetranitrometan, koji nije osloboen od zapaljivih neistoa, nije dozvoljen za transport.
610
Transport ove materije je zabranjen, ako sadri vie od 45% cijanovodonika.
1709
611
Amonijumnitrat sa sadrajem sagorivih materija veim od 0,2% (ukljuujui organske

materije kao ekvivalent ugljenika) nije dozvoljen za transport, izuzev ako je sastojak neke
materije ili predmeta Klase 1.
612
(Rezervisano)
613
Rastvor hlorne kiseline sa sadrajem veim od 10% hlorne kiseline ili smee hlorne
kiseline sa bilo kojom tenom materijom izuzev vode nije dozvoljen za transport.
614
2,3,7,8-tetrahlordibenzo-1,4-dioksin (TCDD), u koncentracijama, koje

kriterijumima u 2.2.61.1 smatraju vrlo otrovnim, nije dozvoljen za transport.
615
(Rezervisano)
616
Materije sa sadrajem tenog estera azotne kiseline veim od 40%, moraju da izdre
ispitivanje na iznojavanje navedeno u odeljku 2.3.1.
617
Dodatno za tip eksploziva, na komadu za otpremu je potrebno navesti trgovaki naziv

eksploziva.
618
U posudama sa sadrajem buta-1,2-diena, koncentracija kiseonika u gasovitoj fazi ne

3
sme da premai 50 ml/m .
619622
(Rezervisano)
623
UN 1829 sumportrioksid mora biti stabilizovan dodavanjem inhibitora. Sumportrioksid,

najmanje 99,95% ist, sme se transportovati i bez inhibitora u cisternama, pod uslovom
da se njegova temperatura odrava na 32,5S ili iznad toga. Pri transportu ove materije
bez inhibitora u cisternama na najmanjoj temperaturi materije od 32,5S, u prevoznom
dokumentu mora biti naveden "TRANSPORT NA NAJMANjOJ TEMPERATURI
PROIZVODA OD 32,5S ".
625
Komadi za otpremu sa ovim predmetima moraju biti jasno obeleeni sa: "UN 1950
AEROSOLI".
626631
(Rezervisano)
632
Ova materija se smatra kao samozapaljiva (piroforna).
633
Komadi za otpremu i mali kontejneri koji sadre ovu materiju moraju biti obeleeni na
sledei nain: "DRATI UDALjENO OD SVAKOG IZVORA PALjENjA". Ovo obeleavanje
mora biti navedeno na jednom od zvaninih jezika zemlje otpreme, a ako taj jezik nije
engleski, nemaki, ili francuski, tada mora biti navedeno jo i na engleskom, nemakom
ili francuskom, izuzev ako meunarodni sporazumi izmeu zemalja koje obuhvata
transport ne propisuju neto drugo.
634
(Brisano)
635
Komadi za otpremu sa ovim predmetima moraju da imaju listicu opasnosti prema uzorku
9, samo ako je predmet u potpunosti zatvoren u ambalau, sanduk ili u neko drugo
sredstvo, koje spreava brzu identifikaciju predmeta.
636
(a) Upotrebljene litijumske elije i baterije, koje se sakupljaju i predaju na transport

izmeu potroakih mesta sakupljanja i objekta za preradu, zajedno sa drugim
elijama ili baterijama koje nisu litijumske ili same, ne podleu zahtevima ADR, ako
ispunjavaju sledee kriterijume:
se
prema
i) bruto teina svake litijumske elije ili baterije ne premauje 250 g;

ii) ako su ispunjeni propisi uputstva za pakovanje R903b (2)
(b) elije sadrane u opremi ne smeju se u toku transporta toliko isprazniti, da napon u
otvorenom strujnom kolu padne ispod 2 volta ili ispod dve treine napona
neispranjene elije, u zavisnosti od toga koji je od ova dva napona manji.
(c) Komadi za otpremu sa upotrebljenim elijama ili baterijama u neobeleenim
ambalaama, moraju biti obeleeni sa natpisom "UPOTREBLjENE LITIJUMSKE
BATERIJE";
637
Genetski modifikovani mikroorganizmi i genetski modifikovani organizmi su oni, koji nisu

opasni po ljude i ivotinje, ali koji mogu izmeniti ivotinje, biljke, mikrobioloke materije i
ekosisteme na nain, koji se ne moe pojaviti u prirodi.
Genetski modifikovani mikroorganizmi ili genetski modifikovani organizmi ne podleu
1710
zahtevima ADR, ako je njihova upotreba odobrena od nadlenih organa zemlje porekla,
1
tranzita i odredita .
ive ivotinje, kimenjaci ili beskimenjaci, ne smeju se koristiti za transportovanje
materija klasifikovanih u ovaj UN-broj, izuzev ako se ova materija ne moe na neki drugi
nain transportovati.
Pri prevozu lako kvarljivih materija pod ovim UN brojem, neophodno je navesti
odgovarajue uputstvo npr.: "HLAENjE NA +2S /+4S" ili "TRANSPORT U
ZAMRZNUTOM STANjU" ili "NE ZAMRZAVATI"
638
Ova materija je srodna sa samoreagujuim materijama (vidi 2.2.41.1.19).
639
Vidi 2.2.2.3. kd klasifikacije 2F UN 1965, napomena 2.
640
Fizike i tehnike osobine navedene u koloni (2) tabele A Poglavlja 3.2, odreuju razliite
kdove cisterni za transport materija jedne te iste ambalane grupe u ADR cisternama.
Radi identifikacije ovih fizikih i tehnikih osobina proizvoda koji se transportuju u
cisterni, posebno za transporte u ADR cisternama uz ve propisane informacije u
transportnom dokumentu moraju se dodati i sledei podaci:
"Posebna odredba 640X" pri emu "X" je odgovarajue veliko slovo, koje se pojavljuje
koloni (6) Tabele A Poglavlja 3.2 nakon ukazivanja na posebnu odredbu 640.
Ovaj podatak se moe izostaviti kod transporta u tipu cisterne, koja za materiju odreene
ambalane grupe odreenog UN-broja zadovoljava najstroe zahteve.
642
Ukoliko to nije dozvoljeno u okviru 1.1.4.2, ovo naziv Model propisa UN ne moe se
koristiti za transport ubriva u rastvoru sa slobodnim amonijakom.
643
Liveni asfalt ne podlee zahtevima koji vae za Klasu 9.
644
Ova materija je dozvoljena za transport pod uslovom da:

1.
se za materiju koja se transportuje u 10 %-nom vodenom rastvoru pH vrednost

nalazi izmeu 5 i 7;
2.
rastvor ne sadri vie od 0,2% sagorivih materija ili jedinjenja hlora u koliinama kod
kojih nivo hlora premauje 0,02%.
645
Klasifikacioni kd pomenut u koloni (3b) Tabele A, Poglavlja 3.2, moe se koristiti samo
uz odobrenje izdato od strane nadlenog organa Ugovorne Strane ADR pre transporta.
Ako je svrstavanje u podklasu sprovedeno prema postupku iz 2.2.1.1.7.2, nadleni
organ moe da zahteva da se standardna klasifikacija preispita na osnovu podataka
dobijenih iz ispitivanja serije 6 Prirunika za ispitivanja i kriterijume, Deo I, odeljak 16.
646
Ugalj aktiviran vodenom parom ne podlee zahtevima ADR.
647
Transport vinskog sireta (sire dobijeno vrenjem) i siretne kiseline u prehrambenom

kvalitetu sa ne vie od 25% po masi, iste kiseline, podlee samo sledeim zahtevima:
(a) Ambalae, ukljuujui IBC i velike ambalae, kao i cisterne moraju biti proizvedene
od nerajueg elika, koji je trajno otporan na koroziju usled dejstva vinskog sireta i
siretne kiseline u prehrambenom kvalitetu;
(b) Ambalae, ukljuujui IBC i velike ambalae, kao i cisterne moraju najmanje jednom
godinje da budu podvrgnute vizuelnoj kontroli od strane vlasnika. Rezultati ove
kontrole se moraju beleiti i uvati najmanje godinu dana. Oteene ambalae,
ukljuujui IBC i velike ambalae, kao i cisterne ne smeju se puniti;
(c) Ambalae, ukljuujui IBC i velike ambalae, kao i cisterne moraju biti punjene na
nain da se proizvod ne prosipa ili da se ne zalepi na spoljnu povrinu.
(d) Zaptivke i zatvarai moraju biti otporni na dejstvo vinskog sireta i siretne kiseline
u prehrambenom kvalitetu. Ambalae, ukljuujui IBC i velike ambalae, kao i
cisterne moraju biti hermetiki zatvoreni od strane pakera i/ili punioca, tako da pod
normalnim transportnim uslovima ne doe do curenja;
(e) Kombinovana ambalaa sa unutranjom ambalaom od stakla ili plastike (vidi
Vidi posebno deo C Direktive br. 2001/18 EC Evropskog Parlamenta i Saveta o namernom
oslobaanju genetski modifikovanih organizama u ivotnu sredinu i za ukidanje Direktive 90/220/EEC
(Slubeni list Evropskih zajednica br. L 106 od 17. aprila 2001. godine, stranice 8 do 14), u kojoj je
utvren postupak za izdavanje odobrenja za Evropske Zajednice.
1711
4.1.4.1 uputstvo za pakovanje R001), koja ispunjava opte zahteve za ambalau iz

4.1.1.1, 4.1.1.2, 4.1.1.4, 4.1.1.5, 4.1.1.6, 4.1.1.7 i 4.1.1.8, se moe koristiti;
Ostale odredbe ADR ne vae.
648
Proizvodi impregnirani ovim pesticidom, kao tanjiri od kartona, papirne trake, kuglice od
vate, plastine ploe, u hermetiki zatvorenim omotima ne podleu zahtevima ADR.
649
Za odreivanje poetne take kljuanja, kao to je navedeno pod 2.2.3.1.3 ambalane

2
grupe I, odgovara postupak ispitivanja prema standardu ASTM D86-01 .
Materije koje prema odreivanju po ovom postupku imaju poetnu taku kljuanja iznad
35 C, su materije ambalane grupe II i klasifikuju se u skladu sa primenjivim nazivom
ove grupe ambalae.
650
Otpad, koji se sastoji od ostataka ambalae, ovrsnulih i tenih ostataka boje, mogu se
transportovati pod uslovima ambalane grupe II. Dodatno zahtevima za UN 1263,
ambalana grupa II, otpad se takoe moe pakovati i transportovati kako sledi:
(a) Otpad moe biti pakovan u skladu sa uputstvom za pakovanje R002 iz 4.1.4.1 ili
uputstvom za pakovanje IBC06 iz 4.1.4.2;
(b) Otpad moe biti pakovan u fleksibilne IBC tipa 13N3, 13N4 i13N5 u sabirnu
ambalau sa punim zidovima;
(c) Ispitivanje ambalae i IBC navedeno pod (a) i (b) moe se izvriti u skladu sa
zahtevima Poglavlja 6.1 ili 6.5, a prema potrebi, za vrste materije na nivou
ispitivanja za ambalanu grupu II.
Ispitivanja treba izvriti na ambalai i IBC, pripremljenim za transport koji je punjen
reprezentativnim uzorcima otpada;
(d) Transport u rasutom stanju je dozvoljen u pokrivenim vozilima sa punim stranicama,
zatvorenim kontejnerima sa punim stranicama ili u velikim pokrivenim kontejnerima
sa punim stranicama. Konstrukcija vozila ili kontejnera mora biti zaptivena, na primer
pomou odgovarajue i dovoljno vrste unutranje obloge.
(e) Ako se otpad transportuje prema uslovima ove posebne odredbe, teret mora biti
deklarisan u transportnom dokumentu u skladu sa 5.4.1.1.3, kako sledi: "OTPAD,
UN 1263 BOJA, 3, II".
651
Posebna odredba V 2 (1) se ne primenjuje, ako neto eksplozivna masa po prevoznoj

jedinici ne premauje 4000 kg, pod uslovom da neto eksplozivna masa po vozilu ne
premauje 3000 kg.
652
Posude od austenitskog nerajueg elika, posude od feritnog i austenitskog elika

(dupleks elik) i zavarivane titanijumske posude, koje ne odgovarju zahtevima poglavlja
6.2, ali su izraene i dozvoljene za upotrebu, kao rezervoari za pogonska goriva za
vazdune balone sa vruim vazduhom ili za cepeline, prema nacionalnim zahtevima za
vazduni saobraaj i koje su putene u upotrebu pre 1. jula 2004. godine (datum prvog
ispitivanja), smeju se transportovati u drumskom saobraaju, pod uslovom da
ispunjavaju sledee uslove:
(a) Opte odredbe odeljka 6.2.1 moraju biti ispunjeni;
(b) Konstrukcija i izrada posuda mora biti odobrena za upotrebu u vazdunom
saobraaju od nacionalnog nadlenog organa za vazduni saobraaj;
(c) Kao odstupanje od 6.2.1.1.1, proraunski pritisak mora biti izveden iz smanjene
najvee temperature okoline od +40S; u ovom sluaju:
(i)
kao odstupanje od 6.2.1.1.2, boce mogu biti proizvedene od valjanog i

arenog komercijalno istog titanijuma sa najmanjim zahtevima Rm 450
MPa, A 20% (A = istezanje nakon loma);
(ii)
posude od austeniskog nerajueg elika i posude od feritnog i austenistkog

elika (dupleks elik) mogu se koristiti sa vrednou naprezanja do najvie
85% garantovane najmanje granice rastezanja (Re) na propraunskom
pritisku izvedenog iz smanjene temperature okoline od +40S;
Standardni postupak ispitivanja za destilaciju naftnih proizvoda na atmosferskom pritisku "Standard

Test Method for Distillation of Petroleum Products at Atmospheric Pressure" objavljen 2001. godine
od strane ASTM International.
1712
(iii)
posude moraju biti opremljene sa ureajem za rastereenje pritiska, koji ima

nominalni podeeni pritisak od 26 bara; ispitni pritisak ovih posuda ne sme biti
manji od 30 bara;
(d) ako se odstupanja od stava (c) ne mogu primeniti, posude moraju biti konstruisane
za nominalnu temperaturu od 65S i opremljene ureajem za rastereenje pritiska
sa nominalnim podeenim pritiskom, utvrenog od nadlenog organa zemlje
upotrebe.
(e) glavno telo posude mora biti obloeno spoljnim vodonepropusnim zatitnim slojem
od najmanje 25 mm debljine, koji se sastoji od trvde pene ili slinog materijala;
(f) tokom transporta posuda mora biti obezbeena u sanduku od letvi ili u dodatnom
sigurnosnom ureaju;
(g) posude moraju biti obeleene jasnim i vidljivim listicama, na kojima je navedeno, da
su posude dozvoljene samo za upotrebu u vazdunim balonima sa vruim
vazduhom i u cepelinima;
(h) rok upotrbe (od datuma prvog ispitivanja) ne sme da premai 25 godina.
653
Transport ovog gasa u bocama sa zapreminom do najvie 0.5 litara, ne podlee drugim
zahtevima ADR, pod uslovom da su ispunjeni sledei kriterijumi, da:
- su primenjene odredbe za konstrukciju i ispitivanje boca;
- su boce pakovane u spoljnu ambalau, koja odgovara minimalnim zahtevima Dela 4,
za kombinovanu ambalau. Opte odredbe za pakovanje u 4.1.1.1, 4.1.1.2 i 4.1.1.5 do
4.1.1.7 moraju biti primenjene;
- boce nisu pakovane zajedno sa drugim opasnim teretom;
- ukupna masa komada za otpremu ne premauje 30 kg; i
- svaki komad za otpremu je jasno i trajno obeleen natpisom "UN 1013". Ova oznaka
je prikazana unutar kvadrata postavljenog na vrh oivienog linijom dimenzija
najmanje 100 mm x 100 mm.
1713
Poglavlje 3.4
Izuzea u vezi sa transportom opasnog tereta pakovanog u
3.4.1
Opte odredbe
3.4.1.1
Ambalaa koja se koristi prema 3.4.3 do 3.4.6 mora da odgovara samo optim odredbama
4.1.1.1, 4.1.1.2 i 4.1.1.4 do 4.1.1.8.
3.4.1.2
Najvea ukupna masa ne sme da premai 30 kg za kombinovanu ambalau i 20 kg za

unutranje ambalae koje su oduhvaene rastegljivom i steuom folijom.
Napomena: Ogranienje za kombinovanu ambalau se ne primenjuje ako je naveden LQ5.
U zavisnosti od najvieg ogranienja predvienog u 3.4.1.2 i individualnog ogranienja
predvienog u tabeli 3.4.6, opasni teret moe da se pakuje zajedno sa drugim predmetima i
materijama, pod uslovom da pri oslobaanju istih ne doe do opasne reakcije.
Ako je u koloni (7) Tabele A Poglavlja 3.2 za neku odreenu materiju ili predmet naveden kd
" LQ0", ova materija ili predmet, ako je pakovana u ogranienim koliinama, nije izuzeta ni
od jedne primenljive odredbe Priloga A i B, ukoliko nita drugo u ovim prilozima nije
predvieno.
Ako je u koloni (7) Tabele A Poglavlja 3.2 za neku odreenu materiju ili predmet naveden jedan
od kdova " LQ1" ili " LQ2", i ukoliko u ovom poglavlju nije propisano nita drugo, za transport
ove materije ili predmeta ne vae odredbe ostalih poglavlja ADR, pod uslovom, da:
(a) se uzimaju u obzir odredbe iz 3.4.5 (a) do (c); u smislu ovih odredbi, predmeti se smatraju
kao da su unutranja ambalaa;
(b) unutranja ambalaa ispunjava uslove iz 6.2.1.2, 6.2.4.1 i 6.2.4.3.
Ako je u koloni (7) Tabele A Poglavlja 3.2 za neku odreenu materiju naveden kd " LQ3", i
ukoliko u ovom poglavlju nije propisano nita drugo, za transport ove materije ili predmeta ne
vae odredbe ostalih poglavlja ADR, pod uslovom, da:
(a) se materija transportuje u kombinovanoj ambalai, pri emu je dozvoljena sledea spoljna
ambalaa:
- burad od elika ili aluminijuma sa pokretnim poklopcem;
- kanisteri od elika ili aluminijuma sa pokretnim poklopcem;
- burad od perploe ili kartona;
3.4.1.3
3.4.2
3.4.3
3.4.4
3.4.5
- burad ili kanisteri od plastike sa pokretnim poklopcem;

- sanduci od prirodnog drveta, perploe, MDF-medijapan ploe, kartona, plastike, elika ili
aluminijuma;
i da su tako konstruisani da ispunjavaju odgovarajue zahteve za izradu iz 6.1.4;
(b) se ne premauje najvea dozvoljena koliina punjenja po unutranjoj ambalai, koja je
navedena u datom sluaju, u koloni (2) ili (4), a po komadu za otpremu u koloni (3) ili (5),
tabele 3.4.6;
(c) je svaki komad za otpremu trajno i jasno obeleen:
i) UN-brojem tereta koji sadri, koji je naveden u koloni (1) Tabele A Poglavlja 3.2, iza slova
" UN";
ii) kod razliitog tereta sa razliitim UN-brojevima u jednom istom komadu za otpremu:
- sa UN-brojem tereta koji sadri, iza slova " UN ", ili
3
- slovima "LQ " .
Ove oznake moraju biti prikazane unutar kvadrata postavljenog na vrh oivienog linijom,
dimenzija najmanje 100 mm x 100 mm. Debljina linije koja oiviava kvadrat treba da bude
najmanje 2 mm; brojevi (oznake) treba da budu visine najmanje 6 mm; Ako je u jednom
komadu za otpremu sadrano vie materija razliitih UN-brojeva, kvadrat mora biti dovoljno
velik da prihvati sve UN brojeve. Ako veliina komada za otpremu zahteva, dimenzije se mogu
smanjiti, pod uslovom da ova oznaka ostane dovoljno jasno vidljiva.
Ako je u koloni (7) Tabele A Poglavlja 3.2 za neku odreenu materiju naveden jedan od
kdova "LQ4" do "LQ19" i "LQ22" do "LQ28", ukoliko u ovom poglavlju nije propisano nita
drugo, za transport ove materije ne vae odredbe ostalih poglavlja ADR, pod uslovom da:
Slova "LQ" su skraenice engleskog izraza "Limited Quantities" (ograniene koliine). Slova "LQ" nisu
dozvoljena prema kdu IMDG ili Tehnikim instrukcijama ICAO.
1714
(a) se materija transportuje:

- u kombinovanoj ambalai prema propisima odeljka 3.4.4 (a); ili
- u unutranjoj ambalai od metala ili plastike, koja nije lomljiva ili se ne moe lako
probiti, i koja je obavijena sa rastegljivom i stezuom folijom;
3.4.6
(b) se ne premauje najvea dozvoljena koliina punjenja po unutranjoj ambalai, koja je

navedena u datom sluaju, u koloni (2) ili (4), a po komadu za otpremu u koloni (3) ili (5),
tabele 3.4.6;
(c) je svaki komad za otpremu jasno i trajno obeleen kao to je navedeno u 3.4.4 (c).
Tabela
(a)
Kombinovana ambalaa
Najvea dozvoljena koliina punjenja
Kd
Unutranja ambalaa, koja je

obavijena sa rastegljivom i steuom
(b)
folijom
Najvea
dozvoljena koliina punjenja
po unutranjoj
ambalai
po komadu za
otpremu
po unutranjoj
ambalai
po komadu za
otpremu
(2)
(3)
(4)
(5)
(1)
LQ 0
Bez izuzea prema uslovima u 3.4.2
LQ 1
120 ml
120 ml
LQ 2
1I
1I
(c)
500 ml
LQ 4
(c)
3l
LQ 5(c)
5l
(c)
5l
1I
LQ 7
5l
5l
LQ 8
3 kg
500 g
LQ 9
6 kg
3 kg
LQ 10
500 ml
500 ml
LQ 11
500 g
500 g
LQ 12
1 kg
1 kg
LQ 13
1I
1I
LQ 14
25 ml
25 ml
LQ 15
100 g
100 g
LQ 16
125 ml
LQ 17
500 ml
2l
100 ml
2l
LQ 18
1 kg
4 kg
500 g
4 kg
LQ 19
5 kg
LQ 20
(Rezervisano)
(Rezervisano)
(Rezervisano)
(Rezervisano)
LQ 21
(Rezervisano)
(Rezervisano)
(Rezervisano)
(Rezervisano)
LQ 22
1I
500 ml
LQ 23
3 kg
1 kg
LQ 24
6 kg
2 kg
LQ 3
LQ 6
(c)
(d)
LQ 25
1I
nije dozvoljeno
neogranieno
5 kg
1 kg
1 kg
Kombinovana ambalaa
Najvea dozvoljena koliina punjenja
po unutranjoj
ambalai
(1)
(d)
1I
125 ml
(a)
Kd
nije dozvoljeno
1I
po komadu za
otpremu
(2)
Unutranja ambalaa, koja je

obavijena sa rastegljivom i steuom
(a)
folijom
Najvea
dozvoljena koliina punjenja
po unutranjoj
ambalai
(3)
2l
(4)
LQ 26
500 ml
500 ml
LQ 27
6 kg
6 kg
LQ 28
3l
3I
1715
po komadu za
otpremu
(5)
2l
(a)
(b)
Vidi 3.4.1.2.
Vidi 3.4.1.3.
(c)
3.4.7
U sluaju homogenih smea sa sadrajem vode Klase 3, navedene koliine se odnose

samo na materije Klase 3, koje su sadrane u ovim smeama.
(d)
Za UN 2315, UN 3151, UN 3152, i UN 3432 ako se transportuju u aparatima, koliine ne
smeju biti prekoraene po unutranjoj ambalai u svakom pojedinanom aparatu. Aparat
se mora transportovati u ambalai koja je nepropusna za tenost, i kompletan komad za
otpremu mora odgovarati odeljku 3.4.4 (c). Za aparate se ne smeju koristiti umeci sa
rastegljivom i steuom folijom.
Sabirna ambalaa, koja sadri komade za otpremu prema 3.4.3, 3.4.4 ili 3.4.5. mora prema
zahtevima odeljka 3.4.4. (c) imati oznaku za svaki opasni teret koji je sadran u sabirnoj
ambalai, izuzev ako su vidljive reprezentativne oznake za sve opasne terete sadrane u
sabirnoj ambalai.
1716
DEO 4
Odredbe koje se odnose na pakovanje i
cisterne
1717
Poglavlje 4.1
Upotreba ambalae, IBC ambalae i velike ambalae
4.1.1
4.1.1.1
4.1.1.2
4.1.1.3
4.1.1.4
Opte odredbe za pakovanje opasnog tereta u ambalau, IBC ambalau i veliku

ambalau
Napomena: Opte odredbe ovog odeljka vae za pakovanje tereta Klase 2, 6.2 i 7 samo ako
je to navedeno u 4.1.1.16 (Klasa 2), 4.1.8.2 (Klasa 6.2), 4.1.9.1.5 (Klasa 7) i u
primenjivim uputstvima za pakovanje u odeljku 4.1.4 (Uputstva za pakovanje
R201 i R202 za Klasu 2 kao i R620, R621, R650, IBC620 i LP621 za Klasu 6.2).
Opasan teret mora biti upakovan u ambalau, ukljuujui IBC ambalau i veliku ambalau
dobrog kvaliteta, koja mora biti dovoljno jaka, da izdri udare i naprezanja, koji mogu nastati
pod normalnim uslovima transporta, ukljuujui pretovar izmeu transportnih jedinica i izmeu
transportnih jedinica i skladita, kao i svako skidanje sa palete ili vaenje iz neke sabirne
ambalae radi runog ili mehanikog rukovanja. Ambalaa, ukljuujui IBC ambalau i veliku
ambalau, mora biti tako izraena i zatvorena, da je pod normalnim transportnim uslovima
spreeno svako oslobaanje sadraja iz ambalae, pripremljene za transport, naroito usled
vibracije, promene temperature, vlanosti ili pritiska (na primer, izazvanih visinskim
razlikama). Ambalaa, ukljuujui IBC ambalau i veliku ambalau mora biti zatvorena u
skladu sa uputstvima dobijenim od proizvoaa. U toku transporta na spoljanosti
ambalae, IBC ambalae i velike ambalae ne sme biti nikakvih opasnih ostataka. Ovi
odredbe vae, ukoliko su primenjive, za novu, ponovo upotrebljenu, popravljenu i
prepravljenu ambalau, i za novu i ponovo upotrebljenu, popravljenu ili prepravljenu IBC
ambalau, kao i novu ili ponovo upotrebljenu veliku ambalau.
Delovi ambalae, IBC ambalae i velike ambalae, koji su u neposrednom dodiru sa
opasnim teretom:
(a) ne smeju biti nagrieni ili osetno oslabljeni dejstvom opasnog tereta; i
(b) ne smeju izazivati opasno dejstvo, npr. katalitiku reakciju ili reakciju sa opasnim teretom.
Ukoliko je potrebno, ambalaa mora imati odgovarajuu unutranju oblogu ili obradu.
Napomena: Za hemijsku kompatibilnost plastine ambalae, ukljuijui IBC, proizvedene od
polietilena, vidi 4.1.1.19.
Ukoliko u ADR nije nita drugo predvieno, svaka ambalaa, ukljuujui IBC ambalau i veliku
ambalau, izuzev unutranje ambalae, mora odgovarati tipu konstrukcije, koji je zavisno od
sluaja, uspeno ispitan u skladu sa zahtevima odeljaka 6.1.5, 6.3.2, 6.5.6, ili 6.6.5. Ambalaa
za koje se ne zahteva ispitivanje navedena je u 6.1.1.3.
Ako se ambalaa, ukljuujui IBC ambalau i veliku ambalau puni tenim materijama, mora
ostati slobodan prostor, da usled irenja tene materije, prouzrokovano temperaturama koje
mogu nastupiti u toku transporta, ne doe ni do oslobaanja tene materije niti do trajne
deformacije ambalae. Ukoliko ne postoje posebni zahtevi, ambalaa ne sme biti sasvim
napunjena tenim materijama na temperaturi od 55 C. Meutim, u svakoj IBC ambalai,
mora ostati dovoljno slobodnog prostora, da bi se obezbedilo, da na srednjoj temperaturi
sadraja od 50 C nije napunjeno vie od 98% njegove zapremine za vodu. Ukoliko nije
drugaije predvieno, za temperaturu punjenja od 15 C, najvei stepen punjenja se
odreuje kako sledi:
(a)
Taka kljuanja (poetak kljuanja) materije
u C
Stepen punjenja u % zapremine ambalae
< 60
60
< 100
100
< 200
200
< 300
300
90
92
94
96
98
ili
(b) stepen punjenja =
98
% zapremine ambalae
1 (50 tF )
U ovoj formuli predstavlja srednji kubni koeficijenat irenja tene materije izmeu 15 C i
50 C; tj., za maksimalno poveanje temperature od 35 C.
se izraunava prema formuli:
d 15 d 50
35 d 50
1718
Pri emu d15 i d50 predstavljaju relativne gustine1 tene materije na 15 C i 50 C, a tF

srednju temperaturu tene materije u momentu punjenja.
4.1.1.5
4.1.1.5.1
4.1.1.6
4.1.1.7
4.1.1.7.1
4.1.1.8
4.1.1.8.1
4.1.1.9
Unutranja ambalaa mora biti tako upakovana u spoljnu ambalau, da pod normalnim
transportnim uslovima ne moe doi do njenog loma ili probijanja, ili do isputanja sadraja u
spoljnu ambalau. Unutranja ambalaa, koja sadri tene materije treba da se pakuje sa
zatvaraem okrenutim nagore i da je u skladu sa oznakama za pokazivanje pravaca propisanih
u 5.2.1.9 smetena u spoljnu ambalau. Lomljiva unutranja ambalaa ili takva, koja se moe
lako probiti, kao to su posude od stakla, porcelana, keramike, ili odreene plastine
materije, itd., mora biti obezbeena u spoljnoj ambalai sa odgovarajuim materijalom za
zatitu. Prilikom oslobaanja sadraja ne sme biti u veoj meri ugroena zatitna osobina tog
materijala.
Ako je spoljna ambalaa neke meovite ambalae ili velike ambalae uspeno ispitana sa
razliitim tipovima unutranjih ambalaa, takve razliite unutranje ambalae mogu biti takoe
zajedno obuhvaene spoljnom ambalaom ili velikom ambalaom. Osim toga, bez
podvrgavanja komada za otpremu daljim ispitivanjima, dozvoljene su sledee promene na
unutranjoj ambalai, pod uslovom da je odran isti nivo karakteristika,:
(a) Unutranja ambalaa sa istim ili manjim dimenzijama moe se koristiti, pod uslovom da:
(i) je unutranja ambalaa sline konstrukcije kao to je ispitana unutranja ambalaa
(npr. oblik okrugao, pravougaoni itd.);
(ii) materijal, koji je korien za unutranju ambalau (staklo, plastika, metal, itd.)
pokazuje istu ili veu otpornost na udar ili slaganje od originalno ispitivane unutranje
ambalae;
(iii) unutranja ambalaa ima iste ili manje otvore i da je zatvara sline konstrukcije (npr.
poklopac sa navojem, podesivi zatvara, itd.);
(iv) je korien dodatni materijal za zatitu u dovoljnoj koliini, za popunjavanje praznih
meuprostora radi spreavanja znaajnijih pomeranja unutranje ambalae; i
(v) su unutranje ambalae u spoljnoj ambalai usmerene u istom pravcu kao i u
ispitanim ambalaama.
(b) Manji broj ispitane unutranje ambalae ili alternativnih tipova unutranje ambalae
navedene u prethodnom stavu (a), mogu se koristiti, pod uslovom, da je dodat dovoljan
materijal za popunjavanje praznog meuprostora radi spreavanja znaajnijih pomeranja
unutranjih ambalaa.
Opasan teret ne sme biti pakovan zajedno sa opasnim ili drugim teretom u istoj spoljnoj
ambalai ili u velikoj ambalai, ako oni meusobno opasno reaguju a da pri tome
prouzrokuju sledee:
(a) sagorevanje ili razvijanje znaajne toplote;
(b) razvijanje zapaljivih , zaguljivih oksidirajuih ili otrovnih gasova;
(c) stvaranje nagrizajuih materija;
(d) stvaranje nestabilnih materija.
Napomena: Za posebne odredbe za zajedniko pakovanje vidi odeljak 4.1.10.
Zatvarai ambalaa, koje sadre navlaene ili razreene materije, moraju biti takvi, da
procentualni udeo tene materije (vode, rastvaraa ili sredstva za razblaivanje) u toku
transporta ne padne ispod propisane granine vrednosti.
Ako su na IBC ambalai nametena dva ili vie sistema zatvaranja jedan za drugim, tada se
najpre zatvara onaj koji je najblii materiji koja se transportuje.
Ako se u komadu za otpremu razvije nadpritisak usled oslobaanja gasa iz sadraja (zbog
porasta temperature ili iz drugih razloga), ambalaa ili IBC ambalaa moe biti opremljeno
ureajem za odzraivanje, pod uslovom, da osloboeni gas ne predstavlja opasnost npr. zbog
svoje otrovnosti, zapaljivosti ili osloboene koliine.
Ureaj za odzraivanje mora biti ugraen, ako na osnovu normalnog raspadanja materije moe
doi do stvaranja opasnog nadpritiska. Ureaj za odzraivanje mora biti tako konstruisan, da je
spreeno oslobaanje tenih materija kao i prodiranje stranih materija u onom poloaju
ambalae ili IBC ambalae koji je predvien za transport, pod normalnim transportnim
uslovima.
Napomena: Odzraivanje komada za otpremu u vazdunom saobraaju nije dozvoljeno.
Tene materije se mogu puniti samo u unutranju ambalau, koja je dovoljno otporna da izdri
unutranji pritisak, koji se moe pojaviti pod normalnim transportnim uslovima.
Nova, preraena ili ponovo upotrebljena ambalaa, ukljuujui IBC ambalau i veliku
ambalau, ili prepravljenu ambalau i popravljenu ili redovno odravanu IBC ambalau, prema
potrebi, moraju izdrati ispitivanja propisana u 6.1.5, 6.3.2, 6.5.6 ili 6.6.5. Pre punjenja i predaje
Umesto gustine u ovom poglavlju se primenjuje relativna gustina (d).
1719
4.1.1.10
na transport, svaka ambalaa, ukljuujui IBC ambalau i veliku ambalau, mora biti
pregledana, da bi se utvrdilo, da ne postoji korozija, neistoa i drugo oteenje, a svaka IBC
ambalaa mora biti pregledana u pogledu ispravnog funkcionisanja opreme za opsluivanje.
Svaka ambalaa, koja pokazuje znake smanjene otpornosti u poreenju sa ispitanim tipom
konstrukcije, ne sme biti vie koriena ili mora biti tako popravljena, da moe da izdri
ispitivanje koje je predvieno za taj tip konstrukcije. Svaka IBC ambalaa, koja pokazuje znake
smanjene otpornosti u poreenju sa ispitanim tipom konstrukcije, ne sme biti vie koriena ili
mora biti tako popravljena ili redovno odravana, da moe da izdri ispitivanje koje je
predvieno za tip konstrukcije.
Tene materije se smeju puniti samo u ambalau, ukljuujui IBC ambalau, koja je dovoljno
otporna da izdri unutranji pritisak, koji moe da se razvije pod normalnim transportnim
uslovima. Ambalaa i IBC ambalaa na ijim oznakama je ispisan ispitni hidrauliki pritisak
prema 6.1.3.1 (d), i 6.5.2.2.1, mogu se puniti samo tenom materijom, iji je pritisak pare;
(a) toliki, da ukupan nadpritisak u ambalai ili IBC ambalai (tj. pritisak pare tereta kojom se
puni plus parcijalni pritisak vazduha ili drugih inertnih gasova, umanjen za 100 kPa) na 55
C, koji je odreen na osnovu maksimalnog stepena ispunjenosti prema 4.1.1.4 i temperature punjenja od 15 C, ne prekorauje 2/3 ispitnog pritiska koji je ispisan na
ambalai; ili
(b) na 50 C manji od 4/7 zbira ispitnog pritiska koji je ispisan na ambalai uvean za 100
kPa; ili
(c) na 55 C manji od 2/3 zbira ispitnog pritiska koji je ispisan na ambalai uvean za 100
kPa.
Metalna IBC ambalaa namenjena za transport tenih materija, ne sme se koristiti za transport
tenih materija, iji je pritisak pare vei od 110 kPa, (1,1 bar) na 50 C ili 130 kPa (1,3 bar) na
55 C.
Primeri za ispitne pritiske, koji treba da budu ispisani na ambalai, ukljuujui IBC
ambalau, a koji su izraunati prema 4.1.1.10 (c)
UN
broj
Naziv materije
Klasa Amba- Vp55 (Vp55 x (Vp55 x

Zahtevani
Najnii
najnii ispitani
ispitni
1,5)
lana (kPa) 1,5)
(kPa)
pritisak
pritisak
minus
grupa
(nadpritisak) (nadpritisak)
100
prema
koji mora
(kPa)
6.1.5.5.4 (c) bude ispisan
(kPa)
na ambalai
(kPa)
2056 Tetrahidrofuran
II
70
105
100
100
2247 n-Dekan
III
1,4
2,1
-97,9
100
100
6.1
III
164
246
146
146
150
199
299
199
199
250
1593 Dihlormetan
1155 Dietiletar
Napomena 1:
4.1.1.11
4.1.1.12
Za iste tene materije pritisak pare na 55 C (Vp 55) se esto moe uzeti iz
tabela, koje su objavljene u naunoj literaturi.
2: Najnii ispitni pritisci navedeni u tabeli odnose se samo na primenu podataka
u 4.1.1.10 (c), to znai da navedeni ispitni pritisak mora biti 1,5 puta vei od
pritiska pare na 55 C umanjen za 100 kPa. Ako je na primer, ispitni pritisak
za n-Dekan odreen prema 6.1.5.5.4 (a), najnii ispitni pritisak koji treba
navesti moe biti manji.
3: Za dietiletar najmanji ispitni pritisak koji se zahteva u 6.1.5.5.5 iznosi 250 kPa.
Prazna ambalaa, ukljuujui IBC ambalau i veliku ambalau, koja su sadrala neki opasan
teret, podlee istim zahtevima kao i puna ambalaa, izuzev ako su preduzete odgovarajue
mere za iskljuivanje svake opasnosti.
Svaka ambalaa, navedena Poglavlju 6.1, koja je namenjena za tene materije, mora uspeno
da bude podvrgnuta odgovarajuem ispitivanju zaptivenosti, i mora biti u stanju da ispuni
odreeni nivo ispitivanja naveden u 6.1.5.4.3;
(a) pre prve upotrebe za transport;
(b) nakon prerade ili prepravke svake ambalae pre ponovne upotrebe za transport;
Za ovo ispitivanje nije neophodno, da je ambalaa opremljena zatvaraima. Unutranja posuda
kombinovane (sastavljene) ambalae moe biti ispitivana bez spoljne ambalae, pod uslovom,
da to ne ugroava rezultate ispitivanja.
1720
4.1.1.13
4.1.1.14
4.1.1.15
4.1.1.16
4.1.1.17
4.1.1.18
4.1.1.18.1
4.1.1.18.2
4.1.1.18.3
Ovo ispitivanje se ne zahteva za:

- unutranju ambalau meovite ambalae ili velike ambalae;
- unutranje posude meovite ambalae (staklo, porcelan, keramika), koje su obeleene u
skladu sa 6.1.3.1. (a) (ii) znakom "RID/ADR";
- ambalau od tankog lima, koja je obeleena u skladu sa 6.1.3.1. (a) (ii) znakom "RID/ADR".
Ambalaa, ukljuujui IBC ambalau, za vrste materije, koje se mogu pretvoriti u teno
stanje na temperaturama, do kojih dolazi u toku transporta, mora takoe biti sposobna da
ovu materiju zadri i u tenom stanju.
Ambalaa, IBC ambalau, za prakaste ili zrnaste materije mora biti nepropusna za prainu ili
opremljena unutranjom oblogom.
Ukoliko nadleni organ nije drugaije propisao, za plastinu burad i kanistere, kruta IBC
ambalaa i kombinovana (sastavljena) IBC ambalaa sa plastinom unutranjom posudom,
period korienja dozvoljen za transport opasnog tereta iznosi pet godina, raunajui od
datuma njihove izrade, izuzev ako je zbog vrste materije koja se u njima transportuje, propisan
krai period korienja.
Ambalaa, ukljuujui IBC ambalau i veliku ambalau, koji su obeleeni prema 6.1.3, 6.2.5.8,
6.2.5.9, 6.3.1, 6.5.2 ili 6.6.3, ali su odobreni za upotrebu u dravi koja nije Ugovorna Strana
ADR, mogu se koristiti i za transporte po ADR.
Eksplozivi i predmeti sa eksplozivnom materijom, samoreagujue materije i organski
peroksidi
Ukoliko u ADR nije suprotno propisano, ambalaa, ukljuujui IBC ambalau i veliku ambalau,
koje se koriste za teret Klase 1, za samoreagujue materije Klase 4.1 i za organske perokside
Klase 5.2, mora odgovarati odredbama srednje grupe opasnosti (ambalana grupa II).
Upotreba ambalae za spaavanje
Oteeni, neispravni, nezaptiveni komadi za otpremu ili oni koji ne odgovaraju propisima, ili
opasan teret koji su rasut ili izliven, moe se transportovati u ambalai za spaavanje pomenut
u 6.1.5.1.11. To ne iskljuuje upotrebu ambalae veih dimenzija odgovarajueg tipa i
odgovarajue vrstine, pod uslovom, da su ispunjeni zahtevi iz 4.1.1.18.2 i 4.1.1.18.3.
Odgovarajue mere moraju biti preduzete radi spreavanja prekomernog pomeranja oteenih
ili nezaptivenih komada za otpremu unutar ambalae za spaavanje. Ukoliko ambalaa za
spaavanje sadri tene materije, mora se dodati dovoljna koliina inertnog materijala za
apsorbovanje, da bi se eliminisalo izlivanje slobodne tenosti.
Neophodno je preduzeti odgovarajue mere za spreavanje stvaranja opasnog pritiska.
4.1.1.19
Verifikacija hemijske kompatibilnosti plastine ambalae, ukljuujui IBC ambalau,

izjednaavanjem materije kojom se puni sa standardnim tenostima
4.1.1.19.1
Podruje primene
4.1.1.19.2
Za polietilensku ambalau prema 6.1.5.2.6 i za polietilensku IBC ambalau prema 6.5.6.3.5,

hemijska kompatibilnost sa materijom kojom se puni se moe verifikovati izjednaavanjem sa
standardnim tenostima, sledei postupke utvrene u 4.1.1.19.3 do 4.1.1.19.5 uz korienje
spiska u tabeli 4.1.1.19.6, pod uslovom, da je odreeni tip konstrukcije ispitan sa ovim
standardnim tenostima u skladu sa odeljkom 6.1.5 ili 6.5.6, uzimajui u obzir odeljak 6.1.6 i da
su ispunjeni uslovi iz 4.1.1.19.2. Ako nije mogue izjednaavanjem u skladu sa ovim stavom,
hemijska kompatibilnost se dokazuje ispitivanjem tipa konstrukcije u skladu sa 6.1.5.2.5 ili
laboratorijskim ispitivanjem u skladu sa 6.1.5.2.7. za amablau, i u skladu sa 6.5.6.3.3 odn.
6.5.6.3.6 za IBC ambalau.
Napomena: Nezavisno od odredbi ovog stava, upotreba ambalae, ukljuujui IBC ambalau,
za neku posebnu materiju kojom se puni, podlee ogranienjima Tabele A
Poglavlja 3.2, i uputstvima za pakovanje 4.1.
Uslovi
Relativna gustina materije kojom se puni ambalaa (IBC ambalaa)ne sme da prekorai
onu(e), odgovarajue(ih) standardne(ih) tenosti koja(e) se koristi(e) za odreivanja visine pri
ispitivanju na pad, uspeno sprovedenom prema 6.1.5.3.4 ili 6.5.6.9.4 i mase pri ispitivanju na
slaganje, uspeno sprovedenom prema 6.1.5.6 ili, ukoliko je neophodno, prema 6.5.6.6.
Pritisak pare materije kojom se puni ambalaa (IBC ambalaa) na 50 C ili 55 C, ne sme da
prekorai onaj(e) pritisak, odgovarajue(ih) standardne(ih) tenosti koja(e) se koristi(e) za
odreivanje pritiska pri ispitivanju unutranjeg hidraulinog pritiska, uspeno sprovedenom
prema 6.1.5.5.4 ili 6.5.6.8.4.2. U sluaju da je materije kojom se puni ambalaa (IBC
ambalaa), izjednaena sa kombinacijom standardnih tenosti, odgovarajue vrednosti
materija, koje se koriste za punjenje, ne smeju prekoraiti najmanje vrednosti asimilovanih
standardnih tenosti, koje su izvedene iz ispitivanja visine pada, mase za slaganje i
unutranjeg ispitnog pritiska.
1721
4.1.1.19.3
Primer: UN broj 1736 Benzoilhlorid je izjednaen sa kombinacijom standardnih tenosti

"Smea ugljovodonika i rastvora sredstva za kvaenje". Benzoilhlorid ima pritisak pare na 50
C od 0,34 kPa i relativnu gustinu priblino 1,2. Ispitivanje tipa konstrukcije za plastinu burad i
kanistere esto se sprovodi na najmanjem ispitnom nivou koji se zahteva. U praksi to znai, da
se ispitivanje na slaganje odreene vrste ambalae obino sprovodi sa optereenjem za
slaganje, koji odgovara relativnoj gustini od 1,0 za "smeu ugljovodonika" i relativnoj gustini od
1,2 za "rastvor sredstva za kvaenje" (vidi definiciju standardnih tenosti u 6.1.6). Dakle u
ovom sluaju, hemijska kompatibilnost za taj ispitani tip konstrukcije ne bi bio dokazan za
Benzoilhlorid, zbog neadekvatnog nivoa ispitivanja tipa konstrukcije sa standardnom tenou
"smee ugljovodonika". (Poto u veini sluajeva, primenjeni unutranji hidrauliki ispitni
pritisak nije manji od 100 kPa, pritisak pare Benzoilhlorida je na zadovoljavajui nain pokriven
nivoom ispitivanja prema 4.1.1.10).
Svi sastojci materije kojom se puni ambalaa (IBC ambalaa), a koja moe biti rastvor, smea,
ili preparat, kao to su sredstva za kvaenje u sredstvima za ienje ili dezinfekciju, nezavisno
od toga, da li su opasni ili bezopasni, moraju biti ukljueni u postupak izjednaavanja.
Postupak izjednaavanja materije
Pri svrstavanju materije kojom se puni ambalaa (IBC ambalaa), meu materije ili grupe
materija iz spiska izjednaavanja navedenih u tabeli 4.1.1.19.6, moraju se preduzeti sledei
koraci (vidi i emu u crteu 4.1.1.19.1):
(a) Klasifikuj materiju za punjenje, u skladu sa postupkom i kriterijumima Dela 2 (odreivanje
UN broja i ambalane grupe);
(b) Potrai UN broj u koloni (1) tabele 4.1.1.19.6, ukoliko je tamo sadran;
(c) Ako postoji vie naziva za ovaj UN broj, izaberi red koji se slae sa podacima za
ambalanu grupu, koncentraciju, taku paljenja, prisustvo sastojaka koji nisu opasni, itd.
pomou informacija koje se nalaze u kolonama (2a), (2b) i (4).
Ako to nije mogue, hemijska kompatibilnost se mora dokazati u skladu sa 6.1.5.2.5 ili
6.1.5.2.7 za ambalau, i u skladu sa 6.5.6.3.3 ili 6.5.6.3.6 za IBC (meutim, za vodene
rastvore vidi 4.1.1.19.4);
(d) Ako UN broj i ambalana grupa materije za punjenje, odreene prema taki (a) nije
ukljuen u spisak izjednaavanja, hemijska kompatibilnost se mora dokazati u skladu sa
6.1.5.2.5 ili 6.1.5.2.7 za ambalau, i u skladu sa 6.5.6.3.3 ili 6.5.6.3.6 za IBC;
(e) Primeni "Pravilo za zajedniki naziv", opisano u 4.1.1.19.5, ako je to navedeno u koloni (5)
izabranog reda;
(f) Hemijska kompatibilnost materije za punjenje, moe se smatrati da je dokazana uzimajui
u obzir odredbe navedene u 4.1.1.19.1 i 4.1.1.19.2, ako je poimenino navedena materija
izjednaena sa standardnom tenosti ili kombinacijom standardnih tenosti u koloni (5) i
tip konstrukcije odobren za tu standardnu tenost (tenosti).
1722
Crte 4.1.1.19.1:
ema za izjednaavanje materije za punjenje sa standardnim tenostima
Klasifikacija materije prema Delu

2 sa ciljem utvrivanja UN broja i
ambalane grupe
NE
neophodna su dalja
ispitivanja (vidi
4.1.1.19.1)
Da li su UN broj i
ambalana grupa
sadrani u spisku
izjednaavanja?
DA
Da li je materija ili
grupa mate-rija
poimenino
navedena u spisku
izjednaavanja ?
DA
DA
Da li je u spisku
navedena standardna tenost ili
kombinacija
standardnih
tenosti?
NE
hemijska
kompatibilnost se
smatra da je
dokazana, ako je
ispitivanje tipa
konstrukcije
ambalee/ IBC
sprovedeno sa
navedenim
standardnim
tenostima; to vai,
po potrebi, i za
vodene rastvore
materija.
NE
Nastavak sa "Pravilom za zajednike nazive "
4.1.1.19.4
Vodeni rastvori
Vodeni rastvori materija i grupa materija, koje su izjednaene sa jednom ili vie standardnih
tenosti u skladu sa 4.1.1.19.3, takoe mogu biti izjednaeni sa ovim standardnim
tenostima, pod uslovom da su ispunjeni sledei kriterijumi;
(a) vodeni rastvor moe biti svrstan u isti UN broj kao materija koja je navedena u spisku
izjednaavanja u skladu sa kriterijumima iz 2.1.3.3, i
(b) vodeni rastvor nije posebno poimenino naveden na drugom mestu u spisku
izjednaavanja u 4.1.1.19.6, i
(c) ne nastupa nikakva hemijska reakcija izmeu opasne materije i vode kao rastvaraa.
Primer: Vodeni rastvor UN 1120 tert-Butanol;
- Sam isti tert-Butanol je svrstan u standardne tenosti "siretna kiselina" u spisku
izjednaavanja.
- Vodeni rastvori tert-Butanola mogu se u skladu sa 2.1.3.3, Klasifikovati pod UN broj
1120 BUTANOLI, jer vodeni rastvor tert-Butanola se ne razlikuje od naziva iste
materije u odnosu na Klasu, ambalanu(e) grupu(e) ili fiziko stanje. Osim toga, UN
broj 1120 BUTANOLI, nije izriito ogranien na istu materiju, a i vodeni rastvori ovih
materija nisu posebno poimenino drugaije navedeni u Tabeli A Poglavlja 3.2 kao i u
spisku izjednaavanja.
- UN 1120 BUTANOLI ne reaguju sa vodom pod normalnim transportnim uslovima.
Shodno tome, vodeni rastvori UN broj 1120 tert-Butanol mogu se svrstati u standardne
1723
4.1.1.19.5
tenosti "siretna kiselina"

Pravilo za zajednike nazive
Za izjednaavanje tereta za punjenje, za koji je u rubrici (5) naveden "Pravilo za zajednike
nazive", moraju se preduzeti sledei koraci i ispuniti sledei kriterijumi (vidi emu
4.1.1.19.2):
(a) Izvri postupak izjednaavanja za svaki opasan sastojak rastvora, smee ili preparata
u skladu sa 4.1.1.19.3 uzimajui u obzir preduslove iz 4.1.1.19.2. Kod naziva po
vrstama, neki sastojci se mogu zanemariti za koje je poznato da nemaju tetna dejstva
na polietilene visoke gustine (npr. vrsti pigmenti u UN 1263 BOJE ili DODATNI
MATERIJALI ZA BOJE);
(b) Rastvor, smea ili preparat se ne moe izjednaiti sa standardnim tenostima, ako:
(i) UN broj i ambalana grupa jednog ili vie opasnih sastojaka nije sadran u spisku
izjednaavanja; ili
(ii) je u rubrici (5) spiska izjednaavanja navedeno "Pravilo za zajednike nazive" za
jedan ili vie opasnih sastojaka; ili
(iii) (sa izuzetkom UN 2059 NITRORCELULOZA U RASTVORU, ZAPALjIVA) se
klasifikacioni kd jednog ili vie njenih opasnih sastojaka razlikuje od onih u
rastvoru, smei ili preparatu.
Ako su svi opasni sastojci navedeni u spisku izjednaavanja i iji su klasifikacioni
kdovi u skladu sa klasifikacionim kdovima samog rastvora, smee i preparata, i svi
opasni sastojci su izjednaeni sa istom standardnom tenosti ili u kombinacijom
standardnih tenosti u rubrici (5), moe se smatrati da je hemijska kompatibilnost
rastvora, smee ili preparata dokazana, uzimajui u obzir 4.1.1.19.1.i.4.1.1.19.2:
(d) Ako su svi opasni sastojci navedeni u spisku izjednaavanja i iji su klasifikacioni
kdovi u skladu sa klasifikacionim kdovima samog rastvora, smee i preparata, ali su
u rubrici (5) navedene razliite standardne tenosti, moe se smatrati da je hemijska
kompatibilnost dokazana, samo za sledee kombinacije standardnih tenosti,
uzimajui u obzir 4.1.1.19.1.i.4.1.1.19.2:
(i) voda/azotna kiselina 55 %; sa izuzetkom neorganske kiseline sa klasifikacionim
kdom C1, koja je svrstana u standardne tenosti "voda ";
(ii) voda/rastvor sredstvo za kvaenje;
(iii) voda/siretna kiselina;
(iv) voda/smea ugljovodonika;
(v) voda/n-butilacetat n-butilacetat zasieni rastvor sredstva za kvaenje.
(e) U okviru ovog pravila, kompatibilnost se ne smatra da je dokazana za druge
standradne tenosti od onih koje su navedene pod (d) kao i za sve sluajeve
navedene pod (b). U takvim sluajevima hemijska kompatibilnost se mora dokazati
drugim sredstvima (vidi 4.1.1.19.3 (d)).
Primer 1:
Smea od UN 1940 TIOGLIKOLNA KISELINA (50%) i UN 2531
METAKRILNA KISELINA, STABILIZOVANA (50%); klasifikacija smee UN
3265 NAGRIZAJUA KISELA ORGANSKA TENA MATERIJA, N.D.N.
- U spisku izjednaavanja ukljueni su i UN brojevi sastojaka kao i UN brojevi smee;
- Iste klasifikacione kdove imaju i sastojci kao i smea: C3;
(c)
- UN 1940 TIOGLIKOLNA KISELINA je asimilovana u standardnu tenost "siretna

kiselina" a UN 2531 METAKRILNA KISELINA, STABILIZOVANA je asimilovana u
standardnu tenost "n-Butilacetat sa n-Butialcetat zasieni rastvor sredstva za
kvaenje". Prema taki (d) nije dozvoljena kombinacija standardnih tenosti. Hemijska
kompatibilnost smee mora biti dokazana drugim sredstvima.
2: Smea od UN 1793 IZOPROPILFOSOFORNA KISELINA (50%) i UN
FENOLSULFONSKA KISELINA, TENA (50%); klasifikacija smee UN 3265
NAGRIZAJUA ORGANSKA KISELA TENA MATERIJA, N.D.N.
- U spisku izjednaavanja ukljueni su i UN brojevi sastojaka kao i UN brojevi smee;
- Iste klasifikacione kdove imaju i sastojci kao i smea: C3;
- UN 1793 IZOPROPILFOSOFORNA KISELINA je izjednaen sa standardnom tenosti
"rastvor sredstva za kvaenje" i UN 1803 FENOLSULFONSKA KISELINA, TENA je
izjednaena sa standardnom tenosti "voda". Prema taki (d) je to dozvoljena kombinacija
standardnih tenosti. Shodno tome, hemijska kompatibilnost za ove smee se moe
smatrati dokazanom, pod uslovom da je tip konstrukcije dozvoljen za standardne tenosti
"rastvor sredstva za kvaenje" i "voda".
Primer
1724
1725
Crte 4.1.1.19.2: ema "Pravilo za zajednike nazive "
Pojedinani i zajedniki nazivi, rastvori,

smee, preparati sa navodom
"Pravilo za zajedniki naziv "
u spisku izjednaavanja
NE
Da li su ukljueni
nazivi u spisak
izjednaavanja za sve
sastojke rastvora,
smea ili preparata
preparata?
DA
Da li svi sastojci
imaju iste
klasifikacione kdove
kao rastvori, smee
ili preparati?
NE
DA
DA
Da li su svi sastojci
izjednaeni sa istom
standardnom tenosti,
odn. sa kombinacijom
standardnih tenosti ?
Da li su svi sastojci
odvojeno ili zajedno
izjednaeni sa
jednom od
kombinacija standardnih tenosti
nastvaku?
NE
NE
Neophodna
su dalja
ispitivanja
DA
DA
Hemijska kompatibilnost se smatra dokazanom, ako je tip konstrukcije ambalae/IBC ispitan
sa navedenim standarnim tenostima.
Dozvoljena kombinacija standardnih tenosti:
voda/azotna kiselina 55%, sa izuzetkom neorganskih kiselina klasifikacionog kda S1,

koji je svrstan u standardne tenosti "voda"
voda/ rastvor sredstva za kvaenje;
voda/siretna kiselina;
voda/rastvor ugljovodonika;
voda/n-butilacetat n-butilacetat zasien rastvorom sredstva za kvaenje
1726
4.1.1.19.6
Spisak izjednaavanja
U sledeoj tabeli (spisku izjednaavanja) opasne materije su navedene po rastuem redosledu
UN brojeva. Po pravilu, svaki red obrauje jednu materiju, pojedinani ili zajedniki naziv koji je
svrstan u odreeni UN broj. Meutim, za isti UN broj mogu se koristiti narednih nekoliko redova,
ako materije, koje pripadaju istom UN broju imaju razliite nazive (npr. pojedini izomeri grupe
materija), razliite hemijske osobine, razliite fizike osobine i/ili razliite transportne uslove. U
tom sluaju pojedinani ili zajedniki naziv unutar postojee ambalane grupe, je poslednji koji je
naveden u ovom nizu redova.
Kolone (1) do (4) tabele 4.1.1.19.6 slede slinu strukturu kao i Tabela A Poglavlja 3.2, i koriste
se za identifikaciju materije u svrhu ovog pododeljka. Poslednja kolona navodi standardnu(ne)
tenost(i) sa kojom se materija moe izjednaiti.
Objanjenja za pojedine kolone:
Kolona (1)
UN broj
Kolona (2a)
Sadri UN broj
- opasne materije, ako je materija svrstana u sopstveni specifini UN broj,
ili
- zajednikog naziva, u koji je svrstana opasna materija koja nije
poimenino navedena u skladu sa kriterijumima Dela 2 ("Algoritam
odluivanja").
Zvanian naziv materije ili tehniki naziv
Sadri ime materije odn. ime pojedinanog naziva, koji moe da pokriva
razliite izomere, ili ime samog zajednikog naziva.
Kolona (2b)
Navedeni naziv moe da se izvede iz zvaninog naziva

Opis
Sadri opisan tekst kao razjanjenje podruja primene naziva, u
sluajevima kada su klasifikacija, uslovi transporta i/ili hemijska
kompatibilnost materije razliiti.
Kolona (3a)
Klasa
Kolona (3b)
Sadri broj Klase, pod iji pojam spada opasna materija. Ovaj broj Klase se
dodeljuje u skladu sa postupkom i kriterijumima Dela 2.
Klasifikacioni kd
Kolona (4)
Sadri klasifikacioni kd opasne materije u skladu sa postupkom i

kriterijumima Dela 2.
Ambalana grupa
Kolona (5)
Sadri broj(brojeve) ambalane grupe (I, II, III) u koju su svrstane opasne
materije. Ovi brojevi ambalanih grupa su dodeljeni u skladu sa postupkom i
kriterijumima Dela 2. Odreene materije nisu svrstane u ni u jednu
ambalanu grupu.
Standardna tenost
Ova kolona sadri ili standardnu tenost ili kombinaciju standardnih tenosti
sa kojom se materija moe izjednaiti, ili upuuje na pravilo za zajednike
nazive u 4.1.1.19.5.
1727
Tabela 4.1.1.19.6:
UN
broj
Zvanian naziv materije

ili tehniki naziv
Spisak izjednaavanja
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3
(3b)
F1
FT1
3.1.2
(1)
1090
(2a)
Aceton
Klasifi
kacioni
kd
2.2
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
II
Standardna tenost
(5)
Smea uglovodonika
Napomena: primenjivo
je samo, ako je
dokazano, da
permeabilitet
(propustljivost) materije
iz predvienog komada
za otpremu ima
prihvatljiv nivo
n-Butilacetati/
n-butilacetatom zasien
rastvor sredstva za
kvaenje
1093
Akrilonitril,
stabilizovan
1104
Amilacetat
isti izomeri i
smea izomera
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1105
Pentanoli
isti izomeri i
smea izomera
F1
II/III
1106
Amilamin
isti izomeri i
smea izomera
FC
II/III
1109
Amilformijati
isti izomeri i
smea izomera
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
Smea ugljovodonika i
rastvora sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1120
Butanoli
F1
II/III
Siretna kiselina
1123
Butilacetati
isti izomeri i
smea izomera
isti izomeri i
smea izomera
F1
II/III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1125
n-Butilamin
FC
II
1128
n-Butilformijat
F1
II
1129
Butiraldehid
F1
II
smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
Smea ugljovodonika
1133
Lepila
F1
I/II/III
koja sadre zapaljivu

tenost
1728
Pravilo za zajednike
nazive
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifi
kacioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
F1
I/II/III
nazive
Cikloheksan
F1
II
Smea ugljovodonika
1146
Ciklopentan
F1
II
Smea ugljovodonika
1153
Etilenglikoldietiletar
F1
III
1154
Dietilamin
FC
II
1158
Diizopropilamin
FC
II
1160
Dimetilamin, vodeni
rastvor
FC
II
1165
Dioksan
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
i
smea ugljovodonika
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
1169
Ekstrakti, aromatini, teni
F1
I/II/III
nazive
1170
Etanol (etilalkohol) ili

etanol, rastvor (etilalkohol,
rastvor)
Etilenglikolmonoetil-etar
F1
II/III
Siretna kiselina
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
i
smea ugljovodonika
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
i smea ugljovodonika
1139
Rastvor za povrinsku
zatitu
1145
1171
1172
( ukljuujui
povrinski tretmani ili
oblaganja koja se
koriste u industrijske
ili druge svrhe, kao
to su zatitni premaz
karoserije ili zatitni
premaz buradi)
vodeni rastvor
Etilenglikolmonoetiletaracetat
1729
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
1173
Etilacetat
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za kvaenje
1177
2-Etilbutilacetat
F1
III
n-Butilacetati/
1178
2-Etilbutiraldehid
F1
II
Smea ugljovodonika
1180
Etilbutirat
F1
III
n-Butilacetati/
1188
Etilenglikolmonometiletar
F1
III
n-Butilacetati/
i
smea ugljovodonika
1189
Etilenglikolmonometiletara
cetat
F1
III
n-Butilacetati/
i
smea ugljovodonika
1190
Etilformijat
F1
II
n-Butilacetati/
1191
Oktilaldehidi
F1
III
Smea ugljovodonika
1192
Etillaktat
F1
III
n-Butilacetati/
1195
Etilpropionat
F1
II
n-Butilacetati/
1197
Ekstrakti aroma, teni
F1
I/II/III
Pravilo za zajednike nazive
1198
Formaldehid, rastvor,
zapaljiv
FC
III
Siretna kiselina
isti izomeri i
smea izomera
vodeni rastvor, taka

paljenja od 23 C do
60 C
1730
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
F1
III
Smea ugljovodonika
F1
III
Smea ugljovodonika
ultra lako
F1
III
Smea ugljovodonika
odgovara standardu
EN 590:2004 ili sa
takom paljenja ne
viom od 100 C
F1
III
Smea ugljovodonika
F1
II
Smea ugljovodonika
isti izomeri i
smea izomera
F1
II
Smea ugljovodonika
Heksaldehid
Heksani
n-Heksaldehid
isti izomeri i
smea izomera
3
3
F1
F1
III
II
Smea ugljovodonika
1210
tamparske boje ili

dodatne materije za boju
zapaljive, ukljuujui
razreivae i
rastvarae
tamparskih boja)
F1
I/II/III
nazive
1212
Izobutanol
(izobutilalkohol)
F1
III
Siretna kiselina
1213
Izobutilacetat
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1214
Izobutilamin
FC
II
1216
Izookteni
F1
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
1219
Izopropanol
(izopropilalkohol)
F1
II
Siretna kiselina
1220
Izopropilacetat
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1221
Izopropilamin
FC
1223
Kerozin
F1
III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
1224
3,3-Dimetil-2-butanon
F1
II
Smea ugljovodonika
1202
Dizel gorivo
1202
Gazol
1202
Ulje za loenje, lako
1202
Ulje za loenje, lako
1203
Benzin ili gorivo za Oto

motore
1206
Heptani
1207
1208
odgovara standardu
EN 590:2004 ili sa
takom paljenja ne
vie od 100 C
taka paljenja ne vie
od 100 C
isti izomeri i
smea izomera
1731
Smea ugljovodonika
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
(3b)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
nazive
Siretna kiselina
1224
Ketoni, teni, n.d.n.
F1
II/III
1230
Metanol
FT1
II
1231
Metilacetat
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1233
Metilamilacetat
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1235
Metilamin, vodeni rastvor
FC
II
1237
Metilbutirat
F1
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1247
Metilmetakrilat, monomer,
stabilizovan
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1248
Metilpropionat
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1262
Oktani
isti izomeri i
smea izomera
F1
II
Smea ugljovodonika
1263
Boje ili dodatni materijali

za boje
F1
I/II/III
nazive
1265
1266
Pentani, teni
Parfemski proizvodi
3
3
F1
F1
II
I/II/III
Smea ugljovodonika
1268
Nafta katrana kamenog uglja
ukljuujui boje, lak,

emajl, bajc, elak,
poliranje, punioci ili
ukljuujui
razreivae i
rastvarae
n-Pentan
sa zapaljivim
rastvaraima
parni pritisak na 50
C manji od 110 kPa
F1
II
1268
Destilati sirove nafte,

n.d.n. ili proizvodi sirove
nafte, n.d.n.
F1
I/II/III
nazive
1274
n-Propanol
(n-Propilalkohol)
F1
II/III
Siretna kiselina
1275
Propionaldehid
F1
II
Smea ugljovodonika
1732
nazive
Smea ugljovodonika
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3
(3b)
F1
3.1.2
Klasifik
acioni
kd
2.2
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
II
Standardna tenost
(1)
1276
(2a)
n-Propilacetat
1277
Propilamin
n-Propilamin
FC
II
1281
Propilformijati
isti izomeri i
smea izomera
F1
II
1282
Piridin
F1
II
Smea ugljovodonika
1286
Kalofonijumsko ulje
F1
I/II/III
1287
Kauuk, rastvor
F1
I/II/III
1296
Trietilamin
FC
II
1297
Trietilamin, vodeni rastvor
FC
I/II/III
1301
Vinilacetat, stabilizovan
F1
II
nazive
nazive
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1306
F1
II/III
nazive
1547
Sredstva za zatitu drveta,

tena
Anilin
6.1
T1
II
Siretna kiselina
1590
Dichloranilini, teni
6.1
T1
II
Siretna kiselina
1602
Boje, tene, otrovne,

n.d.n.ili meuproizvod za
boje, tean, otrovan, n.d.n.
Etilendiamin
6.1
T1
I/II/III
nazive
CF1
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Siretna kiselina
1604
ne vie od 50%
trimetilamina
isti izomeri i
smea izomera
1715
Anhidrid siretne
kiseline
CF1
II
1717
Acetilhlorid
FC
II
1733
(5)
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
C3
III
Rastvor sredstva za
kvaenje
vodeni rastvor
neorganska
8
8
C5
C5
III
II/III
ist
C1
II
Siretna kiselina
nazive
Voda
C3
II
vodeni rastvor
6.1
TC1
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Siretna kiselina
smee mono- i
dihlorsirene kiseline
6.1
TC1
II
Siretna kiselina
6.1
TC1
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
vodeni rastvor sa ne
vie od 30% hromne
kiseline
C1
II/III
Azotna kiselina
vodeni rastvor sa ne
vie od 50%
cijananida
C9
II
Voda
O,O-Dietil-ditiofosforna
kiselina
C9
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1760
O,O-Diizopropil-ditiofosforna
kiselina
C9
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1760
O,O-Di-n-propil-ditiofosforna
kiselina
C9
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1760
Nagrizajua tena materija

n.d.n.
taka paljenja iznad

60 C
C9
I/II/III
nazive
1761
Bakar(II)etilendiamin,
rastvor
vodeni rastvor
CT1
II/III
1764
Dihlorsiretna kiselina
C3
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Siretna kiselina
1718
Butilfosfat
1719
1719
Vodonik sulfid
Nagrizajua alkalna tena
materija, n.d.n.
Antimonpentahilorid,
tean
Benzoilhlorid
1752
Hlorsiretna kiselina,
rastvor
Hlorsiretna kiselina,
rastvor
Hloracetilhlorid
1755
Hromna kiselina, rastvor
1760
Cijanamid
1760
1730
1736
1750
1750
1734
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
C1
II
Voda
C1
II
Voda
sa vie od 85%
kiseline
C3
II
Siretna kiselina
Heksametilendiamin,
rastvor
vodeni rastvor
C7
II/III
1787
1788
1789
Jodovodonina kiselina
Bromovodonina kiselina
Hlorovodonina kiselina
vodeni rastvor
vodeni rastvor
vodeni rastvor manji
od 38%
8
8
8
C1
C1
C1
II/III
II/III
II/III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Voda
1790
Fluorvodonina kiselina
sa ne vie od 60%
fluorovodonika
CT1
II
Voda
rok upotrebe:
najvie 2 godine
1791
Hipohlorit, rastvor
vodeni rastvor, u
trgovakoj upotrebi sa
sredstvom za
kvaenje
C9
II/III
Azotna kiselina
i
rastvor sredstva za
kvaenje (*)
1791
Hipohlorit, rastvor
vodeni rastvor
C9
II/III
Azotna kiselina (*)
1775
Fluorborna kiselina
1778
Fluorsilicijumova
kiselina
1779
Mravlja kiselina
1783
vodeni rastvor sa
manje od 50%
fluorborne kiseline
Voda
Voda
( )
* Za UN broj 1791: Ispitivanje samo sa ureajem za provetravanje. Ako se ispitivanje sprovodi sa azotnom kiselinom kao standardna
tenost, moraju se koristiti ureaj za provetravanje i zaptivke, koje su otporne na kiselinu. Ako se ispitivanje sprovodi samo sa
rastvorom hipohlorita, takoe su dozvoljeni ureaji za provetravanje i zaptivke iste vrste konstrukcije, koji su otporni na hipohlorit (npr.
silikonski kauuk), ali ne i na azotnu kiselinu.
Rastvor sredstva za
1793 Izopropilfosfat kiseli
8
C3
III
kvaenje
CO1
II
Voda
C3
II
Voda
C1
III
Voda
vodeni rastvor
C5
II/III
Voda
Natrijumhidroksid, rastvor
vodeni rastvor
C5
II/III
Voda
1830
Sumporna kiselina
sa vie od 51% iste

kiseline
C1
II
Voda
1832
Sumporna kiselina,
koriena
hemijski stabilna
C1
II
Voda
1833
Sumporasta kiselina
C1
II
Voda
1802
Perhlorna kiselina
1803
Fenolsulfonska kiselina,
tena
1805
Fosforna kiselina,
rastvor
1814
Kalijumhidroksid, rastvor
1824
vodeni rastvor sa
najvie 50% kiseline
smea izomera
1735
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
1835
Tetrametilamonijumhidroksid, rastvor

paljenja iznad 60 C
C7
II
Voda
1840
1848
Cinkhlorid, rastvor
Propionska kiselina
vodeni rastvor
sa najmanje 10% a
ne vie od 90%
(masenih) kiseline
8
8
C1
C3
III
III
Voda
1862
Etilkrotonat
F1
II
1863
Gorivo za mlazne motore
F1
I/II/III
Smea ugljovodonika
1866
Smola, rastvor
F1
I/II/III
1902
Diizooktilfosfat
C3
III
nazive
Rastvor sredstva za
kvaenje
1906
Otpadna sumporna
kiselina
C1
II
Azotna kiselina
1908
1914
Hlorit, rastvor
Butilpropionat
8
3
C9
F1
II/III
III
Siretna kiselina
1915
Cikloheksanon
F1
III
Smea ugljovodonika
1917
Etilakrilat, stabilizovan
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1919
Metilakrilat,
stabilozovan
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1920
Nonani
F1
III
Smea ugljovodonika
1935
Cijanid, rastvor, n.d.n.
6.1
T4
I/II/III
Voda
1940
Tioglikolna kiselina
C3
II
Siretna kiselina
1986
Alkoholi, zapaljivi, otrovni,

n.d.n.
FT1
I/II/III
nazive
1987
Cikloheksanol
F1
III
Siretna kiselina
nazive
nazive
zapaljiv
vodeni rastvor
isti izomeri i smea

izomera, taka
paljenja od 23 C do
60 C
neorganski
tehniki isti
1987
Alkoholi, n.d.n.
F1
II/III
1988
Aldehidi, zapaljivi, otrovni,

n.d.n.
FT1
I/II/III
1736
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3
(3b)
F1
3.1.2
Klasifik
acioni
kd
2.2
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
I/II/III
Standardna tenost
(1)
1989
(2a)
Aldehidi, n.d.n.
1992
2,6-cis-dimetilmorfolin
FT1
III
1992
FT1
I/II/III
1993
Zapaljiva tenost, otrovna,

n.d.n.
Propionska kiselina vinilester
F1
II
1993
(1-Metoksi-2-propil)-acetat
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
1993
Zapaljiva tenost, n.d.n.
F1
I/II/III
2014
Vodonikperoksid, vodeni
rastvor
5.1
OC1
II
nazive
Azotna kiselina
2022
Krezilna kiselina
6.1
TC1
II
Siretna kiselina
2030
Hidrazin, vodeni rastvor
CT1
II
Voda
2030
Hidrazinhidrat
vodeni rastvor sa
64% hidrazina
CT1
II
Voda
2031
Azotna kiselina
ostale azotne kiseline

izuzev crvene puljive
sa najvie 55 % iste
kiseline
CO1
II
Azotna kiselina
2045
Izobutiraldehid
(izobutilaldehid)
F1
II
Smea ugljovodonika
2050
Diizobutilen, izomerna
jedinjenja
F1
II
Smea ugljovodonika
2053
Metilizobutil karbinol
F1
III
Siretna kiselina
2054
Morfolin
CF1
Smea ugljovodonika
2057
Tripropilen
F1
II/III
Smea ugljovodonika
2058
Valeraldehid
F1
II
Smea ugljovodonika
2059
Nitroceluloza, rastvor,
zapaljiv
I/II/III
sa najmanje 20% ali

najvie 60% vodonikperoksida,
stabilizovanog po
potrebi
tena smea od
kresola, ksilenola i
metilfenola
sa vie od 37% a ne
vie od 64% hidrazina
isti izomeri i
smea izomera
1737
(5)
nazive
Smea ugljovodonika
nazive
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
nazive:
Odstupajui od normalnog
postupka, ovo pravilo se
moe primeniti na
rastvarae klasifikacionog
kda F1
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
6.1
T1
II
Rastvor sredstva za
kvaenje
isti izomeri i
smea izomera
6.1
TC1
II
Siretna kiselina
tean
6.1
T1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
C7
II
Smea ugljovodonika
C9
III
Siretna kiselina
C9
III
Voda
Akrilna kiselina,
stabilizovana
CF1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2227
n-Butilmetakrilat,
stabilizovan
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2235
2241
Hlorbenzilhloridi, teni
Cikloheptan
6.1
3
T2
F1
III
II
Smea ugljovodonika
Smea ugljovodonika
2242
Ciklohepten
F1
II
Smea ugljovodonika
2243
Cikloheksilacetat
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2244
Ciklopentanol
F1
III
Siretna kiselina
2245
Ciklopentanon
F1
III
Smea ugljovodonika
2247
n-Dekan
F1
III
Smea ugljovodonika
2248
Di-n-butilamin
CF1
II
Smea ugljovodonika
2258
1,2-Propilendiamin
CF1
II
2259
Trietilentetramin
C7
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Voda
2075
Hloral, bezvodni,
stabilizovan
2076
Krezoli, teni
2078
Toluendiizocijanat
2079
Dietilentriamin
2209
Formaldehid, rastvor
2209
Formaldehid, rastvor
2218
vodeni rastvor sa
37% formaldehida,
sadraj metanola: 8
do 10%
vodeni rastvor, sa ne
manje od 25%
formaldehida
Para-hlorobenzilhlorid
1738
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
2260
Tripropilamin
2263
(Dimetil)cikloheksani
2264
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
FC
III
F1
II
N,N-Dimetilcikloheksilamin
CF1
II
2265
N,N-Dimetilformamid
F1
III
2266
Dimetil-N-propilamin
FC
II
2269
3,3'-Iminobispropilamin
C7
III
2270
Etilamin, vodeni rastvor
FC
II
2275
2-Etilbutanol
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2276
2-Etilheksilamin
FC
III
2277
Etilmetakrilat, stabilizovan
F1
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2278
n-Hepten
F1
II
Smea ugljovodonika
2282
Heksanoli
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
isti izomeri i
smea izomera
sa koncentracijom
etilamina ne manjom
od 50% i ne veom
od 70%, taka
paljenja ispod 23 C,
nagrizajui ili slabo
nagrizajui
isti izomeri i
smea izomera
1739
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
2283
Izobutilmetakrilat,
stabilizovan
F1
III
2286
Pentametilheptan
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
Smea ugljovodonika
2287
Izohepteni
F1
II
Smea ugljovodonika
2288
Izohekseni
F1
II
Smea ugljovodonika
2289
Izoforondiamin
C7
III
2293
4-Metokosi-4-metilpentan2-on
F1
III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
2296
Metilcikloheksan
F1
II
Smea ugljovodonika
2297
Metilcikloheksanon
F1
III
Smea ugljovodonika
2298
Metilciklopentan
F1
II
Smea ugljovodonika
2302
5-Metilheksan-2-on
F1
III
Smea ugljovodonika
2308
Nitrozilsumporna kiselina,
tena
C1
II
Voda
2309
Oktadieni
F1
II
Smea ugljovodonika
2313
Pikolini
isti izomeri i
smea izomera
F1
III
Smea ugljovodonika
2317
Natrijumbakarcijanid,
rastvor
vodeni rastvor
6.1
T4
Voda
2320
Tetraetilenpentamin
C7
III
2324
Triizobutilen
F1
III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
2326
Trimetilcikloheksilamin
C7
III
2327
Trimetilheksametilen
diamini
C7
III
2330
Undekan
F1
III
isti izomeri i
smea izomera
smea od C12monoolefina, taka

paljenja od 23 C do
60 C
isti izomeri i
smea izomera
1740
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
FT1
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
isti izomeri i
smea izomera
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
taka paljenja od 23
C do 60 C
CF1
II
Diizobutilamin
FC
III
2366
Dietilkarbonat
F1
III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2367
alfa-Metilvaleraldehid
F1
II
Smea ugljovodonika
2370
1-heksen(heks-1-en)
F1
II
Smea ugljovodonika
2372
1,2-Di-(dimetilamino)-etan
F1
II
2379
1,3-Dimetilbutilamin
FC
II
2383
Dipropilamin
FC
II
2385
Etilizobutirat
F1
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2393
Izobutilformijat
F1
II
2336
Alilformijat
2348
Butilakrilati,
stabilizovani
2357
Cikloheksilamin
2361
1741
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
Metakrilaldehid,
stabilizovan
FT1
II
Smea ugljovodonika
2400
Metilizovalerat
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2401
Piperidin
CF1
2403
Izopropenilacetat
F1
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2405
Izopropilbutirat
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2406
Izopropilizobutirat
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2409
Izopropilpropionat
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2410
1,2,3,6-Tetrahidropiridin
F1
II
Smea ugljovodonika
2427
Kalijumhlorat, vodeni
rastvor
5.1
O1
II/III
Voda
2428
Natrijumhlorat, vodeni
rastvor
5.1
O1
II/III
Voda
2429
Kalcijumhlorat, vodeni
rastvor
5.1
O1
II/III
Voda
2436
Tiosiretna kiselina
F1
II
Siretna kiselina
2394
Izobutilpropionat
2396
taka paljenja od 23
C do 60 C
2457
2,3-Dimetilbutan
F1
II
Smea ugljovodonika
2491
Etanolamin
C7
III
Rastvor sredstva za
kvaenje
2491
Rastvor etanolamina
C7
III
Rastvor sredstva za
kvaenje
vodeni rastvor
1742
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
2496
Anhidrid propionske
kiseline
C3
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2524
Etilortoformijat
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2526
Furfurilamin
FC
III
2527
Izobutilakrilat,
stabilizovan
F1
III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2528
Izobutilizobutirat
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2529
Izobuterna kiselina
FC
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2531
Metakrilna kiselina,
stabilizovana
C3
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2542
Tributilamin
2560
2-Metilpentan-2-ol
2564
Trihlorsiretna kiselina u
rastvoru
2565
6.1
T1
II
Smea ugljovodonika
F1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
C3
II/III
Siretna kiselina
Dicikloheksilamin
C7
III
2571
Etilsumporna kiselina
C3
II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2571
Alkilsumporne kiseline
C3
II
vodeni rastvor
1743
nazive
UN
broj
Zvanian naziv materije ili

tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
2580
Aliuminijumbromid,
rastvor
vodeni rastvor
C1
III
Voda
2581
Aluminijumhlorid, rastvor
vodeni rastvor
C1
III
Voda
2582
Gvoe(III)hlorid
(ferihlorid), rastvor
vodeni rastvor
C1
III
Voda
2584
Metan sulfonske kiseline
C1
II
Voda
2584
Alikilsulfonske kiseline,
tene
sa vie od 5%
slobodne sumporne
kiseline
sa vie od 5%
slobodne sumporne
kiseline
C1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2584
Benzen sulfonske kiseline
C1
II
Voda
2584
Touelen sulfonske kiseline
C1
II
Voda
2584
Arilsulfonske kiseline,
tene
C1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2586
Metan sulfonske kiseline
C1
III
Voda
2586
Alikilsulfonske kiseline,
tene
C1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2586
Benzen sulfonske kiseline
C1
III
Voda
2586
Touelen sulfonske kiseline
C1
III
Voda
2586
Arilsulfonske kiseline,
tene
C1
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2610
Trialilamin
FC
III
2614
Metilalilalkohol
F1
III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Siretna kiselina
2617
Metilcikloheksanoli
F1
III
Siretna kiselina
sa vie od 5%
slobodne sumporne
kiseline
sa vie od 5%
slobodne sumporne
kiseline
sa vie od 5%
slobodne sumporne
kiseline
sa najvie 5%
slobodne sumporne
kiseline
sa najvie 5%
slobodne sumporne
kiseline
sa najvie 5%
slobodne sumporne
kiseline
tena, sa najvie 5%
slobodne sumporne
kiseline
sa najvie 5%
slobodne sumporne
kiseline
isti izomeri i smea

izomera, taka
paljenja od 23 C do
60 C
1744
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
2619
Benzildimetilamin
2620
Amilbutirat
2622
Glicidaldehid
2626
2656
Hlorna kiselina, vodeni

rastvor
Hinolin
2672
Amonijak, rastvor
2683
Amonijumsulfid, rastvor
2684
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
CF1
II
isti izomeri i smea

izomera, taka
paljenja od 23 C do
60 C
F1
III
taka paljenja ispod

23 C
sa najvie 10% hlorne
kiseline
taka paljenja iznad
60 C
u vodi, relativna
gustina na 15 C
izmeu 0,880 i 0,957
sa vie od 10% a ne
vie od 35%
amonijaka
paljenja od 23 C do
60 C
FT1
II
Smea ugljovodonika
5.1
O1
II
Azotna kiselina
6.1
T1
III
Voda
C5
III
Voda
CFT
II
Siretna kiselina
3-Dietilaminopropil-amin
FC
III
kvaenje
2685
N,N-Dietiletilendiamin
CF1
II
kvaenje
2693
Bisulfit, vodeni rastvor,

n.d.n.
neorganski
C1
III
Voda
2707
Dimetildioksani
isti izomeri i
smea izomera
F1
II/III
Smea ugljovodonika
2733
Amini, zapaljivi,
nagrizajui, n.d.n.ili
poliamini teni,
nagrizajui, zapaljivi, n.d.n.
Di-sec-butylamin
FC
I/II/III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
CF1
II
Smea ugljovodonika
Amini, zapaljivi,
nagrizajui, n.d.n.ili
poliamini teni,
nagrizajui, zapaljivi, n.d.n.
Amini, nagrizajui, n.d.n. ili
poliamini teni,
nagrizajui, n.d.n.
CF1
I/II
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
C7
I/II/III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
2734
2734
2735
1745
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
C3
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
vodeni rastvor, sa
vie od 80% kiseline
CF1
II
Siretna kiselina
Siretna kiselina,
rastvor
vodeni rastvor, sa
vie od 10% i najvie
80% kiseline
C3
II/III
Siretna kiselina
2796
Sumporna kiselina
sa najvie 51 % iste
kiseline
C1
II
Voda
2797
Alkalni elektrolit za
punjenje baterija
C5
II
Voda
2810
2-Hlor-6-fluorbenzilhlorid
Kalijum/Natrijumhidroksid, vodeni
rastvor
stabilizovana
6.1
T1
III
Smea ugljovodonika
2810
2-Feniletanol
6.1
T1
III
Siretna kiselina
2810
Etilenglikolmonoheksil
etar
Organska otrovna tenost,
n.d.n.
6.1
T1
III
Siretna kiselina
6.1
T1
I/II/III
nazive
C7
III
CT1
II/III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Siretna kiselina
C3
III
Rastvor sredstva za
kvaenje
2739
Anhidrid buterne
kiseline
2789
Glacialna siretna kiselina

ili rastvor siretne kiseline
2790
2810
2815
N-Aminoetilpiperazin
2818
Amonijumpolisulfid,
rastvor
2819
Amilfosfat kiseli
2820
Buterna kiselina
n-Buterna kiselina
C3
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2821
Fenol, rastvor
vodeni rastvor,
otrovan, ne-alkalan
6.1
T1
II/III
Siretna kiselina
2829
Kapronska kiselina
n-Kapronska kiselina
C3
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2837
Bisulfati, vodeni rastvor
C1
II/III
Voda
2838
Vinilbutirat,
stabilizovan
F1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
Opis
Klasa
Klasifik
acioni
kd
2.2
Ambala
na
grupa
Standardna tenost
3.1.2
2.2
(2b)
(3a)
UN
broj

ili tehniki naziv
vodeni rastvor
3.1.2
(1)
(2a)
1746
2.1.1.3
(3b)
(4)
(5)
2841
Di-n-Amilamin
2850
Tetrapropilen
(Propilentetramer)
C12-monoolefinska
smea, taka paljenja
od 23 C do 60 C
2873
Dibutilaminoetanol
N,N-Di-nbutilaminoetanol
FT1
III
F1
III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
6.1
T1
III
Siretna kiselina
2874
Furfuril alkohol
6.1
T1
III
Siretna kiselina
2920
O,O-Dietilditio fosforna
kiselina
taka paljenja od 23
C do 60 C
CF1
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2920
O,O-Dimetilhilditio fosforna
kiselina
taka paljenja od 23
C do 60 C
CF1
II
Rastvora sredstva za
kvaenje
2920
Bromvodonik
CF1
II
Rastvor sredstva za
kvaenje
2920
Tetrametzlamonijumhidroksi
d
33% rastvor u
glacialnoj sircetnoj
kiselini
paljenja od 23 C do
60 C
CF1
II
Voda
2920
Nagrizajua tenost,
zapaljiva, n.d.n.
CF1
I/I I
nazive
2922
Amonijumsulfid

paljenja iznad 60 C
CT1
II
Voda
2922
Krezoli
vodeni alkalni rastvor,

smea od natrijum i
kalijum krezolata
CT1
II
Siretna kiselina
2922
Fenol
vodeni alkalni rastvor,

smea od natrijum i
kalijum fenolata
CT1
II
Siretna kiselina
2922
Natrijumvodonik
difluorid
Nagrizajua tenost,
zapaljiva, n.d.n.
vodeni rastvor
CT1
III
Voda
CT1
I/II/III
nazive
2924
Zapaljiva tenost,
korozivna, n.d.n.
blago korozivna
FC
I/II/III
nazive
2927
Otrovna organska tenost,

nagrizajua, n.d.n.
6.1
TC1
I/I I
2933
Metil-2-hlorpropionat
F1
III
nazive
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
2934
Izopropil-2-hlorpropionat
F1
III
2922
1747
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
T1
II
Siretna kiselina
T1
III
Siretna kiselina
F1
III
Smea ugljovodonika
FC
II
6.1
T1
III
F1
III
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
Smea ugljovodonika
i
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
5.1
O1
III
Azotna kiselina
F1
III
Smea ugljovodonika
F1
II/III
Siretna kiselina
C9
II/III
nazive
Metakrilnitril,
stabilizovan
FT1
sec-Alkohol(C6-C17)-poli(3-6)etoksilat
M6
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
i
smea ugljovodonika
2935
Etil-2-hlorpropionat
F1
2936
Tiomlena kiselina
2941
Fluoranilini
6.1
6.1
2943
Tetrahidrofurfurilamin
2945
N-Metilbutilamin
2946
2-Amino-5-dietilaminopentan
2947
Izopropilhloracetat
2984
Vodonikperoksid, vodeni
rastvor
3056
n-Heptaldehid
3065
Alkoholna pia
3066
Boja ili srodni materijali
3079
3082
isti izomeri i
smea izomera
sa najmanje 8% i
najvie 20%
vodonikperoksida
(stabilizovanog po
potrebi)
sa vie od 24%
(zapreminskih)
alkohola
ukljuujui boje, lak,
emajl, bajc, elak,
poliranje, punioci ili
ukljuujui
razreivae i
rastvarae boja
1748
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
3082
Alkohol(C12-C15)-poli(1-3)etoksilat
M6
III
3082
Alkohol(C13-C15)-poli(1-6)etoksilat
M6
III
3082
Gorivo za vazduhoplovne
turbine JP-5
taka paljenja iznad

60 C
M6
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
i
smea ugljovodonika
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
i
smea ugljovodonika
Smea ugljovodonika
3082
Gorivo za vazduhoplovne
turbine JP-7
taka paljenja iznad

60 C
M6
III
Smea ugljovodonika
3082
Katran kamenog uglja
M6
III
Smea ugljovodonika
3082
Nafta katrana kamenog uglja
M6
III
Smea ugljovodonika
3082
Kreozot proizveden od
katrana kamenog uglja
Kreozot proizveden od
drvenog katrana
taka paljenja iznad

60 C
taka paljenja iznad
60 C
taka paljenja iznad
60 C
taka paljenja iznad
60 C
M6
III
Smea ugljovodonika
M6
III
Smea ugljovodonika
3082
3082
Krezildifenilfosfat
M6
III
Rastvora sredstva za
kvaenje
3082
Decilakrilat
M6
III
3082
Diizobitilftalat
M6
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
i
smea ugljovodonika
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
i
smea ugljovodonika
3082
Di-n-butilftalat
M6
III
1749
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
i
smea ugljovodonika
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
Klasifik
acioni
kd 2.2
Ambala
na
grupa
Standardna tenost
3.1.2
(1)
(2a)
(3b)
2.1.1.3
(4)
(5)
M6
III
nazive
M6
III
Rastvor sredstva za
kvaenje
smea izomera, tene
M6
III
Smea ugljovodonika
Triaril fosfat
n.d.n.
M6
III
3082
Trikrezil fosfat
sa najvie 3%
ortoizomera
M6
III
Rastvor sredstva za
kvaenje
Rastvor sredstva za
kvaenje
3082
Triksilenil fosfat
M6
III
3082
Cink alkil ditiofosfat
C3-C14
M6
III
3082
Cink aril ditiofosfat
C7-C16
M6
III
3082
Materija opasna po ivotnu

sredinu, tena, n.d.n.
M6
III
3099
Oksidaciona tenost,
otrovna, n.d.n.
Organski peroksid, tipa B,
C, D, E ili F, tean ili
organiski peroksid, tipa B,
C, D, E ili F, tean, SA
kontrolisanom
temperaturom
5.1
OT1
I/II/III
5.2
P1
3082
Ugljovodonici
3082
Izoldecildifenilfosfat
3082
Metilnaftalen
3082
3101
3103
3105
3107
3109
3111
3113
3115
3117
3119
tena, taka paljenja

iznad 60 C, opasna
po ivotnu sredinu
Rastvor sredstva za
kvaenje
Rastvor sredstva za
kvaenje
Rastvor sredstva za
kvaenje
nazive
nazive
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje i smea
ugljovodonika
i
azotna kiselina(**)
**) Za UN brojeve 3101, 3103, 3105, 3107, 3109, 3111, 3113, 3115, 3117, 3119 (terc-butil hidroperoksid sa vie od 40 % sadraja
peroksida kao i peroksisiretne kiseline su izuzete):
Svi organski peroksidi u tehniki istom obliku i u rastvoru u rastvarau, koji obzirom na njihovu kompatibilnost su pokriveni u
ovom spisku standardnom tenou "smea ugljovodonika". Kompatibilnost ureaja za provetravanje i zaptivki sa organskim
preoksidima moe se dokazati i nezavisno od ispitivanja vrste konstrukcije, putem laboratorijskih ispitivanja sa azotnom kiselinom.
Organski peroksidi UN brojeva 3111, 3113, 3115, 3117 i 3119 nisu dozvoljeni za transport u eleznikom saobraaju.
Siretna kiselina
3145 Butilfenol
tean, N.D.N.
8
C3
I/II/III
n-Butilacetati/
3145 Alkilfenoli, teni,
ukljiujui C2 do C12
8
C3
I/II/III
n.d.n.
homologni
rastvor sredstva za
kvaenje
Rastvor sredstvaza
5.1
OC1
II
3149 Vodonikperoksid i
sa UN 2790
kvaenje
persiretna kiselina,
siretnom kiselinom,
i
smea stabilizovana
UN 2796 sumporna
azotna kiselina
kiselina i/ili UN 1805

fosforna kiselina, sa
vodom i najvie 5%
peroksisiretne
kiseline
1750
UN
broj

ili tehniki naziv
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
(3b)
Hlorati, neorganski ,
vodeni rastvori, n.d.n.
Perhlorati neorganski ,
vodeni rastvori,n.d.n.
5.1
O1
II/III
Voda
5.1
O1
II/III
Voda
3213
Bromati, neorganski ,
vodeni rastvori,n.d.n.
5.1
O1
II/III
Voda
3214
Permanganati, neorganski
, vodeni rastvori,n.d.n.
5.1
O1
II
Voda
3216
5.1
O1
III
Rastvor sredstvaza
kvaenje
5.1
O1
II/III
Voda
5.1
O1
II/III
Voda
3264
Persulfati,
neorganski,vodeni
rastvori, n.d.n.
Hitrati, neorganski, vodeni
rastvori, n.d.n
nitriti, neorganski , vodeni
rastvori, n.d.n.
Bakar(II)-hlorid
C1
III
Voda
3264
Hidroksilaminsulfat
vodeni rastvor, blago

korozivna
25% vodeni rastvor
C1
III
Voda
3264
3264
Fosforna kiselina
Nagrizajua kisela
neorganska tenost,
n.d.m.n
vodeni rastvor
taka paljenja iznad
60 C
8
8
C1
C1
III
I/II/III
Voda
nazive; se ne moe
primeniti na smee koje
sadre komponente sa
sledeim UN brojevima:
1830, 1832, 1906 i 2308
3265
Metiloksi siretna kiselina
C3
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
3265
Anhidrid alililibarne kiseline
C3
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
3265
Ditiolglikona kiselina
C3
II
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
3265
Butilfosfat
C3
III
Rastvor sredstva za
kvaenje
3265
Kaprilna kiselina
C3
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
3.1.2
(1)
3210
3211
3218
3219
(2a)
smea mono- i dibutilfosfata
1751
Klasifik
acioni
kd
2.2
Ambala
na
grupa
Standardna tenost
Opis
2.1.1.3
(4)
(5)
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3.1.2
(1)
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
(3b)
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
Standardna tenost
(5)
3265
Izovalerijanska kiselina
C3
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
3265
Palargonska kiselina
C3
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
3265
Piro groana kiselina
C3
III
3265
Valerijanska kiselina
C3
III
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
Siretna kiselina
3265
taka paljenja iznad

60 C
vodeni rastvor
C3
I/II/III
3266
Nagrizajua kisela
organska tenost, n.d.m.n
Natrijumhidrosulfid
C5
II
nazive
Siretna kiselina
3266
Natrijumsulfid
C5
III
Siretna kiselina
3266
Nagrizajua bazna
neorganska tenost,
n.d.m.n
2-2-(Butilimino)-Bizetanol
vodeni rastvor, blago

korozivan
taka paljenja iznad
60 C
C5
I/II/III
nazive
C7
II
C7
I/II/III
F1
III
Smea ugljovodonika
i
Rastvor sredstva za
kvaenje
nazive
Siretna kiselina
3267
3267
3271
Nagrizajua bazna
organska tenost, n.d.m.n
Etilen glikol monobutietar
taka paljenja iznad

60 C
taka paljenja na 60
C
3271
Etri, n.d.n.
F1
II/III
3272
Akrilska kiselina-tertbutiester
F1
II
3272
Izobutilpropionat
F1
II
3272
Metilvalerat
F1
II
3272
Trimetilortoformijat
F1
II
taka paljenja ispod

23 C
1752
nazive
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
UN
broj

ili tehniki naziv
Opis
Klasa
3.1.2
(2b)
2.2
(3a)
3
(3b)
F1
3.1.2
Ambala
na
grupa
2.1.1.3
(4)
III
Standardna tenost
(1)
3272
Etilvalerat
3272
Izibutilizovalerat
F1
III
3272
n-Amilpropionat
F1
III
3272
n-Butilbutirat
F1
III
3272
Metil laktat
F1
III
3272
Estri, n.d.n.
F1
II/III
3287
3287
Natrijumnitrit
Otrovna neorganska
tenost, n.d.n.
40% vodeni rastvor
6.1
6.1
T4
T4
III
I/II/III
3291
Kliniki otpad, bez

tehnikih podataka, n.d.n.
tean
6.2
I3
II
Voda
3293
Hidrazin, vodeni rastvor
6.1
T4
III
Voda
3295
3295
Hepten
Nonan
3
3
F1
F1
II
II
Smea ugljovodonika
Smea ugljovodonika
3295
3295
Dekan
1,2,3-Trimetilbenzen
sa najvie 37%
hidrazina
n.d.n.
taka paljenja ispod
23 C
n.d.n.
3
3
F1
F1
III
III
Smea ugljovodonika
Smea ugljovodonika
3295
Ugljovodonici, teni,
n.d.n
Barijumhlorat, rastvor
Barijumperhlorat, rastvor
Olovoperhlorat, rastvor
Kalijumcijanid, rastvor
Natrijumcijanid, rastvor
Natrijumfluorid, rastvor
Kalijumfluorid, rastvor
F1
I/II/III
5.1
5.1
5.1
6.1
6.1
6.1
6.1
OT1
OT1
OT1
T4
T4
T4
T4
II/III
II/III
II/III
I/II/III
I/II/III
III
III
nazive
Voda
Voda
3405
3406
3408
3413
3414
3415
3422
(2a)
Klasifik
acioni
kd
2.2
vodeni rastvor
vodeni rastvor
vodeni rastvor
vodeni rastvor
vodeni rastvor
vodeni rastvor
vodeni rastvor
(5)
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
n-Butilacetati/
rastvor sredstva za
kvaenje
nazive
Voda
nazive
Voda
Voda
Voda
Voda
Voda
4.1.2
Dodatne opte odredbe za upotrebu IBC ambalae
4.1.2.1.
Ako se IBC ambalaa koristi za transport tenih materija sa takom paljenja od najvie 60 C
(zatvorena posuda za topljenje) ili prakastih metarija koje su sklone eksploziji praha, potrebno
je preduzeti mere za spreavanje opasnog elektrostatikog pranjenja.
Svi metalni IBC, svi kruti plastini IBC i svi kombinovani IBC, moraju biti pregledani i ispitani u
skladu sa 6.5.4.4 ili 6.5.4.5.
(a) pre prve upotrebe;
(b) nakon toga, prema potrebi, u intervalima ne duim od dve ipo ili pet godina;
4.1.2.2
(c) nakon popravke ili prerade, pre ponovnog korienja za transport;

IBC ambalaa se ne sme puniti ili predavati na transport nakon isteka roka za ponovni pregled ili
1753
4.1.2.3
4.1.2.4
4.1.3
4.1.3.1
ispitivanje. Meutim, IBC ambalaa, koja ja bila napunjena pre isteka roka poslednjeg periodinog
ispitivanja ili pregleda, moe se transportovati u periodu od najvie tri meseca nakon isteka
datuma poslednjeg periodinog ispitivanja ili pregleda. Osim toga, IBC ambalaa se moe
transportovati nakon isteka datuma poslednjeg periodinog ispitivanja ili pregleda:
(a) nakon pranjenja, ali pre ienja u svrhu izvravanja ispitivanja ili pregleda koje se zahteva pre
ponovnog punjenja, i
(b) ukoliko nadleni organ nije drugaije predvideo, za period od najvie est meseci nakon
isteka datuma poslednjeg periodinog ispitivanja ili pregleda, da bi se omoguio povratak
opasnog tereta ili ostatka radi propisnog zbrinjavanja ili reciklae.
Napomena: Za podatke u transportnom dokumentu vidi 5.4.1.1.11.
IBC ambalaa tipa 31HZ2 mora biti napunjeno najmanje do 80% zapremine spoljnog omotaa.
Izuzev za redovno odravanje metalnog, krutog plastinog, kombinovanog, fleksibilnog IBC, koje
obavlja vlasnik IBC, i ija drava i naziv ili autorizovani znak, su trajno oznaeni (utisnuti) na IBC,
sluba koja obavlja redovno odravanje IBC, mora na njemu, u blizini znaka proizvoaa tipa
konstrukcije UN, da postavi sledee trajne oznake:
(a) dravu u kojoj je obavljeno redovno odravanje; i
(b) naziv ili autorizovani znak slube, koja je obavila redovno odravanje.
Opte odredbe koje se odnose na uputstva za pakovanje
Uputstva za pakovanje koja vae za opasan teret Klase 1 do 9 navedena su u odeljku 4.1.4. Ona
su podeljena u tri pododeljka u zavisnosti od vrste ambalae za koju vae:
Pododeljak 4.1.4.1
za ambalau,izuzev IBC ambalae i velike ambalae; ova uputstva za
pakovanje su oznaena alfanumerikim kdom, koji poinje slovom
"R" ili za ambalau koja je specifina za RID i ADR slovom "R";
Pododeljak 4.1.4.2
za IBC ambalau; ova uputstva za pakovanje oznaena su
alfanumerikim kdom koji poinje slovima " IBC "
Pododeljak 4.1.4.3
za veliku ambalau; ova uputstva za pakovanje su oznaena
alfanumerikom kdom, koji poinje slovima LP".
U principu, u uputstvima za pakovanje se navodi, da se opte odredbe iz odeljaka 4.1.1, 4.1.2 ili
4.1.3, ako su odgovarajui (prikladni), moraju primeniti. Uputstva za pakovanje mogu, u zavisnosti
od sluaja, da zahtevaju usklaenost sa posebnim odredbama odeljaka 4.1.5, 4.1.6, 4.1.7, 4.1.8 ili
4.1.9. U uputstvima za pakovanje za odreene materije ili predmete mogu biti navedeni i posebne
odredbe za pakovanje. Oni se takoe oznaavaju alfanumerikim kdom koji se sastoji od
sledeih slova:
4.1.3.2
4.1.3.3
4.1.3.4
"PP"
za ambalau, izuzev IBC ambalae i velike ambalae, ili "RR", ako se radi o posebnim
odredbama za RID i ADR;
"B"
"L"
za IBC ambalau ili ,,BB" ako se radi o posebnim odredbama za RID i ADR;
za veliku ambalau.
Ukoliko nije drugaije navedeno, svaka ambalaa mora odgovarati primenjivim zahtevima Dela 6.
U principu, uputstva za pakovanje ne sadre podatke o kompatibilnosti, zbog ega korisnik ne
sme odabrati ambalau, bez provere, da li je materija kompatibilna sa izabranim materijalom
ambalae (npr. staklene posude su neodgovarajue za veinu fluorida). Ako su u uputstvima za
pakovanje dozvoljene posude od stakla, takoe je dozvoljena i ambalaa od porcelana i keramike.
Kolona (8) Tabele A u Poglavlju 3.2 sadri za svaki predmet ili materiju uputstvo(a) za pakovanje,
koje se mora primeniti. U kolonama (9a) i (9b) navedene su posebne odredbe primenjive za
pakovanje pojedinanih materija i predmeta i posebne odredbe o zajednikom pakovanju (vidi
odeljak 4.1.10).
U svakom uputstvu za pakovanje, u zavisnosti od sluaja, je navedena dozvoljena pojedinana i
meovita ambalaa. Za meovitu ambalau navedena je dozvoljena spoljna ambalaa, unutranja
ambalaa, a po potrebi i dozvoljena najvea koliina za svaku unutranju ili spoljnu ambalau.
Najvea neto masa i najvea zapremina definisani su u odeljku 1.2.1.
Sledea ambalaa se ne sme koristiti, ako teret koji se transportuje, moe u toku transporta da se
pretvori u tenost:
Ambalaa:
1D i 1G
Burad:
Sanduci:
4A, 4B, 4C1 4C2, 4D, 4F, 4G, 4H1 i 4H2
Vree:
5L1, 5L2, 5L3, 5H1, 5H2, 5H3, 5H4, 5M1 i 5M2
Kombinovana ambalaa:
6HC, 6HD2, 6HG1, 6HG2, 6HD1, 6PC, 6PD1,
6PD2, 6PG1, 6PG2 i 6PH1
1754
Belika ambalaa:
Fleksibilna plastina ambalaa:
51H (spoljna ambalaa)
IBC ambalaa
Za materije ambalane grupe I:
Za materije ambalane grupe II ili III:
IBC od drveta:
IBC od kartona:
fleksibilni IBC:
kombinovani IBC:
4.1.3.5
4.1.3.6
4.1.3.6.1
svi tipovi IBC ambalae

11C, 11D i 11F
11G
13H1, 13H2, 13H3, 13H4, 13H5, 13L1, 13L2, 13L3,
13L4, 13M1 i 13M2
11HZ2 i 21HZ2
U svrhu ovog pododeljka, materije i smee materija, koje imaju taku topljenja od najvie 45 C,
treba smatrati kao vrste materije, koje se u toku transporta mogu pretvoriti u tenost.
Ako uputstva za pakovanje u ovom poglavlju dozvoljavaju upotrebu neke posebne vrste
ambalae (npr. 4G odn. 1A2), ambalaa koja nosi isti identifikacioni kd nakon ega sledi slovo
"V", "U" ili "W" oznaeni u skladu sa zahtevima Dela 6 (npr. 4GV, 4GU ili 4GW; odn. 1A2V, 1A2U
ili 1A2W) mogu se takoe koristiti pod istim uslovima i uz ista ogranienja, koja se primenjuju
prema odgovarajuem uputstvu za pakovanje, za upotrebu te vrste ambalae. Na primer,
meovita ambalaa oznaena kdom ambalae "4GV" moe se koristiti uvek kada je meovita
ambalaa oznaena kdom "4G" odobrena, pod uslovom, da su ispunjeni zahtevi vaeeg
uputstva za pakovanje koji vae za vrstu unutranje ambalae i koliinska ogranienja.
Posude pod pritiskom za tene i vrste materije
Ukoliko u ADR nije drugaije navedeno, posude pod pritiskom koje odgovaraju:
(a) primenjivim zahtevima Poglavlja 6.2 ili
(b) domaim ili meunarodnim standardima za konstrukciju, izradu, ispitivanje, proizvodnju i
pregled, koje primenjuje drava u kojoj je posuda pod pritiskom proizvedena, pod uslovom da
su ispunjeni odredbe u 4.1.3.6 i ako su metalne boce, velike boce, burad pod pritiskom i
svenjeve boca, izraeni tako, da je minimalni koeficijent razaranja (pritisak pri kojem nastaje
prslina ili lom podeljen sa ispitnim pritiskom) iznosi:
(i) 1,50 za posude pod pritiskom koje se mogu dopunjavati;
(ii) 2,00 za posude pod pritiskom, koje se ne mogu dopunjavati;
su odobrene za transport svih tenih i vrstih materija, sa izuzetkom eksploziva, termiki
nestabilnih materija, organskih peroksida, samoreagujuih materija, materija kod kojih se usled
hemijske reakcije moe razviti znaajan pritisak, i radioaktivnih materija (ukoliko je dozvoljeno u
odeljku 4.1.9).
Ovaj pododeljak se ne primenjuje za materije pomenute u 4.1.4.1, uputstvo za pakovanje R200,
tabela 3 i u 4.1.4.4.
4.1.3.6.2
4.1.3.6.3
4.1.3.6.4
4.1.3.6.5
4.1.3.6.6
Svaki tip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od nadlenog organa zemlje
proizvoaa ili kao to je navedeno u Poglavlju 6.2.
Ukoliko nije drugaije navedeno, moraju se upotrebljavati posude pod pritiskom koje imaju
najmanji ispitni pritisak od 0,6 MPa.
Ukoliko nije drugaije navedeno, posude pod pritiskom mogu biti opremljene ureajem za
rastereenje pritiska za sluaj nude, koji je konstruisan tako da bi se izbeglo razaranje u sluaju
prepunjavanja ili poara.
Ventili za posude pod pritiskom moraju biti konstruisani i izraeni na nain, da se podrazumeva da
su stanju da odolevaju oteenjima bez oslobaanja sadraja, ili moraju metodama koje su
navedene u 4.1.6.8 (a) do (f) da budu zatieni od oteenja, koje bi moglo voditi do nenamernog
oslobaanja sadraja posude pod pritiskom.
Nivo punjenja ne sme da prekorai 95% zapremine posude pod pritiskom na 50 C. Neophodno je
ostaviti dovoljno slobodnog nepopunjenog prostora, da bi se obezbedilo da posuda pod pritiskom
na temperaturi od 55 C nije potpuno napunjena tenou.
Ukoliko nije drugaije navedeno, posude pod pritiskom podleu periodinim pregledima i
ispitivanjima svakih pet godina. Periodino ispitivanje mora da obuhvati spoljni pregled, unutranji
pregled ili alternativnu metodu koja je odobrena od nadlenog organa, ukljuujui proveru delova
pribora (npr. zaptivenost ventila, ventila za rastereenje pritiska za sluaj nude ili topljivog
osiguraa). Posude pod pritiskom se ne smeju puniti nakon isteka roka koji je odreen za
periodini pregled i ispitivanje, ali se mogu transportovati nakon isteka ovog roka. Popravke
posude pod pritiskom moraju odgovarati zahtevima u 4.1.6.11.
1755
4.1.3.6.7
4.1.3.6.8
4.1.3.6.9
4.1.3.7
4.1.3.8
4.1.3.8.1
4.1.3.8.2
4.1.4
Pre punjenja, paker tereta mora da sprovede kontrolu posude pod pritiskom i da utvrdi da je
posuda pod pritiskom dozvoljena za materiju koja je namenjena za transport i da su ispunjeni
zahtevi ADR. Nakon punjenja ventili za zatvaranje moraju biti zatvoreni i ostati zatvoreni tokom
transporta. Poiljalac mora proveriti, da zatvarai i ureaji ne proputaju.
Posude pod pritiskom koje se mogu ponovo puniti, ne smeju se puniti materijom koja se razlikuje
od prethodno sadrane materije, izuzev ako su sprovedene potrebne mere za promenu upotrebe.
Obeleavanje posuda pod pritiskom za tene i vrste materije prema 4.1.3.6 (koje ne odgovaraju
zahtevima Poglavlja 6.2) mora se sprovesti u skladu sa zahtevima nadlenog organa zemlje
proizvoaa.
Ambalaa ili IBC ambalaa, koji nisu izriito dozvoljeni prema primenjivom uputstvu za pakovanje,
ne smeju se koristiti za transport materije ili predmeta, izuzev ako izmeu Ugovornih Strana ADR
nije posebno dogovoreno privremeno odstupanje od ovih propisa prema 1.5.1.
Neupakovani predmeti sa izuzetkom predmeta Klase 1
Ako se veliki i robustni predmeti ne mogu pakovati prema zahtevima Poglavlja 6.1 ili 6.6, ali se
2
moraju transportovati prazni, neoieni i neupakovani, nadleni organ zemlje porekla moe da
dozvoli takav transport. Pri tome nadleni organ mora imati u vidu da:
(a) Veliki i robusni predmeti moraju biti dovoljno otporni, da bi izdrali udare i optereenja, do
kojih moe doi pod normalnim transportnim uslovima, ukljuujui pretovar izmeu
transportnih sredstava, i transportnih sredstava i skladita, kao i svako skidanje sa palete
radi naknadnog runog ili mehanikog rukovanja;
(b) Svi zatvarai i otvori moraju da budu tako zatvoreni, da bi se pod normalnim transportnim
uslovima spreio svaki gubitak sadraja usled vibracija, promene temperature, vlanosti ili
pritiska (na primer, izazvano visinskim promenama). Na spoljnoj strani velikih i robusnih
predmeta ne smeju se nalaziti nikakvi opasni ostaci.
(c) Delovi velikih i robusnih predmeta, koji su u neposrednom dodiru sa opasnim teretom:
(i) ne smeju biti ugroeni ili u znatnoj meri oslabljeni opasnim teretom; i
(ii) ne smeju izazvati nikakavo opasno dejstvo, npr. katalitiku reakciju ili reakciju sa opasnim
teretom;
(d) Veliki i robusni predmeti, koji sadre tene materije, moraju biti tako slagani i obezbeeni, da
je spreeno isticanje sadraja ili trajna deformacija predmeta u toku transporta;
(e) Oni moraju biti tako privreni na klizna postolja, u okvire od letvi ili na druga sredstva za
rukovanje, ili na transportnoj jedinici ili u kontejneru, da se pod normalnim transportnim
uslovima ne mogu pomerati.
Neupakovani predmeti, koji su odobreni od nadlenog organa u skladu sa odredbama u 4.1.3.8.1,
podleu procedurama za otpremu u Delu 5. Osim toga, poiljalac takvih predmeta mora utvrditi,
da je kopija takve dozvole priloena transportnom dokumentu.
Napomena: Veliki i robustan predmet moe biti fleksibilni rezervoar za pogonsko gorivo, vojna
oprema, maina ili oprema, koji/koja sadre(i) opasan teret preko ogranienih
koliina prema 3.4.6.
Spisak uputstava za pakovanje
Napomena: Iako se u sledeim uputstvima za pakovanje koristi isti sistem obeleavanja
brojevima (numeracija) kao u kdu IMDG i u Model propisima UN, ipak treba imati u vidu neke
odstupajue posebnosti u sluaju ADR propisa.
4.1.4.1
Uputstva za upotrebu ambalae (izuzev IBC ambalae i velike ambalae)
Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, nadleni organ prve drave Ugovorne Strane ADR na
koju poiljka nailazi.
1756
R 001
UPUTSTVO ZA PAKOVANjE (TENE MATERIJE)
R 001
Sledea amblaa je dozvoljena ako su ispunjeni opti propisi Poglavlja 4.1.1 i 4.1.3:
Meovita ambalaa
Unutranja
ambalaa
staklo
10 l
plastika
30 l
metal
40 l
Najvea zapremina/neto masa (vidi 4.1.3.3)

Ambalana
Ambalana
Ambalana
grupa I
grupa II
grupa III
Spoljna ambalaa
Burad od
elika (1A2)
aluminijuma (1B2)
drugog metala osim elika ili
aluminijuma (1N2)
plastike (1H2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
prirodnog drveta (4C1, 4C2)
per ploe (4D)
MDF- medijapan ploe (4F)
kartona (4G)
penaste plastike (4H1)
krute plastike (4H2)
Kanistri od
elika (3A2)
aluminijuma (3B2)
plastike (3H2)
250 kg
250 kg
250 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
250 kg
150 kg
75 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
250 kg
250 kg
150 kg
150 kg
75 kg
75 kg
60 kg
150 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
60 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
60 kg
400 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
450 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
Pojedinana ambalaa
Burad od
elika, sa neodstranjivim poklopcem (1A1)
250 l
elika, sa odstranjivim poklopcem (1A2)
250 l(a)
aluminijuma, sa neodstranjivim poklopcem (1B1)
250 l
aluminijuma, sa odstranjivim poklopcem (1B2)
250 l(a)
drugog metala osim elika ili aluminijuma sa neodstranjivim 250 l
poklopcem (1N1)
(a)
drugog metala osim elika ili aluminijuma sa neodstranjivim 250 l
poklopcem (1N2)
plastike, sa neodstranjivim poklopcem (1H1)
250 l
(a)
plastike, sa odstranjivim poklopcem (1H2)
250 l
Kanistri od
60 l
(a)
60 l
Aluminijuma, sa neodstranjivim poklopcem (3B1)
60 l
(a)
Aluminijuma, sa odstranjivim poklopcem (3B2)
60 l
Plastike, sa neodstranjivim poklopcem (3H1)
60 l
(a)
od plastike, sa odstranjivim poklopcem (3H2)
60 l
a
2
Jedino su dozvoljene materije sa viskozitetom veim od 2680 mm /s.
1757
Pojedinana ambalaa (nastavak)

Kombinovana ambalaa
plastina posuda u buretu od elika ili aluminijuma, (6HA1, 250 l
6HB1)
plastina posuda u buretu od kartona, plastike ili perploe 120 l
(6HG1, 6HH1, 6HD1)
plastina posuda u sanduku od letvi ili sanduku od elika ili 60 l
aluminijuma ili plastina posuda u sanduku od drveta, per
ploe, kartona ili krute plastike (6HA2, 6HB2, 6HC, 6HD2,
6HG2 ili 6HH2)
staklena posuda u buretu od elika, aluminijuma, kartona, 60 l
perploe, krute plastike ili penaste plastike (6PA1, 6PB1,
6PG1, 6PD1, 6PH1 ili 6PH2) ili u sanduku od letvi ili
sanduku od elika ili aluminijuma, ili u sanduku od prirodnog
drveta ili kartona, ili u pletenoj korpi od prua (6PA2, 6PB2,
6PC, 6PG2 ili 6PD2)
Posude pod pritiskom, pod uslovom da ispunjavaju opte propise u 4.1.3.6.
250 l
250 l
250 l
250 l
60 l
60 l
60 l
60 l
Dodatni propis
Za materije Klase 3, ambalane grupe III, koje oslobaaju malu koliinu ugljendioksida i azota, ambalaa mora biti
opremljena ureajem za provetravanje.
Posebni propisi za pakovanje
PP 1
PP 2
PP 4
PP 5
PP 6
PP 10
PP 31
PP 33
RR 81
Za UN brojeve 1133, 1210, 1263 i 1866, materije ambalanih grupa II i III, mogu se transportovati u
koliinama od najvie 5 litara po ambalai od metala ili plastike, koja ne mora da bude podvrgnuta
ispitivanjima prema Poglavlju 6.1, pod uslovom, da se transportuju:
(a) kao paletizovane poiljke, u reetkastim boks paletama ili u tovarnim jedinicama, npr. u
pojedinanoj ambalai, koja je smetena ili slagana na paleti, i na nju privrena kaiima,
rastegljivom ili stezuom folijom ili drugim pogodnim sredstvom;
(b) kao unutranja ambalaa meovite ambalae sa najveom neto masom od 40 kg.
Za UN brojeve 3065, mogu se koristiti drvena burad sa najveom zapreminom od 250 litara, koja ne
ispunjavaju propise Poglavlja 6.1.
Za UN broj 1774, ambalaa mora da odgovara nivou ispitivanja za grupu pakovanja II.
Za UN broj 1204, ambalaa mora biti tako izraena, da ne moe doi do eksplozije usled poveanja
unutranjeg pritiska. Boce i velike boce i posude pod pritiskom, ne smeju se koristiti za ove materije.
Za UN brojeve 1851 i 3248, najvea neto koliina po komadu za otpremu moe iznositi 5 I.
Za UN broj 1791, ambalane grupe II, ambalaa mora biti opremljena ureajem za provetravanje.
Za UN broj 1131, ambalaa mora biti hermetiki zatvorena.
Za UN broj 1308, ambalane grupe I i II, dozvoljena je samo meovita ambalaa sa najveom
ukupnom masom od 75 kg.
Za UN broj 1790 sa vie od 60% ali ne vie od 85% fluorovodonika i UN broj 2031 sa vie od 55%
azotne kiseline, dozvoljeni period korienja buradi i kanistera od plastike, koji se koriste kao
pojedinana ambalaa, iznosi dve godine od datuma proizvodnje.
Poseban propis za ambalau specifian za RID i ADR

RR 2
Za UN broj 1261, nije dozvoljena ambalaa sa odstranjivim poklopcem.
1758
R 002
UPUTSTVO ZA PAKOVANjE (VRSTE MATERIJE)
R 002
Sledea ambalaa je dozvoljena ukoliko ispunjava opte propise u 4.1.1. i 4.1.3:

Meovita ambalaa
Unutranja ambalaa
Spoljna ambalaa
staklo
10 kg Burad od
(a)
plastika
50 kg
elika (1A2)
metal
50 kg
aluminijuma (1B2)
(a),(b),(v)
papir
50 kg
drugog metala osim elika ili
(a),(b),(v)
karton
50 kg
aluminijuma (1N2)
(a)
Ova unutranja
plastike (1H2)
ambalaa ne sme
per ploe (1D)
da proputa
kartona (1G)
prainu.
Sanduci
od
(b)
Ova unutranja
elika (4A)
ambalaa se ne
aluminijuma (4B)
moe koristiti ako se
prirodnog drveta (4C1)
materije, koje se
prirodnog drveta sa stranicamoraju transportoma koje ne proputaju prainu
vati, mogu tokom
(4S2)
transporta postati
per ploe (4D )
tene (vidi 4.1.3.4)
(v)
Ova unutranja
kartona (4G)
ambalaa se ne
moe koristiti za
materije ambalane
Kanistri od
grupe I
elika (3A2)
aluminijuma (3B2)
plastike (3H2)
Pojedinana ambalaa
Burad od
(g)
elika (1A1 ili 1A2 )
aluminijuma (1B1 ili 1B2(g))
drugog metala osim elika ili aluminijuma sa neodstranjivim
poklopcem (1N1 ili 1N2(g))
plastike (1H1 ili 1H2(g))
kartona (1G(d))
per ploe (1D(d))
Kanistri od
(g)
elika (3A1 ili 3A2 ))
(g)
aluminijuma (3B1 ili 3B2 ))
(g)
plastike (3H1 ili 3H2 )
Sanduci od
(d)
elika (4A)
(d)
aluminijuma (4B)
(d)
(d)
per ploe (4D )
(d)
prirodnog drveta sa stranicama koje ne proputaju
(d)
prainu (4S2)
(d)
kartona (4G)
(d)
Vree
(d)
Vree (5H3, 5H4, 5L3, 5M2)
(g)
(d)
Najvea neto masa (vidi 4.1.3.3)

Ambalana
Ambalana
Ambalana
grupa I
grupa II
grupa III
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
250 kg
250 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
250 kg
125 kg
125 kg
60 kg
250 kg
400 kg
400 kg
400 kg
60 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
60 kg
400 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
nije dozvoljeno
nije dozvoljeno
nije dozvoljeno
nije dozvoljeno
nije dozvoljeno
nije dozvoljeno
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
nije dozvoljeno
nije dozvoljeno
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
nije dozvoljeno
50 kg
50 kg
Ova ambalaa se ne sme koristiti za materije ambalane grupe I, koje mogu postati tene u toku transporta (vidi 4.1.3.4).
Ova ambalaa se ne sme koristiti, ako materije koje se transportuju, mogu postati tene u toku transporta (vidi 4.1.3.4).
1759
Pojedinana ambalaa (nastavak)

Kombinovana ambalaa
plastina posuda u buretu od elika ili aluminijuma, per ploe, 400 kg
400 kg
kartona ili plastike (6HA1, 6HB1, 6HG1(d), 6HD1(d) ili 6HH1)
plastina posuda u sanduku od letvi ili sanduku od elika ili 75 kg
75 kg
aluminijuma, u sanduku od drveta, per ploe, kartona ili
krute plastike (6HA2, 6HB2, 6HC, 6HD2(d), 6HG2(d) ili
6HH2)
staklena posuda u buretu od elika, aluminijuma, per ploe ili 75 kg
75 kg
kartona (6PA1, 6PB1, 6PD1(d) ili 6PG1(d)) ili u sanduku od
letvi ili sanduku od elika ili aluminijuma, ili u sanduku od
drveta ili kartona, ili u pletenoj korpi od prua (6PA2, 6PB2,
(d)
(d)
6PC, 6PG2 ili 6PD2 ) ili u ambalai od vrste plastike ili
(d)
penaste plastike (6PH2 ili 6PH1 )
(d)
Ova ambalaa se ne sme koristiti ako materije, koje se transportuju, mogu postati tene u toku
4.1.3.4).
Posude pod pritiskom, pod uslovom da ispunjavaju opte propise u 4.1.3.6.
400 kg
75 kg
75 kg
transporta (vidi

RR 6
RR 7
RR 8
RR 9
RR 11
RR 12
RR 13
RR 14
RR 15
RR 20
RR 30
RR 34
RR 37
RR 38
RR 84
Za UN broj 3249, najvea neto masa po komadu za otpremu moe da iznosi 5 kg.
UN broj 2000 celuloid moe da se transportuje neupakovan na paleti, uvijen u foliju od plastike i obezbeen
odgovarajuim sredstvima, kao to su eline trake, kao kompletan tovar u zatvorenim vozilima ili u
zatvorenim kontejnerima. Ukupna masa svake palete ne sme da prekorai 1.000 kg.
Za UN broj 2002 ambalaa mora biti tako izraena, da ne moe doi do eksplozije usled rasta unutranjeg
pritiska. Boce, velike boce i posude pod pritiskom se ne smeju koristiti za ove materije.
Za UN brojeve 3175, 3243 i 3244 ambalaa mora odgovarati tipu konstrukcije, koji je izdrao ispitivanje
zaptivenosti na nivou, koji odgovara za grupu ambalae II. Za UN broj 3175, ispitivanje zaptivenosti se ne
zahteva, ako su tene materije u potpunosti apsorbovane u vrstu materiju i sadrane u zaptivenim
vreama.
Za UN broj 1309 ambalane grupe III i UN broj 1362 dozvoljene su vree 5H1, 5L1 i 5M1, ako su
prepakovane u vree od plastike ili uvijene rastegljivom i steuom folijom na paleti.
Za UN brojeve 1361, 2213 i 3077 dozvoljene su vree 5H1, 5L1 i 5M1, ako se transportuju u zatvorenim
vozilima ili zatvorenim kontejnerima.
Za predmete klasifikovane pod UN brojem 2870, dozvoljena je samo meovita ambalaa, koja ispunjava
nivo ispitivanja za grupu ambalae I.
Za UN brojeve 2211, 2698 i 3314, ambalaa ne mora da izdri postupak ispitivanja prema Poglavlju 6.1.
Za UN brojeve 1324 i 2623, ambalaa mora da ispunjava nivo ispitivanja za grupu ambalae III.
Za UN broj 2217, moe se upotrebljavati svaka posuda zaptivena za prainu i nepoderiva.
Za UN broj 2471, nije dozvoljena unutranja ambalaa od papira ili kartona.
Za UN broj 2969 seme ricinusa (cela zrna) dozvoljene su vree 5H1, 5L1 i 5M1.
Za UN brojeve 2590 i 2212, dozvoljene su vree 5M1. Sve vrste vree se moraju transportovati u
zatvorenim vozilima ili kontejnerima ili zatvorene u krutoj sabirnoj ambalai.
Za UN broj 1309, ambalane grupe II dozvoljene su vree samo u zatvorenim vozilima ili zatvorenim
kontejnerima.
Za UN broj 1057, potrebno je koristiti krutu spoljnu ambalau, koja odgovara nivou ispitivanja za ambalanu
grupu II. Ambalaa mora biti konstruisana, proizvedena i podeena, da spreava pomeranje, nenamerno
paljenje (aktiviranje) ureaja ili nenamerno oslobaanje zapaljivih gasova ili tenih materija.

RR 5
R 003
Bez obzira na posebne propise za pakovanje PP84, moraju biti ispunjeni samo opti propisi iz 4.1.1.1,
4.1.1.2 i 4.1.1.5 do 4.1.1.7, ako ukupna masa komada za otpremu nije vea od 10 kg.
UPUTSTVO ZA PAKOVANjE
R 003
Opasne materije moraju biti smetene u odgovarajuu spoljnu ambalau. Ambalaa mora odgovarati propisima 4.1.1.1,
4.1.1.2, 4.1.1.4, 4.1.1.8 i 4.1.3 i mora biti tako izvedena da odgovara propisima za izradu u odeljku 6.1.4. Mora se
koristiti spoljna ambalaa, koja je proizvedena od materijala odgovarajue vrstoe i konstrukcije u odnosu na
1760
zapreminu i predvienu upotrebu. Pri primeni ovog uputstva za pakovanje, za transport predmeta ili unutranje
ambalae u meovitoj ambalai, ambalaa mora biti tako konstruisana i izraena da spreava sluajno pranjenje pod
normalnim transportnim uslovima.
RR 16
RR 17
RR 19
RR 20
RR 32
RR 87
RR 88
Za UN broj 2800, baterije (akumulatori) moraju biti zatieni od kratkog spoja i bezbedno upakovani u
jaku spoljnu ambalau.
Napomena: 1: Baterije (akumulatori) bezbedni od izlivanja, koje su integralni deo, i potrebne za
funkcionisanje mehanikog ili elektrinog ureaja, moraju biti bezbedno privreni u
drau baterije ureaja i zatieni od oteenja i kratkog spoja.
2: Za upotrebljene baterije (akumulatore) (UN broj 2800), vidi R801 a.
Za UN brojeve 1950 i 2037, komadi za otpremu u ambalai od kartona ne smeju prekoraiti 55 kg neto
mase, a ostala ambalaa 125 kg neto mase.
Za UN brojeve 1364 i 1365, dozvoljen je transport u balama.
Za UN brojeve 1363, 1386, 1408 i 2793 moe se koristiti svaka posuda koja ne proputa prainu.
UN brojevi 2857 i 3358 mogu se transportovati neupakovani, u sanducima od letava i u odgovarajuoj
sabirnoj ambalai.
Za UN broj 1950 otpadni aerosoli transportovani u skladu sa posebnim propisom 327, ambalaa mora
biti opremljena sredstvom, koje zadrava svaku slobodnu tenost koja bi se mogla osloboditi tokom
transporta, npr. Apsorpcioni (upijajui) materijal. Ambalaa mora biti adekvatno provetravana, da bi se
spreilo stvaranja zapaljive atmosfere i razvijanje pritiska.
Za UN broj 3473 ako su gorivne elije pakovane sa ureajima, one moraju biti pakovane u unutranjoj
ambalai ili smetene u spoljnu ambalau sa materijalom za popunjavanje, tako da su elije (patrone)
zatiene od oteenja, koje bi moglo nastati usled pomeranja ili umetanja ureaja i elije (patrone) u
spoljnu ambalau.

RR 6
Za UN brojeve 1950 i 2037, pri transportu kao kompletan tovar, metalni predmeti se mogu pakovati
kako sledi:
Predmeti se moraju grupisati zajedno u jedinicu na umetku i sa odgovarajuim plastinim omotaem
drani u uspravnom poloaju; ove jedinice moraju biti slagane na paleti, i na odgovarajui nain
obezbeene.
R 099
R
099
Moe se koristiti samo ambalaa, koja je dozvoljena od strane nadlenog organa.
R 101
R 101
Moe se koristiti samo ambalaa koja je odobrena od strane nadlenog organa zemlje porekla. Ukoliko zemlja porekla
nije Ugovorna Strana ADR, ambalaa mora biti odobrena od strane nadlenog organa prve drave Ugovorne Strane
ADR na koju poiljka nailazi. Karakteristina ozanaka drave za motorna vozila u meunarodnom saobraaju za
dravu po ijem nalogu nadleni organ deluje, mora biti navedena u transportnom dokumentu kako sledi:
"AMBALAA ODOBRENA OD NADLENOG ORGANA........" (vidi 5.4.1.2.1 (e)).
R 110a
R 110a
(Rezervisano)
Napomena: Ovo uputstvo za pakovanje predvieno u UN- Model propisima nije dozvoljeno za transporte po
ADR.
R 110b
R 110b
Sledea ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da su ispunjeni opti propisi za pakovanje u 4.1.1, 4.1.3 i
posebni propisi za pakovanje u 4.1.5:
Unutranja ambalaa i oprema
Posude
od metala
Meuambalaa i oprema
Pregrade
od metala
Spoljna ambalaa i oprema

Sanduci od
prirodnog drveta sa stranica-
1761
od drveta
od provodljive gume
od provodljive plastike
od drveta
od plastike
od kartona
ma koje ne proputaju
prainu (4S2)
per ploe (4D )
Vree
od provodljive gume
od provodljive plastike
Poseban propis za pakovanje

RR
42
Za UN brojeve 0074, 0113, 0114, 0129, 0130 i 0224 moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
(a) U unutranjoj ambalai ne sme da sadri vie od 50 g eksplozivne materije (koliina kao suva
supstanca);
(b) Odeljci izmeu pregradnih zidova ne sme da sadri vie od jedne unutranje ambalae, koja
mora biti vrsto umetnuta; i
(c) Broj odeljaka mora biti ogranieno na 25 po spoljnoj ambalai.
R 111
R 111
Sledea ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da su ispunjeni opti propisi za pakovanje odeljaka 4.1.1,
4.1.3 i posebni propisi za pakovanje odeljka 4.1.5:
Vree od
vodootpornog papira
plastike
tekstila, gumirano
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
prirodnog drveta, obini
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Ovoji od
plastike
tekstila, gumiran
Burad od
elika, sa odstranjivim
poklopcem (1A2)
aluminijuma, sa odstranjivim
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
plastike, sa odstranjivim
poklopcem (1H2)
RR
43
R 112a
Za UN broj 0159, nije potrebna unutranja ambalaa, ako se burad od metala (1A2 ili 1B2 ) ili
plastike (1H2) koriste kao spoljna ambalaa.
(navlaena vrsta materija, 1.1D)
R 112a
1762

Vree od
papira, vieslojne,
vodootporne
plastike
tekstila
tekstila, gumirane
plastine tkanine
Meuambalaa i oprema
Vree od
plastike
tekstila, sa presvlakom
ili oblogom od plastike
Posude od
metala
plastike
Posude od
metala
plastike

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
Dodatni propis
Meuambalaa nije neophodna, ako se za spoljnu ambalau koriste nepropusna burad sa odstranjivim
poklopcem.
RR
26
RR
45
Za UN brojeve 0004, 0076, 0078, 0154, 0219 i 0394, ambalaa mora biti bez olova.
Za UN broj 0072 i 0226, nije neophodna meuamabalaa.
112b
(suva vrsta materija, koja nije u obliku praha 1.1D)
R 112b
Vree od
natron papira
papira, vieslojne,vodootporne
plastike
tekstila
tekstila, gumirane
plastine tkanine
Meuambalaa i oprema
Vree od (samo za UN broj 0150)
plastike
tekstila, sa presvlakom ili
oblogom od plastike

Vree od
plastine tkanine, nepropusne za prainu (5H2)
plastine tkanine, vodootporne (5H3)
plastine folije (5H4)
tekstila, nepropusne za prainu (5L2)
tekstila, vodootporne (5L3)
papira, vieslojne,
vodootporne (5M2)
Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
1763
per ploe (4D )

kartona (4G)
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
RR
26
RR
46
RR
47
Za UN brojeve 0004, 0076, 0078, 0154, 0216, 0219 i 0386, ambalaa mora biti bez olova.
Za UN broj 0209, za TNT u ljuspicama i granulama, u suvom stanju i sa najveom neto masom od
30 kg, se preporuuju vree koje ne proputaju prainu (5H2).
Za UN broj 0222, nije neophodna unutranja ambalaa, ako je spoljna ambalaa vrea.
R 112c
(suva, vrsta materija, u obliku praha 1.1D)
R 112c
Meuambalaa i oprema
Vree od
papira, vieslojne,
vodootporne
plastike
plastinih vlakana
Vree od
papira, vieslojne, vodootporne sa unutranjom
presvlakom
plastike
Posude od
kartona
metala
plastike
drveta
Posude od
metala
plastike

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
Dodatni propisi
1. Unutranja ambalaa nije neophodna, ako se za spoljnu ambalau koriste burad.
2. Ambalaa mora biti nepropusna za prainu.
RR
26
RR
46
RR
Za UN brojeve 0004, 0076, 0078, 0154, 0216, 0219 i 0386, ambalaa mora biti bez olova.
Za UN broj 0209, za TNT u ljuspicama i granulama, u suvom stanju i sa najveom neto masom od
30 kg, se preporuuju vree koje ne proputaju prainu (5H2)..
Za UN broj 0504, se ne sme koristiti metalna ambalaa.
1764
48
R 113
R 113
Vree od
papira,
plastike
tekstila, gumirane
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Posude od
kartona
metala
plastike
drveta
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
Dodatni propis
Ambalaa mora biti nepropusna za prainu.
RR
49
RR
50
RR
51
Za UN brojeve 0094 i 0305, u unutranjoj ambalai ne moe biti pakovano vie od 50 g materije.
Za UN broj 0027, unutranja ambalaa nije neophodna, ukoliko se burad koriste kao spoljna
ambalaa.
Za UN broj 0028, za unutranju ambalau se mogu koristiti materijali za uvijanje od natron papira ili
papira sa slojem voska (votani papir).
R 114a
(navlaena, vrsta materija)
R 114a
Meuambalaa i oprema
Vree od
plastike
tekstila
plastinih vlakana
Vree od
plastike
oblogom od plastike
Posude od
metala
plastike
Posude od
metala
plastike

Sanduci od
elika (4A)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Burad od
1765
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
Dodatni propis
Meuambalaa nije neophodna, ako se za spoljnu ambalau koriste burad, koja ne proputaju prainu sa
odstranjivim poklopcem.
RR
26
RR
43
Za UN brojeve 0077, 0132, 0234, 0235 i 0236, ambalaa mora biti bez olova.
Za UN broj 0342, nije potrebna unutranja ambalaa, ako se burad od metala (1A2 ili 1B2 ) ili
plastike (1H2) koriste kao spoljna ambalaa.
R 114b
(suva, vrsta materija)
R 114b
Vree od
natron papira
plastike
tekstila, nepropusne za
prainu
plastine tkanine,
nepropusne za prainu
Meuambalaa i oprema
nije potrebna
Posude od
kartona
metala
papira
plastike
plastine tkanine, nepropusne
za prainu

Sanduci od
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)

RR
26
RR
50
RR
52
Za UN brojeve 0077, 0132, 0234, 0235 i 0236, ambalaa mora biti bez olova.
Za UN brojeve 0160 i 0161 unutranja ambalaa nije neophodna, ukoliko se burad koriste kao
spoljna ambalaa.
Za UN brojeve 0160 i 0161, ako se kao spoljna ambalaa koriste metalna burad (1A2 ili 1B2),
metalna ambalaa mora biti tako izraena, da sprei opasnost od eksplozije usled rasta unutranjeg
pritiska zbog unutranjih ili spoljnih uzroka.
R 115
R 115
Meuambalaa i oprema
1766
Posude od
plastike
Vree od
plastike u metalnoj posudi
Burad od
metala
Sanduci od
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D)
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)

RR
45
RR
53
RR
54
RR
55
RR
56
RR
57
RR
58
RR
59
RR
60
Za UN broj 0144 meuambalaa nije neophodna.

Za UN brojeve 0075, 0143, 0495 i 0497, ukoliko se sanduci koriste kao spoljna ambalaa, unutranja
ambalaa mora biti zatvorena kapsulama i poklopcima na navoj, a njihova pojedinana zapremina
ne sme biti vea od 5 litara. Unutranja ambalaa mora biti obloena materijalom za popunjavanje
koji je nezapaljiv i upijajui. Koliina upijajueg materijala za popunjavanje mora biti dovoljna, da u
potpunosti upije (apsorbuje) sadraj tene materije. Metalne posude moraju biti odvojene jedne od
druge materijalom za popunjavanje. Ako se sanduci koriste kao spoljna ambalaa, neto masa
goriva je ograniena na 30 kg po komadu za otpremu.
Za UN brojeve 0075, 0143, 0495 i 0497, ukoliko se burad koriste kao spoljna ambalaa, i ako su
burad meuambalaa ona moraju biti obuhvaena nezapaljivim upijajuim materijalom za
popunjavanje u koliini koja je dovoljna da upije (apsorbuje) sadraj tene materije. Umesto
unutranje i meuambalae moe se koristiti kombinovana ambalaa koja se sastoji od plastine
posude i metalnog bureta. Neto zapremina goriva ne sme biti vea od 120 litara po komadu za
otpremu.
Za UN broj 0144 mora se dodati upijajui materijal za popunjavanje.
Za UN broj 0144 smeju se koristiti metalne posude kao unutranja ambalaa.
Za UN brojeve 0075, 0143, 0495 i 0497, pri korienju sanduka kao spoljne ambalae moraju se
koristiti vree kao meuambalaa.
Za UN brojeve 0075, 0143, 0495 i 0497, ukoliko se burad koristi kao spoljna ambalaa, za
meuambalau se moraju koristiti burad.
Za UN broj 0144, smeju se kao spoljna ambalaa koristiti sanduci od kartona (4G).
Za UN broj 0144, ne smeju se koristiti burad od aluminijuma sa odstranjivim poklopcem (1B2).
R 116
R 116
Vree od
papira, otporne na vodu i ulje
plastike
tekstila
oblogom od plastike
plastine tkanine, koja ne
proputaju prainu
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Vree od
plastinih vlakana, (5H1)
papira, vieslojne,
vodootporne (5M2)
plastine folije (5H4)
tekstila, koji ne proputa
prainu (5L2)
tekstila, vodootporne (5L3)
Posude od
Sanduci od
1767
kartona, vodootporne
metala
plastike
drveta, nepropusne za
prainu
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Ovoji od
papira, vodootporni
votanog papira
plastike
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
Kanistri od
poklopcem (3H2)
RR
61
RR
62
RR
63
RR
64
RR
65
RR
66
Za UN brojeve 0082, 0241, 0331 i 0332, nije neophodna unutranja ambalaa, ako se za spoljnu
ambalau koriste zaptivena burad sa odstranjivim poklopcem.
Za UN brojeve 0082, 0241, 0331 i 0332, nije neophodna unutranja ambalaa, ako su eksplozivne
materije sadrane u materijalu, koji ne proputa tenost.
Za UN broj 0081, nije neophodna unutranja ambalaa, ukoliko su ove materije sadrane u krutoj
plastici, koja ne proputa estre azotne kiseline.
Za UN broj 0331, nije neophodna unutranja ambalaa, ako se za spoljnu ambalau koriste vree
(5H2), (5H3) ili (5H4).
Za UN brojeve 0082, 0241, 0331 i 0332, smeju se koristiti vree (5H2 ili 5H3) kao spoljna
ambalaa.
Za UN broj 0081, ne smeju se koristiti vree kao spoljna ambalaa.
R 130
R 130
Nije potrebna
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Burad od
1768
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
RR
67
R 131
Sledei propisi vae za UN brojeve 0006, 0009, 0010, 0015, 0016, 0018, 0019 0034, 0035, 0038,
0039. 0048, 0056, 0137, 0138, 0168, 0169, 0171, 0181, 0182, 0183, 0186, 0221, 0243, 0244, 0245,
0246, 0254, 0280, 0281, 0286, 0287, 0297, 0299, 0300, 0301, 0303, 0321, 0328, 0329, 0344, 0345,
0346, 0347, 0362, 0363, 0370, 0412, 0424, 0425, 0434, 0435, 0436, 0437, 0438, 0451, 0488 i 0502:
Veliki i robusni predmeti sa eksplozivom, koji su uobiajeno predvieni za vojnu upotrebu, i koji ne
sadre upaljae ili iji su upaljai opremljeni najmanje sa dva efektivna zatitna ureaja, mogu se
transportovati neupakovani. Ako ovi predmeti sadre pogonska punjenja ili su na sopstveni pogon,
njihovi sistemi za paljenje moraju biti zatieni od optereenja, do kojih moe doi pod normalnim
transportnim uslovima. Ako je rezultat ispitivanja serije 4 na neupakovanom predmetu negativan,
predmet se moe transportovati neupakovan. Takvi neupakovani predmeti mogu se privrstiti na
podmetae (klizae) ili u sanducima od letvi ili u drugim ureajima pogodnim za rukovanje.
R 131
Vree od
papira
plastike
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu(4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Posude od
kartona
metala
plastika
drveta
Kalemovi
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
RR
68
Za UN brojeve 0029, 0267 i 0455, ne smeju koristiti vree i kalemovi kao unutranja ambalaa.
R 132a
(Predmeti, koji se sastoje od zatvorenog metalnog, plastinog ili kartonskog omota,
koji sadri detonirajui eksploziv, ili koji se sastoje od detonirajueg eksploziva
povezanog plastikom)
R 132a
Nije potrebna
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
1769
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
R 132b
(Predmeti bez zatvorenog omota)
R 132b
Posude od
kartona
metala
plastike
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna
Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Ovoji od
papira
plastike
R 133
R 133
Posude od
kartona
metala
plastike
drveta
Meuambalaa i oprema
Posude od
kartona
metala
plastike
drveta

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Umetci, sa razdvajajuim
pregradama od
kartona
plastike
drveta
Dodatni propis
Posude kao meuambalaa su neophodne, ako je unutranja ambalaa umetak.

RR
69
134
Za UN brojeve 0043, 0212, 0225, 0268 i 0306, umetci se ne smeju koristiti kao unutranja ambalaa.
R 134
1770

Vree
vodootporne
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Posude od
kartona
metala
plastika
drveta
Ovoji od
talasastog kartona
Tube od
kartona
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
R 135
R 135
Vree od
papira
plastike
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Posude od
kartona
metala
plastike
drveta
Ovoji od
Papira
plastike
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
R 136
R 136
1771

Vree od
plastike
tekstila
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Sanduci od
kartona
plastike
drveta
Razdvajajue pregrade u
spoljnoj ambalai
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
R 137
R 137
Vree od
plastike
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Sanduci od
kartona
Tube od
kartona
metala
plastike
spoljnoj ambalai
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)

RR
70
R 138
Za UN brojeve 0059, 0439, 0440, i 0441, ako se kumulativna punjenja pakuju pojedinano, konusne
upljine moraju biti usmerene prema dole, a komad za otpremu obeleen sa OVA STRANA
GORE. Ako se kumulativna punjenja pakuju u paru, konusne upljine moraju biti okrenute jedna
prema drugoj, da bi se dejstvo kumulativnog punjenja u sluaju nenamernog paljenja svelo na to je
mogue manju meru.
R 138
1772

Vree od
plastike
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
Dodatni propis
Ako su krajevi predmeta vrsto zatvoreni, nije neophodna unutranja ambalaa.
R 139
R 139
Vree od
plastike
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Posude od
kartona
metala
plastike
drveta
Kalemovi
Ovoji od
natron papira
plastike
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)

RR
71
RR
72
Za UN brojeve 0065, 0102, 0104, 0289 i 0290, krajevi detonatorske vrpce (fitilja) moraju biti vrsto
zatvoreni, na primer vrsto privrenim epom, da eksplozivna materija ne moe da se oslobodi.
Krajevi savitljive detonatorske vrpce moraju biti vrsto vezani.
Za UN brojeve 0065 i 0289, nije neophodna unutranja ambalaa, ako su predmeti u koturovima
(namotajima).
1773
R 140
R 140
Vree od
plastike
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Kalemovi
Ovoji od
natron papira
plastike
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
RR
73
RR
74
RR
75
Za UN broj 0105, nije neophodna unutranja ambalaa, ako su krajevi predmeta vrsto zatvoreni.
Za UN broj 0101, ambalaa mora biti nepropusna za prainu, izuzev ako se fitilj nalazi u papirnoj tubi
i ako su oba kraja tube opremljena epovima koji se mogu skidati.
Za UN broj 0101, ne smeju se koristiti sanduci ili burad od elika ili aluminijuma.
R 141
R 141
Posude od
kartona
metala
plastike
drveta
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
pregradama od
plastike
drveta
spoljnoj ambalai
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
1774
poklopcem (1H2)
R 142
R 142
Vree od
papira
plastike
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna
Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Posude od
kartona
metala
plastike
drveta
Ovoji od
papira
pregradama od
plastike
R 143
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
R 143
Vree od
natron papira
plastike
tekstila
tekstila, gumirane
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
(4C1)
prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Posude od
kartona
metala
plastike
pregradama od
plastike
drveta
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
poklopcem (1H2)
1775
Dodatni propis
Umesto prethodno navedene unutranje i spoljne ambalae, moe se koristiti kombinovana ambalaa (6NN2)
(plastina posuda sa spoljnim sandukom od krute plastike).
RR
76
Ako se za UN brojeve 0271, 0272, 0415 i 0491 koristi ambalaa od metala, ona mora biti tako
izraena, da je spreena opasnost od eksplozije usled rasta unutranjeg pritiska na osnovu
unutranjih ili spoljnih uzroka.
R 144
R 144
Posude od
kartona
metala
plastike
Meuambalaa i oprema
Nije potrebna

Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
prirodnog drveta, jednostavni
(4C1) sa oplatom od
metala
per ploe (4D ) sa oplatom
od metala
MDF- medijapan ploe (4F) sa
oplatom od metala
penastom plastikom (4N1)
Razdvajajui pregrade u
spoljnoj ambalai
Burad od
poklopcem (1A2)
poklopcem (1B2)
poklopcem (1H2)
RR
77
Za UN brojeve 0248 i 0249, ambalaa mora biti zatiena od prodiranja vode. Ako se transportuju
ureaji, koji se aktiviraju vodom bez ambalae, oni moraju sadrati najmanje dva nezavisna zatitna
ureaja za spreavanje prodiranje vode.
R 200
1776
R 200
Vrsta ambalae:
Boce, velike boce, boce pod pritiskom i svenjevi boca
Boce, velike boce, boce pod pritiskom i svenjevi boca su dozvoljeni, pod uslovom, da su ispotovani posebni propisi
odeljka 4.1.6 i sledei propisi od (1) do (11).
Opte odredbe
(1) Posude moraju biti tako zatvorene i zaptivene, da je spreeno isticanje gasova.
(2) Posude pod pritiskom, koje sadre otrovne materije sa vrednou LC50 od najvie 200 ml/m (ppm) kako je
navedeno u tabeli, ne smeju biti opremljene nikakvim ureajem za rastereenje pritiska.
(3) Naredne tri tabele obuhvataju sabijene (komprimovane) gasove (Tabela 1), gasove u tenom stanju i rastvorene
gasove (Tabela 2) i materije, koje ne spadaju u Klasu 2 (Tabela 3). One sadre podatke za:
(a) UN broj, naziv i opis kao i klasifikacioni kd materije;
(b) vrednost LC50 za otrovne materije;
(c) vrste posuda pod pritiskom, oznaene slovom X, koje su odobrene za materiju;
(d) najvei dozvoljeni rok za periodinu kontrolu posuda pod pritiskom;
Napomena: Za posude pod pritiskom, koje su izraene od kompozitnih materijala, uestalost periodinog
ispitivanja odreuje nadleni organ, koji je izdao dozvolu za posudu.
(e) najmanji ispitni pritisak za posude pod pritiskom;
(f) najvei dozvoljeni radni pritisak posuda pod pritiskom za sabijene (komprimovane) gasove ili najvei
dozvoljeni stepen punjenja za gasove u tenom stanju i rastvorene gasove;
(g) posebne propise za pakovanje, koji vae za tu materiju.
Ispitni pritisak, stepen punjenja i propisi za punjenje
(4) Najmanji ispitni pritisak iznosi 1 MRa (10 bara).
(5) Posude pod pritiskom ne smeju ni u kom sluaju da budu punjene iznad graninih vrednosti, dozvoljenih u
sledeim propisima:
(a) Za sabijene (komprimovane) gasove, radni pritisak ne sme biti vei od dve treine ispitnog pritiska posude
pod pritiskom. Ogranienja vezana za gornju granicu radnog pritiska utvruje poseban
propis za pakovanje o. Unutranji pritisak na 65 S, ni u kom sluaju ne sme da premai ispitni pritisak.
(b) Za gasove prevedene u teno stanje pod visokim pritiskom, stepen punjenja treba da bude takav, da pritisak
razvijen na 65S ne premai ispitni pritisak posude pod pritiskom.
Korienje drugih ispitnih pritisaka i stepena punjenja od onih koji su navedeni u tabeli je dozvoljeno, pod
uslovom da je ispunjen prethodno pomenuti kriterijum, izuzev u sluajevima gde se primenjuje propis za
pakovanje o.
Za gasove prevedene u teno stanje pod visokim pritiskom i smee gasova za koje u tabeli ne postoje
odgovarajui podaci, najvei dozvoljeni stepen punjenja (FR) se odreuje na sledei nain:
FR 8,5 10 4 d 9 Ph
pri emu je
FR
=
dg
=
Ph
najvei dozvoljen stepen punjenja

gustina gasa (na 15 S, 1 bar) (u kg/ m)
najmanji ispitni pritisak (u barima).
Ako gustina gasa nije poznata, najvei dozvoljeni stepen punjenja se odreuje na sledei nain:
FR
Ph MM 103
R 338
pri emu je
FR
= najvei dozvoljen stepen punjenja
Ph
= najmanji ispitni pritisak (u barima).
MM = molekularna masa (u g/mol)
-2
-1 -1
R
= 8.31451 x 10 bar.l.mol .K (gasna konstanta)
Za smee gasova, treba uzimati prosenu molekularnu masu, uzimajui u obzir zapreminsku koncentraciju
pojedinih sastojaka.
(c) Za gasove prevedene u teno stanje pod niskim pritiskom, najvea dozvoljena masa punjenja po litru
zapremine posude treba da je jednak 0,95-strukoj gustini tene faze na 50 S; osim toga, tena faza ne sme
1777
potpuno da ispuni posudu pod pritiskom na bilo kojoj temperaturi do 60 C. Ispitni pritisak posude pod
pritiskom mora biti barem jednak pritisku pare (apsolutnom) tene materije na 65 C, umanjenom za 100 kPa
(1 bar).
Za gasove prevedene u teno stanje pod niskim pritiskom i za smee gasova, za koje u tabeli ne postoje
odgovarajui podaci o punjenju, najvei dozvoljeni stepen punjenja odreuje se kako sledi:
FR (0,0032 BP 0, 24) dl
pri emu je
FR = najvei dozvoljen stepen punjenja
BP = taka kljuanja (u Kelvinima)
dl
= gustina tene materije na taki kljuanja (u kg/l).
(d) Za UN broj 1001 acetilen, rastvoren, i UN broj 3374 acetilen, bez sredstva za rastvaranje, vidi (10) posebni
propis za pakovanje "r".
(6) Mogu se koristiti drugi ispitni pritisci i stepen punjenja, pod uslovom da ispunjavaju opte propise opisane u
prethodnim stavovima (4) i (5);
(7) Punjenje posuda pod pritiskom mogu da vre samo posebno opremljeni centri sa kvalifikovanim osobljem koji
koriste odgovarajue postupke.
Postupci moraju da sadre sledee kontrole (provere);
usaglaenosti posuda i delova pripadajue opreme sa propisima;
-
kompatibilnosti posuda i delova pripadajue opreme sa proizvodom koji se transportuje;

da ne postoje oteenja, koja bi mogla uticati na bezbednost;
pridravanje stepena ili pritiska punjenja, u zavisnosti od upotrebe;
propisno obeleavanje i identifikacija.
Periodina ispitivanja
(8) Posude koje se mogu ponovno puniti moraju biti podvrgnute periodinom ispitivanju prema propisima u
6.2.1.6.
(9) Ukoliko u tabeli u nastavku za odreene materije nema navedenih posebnih propisa, periodina ispitivanja se
moraju vriti:
(a) svakih pet godina na posudama pod pritiskom za transport gasova klasifikacionih kdova 1T, 1TF, 1TO, 1TC,
1TFC, 1TOC, 2T, 2TO, 2TF, 2TC, 2TFC, 2TOC, 4A, 4F i 4C;
(b) svakih pet godina na posudama pod pritiskom za transport materija drugih klasa;
(c) svakih deset godina na posudama pod pritiskom za transport gasova klasifikacionih kdova 1 A, 1O, 1F, 2A,
2O i 2F.
Odstupajui od propisa ovog stava, periodina ispitivanja posuda pod pritiskom izraenih od kompozitnih materijala moraju se sprovoditi u razmacima, koje je odredio nadleni organ Zemlje Ugovorne strane ADR-a, koja je
odobrila tehniki pravilnik za konstrukciju i izradu.
(10) Objanjenje znakova za rubriku "Posebni propisi za pakovanje":
Kompatibilnost materijala (za gasove vidi EN ISO 11114-1:1997 i EN ISO 11114-2:2000)
a:
b:
c:
d:
Posude pod pritiskom od legure aluminijuma nisu dozvoljene.

Ventili od bakra ne smeju se koristiti.
Metalni delovi, koji dolaze u dodir sa sadrajem, ne smeju da sadre vie od 65% bakra.
Ako se koriste posude od elika, dozvoljene su samo one, koje usled dejstva vodonika ne postanu suvie krte.
Propisi za otrovne materije sa vrednou LC50 od najvie 200 ml/m (ppm)

k:
Otvori ventila moraju biti opremljeni epovima i poklopcima koji ne proputaju gas,
proizvedenim od materijala, koji nije podloan nagrizajuem dejstvu sadraja posude pod
pritiskom.
Svaka boca jednog svenja mora biti opremljena sopstvenim ventilom, koji u toku transporta mora biti
zatvoren. Nakon punjenja spojna cev mora biti ispranjena, oiena i zatvorena.
Svenjevi boca, koji sadre UN broj 1045 Fluor, sabijen (komprimovan) mogu umesto ventila pojedinano na
svakoj boci imati ventile na grupi boca koje imaju zapreminu koja ne prelazi 150 litara.
Boce i pojedinane boce u svenju boca moraju imati ispitni pritisak od najmanje 200 bara i najmanju debljinu
zidova od 3.5 mm za aluminijumske legure ili 2 mm za elik. Pojedinane boce, koje ne odgovaraju ovom
propisu moraju se transportovati u krutoj spoljnoj ambalai, koja dovoljno titi boce i armature i odgovara
nivou ispitivanja za grupu ambalae I. Posude pod pritiskom moraju imati najmanju debljinu zidova, koja je
1778
odreena od strane nadlenog organa.

Posude pod pritiskom ne smeju biti opremljene ureajem za rastereenje pritiska.
Boce ili pojedinane boce u svenju moraju biti ograniene na zapreminu od 85 litara.
Svaki ventil mora imati konusni navojni spoj neposredno sa posudom pod pritiskom i da je sposoban da izdri
ispitni pritisak posude pod pritiskom.
Svaki ventil mora biti ili tipa bez zaptivki sa neperforiranom membranom ili tipa koji spreava curenje preko ili
mimo zaptivki.
Transport u kapsulama nije dozvoljen.
Nakon punjenja, kod svake posude pod pritiskom mora se kontrolisati zaptivenost.
Specifini propisi za gasove
UN broj 1040 etilenoksid moe biti upakovan i u hermetiki zatvorenu unutranju ambalau od stakla ili metala,
na odgovarajui nain smetenu, sa materijalom za popunjavanje, u sanduke od kartona, drveta ili metala, koji
odgovaraju nivou ispitivanja za grupu ambalae I. Najvea dozvoljena koliina za svaku unutranju ambalau
od stakla iznosi 30 g, a najvea dozvoljena koliina za svaku unutranju ambalau od metala iznosi 200 g.
Nakon punjenja, svaka unutranja ambalaa mora biti ispitana na zaptivenost, umetanjem u kupku sa toplom
vodom pri emu temperatura i trajanje moraju biti dovoljni da se postigne unutranji pritisak isti kao to je
pritisak pare etilenoksida na 55 S. Najvea neto masa u spoljnoj ambalai ne sme da premai 2.5 kg.
m: Posude pod pritiskom moraju biti napunjene do radnog pritiska, koji ne premauje 5 bara.
n: Za UN broj 2190 oksidifluorid, zbijen (komprimovan), boce i pojedinane boce u svenjevima boca ne smeju
da sadre vie od 5 kg gasa .
Za UN broj 1045 fluor, zbijen (komprimovan), boce i pojedinane boce u svenjevima boca i kompleti boca u
svenjevima boca, ne smeju da sadre vie od 5 kg gasa. Svenjevi, koji sadre ovaj gas mogu biti podeljeni
u komplete (grupe) boca, koji ne premauju ukupnu vodenu zapreminu od 150 litara.
o: Radni pritisak ili stepen punjenja naveden u tabeli ne sme se ni u kom sluaju prekoraiti.
r: Za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru i UN broj 3374 acetilen bez rastvaraa: boce moraju biti napunjene
homogenom monolitikom poroznom masom; radni pritisak, koliina acetilena i koliina rastvaraa ne sme da
prekorai vrednost navedenu u dozvoli ili u standardu ISO 3807-1:2000, odnosno ISO 3807-2:2000.
Za UN 1001 acetilen, u rastvoru: boce moraju da sadre koliinu acetona ili odgovarajueg rastvaraa kao to
je navedeno u dozvoli (vidi standard ISO 3807-1:2000, odnosno ISO 3807-2:2000); boce, koje su opremljene
ureajima za rastereenje pritiska ili su meusobno povezane spojnom cevi, moraju se transportovati u
vertikalnom poloaju.
Alternativno, za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru; boce koje nisu posude pod pritiskom prema UN mogu biti
punjene nemonolitikom poroznom masom; radni pritisak, koliina acetilena i koliina rastvaraa ne sme da
prekorai vrednost navedenu u dozvoli. Najvei dozvoljeni rok za periodino ispitivanje boca ne sme da
premai pet godina.
Ispitni pritisak od 52 bara se primenjuje samo za boce koje odgovaraju standardu ISO 3807-2:2000.
q: Ventili posuda pod pritiskom za piroforne gasove ili zapaljive smee gasova, koji sadre vie od 1 % pirofornih
jedinjenja, moraju biti opremljeni epovima i poklopcima koji su nepropusni za gas, proizvedenim od
materijala, koji nije podloan nagrizajuem dejstvu sadraja posude pod pritiskom. Ako su ove posude pod
pritiskom povezane preko spojne cevi u sveanj, svaka posuda pod pritiskom mora biti opremljena
sopstvenim ventilom, koji u toku transporta mora biti zatvoren, a ispusni ventil spojne cevi mora biti opremljen
epom ili poklopcem koji je nepropustan za gas. Transport u kapsulama nije dozvoljen.
l:
r:
Transport u kapsulama je dozvoljen pod sledeim uslovima:

(a) Masa gasa ne sme da prekorai 150 g po kapsuli;
(b) Kapsule ne smeju imati greke, koje bi mogle smanjiti njihovu vrstou.
(c) Zaptivenost zatvaraa mora biti obezbeena dodatnim ureajem (poklopac, kapak, ep, zaptivni
materijali (kudelja) itd.), koji je sposoban da sprei nezaptivenost sistema za zatvaranje tokom transporta.
(d) Kapsule moraju biti smetene u spoljnu ambalau koja je dovoljno vrsta. Komad za otpremu ne sme biti
tei od 75 kg.
s: Posude pod pritiskom od legura aluminijuma:
- smeju biti opremljene samo ventilima od mesinga ili nerajueg elika;
- moraju biti osloboene neistoa od ugljovodonika i ne smeju biti zaprljane uljem. UN posude pod
pritiskom moraju biti oiene prema standardu ISO 11621:1997.
ta: Za punjenje zavarenih boca od elika radi transporta materija UN 1965 mogu da se primene
drugi
kriterijumi:
(a) uz saglasnost nadledlenog organa drave u kojoj se transport obavlja; i
(b) prema tehnkim nacionalnim propisima i standardima koji su priznati od nadlenog organa.
Ako kriterijumi za punjenje odstupaju od onih u P200 (5), transportni dokument mora da sadri podatak
Transport u skladu sa uputstvom za pakovanje P200, posebno uputstvo za pakovanje ta i podatak o
1779
referentnoj temperaturi koja se koristi za proraun odnosa punjenja.

Periodino ispitivanje
legura
u: Rok izmeu periodinih ispitivanja moe biti produen na 10 godina za posude pod pritiskom od
legura posude
aluminijuma. Ovo odstupanje se moe primeniti na UN posude pod pritiskom samo, ako je
ISO 7866:1999.
pod pritiskom podvrgnuta ispitivanju na koroziju usled naprezanja prema standardu
v:
Rok izmeu periodinih ispitivanja za boce od elika moe se produiti do 15 godina:

(a) uz saglasnost nadlenog organa drave (drava) u kojoj se (kojima se) izvrava periodino ispitivanje i
transport, i
(b) u skladu sa tehnikim propisima ili standardima priznatim od strane nadlenog organa, ili standardom EN
1440:1996 Pokretne boce, koje se mogu ponovo puniti, od zavarenog elika za teni gas (LPG) Periodino ispitivanje".
Propisi za nazive n.d.n. i smee

z:
Materijali posuda pod pritiskom i njihove opreme moraju biti kompatibilni sa sadrajem i ne smeju sa njim da
stvaraju nikakva tetna ili opasna jedinjenja.
Ispitni pritisak i stepen punjenja treba da se raunaju prema odgovarajuim propisima odeljka (5).
3
Otrovne materije sa vrednou LC50 od najvie 200 ml/m ne smeju se transportovati u velikim bocama,
bocama pod pritiskom ili MEGC i moraju odgovarati posebnom propisu za pakovanje "k". Meutim, UN broj
1975 Smea azot monoksida i azot dioksida, se moe transportovati u bocama pod pritiskom.
Posude pod pritiskom, koji sadre piroforne gasove ili zapaljive smee gasova, koji sadre vie od 1%
pirofornih jedinjenja, moraju odgovarati posebnom propisu za pakovanje "q".
Neophodno je preduzeti potrebne mere za spreavanje opasnih reakcija (npr. polimerizacija ili raspadanje) u
toku transporta. Ukoliko je potrebno, moe se sprovesti stabilizacija ili dodati inhibitor.
Smee, koje sadre UN broj 1911 diboran, treba puniti do pritiska na kojem nee biti prekoraene dve treine
ispitnog pritiska posude pod pritiskom, u sluaju potpunog raspadanja diborana.
Propisi za materije, koje ne spadaju u Klasu 2

ab: Posude pod pritiskom moraju ispunjavati sledee uslove:
(i) Ispitivanje pritiska mora ukljuiti i pregled unutranjosti posude pod pritiskom, kao i proveru armatura;
(ii) Osim toga, neophodno je odgovarajuim mernim ureajima, svake dve godine (npr. ultrazvukom) ispitati
stanje armature i otpornost na koroziju.
(iii) Debljina zidova ne sme biti manja od 3 mm.
ac: Neophodno je da se ispitivanja i pregledi uvek sprovode pod kontrolom strunog lica priznatog od strane
nadlenog organa.
ad: Posude pod pritiskom moraju ispunjavati sledee uslove:
(i) One moraju biti projektovane prema proraunskom pritisku od najmanje 2,1 MPa (21 bara) (nadpritisak).
(ii) Dodatno uz podatke za posude koje se mogu ponovo puniti, na posudama pod pritiskom moraju biti
trajno i itko upisani sledei podaci:
(a) UN broj i zvanian naziv materije prema 3.1.2;
(b) najvea dozvoljena masa punjenja i sopstvena masa (tara) posude pod pritiskom, ukljuujui delove
opreme, koji su bili postavljeni u toku punjenja ili ukupna masa.
(11) Propisi ovog uputstva za pakovanje se smatraju ispunjenim, ako su primenjeni sledei standardi:
Primenljivi
zahtevi
Standard
Naslov dokumenta
(7)
EN 1919:2000
Prenosive plinske boce Boce za gasove u tenom stanju (izuzev acetilena i

LPG tenog gasa) Kontrola za vreme punjenja.
(7)
EN 1920:2000
Prenosive plinske boce Boce za zbijene (komprimovane) gasove (izuzev

acetilena) Kontrola za vreme punjenja.
(7)
EN 12754:2001
Prenosive plinske boce Boce za acetilen u rastvoru Kontrola za vreme

punjenja.
(7)
EN 13365:2002
Prenosive plinske boce Svenjevi boca za permanentne gasove i gasove u

tenom stanju (izuzev acetilena) Kontrola za vreme punjenja.
+ A1:2005
(7) i (10) ta
(b)
EN 1439:2005
(izuzev 3.5 i
Ureaji za teni gas i delovi opreme Zavarene i zalemnjene prenosive boce za

teni naftni gas (LPG), od elika, koje se mogu ponovo puniti - Kontrola pre, u
1780
Prilog S)
toku i nakon punjenja.
(7) i (10) ta
(b)
EN 14794:2005
Ureaji za teni gas i delovi opreme Prenosive boce, koje se mogu ponovo
puniti, od aluminijuma, za teni gas (LPG) - Kontrola pre, u toku i nakon
punjenja.
(10) p
EN 1801:1998
Prenosive plinske boce - Uslovi punjenja za pojedinane acetilenske boce

(ukljuujui spisak dozvoljenih poroznih materijala)
(10) p
EN 12755:2000
Prenosive plinske boce - Uslovi punjenja za acetilenske svenjeve boca
1781
10
10
1016 UGLjENMONOKSID, KOMPRIMOVAN
1 TF
LC50 ml/m
3760
Posebni propisi za
pakovanje
Najvii dozvoljeni
radni pritisak (bar)(b)
1A
Ispitni pritisak (bar)(b)
Rok za ispitivanje
(godina)(a)
Svenjevi boca
Bure pod pritiskom
Velike boce
1A
1006 ARGON, KOMPRIMOVAN
Naziv i opis
1002 VAZDUH, KOMPRIMOVAN
UN broj
Boce
Klasifikacioni kd
Tabela 1: Komprimovani gasovi
1023 GAS DOBIJEN DESTILACIJOM UGLjA, 1 TF

KOMPRIMOVAN
1045 FLUOR, KOMPRIMOVAN
1TOC 185
1046 HELIJUM, KOMPRIMOVAN
1A
10
1049 VODONIK, KOMPRIMOVAN
1F
10
1056 KRIPTON, KOMPRIMOVAN
1A
10
1065 NEON, KOMPRIMOVAN
1A
10
1066 AZOT, KOMPRIMOVAN
1A
10
1071 NAFTNI GAS, KOMPRIMOVAN
1 TF
1072 KISEONIK, KOMPRIMOVAN
1O
10
1612 HEKSAETILTETRAFOSFAT I
KOMPRIMOVAN GAS, SMEA
1660 AZOTMONOKSID, KOMPRIMOVAN
(OKSID AZOTA, KOMPRIMOVAN)
1953 KOMPRIMOVAN GAS, OTROVAN,
ZAPALjIV, N.D.N.
1954 KOMPRIMOVAN GAS, ZAPALjIV,
N.D.N.
N.D.N.
1T
1 TOC 115
1 TF
10
1956 KOMPRIMOVAN GAS, N.D.N.
1A
10
1957 DEUTERIJUM, KOMPRIMOVAN
1F
10
10
10
10
5000
1F
1T
1964 SMEA GASOVITIH UGLjOVODONIKA, 1 F

1971 METAN, KOMPRIMOVAN ili ZEMNI
1F
1971 GAS, KOMPRIMOVAN sa visokim
sadrajem metana
2034 VODONIK I METAN, SMEA,
1F
KOMPRIMOVANA
2190 OKSIDIFLUORID, KOMPRIMOVAN
1TOC
3156 GAS KOMPRIMOVAN SA
OKSIDACIONIM DEJSTVOM, N.D.N.
1O

OKSIDACIONI, N.D.N.
1TO
5000
2,6
200
30 a, k, n, o
d
200
50 k, o
d
200
30 a, k, n, o
10
5000

1TC
NAGRIZAJUI, N.D.N.
5000
1 TFC
5000
ZAPALjIV, NAGRIZAJUI, N.D.N.
1TOC
5000
OKSIDACIONI, NAGRIZAJUI, N.D.N.
(a)
(b)
Nije primenjivo za posude pod pritiskom od spajanih materijala.

Ukoliko ne postoji naziv u rubrici, radni pritisak ne sme da bude vei od dve treine ispitnog pritiska.
1782
387
1009 BROMOTRIFLUORMETAN (GAS ZA

HLAENjE R 13B1)
2A
1010 BUTADIEN, STABILIZOVAN

(1,2-butadien)
ili
(1,3-butadien)
ili
1010 SMEA BUTADIENA I
UGLjOVODONIKA, STABILIZOVANA,
2F
1011 BUTAN
Posebni propisi za
pakovanje
Stepen punjenja
Ispitni pritisak (bar)
33
225 0,715
300 0,86
10
10
1,13
1,44
1,60
0,59
rrr
42
120
250
10
2F
10
10
0,55
2F
10
10
0,50
2F
10
10
0,51
r, v
1012 BUTILEN, SMEA ili
2F
10
10
0,50
r, z
1012 1-BUTILEN
2F
10
10
0,53
1012 cis-2-BUTILEN ili
2F
10
10
0,55
1012 trans-2-BUTILEN
2F
10
10
0,54
1013 UGLjENDIOKSID
2A
10
190 0,66
250 0,75
rr
1017 HLOR
2TC
22
1,25
a, r
1018 HLORDIFLUORMETAN (GAS ZA

HLAENjE R 22)
1020 HLORPENTAFLUORETAN (GAS ZA
HLAENjE R 115)
1021 1-HLOR-1,2,2,2-TETRAFLUORETAN
1022 HLORTRIFLUORMETAN (GAS ZA
HLAENjE R 13)
2A
10
29
1,03
2A
10
25
1,08
2A
10
12
1,20
2A
10
1026 DICIJAN
2TF
100
120
190
250
100
0,83
0,90
1,04
1,10
0,70
r
r
r
r
r, u
1027 CIKLOPROPAN
2F
10
20
0,53
1028 DIHLORODIFLUOROMETAN (GAS ZA 2A

HLAENjE R 12)
10
18
1,15
1029 DIHLORMONOFLUORMETAN (GAS ZA 2A

HLAENjE R 21)
10
10
1,23
1030 1,1-DIFLUORETAN (GAS ZA HLAENjE

R 152a)
1032 DIMETILAMIN, BEZVODNI
2F
10
18
0,79
2F
10
10
0,59
b, r
1033 DIMETILETAR
2F
10
18
0,58
1035 ETAN
2F
10
1036 ETILAMIN
2F
10
95
120
300
10
0,25
0,29
0,39
0,61
r
r
r
b, r
1037 ETILHLORID
2F
10
10
0,80
a, r
293
Klas
ifika
cion
i
LC50
ml/
3
m
Boc
e
Veli
ke
Bur
e
pod
350
1783
c, p
0,53
b, r
Pos
ebni
prop
isi
za
4000
2TC
60
Ste
pen
punj
enja
2TC
1008 BORTRIFLUORID
Rok za ispitivanje
(godina)(a)
10
Ispit
ni
priti
1005 AMONIJAK, BEZVODNI
Svenjevi boca
Rok
za
ispiti
vanj
Sve
nje
vi
4F
UN
broj
1001 ACETILEN, RASTVOREN
Bure pod pritiskom
Velike boce
Boce
LC50 ml/m
Naziv i opis
Klasifikacioni kd
UN broj
Tabela 2: Teni i rastvoreni gasovi
Naziv i opis
1039 ETILMETILETAR
2F
1040 ETILENOKSID, ili

2TF
ETILENOKSID POD AZOTOM do
ukupnog podpritiska od 1MPa (10 bara)
na 50 C
1041 ETILENOKSID i UGLjEN-DIOKSID,
2F
smea sa vie od 9% a manje od 87%
etilen-oksida
2900
1043 UBRIVA, AMONIJANI RASTVOR, sa 2A

slobodnim amonijakom
10
10
0,64
15
0,78
l, r
10
190 0,66
250 0,75
X
X
X
X
5
5
2TC
2TC
2860
2810
1053 VODONIKSULFID
2TF
712
1055 ISOBUTILEN
2F
10
1058 GASOVI, UTENjENI, nezapaljivi,

dopunjeni azotom, ugljen-dioksidom ili
vazduhom
2A
10
1060 METILACETILEN I PROPADIEN

SMEA, STABILIZOVANA
Propadien sa 1% do 4% netilacetilena
smea P1
smea P2
1061 METILAMIN, BEZVODNI
2F
10
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
10
10
10
22
30
24
0,52
0,49
0,47
c, r
c, r
c, r
10
13
0,58
b, r
1062 METILBROMID sa najvie 2%

hlorpikrina
2T
10
1,51
10
17
0,81
a, r
850
1063 METILHLORID (GAS ZA HLAENjE, R 2F

40)
1064 METILMERKAPTAN
2TF
1350
X
X
b, z
1048 BROMOVODONIK, BEZVODNI

1050 HLOROVODONIK, BEZVODNI
2F
X
X
r
r
c, r, z
10
0,78
d, r, u
10
1,30
13
1,10
k, r
10
180 0,68
225 0,74
250 0,75
10
20
1,23
k, r
10
30
0,43
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
10
10
10
10
5
12
18
29
14
1,23
1,15
1,03
1,23
1070 AZOTSUBOKSID
2O
1075 PETROLEJSKI GAS, TEAN
2F
1076 FOZGEN
2TC
1077 PROPILEN
2F
1078 GAS ZA HLAENjE, N.D.N. kao

smea F1
smea F2
smea F3
1079 SUMOPORDIOKSID
2A
X
X
X
X
1784
0,5
2TC
2520
10
Ispitni pritisak r
= 1,5 x radni
pritisak
1069 NITROZILHLORID
2TC
a, d, r
a, d, r
a, d, r
a, d, r
a, d, r
d, r, u
1,54
0,30
0,56
0,67
0,74
0,67
1067 DIAZOTTETROKSID (AZOT DIOKSID) 2TOC 115

35
60
100
120
150
200
55
v, z
r, z
Posebni propisi za
pakovanje
10
19
1,13
r, u
2F
10
10
0,56
b, r
2F
10
10
1.37
a, r
1086 VINILHLORID, STABILIZOVAN
2F
10
12
0,81
a, r
1087 VINILMETILETAR, STABILIZOVAN
2F
2TF
1085 VINILBROMID, STABILIZOVAN
2000
10
Stepen punjenja
1082 TRIFLUORHLORETILEN,
STABILIZOVAN
1083 TRIMETILAMIN, BEZVODNI
70 1,04
140 1,33
160 1,37
200
1081 TETRAFLUORETILEN, STABILIZOVAN 2F
Rok za ispitivanje
(godina)(a)
Svenjevi boca
Velike boce
2A
Bure pod pritiskom
Boce
LC50 ml/m
Klasifikacioni kd
UN broj
Naziv i opis
1080 SUMOPORHEKSAFLOURID
r
r
r
m, o, r
10
10
0,67
1581 HLORPIKRIN I METILBROMID, SMEA 2T

sa vie od 2% hlorpikrina
850
10
1,51
1582 HLORPIKRIN I METILHLORID, SMEA 2T
(d)
17
0,81
1589 HLORCIJAN, STABILIZOVAN
2TC
80
20
1,03
1741 BORTRIHLORID
2TC
2541
10
1,19
1749 HLORTRIFLUORID
2TOC 299
30
1,40
1858 HEKSAFLUOROPROPILEN (GAS ZA

HLADENjE, R1216)
1859 SILICIJUMTETRAFLUORID
2A
10
22
1,11
1860 VINILFLUORID, STABILIZOVAN
2F
a, r
1911 DIBORAN
2TF
1912 METILHLORID I METILEN-HLORID,

SMEA
1952 ETILENOKSID I UGLjENDIOKSID,
SMEA sa najvie 9% etilen oksida
1958 1,2-DIHLOR-1,1,2,2TETRAFLUORETAN (GAS ZA
HLAENjE R 114)
1959 1,1-DIFLUORETILEN (GAS ZA
HLAENjE R 1132a)
1962 ETILEN
2F
2A
2A
2TC
450
10
200 0,74
300 1,10
250 0,64
250 0,07
d, k, o
10
17
a, r
10
10
190 0,66
250 0,75
10 1,30
r
r
r
2F
10
250 0,77
2F
10
225 0,34
300 0,37
1965 SMEA GASOVITIH UGLjOVODONIKA, 2F

PREVEDENA U TENO STANjE,
N.D.N.
smea A1
smea A01
smea A02
smea A0
smea A1
smea B1
smea B2
smea B
smea C
1967 INSEKTICID, GASOVIT, OTROVAN,
2T
N.D.N.
1968 INSEKTICID, GASOVIT, N.D.N.
2A
10
1969 IZOBUTAN
80
2F
1785
10
10
10
10
10
10
10
10
10
5
10
10
0,81
(b)
10
15
15
15
20
25
25
25
30
r, v, z
0,50
0,49
0,48
0,47
0,46
0,45
0,44
0,43
0,42
z
r, z
10
0,49
r, v
Stepen punjenja
Posebni propisi za
pakovanje
10
31
1,05
2A
10
10
1,61
2TOC 115
2A
10
11
1,34
2F
10
25
0,42
r, v
1982 TETRAFLUORMETAN (GAS ZA

HLAENjE R 14)
1983 1-HLOR-2,2,2-TRIFLUORETAN (GAS
ZA HLAENjE R 133a)
1984 TRIFLUORMETAN (GAS KAO
SREDSTVO ZA HLAENjE R 23)
2A
10
2A
10
200 0,62
300 0,94
10 1,18
2A
10
190 0,87
250 0,95
r
r
2035 1,1,1-TRIFLUORETAN (GAS ZA

HLAENjE R 143a)
2036 KSENON
2F
10
35
2A
10
130 1,24
2044 2,2-DIMETILPROPAN
2F
10
10
0,53
10
0,80
12
0,77
42
1,10
d, k
2073 VODENI RASTVOR AMONIJAKA

4A
relativna gustina manja od 0,880 na 15
C u vodi
sa sadrajem amonijaka vie od 35% a
najvie 40%
sa sadrajem amonijaka vie od 40% a
najvie 50%
2188 ARSENVODONIK (ARSIN)
2TF
LC50 ml/m
20
Rok za ispitivanje
(godina)(a)
Svenjevi boca
Velike boce
Bure pod pritiskom
Boce
Naziv i opis
Klasifikacioni kd
2A
UN broj
1973 HLORDIFLUORMETAN I
HLORPENTAFLUORETAN, SMEA
(GAS ZA HLAENjE R 502) sa fiksnom
takom kljuanja,sa priblino 49%
hlordifluormetana
1974 BROMHLORDIFLUORMETAN (GAS ZA
HLAENjE R 12B1)
1975 AZOT-MONOKSID I AZOTTETROKSID, SMEA (AZOTMONOKSID I AZOT-DIOKSID, SMEA)
1976 OKTAFLUORCIKLOBUTAN (GAS ZA
HLAENjE RC 318)
1978 PROPAN
k, z
0,75
2189 DIHLORSILAN
2TFC 314
10
0,90
2191 SULFURILFLUORID
2T
3020
50
1,10
2192 GERMANIJUMVODONIK (GERMAN)
2TF
620
250 1,02
2193 HEKSAFLUORETAN (GAS ZA

HLAENjE R 116)
2194 SELENHEKSAFLUORID
2A
10
200 1,10
2TC
50
36
1,46
k, r
2195 TELURHEKSAFLUORID
2TC
25
20
1,00
k, r
2196 VOLFRAMHEKSAFLUORID
2TC
160
10
2,70
a, k, r
2197 JODOVODONIK, BEZVODNI
2TC
2860
23
2,35
a, d, r
2198 FOSFORPENTAFLUORID
2TC
190
2TF
20
200
300
225
250
0,90
1,34
0,30
0,45
k
k
d, k, q,
d, k, q
10
22
0,50
31
1,60
(c)
2199 FOSFORVODONIK (FOSFIN)
(c)
2200 PROPADIEN, STABILIZOVAN
2F
2202 SELENOVODONIK, BEZVODNI
2TF
(c)
2203 SILAN (HIDRID SILICIJUMA)
2F
2204 KARBONILSULFID
2TF
X
2
1700
1786
u
d, r, q
10
225 0,32
250 0,36
d,q
d,q
26
r, u
0,84
40
2F
2420 HEKSAFLUORACETON
2TC
2421 AZOT TRIOKSID
2TOC ZABRANjEN TRANSPORT
2422 OKTAFLUORBUT-2-EN (GAS ZA

HLAENjE R 1318)
2424 OKTAFLUORPROPAN (GAS ZA
HLAENjE R 218)
2451 AZOTTRIFLUORID
2A
2A
2O
2452 ETILACETILEN, STABILIZOVAN
2F
2453 ETILFLUORID(GAS ZA HLAENjE

R 161)
2F
2454 METIL-FLUORID(GAS ZA HLAENjE R 2F

41)
UN broj
2TC
2419 BROMTRIFLUORETILEN
470
Posebni propisi za
pakovanje
2418 SUMPORTETRAFLUORID
200 0,47
300 0,70
30 0,91
k, r
10
10
1,19
22
1,08
10
12
1,34
10
25
1,09
10
200 0,50
10
10
0,57
c, r
10
30
0,57
10
300 0,36
10
Stepen punjenja
360
2TC
Naziv i opis
Rok za ispitivanje
(godina)(a)
Svenjevi boca
Velike boce
Bure pod pritiskom
Boce
LC50 ml/m
Klasifikacioni kd
2417 KARBONILFLUORID
2455 METILNITRIT
2A
2517 1-HLOR-1,1-DIFLUORETAN (GAS ZA

HLAENjE R 142b)
2F
ZABRANjEN TRANSPORT
X
10
2534 METILHLORSILAN
2TFC 600
2548 HLOR-PENTAFLUORID
2TOC 122
13
2599 HLORTRIFLUORMETAN I
TRIFLUORMETAN, AZEOTROPNA
SMEA sa priblino 60%
hlortriflourmetana (GAS ZA
RASHLADJIVANjE R 503)
2601 CIKLOBUTAN
2A
10
31 0,11
42 0,20
100 0,66
r
r
r
2F
10
10
0,63
2602 DIHLORDIFLUORMETAN I 1,1DIFLUORMETAN, AZEOTROPNA

dihlordifluormetana (GAS ZA
RASHLADJIVANjE R 500)
2A
10
22
1,01
2676 ANTIMONHIDRID (STIBIN)
2TF
20
1,20
k, r
2901 BROMHLORID
2TOC 290
10
1,50
3057 TRIFLUORACETILHLORID
2TC
17
1,17
k, r
3070 ETILENOKSID I
DIHLORDIFLUORMETAN, SMEA sa
najvie 12.5% etilen-oksida
2A
10
18
1,09
3083 PERHLORILFLUORID
2 TO
33
1,21
3153 PERFLUORMETILVINILETAR
2F
10
20
0,75
3154 PERFLUORETILVINILETAR
2F
10
10
0,98
3157 TENI GAS SA OKSIDIRAJUIM

DEJSTVOM, N.D.N.
10
10
3159 1,1,1,2-TETRAFLUORETAN (GAS ZA

HLAENjE R 134a)
2A
10
3160 TENI GAS, OTROVAN, ZAPALjIV,

N.D.N.
2TF
X
5000
r, z
3161 TENI GAS, ZAPALjIV, N.D.N.
2F
10
r, z
20
10
770
1787
0,99
r, z
1,49
a, k
z
22
1,04
2T
3163 TENI GAS, N.D.N.

3220 PENTAFLUORETAN (GAS ZA
HLAENjE R 125)
3252 DIFLUORMETAN (GAS KAO
3296 HEPTAFLUORPROPAN (GAS ZA
HLAENjE R 227)
3297 ETILENOKSID I
(HLORTETRAFLUOR)ETAN, SMEA
sa najvie 8,8% etilen-oksida
2A
X
5000
X
10
2A
10
2F
2A
2A
3298 ETILENOKSID I (PENTAFLUOR)ETAN, 2A

SMEA sa najvie 7,9% etilen-oksida
3299 ETILENOKSID I (TETRAFLUOR)ETAN, 2A

Posebni propisi za
pakovanje
Stepen punjenja
Rok za ispitivanje
(godina)(a)
Svenjevi boca
Bure pod pritiskom
Velike boce
Boce
LC50 ml/m
Klasifikacioni kd
UN broj
Naziv i opis
3162 TENI GAS, OTROVAN, N.D.N.
z
r, z
10
49
36
48
0,95
0,72
0,78
r
r
r
10
15
1,20
10
10
1,16
10
26
1,02
10
17
1,03
28
0,73

SMEA sa vie od 87% etilen-oksida
2TF
>
2900
3307 TEAN GAS, OTROVAN,

OKSIDACIONI, N.D.N.
2TO
X
5000

NAGRIZAJUI, N.D.N.
2TC
X
5000
r, z
3309 TEAN GAS, OTROVAN, ZAPALjIV,

2TFC
X
5000
NAGRIZAJUI, N.D.N.
2TOC
X
5000
r, z
3318 AMONIJAK, VODENI RASTVOR

4TC
relativna gustina manja od 0,880 na
15C, sa vie od 50% amonijaka
3337 GAS ZA HLAENjE R 404A
2A
(Azeotropna smesa pentafluoretana,
1,1,1-trifluoretana i 1,1,1,2tetrafluoretana sa priblino 44%
pentafluoretana i 52% 1,1,1trifluoretana)
2A
(Azeotropna smesa difluormetana,
pentafluoretana i 1,1,1,2-tetrafluoretana
sa priblino 20% difluormetana i 40%
pentafluoretana)
10
36
0,82
10
36
0,94
3339 GAS ZA HLAENjE R 407B

2A
pentafluoretana)
10
38
0,93
1788
Posebni propisi za
pakovanje
Stepen punjenja
Rok za ispitivanje
(godina)(a)
Svenjevi boca
Bure pod pritiskom
Velike boce
10
10
r, z

ZAPALjIV, N.D.N.
2TF
r, z
3374 ACETILEN, BEZ RASTVARAA
2F
(a)
(b)
LC50 ml/m
Naziv i opis
Boce
Klasifikacioni kd
UN broj
3340 GAS ZA HLAENjE R 407C

2A
pentafluoretana)
3354 INSEKTICID, GASOVIT, ZAPALjIV,
2F
N.D.N.
Nije primenjivo za posude pod pritiskom od spajanih materijala.

Za smee UN broja 1965, najvea dozvoljena masa sadraja po litru zapremine je sledee:
1789
35
60
0,95
c, p
Najvea
dozvoljena
masa punjenja
po litru
zapremine
Trgovaki
naziv
Propan
Trgovaki naziv
Butan
Gustina na 50 C u kg/l
(c) Vai kao samozapaljiv (piroforian)

(d) Vai kao otrovan. Vrednost LC50 treba jo odrediti.
1790
1051 CIJANOVODONIK,
6.1
STABILIZOVAN, sa manje od 3%
vode
TF1
40
1052 FLUOROVODONIK, BEZVODNI
CT1
966
100 0,55
10
0,84
ab,ac
k,ab,ad,
k,ab,ad
1745 BROMPENTAFLUORID
5.1
OTC
25
10
(b)
1746 BROMTRIFLUORID
5.1
OTC
50
10
(b)
CT1
966
10
0,84
OTC
120
1790 FLUOROVODONINA KISELINA 8

sa vie od 85% (masenih)
fluorovodonika
2495 JODPENTAFLUORID
(a)
(b)
5.1
Nije primenjivo za posude pod pritiskom od kompozitnih materijala.

Propisan je prazan (nenapunjen) prostor od najmanje 8% zapremine.
1791
Posebni propisi za
pakovanje
Stepen punjenja
Rok za ispitivanje
(godina)(a)
Svenjevi boca
Bure pod pritiskom
Velike boce
Boce
LC50 ml/m3
Klasifikacioni kd
Klasa
UN broj
Naziv i opis
10
(b)
ab,ac
k,ab,ad
R 201
R 201
Ovo uputstvo vai za UN brojeve 3167, 3168 i 3169

Sledea ambalaa je dozvoljena:
(1) Boce, velike boce i boce pod pritiskom za sabijene (komprimovane) gasove, koje u pogledu
konstrukcije, ispitivanja i punjenja, odgovaraju zahtevima utvrenim od strane nadlenog organa;
(2) Osim toga, sledea ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe odeljaka
4.1.1. i 4.1.3.
(a) Za neotrovne gasove, meovita ambalaa sa hermetiki zatvorenom unutranjom ambalaom
od stakla ili metala sa najveom zapreminom od 5 litara po ambalai, koja ispunjava ispitne
zahteve za ambalanu grupu III.
(b) Za otrovne gasove, meovita ambalaa sa hermetiki zatvorenom unutranjom ambalaom od
stakla ili metala sa najveom zapreminom od 1 litra po ambalai, koja ispunjava ispitne
zahteve za ambalanu grupu III.
R 202
R 202
R 203
(Rezervisano)
R 203
Vrsta ambalae
Kriogena posuda
Opta uputstva
(1) Posebne odredbe odeljka 4.1.6 moraju biti ispunjeni.

(2) Posude moraju biti tako izolovane, da ne moe doi do pojave rose ili inja na spoljnim zidovima
posude.
(3) U sluaju posuda, koja su namenjena za transport gasova klasifikacionog kda 3O, materijal
upotrebljen za zaptivanje spojeva ili odravanje ureaja za zatvaranje, mora biti kompatibilan sa
sadrajem.
Posebna uputstva za zatvorene kriogene posude
(4) Zatvorene kriogene posude izraene prema zahtevima u Poglavlju 6.2 dozvoljene su za transport
duboko rashlaenih gasova u tenom stanju.
(5) Ispitni pritisak
Duboko rashlaene tene materije potrebno je puniti u kriogene posude iji je najmanji ispitni
pritisak:
(c)
za zatvorene kriogene posude sa vakuum izolacijom, ispitni pritisak ne sme biti manji od 1,3
vrednosti zbira najveeg unutranjeg pritiska napunjene posude, ukljuujui unutranji
pritisak tokom punjenja i pranjenja, uvean za 100 MPa (1 bar).
(d)
Za druge zatvorene kriogene posude, ispitni pritisak ne sme biti manji od 1,3 vrednosti
najveeg unutranjeg pritiska napunjene posude, uzimajui u obzir pritisak koji se razvija
tokom punjenja i pranjenja.
(6) Stepen punjenja
Za duboko rashlaene tene gasove, koji nisu zapaljivi ni otrovni (klasifikcioni kd 3A i 3O)
zapremina tene faze na temperaturi punjenja i pri pritisku od 100 kPa (1 bar) ne sme da premai
98% vodene zapremine posude pod pritiskom.
Za duboko rashlaene tene zapaljive gasove (klasifikcioni kd 3F) stepen punjenja, pri zagevanju
sadraja na temperaturi na kojoj pritisak pare odgovara pritisku otvaranja sigurnosnog ventila, mora
ostati ispod vrednosti na kojoj zapremina tene faze ne prelazi 98% vodene zapremine na toj
temperaturi.
(7) Ureaji za rastereenje pritiska
Zatvorene kriogene posude moraju biti opremljene sa najmanje jednim ureajem za rastereenje
pritiska.
(8) Kompatibilnost
Materijali korieni za zaptivanje spojeva ili za odravanje ureaja za zatvaranje moraju biti
1792
kompatibilni sa sadrajem. Za oksidirajue gasove (klasifikcioni kd 3O) vidi i prethodni stav (3).
(9) Periodino ispitivanje
Posude se moraju podvrgavati periodinom ispitivanju u skladu sa odredbama u 6.2.1.6.
Periodino ispitivanje se mora sprovesti svakih 10 godina.
Odstupajui od ovog roka, periodina ispitivanja za posude od kompozitnih materijala moraju se
sprovesti u razmacima koje utvrdi nadleni organ Ugovorne Strane ADR, koji je odobrio propise za
konstrukciju i izradu.
Posebne odredbe za otvorene kriogene posude
(10) Otvorene kriogene posude nisu dozvoljene za duboko rashlaenih tenih zapaljivih gasova
klasifikcionog kda 3F, kao i za UN broj 2187 ugljendioksid, duboko rashlaen,u tenom stanju i za
smee sa ugljendioksidom.
(11) Posude moraju biti opremljeni ureajima koji spreavaju prskanje tenosti iz posuda.
(12) Staklene posude moraju biti sa duplim zidom vakuumski izolovane i obmotane izolacionim i
upijajuim materijalom; one moraju biti zatiene ianim korpama i smetene u metalne sanduke.
Metalni sanduci za staklene posude i druge posude moraju biti snabdevene opremom za noenje.
(13) Otvori posuda moraju biti opremljeni ureajima koji proputaju gas, da bi se spreilo prskanje
tenosti iz posude, a ti ureaji treba da budu privreni da ne mogu da ispadnu.
(14) Za UN broj 1073 kiseonik, duboko rashlaen, tean i za smee kiseonika, duboko rashlaene,
tene, prethodno pomenuti ureaji kao i izolacioni upijajui materijali, kojima su obmotane staklene
posude, moraju biti izraeni od nezapaljivog materijala.
Ukazivanje na standarde
(Rezervisano)
R 204
R 204
R 205
R 206
(Brisano)
R 205
(Brisano)
R 206
Ovo uputstvo za pakovanje vai za UN broj 3150 ureaji, mali, sa ugljovodoninim gasom ili UN 3150
patrone sa ugljovodoninim gasom za dopunu za male ureaje
(1)
Ukoliko je primenjivo, potrebno je ispotovati posebne odredbe odeljka 4.1.6.
(2)
Predmeti moraju odgovarati odredbama zemlje u kojoj se pune.

(3) Ureaji i patrone za dopunjavanje moraju biti upakovani u spoljnu ambalau, prema odeljku
6.1.4, koja je ispitana i odobrena u skladu sa Poglavljem 6.1, za ambalanu grupu II.
R 300
R 300
Ovo uputstvo vai za UN broj 3064.

Sledea ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3:
Meovita ambalaa, koja se sastoji od metalnih limenki zapremine ne vie od 1 litra pojedinano kao
unutranja ambalaa i sanduka od drveta (4S1, 4S2, 4D ili 4F) kao spoljna ambalaa, koja ne sadri
vie od 5 litara rastvora.
Dodatni zahtevi
(1) Metalne limenke moraju biti u potpunosti obmotane upijajuim materijalom za popunjavanje.
(2) Sanduci od drveta moraju u potpunosti biti obloeni odgovarajuim materijalom, koji ne proputa
vodu i nitroglicerin.
R 301
1793
R 301
(1) Posuda pod pritiskom od aluminijuma, koja se sastoji od cilindra sa zavarenim dnom.
Glavni rezervoar za gorivo u okviru ove posude mora se sastojati od zavarenog aluminijumskog
balona sa najveom unutranjom zapreminom od 46 litara.
Spoljna posuda mora imati najmanji proraunski pritisak (nadpritisak) od 1275 kPa i najmanji
pritisak razaranja posude od 2755 kPa.
Svaka posuda, u toku izrade i pre otpreme mora biti ispitana na zaptivenost i ne sme proputati.
Kompletna unutranja jedinica mora biti bezbedno upakovana sa nezapaljivim materijalom za
popunjavanje, kao to je vermikulit, u vrsto zatvorenu spoljnu ambalau od metala, koja na
odgovarajui nain titi sve armature.
Maksimalna koliina goriva po jedinici i komadu za otpremu iznosi 42 litra;
(2) Aluminijumska posuda pod pritiskom.
Glavni rezervoar za gorivo u okviru ove posude mora se sastojati od zavarenog odeljka za gorivo
koji ne proputa paru sa balonom od elastomera, koji ima najveu unutranju zapreminu od 46
litara.
Posuda pod pritiskom mora imati najmanji proraunski pritisak (nadpritisak) od 2860 kPa i najmanji
pritisak razaranja posude od 5170 kPa.
Svaka posuda, u toku izrade i pre otpreme mora biti ispitana na zaptivenost i bezbedno upakovana
sa nezapaljivim materijalom za popunjavanje, kao to je vermikulit, u vrsto zatvorenu spoljnu
ambalau od metala, koja na odgovarajui nain titi sve armature.
Maksimalna koliina goriva po jednici i komadu za otpremu iznosi 42 litra.
R 302
R 302

Meovita ambalaa koja odgovara ispitnim zahtevima za ambalanu grupu II ili III u skladu sa
kriterijumima Klase 3, koji se primenjuju na osnovni proizvod.
Osnovni proizvod i aktivator (organski peroksid) moraju biti upakovani u odvojenu unutranju ambalau.
Komponente mogu biti smetene u istu spoljnu ambalau, pod uslovom, da u sluaju oslobaanja ne
reaguju meusobno opasno.
Aktivator mora biti ogranien na koliinu od 125 ml za tene materije i 500 g za vrste materije po
unutranjoj ambalai.
R 400
R 400
Sledea ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3 (vidi
i Tabelu u 4.1.4.4):
(1) Posude pod pritiskom, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe iz 4.1.3.6. One moraju biti
proizvedene od elika i podvrgnute prvom ispitivanju i periodinom ispitivanju svakih 10 godina na
pritisku od najmanje 1 MPa (10 bara, nadpritiska). U toku transporta, tena materija mora da se
kPa (0,2 bara);
nalazi ispod sloja inertnog gasa sa nadpritiskom od najmanje 20
(2) Sanduci (4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F ili 4G), burad (1A2 , 1B2, 1N2, 1D ili 1G) ili kanistri (3A2 ili
3B2), koji sadre hermetiki zatvorene metalne limenke sa unutranjom ambalaom od stakla ili
metala, i koje imaju pojedinanu zapreminu od najvie 1 litra i zatvaraem sa navojem i zaptivkom.
Unutranja ambalaa sa svih strana mora biti popunjena suvim, upijajuim, materijalom koji ne
sagoreva u koliini koja je dovoljna za upijanje celokupnog sadraja. Unutranja ambalaa moe
biti punjena najvie do 90% njene zapremine. Spoljna ambalaa moe imati najveu neto masu od
125 kg.
(3) Burad od elika, aluminijuma ili od nekog drugog metala (1A2, 1B2 ili 1N2), kanistri (3A2 ili 3B2) ili
sanduci (4A ili 4B) sa najveom pojedinanom neto masom od 150 kg, koji sadre hermetiki
zatvorene metalne limenke sa pojedinanom zapreminom od najvie 4 litara, i koji su opremljeni
zatvaraem sa navojem i zaptivkom. Unutranja ambalaa, sa svih strana mora biti popunjenja
suvim, upijajuim, materijalom koji nesagoreva u koliini dovoljnoj za upijanje celokupnog
sadraja. Pojedinani slojevi unutranje ambalae moraju biti dodatno meusobno odvojeni
odgovarajuim materijalom za popunjavanje u vidu pregrada. Unutranja ambalaa sme da bude
napunjena najvie do 90% svoje zapremine.
1794
Posebne odredbe sa pakovanje

RR 86
R 401
Za UN brojeve 3392 i 3394, iz parne faze potrebno je ukloniti vazduh azotom ili drugim
sredstvom.
R 401
proizvedene od elika i podvrgnute prvom i periodinom ispitivanju svakih 10 godina na pritisku od
najmanje 0,6 MPa (6 bara, nadpritiska). U toku transporta, tena materija mora da se nalazi ispod
sloja inertnog gasa sa nadpritiskom od najmanje 20 kPa (0,2 bara);
Unutranja ambalaa
Spoljna ambalaa
(2) Meovita ambalaa sa unu- 1 l
30 kg (najvea neto masa)
tranjom ambalaom od
stakla, metala ili plastike,
koja ima zatvarae sa
navojem i koja je popunjena
inertnim upijajuim materijalom za popunjavanje u
koliini koja je dovoljna za
upijanje
celokupnog
sadraja.
R 402
R 402
proizvedene od elika i podvrgnute prvom i periodinom ispitivanju svakih 10 godina na pritisku od
najmanje 0,6 MPa (6 bara, nadpritiska). U toku transporta, tena materija mora da se nalazi ispod
sloja inertnog gasa sa nadpritiskom od najmanje 20 kPa (0,2 bara);
Unutranja ambalaa
Spoljna ambalaa
Najvea neto masa
125 kg
(2)
Meovita ambalaa sa 10 kg (staklo)
125 kg
unutranjom ambalaom od 15 kg (metal ili plastika)
stakla, metala ili plastike,
koja ima zatvarae sa
navojem i koja je popunjena
inertnim upijajuim materijalom za popunjavanje u
koliini koja je dovoljna za
upijanje
celokupnog
sadraja.
(3) elina burad (1A1) sa najveom zapreminom od 250 litara.
(4) Kombinovane ambalae, koje se sastoje od plastine posude u buretu od elika ili aluminijuma
(6NA1 ili 6NB1) sa najveom zapreminom od 250 litara.
Posebna odredba za pakovanje specifina za RID i ADR
RR 4
R 403
Za UN broj 3130 otvori posuda moraju biti vrsto zatvoreni sa dva ureaja jedan iza drugog,
od kojih jedan mora biti sa navojem ili na slian nain vrsto zatvoren.
R 403
Meovita ambalaa
Unutranja ambalaa
Spoljna ambalaa
od stakla
2 kg
Burad od
od plastike
15 kg
elika (1A2)
od metala
20 kg
aluminijuma (1B2)
drugog metala osim
1795
Najvea neto masa
400 kg
400 kg
400 kg
Unutranja ambalaa mora

biti hermetiki zatvorena
(npr. lepljivom trakom ili
zatvaraem sa navojem)
elika ili aluminijuma (1N2)

plastike (1H2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
prirodnog drveta sa stranicama koje ne proputaju prainu (4S2)
per ploe (4D )
kartona (4G)
Kanistri od
elika (3A2)
aluminijuma (3B2)
plastike (3H2)
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
250 kg
250 kg
250 kg
125 kg
125 kg
60 kg
250 kg
120 kg
120 kg
120 kg
Pojedinana ambalaa
Najvea neto masa
Burad od
elika (1A1, 1A2)
250 kg
aluminijuma (1B1, 1B2)
250 kg
drugog metala osim elika ili aluminijuma (1N1, 1N2)
250 kg
plastike (1H1, 1H2)
250 kg
Kanistri od
elika (3A1, 3A2)
120 kg
aluminijuma (3B1, 3B2)
120 kg
plastike (3H1, 3H2)
120 kg
Kombinovana ambalaa
250 kg
plastina posuda u buretu od elika ili aluminijuma (6NA1,
ili
6NB1)
plastina posuda u buretu od kartona, plastike ili per ploe (6NG1, 75 kg
6HH1 ili 6HD1)
plastina posuda u sanduku od letvi ili sanduku od elika ili 75 kg
aluminijuma ili u sanduku od prirodnog drveta, per
ploe, kartona ili krute plastike (6NA2, 6HB2, 6HC, 6HD2,
6HG2 ili 6HH2)
Posude pod pritiskom, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe iz 4.1.3.6.
Dodatni zahtev
Ambalaa mora biti hermetiki zatvorena.
Posebna odredba za pakovanje
RR 83
Materije UN broja 2813 smeju se za transport pakovati u vodootporne vree, koje sadre ne
vie od 20 g neke materije u svrhu stvaranja toplote. Svaka vodootporna vrea mora biti
hermetiki zatvorena u plastinu vreu i smetena u meuambalau. Spoljna ambalaa ne
sme da sadri vie od 400g materije. Voda ili tenost se ne sme nalaziti u ambalai sa
materijama, koje reaguju sa vodom.
R 404
R 404
Ovo uputstvo vai za piroforne vrste materije UN brojeva : 1383, 1854, 1855, 2008, 2441, 2545, 2546,
2846, 2881, 3200, 3391 i 3393
(1) Meovita ambalaa
Spoljna ambalaa:
Unutranja ambalaa:
(1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F ili 4H2)
Ambalaa od metala sa pojedinanom neto masom od najvie
15 kg. Unutranja ambalaa mora biti hermetiki zatvorena i
imati zatvarae sa navojem.
1796
(2) Metalna ambalaa:

Najvea ukupna masa:
(3) Kombinovana ambalaa
Najvea ukupna masa:
(1A1, 1A2, 1B1, 1N1, 1N2, 3A1, 3A2, 3B1 i 3B2)

150 kg
Posuda od plastike u buretu od elika ili aluminijuma (6HA1 ili
6HB1)
150 kg

RR 86
R 405
Za UN brojeve 3391 i 3393, vazduh, koji se nalazi u parnoj fazi, je potrebno ukloniti azotom ili
drugim sredstvom.
R 405

(1) Za UN broj 1381, vlaan fosfor:
(a) Meovita ambalaa
(b)
(2)
Spoljna ambalaa:
(4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D ili 4F)
Najvea neto masa:
75 kg
(i) hermetiki zatvorene metalne limenke, sa najveom neto masom od 15 kg ili
(ii) unutranja ambalaa od stakla, koja je sa svih strana obloena sa suvim, upijajuim,
nezapaljivim materijalom za popunjavanje u koliini koja je dovoljna za upijanje
celokupnog sadraja, sa najveom neto masom od 2 kg; ili
Burad (1A1, 1A2, 1B1, 1B2, 1N1 ili 1N2); najvea neto masa 400 kg
Kanistri (3A1 ili 3B1); najvea neto masa: 120 kg
Ova ambalaa mora biti u stanju da izdri ispitivanje zaptivenosti opisano u 6.1.5.4 sa ispitnim
zahtevima za ambalanu grupu II.
Za UN broj 1381, fosfor, suv:
(a) U rastopljenom obliku: burad (1A2, 1B2 ili 1N2) sa najveom neto masom od 400 kg; ili
(b) U Projektilima ili predmetima sa vrstim kuitima kod transporta bez sastojaka Klase 1:
ambalaa odreena od strane nadlenog organa.
R 406
R 406
(1) Meovita ambalaa
Spoljna ambalaa:
(4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G, 4H1, 4H2, 1G, 1D, 1H2 ili 3H2)
Unutranja ambalaa:
vodootporna ambalaa;
(2) Burad od plastike, per ploe ili kartona (1H2, 1D ili 1G) ili sanduci (4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G
ili 4H2) sa vodootpornom unutranjom vreom, plastinom oblogom ili vodootpornim gornjim
slojem.
(3) Metalna burad (1A1, 1A2, 1B1, 1B2, 1N1, ili 1N2), plastina burad (1N1 ili 1N2), metalni kanistri
(3A1, 3A2, 3B1 ili 3B2), plastini kanistri (3N1 ili 3N2), plastina posuda u buretu od elika ili
aluminijuma (6NA1 ili 6NB1 ), plastina posuda u buretu od kartona, plastike ili per ploe (6HG1,
6HH1 ili 6HD1), plastina posuda u sanduku od letvi ili sanduku od elika ili aluminijuma ili u
sanduku od drveta, per ploe, kartona, ili vrste plastike (6HA2, 6HB2, 6HC, 6HD2, 6HG2, ili
6HH2).
Dodatni zahtevi
1.
Ambalaa mora biti tako konstruisana i izraena, da je onemogueno isticanje vode, alkohola ili
sredstva za flegmatizaciju.
2.
Ambalaa mora biti tako izraena i zatvorena, da je onemogueno nastajanje eksplozivnog

nadpritiska ili stvaranje pritiska od preko 300 kPa (3 bar).
Posebne odredbe za pakovanje

PP 24
PP 25
Za UN brojeve 2852, 3364, 3365, 3366, 3367, 3368 i 3369 koliina materije koja se
transportuje ne sme da premai 500 g po komadu za otpremu.
Za UN broj 1347, transportovana koliina ne sme da premai 15 kg po komadu za otpremu.
1797
PP 26
PP 78
PP 80
Za UN brojeve 1310, 1320, 1321, 1322, 1344, 1347, 1348, 1349, 1517, 2907, 3317 i 3376
ambalaa ne sme da sadri olovo.
Za UN broj 3370 koliina materije koja se transportuje ne sme da premai 11,5 kg po komadu
za otpremu.
Za UN broj 2907 ambalaa mora da ispunjava ispitne zahteve za ambalanu grupu II.
Ambalaa koja ispunjava ispitni kriterijum za ambalanu grupu I, se ne sme koristiti.
R 407
R 407
Ovo uputstvo vai za UN brojeve 1331, 1944, 1945 i 2254.

Meovita ambalaa, koja sadri bezbedno zatvorenu unutranju ambalau radi spreavanja
nenamernog paljenja pod normalnim transportnim uslovima. Najvea ukupna masa komada za otpremu
ne sme da premai 45 kg, izuzev za sanduke od kartona, ija ukupna masa ne sme prekoraiti 30 kg.
Dodatni zahtev
ibice moraju biti hermetiki upakovane.
PP 27
UN broj 1331 ibice, koje se svuda pale, ne smeju biti pakovane u istu spoljnu ambalau sa
drugim opasnim teretom, izuzev sigurnosnih ibica ili votanih ibica, koje se moraju pakovati
u odvojenu unutranju ambalau. Unutranja ambalaa ne sme da sadri vie od 700 ibica,
koje se svuda pale.
R 408
R 408

(1) Za elije:
Prilagoena spoljna ambalaa sa dovoljno materijala za popunjavanje, radi spreavanja
meusobnog dodira elija ili elija sa unutranjom povrinom spoljne ambalae, kao i opasno
pomeranje elija unutar spoljne ambalae u toku transporta. Ambalaa mora odgovarati ispitnim
zahtevima za ambalanu grupu II.
(2) Za baterije:
Baterije se smeju transportovati neupakovane ili u zatitnoj ambalai (npr. u potpuno zatvorenoj
zatitoj ambalai ili u sanducima od drvenih letvi). Polovi baterije ne smeju biti optereeni teinom
drugih baterija ili materijala sa kojima su zajedno upakovane.
Dodatni zahtev
Baterije moraju biti zatiene od izazivanja kratkog spoja i izolovane na taj nain da se sprei kratak
spoj.
R 409
R 409
Ovo uputstvo vai za UN brojeve 2956, 3242 i 3251.

(1) Burad od kartona (1G), koja mogu da budu opremljena oblogom ili premazom; najvea neto masa:
50 kg.
(2) Meovita ambalaa: unutranja pojedinana vrea od plastike u sanduku od kartona (4G);
najvea neto masa: 50 kg.
(3)
Meovita ambalaa: unitranja ambalaa od plastike sa pojedinanom neto masom od najvie 5 kg

u sanduku od kartona (4G) ili buretu od kartona(1G); najvea neto masa: 25 kg.
R 410
R 410
Meovita ambalaa
Najvea neto masa
1798
Unutranja ambalaa
od stakla
10 kg
od plastike(a)
30 kg
od metala
40 kg
(a),(b)
od papira
10 kg
(a),(b)
od kartona
10 kg
(a)
Ova ambalaa ne sme da

proputa prainu.
(b)
Ova unutranja ambalaa
ne sme se koristiti, ako se
materije koje se transportuju mogu pretvoriti u
tenost za vreme transporta.
Spoljna ambalaa
Burad od
elika (1A2)
aluminijuma (1B2)
drugog metala osim
plastike (1H2)
per ploe (1D)
(a)
kartona (1G)
Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
per ploe (4D )
(a)
kartona (4G)
Kanistri od
elika (3A2)
aluminijuma (3B2)
plastike (3H2)
Ambalana
grupa II
Ambalana
grupa III
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
60 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
60 kg
400 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
120 kg
Pojedinana ambalaa
Burad od
elika (1A1 ili 1A2)
400 kg
400 kg
aluminijuma (1B1 ili 1B2)
400 kg
400 kg
drugog metala osim elika ili aluminijuma (1N1, ili 1N2)
400 kg
400 kg
plastike (1H1, ili 1H2)
400 kg
400 kg
Kanistri od
elika (3A1 ili 3A2)
120 kg
120 kg
aluminijuma (3B1 ili 3B2)
120 kg
120 kg
plastike (3H1 ili 3B2)
120 kg
120 kg
Sanduci od
(v)
elika (4A)
400 kg
400 kg
(v)
aluminijuma (4B)
400 kg
400 kg
(v)
400 kg
400 kg
(v)
per ploe (4D)
400 kg
400 kg
(v)
400 kg
400 kg
prirodnog drveta sa stranicama koje ne proputaju pra400 kg
400 kg
(v)
inu (4S2)
kartona (4G)(v)
400 kg
400 kg
(v)
400 kg
400 kg
Vree
vree (5H3, 5H4, 5L3, 5M2)(v)(g)
50 kg
50 kg
(v)
Ova ambalaa se ne sme koristiti, ako se materije koje se transportuju mogu pretvoriti u tenost.
(g)
Ova ambalaa se sme koristiti samo za materije ambalane grupe II, ako se transportuju u
zatvorenim vozilima ili zatvorenim kontejnerima.
Kombinovana ambalaa
plastina posuda u buretu od elika, aluminijuma, per ploe,
kartona ili plastike (6NA1, 6NB1, 6HG1, 6HD1 ili 6NN1)
plastina posuda u sanduku od letvi ili sanduku od elika ili
6HG2 ili 6HH2)
staklena posuda u buretu od elika, aluminijuma, per ploe ili
kartona (6PA1, 6PB1, 6PD1 ili 6PG1) ili u sanduku od
letvi
prirodnog
ili sanduku od elika ili aluminijuma, u sanduku od
drveta ili kartona ili u pletenoj korpi od prua (6PA2, 6PB2, 6PC,
penaste ili krute plastike (6RN1
6PG2 ili 6PD2) ili u ambalai od
1799
400 kg
400 kg
75 kg
75 kg
75 kg
75 kg
ili 6RN2).
RR 39
RR 40
RR 83
Za UN broj 1378, za metalnu ambalau neophodan je ureaj za provetravanje.

Za UN brojeve 1326, 1352, 1358, 1395, 1396, 1436, 1437, 1871, 2805 i 3182, ambalane
grupe II, nisu dozvoljene vree.
Materije UN broja 2813 mogu se za transport pakovati u vodootporne vree, koje sadre ne
vie od 20 g materije u svrhu stvaranja toplote. Svaka vodootporna vrea mora biti smetena
u hermetiki zatvorenu plastinu vreu i smetena u meuambalau. Voda ili tenost se ne
sme nalaziti u ambalai sa materijama, koje reaguju sa vodom.
R 411
R 411

(1)
(2)
Sanduk od kartona sa najveom ukupnom masom od 30 kg;

Druga ambalaa, pod uslovom da nije mogua eksplozija usled porasta unutranjeg pritiska.
Najvea neto masa ne sme da premai 30 kg.
R 500
R 500

Opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3 moraju biti ispunjeni:
Ambalaa mora da odgovara ispitnim zahtevima za ambalanu grupu II.
Generator(i) se mora(ju) transportovati u komadu za otpremu, koji u sluaju da se generator u njemu
aktivira, ispunjava sledee kriterijume:
(a) drugi generatori u komadu za otpremu se ne smeju aktivirati;
(b) materijal za pakovanje se ne sme zapaliti; i
(c) temperatura spoljne povrine komada za otpremu ne sme da premai 100 S.
R 501
R 501

Unutranja ambalaa
Spoljna ambalaa
Meovita ambalaa
najvea zapremina
najvee neto masa
5l
(1) Sanduci (4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4H2) ili
125 kg
burad (1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D) ili kanistri
(3A2, 3B2, 3H2 ) sa unutra-njom
ambalaom od stakla, plastike ili metala
2l
(2) Sanduci od kartona (4G ) ili burad od
50 kg
kartona (1G) sa unutranjom ambala-om
od plastike ili metala, svaka u plastinoj
vrei.
Pojedinana ambalaa
Burad od
elika (1A1)
aluminijuma (1B1)
drugog metala osim elika ili aluminijuma (1N1)
plastike (1H1)
Kanistri od
elika (3A1)
aluminijuma (3B1)
plastike (3H1)
Kombinovana ambalaa
1800
Najvea zapremina
250 l
250 l
250 l
250 l
60 l
60 l
60 l
plastina posuda u buretu od elika ili aluminijuma (6NA1,

6NB1)
plastina posuda u buretu od kartona, plastike ili per ploe (6NG1,
6HH1, 6HD1)
aluminijuma ili
u sanduku od prirodnog drveta, per ploe, kartona ili krute plastike (6NA2,
6HH2)
6HB2, 6HC, 6HD2, 6HG2 ili
staklena posuda u buretu od elika, aluminijuma, kartona, per ploe
penaste ili krute plastike (6PA1, 6PB1, 6PG1, 6PD1, 6PH1 ili
aluminijuma,
6PH2) ili u sanduku od letvi ili sanduku od elika ili
u sanduku od prirodnog drveta ili kartona ili u
pletenoj korpi od prua
(6PA2, 6PB2, 6PC, 6PG2 ili 6PD2).
250 l
250 l
60 l
60 l
Dodatni zahtevi
1. Najvei stepen punjenja ambalae iznosi 90%.
2. Ambalaa mora biti opremljena ureajem za provetravanje.
R 502
R 502
Meovita ambalaa
Unutranja ambalaa
Spoljna ambalaa
od stakla
5l
Burad od
od plastike
5l
elika (1A2)
od metala
5l
aluminijuma (1B2)
drugog metala osim
plastike (1H2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
per ploe (4D)
kartona (4G)
Pojedinana ambalaa
Burad od
elika (1A1)
aluminijuma (1B1)
plastike (1H1)
Kanistri od
elika (3A1)
aluminijuma (3B1)
plastike (3H1)
Kombinovana ambalaa
plastina posuda u buretu od elika ili aluminijuma (6NA1 ili
6NB1)
6HH1 ili 6HD1)
6HG2 ili 6HH2)
staklena posuda u buretu od elika, aluminijuma, kartona,
per
ploe, krute ili penaste plastike (6PA1, 6PB1, 6PG1, 6PD1, 6PH1
od
elika
ili
ili 6PH2) ili u sanduku od letvi ili sanduku
1801
Najvea neto masa
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
60 kg
125 kg
Najvea zapremina
250 l
250 l
250 l
60 l
60 l
60 l
250 l
250 l
60 l
60 l
aluminijuma, u sanduku od prirodnog drveta ili kartona ili u pletenoj

6PC, 6PG2 ili 6PD2).
korpi od prua (6PA2, 6PB2,
RR 28
R 503
Za UN broj 1873, dozvoljena je za meovitu ambalau samo staklena unutranja ambalaa, a

za kombinovanu ambalau samo staklena unutranja posuda.
R 503
Meovita ambalaa
Unutranja ambalaa
Spoljna ambalaa
od stakla
5 kg
Burad od
od metala
5 kg
elika (1A2)
od plastike
5 kg
aluminijuma (1B2)
drugog metala osim
plastike (1H2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
Sanduci od
elika (4A)
aluminijuma (4B)
per ploe (4D)
kartona (4G)
Najvea neto masa
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
125 kg
40 kg
60 kg
125 kg
Pojedinana ambalaa
Burad od metala (1A1, 1A2, 1B1, 1B2 1N1 ili 1N2 ) sa najveom neto masom od 250 kg.
Burad od kartona (1G) ili per ploe (1D) sa unutranjom oblogom i najveom neto masom od 200 kg
R 504
R 504
Meovita ambalaa
(1) Staklene posude sa najveom zapreminom od 5 litara u spoljnoj
ambalai 1A1, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 1G, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G,
ili 4H2.
(2) Plastine posude sa najveom zapreminom od 30 litara u spoljnoj
ambalai 1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 1G, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G,
ili 4H2.
(3) Metalne posude sa najveom zapreminom od 40 litara u spoljnoj
ambalai 1G, 4F ili 4G.
(4) Metalne posude sa najveom zapreminom od 40 litara u spoljnoj
ambalai 1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, ili 4H2.
Pojedinana ambalaa
Burad od
drugog metala osim elika ili aluminijuma, sa neodstranjivim poklopcem (1N1)
drugog metala osim elika ili aluminijuma, sa odstranjivim poklopcem (1N2)
1802
Najvea neto masa

75 kg
75 kg
125 kg
225 kg
Najvea zapremina
250 l
250 l
250 l
250 l
250 l
250 l
250 l

Kanistri od
Kombinovana ambalaa
plastina posuda u buretu od elika ili aluminijuma (6NA1 ili
6NB1)
6HH1 ili 6HD1)
aluminijuma ili
u sanduku od prirodnog drveta, per ploe, kartona ili krute plastike (6NA2,
6HH2)
6HB2, 6HC, 6HD2, 6HG2 ili
staklena posuda u buretu od elika, aluminijuma, kartona, per ploe
krute
6PH2) ili u
ili penaste plastike (6PA1, 6PB1, 6PG1, 6PD1, 6PH1 ili
aluminijuma, u sanduku od
sanduku od letvi ili sanduku od elika ili
prirodnog drveta ili kartona ili u
pletenoj korpi od prua (6PA2, 6PB2,
6PC, 6PG2 ili 6PD2).
250 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
60 l
250 l
120 l
60 l
60 l

RR 10
R 520
Za UN brojeve 2014, 2984 i 3149, ambalaa mora biti opremljena ureajem za provetravanje.
R 520
Ovo uputstvo vai za organske perokside Klase 5.2 i samoreagujue materije Klase 4.1.
Sledea ambalaa je dozvoljena, ako su ispunjene opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3, kao i posebne
odredbe odeljka 4.1.7.
Metode pakovanja obeleene su oznakama OP1 do OP8. Metode pakovanja, koje se odnose na do
sada pojedinano svrstane organske perokside i samoreagujue materije navedene su u 4.1.7.1.3,
2.2.41.4 i 2.2.52.4. Koliine, koje su navedene za svaku metodu pakovanja, su najvee dozvoljene
koliine po komadu za otpremu.
Sledea ambalaa je dozvoljena:
(a) Meovita ambalaa, sa sanducima (4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G, 4H1 i 4H2), buradima (1A2,
1B2, 1G, 1H2 i 1D) i kanisterima (3A2, 3B2 i 3H2) kao spoljnom ambalaom;
(b) Burad (1A1, 1A2, 1B1, 1B2, 1G, 1H1, 1H2, 1D) ili kanistri (3A1, 3A2, 3B1, 3B2, 3H1 i 3H2), kao
pojedinana ambalaa;
(c)
Kombinovana ambalaa sa unutranjim posudama od plastike (6HA1, 6HA2, 6HB1, 6HB2, 6HC,
6HD1, 6HD2, 6HG1, 6HG2, 6HH1 i 6HH2).
Najvea dozvoljena koliina po ambalai/komadu za otpremu

OP8
(a)
za metode pakovanja OP1 do
Metoda pakovanja
(a)
(a)
Najvea dozvoljena koliina
OP1
OP2
OP3 OP4
OP5
OP6
OP7
OP8
(b)
0,5
0,5 / 10
5
5 / 25
25
50
50
400
najvea dozvoljena koliina (kg)
za vrste materije i za meovitu
ambalau (tene i vrste materije)
(g)
najvea dozvoljeni sadraj u
0,5
5
30
60
60
225
(v)
litrama za tene materije
(a)
Ako su navedene dve vrednosti, prva vai za najveu dozvoljenu neto masu po unutranjoj
ambalai, a druga za najveu dozvoljenu neto masu celog komada za otpremu.
(b)
60 kg za kanistre/200 kg za sanduke i za vrste materije 400 kg u meovitoj ambalai sa
sandukom kao spoljnom ambalaom (4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G, 4H1 i 4H2) i sa unutranjom
ambalaom od plastike ili kartona sa najveom neto masom od 25 kg.
(v)
Viskozne materije tretiraju se kao vrste materije, ako u definiciji pojmova za "tene materije" nisu
ispunjeni kriterijumi propisani u odeljku 1.2.1.
(g)
60 litara po kanistru.
Dodatni zahtevi
1. Ambalaa od metala, ukljuujui unutranju ambalau meovite ambalae i spoljnu ambalau
meovite ili kombinovane ambalae moe se koristiti samo za metode pakovanja OP7 i OP8.
2. U meovitoj ambalai, posude od stakla se mogu koristiti samo kao unutranja ambalaa, sa
najveom dozvoljenom koliinom po posudi od 0,5 kg za vrste materije i 0,5 litara za tene
materije.
1803
3.
U meovitoj ambalai materijal za popunjavanje ne sme biti lako zapaljiv.
4.
Ambalaa za organski peroksid ili neku samoreagujuu materiju za koja treba da nosi listicu
opasnosti "EKSPLOZIV" (Uzorak br. 1, vidi 5.2.2.2.2), mora odgovarati i odredbama navedenim u
4.1.5.10 i 4.1.5.11.

PP 21
PP 22
Za odreene samoraspadajue materije tipa B ili C (UN brojevi 3221, 3222, 3223 i 3224)
mora se koristiti manja ambalaa nego to je dozvoljeno u metodi pakovanja OP5 ili OP6 (vidi
odeljak 4.1.7 i 2.2.41.4).
UN broj 3241, 2-brom-2-nitropropan-1, 3-diol, mora biti upakovan u skladu sa metodom
pakovanja OP6.
R 600
R 600
Ovo uputstvo vai za UN brojeve 1700, 2016 i 2017.

Spoljna ambalaa (1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 1G, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G ili 4H2), koja ispunjava
ispitne zahteve za ambalanu grupu II. Predmeti moraju biti pojedinano upakovani i meusobno
razdvojeni pregradama, pregradnim zidovima, unutranjom ambalaom ili materijalom za popunjavanje,
radi spreavanja sluajnog ispadanja pod normalnim transportnim uslovima.
Najvea neto masa: 75 kg.
R 601
R 601
Sledea ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3 i da
je ambalaa hermetiki zatvorena:
(1) Meovita ambalaa sa najveom ukupnom masom od 15 kg, koja se sastoji od
jedne ili vie unutranjih ambalaa od stakla, sa najveom zapreminom od 1 litara po svakoj
unutranjoj ambalai, koja(e) je(su) napunjena(e) najvie do 90 % njene(njihove) zapremine;
zatvara(i) svake unutranje ambalae mora (moraju) biti fiziki uvreni ureajem, koji je u stanju
da sprei odvrtanje ili otputanje zatvaraa usled sudara ili vibracije u toku transporta;
unutranja(e) ambalaa(e) mora(ju) biti pojedinano smetena(e) u
-
metalne posude zajedno sa upijajuim materijalom za popunjavanje u koliini dovoljnoj za upijanje

celokupnog sadraja staklene unutranje ambalae, a koja je dalje upakovana u
spoljnu ambalau 1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 1G, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G ili 4H2;
(2) Meovita ambalaa sa metalnom unutranjom ambalaom ili, samo za UN broj 1744, dodatno
unutranjom ambalaom od polivinil difluorida (PVDF), ija zapremina ne premauje 5 litara i koja je
upakovana pojedinano sa upijajuim materijalom, u koliini dovoljnoj za upijanje celokupnog
sadraja i inertnim materijalom za popunjavanje, u spoljnu ambalau 1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 1G,
4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G ili 4H2 sa najveom ukupnom masom od 75 kg. Unutranja ambalaa
sme da bude napunjena najvie do 90% svoje zapremine. Zatvara svake unutranje ambalae
mora biti fiziki uvren ureajem, koji je u stanju da sprei odvrtanje ili labavljenje zatvaraa usled
udara ili vibracija u toku transporta.
(3) Ambalaa, koja se sastoji od:
Spoljne ambalae: burad od elika ili plastike, sa odstranjivim poklopcem (1A2 ili 1H2), koja su
ispitana u skladu sa zahtevima za ispitivanje odeljka 6.1.5 sa masom, koja odgovara masi zbirnog
komada za otpremu, ili kao ambalaa namenjena da sadri unutranju ambalau, ili kao pojedinana
ambalaa, koja sadri vrstu ili tenu materiju, i koja je na odgovarajui nain obeleena;
Unutranje ambalae:
Burad i kombinovana ambalaa (1A1, 1B1, 1N1, 1H1 ili 6HA1), koji odgovaraju zahtevima Poglavlja
6.1 za pojedinanu ambalau i ispunjavaju sledee uslove:
(a) ispitivanje unutranjeg pritiska (hidraulikog) se mora sprovesti na pritisku od najmanje 0,3
MPa (3 bar) (nadpritisak);
(b) ispitivanje zaptivenosti u okviru tipskog i serijskog ispitivanja mora se sprovesti na ispitnom
pritisku od 30 kPa (0,3 bar);
(c) ona moraju biti izolovana od spoljnog bureta korienjem inertnog materijala za popunjavanje,
koji amortizuje udare i koji obuhvata unutranju ambalau sa svih strana;
(d) njihova zapremina ne sme da prekorai 125 litara; i
(e) zatvarai moraju biti poklopci sa navojem, koji su
(i) posebnim ureajem fiziki tako uvreni, da su u stanju, da spree odvrtanje ili labavljenje
1804
zatvaraa usled udara ili vibracija u toku transporta; i

(ii) opremljeni zaptivkom za poklopac;
(f) spoljna i unutranja ambalaa mora biti podvrgnuta periodinom ispitivanju zaptivenosti prema
(b) u razmacima od najvie dve ipo godine;
(g) kompletna ambalaa mora biti podvrgnuta vizuelnom pregledu najmanje svake 3 godine, na
nain koji zadovoljava nadlenog organa;
(h) na spoljnoj i unutranjoj ambalai mora itko i trajno stajati:
(i) datum (mesec, godina) prvog i poslednjeg periodinog ispitivanja i vizuelnog pregleda;
(ii) ig eksperta, koji je izvrio ispitivanje i pregled;
(4) Posude pod pritiskom, pod uslovom da ispunjavaju opte odredbe iz 4.1.3.6. One moraju biti
podvrgnute prvom ispitivanju i periodinim ispitivanjima svakih 10 godina na pritisku od najmanje 1
MPa (10 bar) (nadpritisak). Posude pod pritiskom ne smeju biti opremljene ureajem za rastereenje
pritiska. Svaka posuda pod pritiskom, koja sadri tene materije otrovne pri udisanju sa vrednou
3
LC50 od najvie 200 ml/m (ppm), mora biti opremljena sa kapkom ili ventilom za zatvaranje, koji
(a)
Svaki kapak ili ventil mora biti sa konusnim navojem direktno povezan sa posudom pod
pritiskom i da bude u stanju da izdri ispitni pritisak posude bez oteenja ili curenja.
(b)
Svaki ventil mora biti tipa bez zaptivke sa neperforiranom membranom, uz izuzetak, da za
nagrizajue materije moe biti tip sa zaptivkom, kod kojeg se nepropusnost za gas postie
pomou zaptivnog poklopca sa zaptivkom, privrenim na telo ventila ili na posudu pod
pritiskom, radi spreavanja gubitka materije kroz ili mimo zaptivke.
(c)
Svaki izlazni otvor ventila mora biti zaptiven poklopcem sa navojem ili vrstim kapkom sa
navojem i inertnim materijalom za zaptivanje;
(d)
Materijali posude pod pritiskom, ventila, kapaka, poklopaca i zaptivki moraju biti meusobno
kompatibilni, kao i u odnosu na sadraj.
Svaka posuda ija je debljina zida na bilo kom mestu manja od 2,0 mm, i svaka posuda koja nije
opremljena zatitom ventila, mora se transportovati u spoljnoj ambalai. Posude pod pritiskom ne
smeju biti opremljene ili povezane meu sobom preko spojne cevi.
PP 82
Za UN broj 1744, unutranja ambalaa od stakla sa zapreminom od najvie 1,3 litara sme se
koristiti u dozvoljenoj spoljnoj ambalai sa najveom ukupnom masom od 25 kg.

RR 3
R 602
Mogu se koristiti samo posude, koje odgovaraju posebnim odredbama (PR) navedenim u
4.1.4.4.
R 602
Sledea ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3 i da
je ambalaa hermetiki zatvorena:
(1) Meovita ambalaa sa najveom ukupnom masom od 15 kg, koja se sastoji od:
-
od jedne ili vie unutranje ambalae od stakla, sa najveom zapreminom od 1 litra po svakoj
unutranjoj ambalai, koja(e) je(su) napunjena(e) najvie do 90% njene(njihove) zapremine;
zatvara(i) svake unutranje ambalae mora (moraju) biti fiziki uvreni ureajem, koji je u stanju
da sprei odvrtanje ili labavljenje zatvaraa usled udara ili vibracija u toku transporta; unutranja
ambalaa mora biti pojedinano smetena u
metalne posude zajedno sa upijajuim materijalom za jastuenje u koliini dovoljnoj za upijanje
celokupnog sadraja staklene unutranje ambalae, a koja je dalje upakovana u
spoljnu ambalau 1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 1G, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G ili 4H2;
(2) Meovita ambalaa sa unutranjom ambalaom od metala, koja je pojedinano pakovana sa

upijajuim materijalom u koliini dovoljnoj za upijanje celokupnog sadraja i inertnim materijalom za
popunjavanje, u spoljnu ambalau 1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 1G, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G ili 4H2
sa najveom ukupnom masom od 75 kg. Unutranja ambalaa sme biti napunjena najvie do 90%
svoje zapremine. Zatvara svake unutranje ambalae mora biti fiziki uvren ureajem, koji je u
stanju da sprei odvrtanje ili labavljenje zatvaraa usled udara ili vibracija u toku transporta.
Zapremina unutranje ambalae ne sme da premai 5 litara:
(3) Burad i kombinovana ambalaa (1A1, 1B1, 1N1, 1H1 ili 6HH1) koji ispunjavaju sledee uslove:
(a) ispitivanje unutranjeg pritiska (hidraulikog) se mora sprovesti na pritisku od najmanje 0,3
1805
MPa (3 bar) (nadpritisak);

(b) ispitivanje zaptivenosti u okviru tipskog i serijskog ispitivanja mora se sprovesti na ispitnom
pritisku od 30 kPa (0,3 bar); i
(c) zatvarai moraju biti poklopci sa navojem, koji su
(i) posebnim ureajem fiziki tako uvreni, da su u stanju, da spree odvrtanje ili labavljenje
zatvaraa usled udara ili vibracija u toku transporta;
(ii) opremljeni su poklopcem sa zaptivkom;
(4) Posude pod pritiskom, pod uslovom da ispunjavaju opte odredbe iz 4.1.3.6. One moraju biti
podvrgnute prvom ispitivanju i periodinim ispitivanjima svakih 10 godina na pritisku od najmanje 1
MPa (10 bar) (nadpritisak). Posude pod pritiskom ne smeju biti opremljene ureajem za rastereenje
pritiska. Svaka posuda pod pritiskom, koja sadri tene materije otrovne pri udisanju sa vrednou
3
LC50 od najmanje 200 ml/m (ppm), mora biti opremljena sa kapkom ili ventilom za zatvaranje, koji
(a)
Svaki kapak ili ventil mora biti konusnim navojem direktno povezan sa posudom pod
pritiskom i da bude u stanju da izdri ispitni pritisak posude bez oteenja ili curenja.
(b)
Svaki ventil mora biti tipa bez zaptivke sa neperforiranom membranom, uz izuzetak,
da za nagrizajue materije moe biti tip sa zaptivkom, kod kojeg se nepropusnost za gas
postie pomou zaptivnog poklopca sa zaptivkom, privrenim na telo ventila ili na posudu
pod pritiskom, radi spreavanja gubitka materije kroz ili mimo zaptivke.
(c)
Svaki izlazni otvor ventila mora biti zaptiven poklopcem sa navojem ili vrstim
kapkom sa navojem i inertnim materijalom za zaptivanje;
(d)
Materijali posude pod pritiskom, ventila, kapaka, poklopaca i zaptivki moraju biti
meusobno kompatibilni, kao i u odnosu na sadraj.
Svaka posuda ija je debljina zida na bilo kom mestu manja od 2,0 mm, i svaka posuda koja nije
opremljena zatitom ventila, mora se transportovati u spoljnoj ambalai. Posude pod pritiskom ne
smeju biti opremljene ili povezane meu sobom preko spojne cevi.
R 620
R 620
Ovo uputstvo vai za UN brojeve 2814 i 2900.

Sledea ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da su ispunjene posebne odredbe odeljka 4.1.8:
Ambalaa, koja ispunjava zahteve poglavlja 6.3 i koja je na odgovarajui nain odobrena, a sastoji se
od:
(a) Unutranja ambalae, koja se sastoji od:
(i) zaptivene (zaptivenih) primarne (primarnih) posude (posuda);
(ii) zaptivene sekundarne ambalae;
(iii) - izuzev za zarazne vrste materije - upijajueg materijala u koliini dovoljnoj za upijanje
celokupnog sadraja izmeu primarne i sekundarne ambalae; ako je vie posuda smeteno u
pojedinanu sekundarnu ambalau, one moraju biti posebno uvijene ili odvojene jedne od
drugih, kako bi se spreilo njihovo meusobno dodirivanje;
(b) Spoljne ambalae, dovoljne otpornosti obzirom na njenu zapreminu, njenu masu i predvienu
svrhu. Najmanja spoljna dimenzija ne sme biti manja od 100 mm.
Dodatni zahtevi
1.
Unutranja ambalaa, koja sadri zarazne materije, ne sme da bude zajedno upakovana sa
unutranjom ambalaom koja sadri drugu vrstu tereta. Kompletni komadi za otpremu mogu biti
sadrani u sabirnoj ambalai prema odredbama odeljaka 1.2.1 i 5.1.2; takva sabirna ambalaa
moe da sadri suvi led.
2.
Ne uzimajui u obzir izuzetne poiljke, kao npr. pri otpremi kompletnih organa, koji zahtevaju
specijalnu ambalau, vae sledei zahtevi:
(a)
Materije, koje se otpremaju na temperaturi okoline ili na vioj temperaturi: Primarne posude
moraju biti od stakla, metala ili plastike. Za obezbeivanje zaptivenosti potrebno je koristiti
efikasna sredstva, kao to su npr. zapeaen zatvara, obrubljen poklopac ili metalni
zatvara sa prirubnicom. Ako se koriste poklopci sa navojem, oni moraju biti obezbeeni
efikasnim sredstvima, kao to su npr. traka, parafinska zaptivna traka ili sigurnosni zatvara
koji je proizveden u tu svrhu.
(b)
Materije, koje se otpremaju rashlaene ili smrznute: oko sekundarne ambalae ili po izboru u
sabirnoj ambalai, sa jednim ili vie kompletnih komada za otpremu, koji su obeleeni prema
6.3.1.1, mora biti smeten led, suvi led ili neko drugo sredstvo za hlaenje. Da bi
sekundarna ambalaa ili komadi za otpremu, nakon topljenja leda ili isparavanja suvog leda,
ostali bezbedni u svom prvobitnom stanju, potrebno je predvideti unutranje drae. Ako se
1806
(c)
koristi led, spoljna ili sabirna ambalaa mora biti zaptivena. Ako se koristi suvi led, spoljna ili
sabirna ambalaa mora da omogui oslobaanje ugljendioksida. Primarna posuda i
sekundarna ambalaa moraju sauvati svoju ispravnost na temperaturi na kojoj se koriste
sredstva za hlaenje;
Materije, koje se otpremaju u tenom azotu: Potrebno je koristiti plastine posude, koje su
otporne na vrlo niske temperature. Sekundarna ambalaa mora takoe, da bude otporna na
vrlo niske temperature i najee se mora prilagoditi pojedinim primarnim posudama.
Odredbe za otpremu tenog azota moraju takoe biti ispotovani. Primarna posuda i
sekundarna ambalaa moraju sauvati svoju ispravnost na temperaturi tenog azota.
(d)
3.
Liofilizovane materije se takoe mogu transportovati u primarnim posudama, koje se sastoje

od zavarenih ampula od stakla ili sa gumenim epom zatvorenih fiola (boica) od stakla sa
metalnim zaptivkama.
Nezavisno od predviene temperature otpreme, primarne posude i sekundarna ambalaa
moraju bez poputanja zaptivenosti, da izdre unutranji pritisak, koji odgovara razlici pritiska od
najmanje 95 kPa i temperaturama od -40C do +55C.
R 621
R 621

Sledea ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3 kao
i posebne odredbe odeljka 4.1.8:
(1) Kruta, zaptivena ambalaa, koja odgovara zahtevima poglavlja 6.1 za vrste materije i ispitnim
zahtevima za ambalanu grupu II, pod uslovom da je na raspolaganju upijajui materijal dovoljan za
upijanje celokupne koliina tene materije, koja je sadrana u ambalai i da je ambalaa u stanju,
da zadri tenu materiju.
(2) Za komade za otpremu, koji sadre veu koliinu tenih materija, kruta ambalaa, koja odgovara
zahtevima poglavlja 6.1 za tene materije i ispunjava zahteve ispitivanja za ambalanu grupu II.
Dodatni zahtevi
Ambalaa koja je predviena za otre ili iljate predmete, kao to su lomljeno staklo ili igle, mora biti
bezbedna od probijanja i u stanju, da tenu materiju zadri prema zahtevima ispitivanja Poglavlja 6.1.
R 650
R 650

(1) Ambalaa mora biti dobrog kvaliteta i dovoljno vrsta da izdri udare i optereenja, koja se mogu
pojaviti u normalnim transportnim uslovima, ukljuujui pretovar izmeu vozila ili kontejnera, i
izmeu vozila ili kontejnera i skladita, kao i skidanje sa palete ili iz sabirne ambalae radi
naknadnog runog ili mehanikog rukovanja.
Ambalaa mora biti tako konstruisana da obezbedi da ne doe do bilo kakvog gubitka njenog
sadraja koji bi mogao biti prouzrokovan u normalnim uslovima transporta, vibracijama, promenom
temperature, vlanosti ili pritiska.
(2) Ambalaa mora da se sastoji od najmanje tri elemenata:
(a) primarne posude;
(b) sekundarne ambalae; i
(c)
spoljne ambalae
pri emu ili sekundarna ambalaa ili spoljna ambalaa mora biti kruta.
(3) Primarne posude moraju biti tako upakovane u sekundarnu ambalau, da je pod normalnim
transportnim uslovima spreeno lomljenje, probijanje ili izlivanje sadraja u sekundarnu ambalau.
Sekundarna ambalaa mora biti obezbeena u spoljnoj ambalai sa odgovarajuim materijalom za
popunjavanje. Izlivanje sadraja ne sme otetiti zatitne osobine materijala za popunjavanje ili
spoljnu ambalau.
(4) Za transport se mora postaviti oznaka, prikazana u nastavku, na spoljnoj povrini spoljne ambalae
na kontrastnu pozadinu i oznaka mora biti jasno uoljiva i itljiva. Oznaka mora imati oblik kvadrata
0
postavljenog pod uglom od 45 sa minimalnim dimenzijama od 50 mm x 50 mm; linija mora biti
debljine od najmanje 2 mm a visina slova i brojeva najmanje 6 mm. Odmah pored oznake u obliku
kvadrata postavljenog na vrh na spoljnoj ambalai mora biti napisano, slovima visine od najmanje 6
1807
mm, zvanian naziv materije "BIOLOKA MATERIJA, KATEGORIJE B".
UN 3373
(5) Na spoljnoj ambalai najmanje jedna povrina mora imati najmanju dimenziju od 100 mm x 100
mm.
(6) Kompletan komad za otpremu mora da bude u stanju, da uspeno izdri ispitivanje na pad prema
6.3.2.5, a prema zahtevima u 6.3.2.3. do 6.3.2.4 sa visine od 1,2 m. Prema postojeim serijama
ispitivanja na pad, ne sme biti izlivanja iz primarne (primarnih) posude (posuda), koja (koje) mora(ju)
ostati zatiena(e) upijajuim materijalom, ukoliko se on zahteva, u sekundarnu ambalau.
(7) Za tene materije vai:
(a) Primarna (e) posuda (e) mora (moraju) biti nepropusna(e) za tenost.
(b) Sekundarna ambalaa mora biti nepropusna za tenost.
(c) Ako se vie lomljivih primarnih posuda smeta u jednu sekundarnu ambalau, one moraju biti
ili pojedinano obmotane ili odvojene jedne od drugih radi spreavanja meusobnog dodira.
(d) Izmeu primarne (primarnih) posude (posuda) i sekundarne ambalae mora biti umetnut
upijajui materijal u koliini dovoljnoj za upijanje celokupnog sadraja primarne (primarnih)
posude (posuda), da izlivanje tene materije ne bi otetilo zatitne osobine materijala za
popunjavanje ili spoljnu ambalau.
(e) Primarna posuda ili sekundarna ambalaa mora biti u stanju da izdri unutranji pritisak od 95
kPa (0,95 bar) bez isticanja (gubitka) tenosti.
(8) Za vrste materije vai:
(a) Primarna (e) posuda (e) mora (moraju) biti nepropusne za prainu.
(b) Sekundarna ambalaa mora biti nepropusna za prainu.
(c) Ako se vie lomljivih primarnih posuda smeta u jednu sekundarnu ambalau, one moraju biti
ili pojedinano obmotane ili odvojene jedne od drugih radi spreavanja meusobnog dodira.
(d) Ukoliko postoji sumnja u to, da u primarnoj posudi u toku transporta ima ostatka tenosti,
neophodno je koristiti odgovarajuu ambalau za tene materije sa upijajuim materijalom.
(9) Rashlaeni ili zamrznuti uzorci: led, suvi led i teni azot
(a) Ako se za hlaenje uzoraka koristi suvi led ili teni azot, svi primenjivi zahtevi ADR moraju biti
primenjeni. Ako se koristi led ili suvi led, oni moraju da budu smeteni izvan sekundarne
ambalae, u spoljnu ambalau ili u sabirnu ambalau. Da bi sekundarna ambalaa nakon
topljenja leda ili isparavanja suvog leda zadrala prvobitno stanje, neophodno je predvideti
unutranje podupirae. Ako se koristi led, spoljna ambalaa ili sabirna ambalaa mora biti
nepropusna za tenost. Ako se koristi ugljendioksid, vrst (suvi led), ambalaa mora biti tako
konstruisana i izraena, da gasoviti ugljendioksid moe da se oslobodi, radi spreavanja
stvaranja nadpritiska, koji bi mogao da prouzrokuje lom ambalae; na komadu za otpremu
(spoljnoj ambalai ili sabirnoj ambalai) mora stajati natpis "Ugljendioksid, vrst" ili "Suvi led".
(b) Primarna posuda i sekundarna ambalaa moraju odrati svoje zatitne osobine na temperaturi
na kojoj se koristi rashladno sredstvo, kao i na temperaturi i pri pritisku, koji bi nastao gubitkom
hlaenja.
(10) Ako se komadi za otpremu smetaju u sabirnu ambalau, oznake na komadima za otpremu prema
ovom uputstvu za pakovanje moraju biti jasno uoljive ili postavljene i na spoljnoj strani sabirne
ambalae.
(11) Zarazne materije razvrstane u UN broj 3373, koje su pakovane prema ovom uputstvu i komadi za
otpremu, koji su oznaeni u skladu sa ovim uputstvom za pakovanje, ne podleu drugim zahtevima
ADR.
(12) Proizvoai i sledei distributeri ambalae moraju dostaviti poiljaocu ili osobi koja priprema
komade za otpremu (npr. bolesniku) jasna uputstva za punjenje i zatvaranje ovih komada za
otpremu, radi pravilne pripreme komada za otpremu za transport.
(13) Drugi opasan teret se ne sme zajedno pakovati u istu ambalau sa zaraznim materijama Klase 6.2,
osim ako su ovi neophodni za odravanje ivota, za stabilizaciju, za spreavanje razgraivanja ili za
neutralizaciju opasnosti od zaraznih materija. Opasan teret Klase 3, 8 ili 9 moe biti pakovana u
koliini od najvie 30 ml po svakoj primarnoj posudi, koja sadri zarazne materije. Ako se ove male
koliine opasog tereta pakuju zajedno sa zaraznim materijama u skladu sa ovim uputstvom za
pakovanje, ostali zahtevi ADR ne moraju biti ispunjeni.
(14) Ako su se ove materije oslobodile i izlile u vozilu ili kontejneru, isti se mogu ponovo upotrebiti tek
1808
nakon temeljnog ienja i, prema potrebi, dezinfekcije ili dekontaminacije. Sav ostali teret i
predmeti u istom vozilu ili kontejneru moraju biti ispitani na mogue zagaenje.
R 800
R 800

(1) Posude pod pritiskom pod uslovom da su ispunjene opte odredbe iz 4.1.3.6, ili
(2) Metalne boice ili boce sa zatvaraima sa navojem i zapreminom od najvie 3 litra, ili
(3) meovita ambalaa, koja odgovara sledeim zahtevima:
(a) unutranja ambalaa mora se sastojati od stakla, metala ili krute plastike i svaka mora biti
namenjena da sadri tene materije sa najveom neto masom od 15 kg;
(b) unutranja ambalaa mora biti upakovana sa dovoljno materijala za popunjavanje, radi
spreavanja lomljenja;
(c) unutranja ili spoljna ambalaa mora imati unutranje obloge ili vree potpuno zaptivene,
otporne na probijanje i nepropustljive za sadraj, koje sadraj u potpunosti obuhvataju i
nezavisno od poloaja ili usmerenosti komada za otpremu spreavaju njegovo oslobaanje.
(d) Dozvoljena je sledea spoljna ambalaa i najvea neto masa:
Spoljna ambalaa
Burad od
elika (1A2)
drugog metala osim elika ili aluminijuma (1N2)
plastike (1H2)
per ploe (1D)
kartona (1G)
Sanduci od
elika (4A)
prirodnog drveta sa stranicama koje ne proputaju prainu
(4C2)
per ploe (4D)
kartona (4G)
Najvea neto masa

400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
400 kg
250 kg
250 kg
250 kg
125 kg
125 kg
60 kg
125 kg

PP 41
Ukoliko je neophodno, da se UN broj 2803 galijum transportuje na niskim temperaturama, da

bi se zadrao u potpuno vrstom stanju, gore navedena ambalaa moe biti smetena u
vrstu vodootpornu spoljnu ambalau, koja sadri suvi led ili neko drugo rashladno sredstvo.
Ako se koristi rashladno sredstvo, svi gore navedeni materijali koji se koriste za pakovanje,
moraju hemijski i fiziki da budu otporni na rashladno sredstvo i da budu otporni na udar na
niskim temperaturama na kojima se koristi rashladno sredstvo. Ako se koristi suvi led, spoljna
ambalaa mora da omogui oslobaanje gasovitog ugljendioksida.
R 801
R 801
Ovo uputstvo vai za nove i upotrebljene baterije (akumulatore) UN brojeva 2794, 2795 i 3028.
Sledea ambalaa je dozvoljena, ako su ispunjene opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3:
(a) Kruta spoljna ambalaa;
(b) Sanduci od drvenih letvi;
(c) Palete.
Dodatni zahtevi
(1) Baterije (akumulatori) moraju biti zatiene od kratkog spoja.
(2) Slagane baterije (akumulatori) moraju biti na odgovarajui nain razmetene u vie nivoa, koji su
razdvojeni slojem materijala koji ne provodi struju.
(3) Polovi (kleme) baterija (akumulatora) ne smeju biti optereeni teinom drugih jedinca, koje lee
iznad njih.
(4) Baterije (akumulatori) moraju biti tako upakovani ili obezbeeni, da se sprei svako nenamerno
pomeranje. Ako se koristi materijal za popunjavanje, on mora biti inertan.
1809
R 801a
R 801a
Ovo uputstvo vai za upotrebljene baterije (akumulatore) UN brojeva 2794, 2795, 2800 i 3028.
3
Kutije za akumulatore od nerajueg elika ili od krute plastike sa zapreminom do 1 m su dozvoljene

pod sledeim uslovima:
(1) Kutije za akumulatore moraju biti otporne na nagrizajue materije koje su sadrane u baterijama
(akumulatorima).
(2) Pod normalnim transportnim uslovima iz kutija za akumulatore ne sme da se izlije nagrizajua
materija, niti u kutije za akumulatore smeju spolja da dopru druge materije (npr. voda). Spolja na
kutijama za akumulatore ne smeju se nalaziti opasni ostaci nagrizajuih materija koje se nalaze u
baterijama (akumulatorima).
(3) Kutije za akumulatore ne smeju biti tovarene baterijama (akumulatorima) iznad visine njihovih
stranica.
(4) U kutijama za akumulatore ne smeju se nalaziti baterije (akumulatori) zajedno sa sadrajem
materija ili drugim opasnim teretom, sa kojima meusobno mogu opasno reagovati.
(5) Kutije za akumulatore moraju biti ili:
(a) pokrivene; ili
(b) transportovane u zatvorenim ili u pokrivenim vozilima ili kontejnerima.
R 802
R 802
(1) Meovita ambalaa
spoljna ambalaa:
1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F ili 4H2;
najvea neto masa:
75 kg;
unutranja ambalaa:
od stakla ili plastike; najvea zapremina: 10 litara;
(2) Meovita ambalaa
spoljna ambalaa:
1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 1G, 4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G ili 4H2;
najvea neto masa:
125 kg;
unutranja ambalaa:
od metala; najvea neto masa: 40 litara;
(3) Kombinovana ambalaa: staklena posuda u buretu od elika, aluminijuma, perploe ili krute plastike
(6PA1, 6PB1, 6PD1 ili 6PH2) ili u sanduku od letvi ili sanduku od elika ili aluminijuma, u sanduku od
prirodnog drveta ili u korpi od prua (6PA2, 6PB2, 6PC ili 6PD2); najvea zapremina: 60 litara.
(4) Burad od elika (1A1) sa najveom zapreminom od 250 litara.
(5) Posude pod pritiskom, pod uslovom da ispunjavaju opte odredbe u 4.1.3.6.
R 803
R 803

(1) Burad (1A2, 1B2, 1N2, 1H2, 1D, 1G);
(2) Sanduci (4A, 4B, 4C1, 4C2, 4D, 4F, 4G, 4H2);
Najvea neto masa: 75 kg.
Predmeti moraju biti upakovani pojedinano i odvojeni jedni od drugih pregradama, pregradnim
zidovima, unutranjom ambalaom ili materijalom za popunjavanje, kako bi se spreilo sluajno
ispadanje pod normalnim transportnim uslovima.
R 900
R 900
R 901
(Rezervisano)
R 901
1810

Ambalaa, koja odgovara ispitnim zahtevima za onu ambalanu grupu, u koju je svrstan ceo pribor za
testiranje ili kompletna oprema (vidi posebnu odedbu 251 u odeljku 3.3.1).
Najvea koliina opasnog tereta po spoljnoj ambalai: 10 kg.
Dodatni zahtev
Opasne materije u priborima za testiranje ili opremi moraju biti upakovane u unutranju ambalau
zapremine od najvie 250 ml ili 250 g i moraju biti zatiene od drugih materija, koje su sadrane u
priborima za testiranje ili opremi.
R 902
R 902

Ambalaa, koja odgovara ispitnim zahtevima za ambalanu grupu III. Ambalaa mora biti tako
konstruisana i izraena, da spreava pomeranje predmeta i nenamerno aktiviranje pod normalnim
transportnim uslovima.
Predmeti se mogu transportovati od mesta proizvodnje do fabrike za montau i neupakovani u posebno
opremljenim ureajima za rukovanje, vozilima ili kontejnerima.
Dodatni zahtev
Posude pod pritiskom moraju odgovarati zahtevima nadlenog organa za materiju(e) koja (koje) je (su)
sadrana(e) u posudama pod pritiskom.
R 903
R 903

Ambalaa, koja odgovara ispitnim zahtevima za ambalanu grupu II.
Ako su litijumske elije i baterije upakovane sa opremom, moraju biti upakovane u unutranju ambalau
od kartona, koja odgovara zahtevima za ambalanu grupu II. Ako su litijumske elije i baterije, sadrane
u opremi, ova oprema mora biti tako upakovana u jaku spoljnu ambalau, da je spreeno nenamerno
aktiviranje u toku transporta.
Osim toga, baterije sa vrstim kuitem otpornim na udar i ukupnom masom od najmanje 12 kg, kao i
sklopovi takvih baterija mogu se transportovati neupakovani ili na paletama u vrstoj spoljnoj ambalai,
u zatitnim kuitima (npr. u potpuno zatvorenim sanducima od drvenih letvi). Baterije moraju biti
obezbeene radi spreavanja nenamernog pomeranja, a polovi (kleme) ne smeju biti optereeni
teinom drugih gore naslaganih elemenata.
Dodatni zahtev
Baterije moraju biti zatiene protiv kratkog spoja.
R 903a
R 903a
Ovo uputstvo vai za upotrebljene elije i baterije UN brojeva 3090 i 3091.

Sledea ambalaa je dozvoljena, aku su ispunjene opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3Ambalaa, koja
odgovara ispitnim zahtevima za ambalanu grupu II.
Ambalaa koja nema odobrenje, je ipak dozvoljena, pod uslovom,
da ispunjava opte odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3,
da su elije i baterije tako upakovane i uvrene, da je spreena svaka opasnost od kratkog
spoja,
da komadi za otpremu nisu tei od 30 kg.
1811
Dodatni zahtev
Baterije moraju biti zatiene od kratkog spoja.
R 903b
R 903b
Ovo uputstvo vai za upotrebljene elije i baterije UN brojeva 3090 i 3091.

Upotrebljene litijumske elije i baterije sa ukupnom masom od najvie 250 g, sakupljene u svrhu
zbrinjavanja, mogu se transportovati same ili zajedno sa drugim upotrebljenim baterijama, koje ne
sadre litijum, a da nisu pojedinano zatiene, pod sledeim uslovima:
(1) U buradima 1H2 ili sanducima 4H2, koji odgovaraju ispitnim zahtevima za vrste materije
ambalane grupe II;
(2) U zbirnim posudama sa ukupnom masom manjom od 30 kg proizvedenim od neprovodljivog
materijala, koje odgovaraju optim odredbama u 4.1.1.1, 4.1.1.2 i 4.1.1.5 do 4.1.18.
Dodatni zahtevi
Prazan prostor u ambalai mora biti popunjen odgovarajuim materijalom, da bi se ograniilo pomeranje
baterija u toku transporta.
Hermetiki zatvorena ambalaa mora biti opremljena ureajem za provetravanje u skladu sa 4.1.1.8.
Ureaj za provetravanje mora biti tako konstruisan da nadpritisak prouzrokovan gasovima ne premauje
10 kPa.
R 904
R 904

(1) Ambalaa prema uputstvu za pakovanje R 001 ili R 002, koja odgovara ispitnim zahtevima
ambalane grupe III.
(2) Ambalaa, koja ne mora obavezno da odgovara ispitnim zahtevima za ambalau Dela 6, ali mora
da ispunjava sledee zahteve:
(a) Unutranja ambalaa, koja se sastoji od:
(i) primarne(ih) posude(a) nepropusne za tenost ;
(ii) sekundarne ambalae nepropusne za tenost;
(iii) upijajueg materijala, koji je umetnut izmeu primarne(ih) posude(a) i sekundarne
ambalae. Upijajui materijal mora biti u dovoljnoj koliini da upije celokupan sadraj
primarne(ih) posude(a), da isticanje tene materije ne bi dovelo do oteenja zatitnih
osobina materijala za popunjavanje ili spoljne ambalae;
(iv) ako je vie lomljivih primarnih posuda smeteno u jednu sekundarnu ambalau, one
moraju biti pojedinano umotane, radi spreavanja meusobnog dodira;
(b) Spoljna ambalaa mora biti dovoljno otporna s obzirom na njenu zapreminu, masu i predvienu
upotrebu, a njena najmanja spoljna dimenzija mora iznositi 100 mm.
Dodatni zahtevi
Suvi led i teni azot
Ako se ugljendioksid, vrst (suvi led) koristi kao rashladno sredstvo, ambalaa mora biti tako
konstruisana i izraena, da se gasna faza ugljendioksida moe osloboditi, da bi se spreilo stvaranje
pritiska, koji bi mogao prouzrokovati lom ambalae.
Materije, koje se otpremaju u tenom azotu ili suvom ledu, moraju biti upakovane u primarne posude,
koje su u stanju da izdre vrlo niske temperature. Sekundarna ambalaa, takoe mora biti u stanju da
izdri vrlo niske temperature i u veini sluajeva mora biti pojedinano prilagoena primarnoj posudi.
R 905
R 905

Svaka pogodna ambalaa je dozvoljena, ako su ispunjene odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3, izuzev ako
ambalaa ne odgovara zahtevima Dela 6.
Ako su ureaji za spasavanje proizvedeni za ugradnju u kruta kuita otporna na vremenske uslove
1812
(npr. u amac za spasavanje) ili su u njima sadrani, mogu se transportovati neupakovani.

Dodatni zahtevi
1.
Sve opasne materije i predmeti, koji slue kao oprema u ureajima, moraju biti zatieni od
nenamernog pomeranja; osim toga,
(a) signalna tela Klase 1 moraju biti upakovana u unutranju ambalau od plastike ili kartona;
(b) nezapaljivi i neotrovni gasovi moraju biti sadrani u bocama, koje su propisane od strane
nadlenog organa i koje mogu biti povezane sa ureajem;
(c)
baterije (akumulatori) (Klase 8) i litijumske baterije (Klase 9) moraju biti na klemama

rastavljene ili elektrino izolovane i zatiene od gubitka tenosti; i
(d) male koliine drugih opasnih materija (na primer Klasa 3, 4.1 i 5. 2) moraju biti upakovane u
vrstu unutranju ambalau.
2.
Priprema za transport i za pakovanje mora obuhvatiti postupke za spreavanje nenamernog

aktiviranja ureaja.
R 906
R 906
Ovo uputstvo vai za UN brojeve 2315, 3151, 3152 i 3432 .

(1) Za vrste i tene materije, koje sadre PCB ili polihalogenisane bifenile ili terfenile ili su njima
kontaminirane:
ambalaa prema uputstvu za pakovanje P 001, odnosno P 002.
(2) Za transformatore, kondenzatore i druge ureaje:
Zaptivena ambalaa, koja je u stanju, da pored ureaja prihvati najmanje 1,25-struku zapreminu u
njemu sadranog tenog PCB ili polihalogenisanih bifenila. U ambalai mora biti dovoljno
upijajueg materijala, da moe da upije 1,1-struku zapreminu tenosti koju aparat sadri. U
principu, transformatori i kondenzatori se moraju transportovati u zaptivenoj metalnoj ambalai, koja
je u stanju, da pored transformatora i kondenzatora prihvati i najmanje 1,25-struku zapreminu
tenosti, koja je u njima sadrana.
Odstupajui od gore navedenih odredbi, vrste i tene materije, koje nisu upakovane prema
uputstvu za pakovanje P 001 ili P 002, kao i neupakovani transformatori i kondenzatori, mogu se
transportovati u transportnim sredstvima, koja su opremljena zaptivenim metalnim koritom (kadom)
najmanje visine od 800 mm, koje sadri upijajui interni materijal u dovoljnoj koliini koja moe da
upije najmanje 1,1-struku zapreminu svake slobodne tenosti.
Dodatni zahtev
Za zaptivanje transformatora i kondenzatora moraju se preduzeti odgovarajue mere, radi spreavanja
nezaptivenosti pod normalnim transportnim uslovima.
R 001
R 001
Ambalaa od tankog lima

od elika, sa neodstranjivim poklopcem (0A1)
od elika, sa odstranjivim poklopcem (0A2)(a)
(a)
Najvea zapremina /
Najvea neto masa
Ambalana
Ambalana
Ambalana
grupa I
grupa II
grupa III
nije dozvoljena
40 l / 50 kg
40 l / 50 kg
nije dozvoljena
40 l / 50 kg
40 l / 50 kg
nije dozvoljena za UN broj 1261 nitrometan
Napomena 1. Ovo uputstvo vai za vrste i tene materije, pod uslovom, da je tip konstrukcije ispitan i
obeleen na odgovarajui nain.
2. U sluaju materija Klase 3, ambalane grupe II, ova ambalaa se moe koristiti samo za
materije, koje nemaju sporednu opasnost, a imaju pritisak pare od najvie 110 kPa na
50C, kao i za slabo otrovne pesticide Klase 3, ambalane grupe II.
1813
4.1.4.2
Uputstvo za IBC ambalae
IBC 01
IBC 01
Sledee IBC ambalae su dozvoljene, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe odeljaka 4.1.1,
4.1.2 i 4.1.3:
Metalni IBC (31A, 31B i 31N).
Dodatni zahtev
Dozvoljene su samo tene materije sa pritiskom pare od najvie 110 kPa na 50C ili 130 kPa na 55C.
BB 1
Za UN broj 3130, otvori posuda za ove materije moraju biti vrsto zatvoreni sa dva ureaja
jedan za drugim, od kojih jedan mora biti sa navojem ili obezbeen na isti nain.
IBC 02
IBC 02
4.1.2 i 4.1.3:
(1) metalni IBC (31A, 31B i 31N);
(2) IBC od krute plastike (31H1 i 31H2);
(3) kombinovani IBC (31HZ1);
Dodatni zahtev
B5
B7
B8
Za UN brojeve 1791, 2014, 2984 i 3149 IBC ambalae moraju biti opremljene ureajem za
provetravanje tokom transporta. Ulaz ureaja za rastereenje pritiska, kod najvieg punjenja
tokom transporta mora se nalaziti u parnoj fazi velikog sredstva za pakovanje (IBC).
Za UN brojeve 1222 i 1865, zbog eksplozivnog potencijala ovih materija tokom transporta u
velikim koliinama, nisu dozvoljene IBC ambalae sa zapreminom od preko 450 litara.
Ova materija se ne sme transportovati u IBC ambalai u istom obliku, jer je poznato, da ona
ima pritisak pare vei od 110 kPa na 50C ili vei od 130 kPa na 55C.

BB 2
Za UN broj 1203, bez obzira na posebnu odredbu 534 (vidi 3.3.1), IBC ambalaa se moe
koristiti samo, ako stvarni pritisak pare nije vei od 110kPa na 50C ili 130 kPa na 55C.
IBC 03
IBC 03
4.1.2 i 4.1.3:
(1) metalni IBC (31A, 31B i 31N);
(2) IBC od krute plastike (31H1 i 31H2);
(3) kombinovani IBC (31HZ1, 31HA2, 31HB2, 31HN2, 31HD2 i 31HH2).
Dodatni zahtev
B8
IBC 04
Ova materija se ne sme transportovati u IBC ambalai u istom obliku, jer je poznato, da ona
ima pritisak pare vei od 110 kPa na 50C ili vei od 130 kPa na 55C.
1814
IBC 04
4.1.2 i 4.1.3:
metalni IBC (11A, 11B, 11N, 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N).
IBC 05
IBC 05
4.1.2 i 4.1.3:
(1) metalni IBC (11A, 11B, 11N, 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N);
(2) IBC od krute plastike (11H1, 11H2, 21H1, 21H2, 31H1 i 31H2);
(3) kombinovani IBC (11HZ1, 21HZ1 i 31HZ1).
IBC 06
IBC 06
4.1.2 i 4.1.3:
(3) kombinovani IBC (11HZ1, 11HZ2, 21HZ1, 21HZ2, 31HZ1 i 31HZ2).
Dodatni zahtev
Kombinovani IBC 11HZ2 i 21HZ2 ne smeju se koristiti, ako se materija koja se transportuje u toku
transporta moe da pretvori u tenost.
B 12
Za UN broj 2907, IBC moraju odgovarati ispitnim zahtevima ambalane grupe II. IBC koji
odgovaraju ispitnim kriterijumima ambalane grupe I ne smeju se koristiti.
IBC 07
IBC 07
4.1.2 i 4.1.3:
(3) kombinovani IBC (11HZ1, 11HZ2, 21HZ1, 21HZ2, 31HZ1 i 31HZ2).
(4) IBC od drveta (11C, 11D i 11F).
Dodatni zahtev
Obloge drvenih IBC moraju biti nepropusne za prainu.
IBC 08
IBC 08
4.1.2 i 4.1.3:
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
metalni IBC (11A, 11B, 11N, 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N);
IBC od krute plastike (11H1, 11H2, 21H1, 21H2, 31H1 i 31H2);
kombinovani IBC (11HZ1, 11HZ2, 21HZ1, 21HZ2, 31HZ1 i 31HZ2);
IBC od kartona (11G);
IBC od drveta (11C, 11D i 11F);
fleksibilni IBC (13H1, 13H2, 13H3, 13H4, 13H5, 13L1, 13L2, 13L3, 13L4, 13M1 i 13M2)

B3
B4
Fleksibilni IBC moraju biti nepropusni za prainu i vodootporni ili moraju biti opremljeni
oblogom koja je nepropusna za prainu i koja je vodootpornona.
Fleksibilni IBC, IBC od kartona i IBC od drveta moraju biti nepropusni za prainu i
1815
B6
B 13
vodootporni ili da budu opremljeni oblogom koja je nepropusna za prainu i koja je

vodootporna.
Za UN brojeve 1363, 1364, 1365, 1386, 1841, 2211, 2217, 2793 i 3314, nije neophodno da
IBC ispunjavaju ispitne zahteve prema Poglavlju 6.5.
Napomena: Za UN broj 1748, 2208 i 2880 prema kdu IMDG transport IBC u pomorskom
saobraaju nije dozvoljen.
IBC 99
IBC 99
Mogu se koristiti IBC ambalae, koje su odobrene od strane nadlenog organa.
IBC 100
IBC 100
Ovo uputstvo vai za UN brojeve 0082, 0241, 0331 i 0332.

4.1.2 i 4.1.3 kao i posebne odredbe odeljka 4.1.5:
(1)
(2)
(3)
(4)
metalni IBC (11 A, 11B, 11N, 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N);
fleksibilni IBC (13H2, 13H3, 13H4, 13L2, 13L3, 13L4 i 13M2);
IBC od krute plastike (11H1, 11H2, 21H1, 21H2, 31H1 i 31H2);
kombinovani IBC (11HZ1, 11HZ2, 21HZ1, 21HZ2, 31HZ1 i 31HZ2);
Dodatni zahtevi
1.
2.
IBC se smeju koristiti samo za slobodno tekue materije.

Fleksibilni IBC se smeju koristiti samo za vrste materije.

B9
B 10
IBC 520
Za UN broj 0082 ovo uputstvo za pakovanje se sme koristiti samo, ako se materije sastoje
od smea amonijumnitrata ili drugih neorganskih nitrata sa drugim sagorljivim materijama,
koje nisu eksplozivni sastojci. Takve eksplozivne materije ne smeju da sadre nitroglicerin,
ni sline tene organske nitrate, a ni hlorate. Metalni IBC nisu dozvoljeni.
Za UN broj 0241, ovo uputstvo za pakovanje se moe koristiti samo za materije, koje
sadre vodu kao glavni sastojak i veliki udeo amonijumnitrata ili drugih oksidirajuih
materija, od kojih se neke ili sve nalaze u rastvoru. Drugi sastojci mogu da sadre
ugljovodonike ili aluminijum u prahu, ali ne i nitro-jedinjenja kao trinitrotoluen (TNT). Metalni
IBC nisu dozvoljeni.
IBC 520
Ovo uputstvo vai za organske perokside i samoreagujue materije tipa F.

IBC u nastavku dozvoljeni su za navedene preparate, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe iz
4.1.1, 4.1.2 i 4.1.3, kao i posebne odredbe iz 4.1.7.2.
Za preparate koji nisu navedeni mogu se koristiti samo IBC koji su dozvoljeni od nadlenog organa (vidi
4.1.7.2.2).
UN
Tip
Najvea
Kontrolna
Temperatura
broj
IBC
koliina
temperau sluaju
Organski peroksidi
(litar/kg)
tura
vanrednih
okolnosti
3109 ORGANSKI PEROKSID TIP F, TEAN
terc-BUTILHIDROPEROKSID,
najvie
31A
1250
72%, sa vodom
terc-BUTILPEROKSIACETAT,
najvie
31A
1250
32%, u razreivau tipa A
31HA1
1000
1250
terc- BUTILPEROKSI-3,5,531A
31HA1
1000
TRIMETILHEKSANOAT, najvie 32%, u
razreivau tip A
KUMILHIDROPEROKSID, najvie 90%, u 31HA1
1250
razreivau tipa A
DIBENZOILPEROKSID, najvie 42%,
31H1
1000
stabilna disperzija u vodi
1816
DI-terc-BUTILPEROKSID, najvie 52%, u

razreivau tipa A
1,1-DI-(terc-BUTILPEROKSI)CIKLOHEKSAN,
najvie
42%,
u
razreivau tipa A
DILAUROILPEROKSID, najvie 42%, kao
IZOPROPILKUMILHIDROPEROKSID,
najvie 72%, u razreivau tipa A
p-MENTILHIDROPEROKSID,
najvie
72%, u razreivau tipa A
PEROKSISIRCETNA
KISELINA,
STABILIZOVANA, najvie 17%
3110
3119

DIKUMILPEROKSID
SA KONTROLISANOM
TEMPERAUROM
terc-BUTILPEROKSI-2ETLHEKSANOAT, najvie 32 %, u
razreivau tipa B
terc-BUTILPEROKSINEODEKANOAT,
najvie 23 %, u razreivau tipa A
terc-BUTILPEROKSINEODEKANOAT,
najvie 42 %, stabilna disperzija u vodi
terc-BUTILPEROKSIPIVALAT, najvie 27
%, u razreivau tipa B
KUMILPEROKSINEODEKANOAT,
najvie 52 %, kao stabilna disperzija u
vodi
DI-(4-terc-BUTILCIKLOHEKSIL)PEROKSIDIKARBONAT, najvie 24 %,
kao stabilna disperzija u vodi
DICETILPEROKSIDIKARBONAT, najvie
42 %, kao stabilna disperzija u vodi
DICIKLOHEKSILPEROKSI
DIKARBONAT, najvie 42 %, kao stabilna
disperzija u vodi
DI-(2-ETILHEKSIL)PEROKSIDIKARBONAT, najvie 52 %,
kao stabilna disperzija u vodi
DIMIRISTILPEROKSIDIKARBONAT,
najvie 42 %, kao stabilna disperzija u
vodi
DI-(3,5,5-TRIMETILHEKSANOIL)PEROKSID, najvie 38 %, u razreivau
tipa A
3120
31A
31HA1
31H1
1250
1000
1000
31HA1
1000
31HA1
1250
31HA1
1250
31H1
31HA1
31A
1500
1500
1500
31A
31H1
31HA1
2000
31HA1
31A
1000
1250
+ 30 C
+ 30 C
+ 35 C
+ 35 C
31A
1250
0 C
+ 10 C
31A
1250
- 5 C
+ 5 C
31HA1
31A
31A
1000
1250
1250
+ 10 C
+ 10 C
-15 C
+15 C
+15 C
- 5 C
31HA1
1000
+ 30 C
+ 35 C
31HA1
1000
+ 30 C
+ 35 C
31A
1250
+ 10 C
+ 15 C
31A
1250
- 20 C
- 10 C
31HA1
1000
+ 15 C
+20 C
31HA1
31A
1000
1250
+ 10 C
+ 10 C
+15 C
+15 C
31A
1250
+ 10 C
+ 15 C
31A
1250
- 5 C
+ 5 C
DI-(3,5,5-TRIMETILHEKSANOIL)PEROKSID, najvie 52 %, kao stabilna

disperzija u vodi
1,1,3,3-TETRAMETILBUTILPEROKSI
NEODEKANOAT, najvie 52 %, kao
SA KONTROLISANOM
TEMPERAUROM
nije naveden nikakav preparat
Dodatni zahtevi
1. IBC moraju biti opremljeni ureajem za provetravanje tokom transporta. Ulaz ureaja za
rastereenje pritiska, pri najviem (maksimalnom) punjenju tokom transporta mora da se nalazi u
parnoj fazi IBC-a.
1817
2.
Da bi se spreilo eksplozivno raspadanje metalnog IBC ili kombinovanog IBC sa metalnim

kuitem punih zidova, ureaji za rastereenje pritiska u sluaju nude moraju biti tako konstruisani,
da je omoguen odvod svih proizvoda raspadanja i pare, koje se razvijaju tokom samoubrzavajueg
raspadanja ili tokom dejstva vatre u periodu najmanje od jednog sata, raunato prema formuli koja
je navedena u 4.2.1.13.8. Kontrolne temparature i temperature u sluaju vanrednih okolnosti, koje
su u ovom uputstvu za pakovanje navedene, odnose se na IBC koji nije termiki izolovan. Prilikom
otpreme organskog peroksida u IBC prema ovom uputstvu za pakovanje, poiljaoc ima obavezu da
obezbedi da su:
(a) ureaji za rastereenje pritiska i sugurnosnog ventila, koji su postavljeni na IBC, tako
dejstvo
konstruisani da je uzet u obzir samoubrzajue raspadanje organskog peroksida i
poara i,
(b) ukoliko je primenjivo, navedene kontrolne tempearture i temperature u sluaju vanrednih
okolnosti uz uzimanje u obzir konstrukciju (npr. termiku izolaciju) odovarajue za korieni IBC.
IBC 620
IBC 620

Sledea velika sredstva za pakovanje (IBC) su dozvoljena, pod uslovom da su ispunjene opte odredbe
odeljaka 4.1.1, 4.1.2 i 4.1.3 kao i posebne odredbe odeljka 4.1.8:
Kruti nepropusni IBC, koji odgovaraju ispitnim zahtevima za ambalanu grupu II.
Dodatni zahtevi
1. Mora postojati dovoljno upijajueg materijala, da upije celokupnu koliinu tenosti koja je sadrana
u IBC ambalai.
2. IBC ambalaa mora biti u stanju da zadri tene materije.
3. IBC ambalaa, koje je predvieno za otre ili iljate predmete, kao to su lomljeno staklo i igle,
mora biti otporno na probijanje.
4.1.4.3
LP 01
Uputstva za upotrebu velike ambalae

UPUTSTVO ZA PAKOVANjE (TENE MATERIJE)
LP 01
Sledea velika ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da ispunjava odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3:
Ambalana
Ambalana
Ambalana
Unutranja ambalaa
Velika ambalaa kao
grupa I
grupa II
grupa III
spoljna ambalaa
od stakla
10 lit.
od elika (50A)
od plastike
30 lit.
od aluminijuma (50B)
od metala
40 lit.
od drugog metala osim
elika i aluminijuma (50N)
od krute plastike (50H)
najvea
nije
nije dozvoljena
zapremina
od prirodnog drveta
dozvoljena
3
3m
(50C)
od per ploe (50D)
od MDF- medijapan
ploe
(50F)
od krutog kartona (50G)
LP 02
LP 02
Sledea velika ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da ispunjava odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3:
Ambalana
Ambalana
Ambalana
Unutranja ambalaa
Velika ambalaa kao
grupa I
grupa II
grupa III
spoljna ambalaa
od stakla
10 kg
od elika (50A)
najvea
(b)
od plastike
50 kg
nije
nije dozvoljena zapremina
dozvoljena
od metala
50 kg
od drugog metala osim
3
3m
od papira (a),(b)
50 kg
elika i aluminiju-
1818
od kartona
(a),(b)
50 kg
ma (50N)
od prirodnog drveta
(50C)
od per ploe (50D)
od MDF- medijapan
ploe
(50F)
od krutog kartona
(50G)
od fleksibilne
(v)
plastike (51H)
(a)
Ova unutranja ambalaa se ne sme koristiti, ako materije koje se transportuju mogu tokom
transporta postati tene.
(b)
Ova unutranja ambalaa mora biti nepropusna za prainu.
(v)
Koristiti samo sa fleksibilnom unutranjom ambalaom.
L2
Za UN broj 1950 pakovanja gasa pod pritiskom, velika ambalaa mora da ispunjava ispitne
zahteve za ambalanu grupu III. Velika ambalaa za pakovanja gasa pod pritiskom kao
otpad, koja se transportuje u skladu sa posebnom odredbom 327, mora biti opremljena
sredstvom koje zadrava svaku slobodnu tenost, koja se moe osloboditi u toku transporta,
npr. upijajui materijal.
LP 99
LP 99
Sme se koristiti samo velika ambalaa koja je odobrena od strane nadlenog organa (vidi 4.1.3.7).
LP 101
LP 101
Sledea velika ambalaa je dozvoljena, pod uslovom da ispunjava odredbe odeljaka 4.1.1 i 4.1.3 kao i
posebne odredbe odeljka 4.1.5:
Unutranja ambalaa
Meuambalaa
Nije potrebna
Nije potrebna
Spoljna velika ambalaa

od elika (50A)
od drugog metala osim elika
i aluminijuma (50N)
od prirodnog drveta (50C)
od per ploe (50D)
od MDF- medijapan ploe (50F)

L1
Sledee vai za UN brojeve: 0006, 0009, 0010, 0015, 0016, 0018, 0019, 0034, 0035, 0038,
0039, 0048, 0056, 0137, 0138, 0168, 0169, 0171, 0181, 0182, 0183, 0186, 0221, 0243, 0244,
0245, 0246, 0254, 0280, 0281, 0286, 0287, 0297, 0299, 0300, 0301, 0303, 0321, 0328, 0329,
0344, 0345, 0346, 0347, 0362, 0363, 0370, 0412, 0424, 0425, 0434, 0435, 0436, 0437, 0438,
0451, 0488 i 0502:
Veliki i robusni predmeti sa eksplozivnom materijom, koji su uobiajeno predvieni u vojne
svrhe i ne sadre sredstva za paljenje ili ija su sredstva za paljenje opremljena sa najmanje
dva efektivna zatitna ureaja, smeju se transportovati bez ambalae. Ako ovi predmeti sadre
pogonska punjenja ili su predmeti na sopstveni pogon, njihovi sistemi za paljenje moraju biti
zatieni od optereenja do kojih moe doi u normalnim transportnim uslovima. Ako je rezultat
ispitivanja prema seriji 4 na neupakovanom predmetu negativan, transport ovog predmeta se
moe predvideti bez ambalae. Takvi neupakovani predmeti smeju biti privreni na klizne
nosae ili smeteni u sanduke od letvi ili u druge odgovarajue ureaje za rukovanje.
1819
LP 102
LP 102
Unutranja ambalaa
Meuambalaa
Spoljna velika ambalaa
Vree
vodootporne
Posude od
kartona
metala
plastika
drveta
Ovoji od
talasaste hartije
Tube od
kartona
Nije potrebna
od elika (50A)
od drugog metala osim elika
i aluminijuma (50N)
od prirodnog drveta (50C)
od per ploe (50D)
od MDF- medijapan ploe (50F)
LP 621
LP 621
Ovo Uputstvo vai za UN broj 3291.

(1) Za klinike otpatke, koji su upakovani u unutranju ambalau: kruta, zaptivena velika ambalaa,
koja odgovara zahtevima Poglavlja 6.6 za vrste materije i ispunjava ispitne zahteve za ambalanu
grupu II, pod uslovom, da postoji dovoljno upijajueg materijala za upijanje celokupne koliine tene
materije koja je sadrana u velikoj ambalai, a da je velika ambalaa u stanju, da zadri tenu
materiju.
(2) Za komade za otpremu, koji sadre vee koliine tene materije: kruta velika ambalaa, koja
odgovara zahtevima Poglavlja 6.6 za tene materije i ispunjava ispitne zahteve za ambalanu grupu
II.
Dodatni zahtev
Velika ambalaa, koja je predviena za otre ili iljate predmete, kao to su lomljeno staklo i igle, mora
biti otporna na probijanje i u stanju da zadri tene materije pod ispitnim uslovima Poglavlja 6.6.
LP 902
LP 902

Ambalaa koja odgovara ispitnim zahtevima ambalane grupe III. Ambalaa mora biti tako konstruisana
i izraena da je spreeno pomeranje predmeta i nenamerno aktiviranje pod normalnim transportnim
uslovima. Predmeti se mogu transportovati od mesta proizvodnje do fabrike za montau i neupakovani u
posebno opremljenim ureajima za rukovanje, vozilima ili kontejnerima.
Dodatni zahtev
Posude pod pritiskom moraju odgovarati zahtevima nadlenog organa za materije koje su sadrane u
posudi pod pritiskom.
4.1.4.4
Posebne odredbe za korienje posuda pod pritiskom za materije, koje ne spadaju

u Klasu 2
Ako se koriste boce, velike boce i boce pod pritiskom kao ambalaa za materije, koje
podleu uputstvima za pakovanje P 400, P 401, P 402 ili P 601, one moraju biti
izraene, ispitane, punjene i obeleene prema odgovarajuim zahtevima za svaki UN
broj, koji je naveden u tabeli u nastavku (PR 1 do PR 7).
Tabela: Spisak posebnih zahteva (PR) za gasne boce i posude
1820
Kd
zahteva
PR 1
UN
brojevi
1380
1389
1391
1411
1421
1928
2845
2870
3129
3130
3148
3194
3254
3394
Zahtevi koji se primenjuju za izradu, ispitivanje, punjenje i

obeleavanje
Materije ovih UN brojeva moraju biti upakovane u hermetiki
zatvorene metalne posude, na koje sadraj ne moe delovati
nagrizajue i koje imaju zapreminu od najvie 450 litara.
Posude moraju biti podvrgnute ispitivanju, prvi put i periodino
svakih 5 godina, pritiskom od najmanje 1 MPa (10 bar)
(nadpritisak).
Posude smeju biti punjene najvie do 90% svoje zapremine; ali
na srednjoj temperaturi od 50 C mora ipak ostati slobodan
prostor od najmanje 5%.
Tokom transporta, tena materija mora da se nalazi pod
slojem inertnog gasa sa najmanje 50 kPa (0,5 bar)
(nadpritisak).
Posude moraju biti opremljene tablicom sa sledeim trajno
unetim podacima:
-
PR 2
1183
1242
1295
2988
(a)
Materija(e) dozvoljena(e) za transport ;

sopstvena masa(b) posude, ukljuujui delove opreme;
(b)
ispitni pritisak (nadpritisak);
datum (mesec, godina) sprovedenog poslednjeg ispitivanja;
ig eksperta, koji je izvrio ispitivanje;
zapremina(b) posude;
(b)
najvea dozvoljena masa punjenja .
Materije ovih UN brojeva moraju biti upakovane u posude od

nerajueg elika, sa zapreminom od najvie 450 litara. Ureaj
za zatvaranje posude mora biti zatien poklopcem.
svakih 5 godina, pritiskom od najmanje 0,4 MPa (4 bar)
(nadpritisak).
Najvea dozvoljena masa punjenja po litru zapremine sme da
iznosi najvie 0,93 kg za etildihlorsilan, 0,95 kg za
metildihlorsilan i 1,14 kg za trihlorsilan, ako se posuda puni po
masi; ako se posuda puni zapreminski, stepen punjenja moe
da iznosi najvie 85%.
Posude moraju biti opremljene tablicom sa sledeim trajno
unetim podacima:
- Opis materije(a) prihvaene(ih) za transport
- "Hlorsilani, Klasa 4.3";
(b)
- sopstvena masa
- ispitni pritisak
(b)
posude, ukljuujui delove opreme;
(nadpritisak);
- datum (mesec, godina) sprovedenog poslednjeg ispitivanja;

- ig eksperta, koji je izvrio ispitivanje;
- zapremina(b) posude;
- najvea dozvoljena masa punjenja(b) za svaku materiju koja
je dozvoljena za transport.
a
Naziv materije moe biti zamenjen generikim opisom koji pokriva skupa materija slinih
osobina i koje su kompatibilne sa karakteristikama posude.
b
Za brojane vrednosti mora biti navedena jedinica mere.
Kd
zahteva
UN
broje-

obeleavanje
1821
vi
PR 3
1092
1251
1259
1605
1613
1994
3294
Materije ovih UN brojeva moraju biti upakovane u metalne

posude sa hermetiki zatvorenim ureajima za zatvaranje, koji
po potrebi mogu biti obezbeeni zatitnim poklopcima od
mehanikih oteenja.
Posude od elika sa zapreminom od najvie 150 litara moraju
imati najmanju debljinu zidova od 3 mm, dok posude od elika
sa veom zapreminom i posude od drugih materijala moraju
imati najmanju debljinu zidova, koja obezbeuje jednaku
mehaniku otpornost.
Najvea dozvoljena zapremina posuda iznosi 250 litara.
Najvea masa punjenja po litru zapremine iznosi 1 kg.
Posude se moraju pre prve upotrebe podvrgnuti ispitivanju
hidraulikim pritiskom od najmanje 1 MPa (10 bar)
(nadpritisak).
Ispitivanje pritiska se mora ponavljati svakih pet godina, takoe
mora obuhvatiti i precizan pregled unutranjosti i proveru
sopstvene mase posude.
Na metalnim posudama moraju biti itko i trajno ispisani
sledei podaci:
(a)
- materija(e) dozvoljena(e) za transport ;

- naziv vlasnika posude;
(b)
- sopstvena masa posude, ukljuujui delove opreme, kao
to su ventili, zatitni poklopci itd.;
- datum (mesec, godina) sprovedenog prvog i poslednjeg
periodinog ispitivanja, kao i ig eksperta, koji je izvrio
ispitivanja;
- najvea dozvoljena masa punjenja posude u kg;
- unutranji pritisak (ispitni pritisak) koji je potrebno koristiti za
ispitivanje hidraulikog pritiska.
PR 4
1185
Materija ovog UN broja mora biti upakovana u eline posude

dovoljne debljine, koje su zatvorene epovima sa navojem i
zatitnim poklopcem sa navojem ili nekim ureajem jednakih
karakteristika koji je nepropustljiv za gasove i tenost.
najmanje svakih 5 godina, pritiskom od najmanje 1 MPa (10
bar) (nadpritisak) u skladu sa 6.2.1.5 i 6.2.1.6.
Najvea masa punjenja po litru zapremine iznosi 0,67 kg.
Komad za otpremu ne sme biti tei od 75 kg.
Na posudama mora biti itko i trajno navedeno:
- naziv ili oznaka proizvoaa i broj posude;
- oznaka "Etilenimin";
(b)
(b)
posude i najvea dozvoljena masa
- sopstvena masa
napunjene posude;
periodinog ispitivanja;
- ig eksperta, koji je izvrio ispitivanja.
Kd
zahteva
PR 5
UN
brojevi
2480
2481

obeleavanje
Materije ovih UN brojeva moraju biti upakovane u posude od
istog aluminijuma sa debljinom zida od najmanje 5 mm ili u
posude od nerajueg elika. Posude moraju biti potpuno
zavarene.
najmanje svakih 5 godina, pritiskom od najmanje 0,5 MPa (5
bar) (nadpritisak) u skladu sa 6.2.1.5 i 6.2.1.6.
One moraju biti hermetiki zatvorene sa dva zatvaraa jedan
1822
iznad drugog, od kojih jedan mora biti sa navojem ili uvren

na neki slian nain.
Stepen punjenja moe da iznosi najvie 90%.
Burad, koja su tea od 100 kg, moraju biti opremljena
obruima za kotrljanje ili prstenovima za ojaanje.
Na posudama mora itko i trajno biti navedeno:
(a)
- materija(e) dozvoljena(e) za transport ;
(b)
- sopstvena masa
napunjenog suda;
(b)

Kd
zahteva
PR 6
UN
brojevi
1744

obeleavanje
Brom sa sadrajem vode manjim od 0,005% ili od 0,005 do
1823
0,2%, pod uslovom da su u poslednjem sluaju preduzete

mere za spreavanje korozije obloge posude, sme se
transportovati u posudama koje ispunjavaju sledee uslove:
(a) Posude moraju biti izraene od elika, obloene
zaptivkom od olova ili nekog drugog materijala koji
obezbeuje istu zatitu i opremljene hermetikim
zatvaraem; posude od legura monela, od nikla ili sa
oblogom od nikla su takoe dozvoljene;
(b) Zapremina posuda ne sme da premai 450 litara;
(c)
Posude mogu biti napunjene najvie do 92% svoje

zapremine ili sa najvie 2,86 kg po litru zapremine;
(d) Posude moraju biti zavarene i konstruisane prema
proraunskom pritisku od najmanje 2,1 MPa (21 bar)
(nadpritisak). Materijal i izrada moraju u svemu ostalom
odgovarati primenjivim zahtevima Poglavlja 6.2. Za prvo
ispitivanje neobloenih elinih posuda vae primenjivi
zahtevi u 6.2.1.5;
(e) Ureaji za zatvaranje moraju to je manje mogue da
budu istureni nad povrinom posude i moraju biti
opremljeni zatitnim poklopcima. Zatvarai i poklopci
moraju biti opremljeni zaptivkama od materijala, koji je
nije osetljiv na korozivna dejstva broma. Zatvarai se
moraju nalaziti na gornjem delu posude, tako da ni u kom
sluaju ne mogu biti u stalnom dodiru sa tenom fazom;
(f) posude moraju biti opremljene ureajima, koji
omoguavaju njihovo stabilno postavljanje na tlo; u
gornjem delu moraju biti opremljeni ureajima za
podizanje (prstenovima, prirubnicama itd.), koji su ispitani
sa dvostrukom korisnom masom.
- Pre prve upotrebe posude moraju biti podvrgnute ispitivanju
zaptivenosti pritiskom od najmanje 200
kPa (2 bar) (nadpritisak).
Ispitivanje zaptivenosti se mora ponavljati svake dve godine i
mora biti povezano sa kontrolom unutranjosti i proverom
sopstvene mase.
Ispitivanje zaptivenosti i kontrola unutranjosti sprovodi se pod
kontrolom eksperta priznatog od strane nadlenog organa.
Na posudama mora itko i trajno biti navedeno:
- oznaka "Brom";
(b)

- sopstvena masa
napunjene posude;
(b)

Kd
zahteva
PR 7
UN
brojevi
1614

obeleavanje
Tean cijanovodonik, stabilizovan, kada je u potpunosti
apsorbovan inertnim poroznom masom, mora biti upakovan u
1824
metalne posude sa najvie 7,5 litara zapremine, koje su tako

smetene u drvene sanduke, da se meusobno ne mogu
dodirivati. Takva meovita ambalaa mora ispunjavati sledee
uslove:
(1) posude moraju biti ispitane na pritisku od najmanje 0,6
MPa (6 bar);
(2) posude moraju biti u potpunosti popunjene poroznom
masom, koja i nakon due upotrebe, pri potresu ili ak na
temperaturama do 50C ne sme spasti (skupiti se, sabiti
se) ili formirati opasne prazne prostore;
(3) na poklopcu svake posude mora biti trajno naveden datum
punjenja;
(4) meovita ambalaa mora biti ispitana i dozvoljena u skladu
sa 6.1.4.21 za ambalanu grupu I;
(5) komad za otpremu ne sme biti tei od 120 kg.
Naziv materije moe biti zamenjen generikim opisom koji pokriva skupa
slinih osobina i koje su kompatibilne sa karakteristikama posude.
b
Za brojane vrednosti mora biti navedena jedinica mere.
materija
4.1.5
Posebne odredbe za pakovanje tereta Klase 1
4.1.5.1
Opte odredbe odeljka 4.1.1 moraju biti ispunjeni.
4.1.5.2
Sva ambalaa za teret Klase 1 mora biti tako konstruisana i izraena, da:
(a) su eksplozivi i predmeti sa eksplozivnim materijama tako zatieni, da je spreeno
1825
4.1.5.3
4.1.5.4
4.1.5.5
4.1.5.6
4.1.5.7
4.1.5.8
4.1.5.9
4.1.5.10
4.1.5.11
4.1.5.12
4.1.5.13
4.1.5.14
4.1.5.15
njihovo oslobaanje i da ne prouzrokuju poveanje opasnosti nenamernog paljenja

ili aktiviranja, u normalnim transportnim uslovima, ukljuujui predvidljive promene
temperature, vlage ili pritiska;
(b) se kompletnim komadom za otpremu moe bezbedno rukovati u normalnim
transportnim uslovima;
(c) komadi za otpremu mogu da izdre svako optereenje usled predvienog slaganja
do koga moe doi u toku transporta, a da se pri tome opasnost koju predstavljaju
eksplozivi ili predmeti sa eksplozivnim materijama ne povea, da se ne smanji
sposobnost ambalae za prihvat tereta i da se komadi za otpremu ne deformiu na
nain ili u obimu, koji bi smanjio njihovu vrstinu ili bi vodio do nestabilnosti
naslaganih komada za otpremu.
Svi eksplozivi i predmeti sa eksplozivnim materijama, u stanju u kome su pripremljeni za
transport, moraju biti klasifikovani u skladu sa postupkom opisanom u odeljku 2.2.1.
Sav teret Klase 1 mora biti upakovan u skladu sa uputstvom za pakovanje navedenim u
rubrici 8, tabele A, Poglavlja 3.2, a opisanim u odeljku 4.1.4.
Uzimajui u obzir 4.1.1.13 i 6.1.2.4, kao i 6.5.1.4.4, ambalaa, IBC ambalaa i velika
ambalaa, mora da ispunjava zahteve Poglavlja 6.1, 6.5, odnosno 6.6 i da odgovara
zahtevima za ispitivanje odeljaka 6.1.5, 6.5.6, odnosno 6.6.5 za ambalanu grupu II.
Ostala ambalaa, osim ambalae od metala, koja ispunjava ispitne kriterijume
ambalane grupe I, se sme koristiti. Radi spreavanja nepotrebne zatvorenosti, ne sme
se koristiti ambalaa od metala, koja ispunjava ispitne kriterijume ambalane grupe I.
Ureaj za zatvaranje ambalae za tene eksplozive mora imati dvostruku zatitu protiv
curenja.
Ureaj za zatvaranje buradi od metala mora imati odgovarajuu zaptivku; ako ureaj za
zatvaranje ima navoj, mora biti spreeno prodiranje eksplozivne materije u navoj.
Ambalaa za eksplozivne materije koje se rastvaraju u vodi mora biti vodootporna.
Ambalaa za desenzitizovane ili flegmatizovane materije mora biti tako zatvorena, da se
sprei promena koncentracije u toku transporta.
Ukoliko ambalaa sadri dupli omota (oblogu) napunjen vodom, koja bi tokom
transporta mogla da se zamrzne, u vodu je neophodno dodati dovoljnu koliinu sredtva
protiv zamrzavanja (antifriza) radi spreavanja zamrzavanja. Ne smeju se koristiti
sredstva protiv zamrzavanja (antifrizi) koja zbog njihove zapaljivosti mogu da
predstavljaju opasnost od poara.
Ekseri, spojnice i drugi ureaji za zatvaranje od metala bez zatitne navlake ne smeju
prodirati u unutranjost spoljne ambalae, izuzev, ako unutranja ambalaa na
odgovarajui nain titi eksplozive i predmete sa eksplozivnim materijama od dodira sa
metalom.
Unutranja ambalaa, distancioni element i materijal za popunjavanje, kao i poloaj
eksplozivnih materija ili predmeta sa eksplozivnim materijama u komadima za otpremu
moraju biti takvi, da je spreeno prosipanje eksplozivne materije iz unutranje u spoljnu
ambalau, pod normalnim transportnim uslovima. Metalni delovi predmeta ne smeju
doi u dodir sa metalnom ambalaom. Predmeti sa eksplozivnim materijama, koji nisu
obuhvaeni spoljnom oblogom, moraju biti tako odvojeni jedni od drugih, da se sprei
trenje i udari. U tu svrhu mogu se koristiti materijali za popunjavanje, pregrade,
pregradni zidovi u unutranjoj i spoljnoj ambalai, presovani kalupi ili posude.
Ambalaa mora biti izraena od materijala, koji su kompatibilni sa eksplozivnim
materijama i predmetima sa eksplozivnim materijama koji su sadrani u komadima za
otpremu i koji su za njih nepropustljivi, da ne bi dolo ni do meusobnog dejstva izmeu
eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama sa materijalom ambalae,
niti do isticanja istih iz ambalae, koje bi moglo prouzrokovati da eksplozivne materije i
predmeti sa eksplozivnim materijama ugroze bezbednost transporta, ili da izmene
podklasu opasnosti ili grupu kompatibilnosti.
Prodiranje eksplozivnih materija u udubljenja mesta spojeva metalne ambalae mora
biti spreeno.
Plastina ambalaa ne sme biti podlona stvaranju ili sakupljanju dovoljne koliine
elektrostatikog elektriciteta, ije pranjenje moe da prouzrokuje paljenje ili aktiviranje
upakovanih eksplozivnih materija ili predmeta sa eksplozivnim materijama.
Veliki i robusni predmeti sa eksplozivnim materijama, koji su uobiajeno predvieni u
vojne svrhe i ne sadre sredstva za paljenje ili ija su sredstva za paljenje opremljena
sa najmanje dva efektivna zatitna ureaja, mogu se transportovati bez ambalae. Ako
ovi predmeti sadre pogonska punjenja ili su predmeti na sopstveni pogon, njihovi
sistemi za paljenje moraju biti zatieni od optereenja, do kojih moe doi pod
normalnim transportnim uslovima. Ako je rezultat ispitivanja prema seriji 4 na
neupakovanom predmetu negativan, transport ovog predmeta se moe predvideti bez
1826
4.1.5.16
4.1.5.17
4.1.5.18
4.1.6
4.1.6.1
4.1.6.2
4.1.6.3
4.1.6.4
4.1.6.5
4.1.6.6
ambalae. Takvi neupakovani predmeti mogu biti privreni na klizne nosae ili
smeteni u sanduke od letvi ili u druge odgovarajue ureaje za rukovanje, skladitenje
ili u ureaje za lansiranje, na nain da se pod normalnim transportnim uslovima ne
mogu olabaviti.
Ako se takvi veliki predmeti sa eksplozivnom materijom, u okviru ispitivanja njihove
bezbednosti funkcionisanja i pogodnosti, podvrgavaju ispitnim postupcima, koji
odgovaraju zahtevima ADR, i ako su ta ispitivanja uspeno izvrena, nadleni organ
moe odobriti transport ovih predmeta u skladu sa ADR.
Eksplozivne materije ne smeju se pakovati u unutranju i spoljnu ambalau, u kojoj bi
razlike izmeu unutranjeg i spoljnog pritiska na osnovu termikog ili drugog dejstva,
mogle imati za posledicu eksploziju ili razaranje komada za otpremu.
Ukoliko slobodne eksplozivne materije ili eksplozivne materije predmeta, koji je bez
obloge ili samo delimino obloen, mogu doi u dodir sa unutranjom povrinom
metalne ambalae (1A2, 1B2, 4A, 4B i posude od metala), metalna ambalaa mora biti
opremljena unutranjom oblogom ili presvlakom (vidi 4.1.1.2).
Uputstvo za pakovanje P101 moe se koristiti za svaku eksplozivnu materiju ili predmet
sa eksplozivnom materijom, ukoliko je ambalaa odobrena od strane nadlenog organa,
bez obzira da li ambalaa odgovara uputstvu za pakovanje koji je naveden u Poglavlju
3.2, tabela A, rubrika 8 ili ne.
Posebne odredbe za pakovanje tereta Klase 2 i tereta drugih klasa, koje su
svrstane u uputstvo za pakovanje P200
Napomena: Za teret drugih Klasa, koja se transportuje u bocama pod pritiskom i
svrstana u uputstvo za pakovanje PR 1 do PR 7, vidi 4.1.4.4.
Ovaj odeljak sadri opte zahteve za upotrebu boca pod pritiskom i otvorenih kriogenih
boca za transport gasova Klase 2 i teret drugih klasa, koji su svrstani u uputstvo za
pakovanje P200 (npr. UN 1051 cijanovodonik, stabilizovan). Boce pod pritiskom moraju
biti izraene i zatvorene tako, da je spreeno svako isticanje sadraja pod normalnim
transportnim uslovima, ukljuujui vibraciju, promene temperature, vlanosti ili pritiska
(npr. izazvano visinskom razlikom).
Delovi boca pod pritiskom i otvorenih kriogenih boca, koji su u direktnom dodiru sa
opasnim teretom, ne smeju biti nagrieni ili oslabljeni i ne smeju izazvati nikakva
opasna dejstva (npr. katalitiku reakciju ili reakciju sa opasnim teretom). Boce pod
pritiskom za UN broj 1001 acetilen, rastvoren i UN broj 3374 acetilen, bez rastvaraa,
moraju biti potpuno popunjene ravnomerno raspodeljenom poroznom masom tipa koji
odgovara zahtevima i ispitivanjima utvrenim od strane nadlenog organa, pri emu ova
porozna masa
(a) je kompatibilna sa bocom pod pritiskom i ne sme da formira tetna ili opasna
jedinjenja ni sa acetilenom, a ni sa rastvaraem u sluaju UN broja 1001; i
(b) mora biti pogodna za spreavanje irenja razlaganja acetilena u materijalu.
U sluaju UN broja 1001 rastvara mora biti kompatibilan sa bocama pod pritiskom.
Boce, ukljuujui njihove zatvarae i otvorene kriogenike rezervoare za svrhu
transporta gasa ili smee gasova treba izabrati u skladu sa zahtevima u 6.2.1.2, i
odredbama koje se odnose na uputstva za pakovanje u 4.1.4.1. Ovaj pododeljak vai i
za boce pod pritiskom, koje su elementi MEGC ili baterijskih vozila.
Promena namene boca pod pritiskom, koje se mogu ponovo puniti, mora ukljuiti mere
za pranjenje, ienje, degaziranje u obimu koji je neophodan za bezbedno
funkcionisanje (vidi tabelu standarda na kraju ovog odeljka). Osim toga, boca pod
pritiskom koja je prethodno sadrala nagrizajuu materiju Klase 8 ili materiju neke druge
klase sa nagrizajuom sporednom opasnou, ne sme biti dozvoljena za transport
materije Klase 2, izuzev ako je sprovedena neophodna kontrola i ispitivanje prema
6.2.1.6.
Pre punjenja, paker mora izvriti kontrolu boce pod pritiskom ili otvorene kriogene boce i
utvrditi, da je boca pod pritiskom ili otvorena kriogena boca dozvoljena za materiju koja
se transportuje i da su zahtevi ispunjeni. Nakon punjenja, ventili za zatvaranje moraju
biti zatvoreni i moraju ostati zatvoreni u toku transporta. Poiljalac se mora uveriti da
zatvarai i oprema ne proputaju.
Napomena: Ventili za zatvaranje pojedinih boca u svenjevima se smeju otvarati tokom
transporta, izuzev ako transportovana materija podlee posebnoj odredbi
za pakovanje "k" ili "q" u uputstvu za pakovanje P200.
Boce pod pritiskom i otvorene kriogene boce se moraju puniti prema radnim pritiscima,
stepenima punjenja i odredbama koji su navedeni u odgovarajuim uputstvima za
pakovanje za odreenu materiju. Gasovi koji su skloni reakciji i smee gasova se
moraju puniti do takvog pritiska, da se ako nastupi potpuno razlaganje gasa, ne
prekorai radni pritisak boce pod pritiskom. Svenjevi boca se ne smeju puniti do
1827
4.1.6.7
4.1.6.8
4.1.6.9
4.1.6.10
4.1.6.11
4.1.6.12
4.1.6.13
4.1.6.14
pritiska, koji premauje najnii radni pritisak bilo koje boce u svenju.
Boce pod pritiskom, ukljuujui njihove zatvarae moraju odgovarati u Poglavlju 6.2
navedenim zahtevima za konstrukciju, izradu, kontrolu i ispitivanje. Ukoliko je propisana
spoljna ambalaa u nju je neophodno bezbedno i vrsto pakovati boce pod pritiskom i
otvorene kriogene boce. Ako u pojedinim uputstvima za pakovanje nije drugaije
odreeno, u spoljnu ambalau se moe smestiti vie unutranjih ambalaa.
Ventili za zatvaranje moraju biti tako konstruisani i izraeni, da su u stanju, da izdre
oteenje bez oslobaanja sadraja ili moraju biti zatieni, sa jednom ili vie sledeih
metoda, protiv oteenja, koja bi mogla dovesti do nenamernog oslobaanja sadraja
boce pod pritiskom (vidi i tabelu standarda na kraju ovog odeljka):
(a) Ventili za zatvaranje su smeteni u unutranjosti grlia boce i zatieni epom ili
poklopcem sa navojem;
(b) Ventili za zatvaranje su zatieni zatitnim poklopcem. Zatitni poklopci moraju biti
opremljeni otvorima za provetravanje, koji ima dovoljan prenik za isticanje gasa u
sluaju da se pojavi nezaptivenost ventila;
(c) Ventili su zatieni prstenom za ojaanje ili drugim zatitnim ureajem;
(d) Ventili su smeteni u zatitni okvir;
(e) Boce pod pritiskom se transportuju u okvirima, (npr. boce u svenjevima); ili
(f) Boce pod pritiskom se transportuju u zatitnim sanducima.
Boce pod pritiskom koje se ne mogu ponovo puniti:
(a) moraju se transportovati u spoljnoj ambalai, kao to je sanduk, sanduk od letvi ili
umetak sa rastegljivom i steuom folijom;
(b) ako su punjeni zapaljivim ili otrovnim gasom, moraju imati zapreminu od najvie
1,25 litara;
3
(c) ne smeju se koristiti za otrovne gasove sa vrednou LC50 od najvie 200 ml/m ; i
(d) ne smeju se popravljati nakon putanja u upotrebu.
Posude pod pritiskom, koje se mogu ponovo puniti moraju se podvrgnuti periodinom
ispitivanju prema odredbama 6.2.1.6 i primenjivim uputstvima za pakovanje P200 ili
P203. Boce pod pritiskom se ne mogu puniti nakon isteka roka za periodino ispitivanje,
ali se mogu transportovati nakon isteka ovog roka, radi dovoza na ispitivanje ili
zbrinjavanje, ukljuujui sve operacije izmeu transporta.
Popravke se moraju izvriti u skladu sa zahtevima za proizvodnju i ispitivanje
primenjivih standarda za projektovanje i izradu i dozvoljene su samo ako je to navedeno
u Poglavlju 6.2, u odgovarajuem standardu za periodino ispitivanje. Boce pod
pritiskom, sa izuzetkom obloge zatvorenih kriogenih boca, ne smeju se podvrgavati
popravci sledeih nedostataka:
(a) naprslina zavarenih avova ili drugih nedostataka zavarenih avova;
(b) pukotina u zidu posude;
(c) nezaptivenosti ili nedostataka u materijalu zida, gornjeg dela ili dna posude.
Posude pod pritiskom se ne smeju predati na punjenje, ako:
(a) su oteene u toj meri, da bi celovitost boce ili njene opreme za opsluivanje
mogla biti ugroena;
(b) je prilikom ispitivanja funkcionalnog stanja boce pod pritiskom i njene opreme za
opsluivanje utvreno, da nisu u dobrom stanju;
(c) oznake odobrenja, periodinog ispitivanja i punjenja koje se zahtevaju, nisu itljive.
Napunjene boce pod pritiskom ne smeju biti predate na transport, ako:
(a) nisu zaptivene;
(b) su oteene u toj meri, da bi celovitost boce ili njene opreme za opsluivanje
mogla biti ugroena;
(c) je prilikom ispitivanja funkcionalnog stanja boce pod pritiskom i njegove opreme za
opsluivanje utvreno, da nisu u dobrom stanju;
(d) oznake odobrenja, periodinog ispitivanja i punjenja koje se zahtevaju, nisu itljive.
Za UN-boce pod pritiskom moraju se primeniti standardi navedeni u nastavku. Za druge
boce pod pritiskom smatraju se da su zahtevi odeljka 4.1.6 ispunjeni, ako su primenjeni
standardi u nastavku kao relevantni.
1828
Primenjiv
za stav
4.1.6.2
Preporuka
Naziv dokumenta
ISO 111141:1997
Pokretne boce za gas Kompatibilnost materijala

boce i ventila sa sadrajem gasa Deo 1: Metalni
materijali
Pokretne boce za gas Kompatibilnost materijala
boce i ventila sa sadrajem gasa Deo 2:
Materijali koji nisu od metala
Boce za gas Postupak za promenu vrste gasa
ISO 111142:2000
4.1.6.4
4.1.6.8
Ventili sa
samozatitom
ISO
11621:1997
EN 1795:1997
Prilog B uz
ISO
10297:1999
Prilog A uz
EN 849:1996/
A2:2001
EN 13153:2001
EN 13153:2001
4.1.6.8 (b) i
(c)
ISO
11117:1998
EN 962:1996/
A2:2000
Boce za gas (izuzev boce za LPG) - Postupak za

promenu vrste gasa
Boce za gas Ventili za boce koje se mogu
ponovo puniti Specifikacije i ispitivanje tipova
Pokretne boce za gas Ventili boca
Specifikacije i ispitivanje tipovaDopuna 2
Ispitivanje i specifikacije za ventile boca za teni

gas (LPG) automatsko zatvaranje
Ispitivanje i specifikacije za ventile boca za teni
gas (LPG) runo zatvaranje
Boce za gas Zatitni poklopci ventila i ureaji za
zatitu ventila za industrijske i medicinske boce za
gas- Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje
Pokretne boce za gas - Zatitni poklopci ventila i
ureaji za zatitu ventila za industrijske i
medicinske boce za gas Projektovanje,
konstrukcija i ispitivanje
4.1.7
Posebne odredbe za pakovanje organskih peroksida Klase 5.2 i samoreagujuih

materija Klase 4.1
4.1.7.0.1
Za organske perokside sve posude moraju biti "efikasno zatvorene". Ako u nekom
komadu za otpremu usled razvijanja gasa moe doi do nastanka znaajnog
unutranjeg pritiska, sme se ugraditi ureaj za provetravanje, pod uslovom, da gas koji
istie ne predstavlja nikakvu opasnost; u protivnom se mora ograniiti stepen punjenja.
Ureaji za provetravanje moraju biti tako konstruisani, da ne moe doi do isticanja
tene materije, ako se komad za otpremu nalazi u uspravnom poloaju i moraju
spreavati ulazak neistoe. Spoljna ambalaa, ako postoji, mora biti tako konstruisana
da ne ometa funkcionisanje ureaja za provetravanje.
Upotreba ambalae
4.1.7.1.
4.1.7.1.1
4.1.7.1.2
4.1.7.1.3
4.1.7.1.4
Ambalaa za organske perokside i samoreagujue materije mora odgovarati zahtevima

Poglavlja 6.1 ili 6.6 za ambalanu grupu II. Da bi se spreila preterana zatvorenost, ne
sme se koristiti ambalaa od metala, koja ispunjava ispitne kriterijume za ambalanu
grupu I.
Metodi pakovanja za organske perokside i samoreagujue materije navedeni su u
uputstvu za pakovanje P 520 i oznaeni su sa OP1 do OP8. Koliine, koje su navedene
za svaku metodu pakovanja predstavljaju najvee dozvoljene koliine za komade za
otpremu.
Za sve ve razvrstane organske perokside i samoreagujue materije, odgovarajui
metodi za pakovanje navedeni su u tabelama u 2.2.41.4 i 2.2.52.4.
Za nove organske perokside, nove samoreagujue materije ili nove preparate ve
razvrstanih organskih peroksida ili ve razvrstanih samoreagujuih materija, neophodno
je utvrditi odgovarajuu metodu pakovanja, kako sledi:
(a) ORGANSKI PEROKSID, TIP B ili SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP B:
Mora se primeniti metoda pakovanja OP5, ako organski peroksid (ili samoreagujua
materija) ispunjava kriterijume Prirunika za ispitivanje i kriterijume, stav 20.4.3 (b)
[odnosno 20.4.2 (b)] u jednoj ambalai, u kojoj je dozvoljena po toj metodi
pakovanja. Ako organski peroksid (ili samoreagujua materija) ove kriterijume moe
da ispuni samo u manjoj ambalai, nego to je dozvoljena po metodi pakovanja
OP5 (tj. u ambalai koja je navedena u OP1 do OP4), potrebno je primeniti
odgovarajuu metodu pakovanja sa niim brojem OP;
(b) ORGANSKI PEROKSID, TIP C ili SAMOREAGUJUA MATERIJA ,TIP C:
Mora se primeniti metoda pakovanja OP6, ako organski peroksid (ili samoreagujua
1829
materija) ispunjava kriterijume Prirunika za ispitivanje i kriterijume, stav 20.4.3 (c),

[odnosno 20.4.2 (c)] u jednoj ambalai, u kojoj je dozvoljena po toj metodi
pakovanja. Ako organski peroksid (ili samoreagujua materija) ove kriterijume moe
da ispuni samo u manjoj ambalai nego to je dozvoljena po metodi pakovanja
OP6, potrebno je primeniti odgovarajuu metodu pakovanja sa niim brojem OP;
(c) ORGANSKI PEROKSID, TIP D ili SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP D:
Za ovaj tip organskog peroksida ili samoreagujue materije mora se primeniti
metoda pakovanja OP7.
(d) ORGANSKI PEROKSID, TIP E ili SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP E:
(e) ORGANSKI PEROKSID, TIP F ili SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP F:
4.1.7.2
Korienje IBC ambalae
4.1.7.2.1
Svi ve razvrstani organski peroksidi, koji su navedeni u uputstvu za pakovanje IBC 520
smeju se transportovati u IBC ambalai prema ovom uputstvu za pakovanje.
Drugi organski peroksidi i samoreagujue materije tipa F smeju se transportovati u IBC
ambalai pod uslovima, koje je utvrdio nadleni organ zemlje porekla, ako nadleni
organ na osnovu ispitivanja potvrdi, da se takav transport moe bezbedno sprovesti.
Ispitivanja moraju da omogue sledee:
(a) dokaz, da organski peroksid (ili samoreagujua materija) odgovara principima
klasifikacije iz Prirunika za ispitivanja i kriterijume, stav 20.4.3 (f) [odn. 20.4.2 (f)],
izlazna rubrika F na crteu 20.1 (b) Prirunika;
(b) dokaz kompatibilnosti sa svim materijalima, koji dolaze u dodir sa materijom pod
normalnim transportnim uslovima;
(c) ukoliko je neophodno, da odrede kontrolnu temperaturu i temperaturu u sluaju
vanrednih okolnosti izvedenu iz SADT, koja vai za transport materije u
predvienom IBC.
(d) po potrebi, utvrivanje karakteristika ureaja za rastereenje pritiska i ventila
sigurnosti; i
(e) utvrivanje eventualno potrebnih posebnih odredbi, koje su neophodne za
bezbedan transport materije.
Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, ovi uslovi moraju biti priznati od strane
nadlenog organa prve Ugovorne Strane ADR, na koju poiljka nailazi.
Samoubrzavajue raspadanje i poar se smatraju sluajem nude. Da bi se izbeglo
eksplozivno prskanje metalnog IBC ili kombinovanog IBC sa metalnim kuitem sa
punim stranicama, sigurnosni ventili moraju biti tako konstruisani, da mogu da odvode
sve proizvode raspadanja i paru koja se razvija pri samoubrzavajuem raspadanju ili pri
dejstvu poara u vremenskom periodu od najmanje jednog sata, raunato prema formuli
navedenoj u 4.2.1.13.8.
Posebne odredbe za pakovanje zaraznih materija Klase 6.2
4.1.7.2.2
4.1.7.2.3
4.1.8
4.1.8.1
4.1.8.2
4.1.8.3
4.1.8.4
4.1.8.5
4.1.9
Poiljalac zaraznih materija mora obezbediti, da su komadi za otpremu tako

pripremljeni, da na krajnje odredite stignu u dobrom stanju i da u toku transporta ne
predstavljaju nikakvu opasnost po ljude ili ivotinje.
Definicije pojmova u odeljku 1.2.1 i opte odredbe u 4.1.1.1 do 4.1.1.16, izuzev 4.1.1.3 i
4.1.1.9 do 4.1.1.12 i 4.1.1.15, vae za komade za otpremu sa zaraznim materijama.
Meutim, tene materije moraju biti punjene u ambalau, ukljuujui IBC ambalau,
koja je dovoljno otporna na unutranji pritisak, koji se moe razviti pod normalnim
transportnim uslovima.
Za UN brojeve 2814 i 2900, izmeu sekundarne ambalae i spoljne ambalae mora se
nalaziti detaljan spisak sadraja. Ako su zarazne materije, koje se transportuju
nepoznate, ali postoji sumnja da odgovaraju kriterijumu za ukljuivanje u Kategoriju A i
za svrstavanje u UN broj 2814 ili 2900, u dokumentu unutar spoljnje ambalae, mora
nakon zvaninog naziva da stoji tekst "sumnja se da je zarazna materija kategorije A".
Pre nego to se prazna ambalaa vrati poiljaocu ili poalje nekom drugom primaocu,
ona mora biti paljivo dezinfikovana ili sterilizovana i sve listice i oznake koje ukazuju na
to, da je ambalaa sadrala zarazne materije, moraju biti odstranjene ili izbrisane.
Odredbe ovog odeljka ne vae za UN broj 3373 Bioloka materija, Kategorija B (vidi
uputstvo za pakovanje P650).
Posebne odredbe za pakovanje materija Klase 7
1830
4.1.9.1
Opte odredbe
4.1.9.1.1
Radioaktivne materije, ambalaa i komadi za otpremu moraju odgovarati zahtevima

Poglavlja 6.4. Koliina radioaktivnih materija u jednom komadu za otpremu ne sme
premaiti granine vrednosti koje su utvrene u 2.2.7.7.1.
Privremena kontaminacija na spoljnoj povrini komada za otpremu mora biti to je
manja mogua i pod rutinskim uslovima transporta ne sme premaivati sledee
granine vrednosti:
(a) 4 Bq/cm2 za beta i gama izvore zraenja, kao i za alfa izvore zraenja slabije
toksinosti; i
2
(b) 0,4 Bq/cm za sve ostale alfa izvore zraenja.
2
Ove granine vrednosti se primenjuju, kao prosene vrednosti sa povrine od 300 cm
svih delova povrine komada za otpremu.
Izuzev predmeta, koji su potrebni za upotrebu radioaktivnih materija, komad za otpremu
ne sme da sadri nikakve druge predmete. Meusobno dejstvo izmeu ovih predmeta i
komada za otpremu pod uslovima transporta primenjivim za taj tip konstrukcije, ne sme
da smanji bezbednost komada za otpremu.
Ukoliko u odeljku 7.5.11, posebna odredba CV 33, nije odreeno nita drugo, vrednost
privremene kontaminacije na spoljnoj i unutranjoj strani sabirne ambalae, kontejnera,
cisterne, IBC ambalae ili vozila ne sme da premai granine vrednosti navedene u
4.1.9.1.2.
Radioaktivne materije sa sporednom opasnou moraju se transportovati u ambalai,
IBC ambalai ili cisternama, koji u potpunosti odgovaraju zahtevima odnosnih poglavlja
Dela 6, kao i primenjivim zahtevima Poglavlja 4.1, 4.2 ili 4.3 za tu sporednu opasnost.
Zahtevi i kontrolne mere za transport radioaktivnih materija sa malom
specifinom aktivnou (materije LSA) i povrinski kontaminiranih predmeta
(predmeti SCO)
4.1.9.1.2
4.1.9.1.3
4.1.9.1.4
4.1.9.1.5
4.1.9.2
4.1.9.2.1
4.1.9.2.2
4.1.9.2.3
4.1.9.2.4
Koliina materija LSA ili predmeta SCO u jednom komadu za otpremu tipa IP-1,
komadu za otpremu tipa IP-2, komadu za otpremu tipa IP-3, ili u predmetu ili eventualno
u skupu predmeta mora biti tako ograniena, da spoljni nivo zraenja na odstojanju od 3
m od nezatiene materije ili predmeta ili skupa predmeta ne premauje 10 mSv/h.
Za materije LSA i predmete SCO, koji su fisione materije ili sadre takve materije,
obavezno je pridravati se primenjivih zahteva u 6.4.11.1 i 7.5.11 - posebna odredba
CV 33, stavovi (4.1) i (4.2).
Materije LSA i predmeti LSA u grupama LSA-I i SCO-I smeju se transportovati
neupakovani pod sledeim uslovima:
(a) sve neupakovane materije, izuzev rude, koja sadri iskljuivo radionuklide koji se
nalaze u prirodi, moraju se transportovati na nain, da pod rutinskim transportnim
uslovima ne doe do ispadanja sadraja iz vozila ni do gubitka zatite;
(b) svako vozilo moraju biti u reimu eksluzivne upotrebe, izuzev ako se u njima
transportuju samo predmeti SCO-I, na kojima kontaminacija na pristupanim ili
nepristupanim povrinama nije vea od 10-struke vrednosti prema definiciji
kontaminacija u 2.2.7.2;
(c) ako se kod predmeta SCO-I moe pretpostaviti, da na nepristupanim povrinama
postoji privremena kontaminacija vea od vrednosti utvrene u 2.2.7.5. (a)(i), tada
je potrebno preduzeti mere, koje obezbeuju, da se radioaktivna materija ne moe
osloboditi u vozilu.
Materije LSA i predmeti SCO, izuzev ako u 4.1.9.2.3. nije predvieno nita drugo,
moraju se pakovati prema sledeoj tabeli:
Zahtevi za industrijske komade za otpremu, koji sadre materije LSA i predmete
SCO
Tipovi industrijskog komada za otpremu
Radioaktivni sadraj
LSA-I
(a)
vrst
tean
LSA-I
vrst
tean i gasovit
LSA-III
(a)
SCO-I
Eksluzivna upotreba
Nije pod reimom

eksluzivne upotrebe
Tip IP-1
Tip IP-1
Tip IP-1
Tip IP-2
Tip IP-2
Tip IP-2
Tip IP-2
Tip IP-1
Tip IP-2
Tip IP-3
Tip IP-3
Tip IP-1
1831
SCO-II
Tip IP-2
Tip IP-2
a) Pod uslovima koji su navedeni u 4.1.9.2.3, materije LSA-I i predmeti SCO-I smeju
se transportovati neupakovani.
Posebne odredbe za zajedniko pakovanje
4.1.10
4.1.10.1
4.1.10.2
4.1.10.3
4.1.10.4
MP 1
MP 2
MP 3
MP 4
MP 5
MP 6
MP 7
MP 8
MP 9
MP 10
MP 11
Ako je zajedniko pakovanje dozvoljeno u skladu sa odredbama ovog odeljka, opasne

materije mogu se pakovati zajedno sa drugim teretom u meovitu ambalau prema
6.1.4.21, pod uslovom, da oie meusobno ne reaguju opasno i da su ispunjeni ostali
odgovarajue odredbe ovog odeljka.
Napomena 1: Vidi takoe 4.1.1.5 i 4.1.1.6.
2: Za materije Klase 7 vidi odeljak 4.1.9.
Sa izuzetkom komada za otpremu, koji sadre samo teret Klase 1 ili samo materije
Klase 7, ako se za spoljnu ambalau koristi sanduk od drveta ili kartona, komad za
otpremu koji sadri razovrstan zajedno pakovan teret, ne sme, da bude tei od 100 kg.
Ukoliko primenjiva posebna odredba prema 4.1.10.4 ne predvia nita drugo, opasan
teret iste klase i istog klasifikacionog kda se sme zajedno pakovati.
Sledee posebne odredbe se primenjuju, ako su navedene kod nekog naziva u rubrici
(9b) tabele A Poglavlja 3.2, za zajedniko pakovanje tereta koji je svrstan u taj naziv sa
drugim teretom u istom komadu za otpremu:
Sme se zajedno pakovati samo sa teretom iste vrste i iste grupe kompatibilnosti.
Ne sme se zajedno pakovati sa drugim teretom.
Dozvoljeno je zajedniko pakovanje samo UN broja 1873 sa UN brojem 1802.
Ne sme se pakovati zajedno sa teretom drugih klasa, ni sa teretom, koji ne podlee
zahtevima ADR. Meutim, ako je ovaj organski peroksid uvriva ili viekomponentni
sistem za materije Klase 3, dozvoljeno je zajedniko pakovanje sa ovim materijama
Klase 3.
Materije UN brojeva 2814 i 2900 smeju se pakovati zajedno u meovitu ambalau
prema uputstvu za pakovanje P620. One se ne smeju pakovati zajedno sa drugom
teretom; to ne vai za UN broj 3373 Bioloke materije, Kategorije B, koje su upakovane
prema uputstvu za pakovanje P650 ili za materije, koje se dodaju radi hlaenja, kao npr.
led, suvi led ili duboko ohlaeni teni azot.
Ne sme se pakovati zajedno sa drugim teretom. To ne vai za materije, koje se dodaju
radi hlaenja, kao npr. led, suvi led ili duboko ohlaeni teni azot.
Sme se zajedno pakovati - u koliinama od najvie 5 litara po unutranjoj ambalai u
meovitu ambalau prema 6.1.4.21:
- sa teretom iste klase, koji potpada pod neki drugi klasifikacioni kd, ako je i za taj
teret dozvoljeno zajedniko pakovanje; i/ili
- sa teretom, koji ne potpada pod zahteve ADR,
pod uslovom da meusobno ne reaguju opasno.
Sme se zajedno pakovati - u koliinama od najvie 3 litra po unutranjoj ambalai u
- sa teretom iste klase, koji potpada pod neki drugi klasifikacioni kd, ako je i za taj
teret dozvoljeno zajedniko pakovanje; i/ili
Sme se zajedno pakovati u spoljnu ambalau, koja je predviena za meovitu ambalau
prema 6.1.4.21
- sa drugim teretom Klase 2;
- sa teretom drugih klasa, ako je i za taj teret dozvoljeno zajedniko pakovanje; i/ili
Sme se zajedno pakovati - u koliinama od najvie 5 kg po unutranjoj ambalai u
- sa teretom iste klase, koji potpada pod neki drugi klasifikacioni kd ili sa teretom
drugih klasa, ako je i za taj teret dozvoljeno zajedniko pakovanje; i/ili
1832
drugih klasa (izuzev materija ambalane grupe I ili II, Klase 5.1), ako je i za taj teret
dozvoljeno zajedniko pakovanje; i/ili
MP 12
MP 13
MP 14
MP 15
MP 16
MP 17
MP 18
MP 19
MP 20

drugih klasa (izuzev materija ambalane grupe I ili II, Klase 5.1), ako je i za taj teret
dozvoljeno zajedniko pakovanje; i/ili
Komad za otpremu ne sme biti tei od 45 kg. Ako se koristi sanduk od kartona, komad
za otpremu ne sme biti tei od 27 kg.
Sme se zajedno pakovati - u koliinama od najvie 3 kg po unutranjoj ambalai i
komadu za otpremu u meovitu ambalau prema 6.1.4.21:
Sme se zajedno pakovati - u koliinama od najvie 3 litra po unutranjoj ambalai u
Sme se zajedno pakovati - u koliinama od najvie 3 litra po unutranjoj ambalai i
komadu za otpremu u meovitu ambalau prema 6.1.4.21:
Sme se zajedno pakovati - u koliinama od najvie 0,5 litara po unutranjoj ambalai i 1
litar po komadu za otpremu u meovitu ambalau prema 6.1.4.21:
- sa teretom drugih klasa, izuzev Klase 7, ako je i za taj teret dozvoljeno zajedniko
pakovanje; i/ili
Sme se zajedno pakovati - u koliinama od najvie 0,5 kg po unutranjoj ambalai i 1
kg po komadu za otpremu u meovitu ambalau prema 6.1.4.21:
- sa teretom drugih klasa, izuzev klase 7, ako je i za taj teret dozvoljeno zajedniko
pakovanje; i/ili
Sme se zajedno pakovati - u koliinama od najvie 5 litara po unutranjoj ambalai u
Sme se zajedno pakovati sa materijama, koje spadaju pod isti UN broj.
Ne sme se zajedno pakovati sa teretom Klase 1, koji spada pod razliite UN brojeve,
1833
MP 21
izuzev ako je to posebnom odredbom za zajedniko pakovanje MP 24 predvieno.

Ne sme se zajedno pakovati sa teretom drugih klasa ili sa teretom, koja ne potpada pod
zahteve ADR.
Sme se zajedno pakovati sa predmetima, koji spadaju pod isti UN broj.
Ne sme se zajedno pakovati sa teretom Klase 1, koji spada pod razliite UN brojeve,
izuzev
(a) sa svojim sopstvenim sredstvima za paljenje, pod uslovom da
(i) se sredstva za paljenje ne mogu aktivirati pod normalnim transportnim
uslovima ili
(ii) ova sredstva za paljenje sadre najmanje dva efektivna zatina ureaja, koji
spreavaju izazivanje eksplozije u sluaju nenamernog aktiviranja sredstva za
paljenje, ili
(iii) kod sredstava za paljenje, koja ne sadre dva efektivna zatina ureaja (tj.
sredstva za paljenje, koja su svrstana u grupu kompatibilnosti B) - prema
3
miljenju nadlenog organa zemlje porekla nenamerno aktiviranje sredstva za
paljenje ne izaziva eksploziju predmeta pod normalnim transportnim uslovima,
i
(b) sa predmetima grupe kompatibilnosti C, D i E.
Ne sme se zajedno pakovati sa teretom drugih klasa ili sa teretom, koji ne podlee
zahtevima ADR.
Kod zajednikog pakovanja tereta prema ovoj posebnoj odredbi, treba voditi rauna o
moguoj promeni klasifikacije komada za otpremu prema 2.2.1.1.
MP 22
MP 23
MP 24
Za naznaenje tereta u transportnom dokumentu vidi 5.4.1.2.1 (b).

Sme se zajedno pakovati sa predmetima, koji potpadaju pod isti UN broj.
Ne sme se zajedno pakovati sa teretom Klase 1, koja potpada pod razliite UN brojeve,
izuzev
(a) sa svojim sopstvenim sredstvima za paljenje, pod uslovom, da se sredstva za
paljenje ne mogu aktivirati pod normalnim transportnim uslovima;
sa predmetima grupe kompatibilnosti C, D i E; ili
(b) ako je to predvieno posebnom odredbom za zajedniko pakovanje MP 24
zahtevima ADR.
Sme se zajedno pakovati sa predmetima, koji potpadaju pod isti UN broj.
Ne sme se zajedno pakovati sa teretom Klase 1, koji potpada pod razliite UN brojeve,
izuzev
(a) sa svojim sopstvenim sredstvima za paljenje, pod uslovom, da se sredstva za
paljenje ne mogu aktivirati pod normalnim transportnim uslovima; ili
(b) ako je to predvieno posebnom odredbom za zajedniko pakovanje MP 24
zahtevima ADR.
Sme se zajedno pakovati u komadu za otpremu sa teret om, iji su UN brojevi navedeni
u tabeli u nastavku, pod sledeim uslovima:
- ako je u tabeli navedeno slovo "A", teret ovog UN broja moe se zajedno pakovati
bez posebnog ograniavanja mase;
- ako je u tabeli navedeno slovo "B", teret ovog UN broja moe se zajedno pakovati do
ukupne mase eksplozivnih materija od 50 kg.
Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR,, odobrenje mora biti priznato od strane nadlenog
organa prve Ugovorne Strane ADR, na koju poiljka nailazi.
1834
1835
Poglavlje 4.2
Upotreba prenosivih cisterni i gasnih kontejnera sa vie
elemenata (MEGC)
Napomena
4.2.1
4.2.1.1
4.2.1.2
4.2.1.3
4.2.1.4
4.2.1.5
4.2.1.6
4.2.1.7
4.2.1.8
4.2.1.9
4.2.1.9.1
4.2.1.9.1.1
1: Za fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontane cisterne, kontejner

cisterne i zamenjive cisterne, ija su tela izraena od metalnih materijala,
kao i za baterijska vozila i gasne kontejnere sa vie elemenata (MEGC)
vidi Poglavlje 4.3; za cisterne od ojaanih plastinih vlakana vidi Poglavlje
4.4; za vakuum cisterne za otpatke vidi Poglavlje 4.5.
2: Prenosive cisterne i UN-MEGC, koji su obeleeni prema odredbama
Poglavlja 6.7, ali su odobreni u dravi, koja nije Ugovorna Strana ADR,
smeju se koristiti i za transport prema ADR.
Opte odredbe za upotrebu prenosivih cisterni za transport materija Klase 1 i Klasa
3 do 9
Ovaj odeljak opisuje opte odredbe za upotrebu prenosivih cisterni za transport materija
Klasa 1, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 6.2, 7, 8 i 9. Dodatno uz ove opte odredbe
prenosive cisterne moraju ispunjavati zahteve sadrane u odeljku 6.7.2 koji se odnose na
konstrukciju, izradu i ispitivanje. Materije se moraju transportovati u prenosivim
cisternama prema uputstvima za prenosive cisterne navedenim u Poglavlju 3.2, Tabela
A, rubrika (10) i opisanim u 4.2.5.2.6 (T1 do T23) i prema posebnim odredbama za
prenosive cisterne, koje su dodeljene svakoj materiji u Poglavlju 3.2, Tabela A, rubrika
(11) i opisani u 4.2.5.3.
U toku transporta prenosive cisterne moraju biti adekvatno zatiene od oteenja tela
cisterne i opreme za opsluivanje usled bonih ili uzdunih udara ili prevrtanja. Ako su
tela cisterni i oprema za opsluivanje tako izraeni, da izdre udare ili prevrtanje, takva
zatita nije neophodna. Primeri takve zatite opisani su u 6.7.2.17.5.
Odreene materije su hemijski nestabilne. One se mogu prihvatiti za transport samo ako
su preduzete neophodne mere za spreavanje njihovog opasnog razlaganja,
transformacije ili polimerizacije u toku transporta. U tu svrhu mora se naroito voditi
rauna o tome, da tela cisterni ne sadre materije, koje bi mogle podsticati takve reakcije.
Temperatura spoljne povrine tela cisterne, izuzev otvora i njihovih zatvaraa ili toplotne
izolacije, u toku transporta ne sme da premai 70 C. Ukoliko je potrebno, telo cisterne
mora imati toplotnu izolaciju.
Neoiene prazne i nedegazirane prenosive cisterne moraju odgovarati istim
odredbama kao i prenosive cisterne, koje su bile napunjene prethodno transportovanom
materijom.
Materije, koje mogu meusobno opasno reagovati (vidi definicije pojmova "opasne
reakcije" u odeljku 1.2.1), ne smeju se transportovati u istim ili susednim komorama
cisterne.
Odobrenje tipa konstrukcije, izvetaj o ispitivanju i sertifikat sa rezultatima prvobitnog
ispitivanja, izdati do strane nadlenog organa ili njegove ovlaene ustanove za svaku
prenosivu cisternu, moraju biti sauvani kod ovog organa ili ustanove, kao i kod vlasnika.
Vlasnik mora biti u stanju, da ove dokumente pokae na zahtev bilo kog nadlenog
organa.
Izuzev, ako je zvanian naziv meterije(a) naveden na metalnoj tablici opisanoj u
6.7.2.20.2, na zahtev nadlenog organa ili od njega ovlaene ustanove, poiljalac,
primalac ili predstavnik moraju odmah pokazati kopiju sertifikata navedenog u 6.7.2.18.1.
Stepen punjenja
Pre punjenja, poiljalac mora utvrditi, da je koriena prenosiva cisterna odgovarajua i
da nije punjena materijama, koje u dodiru sa materijalima tela cisterni, zaptivkama,
opremom za opsluivanje, a eventualno i sa postojeom zatitnom oblogom mogu
opasno reagovati, tako da doe do stvaranja opasnih materija ili do znaajnog slabljenja
ovih materijala. Poiljalac, po potrebi, mora da konsultuje i proizvoaa materije kao i
nadleni organ, kako bi dobio obavetenje o kompatibilnosti materije sa materijalima
prenosive cisterne.
Prenosive cisterne ne smeju se puniti preko granica navedenih u 4.2.1.9.2 do 4.2.1.9.6.
Primenjivost 4.2.1.9.2, 4.2.1.9.3 ili 4.2.1.9.5.1 na pojedine materije je navedena u
primenjivim uputstvima za prenosive cisterne ili u posebnim odredbama za prenosive
cisterne u 4.2.5.2.6 ili 4.2.5.3 i u Poglavlju 3.2, Tabela A, rubrika (10) ili (11).
1836
4.2.1.9.2
Najvei stepen punjenja (u %) za optu upotrebu, utvruje se sledeom formulom:

Stepen punjenja
4.2.1.9.3
97
1 (tr t f )
Najvei stepen punjenja (u %) za tene materije Klase 6.1 i 8, ambalane grupe I i II, kao
i za tene materije sa apsolutnim pritiskom pare od preko 175 kPa (1,75 bar) na 65 C,
utvruje se sledeom formulom:
Stepen punjenja
4.2.1.9.4
95
1 (tr t f )
U ovim formulama je srednji zapreminski koeficijent irenja tene materije izmeu

srednje temperature tene materije pri punjenju (tf) i najvee srednje temperature
materije u toku transporta (tr) (obe u C). Za tene materije, koje se transportuju u
uslovima okruenja se moe izraunati prema sledeoj formuli:
d15 d50
35d 50
pri emu su d15 i d50 gustine tene materije na 15 C, odnosno 50 C.

4.2.1.9.4.1
4.2.1.9.5
4.2.1.9.5.1
Kao najvia srednja temperatura materije (tr) se utvruje 50 C, izuzev za transporte u

umerenim ili ekstremnim klimatskim uslovima, za koje nadleni organ moe odobriti niu
temperaturu ili zahtevati viu temperaturu.
Odredbe u 4.2.1.9.2 do 4.2.1.9.4.1 ne vae za prenosive cisterne, iji se sadraj u toku
transporta mora odravati na temperaturi preko 50 C (npr. pomou ureaja za
zagrevanje). Za prenosive cisterne, koje su opremljena ureajem za zagrevanje, mora se
koristiti regulator temperature, da bi se obezbedilo, da u toku transporta najvei stepen
punjenja nikad ne iznosi vie od 95%.
Najvei stepen punjenja (u %) za vrste materije, koje se transportuju iznad njihove
take topljenja i za zagrejane tene materije, se utvruje sledeom formulom:
Stepen punjenja
4.2.1.9.6
4.2.1.9.7
95
dr
df
pri emu su df i dr gustine tene materije na srednjoj temperaturi tene materije u toku
punjenja i najvia srednja temperatura tene materije u toku transporta.
Prenosive cisterne ne smeju se predati na transport:
(a) sa stepenom punjenja, koji za tene materije sa viskozitetom na 20 C iznosi manje
2
od 2680 mm /s ili koji, u sluaju zagrejanih materija, na najvioj temperaturi materije
tokom transporta iznosi vie od 20%, ali manje od 80%, izuzev ako su tela
prenosivih cisterni podeljena pregradnim zidovima ili antitalasnim pregradama, u
komore zapremine ne vie od 7500 litara;
(b) ako se na spoljnoj strani tela cisterni ili na opremi za opsluivanje nalaze ostaci
prethodno transportovane materije;
(c) ako su u takvoj meri nezaptiveni ili oteeni, da moe da bude ugroena celovitost
prenosive cisterne ili njene opreme za podizanje ili privrivanje; i
(d) ukoliko oprema za opsluivanje nije ispitana i nije utvreno da je u ispravnom stanju.
Depovi za viljuke (viljukara) prenosivih cisterni, moraju biti zatvoreni kada su cisterne
napunjene. Ova odredba ne vai za prenosive cisterne, koje prema 6.7.2.17.4 ne moraju
biti opremljene ureajima za zatvaranje depova za viljuke.
4.2.1.10
Dodatne odredbe za transport materija Klase 3 u prenosivim cisternama
4.2.1.10.1
Sve prenosive cisterne predviene za transport zapaljivih tenih materija moraju biti
hermetiki zatvorene i opremljene ureajima za rastereenje prema 6.7.2.8 do 6.7.2.15.
Za prenosive cisterne predviene samo za drumski saobraaj, mogu se koristiti otvoreni
ureaji za provetravanje, ukoliko su oni dozvoljeni prema Poglavlju 4.3.
Dodatne odredbe za transport materija Klase 4.1 (izuzev samoreagujuih materije),
4.2 i 4.3 u prenosivim cisternama
4.2.1.10.1.1
4.2.1.11
1837
4.2.1.12
4.2.1.13
4.2.1.13.1
4.2.1.13.2
4.2.1.13.3
4.2.1.13.4
4.2.1.13.5
4.2.1.13.6
4.2.1.13.7
4.2.1.13.8
(Rezervisano)
Napomena: Za samoreagujue materije Klase 4.1 vidi 4.2.1.13.1.
Dodatne odredbe za transport materija Klase 5.1 u prenosivim cisternama
(Rezervisano)
Dodatne odredbe za transport materija Klase 5.2 i samoreagujuih materija Klase
4.1 u prenosivim cisternama
Svaka materija mora biti ispitana i nadlenom organu zemlje porekla mora biti predat
izvetaj o ispitivanju radi izdavanja odobrenja za transport. Nadlenom organu zemlje
odredita mora biti poslato obavetenje o odobrenju. Ovo obavetenje mora da sadri
relevantne informacije o transportu i izvetaj sa rezultatima ispitivanja. Sprovedena
ispitivanja moraju da obezbede sledee:
(a) dokaz o kompatibilnosti svih materijala, koji sa materijom dolaze u dodir u normalnim
transportnim uslovima;
(b) podatke za projektovanje ureaja za rastereenje pritiska i sigurnosnih ventila,
uzimajui u obzir konstruktivne karakteristike prenosive cisterne.
Bilo koja dodatna odredba, koja je neophodna za bezbedan transport materije, mora biti
jasno opisana u izvetaju.
Sledee odredbe vae za prenosive cisterne, koje su predviene za transport organskih
peroksida ili samoreagujuih materija tipa F sa temperaturom samoubrzavajueg
raspadanja (SADT) od najmanje 55 C.
Ukoliko su ove odredbe u suprotnosti sa odredbama iz odeljka 6.7.2, isti imaju prednost.
Kao vanredno stanje, koje treba uzeti u obzir, smatra se samoubrzano raspadanje
materije, kao i dejstvo vatre opisano u 4.2.1.13.8.
Dodatne odredbe za transport organskih peroksida ili samoraspadajuih materija sa
SADT ispod 55 C u prenosivim cisternama, utvruje nadleni organ zemlje porekla.
Nadlenom organu zemlje odredita mora biti poslato odgovarajue obavetenje.
Prenosiva cisterna mora biti konstruisana za ispitni pritisak od najmanje 0,4 MPa (4 bar).
Prenosive cisterne moraju biti opremljene indikatorom temperature.
Prenosive cisterne moraju biti opremljene ureajima za rastereenje pritiska i
sigurnosnim ventilima. Takoe se mogu koristiti i vakuumski ventili. Ureaji za
rastereenje pritiska moraju reagovati na pritiske, koji su utvreni u skladu sa osobinama
materije i konstruktivnim karakteristikama prenosive cisterne. Topljivi osigurai na telu
cisterne nisu dozvoljeni.
Ureaji za rastereenje pritiska moraju se sastojati od ventila optereenog oprugom, koji
su tako podeeni, da se sprei znaajniji porast pritiska u cisterni usled produkata
raspadanja i para, koji se stvaraju na temperaturi od 50 C. Izlazni kapacitet i pritisak
reagovanja ventila za rastereenje, se mora utvrditi na osnovu rezultata ispitivanja
utvrenih u 4.2.1.13.1. Pritisak reagovanja, meutim, ne sme ni u kom sluaju biti takav,
da prilikom eventualnog prevrtanja pokretne cisterne moe doi do isticanja tenosti
preko ventila.
Sigurnosni ventili mogu biti izvedeni kao ventili sa oprugom ili kao rasprskavajui diskovi
ili kao njihove kombinacije, koji su tako konstruisani, da odvode sve nastale proizvode
raspadanja i pare, koji nastaju tokom potpunog dejstva vatre u periodu od najmanje
jednog sata pod uslovima, koji su definisani sledeom formulom:
q 70961 F A 0.82
pri emu su:
q =
apsorpcija toplote [W]
2
A =
pokvaena povrina [m ]
F =
faktor izolacije
F = 1 za neizolovana tela cisterni
U (923 T )
47032
za izolovano telo cisterne
pri emu su:

-1
-1
K=
toplotna provodljivost izolacionog sloja [Wm K ]
1838
L=
U=
T=
debljina izolacionog sloja [m]

-2
-1
K/L = koeficijent toplotne provodljivosti izolacije [Wm K ]
temperatura materije u uslovima rastereenja [K]
Pritisak otvaranja sigurnosnog ventila mora biti vii od onog koji je naveden u 4.2.1.13.7 i
utvren na osnovu rezultata ispitivanja prema 4.2.1.13.1. Sigurnosni ventili moraju biti
tako dimenzionisani, da najvii pritisak u cisterni ni u jednom trenutku ne prekorai ispitni
pritisak prenosive cisterne.
4.2.1.13.9
4.2.1.13.10
4.2.1.13.11
4.2.1.13.12
4.2.1.13.13
Napomena: U Priruniku za ispitivanja i kriterijume, Prilog 5 naveden je primer metode

za dimenzionisanje sigurnosnog ventila.
Za izolovane prenosive cisterne kapacitet i podeavanje sigurnosnog ventila se odreuje,
polazei od gubitka izolacije od 1% povrine.
Vakuumski ventili i ventili sa oprugom moraju biti opremljeni zatitom od prodora vatre.
Potrebno je obratiti panju na smanjenje kapaciteta rastereenja usled ove zatite.
Oprema za opsluivanje, kao to su ureaji za zatvaranje (ventili) i spoljni cevovodi,
moraju biti tako rasporeeni, da nakon punjenja prenosive cisterne u njima ne ostane
ostataka materije.
Prenosive cisterne mogu biti ili termiki izolovane ili sa zatitom od sunca. Ako SADT
materije u prenosivoj cisterni iznosi 55 C ili manje, ili ako je prenosiva cisterna izraena
od aluminijuma, ona mora biti u potpunosti izolovana. Spoljna povrina mora biti bele
boje ili izraena od sjajnog metala.
Stepen punjenja na 15 C ne sme da premai 90%.
4.2.1.13.14
Oznaka, koja se zahteva u 6.7.2.20.2 mora sadrati UN broj i tehniki naziv sa

dozvoljenom koncentracijom materije.
4.2.1.13.15
Organski peroksidi i samoreagujue materije, navedene u uputstvu za prenosive cisterne

T23 u 4.2.5.2.6, smeju se transportovati u prenosivim cisternama.
4.2.1.14
(Rezervisano)
4.2.1.15

(Rezervisano)
4.2.1.16
4.2.1.16.1
Prenosive cisterne, koje se koriste za transport radioaktivnih materija se ne smeju koristiti

za transport drugog tereta.
Stepen punjenja za prenosive cisterne ne sme da prekorai 90%, odn. neku drugu
vrednost odobrenu od strane nadlenog organa.
4.2.1.16.2
4.2.1.17
4.2.1.17.1
4.2.1.18
Ureaji za rastereenje pritiska prenosivih cisterni, koje se koriste za transport materija

Klase 8, moraju biti ispitivani u redovnim razmacima od najvie godinu dana.
(Rezervisano)
4.2.1.19
Dodatne odredbe za transport vrstih materija, koje se transportuju iznad njihove

take topljenja
4.2.1.19.1
vrste materije, koje se transportuju ili se predaju za transport iznad njihove take
topljenja i za koje nije navedeno uputstvo za prenosive cisterne u Poglavlju 3.2 Tabele A,
rubrici (10) ili za koje se navedeno uputstvo za prenosive cisterne ne odnosi na transport
na temperaturama iznad njihove take topljenja, mogu se transportovati u prenosivim
cisternama, pod uslovom, da su vrste materije svrstane u Klase 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 6.1, 8
ili 9 i da nemaju drugu sporednu opasnost osim Klase 6.1 ili Klase 8, kao i da su svrstane
u ambalanu grupu II ili III.
Ukoliko u Poglavlju 3.2, Tabeli A nije drugaije navedeno, prenosive cisterne, koje se
koriste za transport ovih vrstih materija iznad njihove take topljenja, moraju odgovarati
odredbama uputstva za prenosive cisterne T4 za vrste materije ambalane grupe III i T7
za vrste materije ambalane grupe II. Prema 4.2.5.2.5. moe se odabrati i prenosiva
cisterna, koja prua isti ili vei stepen bezbednosti. Najvei stepen punjenja (u %) se
mora odrediti prema 4.2.1.9.5 (posebna odredba TP 3).
Opte odredbe za upotrebu prenosivih cisterni za transport neohlaenih tenih
gasova
4.2.1.19.2
4.2.2
1839
4.2.2.1
4.2.2.2
4.2.2.3
4.2.2.4
4.2.2.5
4.2.2.6
Ovaj odeljak sadri opte odredbe, koji se primenjuju za upotrebu prenosivih cisterni za
transport neohlaenih gasova u tenom stanju.
Prenosive cisterne moraju odgovarati zahtevima za konstrukciju, izradu i ispitivanje, koji
su navedeni u odeljku 6.7.3. Neohlaeni gasovi u tenom stanju moraju se transportovati
u prenosivim cisternama, koje odgovaraju uputstvu za prenosive cisterne T50 sadranom
u 4.2.5.2.6 i posebnim odredbama za prenosive cisterne, koje su navedene za odreene
neohlaene gasove u tenom stanju u Poglavlju 3.2, Tabeli A, rubrici (11) i opisani u
4.2.5.3.
cisterne i opreme za opsluivanje usled bonih ili podunih udara ili prevrtanja. Ako su
tela cisterni i oprema za opsluivanje tako izraeni, da izdravaju udare ili prevrtanje,
takva zatita nije neophodna. Primeri takve zatite opisani su u 6.7.3.13.5.
Odreeni neohlaeni gasovi su hemijski nestabilni. Oni se mogu prihvatiti za transport
samo ako su preduzete neophodne mere za spreavanje njihovog opasnog razlaganja,
transformacije ili polimerizacije u toku transporta. U tu svrhu mora se naroito voditi
rauna o tome, da pokretne cisterne ne sadre duboko ohlaene tene gasove, koji bi
mogle podsticati takve reakcije.
Izuzev ako je zvanian naziv gasa (gasova), koji se transportuje(u), naveden na metalnoj
tablici opisanoj u 6.7.3.16.2, na zahtev nadlenog organa, poiljalac, primalac ili
predstavnik mora odmah da pokae kopiju sertifikata koji je naveden u 6.7.3.14.1.
Neoiene prazne i nedegazirane prenosive cisterne moraju odgovarati istim
odredbama kao i prenosive cisterne, koje su bile napunjene prethodno transportovanim
nerashlaenim tenim gasom.
4.2.2.7
Punjenje
4.2.2.7.1
Pre punjenja prenosiva cisterna mora biti pregledana, da bi se utvrdilo, da je ona

odobrena za neohlaen teni gas koji treba da se transportuje i da se ne puni
neohlaenim tenim gasovima, koji u dodiru sa materijalima tela cisterni, zaptivkama,
opremom za opsluivanje i eventualnom zatitnom oblogom mogu opasno reagovati,
tako da sa njima stvaraju opasne materije ili da znaajno slabe ove materijale. Tokom
punjenja temperatura neohlaenog tenog gasa mora biti u granicama proraunske
temperature.
4.2.2.7.2
Najvea masa neohlaenog tenog gasa po litru zapremine tela cisterne (kg/l) ne sme
prekoraiti gustinu neohlaenog gasa u tenom stanju na 50 C, pomnoeno sa 0,95.
Osim toga, telo cisterne ne sme biti potpuno napunjeno tenou na temperaturi od 60
C.
Prenosive cisterne ne smeju se puniti preko njihove najvee dozvoljene ukupne mase i
preko najvee dozvoljene mase punjenja utvrene za svaki gas koji se transportuje.
Prenosive cisterne se ne smeju predati na transport:
(a) sa stepenom punjenja, pri kojem talasanje sadraja moe da izazove nedozvoljeni
hidrauliki udar;
4.2.2.7.3
4.2.2.8
4.2.2.9
4.2.3
4.2.3.1
4.2.3.2
(b) u sluaju curenja;

(c) ako su oteene u toj meri, da moe biti ugroena celovitost prenosive cisterne ili
njene opreme za podizanje ili privrivanje; i
(d) ako oprema za opsluivanje nije ispitana i nije utvreno da je u ispravnom stanju.
Depovi za viljuke (viljukara) prenosivih cisterni, moraju biti zatvoreni ako su cisterne
Opte odredbe za upotrebu prenosivih cisterni za transport duboko ohlaenih
tenih gasova
Ovaj odeljak sadri opte odredbe, koji se primenjuju za upotrebu prenosivih cisterni za
transport duboko ohlaenih tenih gasova.
Prenosive cisterne moraju odgovarati zahtevima za konstrukciju, izradu i ispitivanje, koji
su navedeni u odeljku 6.7.4. Duboko ohlaeni teni gasovi moraju se transportovati u
prenosivim cisternama, koje odgovaraju uputstvu za prenosive cisterne T 75 opisanom u
4.2.5.2.6 i posebnim odredbama za pokretne cisterne koje su navedene za svaki duboko
ohlaeni teni gas u Poglavlju 3.2, Tabeli A, rubrici (11) i opisani u 4.2.5.3.
1840
4.2.3.3
cisterne i opreme za opsluivanje, usled bonih ili podunih udara ili prevrtanja. Ako su
tela cisterni i oprema za opsluivanje tako izraeni, da izdravaju udare ili prevrtanje,
takva zatita nije neophodna. Primeri takve zatite opisani su u 6.7.4.12.5.
4.2.3.4
Izuzev ako se zvanian naziv gasa (gasova), koji se transportuje(u), nalazi na metalnoj
tablici opisanoj u 6.7.4.15.2, na zahtev nadlenog organa, poiljalac, primalac ili
predstavnik mora odmah da prikae kopiju sertifikata navedenog u 6.7.4.13.1.
4.2.3.5
Neoiene prazne i ne-degazirane

prenosive cisterne moraju odgovarati istim
odredbama kao i prenosive cisterne, koje su bile punjene prethodno transportovanim
duboko rashlaenim tenim gasom.
4.2.3.6
Punjenje
4.2.3.6.1
Pre punjenja prenosiva cisterna mora biti pregledana, da bi se utvrdilo, da je ona

odobrena za transport duboko ohlaenog tenog gasa i da se ne puni duboko ohlaenim
tenim gasovima, koji u dodiru sa materijalima tela cisterni, zaptivkama, opremom za
opsluivanje i eventualnom zatitnom oblogom mogu opasno reagovati, tako da sa njima
da stvaraju opasne materije ili da znaajno slabe ove materijale. Tokom punjenja
temperatura duboko rashlaenog tenog gasa mora biti u granicama proraunske
temperature.
Prilikom izraunavanja poetnog stepena punjenja mora se obratiti panja na neophodno
vreme odrivosti, ukljuujui sva eventualna kanjenja do kojih moe doi u toku
predvienog transporta. Izuzimajui odredbe u 4.2.3.6.3 i 4.2.3.6.4, poetni stepen
punjenja tela cisterne mora biti takav, da pri porastu temperature sadraja, izuzev
helijuma, do temperature na kojoj je pritisak pare jednak najviem dozvoljenom radnom
pritisku (MAWP), ne prekorauje zapreminu od 98%, koju je tena materija zauzela.
Cisterne predviene za transport helijuma smeju se puniti do ulaznog otvora ureaja za
rastereenje pritiska, ali ne preko toga.
Vei poetni stepen punjenja moe biti dozvoljen uz odobrenje nadlenog organa, ako je
predviena duina trajanja transporta znatno kraa od vremena odrivosti.
Stvarno vreme odrivosti
4.2.3.6.2
4.2.3.6.3
4.2.3.6.4
4.2.3.7
4.2.3.7.1
4.2.3.7.2
4.2.3.8
4.2.3.9
4.2.4
4.2.4.1
Stvarno vreme odrivosti se mora izraunati za svaki transport u skladu sa priznatim

postupkom od strane nadlenog organa i to imajui u vidu:
(a) referentno vreme odrivosti duboko ohlaenog tenog gasa koji se transportuje (vidi
6.7.4.2.8.1) (kako stoji u tablici navedenoj u 6.7.4.15.1);
(b) stvarnu gustinu punjenja;
(c) stvarni pritisak punjenja;
(d) najnii pritisak reagovanja ureaja za ogranienje pritiska.
Stvarno vreme odrivosti se mora navesti ili na samoj prenosivoj cisterni ili na metalnoj
tablici, koja je vrsto postavljena na prenosivoj cisterni prema 6.7.4.15.2.
Prenosive cisterne se ne smeju predati na transport:
(a) sa stepenom punjenja, pri kojem talasanje sadraja moe da izazove nedozvoljeni
hidrauliki udar;
(b) u sluaju curenja;
(c) ako su oteene u toj meri, da moe da bude ugroena celovitost prenosive cisterne
ili njene opreme za podizanje ili privrivanje;
(d) ako oprema za opsluivanje nije ispitana i nije utvreno da je u dobrom stanju.
(e) ako stvarno vreme odrivosti duboko rashlaenog tenog gasa, koji se transportuje,
nije odreeno prema 4.2.3.7 i ako prenosiva cisterna nije obeleena prema
6.7.4.15.2; i
(f) ako duina trajanja transporta uzimajui u obzir sva eventualna kanjenja
prekorauje stvarno vreme odrivosti.
Depovi za viljuke (viljukara) prenosivih cisterni, moraju biti zatvoreni ako su cisterne
Opte odredbe za upotrebu gasnih kontejnera sa vie elemenata (MEGC)
Ovaj odeljak sadri opte zahteve, koji se primenjuju za upotrebu gasnih kontejnera sa
vie elemenata (MEGC) za transport gasova, koji nisu duboko ohlaeni, navedenih u
odeljku 6.7.5
1841
4.2.4.2
4.2.4.3
4.2.4.4
4.2.4.5
4.2.4.5.1
4.2.4.5.2
4.2.4.5.3
4.2.4.5.4
4.2.4.5.5
4.2.4.5.6
4.2.4.6
4.2.4.7
MEGC moraju odgovarati zahtevima za konstrukciju, izradu i ispitivanje koji su navedeni

u odeljku 6.7.5. Elementi MEGC moraju se biti periodino ispitani prema odredbama
definisanim u uputstvu za pakovanje P200 u 4.1.4.1 i u 6.2.1.5.
U toku transporta MEGC moraju biti adekvatno zatieni od oteenja elemenata i
opreme za opsluivanje usled podunih ili bonih udara ili prevrtanja. Ako su elementi i
oprema za opsluivanje tako izraeni, da izdravaju udare ili prevrtanje, takva zatita nije
potrebna. Primeri takve zatite opisani su u odeljku 6.7.5.10.4.
Zahtevi za periodino ispitivanje MEGC navedeni su u 6.7.5.12. MEGC ili njihovi elementi
ne smeju biti tovareni ili punjeni nakon isteka roka za periodino ispitivanje, ali smeju biti
transportovani nakon isteka ovog roka.
Punjenje
Pre punjenja, MEGC se mora pregledati, da bi se utvrdilo, da je odobren za gas, koji
treba da se transportuje i da su ispunjene primenjive odredbe ADR.
Elementi MEGC se moraju puniti u skladu sa radnim pritiscima, stepenima punjenja i
odredbama o punjenju, koje su navedene u uputstvu za pakovanje P200 u 4.1.4.1 za gas
kojim treba da se pune pojedini elementi. Ni u kom sluaju se ne sme puniti MEGC ili
grupa elemenata kao jedinica iznad najnieg radnog pritiska bilo kog elementa.
MEGC se ne smeju puniti preko njihove najvee dozvoljene ukupne mase.
Izolacioni ventili moraju nakon punjenja da budu zatvoreni i da ostanu zatvoreni tokom
transporta. Otrovni gasovi (gasovi grupa T, TF, TC, TO, TFC i TOC) smeju se
transportovati samo u MEGC kod kojih je svaki elemenat opremljen izolacionim ventilom.
Otvor(i) za punjenje mora(ju) biti zatvoren(i) poklopcima ili epovima. Nakon punjenja
punilac mora da proveri zaptivenost zatvaraa i opreme.
MEGC se ne smeju predati na punjenje:
(a) ako su oteeni u toj meri, da moe biti ugroena celovitost posuda pod pritiskom ili
njihove strukturne opreme ili opreme za opsluivanje;
(b) ako se prilikom kontrole radnog stanja posuda pod pritiskom i njihove strukturne
opreme ili opreme za opsluivanje, utvrdi da one nisu u dobrom stanju;
(c) ako zahtevane oznake za odobrenje, periodina ispitivanja i punjenje nisu itljive.
Napunjeni MEGC se ne smeju predati na transport:
(a) u sluaju curenja;
(b) ako su oteeni u toj meri, da moe biti ugroena celovitost posuda pod pritiskom ili
njihove strukturne opreme ili opreme za opsluivanje;
(c) ako se prilikom kontrole radnog stanja posuda pod pritiskom i njihove strukturne
opreme ili opreme za opsluivanje utvrdi da ona nije u dobrom stanju;
(d) ako zahtevane oznake za odobrenje, periodina ispitivanja i punjenje nisu itljive.
4.2.5
Neoieni prazni i ne-degazirani MEGC moraju odgovarati istim zahtevima kao i MEGC,
koji su bili punjeni materijom koja je prethodno transportovana.
Uputstva i posebne odredbe za prenosive cisterne
4.2.5.1.
Opte odredbe
4.2.5.1.1
Ovaj odeljak sadri uputstva za prenosive cisterne i posebne odredbe, koji su primenjivi
za materije dozvoljene za transport u prenosivim cisternama. Svako uputstvo za
prenosive cisterne je obeleeno alfanumerikim kdom (npr. T1). U koloni (10), Tabele A,
Poglavlja 3.2, za svaku materiju iji je transport dozvoljen u prenosivim cisternama,
navedeno je primenjivo uputstvo za prenosive cisterne. Ako za neku odreenu materiju u
rubrici (10) nije navedeno nikakvo uputstvo za prenosive cisterne, transport ove materije
nije dozvoljen u prenosivim cisternama, izuzev ako je nadleni organ izdao odobrenje u
skladu sa 6.7.1.3. U rubrici (11), Tabele A, Poglavlja 3.2, za odreen teret su navedene
posebne odredbe za prenosive cisterne. Svaka posebna odredba za prenosive cisterne
je obeleena alfanumerikim kdom (npr. TP 1). Spisak posebnih odredbi za prenosive
cisterne je naveden u 4.2.5.3.
Napomena: Gasovi koji su dozvoljeni za transport u MEGC su u koloni (10), Tabele A,
Poglavlja 3.2 oznaeni slovom "(M)".
Uputstva za prenosive cisterne
4.2.5.2
4.2.5.2.1
Uputstva za prenosive cisterne vae za materije Klasa 1 do 9. Uputstva za prenosive

cisterne pruaju odreene informacije o odredbama za prenosive cisterne koje su
primenjive za odreene materije. Ove odredbe moraju da biti ispunjene, dodatno uz
opte zahteve ovog Poglavlja i Poglavlja 6.7.
1842
4.2.5.2.2
4.2.5.2.3
4.2.5.2.4
4.2.5.2.5
Za materije Klase 1 i Klasa 3 do 9, uputstva za prenosive cisterne navode primenjivi

najmanji ispitni pritisak, najmanju debljinu zidova tela cisterni (za referentni elik),
zahteve za otvore na dnu i za ureaje za rastereenje pritiska. U uputstvu za prenosive
cisterne T 23 navedene su samoreagujue materije Klase 4.1 i organski peroksidi Klase
5.2, koji su dozvoljeni za transport u prenosivim cisternama kao i kontrolne temperature i
temperature u sluaju vanrednih okolnosti, koje je potrebno primeniti.
Teni gasovi, koji nisu dubokoohlaeni svrstani su u uputstvo za prenosive cisterne T50,
koje za svaki neohlaeni teni gas, dozvoljen za transport u prenosivim cisternama,
navodi najvii dozvoljeni radni pritisak, kao i zahteve za otvore ispod nivoa tenosti,
ureaje za rastereenje pritiska i najveu gustinu punjenja.
Duboko ohlaeni teni gasovi svrstani su u uputstvo za prenosive cisterne T75.
Odreivanje odgovarajueg uputstva za pokretne cisterne
Ako je u koloni (10), Tabele A, Poglavlja 3.2 za neku odreenu materiju navedeno neko
odreeno uputstvo za prenosive cisterne, mogu se koristiti i druge prenosive cisterne,
koje imaju vee minimalne ispitne pritiske, veu debljinu zidova tela cisterni i stroije
zahteve za otvore na dnu i za ureaje za rastereenje pritiska. Sledee smernice slue
za odreivanje odgovarajue prenosive cisterne, koja se moe koristiti za transport
odreene materije:
1843
Uputstva
za
prenosive
cisterne
Ostala dozvoljena uputstva za prenosive cisterne
T1
T2, T3, T4, T5, T 6, T 7, T8, T9, T10, T 11, T 12, T13, T 14, T 15, T16, T 17,
T18, T19, T20,T21,T22
T2
T4, T5, T7, T8, T9, T 10, T 11, T 12, T 13, T 14, T 15, T 16, T17, T 18, T 19,
T20, T21,T22
T3
T4, T 5, T 6, T 7, T 8, T 9, T 10, T 11, T 12, T 13, T 14, T 15, T 16, T 17,

T18, T 19, T20, T21,T22
T4
T5, T7, T8, T9, T10, T 11, T 12, T 13, T 14, T 15, T16, T17, T18, T 19, T 20,
T21,T22
T5
T10, T14, T19,T20,T22
T6
T7, T8, T9, T10, T11,T12, T13, T 14, T15, T 16, T 17, T18, T 19, T20, T21,
T22
T7
T 8, T 9, T 10, T 11, T 12, T 13, T 14, T 15, T 16, T 17, T 18, T 19, T 20,
T21, T 22
T8
T 9, T 10, T 13, T 14, T 19, T 20, T 21, T 22
T9
T 10, T 13, T 14, T 19, T 20, T 21, T 22
T10
T14, T19, T20,T22
T11
T 12, T 13, T 14, T 15, T 16, T 17, T 18, T 19, T 20, T 21, T 22
T12
T 14, T 16, T 18, T 19, T 20, T 22
T13
T14, T19, T20,T21,T22
T14
T19, T20, T22
T15
T 16, T 17, T 18, T 19, T 20, T 21, T 22
T16
T18, T19, T20,T22
T17
T18, T19, T20,T21,T22
T18
T19, T20, T22
T19
T 20, T 22
T20
T22
T21
T22
T22
Nema
T23
Nema
1844
4.2.5.2.6
Uputstva za prenosive cisterne

Uputstva za prenosive cisterne odreuju zahteve koji se primenjuju za prenosive cisterne
za transport odreene materije. Uputstva za prenosive cisterne T1 do T22 odreuju
primenjive minimalne ispitne pritiske, najmanje debljine zidova tela cisterni (u mm za
referentni elik) i zahteve za ureaje za rastereenje pritiska i otvore na dnu.
T1 Uputstva za prenosive cisterne
T1 T22
T22
Ova uputstva za prenosive cisterne vae za tene i vrste materije Klasa 3 do 9. Opte
odredbe odeljka 4.2.1 i zahtevi odeljka 6.7.2 moraju biti ispunjeni.
Uputstvo za
Minimalni
Najmanja
Otvori na dnu
Ureaji za
prenosive
ispitni pritisak
debljina zidova
rastereenje
(vidi 6.7.2.6)
cisterne
(bar)
tela cisterne (u
pritiska (vidi
(a)
mm za referentni 6.7.2.8)
elik)
(vidi 6.7.2.4)
T1
1.5
vidi 6.7.2.4.2
normalni
vidi 6.7.2.6.2
(a)
T2
1.5
vidi 6.7.2.4.2
normalni
vidi 6.7.2.6.3
T3
2.65
vidi 6.7.2.4.2
normalni
vidi 6.7.2.6.2
T4
2.65
vidi 6.7.2.4.2
normalni
vidi 6.7.2.6.3
T5
2.65
vidi 6.7.2.4.2
vidi 6.7.2.8.3
nisu dozvoljeni
T6
vidi 6.7.2.4.2
normalni
vidi 6.7.2.6.2
T7
vidi 6.7.2.4.2
normalni
vidi 6.7.2.6.3
T8
vidi 6.7.2.4.2
normalni
nisu dozvoljeni
T9
6 mm
normalni
nisu dozvoljeni
T10
6 mm
vidi 6.7.2.8.3
nisu dozvoljeni
T11
vidi 6.7.2.4.2
normalni
vidi 6.7.2.6.3
T12
vidi 6.7.2.4.2
vidi 6.7.2.8.3
vidi 6.7.2.8.3
T13
6 mm
normalni
nisu dozvoljeni
T14
6 mm
vidi 6.7.2.8.3
nisu dozvoljeni
T15
10
vidi 6.7.2.4.2
normalni
vidi 6.7.2.6.3
T16
10
vidi 6.7.2.4.2
vidi 6.7.2.8.3
vidi 6.7.2.8.3
T17
10
6 mm
normalni
vidi 6.7.2.6.3
T18
10
6 mm
vidi 6.7.2.8.3
vidi 6.7.2.6.3
T19
10
6 mm
vidi 6.7.2.8.3
nisu dozvoljeni
T20
10
8 mm
vidi 6.7.2.8.3
nisu dozvoljeni
T21
10
10 mm
normalni
nisu dozvoljeni
T22
10
10 mm
vidi 6.7.2.8.3
nisu dozvoljeni
Ako je naveden izraz "normalni", vae svi zahtevi iz 6.7.2.8 sa izuzetkom 6.7.2.8.3.
1845
Stepen
punjenja
vidi
vidi
vidi
vidi
6.7.2.4.2
6.7.2.6.3
6.7.2.8.2,
4.2.1.13.6,
4.2.1.13.7,
4.2.1.13.8
4.2.1.13.13
vidi
6.7.2.4.2
vidi
6.7.2.6.3
vidi
6.7.2.8.2,
4.2.1.13.6,
4.2.1.13.7,
4.2.1.13.8
vidi
vidi
6.7.2.4.2
vidi
6.7.2.6.3
vidi
6.7.2.8.2,
4.2.1.13.6,
4.2.1.13.7,
4.2.1.13.8
vidi
tert-Butilhidro
peroksida, najvie 72% sa vodom
Temperatura u
sluaju vanrednih
okolnosti
Ureaji za
rastree-nje
pritiska
Kont-rolna temperatura
Otvori na dnu
ORGANSKI PEROKSID, TIP F,

TEAN
Najmanja debljina
zidova tela
cisterne (u mm za
refenetni elik)
Materija
3109
Minimalni ispitni
pri-tisak (bar)
UN broj
T23
Uputstvo za pokretne cisterne
T23
Ovo uputstvo za pokretne cisterne vai za samoreagujue materije Klase 4.1 i organske perokside Klase 5.2. Opte
odredbe u 4.2.1 i zahtevi u 6.7.2 moraju biti ispunjeni. Dodatne odredbe navedene za samoreagujue materije Klase
4.1 i organske perokside 5.2 u 4.2.1.13 takoe moraju biti ispunjene.
Kumilhidropeoksid, najvie 90% u

rastvarau tipa A
Di-terc-butilperoksid, najvie 32% u
rastvarau tipa A
Izopropilkumilhidro-peroksid, najvie
72%
u rastvarau tipa A
p-Metilhiroperoksid, najvie 72% u
rastvarau tipa A
Pinanilhiroperoksid, najvie 56% u
rastvarau tipa A
3110
ORGANSKI PEROKSID, TIP , F

VRST
Dikumilperoksid
3119

TEAN
SA KONTROLISANOM
TEMPERATUROM
4.2.1.13.13
4.2.1.13.13
terc-Butilperoksiacetat, najvie 32 %
u rastvarau tipa B
+ 30 C
terc-Butilperoksi-2-etilheksanoat,
najvie 32 % u rastvarau tipa B
+ 15 C
+ 20 C
terc- Butilperoksipivalat, najvie 27 %

u rastvarau tipa B
+ 5 C
+ 10 C
terc- Butilperoksi-3,5,5-trimetil-
+35 C
+ 40 C
Di-(3,5,5-trimetilheksanoil) peroksid,
najvie 38 % u rastvarau tipa A
0 C
+ 5 C
Peroksi siretna kiselina, destilisana,

tip F,stabilizovanad
+ 30 C
+ 35 C
heksanoat, najvie 32 % u
rastvarau tipa B
3120
b
c
d

VRST
vidi
6.7.2.4.2
vidi
6.7.2.6.3
vidi
6.7.2.8.2,
4.2.1.13.6,
vidi
4.2.1.13.13
Najvea koliina po pokretnoj cisterni: 2000 kg.

Kako je odobreno od nalenog organa.
Preparat koji je izveden iz destilata peroksi siretne kiseline koji potie iz peroksi siretne kiseline sa koncentacijom od najvie 41%
sa vodom, ukupna sadrina aktivnog kiseonika (peroksi siretna kiselina + H2O2) 9,5 %, koji ispunjava kriterijume Prirunika za
ispitivanje i kritierijumi, odeljak 20.4.3. (f).
1846
4.2.1.13.7,
4.2.1.13.8
SA KONTROLISANOM
TEMPERATUROM
3229
SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP

F, TENA
vidi
6.7.2.4.2
vidi
6.7.2.6.3
3230
SAMOREAGUJUA MATERIJA, TIP

F, VRSTA
vidi
6.7.2.4.2
vidi
6.7.2.6.3
3239

TEAN
SA KONTROLISANOM
TEMPERATUROM
vidi
6.7.2.4.2
vidi
6.7.2.6.3
3240

VRST
SA KONTROLISANOM
TEMPERATUROM
vidi
6.7.2.4.2
vidi
6.7.2.6.3
1847
vidi
6.7.2.8.2,
4.2.1.13.6,
4.2.1.13.7,
4.2.1.13.8
vidi
6.7.2.8.2,
4.2.1.13.6,
4.2.1.13.7,
4.2.1.13.8
vidi
6.7.2.8.2,
4.2.1.13.6,
4.2.1.13.7,
4.2.1.13.8
vidi
6.7.2.8.2,
4.2.1.13.6,
4.2.1.13.7,
4.2.1.13.8
vidi
4.2.1.13.13
vidi
4.2.1.13.13
vidi
4.2.1.13.13
T50
Uputstvo za prenosive cisterne
T50
Ovo uputstvo za prenosive cisterne vai za tene gasove koji nisu duboko ohlaeni. Opte odredbe
odeljka 4.2.2 i zahtevi odeljka 6.7.3 moraju biti ispunjeni.
UN
broj
Neohlaeni teni gasovi
Najvei dozvoljeni Otvori ispod

radni pritisak (bar)
nivoa tenosti
male; velike;
zatita od sunca;
(a)
izolovane
Ureaji za
rastereenje
pritiska (vidi
(b)
6.7.3.7)
vidi 6.7.3.7.3
Najvea
gustina
punjenja
(kg/l)
29,0
25,7
22,0
19,7
dozvoljeni
0,53
1009 BROMOTRIFLUORMETAN
(GAS ZA HLAENjE R 13B1)
38,0
dozvoljeni
normalni
1,13
dozvoljeni
normalni
0,55
vidi definiciju za
najvii dozvoljeni
radni pritisak u
6.7.3.1
dozvoljeni
normalni
vidi
4.2.2.7
1011 BUTAN
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,51
1012 BUTILEN
8,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,53
1017 HLOR
19,0
17,0
15,0
13,5
Nisu
dozvoljeni
26,0
24,0
21,0
19,0
dozvoljeni
normalni
1,03
23,0
20,0
18,0
16,0
dozvoljeni
normalni
1,06
34,0
30,0
27,5
7,5
7,0
7,0
7,0

UGLjOVODONIKA,
STABILIZOVANA,
1018 HLORDIFLUORMETAN
ZA HLAENjE R 22)
1020 HLORPENTAFLUORETAN
(GAS
1848
vidi 6.7.3.7.3
1,25
1021 1-HLOR-1,2,2,2TETRAFLUORETAN
10,3
9,8
7,9
7,0
dozvoljeni
normalni
1,20
1027 CIKLOPROPAN
18,0
16,0
14,5
13,0
dozvoljeni
normalni
0,53
1028 DIHLORODIFLUOROMETAN
16,0
15,0
13,0
11,5
dozvoljeni
normalni
1,15
1029 DIHLORMONOFLUORMETAN
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
1,23
1030 1,1-DIFLUORETAN
(GAS ZA HLAENjE R 152a)
16,0
14,0
12,4
11,0
dozvoljeni
normalni
0,79
1032 DIMETILAMIN BEZVODNI
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,59
1033 DIMETILETAR
15,5
13,8
12,0
10,6
dozvoljeni
normalni
0,58
1036 ETILAMIN
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,61
1037 ETILHLORID
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,8
1040 ETILENOKSID
10,0
nisu
dozvoljeni
vidi definiciju za
najvii dozvoljeni
radni pritisak u
6.7.3.1
dozvoljeni
1055 ISOBUTILEN
8,1
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,52

SMEA, STABILIZOVANA kao
smea P1 odnosno P2
28,0
24,5
22,0
20,0
dozvoljeni
normalni
0,43
1041 ETILENOKSID i UGLjENDIOKSID, smea sa vie od 9% a

manje od 87% etilen-oksida
1849
vidi 6.7.3.7.3
normalni
0,78
Vidi
4.2.2.7
normalni
10,8
9,6
7,8
7,0
dozvoljeni

hlorpikrina
7,0
7,0
7,0
7,0
nisu
dozvoljeni
1063 METILHLORID
(GAS ZA HLAENjE, R 40)
14,5
12,7
11,3
10,0
dozvoljeni
1064 METILMERKAPTAN
7,0
7,0
7,0
7,0
nisu
dozvoljeni
vidi 6.7.3.7.3
0,78
1067 DIAZOTTETROKSID
(AZOT DIOKSID)
7,0
7,0
7,0
7,0
nisu
dozvoljeni
vidi 6.7.3.7.3
1,30
vidi definiciju za
najvii dozvoljeni
radni pritisak u
6.7.3.1
dozvoljeni
normalni
vidi
4.2.2.7
28,0
24,5
22,0
20,0
dozvoljeni
normalni
0,43
vidi definiciju za
najvii dozvoljeni
radni pritisak u
6.7.3.1
dozvoljeni
normalni
Vidi
4.2.2.7
1079 SUMOPORDIOKSID
11,6
10,3
8,5
7,6
nisu
dozvoljeni
vidi 6.7.3.7.3
1,23
1082 TRIFLUORHLORETILEN,
STABILIZOVAN
17,0
15,0
13,1
11,6
nisu
dozvoljeni
Vidi 6.7.3.7.3
1,13
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,56
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
1,37
10,6
9,3
8,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,81
1087 VINILMETILETAR,
STABILIZOVAN
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,67
1075 PETROLEJSKI GAS, TEAN
1077 PROPILEN
1078 GAS ZA HLAENjE, N.D.N.
1850
vidi 6.7.3.7.3
normalni
0,58
1,51
0,81
1581 HLORPIKRIN I METILBROMID,

SMEA sa vie od 2% hlorpikrina
7,0
7,0
7,0
7,0
nisu
dozvoljeni
vidi 6.7.3.7.3
1,51
1582 HLORPIKRIN I METILHLORID,

SMEA
19,2
16,9
15,1
13,1
nisu
dozvoljeni
vidi 6.7.3.7.3
0,81
1858 HEKSAFLUOROPROPILEN
19,2
16,9
15,1
13,1
dozvoljeni
normalni
1,11
1912 METILHLORID I METILENHLORID, SMEA
15,2
13,0
11,6
10,1
dozvoljeni
normalni
0,81
1958 1,2-DIHLOR-1,1,2,2TETRAFLUORETAN
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
1,30
vidi definiciju za
najvii dozvoljeni
radni pritisak u
6.7.3.1
dozvoljeni
normalni
Vidi
4.2.2.7
1969 IZOBUTAN
8,5
7,5
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,49
HLORPENTAFLUORETAN,
SMEA (GAS ZA HLAENjE R
502) sa fiksnom takom
kljuanja,sa priblino 49%
hlordifluormetana
28,3
25,3
22,8
20,3
dozvoljeni
normalni
1,05
1974 BROMHLORDIFLUORMETAN
(GAS ZA HLAENjE R 12 B1)
7,4
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
1,61
1976 OKTAFLUORCIKLOBUTAN (GAS

ZA HLAENjE RC 318)
8,8
7,8
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
1,34
1978 PROPAN
22,5
20,4
18,0
16,5
dozvoljeni
normalni
0,42
1983 1-HLOR-2,2,2-TRIFLUORETAN
7,0
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
1,18
1965 SMEA GASOVITIH

UGLjOVODONIKA, PREVEDENA
U TENO STANjE, N.D.N. (kao
to su smee A1, A01, A02, A0,
1851
2035 1,1,1-TRIFLUORETAN
31,0
27,5
24,2
21,8
dozvoljeni
normalni
0,76
2424 OKTAFLUORPROPAN
23,1
20,8
18,6
16,6
dozvoljeni
normalni
1,07
2517 1-HLOR-1,1-DIFLUORETAN
(GAS ZA HLAENjE R 142b)
8,9
7,8
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
0,99
2602 DIHLORDIFLUORMETAN I 1,1DIFLUORMETAN,

AZEOTROPNA SMEA sa
priblino 74% dihlordifluormetana
20,0
18,0
16,0
14,5
dozvoljeni
normalni
1,01
14,6
12,9
11,3
9,9
nisu
dozvoljeni
6.7.3.7.3
1,17
3070
14,0
12,0
11,0
9,0
dozvoljeni
6.7.3.7.3
1,09
ETILENOKSID I
DIHLORDIFLUORMETAN,
SMEA sa najvie 12.5% etilenoksida
14,3 13,4 11,2

10,2
dozvoljeni
normalni
1,14
3159 1,1,1,2-TETRAFLUORETAN
17,7 15,7 13,8

12,1
dozvoljeni
normalni
1,04
vidi definiciju za dozvoljeni

najvii dozvoljeni
radni pritisak u
6.7.3.1
normalni
vidi
4.2.2.7

najvii dozvoljeni
radni pritisak u
6.7.3.1
normalni
Vidi
4.2.2.7
3220 PENTAFLUORETAN
34,4
30,8
27,5
24,5
dozvoljeni
normalni
0,95

43,0
39,0
34,4
30,5
dozvoljeni
normalni
0,78
3296 HEPTAFLUORPROPAN
16,0
14,0
12,5
11,0
dozvoljeni
normalni
1,2
3297 ETILENOKSID I
(HLORTETRAFLUOR)ETAN,
SMEA sa najvie 8,8% etilenoksida
8,1
7,0
7,0
7,0
dozvoljeni
normalni
1,16
1852
3298 ETILENOKSID I
(PENTAFLUOR)ETAN, SMEA
25,9
23,4
20,9
18,6
dozvoljeni
normalni
1,02
3299 ETILENOKSID I
(TETRAFLUOR)ETAN, SMEA
16,7
14,7
12,9
11,2
dozvoljeni
normalni
1,03

najvii dozvoljeni
radni pritisak u
6.7.3.1
vidi
6.7.3.7.3
vidi 4.2.2.7
0,84

relativna gustina manja od 0,880
na 15C, sa vie od 50%
amonijaka
31,6
28,3
25,3
22,5
dozvoljeni
normalni
31,3
28,1
25,1
22,4
dozvoljeni
normalni
0,95
33,0
29,6
26,5
23,6
dozvoljeni
normalni
0,95
29,9
26,8
23,9
21,3
dozvoljeni
normalni
0,95
(a)
"Male" znai cisterne, koje imaju telo sa prenikom od najvie 1,5 metara; "velike" znai cisterne, koje imaju telo
sa prenikom veim od 1,5 metara bez izolacije ili zatite od sunca (vidi 6.7.3.2.12); "zatita od sunca" znai
cisterne, koje imaju telo sa prenikom veim od 1,5 metara i sa zatitom od sunca (vidi 6.7.3.2.12); "izolovan"
znai cisterne, koje imaju telo sa prenikom veim od 1,5 metara i izolaciju (vidi 6.7.3.2.12); (vidi definiciju
pojma "projektovana referentna temperatura " u 6.7.3.1).
(b)
Izraz "normalni" u rubrici za " Ureaji za rastereenje pritiska" znai, da se ne zahteva rasprskavajui disk
prema 6.7.3.7.3.
1853
T 75
Uputstvo za prenosive cisterne
T 75
Ovo uputstvo za prenosive cisterne vai za duboko ohlaene gasove. Opte odredbe odeljka 4.2.3. i
zahtevi odeljka 6.7.4. moraju biti ispunjeni.
4.2.5.3
Posebne odredbe za prenosive cisterne

Za odreene materije su definisane posebne odredbe za prenosive cisterne, koje se
moraju primeniti dodatno ili umesto odredbi, koje su navedene u uputstvima za prenosive
cisterne ili u zahtevima Poglavlja 6.7. Posebne odredbe za prenosive cisterne su
obeleene alfanumeriki kdovima koji poinju slovima "TP" (od engleskog izraza "tank
provisions") i svrstani su za odreene materije u koloni (11), Tabele A, Poglavlja 3.2. Oni
su navedeni u nastavku:
TP 1
Stepen punjenja, koji je propisan u 4.2.1.9.2 ne sme biti prekoraen.
Stepen punjenja
TP 2
TP 5
TP 6
TP 7
TP 8
95
1 (tr t f )
Najvei stepen punjenja (u %) za vrste materije, koje se transportuju iznad

njihove take topljenja i za zagrejane tene materije, se mora odrediti u skladu sa
4.2.1.9.5.
Stepen punjenja
TP 4
97
1 (tr t f )
Stepen punjenja, koji je naveden u 4.2.1.9.3 ne sme biti prekoraen.
Stepen punjenja
TP 3
95
dr
df
Stepen punjenja ne sme da prekorai 90% ili svaku drugu vrednost, koju je
odobrio nadleni organ (vidi 4.2.1.16.2).
Mora se koristiti stepen punjenj propisan u 4.2.3.6.
Cisterna se mora opremiti ureajima za rastereenje pritiska, koji su prilagoeni
zapremini i vrsti materija koje se transportuju, kako bi se spreilo razaranje
cisterne pod svim okolnostima, ukljuujui i pri potpunom dejstvu vatre. Ureaji
takoe moraju biti i kompatibilni sa materijom.
Vazduh mora biti uklonjen iz parnog prostora, azotom ili drugim sredstvima.
TP 12
Ispitni pritisak se sme smanjiti na 1,5 bar, ako je temperatura paljenja

transportovane materije via od 0C.
Materija sa ovim opisom se sme transportovati u prenosivoj cisterni samo sa
odobrenjem nadlenog organa.
Neophodna je olovna obloga debljine od najmanje 5 mm, koja se godinje mora
ispitati ili drugi pogodni materijal za oblaganje, koji je odobren od nadlenog
organa.
Ova materija na elik deluje jako nagrizajue.
TP 13
(Rezervisano)
TP 16
Cisterna mora biti opremljena posebnim ureajem radi spreavanja stvaranja

podpritiska i nadpritiska u normalnim transportnim uslovima. Ureaj mora biti
odobren od nadlenog organa. Ureaj za rastereenje pritiska mora odgovarati
zahtevima datim u 6.7.2.8.3, kako bi se spreila kristalizacija proizvoda u ureaju
za rastereenje pritiska.
Za termiku izolaciju cisterne mogu se koristiti samo neorganske negorive
materije.
TP 9
TP 10
TP 17
1854
TP 18
TP 30
Temperatura se mora odravati izmeu 18C i 40C. Prenosive cisterne, koje

sadre ovrslu metakrilnu kiselinu, ne smeju se zagrevati tokom transporta.
Proraunata debljina zidova tela cisterni mora biti poveana za 3 mm. Debljina
zidova tela cisterni se mora ispitati ultrazvukom na polovini perioda, koji je
predvien za periodino ispitivanje hidraulinimg pritiskom.
Ova materija se sme transportovati samo u termiki izolovanim cisternama,
prekrivena azotom.
Debljina zidova tela cisterni ne sme biti manja od 8 mm. Cisterne moraju biti
podvrgnute, najmanje svake 2,5 godine, ispitivanju hidraulikim pritiskom i kontroli
unutranjeg stanja.
Sredstva za podmazivanje zaptivki i drugih ureaja moraju biti kompatibilna sa
kiseonikom.
Transport je dozvoljen pod posebnim uslovima, koji su propisani od nadlenog
organa.
Radi spreavanja prekomernog porasta pritiska usled sporog razlaganja
transportovane materije, prenosiva cisterna moe biti opremljena ureajem, koji
se smeta u parni prostor tela cisterne pod maksimalnim uslovima punjenja. Ovaj
ureaj prilikom prevrtanja takoe mora da sprei isticanje nedozvoljene koliine
tene materije ili prodiranje strane materije u cisternu. Ovaj ureaj mora biti
odobren od strane nadlenog organa ili ovlaene institucije.
Sumpor trioksid, najmanje 99,95 % ist, se sme transportovati u cisternama bez
inhibitora, pod uslovom da se njegova temperatura odrava na ili iznad 32,5 C.
Pri transportu u zagrejanom stanju, ureaj za zagrevanje mora biti smeten izvan
tela cisterne. Za UN broj 3176 ovaj zahtev vai samo ako materija opasno reaguje
sa vodom.
Prenosiva cisterna sa najmanjim ispitnim pritiskom od 4 bar se sme koristiti, ako je
dokazano, da je dozvoljen ispitni pritisak 4 bar ili manji, prema definiciji pojma za
ispitni pritisak u 6.7.2.1.
Prenosiva cisterna sa najmanjim ispitnim pritiskom od 2,65 bar se sme koristiti,
ako je dokazano, da je dozvoljen ispitni pritisak 2,65 bar ili manji, prema definiciji
pojma za ispitni pritisak u 6.7.2.1.
Prenosiva cisterna sa najmanjim ispitnim pritiskom od 1,5 bar se sme koristiti, ako
je dokazano, da je dozvoljen ispitni pritisak 1,5 bar ili manji, prema definiciji pojma
za ispitni pritisak u 6.7.2.1.
Ova materija se mora transportovati u termiki izolovanim cisternama.
TP 31
Ova materija se sme transportovati u cisternama samo u vrstom stanju.
TP 32
Za UN brojeve 0331, 0032 i 3375, prenosive cisterne smeju se koristiti pod

sledeim uslovima:
(a) Da bi se izbeglo nepotrebno zatvaranje, svaka prenosiva cisterna od metala
mora biti opremljena ureajem za rastereenje pritiska optereen oprugom,
rasprskavajuim diskom ili topljivim osiguraem. Pritisak na kojoj se ureaj za
rastereenje pritiska aktivira odn. disk rasprsne, za prenosive cisterne sa
najmanjim ispitnim pritiskom iznad 4 bar, ne sme biti vei od 2.65 bar.
(b) Podobnost za transport u cisternama mora biti dokazana. Jedan metod za
utvrivanje podobnosti je ispitni postupak 8 d) serije ispitivanja 8 (vidi
Prirunik za ispitivanja i kriterijume, Deo 1, Pododeljak 18.7).
(c) Materije se ne smeju zadravati u prenosivoj cisterni tokom vremenskog
perioda u kome moe doi do zgruavanja. Potrebno je preduzeti
odgovarajue mere da bi se izbeglo zgruavanje ili taloenje materije u
cisterni (npr. ienje, itd.)
Uputstvo za prenosive cisterne, koje je svrstano za ovu materiju vai za zrnaste i
prakaste materije i vrste materije, koje se na temperaturi iznad njihove take
topljenja pune i prazne i transportuju rashlaene kao vrsta masa. Za vrste
materije, koje se transportuju iznad njihove take topljenja, vidi 4.2.1.19.
Prenosive cisterne ne moraju biti podvrgnute ispitivanju na udar prema 6.7.4.14.1,
ako su na tablici prema 6.7.4.15.1 i osim toga slovima veliine od najmanje 10 cm
visine, sa obe strane spoljne obloge oznaene sa "NIJE ZA ELEZNIKI
TRANSPORT"
TP 19
TP 20
TP 21
TP 22
TP 23
TP 24
TP 25
TP 26
TP 27
TP 28
TP 29
TP 33
TP 34
1855
Poglavlje 4.3
Upotreba fiksiranih cisterni (vozila cisterni), demontanih
cisterni, kontejner cisterni i zamenjivih cisterni, ija su tela
izraena od metalnih materijala, kao i baterijskih vozila i gasnih
kontejnera sa vie elemenata (MEGC)
Napomena: Za prenosive cisterne i gasne kontejnere sa vie elemenata (MEGC) vidi
Poglavlje 4.2; za cisterne od ojaanih plastinih vlakana vidi Poglavlje 4.4; za
vakuum cisterne za otpatke vidi Poglavlje 4.5.
4.3.1
Podruje primene
4.3.1.1
4.3.2
Odredbe koje zauzimaju celu irinu stranice, vae kako za fiksirane cisterne (vozila
cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, tako i za kontejner cisterne, zamenjive
cisterne i MEGC. Odredbe, koje se nalaze samo u jednoj koloni, vae samo za
- fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila (leva kolona);
- kontejner cisterne, zamenjive cisterne i MEGC (desna rubrika).
Ove odredbe vae za
fiksirane
cisterne
(vozila
cisterne), kontejner cisterne, zamenjive cisterne i
demontane cisterne i baterijska vozila
MEGC
za transport gasovitih, tenih, prakastih i zrnastih materija.
U odeljku 4.3.2 navedene su odredbe, koji vae kako za fiksirane cisterne (vozila cisterne),
demontane cisterne, kontejner cisterne i zamenjive cisterne, namenjene za transport
materija svih klasa kao i za baterijska vozila i MEGC za transport gasova Klase 2. Odeljci
4.3.3 i 4.3.4 sadre posebne odredbe, koji predstavljaju dopunu ili odstupanje od odredbi
odeljka 4.3.2.
U vezi sa zahtevima o izradi, opremi, odobrenju tipa, ispitivanjima i obeleavanju vidi
Poglavlje 6.8.
U vezi sa prelaznim propisima koji se odnose na primenu ovog Poglavlja vidi odeljak:
1.6.3
1.6.4
Odredbe koje vae za sve klase
4.3.2.1
Primena
4.3.2.1.1
Transport materija koje podleu ADR u fiksiranim cisternama (vozilima cisterne),

demontanim cisternama, baterijskim vozilima, kontejner cisternama, zamenjivim
cisternama i MEGC, dozvoljen je samo ako je u koloni (12), Tabele A, Poglavlja 3.2,
predvien kd cisterne prema odeljku 4.3.3.1.1 ili 4.3.4.1.1.
Zahtevani tip cisterne, baterijskih vozila i MEGC naveden je u kodiranom obliku u rubrici
(12), Tabele A, Poglavlja 3.2. Identifikacioni kdovi koji su ovde navedeni sastoje se od
slova i brojeva po utvrenom redosledu. Objanjenja za etiri dela kda navedena su
4.3.3.1.1 (ako materija, koju treba transportovati pripada Klasi 2) i u 4.3.4.1.1 (ako materija,
koju treba transportovati pripada Klasi 3 do 9)1.
Zahtevani tip prema 4.3.2.1.2 odgovara najblaim zahtevima za izradu, koji su dozvoljeni
za odreenu materiju ukoliko odredbe ovog Poglavlja i Poglavlja 6.8 ne propisuju nita
drugo. Mogu se koristiti i cisterne sa kdovima, koji propisuju vii minimalni proraunski
pritisak ili stroije zahteve za otvore za punjenje ili pranjenje ili sigurnosne ventile/ureaje
(vidi 4.3.3.1.1 za Klasu 2 i 4.3.4.1.1 za Klase 3 do 9).
Cisterne, baterijska vozila i MEGC za odreene materije podleu dodatnim zahtevima, koji
su navedeni kao posebne odredbe u koloni (13), Tabele A, Poglavlja 3.2.
Cisterne, baterijska vozila i MEGC se smeju puniti samo onim materijama, za iji transport
su odobreni (vidi 6.8.2.3.1) i koje sa materijalima tela cisterni, zaptivkama, delovima
opreme i zatitnim oblogama sa kojima dolaze u dodir ne reaguju opasno (vidi definicije
pojmova za opasne reakcije u odeljku 1.2.1), ne proizvode opasne materije ili osetno
2
oslabljuju ove materijale .
Hranljive namirnice se ne smeju transportovati u cisternama, koje se koriste za opasan
teret, izuzev ako su preduzete neophodne mere za spreavanje tete po zdravlje.
4.3.1.2
4.3.1.3
4.3.1.4
4.3.1.5
4.3.2.1.2
4.3.2.1.3
4.3.2.1.4
4.3.2.1.5
4.3.2.1.6
4.3.2.1.7
1
2
Dosije cisterne mora biti sauvan od strane vlasnika ili korisnika, koji je na zahtev
Izuzetak ine cisterne namenjene za transport materija Klasa 5.2 ili 7 (vidi 4.3.4.1.3)
Moe se pokazati potrebnim, da se konsultuje proizvoa materije i nadleni organ radi dobijanja
obavetenja o kompatibilnosti materije sa materijalima cisterne, baterijskih vozila ili MEGC.
1856
nadlenog organa mora pokazati. Dosije cisterne mora se voditi tokom celog veka cisterne
i sauvati jo 15 meseci nakon stavljanja van upotrebe.
4.3.2.2
Ako se tokom veka cisterne, promeni vlasnik ili korisnik, dosije cisterne mora biti predat
novom vlasniku ili korisniku.
Kopije dosijea cisterne ili svi neophodni dokumenti se moraju staviti na raspolaganje
strunom licu (ekspertu) za ispitivanje cisterne u skladu sa 6.8.2.4.5. ili 6.8.3.4.16 prilikom
periodinih ili vanrednih ispitivanja.
Stepen punjenja
Sledei stepeni punjenja cisterni za transport tenih materija na temperaturama okoline ne
smeju biti prekoraeni:
(a) za zapaljive materije bez dodatne opasnosti (npr. otrovne, nagrizajue) u cisternama
sa ureajima za provetravanje ili sa sigurnosnim ventilima (ak iako je ispred njih
postavljen rasprskavajui disk):
Stepen punjenja
100
1 (50 tF )
% zapremine;
(b) za otrovne ili nagrizajue materije (zapaljive ili nezapaljive) u cisternama sa ureajima
za provetravanje ili sa sigurnosnim ventilima (ak iako je ispred njih postavljen
rasprskavajui disk):
Stepen punjenja
98
1 (50 t F )
% zapremine;
(c) za zapaljive materije, slabo otrovne ili slabo nagrizajue materije (zapaljive ili
nezapaljive) u hermetiki zatvorenim cisternama bez sigurnosnog ureaja:
Stepen punjenja
97
1 (50 t F )
% zapremine;
(d) za vrlo otrovne ili otrovne, jako nagrizajue ili nagrizajue materije (zapaljive ili
nezapaljive) u hermetiki zatvorenim cisternama bez sigurnosnog ureaja:
Stepen punjenja
4.3.2.2.2
95
1 (50 tF )
U ovim formulama znai srednji zapreminski koeficijent irenja tenosti izmeu 15 C i 50

C, tj. za maksimalno poveanje temperature od 35 C.
se rauna po formuli:
4.3.2.2.3
4.3.2.2.4
% zapremine;
d15 d 50
35 d 50
pri emu d15 i d50 predstavljaju gustinu tenosti na 15 C, odnosno 50 C, a tf srednju

temperaturu tenosti tokom punjenja.
Odredbe u 4.3.2.2.1 (a) do (d) ne vae za cisterne, iji se sadraj u toku transporta odrava
pomou ureaja za zagrevanje na temperaturi iznad 50 C. U tom sluaju stepen punjenja
na poetku transporta mora biti tako proraunat, a temperatura tako regulisana, da cisterna
tokom transporta ne bude napunjena vie od 95% njene zapremine i da temperatura
punjenja ne bude prekoraena.
3
Ukoliko kontejner cisterne za transport tenih materija nisu podeljene pregradnim zidovima
ili antitalasnim pregradama u komore od najvie 7500 l zapremine, moraju biti punjene ili
najmanje do 80% ili najvie 20% njihove zapremine.
Kao tene u smislu ove odredbe smatraju se materije, ija kinematska viskoznost na 20 C iznosi
2
manje od 2680 mm /s.
1857
4.3.2.3
Upotreba
4.3.2.3.1
Debljina zidova tela cisterne mora tokom celog veka korienja cisterne ne sme da padne
ispod minimalne vrednosti, koja je propisana u:
6.8.2.1.17 i 6.8.2.1.21
6.8.2.1.17 do 6.8.2.1.20
Kontejner cisterne/MEGC u toku transporta
moraju biti tako natovarene na nosee
vozilo, da su adekvatno zatiene
ureajima noseeg vozila ili same
kontejner cisterne/MEGC od bonih ili
podunih udara, kao i prevrtanja4. Ako su
kontejner cisterne / MEGC, ukljuujui
opremu za opsluivanje, tako izraeni, da
mogu da izdre udare i prevrtanja, nije
neophodno da budu zatieni na ovaj
nain.
Tokom punjenja i pranjenja cisterni, baterijskih vozila ili MEGC potrebno je preduzeti
odgovarajue mere za spreavanje oslobaanja opasnih koliina gasova i para. Cisterne,
baterijska vozila i MEGC moraju biti tako zatvoreni, da nita od sadraja ne moe
nekontrolisano da iscuri napolje. Otvori cisterni sa pranjenjem na dnu, moraju biti
zatvoreni poklopcima sa navojem, slepim prirubnicama ili ureajima iste funkcionalnosti.
Nakon punjenja cisterni, baterijskih vozila i MEGC, punilac mora da ispita zaptivenost
njihovih ureaja za zatvaranje. To vai posebno za ureaje za zatvaranje na gornjem delu
potisne cevi cisterne.
Ako se vie ureaja za zatvaranje nalazi jedan iza drugog, prvo treba zatvoriti ureaj koji je
najblii materiji koja se transportuje.
Tokom transporta na spoljnim zidovima cisterne se ne smeju nalaziti opasni ostaci materije
kojom je punjena.
4.3.2.3.2
4.3.2.3.3
4.3.2.3.4
4.3.2.3.5
4.3.2.3.6
4.3.2.4
4.3.2.4.1
4.3.2.4.2
4.3.2.4.3
4.3.2.4.4
Materije, koje meusobno mogu opasno reagovati, ne smeju se transportovati u susednim

komorama cisterne.
Materije, koje meusobno mogu opasno reagovati, smeju se transportovati u susednim
komorama cisterne, ako su ove komore odvojene pregradnim zidovima, koji imaju istu ili
veu debljinu zidova nego samo telo cisterne. One se takoe mogu transportovati ako su
napunjene komore meusobno rastavljene praznim meuprostorom ili praznom komorom.
Neoiene prazne cisterne, baterijska vozila i MEGC
Napomena: Za neoiene prazne cisterne, baterijska vozila i MEGC mogu se primeniti
posebne odredbe TU1, TU2, TU4, TU16 i TU35 odeljka 4.3.5.
Tokom transporta na spoljnim zidovima cisterne se ne smeju nalaziti opasni ostaci materije
kojom je punjena.
Neoiene prazne cisterne, baterijska vozila i MEGC, tokom transporta moraju biti na isti
nain zatvoreni i zaptiveni kao i u tovarenom stanju.
Ako neoiene prazne cisterne, baterijska vozila i MEGC nisu na isti nain zatvoreni i
zaptiveni kao u natovarenom stanju i ako odredbe ADR ne mogu biti ispotovane, oni se
moraju transportovati, vodei rauna o adekvatnoj sigurnosti, do najblieg pogodnog
mesta, gde se moe izvriti ienje ili popravka.
Adekvatna sigurnost transporta podrazumeva, da su preduzete odgovarajue mere, koje
obezbeuju jednaku sigurnost u odnosu na odredbe ADR i spreavaju nekontrolisano
oslobaanje opasnog tereta.
4.3.3
Neoiene prazne fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontane cisterne, baterijska

vozila, kontejner cisterne, zamenjive cisterne i MEGC smeju se transportovati i nakon
isteka roka za pregled prema 6.8.2.4.2 i 6.8.2.4.3, da bi bili podvrgnuti pregledu.
4.3.3.1
Kodiranje i hijerarhija cisterni
4.3.3.1.1
Kodiranje cisterni, baterijskih vozila i MEGC

etiri dela kda (kd cisterne) navedenog u koloni (12), Tabele A, Poglavlja 3.2 imaju
Primeri za zatitu cisterni:

- zatita od bonih udara moe se sastojati, na primer, od podunih nosaa, koji tite cisternu sa obe
bone strane u visini srednje linije cisterne;
- zatita od prevrtanja moe se sastojati, na primer, od prstenova za ojaanje ili okvirnih poprenih
nosaa;
- zatita od naletanja sa zadnje strane moe se sastojati, na primer, od odbojnika ili okvira.
1858
sledee znaenje:
Deo
Opis
Kd cisterne
Tip cisterne,
baterijskog vozila
ili MEGC
C=
cisterna, baterijsko vozilo ili MEGC za sabijene

gasove;
P=
cisterna, baterijsko vozilo ili MEGC za tene

gasove ili gasove rastvorene pod pritiskom;
R=
cisterna za duboko ohlaene tene gasove.
x=
brojana vrednost odgovarajueg najmanjeg

ispitnog pritiska u barima prema tabeli u 4.3.3.2.5 ili
22=
najmanji proraunski pritisak u barima
B=
cisterna sa otvorima za punjenje ili pranjenje na

dnu sa 3 zatvaraa ili baterijsko vozilo ili MEGC sa
otvorima ispod nivoa tenosti ili za sabijene
gasove;
C=
cisterna sa otvorima za punjenje ili pranjenje

odozgo sa 3 zatvaraa, koja je ispod nivoa tenosti
opremljena samo sa otvorima za ienje;
D=

odozgo sa 3 zatvaraa; ili baterijsko vozilo ili
MEGC bez otvora ispod nivoa tenosti.
N=
cisterna, baterijsko vozilo ili MEGC sa sigurnosnim

ventilom prema 6.8.3.2.9 ili 6.8.3.2.10, koja nije
hermetiki zatvorena;
H=
hermetiki zatvorena cisterna, baterijsko vozilo ili

MEGC (vidi odeljak 1.2.1);
Proraunski
pritisak
Otvori
(vidi 6.8.2.2.
6.8.3.2)
Sigurnosni ventil /
ureaj
Napomena: 1: Posebna odredba TU17 navedena kod nekih gasova u rubrici (13), Tabele
A, Poglavlja 3.2 znai, da se gas sme transportovati samo u baterijskim
vozilima ili u MEGC, iji su elementi boce.
2: Pritisak naveden na samoj cisterni ili na tablici ne sme biti manji od
vrednosti za "X" ili od vrednosti navedenog minimalnog proraunskog
pritiska.
1859
4.3.3.1.2
Hijerarhija cisterni
Kd cisterne
drugi kd (kdovi), koji je (su) dozvoljen(i) za materije pod ovim

kodom
C*BN
C#BN, C#CN, C#DN, C#BH, C#CH, C#DH
C*BH
C#BH, C#CH, C#DH
C*CN
C#CN, C#DN, C#CH, C#DH
C*CH
C#CH, C#DH
C*DN
C#DN, C#DH
C*DH
C#DH
P*BN
P#BN, P#CN, P#DN, P#BH, P#DH
P*BH
P#BH, P#CH, P#DH
P*CN
P#CN, P#DN, P#CH, P#DH
P*CH
P#CH, P#DH
P*DN
PC#DN, P#DH
P*DH
P#DH
R*BN
R#BN, R#CN, R#DN
R*CN
R#CN, R#DN
R*DN
R#DN
Brojevi "#" moraju biti vei ili ravni broju "*".
4.3.3.2
4.3.3.2.1
4.3.3.2.2
4.3.3.2.3
4.3.3.2.4
4.3.3.2.5
Napomena: Posebne odredbe koje eventualno vae za pojedine nazive (vidi odeljke 4.3.5
i 6.8.4) nisu uzete u obzir u ovom hijerarhijskom pregledu.
Uslovi punjenja i ispitni pritisci
Ispitni pritisak za cisterne, koje su namenjene za transport sabijenih gasova mora iznositi
najmanje kao 1,5-struki radni pritisak definisan u odeljku 1.2.1 za boce pod pritiskom.
Ispitni pritisak za cisterne, koje su namenjene za transport:
- tenih gasova pod visokim pritiskom i
- rastvorenih gasova
mora biti takav, da pri punjenju tela cisterne do najveeg stepena punjenja, pritisak materije
na 55 C za cisterne sa termikom izolacijom, odn. na 65 C za cisterne bez termike
izolacije ne premai ispitni pritisak.
Ispitni pritisak za cisterne namenjene za transport tenih gasova pod malim pritiskom, je:
(a) ako je cisterna opremljena termikom izolacijom, najmanje jednak pritisku pare tene
materije na 60C, umanjenom za 0,1 MPa (1 bar), ali najmanje 1 MPa (10 bar);
(b) ako cisterna nije opremljena termikom izolacijom, najmanje jednak pritisku pare tene
materije na 65 C, umanjenom za 0,1 MPa (1 bar), ali najmanje 1 MPa (10 bar).
Najvea dozvoljena masa punjenja po litri zapremine rauna se kako sledi:
najvea dozvoljena masa punjenja po litri zapremine = 0,95 x gustina tene faze na 50 C
(u kg/l)
Osim toga, parna faza ne sme nestati ispod 60 C.
Ako prenik tela cisterne iznosi ne vie od 1,5 metara u preniku, vae vrednosti ispitnog
pritiska i najveeg dozvoljenog stepena punjenja prema uputstvu za pakovanje P200 u
4.1.4.1.
Ispitni pritisak za cisterne, koje su namenjene za transport duboko ohlaenih tenih gasova
mora iznositi najmanje kao 1,3-struki najvei dozvoljeni radni pritisak naveden na cisterni,
ali ne manje od 300 kPa (3 bar) (nadpritisak); za cisterne sa vakuum izolacijom ispitni
pritisak mora iznositi najmanje kao 1,3-struki najvei dozvoljeni radni pritisak uvean za
100 kPa (1 bar).
Spisak gasova i smea gasova, koji se smeju transportovati u fiksiranim cisternama
(vozilima cisterni), baterijskim vozilima, demontanim cisternama, kontejner
cisternama ili MEGC, sa navoenjem minimalnog ispitnog pritiska za cisterne kao i u
datom sluaju stepena punjenja
1860
Za gasove i smee gasova, koji su klasifikovani u neki n.d.n naziv, vrednost ispitnog
pritiska i najveeg stepen punjenja mora da utvrdi ekspert ovlaen od strane nadlenog
organa.
Ako su cisterne za sabijene ili tene gasove pod visokim pritiskom izloene niem ispitnom
pritisku od onog koji je naveden u spisku, a cisterne su opremljene termikom izolacijom,
ekspert ovlaen od strane nadlenog organa moe propisati niu najveu masu, pod
uslovom, da pritisak materije u cisterni na 55 C ne premauje ispitni pritisak koji je
ugraviran na cisterni.
1861
Najmanji ispitni pritisak za cisterne

UN
broj
Klasifikac
ioni kd
sa termikom
izolacijom
MPa
bar
1001 ACETILEN, RASTVOREN
4F
1002 VAZDUH, KOMPRIMOVAN
1A
vidi 4.3.3.2.1
1003 VAZDUH, DUBOKO OHLAEN, TEAN
3O
vidi 4.3.3.2.4
2TC
1006 ARGON, KOMPRIMOVAN

1008 BORTRIFLUORID
1A
2TC
1009 BROMOTRIFLUORMETAN (GAS ZA

HLAENjE R 13B1)
2A

(1,2-butadien) ili
(1,3-butadien) ili
UGLjOVODONIKA, STABILIZOVANA
1011 BUTAN
2F
1012 BUTILEN, ili
bez termike
izolacije
MPa
bar
najvea
dozvoljena masa
punjenja po litri
zapremine
kg
samo u baterijskim vozilima i MEGC iji su

elementi boce
2,6
26
2,9
29
0,53
vidi 4.3.3.2.1
22,5
225
30
300
22,5
30
225
300
0,715
0,86
42
120
250
10
1,50
1,13
1,44
1,60
0,59
12
120
10
4,2
12
25
1
10
10
0,55
10
10
0,50
2F
10
10
0,51
2F
10
10
0,53
1012 trans-2-BUTILEN ili
10
10
0,54
1012 cis-2-BUTILEN ili
10
10
0,55
1012 BUTILEN, SMEA
10
10
0,50
19
22,5
190
225
19
25
190
250
0,73
0,78
0,66
0,75
1013 UGLjENDIOKSID
2A
1016 UGLjENMONOKSID, KOMPRIMOVAN
1 TF
1017 HLOR
vidi 4.3.3.2.1
2TC
1,7
17
1,9
19
1,25
1018 HLORDIFLUORMETAN (GAS ZA

HLAENjE R 22)
1020 HLORPENTAFLUORETAN (GAS ZA
HLAENjE R 115)
2A
2,4
24
2,6
26
1,03
2A
20
2,3
23
1,08
1021 1-HLOR-1,2,2,2-TETRAFLUORETAN
2A
10
1,1
11
1,2
1022 HLORTRIFLUORMETAN (GAS ZA

HLAENjE R 13)
2A
12
22.5
120
225
100
120
190
250
0,96
1,12
0,83
0,90
1,04
1,10
10
12
19
25
1023 GAS DOBIJEN DESTILACIJOM UGLjA,
KOMPRIMOVAN
1 TF
1862
vidi 4.3.3.2.1

UN
broj
1026 DICIJAN
Klasifikac
ioni kd
sa termikom
izolacijom
MPa
bar
bez termike
izolacije
MPa
bar
najvea
dozvoljena masa
punjenja po litri
zapremine
kg
2 TF
10
100
10
100
0,70
1027 CIKLOPROPAN
2F
1,6
16
1,8
18
0,53
1028 DIHLORODIFLUOROMETAN (GAS ZA

HLAENjE R 12)
1029 DIHLORMONOFLUORMETAN (GAS ZA
HLAENjE R 21)
1030 1,1-DIFLUORETAN (GAS ZA
HLAENjE R 152a)
1032 DIMETILAMIN BEZVODNI
2A
1,5
15
1,6
16
1,15
2A
10
10
1,23
2F
1,4
14
1,6
16
0,79
2F
10
10
0,59
1033 DIMETILETAR
2F
1,4
14
1,6
16
0,58
1035 ETAN
2F
12
120
95
120
300
10
0,32
0,25
0,29
0,39
0,61
10
9,5
12
30
1
10
10
0,8
10
10
0,64
1,5
15
1,5
15
0,78
2,4
24
2,6
26
0,73
5,5
55
1,54
100
120
150
200
50
0,69
0,30
0,56
0,67
0,74
0,67
10
0.52
1036 ETILAMIN
2F
1037 ETILHLORID
2F
1038 ETILEN, DUBOKO RASHLAEN,

TEAN
3F
1039 ETILMETILETAR
2F
1040 ETILENOKSID POD AZOTOM do

ukupnog pritiska od 1 MPa (10 bar) na
50C
1041 ETILENOKSID i UGLjEN-DIOKSID,
smea sa vie od 9% a manje od 87%
etilen-oksida
1046 HELIJUM, KOMPRIMOVAN
2 TF
2F
1048 BROMOVODONIK, BEZVODNI
2 TC
1049 VODONIK, KOMPRIMOVAN

1050 HLOROVODONIK, BEZVODNI
1053 VODONIKSULFID
1A
1F
2 TC
2 TF
vidi 4.3.3.2.4
vidi 4.3.3.2.1
5
50
vidi 4.3.3.2.1
12
120
4,5
45
10
12
15
20
5
10
1055 ISOBUTILEN
2F
1056 KRIPTON, KOMPRIMOVAN
1A
vidi 4.3.3.2.1
1058 GASOVI, UTENjENI,

nezapaljivi,dopunjeni azotom,ugljendioksidom ili vazduhom
2A
1,5 x pritisak punjenja

vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3

SMEA, STABILIZOVANA:
2F
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
smea P1
2.5
25
2,8
28
0,49
smea P2
2.2
22
2,3
23
0,47
Propadien sa 1% do 4% metilacetilena
2.2
22
2,2
22
0,50
10
1,1
11
0,58
2F
1863

hlorpikrina
1063 METILHLORID (GAS ZA HLAENjE,
R40)
2T
10
10
1,51
2F
1,3
13
1,5
15
0,81
10
10
0,78
1064 METILMERKAPTAN
2 TF
1065 NEON, KOMPRIMOVAN
1A
1066 AZOT, KOMPRIMOVAN

1067 DIAZOTTETROKSID (AZOT DIOKSID)
1070 AZOTSUBOKSID
1071 NAFTNI GAS, KOMPRIMOVAN

1072 KISEONIK, KOMPRIMOVAN
1073 KISEONIK, DUBOKO RASHLAEN,
TEAN
1076 FOZGEN
vidi 4.3.3.2.1
1 A vidi 4.3.3.2.1
2 TOC samo u baterijskim vozilima i MEGC iji su
elementi boce
180
0,78
2O
22,5
225
18
0,68
22,52 225
5
250
0,74
0,75
1 TF vidi 4.3.3.2.1
1 O vidi 4.3.3.2.1
3 O vidi 4.3.3.2.4
2 TC
1077 PROPILEN
2F
1078 GAS ZA HLAENjE, N.D.N. kao:
2A
samo u baterijskim vozilima i MEGC iji su

elementi boce
2,5
25
2,7
27
0,43
smea F1
10
1,1
11
1,23
smea F2 i
1,5
15
1,6
16
1,15
smea F3
2,4
24
2,7
27
1,03
1.2
12
1,23
70
140
160
17
1,34
1.04
1,33
1,37
1,13
druge smee
1079 SUMOPORDIOKSID
1080 SUMOPORHEKSAFLOURID
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3

2 TC
10
2A
12
120
2 TF
1,5
15
7
14
16
1,7

2F
2F
2F
1
1
1
10
10
10
1
1
1,1
10
10
11
0,56
1,37
0,81
1087 VINILMETILETAR, STABILIZOVAN
2F
10
10
0,67
1581 HLORPIKRIN I METILBROMID, SMEA

sa vie od 2% hlorpikrina
1582 HLORPIKRIN I METILHLORID, SMEA
2T
10
10
1,51
1,3
13
1,5
15
0,81
1082 TRIFLUORHLORETILEN,STABILIZOVA
N
1612 HEKSAETILTETRAFOSFAT I
KOMPRIMOVAN GAS, SMEA
1749 HLORTRIFLUORID
1858 HEKSAFLUOROPROPILEN (GAS ZA
HLADJENjE, R 1216)
1859 SILICIJUMTETRAFLUORID
2T
1T
vidi 4.3.3.2.1
2 TOC
2A
3
1,7
30
17
3
1,9
30
19
1,40
1,11
2 TC
20
30
200
300
20
30
200
300
0.74
1.10
1860 VINILFLUORID, STABILIZOVAN
2F
12
22,5
120
225
25
250
1912 METILHLORID I METILEN-HLORID,

SMEA
2F
1,3
13
1,5
15
0,58
0,65
0,64
0,81
1913 NEON, TENI, RASHLADJEN
3A
vidi 4.3.3.2.4
1951 ARGON, DUBOKO RASHLAEN,

TEAN
3A
vidi 4.3.3.2.4
1864

UN
broj
Klasifikac
ioni kd
sa termikom
izolacijom
MPa
bar
bez termike
izolacije
MPa
bar
kg
190
250
0,66
0,75
10
1,3
25
250
0,66
0,78
0,77
22,5
30
225
300
0,25
0,36
0,34
0,37
1 TF
190
19
19
25
250
25
vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2
1954 KOMPRIMOVAN GAS, ZAPALjIV,

N.D.N.
1F
vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2

(a)
N.D.N.
1T
vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2
1956 KOMPRIMOVAN GAS, N.D.N.
1A
1957 DEUTERIJUM, KOMPRIMOVAN
1F
vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2

vidi 4.3.3.2.1
1958 1,2-DIHLOR-1,1,2,2TETRAFLUORETAN
2A
10
1959 1,1-DIFLUORETILEN
2F
12
22,5
120
225
1961 ETAN, DUBOKO RASHLAEN, TEAN

1962 ETILEN
3F
2F
vidi 4.3.3.2.4
12
120
22.5
225
1963 HELIJUM, DUBOKO RASHLAEN,

TEAN
3A
vidi 4.3.3.2.4
1964 SMEA GASOVITIH UGLjOVODONIKA,

1F
vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2
1965 SMEA GASOVITIH UGLjOVODONIKA,

PREVEDENA U TENO STANjE,
N.D.N. kao to su:
2F

SMEA sa najvie 9% etilen oksida
(a)
ZAPALjIV, N.D.N.
2A
najvea
dozvoljena masa
punjenja po litri
zapremine
smea A1
10
10
0,50
cmea A01
1,2
12
1,4
14
0,49
smea A02
1,2
12
1,4
14
0,48
smea A0
1,2
12
1,4
14
0,47
smea A1
1,6
16
1,8
18
0,46
smea B1
20
2,3
23
0,45
smea B2
20
2,3
23
0,44
smea B
20
2,3
23
0,43
2,5
25
2,7
27
0,42
10
0,49
smea C
druge smee
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
1966 VODONIK, DUBOKO RASHLAEN,

TEAN
3F
vidi 4.3.3.2.4

(a)
N.D.N.
2T
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
1968 INSEKTICID, GASOVIT, N.D.N.
2A
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
1969 IZOBUTAN
2F
1970 KRIPTON, DUBOKO RASHLAEN,

TEAN
3A
1865
10
vidi 4.3.3.2.4

UN
broj
Klasifikac
ioni kd
sa termikom
izolacijom
MPa
bar
1971 METAN, KOMPRIMOVAN ili

1971 ZEMNI GAS, KOMPRIMOVAN sa
1F
vidi 4.3.3.2.1
1972 METAN, DUBOKO RASHLAEN,

TEAN ili
3F
vidi 4.3.3.2.4
bez termike
izolacije
najvea
dozvoljena masa
punjenja po litri
zapremine
MPa
bar
kg
1972 METAN, DUBOKO RASHLAEN,

TEAN ili ZEMNI GAS, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN sa visokim
sadrajem metana
HLORPENTAFLUORETAN, SMEA
(GAS ZA HLAENjE R 502) sa fiksnom
takom kljuanja,sa priblino 49%
hlordifluormetana
2,5
25
2,8
28
1,05
1974 BROMHLORDIFLUORMETAN
(GAS ZA HLAENjE R 12B1)
2A
10
10
1,61
1976 OKTAFLUORCIKLOBUTAN
(GAS ZA HLAENjE RC 318)
2A
10
10
1,34
1977 AZOT, DUBOKO RASHLAEN, TEAN
3A
vidi 4.3.3.2.4
1978 PROPAN
2F
2,1
21
2,.3
23
0,42
1982 TETRAFLUORMETAN
1983 1-HLOR-2,2,2-TRIFLUORETAN
1A
20
30
1
200
300
10
20
30
1
200
300
10
0,62
0,94
1,18
1984 TRIFLUORMETAN (GAS KAO

2A
19
25
190
250
19
25
190
250
0,92
0,99
0,87
0,95
2034 VODONIK I METAN, SMEA,

KOMPRIMOVANA
2035 1,1,1-TRIFLUORETAN
1F
2A
vidi 4.3.3.2.1
2F
2,8
28
3,2
32
0,79
2A
12
120
13
130
2044 2,2-DIMETILPROPAN
2F
10
10
1,30
1,24
0,53
2073 VODENI RASTVOR AMONIJAKA

relativna gustina manja od 0,880 na 15
C sa sadrajem amonijaka izmeu 35% i
50%
2187 UGLjENDIOKSID, DUBOKO
RASHLAEN, TEAN
4A
1
1,2
10
12
1
1,2
10
12
0,80
0,77
2036 KSENON
2189 DIHLORSILAN
3A
vidi 4.3.3.2.4
2 TFC
10
10
0,90
2191 SULFURILFLUORID
2T
50
50
1,1
2193 HEKSAFLUORETAN
2A
16
20
160
200
20
200
2197 JODOVODONIK, BEZVODNI

2200 PROPADIEN, STABILIZOVAN
2 TC
2F
1,9
1,8
19
18
2,1
2,0
21
20
1,28
1,34
1,10
2,25
0,50
2201 AZOT SUBOKSID, TEAN, DUBOKO

RASHLAEN
3O
1866
vidi 4.3.3.2.4

UN
broj
(b)
2203 SILAN (HIDRID SILICIJUMA)
Klasifikac
ioni kd
2F
sa termikom
izolacijom
bez termike
izolacije
najvea
dozvoljena masa
punjenja po litri
zapremine
MPa
bar
MPa
bar
kg
22,5
25
225
250
22,5
25
225
250
0,32
0,36
2204 KARBONILSULFID
2 TF
2,7
27
3,0
30
0,84
2417 KARBONILFLUORID
2 TC
20 30
200
300
20
30
200
300
0,47
0,70
2419 BROMTRIFLUORETILEN
2420 HEKSAFLUORACETON
2422 OKTAFLUORBUT-2-EN
2F
2 TC
2A
1
1,6
1
10
16
10
1
1,8
1
10
18
10
1,19
1,08
1,34
2424 OKTAFLUORPROPAN
2A
2,1
21
2,3
23
1,07
2451 AZOTTRIFLUORID
2O
20
30
200
300
20
30
200
300
0,50
0,75
2452 ETILACETILEN, STABILIZOVAN

2453 ETILFLUORID
2F
2F
1
2,1
10
21
1
2,5
10
25
0,57
0,57
2454 METIL-FLUORID
2F
30
300
30
300
0,36
2517 1-HLOR-1,1-DIFLUORETAN
(GAS ZA HLAENjE R 142B)
2F
10
10
0,99
2591 KSENON, DUBOKO RASHLAEN,

TEAN
3A
2599 HLORTRIFLUORMETAN I
TRIFLUORMETAN, AZEOTROPNA
hlortriflourmetana
2A
vidi 4.3.3.2.4
3,1
4,2
10
31
42
100
3,1
4,2
10
31
42
100
0,11
0,21
0,76
0,20
0,66
2601 CIKLOBUTAN
2F
10
10
0,63
2602 DIHLORDIFLUORMETAN I 1,1DIFLUORMETAN, AZEOTROPNA

dihlordifluormetana (GAS ZA HLAENjE
R 500)
2A
1,8
18
20
1,01
2901 BROMHLORID
2 TOC
10
10
1,50
3070 ETILENOKSID I
DIHLORDIFLUORMETAN, SMEA sa
najvie 12.5% etilen-oksida
2 TC
2A
1,3
1,5
13
15
1.5
1.6
15
16
1,17
1,09
3083 PERHLORILFLUORID
2 TO
2,7
27
3,0
30
1,21
3136 TRIFLUORMETAN, DUBOKO

RASHLAEN, TEAN,
3A
vidi 4.3.3.2.4
3138 SMEA ETILENA, ACETILENA I

PROPILENA, DUBOKO RASHLAENA,
TENA, koja sadri najmanje 71.5%
etilena, ne vie od 22,5% acetilena i
najvie 6% propilena
3F
vidi 4.3.3.2.4
2F
1,4
14
1,5
15
1,14
3154 PERFLUORETILVINILETAR
2F
10
10
0,98
1867

UN
broj
Klasifikac
ioni kd
sa termikom
izolacijom
MPa
bar
bez termike
izolacije
MPa
najvea
dozvoljena masa
punjenja po litri
zapremine
bar
kg
3156 GAS KOMPRIMOVANI SA

OKSIDUJUIM DEJSTVOM, N.D.N.
1O
vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2
3157 TENI GAS SA OKSIDUJUIM

DEJSTVOM, N.D.N.
2O
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
3158 GAS, DUBOKO RASHLAEN, TEAN,

N.D.N.
3A
vidi 4.3.3.2.4
3159 1,1,1,2-TETRAFLUORETAN
2A
1,6
3160 TENI GAS, OTROVAN, ZAPALjIV,

(a)
N.D.N.
2 TF
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
2F
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
2T
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
2A
see 4.3.3.2.2 or 4.3.3.2.3
3220 PENTAFLUORETAN
2A
4,1
41
4,9
49
0,95

2F
3,9
39
4,3
43
0,78
3296 HEPTAFLUORPROPAN
2A
1,4
14
1,6
16
1,20
3297 ETILENOKSID I
(HLORTETRAFLUOR)ETAN, SMEA
2A
10
10
1,16
3298 ETILENOKSID I (PENTAFLUOR)ETAN,

2A
2,4
24
2,6
26
1,02
3299 ETILENOKSID I (TETRAFLUOR)ETAN,

2A
1,5
15
1,7
17
1,03

SMEA sa vie od 87% etilen-oksida
2 TF
2,8
28
2,8
28
0,73

(a)
OKSIDACIONI, N.D.N.
1 TO vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2

(a)
NAGRIZAJUI, N.D.N.
1 TC

ZAPALjIV, NAGRIZAJUI, N.D.N. (a)
1 TFC vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2
3306 KOMPRIMOVAN GAS,

OTROVAN,OKSIDACIONI,NAGRIZAJU
(a)
I, N.D.N.
1 TOC vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2

3162 TENI GAS, OTROVAN, N.D.N.
(a)
16
1,8
vidi 4.3.3.2.1 ili 4.3.3.2.2

OKSIDACIONI, N.D.N. (a)
2 TO vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3

NAGRIZAJUI, N.D.N. (a)
2TC
3309 TEAN GAS, OTROVAN, ZAPALjIV,

NAGRIZAJUI, N.D.N. (a)
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
2 TFC vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
1868
18
1,04

UN
broj
Klasifikac
ioni kd
sa termikom
izolacijom
MPa

bar
bez termike
izolacije
MPa
najvea
dozvoljena masa
punjenja po litri
zapremine
bar
kg
2 TOC vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
(a)
3311 GAS,DUBOKO RASHLAEN, TEAN,

OKSIDACIONI, N.D.N.
3O
vidi 4.3.3.2.4
3312 GAS,DUBOKO RASHLAEN, TEAN,

ZAPALjIV, N.D.N.
3F
vidi 4.3.3.2.4
4 TC
vidi 4.3.3.2.2

relativna gustina manja od 0,880 na
15C, sa vie od 50% amonijaka
2A
2A
2,9
2,8
29
28
3,2
3,2
32
32
0,84
0,95

2A
2A
3,0
2,7
30
27
3,3
3,0
33
30
0,95
0,95
3354 INSEKTICID, GASOVIT, ZAPALjIV,

N.D.N.
2F
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3
2 TF
vidi 4.3.3.2.2 ili 4.3.3.2.3

(a)
ZAPALjIV, N.D.N.
(a)
Dozvoljeno sa vrednou LC50 od 200 ppm ili viom.

Vai kao samozapaljiv (piroforian).
Upotreba
(b)
4.3.3.3
4.3.3.3.3
Ako su cisterne, baterijska vozila ili MEGC odobreni za razliite gasove, promena upotrebe
uslovljava primenu mera pranjenja, ienja i isputanja gasova u obimu koji je
neophodan za obezbeenje sigurnosti upotrebe.
Ako se cisterne, baterijska vozila i MEGC predaju za transport, smeju biti vidljivi samo
stvarni podaci za natovareni gas ili za poslednji gas kojom je punjena, prema 6.8.3.5.6; svi
podaci koji se odnose na druge gasove moraju biti prekriveni.
Elementi baterijskih vozila ili MEGC smeju da sadre samo jedan isti gas.
4.3.3.4
(Rezervisano)
4.3.3.3.1
4.3.3.3.2
1869
4.3.4
Posebne odredbe za Klase 3 do 9
4.3.4.1
Kodiranje cisterni, racionalizovan pristup i hijerarhija cisterni
4.3.4.1.1
Kodiranje cisterni
etiri dela kda cisterni, koji su navedeni u rubrici (12), Tabele A, Poglavlja 3.2 imaju
sledee znaenje:
Deo
Opis
Kd cisterne
Tip cisterne
L=
cisterna za materije u tenom stanju (tene ili

vrste materije, koje se predaju na transport u
rastopljenom stanju);
S=
cisterna za materije u vrstom (prakastom ili

zrnastom) stanju.
G=
minimalni proraunski
zahtevima 6.8.2.1.14;
Proraunski
pritisak
pritisak
prema
optim
1,5; 2,65; 4; 10; 15 ili 21 = minimalni proraunski pritisak u

barima (vidi 6.8.2.1.14).
3
Otvori
(vidi 6.8.2.2.2)
Sigurnosni ventil /
ureaj
A=

dnu za sa 2 zatvaraa;
B=

dnu sa 3 zatvaraa
C=

odozgo, koja ispod nivoa tenosti ima samo otvore
za ienje;
D=

odozgo bez otvora ispod nivoa tenosti.
V=
cisterna sa ureajem za provetravanje prema

6.8.2.2.6, bez osiguranja od prodora plamena; ili
cisterna koja nije otporna na pritisak izazvan
eksplozijom;
F=
cisterna sa ureajem za provetravanje prema

odeljku 6.8.2.2.6 sa osiguranjem od prodora
plamena; ili
cisterna koja je otporna na pritisak izazvan
eksplozijom;
N=
cisterna bez ureaja za provetravanje prema

6.8.2.2.6, koja nije hermetiki zatvorena;
H=
hermetiki zatvorena cisterna

pojmova u odeljku 1.2.1).
1870
(vidi
definiciju
4.3.4.1.2
Racionalizovan pristup za svrstavanje kdova cisterni grupama materija i hijerarhija

cisterni
Napomena: Neke materije i grupe materija nisu sadrane u ovom racionalizovanom
pristupu, vidi 4.3.4.1.3.
Racionalizovan pristup
Kd
Dozvoljena grupa materija
cisterne Klasa
Klasifikacioni kd
Ambalana grupa
Tene materije
LGAV
LGBV
F2
III
M9
III
4.1
F2
II, III
5.1
O1
III
M6
III
M11
III
kao i dozvoljene grupe materija za kd cisterne LGAV

LGBF
F1
II pritisak pare na 50 C 1,1 bar
F1
III
III
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne LGAV i LGBV

L1.5BN
F1
| pritisak pare na 50 C 1,1 bar
F1
III taka paljenja < 23 C, viskozni, pritisak pare na

50 C 1,1 bar, taka kljuanja > 35 C
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne LGAV, LGBV i LGBF

L4BN
F1
I, III, taka kljuanja 35 C
FC
III
5.1
O1
I, II
5.1
OT1
C1
II, III
C3
II, III
C4
II, III
C5
II, III
C7
II, III
C8
II, III
C9
II, III
C10
II, III
CF1
II
CF2
II
CS1
II
CW1
II
CW2
II
CO1
II
CO2
II
CT1
II, III
CT2
II, III
CFT
II
M11
III
1871
Kd
cisterne Klasa
Klasifikacioni kd
Ambalana grupa
L4BN
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne LGAV, LGBV, LGBF i L1,5BN
nastavak
L4BH
3
FT1
II, III
3
FT2
II
FC
II
FTC
II
6.1
T1
II, III
6.1
T2
II, III
6.1
T3
II, III
6.1
T4
II, III
6.1
T5
II, III
6.1
T6
II, III
6.1
T7
II, III
6.1
TF1
II
6.1
TF2
II, III
6.1
TF3
II
6.1
TS
II
6.1
TW1
II
6.1
TW2
II
6.1
TO1
II
6.1
TO2
II
6.1
TC1
II
6.1
TC2
II
6.1
TC3
II
6.1
TC4
II
6.1
TFC
II
6.2
I3
II
6.2
I4
M2
II
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne LGAV, LGBV, LGBF, L1,5BN i L4BN
L4DH
L10BH
4.2
S1
II, III
4.2
S3
II, III
4.2
ST1
II, III
4.2
ST3
II, III
4.2
SC1
II, III
4.2
SC3
II, III
4.3
W1
II, III
4.3
WF1
II, III
4.3
WT1
II, III
4.3
WC1
II, III
CT1
II, III
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne LGAV, LGBV, LGBF, L1,5BN, L4BN i
L4BH
8
C1
I
8
C3
C4
1872
Kd
cisterne

Klasa
Klasifikacioni kd
Ambalana grupa
C5
nastavak 8
C7
C8
C9
C10
CF1
CF2
CS1
CW1
CW2
CO1
CO2
CT1
CT2
COT
L10BH
L10CH
L10DH
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne LGAV, LGBV, LGBF, L1,5BN,
L4BN, i L4BH
3
FT1
I
3
FT2
FC
FTC
6.1
T1
6.1
T2
6.1
T3
6.1
T4
6.1
T5
6.1
T6
6.1
T7
6.1
TF1
6.1
TF2
6.1
TF3
6.1
TS
6.1
TW1
6.1
TO1
6.1
TC1
6.1
TC2
6.1
TC3
6.1
TC4
6.1
TFC
L4BN, L4BH, i L10BH
4.3
W1
I
4.3
WF1
4.3
WT1
4.3
WC1
4.3
WFC
5.1
OTC
1873
Kd
cisterne
L10DH

Klasa
Klasifikacioni kd
Ambalana grupa
CT1
nastavak kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne LGAV, LGBV, LGBF, L1,5BN,
L4BN, L4BH, L4DH, L10BH i L10CH
L15CH
FT1
6.1
TF1
L4BN, L4BH, L10BH i L10CH
L21DH
4.2
S1
4.2
S3
4.2
SW
4.2
ST3
L4BN, L4BH, L4DH, L10BH, L10CH, L10DH i L15CH
vrste materije
SGAV
SGAN
4.1
F1
III
4.1
F3
III
4.2
S2
II, III
4.2
S4
III
5.1
O2
II, III
C2
II, III
C4
III
C6
III
C8
III
C10
II, III
CT2
III
M7
III
M11
II, III
4.1
F1
II
4.1
F3
II
4.1
FT1
II, III
4.1
FT2
II, III
4.1
FC1
II, III
4.1
FC2
II, III
4.2
S2
II
4.2
S4
II, III
4.2
ST2
II, III
4.2
ST4
II, III
4.2
SC2
II, III
4.2
SC4
II, III
4.3
W2
II, III
4.3
WF2
II
4.3
WS
II, III
4.3
WT2
II, III
4.3
WC2
II, III
5.1
O2
II, III
5.1
OT2
II, III
1874
Kd
cisterne

Klasa
Klasifikacioni kd
Ambalana grupa
SGAN
5.1
OC2
II, III
nastavak 8
C2
II
C4
II
C6
II
C8
II
C10
II
CF2
II
CS2
II
CW2
II
CO2
II
CT2
II
M3
III
kao i dozvoljene grupe materija za kd cisterne SGAV

SGAH
6.1
T2
II, III
6.1
T3
II, III
6.1
T5
II, III
6.1
T7
II, III
6.1
T9
II
6.1
TF3
II
6.1
TS
II
6.1
TW2
II
6.1
TO2
II
6.1
TC2
II
6.1
TC4
II
M1
II, III
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne SGAV i SGAN

S4AH
6.2
I3
II
M2
II
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne SGAV, SGAN i SGAH

S10AN
C2
C4
C6
C8
C10
CF2
CS2
CW2
CO2
CT2
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne SGAV i SGAN

S10AH
6.1
T2
6.1
T3
6.1
T5
6.1
T7
6.1
TS
6.1
TW2
1875
Kd
cisterne

Klasa
Klasifikacioni kd
Ambalana grupa
S10AH
6.1
TO2
nastavak 6.1
TC2
6.1
TC4
kao i dozvoljene grupe materija za kdove cisterne SGAV, SGAN, SGAH i S10AN
Hijerarhija cisterni
Cisterne sa drugaijim kdovima od onih koji su navedeni u ovoj tabeli ili u Tabeli A,
Poglavlja 3.2, smeju se takoe koristiti, pod uslovom, da svaki element (broj ili slovo)
delova 1 do 4 ovih kdova cisterni odgovara istom ili veem bezbednosnom nivou nego
odgovarajui element kda cisterne naveden u Tabeli A, Poglavlja 3.2, i to prema sledeem
rastuem redosledu:
Deo 1: tip cisterne
SL
Deo : Proraunski pritisak
G 1.5 2.65 4 10 15 21 bar
Deo 3: Otvori
AB C D
Deo 4: Sigurnosni ventil/ureaj
V F N H.
Na primer:
- Cisterna sa kdom L10CN je odobrena za transport materije, kojoj je dodeljen kd
L4BN;
- Cisterna sa kdom L4BN je odobren za transport materije, kojoj je dodeljen kd SGAN;
4.3.4.1.3
Napomena: Posebne odredbe, koje eventualno vae za pojedine nazive (vidi odeljke
4.3.5 i 6.8.4) ne treba uzimati u obzir u specifikaciji hijerarhije.
Sledee materije i grupe materija, kod kojih je u koloni (12), Tabele A, Poglavlja 3.2 iza
kda cisterne naveden znak "(+)", podleu posebnim odredbama. U ovom sluaju upotreba
alternativne cisterne za druge materije i grupe materija je dozvoljena samo, ako je to
specificirano u sertifikatu o odobrenju tipa. Uzimajui u obzir posebne odredbe navedene u
koloni (13), Tabele A, Poglavlja 3.2 smeju se prema odredbama na kraju tabele u 4.3.4.1.2
koristiti cisterne vie vrednosti.
Zahtevi za ove cisterne oznaeni su u sledeim kdovima cisterni, dopunjeni relevantnim
posebnim odredbama, koje su navedene u koloni (13), Tabele A, Poglavlja 3.2.
(a) Klasa 4.1
UN broj 2448 SUMPOR, RASTOPLjEN: kd cisterne LGBV;
(b) Klasa 4.2
UN broj 1381 FOSFOR, BELI ili UTI, SUV, POD VODOM ili U RASTVORU i
UN broj 2447 FOSFOR, BELI ili UTI, RASTOPLjEN: kd cisterne L10DH;
(c) Klasa 4.3
UN broj 1389 AMALGAM ALKALNOG METALA, TEAN, UN broj 1391
DISPERZIJA ALKALNIH METALA ili UN broj 1391 DISPERZIJA
ZEMNOALKALNIH
METALA, UN broj 1392 AMALGAM ZEMNOALKALNIH
METALA, TEAN, UN broj
1415 LITIJUM, UN broj 1420 METALNE LEGURE
KALIJUMA, TENE, UN broj 1421
LEGURA ALKALNIH METALA, TENA, N.D.N.,
UN broj 1422 LEGURE KALIJUMA I
NATRIJUM, UN broj 2257 KALIJUM, UN
NATRIJUMA, TENE, UN broj 1428
3401 LEGURA IVE I ALKALNOG METALA, VRSTA, UN broj 3402 LEGURA IVE I
VRSTA, UN broj 3403 KALIJUM METAL LEGURE,
ZEMNOALKALNOG METALA,
VRSTE, UN 3404 KALIJUM
NATRIJUM LEGURE, VRSTE: kd cisterne L10BN.
UN broj 1407 CEZIJUM i UN broj 1423 RUBIDIJUM: kd cisterne L10CH;
(d) Klasa 5.1
1876
UN broj 1873 PERHLORNA KISELINA u vodenom rastvoru sa preko 50% mase,

ali najvie 72% mase iste kiseline: kd cisterne L4DN;
UN broj 2015 VODONIKPEROKSID, U VODENOM RASTVORU, STABILIZOVAN,
sa preko 70% vodonikperoksida: kd cisterne L4DV;
UN broj 2014 VODONIKPEROKSID U VODENOM RASTVORU sa najmanje 20%,
ali najvie 60% vodonikperoksida, UN broj 2015 VODONIKPEROKSID, U
VODENOM RASTVORU, STABILIZOVAN, sa preko 60% a najvie 70%
vodonikperoksida, UN 2426 AMONIJUMNITRAT, TEAN, topao koncentrovan
rastvor sa koncentracijom vie od 80%, ali najvie
93%, i 3149
STABILIZOVANA:
VODONIKPEROKSID I PERSIRETNA KISELINA, SMEA,
kd cisterne L4BV;
UN 3375 AMONIJUMNITRAT, EMULZIJA, SUSPENZIJA ili GEL, tean
polufabrikat iz koga se dobija eksploziv: kd cisterne LGAV;
UN 3375 AMONIJUMNITRAT, EMULZIJA, SUSPENZIJA ili GEL, vrst
polufabrikat iz koga se dobija eksploziv: kd cisterne SGAV.
(e) Klasa 5.2
UN broj 3109 ORGANSKI PEROKSID, TIP F, TEAN i UN broj 3119 ORGANSKI
PEROKSID, TIP F, TEAN, SA KONTROLISANOM TEMPERATUROM: kd
cisterne L4BN;
UN broj 3110 ORGANSKI PEROKSID, TIP F, VRST i UN broj 3120 ORGANSKI
PEROKSID, TIP F, VRST, SA KONTROLISANOM TEMPERATUROM: kd
cisterne S4AN;
(f) Klasa 6.1
UN
broj
1613
CIJANOVODONIK
U
(CIJANOVODONINA KISELINA) i UN broj
ALKOHOLNOM RASTVORU: kd cisterne L15DH;
(g) Klasa 7
VODENOM
RASTVORU
3294 CIJANOVODONIK U
Sve materije: specijalne cisterne;

materije:
Minimalni zahtevi za tene materije: kd cisterne L2,65CN; za vrste
kd cisterne S2,65AN
Odstupajui od optih zahteva ovog odeljka, cisterne koje se koriste za
radioaktivne materije smeju se koristiti i za transport drugog tereta, pod
uslovom,
da su ispunjeni zahtevi u 5.1.3.2.
(h) Klasa 8
UN broj 1052 FLUOROVODONIK, DEHIDRIRAN, UN broj 1744 BROM ili broj
UN 1744 RASTVOR BROMA i UN broj 1790 FLUOROVODONINA KISELINA sa
preko 85% fluorovodonika: kd cisterne L21DH;
UN broj 1791 RASTVOR HIPOHLORITA i UN broj 1908 RASTVOR HLORITA:
kd cisterne L4BV.
4.3.4.1.4
4.3.4.2
Cisterne, koje su predviene za transport tenog otpada, koje odgovaraju zahtevima

Poglavlja 6.10 i koje su opremljene sa dva zatvaraa prema 6.10.3.2, moraju biti svrstane
u kd cisterne L4AH. Ako su predmetne cisterne opremljene za naizmenini transport
tenih i vrstih materija, moraju biti svrstane u kombinovani kd cisterne L4AH + S4AH
Opte odredbe
4.3.4.2.3
U sluaju punjenja zagrejanih materija temperatura na spoljnoj strani cisterne ili termike
izolacije ne sme da premai 70 C u toku transporta.
Spojni vodovi izmeu vie nezavisnih,
meusobno povezanih cisterni jedne
transportne jedinice moraju biti u toku
transporta ispranjeni. Fleksibilne cevi za
punjenje i pranjenje, koje nisu fiksno
postavljene na cisternu, moraju biti
ispranjene u toku transporta.
(Rezervisano)
4.3.5
Posebne odredbe
4.3.4.2.1
4.3.4.2.2
TU 1
Sledee posebne odredbe su primenjive, ako su navedene za neki naziv u rubrici 13

Tabele A Poglavlja 3.2:
Cisterne se tek nakon potpunog ovrsnua materije i prekrivanja inertnim gasom smeju
predati na transport. Neoiene prazne cisterne, koje su sadrale ove materije, moraju biti
1877
TU 2
TU 3
TU 4
TU 5
TU 6
TU 7
TU 8
TU 9
TU 10
TU 11
napunjene inertnim gasom.

Materija mora biti prekrivena nekim inertnim gasom. Neoiene prazne cisterne, koje su
sadrale ove materije, moraju biti napunjene inertnim gasom.
Unutranjost tela cisterne i svi delovi, koji mogu doi u dodir sa materijom, moraju biti
odravani u istom stanju. Za pumpe, ventile i druge ureaje ne smeju se koristiti sredstva
za podmazivanje, koja sa materijom mogu formirati opasno jedinjenje.
Tokom transporta ove materije moraju biti prekrivene inertnim gasom, iji nadpritisak mora
iznositi najmanje 50 kPa (0,5 bar).
Neoiene prazne cisterne, koje su sadrale ove materije, moraju prilikom predaje na
transport da budu napunjene inertnim gasom sa nadpritiskom od najmanje 50 kPa (0,5
bar).
(Rezervisano)
Nije dozvoljen transport u cisternama, baterijskim vozilima i MEGC ako je vrednost LC50
ispod 200 ppm.
Materijali, koji se koriste za zaptivanje spojnih mesta ili za odravanje ureaja za zatvaranje
moraju biti kompatibilni sa sadrajem.
Za transport se sme koristiti cisterna od legura aluminijuma samo onda, ako se ista koristi
iskljuivo za ovu materiju, i ako je acetaldehid bez kiseline.
UN broj 1203 BENZIN sa pritiskom pare na 50 C od preko 110 kPa (1,1 bar) ali najvie
150 kPa (1,5 bar), sme se transportovati i u cisternama, koje su proraunate prema
6.8.2.1.14 (a) i ija oprema odgovara odeljku 6.8.2.2.6.
(Rezervisano)
TU 14
Pri punjenju, temperatura ove materije ne sme da prekorai 60C. Najvea temperatura
punjenja od 80C je dozvoljena, pod uslovom da se prilikom punjenja izbegavaju mesta
prianjanja i da su ispunjeni sledei uslovi. Nakon punjenja cisterne se moraju izlagati
nadpritisku (npr. pomou sabijenog vazduha) da bi se kontrolisala zaptivenost. Mora se
obezbediti, da se tokom transporta ne stvori podpritisak. Pre pranjenja treba proveriti, da
je pritisak u cisternama jo uvek iznad atmosferskog pritiska. Ako to nije sluaj, pre
pranjenja se u cisterne mora uvesti inertni gas.
Kod naizmenine upotrebe, pre i nakon transporta ove materije, iz tela cisterni i njihove
opreme moraju biti odstranjeni svi ostaci.
Prilikom punjenja cisterne moraju biti osloboene od svake neistoe.
Oprema za opsluivanje, kao ventili i spoljni cevovodi cisterni, moraju biti ispranjeni nakon
punjenja ili pranjenja cisterne.
Zatitni poklopci zatvaraa u toku transporta moraju biti blokirani (zakljuani).
TU 15
Cisterne se ne smeju koristiti za transport namirnica, konditorskih proizvoda i stone hrane.
TU 16
Neoiene prazne cisterne pri predaji za transport moraju da budu :

- napunjene azotom, ili
- napunjene vodom ne manje od 96% ali ne vie od 98% svoje zapremine; u periodu od 1.
oktobra do 31. marta, voda mora da sadri dovoljno sredstva protiv zamrzavanja, da se
u toku transporta ne moe zamrznuti; sredstvo protiv zamrzavanja ne sme da ima
nagrizajue dejstvo ni da reaguje sa fosforom.
Sme da se transportuje samo u baterijskim vozilima ili MEGC, iji elemente ine boce.
TU 12
TU 13
TU 17
TU 18
Stepen punjenja cisterne mora biti tako proraunat, da pri zagrevanju sadraja na
temperaturu, na kojoj pritisak pare odgovara pritisku otvaranja sigurnosnih ventila,
zapremina tenosti na toj temperaturi ne premauje 95% zapremine cisterne. Odredba u
4.3.2.3.4 ne vai.
TU 19
Cisterne se smeju na temperaturi punjenja i pritisku punjenja puniti do 98%. Odredba u

4.3.2.3.4 ne vai.
TU 20
(Rezervisano)
TU 21
Pri korienju vode kao zatitnog sredstva, materija mora biti kod punjenja prekrivena
slojem vode od najmanje 12 cm; pri tome stepen punjenja na temperaturi od 60 C sme da
iznosi najvie 98%. Pri korienju azota kao zatitnog sredstva, stepen punjenja na
temperaturi od 60 C sme da iznosi najvie 96%. Preostali slobodan prostor mora biti
ispunjen azotom na taj nain, da nakon hlaenja pritisak nije nii od atmosferskog pritiska.
Cisterna mora biti tako hermetiki zatvorena, da ne moe doi do isticanja gasa.
Cisterne se smeju puniti samo do 90% svoje zapremine; na srednjoj temperaturi tenosti
od 50 C mora ostati slobodan prostor od 5%.
TU 22
1878
TU 23
Stepen punjenja po litru zapremine sme da iznosi najvie 0,93 kg, ako se puni po masi.
Ako se puni zapreminski, stepen punjenja sme da iznosi najvie 85%.
TU 24
TU 25
TU 26
Stepen punjenja sme da iznosi najvie 85%.
TU 27
Cisterne se smeju puniti samo do 98% njihove zapremine.
TU 28
TU 31
Cisterne se smeju puniti, na referentnoj temperaturi od 15C, samo do 95% njihove

zapremine.
Cisterne se smeju puniti samo do 97% njihove zapremine, a najvia temperatura nakon
punjenja ne sme da bude via od 140 C.
Cisterne se pune, prema izvetaju o ispitivanju za odobrenje tipa, ali najvie do 90%
njihove zapremine.
Cisterne se smeju puniti samo sa 1 kg po litri zapremine.
TU 32
Cisterne smeju puniti samo do 88% njihove zapremine.
TU 33
Cisterne moraju biti napunjene ne manje od 88%, a smeju biti napunjene ne vie od 92%
njihove zapremine ili sa 2,86 kg po litri zapremine.
TU 34
Cisterne se smeju puniti samo do 0,84 kg po litru zapremine.
TU 35
Neoiene prazne fiksirane cisterne, demontane cisterne i kontejner cisterne, koje su

sadrale ove materije, ne potpadaju pod zahteve ADR, ako su preduzete odgovarajue
mere za spreavanje moguih opasnosti.
Stepen punjenja prema 4.3.2.2, na referentnoj temperaturi od 15C, ne sme da prekorai
93% zapremine.
Transport u cisternama je ogranien na materije, koje sadre uzronike bolesti, ali u sutini
ne predstavljaju nikakvu ozbiljniju opasnost i protiv kojih, iako kod eksplozije mogu
prouzrokovati ozbiljne infekcije, na raspolaganju stoji efikasan tretman (leenje) i
predupreenje, tako da je opasnost od prenoenja infekcije ograniena (t.j. umerena
individualna opasnost i mala opasnost za zajednicu).
(Rezervisano)
TU 29
TU 30
TU 36
TU 37
TU 38
TU 39
Podobnost materije za transport u cisternama mora biti dokazana. Metod za utvrivanje

podobnosti mora biti dozvoljen od strane nadlenog organa, Jedan metod je ispitni
postupak 8 (d) ispitne serije 8 (vidi Prirunik za ispitivanja i kriterijume deo 1, pododeljak
18.7).
Materije se ne smeju zadravati u cisterni due od vremenskog perioda, nakon kojeg moe
nastupiti stvaranje kore. Neophodno je sprovesti odgovarajue mere, radi spreavanja
stvaranja kore ili taloenja materija u cisterni (npr. ienje itd.).
1879
Poglavlje 4.4
Upotreba fiksiranih cisterni (vozila cisterni), demontanih
cisterni, kontejner cisterni, ukljuujui zamenjive cisterne,
ija su tela izraena od ojaanih plastinih vlakana
Napomena:
4.4.1
Za prenosive cisterne i za gasne kontejnere sa vie elemenata (MEGC)

vidi Poglavlje 4.2; za fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontane
cisterne, kontejner cisterne i zamenjive cisterne, ija tela su izraena od
metalnih materijala, kao i za baterijska vozila i gasne kontejnere sa vie
elemenata (MEGC) osim UN MEGC vidi Poglavlje 4.3; za vakuum
cisterne za otpatke vidi Poglavlje 4.5.
Opte odredbe
Transport opasnih materija u cisternama, ija su tela izraena od ojaanih plastinih

vlakana, je doputen samo, ako su ispunjeni sledei uslovi:
(a) Materije su svrstane u Klase 3, 5.1, 6.1, 6.2, 8 ili 9;
(b) Maksimalni pritisak pare (apsolutni pritisak) na 50C ne sme da prekorai 110 kPa
(1,1 bar);
(c) Transport materije u metalnim cisternama je prema 4.3.2.1.1 izriito doputen;
(d)
4.4.2
4.4.2.1
4.4.2.2
4.4.2.3
Proraunski pritisak naveden za ovu materiju u delu 2 kda cisterne u rubrici

(12), Tabele A, Poglavlja 3.2, nije vii od 4 bar (vidi i 4.3.4.1.1) i
(e) Cisterna odgovara odredbama Poglavlja 6.9, koje vae za transport ove materije.
Upotreba
Vae odredbe u 4.3.2.1.5 do 4.3.2.2.4, 4.3.2.3.3 do 4.3.2.3.6, 4.3.2.4.1 i 4.3.2.4.2 kao i u
4.3.4.1. i 4.3.4.2.
Temperatura materije koja se transportuje u trenutku punjenja ne sme da premai
najveu dozvoljenu radnu temperaturu koja je navedena na tablici cisterne prema
odeljku 6.9.6.
Posebne odredbe (TU) odeljka 4.3.5, koje su navedene u koloni (13), Tabele A,
Poglavlja 3.2, vae, ukoliko je potrebno da se primene i za transport u metalnim
cisternama.
1880
Poglavlje 4.5
Upotreba i nain rada vakuum cisterni za otpatke
4.5.1
4.5.1.1
4.5.2
4.5.2.1
4.5.2.2
4.5.2.3
4.5.2.4
Napomena: Za prenosive cisterne i gasne kontejnere sa vie elemenata (MEGC) vidi

Poglavlje 4.2; za fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontane cisterne,
kontejner cisterne i zamenjive cisterne, ija su tela izraena od metalnih
materijala, kao i za baterijska vozila i gasne kontejnere sa vie elemenata
(MEGC) osim UN MEGC vidi Poglavlje 4.3; za cisterne od ojaanih
plastinih vlakana vidi Poglavlje 4.4
Upotreba
Otpaci, koji se sastoje od materija Klase 3, 4.1, 5.1, 6.1, 6,2, 8 ili 9, smeju se
transportovati u vakuum cisternama za otpatke prema Poglavlju 6.10, ako odredbe
Poglavlja 4.3 dozvoljavaju transport u fiksiranim cisternama, demontanim cisternama,
kontejner cisternama ili zamenjivim cisternama.
Materije, kojima je u rubrici (12), Tabele A, Poglavlja 3.2 dodeljen kd cisterne L4BH ili
neki drugi kd koji je dozvoljen prema hijerarhiji u 4.3.4.1.2, smeju se transportovati u
vakuum cisternama za otpatke, koje imaju slova "A" ili "B" na treem mestu u kdu
cisterne koji je naveden pod brojem 9.5 u Sertifikatu o ispravnosti vozila za transport
opasnog tereta prema 9.1.3.5..
Nain rada
Odredbe Poglavlja 4.3 sa izuzetkom onih u 4.3.2.2.4 i 4.3.2.3.3 vae za transport u
vakuum cisternama za otpatke i dopunjeni su oderdbama u 4.5.2.2 do 4.5.2.4.
Punjenje vakuum cisterni za otpatke tenim materijama, koje su klasifikovane kao
zapaljive, mora se vriti preko dovoda koji se nalazi u donjem delu cisterne. Moraju se
preduzeti mere za smanjenje stvaranja raspravanja u vidu magle na najmanju meru.
Ako se zapaljive tene materije sa takom paljenja ispod 23C prazne pod pritiskom
vazduha, najvei dozvoljeni pritisak iznosi 100 kPa (1 bar).
Upotreba cisterni, koje su opremljene unutranjim potisnim klipom koji slui kao zid
komore, dozvoljena je samo ako materije koje se nalaze sa obe strane zida (potisnog
klipa) ne mogu opasno meu sobom da reaguju (vidi 4.3.2.3.6).
1881
DEO 5
Procedure za otpremu
1882
Poglavlje 5.1
Opte odredbe
5.1.1
Oblast primene i opte odredbe
5.1.2
Ovaj deo sadri odredbe za otpremu opasnog tereta koji se odnose na obeleavanje,
olistavanje i dokumentaciju, a u datom sluaju i na odobrenje za otpremu i prethodno
obavetavanje.
Upotreba sabirne ambalae
5.1.2.1
(a) Sabirna amabalaa mora

(i)
(ii)
da bude obeleena nazivom SABIRNA AMBALAA i

da bude obeleena UN brojem ispred kojeg se nalaze slova UN i olistana
kako se zahteva za komade za otpremu u 5.2.2, za svaki pojedinani opasni
teret sadran u sabirnoj ambalai,
osim ako su obeleja i reprezentativne listice opasnosti za sve opasne terete
sadrane u sabirnoj ambalai ostale vidljive. Ako je za razne komade za otpremu
propisano jedno te isto obeleje ili jedna te ista listica opasnosti, ovo obeleje ili ova
listica opasnosti mora da se stavi samo jednom.
Obeleje sa nazivom SABIRNA AMBALAA, koje mora da bude dobro vidljivo i
itljivo, mora da bude navedeno na slubenom jeziku zemlje porekla, ako taj jezik
nije nemaki, engleski ili francuski, i na nemakom, engleskom ili francuskom
jeziku, ukoliko sporazumima izmeu drava kojih se dotie transport nije drugaije
propisano.
(b) Usmeravajue strele prikazane u 5.2.1.9 moraju biti stavljene na dve suprotne
strane sledee sabirne ambalae:
(i)
sabirna ambalaa sa komadima za otpremu koji se obeleavaju u skladu sa

5.2.1.9.1, osim ako je obeleje ostalo vidljivo, i
sabirna ambalaa koja sadri tene materije u komadima za otpremu koji u

skladu sa 5.2.1.9.2 ne moraju da se obeleavaju, osim ako su zatvarai ostali
vidljivi.
Svaki komad za otpremu sa opasnim teretom koji je sadran u sabirnoj ambalai mora
da bude u skladu sa svim odredbama ADR koje se primenjuju. Prevdiena funkcija
svakog komada za otpremu ne sme da bude ugroena sabirnom ambalaom.
Svaki komad za otpremu na kome se nalaze znakovi usmeravanja opisani u 5.2.1.9 i
koji je stavljen u sabirnu ambalau ili u veliku ambalau, mora da bude usmeren u
skladu sa ovim obelejima.
Zabrane zajednikog tovarenja vae i za ovy sabirnu ambalay.
(ii)
5.1.2.2
5.1.2.3
5.1.2.4
5.1.3
Neoiena prazna ambalaa (ukljuujui IBC i veliku ambalau), prazne cisterne,

prazna vozila i prazne kontejnere za teret u rasutom stanju
5.1.3.1
5.1.4
Neoiena, od gasova ili otrova neosloboena prazna ambalaa (ukljuujui IBC i

veliku ambalau), prazne cisterne (ukljuujui vozila-cisterne, baterijska vozila,
demontane cisterne, prenosive cisterne, kontejner-cisterne i MEGC), kao i prazna
vozila i prazni kontejneri za teret u rasutom stanju koji su sadrali opasne terete
pojedinih klasa izuzev Klase 7, moraju biti obeleeni istim obelejima i listicama
opasnosti kao i u punom stanju.
Napomena: U vezi sa dokumentacijom vidi poglavlje 5.4.
Cisterne i IBC koja se koriste za transport radioaktivnih materija ne smeju se koristiti za
2
skladitenje ili transport drugog tereta, osim ako su dekontaminirana ispod 0,4 Bq/cm
2
za beta i gama ozraivae kao i za alfa ozraivae slabe toksinosti, i ispod 0,04 Bq/cm
za sve druge alfa ozraivae.
Zajedniko pakovanje
5.1.5
Ako se u istu spoljnu ambalau zajedno pakuju dva ili vie opasna tereta, komad za
otpremu mora biti obeleen i olistan, kao to se zahteva, za svaku materiju ili predmet.
Ako je jedna te ista listica opasnosti propisana za razliite terete, ona se mora staviti
samo jednom.
Opte odredbe za Klasu 7
5.1.5.1
Zahtevi o kojima treba voditi rauna pre transporta
5.1.3.2
1883
5.1.5.1.1
Zahtevi koji treba da budu ispunjeni pre prvog transporta komada za otpremu
5.1.5.1.2
Pre prvog transporta komada za otpremu treba da budu ispunjeni sledei zahtevi:
(a) Ako proraunski pritisak zaptivene ambalae prelazi 35 kPa (natpritisak), treba
osigurati da zaptivena ambalaa svakog komada za otpremu, u odnosu na
ouvanje neoteenog stanja pod tim pritiskom, odgovara odobrenom tipu.
(b) Za svaki komad za otpremu tipa B(U), tipa B(M) i tipa C i za svaki komad za
otpremu koji sadri fisione materije treba osigurati da se delotvornost zatite i
zaptivene ambalae a, ukoliko je potrebno, i osobine prenosa toplote i delotvornost
sistema izolacije nalaze u granicama koje su primenljive ili koje su utvrene za
odobreni tip.
(c) Za komade za otpremu koji sadre fisione materije i u koje su neutronski otrovi
izriito ukljueni kao sastavni delovi komada za otpremu, da bi se ispunili propisi iz
6.4.11.1, treba sprovesti kontrole radi utvrivanja postojanja i distribucije tih
neutronskih otrova.
Propisi koji treba da budu ispunjeni pre svakog transporta komada za otpremu
Pre svakog transporta komada za otpremu treba da budu ispunjeni sledei propisi:
(a) Za svaki komad za otpremu treba osigurati da su ispunjeni svi zahtevi navedeni u
odgovarajuim odredbama ADR .
(b) Treba osigurati da su ureaji za dizanje tereta koji ne ispunjavaju zahteve iz 6.4.2.2
uklonjeni u skladu sa 6.4.2.3 ili na drugi nain onesposobljeni za dizanje komada za
otpremu.
(c) Za svaki komad za otpremu za koji je potrebno odobrenje/dozvola nadlenog
organa, treba osigurati da su ispunjeni svi zahtevi utvreni dozvolama.
5.1.5.2
(d) Svaki komad za otpremu tipa B(U), tipa B(M) i tipa C treba zbrinuti sve dok se
priblino ne uspostavi stanje ravnotee koje dokazuje usklaenost sa zahtevima o
temperaturi i pritisku, ukoliko unilateralno nije data dozvola za izuzimanje od ovih
propisa.
(e) Za svaki komad za otpremu tipa B(U), tipa B(M) i tipa C kontrolom i/ili
odgovarajuim ispitivanjima treba osigurati da su svi zatvarai, ventili i drugi otvori
zaptivene ambalae, kroz koje bi radioaktivni sadraj mogao da se oslobodi,
pravilno zatvoreni i, u datom sluaju, zaptiveni, na nain za koji je pruen dokaz o
usklaenosti sa zahtevima iz 6.4.8.8.
(f) Za svaki poseban oblik radioaktivne materije treba osigurati da su ispunjeni svi
zahtevi navedeni u dozvoli i odgovarajui zahtevi ADR .
(g) Za komade za otpremu koji sadre fisione materije treba sprovesti merenje
navedeno u 6.4.11.4 (b) i ispitivanja navedena u 6.4.11.7 za pruanje dokaza o
zatvaranju svakog komada za otpremu.
(h) Za svaku slabo disperzivnu radioaktivnu materiju treba osigurati da su ispunjeni svi
zahtevi utvreni dozvolom i odgovarajui zahtevi ADR .
Odobrenje za transport i obavetavanje
5.1.5.2.1
Opte odredbe
5.1.5.2.2
Pored dozvole za tip komada za otpremu opisane u poglavlju 6.4 potrebno je, pod
odreenim okolnostima, i multilateralno odobrenje za transport (5.1.5.2.2 i 5.1.5.2.3).
Pod odreenim okolnostima potrebno je i da se nadleni organi obaveste o transportu
(stav 5.1.5.2.4).
Odobrenje za transport
Multilateralno odobrenje potrebno je za:
(a) transport komada za otpremu tipa B(M) koji ne odgovaraju propisima iz 6.4.7.5 ili
koji su projektovani za kontrolisano povremeno isputanje vazduha;
(b) transport komada za otpremu tipa B(M) sa radioaktivnim materijama ija je
aktivnost vea od 3000 A1, ili eventualno 3000 A2 ili 1000 TBq, u zavisnosti od toga
koja je vrednost nia;
(c) transport komada za otpremu sa fisionim materijama, ako je zbir pokazatelja
kritine bezbednosti komada za otpremu u jednom vozilu ili u jednom kontejneru
vei od 50.
Nadleni organ moe posebnom odredbom u svojoj dozvoli za tip komada za otpremu
(vidi 5.1.5.3.1) da odobri transport u svojoj dravi ili kroz svoju dravu bez odobrenja za
transport.
1884
5.1.5.2.3
Odobrenje za transport putem posebnog sporazuma
5.1.5.2.4
Nadleni organ moe da propie odredbe po kojima neka poiljka, koja ne ispunjava
sve primenljive zahteve ADR, moe da se transportuje na osnovu posebnog sporazuma
(vidi 1.7.4).
Obavetavanje
Obavetavanje nadlenog organa propisano je u sledeim sluajevima:
(a) Pre prvog transporta komada za otpremu za koji je potrebno odobrenje nadlenog
organa, poiljalac mora da osigura da su kopije svih odgovarajuih isprava koje su
neophodne za tip komada za otpremu dostavljene nadlenim organima svih drava
kroz ili u koje se poiljka transportuje. Poiljalac ne mora da eka potvrdu
nadlenog organa, a nadleni organ nije obavezan da izda potvrdu o prijemu za
odobrenje.
(b) Za svaki od sledeih tipova poiljki:
(i)
komadi za otpremu tipa C sa radioaktivnim materijama sa aktivnou od
preko 3000 A1, ili eventualno 3000 A2 ili 1000 TBq, u zavisnosti od toga koja
je vrednost nia;
(ii) komadi za otpremu tipa B(U) sa radioaktivnim materijama sa aktivnou od
preko 3000 A1, ili eventualno 3000 A2 ili 1000 TBq, u zavisnosti od toga koja
je vrednost nia;
5.1.5.3
5.1.5.3.1
(iii) komadi za otpremu tipa B(M);

(iv) transport na osnovu posebnog sporazuma;
Poiljalac mora da obavesti nadleni organ svake drave kroz ili u koju poiljka
treba da bude transportovana. Ovo obavetenje mora da bude u posedu svakog
nadlenog organa pre poetka transporta, po mogustvu najmanje 7 dana unapred.
(c) Poiljalac ne mora da alje posebno obavetenje, ako su traene informacije
ukljuene u zahtev za izdavanje odobrenja za transport.
(d) Obavetenje o otpremi mora da sadri:
(i)
dovoljno podataka koji omoguavaju identifikaciju komada za otpremu,
ukljuujui sve odnosne brojeve isprava i identifikaciona obeleja;
(ii) podatke o datumu otpreme, oekivanom datumu prispea i predvienom
transportnom putu;
(iii) naziv (nazive) radioaktivne materije (radioaktivnih materija) ili nuklida;
(iv) opis fizikog i hemijskog oblika radioaktivnih materija ili podatak o tome da se
radi o radioaktivnim materijama u posebnom obliku ili o slabo disperzivnim
radioaktivnim materijama, i
(v) najveu aktivnost radioaktivnog sadraja za vreme transporta izraenu u
bekerelima (Bq), sa pripadajuim prefiksom SI (vidi 1.2.2.1). Kod fisionih
materija umesto aktivnosti moe da se navede masa fisionih materija u
gramima (g) ili u viestrukim jedinicama.
Dozvola/odobrenje od strane nadlenog organa
Dozvola/odobrenje od strane nadlenog organa potrebna je za:
(a) tip
(i)
radioaktivnih materija u posebnom obliku;
(ii) slabo disperzivnih radioaktivnih materija;
(iii)
(iv)
komada za otpremu koji sadre najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida;

svih komada za otpremu koji sadre fisione materije, ukoliko nisu izuzeti
prema 6.4.11.2;
(v) komada za otpremu tipa B(U) i komada za otpremu tipa B(M);
(vi) komada za otpremu tipa C;
(b) posebne sporazume;
(c) odreene transporte (vidi 5.1.5.2.2).
Dozvolom/odobrenjem se potvruje da su ispunjeni zahtevi koji se primenjuju; kod
dozvola za tip komada za otpremu u dozvoli za tip dodeljuje se identifikaciono obeleje.
Dozvola za uzorak komada za otpremu i odobrenje za transport smeju biti obuhvaeni
jednom ispravom.
Dozvole i zahtevi za izdavanje dozvole moraju odgovarati propisima iz 6.4.23.
1885
5.1.5.3.2
5.1.5.3.3
Poiljalac treba da poseduje kopije svake potrebne isprave. Poiljalac mora imati i
kopiju uputstava za pravilno zatvaranje komada za otpremu i druge pripreme za
otpremu, pre nego to pristupi transportu u skladu sa propisima ovih isprava.
Za uzorke komada za otpremu za koje nije potrebna isprava nadlenog organa
poiljalac mora na zahtev, radi provere od strane nadlenog organa, da stavi na
raspolaganje dokumentaciju kojom se dokazuje da je uzorak komada za otpremu u
skladu sa svim propisima koji se primenjuju.
5.1.5.4
Pregled zahteva koji se odnose na dozvolu/odobrenje i prethodno obavetavanje

Napomena 1: Pre prvog transporta komada za otpremu za koji je potrebna dozvola
nadlenog organa za uzorak komada za otpremu poiljalac mora da osigura da je jedna
kopija dozvole nadlenog organa za uzorak komada za otpremu dostavljena nadlenom
organu svake drave kroz koju poiljka treba da proe [vidi stav 5.1.5.2.4 (a)].
Napomena 2: Obavetavanje je neophodno, ako je sadraj vei od 3 h 103 A1 ili 3 h
103 A2 ili 1000 TBq [vidi stav 5.1.5.2.4 (b)].
Napomena 3: Multilateralno odobrenje za transport je neophodno, ako je sadraj vei
3
3
od 3 h 10 A1 ili 3 h 10 A2 ili 1000 TBq, ili ako je dozvoljeno povremeno kontrolisano
rastereenje od pritiska [vidi 5.1.5.2.).
Napomena 4: Za dozvolu i prethodno obavetavanje vidi propise za komad za
otpremu koji se koristi za transport ovih materija.
Predmet
Proraun nenavedenih vrednosti A1 i

A2
Izuzeti komadi za otpremu
- uzorak komada za otpremu
- transport
b)
Materije
LSA
i
predmeti
b)
SCO /industrijski komadi za otpremu
tipa 1, 2 ili 3, nefisioni i fisioni, izuzeti
- transport
Komadi za otpremu tipa Ab), nefisioni i
fisioni, izuzeti
- transport
b)
Komadi za otpremu tipa B(U) ,
nefisioni i fisioni, izuzeti
- transport
b)
Komadi za otpremu tipa B(M) ,
nefisioni i fisioni, izuzeti
- transport
Komadi za otpremu tipa Cb), nefisioni i
fisioni, izuzeti
- transport
Komadi za otpremu sa fisionim
materijama
- transport:
zbir pokazatelja kritine bezbednosti
nije vei od 50
zbir pokazatelja kritine bezbednosti
je vei od 50
UN
Broj
2908,
2909,
2910,
2911
2912,
2913,
3321,
3322
Potrebna
dozvola/odobrenje
nadlenog organa
Zemlja
Drave
porekla
kojih se
a)
dotie
da
da
Obavetavanje
nadlenih organa
zemlje porekla i
drava kojih se
dotie pre svakog
transporta od
a)
strane poiljaoca
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
2915,
3332
ne
ne
ne
ne
ne
ne
2916
da
ne
ne
ne
vidi napomenu 1
vidi napomenu 2
2917
da
vidi nap.
3
da
vidi nap.
3
ne
da
3323
da
ne
2977,
3324,
3325,
3326,
3327,
3328,
3329,
3330,
Uput
ne
ne
c)
da
d)
ne
da
ne
1886
vidi napomenu 1
vidi napomenu 2
c)
ne
d)
vidi napomenu 2
5.1.5.2.4 b),
5.1.5.3.1 a),
6.4.22.2
5.1.5.2.4 b),
5.1.5.3.1 a),
5.1.5.2.2,
6.4.22.3
5.1.5.2.4 b),
5.1.5.3.1 a),
6.4.22.2
5.1.5.3.1 a),
5.1.5.2.2,
6.4.22.4
6.4.22.5
3331,
3333
Radioaktivne materije u posebnom
obliku
- tip
- transport
Slabo
disperzivne
materije
- tip
- transport
Poseban sporazum
- transport
Dozvoljeni uzorci komada za otpremu
koji podleu prelaznim propisima
b)
c)
d)
da
vidi nap.
4
da
ne
vidi nap.
4
vidi napomenu 2
ne
vidi napomenu 4
radioaktivne
Komadi za otpremu koji sadre

najmanje 0,1 kg
uranijumheksafluorida
- tip
- transport
a)
vidi
nap. 4
da
1.6.6.3,
5.1.5.3.1 a),
6.4.22.5
5.1.5.3.1 a),
6.4.22.3
vidi
nap. 4
da
vidi nap.
4
ne
vidi nap.
4
ne
vidi napomenu 4
5.1.5.3.1 a),
6.4.22.1
vidi
nap. 4
2919,
3331
da
vidi nap.
4
ne
vidi nap.
4
ne
vidi napomenu 4
da
da
da
vidi 1.6.6
vidi
1.6.6
vidi napomenu 1
1.7.4.2,
5.1.5.3.1 b)
5.1.5.2.4 b)
1.6.6.1,
1.6.6.2,
5.1.5.2.4 b),
5.1.5.3.1 a),
5.1.5.2.2
Drave iz kojih, preko kojih ili u koje se poiljka transportuje.

Ako se radioaktivni sadraj sastoji od fisionih materija koje nisu izuzete od propisa za komade za
otpremu koji sadre fisione materije, primenjuju se propisi za komade za otpremu koji sadre fisione
materije (vidi 6.4.11).
Za uzorke komada za otpremu za fisione materije moe da bude potrebno i odobrenje prema nekoj
drugoj taki tabele.
Za transport moe, meutim, da bude potrebno odobrenje prema nekoj drugoj taki tabele.
1887
Poglavlje 5.2
Obeleavanje i olistavanje
5.2.1
5.2.1.1
5.2.1.2
Obeleavanje komada za otpremu

Napomena: U vezi sa obeleavanjem koje se odnosi na konstrukciju, ispitivanje i
odobrenje za ambalau, veliku ambalau, posude sa gasom i IBC vidi Deo
6.
Ukoliko ADR nije drukije propisano, svaki komad za otpremu treba da bude jasno i
trajno obeleen UN brojem tereta koji sadri, ispred kojeg se nalaze slova UN. Kod
neupakovanih predmeta obeleje se stavlja na predmet, njegovo podnoje ili njegove
ureaje za rukovanje, skladitenje ili zatvaranje.
Sva obeleja propisana ovim poglavljem moraju:
(a) da budu dobro vidljiva i itljiva,
(b) da podnose atmosferske uticaje bez znaajnog oteenja u pogledu svog dejstva.
5.2.1.3
Ambalaa za spasavanje treba dodatno da bude oznaena obelejem SPASAVANjE.
5.2.1.4
5.2.1.5
IBC ambalaa sa zapreminom od preko 450 litara i velika ambalaa moraju imati
obeleja na dve suprotne strane.
Dodatne odredbe za teret Klase 1
5.2.1.6
Komadi za otpremu sa teretom Klase 1 moraju biti dodatno obeleeni odgovarajuim

zvaninim nazivom za transport odreenim u skladu sa 3.1.2. Ovo obeleje mora da
bude dobro itljivo i neizbrisivo navedeno na jednom od slubenih jezika zemlje porekla,
ako taj jezik nije engleski, francuski ili nemaki, osim toga i na engleskom, francuskom
ili nemakom jeziku, ukoliko sporazumima izmeu drava kojih se dotie transport nije
drukije propisano.
Dodatne odredbe za gasove Klase 2
5.2.1.7
Na posudama koje mogu da se dopunjavaju mora biti itljivo i trajno naveden:

(a) UN broj i zvanini naziv za transport gasa ili smee gasova odreeno u skladu sa
3.1.2;
kod gasova koji su svrstani pod naziv n.d.n., dodatno uz UN broj mora biti naveden
1
samo tehniki naziv gasa;
kod smea gasova nije potrebno navoditi vie od dve komponente koje su
merodavne za opasnosti;
(b) za sabijene gasove koji se pune po masi i za gasove pretvorene u teno stanje, ili
maksimalno dozvoljena masa punjenja i sopstvena masa posude, ukljuujui
delove opreme postavljene u trenutku punjenja, ili ukupna masa;
(c) datum (godina) sledeeg periodinog ispitivanja.
Ovi podaci smeju biti ili utisnuti, ili navedeni na trajnoj tablici ili listici privrenoj na
posudu, ili na prianjajuem i jasno vidljivom obeleju nanetom npr. lakiranjem ili nekim
drugim, jednako efikasnim postupkom.
Napomena:
1. Vidi i 6.2.1.7
2. Za posude koje se ne mogu dopunjavati vidi 6.2.1.8.
Posebne odredbe za obeleavanje Klase 7
5.2.1.7.1
5.2.1.7.2
Svaki komad za otpremu treba na spoljanjoj strani ambalae da bude itljivo i trajno
obeleen identifikacijom poiljaoca i/ili primaoca.
Sem izuzetih komada za otpremu, svaki komad za otpremu treba na spoljanjoj strani
ambalae da bude potpuno itljivo i trajno obeleen UN brojem ispred kojeg se nalaze
Umesto tehnikog naziva dozvoljeno je korienje jednog od sledeih naziva:

- za UN 1078 gas kao sredstvo za hlaenje, n.d.n.: smea F1, smea F2, smea F3;
- za UN 1060 metilacetilen i propadien, smea, stabilizovana: smea P1, smea P2;
- za UN 1965 ugljovodonini gas, smea, prevedena u teno stanje, n.d.m.n.: smea A ili butan,
smea A 01 ili butan, smea A 02 ili butan, smea A 0 ili butan, smea A 1, smea B 1, smea B 2,
smea B, smea C ili propan;
- za UN 1010 butadien, stabilizovan: buta-1,2-dien, stabilizovan, buta-1,3-dien, stabilizovan.
1888
5.2.1.7.3
5.2.1.7.4
5.2.1.7.5
5.2.1.7.6
5.2.1.7.7
5.2.1.7.8
slova UN, kao i zvaninim nazivom za transport. Za izuzete komade za otpremu

potrebno je samo navoenje UN broja ispred kojeg se nalaze slova UN.
Svaki komad za otpremu sa ukupnom masom od preko 50 kg treba na spoljanjnoj
strani ambalae da bude potpuno itljivo i trajno obeleen podatkom o dozvoljenoj bruto
masi.
Svaki komad za otpremu koji
(a) odgovara uzorku komada za otpremu tipa IP-1, uzorku komada za otpremu tipa IP2 ili uzorku komada za otpremu tipa IP-3 treba na spoljanjoj strani ambalae da
bude potpuno itljivo i trajno obeleen podatkom TIP IP-1, TIP IP-2 odnosno
TIP IP-3;
(b) odgovara uzorku komada za otpremu tipa A treba na spoljanjoj strani ambalae
da bude potpuno itljivo i trajno obeleen podatkom TIP A;
(c) odgovara uzorku komada za otpremu tipa IP-2 ili uzorku komada za otpremu tipa
IP-3 ili uzorku komada za otpremu tipa A treba na spoljanjoj strani ambalae da
bude potpuno itljivo i trajno obeleen meunarodnim registracionim kodom za
2
vozilo (VRI kod) zemlje porekla tipa komada za otpremu i imenom prozvoaa ili
drugim identifikacijama ambalae utvrenim od strane nadlenog organa zemlje
porekla tipa komada za otpremu.
Svaki komad za otpremu koji odgovara tipu komada za otpremu dozvoljenom od strane
nadlenog organa treba na spoljanjoj strani ambalae da bude potpuno itljivo i trajno
obeleen sledeim podacima:
(a) identifikacionom oznakom koje je ovom tipu komada za otpremu dodelio nadleni
organ;
(b) serijskim brojem koji omoguava jedinstvenu identifikaciju svakoj pojedinanoj
ambalai koja odgovara ovom tipu komada za otpremu;
(c) TIP B(U) ili TIP B(M) kod uzorka komada za otpremu tipa B(U) ili tipa B(M) i
(d) TIP C kod uzorka komada za otpremu tipa C.
Svaki komad za otpremu koji odgovara uzorku komada za otpremu tipa B(U), tipa B(M)
ili tipa C treba na spoljnoj strani spoljane posude, otporne na vatru i vodu, da bude
obeleen dole prikazanim simbolom zraenja putem presovanja, utiskivanja ili nekim
drugim postupkom otpornim na vatru i vodu.
Osnovni trolisni simbol. Za proporcije vai

unutranji krug radijusa H.
H mora da iznosi najmanje 4 mm.
Ako su materije LSA-I ili SCO-I sadrane u posudama ili materijalima za pakovanje i
ako se transportuju uz iskljuivu upotrebu u skladu sa 4.1.9.2.3, spoljna strana ovih
posuda ili materijala za pakovanje sme da nosi obeleje RADIOAKTIVE LSA-I
odnosno RADIOACTIVE SCO-I.
Pri meunarodnom transportu komada za otpremu za koje je potrebno odobrenje za tip
ili transport od strane nadlenog organa i za koje u razliitim dotinim dravama vae
razliiti tipovi odobrenja, obeleavanje mora da bude izvreno u skladu sa dozvolom
izdatom u zemlji porekla tipa komada za otpremu.
Oznaka za motorna vozila u meunarodnom saobraaju propisana Bekom konvencijom o drumskom

saobraaju (1968. godine).
1889
5.2.1.8
(Rezervisano)
5.2.1.9
Usmeravajue strele
5.2.1.9.1
Ukoliko stavom 5.2.1.9.2 nije drukije propisano,

- kombinovana ambalaa sa unutranjom ambalaom koja sadri tene materije,
- pojedinana ambalaa koja je opremljena ureajima za ventilaciju i
- kriogeni rezervoari za transport duboko rashlaenih tenih gasova,
moraju da budu itljivo obeleeni usmeravajuim strelama za poloaj komada za
otpremu koje su sline donjoj ilustraciji ili koje odgovaraju specifikacijama norme ISO
780:1985. Usmeravajue strele moraju da budu stavljene na dve suprotne vertikalne
strane komada za otpremu, pri emu su strele usmerene prema gore. One moraju da
budu pravougaone i, srazmerno veliini komada za otpremu, dovoljno velike da bi bile
jasno vidljive. Pravougaoni okvir oko strela je izborni.
Dve crne ili crvene strele

na beloj ili na odgovarajuoj kontrastnoj osnovi. Pravougaoni okvir je opcionalan
5.2.1.9.2
5.2.2
Usmeravajue strele nisu potrebne za komade za otpremu sa:

(a) posudama pod pritiskom, osim zatvorenih kriogenih rezervoara;
(b) opasnim teretom u unutranjoj ambalai sa zapreminom od najvie 120 ml koja je
opremljena dovoljnom koliinom apsorbujueg materijala za upijanje celokupnog
tenog sadraja izmeu unutranje i spoljanje ambalae;
(c) zaraznim materijama Klase 6.2 u primarnim posudama sa zapreminom od najvie
50 ml;
(d) radioaktvinim materijama Klase 7 u komadima za otpremu tipa IP-2, tipa IP-3, tipa
A, tipa B(U), tipa B(M) ili tipa C, ili
(e) predmetima koji su u svakom poloaju zaptiveni (npr. alkohol ili iva u
termometrima, aerosol pakovanja, itd.).
Na komad za otpremu koji je obeleen u skladu sa ovim pododeljkom nije dozvoljeno
stavljati strele u bilo koje druge svrhe osim za pruanje podatka o pravilnom poloaju
komada za otpremu.
Olistavanje komada za otpremu
5.2.2.1
Odredbe koje se odnose na olistavanje
5.2.2.1.1
Za svaki predmet ili materiju koji se navode u tabeli A, poglavlja 3.2 treba staviti listice
opasnosti navedene u koloni 5, ukoliko posebnim odredbama u koloni 6 nije drugaije
predvieno.
Umesto listica opasnosti smeju se staviti i neizbrisive oznake opasnosti koje u
potpunosti odgovaraju propisanim obrascima.
(Rezervisano)
5.2.1.9.3
5.2.2.1.2
5.2.2.1.3
5.2.2.1.5
5.2.2.1.6
Pored predvienog u 5.2.2.2.1.2, svaka listica opasnosti mora:

(a) da bude stavljena na istu povrinu komada za otpremu, ukoliko to dozvoljavaju
dimenzije komada za otpremu; kod komada za otpremu sa teretom Klase 1 i 7, one
moraju da budu stavljene u blizini obeleja sa zvaninim nazivom za transport;
(b) da bude tako stavljena na komad za otpremu da ne budu prekrivene niti skrivene
nekim delom ambalae, nekim delom postavljenim na ambalau, nekom drugom
listicom opasnosti ili nekim obelejem;
1890
5.2.2.1.7
5.2.2.1.8
5.2.2.1.9
5.2.2.1.10
5.2.2.1.11
5.2.2.1.11.1
5.2.2.1.11.2
(c) da bude stavljena blizu jedna pored druge, ako je propisano vie od jedne listice
opasnosti.
Ako je oblik komada za otpremu suvie nepravilan ili ako je komad za otpremu suvie
mali, tako da listica opasnosti ne moe na zadovoljavajui nain da se stavi na njega,
ona sme da se privrsti na komad za otpremu pomou kanapa ili nekog drugog
pogodnog sredstva.
IBC ambalaa sa zapreminom od preko 450 litara i velika ambalaa olistavaju se
listicama opasnosti na dve suprotne strane.
(Rezervisano)
Posebni odredbe koje se odnose na olistavanje samoreagujuih materija i
organskih peroksida
(a) Listica opasnosti prema obrascu 4.1 takoe pokazuje da proizvod moe da bude
zapaljiv, tako da listica opasnosti prema obrascu 3 nije neophodna. Za
samoreagujue materije tipa B treba dodatno staviti listicu opasnosti prema
obrascu 1, osim ako je nadleni organ dozvolio da se kod odreene ambalae
moe odustati od ove listice, zato to su rezultati ispitivanja pokazali da se
samoreagujue materije u takvoj ambalai ne ponaa eksplozivno.
(b) Listica opasnosti prema obrascu 5.2 takoe pokazuje da proizvod moe da bude
zapaljiv, tako da listica opasnosti prema obrascu 3 nije neophodna. Dodatno treba
staviti sledee listice opasnosti:
(i)
kod organskih peroksida tipa B listicu opasnosti prema obrascu 1, osim ako je
nadleni organ dozvolio da se kod odreene ambalae moe odustati od ove
listice, zato to su rezultati ispitivanja pokazali da se organski peroksid u
takvoj ambalai ne ponaa eksplozivno;
(ii) listicu opasnosti prema obrascu 8, ako materija odgovara kriterijumima za
ambalanu grupu I ili II klase 8.
Za taksativno navedene samoreagujue materije i organske perokside, listice opasnosti
koje treba staviti navedene su u spisku iz 2.2.41.4 odnosno 2.2.52.4.
Posebni odredbe koje se odnose na olistavanje komada za otpremu sa zaraznim
materijama
Dodatno uz listicu opasnosti prema obrascu 6.2, komadi za otpremu sa zaraznim
materijama moraju biti olistani svim ostalim listicama opasnosti koje su neophodne na
osnovu svojstava sadraja.
Posebni odredbe koje se odnose na olistavanje radioaktivnih materija
Izuzev kakao je predvieno za velike kontejnere i cisterne u skladu sa 5.3.1.1.3, svi
komadi za otpremu, sabirna ambalaa i kontejneri koji sadre radioaktivne materije
moraju, u skladu sa svojom kategorijom, da budu olistani sa najmanje dve listice
opasnosti prema obrascima 7A, 7B i 7C (vidi stav 2.2.7.8.4). Listice se stavljaju spolja
na dve suprotne strane komada za otpremu ili na sve etiri strane kontejnera. Svaka
sabirna ambalaa sa radioaktivnim materijama mora na spoljanjoj strani da bude
olistana sa najmanje dve listice na suprotnim stranama dodatne ambalae. Svi komadi
za otpremu, sabirna ambalaa i kontejneri sa fisionim materijama, osim fisionih materija
koje su izuzete u skladu sa propisima iz 6.4.11.2, moraju dodatno da budu olistani
listicama opasnosti prema obrascu 7E; ukoliko je potrebno, ove listice se stavljaju
direktno pored listica za radioaktivne materije. Listice ne smeju da prekrivaju obeleja
navedena u 5.2.1. Listice koje se ne odnose na sadraj treba odstraniti ili prekriti.
Svaku listicu opasnosti prema obrascima 7A, 7B i 7C treba dopuniti sledeim podacima:
(a) Sadraj:
(i)
Osim kod materija LSA-I, potrebno je navesti naziv (nazive) radionuklida
prema tabeli 2.2.7.7.2.1 sa tamo navedenim simbolima. Za smee
radionuklida treba navesti nuklide sa najrestriktivnijom vrednou, ukoliko
raspoloivi prostor u redu to doputa. Grupa LSA ili SCO unosi se iza naziva
radionuklida. U tu svrhu koriste se nazivi LSA-II, LSA-III, SCO-I i
SCO-II.
(ii) Za materije LSA-I dovoljan je naziv LSA-I; naziv radionuklida nije
neophodan.
(b) Aktivnost:Maksimalna aktivnost radioaktivnog sadraja u toku transporta izraava
se u bekerelima (Bq) sa odgovarajuim prefiksom SI (vidi 1.2.2.1). Kod fisionih
materija, masa fisionih materija moe da bude navedena u gramima (g) ili u
viestrukim jedinicama umesto aktivnosti.
1891
5.2.2.1.11.3
5.2.2.1.11.4
5.2.2.1.11.5
5.2.2.2
5.2.2.2.1
5.2.2.2.1.1
5.2.2.2.1.2
5.2.2.2.1.3
5.2.2.2.1.4
5.2.2.2.1.5
5.2.2.2.1.6
(c) Kod sabirne ambalae i kontejnera unosi za sadraj i aktivnost na listici

opasnosti moraju da odgovaraju podacima koji se zahtevaju pod a) i b), pri emu se
sabere ukupan sadraj sabirne ambalae ili kontejnera, od ega se izuzimaju listice
opasnosti sabirne ambalae ili kontejnera koji sadre zajedniki tovarene komade
za otpremu sa razliitim radionuklidima iji unos sme da glasi Vidi transportne
dokumente.
(d) Transportna oznaka: vidi stavove 2.2.7.6.1.1 i 2.2.7.6.1.2 (za kategoriju I-WHITE
unoenje transportne oznake nije neophodno).
Svaka listica opasnosti prema obrascu 7E mora biti dopunjena pokazateljem kritine
bezbednosti (CSI), kao to je naveden u odobrenju izdatom od strane nadlenog organa
za poseban sporazum ili u dozvoli za uzorak komada za otpremu.
Kod sabirne ambalae i kontejnera, pokazatelj kritine bezbednosti (CSI) koji je
naveden na listici opasnosti mora da sadri ukupan iznos za fisioni sadraj sabirne
ambalae ili kontejnera propisan stavom 5.2.2.1.11.3.
komada za otpremu ili transport od strane nadlenog organa i za koje u razliitim
dotinim dravama vae razliiti tipovi odobrenja, olistavanje mora da bude izvreno u
skladu sa dozvolom izdatom u zemlji porekla tipa komada za otpremu.
Odredbe koje se odnose na listice opasnosti
Listice opasnosti moraju da odgovaraju nie navedenim propisima, a u pogledu boje,
simbola i opteg oblika uzorcima listica opasnosti u stavu 5.2.2.2.2.
Napomena: U odreenim sluajevima listice opasnosti u stavu 5.2.2.2.2 prikazane su
sa isprekidanom spoljnom linijom u skladu sa stavom 5.2.2.2.1.1. Ona nije
neophodna, ako je listica opasnosti postavljena na pozadinu u kontrastnoj
boji.
Sve listice opasnosti moraju da budu u obliku kvadrata postavljenog pod uglom od 45
(oblik dijamanta) sa dimenzijama od najmanje 100 X 100 mm. One imaju liniju, koja
prolazi na odstojanju od 5 mm od ivice i koja je iste boje kao simbol. Listice opasnosti
moraju da budu postavljene na pozadinu u kontrastnoj boji, ili moraju da imaju ili
isprekidanu ili neprekidnu spoljnu graninu liniju. Ako to zahteva veliina komada za
otpremu, listice opasnosti smeju da budu manjih dimenzija, ukoliko ostanu jasno vidljive.
Boce za gasove Klase 2 smeju, ukoliko je to potrebno zbog njihovog oblika, poloaja i
sistema privrivanja u transportu, da budu olistane listicama opasnosti koje su
jednake listicama opasnosti opisanim u ovom odeljku, ali ije su dimenzije smanjene, u
skladu sa normom ISO 7225:1994 Gas cylinders - Precautionary labels (boce sa
gasom - nalepnice sa znakom upozorenja), kako bi mogle da budu stavljene na
necilindrini deo takvih boca (grli boce).
Bez obzira na odredbe 5.2.2.1.6, listice opasnosti se smeju preklapati do mere
propisane normom ISO 7225. Listice opasnosti za glavnu opasnost i brojevi svih listica
opasnosti moraju, meutim, da ostanu potpuno vidljivi, a simboli prepoznatljivi.
Neoiene prazne posude pod pritiskom za gasove Klase 2, smeju da se transportuju
sa zastarelim ili oteenim listicama opasnosti u svrhu ponovnog punjenja, odnosno
ispitivanja, i radi postavljanja nove listice opasnosti u skladu sa vaeim propisima ili
zbrinjavanja posude pod pritiskom.
Listice opasnosti podeljene su na dva dela. Sa izuzetkom podklasa 1.4, 1.5 i 1.6, gornja
polovina listica opasnosti rezervisana je iskljuivo za simbol, a donja polovina za tekst,
broj klase i eventualno slovo grupe kompatibilnosti.
Napomena: Za listice opasnosti Klasa 1, 2, 3, 5.1, 5.2, 7, 8 i 9 broj klase mora da se
nalazi u donjem uglu. Za listice opasnosti Klasa 4.1, 4.2 i 4.3 kao i klasa
6.1 i 6.2 u donjem uglu sme da se nalazi samo broj 4 odnosno 6 (vidi
5.2.2.2.2).
Sa izuzetkom podklasa 1.4, 1.5 i 1.6, kod listica opasnosti Klase 1 u donjoj polovini
naveden je broj podklase i grupa kompatibilnosti materije ili predmeta. Kod listica
opasnosti podklasa 1.4, 1.5 i 1.6 u gornjoj polovini naveden je broj podklase, a u donjoj
polovini slovo grupe kompatibilnosti.
Na listicama opasnosti, sa izuzetkom listica opasnosti Klase 7, eventualni tekst u
predelu ispod simbola (osim broja klase) sme da obuhvata samo fakultativne podatke o
vrsti opasnosti i merama opreza koje treba preduzeti prilikom rukovanja.
Simboli, tekst i brojevi moraju da budu dobro itljivi i neizbrisivi i na svim listicama
opasnosti istaknuti u crnoj boji, izuzev:
(a) listice opasnosti Klase 8, na kojoj se eventualni tekst i broj klase navode u beloj
1892
5.2.2.2.1.7
boji,
(b) listica opasnosti sa zelenom, crvenom ili plavom osnovom kod kojih simbol, tekst i
broj smeju da budu navedeni u beloj boji, i
(c) listica opasnosti prema obrascu 2.1 postavljenih na boce i gasne patrone za
gasove sa UN brojem 1011, 1075, 1965 i 1978 kod kojih simbol, tekst i broj uz
dovoljan kontrast smeju da budu navedeni u boji posude.
Listice opasnosti moraju da budu otporne na atmosferske uticaje, bez znaajnog
oteenja u pogledu njihovog dejstva.
1893
5.2.2.2
Uzorci listica opasnosti
Opasnost klase 1
Eksplozivne materije i predmeti
(Br. 1)
Podklase 1.1, 1.2 i 1.3
Simbol (bomba koja eksplodira): crn;
Osnova: narandasta;
Broj 1 u donjem uglu
(Br. 1.4)
(Br. 1.5)
(Br. 1.6)
Podklasa 1.4
Podklasa 1.5
Podklasa 1.6
Osnova: narandasta; Brojevi: crni; Znakovi moraju imati visinu od 30 mm i debljinu od 5 mm

(za listicu opasnosti od 100 mm h 100 mm); Broj 1 u donjem uglu
**
*
mesto za podklasu bez podatka, ako eksplozivno svojstvo predstavlja sporednu opasnost
mesto za grupu kompatibilnosti bez podatka, ako eksplozivno svojstvo predstavlja sporednu
opasnost
Opasnost klase 2
Gasovi
(Br. 2.2)
Nezapaljivi, neotrovni gasovi
Simbol (plinska boca): crn ili beo;
Osnova: zelena;
(Br. 2.1)
Zapaljivi gasovi
Simbol (plamen): crn ili beo
[osim u sluajevima predvienim stavom
5.2.2.2.1.6 (c)]
Osnova: crvena;
1894
Opasnost klase 3
(Br. 2.3)
Otrovni gasovi
Simbol (mrtvaka glava sa ukrtenim kostima):
crn;
Osnova: bela; Broj 2 u donjem uglu
(Br. 3)
Simbol (plamen): crn ili beo
Osnova: crvena;
Opasnost klase 4.1
Opasnost klase 4.2
Opasnost klase 4.3
Zapaljive vrste
materije,
samoreagujue
materije i
desenzitizovani
eksplozivi
Samozapaljive
materije
Materije koje u kontaktu sa vodom razvijaju

zapaljive gasove
(Br. 4.1)
Simbol (plamen): crn;
Osnova: bela sa sedam
vertikalnih crvenih
linija;
(Br. 4.3)
Simbol (plamen): crn ili beo;
Osnova:plava;
(Br. 4.2)
Simbol (plamen): crn;
Osnova: gornja
polovina bela, donja
polovina crvena;
Opasnost klase 5.1

(Br. 5.1)
Simbol (plamen iznad kruga): crn;
Osnova: uta;
Broj 5.1 u donjem uglu
Opasnost klase 5.2

Organski peroksidi
(Br. 5.2)
Simbol (plamen): crn ili beo;
Osnova: gornja polovina crvena; donja polovina
uta;
Broj 5.2 u donjem uglu
1895
Opasnost klase 6.1
Opasnost klase 6.2
Otrovne materije
Zarazne materije
(Br. 6.1)
Simbol (mrtvaka glava sa ukrtenim kostima):
crn;
Osnova: bela; Broj 6 u donjem uglu
(Br. 6.2)
Na donjoj polovini listice opasnosti moe da bude
navedeno: ZARAZNE MATERIJE i U SLUAJU
OTEENjA ILI OSLOBAANjA ODMAH
OBAVESTITI ORGANE ZDRAVSTVA; Simbol (tri
polumeseca stavljena na krug) i podaci: crn;
Osnova: bela;
Opasnost klase 7
Radioaktivne materije
(Br. 7A)
Kategorija I -WHITE
Simbol (trolist): crn;
Osnova: bela; Tekst (obavezan):
crn u donjoj polovini listice
opasnosti:
RADIOACTIVE
CONTENTS...
ACTIVITY...;
Jedna vertikalna crvena linije
sledi iza rei RADIOACTIVE;
(Br. 7B)
Kategorija II -YELLOW
(Br. 7C)
Kategorija III - YELLOW
Simbol (trolist): crn; Osnova: gornja polovina ute boje sa okvirom

bele boje, donja polovina bele boje;
Tekst(obavezan): crn na donjoj polovini listice opasnosti:
RADIOACTIVE
CONTENTS...
ACTIVITY...;
U crno uokvirenom polju: TRANSPORT INDEX;
Dve vertikalne crvene linije
Tri vertikalne crvene linije slede
slede iza rei RADIOACTIVE
iza rei RADIOACTIVE
1896
(Br. 7E)
Fisione materije Klase 7
Osnova - bela; tekst (obavezan):
crno u gornjoj polovini listice
opasnosti: FISSILE;
U crno uokvirenom polju u donjoj
polovini listice opasnosti:
CRITICALITY SAFETY INDEX;
Opasnost klase 8
Opasnost klase 9
Nagrizajue materije
Razne opasne materije i predmeti
(Br. 8)
(Br. 9)
Simbol (tenosti koje se prosipaju iz dve epruvete

i nagrizaju aku i metal): crn; Osnova: gornja
polovina bele boje; donja polovina crne boje sa
okvirom bele boje;
Simbol (sedam vertikalnih linija u gornjoj

polovini): crn; Osnova: bela;
Broj 9 podvuen u donjem uglu
1897
Poglavlje 5.3
Stavljanje velikih listica (plakata) kao i obeleavanje kontejnera,
MEGC, konterjner-cisterni, prenosivih cisterni i vozila
Napomena:
5.3.1
U vezi sa stavljanjem velikih listica (plakata) i obeleavanjem kontejnera,

MEGC, kontejner-cisterni i prenosivih cisterni pri transportu u transportnom
lancu koji ukljuuje transport u pomorskom saobraaju, vidi i 1.1.4.2.1.
Ukoliko se primenjuju odredbe iz 1.1.4.2.1 (c), tada vai samo 5.3.1.3 i
5.3.2.1.1 ovog odeljka.
Stavljanje velikih listica (plakata)
5.3.1.1
Opte odredbe
5.3.1.1.1
Velike listice (plakate) stavljaju se na spoljnu povrinu kontejnera, MEGC, kontejner-cisterni,

prenosivih cisterni i vozila, u skladu sa zahtevima ovog odeljka. Velike listice (plakate)
moraju da odgovaraju listicama propisanim u koloni 5, tabele A, poglavlja 3.2, eventualno i u
koloni 6, za opasni teret sadran u kontejneru, MEGC, kontejner-cisterni, prenosivoj cisterni
ili vozilu, kao i opisima navedenim u 5.3.1.7. Velike listice (plakate) moraju da budu stavljene
na pozadinu u kontrastnoj boji ili moraju da imaju ili isprekidanu ili neprekidnu spoljnu
graninu liniju.
Za Klasu 1, ne treba navoditi grupe kompatibilnosti na velikim listicama (plakatama), ako se
u vozilu ili kontejneru transportuju materije ili predmeti dve ili vie grupa kompatibilnosti.
Vozila ili kontejneri u kojima se transportuju materije ili predmeti razliitih podklasa, treba da
imaju samo velike listice (plakate) prema uzorku za najopasniju podklasu, i to sledeim
redosledom:
1.1 (najopasnija), 1.5, 1.2, 1.3, 1.6. 1.4 (najmanje opasna).
Ako se materije klasifikacionog koda 1.5 D transportuju sa materijama ili predmetima
podklase 1.2, na vozilo ili kontejner treba staviti velike listice (plakate) za podklasu 1.1.
Velike listice (plakate) nisu potrebne za transport eksplozivnih materija ili predmeta sa
eksplozivnom materijom podklase 1.4 grupe kompatibilnosti S.
Za Klasu 7, velika listica (plakata) za glavnu opasnost mora da odgovara uzorku 7D
opisanom u stavu 5.3.1.7.2. Ova velika listica (plakata) nije potrebna za vozila ili kontejnere
u kojima se transportuju izuzeti komadi za otpremu, kao ni za male kontejnere.
Ukoliko je za Klasu 7 propisano stavljanje kako listica opasnosti tako i velikih listica (plakata)
na vozila, kontejnere, MEGC, kontejner cisterne ili pokretne cisterne, umesto velike listice
(plakate) prema obrascu 7D sme se staviti uveana listica opasnosti koja odgovara
propisanoj listici opasnosti, koja ispunjava obe svrhe.
Kontejneri, MEGC, kontejner-cisterne, prenosive cisterne ili vozila koja sadre terete vie
klasa ne moraju da imaju veliku listicu (plakatu) za sporednu opasnost, ako je opasnost koju
oznaava ova velika listica (plakata) ve naznaena velikom listicom (plakatom) za glavnu ili
sporednu opasnost.
Velike listice (plakate), koje se ne odnose na opasne terete koji se transportuju ili na njegove
ostatke, moraju da budu odstranjene ili prekrivene.
Stavljanje velikih listica (plakata) na kontejnere, MEGC, kontejner cisterne i pokretne
cisterne
5.3.1.1.2
5.3.1.1.3
5.3.1.1.4
5.3.1.1.5
5.3.1.2
Napomena:
5.3.1.3
Ovaj pododeljak ne vai za zamenjive sudove, izuzev za zamenjive cisterne

ili zamenjive sudove u kombinovanom drumskom/elezinikom saobraaju;
Velike listice (plakate) stavljaju se na obe podune strane i na svaki kraj kontejnera, MEGC,
kontejner-cisterne ili prenosive cisterne.
Ako kontejner-cisterna ili prenosiva cisterna ima vie odeljaka u kojima se transportuju dva ili
vie opasna tereta, odgovarajue velike listice (plakate) stavljaju se na obe podune strane
u visini odnosnog odeljka cisterne, a na oba kraja stavlja se po jedan uzorak velikih listica
(plakata) postavljenih na podunim stranama.
Stavljanje velikih listica (plakata) na vozila na kojima se transportuju kontejneri,
MEGC, kontejner-cisterne ili prenosive cisterne
Napomena:
Ovaj pododeljak ne vai za stavljanje velikih listica (plakata) na vozila na

kojima se transportuju zamenjivi sudovi, izuzev zamenjivih cisterni ili
zamenjivih sudova u kombinovanom drumskom/elezinikom saobraaju; za
ova vozila vidi 5.3.1.5.
1898
5.3.1.4
Ako postavljene velike listice (plakate) na kontejnerima, MEGC, kontejner-cisternama ili

prenosivim cisternama nisu vidljive spolja od vozila kojim se prevoze, iste velike listice
(plakate) moraju biti postavljene i sa obe podune strane i na zadnjoj strani vozila. U drugim
sluajevima na vozilu ne moraju biti postavljene druge velike listice (plakate).
Stavljanje velikih listica (plakata) na vozila za transport u rasutom stanju, na vozilacisterne, baterijska vozila i vozila sa demontanim cisternama
Velike listice (plakate) stavljaju se na obe podune strane i na zadnju stranu vozila.
5.3.1.5
Ako vozilo cisterna ili demontana cisterna koja se transportuje na vozilu imaju vie odeljaka
u kojima se transportuju dva ili vie opasna tereta, odgovarajue velike listice (plakate)
stavljaju se na obe podune strane u visini odnosnog odeljka cisterne i jedan uzorak od
postavljenih velikih listica (plakata) sa obe strane stavlja se na zadnju stranu. Meutim, ako
u takvom sluaju, na sve odeljke cisterne treba staviti iste velike listice (plakate), onda ove
velike listice (plakate) moraju da se stave samo jednom na obe podune strane i na zadnju
stranu.
Ako je za isti odeljak cisterne propisano vie od jedne velike listice (plakate), velike listice
(plakate) moraju da se stave blizu jedna pored druge.
Napomena: Ukoliko se u toku ili na zavretku ADR transporta, cisterna poluprikolica odvoji
od vunog vozila da bi se utovarila na brod ili na brod za unutranje plovne
puteve, velike listice (plakate) moraju da se postave i na prednju stranu
cisterne poluprikolice.
Stavljanje velikih listica (plakata) na vozila u kojima se prevoze samo komadi za
otpremu
Ovaj pododeljak vai i za vozila na kojima se transportuju zamenjivi sudovi
natovareni komadima za otpremu, izuzev zamenjivih sudova koji se
transportuju u kombinovanom drumskom/elezinikom saobraaju; za
kombinovani drumski/elezniki saobraaj vidi 5.3.1.2 i 5.3.1.3.
Na vozila u kojima se transportuju komadi za otpremu sa materijama ili predmetima Klase 1
(izuzev podklase 1.4 grupe kompatibilnosti S), velike listice (plakate) moraju se postaviti na
obe podune strane i na zadnju stranu.
Napomena:
5.3.1.5.1
5.3.1.5.2
Na vozila u kojima se transportuju radioaktivne materije Klase 7 u IBC ambalai (izuzev

izuzetih komada za otpremu), velike listice (plakate) se moraju postaviti na obe podune
strane i na zadnju stranu.
5.3.1.6
5.3.1.6.1
Stavljanje velikih listica (plakata) na prazna vozila-cisterne, baterijska vozila, MEGC,

kontejner-cisterne i prenosive cisterne, kao i na prazna vozila i kontejnere za
transport u rasutom stanju
Prazna vozila-cisterne, vozila sa demontanim cisternama, baterijska vozila, MEGC,
kontejner-cisterne i prenosive cisterne koje su neoiene i nedegasirane, kao i prazna i
neoiena vozila i kontejneri za transport u rasutom stanju, moraju da budu oznaeni
velikim listicama (plakatama) propisanim za prethodni tovar.
5.3.1.7
Opis velikih listica (plakata)
5.3.1.7.1
Sa izuzetkom velike listice (plakate) za Klasu 7 koja je opisana u stavu 5.3.1.7.2, velika
listica (plakata) mora:
(a) da ima veliinu od najmanje 250 mm h 250 mm, sa okvirom iste boje kao simbol koji je
paralelan sa ivicom na odstojanju od 12,5 mm;
(b) da odgovara listici opasnosti propisanoj za odnosni opasni teret u pogledu boje i
simbola (vidi 5.2.2.2) i
(c) da sadri brojeve (a za teret Klase 1 i slovo grupe kompatibilnosti) propisane za
odnosne opasne terete u 5.2.2.2. za odgovarajuu listicu opasnosti, ija visina nije
manja od 25 mm.
5.3.1.7.2
Velika listica (plakata) za Klasu 7 mora imati veliinu od najmanje 250 mm h 250 mm, sa
crnim okvirom koji je paralelan sa ivicom na odstojanju od 5 mm ili kao to je prikazano
ispod na ilustraciji (uzorak 7D). Broj 7 mora imati visinu znaka od najmanje 25 mm. Boja
pozadine gornje polovine velike listice (plakate) mora da bude uta, a donje polovine bela;
boja simbola zraenja (trolista) i tampa moraju da budu crni. Upotreba izraza
RADIOACTIVE u donjoj polovini je fakultativna, da bi se omoguila alternativna upotreba
ove velike listice (plakate) za navoenje odgovarajueg UN broja poiljke.
Velika listica (plakata) za radioaktivne materije Klase 7
1899
(uzorak 7D)
Simbol (trolist): crn; Pozadina: gornja polovina uta sa belim okvirom, donja polovina bela;
U donjoj polovini mora biti naveden izraz RADIOACTIVE ili umesto njega, ako se zahteva, odgovarajui UN
broj (vidi stav 5.3.2.1.2) i broj 7 u donjem uglu.
5.3.1.7.3
Za cisterne sa zapreminom od najvie 3 m3 i male kontejnere, velike listice (plakate) smeju
da budu zamenjene listicama opasnosti u skladu sa 5.2.2.2.
5.3.1.7.4
Za Klase 1 i 7, ako zbog veliine konstrukcije vozila raspoloiva povrina na koju treba
privrstiti veliku listicu opasnosti (plakatu) nije dovoljna, dimenzije velikih listica (plakata)
mogu se smanjiti na 100 mm X 100 mm.
5.3.2
Table narandaste boje
5.3.2.1
Opte odredbe za table narandaste boje
5.3.2.1.1
Transportne jedinice, u kojima se transportuju opasni tereti, moraju biti opremljene sa dve
pravougaone narandaste table postavlje vertikalno prema 5.3.2.2.1. One se postavljaju na
prednju i zadnju stranu transportne jedinice, vertikalno u odnosu na njenu podunu osu. One
moraju biti jasno vidljive.
Ako je u koloni 20, tabele A, poglavlja 3.2 naveden broj za oznaavanje opasnosti, tada
vozila-cisterne, baterijska vozila ili transportne jedinice sa jednom ili vie cisterni u kojima se
transportuju opasni tereti, treba dodatno da stave sa obe strane cisterne, svakog odeljka
cisterne ili svakog elementa baterijskog vozila jasno vidljive, narandaste table identine
onima koje su propisane u 5.3.2.1.1., postavljene paralelno sa podunom osom vozila. Na
ovim narandastim tablama mora da stoji broj za oznaavanje opasanosti i UN-broj koji je
propisan u koloni 20 i 1, tabele A, poglavlja 3.2 za svaku materiju koja se transportuje u
cisterni, jednom odeljku cisterne ili u jednom elementu baterijskog vozila.
Za vozila cisterne ili transportne jedinice sa jednom ili vie cisterni u kojima se transportuju
materije UN-brojeva 1202, 1203 ili 1223 ili gorivo za avione klasifikovano pod UN-brojevima
1268 ili 1863, ali ne i druge opasne materije, narandaste table propisane u 5.3.2.1.2 ne
moraju da se postave ako je na tabli postavljenoj na prednjoj i zadnjoj strani vozila u skladu
sa 5.3.2.1.1, ispisan broj za oznaavanje opasnosti i UN-broj propisan za materiju koja
predstavlja najveu opasnost u transportu, t.j. za materiju sa najniom takom paljenja.
Ako je u koloni 20, tabele A, poglavlja 3.2 naveden broj za oznaavanje opasnosti, tada
transportne jedinice i kontejneri u kojima se transportuju opasne vrste materije u rasutom
stanju ili upakovane radioaktivne materije sa jednim UN-brojem pod iskljuivom upotrebom,
a ne i druge opasne materije, treba dodatno da stave sa obe strane svake transportne
jedinice ili kontejnera, jasno vidljive narandaste table identine onima koje su propisane u
5.3.2.1.1 postavljene paralelno sa podunom osom vozila. Na ovim narandastim tablama
mora da bude ispisan broj za oznaavanje opsnosti i UN-broj, koji je propisan u koloni 20 i 1,
tabele A, poglavlja 3.2 za svaku materiju u rasutom stanju koja se transportuje u
transportnoj jedinici ili u kontejneru ili za upakovanu radioaktivnu materiju koja se
transportuje pod iskljuivom upotrebom u transportnoj jedinici ili u kontejneru.
Ako narandaste table propisane stavom 5.3.2.1.1 koje su postavljene na kontejnere,
kontejner-cisterne, MEGC ili prenosive cisterne nisu jasno vidljive izvan vozila, iste table
moraju da se postave i na obe podune strane vozila.
Na transportne jedinice, u kojima se transportuje samo jedna materija, nije neophodno da se
postave narandaste table propisane prema 5.3.2.1.2, 5.3.2.1.4 i 5.3.2.1.5, pod uslovom da
5.3.2.1.2
5.3.2.1.3
5.3.2.1.4
5.3.2.1.5
5.3.2.1.6
1900
5.3.2.1.7
5.3.2.1.8
5.3.2.2
5.3.2.2.1
su na prednjoj i zadnjoj strani opremljene tablama u skladu sa 5.3.2.1.1 na kojima je ispisan

broj za oznaavanje opasnosti i UN-broj prema koloni 20 i 1, tabele A, poglavlja 3.2.
Zahtevi naznaeni od 5.3.2.1.1 do 5.3.2.1.5 primenjuju se i na neoiena, od gasova ili
otrova neosloboena prazne fiksirane ili demontane cisterne, baterijska vozila, kontejnercisterne, prenosive cisterne i MEGC kao i na neoiena ili od otrova neosloboena prazna
vozila i kontejnere za teret u rasutom stanju.
Narandaste table, koje se ne odnose na opasne terete koji se transportuju ili na njegove
ostatke, moraju da budu odstranjene ili prekrivene. Ako su table prekrivene, prekriva mora
da bude potpun i delotvoran i posle 15-minutnog izlaganja vatri.
Opis narandastih tabli
Reflektujue table narandaste boje moraju da imaju duinu od 40 cm, visinu od 30 cm i crni
okvir irine 15 mm. Upotrebljeni materijal mora da bude otporan na atmosferske uticaje i da
obezbeuje trajno obeleavanje. Tabla ne sme da se odvoji od privrsnog elementa
(postolja) u sluaju 15-minutnog izlaganja vatri. Narandaste table mogu da budu podeljene
u sredini vodoravnom crnom linijom debljine od 15 mm. Ako zbog veliine kontrukcije vozila,
raspoloiva povrina nije dovoljna za postavljanje narandastih tabli, njihove dimenzije
mogu se smanjiti na 30 cm za osnovicu, 12 cm za visinu i 10 mm za crni okvir.
Za kontejnere u kojima se transportuju opasne vrste materije u rasutom stanju i za
kontejner-cisterne, MEGC i prenosive cisterne, propisane table u 5.3.2.1.2, 5.3.2.1.4 i
5.3.2.1.5 mogu da budu zamenjene samolepljivom folijom, bojom ili drugim istovrednim
postupkom.
Ovo alternativno obeleavanje mora da odgovara zahtevima navedenim u ovom pododeljku
izuzev odredbi koje se odnose na otpornost na vatru navedene u 5.3.2.2.1 i 5.3.2.2.2.
Napomena:
Boja narandastih tabli u normalnim uslovima korienja mora imati

hromatske koordinate koje su u opsegu kolorimetrijskog dijagrama
definisane meusobno povezanim takama izmeu koordinata:
Hromatske koordinate u opsegu kolorimetrijskog dijagrama
h
y
0,52
0,38
0,52
0,40
0,578
0,422
0,618
0,38
Faktor jaine svetlosti reflektujue boje: > 0,12.

Referentni centar E, standardna vrsta svetlosti C, merna geometrija
45/0.
5.3.2.2.2
5.3.2.2.3
Vrednost refleksije pod uglom osvetljenja od 5 i uglom posmatranja od

2
0,2: najmanje 20 kandela po luksu i po m .
Broj za obeleavanje opasnosti i UN broj sastoje se od crnih cifara sa visinom znakova od
100 mm i irinom crte od 15 mm. Broj za obeleavanje opasnosti mora da bude naveden u
gornjem delu, a UN broj u donjem delu table; oni moraju da budu odvojeni horizontalnom
crnom linijom irine 15 mm na sredini table (vidi stav 5.3.2.2.3).
Broj za obeleavanje opasnosti i UN broj, moraju da budu neizbrisivi i itljivi i posle 15minutnog izlaganja vatri.
Primer table narandaste boje sa brojem za obeleavanje opasnosti i UN brojem
Broj za obeleavanje
opasnosti (2 ili 3 cifre, ispred
kojih eventualno stoji slovo
H; vidi 5.3.2.3)
UN broj (4 cifre)
Osnova narandasta.
1901
5.3.2.2.4
Okvir, horizontalna linija i cifre crne, 15 mm irina crte.

Za sve dimenzije navedene u ovom pododeljku dozvoljena je tolerancija od 10%.
5.3.2.3
Znaenje brojeva za obeleavanje opasnosti
5.3.2.3.1
Broj za obeleavanje opasnosti sastoji se od dve ili tri cifre.

Cifre generalno ukazuju na sledee opasnosti:
2
isputanje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije
3
zapaljivost tenih materija (para) i gasova ili samozagrevajua tena materija
4
5
6
7
zapaljivost vrstih materija ili samozagrevajua vrsta materija

oksidirajue dejstvo (koje podstie vatru)
otrovnost ili opasnost od zaraze
radioaktivnost
8
9
nagrizajue dejstvo
opasnost od spontane burne reakcije
Napomena:
Spontana burna reakcija, u smislu cifre 9, obuhvata moguu opasnost od

eksplozije koja proistie iz materije, moguu opasnu reakciju raspadanja ili
polimerizacije uz znatan razvoj toplote ili razvoj zapaljivih i/ili otrovnih
gasova.
Udvostruavanje neke cifre ukazuje na porast odgovarajue opasnosti.
Ako je dovoljno da se opasnost neke materije iskae jednom jedinom cifrom, toj cifri se
dodaje nula.
Sledee kombinacije cifara imaju, meutim, posebno znaenje: 22, 323, 333, 362, 382, 423,
44, 446, 462, 482, 539, 606, 623, 642, 823, 842, 90 i 99 (vidi stav 5.3.2.3.2).
Ako se ispred broja za obeleavanje opasnosti nalazi slovo H, to znai da ta materija na
opasan nain reaguje sa vodom. Kod takvih materija voda se sme koristiti samo uz
saglasnost strunog lica.
Za materije Klase 1, kao broj za obeleavanje opasnosti koristi se klasifikacioni kd, u
skladu sa poglavljem 3.2 tabela A kolona 3b. Klasifikacioni kd sastoji se od:
5.3.2.3.2
broja podklase prema 2.2.1.1.5 i
slova grupe kompatibilnosti prema stavu 2.2.1.1.6.

Brojevi za obeleavanje opasnosti navedeni u koloni 20, tabele A, poglavlja 3.2 imaju
sledee znaenje:
20
22
zaguljiv gas ili gas koji ne pokazuje dodatnu opasnost

duboko rashlaen gas u tenom stanju, zaguljiv
223
225
23
239
25
26
263
265
268
duboko rashlaen gas u tenom stanju, zapaljiv

duboko rashlaen gas u tenom stanju, oksidirajui (podstie vatru)
zapaljiv gas
zapaljiv gas koji spontano moe da dovede do burne reakcije
oksidirajui gas (koji podstie vatru)
otrovan gas
otrovan gas, zapaljiv
otrovan gas, oksidirajui (podstie vatru)
otrovan gas, nagrizajui
30
zapaljiva tena materija (taka paljenja od 23C do ukljuujui 60C) ili
zapaljiva tena materija ili vrsta materija u rastopljenom stanju sa takom

paljenja preko 60C, zagrejana do ili preko svoje take paljenja, ili
samozagrevajua tena materija
323
zapaljiva tena materija koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive gasove
1902
H323
33
333
H333
336
338
H338
339
36
362
H362
368
38
382
H382
39
zapaljiva tena materija, otrovna, koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive

gasove
3)
zapaljiva tena materija, otrovna koja opasno reaguje sa vodom i razvija
zapaljive gasove
zapaljiva tena materija, otrovna, nagrizajua
zapaljiva tena materija (taka paljenja od 23C do ukljuujui 60C), slabo
nagrizajua, ili samozagrevajua tena materija, nagrizajua
zapaljiva tena materija, nagrizajua, koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive
gasove
3
zapaljiva tena materija, nagrizajua, koja opasno reaguje sa vodom i razvija
zapaljive gasove
zapaljiva tena materija koja spontano moe da dovede do burne reakcije
46
462
H462
48
482
H482
zapaljiva vrsta materija ili samozagrevajua materija ili samoraspadajua

materija
vrsta materija koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive gasove
zapaljiva vrsta materija koja opasno reaguje sa vodom3) i razvija zapaljive
gasove
samozapaljiva (piroforina) vrsta materija
zapaljiva vrsta materija koja se na povienoj temperaturi nalazi u rastopljenom
stanju
zapaljiva vrsta materija, otrovna, koja se na povienoj temperaturi nalazi u
rastopljenom stanju
zapaljiva ili samozagrevajua vrsta materija, otrovna
vrsta materija, otrovna, koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive gasove
vrsta materija koja opasno reaguje sa vodom3) i razvija otrovne gasove
zapaljiva ili samozagrevajua vrsta materija, nagrizajua
vrsta materija, nagrizajua, koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive gasove
3)
vrsta materija koja opasno reaguje sa vodom i razvija nagrizajue gasove
50
539
55
oksidirajua materija (koja podstie vatru)

zapaljivi organski peroksid
jako oksidirajua materija (koja podstie vatru)
556
558
559
jako oksidirajua materija (koja podstie vatru), otrovna

jako oksidirajua materija (koja podstie vatru), nagrizajua
jako oksidirajua materija (koja podstie vatru) koja spontano moe da dovede
do burne reakcije
oksidirajua materija (koja podstie vatru), otrovna
oksidirajua materija (koja podstie vatru), otrovna, nagrizajua
oksidirajua materija (koja podstie vatru), nagrizajua
oksidirajua materija (koja podstie vatru) koja spontano moe da dovede do
burne reakcije
40
423
H423
43
44
446
56
568
58
59
zapaljiva tena materija koja opasno reaguje sa vodom i razvija zapaljive

gasove
lako zapaljiva tena materija (taka paljenja ispod 23C)
piroforina tena materija
3
piroforina tena materija koja opasno reaguje sa vodom
lako zapaljiva tena materija, otrovna
lako zapaljiva tena materija, nagrizajua
3
lako zapaljiva tena materija, nagrizajua, koja opasno reaguje sa vodom
lako zapaljiva tena materija koja spontano moe da dovede do burne reakcije
zapaljiva tena materija (taka paljenja od 23C do ukljuujui 60C), slabo
otrovna, ili samozagrevajua tena materija, otrovna
Voda se sme koristiti samo uz saglasnost strunog lica
1903
60
606
otrovna ili slabo otrovna materija

zarazna materija
623
63
638
64
642
otrovna tena materija koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive gasove

otrovna materija, zapaljiva (taka paljenja od 23C do ukljuujui 60C)
otrovna materija, zapaljiva (taka paljenja od 23C do ukljuujui 60C),
nagrizajua
otrovna materija, zapaljiva (taka paljenja nije preko 60C) koja spontano moe
da dovede do burne reakcije
otrovna vrsta materija, zapaljiva ili samozagrevajua
otrovna vrsta materija koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive gasove
65
66
663
664
otrovna materija, oksidirajua (podstie vatru)

veoma otrovna materija
veoma otrovna materija, zapaljiva (taka paljenja nije preko 60C)
veoma otrovna vrsta materija, zapaljiva ili samozagrevajua
665
668
669
68
veoma otrovna materija, oksidirajua (podstie vatru)

veoma otrovna materija, nagrizajua
veoma otrovna materija koja spontano moe da dovede do burne reakcije
otrovna materija, nagrizajua
69
otrovna ili slabo otrovna materija koja spontano moe da dovede do burne
reakcije
70
78
radioaktivna materija
radioaktivna materija, nagrizajua
80
H80
823
83
nagrizajua ili slabo nagrizajua materija

3
nagrizajua ili slabo nagrizajua materija koja opasno reaguje sa vodom
nagrizajua tena materija koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive gasove
nagrizajua ili slabo nagrizajua materija, zapaljiva (taka paljenja od 23C do
ukljuujui 60C)
3
ukljuujui 60C), koja opasno reaguje sa vodom
ukljuujui 60C), koja spontano moe da dovede do burne reakcije
ukljuujui 60C), koja spontano moe da dovede do burne reakcije i koja
3
opasno reaguje sa vodom
nagrizajua vrsta materija, zapaljiva ili samozagrevajua
nagrizajua vrsta materija koja reaguje sa vodom i razvija zapaljive gasove
nagrizajua ili slabo nagrizajua materija, oksidirajua (podstie vatru)
nagrizajua ili slabo nagrizajua materija, oksidirajua (podstie vatru) i otrovna
nagrizajua ili slabo nagrizajua materija, otrovna
jako nagrizajua materija
3
jako nagrizajua materija koja opasno reaguje sa vodom
jako nagrizajua materija, zapaljiva (taka paljenja od 23C do ukljuujui 60C)
jako nagrizajua vrsta materija, zapaljiva ili samozagrevajua
jako nagrizajua materija, oksidirajua (podstie vatru)
jako nagrizajua materija, otrovna
3
jako nagrizajua materija, otrovna, koja opasno reaguje sa vodom
nagrizajua ili slabo nagrizajua materija koja spontano moe da dovede do
burne reakcije
639
H83
839
H839
84
842
85
856
86
88
H88
883
884
885
886
H886
89
90
99
materija koja ugroava ivotnu sredinu; razne opasne materije

razne opasne materije koje se prevoze na povienoj temperaturi
1904
5.3.3
Obeleja za materije koje se transportuju u zagrejanom stanju

Vozila-cisterne, kontejner-cisterne, prenosive cisterne, specijalna vozila ili specijalni
kontejneri ili posebno opremljena vozila ili kontejneri za koje je, u skladu sa posebnom
odredbom 580 u koloni 6, tabele A, poglavlja 3.2, propisano obeleje za materije koje se
transportuju u zagrejanom stanju, moraju u sluaju vozila na obe strane i na zadnjoj strani,
a u sluaju kontejnera, kontejner-cisterni i prenosivih cisterni na sve etiri strane, da budu
obeleeni obelejem prema dole prikazanoj ilustraciji koje ima oblik trougla sa duinom
stranica od najmanje 250 mm i koje je crvene boje.
1905
Poglavlje 5.4
Dokumentacija
5.4.0
5.4.1
Svaki transport tereta, koji se ureuje ADR, treba da bude praen dokumentima propisanim
ovim poglavljem, osim ako u 1.1.3.1 do 1.1.3.5 nije predvieno izuzimanje.
Napomena: 1. Za spisak dokumenata koji se u toku transporta moraju nalaziti u vozilu
vidi 8.1.2.
2. Radni postupak sa elektronskom obradom podataka (EOP) ili
elektronskom razmenom podataka (ERP) dozvoljen je kao podrka ili
umesto dokumentacije u pismenoj formi, ukoliko postupci koji su
primenjeni za beleenje i obradu elektronskih podataka u pogledu
dokazne snage i raspoloivosti u toku transporta odgovaraju minimalno
pravnim zahtevima koji se odnose na postupak sa dokumentima u
pismenoj formi.
Transportni dokument za transport opasnog tereta i informacije u vezi s tim
5.4.1.1
Opti podaci koje mora da sadri transportni dokument
5.4.1.1.1
Transportni dokument (ili dokumenti) mora(ju) sadrati sledee podatke za svaku materiju ili
predmet koji su predati na transport:
(a) UN broj ispred kojeg se nalaze slova UN;
(b) zvanini naziv za transport utvren u skladu sa 3.1.2, po potrebi (vidi stav 3.1.2.8.1.)
dopunjen tehnikim nazivom u zagradi (vidi stav 3.1.2.8.1.1);
(c) - za materije i predmete Klase 1: klasifikacioni kd naveden u koloni 3b,
tabele A,
poglavlja 3.2.
Ako su u koloni 5, tabele A, poglavlja 3.2 navedeni drugi brojevi uzoraka
listica
opasnosti, a ne brojevi 1, 1.4, 1.5 i 1.6, isti moraju da budu navedeni u zagradi iza
klasifikacionog koda;
- za radioaktivne materije Klase 7: broj klase 7;
Napomena: Za radioaktivne materije sa sporednom opasnou vidi i posebnu
odredbu 172 u poglavlju 3.3.
- za materije i predmete ostalih klasa: brojeve uzoraka listica opasnosti koji su
navedeni u koloni 5, tabele A, poglavlja 3.2 ili koji se primenjuju prema posebnim
odredbama predvienih u koloni 6. Ako je navedeno vie brojeva uzoraka listica
opasnosti, brojevi iza prvog broja navode se u zagradama. Za materije i predmete
za koje u koloni 5, tabele A, poglavlja 3.2, nisu navedeni brojevi uzoraka listica
opasnosti, umesto toga navodi se klasa u skladu sa kolonom 3a;
(d) gde je odreeno, ambalanu grupu koja je dodeljena materiji, ispred koje se smeju
nalaziti slova AG (npr. AG II) ili inicijali koji odgovaraju izrazu Ambalana grupa
na jezicima koji se koriste u skladu sa 5.4.1.4.1;
Napomena: Za radioaktivne materije Klase 7, sa sporednim opasnostima, vidi
posebnu odredbu 172 (b) u poglavlju 3.3.
(e) ukoliko se primenjuje, broj i opis komada za otpremu. UN ambalani kodovi smeju se
navoditi samo kao dopuna uz opis vrste komada za otpremu [npr. jedan sanduk (4G)];
(f) ukupnu koliinu svakog predmeta opasnog tereta sa razliitim UN brojem, razliitim
zvaninim nazivom za transport ili razliitom ambalanom grupom (kao zapremina ili
bruto ili neto masa);
Napomena: U sluaju primene 1.1.3.6, u trasportni dokumenat se mora navesti
ukupna koliina opasnog tereta za svaku transportnu kategoriju u skladu sa 1.1.3.6.3.
(g) ime i adresu poiljaoca;
(h) ime i adresu primaoca (primalaca). Ukoliko se opasni teret koji se transportuje,
isporuuje na vie primalaca koji na poetku transporta nisu mogli biti identifikovani,
umesto naziva primaoca moe da se navede izraz Isporuka radi prodaje, uz
odobrenje nadlenog organa odnosne zemlje;
(i) izjavu u skladu sa propisima posebnog sporazuma;
Mesto i redosled podataka koji moraju da budu uneti u transportni dokument smeju se birati
slobodno, sem (a), (b), (c) i (d) koji moraju da budu uneti gore navedenim redosledom [tj.
(a), (b), (c), (d)] bez umetnutih drugih podataka, izuzev onih koji su predvieni ADR.
Primeri za dozvoljeni opis opasnog tereta:
1906
5.4.1.1.2
UN 1098 ALILALKOHOL, 6.1 (3), I ili

UN 1098 ALILALKOHOL, 6.1 (3), AG I.
Podaci propisani za transportni dokument moraju da budu itljivi.
5.4.1.1.3
Iako se u poglavlju 3.1 i u tabela A poglavlja 3.2, za navoenje elemenata koji moraju da
budu sastavni deo zvaninog naziva za transport koriste velika slova, i mada se u ovom
poglavlju za navoenje informacija propisanih za transportni dokument koriste i velika i mala
slova, korienje velikih ili malih slova za neophodne podatke u transportnom dokumentu
sme da se vri po slobodnom izboru.
Posebne odredbe za otpad
Ako se transportuje otpad (izuzev radioaktivnog otpada) koji sadri opasne materije, ispred
broja UN i zvaninog naziva za transport, treba da stoji izraz OTPAD, ukoliko taj izraz ve
nije sastavni deo zvaninog naziva za transport, npr:
OTPAD, UN 1230 METANOL, 3 (6.1), II ili
OTPAD, UN 1230 METANOL, 3 (6.1), GA II ili
OTPAD, UN 1993 ZAPALjIVA TENA MATERIJA, N.D.N (toluen i etilalkohol), 3, II ili
5.4.1.1.4
OTPAD, UN 1993 ZAPALjIVA TENA MATERIJA, N.D.N (toluen i etilalkohol), 3, GA II

Posebne odredbe koje se odnose na opasne terete upakovane u ogranienim
koliinama
5.4.1.1.5
Pri transportu opasnog tereta koji je upakovan u ogranienim koliinama, u skladu sa

poglavljem 3.4, nije potreban podatak u transportnom dokumentu ukoliko postoji u datom
sluaju.
Posebne odredbe koje se odnose na ambalau za spasavanje
5.4.1.1.6
Ako se opasni teret transportuje u ambalai za spasavanje, u transportnom dokumentu

posle opisa tereta dodaje se:
AMBALAA ZA SPASAVANjE
Posebne odredbe koje se odnose na neoiena, prazna sredstva za pakovanje
5.4.1.1.6.1
5.4.1.1.6.2
5.4.1.1.6.2.1
5.4.1.1.6.2.2
5.4.1.1.6.2.3
Za neoiena, prazna sredstva za pakovanje koja sadre ostatke opasnog tereta drugih
klasa, osim klase 7, ispred ili iza propisanog zvaninog naziva za transport u skladu sa
stavom 5.4.1.1.1 (b) mora biti naveden izraz PRAZNO, NEOIENO ili OSTACI
PRETHODNO SADRANE OPASNE MATERIJE. Osim toga, stav 5.4.1.1.1 (f) se ne
primenjuje.
Posebna odredba stava 5.4.1.1.6.1 sme da bude zamenjena odredbama stava
5.4.1.1.6.2.1, 5.4.1.1.6.2.2. ili 5.4.1.1.6.2.3.
Za neoienu praznu ambalau koja sadri ostatke opasnog tereta drugih klasa, osim
Klase 7, ukljuujui neoiene prazne posude za gasove sa zapreminom od najvie 1000
litara, podaci u skladu sa 5.4.1.1.1 (a), (b), (c), (d), (e) i (f), zamenjuju se izrazom PRAZNA
AMBALAA, PRAZNA POSUDA, PRAZNA IBC AMBALAA odnosno PRAZNA
VELIKA AMBALAA, koji je dopunjen podacima za poslednji tovareni teret, kao to je
opisano u 5.4.1.1.1 (c).
Primer: PRAZNA AMBALAA, 6.1 (3).
Osim toga, ako je poslednji utovaren opasni teret, teret Klase 2, informacija propisana
stavom 5.4.1.1.1 (c) u tom sluaju, moe da bude zamenjena brojem klase 2.
Za neoiena, prazna sredstva za pakovanje koja sadri ostatke opasnog tereta drugih
klasa osim Klase 7, kao i za neoiene prazne posude za gasove sa zapreminom veom
od 1000 litara, ispred podataka u skladu sa stavom 5.4.1.1.1 (a) do (d), navodi se izraz
PRAZNO VOZILO-CISTERNA, PRAZNA DEMONTANA CISTERNA, PRAZAN
KONTEJNER-CISTERNA, PRAZNA PRENOSIVA CISTERNA, PRAZNO BATERIJSKO
VOZILO, PRAZAN MEGC, PRAZNO VOZILO, PRAZAN KONTEJNER ili PRAZNA
POSUDA, koji je dopunjen izrazom POSLEDNjI TOVAR: . Osim toga, stav 5.4.1.1.1 (f) se
ne primenjuje.
Primeri:
PRAZNO VOZILO-CISTERNA, POSLEDNjI TOVAR: UN 1098 ALILALKOHOL, 6.1 (3), I ili
PRAZNO VOZILO-CISTERNA, POSLEDNjI TOVAR: UN 1098 ALILALKOHOL, 6.1 (3), AG
I.
Ako se poiljaocu vraaju prazna, neoiena sredstva za pakovanje koja sadre ostatke
opasnog tereta drugih klasa, osim Klase 7, mogu se koristiti i transportni dokumenti koji su
pripremljeni za transport ovog tereta u napunjenom stanju. U ovim sluajevima podatak o
koliini se mora otkloniti (brisanjem, precrtavanjem ili na neki drugi nain) i zameniti
1907
5.4.1.1.8
izrazom PRAZAN, NEOIEN POVRATAK

(a) Ako se neoiene prazne cisterne, neoiena prazna baterijska vozila, ili neoieni
prazni MEGC, u skladu sa odredbama stava 4.3.2.4.3, transportuje do najblieg
pogodnog mesta gde se moe izvriti ienje ili popravka, u transportni dokument se
dodatno unosi:
TRANSPORT U SKLADU SA 4.3.2.4.3.
(b) Ako se neoiena prazna vozila ili neoieni prazni kontejneri, u skladu sa
odredbama iz 7.5.8.1, transportuju do najblieg pogodnog mesta gde se moe izvriti
ienje ili popravka, u transportni dokument se dodatno unosi:
TRANSPORT U SKLADU SA 7.5.8.1.
Posebne odredbe koje se odnose na transport u transportnom lancu koji ukljuuje
transport u pomorskom ili vazdunom saobraaju
Kod transporta u skladu sa stavom 1.1.4.2.1 u transportni dokument se unosi:
(Rezervisano)
5.4.1.1.9
(Rezervisano)
5.4.1.1.10
Posebne odredbe koje se odnose na izuzea u vezi sa koliinama koje se

transportuju po transportnoj jedinici
5.4.1.1.10.1
U sluaju predvienih izuzea u 1.1.3.6, u transportnom dokumentu je potrebno upisati

sledeu napomenu:
TRANSPORT BEZ PREKORAENjA GRANICA IZUZEA PROPISANIH U 1.1.3.6.
Ako se u jednoj transportnoj jedinici transportuju poiljke od vie poiljalaca, u transportne
dokumente koji prate poiljke nije potrebno uneti podatak propisan u 5.4.1.1.10.1.
Posebne odredbe koje se odnose na transport IBC ambalae po isteku roka za
periodino ispitivanje ili pregled
5.4.1.1.6.3
5.4.1.1.7
5.4.1.1.10.2
5.4.1.1.11
Za transporte u skladu sa 4.1.2.2 u transportni dokument se unosi:

TRANSPORT PREMA 4.1.2.2.
5.4.1.1.12
(Rezervisano)
5.4.1.1.13
Posebne odredbe koje se odnose na transport u vozila-cisternama sa vie odeljaka ili

u transportnim jedinicama sa jednom ili vie cisterni
5.4.1.1.14
5.4.1.1.15
5.4.1.1.16
5.4.1.1.17
Ako, odstupajui od 5.3.2.1.2, obeleavanje vozila-cisterne sa vie odeljaka ili transportne

jedinice sa jednom ili vie cisterni se vri prema 5.3.2.1.3, materije koje su sadrane u
svakoj cisterni ili svakom odeljku cisterne moraju biti pojedinano navedene u transportnom
dokumentu.
Posebne odredbe koje se odnose na transport materija na povienoj temperaturi
Ako zvaninim nazivom za transport neke materije koja se transportuje ili predaje na
transport u tenom stanju na temperaturi od najmanje 100C ili u vrstom stanju na
temperaturi od najmanje 240C nije naznaeno da se radi o materiji koja se transportuje pod
povienom temperaturom (npr. korienjem izraza RASTOPLjENO ili POVIENA
TEMPERATURA kao dela zvaninog naziva za transport), direktno iza zvaninog naziva za
transport dodaje se izraz VRELO.
Posebne odredbe koje se odnose na transport materija stabilizovanih kontrolisanjem
temperature
Ako je izraz STABILIZOVAN deo zvaninog naziva za transport (vidi 3.1.2.6) i ako se
stabilizacija vri kontrolisanjem temperature, kontrolisane temperature i temperature u
sluaju vanrednih okolnosti (vidi 2.2.41.1.17) moraju da se navedu u transportnom
dokumenatu kako sledi:
KONTROLISANA TEMPERATURA: .....C
TEMPERATURA U SLUAJU VANREDNIH OKOLNOSTI: ..... C.
Neophodni podaci u skladu sa posebnom odredbom 640, poglavlja 3.3
Ukoliko je to propisano posebnom odredbom 640, poglavlja 3.3, u transportni dokument se
unosi napomena POSEBNA ODREDBA 640H, pri emu je H veliko slovo koje se navodi
u koloni 6, tabele A, poglavlja 3.2 posle uputa na poseban propis 640.
Posebne odredbe koje se odnose na transport vrstih materija u kontejnerima za
rasuti teret u skladu sa 6.11.4
Ako se vrste materije transportuju u kontejnerima za rasuti teret u skladu sa 6.11.4, u
1908
5.4.1.2
transportni dokument se unosi (vidi napomenu na poetku 6.11.4):

KONTEJNER ZA RASUTI TERET BK (h) SA DOZVOLOM NADLENOG ORGANA U ...
Dodatni ili posebni podaci za odreene klase
5.4.1.2.1

(a) Pored podataka prema stavu 5.4.1.1.(f) u transportni dokument dodatno se mora uneti:
4
- ukupna masa punjenja eksplozivne materije u kg za svaku materiju ili predmet sa
razliitim UN-brojem;
4
- ukupna masa punjenja eksplozivne materije u kg za svaku materiju ili predmet koji
se nalazi na transportnom dokumentu;
(b) U sluaju zajednikog pakovanja dva razliita tereta, kao naziv tereta u transportnom
dokumentu navode se UN brojevi i zvanin nazivi za transport, tampana velikim
slovima za obe materije ili oba predmeta navedena u koloni 1 i 2, tabele A, poglavlja
3.2. Ako je u jednom komadu za otpremu sjedinjeno vie od dva tereta u skladu sa
odredbama o zajednikom pakovanju iz 4.1.10, posebne odredbe MP 1, MP 2 i MP 20
do MP 24, u transportnom dokumentu pod nazivom tereta moraju biti navedeni UN
brojevi svih materija i predmeta sadranih u komadu za otpremu, u formi TERET SA
UN BROJEVIMA....
(c) Pri transportu materija i predmeta koji su svrstani pod naziv n.d.n ili naziv 0190
EKSPLOZIVNA MATERIJA, UZORAK, ili koji su pakovani prema Uputstvu za
pakovanje P 101 iz 4.1.4.1, transportnom dokumentu se prilae kopija odobrenja
nadlenog organa sa uslovima transporta. Isto mora biti sastavljeno na jednom od
slubenih jezika zemlje poiljaoca, a ako taj jezik nije engleski, francuski ili nemaki,
osim toga i na engleskom, francuskom ili nemakom jeziku, ukoliko sporazumima
izmeu drava kojih se dotie transport nije drugaije propisano.
(d) Ako se komadi za otpremu sa materijama i predmetima grupe kompatibilnosti B i D, u
skladu sa propisima iz 7.5.2.2, tovare zajedno u jedno vozilo, transportnom dokumentu
se prilae kopija dozvole za zatitni odeljak ili sistem zatitnog pakovanja izdate od
strane nadlenog organa, u skladu sa 7.5.2.2 fusnota (a). Ista mora biti sastavljena na
jednom od slubenih jezika zemlje poiljaoca, a ako taj jezik nije engleski, francuski ili
nemaki, osim toga i na engleskom, francuskom ili nemakom jeziku, ukoliko
sporazumima izmeu drava kojih se dotie transport nije drugaije propisano.
5.4.1.2.2
(e) Ako se eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnom materijom transportuju u

ambalai prema Uputstvu za pakovanje P 101, u transportni dokument se unosi
napomena: AMBALAA SA DOZVOLOM NADLENOG ORGANA (vidi 4.1.4.1
Uputstvo za pakovanje P 101).
(f) (Rezervisano)
(g) Pri transportu vatrometnih tela sa brojevima UN 0333, 0334, 0335, 0336 i 0337 u
transportni dokument se unosi:
KLASIFIKACIJA PRIZNATA OD STRANE NADLENOG ORGANA ... (drava u
skladu sa posebnom odredbom 645 iz 3.3.1).
Napomena: Komercijalni ili tehniki naziv terta sme da se navede dodatno uz zvanini
naziv za transport u transportnom dokumentu.
Dodatne odredbe za Klasu 2
5.4.1.2.3
(a) Pri transportu smea (vidi stav 2.2.2.1.1) u cisternama (demontanim cisternama,
fiksiranim cisternama, prenosivim cisternama, kontejner-cisternama ili elementima
baterijskih vozila ili MEGC) sastav smee mora da bude naveden u procentima
zapremine ili mase. Pri tome nije potrebno navoditi sastojke sa manje od 1% (vidi i stav
3.1.2.8.1.2).
(b) Pri transportu boca, velikih boca, buradi pod pritiskom, kriogenih rezervoara i svenjeva
boca pod uslovima iz 4.1.6.10 u transportni dokument se unosi:
TRANSPORT PREMA 4.1.6.10.
Dodatne odredbe za samoreagujue materije Klase 4.1 i organske perokside Klase 5.2
5.4.1.2.3.1
Za samoreagujue materije Klase 4.1 i organske perokside Klase 5.2 sa kontrolisanom

temperaturom u toku transporta (za samoreagujue materije vidi stav 2.2.41.1.17, za
organske perokside vidi 2.2.52.1.15 do 2.2.52.1.17) u transportnom dokumentu mora da se
navede kako sledi:
KONTROLISANA TEMPERATURA: .....C
Za predmete, sadraj ekplozivne materije oznaava ekplozivnu materiju koja se nalazi u predmetu.
1909
5.4.1.2.3.2
5.4.1.2.3.3
5.4.1.2.3.4
5.4.1.2.3.5
TEMPERATURA U SLUAJU VANREDNIH OKOLNOSTI: ..... C.

Za odreene samoreagujue materije Klase 4.1 i za odreene organske perokside Klase
5.2 za koje je nadleni organ odobrio izostavljanje listice opasnosti prema uzorku 1 za
odreenu ambalau (vidi stav 5.2.2.1.9), u transportni dokument se unosi:
LISTICA OPASNOSTI PREMA UZORKU 1 NIJE POTREBNA.
Ako se samoreagujue materije i organski peroksidi transportuju pod uslovima za koje je
potrebno odobrenje (za organske perokside vidi 2.2.52.1.8 i 4.1.7.2.2 i posebni propis TA2
iz 6.8.4; za samoreagujue materije vidi 2.2.41.1.13 i 4.1.7.2.2), u transportni dokument se
unosi npr.
Kopija odobrenja nadlenog organa sa uslovima transporta prilae se transportnom
dokumentu. Isto mora biti sastavljeno na jednom od slubenih jezika zemlje poiljaoca, a
ako taj jezik nije engleski, francuski ili nemaki, i na engleskom, francuskom ili nemakom
jeziku, ukoliko sporazumima izmeu drava kojih se dotie transport nije drukije propisano.
Ako se transportuje uzorak samoreagujue materije (vidi 2.2.41.1.15) ili organskog
peroksida (vidi stav 2.2.52.1.9), u transportni dokument se unosi npr.
Pri transportnu samoreagujue materija tipa G [vidi Prirunik za ispitivanja i kriterijume, Deo
II, stav 20.4.2 (g)] u transportni dokument sme da se unese:
NIJE SAMOREAGUJUA MATERIJA KLASE 4.1.
Pri transportu organskih peroksida tipa G [vidi Prirunik za ispitivanja i kriterijume, Deo II,
stav 20.4.3 (g)] u transportni dokument sme da se unese:
NIJE MATERIJA KLASE 5.2
5.4.1.2.4
Dodatne odredbe za Klasu 6.2
5.4.1.2.5
Pored podatka o primaocu [vidi 5.4.1.1.1 (h)], navodi se ime i broj telefona odgovornog lica.
Dodatne odredbe za Klasu 7
5.4.1.2.5.1
Za svaku poiljku sa materijama Klase 7, u transportni dokument moraju da se unesu,

ukoliko se primenjuju, sledei podaci prema propisanom redosledu, direktno iza podataka u
skladu sa stavom 5.4.1.1.1 (a) do (c):
(a) naziv ili simbol svakog radionuklida ili, u sluaju smea radionuklida, odgovarajui opti
naziv ili spisak najvie ograniavajuih nuklida;
(b) opis fizikog i hemijskog oblika materije ili podatak da se radi o radioaktivnoj materiji u
posebnom obliku ili o slabo disperzivnoj radioaktivnoj materiji. Za hemijski oblik
dovoljan je naziv vrste. Za radioaktivne materije za sporednim opasnostima, vidi
poslednju reenicu posebne odredbe 172, poglavlja 3.3;
(c) maksimalna aktivnost radioaktivnog sadraja u toku transporta u bekerelima (Bq) sa
odgovarajuim prefiksom SI (vidi 1.2.2.1). Kod fisionih materija dozvoljeno je da se
umesto aktivnosti navede ukupna masa fisionih materija u gramima (g) ili u viestrukim
jedinicama;
(d) kategorija komada za otpremu, tj. I-WHITE, II-YELLOW, III- YELLOW;
(e) transportna oznaka (indeks) (samo za kategorije II-YELLOW i III- YELLOW);
(f) za poiljku sa fisionim materijama, osim poiljaka koje su izuzete u skladu sa 6.4.11.2,
pokazatelj (indeks) kritine bezbednosti;
(g) oznaka svake dozvole/odobrenja nadlenog organa (radioaktivne materije u posebnom
obliku, slabo disperzivne radioaktivne materije, poseban sporazum, uzorak komada za
otpremu ili transport), ukoliko se odnose na poiljku;
(h) za poiljke sa vie od jednog komada za otpremu, mora biti navedena informacija
propisana stavom 5.4.1.1.1 i stavovima (a) do (g) za svaki komad za otpremu. Za
komade za otpremu u sabirnoj ambalai, kontejneru ili vozilu mora biti priloen detaljan
pregled sadraja svakog komada za otpremu unutar sabirne ambalae, kontejnera ili
vozila, a u datom sluaju i svake sabirne ambalae, svakog kontejnera ili svakog vozila.
Ako se pojedini komadi za otpremu prilikom usputnog istovara uzimaju iz sabirne
ambalae, kontejnera ili vozila, moraju se staviti na raspolaganje pripadajui transportni
dokumenti;
(i) ako se neka poiljka transportuje uz iskljuivu upotrebu, napomena TRANSPORT UZ
ISKLjUIVU UPOTREBU;
(j)
za materije LSA-II ili LSA-III i za predmete SCO-I ili SCO-II ukupna aktivnost poiljke
kao viestruka vrednost A2.
1910
5.4.1.2.5.2
5.4.1.3
Poiljalac je duan da zajedno sa transportnim dokumentom izda uputstva o merama koje

prevoznik eventualno treba da preduzme. Ova pismena uputstva moraju biti sastavljena na
jezicima koje prevoznik i nadleni organi smatraju neophodnim i moraju da sadre
minimalno sledee informacije:
(a) dodatne mere pri utovaru, slaganju, transportu, rukovanju i istovaru komada za
otpremu, sabirne ambalae ili kontejnera, ukljuujui posebne odredbe o skladitenju
koje se odnose na odvoenje toplote [vidi 7.5.11 posebna odredba CV 33 (3.2)], ili
napomenu da takve mere nisu potrebne;
(b) ogranienja u pogledu vida transporta ili vozila i potrebne podatke o transportnom putu;
(c) mere u sluaju opasnosti koje su adekvatne u odnosu na poiljku.
konstrukcije ili transport od strane nadlenog organa i za koje u razliitim dotinim dravama
vae razliiti tipovi odobrenja, navoenje UN broja i zvaninog naziva za transport, koje je
propisano stavom 5.4.1.1.1, mora da bude u skladu sa dozvolom izdatom u zemlji porekla
tipa konstrukcije.
Neophodne potvrde nadlenih organa ne moraju obavezno da budu priloene uz poiljku.
Poiljalac mora da ih stavi na uvid prevozniku/prevoznicima pre utovara i istovara.
(Rezervisano)
5.4.1.4
Oblik i jezik
5.4.1.4.1
Dokument sa podacima iz 5.4.1.1 i 5.4.1.2 moe da bude onakav kakav se ve zahteva u

drugim propisima vaeim za transport drugim vidom saobraaja. U sluaju vie poiljalaca,
nazivi i adrese primalaca kao i koliine isporuka, koje omoguavaju utvrivanje
transportovane vrste i koliine u svako doba, mogu da budu sadrane u drugim
dokumentima koji moraju da se koriste ili u bilo kom dokumentu koji je obavezan prema
drugim propisima i koji mora da se nalazi u vozilu.
Beleke koje moraju da se unose u dokumenat, moraju da budu sastavljene na jednom od
slubenih jezika zemlje poiljaoca, ako taj jezik nije engleski, francuski ili nemaki, i na
engleskom, francuskom ili nemakom jeziku, ukoliko meunarodnim tarifama za drumski
transport ili sporazumima izmeu drava kojih se dotie transport nije drukije propisano.
Ako zbog veliine tovara, poiljka ne moe kompletno da se utovari u jednu transportnu
jedinicu, potrebno je ispostaviti najmanje toliko odvojenih dokumenata ili kopije dokumenta,
koliko je natovareno transportnih jedinica. Osim toga, u svim sluajevima se moraju
ispostaviti odvojeni transportni dokumenti za poiljke ili delove poiljki, koje ne mogu da se
tovare zajedno u jedno vozilo zbog zabrana utvrenih u 7.5.2.
Informacije, koje se odnose na opasnosti koje se tiu tereta koji se transportuje (prema
podacima iz 5.4.1.1), mogu da budu ugraene u ili povezane sa, postojeim transportnim
dokumentom ili tovarnim dokumentom. Prikaz informacija u dokumentu (ili redosled
prenoenja odgovarajuih podataka korienjem radnog postupka sa elektronskom
obradom podataka (EOP) ili elektronskom razmenom podataka (ERP)), mora da bude kao
to je predvieno u 5.4.1.1.1.
Ukoliko postojei transportni dokument ili tovarni dokument ne moe da se koristi kao
dokumentacija za opasne terete u multimodalnom transportu, preporuuje se korienje
dokumenata u skladu sa primerom navedenim u odeljku 5.4.4.5
Teret koji nije opasan
5.4.1.2.5.3
5.4.1.2.5.4
5.4.1.4.2
5.4.1.5
Ako teret koji je taksativno naveden u tabeli A, poglavlja 3.2, ne podlee propisima ADR
zato to se u skladu sa Delom II ne smatra opasnim, poiljalac sme u tu svrhu da unese
izjavu u transportni dokument, npr.:
TERET NE SPADA U KLASU ....
Napomena:
Ova odredba naroito sme da se primeni, ako poiljalac smatra da bi poiljka,

na osnovu hemijskog sastava tereta koji se transportuje (npr. rastvori ili
smee) ili na osnovu injenice da se ovaj teret prema drugim propisima
smatra opasnim, u toku transporta mogao da bude predmet ispitivanja.
Za korienje ovog dokumenta mogu se uzeti u obzir odgovarajue preporuke Radne grupe UNECE
za olakavanje procedura u meunarodnoj trgovini, naroito preporuka br. 1 (Nacrt formulara
Ujedinjenih nacija za trgovinsku dokumentaciju) (ECE/TRADE/137, izdanje 96.1), preporuka br. 11
(aspekti dokumentacije u meunarodnom prevozu opasnog tereta) (ECE/TRADE/204, izdanje 96.1) i
preporuka br. 22 (Nacrt formulara za standardizovana uputstva za otpremu) (ECE/TRADE/168,
izdanje 96.1). Vidi Spisak trgovinskih podataka, izdanje III, Preporuke za olakanje trgovine
(ECE/TRADE/200) (publikacija Ujedinjenih nacija, prodajni broj E/F.96.II.E.13).
1911
5.4.2
Sertifikat o pakovanju kontejnera

Ako se nakon transporta opasnog tereta u velikim kontejnerima vri transport u pomorskom
saobraaju, transportnom dokumentu se prilae sertifikat o pakovanju kontejnera, u skladu
6,7
sa 5.4.2 koda IMDG .
Svrhe propisanog transportnog dokumenta u skladu sa 5.4.1 i gore navedenog sertifikata o
pakovanju kontejnera mogu da budu ispunjene jednim jedinim dokumentom; u suprotnom
ovi dokumenti moraju biti povezani. Ako su svrhe ovih dokumenata ispunjene jednim jedinim
dokumentom, dovoljno je da se u transportni dokument unese izjava da je tovarenje
kontejnera izvreno u skladu sa propisima koji se primenjuju za odnosni vid saobraaja, kao
i podatak o licu odgovornom za sertifikat o pakovanju kontejnera.
Napomena: Za prenosive cisterne, kontejner-cisterne i MEGC nije potreban sertifikat o
pakovanju kontejnera.
5.4.3
Pisana uputstva
5.4.3.1
Vozau vozila je neophodno predati pisana uputstva za ponaanje prilikom nesrea i

nezgoda, koja mogu nastati u toku transporta, a koja treba da sadre precizne podatke o
svakoj opasnoj materiji ili predmetu koji se transportuje ili o svakoj grupi tereta koji
predstavljaju istu opasnost u koju spadaju materije ili predmeti:
(a) naziv materije ili predmeta ili grupe tereta,
Meunarodna organizacija za pomorsku plovidbu (IMO), Meunarodna organizacija rada (ILO) i

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) izradile su i smernice za tovarenje tereta
u transportne jedinice i odgovarajuu edukaciju koje je objavila IMO [IMO/ILO/UNECE Guidelines for
Packing of Cargo Transport Units (CTUs) (IMO/ILO/UNECE Smernice za pakovanje tovara u
transportnim jedinicama].
Odeljak 5.4.2 koda IMDG propisuje sledee:
5.4.2 Sertifikat o pakovanju kontejnera/vozila

5.4.2.1 Ako se opasni teret pakuje ili tovari u kontejner ili vozilo, lica odgovorna za pakovanje
kontejnera ili vozila moraju podneti sertifikat o pakovanju kontejnera/vozila u kome se
navodi(-e) identifikacioni broj(-evi) kontejnera/vozila i kojim se potvruje da je pakovanje
izvreno u skladu sa sledeim uslovima:
.1 kontejner/vozilo je bio(-lo) ist(-o), suv(-o) i oigledno pogodan(-no) za prijem tereta;
.2 komadi za otpremu koji, u skladu sa propisima o razdvajanju koji se primenjuju, moraju da
budu razdvojeni jedni od drugih nisu zajedno pakovani na ili u kontejner/vozilo [osim ako je
to bilo dozvoljeno od strane nadlenog organa, u skladu sa 7.2.2.3 (koda IMDG)];
.3 svi komadi za otpremu su spolja pregledani na oteenja, i utovareni su samo komadi za
otpremu u besprekornom stanju;
.4 burad su sloena uspravno, osim ako je nadleni organ dozvolio neto drugo, i sav teret je
pravilno utovaren i po potrebi adekvatno privren sredstvima za obezbeenje, kako bi
bili pogodni za transport u predvienim vidovima saobraaja;
.5 teret tovaren u rasutom stanju ravnomerno je rasporeena u kontejneru/vozilu;
.6 za poiljke sa teretom Klase 1, osim podklase 1.4, kontejner/vozilo se nalazi u
konstruktivno-tehniki besprekornom stanju za upotrebu, u skladu sa 7.4.6 (koda IMDG);
7. kontejner/vozilo i komadi za otpremu su pravilno obeleeni, olistani i plakatirani;
.8 u sluaju korienja vrstog ugljendioksida (CO2 suvi led) za hlaenje kontejner/vozilo
se olistava ili obeleava spolja na dobro vidljivom mestu, kao npr. na zadnjim vratima,
kako sledi: DANGEROUS CO2 GAS (DRY ICE) INSIDE. VENTILATE THOROUGHLY
BEFORE ENTERING; i
9. transportni dokument za opasni teret naveden u 5.4.1 (koda IMDG) ispostavljen je za
svaku poiljku sa opasnim teretom utovarenu u kontejner/vozilo.
Napomena: Za cisterne nisu potrebni sertifikati o pakovanju kontejnera/vozila.
5.4.2.2 Podaci koji su potrebni za transportni dokument za opasni teret i sertifikat o pakovanju kontejnera/vozila
mogu da budu obuhvaeni jednim jedinim dokumentom; u suprotnom ovi dokumenti moraju biti povezani. Ako su
podaci obuhvaeni jednim dokumentom, taj dokument mora da sadri potpisanu izjavu koja moe da glasi kako sledi:
Izjavljuje se da je pakovanje tereta u kontejner/vozilo izvreno u skladu sa propisima koji se primenjuju. Ova izjava
mora biti datirana, a u dokumentu mora da bude navedeno lice koje je izjavu potpisalo.
1912
5.4.3.2
5.4.3.3
5.4.3.4
5.4.3.5
5.4.3.6
5.4.3.7
5.4.3.8
- klasa i
- UN-broj, ili za grupu terta UN-brojeve;
(b) vrsta opasnosti koje proizilaze iz ovih tereta, kao i mere koje voza mora da preduzme
i lina zatitna oprema koju on treba da upotrebi;
(c) opte mere koje voza mora da preduzme, kao npr. upozoravanje drugih uesnika u
saobraaju i prolaznika kao i obavetavanje policije i/ili vagrogasne slube;
(d) mere koje se preduzimaju u sluaju manjih curenja ili proputanja radi spreavanja
veih teta, ukoliko se ove mogu sprovesti bez ugroavanja line zatite;
(e) posebne mere koje moraju da se preduzmu u datom sluaju za odreeni teret;
(f) eventualno neophodnu opremu za opte i/ili posebne mere.
Ova pisana uputstva mora da obezbedi poiljalac i da ih preda vozau najkasnije do
trenutka kada je opasni teret utovaren u vozilo. Informacije o sadraju ovih pisanih
uputstava moraju da budu saoptene prevozniku najkasnije prilikom davanja naloga za
transport, da bi on mogao da preduzme sve neophodne korake kako bi odgovarajue
zaposlene upoznao sa sadrajem ovih uputstava i kako bi bili sposobni da ih pravilno
izvravaju, i da bi se obezbedilo, da se neophodna oprema nalazi u vozilu.
Poiljalac je odgovoran za sadraj ovih pisanih uputstava. Uputstva moraju biti sainjena na
jeziku koji voza, koji preuzima opasni teret, moe da ita i da razume, kao i na svim
jezicima zemalja porekla, tranzita i odredita poiljke. U zemljama sa vie slubenih jezika,
nadleni organ odreuje slubeni jezik ili jezik koji se primenjuje na celoj teritoriji drave ili u
pojedinim regionima ili delovima dravne teritorije.
Ova uputstva moraju da se uvaju u kabini vozila, na mestu gde se lako mogu pronai.
Pisana uputstva prema ovom odeljku, koja se ne odnose na teret u vozilu, moraju da se
uvaju odvojeno od odgovarajuih dokumenata da bi se izbegla zabuna.
Prevoznik mora da vodi rauna o tome da voza bude sposoban, da razume pisana
uputstva i da ih pravilno primeni.
U sluajevima zajednikog utovara upakovanog tereta, ukljuujui opasni teret koji pripada
razliitim grupama tereta iste opasnosti, pisana uputstva mogu da budu ograniena na
jedno uputstvo po klasi tereta koja se transportuje u vozilu. U ovom sluaju u pisanim
uputstvima ne sme da bude naveden ni zvanini naziv tereta niti UN-broj.
Ova uputstva moraju da budu sainjena prema sledeem modelu:
TOVAR:
- navesti sledee informacije koje se odnose na teret za koji su ova pisana uputstva
namenjena i za koje vae;
- naziv materije i predmeta ili grupe tereta koji predstavljaju iste opasnosti;
- klasa i
- UN-broj ili, za grupu tereta, UN-brojevi.
- Opis, ogranien na primer na agregatno stanje, eventualno da se navede boja i u datom
sluaju miris, da bi se curenja i proputanja mogla lake prepoznati.
VRSTA OPASNOSTI:
Kratko nabrojati opasnosti:
- glavna (primarna) opasnost;
- dodatne opasnosti ukljuujui mogua dugotrajna dejstava i opasnosti po ivotnu
sredinu;
- ponaanje prilikom vatre ili zagrevanja (raspadanja, eksplozije, razvijanja opasne pare
itd.);
- u datom sluaju, uputiti na to da teret koji se transportuje reaguje sa vodom.
LINA ZATITNA OPREMA
Navesti linu zatitnu opremu koja je odreena za vozaa u skladu sa zahtevima iz 8.1.5 (b)
i (c).
OPTE MERE KOJE VOZA MORA DA PREDUZME
Navesti sledee mere:
- zaustaviti motor;
- udaljiti izvore paljenja. Zabraniti puenje;
- postaviti znak upozorenja i upozoriti druge uesnike u saobraaju i prolaznike;
- informisati javnost o opasnostima, ostati na strani okrenutoj vetru;
1913
- izvestiti policiju i/ili vatrogasnu slubu im je pre mogue.

DODATNE I/ILI POSEBNE MERE KOJE VOZA MORA DA PREDUZME
Tu spadaju odgovarajua uputstva kao i spisak neophodne opreme (npr. lopata, prihvatna
posuda.....), koja omoguava vozau da preduzme dodatne i/ili posebne mere koje su
neophodne u zavisnosti od klase opasnog tereta koja se transportuje.
Mora da se vodi rauna, da vozai treba da budu obueni i osposobljeni za sprovoenje
dodatnih mera prilikom manjih curenja i proputanja radi spreavanja veih teta bez
ugroavanja sopstvene bezbednosti.
Mora da se vodi rauna, da svaka posebna mera koju preporuuje poiljalac zahteva
posebnu obuku vozaa. U datom sluaju u to spadaju odgovarajua uputstva kao i spisak
opreme nophodne za ove posebne mere.
VATRA
Informacije za vozaa u sluaju poara:
Voza prilikom obuke mora da bude obuen da gasi manji poar na vozilu. Poar na tovaru
vozai ne smeju da gase.
5.4.4
PRVA POMO
Informacije za vozaa u sluaju da je on doao u dodir sa opasnim materijama koje se
transportuju.
DODATNA UPUTSTVA
*****************
Primer formulara za multimodalni transport opasnog tereta
Primer formulara koji sme da se koristi za multimodalni transport opasnog tereta kao
kombinovani dokument za deklarisanje opasnog tereta i sertifikat o pakovanju kontejnera.
1914
FORMULAR ZA MULTIMODALNI TRANSPORT OPASNOG TERETA (desna ivica osenena crno)

1. Poiljalac
2. Broj transportnog dokumenta

3.
Strana 1 od ...
4. Referentni broj prevoznika
5. Referentni broj organizatora

transporta (peditera)
7. Prevoznik (popunjava prevoznik)
6. Primalac
IZJAVA POILjAOCA
Izjavljujem da je sadraj ove poiljke u potpunosti i tano opisan dole
navedenim zvaninim nazivom za transport i pravilno klasifikovan,
pakovan, obeleen, olistan i oznaen velikim listicama (plakatama) i
da se, u skladu sa meunarodnim i nacionalnim propisima, u svakom
pogledu nalazi u stanju pogodnom za transport.
8. Ova poiljka odgovara propisanim graninim vrednostima za
(nepotrebno precrtati)
PUTNIKI I TERETNI
AVION
10. Brod / broj leta i datum
SAMO TERETNI AVION
12. Luka / mesto istovara
13. Uputno mesto
14. Obeleje za transport
9. Dodatne informacije za rukovanje
11. Luka / mesto utovara
* Broj i vrsta komada za otpremu; opis tereta
Bruto masa (kg)
Neto masa
Zapremina (m3)
* ZA OPASNI TERET: navesti: UN broj, zvanini naziv za transport, klasu opasnosti, ambalanu grupu (ako postoji) i sve ostale
sastavne delove informacije koji su propisani vaeim nacionalnim ili meunarodnim propisima.
15. Identifikacioni broj
kontejnera / registarski
broj vozila
16. Broj(evi) plombi
17. Dimenzije i
kontejnera/vozila
tip
18. Tara (kg)
19. Ukupna bruto masa

(uklj. taru) (kg)
SERTIFIKAT
O
PAKOVANjU
KONTEJNERA / VOZILA
Izjavljujem da je gore opisan teret
upakovan / utovaren u gore
navedeni kontejner / gore navedeno
vozilo u skladu za vaeim
propisima**.
ZA
SVAKU
POILjKU
U
KONTEJNERIMA
/
VOZILIMA
POPUNjAVA I POTPISUJE LICE
ODGOVORNO ZA PAKOVANjE /
TOVARENjE
21. POTVRDA PRIJEMA

Gore navedeni broj komada za otpremu / kontejnera / prikolica u naizgled dobrom stanju,
izuzev:
20. Naziv firme
Naziv prevoznika
22. Naziv firme (POILAOCA KOJI PRIPREMA

OVAJ DOKUMENT)
Ime i funkcija davaoca izjave
Registarski broj vozila
Ime i funkcija davaoca izjave
Mesto i datum
Potpis i datum
Mesto i datum
Potpis davaoca izjave
POTPIS VOZAA
Potpis davaoca izjave
* vidi 5.4.2
FORMULAR ZA MULTIMODALNI TRANSPORT OPASNOG TERETA

(desna ivica osenena crno)
1915
Nastavak
1. Poiljalac
2. Broj transportnog dokumenta

3.
Strana 2 od ...
4. Referentni broj prevoznika

5. Referentni
(peditera)
14. Obeleje za transport
* Broj i vrsta komada za otpremu; opis tereta
Bruto masa (kg)
broj
Neto masa
organizatora
transporta
Zapremina (m3)
* ZA OPASNI TERET: navesti: broj UN, zvanini naziv za transport, klasu opasnosti, ambalanu grupu (ako postoji) i sve ostale
sastavne delove informacije koje su propisane vaeim nacionalnim ili meunarodnim propisima.
1916
Poglavlje 5.5
Posebne odredbe
5.5.1
(Brisano)
5.5.2
Posebne odredbe za gazirana vozila, kontejnere i cisterne
5.5.2.1
Pri transportu UN 3359 GAZIRANA JEDINICA (vozilo, kontejner ili cisterna) u transportnom
dokumentu moraju biti navedeni podaci u skladu sa 5.4.1.1.1, kao i datum gaziranja i tip i
koliina korienjnih sredstava za gaziranje. Osim toga moraju biti predviena uputstva za
otklanjanje ostataka sredstva za gaziranje, ukljuujui podatke o (eventualno) korienim
ureajima za gaziranje.
Ovi podaci se navode na jednom od zvaninih jezika otpravne zemlje, ako taj jezik nije
engleski, francuski ili nemaki, osim toga i na engleskom, francuskom ili nemakom jeziku,
ukoliko sporazumima izmeu drava kojih se dotie transport nije drugaije propisano.
Na svako gazirano vozilo, kontejner ili cisternu postavlja se znak upozorenja, u skladu sa
5.5.2.3, na dobro vidljivom mestu za lica koja pokuavaju da uu u unutranjost vozila,
kontejnera ili cisterne.
Podaci na znaku upozorenja moraju da budu navedeni na jeziku koji poiljalac smatra
pogodnim.
Znak upozorenja za gazirane jedinice mora da bude pravougaonog oblika, irok najmanje
300 mm i visok najmanje 250 mm. Natpisi moraju da budu crni na beloj osnovi, visina slova
mora da iznosi najmanje 25 mm. Izgled ovog znaka prikazan je na donjoj ilustraciji.
Znak upozorenja za gaziranje
5.5.2.2
5.5.2.3
1917
DEO 6
Zahtevi za proizvodnju i ispitivanje
ambalae, IBC ambalae, velike ambalae,
cisterni i kontejnera za rasuti teret
Poglavlje 6.1
1918
Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalae

6.1.1.
Opte odredbe
6.1.1.1
Zahtevi ovog poglavlja ne primenjuju se na:

(a) komade za otpremu sa radioaktivnim materijama Klase 7, ukoliko nije drugaije odreeno
(vidi odeljak 4.1.9);
(b) komade za otpremu sa zaraznim materijama Klase 6.2, ukoliko nije drugaije odreeno
(vidi poglavlje 6.3 napomenu i pododeljak 4.1.4.1 uputstvo za pakovanje P 621;
(c) boce pod pritiskom sa gasovima Klase 2;
(d) komade za otpremu ija neto masa prelazi 400 kg;
(e) ambalau zapremine od preko 450 litara.
Zahtevi odeljka 6.1.4 zasnivaju se na ambalai koja je trenutno u upotrebi. Uzimajui u obzir
nauni i tehniki napredak, dozvoljeno je da se koristi ambalaa ije specifikacije odstupaju od
navedenih u odeljku 6.1.4, pod uslovom da je isto tako delotvorna, da je doputena od strane
nadlenog organa i da uspeno zadovoljava ispitivanja opisana u pododeljku 6.1.1.3 i odeljku
6.1.5. Drugi postupci ispitivanja, osim opisanih u ovom poglavlju, dozvoljeni su pod uslovom da
su ekvivalentni i priznati od strane nadlenog organa.
6.1.1.2
6.1.1.3
Svaka pojedinana ambalaa koja se koristi za tene materije mora uspeno da zadovolji
adekvatno ispitivanje zaptivenosti i da ispunjava odgovarajui nivo ispitivanja naveden u
pododeljku 6.1.5.4.3:
(b) posle prerade ili obnavljanja pre ponovne upotrebe za transport.
Za ovo ispitivanje ambalaa ne mora da bude opremljena sopstvenim zatvaraima.
Unutranja posuda kombinovane ambalae moe da se ispituje bez spoljne ambalae, pod
uslovom da to ne utie na rezultate ispitivanja.
Ovo ispitivanje nije potrebno za:
- unutranju ambalau meovite ambalae;
- unutranje posude kombinovane ambalae (staklo, porcelan ili keramika) koje su, u skladu
sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeleene simbolom RID/ADR;
-
6.1.1.4
6.1.1.5
6.1.2
6.1.2.1
6.1.2.2
6.1.2.3
6.1.2.4
6.1.2.5
ambalau od tankog lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeleena
simbolom RID/ADR;
Ambalaa mora biti proizvedena, obnovljena i ispitana u skladu sa programom obezbeenja
kvaliteta koji nadleni organ smatra zadovoljavajuim, kako bi se obezbedilo da svaka
ambalaa odgovara zahtevima ovog poglavlja.
Proizvoai i naredni distributeri ambalae moraju da dostave informacije o postupcima kojih
se treba pridravati, kao i opis vrsta i dimenzija zatvaraa (ukljuujui potrebne zaptivke) i svih
drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da e komadi spremni za
otpremu moi da zadovolje ispitivanja koja se primenjuju u skladu sa ovim poglavljem.
Kdovi za obeleavanje tipa ambalae
Kd se sastoji od:
(a) arapske cifre za vrstu ambalae, npr. bure, kanister, itd. iza koje sledi
(b) jedno ili vie velikih latininih slova za vrstu materijala, npr. elik, drvo, itd. iza kojeg
eventualno sledi
(c) arapska cifra za kategoriju ambalae u okviru vrste ambalae.
Za kombinovanu ambalau koriste se na drugom mestu kda dva velika latinina slova, jedno
iza drugog. Prvo slovo oznaava materijal unutranje posude, a drugo materijal spoljne
ambalae.
Za meovitu ambalau koristi se samo kdni broj za spoljnu ambalau.
Iza kda ambalae moe da sledi slovo T, V ili W. Slovo T oznaava ambalau za
spasavanje u skladu sa stavom 6.1.5.1.11. Slovo V oznaava posebnu ambalau u skladu sa
stavom 6.1.5.1.7. Slovo W znai da ambalaa, premda, spada u tip ambalae oznaen
kdom, ali je proizvedena prema specifikaciji koja odstupa od odeljka 6.1.4 i smatra se
odgovarajuom u skladu sa zahtevima pododeljka 6.1.1.2.
Sledee cifre koriste se za vrstu ambalae:
1
2
3
bure
(rezervisano)
kanister
1919
4
5
6
6.1.2.6
6.1.2.7
sanduk
vrea
kombinovana ambalaa
7 (rezervisano)
0 ambalaa od tankog lima
Sledea velika slova koriste se za vrstu materijala:
A elik (svi tipovi i sve povrinske obrade)
B
C
D
F
aluminijum
prirodno drvo
per ploa
materijal od drvnih vlakana
G
H
L
M
karton
plastika
tekstilna vlakna
papir, vieslojni
N metal (osim elika ili aluminijuma)

P staklo, porcelan ili keramika.
U sledeoj tabeli navedeni su kdovi koji se koriste za oznaavanje tipova ambalae u
zavisnosti od vrste ambalae, materijala korienog za izradu i kategorije; takoe se upuuje
na pododeljke u kojima su sadrani odgovarajui zahtevi:
Vrsta
Materijal
Kategorija
Kod
Pododeljak
1. burad
A. elik
neodstranjivi poklopac
odstranjivi poklopac
1A1
1A2
1B1
1B2
1D
1G
1H1
1H2
1N1
1N2
6.1.4.1
B. aluminijum
D. per ploa
G. karton
H. plastika
N. metal, osim elika ili
aluminijuma
2. (Rezervisano)
3. kanisteri
A. elik
B. aluminijum
H. plastika
4. sanduci
A. elik
B. aluminijum
C. prirodno drvo
D. per ploa
F. materijal od drvnih
vlakana
G. karton
H. plastika
5. vree
H. plastina vlakna
H. plastina folija
L. tekstilna vlakna
M. papir
6. kombinovana
ambalaa
H. plastina posuda
Obino
sa stranicama nepropusnim
za prainu
penaste materije
tvrda plastika
bez unutranje presvlake ili
obloge
nepropusna za prainu
vodootporna
bez unutranje presvlake ili
obloge
nepropusna za prainu
vodootporna
vieslojni
vieslojni, vodootporni
u buretu od elika
u okviru ili sanduku od
elika
u buretu od aluminijuma
1920
6.1.4.2
6.1.4.5
6.1.4.7
6.1.4.8
6.1.4.3
3A1
3A2
3B1
3B2
3H1
3H2
4A
4B
4C1
4C2
6.1.4.4
4D
4F
6.1.4.10
6.1.4.11
4G
4H1
4H2
5H1
6.1.4.12
6.1.4.13
5H2
5H3
5H4
5L1
6.1.4.16
6.1.4.4
6.1.4.8
6.1.4.14
6.1.4.14
6.1.4.9
6.1.4.17
5L2
5L3
5M1
5M2
6HA1
6HA2
6.1.4.19
6.1.4.19
6HB1
6.1.4.19
6.1.4.15
6.1.4.18
P. posuda od porcelana,
stakla ili keramike
7. (Rezervisano)
0.
ambalaa
tankog lima
6.1.3
6.1.3.1
od
A. elik

aluminijuma
u sanduku od prirodnog
drveta
u buretu od per ploe
u sanduku od per ploe
u buretu od kartona
u sanduku od kartona
u buretu od plastike
u sanduku od tvrde plastike
u buretu od elika
elika
u buretu od aluminijuma
aluminijuma
u sanduku od prirodnog
drveta
u buretu od per ploe
u korpi od prua
u buretu od kartona
u sanduku od kartona
u spoljnoj ambalai od
penaste materije
u spoljnoj ambalai od
tvrde plastike
6HB2
6.1.4.19
6HC
6.1.4.19
6HD1
6HD2
6HG1
6HG2
6HH1
6HH2
6PA1
6PA2
6.1.4.19
6.1.4.19
6.1.4.19
6.1.4.19
6.1.4.19
6.1.4.19
6.1.4.20
6.1.4.20
6PB1
6PB2
6.1.4.20
6.1.4.20
6PC
6.1.4.20
6PD1
6PD2
6PG1
6PG2
6PH1
6.1.4.20
6.1.4.20
6.1.4.20
6.1.4.20
6.1.4.20
6PH2
6.1.4.20
0A1
0A2
6.1.4.22
Obeleavanje
Napomena: 1. Obeleje na ambalai oznaava da ona odgovara uspeno ispitanom tipu
konstrukcije i da ispunjava zahteve ovog poglavlja, ukoliko se isti odnose na
izradu, a ne na upotrebu ambalae. Prema tome, obeleje ne pokazuje
obavezno da ambalaa moe da se upotrebi za neku materiju: vrsta
ambalae (npr. bure od elika), maksimalna zapremina i/ili maksimalna
masa ambalae, kao i eventualni posebni zahtevi utvreni su za svaku
materiju u tabeli A, poglavlja 3.2.
2. Obeleje je namenjeno tome da olaka zadatke proizvoaa ambalae,
obnavljaa, korisnika ambalae, transportera i nadlenih organa. Prilikom
upotrebe nove ambalae originalno obeleje je pomono sredstvo za
proizvoaa ili proizvoae, kako bi se utvrdio tip i naveli zahtevi o ispitivanju
koje isti ispunjava.
3. Obeleje ne prua uvek potpune detalje, na primer o nivou ispitivanja; zbog
toga moe biti neophodno da se ovaj aspekt istakne i pozivanjem na
sertifikat o ispitivanju, izvetaje o ispitivanju ili spisak uspeno ispitane
ambalae. Na primer, neka ambalaa obeleena znakom X ili Y moe da se
koristi za materije kojima je dodeljena ambalana grupa sa niim stepenom
1
opasnosti i ija se maksimalno dozvoljena vrednost za relativnu gustinu ,
koja je navedena u zahtevima za ispitivanje ambalae odeljka 6.1.5,
odreuje uzimajui u obzir odgovarajui faktor 1,5 ili 2,25; to znai da
ambalaa ambalane grupe I koja je ispitana za materije relativne gustine
1,2 sme da se koristi kao ambalaa ambalane grupe II za materije relativne
gustine 1,8 ili kao ambalaa ambalane grupe III za materije relativne
gustine 2,7, naravno pod uslovom da su ispunjeni svi funkcionalni kriterijumi
i kod materije vee relativne gustine.
Svaka ambalaa koja je predviena za upotrebu u skladu sa ADR mora imati trajna i itljiva
obeleja istaknuta na odgovarajuem mestu i u srazmernom formatu u odnosu na ambalau,
tako da budu dobro vidljiva. Kod komada za otpremu ukupne mase od preko 30 kg, obeleja ili
njihov duplikat moraju se nalaziti na gornjoj ili bonoj strani ambalae. Slova, cifre i znakovi
moraju biti visoki najmanje 12 mm, izuzev na ambalai zapremine od najvie 30 litara ili 30 kg
na kojoj visina mora da iznosi najmanje 6 mm i izuzev na ambalai zapremine od najvie 5
litara ili 5 kg na kojoj moraju da budu odgovarajue veliine.
Obeleje se sastoji od:
Izraz relativna gustina (d) vai kao sinonim za gustinu i koristi se svuda u ovom tekstu.
1921
(a) (i) simbola Ujedinjenih nacija za ambalau

. Isti moe da se koristi
samo
kao
potvrda da ambalaa odgovara relevantnim zahtevima ovog
poglavlja. Za metalnu
ambalau na koju se ovaj znak utiskuje, mogu se umesto simbola koristiti slova UN; ili
(ii) simbola RID/ADR za ambalau koja je dozvoljena kako za transport eleznicom
tako i za transport drumom;
za kombinovanu ambalau (staklo, porcelan ili keramika) i ambalau
od
tankog
lima koje odgovaraju pojednostavljenim uslovima [vidi
6.1.1.3, 6.1.5.3.1 e), 6.1.5.3.5
c), 6.1.5.4, 6.1.5.5.1 i 6.1.5.6];
(b) kda za obeleavanje tipa ambalae u skladu sa odeljkom 6.1.2;
(c) dvodelnog kda koji se sastoji iz:
(i)
slova koje oznaava ambalanu(e) grupu(e) iji je tip konstrukcije uspeno
ispitan:
X za ambalane grupe I, II i III;
Y za ambalane grupe II i III;
Z samo za ambalanu grupu III;
(ii)
naznaene relativne gustine zaokruene na prvo decimalno mesto, za

ambalau bez unutranje ambalae koja se koristi za tene materije, iji je tip
konstrukcije ispitan; ovaj podatak moe da se izostavi, ako relativna gustina ne
prelazi 1,2. Za ambalau koja se koristi za vrste materije ili unutranju ambalau, iz
naznaene maksimalne ukupne mase u kg;
za ambalau od tankog lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii),
obeleena simbolom RID/ADR i namenjena za materije iji viskozitet na 23C iznosi vie od
2
200 mm /s, iz naznaene maksimalne ukupne mase u kg;
(d) ili slova S, ako se ambalaa koristi za vrste materije ili unutranju ambalau, ili, ako se
ambalaa (izuzev meovite ambalae) koristi za tene materije i ako je uspeno
podvrgnuta ispitivanju hidraulinog pritiska, iz naznaenog ispitnog pritiska u kPa,
zaokruenog na sledeih 10 kPa;
za ambalau od tanko lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeleena
simbolom RID/ADR i namenjena za tene materija iji viskozitet na 23C iznosi vie od
2
200 mm /s, iz slova S;
(e) dve poslednje cifre godine proizvodnje ambalae. Za ambalae tipa 1H i 3H dodatno i
meseca proizvodnje; ovaj deo obeleja moe da se nalazi i na drugom mestu, odvojeno
od ostalih podataka. Jedan od adekvatnih naina je:
(f)
6.1.3.2
oznake drave u kojoj je izdata dozvola za dodelu obeleja, navedene u vidu obeleja za
2
motorna vozila u meunarodnom saobraaju ;
(g) naziva proizvoaa ili neke druge identifikacije ambalae utvrene od strane nadlenog
organa.
Dodatno uz trajno obeleje propisano pododeljkom 6.1.3.1 nova metalna burad zapremine
vee od 100 litara moraju imati obeleja navedena u pododeljku 6.1.3.1 (a) do (e), zajedno sa
podatkom o nominalnoj debljini materijala, bar metala korienog za omota (u mm, 0,1
mm), naneta u trajnom obliku (npr. utiskivanjem) na dnu. Ako je nominalna debljina materijala
najmanje jednog dna metalnog bureta manja nego kod omotaa, nominalna debljina gornjeg
dela, omotaa i donjeg dela metalnog bureta navodi se u postojanom obliku (npr. utiskivanjem)
na dnu. Primer: 1,0 1,2 1,0 ili 0,9 1,0 1,0. Nominalne debljine metala odreuju se u
skladu sa odgovarajuim standardom ISO, npr. ISO 3574:1999 za elik. Obeleja navedena u
pododeljku 6.1.3.1 (f) i (g) ne smeju da budu u postojanom obliku, ukoliko u pododeljku 6.1.3.5
Obeleje za motorna vozila u meunarodnom saobraaju predvieno Bekom konvencijom o

drumskom saobraaju (1968.)
1922
6.1.3.3
6.1.3.4
6.1.3.5
6.1.3.6
6.1.3.7
6.1.3.8
6.1.3.9
6.1.3.10
6.1.3.11
nije drugaije navedeno.

Svaka ambalaa, izuzev ambalae navedene u pododeljku 6.1.3.2, koja moe da bude
podvrgnuta postupku obnavljanja mora da bude obeleena obelejima navedenim u
pododeljku 6.1.3.1 (a) do (e) u postojanom obliku. Obeleja su postojana, ako mogu da izdre
postupak obnavljanja (npr. obeleje naneto putem utiskivanja). Ovo postojano obeleje moe
da se koristi na ambalai, izuzev metalnih buradi zapremine vee od 100 litara, umesto trajnih
obeleja opisanih u pododeljku 6.1.3.1.
Kod preraenih metalnih buradi obeleje koje se zahteva ne mora obavezno da bude
postojano, ako nije dolo do promene tipa ambalae niti do zamene ili odstranjivanja fiksno
ugraenih elemenata konstrukcije. Ostala preraena metalna burad moraju na gornjem delu ili
na omotau da imaju obeleja navedena u pododeljku 6.1.3.1 (a) do e) u postojanom obliku
(npr. utiskivanjem).
Metalna burad od materijala, kao to je npr. nerajui elik, koja su namenjena za viekratnu
upotrebu mogu da budu obeleena obelejima navedenim u pododeljku 6.1.3.1 (f) i (g) u
postojanom obliku (npr. utiskivanjem).
Obeleje u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 primenjuje se samo za jedan tip konstrukcije ili za
jednu seriju tipskih konstrukcija. Razliite povrinske obrade ukljuene su u isti tip konstrukcije.
Kod serije tipskih konstrukcija radi se o ambalai istog strukturalnog dizajna, iste debljine
zidova, istog materijala i istog preseka koja se od dozvoljenog tipa konstrukcije razlikuje samo
po manjoj visini.
Zatvarai posuda moraju biti istovetni kao oni navedeni u izvetaju o ispitivanju.
Obeleja moraju biti navedena prema redosledu stavova u pododeljku 6.1.3.1; svaki od
elemenata obeleja koji se zahteva ovim stavovima i eventualno pododeljkom 6.1.3.8 stavovi
(h) do (j) mora da bude jasno odvojen u cilju lake identifikacije, npr. kosom crtom ili praznim
mestom. Za primere vidi pododeljak 6.1.3.11.
Sva dodatna obeleja dozvoljena od strane nadlenog organa ne smeju da utiu na korektnu
identifikaciju delova obeleja koji se zahtevaju pododeljkom 6.1.3.1.
Obnavlja ambalae mora posle obnavljanja da stavi sledea trajna obeleja na ambalau, i to
redosledom kako sledi:
(h) oznaka drave u kojoj je izvreno obnavljanje, navedena u vidu obeleja za motorna
2
vozila u meunarodnom saobraaju
(i) naziv obnavljaa ili neka druga identifikacija ambalae utvrena od strane nadlenog
organa;
(j) godina obnavljanja, slovo R i za svaku ambalau koja je uspeno podvrgnuta ispitivanju
zaptivenosti u skladu sa pododeljkom 6.1.1.3 dodatno slovo L.
Ako obeleja koja se zahtevaju pododeljkom 6.1.3.1 a) do d) posle obnavljanja nisu vidljiva ni
na gornjem delu ni na omotau metalnog bureta, obnavlja mora i njih da stavi u trajnom
obliku, iza ega slede obeleja koja se zahtevaju pododeljkom 6.1.3.8 h), i) i j). Ovim
obelejima ne sme da se navodi vei kapacitet od onog za koji je prvobitni tip konstrukcije
ispitan i obeleen.
Ambalaa proizvedena od recikliranih plastinih materijala, u skladu sa definicijom pojma u
odeljku 1.2.1, mora biti obeleena sa REC. Ovo obeleje mora da bude stavljeno pored
obeleja propisanih pododeljkom 6.1.3.1.
Primeri za obeleavanje NOVE ambalae:
4G/Y145/S/02
NL/VL823
1A1/Y1.4/150/98
NL/VL824
1A2/Y150/S/01
NL/VL825
4HW/Y136/S/98
NL/VL826
1A2/Y100/01
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), b),zac)nov

d) sanduk od kartona
u skladu sa 6.1.3.1 (f) i (g)
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i),
(b), (c), (d) i (e)
za novo elino bure za

transport tenih materija
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i),

(b), (c), (d) i (e)
za novo elino bure za

transport vrstih materija ili
unutranje ambalae
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i),

(b), (c), (d) i (e)
za nov sanduk od plastike

sa odgovarajuom
specifikacijom
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i),

(b), (c), (d) i (e)
za preraeno elino bure

za transport tenih
1923
USA/MM5
RID/ADR/0A1/Y100/89
NL/VL123
RID/ADR/0A2/Y20/S/04
NL/VL124
6.1.3.12
materija
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i),

(b), (c), (d) i (e)
za novu ambalau od
tankog lima sa
neodstranjivim poklopcem
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i),

(b), (c), (d) i (e)
za novu ambalau od
tankog lima sa
odstranjivim poklopcem
predvienu za vrste
materije ili za tene
materije iji viskozitet na
23C iznosi preko 200
mm2/s
Primeri za obeleavanje OBNOVLjENE ambalae

1A1/Y1.4/150/97
NL/RB/01RL
6.1.3.13
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c) (d) i (e)

u skladu sa 6.1.3.8 (h) (i) i (j)
1A2/Y150/S/99
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e)
USA/RB/00R
u skladu sa 6.1.3.8 (h) (i) i (j)
Primeri za obeleavanje ambalae za SPASAVANjE:
1A2T/Y300/S/01
u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e)
USA/abc
Napomena:
Obeleja koja su prikazana kao primer u pododeljcima 6.1.3.11, 6.1.3.12 i
6.1.3.13 smeju se navoditi u jednom ili vie redova, pod uslovom da se
primenjuje pravilan redosled.
6.1.3.14
Sertifikacija
6.1.4
Stavljanjem obeleja u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 potvruje se da serijski proizvedena

ambalaa odgovara dozvoljenom tipu konstrukcije i da su ispunjeni uslovi navedeni u dozvoli.
Zahtevi za ambalau
6.1.4.1
6.1.4.1.1
6.1.4.1.2
6.1.4.1.3
6.1.4.1.4
6.1.4.1.5
6.1.4.1.6
Burad od elika
1A1
sa neodstranjivim poklopcem
1A2
sa odstranjivim poklopcem
Omota i danca moraju da budu izraeni od elinog lima odgovarajueg tipa i da imaju
dovoljnu debljinu u odnosu na zapreminu i namenu bureta.
Napomena:
Za burad od ugljeninog elika navedeni su pogodni tipovi elika u
standardima ISO 3573:1999 (Toplo valjana traka i lim od mekog nelegiranog
elika) i ISO 3574:1999 (Hladno valjana traka i lim od mekog nelegiranog
elika).
Za burad od ugljeninog elika zapremine manje od 100 litara navedeni su
pogodni tipovi elika, pored gore naznaenih, jo i u standardima ISO
11949:1995 (Hladno valjani elektrolitiki kalaisani beli lim), ISO 11950:1995
(Hladno valjani elektrolitiki specijalno hromirani elik) i ISO 11951:1995
(Hladno valjani fini lim u koturovima za proizvodnju belog lima ili elektrolitiki
specijalno hromiranog elika).
avovi na omotau buradi sadraja od preko 40 litara tenih materija moraju biti zavareni.
avovi na omotau buradi koja su namenjena za vrste materije i sadraja od najvie 40 litara
tenih materija moraju biti mainski pertlovani ili zavareni.
Spojevi izmeu dna i omotaa moraju biti mainski pertlovani ili zavareni. Dozvoljeno je
korienje posebnih obrua za ojaanje.
Omota buradi ija je zapremina vea od 60 litara generalno mora biti opremljen sa najmanje
dva profilisana ili upresovana prstena za kotrljanje. Ako su upresovani, obrui moraju vrsto
prianjati uz omota i biti tako privreni da ne mogu da se pomeraju. Obrui za kotrljanje ne
smeju da budu privreni takastim zavarivanjem.
Prenik otvora za punjenje, pranjenje i ventilaciju na omotau ili na dnu buradi sa neodvojivim
poklopcem (1A1) ne sme biti vei od 7 cm. Burad sa veim otvorima smatraju se buradima sa
odvojivim poklopcem (1A2). Zatvarai za otvore na omotau ili na dnu buradi moraju biti tako
izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu vrsto zatvoreni i zaptiveni.
Prirubnice se smeju postaviti mainskim savijanjem ili zavarivanjem. Zatvarai moraju biti
opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima, ukoliko nisu zaptiveni sami po sebi.
Ureaji za zatvaranje buradi sa odvojivim poklopcem (1A2) moraju biti tako izvedeni i
1924
6.1.4.1.8
postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu vrsto zatvoreni, a burad zaptivena.

Odvojivi poklopci moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima.
Ako materijali korieni za omota, danca, zatvarae i delove opreme nisu kompatibilni sa
materijom koja se transportuje, iznutra se moraju postaviti odgovarajue zatitne obloge ili
izvriti adekvatnu zatitnu povrinsku obradu. Ove obloge ili povrinske obrade moraju
zadrati svoja zatitna svojstva u normalnim uslovima transporta.
Maksimalna zapremina buradi: 450 litara.
6.1.4.1.9
Maksimalna neto masa: 400 kg.
6.1.4.2
Burad od aluminijuma
6.1.4.1.7
6.1.4.2.1
6.1.4.2.2
6.1.4.2.3
6.1.4.2.4
6.1.4.2.5
1B1
1B2
Omota i danca moraju da budu izraeni od aluminijuma stepena istoe od najmanje 99% ili
od neke legure aluminijuma. Materijal mora da bude pogodan i da ima dovoljnu debljinu u
odnosu na zapreminu i namenu bureta.
Svi avovi moraju biti zavareni. avovi presavijenih ivica, ukoliko postoje, moraju biti ojaani
utisnutim obruima za ojaanje.
Prenik otvora za punjenje, pranjenje i ventilaciju na omotau ili na dancima buradi sa
neodstranjivim poklopcem (1B1) ne sme biti vei od 7 cm. Burad sa veim otvorima smatraju
se buradima sa odstranjivim poklopcem (1B2). Zatvarai za otvore na omotau ili na dancima
buradi moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu vrsto
zatvoreni i zaptiveni. Prirubnice moraju biti zavarene, a av mora predstavljati zaptiven spoj.
Zatvarai moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima, ukoliko nisu
zaptiveni sami po sebi.
6.1.4.2.6
Ureaji za zatvaranje buradi sa odstranjivim poklopcem (1B2) moraju biti tako izvedeni i
Odstranjivi poklopci moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima.
6.1.4.2.7
6.1.4.3
Burad od nekog drugog metala izuzev elika ili aluminijuma
6.1.4.3.1
6.1.4.3.2
6.1.4.3.3
6.1.4.3.4
6.1.4.3.5
6.1.4.3.6
1N1
1N2
Omota i danca moraju da budu izraeni od nekog drugog metala ili neke druge legure metala
izuzev elika ili aluminijuma. Materijal mora da bude pogodan i da ima dovoljnu debljinu u
odnosu na zapreminu i namenu bureta.
avovi presavijenih ivica, ukoliko postoje, moraju da budu ojaani korienjem posebnog
prstena za ojaanje. Svi avovi, ukoliko postoje, moraju biti izvedeni spajanjem u skladu sa
najnovijom tehnikom za korieni metal ili korienu leguru metala (zavareni spojevi, lemljeni
spojevi, itd.).
neodstranjivim poklopcem (1N1) ne sme biti vei od 7 cm. Burad sa veim otvorima smatraju
se buradima sa odstranjivim poklopcem (1N2). Zatvarai za otvore na omotau ili na dancima
buradi moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu vrsto
zatvoreni i zaptiveni. Prirubnice moraju biti postavljene u skladu sa najnovijom tehnikom za
korieni metal ili korienu leguru metala (zavareni spoj, lemljeni spoj, itd.), da bi se
obezbedila zaptivenost ava. Zatvarai moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim
sredstvima, ukoliko nisu zaptiveni sami po sebi.
Ureaji za zatvaranje buradi sa odstranjivim poklopcem (1N2) moraju biti tako izvedeni i
Odstranjivi poklopci moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima.
1925
6.1.4.3.7
6.1.4.4
Kanisteri od elika ili aluminijuma

3A1
6.1.4.4.1
6.1.4.4.2
6.1.4.4.3
od elika, sa neodstranjivim poklopcem;
3A2
od elika, sa odstranjivim poklopcem;
3B1
od aluminijuma, sa neodstranjivim poklopcem;
3B2
od aluminijuma, sa odstranjivim poklopcem.
Lim za omota i danca mora da bude od elika, od aluminijuma stepena istoe od najmanje
99% ili od legure na bazi aluminijuma. Materijal mora da bude pogodan i da ima dovoljnu
debljinu u odnosu na zapreminu i namenu kanistera.
Presavijene ivice svih kanistera od elika moraju biti mainski pertlovane ili zavarene. avovi
na omotau kanistera od elika sadraja od preko 40 litara tenih materija moraju biti zavareni.
avovi na omotau kanistera od elika sadraja do najvie 40 litara tenih materija moraju biti
mainski pertlovani ili zavareni. Kod kanistera od aluminijuma svi avovi moraju biti zavareni.
avovi previjenih ivica, ukoliko postoje, moraju biti ojaani korienjem posebnog prstena za
ojaanje.
6.1.4.4.5
Prenik otvora na kanisterima sa neodstranjivim poklopcem (3A1 i 3B1) ne sme biti vei od 7
cm. Kanisteri sa veim otvorima smatraju se kanisterima sa odstranjivim poklopcem (3A2 i
3B2). Zatvarai moraju biti izraeni tako da u normalnim uslovima transporta ostanu vrsto
zatvoreni i zaptiveni. Zatvarai moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim
Ako materijali korieni za omota, danca, zatvarae i delove opreme nisu kompatibilni sa
materijom koja se transportuje, iznutra se moraju postaviti odgovarajue zatitne obloge ili
izvriti adekvatnu zatitnu povrinsku obradu. Ove obloge ili tretman moraju zadrati svoja
zatitna svojstva u normalnim uslovima transporta.
Maksimalna zapremina kanistera: 60 litara.
6.1.4.4.6
6.1.4.5
Burad od per ploe
6.1.4.4.4
6.1.4.5.5
1D
Korieno drvo mora biti dobro odleano, trgovaki suvo i bez nedostataka koji bi mogli da
utiu na upotrebljivost bureta za predvienu namenu. Ukoliko se za izradu danca koristi neki
drugi materijal a ne per ploa, on mora imati osobine koje su ekvivalentne sa osobinama per
ploe.
per ploa koja se koristi za omota mora da se sastoji iz najmanje dva sloja, a za danca iz
najmanje tri sloja; pojedini slojevi moraju biti zalepljeni lepkom otpornim na vodu, unakrsno u
odnosu na smer vlakana.
Izvedba omotaa bureta i danaca kao i njihovih spojeva mora biti prilagoena zapremini i
nameni bureta.
Da bi se spreilo curenje sadraja, poklopci moraju biti obloeni natron papirom ili nekim
ekvivalentnim materijalom koji je sigurno privren za poklopac i u potpunosti pokriva isti.
6.1.4.5.6
6.1.4.6
(Brisano)
6.1.4.7
Burad od kartona
6.1.4.7.1
Omota bureta mora da se sastoji iz vie slojeva natron papira ili punog kartona (ne
talasastog) koji su vrsto zalepljeni ili presovani i moe da sadri jedan ili vie zatitnih slojeva
od bitumena, voskiranog natron papira, metalne folije, plastike, itd.
Danca moraju biti izraena od prirodnog drveta, kartona, metala, per ploe, plastike ili nekog
drugog pogodnog materijala i mogu da sadre jedan ili vie zatitnih slojeva od bitumena,
voskiranog natron papira, metalne folije, plastike, itd.
Izvedba omotaa bureta i danaca kao i njihovih spojeva mora biti prilagoena zapremini i
nameni bureta.
Sastavljena ambalaa mora biti dovoljno otporna na vodu, tako da se slojevi u normalnim
uslovima transporta ne razdvajaju.
6.1.4.5.1
6.1.4.5.2
6.1.4.5.3
6.1.4.5.4
1G
6.1.4.7.2
6.1.4.7.3
6.1.4.7.4
6.1.4.7.5
1926
6.1.4.7.6
6.1.4.8
Burad i kanisteri od plastike

1H1
6.1.4.8.1
6.1.4.8.2
6.1.4.8.3
6.1.4.8.4
6.1.4.8.5
6.1.4.8.6
6.1.4.8.7
6.1.4.8.8
6.1.4.8.9
Burad sa neodstranjivim poklopcem;
1H2
Burad sa odstranjivim poklopcem;
3H1
Kanisteri sa neodstranjivim poklopcem;
3H2
Kanisteri sa odstranjivim poklopcem.
Ambalaa mora da bude izraena od odgovarajue plastike i njena vrstoa mora da bude
prilagoena zapremini i nameni. Izuzev za reciklirane materijale od plastike u skladu sa
definicijom pojma u odeljku 1.2.1, nije dozvoljeno da se koristi nijedan upotrebljavani materijal
osim ostataka od proizvodnje ili plastinog granulata iz istog procesa proizvodnje. Ambalaa
mora biti dovoljno otporna na starenje i gubitak kvaliteta koji je prouzrokovan ili materijom koja
se puni ili ultraljubiastim zraenjem. Eventualno nastale permeacije materije koja se puni ili
recikliranih materijala od plastike koji se koriste za proizvodnju nove ambalae u normalnim
uslovima transporta ne smeju predstavljati nikakvu opasnost.
Ako je neophodna zatita od ultraljubiastog zraenja, ista se mora obezbediti dodavanjem
ai ili drugih odgovarajuih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa
materijom koja se puni i zadrati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe ambalae. Pri
korienju ai, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korieni za izradu
ispitanog tipa konstrukcije, moe se odustati od ponovnih ispitivanja, ako sadraj ai ne
prelazi 2% mase ili ako sadraj pigmenta ne prelazi 3% mase; sadraj inhibitora protiv
ultraljubiastog zraenja nije ogranien.
Dodaci u druge svrhe osim zatite od ultraljubiastog zraenja mogu se dodavati plastici pod
uslovom da ne utiu na hemijska i fizika svojstva materijala ambalae. U tom sluaju se moe
odustati od ponovnih ispitivanja.
Debljina zidova mora na svakom mestu ambalae da bude prilagoena zapremini i nameni, pri
emu treba uzeti u obzir optereenja pojedinih mesta.
neodstranjivim poklopcem (1H1) i kanisterima sa neodstranjivim poklopcem (3H1) ne sme biti
vei od 7 cm. Burad i kanisteri sa veim otvorima smatraju se buradima i kanisterima sa
odstranjivim poklopcem (1H2 i 3H2)). Zatvarai za otvore na omotau ili na dancima buradi i
kanistera moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu
vrsto zatvoreni i zaptiveni. Zatvarai moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim
Ureaji za zatvaranje buradi i kanistera sa odstranjivim poklopcem (1H2 i 3H2) moraju biti tako
izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu vrsto zatvoreni i zaptiveni.
Za sve odstranjive poklopce moraju se koristiti zaptivke, osim ako su bure ili kanister sami po
sebi zaptiveni kada je odstranjivi poklopac pravilno privren.
Kod zapaljivih tenih materija maksimalno dozvoljena permeacija iznosi 0,008 g / l.h na 23 C
(vidi pododeljak 6.1.5.7).
Ako se za proizvodnju nove ambalae koriste reciklirani materijali od plastike, posebne
osobine ovih recikliranih materijala od plastike moraju biti zagarantovane i redovno
dokumentovane kao deo programa obezbeenja kvaliteta priznatog od strane nadlenog
organa. Ovaj program mora da obuhvata evidenciju o svrsishodnom prethodnom sortiranju kao
i verifikaciju da svaka ara recikliranog materijala od plastike poseduje adekvatne vrednosti
indeksa topljenja, gustine i zatezne vrstoe koje odgovaraju tipu konstrukcije izraenom od
takvog recikliranog materijala. U podatke o obezbeenju kvaliteta obavezno spadaju podaci o
materijalu ambalae iz kojeg su dobijeni reciklirani plastini materijali, kao i saznanje o
materijama koje je ta ambalaa ranije sadrala, ukoliko bi one eventualno mogle da utiu na
podobnost nove ambalae proizvedene uz upotrebu tog materijala. Osim toga, program
obezbeenja kvaliteta u skladu sa pododeljkom 6.1.1.4 koji je primenjen od strane proizvoaa
ambalae mora da obuhvata sprovoenje tipskih mehanikih ispitivanja na ambalai iz svake
are recikliranog materijala od plastike u skladu sa odeljkom 6.1.5. Prilikom ovog ispitivanja
dozvoljeno je da se vrstoa pri slaganju dokae adekvatnim dinamikim ispitivanjem na
pritisak umesto statikog testa optereenja pri slaganju u skladu sa pododeljkom 6.1.5.6.
Napomena:
Standard EN ISO 16103:2005 Pakovanje Ambalaa za transport opasnog
tereta Reciklirani materijali od plastike sadri dodatne smernice za postupke
kojih se treba pridravati prilikom izdavanja dozvole za upotrebu recikliranih
materijala od plastike.
Maksimalna zapremina buradi i kanistera:
1H1 i 1H2: 450 litara;
3H1 i 3H2: 60 litara.
1927
6.1.4.8.10
Maksimalna neto masa:

1H1 i 1H2: 400 kg;
3H1 i 3H2: 120 kg.
6.1.4.9
Sanduci od prirodnog drveta
6.1.4.9.4
obini;
4C1
4C2
sa stranicama nepropusnim za prainu
Korieno drvo mora biti dobro odleano, trgovaki suvo i bez nedostataka, kako bi se spreilo
znaajno smanjenje vrstoe svakog pojedinanog dela sanduka. vrstoa korienog
materijala i nain izrade moraju biti prilagoeni zapremini i nameni sanduka. Poklopci i dna
mogu biti od vodootpornih materijala od drvnih vlakana, kao to su ploe od tvrdih vlakana ili
iverice ili druge adekvatne izvedbe.
Elementi za privrivanje moraju biti otporni na vibracije koje, prema iskustvu, nastaju u
normalnim uslovima transporta. Ukucavanje eksera u smeru vlakana drveta na krajevima
dasaka treba, po mogustvu, izbegavati. Spojevi kod kojih postoji opasnost od jakog
optereenja moraju biti napravljeni pomou savijenih ili lebastih eksera ili ekvivalentnih
sredstava za privrivanje.
Sanduci 4C2: svaki deo sanduka mora biti iz jednog komada ili ekvivalentnih delova. Delovi se
smatraju ekvivalentnim sa jednim komadom kada je primenjena jedna od sledeih vrsta
lepljenih spojeva: spoj Linderman (spoj u vidu lastaviijeg repa), spoj pomou lebova i pera,
preklopni spoj ili sueoni spoj sa najmanje dva metalna elementa za privrivanje na svakom
spoju.
6.1.4.10
Sanduci od per ploe
6.1.4.9.1
6.1.4.9.2
6.1.4.9.3
6.1.4.10.2
4D
Koriena per ploa mora da se sastoji iz najmanje tri sloja. Ono mora da bude izraeno od
odleanog ljutenog furnira, seenog ili struganog furnira, trgovaki suvog i bez nedostataka
koji mogu da utiu na vrstou sanduka. vrstoa korienog materijala i nain izrade moraju
da budu prilagoeni zapremini i nameni sanduka. Pojedini slojevi moraju biti meusobno
zalepljeni vodootpornim lepkom. Prilikom izrade sanduka smeju se koristiti i drugi pogodni
materijali zajedno sa per ploom. Sanduci moraju na ugaonim lajsnama ili eonim
povrinama da budu vrsto zakovani ekserima ili stegnuti ili spojeni nekim drugim
ekvivalentnim sredstvima za privrivanje.
6.1.4.11
Sanduci od materijala od drvnih vlakana
6.1.4.10.1
6.1.4.11.2
4F
Stranice sanduka moraju biti od vodootpornih materijala od drvnih vlakana, kao to su ploe od
tvrdih vlakana ili iverice ili druge adekvatne izvedbe. vrstoa korienog materijala i nain
izrade moraju biti prilagoeni zapremini i nameni sanduka.
Ostali delovi sanduka smeju biti od drugih pogodnih materijala.
6.1.4.11.3
Sanduci moraju biti vrsto spojeni odgovarajuim sredstvima.
6.1.4.11.4
6.1.4.12
Sanduci od kartona
6.1.4.11.1
6.1.4.12.1
6.1.4.12.2
6.1.4.12.3
4G
Treba koristiti puni karton ili dvostrani talasasti karton (sa jednim ili vie talasa) dobrog i
vrstog kvaliteta koji je prilagoen zapremini i nameni sanduka. Otpornost spoljne povrine na
vodu mora biti takva da poveanje mase za vreme ispitivanja na upijanje vode prema metodi
Cobb u trajanju od 30 minuta ne iznosi vie od 155 g/m2 (vidi standard ISO 535:1991).
Karton mora imati odgovarajuu vrstou na savijanje. Karton mora biti seen, savijen bez
pukotina i prorezan tako da se prilikom sklapanja ne lomi, da se njegova povrina ne kida ili
da se previe ne nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti vrsto zalepljeni za spoljni sloj.
eone stranice sanduka mogu da imaju drveni okvir ili da budu u potpunosti od drveta ili nekog
drugog pogodnog materijala. Za ojaanje se smeju koristiti drvene lajsne ili drugi pogodni
materijali.
Spojevi na sanducima moraju biti zalepljeni lepljivom trakom, preklopljeni i zalepljeni ili
preklopljeni i uvreni metalnim sponama. Kod preklopljenih spojeva preklop mora biti
odgovarajue veliine.
1928
6.1.4.12.4
Ako se zatvaranje vri lepljenjem ili lepljivom trakom, lepak mora biti otporan na vodu.
6.1.4.12.5
Dimenzije sanduka moraju biti prilagoene sadraju.
6.1.4.12.6
6.1.4.13
Sanduci od plastinih materijala
6.1.4.13.1
6.1.4.13.2
6.1.4.13.3
6.1.4.13.4
6.1.4.13.5
6.1.4.13.6
6.1.4.13.7
6.1.4.13.8
Sanduci od penaste materije

4H1
4H2
Sanduci od tvrde plastike
Sanduci moraju biti izraeni od odgovarajuih plastinih materijala, a njihova vrstoa mora biti
prilagoena zapremini i nameni. Sanduci moraju biti dovoljno otporni na starenje i gubitak
kvaliteta prouzrokovan materijom koja se puni ili ultraljubiastim zraenjem.
Sanduci od penaste materije moraju se sastojati od dva livena dela od penaste materije,
donjeg dela sa otvorima za prihvatanje unutranje ambalae i gornjeg dela koji pokriva donji
deo uklapajui se u njega. Gornji i donji deo moraju biti tako izvedeni da se unutranja
ambalaa ne pomera. Priklopci zatvaraa unutranje ambalae ne smeju da dolaze u dodir sa
unutranjom stranom gornjeg dela sanduka.
Sanduci od penaste materije moraju za otpremu da budu zatvoreni samolepljivom trakom koja
mora biti dovoljno otporna na kidanje, kako bi se spreilo otvaranje sanduka. Samolepljiva
traka mora biti otporna na atmosferske uticaje, a lepak kompatibilan sa penastom materijom
sanduka. Dozvoljeno je korienje drugih ureaja za zatvaranje koji su najmanje isto toliko
efikasni.
Kod sanduka od tvrde plastike zatita od ultraljubiastog zraenja, ukoliko je potrebna, mora
da se obezbedi dodavanjem ai ili drugih odgovarajuih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci
moraju biti kompatibilni sa materijom koja se puni i zadrati svoje dejstvo tokom ukupnog
perioda upotrebe sanduka. Pri korienju ai, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih
koji su korieni za izradu ispitanog tipa konstrukcije, moe se odustati od ponovnog
ispitivanja, ako udeo ai ne prelazi 2% mase ili ako udeo pigmenta ne prelazi 3% mase; udeo
inhibitora protiv ultraljubiastog zraenja nije ogranien.
Dodaci u druge svrhe osim zatite od ultraljubiastog zraenja smeju se dodavati plastici pod
uslovom da ne utiu na hemijska i fizika svojstva materijala sanduka. U tom sluaju moe se
odustati od ponovnih ispitivanja.
Sanduci od tvrde plastike moraju imati ureaje za zatvaranje od odgovarajueg materijala
dovoljne vrstoe i moraju biti tako izvedeni da se sprei nenamerno otvaranje.
Ako se za proizvodnju nove ambalae koriste reciklirani materijali od plastike, posebne
osobine ovih recikliranih materijala od plastike moraju biti zagarantovane i redovno
dokumentovane kao deo programa obezbeenja kvaliteta priznatog od strane nadlenog
organa. Ovaj program mora da obuhvata evidenciju o svrsishodnom prethodnom sortiranju kao
i verifikaciju da svaka ara recikliranog materijala od plastike poseduje adekvatne vrednosti
indeksa topljenja, gustine i zatezne vrstoe koje odgovaraju tipu konstrukcije izraenom od
takvog recikliranog materijala. U podatke o obezbeenju kvaliteta obavezno spadaju podaci o
materijalu ambalae iz kojeg su dobijeni reciklirani plastini materijali, kao i saznanje o
materijama koje je ta ambalaa ranije sadrala, ukoliko bi one eventualno mogle da utiu na
podobnost nove ambalae proizvedene uz upotrebu tog materijala. Osim toga, program
obezbeenja kvaliteta u skladu sa pododeljkom 6.1.1.4 koji je primenjen od strane proizvoaa
ambalae mora da obuhvata sprovoenje tipskih mehanikih ispitivanja na ambalai iz svake
are recikliranog materijala od plastike u skladu sa odeljkom 6.1.5. Prilikom ovog ispitivanja
dozvoljeno je da se vrstoa pri slaganju dokae adekvatnim dinamikim ispitivanjem na
pritisak umesto statikog testa optereenja pri slaganju u skladu sa pododeljkom 6.1.5.6.
Maksimalna neto masa
4H1: 60 kg;
6.1.4.14
4H2: 400 kg.

Sanduci od elika ili aluminijuma
6.1.4.14.1
od elika;
4A
4B
od aluminijuma.
vrstoa metala i izrada sanduka moraju biti prilagoeni zapremini i nameni sanduka.
6.1.4.14.2
Sanduci moraju, ukoliko je potrebno, biti obloeni kartonom ili filcom ili imati unutranju oplatu
ili unutranju oblogu od pogodnog materijala. Ako se koristi dvostruko presavijena metalna
oplata, mora se spreiti da materije, naroito eksplozivne materije, prodiru u upljine prevoja.
6.1.4.14.3
Dozvoljeni su zatvarai svakog pogodnog tipa; isti moraju ostati vrsto zatvoreni u normalnim
uslovima transporta.
1929
6.1.4.14.4
6.1.4.15
Vree od tekstilnih vlakana

5L1
6.1.4.15.1
6.1.4.15.2
bez unutranje presvlake ili obloge;
5L2
nepropusne za prainu;
5L3
vodootporne.
Korieni tekstil mora biti dobrog kvaliteta. vrstoa tkanja i izrada vree moraju biti
prilagoeni zapremini i nameni.
Vree, nepropusne za prainu (5L2): nepropusnost vree za prainu mora se postii npr.
pomou:
(a) papira koji se vodootpornim lepilom kao to je bitumen lepi na unutranju stranu vree;
(b) plastine folije koja se lepi na unutranju stranu vree, ili
6.1.4.15.4
(c) jedne ili vie unutranjih presvlaka od papira ili plastike.

Vree, vodootporne (5L3): zaptivenost vree protiv prodiranja vlage mora se postii npr.
pomou:
(a) odvojenih unutranjih presvlaka od vodootpornog papira (npr. voskiranog natron papira,
bitumenskog papira ili natron papira obloenog plastikom);
(b) plastine folije koja se lepi na unutranju stranu vree, ili
(c) jedne ili vie unutranjih presvlaka od plastike.
6.1.4.16
Vree od plastinih vlakana
6.1.4.15.3
5H1
5H2
5H3
6.1.4.16.1
bez unutranje presvlake ili obloge;

nepropusne za prainu;
vodootporne.
6.1.4.16.5
Vree moraju biti izraene ili od rastegnutih traka ili od rastegnutih pojedinanih niti
odgovarajue plastike. vrstoa korienog materijala i izrada vree moraju biti prilagoeni
zapremini i nameni.
Pri korienju ravnog tkanja vree moraju biti izraene tako da se dno i jedna strana zatvaraju
ili ivenjem ili nekom drugom metodom. Ako je tkanje izraeno u vidu creva, tada se dno vree
zatvara ivenjem, protkivanjem ili nekom drugom metodom zatvaranja iste vrstoe.
Vree, nepropusne za prainu (5H2): nepropusnost vree za prainu mora se postii npr.
pomou:
(a) papira ili plastine folije zalepljenih na unutranju stranu vree;
(b) jedne ili vie odvojenih unutranjih presvlaka od papira ili plastike
Vree, vodootporne (5H3): zaptivenost vree protiv prodiranja vlage mora se postii npr.
pomou:
(a) odvojenih unutranjih presvlaka od vodootpornog papira (npr. voskiranog natron papira,
obostranog bitumenskog papira ili natron papira obloenog plastikom);
(b) plastine folije zalepljene na unutranju ili spoljnu stranu vree, ili
(c) jedne ili vie unutranjih presvlaka od plastike.
6.1.4.17
Vree od plastine folije
6.1.4.16.2
6.1.4.16.3
6.1.4.16.4
6.1.4.17.2
5H4
Vree moraju biti izraene od odgovarajue plastike. vrstoa korienog materijala i izrada
vree moraju biti prilagoeni zapremini i nameni. avovi i spojevi za zatvaranje moraju da
izdre optereenja usled pritiska i udara koji nastaju u normalnim uslovima transporta.
6.1.4.18
Vree od papira
6.1.4.17.1
5M1
6.1.4.18.1
vieslojne;
5M2
vieslojne, vodootporne.
Vree moraju biti izraene od odgovarajueg natron papira ili ekvivalentnog papira iz najmanje
tri sloja, pri emu srednji sloj moe biti od mreastog tkanja, spojenog sa spoljnim slojevima
papira, i lepka. vrstoa papira i izrada vrea moraju biti prilagoeni zapremini i nameni.
avovi i zatvarai moraju biti nepropusni za prainu.
1930
6.1.4.18.2
6.1.4.18.3
Vree od papira 5M2: da bi se spreilo prodiranje vlage, vrea iz etiri ili vie slojeva mora biti
zaptivena ili upotrebom jednog vodootpornog sloja umesto jednog od dva spoljna sloja, ili
upotrebom jednog vodootpornog sloja od odgovarajueg zatitnog materijala izmeu dva
spoljna sloja; vrea iz tri sloja mora biti zaptivena upotrebom vodootpornog sloja umesto
spoljnog sloja. Ako postoji opasnost od reakcije materije koja se puni sa vlagom ili ako se ova
materija pakuje u vlanom stanju, mora se staviti jedan vodootporni sloj ili obloga, npr.
dvostruko katranisani natron papir, natron papir obloen plastikom, plastina folija, kojom je
presvuena unutranja povrina vree, ili jedna ili vie unutranjih obloga od plastike, pa i u
direktnom kontaktu sa materijom koja se puni. avovi i zatvarai moraju biti nepropusni za
vodu.
6.1.4.19
Kombinovana ambalaa (plastika)

6HA1
6HA2
6HB1
plastina posuda u buretu od elika;

plastina posuda u okviru ili sanduku od elika;
plastina posuda u buretu od aluminijuma;
6HB2
6HC
6HD1
6HD2
plastina posuda u okviru ili sanduku od aluminijuma;

plastina posuda u sanduku od prirodnog drveta;
plastina posuda u buretu od per ploe;
plastina posuda u sanduku od per ploe;
6HG1
6HG2
6HH1
6HH2
plastina posuda u buretu od kartona;

plastina posuda u sanduku od kartona;
plastina posuda u buretu od plastike;
plastina posuda u sanduku od tvrde plastike.
6.1.4.19.1
Unutranja posuda
6.1.4.19.1.1
Za unutranju plastinu posudu primenjuju se zahtevi stavova 6.1.4.8.1 i 6.1.4.8.4 do 6.1.4.8.7.
6.1.4.19.1.2
Unutranja plastina posuda mora, bez ostavljenog slobodnog prostora, da bude precizno
postavljena u spoljnu ambalau koja ne sme imati nikakve ispupene delove koji bi mogli da
otete plastiku.
Maksimalna zapremina unutranje posude:
6HA1, 6HB1, 6HD1, 6HG1, 6HH1:
250 litara;
6HA2, 6HB2, 6HC, 6HD2, 6HG2, 6HH2:
60 litara.
Maksimalna neto masa:
6HA1, 6HB1, 6HD1, 6HG1, 6HH1:
400 kg;
6HA2, 6HB2, 6HC, 6HD2, 6HG2, 6HH2:
75 kg.
Spoljna ambalaa
6.1.4.19.1.3
6.1.4.19.1.4
6.1.4.19.2
6.1.4.19.2.1
6.1.4.19.2.2
6.1.4.19.2.3
6.1.4.19.2.4
6.1.4.19.2.5
6.1.4.19.2.6
6.1.4.19.2.7
6.1.4.19.2.8
6.1.4.19.2.9
6.1.4.20
Plastina posuda u buretu od elika (6HA1) ili od aluminijuma (6HB1): za izradu spoljne
ambalae primenjuju se odgovarajui zahtevi pododeljka 6.1.4.1 ili 6.1.4.2.
Plastina posuda u okviru ili sanduku od elika (6HA2) ili od aluminijuma (6HB2): za izradu
spoljne ambalae primenjuju se odgovarajui zahtevi pododeljka 6.1.4.14.
Plastina posuda u sanduku od prirodnog drveta (6HC): za izradu spoljne ambalae primenjuju
se odgovarajui zahtevi pododeljka 6.1.4.9.
Plastina posuda u buretu od per ploe (6HD1): za izradu spoljne ambalae primenjuju se
odgovarajui zahtevi pododeljka 6.1.4.5.
Plastina posuda u sanduku od per ploe (6HD2): za izradu spoljne ambalae primenjuju se
Plastina posuda u buretu od kartona (6HG1): za izradu spoljne ambalae primenjuju se
odgovarajui zahtevi pododeljaka 6.1.4.7.1 do 6.1.4.7.4.
Plastina posuda u sanduku od kartona (6HG2): za izradu spoljne ambalae primenjuju se
Plastina posuda u buretu od plastike (6HH1): za izradu spoljne ambalae primenjuju se
odgovarajui zahtevi stavova 6.1.4.8.1 do 6.1.4.8.6.
Plastina posuda u sanduku od tvrde plastike (ukljuujui talasastu plastiku) (6HH2): za izradu
spoljne ambalae primenjuju se odgovarajui zahtevi stavova 6.1.4.13.1 i 6.1.4.13.4 do
6.1.4.13.6.
Kombinovana ambalaa (staklo, porcelan ili keramika)
1931
6PA1
6PA2
6PB1
posuda u buretu od elika;

posuda u okviru ili sanduku od elika;
posuda u buretu od aluminijuma;
6PB2
6PC
6PD1
6PD2
posuda u okviru ili sanduku od aluminijuma;

posuda u sanduku od prirodnog drveta;
posuda u buretu od per ploe;
posuda u korpi od prua;
6PG1
6PG2
6PH1
6PH2
posuda u buretu od kartona;

posuda u sanduku od kartona;
posuda u spoljnoj ambalai od penaste materije;
posuda u spoljnoj ambalai od tvrde plastike.
6.1.4.20.1
Unutranja posuda
6.1.4.20.1.1
Posude moraju biti oblikovane na odgovarajui nain (cilindrino ili u obliku kruke), te izraeni
od materijala dobrog kvaliteta i bez nedostataka koji bi mogli da umanje njihovu vrstou.
Zidovi moraju na svim mestima biti dovoljne debljine i bez unutranjih naprezanja.
Kao zatvarai posuda koriste se zatvarai sa navojem od plastike, epovi od bruenog stakla
ili zatvarai minimalno iste efikasnosti. Svaki deo zatvaraa koji moe da doe u dodir sa
materijom koja se puni u posudu mora biti otporan na istu. Kod zatvaraa treba voditi rauna o
zaptivenosti; odgovarajuim merama treba obezbediti da ne doe do njihovog poputanja u
toku transporta. Ako su neophodni zatvarai sa ureajima za ventilaciju, isti moraju da
odgovaraju pododeljku 4.1.1.8.
Posuda mora biti dobro uvrena u spoljnoj ambalai, uz upotrebu materijala za popunjavanje
koji imaju amortizujua i/ili upijajua svojstva.
6.1.4.20.1.2
6.1.4.20.1.3
6.1.4.20.1.4
Maksimalna zapremina posuda: 60 litara.
6.1.4.20.1.5
6.1.4.20.2
Spoljna ambalaa
6.1.4.20.2.1
Posuda u buretu od elika (6PA1): za izradu spoljne ambalae primenjuju se odgovarajui

zahtevi pododeljka 6.1.4.1. Odstranjivi poklopac koji je neophodan za ovaj tip ambalae moe,
meutim, imati oblik kape.
Posuda u okviru ili sanduku od elika (6PA2): za izradu spoljne ambalae primenjuju se
odgovarajui zahtevi pododeljka 6.1.4.14. Kod cilindrinih posuda spoljna ambalaa mora u
vertikalnom pravcu da nadvisuje sud i njegov zatvara. Ako reetkasta spoljna ambalaa
obuhvata sud u obliku kruke i ako je prilagoena njegovom obliku, spoljna ambalaa mora biti
opremljena zatitnim pokrivaem (kapom).
Posuda u buretu od aluminijuma (6PB1): za izradu spoljne ambalae primenjuju se
Posuda u okviru ili sanduku od aluminijuma (6PB2): za izradu spoljne ambalae primenjuju se
Posuda u sanduku od prirodnog drveta (6PC): za izradu spoljne ambalae primenjuju se
Posuda u buretu od per ploe (6PD1): za izradu spoljne ambalae primenjuju se odgovarajui
zahtevi pododeljka 6.1.4.5.
Posuda u korpi od prua (6PD2): korpe od prua moraju biti besprekorno izraene od
materijala dobrog kvaliteta. Iste moraju biti opremljene zatitnim poklopcem (kapom), kako bi
se spreilo oteenje posude.
Posuda u buretu od kartona (6PG1): za izradu spoljne ambalae primenjuju se odgovarajui
zahtevi stavova 6.1.4.7.1 do 6.1.4.7.4.
Posuda u sanduku od kartona (6PG2): za izradu spoljne ambalae primenjuju se odgovarajui
zahtevi pododeljka 6.1.4.12.
Posuda u spoljnoj ambalai od penaste materije (6PH1) ili tvrde plastike (6PH2): za izradu ova
dva tipa spoljne ambalae primenjuju se odgovarajue odredbe pododeljka 6.1.4.13. Spoljna
ambalaa od krute plastike treba da bude izraena od polietilena velike gustine ili neke druge
uporedive plastike. Odstranjivi poklopac ove vrste ambalae moe, meutim, imati oblik kape.
Meovita ambalaa
6.1.4.20.2.2
6.1.4.20.2.3
6.1.4.20.2.4
6.1.4.20.2.5
6.1.4.20.2.6
6.1.4.20.2.7
6.1.4.20.2.8
6.1.4.20.2.9
6.1.4.20.2.10
6.1.4.21
Primenjuju se odgovarajui zahtevi odeljka 6.1.4 za spoljnu ambalau.

Napomena:
U vezi sa upotrebom spoljne i unutranje ambalae vidi odgovarajua uputstva
1932
6.1.4.22
za pakovanje u poglavlju 4.1.

Ambalaa od tankog lima
6.1.4.22.6
sa neodstranjivim poklopcem;
0A1
0A2
sa odstranjivim poklopcem.
Lim za omota i danca mora biti od odgovarajueg elika; njegova debljina mora biti
prilagoena zapremini i nameni ambalae.
avovi moraju biti zavareni, najmanje dvostruko previjeni ili izvedeni nekom drugom metodom
koja obezbeuje istu vrstou i zaptivenost.
Unutranje obloge od cinka, kalaja, laka, itd. moraju biti otporne i vrsto spojene sa elikom na
svim mestima, pa i na zatvaraima.
Prenik otvora za punjenje, pranjenje i ventilaciju na omotau ili poklopcu ambalae sa
neodvojivim poklopcem (0A1) ne sme biti vei od 7 cm. Ambalaa sa veim otvorima smatra
se ambalaom sa odvojivim poklopcem (0A2).
Zatvara ambalae sa neodstranjivim poklopcem (0A1) mora biti ili zatvara sa navojem ili
zatvara koji je obezbeen ureajem sa zavrtnjem ili drugim, minimalno isto tako efikasnim
ureajem. Ureaji za zatvaranje ambalae sa odstranjivim poklopcem (0A2) moraju biti tako
izvedeni i postavljeni da ostanu vrsto zatvoreni, a ambalaa u normalnim uslovima transporta
bude zaptivena.
Maksimalna zapremina ambalae: 40 litara.
6.1.4.22.7
6.1.5
Zahtevi za ispitivanje ambalae
6.1.5.1
Sprovoenje i ponavljanje ispitivanja
6.1.5.1.1
Tip konstrukcije svake ambalae mora biti podvrgnut ispitivanjima predvienim u odeljku 6.1.5,
u skladu sa postupcima koje je utvrdio nadleni organ i dozvoljen od strane istog organa.
Pre upotrebe neke ambalae mora biti uspeno ispitan tip konstrukcije ove ambalae. Tip
konstrukcije ambalae odreuje se prema koncepciji, veliini, korienom materijalu i njegovoj
debljini, nainu izrade i sklapanja, s tim da mogu biti ukljuene i razne obrade povrine. U to
spada i ambalaa koja se od tipske konstrukcije razlikuje samo po manjoj visini izrade.
Ispitivanja se moraju vriti sa uzorcima iz proizvodnje, u intervalima koje utvruje nadleni
organ. Ako se takva ispitivanja sprovode na ambalai od papira ili kartona, priprema u
uslovima okruenja smatra se ekvivalentnom sa zahtevima navedenim u stavu 6.1.5.2.3.
Ispitivanja se moraju ponoviti i posle svake promene koncepcije, materijala ili naina izrade
ambalae.
Nadleni organ moe da dozvoli selektivno ispitivanje ambalae koja se samo neznatno
razlikuje od ve ispitanog tipa konstrukcije: npr. ambalaa koja sadri unutranju ambalau
manje veliine ili manje neto mase ili ambalaa kao to su burad, vree i sanduci kod kojih je u
manjoj meri smanjena jedna ili vie spoljnih dimenzija.
(Rezervisano)
Napomena:
U vezi sa zahtevima koji se odnose na raspored razne unutranje ambalae u
jednoj spoljnoj ambalai i dozvoljene varijacije unutranje ambalae vidi stav
4.1.1.5.1.
Predmeti ili unutranja ambalaa svih tipova za vrste ili tene materije mogu da se sastave i
transportuju, a da nisu podvrgnuti ispitivanjima u spoljnoj ambalai, ako ispunjavaju sledee
uslove:
(a) Spoljna ambalaa mora, u skladu sa pododeljkom 6.1.5.3, biti uspeno ispitana sa
lomljivom unutranjom ambalaom (npr. od stakla) koja sadri tene materije pri visini
pada koja odgovara ambalanoj grupi I.
(b) Ukupna masa sveukupne unutranje ambalae ne sme biti vea od polovine ukupne
mase unutranje ambalae koja se koristi za ispitivanje na pad navedeno pod a).
(c) Debljina materijala za popunjavanje izmeu unutranjih ambalaa i izmeu unutranje
ambalae i spoljne ambalae ne sme biti smanjena na vrednost koja je ispod
odgovarajue debljine u prvobitno ispitanoj ambalai; ako je prilikom prvobitnog ispitivanja
koriena samo jedna jedina unutranja ambalaa, debljina materijala za popunjavanje
prostora izmeu unutranjih ambalaa ne sme biti manja od debljine materijala za
popunjavanje prostora izmeu spoljne ambalae i unutranje ambalae pri prvobitnom
ispitivanju. U sluaju korienja manje koliine ili manje veliine unutranje ambalae (u
poreenju sa unutranjom ambalaom korienom pri ispitivanju na pad), potrebno je
6.1.4.22.1
6.1.4.22.2
6.1.4.22.3
6.1.4.22.4
6.1.4.22.5
6.1.5.1.2
6.1.5.1.3
6.1.5.1.4
6.1.5.1.5
6.1.5.1.6
6.1.5.1.7
1933
6.1.5.1.8
6.1.5.1.9
dodati dovoljno materijala za popunjavanje, kako bi se popunio meuprostor.

(d) Spoljna ambalaa mora u praznom stanju biti uspeno ispitana na pritisak pri slaganju,
kako je opisano u pododeljku 6.1.5.6. Ukupna masa istih komada za otpremu proizilazi iz
ukupne mase unutranje ambalae koriene za ispitivanje na pad navedeno pod a).
(e) Unutranja ambalaa koja sadri tene materije mora u potpunosti biti obuhvaena
upijajuim materijalom koji je u stanju da prihvati ukupnu koliinu tenosti sadrane u
unutranjoj ambalai.
(f) Ako je spoljna ambalaa predviena da sadri unutranju ambalau za tene materije, a
nije nepropusna za tenost, ili ako je spoljna ambalaa predviena da sadri unutranju
ambalau za vrste materije, a nije nepropusna za prainu, potrebno je koristiti sredstvo u
vidu nepropusne obloge, plastine vree ili neko drugo sredstvo iste efikasnosti, kako bi
se zadrao teni ili vrsti sadraj u sluaju proputanja. Kod ambalae koja sadri tene
materije upijajui materijal koji se zahteva pod e) mora da se nalazi u okviru sredstva koje
se koristi za zadravanje sadraja.
(g) Ambalaa mora imati obeleja u skladu sa zahtevima odeljka 6.1.3, iz kojih se vidi da je
ambalaa podvrgnuta ispitivanju funkcionalnosti ambalane grupe I za meovitu
ambalau. Maksimalna ukupna masa navedena u kilogramima mora odgovarati zbiru
mase spoljne ambalae i polovine mase unutranje ambalae koriene pri ispitivanju na
pad u skladu sa a). Obeleje ambalae mora da sadri i slovo V, u skladu sa
pododeljkom 6.1.2.4.
Nadleni organ moe u svako doba da zahteva da se ispitivanjima u skladu sa ovim odeljkom
dokae da ambalaa iz serijske proizvodnje ispunjava zahteve za ispitivanje tipske
konstrukcije. Izvetaji o ovim ispitivanjima moraju se uvati radi kontrole.
6.1.5.1.11
Ako je iz razloga bezbednosti potrebna unutranja obrada ili unutranja obloga, ista mora i
posle ispitivanja da zadri svoja zatitna svojstva.
Pod uslovom da to ne utie na valjanost rezultata ispitivanja i uz saglasnost nadlenog organa
dozvoljeno je da se sa jednim uzorkom sprovede vie ispitivanja.
Ambalaa za spasavanje
6.1.5.2
Sa izuzetkom sledeih zahteva, ambalaa za spasavanje (vidi odeljak 1.2.1) mora biti ispitana
i obeleena u skladu sa zahtevima koji se primenjuju za ambalau ambalane grupe II za
transport vrstih materija ili unutranje ambalae:
(a) Supstanca koja se koristi za sprovoenje ispitivanja je voda; ambalaa mora biti
napunjena najmanje 98% od svoje maksimalne zapremine. Da bi se dostigla potrebna
ukupna masa komada za otpremu, dozvoljeno je dodavanje npr. vrea sa olovnom
samom, ukoliko su iste smetene tako da ne utiu na rezultate ispitivanja. Prilikom
sprovoenja ispitivanja na pad alternativno moe da varira visina pada, u skladu sa
stavom 6.1.5.3.5 (b).
(b) Ambalaa mora, osim toga, biti uspeno ispitana na zaptivenost pri 30 kPa; rezultati ovog
ispitivanja moraju biti uneti u izvetaj o ispitivanju, u skladu sa pododeljkom 6.1.5.8.
(c) Ambalaa se obeleava slovom T, kao to je navedeno u pododeljku 6.1.2.4.
Priprema ambalae za ispitivanja
6.1.5.1.10
6.1.5.2.1
6.1.5.2.2
6.1.5.2.3
Ispitivanja se sprovode na ambalai spremnoj za otpremu, u sluaju meovite ambalae i na

korienoj unutranjoj ambalai. Unutranja ambalaa ili unutranje posude ili pojedinana
ambalaa ili pojedinane posude, izuzev vrea, moraju u sluaju tenih materija da budu
napunjeni najmanje 98% od svoje maksimalne zapremine, u sluaju vrstih materija najmanje
95% od svoje maksimalne zapremine. Vree moraju biti napunjene do maksimalne mase za
koju se mogu upotrebiti. Kod meovite ambalae ija je unutranja ambalaa predviena za
transport tenih ili vrstih materija neophodna su odvojena ispitivanja za teni i za vrsti
sadraj. Materije ili predmeti koji treba da se transportuju u ambalai mogu da budu zamenjeni
drugim materijama ili predmetima, ukoliko to ne utie na tanost rezultata ispitivanja. Ako se
vrste materije zamenjuju drugim materijama, ove moraju imati ista fizika svojstva (masa,
veliina zrna, itd.) kao materija koja e se transportovati. Dozvoljeno je korienje dodataka,
kao to su vree sa olovnom samom, da bi se dostigla potrebna ukupna masa komada za
otpremu, pod uslovom da su isti smeteni tako da ne utiu na rezultate ispitivanja.
Ako se pri ispitivanju na pad za tene materije koristi neka druga materija, ova mora imati
uporedivu relativnu gustinu i viskozitet kao materija koja e se transportovati. Pod uslovima iz
stava 6.1.5.3.5 i voda moe da se koristi za ispitivanje na pad.
Ambalaa od papira ili kartona mora najmanje 24 sata biti drana u klimatskim uslovima
regulisane temperature i relativne vlanosti vazduha. Postoje tri mogunosti od kojih treba
odabrati jednu. Najpovoljnija klima je 23 C 2 C i 50% 2% relativne vlanosti vazduha.
Ostale dve mogunosti su 20 C 2 C i 65% 2% relativne vlanosti vazduha ili 27 C 2 C
1934
6.1.5.2.4
6.1.5.2.5
i 65% 2% relativne vlanosti vazduha.

Napomena:
Srednje vrednosti se moraju kretati unutar ovih graninih vrednosti.
Kratkotrajna kolebanja i granice merenja kao posledicu mogu imati odstupanja
od individualnih merenja do 5% za relativnu vlanost vazduha, a da to nema
znaajniji uticaj na mogunost reprodukcije rezultata ispitivanja.
(Rezervisano)
Burad i kanisteri od plastike u skladu sa pododeljkom 6.1.4.8 i, po potrebi, kombinovana
ambalaa (plastika) u skladu sa pododeljkom 6.1.4.19 moraju, radi dokaza o dovoljnoj
hemijskoj kompatibilnosti sa tenim materijama, tokom perioda od est meseci da budu
skladiteni na sobnoj temperaturi; tokom ovog perioda uzorci koji se ispituju moraju biti
napunjeni teretom za iji su transport predvieni.
Za vreme prva i poslednja 24 sata skladitenja uzorci koji se ispituju moraju biti postavljeni sa
zatvaraima na dole. Kod ambalae sa ureajima za ventilaciju to se, meutim, sprovodi samo
u trajanju od 5 minuta. Posle ovakvog skladitenja uzorci koji se ispituju moraju biti podvrgnuti
ispitivanjima predvienim pododeljcima 6.1.5.3 do 6.1.5.6.
Za unutranje posude kombinovane ambalae (plastika) nije potreban dokaz o dovoljnoj
hemijskoj kompatibilnosti, ako je poznato da se svojstva vrstoe plastike ne menjaju znaajno
pod dejstvom tereta kojim se puni.
Znaajnim promenama svojstava vrstoe smatraju se:
(a) znatno poveanje krtosti ili
(b) znatno smanjenje elastinosti, osim ako je ono povezano sa minimalno proporcionalnim
poveanjem istezanja pod naprezanjem.
Ako je ponaanje plastike dokazano u drugim postupcima, moe se odustati od gore
navedenog ispitivanja kompatibilnosti. Takvi postupci moraju biti najmanje ekvivalentni sa gore
navedenim ispitivanjem kompatibilnosti i priznati od strane nadlenog organa.
Napomena:
Za burad i kanistere od plastike i kombinovanu ambalau (plastika) od
polietilena vidi takoe stav 6.1.5.2.6.
6.1.5.2.6
6.1.5.2.7
6.1.5.2.8
Za burad i kanistere u skladu sa pododeljkom 6.1.4.8 i, po potrebi, za kombinovanu ambalau

u skladu sa pododeljkom 6.1.4.19, od polietilena, hemijska kompatibilnost sa tenostima za
punjenje koje se izjednaavaju u skladu sa pododeljkom 4.1.1.19 moe biti dokazana pomou
standardnih tenosti (vidi odeljak 6.1.6), kako sledi:
Standardne tenosti su reprezentativne za mehanizme koji oteuju polietilen, a to su:
omekavanje usled nadimanja, pojava naprslina usled naprezanja, reakcije koje razgrauju
molekule i kombinacije istih. Dovoljna hemijska kompatibilnost ambalae moe se dokazati
tronedeljnim skladitenjem zahtevanih uzoraka sa odnosnom standardnom tenou
(standardnim tenostima) na 40 C; ako je standardna tenost voda, skladitenje po ovom
postupku nije potrebno. Kod standardnih tenosti rastvor sredstva za kvaenje i siretna
kiselina nije potrebno skladitenje uzoraka koji se koriste za ispitivanje pritiska pri slaganju.
Za vreme prva i poslednja 24 sata skladitenja uzorci koji se ispituju moraju biti postavljeni sa
zatvaraima na dole. To se, meutim, kod ambalae sa ureajima za ventilaciju sprovodi samo
u trajanju od 5 minuta. Posle ovakvog skladitenja ispitni uzorci moraju biti podvrgnuti
ispitivanjima predvienim pododeljcima 6.1.5.3 do 6.1.5.6.
Za tert-butilhidroperoksid iji sadraj peroksida iznosi preko 40%, kao i za peroksi-siretne
kiseline Klase 5.2 ispitivanje kompatibilnosti ne sme da se sprovodi sa standardnim
tenostima. Za ove materije se dovoljna hemijska kompatibilnost ispitnih uzoraka mora
dokazati estomesenim skladitenjem na sobnoj temperaturi sa materijama za iji su
transport predvieni.
Rezultati postupka prema ovom stavu sa ambalaom od polietilena mogu biti priznati za isti tip
konstrukcije ija je unutranja povrina fluorisana.
Druge materije za punjenje, osim izjednaenih materija u pododeljku 4.1.1.19, mogu biti
dozvoljene i za ambalau od polietilena u skladu sa stavom 6.1.5.2.6 koja je uspeno
podvrgnuta ispitivanju u skladu sa stavom 6.1.5.2.6. Ova dozvola izdaje se na osnovu
laboratorijskih testova kojima se dokazuje da je dejstvo ovih materija za punjenje na probna
tela manja od dejstva standardne (-ih) tenosti, pri emu se moraju uzeti u obzir relevantni
mehanizmi oteenja. Za relativne gustine i pritiske pare pri tome vae isti preduslovi kao oni
koji su utvreni stavom 4.1.1.19.2.
Ukoliko se svojstva vrstoe unutranje ambalae od plastike kod meovite ambalae ne
menjaju znaajno pod dejstvom materije koja se puni, nije potreban dokaz o dovoljnoj
hemijskoj kompatibilnosti. Znaajnim promenama svojstava vrstoe smatraju se:
(a) znatno poveanje krtosti;
(b) znatno smanjenje elastinosti, osim ako je ono povezano sa minimalno proporcionalnim
1935
6.1.5.3
6.1.5.3.1
poveanjem istezanja pod naprezanjem.

3
Ispitivanje na pad
Broj ispitnih uzoraka (po tipu konstrukcije i proizvoau) i usmerenje pri padu:
Kod drugih ogleda izuzev ravnog pada teite se mora nalaziti vertikalno iznad mesta udara.
Ako je kod nekog od navedenih test ispitivanja na pad mogue vie od jednog usmerenja,
treba odabrati ono usmerenje kod kojeg je opasnost od lomljenja ambalae najvea.
Ambalaa
a) burad od elika
burad od aluminijuma
burad od nekog drugog
metala
osim elika i
aluminijuma
kanisteri od elika
kanisteri od aluminijuma
burad od per ploe
burad od kartona
burad i kanisteri od
plastike
kombinovana ambalaa u
obliku bureta
ambalaa od
tankog lima
b) sanduci od prirodnog
drveta
sanduci od per ploe
sanduci od materijala od
drvnih vlakana
sanduci od kartona
sanduci od plastike
sanduci od elika ili
aluminijuma
kombinovana ambalaa u
obliku sanduka
c) vree jednoslojne sa
bonim
avom
d) vree jednoslojne bez

bonog ava ili
vieslojne
6.1.5.3.2
Broj
ispitnih
uzoraka
est (tri za
svako
ispitivanje na
pad)
Usmerenje pri padu

Prvo ispitivanje na pad (na tri ispitna
uzorka):
Ambalaa mora da padne
dijagonalno u odnosu na udarnu
platformu na prevoj danca ili, ako ga
nema, na kruni av ili ivicu.
Drugo ispitivanje na pad (na ostala
tri ispitna uzorka):
Ambalaa mora da udari na
najslabije mesto koje nije ispitano
prvi prvom padu, npr. na zatvara ili,
kod odreenih cilindrinih buradi, na
zavareni poduni av omotaa
bureta.
pet (jedan za
svako
ispitivanje na
pad)
Prvo ispitivanje na pad:

ravno na dno.
Drugo ispitivanje na pad:
ravno na gornji deo.
Tree ispitivanje na pad:
ravno na podunu stranu.
etvrto ispitivanje na pad:
ravno na poprenu stranu.
Peto ispitivanje na pad:
na neki ugao.
tri (tri
ispitivanja na
pad po svakoj
vrei)

ravno na iru stranu vree.
ravno na uu stranu vree.
Tree ispitivanje na pad:
na dno vree.
ravno na iru stranu vree.
na dno vree.
Dijagonalno u odnosu na udarnu
platformu na prevoj danca ili, ako on
ne postoji, na kruni av ili ivicu
danca.
dve (dva
ispitivanja na
pad po svakoj
vrei)
tri (jedna za
svako
ispitivanje na
pad)
e) kombinovana ambalaa
(staklo, porcelan ili
keramika) u obliku
bureta ili sanduka koja je,
u skladu sa
pododeljkom
6.1.3.1 a) (ii),
obeleena
simbolom
RID/ADR
Posebna priprema uzoraka za ispitivanje na pad:
Kod dole navedene ambalae uzorak i njegov sadraj se dre na temperaturi od -18 C ili
nioj:
(a) burad od plastike (vidi pododeljak 6.1.4.8);
(b) kanisteri od plastike (vidi pododeljak 6.1.4.8);
(c) sanduci od plastike, izuzev sanduka od penastih materija (vidi pododeljak 6.1.4.13);
(d) kombinovana ambalaa (plastika) (vidi pododeljak 6.1.4.19) i
(e) meovita ambalaa sa unutranjom ambalaom od plastike, izuzev vrea i kesa od
Vidi standard ISO 2248.
1936
6.1.5.3.3
6.1.5.3.4
6.1.5.3.5
plastike za vrste materije ili predmete.

Ako se ispitni uzorci tretiraju na ovaj nain, nije potrebno tretiranje prema stavu 6.1.5.2.3.
Ispitne tenosti se, po potrebi, moraju odravati u tenom stanju dodavanjem sredstava protiv
zamrzavanja.
Ambalaa sa odvojivim poklopcem za tene materije sme biti ispitivana na pad tek posle 24
sata od momenta punjenja i zatvaranja, kako bi se uzelo u obzir mogue poputanje
zaptivenosti pod naprezanjem.
Udarna platforma:
Udarna platforma mora imati krutu, neelastinu, ravnu i horizontalnu povrinu.
Visina pada
Za vrste materije i tene materije, ako se ispitivanje vri sa vrstom ili tenom materijom koja
e se transportovati ili sa nekom drugom materijom koja sutinski ima ista fizika svojstva:
Ambalana grupa I
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
1,8 m
1,2 m
0,8 m
Za tene materije u pojedinanoj ambalai i za unutranju ambalau meovite ambalae, ako

se ispitivanje vri sa vodom:
Napomena: Pojam voda obuhvata rastvore vode/sredstava protiv zamrzavanja relativne
gustine od 0,95 za ispitivanje na -18 C
(a) ako materije koje e se transportovati imaju relativnu gustinu od maksimalno 1,2:
Ambalana grupa I
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
1,8 m
1,2 m
0,8 m
(b) ako materije koje e se transportovati imaju relativnu gustinu veu od 1,2, visina pada se
proraunava na osnovu relativne gustine (d) materije koja e se transportovati,
zaokruene na prvu decimalu, kako sledi:
Ambalana grupa I
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
d h 1,5 (m)
d h 1,0 (m)
d h 0,67 (m)
(c) za ambalau od tankog lima za transport materija iji je viskozitet na 23 C vei od 200
2
mm /s koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 (a) (ii), obeleena simbolom RID/ADR
(to odgovara vremenu isticanja od 30 sekundi iz standardne posude sa izlaznim otvorom
preseka 6 mm po standardu ISO 2431:1993),
(i) za materije predviene za transport ija relativna gustina ne prelazi 1,2:
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
0,6 m
0,4 m
(ii) za materije predviene za transport ija relativna gustina prelazi 1,2 visina pada se
proraunava na osnovu relativne gustine (d) materije koja e se transportovati,
zaokruene na prvu decimalu, kako sledi:
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
d x 0,5 (m)
d x 0,33 (m)
6.1.5.3.6
Kriterijumi za uspenost ispitivanja:
6.1.5.3.6.1
Svaka ambalaa sa tenim sadrajem mora biti zaptivena, nakon to je uspostavljeno

izjednaenje izmeu unutranjeg i spoljnog pritiska; za unutranju ambalau meovite ili
kombinovane ambalae (staklo, porcelan, keramika) koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1
a) (ii), obeleena simbolom RID/ADR ovo izjednaenje pritiska, meutim, nije neophodno.
Ako je ambalaa za vrste materije ispitivana na pad i ako je pri tom svojim gornjim delom pala
na udarnu platformu, ispitni uzorak je zadovoljio ispitivanje, ako se sadraj u potpunosti
6.1.5.3.6.2
1937
6.1.5.3.6.3
6.1.5.3.6.4
6.1.5.3.6.5
6.1.5.3.6.6
6.1.5.4
zadrao u unutranjoj ambalai ili unutranjoj posudi (npr. plastinoj vrei), ak i ako zatvara,
pored ouvane funkcije zadravanja, vie nije nepropusan za prainu.
Ambalaa ili spoljna ambalaa kombinovane ili meovite ambalae ne sme imati nikakva
opteenja koja bi mogla da utiu na bezbednost transporta. Iz unutranje posude ili
unutranje ambalae ne sme da izlazi materija kojom je punjena.
Ni spoljni sloj vree ni spoljna ambalaa ne smeju imati oteenje koje bi moglo da utie na
bezbednost transporta.
Neznatno isputanje materije koja se puni preko zatvaraa prilikom udara ne smatra se
nedostatkom ambalae, pod uslovom da ne dolazi do daljeg isputanja.
Kod ambalae za teret Klase 1 nije dozvoljena bilo kakva naprslina koja bi mogla da omogui
isputanje slobodnih eksplozivnih materija ili predmeta sa eksplozivnom materijom iz spoljne
ambalae.
Ispitivanje zaptivenosti
Ispitivanje zaptivenosti sprovodi se kod svih tipova ambalae koje su namenjene za tene
materije; ono, meutim, nije neophodno za:
-
6.1.5.4.1
unutranju ambalau meovite ambalae;

unutranje posude kombinovane ambalae (staklo, porcelan ili keramika) koja je, u skladu
sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeleena simbolom RID/ADR;
- ambalau od tankog lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeleena
simbolom RID/ADR i namenjena za materije iji viskozitet na 23 C iznosi vie od 200
2
mm /s.
Broj ispitnih uzoraka: tri ispitna uzorka po tipu konstrukcije i proizvoau.
6.1.5.4.2
Posebna priprema uzoraka za ispitivanje:
6.1.5.4.3
Zatvarai sa ureajem za ventilaciju moraju biti zamenjeni slinim zatvaraima bez ureaja za
ventilaciju ili pak ureaji za ventilaciju moraju biti zaptiveni.
Postupak ispitivanja i ispitni pritisak koji se primenjuje:
Ambalaa, ukljuujui i zatvarae, mora tokom izlaganja unutranjem vazdunom pritisku da
bude pet minuta potopljena u vodi; metoda potapanja ne sme da utie na rezultate ispitivanja.
Primenjuje se sledei vazduni pritisak (nadpritisak):
Ambalana grupa I
najmanje 30 kPa
(0,3 bar)
Ambalana grupa II
najmanje 20 kPa
(0,2 bar)
Ambalana grupa III

najmanje 20 kPa
(0,2 bar)
Drugi postupci se smeju primenjivati, ako su najmanje isto toliko efikasni.

6.1.5.4.4
6.1.5.5
6.1.5.5.1
6.1.5.5.2
6.1.5.5.3
6.1.5.5.4
Kriterijum za uspenost ispitivanja:

Ne sme biti utvreno bilo kakvo curenje tenosti.
Ispitivanje unutranjeg pritiska (hidraulino)
Ambalaa koja se ispituje:
Hidraulino ispitivanje unutranjeg pritiska sprovodi se kod svih tipova ambalae od metala,
plastike i kod svake kombinovane ambalae namenjene za tene materije. Ovo ispitivanje nije
neophodno za:
- unutranju ambalau meovite ambalae;
- unutranje posude kombinovane ambalae (staklo, porcelan ili keramika) koja je, u skladu
sa pododeljkom 6.1.3.1 (a) (ii), obeleena simbolom RID/ADR;
- ambalau od tankog lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 (a) (ii), obeleena
simbolom RID/ADR i namenjena za materije iji viskozitet na 23 C iznosi vie od 200
2
mm /s.
Posebna priprema ambalae za ispitivanje:
Zatvarai sa ureajem za ventilaciju moraju biti zamenjeni zatvaraima bez ureaja za
ventilaciju, ili ureaj za ventilaciju mora biti zaptiven.
Postupak ispitivanja i ispitni pritisak koji se primenjuje:
Ambalaa od metala i kombinovana ambalaa (staklo, porcelan ili keramika), ukljuujui
zatvarae, moraju se izloiti ispitnom pritisku u trajanju od 5 minuta. Ambalaa od plastike i
kombinovana ambalaa (plastika), ukljuujui zatvarae, moraju se izloiti ispitnom pritisku u
trajanju od 30 minuta. Radi se o pritisku koji, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 (d), mora biti
1938
6.1.5.6
naznaen u obeleju. Nain oslanjanja ambalae ne sme da utie na tanost rezultata

ispitivanja. Pritisak mora biti kontinuirano i ravnomerno primenjen; isti se mora odravati
konstantnim za sve vreme trajanja ispitivanja. Hidraulini nadpritisak koji se primenjuje, a koji
se utvruje jednom od sledeih metoda, ne sme iznositi manje od:
(a) izmerenog ukupnog nadpritiska u ambalai (tj. pritiska pare tene materije i parcijalnog
pritiska vazduha ili drugih inertnih gasova, umanjenog za 100 kPa) na 55 C,
pomnoenog sa faktorom sigurnosti od 1,5; odreivanje ovog ukupnog nadpritiska vri se
na osnovu maksimalnog stepena punjenja prema pododeljku 4.1.1.4 i temperature
punjenja od 15 C, ili
(b) za 100 kPa umanjenog 1,75-strukog pritiska pare tene materije koja se transportuje na
50 C, meutim najmanje sa ispitnim pritiskom od 100 kPa, ili
(c) za 100 kPa umanjenog 1,5-strukog pritiska pare tene materije koja se transportuje na
55 C, meutim najmanje sa ispitnim pritiskom od 100 kPa.
Ambalaa koja je namenjena za tene materije ambalane grupe I mora se dodatno ispitivati u
trajanju od 5 ili 30 minuta sa minimalnim ispitnim pritiskom od 250 kPa (nadpritisak); trajanje
zavisi od materijala od kojeg je ambalaa proizvedena.
Sva ambalaa mora ostati zaptivena.
Ispitivanje pritiska pri slaganju
6.1.5.6.1
Ispitivanje pritiska pri slaganju sprovodi se na svim vrstama ambalae, izuzev vrea i
kombinovane ambalae (staklo, porcelan ili keramika) koja se ne moe slagati, koje su
obeleene simbolom RID/ADR, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 (a) (ii).
6.1.5.5.5
6.1.5.5.6
6.1.5.6.2
6.1.5.6.3
6.1.5.7
6.1.5.7.1
6.1.5.7.2
6.1.5.7.3
Postupak ispitivanja:
Ispitni uzorak mora biti izloen sili koja deluje na gornju povrinu ispitnog uzorka i odgovara
ukupnoj masi istih komada za otpremu koji bi tokom transporta mogli da budu naslagani na
njemu; ako ispitni uzorak sadri tenu materiju ija se relativna gustina razlikuje od relativne
gustine tene materije koja e se transportovati, silu treba proraunati u zavisnosti od
poslednje navedene tene materije. Visina naslagane hrpe, ukljuujui ispitni uzorak, mora da
iznosi najmanje 3 metra. Vreme trajanja ispitivanja iznosi 24 sata, izuzev buradi i kanistera od
plastike i kombinovane ambalaa 6HH1 i 6HH2 za tene materije koji moraju biti izloeni
ispitivanju pritiska pri slaganju u trajanju od 28 dana na temperaturi od najmanje 40 C.
Kod ispitivanja prema stavu 6.1.5.2.5 preporuuje se upotreba originalne materije za punjenje.
Kod ispitivanja prema stavu 6.1.5.2.6 ispitivanje pritiska pri slaganju treba sprovesti sa
standardnom tenou.
Svi ispitni uzorci moraju ostati zaptiveni. Kod kombinovane ambalae i meovite ambalae iz
unutranjih sudova ili unutranje ambalae ne sme da izlazi materija kojom su punjeni. Nijedan
ispitni uzorak ne sme imati oteenja koja mogu da utiu na bezbednost transporta, niti imati
deformacije koje bi mogle da umanje njegovu vrstou ili da prouzrokuju nestabilnost
naslaganih komada za otpremu. Ambalaa od plastike pre ocene rezultata mora da bude
rashlaena na sobnu temperaturu.
Dodatno ispitivanje na permeaciju za burad i kanistere od plastike, u skladu sa
pododeljkom 6.1.4.8, kao i za kombinovanu ambalau (plastika) sa izuzetkom
ambalae 6HA1 u skladu sa pododeljkom 6.1.4.19, za transport tenih materija sa
takom paljenja 60 C
Kod ambalae od polietilena ovo ispitivanje se sprovodi samo ako ista treba da bude
dozvoljena za benzen, toluen, ksilen, kao i za smee i preparate sa ovim materijama.
Broj ispitnih uzoraka: tri ambalae po tipu konstrukcije i proizvoau.
Posebna priprema uzoraka za ispitivanje:
Ispitni uzorci se prethodno skladite ili sa originalnom materijom za punjenje, u skladu sa
stavom 6.1.5.2.5, ili, kod ambalae od polietilena, sa standardnom tenou smea
ugljovodonika (White Spirit), u skladu sa stavom 6.1.5.2.6.
Postupak ispitivanja:
Ispitni uzorci napunjeni materijom za koju ambalaa treba da bude dozvoljena vagaju se pre i
posle 28-dnevnog daljeg skladitenja na 23 C i 50% relativne vlanosti vazduha. Kod
ambalae od polietilena koji ima veliku molekulsku masu ispitivanje se, umesto sa benzenom,
toluenom ili ksilenom, moe sprovoditi sa standardnom tenou smea ugljovodonika (White
Spirit).
1939
6.1.5.7.4
6.1.5.8

Permeacija ne sme da bude vea od 0,008 g/ l . h.
O ispitivanju se sastavlja izvetaj koji sadri minimalno sledee podatke i koji mora da stoji na
raspolaganju korisnicima ambalae:
1. naziv i adresa zavoda za ispitivanje;
2. ime i adresa podnosioca zahteva (ukoliko je potrebno)
3.
4.
5.
6.
6.1.5.8.2
6.1.6
6.1.6.1
dodeljeni jedinstveni identifikacioni broj izvetaja o ispitivanju;

datum izvetaja o ispitivanju;
proizvoa ambalae;
opis tipa konstrukcije ambalae (npr. dimenzije, materijali, zatvarai, debljina zidova, itd.),
ukljuujui postupak izrade (npr. postupak duvanja), eventualno sa crteom (crteima) i/ili
fotografijom (fotografijama);
7. maksimalna zapremina;
8. karakteristine osobine ispitnog sadraja, npr. viskozitet i relativna gustina za tene
materije i veliina estica za vrste materije;
9. opis ispitivanja i rezultata ispitivanja;
10. izvetaj o ispitivanju mora biti potpisan imenom i funkcijom potpisnika.
Izvetaj o ispitivanju mora da sadri izjavu da je ambalaa spremna za otpremu ispitana u
skladu sa primenljivim zahtevima ovog odeljka i da ovaj izvetaj o ispitivanju moe da postane
nevaei u sluaju primene drugih metoda pakovanja ili upotrebe drugih sastavnih delova
ambalae. Jedan primerak izvetaja o ispitivanju mora biti stavljen na raspolaganje nadlenom
organu.
Standardne tenosti za dokazivanje hemijske kompatibilnosti ambalae, ukljuujui IBC
ambalau, od polietilena, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6 odnosno 6.5.6.3.5
Za ovu plastiku koriste se sledee standardne tenosti:
(a) Rastvor sredstva za kvaenje za materije koje jako deluju na pojavu naprslina pod
naprezanjem kod polietilena, naroito za sve rastvore i preparate koji sadre sredstvo za
kvaenje.
Koristi se
ili 1%-tni vodeni rastvor nekog alkil-benzensulfonata
ili 5%-tni vodeni rastvor nekog nonilfenoletoksilata koji pre prve upotrebe u svrhu
ispitivanja mora da bude najmanje 14 dana prethodno skladiten na 40 C.
Povrinski napon ovog rastvora mora da iznosi 31 do 35 mN/m na 23 C.
Za ispitivanje pritiska pri slaganju kao osnov se uzima relativna gustina od najmanje 1,2.
Ako je dovoljna hemijska kompatibilnost dokazana rastvorom sredstva za kvaenje, nije
potrebno ispitivanje kompatibilnosti sa siretnom kiselinom.
Za materije za punjenje koje kod polietilena jae deluju na pojavu naprslina pod
naprezanjem nego sredstvo za kvaenje, dovoljna hemijska kompatibilnost se moe
dokazati posle tronedeljnog prethodnog skladitenja na 40 C, u skladu sa stavom
6.1.5.2.6, ali sa originalnom materijom za punjenje.
(b) Siretna kiselina za materije i preparate koji kod polietilena deluju na pojavu naprslina
pod naprezanjem, naroito za monokarbonske kiseline i monovalentne alkohole.
Koristi se siretna kiselina u koncentraciji od 98% do 100%.
Relativna gustina = 1,05.
Za materije za punjenje koje nadimaju polietilen vie nego siretna kiselina, a najvie do
4% sadraja mase, dovoljna hemijska kompatibilnost se moe dokazati posle tronedeljnog
prethodnog skladitenja na 40 C, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6, ali sa originalnom
materijom za punjenje.
(c) n-butilacetat / n-butilacetatom zasieni rastvor sredstva za kvaenje za materije i
preparate koji nadimaju polietilen do oko 4% sadraja mase i istovremeno pokazuju
dejstvo izazivanja pukotina pod naprezanjem, naroito za sredstva za zatitu bilja, tene
boje i odreene estre.
Koristi se n-butilacetat u koncentraciji od 98% do 100% za prethodno skladitenje u skladu
1940
sa stavom 6.1.5.2.6.
Za ispitivanje pritiska pri slaganju, u skladu sa pododeljkom 6.1.5.6, koristi se tenost koja
se sastoji od 1 do 10%-tnog sredstva za kvaenje prema gornjem slovu a) pomeanog sa
2% n-butilacetata.
Za materije za punjenje koje nadimaju polietilen vie nego n-butilacetat, a najvie do 7,5%
sadraja mase, dovoljna hemijska kompatibilnost se moe dokazati posle tronedeljnog
prethodnog skladitenja na 40 C, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6, ali sa originalnom
materijom za punjenje.
(d) Smea ugljovodonika (White Spirit) za materije i preparate koji nadimaju polietilen,
naroito za ugljovodonike, odreene estre i ketone.
Koristi se smea ugljovodonika sa takom kljuanja u opsegu od 160 C do 220 C,
relativnom gustinom od 0,78 do 0,80, takom paljenja preko 50 C i sadrajem aromata od
16% do 21%.
Za materije za punjenje koje nadimaju polietilen za vie od 7,5% sadraja mase, dovoljna
hemijska kompatibilnost se moe dokazati posle tronedeljnog prethodnog skladitenja na
40 C, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6, ali sa originalnom materijom za punjenje.
(e) Azotna kiselina za sve materije i preparate koji na polietilen deluju isto ili manje
oksidirajue ili razgrauju molarnu masu isto ili manje nego 55%-tna azotna kiselina.
Koristi se azotna kiselina u koncentraciji od najmanje 55%.
Za materije za punjenje koje oksidiraju jae nego 55%-tna azotna kiselina ili razgrauju
molarnu masu, primenjuje se postupak u skladu sa stavom 6.1.5.2.5.
Osim toga, rok upotrebe se u ovim sluajevima utvruje s obzirom na stepen oteenja
(npr. dve godine kod azotne kiseline od najmanje 55%).
(f) Voda za materije koje ne napadaju polietilen kao u sluajevima navedenim pod a) do e),
naroito za neorganske kiseline i luine, vodene rastvore soli, polivalentne alkohole,
organske materije u vodenom rastvoru.
Ispitivanje tipskog uzorka sa vodom nije potrebno, ako je adekvatna hemijska
kompatibilnost dokazana rastvorom sredstva za kvaenje ili azotnom kiselinom.
1941
Poglavlje 6.2
Zahtevi za izradu i ispitivanje posuda pod pritiskom,
aerosolnih rasprivaa i malih gasnih posuda (gasnih
patrona)
6.2.1
Opti zahtevi
Za aerosolne rasprivae i male gasne posude (gasne patrone) vidi
odeljak 6.2.4.
Projektovanje i izrada
Napomena:
6.2.1.1
6.2.1.1.1
6.2.1.1.2
6.2.1.1.3
Posude pod pritiskom i njihovi zatvarai moraju biti tako projektovani, dimenzionisani,
izraeni, ispitani i opremljeni da izdre sva optereenja, ukljuujui zamor, kojima su
izloeni pri normalnoj upotrebi i u normalnim uslovima transporta.
Pri projektovanju posuda pod pritiskom uzimaju se u obzir svi relevantni faktori, kao to
su:
- unutranji pritisak,
- temperature okruenja i radne temperature, i u toku transporta,
- dinamika optereenja.
Debljina zidova se u principu utvruje proraunom, po potrebi povezanim sa
eksperimentalnom analizom naprezanja. Debljina zidova se moe utvrditi i
eksperimentalnim putem.
Pri projektovanju spoljnjeg zida i noseih delova treba izvriti odgovarajue proraune,
kako bi se obezbedila sigurnost posuda pod pritiskom.
Minimalno potrebna debljina zidova radi otpornosti na pritisak mora se proraunati
imajui u vidu naroito:
- proraunski pritisak koji ne sme da bude nii od ispitnog pritiska,
- proraunske temperature koje nude primereni sigurnosni raspon,
- maksimalna naprezanja i najvie koncentracije naprezanja, ukoliko je potrebno,
- faktore koji su povezani sa osobinama materijala.
Za zavarene posude pod pritiskom mogu se koristiti samo metali koji mogu dati
odgovarajui kvalitet zavarenog spoja za koje se moe obezbediti dovoljna vrednost
udarne ilavosti pri temperaturi okruenja od -20 C.
Za boce, velike boce, burad pod pritiskom i svenjeve boca ispitni pritisak je naveden u
4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200. Kod zatvorenih kriogenih rezervoara ispitni
pritisak ne sme da bude nii od 1,3-struke vrednosti maksimalnog radnog pritiska koji
se kod vakumski izolovanih posuda pod pritiskom poveava za 1 bar.
Osobine materijala koje se u datom sluaju uzimaju u obzir su:
- granica elastinosti,
- zatezna vrstoa,
- vrstoa u odnosu na vreme,
- osobine zamora,
- Jangov modul elastinosti,
- odgovarajua vrednost za istezanje plastike,
- otpornost na udar,
- otpornost na lom.
Posude pod pritiskom za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, moraju biti u potpunosti
napunjene ravnomerno rasporeenom poroznom masom istog tipa za koji je izdato
odobrenje od strane nadlenog organa, pri emu ova porozna masa
(a) ne sme da deluje nagrizajue na posude pod pritiskom, niti da sa acetilenom ili
rastvaraem stvara tetna ili opasna jedinjenja,
(b) mora biti pogodna da sprei irenje razlaganja acetilena u poroznoj masi.
Rastvara ne sme da deluje nagrizajue na posude pod pritiskom.
Gore navedeni zahtevi, izuzev zahteva za rastvara, primenjuju se na isti nain na
posude pod pritiskom za UN broj 3374 acetilen, bez rastvaraa.
Posude pod pritiskom spojene u svenjeve moraju biti ojaane noseom konstrukcijom i
povezane kao jedinica. Posude pod pritiskom moraju biti osigurane tako da se spree
1942
6.2.1.1.4
6.2.1.1.5
6.2.1.1.5.1
6.2.1.1.5.2
6.2.1.1.5.3
6.2.1.1.5.4
6.2.1.2
pomeranja u odnosu na ukupan konstrukcijski raspored i pomeranja koja dovode do

koncentracije tetnih lokalnih naprezanja. Cevovode treba projektovati tako da budu
zatieni od udara. Za otrovne gasove u tenom stanju klasifikacionog kda 2T, 2TF,
2TC, 2TO, 2TFC ili 2TOC moraju se predvideti mere kojima se obezbeuje da svaka
posuda pod pritiskom moe odvojeno da se puni i da u toku transporta ne moe da
doe do meusobne razmene sadraja posuda pod pritiskom.
Kontakti izmeu razliitih metala koji mogu da dovedu do oteenja usled galvanske
reakcije moraju se izbegavati.
Za izradu zatvorenih kriogenih rezervoara za duboko ohlaene gasove u tenom stanju
primenjuju se sledei zahtevi:
Za svaku posudu pod pritiskom moraju se dokazati mehanika svojstva korienog
metala, ukljuujui otpornost na udar i koeficijent savijanja; u vezi sa otpornou na
udar vidi 6.8.5.3.
Posude pod pritiskom moraju biti termiki izolovane. Termiku izolaciju treba zatiti od
udara odgovarajuom oblogom. Ako je iz prostora izmeu posude pod pritiskom i
obloge isputen vazduh (vakumska izolacija), obloga mora biti tako konstruisana da bez
trajne deformacije izdri spoljni pritisak od najmanje 100 kPa (1 bar), proraunat u
skladu sa priznatim tehnikim pravilnikom ili raunski kritini deformacioni pritisak od
najmanje 200 kPa (2 bar) nadpritiska. Ako je zatvorena obloga nepropusna za gas (npr.
kod vakumske izolacije), odgovarajuim ureajem se mora spreiti da u sluaju
nedovoljne nepropusnosti za gas posude pod pritiskom ili delova njene opreme nastane
opasan pritisak u izolacionom sloju. Ureaj mora da sprei prodiranje vlage u izolaciju.
Zatvoreni kriogeni rezervoari projektovani za transport duboko ohlaenih gasova u
tenom stanju sa takom kljuanja ispod -182 C pri atmosferskom pritisku ne smeju
sadrati materijale koji mogu opasno da reaguju sa kiseonikom ili sa atmosferom
obogaenom kiseonikom, ako se ovi materijali nalaze u delovima termike izolacije u
kojima postoji opasnost od kontakta sa kiseonikom ili sa tenou obogaenom
kiseonikom.
Zatvoreni kriogeni rezervoari moraju biti projektovani i konstruisani sa odgovarajuim
ureajima za podizanje i sigurnosnim ureajima.
Materijali posuda pod pritiskom
Materijal posuda pod pritiskom i njihovih zatvaraa i svaki materijal koji moe da doe u
kontakt sa sadrajem ne sme da bude nagrien sadrajem niti da sa njim stvara tetna
ili opasna jedinjenja.
Dozvoljeno je korienje sledeih materijala:
(a) ugljenini elik za sabijene, tene, duboko ohlaene tene ili rastvorene gasove,
kao i za materije koje ne potpadaju u Klasu 2 i koje su navedene u 4.1.4.1
Uputstvo za pakovanje P 200 tabela 3;
(b) legirani elik (specijalni elik), nikl i legure nikla (npr. monel) za sabijene, tene,
duboko ohlaene tene ili rastvorene gasove, kao i za materije koje ne potpadaju u
Klasu 2 i koje su navedene u 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200 tabela 3;
(c) bakar za
(i)
gasove klasifikacionog kda 1A, 1O, 1F i 1TF, ako pritisak pri punjenju, na
15 C, ne prelazi 2 MPa (20 bar);
6.2.1.3
gasove klasifikacionog kda 2A, osim toga i za UN broj 1033 dimetileter, UN

broj 1037 etilhlorid, UN broj 1063 metilhlorid, UN broj 1079 sumpordioksid,
UN broj 1085 vinilbromid, UN broj 1086 vinilhlorid i UN broj 3300 etilenoksid i
ugljendioksid, smea sa vie od 87% etilenoksida;
(iii) gasove klasifikacionog kda 3A, 3O i 3F;
(d) legura aluminijuma: vidi 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200 (10) - poseban
zahtev a;
(e) kompozitni materijal za sabijene, tene, duboko ohlaene tene ili rastvorene
gasove;
(f) sintetiki materijal za duboko ohlaene tene gasove i
(g) staklo za gasove klasifikacionog kda 3A, izuzev UN broja 2187 ugljendioksid,
duboko ohlaen, tean, ili smee sa ugljendioksidom, duboko ohlaenim, tenim,
kao i za gasove klasifikacionog kda 3O.
Oprema za rukovanje
6.2.1.3.1
Otvori
(ii)
Burad pod pritiskom mogu biti opremljena otvorima za punjenje i pranjenje, kao i
1943
6.2.1.3.2
dodatnim otvorima za pokazivae nivoa punjenja, pokazivae pritiska ili ureaje za

rastereenje. Broj otvora treba da bude ogranien, kako bi se omoguio bezbedan rad.
Burad pod pritiskom mogu biti opremljena i revizionim otvorom koji mora biti zatvoren
efikasnim zatvaraem.
Oprema
(a)
Ako su boce opremljene ureajem koji spreava kotrljanje boca, isti ne sme biti
povezan sa zatitnim poklopcem.
Burad pod pritiskom koja mogu da se kotrljaju moraju biti opremljena obruima za
kotrljanje ili imati neku drugu zatitu koja spreava oteenja pri kotrljanju (npr.
metalna obloga otporna na koroziju naneta rasprivanjem na spoljnu stranu suda
pod pritiskom).
(c) Burad pod pritiskom koja ne mogu da se kotrljaju i kriogeni rezervoari moraju biti
opremljeni ureajima (kliznim ureajima, prstenovima, kukama) koji omoguavaju
bezbedno rukovanje sa mehanikim sredstvima za manipulisanje i koji su tako
postavljeni da ne dovode ni do slabljenja ni do nedozvoljenog optereenja zidova
posuda pod pritiskom.
(d) Svenjevi boca moraju biti opremljeni odgovarajuim ureajima za bezbedno
rukovanje i transport. Sabirna cev mora imati najmanje isti ispitni pritisak kao i
boce. Sabirna cev i glavni ventil moraju biti tako postavljeni da su zatieni od
oteenja.
(e) Ako su postavljeni pokazivai nivoa punjenja, pokazivai pritiska ili ureaji za
rastereenje, isti se moraju zatititi na nain koji se zahteva u 4.1.6.8 za ventile.
(f)
Posude pod pritiskom koje se pune volumetrijski moraju biti opremljene
pokazivaem nivoa punjenja.
Dodatni zahtevi za zatvorene kriogene rezervoare
(b)
6.2.1.3.3
6.2.1.3.3.1
6.2.1.3.3.2
6.2.1.3.3.3
6.2.1.3.3.4
6.2.1.3.3.4.1
6.2.1.3.3.4.2
6.2.1.3.3.4.3
6.2.1.3.3.4.4
6.2.1.3.3.5
6.2.1.3.3.5.1
Svaki otvor za punjenje i pranjenje na zatvorenim kriogenim rezervoarima za transport

duboko ohlaenih zapaljivih gasova u tenom stanju mora biti opremljen sa najmanje
dva meusobno nezavisna zatvaraa koja se nalaze jedan iza drugog, pri emu prvi
mora biti zaustavni ventil, a drugi poklopac ili ekvivalentan ureaj.
Za delove cevovoda koji se mogu zatvarati sa obe strane i u kojima moe biti sadrana
tenost mora biti predvien sistem za automatsko rastereenje od pritiska, kako bi se
spreilo prekomerno poveanje pritiska unutar cevovoda.
Svaki spoj zatvorenog kriogenog rezervoara mora imati jednoznanu oznaku svoje
funkcije (npr. parna faza ili tena faza).
Ureaji za rastereenje od pritiska
Zatvoreni kriogeni rezervoari moraju biti opremljeni sa jednim ili vie ureaja za
rastereenje od pritiska, kako bi se sud zatitio od nadpritiska. Nadpritiskom se pri tom
smatra pritisak koji je vei od 110% najvieg radnog pritiska i koji je rezultat normalne
propustljivosti toplote ili pritisak iznad ispitnog pritiska koji je rezultat gubitka vakuuma
kod vakuumski izolovanih posuda ili otkazivanja u funkciji mirovanja sistema za
stvaranje pritiska.
Zatvoreni kriogeni rezervoari pored oprunog(ih) ureaj(a)
mogu biti dodatno
opremljeni rasprskavajuim diskom, kako bi odgovarali zahtevima navedenim u
6.2.1.3.3.5.
Prikljuci za ureaje za rastereenje od pritiska moraju biti adekvatno dimenzionisani,
kako bi potrebna koliina izduvnog sadraja mogla neometano da dospe do ureaja za
rastereenje od pritiska.
Svi usisni otvori ureaja za rastereenje od pritiska u uslovima maksimalnog punjenja
moraju se nalaziti u parnoj fazi zatvorenog kriogenog rezervoara; ureaji se
rasporeuju tako da para moe neometano da izlazi.
Koliina izduvnog sadraja i podeavanje ureaja za rastereenje od pritiska
Napomena: U vezi sa ureajima za rastereenje od pritiska zatvorenih kriogenih
rezervoara najvii dozvoljeni radni pritisak znai najvii dozvoljeni
efektivni nadpritisak na vrhu napunjenog zatvorenog kriogenog
rezervoara u stanju rada, ukljuujui najvii efektivni pritisak za vreme
punjenja i pranjenja.
Ureaji za rastereenje od pritiska moraju se automatski otvarati na pritisku koji ne sme
biti manji od maksimalno dozvoljenog radnog pritiska, a na pritisku koji iznosi 110% od
maksimalno dozvoljenog radnog pritiska moraju biti u potpunosti otvoreni. Nakon
rastereenja moraju se ponovo zatvoriti na pritisku koji je za najvie 10% ispod pritiska
1944
6.2.1.3.3.5.2
6.2.1.3.3.5.3
6.2.1.3.3.5.4
6.2.1.4
6.2.1.4.1
6.2.1.4.2
pri otvaranju, a na svaki pritisak koji je nii od toga moraju ostati zatvoreni.
Rasprskavajui diskovi moraju biti tako podeeni da se rasprskavaju pri nominalnom
pritisku koji je ili manji od ispitnog pritiska ili manji od 150% od maksimalno dozvoljenog
radnog pritiska.
U sluaju gubitka vakuuma u vakuumski izolovanom zatvorenom kriogenom rezervoaru
ukupna koliina izduvnog sadraja svih ugraenih ureaja za rastereenje od pritiska
mora biti dovoljna, kako pritisak (ukljuujui poveanje pritiska) u zatvorenom
kriogenikom rezervoaru ne bi preao 120% od najvieg dozvoljenog radnog pritiska.
Potrebna koliina izduvnog sadraja ureaja za rastereenje od pritiska proraunava se
prema potvrenom tehnikom pravilniku priznatom od strane nadlenog organa4.
Odobrenje za posude pod pritiskom
Saobraznost posuda pod pritiskom kod kojih proizvod ispitnog pritiska i zapremine
iznosi vie od 150 MPa-litara (1500 bar-litara) sa vaeim odredbama koje se
primenjuju za Klasu 2 obezbeuje se primenom jedne od sledeih metoda:
(a) Posude pod pritiskom moraju biti pojedinano pregledane, ispitane i odobrene od
strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ zemlje izdavanja
odobrenja2) na osnovu tehnike dokumentacije i izjave proizvoaa o pridravanju
vaeih odredbi koje se primenjuju za Klasu 2. Tehnika dokumentacija mora da
sadri kako potpune pojedinane podatke o projektovanju i konstrukciji, tako i
potpunu dokumentaciju o izradi i ispitivanju; ili
(b) konstrukcija posuda pod pritiskom mora biti ispitana i odobrena na osnovu tehnike
dokumentacije od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadleni
2)
organ zemlje izdavanja odobrenja u pogledu usklaenosti sa vaeim odredbama
koje se primenjuju za Klasu 2.
Osim toga, posude pod pritiskom moraju biti projektovane, izraene i
ispitane u skladu sa sveobuhvatnim programom obezbeenja kvaliteta za
projektovanje, izradu, zavrnu kontrolu i ispitivanje. Program obezbeenja
kvaliteta mora garantovati saobraznost posuda pod pritiskom sa vaeim
odredbama koje se primenjuju za Klasu 2 i mora biti odobren i kontrolisan
od
strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ
zemlje
5
izdavanja odobrenja ; ili
(c) tip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i
sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ zemlje izdavanja odobrenja2.
Sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju biti izraene i ispitane u skladu sa
programom obezbeenja kvaliteta za proizvodnju, zavrnu kontrolu i ispitivanje koji
mora biti odobren i kontrolisan od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je
priznao nadleni organ zemlje izdavanja odobrenja 2); ili
(d) tip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i
2)
sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ zemlje izdavanja odobrenja .
Sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju biti ispitane pod nadzorom ispitnog i
2
sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ zemlje izdavanja odobrenja , na
osnovu izjave proizvoaa, u pogledu usklaenosti sa odobrenim tipom
konstrukcije i pridravanja vaeih odredbi koje se primenjuju za Klasu 2.
iznosi vie od 30 MPa-litara (300 bar-litara), a najvie 150 Mpa-litara (1500 bar-litara),
sa vaeim odredbama koje se primenjuju za Klasu 2 obezbeuje se na osnovu jedne
od metoda opisanih u 6.2.1.4.1 ili primenom jedne od sledeih metoda:
(a) posude pod pritiskom moraju biti projektovane, izraene i ispitane u skladu sa
sveobuhvatnim sistemom obezbeenja kvaliteta za projektovanje, izradu, zavrnu
kontrolu i ispitivanje koji mora biti odobren i kontrolisan od strane ispitnog i
2
sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ zemlje izdavanja odobrenja ; ili
(b) tip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i
2
sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ zemlje izdavanja odobrenja . O
usklaenosti svih posuda pod pritiskom sa odobrenim tipom konstrukcije
proizvoa mora dati pismenu izjavu, na osnovu svog sistema obezbeenja
Vidi npr. publikacije CGA S-1.2-2003 Pressure Relief Device Standards Part 2 Cargo and
Portable Tanks for Compressed Gases (Standardi za ureaje za rastereenje od pritiska Deo 2
Kargo cisterne i pokretne cisterne za sabijene gasove) i S-1.1-2003 Pressure Relief Device
Standards Part 1 Cylinders for Compressed Gases (Standardi za ureaje za rastereenje od
pritiska Deo 1 Boce za sabijene gasove).
Ako zemlja izdavanja odobrenja nije ugovorna strana ADR, nadleni organ ugovorne strane ADR.
1945
6.2.1.4.3
6.2.1.4.4
6.2.1.4.5
kvaliteta za zavrnu kontrolu i ispitivanje posuda pod pritiskom koji je odobren i

kontrolisan od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ
2
zemlje izdavanja odobrenja ; ili
(c) tip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i
sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ zemlje izdavanja odobrenja2. O
usklaenosti svih posuda pod pritiskom sa odobrenim tipom konstrukcije
proizvoa mora dati pismenu izjavu, a sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju
biti ispitane pod nadzorom ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadleni
organ zemlje izdavanja odobrenja 2;
iznosi najvie 30 MPa-litara (300 bar-litara) sa vaeim odredbama koje se primenjuju
za Klasu 2 obezbeuje se na osnovu jedne od metoda opisanih u 6.2.1.4.1 i 6.2.1.4.2 ili
primenom jedne od sledeih metoda:
a)
O usklaenosti svih posuda pod pritiskom sa tipom konstrukcije koji je u
potpunosti specificiran u tehnikim dokumentima proizvoa mora dati pismenu
izjavu, a sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju biti ispitane pod nadzorom
ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ zemlje izdavanja
2)
odobrenja ; ili
b)
tip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i
2
sertifikacionog tela koje je priznao nadleni organ zemlje izdavanja odobrenja . O
usklaenosti svih posuda pod pritiskom sa odobrenim tipom konstrukcije proizvoa
mora dati pismenu izjavu, a sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju biti
pojedinano ispitane.
Osnovni zahtevi navedeni u 6.2.1.4.1 do 6.2.1.4.3 smatraju se ispunjenim:
(a) u pogledu sistema obezbeenja kvaliteta navedenih u 6.2.1.4.1 i 6.2.1.4.2, ako
odgovaraju relevantnom evropskom standardu iz serije EN ISO 9000,
(b) u celosti, ako se primenjuju odgovarajui postupci procene usklaenosti u skladu
6
sa Direktivom Saveta 99/36/EC , kako sledi:
(i)
za posude pod pritiskom navedene u 6.2.1.4.1 to su moduli G, H1, B u vezi
sa D ili B u vezi sa F,
(ii) za posude pod pritiskom navedene u 6.2.1.4.2 to su moduli H, B u vezi sa E,
B u vezi sa C1, B1 u vezi sa F ili B1 u vezi sa D,
(iii) za posude pod pritiskom navedene u 6.2.1.4.3 to su moduli A1, D1 ili E1.
Zahtevi koji se odnose na proizvoae
Proizvoa mora biti tehniki osposobljen i raspolagati svim odgovarajuim sredstvima
koja su potrebna za zadovoljavajuu proizvodnju posuda pod pritiskom; u tu svrhu
naroito mu je potrebno adekvatno kvalifikovano osoblje:
(a) za nadzor nad celokupnim procesom proizvodnje,
(b) za spajanje materijala,
(c) za sprovoenje odgovarajuih ispitivanja.
6.2.1.4.6
Procenu podobnosti proizvoaa u svim sluajevima vri ispitno i sertifikaciono telo

2
priznato od strane nadlenog organa zemlje izdavanja odobrenja . Pri tom treba imati u
vidu poseban postupak sertifikacije koji proizvoa namerava da primeni.
Zahtevi koji se odnose na ispitna i sertifikaciona tela
Ispitna i sertifikaciona tela moraju biti u dovoljnoj meri nezavisna od preduzea
proizvoaa i imati tehniki zadovoljavajuu strunu kompetenciju. Ovi zahtevi se
smatraju ispunjenim, ako su tela registrovana na osnovu postupka akreditacije u skladu
sa odgovarajuim evropskim standardom iz serije EN 45000.
6.2.1.5
Prva kontrola i ispitivanje
6.2.1.5.1
Nove posude pod pritiskom, izuzev zatvorenih kriogenih rezervoara, podvrgavaju se

ispitivanjima i kontrolama u toku i posle proizvodnje, koje obuhvataju sledee:
Na dovoljnom broju posuda pod pritiskom:
(a) ispitivanje mehanikih svojstava materijala;
(b) provera minimalne debljine zidova;
2
6
Direktiva Saveta 99/36/EZ o prenosivim posudama pod pritiskom koja je objavljena u Slubenom listu
Evropske zajednice br. L 138 od 1. juna 1999. godine.
1946
(c) provera homogenosti materijala u okviru svake serije proizvodnje;

(d) kontrola spoljnjeg i unutranjeg stanja posuda pod pritiskom;
(e) kontrola vratnog navoja;
6.2.1.5.2
(f) provera u pogledu usklaenosti sa standardom za projektovanje.

Na svim posudama pod pritiskom:
(g) proba hidraulinog pritiska. Posude moraju izdrati ispitni pritisak bez trajne
deformacije ili naprsnua;
Napomena: Uz saglasnost nadlenog organa proba hidraulinog pritiska sme biti
zamenjena ispitivanjem sa gasom, ukoliko taj postupak nije opasan.
(h) kontrola i procena greaka u proizvodnji i, shodno tome, popravka ili unitavanje
posude pod pritiskom. Kod zavarenih posuda pod pritiskom posebna panja se
posveuje kvalitetu zavarenih spojeva;
(i) kontrola obeleja na posudama pod pritiskom;
(j) na posudama za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, i UN broj 3374 acetilen, bez
rastvaraa, osim toga i kontrola pravilnog postavljanja i sastava porozne mase, kao
i eventualne koliine rastvaraa.
Na odgovarajuem uzorku zatvorenih kriogenih rezervoara sprovode se kontrole i
ispitivanja utvrena u 6.2.1.5.1 (a), (b), (d) i (f). Osim toga, na uzorku zatvorenih
kriogenih rezervoara vri se kontrola zavarenih spojeva putem radiografske,
ultrazvune ili drugih pogodnih, metoda ispitivanja bez razaranja, u skladu sa
standardom koji se primenjuje za projektovanje i konstrukciju. Ova kontrola zavarenih
spojeva se ne primenjuje na oblogu.
Osim toga, svi zatvoreni kriogeni rezervoari podvrgavaju se prvim kontrolama i
ispitivanjima utvrenim pod 6.2.1.5.1 (g), (h) i (i), te posle montae i ispitivanju
zaptivenosti i ispitivanju zadovoljavajue funkcije opreme za rukovanje.
___________________
2
1947
6.2.1.5.3
6.2.1.6
6.2.1.6.1
6.2.1.6.2
6.2.1.6.3
6.2.1.7
Posebne odredbe za posude pod pritiskom od legura aluminijuma

(a) Pored prvog ispitivanja koje se zahteva u 6.2.1.5.1 mora se izvriti jo i kontrola
podlonosti meukristalnoj koroziji unutranjeg zida posude pod pritiskom, ukoliko
se koristi legura aluminijuma koja sadri bakar ili legura aluminijuma koja sadri
magnezijum ili mangan, iji sadraj magnezijuma iznosi vie od 3,5% ili iji sadraj
mangana iznosi manje od 0,5%.
(b) Ispitivanje legure aluminijuma/bakra sprovodi proizvoa u postupku odobrenja
nove legure od strane nadlenog organa, a zatim u okviru fabrikog ispitivanja
svakog novog odlivka.
(c) Ispitivanje legure aluminijuma/magnezijuma sprovodi proizvoa u postupku
odobrenja nove legure i procesa proizvodnje od strane nadlenog organa. U
sluaju promene sastava legure ili izmene procesa proizvodnje ispitivanje se
ponavlja.
Periodina kontrola i ispitivanje
Posude pod pritiskom koje se dopunjuju moraju se podvrgnuti periodinim ispitivanjima,
u rokovima utvrenim odgovarajuim Uputstvom za pakovanje P 200 ili P 203 iz 4.1.4.1
i pod nadzorom tela priznatog od strane nadlenog organa zemlje izdavanja odobrenja,
u skladu sa sledeom specifikacijom:
(a) spoljanje ispitivanje posude pod pritiskom, opreme i obeleja;
(b) unutranje ispitivanje posude pod pritiskom (npr. ispitivanje unutranjeg stanja,
provera minimalne debljine zida);
(c) provera navoja, ukoliko postoje znakovi korozije ili ako se odstranjuju delovi
opreme;
(d) proba hidraulinog pritiska i eventualno ispitivanje sastava materijala adekvatnim
ispitnim metodama.
Napomena: 1. Uz saglasnost ispitnog i sertifikacionog tela priznatog od strane
nadlenog organa zemlje izdavanja odobrenja 2) proba hidraulinog
pritiska sme biti zamenjena ispitivanjem sa gasom, ukoliko taj
postupak nije opasan ili nekom ekvivalentnom ispitnom metodom
koja je zasnovana na ispitivanju ultrazvukom.
2. Uz saglasnost ispitnog i sertifikacionog tela priznatog od strane
2)
nadlenog organa zemlje izdavanja odobrenja proba hidraulinog
pritiska za boce ili velike boce sme biti zamenjena ekvivalentnom
ispitnom metodom koja je zasnovana na ispitivanju akustike
emisije, ispitivanju ultrazvukom ili kombinaciji ispitivanja akustike
emisije i ispitivanja ultrazvukom.
3. Uz saglasnost ispitnog i sertifikacionog tela priznatog od strane
2
nadlenog organa zemlje izdavanja odobrenja proba hidraulinog
pritiska za boce od zavarenog elika za gasove sa UN brojem 1965
ugljovodonini gas, smea, u tenom stanju, n.d.n., zapremine
manje od 6,5 litara sme biti zamenjena nekim drugim ispitivanjem
koje garantuje isti nivo bezbednosti.
Kod posuda pod pritiskom predvienih za transport UN broja 1001 acetilen, u rastvoru i
UN broja 3374 acetilen, bez rastvaraa, zahteva se samo pregled spoljanjeg stanja
(korozija, deformacija) i stanja porozne mase (slabljenje, sleganje).
Odstupajui od 6.2.1.6.1 (d) vri se kontrola zatvorenih kriogenih rezervoara pod
pritiskom radi provere spoljanjeg stanja kao i stanja i funkcije ureaja za rastereenje
od pritiska i isti se podvrgavaju ispitivanju zaptivenosti. Ispitivanje zaptivenosti sprovodi
se sa gasom sadranim u sudu pod pritiskom ili sa inertnim gasom. Kontrola se vri
manometrom ili merenjem vakuuma. Termika izolacija se pri tom ne mora uklanjati.
Obeleavanje posuda pod pritiskom koje se dopunjuju
Posude pod pritiskom koje se dopunjuju obeleavaju se jasno i itljivo sertifikacionim
obelejima, radnim obelejima i obelejima proizvoaa. Ova obeleja moraju biti trajno
naneta na posudu pod pritiskom (npr. utiskivanjem, graviranjem ili metodom
nagrizanja). Obeleja se moraju nalaziti na ramenima, gornjem kraju ili vratu posude
pod pritiskom ili na nekom trajno postavljenom sastavnom delu posude pod pritiskom
(npr. navarena kragna, ili ploa otporna na koroziju navarena na spoljnu oblogu
zatvorenog kriogenog rezervoara).
1948
6.2.1.7.1
Minimalna veliina obeleja iznosi 5 mm za posude pod pritiskom sa prenikom od

najmanje 140 mm i 2,5 mm za posude pod pritiskom sa prenikom manjim od 140 mm.
Obavezna sertifikaciona obeleja su sledea:
(a) tehniki standard primenjen za projektovanje, konstrukciju i ispitivanje, u skladu sa
nabrajanjem u 6.2.2, ili broj odobrenja;
(b) slovo (slova) za zemlju izdavanja odobrenja navedeno u vidu oznake za motorna
vozila u meunarodnom saobraaju;
(c) oznaka ili ig kontrolnog tela koje je registrovano kod nadlenog organa zemlje u
kojoj je izdato odobrenje za obeleje;
(d) datum prvog ispitivanja, sa navoenjem godine (etiri broja) iza koje sledi podatak
o mesecu (dva broja), odvojen kosom crtom (tj. /).
6.2.1.7.2
6.2.1.7.3
Obavezna radna obeleja su sledea:

(e) ispitni pritisak u barima, ispred kojeg se navode slova PH i iza koga se dodaju
slova BAR;
(f) masa prazne posude pod pritiskom, ukljuujui sve trajno postavljene sastavne
delove (npr. vratni prsten, prsten na podnoju, itd.), u kilogramima, iza koje se
dodaju slova KG). Ova masa ne sme da sadri masu ventila, poklopca ventila ili
zatite ventila, eventualne obloge ili porozne mase za acetilen. Masa se izraava
sa tri cifre (ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu cifru. Za boce ija
masa iznosi manje od 1 kg masa se izraava sa dve cifre (ukljuujui decimale)
zaokruena na poslednju veu cifru. Za posude pod pritiskom za UN broj 1001
acetilen, u rastvoru, i UN broj 3374 acetilen, bez rastvaraa, mora biti navedena
najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza, a za prazne posude pod pritiskom
mase koja iznosi manje od 1 kg moraju biti navedene najmanje dve cifre iza
decimalnog zareza. Ovo obeleje nije potrebno za posude pod pritiskom za UN
broj 1965 ugljovodonini gas, smea, u tenom stanju, n.d.n.;
(g) garantovana minimalna debljina zida posude pod pritiskom u milimetrima iza koje
se dodaju slova MM. Ovo obeleje nije potrebno za posude pod pritiskom za UN
broj 1965 ugljovodonini gas, smea, u tenom stanju, n.d.n., za posude pod
pritiskom zapremine od maksimalno 1 litra, za boce od kompozitnih materijala ili za
zatvorene kriogene rezervoare;
(h) za posude pod pritiskom za sabijene gasove, UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, i
UN broj 3374 acetilen, bez rastvaraa, radni pritisak u barima ispred kojeg se
navode slova PW; za zatvorene kriogene rezervoare najvii dozvoljeni radni
pritisak ispred kojeg se navode slova MAWP;
(i) zapremina posude pod pritiskom u litrima iza koje se dodaje slovo L. Za posude
pod pritiskom za gasove u tenom stanju zapremina mora biti izraena sa tri cifre
(ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu cifru. Ako je vrednost
minimalne ili nominalne zapremine ceo broj, cifre iza decimalnog zareza se mogu
izostaviti;
(j) za posude pod pritiskom za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, ukupna masa
prazne posude pod pritiskom, delova opreme i pribora koji nisu odstranjeni tokom
punjenja, eventualne obloge, porozne mase, rastvaraa i zasienog gasa, koja je
izraena sa tri cifre (ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu cifru i iza
koje se dodaju slova KG. Mora biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog
zareza. Za posude pod pritiskom ukupne mase manje od 1 kg ukupna masa mora
biti navedena sa dve cifre (ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu
cifru;
(k) za posude pod pritiskom za UN broj 3374 acetilen, bez rastvaraa, ukupna masa
punjenja, eventualne obloge i porozne mase, koja je izraena sa tri cifre
(ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu cifru i iza koje se dodaju
slova KG. Mora biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza. Za
posude pod pritiskom ukupne mase manje od 1 kg ukupna masa mora biti
navedena sa dve cifre (ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu cifru;
Obavezna obeleja proizvoaa su sledea:
(l) identifikacija navoja boce (npr. 25E). Ovo obeleje nije potrebno za posude pod
pritiskom za UN broj 1965 ugljovodonini gas, smea, u tenom stanju, n.d.n, i za
zatvorene kriogene rezervoare;
(m) obeleje proizvoaa registrovano od strane nadlenog organa. Ako zemlja
proizvodnje nije identina sa zemljom izdavanja odobrenja, ispred obeleja
proizvoaa navodi(-e) se slovo(-a) za obeleje zemlje proizvodnje u vidu oznake
1949
6.2.1.7.4
6.2.1.7.5
za motorna vozila u meunarodnom saobraaju. Obeleje zemlje i obeleje

proizvoaa odvajaju se ostavljanjem praznog mesta ili kosom crtom;
(n) serijski broj dodeljen od strane proizvoaa;
(o) za posude pod pritiskom od elika i posude pod pritiskom od kompozitnog
materijala sa elinom oplatom koji su predvieni za transport gasova kod kojih
postoji opasnost od vodonine krtosti slovo H kojim se navodi kompatibilnost
elika (vidi standard ISO 11114-1:1997).
Gore navedena obeleja rasporeuju se u tri grupe.
- Obeleja proizvoaa predstavljaju najviu grupu i moraju biti navedena redosledom
utvrenim u 6.2.1.7.3.
- Radna obeleja navedena u 6.2.1.7.2 predstavljaju srednju grupu, pri emu se
neposredno ispred ispitnog pritiska e) navodi radni pritisak h), ukoliko je zahteva.
- Obeleja za odobrenje predstavljaju najniu grupu i moraju biti navedena
redosledom utvrenim u 6.2.1.7.1.
Druga obeleja dozvoljena su na drugim mestima izuzev bonog zida, pod uslovom da
se nalaze na mestima sa slabim naprezanjima i da nemaju veliinu i dubinu koje
dovode do tetnih koncentracija naprezanja. Kod zatvorenih kriogenih rezervoara ova
obeleja smeju biti navedena na odvojenoj ploici koja je postavljena na spoljnoj oblozi.
Ova obeleja ne smeju biti u suprotnosti sa zahtevanim obelejima.
6.2.1.7.6
Pored gore navedenih obeleja, svaka posuda pod pritiskom koja se dopunjuje i koja
ispunjava zahteve za periodinu kontrolu i ispitivanje navedene u 6.2.1.6 mora imati
obeleja koja sadre sledee podatke:
(a) slovo(-a) za oznaku drave koja je izdala odobrenje telu koje sprovodi periodinu
kontrolu i ispitivanje. Ovo obeleje nije potrebno, ako je telo odobreno od strane
nadlenog organa drave u kojoj je izdato odobrenje za proizvodnju;
(b) registrovana oznaka tela odobrenog od strane nadlenog organa za sprovoenje
periodinih kontrola i ispitivanja;
(c) datum periodine kontrole i ispitivanja, sa navoenjem godine (dva broja) iza koje
sledi podatak o mesecu (dva broja), odvojen kosom crtom (tj. /). Za navoenje
godine smeju se upotrebiti i etiri broja.
Gore navedena obeleja moraju biti navedena utvrenim redosledom.
Napomena: Navoenje meseca nije potrebno za gasove kod kojih rok izmeu
periodinih ispitivanja iznosi 10 godina ili vie (vidi 4.1.4.1 Uputstvo za
pakovanje P 200 i P 203).
6.2.1.7.7
Uz saglasnost nadlenog organa datum poslednjeg izvrenog periodinog ispitivanja i

ig eksperta mogu se nalaziti na prstenu od odgovarajueg materijala koji se
privruje na bocu postavljanjem ventila i koji se ne moe odstraniti bez skidanja
ventila.
Obeleavanje posuda pod pritiskom koje se ne dopunjuju
6.2.1.8
6.2.1.8.1
6.2.1.8.2
6.2.1.8.3
Posude pod pritiskom koje se ne dopunjuju obeleavaju se jasno i itljivo obelejima za

odobrenje i specifinim obelejima za gasove i posude pod pritiskom. Ova obeleja
moraju biti trajno naneta na posudu pod pritiskom (npr. ispisana pomou ablona,
utisnuta, ugravirana ili naneta metodom nagrizanja). Ukoliko nisu ispisana pomou
ablona, obeleja se moraju nalaziti na ramenima, gornjem kraju ili vratu posude pod
pritiskom ili na nekom trajno postavljenom sastavnom delu posude pod pritiskom (npr.
navarena kragna). Izuzev natpisa NE DOPUNjAVATI, minimalna veliina obeleja
iznosi 5 mm za posude pod pritiskom sa prenikom od najmanje 140 mm i 2,5 mm za
posude pod pritiskom sa prenikom manjim od 140 mm. Minimalna veliina natpisa NE
DOPUNjAVATI iznosi 5 mm.
Obeleja navedena u 6.2.1.7.1 do 6.2.1.7.3, izuzev (f), (g) i (l), su obavezna. Serijski
broj (n) moe biti zamenjen brojem are. Pored toga, zahteva se natpis NE
DOPUNjAVATI sa veliinom slova od najmanje 5 mm.
Primenjuju se zahtevi navedeni u 6.2.1.7.4.
Napomena: Zbog veliine posuda pod pritiskom koje se ne dopunjuju ovo obeleje
sme biti zamenjeno listicom.
Druga obeleja dozvoljena su pod uslovom da se nalaze na mestima sa slabim
naprezanjima, izuzev bonog zida i da nemaju veliinu i dubinu koje dovode do tetnih
koncentracija naprezanja. Ova obeleja ne smeju biti u suprotnosti sa zahtevanim
obelejima.
1950
6.2.2
Posude pod pritiskom projektovane, konstruisane i ispitane u skladu sa

standardima
Zahtevi navedeni u 6.2.1 smatraju se ispunjenim uz primenu dole navedenih standarda:
Napomena: Lica ili organi koji su u standardima navedeni kao odgovorni u skladu sa
ADR duni su da se pridravaju zahteva ADR.
Referenca
Naziv dokumenta
primenjuje se na
pododeljke /
stavove
za materijale
EN 1797:2001
Kriogeni
rezervoari
gasa/materijal
Kompatibilnost
6.2.1.2
EN ISO 11114-1:1997
Prenosive boce za gas Kompatibilnost

materijala za boce za gas i ventila sa gasovima
sa kojima dolaze u kontakt Deo 1: Metalni
materijali
6.2.1.2
EN ISO 11114-2:2000

sa kojima dolaze u kontakt Deo 2: Nemetalni
materijali
6.2.1.2
EN
ISO
11114-4:2005
(izuzev metode C u 5.3)

sa kojima dolaze u kontakt Deo 4: Ispitni
postupci za izbor metalnih materijala koji su
neosetljivi na vodoninu krtost
6.2.1.2
za projektovanje i konstrukciju
Prilog I Delovi
Direktive
84/525/EEZ
1 do 3
Saveta
Direktiva Saveta Evropske zajednice od 17.

septembra 1984. za usklaivanje propisa
drava lanica (Evropske zajednice) o
beavnim bocama za gas od elika, objavljena
u Slubenom listu Evropske zajednice br. L
300 od 19.11.1984.
6.2.1.1 i 6.2.1.5
Prilog I Delovi
Direktive
84/526/EEZ
1 do 3
Saveta

beavnim bocama za gas od nelegiranog
aluminijuma i legura aluminijuma, objavljena u
Slubenom listu Evropske zajednice br. L 300
od 19.11.1984.
6.2.1.1 i 6.2.1.5
Prilog I Delovi
Direktive
84/527/EEZ
1 do 3
Saveta

zavarenim bocama za gas od nelegiranog
elika, objavljena u Slubenom listu Evropske
zajednice br. L 300 od 19.11.1984.
6.2.1.1 i 6.2.1.5
1951
Referenca
Naziv dokumenta
primenjuje se na
pododeljke /
stavove
Prenosive zavarene boce od elika, koje se

mogu ponovo puniti, za teni gas (LPG)
Projektovanje i konstrukcija
6.2.1.1 i 6.2.1.5
Prenosive boce za gas Boce za acetilen

Osnovni zahtevi i definicije
6.2.1.1.2
EN 1964-1:1999
Prenosive boce za gas Projektovanje i

konstrukcija beavnih prenosivih boca za gas
od elika koje se mogu ponovo puniti,
zapremine od 0,5 litara do najvie 150 litara
Deo 1: Beavne boce od elika sa vrednou
Rm manjom od 1100 MPa
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 1975:1999 +

od aluminijuma i legure aluminijuma, koje se
mogu ponovo puniti, zapremine od 0,5 l do
najvie 150 l
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN ISO 11120:1999
Prenosive boce za gas beavne velike boce

koje se mogu ponovo puniti, od elika, za
transport zbijenih gasova zapremine izmeu
150 l i 3000 l Projektovanje, konstrukcija i
ispitivanje
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 1964-3:2000

od elika, koje se mogu ponovo puniti,
zapremine od 0,5 litara do najvie 150 litara
Deo 3: Beavne boce od nerajueg elika sa
vrednou Rm manjom od 1100 MPa
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 12862:2000

konstrukcija prenosivih zavarenih boca za gas
od legure aluminijuma, koje se mogu ponovo
puniti
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 1251-2:2000
Kriogeniki rezervoari Prenosivi, vakumski

izolovani rezervoari zapremine ne vee od
1000 litara Deo 2: Dimenzionisanje, izrada i
ispitivanje
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 12257:2002
Prenosive boce za gas Beavne po obimu

obmotane boce od kompozitnih materijala
6.2.1.1 i 6.2.1.5
Prenosive, tvrdo lemljene boce od elika za

teni gas (LPG), koje se mogu ponovo puniti
Konstrukcija i izrada
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 1964-2:2001

od elika zapremine od 0,5 litara do najvie
150 litara, koje se mogu ponovo puniti Deo 2:
Beavne boce od elika sa vrednou Rm
1100 MPa i vie
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 13293:2002

konstrukcija prenosivih boca za gas od
beavnog normalno arenog ugljeninomanganskog elika zapremine do 0,5 litara,
koje se mogu ponovo puniti, za zbijene, tene i
pod pritiskom rastvorene gasove i do 1 litra za
ugljendioksid
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 1442:1998/
A2:2005
EN 1800:1998/
AC:1999
A1:2003
EN 12807:2001
Priloga A)
(izuzev
1952
Referenca
Naziv dokumenta
primenjuje se na
pododeljke /
stavove
Prenosive boce za gas Zavarene boce od

elika, koje se mogu ponovo puniti;
Projektovanje i konstrukcija Deo 1:
Zavarene, od elika
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 13322-2:2003
Prenosive boce za gas Zavarene boce od

nerajueg elika, koje se mogu ponovo puniti;
Projektovanje i konstrukcija Deo 2:
Zavarene, od nerajueg elika
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 12245:2002
Prenosive boce za gas Potpuno obmotane

boce od kompozitnih materijala
6.2.1.1 i 6.2.1.5
EN 12205:2001
Prenosive boce za gas Metalne boce za

jednokratnu upotrebu
6.2.1.1,
6.2.1.7
6.2.1.5
EN 13110:2002
Prenosive, zavarene boce od aluminijuma za

teni gas (LPG), koje se mogu ponovo puniti
Projektovanje i konstrukcija
6.2.1.1,
6.2.1.7
6.2.1.5
EN 14427:2004 +
Prenosive potpuno obmotane boce od

kompozitnog materijala za teni gas (LPG),
koje se mogu ponovo puniti Projektovanje i
konstrukcija
6.2.1.1,
6.2.1.7
6.2.1.5
EN 13322-1:2003 +
A1:2006
A1:2005
Napomena:
1. Ovaj standard se primenjuje samo na boce
opremljene ureajima za rastereenje od
pritiska.
2. Shodno 5.2.9.2.1 i 5.2.9.3.1 obe boce se
ispituju na prskanje, ako imaju oteenja koja
su najmanje istog obima kao kod kriterijuma za
izuzimanje
EN 14208:2004
Prenosive boce za gas Specifikacija za

zavarenu burad pod pritiskom zapremine do
1000 litara za transport gasova Projektovanje
i konstrukcija
6.2.1.1,
6.2.1.7
6.2.1.5
EN 14140:2003
Prenosive zavarene boce od elika za teni

gas (LPG), koje se mogu ponovo puniti
Alternativno projektovanje i konstrukcija
6.2.1.1,
6.2.1.7
6.2.1.5
EN 13769:2003/
Prenosive boce za gas Svenjevi boca

Konstrukcija, izrada, obeleavanje i ispitivanje
6.2.1.1,
6.2.1.7
6.2.1.5
A1:2005
za zatvarae
EN ISO 10297:2006
Prenosive boce za gas Ventili boca za gas

Specifikacija i ispitivanje tipa
6.2.1.1
EN 13152:2001
Specifikacija i ispitivanje za teni gas (LPG)

Ventili boca, sa automatskim zatvaranjem
6.2.1.1
EN 13153:2001
Specifikacija i ispitivanje za teni gas (LPG)

Ventili boca, sa manuelnim rukovanjem
6.2.1.1
za periodinu kontrolu i ispitivanje

EN 1251-3:2000
Referenca
Kriogeniki rezervoari Prenosivi, vakuumski

izolovani rezervoari zapremine ne vee od
1000 litara Deo 3: Operativni zahtevi
Naziv dokumenta
1953
6.2.1.6
primenjuje se na
pododeljke /
stavove
EN 1968:2002 +
A1:2005 (izuzev Priloga B)
EN
1802:2002
Priloga B)
(izuzev
EN 12863:2002 +
A1:2005
Prenosive boce za gas Periodino ispitivanje

beavnih boca za gas od elika
6.2.1.6

beavnih boca za gas od legure aluminijuma
6.2.1.6

i odravanje boca za gas za acetilen u rastvoru
6.2.1.6
Napomena:
Pojam prva kontrola koji se koristi u ovom
standardu podrazumeva prvu periodinu
kontrolu posle izdavanja konanog odobrenja
za novu bocu za acetilen
(izuzev

zavarenih boca za gas od ugljeninog elika
6.2.1.6
EN ISO 11623:2002 (izuzev

odeljka 4)

boca za gas od kompozitnih materijala
6.2.1.6
EN 14189:2003
Prenosive boce za gas Ispitivanje i

servisiranje ventila boca za gas prilikom
periodinog ispitivanja boca za gas
6.2.1.6
EN
1803:2002
Priloga B)
6.2.3
Zahtevi za posude pod pritiskom koje nisu projektovane, izraene i ispitane u

skladu sa standardima
Posude pod pritiskom koje nisu projektovane, izraene i ispitane u skladu sa standardima
navedenim u tabeli pod 6.2.2 ili 6.2.5 moraju biti projektovane, izraene i ispitane u skladu
sa odredbama tehnikog pravilnika koji garantuje isti nivo bezbednosti i koji je priznat od
strane nadlenog organa.
Ako se u tabeli navedenoj pod 6.2.2 ili 6.2.5 upuuje na odgovarajui standard, nadleni
organ u roku od dve godine mora da povue odobrenje za primenu tehnikih pravilnika
koji imaju istu svrhu.
Time se ne ukida pravo nadlenog organa na priznavanje tehnikih pravilnika u cilju
praenja ostvarenog naunog i tehnikog napretka, ili u sluajevima kada ne postoje
raspoloivi standardi, ili kada je potrebno da se uzmu u obzir odreeni aspekti koji nisu
navedeni u standardu.
Nadleni organ mora da dostavi Sekretarijatu UNECE spisak priznatih tehnikih
pravilnika. Spisak mora da sadri sledee podatke: naziv i datum pravilnika, predmet
pravilnika i podatke o tome gde se isti moe pribaviti. Sekretarijat mora da obezbedi opti
pristup ovim informacijama preko svoje internet stranice (Homepage).
6.2.3.1
Zahtevi navedeni u 6.2.1 i sledei zahtevi moraju, meutim, biti ispunjeni.

Boce, velike boce, burad pod pritiskom i svenjevi boca od metala
Naprezanje metala na najoptereenijem mestu posude pod pritiskom pri ispitnom pritisku
ne sme da prelazi 77% od garantovane granice elastinosti (Re).
Pod granicom elastinosti podrazumeva se naprezanje pri kome se postie trajno
istezanje od 2 (tj. 0,2%) ili trajno istezanje od 1% kod austenitnih elika izmeu mernih
oznaka na epruveti.
Napomena: Za limove se ispitivanje na zatezanje vri popreno u odnosu na smer
valjanja. Istezanje nakon loma odreuje se na epruvetama sa krunim
poprenim presekom, pri emu je merna duina l izmeu mernih oznaka
jednaka 5-strukom preniku epruvete d (l = 5d); ako se koriste epruvete
sa pravougaonim poprenim presekom, merna duina l se proraunava
po formuli
l = 5,65 F0
pri emu je F0 jednak prvobitnom poprenom preseku epruvete.
Posude pod pritiskom i njihovi zatvarai moraju biti izraeni od odgovarajuih materijala
koji su na temperaturama izmeu -20 C i +50 C otporni na krti lom i neosetljivi na
naprsline usled naponske korozije.
1954
6.2.3.2
6.2.3.2.1
Zavareni spojevi moraju biti izvedeni u skladu sa tehnikim pravilima i pruati potpunu
sigurnost.
Dodatne odredbe za posude pod pritiskom od legura aluminijuma za sabijene,
tene, rastvorene gasove i gasove koji nisu pod pritiskom, koji podleu posebnim
zahtevima (uzorci gasa), kao i za predmete koji sadre gas pod pritiskom, izuzev
aerosolnih rasprivaa i malih gasnih posuda (gasnih patrona)
Materijali posuda pod pritiskom od legura aluminijuma moraju ispunjavati sledee
zahteve:
Zatezna vrstoa Rm u MPa (=

N/mm2) ....
Granica elastinosti Re u MPa
2
(= N/mm )
(trajno istezanje = 0,2%)
................
A
49 186
B
196 372
C
196 372
D
343 490
10 167
59 314
137 334
206 412
12 40
12 30
12 30
11 16
n=5
(Rm 98)
n=6
(Rm > 98)
n=6
(Rm 325)
n=7
(Rm > 325)
n=6
(Rm 325)
n=7
(Rm > 325)
n=7
(Rm 392)
n=8
(Rm > 392)
1000
5000
6000
2000
Istezanje nakon loma (l = 5d) u %

.....
Ispitivanje na savijanje (prenik
trna) .
d = n x e,
e = debljina uzorka
Serijski broj Aluminium
a)
Association ....
a)
Vidi Aluminium Standards and Data, 5. izdanje, januar 1976. godine, objavljeno od
rd
strane Aluminium Association, 750, 3 Avenue, New York
Stvarne osobine zavise od sastava odnosne legure, kao i od zavrne obrade posude pod
pritiskom; debljina zidova se proraunava nezavisno od koriene legure, po jednoj od
sledeih formula:
Ispraviti
Formule
e=
PMPa x D
2 x Re + PMPa
1,3
pri emu je
ili
1,30
PMPa x D
20 x Re + Pbar
1,30
e = minimalna debljina zida posude pod pritiskom u mm

PMPa = ispitni pritisak u MPa
= ispitni pritisak u barima
Pbar
D
= nominalni spoljni prenik posude pod pritiskom u mm
Re
= garantovana minimalna 0,2%-tna granica elastinosti u MPa
2
(N/mm )
Garantovana minimalna granica elastinosti (Re) navedena u formuli, nezavisno od

koriene legure, ne sme biti vea od 0,85-struke garantovane minimalne zatezne
vrstoe (Rm).
Napomena: 1. Gore navedene osobine baziraju se na dosadanjim iskustvima sa
sledeim materijalima posuda pod pritiskom
Rubrika A:
Rubrika B:
Rubrika C:
Rubrika D:
2.
aluminijum, nelegiran, istoe 99,5%;

legure aluminijuma i magnezijuma;
legure aluminijuma, silicijuma i magnezijuma; npr.
ISO/R209-Al-Si-Mg (Aluminium Association 6351);
legure aluminijuma, bakra i magnezijuma.
Istezanje nakon loma odreuje se na epruvetama sa krunim

poprenim presekom, pri emu je merna duina l izmeu mernih
1955
3.
oznaka jednaka 5-strukom preniku epruvete d (l = 5d); ako se

koriste epruvete sa pravougaonim poprenim presekom, merna
duina l se proraunava po formuli l = 5,65 F0 , pri emu je F0
jednak prvobitnom poprenom preseku epruvete.
(a) Ispitivanje na savijanje (vidi skicu) vri se na
epruvetama koje
se u vidu prstena irine 3e, ali ne manje
od 25 mm, odsecaju od
cilindra i dele na dva jednaka
dela. Epruvete se mogu obraivati
samo po ivicama.
(b) Ispitivanje na savijanje vri se sa trnom prenika (d) i dva
okrugla oslonca, koji su meusobno udaljeni na rastojanju od (d +
povrina za vreme probe
3e). Meusobno rastojanje unutranjih
nije vee od prenika trna.
(c) Na epruveti ne sme prilikom savijanja oko trna doi do pojave
naprslina, sve dok unutranje povrine ne nalegnu na trn.
(d) Odnos (n) izmeu prenika trna i debljine epruvete mora da
odgovara vrednostima navedenim u tabeli.
Skica ispitivanja na savijanje
6.2.3.2.2
6.2.3.2.3
6.2.3.2.4
6.2.3.3
Manja minimalna vrednost istezanja dozvoljena je pod uslovom da se u dodatnom

ispitnom postupku odobrenom od strane nadlenog organa zemlje proizvodnje dokae da
posude pod pritiskom garantuju istu bezbednost za transport kao posude pod pritiskom
koje su izraene prema vrednostima tabele navedene u 6.2.3.2.1 (vidi i standard EN
1975:1999 + A1:2003).
Minimalne debljine zidova posuda pod pritiskom na najslabijem mestu moraju da iznose:
- ako je prenik posude pod pritiskom manji od 50 mm najmanje 1,5 mm
- ako je prenik posude pod pritiskom 50 mm do 150 mm najmanje 2 mm
- ako je prenik posude pod pritiskom vei od 150 mm najmanje 3 mm.
Danca se izvode u polukrunom, elipsastom ili lunom obliku; ona moraju garantovati istu
bezbednost kao telo posude pod pritiskom.
Posude od kompozitnih materijala
Boce, velike boce, burad pod pritiskom i svenjevi boca od kompozitnih materijala moraju
biti opremljeni prstenom za ojaanje ili potpuno obmotani materijalom za ojaanje i
izraeni tako da odnos loma (pritisak pri lomu podeljen sa ispitnim pritiskom) iznosi
najmanje:
1956
6.2.3.4
6.2.3.4.1
6.2.3.4.2
6.2.3.4.3
- 1,67 za posude pod pritiskom ojaane prstenom;

- 2,00 za potpuno obmotane posude pod pritiskom.
Zatvoreni kriogeni rezervoari
Za izradu zatvorenih kriogenih rezervoara za duboko ohlaene gasove u tenom stanju
primenjuju se sledei zahtevi:
Ako se koriste nemetalni materijali, isti moraju biti otporni na krti lom na najnioj radnoj
temperaturi posude pod pritiskom i njenih delova opreme.
Posude pod pritiskom moraju biti opremljeni sigurnosnim ventilom koji se otvara na radni
pritisak naveden na posudi pod pritiskom. Ventili moraju biti tako izraeni da besprekorno
funkcioniu i na najnioj radnoj temperaturi. Siguran nain funkcionisanja na ovoj
temperaturi se utvruje i proverava ispitivanjem svakog pojedinanog ventila ili
ispitivanjem uzorka ventila istog tipa konstrukcije.
Otvori i sigurnosni ventili posuda pod pritiskom moraju biti projektovani tako da
spreavaju curenje tenosti.
6.2.4
Opti zahtevi za aerosolne rasprivae i male gasne posude (gasne patrone)
6.2.4.1
6.2.4.1.1
Aerosolni rasprivai (UN broj 1950) koja sadre samo jedan gas ili gasnu smeu i male
gasne posude (gasne patrone) (UN broj 2037) moraju biti izraeni od metala. Izuzimaju
se aerosolni rasprivai (UN broj 1950) i male gasne posude (gasne patrone) (UN broj
2037) zapremine do 100 ml za UN broj 1011 butan. Ostali aerosolni rasprivai (UN broj
1950) moraju biti izraena od metala, sintetikog materijala ili stakla. Metalne posude sa
spoljnim prenikom od najmanje 40 mm moraju imati konkavno dance.
Posude od metala smeju imati zapreminu od najvie 1000 ml, a posude od sintetikog
materijala ili stakla od najvie 500 ml.
Svaki tip konstrukcije posuda (aerosolni raspriva ili gasna patrona) pre prve upotrebe
mora da zadovolji probu hidraulinog pritiska u skladu sa 6.2.4.2.
Ureaji za isputanje i rasprivanje gasa aerosolnih rasprivaa sa UN brojem 1950 i
ventili za isputanje gasa iz gasnih patrona sa UN brojem 2037 moraju obezbediti
zaptiveno zatvaranje posuda i biti zatieni od nenamernog otvaranja. Ventili za
isputanje gasa i ureaji za rasprivanje koji se zatvaraju samo na unutranji pritisak nisu
dozvoljeni.
Unutranji pritisak na 50 C sme da iznosi maksimalno 2/3 ispitnog pritiska, meutim
najvie 1,32 MPa (13,2 bar). Aerosolni rasprivai i male gasne posude (gasne patrone)
na 50 C smeju biti napunjene tenom fazom do maksimalno 95% svoje zapremine.
Ispitivanje hidraulinog pritiska
6.2.4.1.2
6.2.4.1.3
6.2.4.1.4
6.2.4.1.5
6.2.4.2
6.2.4.2.1
6.2.4.2.2
6.2.4.3
Unutranji pritisak (ispitni pritisak) koji se primenjuje mora iznositi 1,5-strukoj vrednosti
unutranjeg pritiska na 50 C, meutim najmanje 1 MPa (10 bar).
Na najmanje pet praznih posuda svakog tipa konstrukcije vri se ispitivanje hidraulinog
pritiska:
(a) do utvrenog ispitnog pritiska, pri emu ne sme doi ni do nezaptivenosti ni do
vidljivih trajnih promena oblika, i
(b) do pojave nezaptivenosti ili loma, pri emu najpre na eventualnom konkavnom dancu
mora nastati izboina, a do pojave nezaptivenosti ili loma posude sme doi tek na
1,2-strukom ispitnom pritisku.
6.2.4.3.1
Male gasne posude (gasne patrone)
6.2.4.3.1.1
Sve posude moraju izdrati ispitivanje zaptivenosti u vruoj vodenoj kupki.
6.2.4.3.1.2
Temperatura vodene kupke i trajanje ispitivanja biraju se tako da unutranji pritisak svake
posude dostie najmanje 90% unutranjeg pritiska koji bi posude imale na 55 C. Ako je,
meutim, sadraj osetljiv na toplotu ili ako su posude izraene od plastike koja omekava
na toj temperaturi, ispitivanje se vri na temperaturi vodene kupke od 20 C do 30 C.
Osim toga, jedna od 2000 posuda ispituje se i na temperaturi od 55 C.
Ne sme doi do nezaptivenosti niti do trajnih deformacija, izuzev kod plastinih posuda
koje smeju da se deformiu usled omekavanja, ukoliko ostanu zaptivene.
Aerosolni rasprivai
6.2.4.3.1.3
6.2.4.3.2
Svaki napunjeni aerosolni raspriva mora biti podvrgnut ispitivanju u vruoj vodenoj
1957
6.2.4.3.2.1
6.2.4.3.2.1.1
6.2.4.3.2.1.2
6.2.4.3.2.2
6.2.4.3.2.2.1
6.2.4.3.2.2.2
6.2.4.3.2.2.3
6.2.4.3.3
kupki ili nekom dozvoljenom ispitivanju koje predstavlja alternativu za ispitivanje u

vodenoj kupki.
Ispitivanje u vruoj vodenoj kupki
Temperatura vodene kupke i trajanje ispitivanja biraju se tako da unutranji pritisak
dostie najmanje onu vrednost koja bi se dostigla na 55 C (50 C, ako tena faza na 50
C ne zauzima vie od 95% zapremine aerosolnog rasprivaa. Ako je sadraj osetljiv na
toplotu ili ako su aerosolni rasprivai izraeni od plastike koja na toj temperaturi
omekava, temperaturu vodene kupke treba podesiti izmeu 20 C i 30 C, pri emu se,
meutim, jedno od 2000 aerosolnih rasprivaa ispituje i na vioj temperaturi.
Na aerosolnom rasprivau ne sme doi do nezaptivenosti niti do trajnih deformacija,
izuzev kod aerosolnih rasprivaa od plastike koja smeju da se deformiu usled
omekavanja, ukoliko ostanu zaptivena.
Alternativne metode
Uz saglasnost nadlenog organa smeju se primeniti alternativne metode koje garantuju
isti nivo bezbednosti, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi navedeni u 6.2.4.3.2.2.1,
6.2.4.3.2.2.2 i 6.2.4.3.2.2.3.
Sistem obezbeenja kvaliteta
Punioci aerosolnih rasprivaa i proizvoai elemenata konstrukcije za pakovanja gasa
pod pritiskom moraju raspolagati sistemom obezbeenja kvaliteta. Sistem obezbeenja
kvaliteta mora predvideti primenu postupaka kojima se obezbeuje da sva pakovanja
gasa pod pritiskom koja su nezaptivena ili deformisana budu povuena i da ista ne budu
predata na transport.
Sistem obezbeenja kvaliteta mora da obuhvata:
(a) opis organizacione strukture i odgovornosti;
(b) odgovarajua uputstva koja se primenjuju za kontrolu i ispitivanje, kontrolu kvaliteta,
obezbeenje kvaliteta i radne tokove;
(c) evidenciju o kvalitetu, kao to su izvetaji o inspekciji, podaci i dokazi o ispitivanju i
kalibraciji;
(d) naknadna ispitivanja od strane menadmenta u cilju obezbeenja uspenog naina
delovanja sistema obezbeenja kvaliteta
(e) postupak za kontrolu dokumenata i njihovo auriranje;
(f) sredstvo za kontrolu aerosolnih rasprivaa koja nisu u skladu sa zahtevima;
(g) programe edukacije i postupke kvalifikacije za odgovarajue osoblje i
(h) postupke kojima se obezbeuje da na finalnom proizvodu ne postoje oteenja.
Potrebno je izvriti prvu ocenu i periodina ocenjivanja na zadovoljstvo nadlenog organa.
Ovim ocenjivanjem mora se osigurati da je odobreni sistem podoban i efikasan i da e
takav i ostati. Nadleni organ se unapred obavetava o svim predloenim izmenama u
vezi sa odobrenim sistemom.
Ispitivanje na pritisak i ispitivanje zaptivenosti aerosolnih rasprivaa pre punjenja
Svaki prazni aerosolni raspriva mora biti izloen pritisku koji mora da iznosi najmanje
onoliko koliko iznosi oekivani pritisak u napunjenom aerosolnom rasprivau na 55 C
(50 C, ako tena faza na 50 C ne zauzima vie od 95% zapremine pakovanja gasa pod
pritiskom). Ovaj pritisak mora da iznosi najmanje dve treine od proraunskog pritiska
aerosolnog rasprivaa. Ako neki aerosolni raspriva pri ispitnom pritisku pokae
znakove nezaptivenosti od najmanje 3,3 h 10-2 mbar-l.s-1, deformacije ili drugih
nedostataka, isto mora da bude povueno.
Ispitivanje aerosolnih rasprivaa posle punjenja
Pre punjenja punilac mora da osigura da je Crimp ureaj pravilno podeen i da se koristi
odreeno pogonsko sredstvo.
Svaki napunjeni aerosolni raspriva mora biti izvagan i ispitan na zaptivenost. Ureaj za
utvrivanje nezaptivenosti mora da bude dovoljno osetljiv, kako bi na 20 C utvrdio
-3
-1
nezaptivenost od najmanje 2,0 h 10 mbar-l.s .
Svi aerosolni rasprivai koja pokazuju znakove nezaptivenosti, deformacije ili poveane
mase moraju biti povueni.
Uz saglasnost nadlenog organa, aerosolni rasprivai i male gasne posude (gasne
patrone) koji sadre farmaceutske proizvode i nezapaljive gasove i koji moraju biti sterilni,
a na koje moe negativno uticati ispitivanje u vodenoj kupki, ne podleu zahtevima
navedenim u 6.2.4.3.1 i 6.2.4.3.2, ako se:
(a) proizvode uz ovlaenje dravne zdravstvene uprave i, ukoliko je zahtevno od strane
1958
6.2.4.4
nadlenog organa, u skladu sa naelima dobre proizvodne prakse (GMP) koje je

7
utvrdila Svetska zdravstvena organizacija (WHO) , i
(b) alternativnim metodama koje proizvoa primenjuje za utvrivanje nezaptivenosti i za
otpornost na pritisak dostie isti nivo bezbednosti, kao to su dokaz o helijumu i
ispitivanje statistikog uzorka od najmanje 1 od 2000 svake proizvodne are u
vodenoj kupki.
Upuivanje na standarde
Osnovne odredbe ovog odeljka smatraju se ispunjenim uz primenu dole navedenih
standarda:
- za UN broj 1950 aerosolni rasprivai: Prilog Direktive Saveta 75/324/EEZ8, u verziji
Direktive Komisije 94/1/ES9
-
6.2.5
za UN broj 2037 male gasne posude (gasne patrone), koje sadre UN broj 1965
ugljovodonini gas, smea, u tenom stanju, n.d.n.: EN 417:2003 Metalne aure za
jednokratnu upotrebu za teni gas, sa ili bez ventila za izuzimanje, za rad prenosivih
ureaja; Izrada, ispitivanja i obeleavanje.
Zahtevi za posude UN pod pritiskom
Pored optih zahtevi navedenih u 6.2.1.1, 6.2.1.2, 6.2.1.3, 6.2.1.5 i 6.2.1.6 posude UN
pod pritiskom moraju da odgovaraju zahtevima ovog odeljka, ukoliko su primenjivi,
ukljuujui standarde.
Napomena:
Uz saglasnost nadlenog organa mogu se primenjivati novije objavljene

verzije standarda, ukoliko postoje.
6.2.5.1
Opti zahtevi
6.2.5.1.1
Oprema za rukovanje
Izuzev ureaja za rastereenje od pritiska, ventili, cevovodi, delovi opreme i drugi ureaji
pod pritiskom moraju biti projektovani i izraeni tako da su u stanju da izdre najmanje
1,5-struki ispitni pritisak posuda pod pritiskom.
Oprema za rukovanje mora biti postavljena ili koncipirana tako da se spree oteenja
koja bi u normalnim uslovima rukovanja i transporta mogla da dovedu do isputanja
sadraja posude pod pritiskom.
Sabirni cevovod koji vodi do zaustavnih ventila mora biti dovoljno fleksibilan, kako bi se
ventili i cevovod zatitili od smicanja i od isputanja sadraja posude pod pritiskom. Ventili
za punjenje i pranjenje, kao i svi zatitni poklopci moraju biti obezbeeni od nenamernog
otvaranja. Ventili moraju biti zatieni u skladu sa zahtevima navedenim u 4.1.6.8 a) do
d), ili se posude pod pritiskom transportuju u spoljnoj ambalai koja je u stanju za otpremu
sposobna da izdri ispitivanje na pad navedeno u 6.1.5.3 za ambalanu grupu I.
Ureaji za rastereenje od pritiska
Sve posude pod pritiskom koje se koriste za transport UN broja 1013 ugljendioksid i UN
broja 1070 di-azot-monoksid moraju biti opremljene ureajima za rastereenje od pritiska;
posude pod pritiskom za druge gasove moraju, kao to je utvreno od strane nadlenog
organa zemlje upotrebe, biti opremljene ureajima za rastereenje od pritiska, ukoliko to
nije zabranjeno prema 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200. Tip ureaja za rastereenje
od pritiska, pritisak reagovanja i koliinu izduvnog sadraja ureaja za rastereenje od
pritiska utvruje, po potrebi, nadleni organ zemlje upotrebe. Zatvoreni kriogeni rezervoari
moraju biti opremljeni ureajima za rastereenje od pritiska, u skladu sa 6.2.1.3.3.4 i
6.2.1.3.3.5. Ureaji za rastereenje od pritiska moraju biti projektovani tako da se
onemogui prodiranje stranih materija i isputanje gasova, kao i stvaranje opasnog
6.2.5.1.2
Publikacija WHO: Quality assurance of pharmaceuticals. A compendium of guidelines and related

materials. Volume 2: Good manufacturing practices and inspection (Obezbeenje kvaliteta za
farmaceutske proizvode. Pregled smernica i slinih dokumenata. Tom 2: Dobra proizvodna praksa i
inspekcija).
Direktiva 75/324/EEZ Saveta Evropske zajednice od 20. maja 1975. za usklaivanje pravnih propisa
drava lanica (Evropske zajednice) o pakovanjima aerosola, objavljena u Slubenom listu Evropske
zajednice br. L 147 od 09.06.1975.
Direktiva 94/1/EZ Evropske Komisije od 6. januara 1994. za prilagoavanje Direktive 75/324/EEZ
Saveta za usklaivanje pravnih propisa drava lanica (Evropske zajednice) o pakovanjima aerosola
sa ostvarenim tehnikim napretkom, objavljena u Slubenom listu Evropske zajednice br. L 23 od
28.01.1994
1959
6.2.5.2
6.2.5.2.1
nadpritiska.
Ugraeni ureaji za rastereenje od pritiska na horizontalnim posudama pod pritiskom
koje su meusobno povezane sabirnom cevi i koje su napunjene zapaljivim gasom
moraju biti rasporeeni tako da se izduvni sadraj slobodno isputa u vazduh i da se u
normalnim uslovima transporta sprei uticaj isputenog gasa na samu posudu pod
pritiskom.
Projektovanje, izrada, i prva kontrola i ispitivanje
Za projektovanje, izradu, kao i prvu kontrolu i ispitivanje boca UN primenjuju se sledei
standardi, sa izuzetkom da zahtevi o kontroli u vezi sa sistemom za ocenu saobraznosti i
odobrenjem moraju da budu u skladu sa 6.2.5.6:
ISO 9809-1:1999
Boce za gas Beavne boce od elika, koje se mogu ponovo

puniti Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje Deo 1: Boce od
oplemenjenog elika zatezne vrstoe manje od 1100 MPa
Napomena:
Napomena u vezi sa faktorom F iz odeljka 7.3 ovog standarda
ne vai za boce UN
6.2.5.2.2
ISO 9809-2:2000

puniti Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje Deo 2:
Normalno arene i otputene boce zatezne vrstoe manje od ili
jednako 1100 MPa
ISO 9809-3:2000

Normalizovane boce od elika
ISO 7866:1999
Boce za gas Beavne boce od legure aluminijuma, koje se

mogu ponovo puniti Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje
Napomena:
ne vai za boce UN. Legura aluminijuma 6351A-T6 ili
ekvivalentne legure nisu dozvoljene.
ISO 11118:1999
Boce za gas Metalne boce za jednokratnu upotrebu

Utvrivanja i postupci ispitivanja
ISO 11119-1:2002
Boce za gas od kompozitnih materijala Utvrivanja i postupci

ispitivanja Deo 1: Po obimu obmotane boce za gas od
kompozitnih materijala
ISO 11119-2:2002

ispitivanja Deo 2: Potpuno obmotane, vlaknima ojaane boce
za gas od kompozitnih materijala sa noseim metalnim lajnerima
(oblogama)
ISO 11119-3:2002

ispitivanja Deo 3: Volumenski obmotane, vlaknima ojaane
boce za gas od kompozitnih materijala sa nemetalnim lajnerima
(oblogama) i lajnerima (oblogama) koji ne nose teret.
Napomena
1.
Napomena
2.
Prema standardima na koje se gore upuuje boce od kompozitnih

materijala moraju biti projektovane za neogranien period upotrebe.
Posle prvih 15 godina upotrebe, period upotrebe boca od

kompozitnih materijala proizvedenih u skladu sa ovim standardima
moe biti produen na osnovu odobrenja nadlenog organa koji je
bio odgovoran za izdavanje prvog odobrenja za boce i koji svoju
odluku zasniva na informacijama o ispitivanju koje je dostavio
proizvoa, vlasnik ili korisnik.
Za projektovanje, izradu kao i prvu kontrolu i ispitivanje velikih boca UN primenjuju se
sledei standardi, sa izuzetkom da zahtevi o kon u vezi sa troli sistemom ocenjivanja
saobraznosti i odobrenjem moraju da budu u skladu sa 6.2.5.6:
1960
ISO 11120:1999
Prenosive boce za gas Beavne velike boce od elika za

transport zbijenih gasova, koje se mogu ponovo puniti,
zapremine izmeu 150 l i 3000 l Projektovanje, konstrukcija i
ispitivanje:
Napomena: Napomena u vezi sa faktorom F iz odeljka 7.1
ovog standarda ne vai za velike boce UN
6.2.5.2.3
Za projektovanje, izradu kao i prvu kontrolu i ispitivanje boca UN za acetilen primenjuju se

sledei standardi, sa izuzetkom da zahtevi o kontroli u vezi sa sistemom ocenjivanja
saobraznosti i odobrenjem moraju da budu u skladu sa 6.2.5.6:
Za zid boce:
ISO 9809-1:1999

puniti Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje Deo 1: Boce od
oplemenjenog elika zatezne vrstoe manje od 1100 MPa
Napomena:
ne vai za boce UN
ISO 9809-3:2000

Normalizovane boce od elika
ISO 11118:1999
Boce za gas Metalne boce za jednokratnu upotrebu

Utvrivanja i postupci ispitivanja
Za poroznu masu u boci:
6.2.5.2.4
ISO 3807-1:2000
Boce za acetilen Osnovni zahtevi Deo 1: Boce bez topljivih

osiguraa
ISO 3807-2:2000
Boce za acetilen Osnovni zahtevi Deo 2: Boce sa topljivim

osiguraima
Za projektovanje, izradu kao i prvu kontrolu i ispitivanje kriogenikih rezervoara UN

primenjuje se sledei standard, sa izuzetkom da zahtevi o inspekciji u vezi sa sistemom
ocenjivanja saobraznosti i odobrenjem moraju da budu u skladu sa 6.2.5.6:
ISO 21029-1:2004
6.2.5.3
Kriogeniki rezervoari Pokretni vakuumski izolovani rezervoari

zapremine do 1000 litara Deo 1: Projektovanje, proizvodnja i
ispitivanje
Materijali
Pored zahteva o materijalima sadranim u standardima za projektovanje i izradu posuda
pod pritiskom i ogranienja utvrenih uputstvom za pakovanje koje se primenjuje za gas(ove) koji se transportuje(-u) (npr. Uputstvo za pakovanje P 200), primenjuju se sledei
standardi za kompatibilnost materijala:
6.2.5.4
ISO 11114-1:1997
Prenosive boce za gas Kompatibilnost materijala za boce za

gas i ventile sa gasovima sa kojima dolaze u kontakt Deo 1:
Metalni materijali
ISO 11114-2:2000
Prenosive boce za gas Kompatibilnost materijala za boce za

gas i ventile sa gasovima sa kojima dolaze u kontakt Deo 2:
Nemetalni materijali
Oprema za rukovanje
Za zatvarae i njihovu zatitu primenjuju se sledei standardi:
1961
6.2.5.5
ISO 11117:1998
Boce za gas Zatitni poklopci ventila i ureaji za zatitu ventila

za boce za gas koje se koriste u industriji i medicini
Projektovanje, konstrukcija i ispitivanja
ISO 10297:1999
Boce za gas Ventili za boce za gas, koje se mogu ponovo

puniti Specifikacija i ispitivanje tipa
Periodina kontrola i ispitivanje

Za periodinu kontrolu i ispitivanje boca UN primenjuju se sledei standardi:
ISO 6406:1992
Periodina kontrola i ispitivanje beavnih boca od elika
ISO 10461:1993
Beavne boce za gas od legura aluminijuma Periodina

kontrola i ispitivanje
ISO 10462:1994
Boce za rastvoreni acetilen Periodino ispitivanje i odravanje
ISO 11623:2002
Prenosive boce za gas Periodino ispitivanje boca sa gas od

kompozitnih materijala
6.2.5.6
Sistem ocenjivanja saobraznosti i odobrenja za proizvodnju posuda pod pritiskom
6.2.5.6.1
Definicije pojmova
6.2.5.6.2
Pojmovi korieni u ovom pododeljku imaju sledee znaenje:

Sistem ocenjivanja saobraznosti: Sistem izdavanja odobrenja proizvoau od strane
nadlenost organa, koji obuhvata odobrenje za tip konstrukcije posude pod pritiskom,
odobrenje za sistem obezbeenja kvaliteta proizvoaa i odobrenje za kontrolna tela.
Tip konstrukcije: Tip konstrukcije posude pod pritiskom utvren posebnim standardom za
posude pod pritiskom.
Provera: Potvrda na osnovu ispitivanja ili podnoenja objektivnih dokaza da su utvreni
zahtevi ispunjeni.
Opti zahtevi
Nadleni organ
6.2.5.6.2.1
6.2.5.6.2.2
6.2.5.6.2.3
6.2.5.6.2.4
Nadleni organ koji izdaje odobrenje za posudu pod pritiskom mora odobriti sistem
ocenjivanja saobraznosti, kako bi se obezbedilo da posude pod pritiskom odgovaraju
zahtevima ADR. U sluajevima kada nadleni organ koji izdaje odobrenje za posudu pod
pritiskom nije nadleni organ zemlje proizvodnje, obeleja zemlje izdavanja odobrenja i
zemlje proizvodnje moraju biti navedene u obeleju posude pod pritiskom (vidi 6.2.5.8 i
6.2.5.9).
Nadleni organ zemlje izdavanja odobrenja mora, na zahtev, podneti dokaze
odgovarajuem organu zemlje upotrebe o tome da ovaj sistem ocenjivanja saobraznosti
ispunjava zahteve.
Nadleni organ moe u potpunosti ili delimino da delegira svoje funkcije u ovom sistemu
ocenjivanja saobraznosti.
Nadleni organ mora da obezbedi postojanje raspoloive aktuelne liste odobrenih
kontrolnih tela i njihovih obeleja, kao i odobrenih proizvoaa i njihovih obeleja.
Kontrolno telo
Kontrolno telo mora imati odobrenje nadlenog organa za kontrolu posuda pod pritiskom
i:
(a) raspolagati adekvatnim, obuenim, kompetentnim i iskusnim osobljem integrisanim u
organizacionu strukturu, koje na zadovoljavajui nain moe da vri svoje tehnike
poslove;
(b) imati pristup odgovarajuim i adekvatnim ureajima i opremi;
(c) biti nezavisno u svom radu i osloboeno od uticaja koji bi mogli da ga spreavaju u
tome;
(d) uvati poslovnu tajnu o privrednim aktivnostima i svojinskim pravom zatienim
aktivnostima proizvoaa i drugih tela;
(e) povui jasnu granicu izmeu sutinskih poslova kontrolnog tela i poslova koji nisu u
vezi s tim;
1962
6.2.5.6.2.5
(f) upravljati dokumentovanim sistemom obezbeenja kvaliteta;

(g) obezbediti sprovoenje ispitivanja i kontrola utvrenih odgovarajuim standardom za
posude pod pritiskom i ADR, i
(h) odravati efikasan i adekvatan sistem izvetavanja i evidentiranja u skladu sa
6.2.5.6.6.
Da bi se obezbedila usklaenost sa odgovarajuim standardom za posude pod pritiskom,
kontrolno telo mora da daje odobrenje za tip konstrukcije, sprovodi ispitivanja i kontrole u
proizvodnji posuda pod pritiskom i da izdaje uverenja (vidi 6.2.5.6.4 i 6.2.5.6.5).
Proizvoa
6.2.5.6.2.6
Proizvoa mora
(a) upravljati dokumentovanim sistemom obezbeenja kvaliteta u skladu sa 6.2.5.6.3;
(b) podnositi zahteve za izdavanje odobrenja za tip konstrukcije u skladu sa 6.2.5.6.4;
(c) izabrati kontrolno telo iz spiska odobrenih kontrolnih tela koju je sastavio nadleni
organ zemlje izdavanja odobrenja i
(d) uvati evidenciju u skladu sa 6.2.5.6.6.
Ispitna laboratorija
6.2.5.6.2.7
Ispitna laboratorija mora

(a) raspolagati u dovoljnoj meri osobljem integrisanim u organizacionu strukturu, koje
ima dovoljno kompetencije i iskustva i
6.2.5.6.3
6.2.5.6.3.1
6.2.5.6.3.2
6.2.5.6.3.3
(b) raspolagati odgovarajuim i adekvatnim ureajima i opremom, kako bi se ispitivanja

koja se zahtevaju standardom za proizvodnju izvrila na zadovoljstvo kontrolnog tela.
Sistem obezbeenja kvaliteta proizvoaa
Sistem obezbeenja kvaliteta mora da obuhvata sve elemente, zahteve i odredbe koje
proizvoa preuzima. Isti mora biti dokumentovan na sistematian i uredan nain u obliku
pismeno utvrenih naela, postupaka i uputstava.
Sadraj mora naroito da obuhvata adekvatne opise koji se odnose na:
(a) organizacionu strukturu i odgovornosti osoblja u pogledu projektovanja i kvaliteta
proizvoda;
(b) primenjene tehnike, procese i postupke za kontrolu i proveru pri projektovanju
posuda pod pritiskom;
(c) odgovarajua uputstva koja se primenjuju za proizvodnju posuda pod pritiskom,
kontrolu kvaliteta, obezbeenje kvaliteta i radne tokove;
(d) evidenciju o kvalitetu, kao to su izvetaji o inspekciji, podaci o ispitivanju i kalibraciji;
(e) naknadna ispitivanja od strane menadmenta kao posledica provera u skladu sa
6.2.5.6.3.2, u cilju obezbeenja uspenog naina delovanja sistema obezbeenja
kvaliteta;
(f) postupak koji opisuje nain ispunjenja zahteva korisnika;
(g) postupak za kontrolu dokumenata i njihovo auriranje;
(h) sredstva za kontrolu posuda pod pritiskom koje nisu u skladu sa zahtevima,
dokupljenih delova, meuproizvoda i gotovih delova i
(i) programe edukacije i postupke kvalifikacije za odgovarajue osoblje
Provera sistema obezbeenja kvaliteta
Sistem obezbeenja kvaliteta ocenjuje se po prvi put, da bi se utvrdilo da li ispunjava
zahteve navedene u 6.2.5.6.3.1 uz potvrdu nadlenog organa.
Proizvoa se obavetava o rezultatima provere. Obavetenje mora da obuhvata
zakljuke provere i eventualno potrebne korektivne mere.
Periodine provere vre se uz potvrdu nadlenog organa, kako bi se obezbedilo da
proizvoa odrava i primenjuje sistem obezbeenja kvaliteta. Izvetaji o periodinim
proverama stavljaju se na raspolaganje proizvoau.
Odravanje sistema obezbeenja kvaliteta
Proizvoa mora da odrava sistem obezbeenja kvaliteta u odobrenom obliku, tako da
on bude podoban i efikasan.
Proizvoa je duan da obavesti nadleni organ koji je odobrio sistem obezbeenja
kvaliteta o nameravanim izmenama. Predloene izmene se ocenjuju, da bi se utvrdilo da
li izmenjeni sistem obezbeenja kvaliteta i dalje ispunjava zahteve navedene u
6.2.5.6.3.1.
1963
6.2.5.6.4
Postupak izdavanja odobrenja

Prvo odobrenje za tip konstrukcije
6.2.5.6.4.1
6.2.5.6.4.2
6.2.5.6.4.3
Prvo odobrenje za tip konstrukcije mora se sastojati iz odobrenja za sistem obezbeenja

kvaliteta proizvoaa i odobrenja za projekat posude pod pritiskom koja treba da bude
proizvedena. Zahtev za izdavanje prvog odobrenja za tip konstrukcije mora da odgovara
zahtevima navedenim u 6.2.5.6.3, 6.2.5.6.4.2 do 6.2.5.6.4.6 i 6.2.5.6.4.9.
Proizvoa koji namerava da proizvodi posude pod pritiskom u skladu sa nekim
standardom za posude pod pritiskom i u skladu sa ADR mora podneti zahtev za, te
pribaviti i uvati uverenje o odobrenju za tip konstrukcije, koje nadleni organ zemlje
izdavanja odobrenja izdaje za najmanje jedan tip konstrukcije posude pod pritiskom u
skladu sa postupkom navedenim u 6.2.5.6.4.9. Ovo uverenje mora, na zahtev, biti
dostavljeno nadlenom organu zemlje upotrebe.
Za svaki proizvodni pogon podnosi se zahtev koji mora da obuhvata sledee:
(a) naziv i zvaninu adresu proizvoaa, a ako zahtev podnosi ovlaeni predstavnik njegovo ime i adresu;
(b)
(c)
(d)
(e)
6.2.5.6.4.4
6.2.5.6.4.5
6.2.5.6.4.6
6.2.5.6.4.7
6.2.5.6.4.8
adresu proizvodnog pogona (ukoliko nije ista kao gore navedena);

ime i zvanje odgovornog (-ih) lica za sistem obezbeenja kvaliteta;
naziv posude pod pritiskom i odgovarajueg standarda za posude pod pritiskom;
detalje o eventualno odbijenom slinom zahtevu za izdavanje odobrenja od strane
nekog drugog nadlenog organa;
(f) naziv kontrolnog tela za izdavanje odobrenja za tip konstrukcije;
(g) dokumentaciju o proizvodnom pogonu, kao to je opisano u 6.2.5.6.3.1, i
(h) tehniku dokumentaciju potrebnu za izdavanje odobrenja za tip konstrukcije na
osnovu koje se moe proveriti usklaenost posuda pod pritiskom sa zahtevima
odgovarajueg standarda za projektovanje posuda pod pritiskom. Tehnika
dokumentacija mora da sadri projekat i postupak proizvodnje i, ukoliko je za
ocenjivanje potrebno, najmanje sledee podatke:
(i)
standard za projektovanje posude pod pritiskom, kao i crtee o projektovanju i
izradi iz kojih se mogu videti pojedinani delovi i jedinice konstrukcije, ako
postoje;
(ii) opise i objanjenja neophodna za razumevanje crtea i predviene upotrebe
posude pod pritiskom;
(iii) spisak standarda koji su neophodni za potpuno utvrivanje postupka
proizvodnje;
(iv) projektne proraune i specifikacije materijala i
(v) izvetaje o ispitivanju u vezi sa odobrenjem za tip konstrukcije u kojima su
opisani rezultati pregleda i ispitivanja sprovedenih u skladu sa 6.2.5.6.4.9.
Potrebno je izvriti prvu proveru u skladu sa 6.2.5.6.3.2 uz potvrdu nadlenog organa.
Ako se proizvoau ne izda odobrenje, nadleni organ mora pismeno da navede detaljne
razloge takvog odbijanja.
Nakon to je odobrenje izdato, nadlenom organu se dostavljaju izmene koje se odnose
na informacije saoptene u vezi sa izdavanjem prvog odobrenja u skladu sa 6.2.5.6.4.3.
Naredna odobrenja za tip konstrukcije
Zahtev za izdavanje narednog odobrenja za tip konstrukcije mora da odgovara zahtevima
navedenim u 6.2.5.6.4.8 i 6.2.5.6.4.9, pod uslovom da proizvoa poseduje prvo
odobrenje za tip konstrukcije. U tom sluaju sistem obezbeenja kvaliteta proizvoaa u
skladu sa 6.2.5.6.3 mora biti odobren prilikom izdavanja prvog odobrenja za tip
konstrukcije i mora biti primenljiv za novi tip konstrukcije.
Zahtev mora da obuhvata:
(a) naziv i adresu proizvoaa, a ako zahtev podnosi ovlaeni predstavnik - njegovo
ime i adresu;
(b) detalje o eventualno odbijenom slinom zahtevu za izdavanje odobrenja od strane
nekog drugog nadlenog organa;
(c) dokaz o izdatom prvom odobrenju za tip konstrukcije, i
(d) tehniku dokumentaciju opisanu u 6.2.5.6.4.3 (h).
Postupak izdavanja odobrenja za tip konstrukcije
1964
6.2.5.6.4.9
Kontrolno telo mora

(a) da ispita tehniku dokumentaciju, kako bi utvrdilo:
(i)
da li je tip konstrukcije u skladu sa odredbama standarda koji se primenjuju i
da li je prototipska ara proizvedena u skladu sa tehnikom dokumentacijom i
reprezentativna za tip konstrukcije;
da proveri da li su kontrole proizvodnje vrene u skladu sa zahtevima navedenim u
6.2.5.6.5;
da odabere posude pod pritiskom iz proizvedene prototipske are i da nadzire
ispitivanja neophodna za izdavanje odobrenja za tip konstrukcije na ovim posudama
pod pritiskom;
da izvri ili da je prethodno izvrilo preglede i ispitivanja utvrena standardom za
posude pod pritiskom, kako bi utvrdilo
(i)
da li je standard primenjen i ispunjen i
(ii) da li postupci koje je primenio proizvoa ispunjavaju zahteve standarda, i
da obezbedi da se razni pregledi i ispitivanja tipa konstrukcije vre korektno i struno.
(ii)
(b)
(c)
(d)
(e)
6.2.5.6.4.10
6.2.5.6.4.11
6.2.5.6.5
Poto je ispitivanje prototipa zavreno sa zadovoljavajuim rezultatima i poto su

ispunjeni svi primenjivi zahtevi navedeni u 6.2.5.6.4, izdaje se uverenje o odobrenju za tip
konstrukcije koje mora da sadri naziv i adresu proizvoaa, rezultate i zakljuke
pregleda i neophodne karakteristike tipa konstrukcije.
Ako se proizvoau ne izda odobrenje za tip konstrukcije, nadleni organ mora pismeno
da navede detaljne razloge takvog odbijanja.
Izmene na tipovima konstrukcije za koje je izdato odobrenje
Proizvoa mora
(a) da obavesti nadleni organ koji je izdao odobrenje o izmenama na tipu konstrukcije
za koji je izdato odobrenje, ukoliko ove izmene, u skladu sa definicijama standarda
za posude pod pritiskom, ne predstavljaju nov projekat;
(b) ili da podnese zahtev za izdavanje narednog odobrenja za tip konstrukcije, ukoliko
ove izmene, u skladu sa standardom za posude pod pritiskom koji se primenjuje,
predstavljaju nov projekat. Ovo dopunsko odobrenje izdaje se u obliku dodatka uz
prvobitno uverenje o odobrenju za tip konstrukcije.
Nadleni organ mora, na zahtev, da saopti drugim nadlenim organima informacije o
odobrenju za tip konstrukcije, izmenama odobrenja i povuenim odobrenjima.
Kontrola proizvodnje i sertifikacija
Kontrolu i izdavanje uverenja za svaku posudu pod pritiskom vri kontrolno telo ili njegov
predstavnik. Kontrolno telo koje je izabrao proizvoa radi kontrole i ispitivanja u toku
proizvodnje moe da bude razliito od kontrolnog tela zaduenog za ispitivanja koja se
vre u cilju izdavanja odobrenja za tip konstrukcije.
Ukoliko je uz potvrdu kontrolnog tela mogu dokaz o tome da proizvoa raspolae
obuenim i strunim kontrolorima koji su nezavisni od procesa proizvodnje, kontrolu mogu
vriti ovi kontrolori. U tom sluaju proizvoa mora da uva evidenciju o edukaciji
kontrolora.
Kontrolno telo mora da proveri da kontrole od strane proizvoaa i ispitivanja izvrena na
posudama pod pritiskom u potpunosti odgovaraju standardu i zahtevima ADR. Ukoliko se
u vezi sa ovom kontrolom i ispitivanjem utvrdi nepravilnost, odobrenje za vrenje kontrole
od strane kontrolora proizvoaa moe biti povueno.
Nakon izdavanja odobrenja od strane kontrolnog tela proizvoa mora dati izjavu o
saobraznosti sa tipom konstrukcije shodno uverenju. Stavljanje sertifikacionog obeleja
na posudu pod pritiskom smatra se izjavom da posuda pod pritiskom odgovara
standardima za posude pod pritiskom koji se primenjuju, kao i zahtevima ovog sistema
ocenjivanja usklaenosti i ADR. Na svaku posudu pod pritiskom za koju je izdato
odobrenje kontrolno telo ili proizvoa koga je odredilo kontrolno telo mora da stavi
obeleja za odobrenje za posudu pod pritiskom i registrovanu oznaku kontrolnog tela.
6.2.5.6.6
6.2.5.7
Pre punjenja posuda pod pritiskom izdaje se uverenje o saobraznosti koje je potpisano od
strane kontrolnog tela i proizvoaa.
Evidencija
Proizvoa i kontrolno telo duni su da najmanje 20 godina uvaju evidenciju koja se
odnosi na odobrenje za tip konstrukcije i uverenje o saobraznosti.
Sistem izdavanja odobrenja za periodinu kontrolu i ispitivanje posuda pod
pritiskom
1965
6.2.5.7.1
Definicija pojma
6.2.5.7.2
U smislu ovog pododeljka pojam:

sistem izdavanja odobrenja: oznaava sistem izdavanja odobrenja nekom telu koje
sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje posuda pod pritiskom (u daljem tekstu: telo koje
sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje) od strane nadlenog organa, ukljuujui
odobrenje za sistem obezbeenja kvaliteta ovog tela.
Opti zahtevi
Nadleni organ
6.2.5.7.2.1
6.2.5.7.2.2
6.2.5.7.2.3
6.2.5.7.2.4
6.2.5.7.3
6.2.5.7.3.1
Nadleni organ ustanovljava sistem izdavanja odobrenja, kako bi se obezbedilo da

periodina kontrola i ispitivanje posuda pod pritiskom odgovaraju zahtevima ADR. U
sluajevima kada nadleni organ koji izdaje odobrenje telu koje sprovodi periodinu
kontrolu i ispitivanje posuda pod pritiskom nije nadleni organ drave koji izdaje
odobrenje proizvoau posude pod pritiskom, obeleje zemlje izdavanja odobrenja za
periodinu kontrolu i ispitivanje mora biti navedeno u obeleju posuda pod pritiskom (vidi
6.2.5.8).
Nadleni organ drave u kojoj se izdaje odobrenje za periodinu kontrolu i ispitivanje
mora, na zahtev, da dostavi dokaz nadlenom organu zemlje upotrebe o saobraznosti sa
ovim sistemom izdavanja odobrenja, ukljuujui evidenciju o periodinoj kontroli i
ispitivanju.
Nadleni organ drave u kojoj se izdaje odobrenje moe da povue uverenje o izdatom
odobrenju u skladu sa 6.2.5.7.4.1, ako se dokae neusaglaenost sa sistemom izdavanja
odobrenja.
Nadleni organ moe u potpunosti ili delimino da delegira svoje funkcije u ovom sistemu
izdavanja odobrenja.
Nadleni organ mora da obezbedi postojanje raspoloivog aktuelnog spiska odobrenih
tela koja sprovode periodinu kontrolu i ispitivanje i njihovih oznaka.
Tela koja sprovode periodinu kontrolu i ispitivanje
Telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje mora imati odobrenje nadlenog
organa i:
(a) raspolagati adekvatnim, obuenim, kompetentnim i iskusnim osobljem integrisanim u
organizacionu strukturu, koje na zadovoljavajui nain moe da vri svoje tehnike
poslove;
(b) imati pristup odgovarajuim i adekvatnim ureajima i opremi;
(c) biti nezavisno u svom radu i osloboeno od uticaja koji bi mogli da ga spreavaju u
tome;
(d) uvati poslovnu tajnu;
(e) povui jasnu granicu izmeu sutinskih poslova tela koje sprovodi periodinu kontrolu
i ispitivanje i poslova koji nisu u vezi s tim;
(f) upravljati dokumentovanim sistemom obezbeenja kvaliteta u skladu sa 6.2.5.7.3;
(g) podneti zahtev za izdavanje odobrenja u skladu sa 6.2.5.7.4;
(h) obezbediti da se periodine kontrole i ispitivanja sprovode u skladu sa 6.2.5.7.5; i
(i) odravati efikasan i adekvatan sistem izvetavanja i evidentiranja u skladu sa
6.2.5.7.6.
Sistem obezbeenja kvaliteta i kontrola tela koje sprovodi periodinu kontrolu i
ispitivanje
Sistem obezbeenja kvaliteta
Sistem obezbeenja kvaliteta mora da obuhvata sve elemente, zahteve i odredbe koji se
preuzimaju od strane tela koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje. Isti mora biti
dokumentovan na sistematian i uredan nain u obliku pismeno utvrenih naela,
postupaka i uputstava.
Sistem obezbeenja kvaliteta mora da obuhvata:
(a) opis organizacione strukture i odgovornosti;
(b) odgovarajua uputstva koja se primenjuju za kontrolu i ispitivanje, kontrolu kvaliteta,
obezbeenje kvaliteta i radne tokove;
(c) evidenciju o kvalitetu, kao to su izvetaji o inspekciji, podaci o ispitivanju i
kalibriranju i dokazi;
(d) naknadna ispitivanja od strane menadmenta kao posledica provera u skladu sa
1966
6.2.5.7.3.2
6.2.5.7.3.2, u cilju obezbeenja uspenog naina delovanja sistema obezbeenja

kvaliteta;
(e) postupak za kontrolu dokumenata i njihovo auriranje;
(f) sredstvo za kontrolu posuda pod pritiskom koji nisu u skladu sa zahtevima i
(g) programe edukacije i postupke kvalifikacije za odgovarajue osoblje.
Kontrola
Telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje mora biti kontrolisano, kako bi se
utvrdilo da li ispunjava zahteve ADR uz potvrdu nadlenog organa.
Kontrola se sprovodi kao deo postupka izdavanja prvog odobrenja (vidi 6.2.5.7.4.3).
Kontrola moe biti neophodna kao deo postupka za izmenu odobrenja (vidi 6.2.5.7.4.6).
Periodine kontrole sprovode se na zadovoljstvo nadlenog organa, kako bi se
obezbedilo da telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje i dalje odgovara
zahtevima ADR.
Telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje obavetava se o rezultatima kontrole.
Obavetenje mora da obuhvata zakljuke kontrole i eventualno potrebne korektivne mere.
6.2.5.7.3.3
6.2.5.7.4
Odravanje sistema obezbeenja kvaliteta

Telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje mora da odrava sistem obezbeenja
kvaliteta u odobrenom obliku, tako da on bude podoban i efikasan.
Telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje duno je da obavesti nadleni organ
koji je odobrio sistem obezbeenja kvaliteta o nameravanim izmenama saglasno
postupku za izmenu odobrenja u skladu sa 6.2.5.7.4.6.
Postupak izdavanja odobrenja telima koja sprovode periodinu kontrolu i
ispitivanje
Prvo odobrenje
6.2.5.7.4.1
6.2.5.7.4.2
6.2.5.7.4.3
6.2.5.7.4.4
6.2.5.7.4.5
Telo koje namerava da sprovodi periodine kontrole i ispitivanja posuda pod pritiskom u
skladu sa nekim standardom za posude pod pritiskom i u skladu sa ADR mora podneti
zahtev za uverenje o odobrenju koje izdaje nadleni organ, te pribaviti i uvati isto.
Ovo uverenje mora, na zahtev, biti dostavljeno nadlenom organu zemlje upotrebe.
Za svako telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje podnosi se zahtev koji mora
da obuhvata sledee:
(a) naziv i adresu tela koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje, a ako zahtev
podnosi ovlaeni predstavnik - njegovo ime i adresu;
(b) adresu svake ustanove koja sprovodi periodine kontrole i ispitivanja;
(c) ime i zvanje odgovornog (-ih) lica za sistem obezbeenja kvaliteta;
(d) naziv posuda pod pritiskom, ispitnih metoda za periodinu kontrolu i ispitivanje i
odgovarajuih standarda za posude pod pritiskom koji se uzimaju u obzir u okviru
sistema obezbeenja kvaliteta;
(e) dokumentaciju o svakoj ustanovi, opremi i sistemu obezbeenja kvaliteta opisanom u
6.2.5.7.3.1;
(f) evidenciju o kvalifikaciji i edukaciji osoblja za sprovoenje periodine kontrole i
ispitivanja i
(g) detalje o eventualno odbijenom slinom zahtevu za izdavanje odobrenja od strane
nekog drugog nadlenog organa.
Nadleni organ mora da:
(a) pregleda dokumentaciju, kako bi utvrdio da li su postupci u skladu sa zahtevima
odgovarajuih standarda za posude pod pritiskom i ADR, i
(b) izvri proveru u skladu sa 6.2.5.7.3.2, kako bi utvrdio da li se kontrole i ispitivanja
sprovode u skladu sa zahtevima odgovarajuih standarda za posude pod pritiskom i
ADR, uz potvrdu nadlenog organa.
Poto je provera izvrena sa zadovoljavajuim rezultatima i poto su ispunjeni svi zahtevi
navedeni u 6.2.5.7.4, izdaje se uverenje o odobrenju. Ono mora da sadri naziv tela koje
sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje, registrovanu oznaku, adresu svake ustanove i
neophodne podatke kao dokaz o dozvoljenim aktivnostima (npr. oznake posuda pod
pritiskom, ispitne metode za periodinu kontrolu i ispitivanje i standarde za posude pod
pritiskom).
Ako se telu koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje ne izda odobrenje, nadleni
organ mora pismeno da navede detaljne razloge takvog odbijanja.
1967
Izmene u odobrenjima za tela koja sprovode periodinu kontrolu i ispitivanje

6.2.5.7.4.6
6.2.5.7.4.7
6.2.5.7.5
Nakon izdavanja odobrenja, telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje mora da
obavesti nadleni organ koji je izdao odobrenje o svim izmenama u vezi sa informacijama
koje su, u skladu sa 6.2.5.7.4.2, dostavljene u okviru izdavanja prvog odobrenja. Ove
izmene se ocenjuju, kako bi se utvrdilo da li su ispunjeni zahtevi odgovarajuih standarda
za posude pod pritiskom i ADR. Provera u skladu sa 6.2.5.7.3.2 se moe zahtevati.
Nadleni organ mora pismeno da odobri ili odbije ove izmene; ukoliko je potrebno, izdaje
se izmenjeno uverenje o odobrenju.
Nadleni organ mora, na zahtev, da saopti drugim nadlenim organima informacije o
prvom odobrenju, izmenama odobrenja i povuenim odobrenjima.
Periodina kontrola i ispitivanje, kao i sertifikacija
Stavljanje obeleja za periodinu kontrolu i ispitivanje na posudu pod pritiskom smatra se
izjavom da posuda pod pritiskom odgovara standardima za posude pod pritiskom koji se
primenjuju i zahtevima ADR. Telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje mora da
stavi obeleje za periodinu kontrolu i ispitivanje, ukljuujui svoju registrovanu oznaku,
na svaku posudu pod pritiskom za koju je izdato odobrenje (vidi 6.2.5.8.6).
Pre punjenja posude pod pritiskom telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje
mora da izda dokument kojim se potvruje da je posuda pod pritiskom podvrgnuta
periodinoj kontroli i ispitivanju.
6.2.5.7.6
Evidencija
6.2.5.8
Telo koje sprovodi periodinu kontrolu i ispitivanje mora najmanje 15 godina uvati
evidenciju o izvrenim kontrolama i ispitivanjima na posudama pod pritiskom (nezavisno
od toga da li su bila uspena ili ne), ukljuujui mesto ispitne ustanove.
Vlasnik posude pod pritiskom mora uvati identinu evidenciju do sledee periodine
kontrole i sledeeg periodinog ispitivanja, osim ako je posuda trajno povuena iz
upotrebe.
Obeleavanje posuda pod pritiskom UN koje se dopunjuju
6.2.5.8.1
Posude pod pritiskom UN koje se dopunjuju obeleavaju se jasno i itljivo sertifikacionim

obelejima, radnim obelejima i obelejima proizvoaa. Ova obeleja moraju biti trajno
naneta na posudu pod pritiskom (npr. utiskivanjem, graviranjem ili metodom nagrizanja).
Obeleja se moraju nalaziti na ramenima, gornjem kraju ili vratu posude pod pritiskom ili
na nekom trajno postavljenom sastavnom delu posude pod pritiskom (npr. navarena
kragna, ili ploica otporna na koroziju navarena na spoljnu oblogu zatvorenog kriogenog
rezervoara). Sa izuzetkom simbola za ambalau UN, minimalna veliina obeleja iznosi 5
mm za posude pod pritiskom sa prenikom od najmanje 140 mm i 2,5 mm za posude pod
pritiskom sa prenikom manjim od 140 mm. Minimalna veliina simbola za ambalau UN
iznosi 10 mm za posude pod pritiskom sa prenikom od najmanje 140 mm i 5 mm za
posude pod pritiskom sa prenikom manjim od 140 mm.
Obavezna sertifikaciona obeleja su sledea:
(a) simbol za ambalau UN
6.2.5.8.2
Ovaj simbol dozvoljen je samo na posudama pod pritiskom koje odgovaraju

zahtevima ADR za posude pod pritiskom UN;
(b) tehniki standard primenjen za projektovanje, konstrukciju i ispitivanje (npr. ISO
9809-1);
(c) slovo (slova) za zemlju izdavanja odobrenja navedeno u vidu oznake za motorna
vozila u meunarodnom saobraaju;
(d) oznaka ili ig kontrolnog tela koja/koji je registrovan(-a) kod nadlenog organa zemlje
u kojoj je izdato odobrenje za obeleje;
(e) datum prve kontrole, sa navoenjem godine (etiri broja) iza koje sledi podatak o
mesecu (dva broja), odvojen kosom crtom (tj. /)
Obavezna radna obeleja su sledea:
(f) ispitni pritisak u barima, ispred kojeg se navode slova PH i iza koga se dodaju
slova BAR;
(g) masa prazne posude pod pritiskom, ukljuujui sve trajno postavljene sastavne
delove (npr. vratni prsten, prsten na podnoju, itd.), u kilogramima, iza koje se dodaju
slova KG). Ova masa ne sme da sadri masu ventila, poklopca ventila ili zatite
ventila, eventualne obloge ili porozne mase za acetilen. Masa se izraava sa tri cifre
(ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu cifru. Za boce ija masa iznosi
manje od 1 kg masa se izraava sa dve cifre (ukljuujui decimale) zaokruena na
1968
6.2.5.8.3
6.2.5.8.4
poslednju veu cifru. Za posude pod pritiskom za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, i
UN broj 3374 acetilen, bez rastvaraa, mora biti navedena najmanje jedna cifra iza
decimalnog zareza, a za prazne posude pod pritiskom mase koja iznosi manje od 1
kg moraju biti navedene najmanje dve cifre iza decimalnog zareza;
(h) garantovana minimalna debljina zidova posuda pod pritiskom u milimetrima, iza koje
se dodaju slova MM. Ovo obeleje nije potrebno za posude pod pritiskom
zapremine od maksimalno 1 litra, za boce od kompozitnih materijala ili za zatvorene
kriogene rezervoare;
(i) za posude pod pritiskom za sabijene gasove, UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, i UN
broj 3374 acetilen, bez rastvaraa, radni pritisak u barima, ispred kojeg se navode
slova PW; za zatvorene kriogenike rezervoare najvii dozvoljeni radni pritisak
ispred kojeg se navode slova MAWP;
(j) za posude pod pritiskom za gasove u tenom stanju i duboko ohlaene gasove u
tenom stanju zapremina u litrima koja se izraava sa tri cifre (ukljuujui decimale)
zaokruena na poslednju veu cifru i iza koje se dodaje slovo L. Ako je vrednost
minimalne ili nominalne zapremine ceo broj, cifre iza decimalnog zareza se mogu
izostaviti;
(k) za posude pod pritiskom za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, ukupna masa prazne
posude pod pritiskom, delova opreme i pribora koji nisu odstranjeni tokom punjenja,
eventualne obloge, porozne mase, rastvaraa i zasienog gasa, koja se izraava sa
tri cifre (ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu cifru i iza koje se dodaju
slova KG. Mora biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza. Za
posude pod pritiskom ukupne mase manje od 1 kg ukupna masa mora biti navedena
sa dve cifre (ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu cifru;
(l) za posude pod pritiskom za UN broj 3374 acetilen, bez rastvaraa, ukupna masa
punjenja, eventualne obloge i porozne mase, koja se izraava sa tri cifre (ukljuujui
decimale) zaokruena na poslednju veu cifru i iza koje se dodaju slova KG. Mora
biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza. Za posude pod pritiskom
ukupne mase manje od 1 kg ukupna masa mora biti navedena sa dve cifre
(ukljuujui decimale) zaokruena na poslednju veu cifru.
Obavezna obeleja proizvoaa su sledea:
(m) identifikacija navoja boce (npr. 25E). Ovo obeleje nije potrebno za zatvorene
kriogene rezervoare;
(n) obeleje proizvoaa registrovano od strane nadlenog organa. Ako zemlja
proizvodnje nije identina sa zemljom izdavanja odobrenja, ispred obeleja
proizvoaa navodi(-e) se slovo(-a) za obeleje zemlje proizvodnje u vidu oznake za
motorna vozila u meunarodnom saobraaju. Obeleje zemlje i obeleje proizvoaa
odvajaju se ostavljanjem praznog mesta ili kosom crtom;
(o) serijski broj dodeljen od strane proizvoaa;
(p) za posude pod pritiskom od elika i posude pod pritiskom od kompozitnog materijala
sa elinom oplatom koji su predvieni za transport gasova kod kojih postoji
opasnost od vodonine krtosti slovo H kojim se navodi kompatibilnost elika (vidi
standard ISO 11114 -1:1997).
Gore navedena obeleja rasporeuju se u tri grupe.
- Obeleja proizvoaa predstavljaju najviu grupu i moraju biti navedena redosledom
- Radna obeleja navedena u 6.2.5.8.2 predstavljaju srednju grupu, pri emu se
neposredno ispred ispitnog pritiska (f) navodi radni pritisak (i), ukoliko se zahteva.
- Obeleja za sertifikaciju predstavljaju najniu grupu i moraju biti navedena redosledom
U sledeem primeru prikazana su obeleja koja se stavljaju na bocu:
1969
6.2.5.8.5
6.2.5.8.6
6.2.5.8.7
6.2.5.9
6.2.5.9.1
6.2.5.9.2
6.2.5.9.3
Druga obeleja na drugim mestima izuzev bonog zida dozvoljena su pod uslovom da se
nalaze na mestima sa slabim naprezanjima i da nemaju veliinu i dubinu koje dovode do
tetnih koncentracija naprezanja. Kod zatvorenih kriogenih rezervoara ova obeleja smeju
biti navedena na odvojenoj ploici koja je postavljena na spoljnoj oblozi. Ova obeleja ne
smeju biti u suprotnosti sa zahtevanim obelejima.
Pored gore navedenih obeleja, svaka posuda pod pritiskom koja se dopunjuje i koja
ispunjava zahteve za periodinu kontrolu i ispitivanje prema 6.2.5.5 mora imati obeleja
koja sadre sledee podatke:
(a) slovo(-a) za oznaku drave koja je izdala odobrenje telu koje sprovodi periodinu
kontrolu i ispitivanje. Ovo obeleje nije potrebno, ako je telo odobreno od strane
nadlenog organa drave u kojoj je izdato odobrenje za proizvodnju;
(b) registrovana oznaka tela odobrenog od strane nadlenog organa za sprovoenje
periodinih kontrola i ispitivanja;
(c) datum periodine kontrole i ispitivanja, sa navoenjem godine (dva broja) iza koje
sledi podatak o mesecu (dva broja), odvojen kosom crtom (tj. /). Za navoenje
godine smeju se upotrebiti i etiri broja.
Gore navedena obeleja moraju biti navedena utvrenim redosledom.
Na bocama za acetilen, uz saglasnost nadlenog organa, sme se nalaziti datum
poslednje izvrene periodine kontrole i ig tela koje sprovodi periodinu kontrolu i
ispitivanje, ugravirani na prstenu koji je ventilom privren za bocu. Prsten mora biti
takav da se samo demontaom ventila moe odstraniti sa boce.
Obeleavanje posuda pod pritiskom UN koje se ne dopunjuju
Posude pod pritiskom UN koje se ne dopunjuju obeleavaju se jasno i itljivo
sertifikacionim obelejima i specifinim obelejima za gasove i posude pod pritiskom. Ova
obeleja moraju biti trajno naneta na posudu pod pritiskom (npr. ispisana pomou
ablona, utisnuta, ugravirana ili naneta metodom nagrizanja). Ukoliko nisu ispisana
pomou ablona, ova obeleja se moraju nalaziti na ramenima, gornjem kraju ili vratu
posude pod pritiskom ili na nekom trajno postavljenom sastavnom delu posude pod
pritiskom (npr. navarena kragna). Izuzev simbola za ambalau UN i natpisa NE
DOPUNjAVATI, minimalna veliina obeleja iznosi 5 mm za posude pod pritiskom sa
prenikom od najmanje 140 mm i 2,5 mm za posude pod pritiskom sa prenikom manjim
od 140 mm. Minimalna veliina simbola za ambalau UN iznosi 10 mm za posude pod
pritiskom sa prenikom od najmanje 140 mm i 5 mm za posude pod pritiskom sa
prenikom manjim od 140 mm. Minimalna veliina natpisa NE DOPUNjAVATI iznosi 5
mm.
Obeleja navedena u 6.2.5.8.1 do 6.2.5.8.3, izuzev (g), (h) i (m), su obavezna. Serijski
broj o) moe biti zamenjen brojem are. Pored toga, zahteva se natpis NE
DOPUNjAVATI sa veliinom slova od najmanje 5 mm.
Primenjuju se zahtevi navedeni u 6.2.5.8.4.
Napomena: Zbog veliine posuda pod pritiskom koje se ne dopunjuju ovo obeleje sme
biti zamenjeno listicom.
Druga obeleja dozvoljena su pod uslovom da se nalaze na mestima sa slabim
naprezanjima, izuzev bonog zida, i da nemaju veliinu i dubinu koje dovode do tetnih
koncentracija naprezanja. Ova obeleja ne smeju biti u suprotnosti sa zahtevanim
obelejima.
1970
1971
Poglavlje 6.3
Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalae za materije Klase 6.2
Napomena:
Zahtevi ovog poglavlja ne primenjuju se za ambalau koja se u skladu sa

4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 621 koristi za transport materija Klase 6.2.
6.3.1
Opte odredbe
6.3.1.1
Ambalaa koja odgovara zahtevima ovog odeljka i odeljka 6.3.2 mora biti obeleena kako
sledi:
;
simbolom Ujedinjenih nacija za ambalau
kdom za oznaku tipa ambalae u skladu sa 6.1.2;
podatkom KLASA 6.2;
dvema poslednjim ciframa godine proizvodnje ambalae;
obelejem drave u kojoj je odobreno izdavanje obeleja, navedenim u vidu oznake za
10
motorna vozila u meunarodnom saobraaju ;
(f) nazivom proizvoaa ili nekim drugim obelejem za ambalau utvrenim od strane
nadlenog organa i
(g) za ambalau koja odgovara zahtevima navedenim u 6.3.2.9, slovom U neposredno
iza obeleja koje se zahteva pod (b).
Svaki od elemenata obeleja navedenih u skladu sa a) do g) mora biti jasno odvojen radi
lake identifikacije, npr. kosom crtom ili razmakom.
Primer za obeleavanje:
(a)
(b)
(c)
(d)
(e)
6.3.1.2
4G/RAZRED 6.2./01/
6.3.1.3
6.3.2
6.3.2.1
6.3.2.2
10
u skladu sa 6.3.1.1 (a), (b) (c) i (d)
S/SP-9989-ERIKSSON
u skladu sa 6.3.1.1 (e) i (f)
Proizvoai i naredni distributeri ambalae moraju dostaviti informacije o postupcima kojih
se treba pridravati, kao i opis vrsta i dimenzija zatvaraa (ukljuujui potrebne zaptivke) i
svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da komadi spremni
za otpremu mogu da zadovolje ispitivanja kvaliteta koja se primenjuju u skladu sa ovim
poglavljem.
Zahtevi za ispitivanja ambalae
Izuzev ambalae za ive ivotinje i organizme, uzorci svake ambalae se pripremaju za
ispitivanja u skladu sa 6.3.2.2 i zatim podvrgavaju ispitivanjima shodno 6.3.2.4 do 6.3.2.6.
Ako to zahtevaju osobine ambalae, smeju se primeniti ekvivalentne pripremne mere i
postupci ispitivanja za koje je dokazano da su jednako efikasni.
Ispitni uzorci ambalae pripremaju se tako da budu spremni za otpremu, s izuzetkom da se
zarazna tena ili vrsta materija zamenjuje vodom ili, ako je odreeno regulisanje
temperature na -18 C, vodom sa sredstvom protiv zamrzavanja. Svaki primarna posuda
mora biti napunjena do 98% svoje zapremine.
Oznaka za motorna vozila u meunarodnom saobraaju predviena Bekom konvencijom o

1972
6.3.2.3
Potrebna ispitivanja
Materijal
spoljna ambalaa
karton
plastika
Potrebna ispitivanja
unutranja ambalaa
drugi
materijal
plastika
drugi
materijal
H
(c)
H
H
H
H
(b)
vidi
6.3.2.6
(d)
H
pri upotrebi
suvog
leda
6.3.2.5
(a)
6.3.2.4
vidi 6.3.2.5
H
H
H
H
H
Ambalaa spremna za otpremu podvrgava se ispitivanjima iz tabele 6.3.2.3 u kojoj je ambalaa

u svrhu ispitivanja razvrstana prema vrstama materijala. Za spoljnu ambalau naslovi u tabeli
odnose se na karton ili sline materijale ija izdrljivost moe brzo da bude smanjena usled
vlage, na materijale od plastike koji na niskim temperaturama mogu da postanu lomljivi i na
druge materijale, kao to su metali, ija izdrljivost ne moe biti smanjena usled vlage ili
temperature. Ako se primarna posuda i sekundarna ambalaa, koji zajedno sainjavaju
unutranju ambalau, sastoje iz razliitih materijala, materijal primarne posude odreuje koje
e ispitivanje biti primenjeno. U sluajevima kada se primarna posuda sastoji iz dva materijala,
ispitivanje koje e biti primenjeno odreuje se prema materijalu koji vie naginje oteenju.
(a) Ispitni uzorci podvrgavaju se ispitivanju slobodnog pada na krutu, neelastinu, ravnu i
horizontalnu povrinu sa visine od 9 m. Ako ispitni uzorci imaju oblik sanduka, pet uzoraka
uzastopno putaju se da padnu:
(i) jedan ravno na dno,
(ii) jedan ravno na gornji deo,
(iii) jedan ravno na podunu stranu,
(iv) jedan ravno na poprenu stranu,
(v) jedan na ugao.
Ako ispitni uzorci imaju oblik bureta, tri uzorka uzastopno putaju se da
padnu:
(vi) jedan dijagonalno na gornji obod, pri emu se teite nalazi direktno iznad mesta
udara,
(vii) jedan dijagonalno na donji obod,
(viii) jedan ravno na stranu.
Posle svake serije ispitivanja na slobodan pad iz primarne (-ih) posude (-a), koja(-e)
ambalai, nita
mora(-ju) ostati zatiena (-e) upijajuim materijalom u sekundarnoj
sme izlaziti napolje.
ne
Napomena: Ispitni uzorci moraju se putati da padnu u smeru koji se zahteva, s tim to je iz
aerodinamikih razloga dozvoljeno da do udara ne doe u tom smeru.
(b) Ispitni uzorci moraju se najmanje jedan sat zalivati vodom koja simulira dejstvo kie od oko
5 cm na sat. Posle toga podvrgavaju se ispitivanju opisanom pod a).
6.3.2.6
(c) Ispitni uzorci dre se najmanje 24 sata na temperaturi okoline od -18 C ili nioj; najkasnije
15 minuta poto su sklonjeni iz te okoline podvrgavaju se ispitivanjima u skladu sa a). Ako
ispitni uzorci sadre suvi led, vreme trajanja dranja moe biti skraeno na etiri sata.
(d) Ako je ambalaa predviena za suvi leda, sprovodi se dodatno ispitivanje pored ispitivanja
u skladu sa (a), (b) ili (c). Ispitni uzorak se skladiti tako da suvi led u potpunosti nestane,
a zatim se ispituje u skladu sa (a).
Ambalaa ukupne mase od maksimalno 7 kg podvrgava se ispitivanjima u skladu sa dole
navedenim pod a), ambalaa ukupne mase vee od 7 kg ispitivanjima u skladu sa dole
navedenim pod (b).
(a) Ispitni uzorci postavljaju se na tvrdu i ravnu povrinu. Cilindrina poluga od elika
minimalne mase od 7 kg, maksimalnog prenika od 38 mm i sa udarnim krajem iji radijus
iznosi maksimalno 6 mm puta se da padne u slobodnom padu sa visine od 1 m, mereno
od udarnog kraja do udarne povrine ispitnog uzorka. Jedan ispitni uzorak postavlja se na
svoju osnovu, a drugi pod pravim uglom u odnosu na poloaj prvog. elina poluga treba
uvek da bude usmerena tako da pogodi primarnu posudu (primarne posude). Pri svakom
1973
6.3.2.7
6.3.2.8
udaru dozvoljeno je probijanje sekundarne ambalae, pod uslovom da iz primarne posude

(primarnih posuda) nita ne izae napolje.
(b) Ispitni uzorci putaju se da padnu na kraj cilindrine poluge od elika. Poluga mora biti
postavljena vertikalno na tvrdoj i ravnoj povrini. Ona mora imati prenik od 38 mm, a
radijus gornjeg kraja ne sme biti vei od 6 mm. Poluga mora trati iz povrine najmanje
toliko koliko iznosi razmak izmeu primarne posude (primarnih posuda) i spoljne povrine
spoljne ambalae, meutim najmanje 200 mm. Ispitni uzorak puta se da padne u
slobodnom padu sa visine od 1 m, mereno od gornjeg kraja eline poluge. Drugi uzorak
puta se da padne sa iste visine pod pravim uglom u odnosu na poloaj prvog uzorka.
Ambalaa treba uvek da bude usmerena tako da elina poluga moe da probije primarnu
posudu (primarne posude). Pri svakom udaru nita ne sme iscuriti iz primarne posude
(primarnih posuda).
Nadleni organ moe da dozvoli selektivno ispitivanje ambalae koja samo neznatno odstupa
od ve ispitanog tipa, npr. ambalae sa unutranjom ambalaom manje veliine ili manje neto
mase, kao i ambalae poput buradi, vrea i sanduka sa neto smanjenim spoljnim
dimenzijama.
Ukoliko je obezbeena ekvivalentna izdrljivost, dozvoljena su sledea odstupanja za primarne
posude umetnute u sekundarnu ambalau, a da pri tom ne mora ceo komad za otpremu da se
podvrgava daljim ispitivanjima:
(a) primarne posude iste ili manje veliine od ispitanih primarnih posuda mogu se koristiti pod
uslovom:
(i) da su primarne posude sline izvedbe kao ispitane primarne posude (npr. oblik:
okrugao, pravougaon, itd.);
da materijal od kojeg je izraena primarna posuda (npr. staklo, plastika, metal, itd.)
poseduje istu ili veu vrstou prema silama udara ili slaganja u odnosu na ispitanu
primarnu posudu;
(iii) da primarne posude imaju iste ili manje otvore i da je zatvara izveden na slian
nain (npr. zatvara sa zavrtnjem, ep, itd.);
(iv) da se koristi dovoljna koliina materijala za popunjavanje, kako bi se popunile upljine
i spreila znaajna pomeranja primarnih posuda, i
(v) da su primarne posude u sekundarnoj ambalai postavljene u istom smeru kao u
ispitanom komadu za otpremu.
(b) Manji broj ispitanih primarnih posuda ili drugih vrsta primarnih posuda u skladu sa a) moe
biti korien pod uslovom da je dodato dovoljno materijala za popunjavanje, kako bi se
popunila upljina (popunile upljine) i spreila znaajna pomeranja primarnih posuda.
Sve vrste unutranjih posuda mogu biti sastavljene u (sekundarnoj) meuambalai i bez
ispitivanja transportovane u spoljnoj ambalai pod sledeim uslovima:
(a) kombinacija meuambalaa/spoljna ambalaa je uspeno podvrgnuta ispitivanjima u
skladu sa 6.3.2.3 sa lomljivim unutranjim posudama (npr. od stakla);
(b) ukupna masa unutranjih posuda ne sme da prelazi polovinu ukupne mase unutranjih
posuda korienih za ispitivanje na pad u skladu sa (a);
(c) debljina materijala za popunjavanje izmeu unutranjih posuda i izmeu unutranjih
posuda i spoljne strane meuambalae ne sme biti manja od odgovarajuih debljina u
prvobitno ispitanoj ambalai; ako je prilikom prvobitnog ispitivanja koriena samo jedna
unutranja posuda, debljina materijala za popunjavanje izmeu unutranjih posuda ne
sme biti manja od debljine materijala za popunjavanje izmeu spoljne strane
meuambalae i unutranje posude prilikom prvobitnog ispitivanja. Ako se, u poreenju sa
uslovima prilikom ispitivanja na pad, koristi manji broj ili manja veliina unutranjih posuda,
potrebno je koristiti dodatni materijal za popunjavanje upljina;
(d) spoljna ambalaa mora u praznom stanju biti uspeno podvrgnuta ispitivanju na pritisak pri
slaganju u skladu sa 6.1.5.6. Ukupna masa istih komada za otpremu zavisi od ukupne
mase unutranjih posuda korienih za ispitivanje na pad u skladu sa (a);
(e) unutranje posude sa tenim materijama moraju biti obloene dovoljnom koliinom
upijajueg materijala koji moe da upije ukupan teni sadraj unutranjih posuda;
(f) ako je spoljna ambalaa predviena da sadri unutranje posude za tene materije, a
sama nije nepropusna za tenost, ili ako je spoljna ambalaa predviena da sadri
unutranje posude za vrste materije, a sama nije nepropusna za prainu, moraju se
preduzeti mere u vidu nepropusne obloge, plastine vree ili nekog drugog, jednako
efikasnog sredstva za pakovanje, kako bi se u sluaju proputanja zadrale sve tene ili
vrste materije.
(ii)
6.3.2.9
(g) pored obeleavanja prema 6.3.1.1 (a) do (f) neophodno je na ambalau postaviti oznake
1974
6.3.3
6.3.3.1
6.3.3.2
prema 6.3.1.1 (g).

O ispitivanju se sastavlja izvetaj koji sadri najmanje sledee podatke i koji mora da se stavi
na raspolaganje korisnicima ambalae:
1. naziv i adresa ispitne ustanove;
2. ime i adresa podnosioca zahteva (ukoliko je potrebno);
3. identifikacioni broj izvetaja o ispitivanju koji se dodeljuje samo jednom;
4. datum izvetaja o ispitivanju;
5. proizvoa ambalae;
6. opis tipa konstrukcije ambalae (npr. dimenzije, materijali izrade, zatvarai, debljina
zidova, itd.), ukljuujui postupak proizvodnje (npr. postupak duvanja), eventualno sa
crteom (crteima) i/ili fotografijom (fotografijama);
8. karakteristine osobine ispitnog sadraja, npr. viskozitet i relativna gustina za tene
materije i veliina estica za vrste materije;
9. opis ispitivanja i rezultati ispitivanja;
10. izvetaj o ispitivanju mora biti potpisan, sa imenom i nazivom funkcije potpisnika.
Izvetaj o ispitivanju mora da sadri izjavu da je ambalaa spremna za otpremu ispitana u
skladu sa primenjivim zahtevima ovog poglavlja i da ovaj izvetaj o ispitivanju moe postati
nevaei u sluaju primene drugih metoda pakovanja ili u sluaju korienja drugih sastavnih
delova ambalae. Primerak izvetaja o ispitivanju dostavlja se nadlenom organu.
1975
Poglavlje 6.4
Zahtevi za izradu, ispitivanje i odobrenje za komade za
otpremu i materije Klase 7
6.4.1
(Rezervisano)
6.4.2
Opti zahtevi
6.4.2.1
Komad za otpremu u pogledu svoje mase, zapremine i oblika mora biti tako projektovan
da moe lako i bezbedno da se transportuje. Osim toga, komad za otpremu mora biti
tako projektovan da u toku transporta u ili na vozilu moe da bude efikasno osiguran.
Tip konstrukcije mora biti takav da mesta za podizanje na komadu za otpremu ne
otkazuju pri predvienoj upotrebi, a da u sluaju otkazivanja komad za otpremu u
potpunosti ispunjava ostale zahteve ovog priloga. Pri projektovanju konstrukcije mora biti
predvien dovoljan koeficijent sigurnosti, koji uzima u obzir podizanje zamahom.
Mesta za podizanje ili drugi ureaji na spoljnoj povrini komada za otpremu koji mogu da
se koriste za podizanje moraju biti tako projektovani da mogu da nose masu komada za
otpremu u skladu sa zahtevima iz 6.4.2.2, ili da u toku transporta mogu da se uklone ili
na neki drugi nain stave van funkcije.
Ukoliko je to izvodljivo, ambalaa mora biti tako projektovana i izvedena da na spoljnoj
povrini nema isturenih elemenata konstrukcije i da moe lako da se dekontaminira.
Ukoliko je to izvodljivo, spoljna strana komada za otpremu mora biti takva da ne moe da
skuplja i zadrava vodu.
Svi delovi koji se dodaju komadu za otpremu prilikom transporta, a nisu sastavni deo
komada za otpremu, ne smeju da ugroavaju njegovu sigurnost.
Komad za otpremu mora da odoli uticajima ubrzanja, vibracije ili rezonance vibracija koji
mogu da nastanu u rutinskom transportu, bez smanjenja efikasnosti ureaja za
zatvaranje raznih posuda ili oteenja komada za otpremu kao celine. Naroito matice,
zavrtnji i druga sredstva za privrivanje moraju biti takvi da i posle ponovne upotrebe
ne mogu sluajno da se odvoje ili izgube.
6.4.2.2
6.4.2.3
6.4.2.4
6.4.2.5
6.4.2.6
6.4.2.7
6.4.2.8
6.4.2.9
6.4.2.10
6.4.2.11
6.4.2.12
6.4.3
Materijali ambalae i njenih konstruktivnih i sastavnih delova moraju biti meusobno i sa

radioaktivnim sadrajem fiziki i hemijski kompatibilni. Pri tom treba imati u vidu i
ponaanje materijala prilikom ozraavanja.
Svi ventili kroz koje bi mogao da se oslobodi radioaktivni sadraj moraju biti zatieni od
nedozvoljenog reima rada.
Pri projektovanju komada za otpremu moraju se uzeti u obzir temperature i pritisci
okoline koji e verovatno nastati u rutinskom transportu.
Za radioaktivne materije sa drugim opasnim svojstvima ista moraju biti uzeta u obzir pri
projektovanju komada za otpremu; vidi 2.1.3.5.3 i 4.1.9.1.5.
Proizvoai i naredni distributeri ambalae moraju dostaviti informacije o postupcima
kojih se treba pridravati, kao i opis vrsta i dimenzije zatvaraa (ukljuujui potrebne
zaptivke) i svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da
komadi spremni za otpremu mogu da zadovolje ispitivanja kvaliteta koja se primenjuju u
skladu sa ovim poglavljem.
(Rezervisano)
6.4.4
Zahtevi za izuzete komade za otpremu
6.4.5
Izuzeti komad za otpremu projektuju se tako da su ispunjeni zahtevi iz 6.4.2.

Zahtevi za industrijske komade za otpremu
6.4.5.1
6.4.5.2
6.4.5.3
6.4.5.4
Komadi za otpremu tipa IP-1, tipa IP-2 i tipa IP-3 projektuju se tako da su ispunjeni
zahtevi iz 6.4.2 i 6.4.7.2.
Komad za otpremu tipa IP-2 mora, kada se podvrgava ispitivanjima iz 6.4.15.4 i 6.4.15.5,
da spreava sledee:
(a) gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadraja i
(b) poveanje maksimalnog nivoa zraenja na bilo kom mestu spoljne povrine komada
za otpremu za vie od 20%.
Komad za otpremu tipa IP-3 projektuje se tako da su ispunjeni zahtevi iz 6.4.7.2 do
6.4.7.15.
Alternativni zahtevi za komade za otpremu tipa IP-2 i tipa IP-3
1976
6.4.5.4.1
Komadi za otpremu smeju se koristiti kao komadi za otpremu tipa IP-2 pod sledeim
uslovima:
(a) da ispunjavaju zahteve iz 6.4.5.1;
(b) da su projektovani tako da su ispunjeni zahtevi navedeni u poglavlju 6.1 ili drugi
zahtevi koji su najmanje ekvivalentni sa ovim standardima, i
(c) kada se podvrgavaju ispitivanjima koji su propisani poglavljem 6.1 za ambalanu
grupu I ili II, moraju spreiti sledee:
(i)
(ii)
6.4.5.4.2
6.4.5.4.3
6.4.5.4.4
gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadraja i

poveanje maksimalnog nivoa zraenja na bilo kom mestu spoljne povrine
komada za otpremu za vie od 20%.
Kontejner cisterne i prenosive cisterne takoe se smeju koristiti kao komadi za otpremu
tipa IP-2 ili tipa IP-3 pod sledeim uslovima:
(a) da ispunjavaju zahtevi iz 6.4.5.1;
(b) da su projektovani tako da su ispunjeni zahtevi navedeni u poglavlju 6.7 ili poglavlju
6.8 ili drugi zahtevi koji su najmanje ekvivalentni sa ovim standardima i ako
izdravaju ispitni pritisak od 265 kPa, i
(c) da su projektovani tako da svaka eventualno postojea dodatna zatita izdrava
statika i dinamika optereenja prilikom rukovanja i u uslovima rutinskog transporta
i da se spreava poveanje maksimalnog nivoa zraenja na bilo kom mestu spoljne
povrine kontejner cisterne ili prenosive cisterne za vie od 20%.
Sa izuzetkom kontejner cisterni i prenosivih cisterni, cisterne opisane u tabeli 4.1.9.2.4
takoe se smeju koristiti kao komadi za otpremu tipa IP-2 ili tipa IP-3 za transport
tenosti i gasova LSA-I i LSA-II, pod uslovom da odgovaraju minimalno standardima
opisanim u 6.4.5.4.2.
Kontejneri se takoe smeju koristiti kao komadi za otpremu tipa IP-2 ili tipa IP-3 pod
sledeim uslovima:
(a) da je radioaktivni sadraj ogranien na vrste materije;
(b) da ispunjavaju zahteve iz 6.4.5.1 i
(c) da su projektovani tako da, sa izuzetkom dimenzija i ukupnih teina, ispunjavaju
standard ISO 1496-1:1990 Series 1 Freight Containers Specifications and Testing
Part 1: General Cargo Containers (Kontejneri ISO serije 1 Specifikacija i
ispitivanje Deo 1: Univerzalni kontejneri za transport tereta). Oni moraju biti
projektovani tako da prilikom sprovoenja ispitivanja propisanih ovim dokumentom i
izlaganja ubrzanjima do kakvih moe da doe u rutinskom transportu spreavaju
sledee:
(i)
gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadraja i
poveanje maksimalnog nivoa zraenja na bilo kom mestu spoljne povrine
kontejnera za vie od 20%.
IBC ambalae od metala takoe se smeju koristiti kao komadi za otpremu tipa IP-2 ili
tipa IP-3 pod sledeim uslovima:
(ii)
6.4.5.4.5
(a) da ispunjavaju zahteve iz 6.4.5.1 i

(b) da su projektovani tako da su ispunjeni standardi i ispitivanja propisani u poglavlju
6.5 za ambalanu grupu I ili II, pri emu se ispitivanje na pad, meutim, vri u smeru
koji dovodi do najveeg mogueg oteenja, i da spreavaju sledee:
(i) gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadraja i
(ii) (ii) poveanje maksimalnog nivoa zraenja na bilo kom mestu spoljne povrine
IBC ambalae za vie od 20%.
6.4.6
Zahtevi za komade za otpremu koji sadre uranijumheksafluorid
6.4.6.1
Komadi za otpremu koji su projektovani za uranijumheksafluorid moraju odgovarati

zahtevima ADR koji se odnose na radioaktivna i fisiona svojstva materije. Ukoliko u
6.4.6.4 nije drugaije dozvoljeno, uranijumheksafluorid u koliinama od najmanje 0,1 kg
mora da se pakuje i transportuje takoe u skladu sa standardom ISO 7195:1993
for
Transport
(Pakovanje
Packaging
of
Uranium
Hexafluoride
(UF6)
uranijumheksafluorida za transport) i zahtevima iz 6.4.6.2 i 6.4.6.3.
Svaki komad za otpremu koji je projektovan za najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida
mora biti takav da:
(a) zadovolji ispitivanje vrstoe iz 6.4.21.5 bez proputanja i bez nedozvoljenih
naprezanja u skladu sa standardom ISO 7195:1993;
6.4.6.2
1977
6.4.6.3
6.4.6.4
(b) zadovolji ispitivanje na pad iz 6.4.15.4 bez gubitka ili rasipanja

uranijumheksafluorida i
(c) zadovolji ispitivanje zagrevanjem iz 6.4.17.3 bez loma zaptivenog omotaa.
Komadi za otpremu koji su projektovani za najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida ne
smeju biti opremljeni ureajima za rastereenje od pritiska.
Pod uslovom da nadleni organ to odobri, komadi za otpremu koji su projektovani za
najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida smeju da se transportuju ako:
(a) su komadi za otpremu projektovani u skladu sa drugim meunarodnim ili
nacionalnim standardima osim standarda ISO 7195:1993, pod uslovom da je
zadran isti nivo bezbednosti;
(b) su komadi za otpremu projektovani tako da u skladu sa 6.4.21.5 izdre ispitni
pritisak manji od 2,76 MPa bez proputanja i bez nedozvoljenih naprezanja, ili
(c) za komade za otpremu koji su projektovani za najmanje 9000 kg
uranijumheksafluorida, komadi za otpremu ne ispunjavaju zahtev iz 6.4.6.2 (c).
Zahtevi iz 6.4.6.1 do 6.4.6.3 moraju biti ispunjeni u svakom pogledu.
6.4.7
Zahtevi za komade za otpremu tipa A
6.4.7.1
Komadi za otpremu tipa A moraju biti projektovani tako da ispunjavaju opte zahteve iz
6.4.2 i iz 6.4.7.2 do 6.4.7.17
Najmanja spoljna dimenzija komada za otpremu ne sme biti manja od 10 cm.
6.4.7.2
6.4.7.3
6.4.7.4
6.4.7.5
6.4.7.6
6.4.7.7
6.4.7.8
6.4.7.9
6.4.7.10
6.4.7.11
6.4.7.12
6.4.7.13
6.4.7.14
6.4.7.15
Na spoljnoj strani komada za otpremu mora biti postavljen ureaj poput peata koji ne
moe lako da se slomi i koji u neoteenom stanju dokazuje da komad za otpremu nije
otvaran.
Svi ureaji za pridravanje na komadu za otpremu moraju biti projektovani tako da sile
koje deluju na ove ureaje u normalnim uslovima transporta i u sluaju vanrednog
dogaaja ne dovode do toga da komad za otpremu vie ne odgovara zahtevima ADR.
Nain izrade komada za otpremu za sastavne elemente ambalae mora predvideti
temperature od -40 C do +70 C. Pri tom se uzimaju u obzir take mrnjenja tenih
materija i mogue pogoranje svojstava materijala ambalae u okviru navedenog opsega
temperature.
Nain i postupak izrade moraju odgovarati nacionalnim ili meunarodnim standardima ili
drugim zahtevima koji su prihvatljivi za nadleni organ.
Nain izrade mora obezbediti zaptivenost omotaa, koji se sigurno zatvara ureajem za
zatvaranje koji ne moe da se otvori nenamerno ili usled eventualnog pritiska nastalog u
unutranjosti komada za otpremu.
Radioaktivne materije u posebnom obliku mogu se smatrati sastavnim delom zaptivenog
omotaa.
Ako zaptiveni omota predstavlja poseban sastavni deo komada za otpremu, on mora
imati mogunost sigurnog zatvaranja ureajem za zatvaranje koji je nezavisan od
svakog drugog dela ambalae.
U projektovanju svih delova zaptivenog omotaa moraju se, u datom sluaju, uzeti u
obzir radiolitiko razlaganje tenosti i drugih osetljivih materija i stvaranje gasova putem
hemijske reakcije i radiolize.
Zaptiveni omota mora obuhvatati svoj radioaktivni sadraj pri smanjenju okolnog
pritiska na 60 kPa.
Sa izuzetkom ventila za rastereenje od pritiska, svi ventili moraju imati omota koji e
zadrati sva isticanja iz ventila.
Ako je neki sastavni deo komada za otpremu koji je specificiran kao deo zaptivenog
omotaa obuhvaen zatitom od zraenja, ista mora biti projektovana tako da spreava
nenamerni gubitak ovog sastavnog dela iz zatite. Ako zatita od zraenja i u njoj
sadrani takav sastavni deo ine posebnu jedinicu, zatita od zraenja mora imati
mogunost sigurnog zatvaranja ureajem za zatvaranje koji je nezavisan od svakog
drugog dela ambalae.
Komad za otpremu mora biti projektovan tako da
skladu sa 6.4.15 spreava sledee:
(a) gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadraja i
(b) b) poveanje maksimalnog nivoa zraenja na
komada za otpremu za vie od 20%.
Pri projektovanju komada za otpremu za tene
preduzete mere u pogledu praznog prostora, u
1978
prilikom sprovoenja ispitivanja u
bilo kom mestu spoljne povrine

radioaktivne materije moraju biti
cilju savladavanja temperaturnih
oscilacija sadraja, dinamikih efekata i dinamike punjenja.

Komadi za otpremu tipa A za tene materije
6.4.7.16
6.4.7.17
Komad za otpremu tipa A koji je projektovan za tene radioaktivne materije mora

dodatno:
(a) da ispunjava uslove utvrene u 6.4.7.14 (a), kada se komad za otpremu podvrgava
ispitivanjima u skladu sa 6.4.16, i da
(b) ili
(i) sadri dovoljno upijajueg materijala, kako bi mogao da prihvati dvostruku
zapreminu tenog sadraja. Ovaj upijajui materijal mora biti tako rasporeen
da u sluaju proputanja dolazi u kontakt sa tenom materijom; ili
(ii) bude opremljen zaptivenim omotaem koji se sastoji iz primarnih unutranjih i
sekundarnih spoljnih sastavnih delova, pri emu sekundarni spoljni sastavi
delovi omotaa moraju da obezbede zadravanje tenog sadraja i u sluaju
proputanja primarnih unutranjih sastavnih delova omotaa.
Komadi za otpremu tipa A za gasove
Komad za otpremu koji je projektovan za gasove mora spreavati gubitak ili rasipanje
radioaktivnog sadraja kada se komad za otpremu podvrgava ispitivanjima iz 6.4.16.
Komad za otpremu tipa A koji je projektovan za tritijum u gasovitom stanju ili za
plemenite gasove izuzet je od ovog zahteva.
6.4.8
Zahtevi za komade za otpremu tipa B(U)
6.4.8.1
Komadi za otpremu tipa B(U) moraju biti projektovani tako da ispunjavaju zahteve iz
6.4.2 i iz 6.4.7.2 do 6.4.7.15, izuzev 6.4.7.14 (a), kao i zahteve iz 6.4.8.2 do 6.4.8.15.
Komad za otpremu mora biti projektovan tako da pod uslovima okoline u skladu sa
6.4.8.5 i 6.4.8.6 toplota koju proizvodi radioaktivni sadraj unutar komada za otpremu u
normalnim uslovima transporta, kao to je dokazano ispitivanjima iz 6.4.15, ne utie
negativno na ispunjenje odgovarajuih zahteva u pogledu omotaa i zatite, ako jednu
nedelju ostane bez nadzora. Naroito treba voditi rauna o uticajima toplote koji
(a) mogu da promene raspored, geometrijski oblik ili agregatno stanje radioaktivnog
sadraja ili, ako je radioaktivni sadraj zatvoren u kapsuli ili posudi (npr. obmotani
sagorivi elementi), koji mogu da utiu na deformaciju ili topljenje kapsule, posude ili
radioaktivne materije, ili
(b) mogu da dovedu do smanjenja efikasnosti ambalae usled razliitog irenja toplote
ili stvaranja pukotina ili topljenja materijala od kojeg je izraena zatita od zraenja,
ili
(c) zajedno sa vlagom mogu da ubrzaju koroziju.
Komad za otpremu mora biti projektovan tako da pod uslovima okoline u skladu sa
6.4.8.5 i bez direktnog sunevog zraenja temperatura dostupnih povrina komada za
otpremu ne prelazi 50 C, osim ako se komad za otpremu transportuje uz eksluzivnu
upotrebu.
6.4.8.2
6.4.8.3
6.4.8.4
6.4.8.5
Maksimalna temperatura svake u toku transporta lako dostupne povrine komada za

otpremu uz eksluzivnu upotrebu bez direktnog sunevog zraenja, pod uslovima okoline
u skladu sa 6.4.8.5, ne sme da prelazi 85 C. Barijere ili zatitne pregrade za zatitu lica
smeju se uzeti u obzir, s tim da ove barijere ili zatitne pregrade ne moraju biti
podvrgnute bilo kakvom ispitivanju.
Pretpostavljena temperatura okoline iznosi 38 C.
6.4.8.6
Pretpostavljeni uslovi za direktno sunevo zraenje navedeni su u tabeli 6.4.8.6.
Tabela 6.4.8.6 Podaci o direktnom sunevom zraenju

Sluaj
1
2
3
4
5
Oblik ili poloaj povrine

ravne povrine, u toku transporta horizontalne
usmerene na dole
ravne povrine, u toku transporta horizontalne
usmerene na gore
povrine, u toku transporta vertikalne
ostale povrine usmerene na dole (koje nisu
horizontalne)
sve ostale povrine
1979
Sunevo zraenje
tokom 12 sati dnevno
2
(W/m )
0
800
a)
200
a)
200
400a)
a)
Alternativno se sme primeniti sinusoidna funkcija sa odgovarajuim izborom koeficijenta apsorpcije,

pri emu se zanemaruju uticaji mogue refleksije predmeta u okruenju.
6.4.8.7
6.4.8.8
Komad za otpremu sa termikom zatitom radi ispunjavanja zahtevaa za ispitivanje

zagrevanjem iz 6.4.17.3 mora biti projektovan tako da ova zatita ostane delotvorna
kada se komad za otpremu podvrgava ispitivanjima iz 6.4.15 i iz 6.4.17.2 (a) i b) ili,
ukoliko se primenjuju, iz 6.4.17.2 (b) i (c). Bilo koja zatita te vrste na spoljnoj povrini
komada za otpremu ne sme postati nedelotvorna usled cepanja, seenja, klizanja,
habanja ili grubog rukovanja.
Komad za otpremu mora biti projektovan tako da:
(a) kada se podvrgava ispitivanjima u skladu sa 6.4.15, ograniava gubitak
-6
radioaktivnog sadraja na maksimalno 10 A2 na sat, i
(b) kada se podvrgava ispitivanjima u skladu sa 6.4.17.1, 6.4.17.2 (b), 6.4.17.3 i
6.4.17.4 i ispitivanjima
(i)
6.4.8.9
6.4.8.10
6.4.8.11
6.4.8.12
6.4.8.13
iz 6.4.17.2 (c), ako komad za otpremu ima masu od najvie 500 kg, ako
3
ukupna gustina u odnosu na spoljne dimenzije iznosi najvie 1000 kg/m i ako
radioaktivni sadraj koji nije radioaktivna materija u posebnom obliku prelazi
1000 A2, ili
(ii) iz 6.4.17.2. (a) za sve ostale komade za otpremu,
odgovara sledeim zahtevima:
- dejstvo zatite mora ostati takvo da na rastojanju od 1 m od povrine komada za
otpremu nivo zraenja ne prelazi 10 mSv/h, ako komad za otpremu sadri
maksimalni, za komad za otpremu projektovani radioaktivni sadraj, i
- akumulirani gubitak radioaktivnog sadraja u periodu od jedne nedelje ne sme
da prelazi 10 A2 za kripton-85 i A2 za sve ostale radionuklide.
Ako su zastupljene smee raznih radionuklida, primenjuju se odredbe iz 2.2.7.7.2.4 do
2.2.7.7.2.6, s tim izuzetkom da se za kripton-85 sme primeniti efektivna vrednost A2(i) od
10 A2. Za gore navedeni sluaj (a) se prilikom procene uzimaju u obzir spoljanje
granine vrednosti kontaminacije iz 4.1.9.1.2.
5
Komad za otpremu za radioaktivni sadraj sa aktivnou veom od 10 A2 mora biti
projektovan tako da ne doe do loma zaptivenog omotaa, kada se podvrgava
pojaanom ispitivanju potapanjem u vodu iz 6.4.18.
Pridravanje dozvoljenih graninih vrednosti za oslobaanje aktivnosti ne sme zavisiti ni
od filtera, ni od mehanikog sistema hlaenja.
Zaptiveni omota komada za otpremu ne sme da sadri ureaje za rastereenje od
pritiska kroz koje bi radioaktivne materije pod uslovima ispitivanja iz 6.4.15 i 6.4.17
mogle dospeti u okolinu.
Komad za otpremu mora biti projektovan tako da pri maksimalnom normalnom radnom
pritisku i prilikom sprovoenja ispitivanja iz 6.4.15 i 6.4.17 naprezanja u zaptivenom
omotau ne dostiu vrednosti koje utiu na komad za otpremu na taj nain da on ne
ispunjava odgovarajue zahteve.
Najvii normalni radni pritisak komada za otpremu ne sme da prelazi nadpritisak od 700
kPa.
6.4.8.14
(Rezervisano)
6.4.8.15
Komad za otpremu se projektuje za temperaturu okoline u opsegu od -40 C do +38 C.
6.4.9
Zahtevi za komade za otpremu tipa B(M)
6.4.9.1
Izuzev komada za otpremu koji se transportuju iskljuivo unutar odreene zemlje ili
iskljuivo izmeu odreenih zemalja i za koje uz odobrenje nadlenih organa ovih
zemalja mogu biti prihvaeni drugi uslovi od navedenih u 6.4.7.5, 6.4.8.5, 6.4.8.6 i
6.4.8.9 do 6.4.8.15, komadi za otpremu tipa B(M) moraju ispunjavati zahteve za komade
za otpremu tipa B(U) iz 6.4.8.1. Bez obzira na to, zahtevi za komade za otpremu tipa
B(U) iz 6.4.8.9 do 6.4.8.15 moraju se u najveoj moguoj meri potovati.
Periodino izjednaavanje pritiska kod komada za otpremu tipa B(M) sme se dozvoliti u
toku transporta, pod uslovom da su nadzorne mere za izjednaavanje pritiska prihvatljive
za dotini nadleni organ.
6.4.9.2
6.4.10
Zahtevi za komade za otpremu tipa C
1980
6.4.10.1
6.4.10.2
6.4.10.3
6.4.10.4
Komadi za otpremu tipa C moraju biti projektovani tako da ispunjavaju zahteve iz 6.4.2 i
iz 6.4.7.2 do 6.4.7.15, izuzev 6.4.7.14 (a), kao i zahteve iz 6.4.8.2 do 6.4.8.6, 6.4.8.10 do
6.4.8.15 i dodatno zahteve iz 6.4.10.2. do 6.4.10.4.
Komad za otpremu, nakon prodiranja u tlo u okolini koja u stanju ravnotee iskazuje
toplotnu provodljivost od 0,33 W .m-1.K-1 i temperaturu od 38 C, mora da ispunjava
kriterijume za procenu koji su propisani za ispitivanja iz 6.4.8.8 (b) i 6.4.8.12. Prilikom
procene se polazi od poetnih uslova da svaka termika zatita komada za otpremu
ostaje delotvorna, da komad za otpremu ima najvii normalni radni pritisak i da
temperatura okoline iznosi 38 C.
Komad za otpremu mora biti projektovan tako da pri maksimalnom normalnom radnom
pritisku:
(a) kada se podvrgava ispitivanjima u skladu sa 6.4.15, ograniava gubitak
-6
radioaktivnog sadraja na maksimalno 10 A2 na sat, i
(b) kada se podvrgava ispitivanjima prema redosledu u skladu sa 6.4.20.1, odgovara
sledeim zahtevi:
(i)
dejstvo zatite mora ostati takvo da na rastojanju od 1 m od povrine komada
za otpremu nivo zraenja ne prelazi 10 mSv/h, ako komad za otpremu sadri
maksimalni, za komad za otpremu projektovani radioaktivni sadraj, i
(ii) akumulirani gubitak radioaktivnog sadraja u periodu od jedne nedelje ne sme
da prelazi 10 A2 za kripton-85 i A2 za sve ostale radionuklide.
Ako su zastupljene smee raznih radionuklida, primenjuju se odredbe iz 2.2.7.7.2.4 do
2.2.7.7.2.6, s izuzetkom da se za kripton-85 sme primeniti efektivna vrednost A2(i) od 10
A2. Za gore navedeni sluaj (a) se prilikom procene uzimaju u obzir spoljanje granine
vrednosti kontaminacije iz 4.1.9.1.2.
Komad za otpremu mora biti projektovan tako da ne doe do loma zaptivenog omotaa,
kada se podvrgava pojaanom ispitivanju potapanjem u vodu iz 6.4.18.
6.4.11
Zahtevi za komade za otpremu koji sadre fisione materije
6.4.11.1
Fisione materije se transportuju tako

(a) da je u normalnim uslovima transporta i u sluaju vanrednog dogaaja obezbeena
potkritinost; naroito se uzimaju u obzir sledei mogui dogaaji:
(i) prodiranje vode u komade za otpremu ili curenje iz istih;
(ii) gubitak delotvornosti ugraenih apsorbera ili moderatora neutrona;
(iii) promena rasporeda sadraja, bilo u unutranjosti komada za otpremu, bilo kao
rezultat gubitka iz komada za otpremu;
(iv) smanjenje rastojanja unutar ili izmeu komada za otpremu;
(v) potapanje komada za otpremu u vodu ili prekrivanje komada za otpremu
snegom i
(vi) promene temperature i
(b) da su ispunjeni sledei zahtevi:
(i)
(ii)
6.4.11.2
zahtevi iz 6.4.7.2 za komade za otpremu koji sadre fisione materije;

propisi sadrani na drugim mestima ADR na osnovu radioaktivnih svojstava
materija i
(iii) zahtevi iz 6.4.11.3 do 6.4.11.12, ukoliko nisu izuzeti u 6.4.11.2.
Fisione materije koje ispunjavaju jedan od odredbi (a) do (d) ovog pododeljka izuzete su
kako od zahteva za transport u komadima za otpremu u skladu sa 6.4.11.3 do 6.4.11.12,
tako i od ostalih zahteva ADR koji se primenjuju za fisione materije. Po poiljci je
dozvoljena samo jedna vrsta izuzetka.
(a) Ogranienje mase po poiljci, tako da je
uranijum 235 masa (g) + masa drugih fisionih materija (g) < 1
X
Y
pri emu X i Y predstavljaju ogranienja mase definisana u tabeli 6.4.11.2, pod
uslovom da najmanja spoljna dimenzija svakog komada za otpremu iznosi najmanje
10 cm, i da
(i) svaki komad za otpremu ne sadri vie od 15 g fisionih materija; kod
neupakovanih materija ovo ogranienje mase vai za poiljke koje se
transportuju u ili na vozilima, ili da
(ii) je fisiona materija homogeni rastvor sa sadrajem vodonika ili homogena
1981
smea sa sadrajem vodonika, i da je odnos fisionih nuklida prema vodoniku s

obzirom na masu manji od 5%, ili da
(iii) u bilo kojoj zapremini od 10 litara materije nema vie od 5 g fisionih materija.
Sa izuzetkom deuterijuma u prirodnim koncentracijama u vodoniku, ni berilijum ni
deuterijum ne smeju biti sadrani u koliinama koje prelaze 1% od ogranienja
mase po poiljci koje se primenjuje u skladu sa tabelom 6.4.11.2.
(b) Uranijum obogaen uranijumom-235 od maksimalno 1% u odnosu na masu i sa
ukupnim sadrajem plutonijuma i uranijuma-235 koji ne prelazi 1% mase uranijuma235, pod uslovom da je fisiona materija u sutini homogeno rasporeena u materiji.
Osim toga, uranijum-235 ne sme formirati raspored reetkastog oblika, ako je
prisutan u obliku metala, oksida ili karbida.
(c) Teni rastvori uranilnitrata obogaeni uranijumom-235 od maksimalno 2% u odnosu
na masu, sa ukupnim sadrajem plutonijuma i uranijuma-233 koji ne prelazi 0,002%
mase uranijuma i sa odnosom atomskog broja azota prema uranijumu (N/U) od
najmanje 2.
(d) Komadi za otpremu od kojih svaki sadri ukupnu masu plutonijuma od maksimalno
1 kg koja sme da se sastoji od maksimalno 20 masenih % plutonijuma-239,
plutonijuma-241 ili kombinacije ovih radionuklida.
Tabela 6.4.11.2 Ogranienja mase po poiljci za izuzimanje od zahteva za komade za otpremu

koji sadre fisione materije
Fisiona materija
Uranijum-235 (X)
Druge fisione materije (Y)
6.4.11.3
6.4.11.4
6.4.11.5
6.4.11.6
6.4.11.7
Masa (g) fisionih materija

pomeanih sa materijama koje
imaju srednju gustinu vodonika
koja iznosi najvie koliko gustina
vode
Masa (g) fisionih materija

pomeanih sa materijama koje
imaju srednju gustinu vodonika
koja je vea od gustine vode
400
250
290
180
Ako nije poznat hemijski ili fiziki oblik, sastav izotopa, masa ili koncentracija, odnos
moderacije ili gustina ili geometrijski raspored, procene iz 6.4.11.7 do 6.4.11.12 moraju
biti izvrene pod pretpostavkom da svaki pojedinani nepoznati parametar poseduje
vrednost koja, u skladu sa poznatim uslovima i parametrima za ovakve procene, dovodi
do maksimalnog umnoavanja neutrona.
Za ozraeno nuklearno gorivo procene iz 6.4.11.7 do 6.4.11.12 moraju biti zasnovane na
sastavu izotopa koji dokazano
(a) dovodi do maksimalnog umnoavanja neutrona za vreme trajanja ozraivanja, ili
(b) dovodi do konzervativne procene umnoavanja neutrona za procene komada za
otpremu. Posle ozraivanja, ali pre transporta, moraju se sprovesti merenja, kako bi
se potvrdila konzervativnost sastava izotopa.
Komad za otpremu, poto je podvrgnut ispitivanjima iz 6.4.15, mora da sprei prodiranje
kocke sa duinom strane od 10 cm.
Komad za otpremu mora biti projektovan za temperaturu okoline u opsegu od -40 C do
+38 C, ukoliko nadleni organ u svom uverenju o odobrenju za tip konstrukcije komada
za otpremu nije odredio drugaije.
Za pojedinani komad za otpremu mora se pretpostaviti da voda moe da prodire u sve
upljine komada za otpremu, ukljuujui one u zaptivenom omotau ili da iz njih istie.
Ako tip konstrukcije, meutim, ima posebne ureaje koji spreavaju prodiranje vode u
odreene upljine ili isticanje iz istih, ak i u sluaju otkazivanja funkcije, onda se u
odnosu na ove upljine moe zakljuiti da je obezbeena zaptivenost. Specijalni ureaji
moraju obuhvatati sledee:
(a) viestruke, izuzetno efikasne prepreke za vodu od kojih svaka ostaje nepropusna za
vodu, ako je komad za otpremu podvrgnut ispitivanjima iz 6.4.11.12 (b), strogu
kontrolu kvaliteta prilikom izrade, odravanja i popravke ambalae i ispitivanja kao
dokaz o tome da je svaki komad za otpremu zatvoren pre svakog transporta, ili
(b) samo za komade za otpremu sa uranijumheksafluoridom maksimalno obogaenim
sa 5 masenih % uranijuma-235:
(i) komadi za otpremu kod kojih posle ispitivanja iz 6.4.11.12 (b) ne postoji fiziki
1982
6.4.11.8
6.4.11.9
6.4.11.10
6.4.11.11
6.4.11.12
kontakt izmeu ventila i nekog drugog elementa konstrukcije ambalae osim

njegove prvobitne take spajanja i kod kojih ventili uz to ostaju zaptiveni posle
ispitivanja iz 6.4.17.3
(ii) stroga kontrola kvaliteta prilikom izrade, odravanja i popravke ambalae,
povezano sa ispitivanjima kao dokazom o tome da je svaki komad za otpremu
zatvoren pre svakog transporta.
Za sistem izolacije pretpostavlja se neposredna refleksija kroz najmanje 20 cm vode ili
vea refleksija koja se dodatno moe postii materijalom koji obuhvata ambalau. Ako je,
meutim, mogu dokaz o tome da sistem izolacije posle ispitivanja iz 6.4.11.12 (b) ostaje
unutar ambalae, u 6.4.11.9. (c) sme se pretpostaviti neposredna refleksija komada za
otpremu kroz najmanje 20 cm vode.
Komad za otpremu, pod uslovima iz 6.4.11.7 i 6.4.11.8 i pod uslovima komada za
otpremu koji dovode do maksimalnog umnoavanja neutrona, mora biti potkritian u
skladu sa sledeim takama:
(a) uslovima rutinskog transporta (bez vanrednih dogaaja);
(b) ispitivanjima iz 6.4.11.11 (b);
(c) ispitivanjima iz 6.4.11.12 (b).
(ostaje otvoreno)
U normalnim uslovima transporta odreuje se broj N, tako da petostruki N za
raspored i uslove komada za otpremu koji dovode do maksimalnog umnoavanja
neutrona bude potkritian, uzimajui u obzir sledee:
(a) izmeu komada za otpremu ne sme nita da se nalazi, a raspored komada za
otpremu reflektuje se sa svih strana kroz najmanje 20 cm vode, i
(b) stanje komada za otpremu odgovara procenjenom ili dokazanom stanju, poto su
podvrgnuti ispitivanjima iz 6.4.15.
U uslovima transporta u sluaju vanrednog dogaaja odreuje se broj N, tako da
dvostruki N za raspored i uslove komada za otpremu koji dovode do maksimalnog
umnoavanja neutrona bude potkritian, uzimajui u obzir sledee:
(a) moderator sa sadrajem vodonika izmeu komada za otpremu i raspored komada
za otpremu reflektuje se sa svih strana kroz najmanje 20 cm vode i
(b) ispitivanja iz 6.4.15, a zatim restriktivnije od sledeih ispitivanja:
(i) ispitivanja iz 6.4.17.2 (b) i iz 6.4.17.2 (c) za komade za otpremu sa masom
od maksimalno 500 kg i ukupnom gustinom u odnosu na spoljne dimenzije od
3
maksimalno 1000 kg/m ili iz 6.4.17.2 (a) za sve ostale komade za otpremu,
a zatim ispitivanje iz 6.4.17.3 dopunjeno ispitivanjima iz 6.4.19.1 do
6.4.19.3, ili
(ii) ispitivanje iz 6.4.17.4 i
(c) ako posle ispitivanja iz 6.4.11.12 (b) bilo koji deo fisione materije nestane iz
zaptivenog omotaa, mora se pretpostaviti da fisione materije nestaju iz svakog
komada za otpremu u rasporedu, te ukupne fisione materije moraju biti rasporeene
shodno konfiguraciji i uslovima moderacije koji kod neposredne refleksije kroz
najmanje 20 cm vode dovode do maksimalnog umnoavanja neutrona.
6.4.12
Metode ispitivanja i postupci dokazivanja
6.4.12.1
Dokaz o pridravanju kriterijuma za projektovanje predvienih u 2.2.7.3.3, 2.2.7.3.4,

2.2.7.4.1 i 2.2.7.4.2 kao i 6.4.2 do 6.4.11 mora biti obezbeen putem jednog od ili vie
navedenih postupaka, kako sledi:
a) sprovoenje ispitivanja sa uzorcima koji reprezentuju materije LSA-III ili
radioaktivne materije u posebnom obliku ili sa prototipovima ili serijskim uzorcima
ambalae, pri emu sadraj uzorka ili ambalae za ispitivanje mora u najveoj
moguoj meri da simulira oekivani raspon radioaktivnog sadraja, a uzorak ili
ambalaa za ispitivanje moraju biti pripremljeni kao za predaju na transport.
b) Pozivanje na ranije zadovoljavajue i dovoljno sline dokaze.
c) Sprovoenje ispitivanja sa modelima odgovarajue razmere koji raspolau svim
sutinskim karakteristikama za aspekt koji se ispituje, ukoliko su tehnika iskustva
pokazala da su rezultati takvih ispitivanja podobni za projektovanje. Prilikom
korienja modela odgovarajue razmere treba imati u vidu da je za odreene
parametre ispitivanja, kao npr. prenik probojne ipke ili pritisak pri slaganju,
potrebno prilagoavanje.
1983
d)
6.4.12.2
6.4.12.3
Proraun ili osnovano miljenje, ako su postupci prorauna i parametri optepriznati

kao pouzdani i konzervativni.
Poto je uzorak, prototip ili serijski uzorak podvrgnut ispitivanjima, primenjuju se
odgovarajue metode procene, da bi se obezbedila ispunjenost zahteva za metode
ispitivanja u skladu sa kriterijumima za projektovanje i prihvatljivost propisanim u
2.2.7.3.3, 2.2.7.3.4, 2.2.7.4.1, 2.2.7.4.2 i u 6.4.2 do 6.4.11.
Pre ispitivanja utvruju se i zapisniki konstatuju nedostaci ili oteenja na svim ispitnim
uzorcima, ukljuujui:
(a) odstupanja od tipske konstrukcije;
(b) greke u izradi;
(c) koroziju ili druga oteenja i
(d) deformaciju pojedinih delova.
Zaptiveni omota komada za otpremu mora biti jasno definisan. Spoljni delovi ispitnog
uzorka moraju biti jasno obeleeni, tako da je mogue lako i bez sumnje pozivati se na
svaki deo ispitnog uzorka.
6.4.13
Ispitivanje celovitosti zaptivenog omotaa i zatite od zraenja i procena kritine

bezbednosti
Posle svakog ispitivanja koje se primenjuje u skladu sa 6.4.15 do 6.4.21
(a) utvruju se i zapisniki konstatuju nedostaci i oteenja;
6.4.14
(b) utvruje se da li je celovitost zaptivenog omotaa i zatite ostala ouvana u meri

predvienoj u 6.4.2 do 6.4.11 za komade za otpremu pod uslovima ispitivanja, i
(c) za komade za otpremu sa fisionim materijama utvruje se vanost pretpostavki i
uslova za procenu pojedinanih ili vie komada za otpremu definisanih u skladu sa
6.4.11.1 do 6.4.11.12.
Udarna osnova za ispitivanja na pad
6.4.15
Udarna osnova za ispitivanja na pad iz 2.2.7.4.5 (a), iz 6.4.15.4, iz 6.4.16 (a) i iz 6.4.17.2
i 6.4.20.2 mora imati ravnu, horizontalnu povrinu koja mora imati takva svojstva da
nikakvo poveanje njenog otpora prema pomeranju ili deformaciji prilikom udara ispitnog
uzorka ne dovodi do znaajnijeg oteenja ispitnog uzorka.
Ispitivanja u cilju dokazivanja otpornosti u normalnim uslovima transporta
6.4.15.1
Kod ovih ispitivanja radi se o ispitivanju rasprivanjem vode, ispitivanju na pad,

ispitivanju na pritisak pri slaganju i ispitivanju probijanjem. Ispitni uzorci komada za
otpremu moraju biti podvrgnuti ispitivanju na pad, ispitivanju na pritisak pri slaganju i
ispitivanju probijanjem, pri emu u svakom sluaju prethodno mora biti sprovedeno
ispitivanje rasprivanjem vode. Za sva ova ispitivanja sme se koristiti jedan ispitni
uzorak, ukoliko su ispunjeni zahtevi iz 6.4.15.2.
6.4.15.2
Vremenski interval izmeu zavretka ispitivanja rasprivanjem vode i sledeeg ispitivanja

mora biti odabran tako da je voda u najveoj moguoj meri prodrla, a da se spoljna
strana ispitnog uzorka nije primetno osuila. Ukoliko nita ne govori protiv toga, ovaj
vremenski interval iznosi dva sata, ako voda za rasprivanje istovremeno deluje iz etiri
pravca. Nije, meutim, predviena nikakva meupauza, ako voda za rasprivanje iz sva
etiri pravca deluje sukcesivno.
Ispitivanje rasprivanjem vode: ispitni uzorak se podvrgava ispitivanju sa rasprivanjem
vode koje simulira najmanje jednoasovno izlaganje kii sa koliinom padavina od oko 5
cm na sat.
Ispitivanje na pad: ispitni uzorak mora da padne na udarnu osnovu tako da pretrpi
najvee mogue oteenje u odnosu na sigurnosne karakteristike koje se ispituju.
(a) Visina pada, merena od najnie take ispitnog uzorka do povrine udarne osnove, u
zavisnosti od odnosne mase mora da odgovara najmanje rastojanju iz tabele
6.4.15.4. Udarna osnovna mora da bude u skladu sa 6.4.14.
(b) Kod pravougaonih komada za otpremu od kartona ili drveta sa masom od
maksimalno 50 kg jedan poseban ispitni uzorak mora biti podvrgnut slobodnom
padu na svaki ugao sa visine od 0,3 m.
(c) Kod cilindrinih komada za otpremu od kartona sa masom od maksimalno 100 kg
jedan poseban ispitni uzorak mora biti podvrgnut slobodnom padu na svaku
etvrtinu obe ivice sa visine od 0,3 m.
6.4.15.3
6.4.15.4
Tabela 6.4.15.4 Visina slobodnog pada za komade za otpremu u normalnim uslovima

transporta
1984
Masa komada za otpremu (kg)

Masa komada za otpremu < 5000
5000 masa komada za otpremu < 10000
10000 masa komada za otpremu < 15000
15000 masa komada za otpremu
6.4.15.5
6.4.15.6
6.4.16
Visina slobodnog pada (m)

1,2
0,9
0,6
0,3
Ispitivanje na pritisak pri slaganju: ukoliko oblik ambalae pouzdano ne iskljuuje

slaganje, ispitni uzorak se tokom vremenskog perioda od 24 sata izlae optereenju na
pritisak koje odgovara veoj od sledeih vrednosti:
(a) ekvivalentu petostruke mase samog komada za otpremu i
(b) ekvivalentu od 13 kPa, pomnoeno sa vertikalno projektovanom povrinom komada
za otpremu.
Optereenje mora ravnomerno delovati na dve suprotne strane ispitnog uzorka, od kojih
je jedna ona strana komada za otpremu koja se normalno koristi kao oslona povrina.
Ispitivanje probijanjem: ispitni uzorak se postavlja na krutu, ravnu, horizontalnu podlogu
koja za vreme ispitivanja ne sme primetno da se pomera.
(a) ipka prenika 3,2 cm sa zavretkom u obliku polulopte i masom od 6 kg mora sa
vertikalnom podunom osom da padne na sredinu najslabijeg mesta ispitnog
uzorka, tako da pri dovoljno dubokom prodiranju pogodi zaptiveni omota. ipka se
ne sme primetno deformisati ovim ispitivanjem.
(b) Visina pada, merena od donjeg kraja ipke do predvienog mesta udara na povrini
ispitnog uzorka, mora iznositi 1 m.
Dodatna ispitivanja za komade za otpremu tipa A za tene materije i gasove
Ispitni uzorak ili posebni ispitni uzorci podvrgavaju se svakom od sledeih ispitivanja,
osim ako je jedno od ispitivanja za ispitni uzorak dokazano stroije od drugog; u tom
sluaju ispitni uzorak se podvrgava stroijem ispitivanju.
(a) Ispitivanje na pad: ispitni uzorak mora da padne na udarnu osnovu tako da
zaptiveni omota pretrpi najvee mogue oteenje. Visina pada, merena od
najnieg dela ispitnog uzorka do povrine udarne osnove, mora iznositi 9 m.
Udarna osnova mora da bude u skladu sa 6.4.14.
(b) Ispitivanje probijanjem: ispitni uzorak mora biti podvrgnut ispitivanju opisanom u
6.4.15.6, pri emu se visina pada od 1 m koja je navedena u 6.4.15.6 (b) poveava
na 1,7 m.
6.4.17
Ispitivanja u cilju dokazivanja otpornosti u sluaju vanrednog dogaaja u toku

transporta
6.4.17.1
Ispitni uzorak se izlae kumulativnim dejstvima ispitivanja iz 6.4.17.2 i 6.4.17.3 prema

ovde navedenom redosledu. U nastavku ovih ispitivanja ovaj ispitni uzorak ili poseban
ispitni uzorak mora da bude izloen uticajima ispitivanja potapanjem u vodu iz 6.4.17.4 i,
ukoliko se primenjuje, iz 6.4.18.
Mehaniko ispitivanje: mehaniko ispitivanje se sastoji iz tri razliita ispitivanja na pad.
Svaki ispitni uzorak podvrgava se ispitivanjima na pad koja se primenjuju u skladu sa
6.4.8.8 ili 6.4.11.12. Redosled ispitivanja na pad odreuje se na taj nain da je ispitni
uzorak po zavretku mehanikog ispitivanja pretrpeo takvo oteenje da u narednom
ispitivanju zagrevanjem nastupi najvee mogue oteenje.
(a) Kod ispitivanja na pad I ispitni uzorak mora da padne na udarnu osnovu tako da
pretrpi najvee mogue oteenje, a visina pada, merena od najnieg dela ispitnog
uzorka do povrine udarne osnove, mora da iznosi 9 m. Udarna osnova mora biti u
skladu sa 6.4.14.
(b) Kod ispitivanja na pad II ispitni uzorak mora da padne na trn koji je vrsto i
vertikalno montiran na udarnu povrinu, tako da pretrpi najvee mogue oteenje.
Visina pada, merena od predvienog mesta udara na ispitnom uzorku do gornje
strane trna, mora da iznosi 1 m. Trn se mora sastojati iz masivnog cilindra od
konstrukcionog elika prenika (15,0 0,5) cm i duine 20 cm, ukoliko dui trn ne bi
prouzrokovao vee oteenje; u tom sluaju koristi se trn koji je toliko dug da
prouzrokuje najvee mogue oteenje. eona povrina trna mora biti ravna i
horizontalna, pri emu je njegova ivica sa radijusom od najvie 6 mm. Udarna
osnova na koju je privren trn mora biti u skladu sa 6.4.14.
(c) Kod ispitivanja na pad III ispitni uzorak mora biti podvrgnut dinamikom ispitivanju
na gnjeenje; u tu svrhu ispitni uzorak se tako postavlja na udarnu osnovu da
pretrpi najvee mogue oteenje kada masa od 500 kg padne na ispitni uzorak sa
6.4.17.2
1985
6.4.17.3
6.4.17.4
6.4.18
6.4.19
6.4.19.1
6.4.19.2
6.4.19.3
visine od 9 m. Masa se sastoji iz masivne ploe od konstrukcionog elika sa

povrinom osnove 1 m puta 1 m i mora da padne u horizontalnom poloaju. Visina
pada se meri od donje strane ploe do najvie take ispitnog uzorka. Udarna
osnova na kojoj lei ispitni uzorak mora biti u skladu sa 6.4.14.
Ispitivanje zagrevanjem: ispitni uzorak mora biti u termikoj ravnotei pri temperaturi
okoline od 38 C, uslovima direktnog zraenja sunca iz tabele 6.4.8.6 i maksimalnoj
toplotnoj snazi koju proizvodi radioaktivni sadraj komada za otpremu. Alternativno se
sme odstupiti od ovih parametara pre i u toku ispitivanja, ali se isti uzimaju u obzir
prilikom kasnije procene delovanja na komad za otpremu.
Za ispitivanje zagrevanjem vai:
(a) Ispitni uzorak se u trajanju od 30 minuta izlae termikom okruenju koje poseduje
takvo toplotno strujanje koje odgovara minimalno vatri od smee ugljovodonika i
vazduha koja u dovoljno mirnim uslovima okoline obezbeuje minimalan proseni
koeficijent zraenja vatre od 0,9 i prosenu temperaturu od najmanje 800 C i koje u
potpunosti obuhvata ispitni uzorak; za koeficijent apsorpcije povrine usvaja se 0,8
ili ona vrednost koju komad za otpremu dokazano ima kada se izlae opisanoj vatri.
(b) U nastavku se ispitni uzorak izlae temperaturi okoline od 38 C, uslovima direktnog
zraenja sunca iz tabele 6.4.8.6 i maksimalnoj proraunskoj vrednosti za toplotnu
snagu koju proizvodi radioaktivni sadraj komada za otpremu, sve dok se
temperature na svakom mestu ispitnog uzorka ne smanje i/ili priblie prvobitnom
stanju ravnotee. Alternativno se sme odstupiti od ovih parametara po zavretku
faze zagrevanja, ali se isti uzimaju u obzir prilikom kasnije procene delovanja na
komad za otpremu.
U toku i posle ispitivanja ispitni uzorak se ne sme vetaki hladiti, a materijal ispitnog
uzorka se preputa sagorevanju koje se nastavlja samo od sebe.
Ispitivanje potapanjem u vodu: ispitni uzorak u poloaju koji dovodi do najveeg
mogueg oteenja mora biti potopljen u vodu u trajanju od najmanje osam sati u dubini
od najmanje 15 m. Za obezbeenje ovog uslova usvaja se, u svrhu dokaza, spoljni
nadpritisak od najmanje 150 kPa.
Pojaano ispitivanje potapanjem u vodu za komade za otpremu tipa B(U) i tipa
5
B(M) sa sadrajem veim od 10 A2 i za komade za otpremu tipa C
Pojaano ispitivanje potapanjem u vodu: ispitni uzorak mora biti potopljen u vodu u
trajanju od najmanje jednog sata u dubini od najmanje 200 m. Za obezbeenje ovog
uslova usvaja se, u svrhu dokaza, spoljni nadpritisak od najmanje 2 MPa.
Ispitivanje na prodiranje vode za komade za otpremu sa fisionim materijama
Komadi za otpremu za koje je radi procene u skladu sa 6.4.11.7 do 6.4.11.12
pretpostavljeno prodiranje ili isticanje vode u obimu koji dovodi do maksimalne
reaktivnosti izuzeti su od ispitivanja.
Pre nego to se ispitni uzorak podvrgne dole opisanom ispitivanju na prodiranje vode, on
mora biti podvrgnut ispitivanjima iz 6.4.17.2 (b) i, kao to je predvieno u 6.4.11.12, iz
6.4.17.2 (a) ili (c) i ispitivanju iz 6.4.17.3.
Ispitni uzorak u poloaju u kome se oekuje najvee proputanje mora biti potopljen u
vodu u trajanju od najmanje osam sati u dubini od najmanje 0,9 m.
6.4.20
Ispitivanja za komade za otpremu tipa C
6.4.20.1
Ispitni uzorci se izlau dejstvima svakog od dole opisanih ispitivanja prema navedenom
redosledu:
(a) ispitivanja u skladu sa 6.4.17.2 (a) i (c), 6.4.20.2 i 6.4.20.3 i
6.4.20.2
(b) ispitivanje u skladu sa 6.4.20.4.

Za svaku seriju ispitivanja (a) i (b) mogu se koristiti posebni ispitni uzorci.
Ispitivanje na prodiranje/kidanje: ispitni uzorak mora biti izloen tetnim dejstvima
masivnog tela od konstrukcionog elika. Poloaj tela u odnosu na povrinu ispitnog
uzorka odreuje se tako da po zavretku serije ispitivanja u skladu sa 6.4.20.1 (a)
nastupi najvee mogue oteenje.
(a) Ispitni uzorak koji reprezentuje komad za otpremu mase manje od 250 kg postavlja
se na udarnu osnovu i izlae padu tela mase 250 kg sa visine od 3 m iznad
predvienog mesta udara. Kod ovog ispitivanja telo se sastoji iz cilindrine ipke
prenika 20 cm iji udarni kraj ima oblik kupe sledeih dimenzija: visina 30 cm i
prenik na kraju 2,5 cm, pri emu je njegova ivica sa radijusom od maksimalno 6
mm. Udarna osnova na kojoj se nalazi ispitni uzorak mora biti u skladu sa 6.4.14.
1986
6.4.20.3
6.4.20.4
6.4.21
(b) Kod komada za otpremu ija masa iznosi najmanje 250 kg telo se postavlja sa
dnom na udarnu osnovu, a ispitni uzorak mora da padne na telo. Visina pada,
merena od mesta udara na ispitnom uzorku do gornje strane tela, mora iznositi 3 m.
Kod ovog ispitivanja telo ima iste osobine i dimenzije kao u (a), meutim duina i
masa tela moraju biti takvi da na ispitnom uzorku nastupi najvee mogue
oteenje. Udarna osnova na kojoj se nalazi dno tela mora biti u skladu sa 6.4.14.
Pojaano ispitivanje zagrevanjem: uslovi ovog ispitivanja moraju da odgovaraju uslovima
iz 6.4.17.3, meutim trajanje izlaganja ispitnog uzorka termikom okruenju mora iznositi
60 minuta.
Ispitivanje na udar: ispitni uzorak mora da padne na udarnu osnovu sa brzinom od
najmanje 90 m/s i u poloaju koji dovodi do najveeg mogueg oteenja. Udarna
osnova mora biti u skladu sa 6.4.14, s tim izuzetkom da povrina udara sme imati bilo
koje usmerenje, sve dok se povrina nalazi vertikalno u odnosu na smer udara ispitnog
uzorka.
Ispitivanja za ambalau koja je projektovana za najmanje 0,1 kg
uranijumheksafluorida
6.4.21.1
Svaka proizvedena ambalaa i njena radna i konstrukciona oprema moraju biti ispitane
zajedno ili odvojeno prvi put pre upotrebe, a zatim periodino. Ova ispitivanja moraju biti
sprovedena i potvrena uz saglasnost nadlenog organa.
6.4.21.2
Prvo ispitivanje sastoji se iz ispitivanja konstrukcionih karakteristika, ispitivanja vrstoe,

ispitivanja zaptivenosti, ispitivanja kapaciteta i ispitivanja funkcionisanja radne opreme.
Periodina ispitivanja sastoje se iz vizuelnog ispitivanja, ispitivanja vrstoe, ispitivanja
zaptivenosti i ispitivanja funkcionisanja radne opreme. Rok za periodina ispitivanja
iznosi najvie pet godina. Ambalaa koja nije ispitana u ovom roku od pet godina pre
transporta mora biti pregledana prema programu odobrenom od strane nadlenog
organa. Ona se sme ponovo puniti tek po zavretku celokupnog programa za periodina
ispitivanja.
Ispitivanjem konstrukcionih karakteristika mora biti dokazano pridravanje specifikacija
za tip konstrukcije i proizvodnog programa.
Prvo ispitivanje vrstoe ambalae projektovane za najmanje 0,1 kg
uranijumheksafluorida sprovodi se u vidu ispitivanja hidraulinog pritiska sa unutranjim
pritiskom od 1,38 MPa (13,8 bar); ako je, meutim, ispitni pritisak manji od 2,76 MPa
(27,6 bar), neophodno je multilateralno odobrenje za tip konstrukcije. Za periodino
ispitivanje ambalae sme se, pod uslovom da je izdato multilateralno odobrenje,
primeniti neko drugo ekvivalentno ispitivanje bez razaranja.
Ispitivanje zaptivenosti sprovodi se po postupku koji je u stanju da ukae na proputanja
u zaptivenom omotau sa osetljivou od 0,1 Pa.l/s (10-6 bar.l/s).
Kapacitet ambalae utvruje se sa tanou od 0,25% na referentnoj temperaturi od
15 C. Zapremina se navodi na tablici opisanoj u 6.4.21.8.
Na svakoj ambalai mora trajno i na lako dostupnom mestu biti postavljena tablica od
nerajueg metala. Nain postavljanja tablice ne sme da ugrozi vrstou ambalae. Na
tablici moraju biti utisnuti ili nekim slinim postupkom uneti minimalno sledei podaci:
- broj odobrenja;
- serijski broj proizvoaa;
6.4.21.3
6.4.21.4
6.4.21.5
6.4.21.6
6.4.21.7
6.4.21.8
najvii radni pritisak (nadpritisak);

ispitni pritisak (nadpritisak);
sadraj: uranijumheksafluorid;
zapremina u litrima;
6.4.22
6.4.22.1
maksimalno dozvoljena masa punjenja uranijumheksafluoridom;

sopstvena masa;
datum (mesec, godina) prvog ispitivanja i poslednjeg izvrenog periodinog
ispitivanja;
- ig eksperta koji je izvrio ispitivanje.
Odobrenje za tip konstrukcije komada za otpremu i materije
Za odobrenje za tip konstrukcije komada za otpremu koji sadre najmanje 0,1 kg
uranijumheksafluorida vai sledee:
(a) za svaki tip konstrukcije koja odgovara zahtevima iz 6.4.6.4 potrebno je
multilateralno odobrenje;
(b) za svaki tip konstrukcije koja odgovara zahtevima iz 6.4.6.1 do 6.4.6.3 potrebno je
1987
6.4.22.2
6.4.22.3
6.4.22.4
6.4.22.5
unilateralno odobrenje od strane nadlenog organa zemlje porekla konstrukcije,

osim ako se na nekom drugom mestu ADR zahteva multilateralno odobrenje.
Za svaki uzorak komada za otpremu tipa B(U) i tipa C potrebno je unilateralno
odobrenje, osim
(a) ako je za uzorak komada za otpremu za fisione materije koji podlee i zahtevima iz
6.4.22.4 i 6.4.23.7 kao i 5.1.5.3.1 potrebno multilateralno odobrenje, i
(b) ako je za uzorak komada za otpremu tipa B(U) za slabo disperzivne radioaktivne
materije potrebno multilateralno odobrenje.
Za svaki uzorak komada za otpremu tipa B(M), ukljuujui uzorke komada za otpremu
za fisione materije koji osim to podleu zahtevima iz 6.4.22.4 i 6.4.23.7 podleu i
zahtevima iz 5.1.5.3.1, i ukljuujui uzorke komada za otpremu za slabo disperzivne
radioaktivne materije, potrebno je multilateralno odobrenje.
Za svaki uzorak komada za otpremu za fisione materije koji nije izuzet od zahteva koji se
primenjuju specijalno za komade za otpremu sa fisionim materijama u skladu sa 6.4.11.2
potrebno je multilateralno odobrenje.
6.4.23
Za tip konstrukcije za radioaktivne materije u posebnom obliku potrebno je unilateralno

odobrenje. Za tip konstrukcije za slabo disperzivne radioaktivne materije potrebno je
multilateralno odobrenje (vidi i 6.4.23.8).
Svaki uzorak komada za otpremu za koji je potrebno unilateralno odobrenje i koji je
projektovan u dravi koja je ugovorna strana ADR mora imati odobrenje izdato od strane
nadlenog organa ove drave. Ako drava u kojoj je projektovan komad za otpremu nije
ugovorna strana ADR, transport je dozvoljen ako:
(a) ova drava izda ispravu o tome da komad za otpremu odgovara tehnikim
zahtevima ADR, i ako je ova isprava potvrena od strane nadlenog organa prve
ugovorne strane ADR na koju poiljka nailazi;
(b) uzorak komada za otpremu dobije odobrenje od strane nadlenog organa prve
ugovorne strane ADR na koju poiljka nailazi, ako nije podneta isprava i postojee
odobrenje za uzorak komada za otpremu neke ugovorne strane ADR.
U vezi sa tipovima konstrukcije za koje je izdato odobrenje na osnovu prelaznih propisa
vidi 1.6.6.
Zahtev i odobrenje za transport radioaktivnih materija
6.4.23.1
(Rezervisano)
6.4.23.2
Zahtev za odobrenje za transport mora da sadri:

(a) period transporta za koji se podnosi zahtev za odobrenje;
(b) stvarni radioaktivni sadraj, predviene vrste transporta, tip vozila i pretpostavljeni ili
predvieni transportni put i
6.4.22.6
6.4.22.7
6.4.23.3
6.4.23.4
(c) detaljne podatke o tome kako e se sprovoditi mere opreza i administrativne ili
operativne kontrole navedene u odobrenjima za uzorke komada za otpremu izdate u
skladu sa 5.1.5.3.1.
Zahtev za odobrenje za transport na osnovu posebnog sporazuma mora da sadri sve
potrebne podatke koji e uveriti nadleni organ u to da ukupna bezbednost transporta
odgovara minimalno bezbednosti koja bi postojala ako bi bili ispunjeni svi primenjivi
zahtevi ADR.
Osim toga, zahtev mora da sadri:
(a) podatke o tome u kojoj meri i iz kojih razloga transport ne moe biti u potpunosti
usaglaen sa primenjivim zahtevima ADR, i
(b) podatke o svakoj posebnoj meri opreza ili posebnim administrativnim ili operativnim
kontrolama koje treba sprovesti u toku transporta, kako bi se kompenzovalo
neispunjavanje primenjivih zahteva ADR.
Zahtev za odobrenje za uzorak komada za otpremu tipa B(U) ili tipa C mora da sadri:
(a) taan opis predvienog radioaktivnog sadraja, uz navoenje njegovog fizikog ili
hemijskog stanja i vrste emitovanog zraenja;
(b) taan opis tipa konstrukcije, ukljuujui kompletne crtee konstrukcije, liste podataka
o materijalima i postupke izrade;
(c) izvetaj o sprovedenim ispitivanjima i njihovim rezultatima ili dokaz zasnovan na
raunskim metodama ili druge dokaze o tome da tip konstrukcije odgovara
zahtevima koji se primenjuju;
(d) predviena uputstva za korienje i odravanje ambalae;
(e) ako je komad za otpremu projektovan za najvii normalni radni pritisak vei od 100
1988
6.4.23.5
6.4.23.6
6.4.23.7
6.4.23.8
6.4.23.9
11
kPa nadpritiska, podatke o materijalima korienim za izradu zaptivenog omotaa,

uzimanju uzoraka i ispitivanjima koja treba sprovesti;
(f) ako je predvieni radioaktivni sadraj ozraeno gorivo, podatke i obrazloenje za
sve pretpostavke iz analize bezbednosti koje se odnose na osobine goriva, kao i
opis svih predmera u cilju pripreme transporta kao to se zahteva u 6.4.11.4. (b);
(g) sve posebne odredbe za smetaj koji su neophodni za obezbeenje sigurnog
odvoenja toplote iz komada za otpremu, uzimajui u obzir razliite vrste transporta
koji e se primeniti, kao i tipova vozila i kontejnera;
(h) ilustraciju koja se moe umnoavati maksimalne veliine 21 cm h 30 cm koja
pokazuje sastav komada za otpremu i
(i) opis primenjivog programa obezbeenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3.
Zahtev za odobrenje za uzorak komada za otpremu tipa B(M) pored podataka
predvienih u 6.4.23.4 za komade za otpremu tipa B(U) mora da sadri i:
(a) spisak zahteva utvrenih u 6.4.7.5, 6.4.8.5, 6.4.8.6 i 6.4.8.9 do 6.4.8.15 kojima
komad za otpremu ne odgovara;
(b) sve predviene dodatne operativne kontrole u toku transporta koje nisu odreene u
ovom prilogu, a koje su neophodne da bi se obezbedila sigurnost komada za
otpremu ili kompenzovali nedostaci navedeni pod (a);
(c) podatak o ogranienjima u pogledu vrste transporta i o posebnim postupcima
utovara, transporta, istovara ili rukovanja i
(d) opseg uslova okoline (temperatura, sunevo zraenje) koji se mogu oekivati u toku
transporta i koji su uzeti u obzir za ovaj tip konstrukcije.
Zahtev za odobrenje za tip konstrukcije komada za otpremu koji sadre najmanje 0,1 kg
uranijumheksafluorida mora da sadri sve podatke koji e uveriti nadleni organ u to da
tip konstrukcije odgovara zahtevima iz 6.4.6.1, kao i opis primenjivog programa
obezbeenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3.
Zahtev za odobrenje za komade za otpremu za fisione materije mora da sadri sve
podatke koji e uveriti nadleni organ u to da tip konstrukcije odgovara zahtevima iz
6.4.11.1, kao i opis primenjivog programa obezbeenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3.
Zahtev za odobrenje za tip konstrukcije radioaktivnih materija u posebnom obliku i tip
konstrukcije slabo disperzivnih radioaktivnih materija mora da sadri:
(a) taan opis radioaktivnih materija ili sadraja, ako se radi o kapsuli; posebno se
navode podaci o fizikom i hemijskom stanju;
(b) taan podatak o tipu konstrukcije svake kapsule koje e biti upotrebljena;
(c) izvetaj o sprovedenim ispitivanjima i njihovim rezultatima ili dokaz zasnovan na
raunskim metodama koji pokazuje da radioaktivne materije ispunjavaju zahteve ili
druge dokaze o tome da radioaktivne materije u posebnom obliku ili slabo
disperzivne radioaktivne materije odgovaraju primenjivim zahtevima ADR ;
(d) opis primenjivog programa obezbeenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3 i
(e) sve predviene mere za pripremu transporta u vezi sa poiljkom radioaktivnih
materija u posebnom obliku ili slabo disperzivnih radioaktivnih materija.
Svakom uverenju o odobrenju izdatom od strane nadlenog organa dodeljuje se
obeleje. Obeleje mora imati sledei opti oblik:
VRI / broj / ifra tipa
(a) Ukoliko u 6.4.23.10 (b) nije drugaije predvieno, VRI odgovara oznaci za motorna
vozila u meunarodnom saobraaju11 one drave koja izdaje potvrdu;
(b) Broj dodeljuje nadleni organ, on se izdaje samo jednom i sme da se odnosi samo
na odreeni tip konstrukcije ili odreeni transport. Obeleje odobrenja za transport
mora jednoznano da se odnosi na obeleje odobrenja za tip konstrukcije.
(c) Sledee ifre tipova koriste se navedenim redosledom za obeleavanje izdate
potvrde o doputenju /odobrenju:
AF uzorak komada za otpremu tipa A za fisione materije
B(U) uzorak komada za otpremu tipa B(U) [B(U)F, ako je za fisione materije]
B(M) uzorak komada za otpremu tipa B(M) [B(M)F, ako je za fisione materije]
C
uzorak komada za otpremu tipa C (CF, ako je za fisione materije)
IF uzorak industrijskog komada za otpremu za fisione materije
Vidi Beku konvenciju o drumskom saobraaju (1968.)
1989
S
radioaktivne materije u posebnom obliku
LD slabo disperzivne radioaktivne materije
T
transport
6.4.23.10
X
poseban sporazum
U sluaju uzoraka komada za otpremu za nefisioni ili fisioni izuzeti
uranijumheksafluorid na koje se ne odnosi nijedna od gore navedenih ifara, koriste
se sledee ifre tipova:
H(U)
unilateralno odobrenje
H(M)
multilateralno odobrenje
(d) Za uverenje o odbrenju za uzorke komada za otpremu i radioaktivne materije u
posebnom obliku koje nisu izdate u skladu sa odredbama iz 1.6.6.2 i 1.6.6.3 i za
potvrdu o doputenju za slabo disperzivne radioaktivne materije uz ifru tipa dodaje
se simbol -96.
Ove ifre tipova koriste se kako sledi:
(a) Svako odobrenje i svaki komad za otpremu mora imati odgovarajue obeleje koje
sadri simbole propisane u 6.4.23.9 (a), (b), (c) i (d), s tim izuzetkom da kod
komada za otpremu posle druge kose crte sme da se pojavi samo primenjiva ifra
tipa konstrukcije, eventualno ukljuujui simbol -96, odnosno da T ili X ne mogu
da se pojave u obeleju na komadu za otpremu. Ako su odobrenje za tip
konstrukcije i odobrenje za transport objedinjeni, nije potrebno ponoviti ifre tipova
koje se primenjuju.
Na primer:
A/132/B(M)F-96: uzorak komada za otpremu tipa B(M) odobren za fisione materije
za koji je potrebna multilateralno odobrenje i kome je nadleni organ Austrije
dodelio broj komada za otpremu 132 (koji se navodi kako na komadu za otpremu
tako i u uverenju o odbrenju za uzorak komada za otpremu);
A/132/B(M)F-96T: odobrenje za transport koje je izdato za komad za otpremu sa
gore naznaenim obelejem (unosi se samo u uverenje);
A/137/H: odobrenje za poseban sporazum koje je izdato od strane nadlenog
organa Austrije i kome je dodeljen broj 137 (unosi se samo u uverenje);
A/139/IF-96: uzorak industrijskog komada za otpremu za fisione materije koji je
odobren od strane nadlenog organa Austrije i kome je dodeljen broj uzorka
komada za otpremu 139 (navodi se kako na komadu za otpremu tako i u uverenju o
odbrenju za uzorak komada za otpremu);
A/145/H(U)-96: uzorak komada za otpremu za fisioni izuzeti uranijumheksafluorid
koji je odobren od strane nadlenog organa Austrije i kome je dodeljen broj uzorka
komada za otpremu 145 (navodi se kako na komadu za otpremu tako i u uverenju o
odbrenju za uzorak komada za otpremu);
(b) Ako se multilateralno odobrenje izdaje putem priznavanja u skladu sa 6.4.23.16,
koristi se samo obeleje koje je dodeljeno od strane zemlje porekla tipa konstrukcije
ili transporta. Ako se multilateralno odobrenje izdaje putem izdavanja potvrda od
strane narednih drava, u svakoj potvrdi mora biti navedeno odgovarajue obeleje,
a komad za otpremu iji je tip konstrukcije odobren na ovaj nain mora imati sva
odgovarajua obeleja.
Na primer:
A/132/B(M)F-96
CH/28/B(M)F-96
bilo bi obeleje komada za otpremu koji je prvobitno odobren u Austriji, a zatim u
vajcarskoj putem posebnog odobrenja. Dodatna obeleja bila bi na isti nain
rasporeena na komadu za otpremu.
(c) Nova verzija uverenja mora biti navedena u zagradi iza obeleja u uverenju. Na
primer, A/132/B(M)F-96(Rev.2) oznaavalo bi drugu novu verziju austrijskog
uverenja o odbrenju za uzorak komada za otpremu ili A/132/B(M)F-96(Rev.0)
prvobitno izdato austrijsko uverenje o odbrenju za uzorak komada za otpremu. Kod
prvog izdavanja uverenja navod u zagradi je fakultativan; umesto Rev.0 smeju se
koristiti i drugi izrazi kao prvo izdavanje. Brojevi nove verzije uverenja smeju biti
dodeljeni samo od strane drave koja je izvrila prvo izdavanje uverenja o
odobrenju.
(d) Dodatni simboli (koji mogu biti potrebni na osnovu nacionalnih propisa) smeju da se
dodaju na kraju obeleja u zagradi, npr. A/132/B(M)F-96(SP503).
(e) Nije potrebno da se obeleje na ambalai menja prilikom svake nove verzije
1990
6.4.23.11
6.4.23.12
potvrde za tip konstrukcije. Takva izmena obeleja neophodna je samo u onim

sluajevima kada je nova verzija potvrde za uzorak komada za otpremu povezana
sa promenom slovnog kda za uzorak komada za otpremu posle druge kose crte.
Svako uverenje o odbrenju izdato od strane nadlenog organa za radioaktivne materije u
posebnom obliku ili slabo disperzivne radioaktivne materije mora da sadri sledee
podatke:
(a) vrstu isprave;
(b) obeleje nadlenog organa;
(c) datum izdavanja i isticanja vanosti;
(d) pregled primenjivih nacionalnih i meunarodnih propisa, ukljuujui izdanje IAEA
Regulations for the Safe Transport of Radioactive Material, kojima su odobrene
radioaktivne materije u posebnom obliku ili slabo disperzivne radioaktivne materije;
(e) naziv proizvoaa za radioaktivne materije u posebnom obliku ili slabo disperzivne
radioaktivne materije;
(f) opis radioaktivnih materija u posebnom obliku ili slabo disperzivnih radioaktivnih
materija;
(g) podatke o tipu konstrukcije za radioaktivne materije u posebnom obliku ili slabo
disperzivne radioaktivne materije koji smeju da obuhvate upuivanje na crtee;
(h) opis radioaktivnog sadraja, ukljuujui podatke o odgovarajuim aktivnostima i
eventualno o fizikom i hemijskom obliku
(i) opis primenjivog programa obezbeenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3;
(j) napomenu o informacijama koje treba da dostavi podnosilac zahteva o posebnim
merama koje se preduzimaju pre transporta;
(k) podatak o identitetu podnosioca zahteva, ukoliko to nadleni organ smatra
potrebnim;
(l) potpis i identitet slubenika koji izdaje potvrdu.
Svako uverenje o odbrenju izdato od strane nadlenog organa za poseban sporazum
mora da sadri sledee podatke:
(a) vrstu uverenja;
(d) vrstu (vrste) transporta;
(e) sva ogranienja u pogledu vrste transporta, vrste vozila ili kontejnera i sve
neophodne podatke o transportnom putu;
(f) pregled primenjivih nacionalnih i meunarodnih propisa, ukljuujui izdanje IAEA
Regulations for the Safe Transport of Radioactive Material, prema kojima je
posebni sporazum odobren;
(g) sledeu izjavu:
Ova potvrda ne oslobaa poiljaoca od obaveze da se pridrava
eventualnih zahteva vlade drave u koju ili kroz koju se komad za otpremu
transportuje.;
(h) upuivanje na uverenja za alternativni radioaktivni sadraj, na neko drugo priznanje
nadlenog organa ili na dodatne tehnike informacije ili podatke, ukoliko ih nadleni
organ smatra potrebnim;
(i)
(j)
(k)
opis ambalae putem upuivanja na crtee ili podatke o tipu konstrukcije. Ukoliko
nadleni organ to smatra neophodnim, mora biti priloena i skica maksimalne
veliine 21 cm h 30 cm koja se moe umnoavati, koja pokazuje sastav komada za
otpremu, povezano sa kratkim opisom ambalae, ukljuujui materijale izrade,
ukupnu masu, glavne spoljne dimenzije i izgled;
opis odobrenog radioaktivnog sadraja, ukljuujui sva ogranienja koja se odnose
na radioaktivni sadraj, a koja moda ne proizilaze jasno iz vrste ambalae. To
obuhvata fizike i hemijske oblike, odgovarajue aktivnosti (ukljuujui, u datom
sluaju, aktivnosti raznih izotopa), masu u gramima (za fisione materije) i, u datom
sluaju, konstataciju o tome da li se radi o radioaktivnim materijama u posebnom
obliku ili o slabo disperzivnim radioaktivnim materijama;
za komade za otpremu sa fisionim materijama dodatno:
(i)
(ii)
taan opis odobrenog radioaktivnog sadraja;

vrednost pokazatelja kritine bezbednosti;
1991
(iii)
(l)
(m)
(n)
(o)
(p)
(q)
(r)
(s)
6.4.23.13
upuivanje na dokumentaciju kojom se dokazuje kritina bezbednost

sadraja;
(iv) sve posebne karakteristike na osnovu kojih je prilikom procene kritinosti
pretpostavljeno odsustvo vode u odreenim upljinama;
(v) svako doputenje [na osnovu 6.4.11.4 (b)] za promenu pretpostavljenog
umnoavanja neutrona prilikom procene kritinosti, kao rezultat stvarnog
ozraivanja u praksi i
(vi) opseg temperature okoline za koji je posebni sporazum odobren;
tano nabrajanje svih dodatnih operativnih kontrola koje su potrebne kod pripreme,
utovara, transporta, istovara i rukovanja poiljkom, ukljuujui posebne odredbe o
smetaju radi sigurnog odvoenja toplote;
razloge za transport na osnovu posebnog sporazuma, ukoliko to nadleni organ
smatra potrebnim;
opis mera kompenzacije koje moraju biti preduzete zato to se transport vri na
osnovu posebnog sporazuma;
upuivanje na podatke podnosioca zahteva u vezi sa upotrebom ambalae ili
posebnim merama koje se preduzimaju pre transporta;
izjavu o uslovima okoline koji su pretpostavljeni za svrhu tipske konstrukcije, ukoliko
isti ne odgovaraju 6.4.8.5, 6.4.8.6 i 6.4.8.15, ako su primenjivi;
sve mere u sluaju opasnosti, ukoliko ih nadleni organ smatra potrebnim;
opis primenjivog programa obezbeenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3;
podatak o identitetu podnosioca zahteva i transportera, ukoliko to nadleni organ
smatra potrebnim;
(t) potpis i identitet slubenika koji izdaje ispravu.

Svako uverenje o odbrenju za transport izdato od strane nadlenog organa mora da
sadri sledee podatke:
(a) vrstu uverenja;
(d) pregled primenjivih nacionalnih i meunarodnih propisa, ukljuujui izdanje IAEA
Regulations for the Safe Transport of Radioactive Material, prema kojima je
transport odobren;
(e) sva ogranienja u pogledu vrste transporta, vrste vozila ili kontejnera i sve
neophodne podatke o transportnom putu;
(f) sledeu izjavu:
Ova potvrda ne oslobaa poiljaoca od obaveze da se pridrava
eventualnih zahteva vlade drave u koju ili kroz koju se komad za otpremu
transportuje.;
(g) tano nabrajanje svih dodatnih operativnih kontrola koje su potrebne kod pripreme,
smetaju radi sigurnog odvoenja toplote ili odravanja kritine bezbednosti;
(h) napomenu o informacijama koje treba da dostavi podnosilac zahteva o posebnim
merama koje se preduzimaju pre transporta;
(i) upuivanje na primenjivo uverenje o odbrenju za tip konstrukcije;
(j)
6.4.23.14
opis stvarnog radioaktivnog sadraja, ukljuujui sva ogranienja koja se odnose na

radioaktivni sadraj, a koja moda ne proizilaze jasno iz vrste ambalae. To
obuhvata fizike i hemijske oblike, odgovarajue ukupne aktivnosti (u datom
sluaju, ukljuujui aktivnosti raznih izotopa), masu u gramima (za fisione materije)
i, u datom sluaju, konstataciju o tome da li se radi o radioaktivnim materijama u
posebnom obliku ili o slabo disperzivnim radioaktivnim materijama;
(k) sve mere u sluaju opasnosti, ukoliko ih nadleni organ smatra potrebnim;
(l) opis primenjivog programa obezbeenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3;
(m) podatak o identitetu podnosioca zahteva, ukoliko to nadleni organ smatra
potrebnim;
(n) potpis i identitet slubenika koji izdaje ispravu.
Svako uverenje o odbrenju izdato od strane nadlenog organa za uzorak komada za
otpremu mora da sadri sledee podatke:
1992
(a) vrstu uverenja;

(d) sva ogranienja u pogledu vrste transporta, u datom sluaju;
(e) pregled primenjivih nacionalnih i meunarodnih propisa, ukljuujui izdanje IAEA
Regulations for the Safe Transport of Radioactive Material, prema kojima je tip
konstrukcije odobren;
(f) sledeu izjavu:
Ova potvrda ne oslobaa poiljaoca od obaveze da se pridrava eventualnih
zahteva vlade drave u koju ili kroz koju se komad za otpremu transportuje.;
(g) upuivanje na potvrde za alternativni radioaktivni sadraj, na neko drugo priznanje
nadlenog organa ili na dodatne tehnike informacije ili podatke, ukoliko ih nadleni
organ smatra potrebnim;
(h) izjavu o odobrenju za transport, ukoliko je u skladu sa 5.1.5.2.2 potrebno odobrenje
za transport i ukoliko se takva izjava ini primerenom;
(i) oznaku proizvoaa ambalae;
(j) opis ambalae upuivanjem na crtee ili podatke o tipu konstrukcije. Ukoliko
nadleni organ to smatra neophodnim, mora biti priloena i skica maksimalne
veliine 21 cm h 30 cm koja se moe umnoavati, koja pokazuje sastav komada za
otpremu, povezano sa kratkim opisom ambalae, ukljuujui materijale izrade,
ukupnu masu, glavne spoljne dimenzije i izgled;
(k) podatke o tipu konstrukcije upuivanjem na crtee;
(l) opis odobrenog radioaktivnog sadraja, ukljuujui sva ogranienja koja se odnose
na radioaktivni sadraj, a koja moda ne proizilaze jasno iz vrste ambalae. To
obuhvata fizike i hemijske oblike, odgovarajue aktivnosti (u datom sluaju,
ukljuujui aktivnosti raznih izotopa), masu u gramima (za fisione materije) i, u
datom sluaju, konstataciju o tome da li se radi o radioaktivnim materijama u
posebnom obliku ili o slabo disperzivnim radioaktivnim materijama;
(m) opis zaptivenog omotaa;
(n) za komade za otpremu sa fisionim materijama dodatno:
(i)
taan opis odobrenog radioaktivnog sadraja;
(ii)
(iii)
(iv)
(o)
(p)
(q)
(r)
(s)
(t)
(u)
(v)
opis sistema izolacije;

vrednost pokazatelja kritine bezbednosti;
upuivanje na dokumentaciju kojom se dokazuje kritina bezbednost
sadraja;
(v) sve posebne karakteristike na osnovu kojih je prilikom procene kritinosti
pretpostavljeno odsustvo vode u odreenim upljinama;
(vi) svako doputenje [na osnovu 6.4.11.4 b)] za promenu pretpostavljenog
umnoavanja neutrona prilikom procene kritinosti, kao rezultat stvarnog
ozraivanja u praksi i
(vii) opseg temperature okoline za koji je posebni sporazum odobren;
za komade za otpremu tipa B(M) pregled zahteva iz 6.4.7.5, 6.4.8.5, 6.4.8.6 i
6.4.8.9 do 6.4.8.15 kojima komad za otpremu ne odgovara i sve dopunske
informacije koje bi mogle da budu korisne za druge nadlene organe;
za komade za otpremu koji sadre vie od 0,1 kg uranijumheksafluorida eventualno
navoenje vaeih zahteva iz 6.4.6.4 i svih dodatnih informacija koje bi mogle da
budu korisne za druge nadlene organe;
tano nabrajanje svih dodatnih operativnih kontrola koje su potrebne kod pripreme,
smetaju radi sigurnog odvoenja toplote;
upuivanje na podatke podnosioca zahteva u vezi sa upotrebom ambalae ili
posebnim merama koje se preduzimaju pre transporta;
izjavu o uslovima okoline koji su pretpostavljeni za svrhu tipske konstrukcije, ukoliko
isti ne odgovaraju 6.4.8.5, 6.4.8.6 i 6.4.8.15, ako su primenjivi;
opis primenjivog programa obezbeenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3;
sve mere u sluaju opasnosti, ukoliko ih nadleni organ smatra potrebnim;
podatak o identitetu podnosioca zahteva, ukoliko to nadleni organ smatra
potrebnim;
1993
6.4.23.15
6.4.23.16
(w) potpis i identitet slubenika koji izdaje uverenje.

Nadlenom organu mora biti saopten serijski broj svake ambalae koja je proizvedena
prema tipu konstrukcije za koju je on izdao odobrenje.
Multilateralno odobrenje sme biti izdato putem priznavanja originalnog odobrenja izdatog
od strane nadlenog organa zemlje porekla tipske konstrukcije ili transporta. Takvo
priznavanje moe uslediti od strane nadlenog organa drave kroz koju ili u koju se vri
transport, u obliku overe na originalnom uverenju ili putem izdavanja posebnog uverenja,
priloga, dopune, itd.
Poglavlje 6.5
Zahtevi za izradu i ispitivanje IBC ambalae
6.5.1
Opti zahtevi
6.5.1.1
Oblast primene
6.5.1.1.1
Zahtevi ovog poglavlja vae za IBC ambalau ija je upotreba izriito dozvoljena za
transport odreenog opasnog tereta, u skladu sa uputstvima za pakovanje navedenim u
koloni 8, Tabele A, poglavlja 3.2. Prenosive cisterne ili kontejner cisterne koje
odgovaraju zahtevima iz 6.7 odnosno 6.8 ne smatraju se IBC ambalaom. IBC
ambalae koje odgovaraju zahtevima ovog poglavlja ne smatraju se kontejnerima u
smislu ADR. U daljem tekstu se kao naziv za IBC ambalau koristi iskljuivo skraenica
IBC (Intermediate Bulk Container).
Nadleni organ moe izuzetno da predvidi dozvolu za IBC i njihovu opremu za
rukovanje koji ne odgovaraju u potpunosti ovde navedenim zahtevima, ali koji
predstavljaju prihvatljive varijante. Imajui u vidu napredak nauke i tehnike, nadleni
organ sme osim toga da predvidi primenu drugih reenja koja u pogledu kompatibilnosti
sa svojstvima materija koje se transportuju pruaju najmanje jednaku bezbednost i istu
otpornost na udar, optereenje i vatru.
Izrada, oprema, ispitivanja, obeleavanje i eksploatacija IBC podleu odobrenju od
strane nadlenog organa zemlje u kojoj se izdaje odobrenje za IBC.
6.5.1.1.2
6.5.1.1.3
6.5.1.1.4
6.5.1.2
Proizvoa i naredni distributeri IBC moraju da dostave informacije o postupcima kojih

se treba pridravati, kao i opis vrsta i dimenzija zatvaraa (ukljuujui potrebne
zaptivke) i svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da IBC
koji su spremni za otpremu mogu da zadovolje ispitivanja kvaliteta koja se primenjuju u
skladu sa ovim poglavljem.
(Rezervisano)
6.5.1.3
(Rezervisano)
6.5.1.4
Sistem kdiranja za obeleavanje IBC
6.5.1.4.1
Kd se sastoji od dve arapske cifre, kao to je opisano pod (a), iza kojih sledi jedno ili
vie velikih slova koja odgovaraju materijalima u skladu sa (b) i, ukoliko je to predvieno
nekim posebnim odeljkom, iza kojih sledi arapska cifra koja oznaava varijantu IBC.
(a)
Vrsta
Kruti
fleksibilni
za vrste materije pri punjenju ili pranjenju

putem gravitacije
pod pritiskom veim od 10
kPa (0,1 bar)
11
21
13
-
(b) Materijali
A. elik (sve vrste i obrade povrine)
B. aluminijum
C. prirodno drvo
D. per ploa
F. materijal od drvnih vlakana
G. karton
H. plastika
L. tekstilna vlakna
1994
za tene
materije
31
-
6.5.1.4.2
M. papir, vieslojni
N. metal (osim elika i aluminijuma).
Za kombinovane IBC na drugom mestu kda koriste se dva velika slova (latinina
slova), pri emu prvo slovo oznaava materijal unutranje posude IBC, a drugo materijal
spoljne ambalae IBC.
6.5.1.4.3
Dole navedeni kdovi dodeljeni su sledeim vrstama IBC:
Materijal
Metalni
A. elik
Varijanta
Kd
Pododeljak
za vrste materije pri punjenju ili pranjenju putem gravitacije
11A
6.5.5.1
za vrste materije pri punjenju ili pranjenju pod pritiskom

za tene materije
21A
31A
B. aluminijum

za tene materije
11B
21B
31B
N. drugi metal

za tene materije
11N
21N
31N
fleksibilni
H. plastika
plastina vlakna bez obloge ili unutranje presvlake

plastina vlakna,obloena
plastina vlakna sa unutranjom presvlakom
plastina vlakna, obloena i sa unutranjom presvlakom
13H1
13H2
13H3
13H4
plastina folija
13H5
L. tekstilna
vlakna
bez obloge ili unutranje presvlake

obloena
sa unutranjom presvlakom
obloena i sa unutranjom presvlakom
13L1
13L2
13L3
13L4
M. papir
vieslojni
vieslojni, vodootporni
13M1
13M2
H. kruta plastika
za vrste materije pri punjenju ili pranjenju putem gravitacije,

sa konstrukcionom opremom
samonosei
za vrste materije pri punjenju ili pranjenju pod pritiskom, sa
konstrukcionom opremom
za vrste materije pri punjenju ili pranjenju pod pritiskom,
samonosei
za tene materije, sa konstrukcionom opremom
za tene materije, samonosei
11H1
HZ.
Kombinovani sa
unutra-njom
posudom od
plastikea)

sa krutom unutranjom posudom od plastike
sa fleksibilnom unutranjom posudom od plastike
krutom unutranjom posudom od plastike
fleksibilnom unutranjom posudom od plastike
1995
6.5.5.2
6.5.5.3
11H2
21H1
21H2
31H1
31H2
11HZ1
11HZ2
21HZ1
21HZ2
6.5.5.4
za tene materije, sa krutom unutranjom posudom od plastike

za tene materije, fleksibilnom unutranjom posudom od
plastike
31HZ1
31HZ2
G. karton
Drvo
C. prirodno drvo
11G
za vrste materije pri punjenju ili pranjenju putem

gravitacije, sa unutranjom presvlakom
11C
ploa

11D
F. materijal od
drvnih vlakana

11F
D. per
6.5.5.5
6.5.5.6
a)
Ovaj kd mora biti dopunjen tako to se slovo Z zamenjuje velikim slovom u skladu sa 6.5.1.4.1(b) kojim
se oznaava materijal korien za spoljnu oblogu.
6.5.1.4.4
Kd IBC moe biti dopunjen slovom W. Slovo W znai da IBC pripada tipu IBC koji
je oznaen kdom, ali da je izraen prema specifikaciji koja odstupa od 6.5.5 i da se
smatra ekvivalentnim u skladu sa zahtevima iz 6.5.1.1.2.
6.5.2
Obeleavanje
6.5.2.1
Osnovno obeleje
6.5.2.1.1
Svaki IBC koji je izraen i namenjen za upotrebu u skladu sa ADR mora biti obeleen
trajnim, itljivim i na vidljivom mestu istaknutim obelejem. Obeleje koje se sastoji iz
slova, cifara i simbola sa veliinom znakova od najmanje 12 mm mora da obuhvata
sledee podatke:
(a) simbol Ujedinjenih nacija za ambalau
Za metalne IBC na koje se obeleje nanosi igom ili utiskivanjem umesto simbola
mogu da se koriste slova UN;
(b) kod kojim se oznaava vrsta IBC u skladu sa 6.5.1.4;
(c) veliko slovo koje oznaava grupu (grupe) ambalae iji je tip konstrukcije
dozvoljen:
(i) X za ambalane grupe I, II i III (samo IBC za vrste materije),
6.5.2.1.2
12
(ii) Y za ambalane grupe II i III,

(iii) Z samo za ambalanu grupu III;
(d) mesec i godina proizvodnje (poslednje dve cifre);
(e) oznaka drave u kojoj je izdata dozvola za dodelu obeleja, navedena u vidu
oznake za motorna vozila u meunarodnom saobraaju12;
(f) naziv ili oznaka proizvoaa i bilo koja druga identifikacija IBC utvrena od strane
nadlenog organa;
(g) ispitno optereenje kod ispitivanja na pritisak pri slaganju u kg. Za IBC koji nisu
projektovani za slaganje navodi se 0;
(h) maksimalno dozvoljena ukupna masa u kg.
Ovo osnovno obeleje mora biti istaknuto prema redosledu iz prethodnih stavova.
Dodatno obeleje koje se zahteva u skladu sa 6.5.2.2, kao i svako drugo obeleje
odobreno od strane nadlenog organa postavlja se tako da pojedini delovi osnovnog
obeleja budu jasno prepoznatljivi.
Svaki od elemenata obeleja koji je istaknut u skladu sa (a) do (h) i u skladu sa 6.5.2.2
mora da bude jasno odvojen u cilju lake identifikacije, npr. kosom crtom ili praznim
mestom.
Primeri za obeleavanje raznih vrsta IBC u skladu sa 6.5.2.1.1 (a) do (h):

1996
11A/Y/0299
NL/Mulder 007/5500/1500
IBC od elika za transport vrstih

materija koje se prazne putem
gravitacije / za ambalane grupe II i
III / proizveden u februaru 1999. /
dozvola izdata u Holandiji /
proizveden od strane firme Mulder
prema tipu konstrukcije za koju je
nadleni organ dodelio serijski broj
007 / primenjeno optereenje u
ispitivanju na pritisak pri slaganju u
kg / maksimalno dozvoljena ukupna
masa u kg.
Fleksibilni IBC za transport vrstih
materija koje se prazne npr. putem
gravitacije, proizveden od plastinih
vlakana
sa
unutranjom
presvlakom, nije projektovan za
slaganje.
IBC od tvrde plastike za transport
tenih materija, proizveden od
plastike
sa
konstrukcionom
opremom koja moe da izdri
optereenje pri slaganju.
13H3/Z/0301
F/Meunier 1713/0/1500
31H1/Y/0499 GB/9099/10800/1200
31HA1/Y/0501
D/Mller/1683/10800/1200
11C/X/0102 S/Aurigny/9876/3000/910
Kombinovani IBC za transport

materija
sa
tvrdom
tenih
unutranjom posudom od plastike i
spoljnom oblogom od elika.
IBC od prirodnog drveta za
vrstih materija
sa
transport
unutranjom presvlakom /dozvoljen
za vrste materije ambalane grupe
I, II i III.
6.5.2.2
Dodatno obeleje
6.5.2.2.1
Pored obeleja koje se zahteva u 6.5.2.1, na svakom IBC moraju biti navedeni sledei
podaci koji smeju da budu istaknuti na tablici od materijala otpornog na koroziju, koja je
trajno privrena na lako dostupnom mestu za kontrolu:
dodatno obeleje
zapremina u litrima a) na
20 C
Sopstvena masa u kga)
Ispitni pritisak (nadpritisak)
a)
u kPa ili u barima , po
potrebi
najvii dozvoljeni pritisak pri
punjenju /pranjenju u kPa
a)
ili u barima , po potrebi
Materijal korien za telo
sredstva za pakovanje i
minimalna debljina u mm
Datum poslednjeg
ispitivanja zaptivenosti
(mesec i godina), po
potrebi
Datum poslednjeg
kontrolisanja (mesec i
godina)
serijski broj proizvoaa
metal
Tip IBC
kombinacija
h
tvrda plastika
h
karton
drvo
a)
Navesti koriene jedinice mere.

6.5.2.2.2
Pored oznaka koje se zahtevaju u 6.5.2.1, na fleksibilnim IBC sme biti istaknut
piktogram na kome su navedene preporuene metode podizanja.
1997
6.5.2.2.3
Unutranja posuda kombinovanih IBC mora biti obeleena najmanje sa sledeim

podacima:
(a) ime ili simbol proizvoaa i svako drugo obeleje IBC utvreno od strane
nadlenog organa u skladu sa 6.5.2.1.1 (f);
(b) datum proizvodnje u skladu sa 6.5.2.1.1 (d);
(c) oznaka drave u kojoj je izdato odobrenje za dodelu obeleja, u skladu sa
6.5.2.1.1 (e).
6.5.2.2.4
Ako je kombinovani IBC projektovan tako da je mogua demontaa spoljnjeg omotaa

za transport u praznom stanju (npr. za vraanje IBC prvobitnom poiljaocu radi
ponovne upotrebe), svi odvojivi delovi u demontiranom stanju moraju biti obeleeni
mesecom i godinom proizvodnje i imenom ili simbolom proizvoaa ili svakim drugim
obelejem IBC utvrenim od strane nadlenog organa [vidi 6.5.2.1.1 (f)].
Saobraznost sa tipom konstrukcije
6.5.2.3
Obeleje pokazuje da IBC odgovaraju uspeno ispitanom tipu konstrukcije i da su

ispunjeni uslovi navedeni u uverenju o odobrenju za tip konstrukcije.
6.5.3
Zahtevi za izradu
6.5.3.1
Opti zahtevi
6.5.3.1.1
IBC moraju biti otporni na oteenja uslovljena okolinom ili adekvatno zatieni.
6.5.3.1.2
IBC moraju biti tako izraeni i zatvoreni da sadraj u normalnim uslovima transporta,
naroito usled dejstva vibracija ili temperaturnih promena, vlage ili pritiska, ne moe
dospeti u okolinu.
IBC i njihovi zatvarai moraju biti proizvedeni od materijala koji su kompatibilni sa
teretom za punjenje ili iznutra tako zatieni da ovi materijali
(a) ne podleu agresivnom dejstvu tereta za punjenje na taj nain da upotreba IBC
predstavlja opasnost;
(b) ne prouzrokuju nikakvu reakciju ili razlaganje tereta za punjenje ili usled delovanja
tereta za punjenje na ove materijale ne stvaraju jedinjenja koja su tetna po
zdravlje ili opasna.
Ako se koriste zaptivke, iste moraju biti proizvedene od materijala koji nisu podloni
agresivnom dejstvu tereta za punjenje.
Sva oprema za opsluivanje mora biti tako postavljena ili zatiena da je opasnost od
isticanja tereta za punjenje u sluaju oteenja tokom rukovanja ili transporta
ograniena na najmanju moguu meru.
IBC, njihovi dodatni ureaji, kao i njihova oprema za opsluivanje i konstrukciona
oprema moraju biti projektovani tako da mogu da izdre unutranji pritisak tereta za
punjenje bez gubitka tereta za punjenje, kao i naprezanja u normalnim uslovima
rukovanja i transporta. IBC koji su namenjeni za slaganje moraju biti projektovani u tu
svrhu. Svi ureaji za podizanje i privrivanje IBC moraju imati odgovarajuu
vrstou, kako bi izdrali normalne uslove rukovanja i transporta bez znaajnih
deformacija ili oteenja i biti tako postavljeni da ne dolazi do prekomernih naprezanja
bilo kog dela IBC.
Ako se IBC sastoji iz tela sredstva za pakovanje u okviru, isti mora biti projektovan
tako:
(a) da se telo sredstva za pakovanje ne tare o okvir i na taj nain ne oteuje,
6.5.3.1.3
6.5.3.1.4
6.5.3.1.5
6.5.3.1.6
6.5.3.1.7
(b) da telo sredstva za pakovanje uvek ostaje unutar okvira;

(c) da su delovi opreme privreni na taj nain da ne mogu da budu oteeni, ako
spojevi izmeu tela sredstva za pakovanje i okvira dozvoljavaju relativno istezanje
ili pomeranje.
6.5.3.1.8
Ako je IBC opremljen ventilom za isputanje na dnu, isti mora imati mogunost
osiguranja u zatvorenom poloaju, a celokupan sistem pranjenja mora biti efikasno
zatien od oteenja. Ventili sa zatvaraima u vidu poluge moraju imati mogunost
osiguranja od nenamernog otvaranja, a otvoreni ili zatvoreni poloaj mora biti lako
prepoznatljiv. Kod IBC za tene materije otvor za isticanje mora biti opremljen
dodatnim ureajem za zatvaranje, npr. slepom prirubnicom ili nekim ekvivalentnim
ureajem.
1998
6.5.4
Ispitivanje, odobrenje za tip konstrukcije i kontrolisanje
6.5.4.1
Obezbeenje kvaliteta: kako bi se obezbedilo da svaki proizvedeni IBC ispunjava

zahteve ovog poglavlja, IBC moraju biti proizvedeni i ispitani u skladu sa programom
obezbeenja kvaliteta koji je priznat od strane nadlenog organa.
Ispitivanja: IBC moraju biti podvrgnuti tipskim ispitivanjima konstrukcije i eventualno
prvim i periodinim kontrolisanjima i ispitivanjima u skladu sa 6.5.4.4.
Odobrenje za tip konstrukcije: za svaki tip konstrukcije IBC izdaje se potvrda o
odobrenju za tip konstrukcije i obeleje (u skladu sa zahtevima iz 6.5.2), ime se
potvruje da tip konstrukcije, ukljuujui njegovu opremu, odgovara zahtevima o
ispitivanju.
Kontrolisanje i ispitivanje
6.5.4.2
6.5.4.3
6.5.4.4
6.5.4.4.1
6.5.4.4.2
6.5.4.4.3
Napomena: U vezi sa ispitivanjima i kontrolisanjima popravljenih IBC vidi i 6.5.4.5.

Svi metalni IBC, svi tvrdi plastini IBC i svi kombinovani IBC moraju biti podvrgnuti
kontrolisanju koje zadovoljava zahteve nadlenog organa:
(a) pre putanja u eksploataciju (ukljuujui posle prerade), a zatim u intervalima ne
duim od pet godina, u pogledu:
i)
usklaenosti sa tipom konstrukcije, ukljuujui obeleje;
ii)
unutranjeg i spoljanjeg stanja;
iii) besprekornog funkcionisanja opreme za opsluivanje.
Eventualno postojeu termiku izolaciju potrebno je odstraniti samo ako je to
neophodno za besprekorno ispitivanje tela sredstva za pakovanje IBC.
(b) u vremenskim intervalima od najvie dve i po godine, u pogledu:
(i) spoljanjeg stanja;
(ii) besprekornog funkcionisanja opreme za opsluivanje.
Eventualno postojeu termiku izolaciju potrebno je odstraniti samo ako je to
neophodno za besprekorno ispitivanje tela sredstva za pakovanje IBC.
Svaki IBC mora u svakom pogledu da odgovara svom tipu konstrukcije.
Svi metalni IBC, svi tvrdi plastini IBC i svi kombinovani IBC za tene materije ili za
vrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom moraju biti podvrgnuti
odgovarajuem ispitivanju zaptivenosti i biti u stanju da dostignu nivo ispitivanja
naveden u 6.5.6.7.3:
(b) u intervalima od najvie dve i po godine.
Za ovo ispitivanje IBC ne mora biti opremljen svojim zatvaraima. Unutranja posuda
kombinovanog IBC sme biti ispitana bez spoljne obloge, pod uslovom da to ne utie na
rezultate ispitivanja.
Vlasnik IBC je duan da uva izvetaj o svakom kontrolisanju i svakom ispitivanju
najmanje do sledeeg kontrolisanja ili ispitivanja. Izvetaj mora da sadri rezultate
kontrolisanja i ispitivanja, uz navoenje tela koje je izvrilo kontrolisanje i ispitivanje
(vidi i zahteve o obeleavanju iz 6.5.2.2.1).
6.5.4.5
Popravljeni IBC
6.5.4.5.1
Ako je IBC oteen usled udara (npr. prilikom vanrednog dogaaja) ili iz drugih
razloga, on mora biti popravljen ili na neki drugi nain osposobljen (vidi definiciju pojma
redovno odravanje IBC u 1.2.1), kako bi odgovarao tipu konstrukcije. Oteena tela
sredstva za pakovanje kod tvrdog plastinog IBC i oteene unutranje posude
kombinovanog IBC moraju biti zamenjeni.
Dodatno uz ostala ispitivanja i kontrolisanja u skladu sa ADR, IBC posle popravke
mora da bude podvrgnut kompletnim ispitivanjima i kontrolisanjima predvienim u
6.5.4.4; o tome se izrauju zahtevani izvetaji o ispitivanju.
Institucija koje sprovodi ispitivanja i kontrolisanja posle popravke mora da obelei IBC
sledeim trajnim podacima u blizini obeleja proizvoaa za tip konstrukcije UN:
(a) drava u kojoj su izvrena ispitivanja i kontrolisanja;
6.5.4.5.2
6.5.4.5.3
6.5.4.5.4
(b) naziv ili dozvoljena oznaka tela koje je izvrilo ispitivanja i kontrolisanja i
(c) datum (mesec, godina) ispitivanja i kontrolisanja.
Za izvrena ispitivanja i kontrolisanja u skladu sa 6.5.4.5.2 moe se pretpostaviti da
odgovaraju zahtevima o periodinim ispitivanjima i kontrolisanjima koji se sprovode u
intervalima od dve i po godine i pet godina.
1999
6.5.4.5.5
Nadleni organ moe u svako doba zahtevati da se ispitivanjima u skladu sa ovim

poglavljem podnese dokaz o tome da IBC ispunjavaju zahteve o ispitivanju tipa
konstrukcije.
6.5.5
Posebni zahtevi za IBC
6.5.5.1
Posebni zahtevi za metalne IBC
6.5.5.1.1
Ovi zahtevi vae za metalne IBC za transport vrstih ili tenih materija. Postoje tri vrste
metalnih IBC:
(a) IBC za vrste materije koji se pune ili prazne putem gravitacije (11A, 11B, 11N);
(b) IBC za vrste materije koji se pune ili prazne nadpritiskom veim od 10 kPa (0,1
bar) (21A, 21 B, 21N) i
(c) IBC za tene materije (31A, 31B, 31N).
Tela sredstava za pakovanje moraju biti proizvedena od odgovarajueg deformabilnog
metala za koji je pouzdano utvreno da je zavarljiv. Zavareni spojevi moraju biti
struno izvedeni i pruati potpunu sigurnost. Po potrebi mora se uzeti u obzir
ponaanje materijala na niskim temperaturama.
Potrebno je voditi rauna o tome da se izbegnu oteenja usled galvanskih dejstava
koja nastaju na osnovu dodira razliitih metala.
IBC od aluminijuma za transport zapaljivih tenih materija ne smeju imati pokretne
delove kao to su poklopci, zatvarai, itd. od nezatienog rajueg elika koji bi mogli
da izazovu opasnu reakciju sa aluminijumom u sluaju kontakta usled trenja ili udara.
Metalni IBC moraju biti proizvedeni od metala koji ispunjava sledee zahteve:
(a) kod elika istezanje pri kidanju u procentima ne sme da iznosi manje od 10000 sa
apsolutnim
Rm
minimumom od 20%, pri emu je
2
Rm = garantovana minimalna zatezna vrstoa korienog elika u N/mm ;
(b) kod aluminijuma i njegovih legura istezanje pri kidanju u procentima ne sme da
iznosi manje od 10000
6 Rm
sa apsolutnim minimumom od 8%.
Ispitni uzorci koji se koriste za odreivanje istezanja pri kidanju moraju se uzimati
popreno u odnosu na smer valjanja i biti tako privreni da je
ili
Lo = 5,65A,
Lo = 5d
Lo = merna duina ispitnog uzorka pre ispitivanja
pri emu je:
d = prenik
A = povrina poprenog preseka ispitnog uzorka
6.5.5.1.2
6.5.5.1.3
6.5.5.1.4
6.5.5.1.5
6.5.5.1.6
Minimalna debljina zidova:

(a) kod referentnog elika sa proizvodom Rm h A0 =10000 debljina zidova ne sme da
iznosi manje od:
2000
Zapremina (C) u
litrima
debljina zida (e) u mm

vrste: 11A, 11B, 11N
C 1000
1000 < C 2000
2000 < C 3000
nezatien
2,0
e = C/2000 + 1,5
e = C/2000 + 1,5
zatien
1,5
e = C/2000 + 1,0
e = C/2000 + 1,0
vrste: 21A, 21B, 21N,

31A, 31B, 31N
nezatien
zatien
2,5
2,0
e = C/2000 + 2,0
e = C/2000 + 1,5
e = C/2000 + 1,0
e = C/2000 + 1,5
pri emu je: Ao =
minimalno istezanje (u procentima) korienog referentnog elika

pri lomu pod zateznim optereenjem (vidi 6.5.5.1.5);
(b) kod drugih metala osim referentnog elika navedenog pod (a) minimalna debljina
zida izraunava se po sledeoj formuli:
e1 = 21,4 h eo
3
Rm1 h A1
pri emu je:e1
6.5.5.1.7
potrebna ekvivalentna debljina zida korienog metala (u

mm)
eo = potrebna minimalna debljina zida za referentni elik (u mm)
Rm1 = garantovana minimalna zatezna vrstoa korienog metala
2
(u N/mm ) [vidi (c)]
A1 = minimalno istezanje (u procentima) korienog metala pri
lomu pod zateznim optereenjem (vidi 6.5.5.1.5).
Debljina zida, meutim, ni u kom sluaju ne sme da iznosi manje od 1,5 mm.
(c) U svrhu prorauna prema (b), garantovana minimalna zatezna vrstoa
korienog metala (Rm1) je minimalna vrednost utvrena nacionalnim ili
meunarodnim standardima za materijal. Za austenitni elik se minimalna
vrednost Rm1 koja je definisana standardima za materijal sme, meutim, poveati
do 15%, ako je u sertifikatu o ispitivanju materijala potvrena vea vrednost. Ako
ne postoje standardi za predmetni materijal, vrednost Rm odgovara potvrenoj
vrednosti u sertifikatu o ispitivanju materijala.
Zahtevi o rastereenju od pritiska: IBC za tene materije moraju biti u mogunosti da
isputaju dovoljnu koliinu pare, kako bi se izbeglo da pod uticajem vatre doe do
pucanja tela sredstva za pakovanje. To se moe postii uobiajenim ureajima za
rastereenje od pritiska ili drugim konstrukcionim sredstvima. Pritisak pri aktiviranju
ovih ureaja ne sme iznositi vie od 65 kPa (0,65 bar) ni manje od utvrenog ukupnog
nadpritiska u IBC [tj. pritisak pare tereta za punjenje plus parcijalni pritisak vazduha ili
drugih inertnih gasova, umanjen za 100 kPa (1 bar)] na 55 C, utvrenog na osnovu
maksimalnog stepena punjenja u skladu sa 4.1.1.4. Potrebni ureaji za rastereenje od
pritiska moraju biti postavljeni u gasnoj fazi.
6.5.5.2
Posebni zahtevi za fleksibilne IBC
6.5.5.2.1
Ovi zahtevi vae za fleksibilne IBC sledeih vrsta:

plastina vlakna bez obloge ili unutranje presvlake
13H1
plastina vlakna, obloen
13H2
plastina vlakna sa unutranjom presvlakom
13H3
plastina vlakna, obloen i sa unutranjom presvlakom
13H4
plastina folija
13H5
tekstilna vlakna bez obloge ili unutranje presvlake
13L1
tekstilna vlakna, obloen
13L2
13L3
13L4
13M1
13M2
tekstilna vlakna sa unutranjom presvlakom

tekstilna vlakna, obloen i sa unutranjom presvlakom
papir, vieslojni
papir, vieslojni, vodootporni
6.5.5.2.2
Fleksibilni IBC su namenjeni iskljuivo za transport vrstih materija.

Tela sredstava za pakovanje moraju biti izraena od odgovarajuih materijala.
vrstoa materijala i izvedba fleksibilnog IBC moraju biti prilagoeni njegovoj
zapremini i predvienoj upotrebi.
6.5.5.2.3
Svi materijali koji se koriste za proizvodnju fleksibilnih IBC vrsta 13M1 i 13M2 posle
2001
6.5.5.2.4
6.5.5.2.5
6.5.5.2.6
6.5.5.2.7
6.5.5.2.8
6.5.5.2.9
6.5.5.2.10
6.5.5.3
6.5.5.3.1
najmanje 24-asovnog potpunog potapanja u vodu moraju posedovati jo najmanje

85% zatezne vrstoe koja je prvobitno izmerena posle kondicioniranja materijala do
uravnoteenja na relativnoj vlanosti od najvie 67%.
Spojevi moraju biti izvedeni ivenjem, vruim peaenjem, lepljenjem ili drugim
ekvivalentnim postupcima. Svi iveni spojevi moraju biti osigurani.
Fleksibilni IBC moraju posedovati adekvatnu otpornost prema starenju i smanjenju
vrstoe usled ultraljubiastog zraenja, klimatskih uslova ili tereta za punjenje, kako bi
bili pogodni za predvienu upotrebu.
Kod fleksibilnih IBC za koje je potrebna zatita od ultraljubiastog zraenja ista se
mora obezbediti dodavanjem ai ili drugih odgovarajuih pigmenata ili inhibitora. Ovi
dodaci moraju biti kompatibilni sa teretom za punjenje i zadrati svoje dejstvo tokom
ukupnog perioda upotrebe tela sredstva za pakovanje. Kod korienja ai, pigmenata
ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korieni za proizvodnju ispitanog tipa
konstrukcije moe se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadraj ai,
pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizika svojstva materijala.
Materijalu za izradu tela sredstva za pakovanje smeju se dodavati aditivi za poboljanje
otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiu negativno na
fizika ili hemijska svojstva materijala.
Za proizvodnju tela sredstava za pakovanje IBC ne sme se koristiti materijal iz ve
upotrebljavanih posuda. Ostaci od proizvodnje ili otpaci iz istog procesa proizvodnje
mogu se, meutim, koristiti. Delovi kao to su pribor i podnoja paleta mogu se,
meutim, ponovo koristiti, ako u prethodnoj upotrebi nisu bili ni na koji nain oteeni.
Kada je posuda napunjena, odnos visine prema irini ne sme da iznosi vie od 2:1.
Unutranja presvlaka se mora sastojati od odgovarajueg materijala. vrstoa
korienog materijala i izvedba unutranje presvlake moraju biti prilagoeni zapremini
IBC i njegovoj predvienoj upotrebi. Spojevi i zatvarai moraju biti nepropusni za
prainu i u stanju da izdre pritiske i udare koji mogu da nastanu u normalnim uslovima
rukovanja i transporta.
Posebni zahtevi za tvrde plastine IBC
Ovi zahtevi vae za tvrde plastine IBC za transport vrstih ili tenih materija. Postoje
sledee vrste krutih plastinih IBC:
11H1
6.5.5.3.2
6.5.5.3.3
6.5.5.3.4
6.5.5.3.5
za vrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije, sa konstrukcionom

opremom koja je projektovana tako da moe da izdri ukupno optereenje
prilikom slaganja IBC;
11H2 za vrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije, samonosei;
21H1 za vrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom, sa konstrukcionom
opremom koja je projektovana tako da moe da izdri ukupno optereenje
prilikom slaganja IBC;
21H2 za vrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom, samonosei;
31H1 za tene materije, sa konstrukcionom opremom koja je projektovana tako da
moe da izdri ukupno optereenje prilikom slaganja IBC;
31H2 za tene materije, samonosei.
Telo sredstva za pakovanje mora biti proizvedeno od odgovarajue plastike poznatog
sastava i specifikacije i njegova vrstoa mora biti prilagoena njegovoj zapremini i
predvienoj upotrebi. Materijal mora na adekvatan nain da bude otporan prema
starenju i smanjenju vrstoe koje je prouzrokovano teretom za punjenje ili eventualno
ultraljubiastim zraenjem. Po potrebi mora se uzeti u obzir ponaanje na niskim
temperaturama. Permeacija tereta za punjenje u normalnim uslovima transporta ne
sme da predstavlja opasnost.
Ako je potrebna zatita od ultraljubiastog zraenja, ista se mora obezbediti
dodavanjem ai ili drugih odgovarajuih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti
kompatibilni sa sadrajem i zadrati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe
tela sredstva za pakovanje. Kod korienja ai, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju
od onih koji su korieni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije sme se odustati od
ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadraj ai, pigmenata ili inhibitora nema
negativan uticaj na fizika svojstva materijala.
Materijalu za izradu tela sredstva za pakovanje mogu se dodavati aditivi za poboljanje
Za proizvodnju tvrdih plastinih IBC se osim preraenih otpadaka, ostataka ili
materijala iz istog procesa proizvodnje ne sme koristiti nikakav drugi upotrebljavani
2002
6.5.5.4
6.5.5.4.1
6.5.5.4.2
6.5.5.4.3
6.5.5.4.4
6.5.5.4.5
materijal.
Posebni zahtevi za kombinovane IBC sa unutranjom posudom od plastike
Ovi zahtevi vae za kombinovane IBC za transport vrstih ili tenih materija sledeih
vrsta:
11HZ1 kombinovani IBC sa unutranjom posudom od tvrde plastike za vrste
materije koje se pune ili prazne putem gravitacije;
11HZ2 kombinovani IBC sa fleksibilnom unutranjom posudom od plastike za vrste
materije koje se pune ili prazne putem gravitacije;
21HZ1 kombinovani IBC sa unutranjom posudom od tvrde plastike za vrste
materije koje se pune ili prazne pod pritiskom;
21HZ2 kombinovani IBC sa fleksibilnom unutranjom posudom od plastike za vrste
materije koje se pune ili prazne pod pritiskom;
31HZ1 kombinovani IBC sa unutranjom posudom od tvrde plastike za tene
materije;
31HZ2 kombinovani IBC sa unutranjom posudom od tvrde plastike za tene
materije.
Ovaj kd mora biti dopunjen tako to se slovo Z zamenjuje velikim slovom u skladu sa
6.5.1.4.1 (b) kojim se oznaava materijal korien za spoljni omota.
Unutranja posuda bez svog spoljnog omotaa nije predviena da funkcionie kao
ambalaa. Tvrda unutranja posuda je posuda koja u praznom stanju zadrava svoj
uobiajeni oblik, a da se zatvarai ne nalaze na pravom mestu i da ga ne podupire
spoljni omota. Unutranje posude koje nisu tvrde smatraju se fleksibilnim.
Spoljni omota sastoji se, po pravilu, od tvrdog materijala koji je tako oblikovan da titi
unutranju posudu od fizikih oteenja prilikom rukovanja i transporta, ali nije
projektovan za funkciju pakovanja. On po potrebi obuhvata osnovu palete.
Kombinovani IBC iji spoljni omota u potpunosti obuhvata unutranju posudu
projektuje se tako da se posle ispitivanja zaptivenosti i hidraulinog ispitivanja
unutranjeg pritiska lako moe oceniti neoteenost unutranje posude.
Zapremina IBC vrste 31HZ2 mora biti ograniena na 1250 litara.
6.5.5.4.6
Unutranja posuda mora biti proizvedena od odgovarajue plastike poznatog sastava i

specifikacije i njena vrstoa mora biti prilagoena njegovoj zapremini i predvienoj
upotrebi. Materijal mora na adekvatan nain da bude otporan prema starenju i
smanjenju vrstoe koje je prouzrokovano teretom za punjenje ili eventualno
ultraljubiastim zraenjem. Mora se po potrebi uzeti u obzir njegovo ponaanje na
niskim temperaturama. Permeacija tereta za punjenje u normalnim uslovima transporta
ne sme da predstavlja opasnost.
6.5.5.4.7

kompatibilni sa sadrajem i zadrati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe
unutranje posude. Kod korienja ai, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih
koji su korieni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije moe se odustati od
ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadraj ai, pigmenata ili inhibitora nema
negativan uticaj na fizika svojstva materijala.
6.5.5.4.8
Materijalu za izradu unutranje posude smeju se dodavati aditivi za poboljanje

Za proizvodnju unutranjih posuda se osim preraenih otpadaka, ostataka ili materijala
iz istog procesa proizvodnje ne sme koristiti nikakav drugi upotrebljavani materijal.
Unutranje posude IBC vrste 31HZ2 moraju se sastojati od najmanje tri sloja folije.
6.5.5.4.9
6.5.5.4.10
6.5.5.4.11.
6.5.5.4.12
6.5.5.4.13
6.5.5.4.14
vrstoa materijala i konstrukcija spoljneg omotaa moraju biti prilagoeni zapremini

kombinovanog IBC i predvienoj upotrebi.
Spoljni omota ne sme imati nikakve isturene delove koji mogu da otete unutranju
posudu.
Spoljni omotai od metala proizvode se od odgovarajueg metala dovoljne debljine.
Spoljni omotai od prirodnog drveta moraju biti od dobro odleanog, trgovaki suvog
drveta bez nedostataka, kako bi se spreilo znaajno smanjenje vrstoe svakog
pojedinanog dela omotaa. Gornji i donji delovi mogu se sastojati od vodootpornih
materijala od drvnih vlakana, kao to su ploe od drvnih vlakana, iverice ili drugih
2003
6.5.5.4.15
6.5.5.4.16
6.5.5.4.17
6.5.5.4.18
6.5.5.4.19
6.5.5.4.20
6.5.5.4.21
6.5.5.4.22
6.5.5.4.23
6.5.5.4.24
6.5.5.4.25
6.5.5.4.26
6.5.5.5
6.5.5.5.1
6.5.5.5.2
6.5.5.5.3
6.5.5.5.4
6.5.5.5.5
pogodnih vrsta.
Spoljni omotai od per ploe moraju biti proizvedeni od dobro odleanog ljutenog
furnira, seenog furnira ili od struganog furnira, trgovaki suvog i bez nedostataka,
kako bi se spreilo znaajno smanjenje vrstoe omotaa. Pojedini slojevi moraju biti
meusobno zalepljeni vodootpornim lepkom. Za izradu omotaa smeju se koristiti i
drugi pogodni materijali zajedno sa per ploom. Ploe omotaa na ugaonim lajsnama
ili eonim stranicama moraju biti vrsto zakovane ekserima ili spojnicama ili spojene
nekim drugim isto tako pogodnim sredstvima.
Zidovi spoljnog omotaa od materijala od drvnih vlakana moraju se sastojati od
vodootpornih materijala od drvnih vlakana, kao to su ploe od iverice, ploe od drvnih
vlakana ili drugih pogodnih materijala. Ostali delovi omotaa smeju biti izraeni od
drugih pogodnih materijala.
Za spoljne omotae od kartona mora se koristiti vrst puni karton ili vrst dvostrani
talasasti karton (sa jednim ili vie talasa) dobrog kvaliteta, koji je prilagoen zapremini
obloge i predvienoj upotrebi. Vodootpornost spoljne povrine mora biti takva da
poveanje mase tokom ispitivanja na upijanje vode prema metodi Cobb u trajanju od
2
30 minuta ne iznosi vie od 155 g/m (vidi standard ISO 535:1991). Karton mora imati
odgovarajuu vrstou na savijanje. Karton mora biti tako skrojen, bez pukotina savijen
i prorezan da se prilikom sastavljanja ne lomi, da njegova povrina ne puca ili da se
previe se nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti vrsto zalepljeni za spoljne
slojeve.
Krajevi spoljnih omotaa od kartona mogu imati drveni okvir ili se u potpunosti sastojati
od drveta. Za ojaanje mogu se koristiti drvene lajsne.
Spojevi spoljnih omotaa od kartona moraju biti zalepljeni lepljivom trakom, preklopljeni
i zalepljeni ili preklopljeni i uvreni metalnim spojnicama. Kod preklopljenih spojeva
preklop mora biti odgovarajue veliine. Ako se zatvaranje vri lepljenjem ili lepljivom
trakom, lepak mora biti vodootporan.
Ako se spoljni omota sastoji od plastike, vae odgovarajui zahtevi iz 6.5.5.4.6 do
6.5.5.4.9, pri emu se u ovom sluaju za spoljni omota kombinovanih IBC primenjuju
merodavni zahtevi za unutranje posude.
Spoljni omota IBC vrste 31HZ2 mora obuhvatati sve strane unutranje posude.
Podnoje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo IBC ili odvojiva paleta moraju biti
pogodni za mehaniko rukovanje napunjenim IBC sa maksimalno dozvoljenom
ukupnom masom.
Odvojiva paleta ili podnoje palete moraju biti projektovani tako da se spree
deformacije na dnu IBC koje mogu da prouzrokuju oteenja prilikom rukovanja.
Kod odvojive palete spoljni omota mora biti vrsto spojena sa paletom, kako bi se
obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, povrina odvojive
palete ne sme imati neravnine koje mogu da otete IBC.
Da bi se poboljala mogunost slaganja, dozvoljeno je korienje ureaja za ojaanje,
kao to su drveni podupirai koji se, meutim, moraju nalaziti izvan unutranje posude.
Ako su IBC predvieni za slaganje, nosea povrina mora biti tako izvedena da se
teret rasporeuje na siguran nain. Ovi IBC moraju biti tako projektovani da unutranja
posuda ne nosi teret.
Posebni zahtevi za IBC od kartona
Ovi zahtevi vae za IBC od kartona za transport vrstih materija koje se pune ili prazne
putem gravitacije. Vrsta IBC od kartona je 11G.
IBC od kartona ne smeju biti opremljeni ureajima za podizanje odozgo.
Telo sredstva za pakovanje mora biti izraeno od vrstog punog kartona ili vrstog
dvostranog talasastog kartona (sa jednim ili vie slojeva) dobrog kvaliteta, koji je
prilagoen zapremini IBC i predvienoj upotrebi. Vodootpornost spoljne povrine mora
biti takva da poveanje mase tokom ispitivanja na upijanje vode prema metodi Cobb
2
u trajanju od 30 minuta ne iznosi vie od 155 g/m (vidi standard ISO 535:1991). Karton
mora imati odgovarajuu vrstou na savijanje. Karton mora biti tako skrojen, bez
pukotina savijen i prorezan da se prilikom sastavljanja ne lomi, da njegova povrina ne
puca ili da se previe se nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti vrsto zalepljeni
za spoljne slojeve.
Zidovi, ukljuujui poklopac i dance, moraju imati otpornost na probijanje od
najmanje15 J, mereno prema standardu ISO 3036:1975.
Spojevi tela sredstva za pakovanje IBC moraju imati dovoljan preklop i biti izvedeni
lepljivom trakom, lepljenjem, metalnim spojnicama ili drugim sistemima za
2004
6.5.5.5.6
6.5.5.5.7
6.5.5.5.8
6.5.5.5.9
6.5.5.5.10
6.5.5.5.11
6.5.5.6
6.5.5.6.1
6.5.5.6.2
privrivanje koji su najmanje jedanako efikasni. Ako se spajanje vri lepljenjem ili
lepljivom trakom, potrebno je koristiti vodootporni lepak. Metalne spojnice moraju biti
provuene kroz sve delove koji se privruju i tako oblikovane ili zatiene da ne
moe da doe do trenja niti probijanja unutranje obloge.
Unutranja presvlaka mora biti izraena od odgovarajueg materijala. vrstoa
korienog materijala i izvedba presvlake moraju biti prilagoeni zapremini IBC i
predvienoj upotrebi. Spojevi i zatvarai moraju biti nepropusni za prainu i izdrati
naprezanja usled pritiska i udara koji nastaju u normalnim uslovima rukovanja i
transporta.
pogodni za mehaniko rukovanje napunjenim IBC sa maksimalno dozvoljenom
ukupnom masom.
Kod odvojive palete telo sredstva za pakovanje mora biti vrsto spojeno sa paletom,
kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, povrina
odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da otete IBC.
Da bi se poveala sposobnost slaganja, dozvoljeno je korienje ureaja za ojaanje,
kao to su drveni podupirai koji se, meutim, moraju nalaziti izvan unutranje
presvlake.
teret rasporeuje na siguran nain.
Posebni zahtevi za IBC od drveta
Ovi zahtevi vae za IBC od drveta za transport vrstih materija koje se pune ili prazne
putem gravitacije. Postoje sledee vrste IBC od drveta:
11C
prirodno drvo sa unutranjom presvlakom
per ploa sa unutranjom presvlakom
11D
11F
materijal od drvnih vlakana sa unutranjom presvlakom.
IBC od drveta ne smeju biti opremljeni ureajima za podizanje odozgo.
6.5.5.6.3
vrstoa korienih materijala i nain izrade tela sredstva za pakovanje moraju biti
prilagoeni zapremini i predvienoj upotrebi IBC.
6.5.5.6.4
Ako se tela sredstava za pakovanje sastoje od prirodnog drveta, ono mora biti dobro
odleano, trgovaki suvo i bez nedostataka, kako bi se spreilo znaajno smanjenje
vrstoe svakog pojedinanog dela IBC. Svaki deo IBC se mora sastojati iz jednog
komada ili biti ekvivalentan sa istim. Delovi se smatraju ekvivalentnim sa jednim
komadom, ako je primenjen odgovarajui lepljeni spoj, kao npr. spoj Linderman (spoj
u vidu lastinog repa), spoj pomou lebova i pera, preklopni spoj, sueoni spoj sa
najmanje dva talasasta metalna elementa za privrivanje na svakom spoju ili drugi
jednako efikasan postupak.
Ako se tela sredstava za pakovanje sastoje od per ploe, ono se mora sastojati iz
najmanje tri sloja i biti proizvedeno od dobro odleanog ljutenog furnira, seenog
furnira ili struganog furnira, trgovaki suvog i bez nedostataka koji mogu znaajno da
smanje vrstou tela sredstva za pakovanje. Pojedini slojevi moraju biti meusobno
zalepljeni vodootpornim lepkom. Za izradu tela sredstava za pakovanje smeju se
koristiti i drugi pogodni materijali zajedno sa per ploom.
Ako se tela sredstava za pakovanje sastoje od materijala od drvnih vlakana, on mora
biti vodootporan, kao to su ploe od iverice, ploe od drvnih vlakana ili drugi
odgovarajui materijali.
6.5.5.6.5
6.5.5.6.6
6.5.5.6.7
6.5.5.6.8
6.5.5.6.9
6.5.5.6.10
Ploe IBC na ugaonim lajsnama ili eonim stranicama moraju biti vrsto zakovane
ekserima ili spojnicama ili spojene nekim drugim isto tako pogodnim sredstvima.
Unutranja presvlaka mora biti izraena od odgovarajueg materijala. vrstoa
korienog materijala i izvedba presvlake moraju biti prilagoeni zapremini IBC i
predvienoj upotrebi. Spojevi i zatvarai moraju biti nepropusni za prainu i izdrati
naprezanja usled pritiska i udara koji nastaju u normalnim uslovima rukovanja i
transporta.
pogodni za mehaniko rukovanje IBC nakon punjenja sa maksimalno dozvoljenom
masom.
2005
6.5.5.6.11
6.5.5.6.12
6.5.5.6.13
odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da otete IBC.
Da bi se poveala sposobnost slaganja, dozvoljeno je korienje ureaja za ojaanje,
kao to su drveni podupirai koji se, meutim, moraju nalaziti izvan unutranje
presvlake.
teret rasporeuje na siguran nain.
6.5.6
6.5.6.1
Sprovoenje i uestalost ispitivanja
6.5.6.1.1
Pre upotrebe IBC tip konstrukcije svakog IBC mora biti ispitan prema postupcima
utvrenim od strane nadlenog organa i dozvoljen od strane istog. Tip konstrukcije IBC
odreuje se prema izvedbi, veliini, korienom materijalu i njegovoj debljini, nainu
proizvodnje i ureajima za punjenje i pranjenje; u to mogu biti ukljuene i razne
obrade povrine. Takoe su ukljueni IBC koji se samo po manjim spoljnim
dimenzijama razlikuju od ispitivanog tipa konstrukcije.
Ispitivanja se moraju sprovoditi na IBC spremnim za otpremu. IBC moraju biti
napunjeni u skladu sa podacima u odgovarajuim odeljcima. Materije koje su
predviene za transport u IBC mogu biti zamenjene drugim materijama, ukoliko to ne
utie na tanost rezultata ispitivanja. Ako se vrste materije zamenjuju drugim
materijama, one moraju imati ista fizika svojstva (masa, veliina zrna, itd.) kao
materija koja je predviena za transport. Dozvoljeno je korienje dodataka kao to su
vree sa olovnom samom, kako bi se dobila potrebna ukupna masa komada za
otpremu, ukoliko se rasporede tako da ne utiu na tanost rezultata ispitivanja.
Ispitivanja tipa konstrukcije
6.5.6.1.2
6.5.6.2
6.5.6.2.1
6.5.6.2.2
6.5.6.2.3
6.5.6.2.4
6.5.6.3
6.5.6.3.1
6.5.6.3.2
6.5.6.3.3
Za svaki tip konstrukcije, veliinu, debljinu zidova i nain izrade, jedan jedini IBC
podvrgava se ispitivanju u skladu sa 6.5.6.5 do 6.5.6.12, prema redosledu navedenom
u 6.5.6.3.7. Ova ispitivanja tipa konstrukcije moraju biti sprovedena u skladu sa
postupcima utvrenim od strane nadlenog organa.
U cilju dokazivanja dovoljne hemijske kompatibilnosti sa sadranim teretima ili
standardnim tenostima u skladu sa 6.5.6.3.3 ili 6.5.6.3.5 za tvrde plastine IBC vrste
31N2 i za kombinovane IBC vrste 31NN1 i 31NN2, sme se koristiti i drugi IBC, ukoliko
su ovi IBC projektovani za slaganje. U tom sluaju, oba IBC moraju da budu
podvrgnuta prethodnom skladitenju.
Nadleni organ moe da dozvoli selektivno ispitivanje IBC koji se samo neznatno
razlikuju od ispitane vrste, npr. u sluaju neznatnih smanjenja spoljnih dimenzija.
Ako se za ispitivanja koriste odvojive palete, izvetaj o ispitivanju izraen u skladu sa
6.5.6.13 mora da sadri tehniki opis korienih paleta.
Priprema za ispitivanja
IBC od papira, IBC od kartona i kombinovani IBC sa spoljnim omotaem od kartona
moraju da budu kondicionirani najmanje 24 sata u klimatskim uslovima regulisane
temperature i relativne vlanosti vazduha. Postoje tri mogunosti, od kojih treba
odabrati jednu. Najpovoljnija klima je 23 C 2 C i 50% 2% relativne vlanosti
vazduha. Ostale dve mogunosti su 20 C 2 C i 65% 2% relativne vlanosti
vazduha, ili 27 C 2 C i 65% 2% relativne vlanosti vazduha.
Napomena:
Prosene vrednosti moraju se kretati unutar ovih graninih vrednosti.
Kratkotrajna kolebanja i ogranienja merenja mogu da dovedu do
odstupanja vrednosti merenja od 5% za relativnu vlanost vazduha,
a da to nema znaajan uticaj na mogunost ponovnog izvoenja
ispitivanja.
Neophodno je preduzeti dodatne mere, kako bi se obezbedilo da plastika koja se koristi
za proizvodnju krutih plastinih IBC (vrste 31N1 i 31N2) kao i kombinovanih IBC (vrste
31HZ1 i 31HZ2) odgovara zahtevima iz 6.5.5.3.2 do 6.5.5.3.4 odnosno 6.5.5.4.6 do
6.5.5.4.9.
U cilju dokazivanja dovoljne hemijske kompatibilnosti sa teretom za punjenje, uzorci
IBC se podvrgavaju estomesenom prethodnom skladitenju, pri emu se uzorci pune
predvienim teretom za punjenje ili materijama za koje je poznato da imaju najmanje
iste uticaje na predmetne plastine materije koji prouzrokuju pukotine usled
naprezanja, nadimanje ili molekularno razgraivanje, a zatim podvrgavaju ispitivanjima
2006
navedenim u tabeli iz 6.5.6.3.7.

Ako je zadovoljavajue ponaanje plastinih materija dokazano nekim drugim
postupkom, nije potrebno gore navedeno ispitivanje kompatibilnosti. Ovi postupci
moraju biti najmanje ekvivalentni sa gore navedenim ispitivanjem kompatibilnosti i
priznati od strane nadlenog organa.
Za krute plastine IBC od polietilena (vrste 31N1 i 31N2) u skladu sa 6.5.5.3 i za
kombinovane IBC sa plastinom unutranjom posudom od polietilena (vrste 31HZ1 i
31HZ2) u skladu sa 6.5.5.4 hemijska kompatibilnost sa tenim teretom za punjenje koje
se izjednaavaju u skladu sa 4.1.1.19 moe biti dokazana pomou standardnih tenosti
(vidi 6.1.6), kako sledi.
Standardne tenosti su reprezenti za mehanizme koji oteuju polietilen, a to su:
omekavanje usled nadimanja, pojava pukotina usled naprezanja, molekularno
razgraujue reakcije i kombinacije istih.
Dovoljna hemijska kompatibilnost IBC moe se dokazati tronedeljnim skladitenjem
zahtevanih tipova konstrukcije sa odnosnom standardnom tenou (standardnim
tenostima) na 40 C; ako je standardna tenost voda, skladitenje po ovom postupku
nije potrebno. Kod standardnih tenosti rastvor sredstva za kvaenje i siretna
kiselina nije potrebno skladitenje ispitnih uzoraka koji se koriste za ispitivanje na
pritisak pri slaganju. Posle ovog skladitenja ispitni uzorci moraju biti podvrgnuti
ispitivanjima predvienim u 6.5.6.4 do 6.5.6.9.
Za tert-butilhidroperoksid sa sadrajem peroksida preko 40%, kao i za peroksi-siretne
kiseline Klase 5.2 ispitivanje kompatibilnosti ne sme da se sprovodi sa standardnim
tenostima. Za ove materije se dovoljna hemijska kompatibilnost ispitnih uzoraka mora
dokazati tokom estomesenog skladitenja na sobnoj temperaturi sa materijama za
iji su transport predvieni.
Rezultati postupka prema ovom stavu sa IBC od polietilena mogu biti priznati za isti tip
konstrukcije ija je unutranja povrina fluorisana.
6.5.6.3.4
6.5.6.3.5
6.5.6.3.6
Za tipove konstrukcija IBC od polietilena u skladu sa 6.5.6.3.5 koji su zadovoljili

ispitivanje u skladu sa 6.5.6.3.5 hemijska kompatibilnost sa teretom za punjenje sme
biti dokazana i na osnovu laboratorijskih opita kojima treba da bude dokazano da je
uticaj ovog tereta za punjenje na probna tela manji od uticaja standardne (standardnih)
tenosti, pri emu se moraju uzeti u obzir relevantni mehanizmi oteenja. Za relativne
gustine i pritiske pare pri tom vae isti preduslovi kao to je utvreno u 4.1.1.19.2.
Redosled sprovoenja ispitivanja tipa konstrukcije
6.5.6.3.7
Vrsta IBC
metal:
11A,
11B,
11N
21A,
21B,
21N,
31A,
31B,
31N
Fleksibilni(d)
tvrda plastika:
11H1,
11H2
21H1,
21H2,
31H1,
31H2
kombinovani:
11HZ1,
11HZ2
21HZ1,
21HZ2,
31HZ1,
Dizanje
odozdo
Dizanje
(a)
odozgo
Pritisak
pri
slaganju(b)
1. (a)
2.
3.
4. (e)
(a)
2.
3.
4.
5.
6.
(e)
3.
4.
5.
6.
1.
(c)
Zaptivenost
Unutranji
pritisak,
hidraulini
Pad
Cepanje
Prevrtanje
Uspravljanje(c)
1.
(a)
2.
1.
(a)
2.
1. (a)
2.
3.
4. (e)
1.(a)
2.
3.(f)
4.
5.
6(e)
3.
(f)
2007
31HZ2
karton
drvo
1.
2.
3.
1.
2.
3.
(a)
Ukoliko su IBC projektovani za ovaj nain rukovanja.
(b)
Ukoliko su IBC projektovani za slaganje.
(c)
Ukoliko su IBC projektovani za podizanje odozgo ili sa strane.
(d)
Ispitivanja koje treba sprovesti obeleena su znakom h; IBC koji je bio podvrgnut ispitivanju sme da
se koristi za druga ispitivanja prema proizvoljnom redosledu.
(e)
Za ispitivanje na pad sme da se koristi drugi IBC istog tipa konstrukcije.
(f)
Drugi IBC u skladu sa 6.5.6.2.2 sme da se koristi mimo redosleda, neposredno nakon prethodnog
skladitenja.
6.5.6.4
Ispitivanje podizanjem odozdo
6.5.6.4.1
Oblast primene
6.5.6.4.3
Za sve IBC od kartona i od drveta, kao i za sve vrste IBC koji su opremljeni ureajem
za podizanje odozdo, kao ispitivanje tipa konstrukcije.
Priprema IBC za ispitivanje
IBC treba da se napuni. Teret se stavlja i ravnomerno rasporeuje. Masa napunjenog
IBC i stavljenog tereta mora da odgovara 1,25-strukoj maksimalno dozvoljenoj
ukupnoj masi.
6.5.6.4.4
IBC mora dva puta da bude podignut i sputen viljukarom, pri emu viljuka mora biti
centralno postavljena i imati razmak od dimenzije stranice uvoenja (izuzev ako su
take uvoenja utvrene). Viljuka mora biti uvedena do u smeru uvoenja.
Ispitivanje se mora ponoviti u svakom moguem smeru uvoenja.
Kriterijumi za uspenost ispitivanja
6.5.6.5
Bez trajne deformacije IBC, ukljuujui eventualno postojee podnoje palete, koja bi
ugrozila bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.
Ispitivanje podizanjem odozgo
6.5.6.5.1
Oblast primene
6.5.6.4.2
Za sve vrste IBC koji su projektovani za podizanje odozgo ili kod fleksibilnih IBC za
podizanje odozgo ili sa strane, kao ispitivanje tipa konstrukcije.
6.5.6.5.2
6.5.6.5.5
Metalni IBC, tvrdi plastini IBC i kombinovani IBC treba da se napune. Stavlja se teret
i ravnomerno se rasporeuje. Masa napunjenog IBC i stavljenog tereta mora da
odgovara dvostrukoj maksimalno dozvoljenoj ukupnoj masi. Fleksibilni IBC se pune
reprezentativnom materijom i zatim tovare do estostruke maksimalno dozvoljene
ukupne mase, pri emu se teret ravnomerno rasporeuje.
Metalni i fleksibilni IBC moraju biti podignuti na nain za koji su projektovani, sve dok
se ne budu nalazili slobodno iznad tla i tokom pet minuta zadrani u tom poloaju.
Kruti plastini IBC i kombinovani IBC se podiu
(a) u trajanju od pet minuta na svakom paru dijagonalno postavljenih ureaja za
podizanje, tako da sile podizanja deluju vertikalno, i
(b) u trajanju od pet minuta na svakom paru dijagonalno postavljenih ureaja za
podizanje, tako da sile podizanja deluju na sredinu IBC pod uglom od 45 u
odnosu na vertikalu.
Za fleksibilne IBC smeju se primeniti i drugi, najmanje jednako efektivni postupci za
ispitivanje podizanjem odozgo i pripremu za ispitivanje.
6.5.6.6
(a) Metalni IBC, tvrdi plastini IBC, kombinovani IBC: bez trajne deformacije IBC,
ukljuujui eventualno postojee podnoje palete, koja bi ugrozila bezbednost
transporta i bez gubitka tereta za punjenje.
(b) Fleksibilni IBC: bez oteenja IBC ili njegovih ureaja za podizanje usled kojih
IBC postaje nepodoban za transport ili rukovanje i bez gubitka tereta za punjenje.
Ispitivanje na pritisak pri slaganju
6.5.6.5.3
6.5.6.5.4
2008
6.5.6.6.1
Oblast primene
6.5.6.6.2
Za sve vrste IBC koji su projektovani za slaganje, kao ispitivanje tipa konstrukcije.
6.5.6.6.3
IBC se puni do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase. Ako gustina proizvoda
koji se koristi za ispitivanje to ne dozvoljava, stavlja se dodatni teret, kako bi IBC
mogao da bude ispitan sa svojom maksimalno dozvoljenom ukupnom masom, pri
emu se teret ravnomerno rasporeuje.
(a) IBC mora biti postavljen tako da njegovo dno nalee na horizontalnu tvrdu
podlogu i izloen ravnomerno rasporeenom naslaganom ispitnom teretu (vidi
6.5.6.6.4). Za tvrde plastine IBC vrste 31N2 i za kombinovane IBC vrsta 31NN1
i 31NN2 ispitivanje na pritisak pri slaganju mora biti sprovedeno sa originalnim
teretom za punjenje ili nekom standardnom tenou (vidi 6.1.6) u skladu sa
6.5.6.3.3 ili 6.5.6.3.5, pri emu se drugi IBC u skladu sa 6.5.6.2.2 koristi nakon
prethodnog skladitenja. IBC se izlau ispitnom optereenju najmanje:
(i)
pet minuta kod metalnih IBC;
(ii) 28 dana na 40 C kod tvrdih plastinih IBC vrsta 11N2, 21N2 i 31N2, kod
kombinovanih IBC sa spoljnom plastinim omotaem koji podnose teret pri
slaganju (tj. vrsta 11NN1, 11NN2, 21NN1, 21NN2, 31NN1 i 31NN2);
(iii) 24 sata kod svih drugih vrsta IBC.
(b) Ispitno optereenje mora da se postigne jednom od sledeih metoda:
(i)
jedan ili vie IBC iste konstrukcije, koji su napunjeni do maksimalno
dozvoljene ukupne mase, slau se na IBC koji se ispituje;
(ii)
6.5.6.6.4
odgovarajui tegovi stavljaju se na ravnu plou ili na model dna IBC koji se
zatim postavljaju na IBC koji se ispituje.
Proraunavanje naslaganog ispitnog tereta
6.5.6.6.5
Teret koji se stavlja na IBC mora da odgovara 1,8-strukom zbiru maksimalno

dozvoljene ukupne mase onog broja istovrsnih IBC koji sme da bude naslagan na
IBC u toku transporta.
6.5.6.7
(a) Sve vrste IBC, izuzev fleksibilnih IBC: bez trajne deformacije IBC, ukljuujui
eventualno postojee podnoje palete, koja bi ugrozila bezbednost transporta i
bez gubitka tereta za punjenje.
(b) Fleksibilni IBC: bez oteenja tela sredstva za pakovanje koje utie na
bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.
6.5.6.7.1
Oblast primene
6.5.6.7.2
Za sve vrste IBC za transport tenih materija ili vrstih materija koje se pune ili prazne
pod pritiskom, kao ispitivanje tipa konstrukcije ili periodino ispitivanje.
6.5.6.7.3
Ispitivanje mora biti sprovedeno pre stavljanja eventualno postojee termike

izolacije. Zatvarai sa ventilacijom moraju biti zamenjeni zatvaraima iste vrste bez
ventilacije, ili izduvni otvor mora biti hermetiki zatvoren.
Postupak ispitivanja i ispitni pritisak
6.5.6.7.4
Ispitivanje se mora sprovoditi najmanje 10 minuta sa vazduhom nadpritiska od

najmanje 20 kPa (0,2 bar). Hermetinost IBC mora da bude odreena odgovarajuom
metodom, kao npr. ispitivanjem diferencijalnog vazdunog pritiska ili potapanjem IBC
u vodu ili kod metalnih IBC premazivanjem avova i spojeva rastvorom sapuna. U
sluaju potapanja mora se primeniti korektivni faktor za hidrostatiki pritisak.
Dozvoljena je primena drugih, najmanje jednako efikasnih metoda.
Kriterijum za uspenost ispitivanja
Nema proputanja.
6.5.6.8
Hidraulino ispitivanje unutranjeg pritiska
6.5.6.8.1
Oblast primene
Za sve vrste IBC za transport tenih materija i vrstih materija koje se pune ili prazne
2009
6.5.6.8.2
pod pritiskom, kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.8.3
Ispitivanje mora biti sprovedeno pre stavljanja eventualno postojee termike

izolacije.
Ureaji za rastereenje od pritiska moraju biti stavljeni van funkcije ili odstranjeni, a
nastali otvori zatvoreni.
6.5.6.8.4
Ispitivanje se mora sprovoditi najmanje 10 minuta sa hidraulinim pritiskom koji ne

sme biti manji od pritiska navedenog u 6.5.6.8.4. IBC se tokom ispitivanja ne sme
mehaniki podupirati.
Ispitni pritisak
6.5.6.8.4.1
Metalni IBC:
6.5.6.8.4.2
(a) za IBC vrsta 21A, 21B i 21N za transport vrstih materija ambalane grupe I:
ispitni pritisak (nadpritisak) od 250 kPa (2,5 bar);
(b) za IBC vrsta 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N za transport materija ambalane
grupe II ili III: ispitni pritisak (nadpritisak) od 200 kPa (2 bar);
(c) c) osim toga, za IBC vrsta 31A, 31B i 31N: ispitni pritisak (nadpritisak) od 65 kPa
(0,65 bar). Ovo ispitivanje se mora sprovesti pre ispitivanja sa 200 kPa (2 bar).
Tvrdi plastini IBC i kombinovani IBC:
(a) za IBC vrsta 21H1, 21H2, 21HZ1 i 21HZ2: ispitni pritisak (nadpritisak) od 75 kPa
(0,75 bar);
(b) za IBC vrsta 31H1, 31H2, 31HZ1 i 31HZ2 vea od dveju vrednosti, od kojih se
prva odreuje jednom od sledeih metoda:
(i)
6.5.6.8.5
izmereni ukupni nadpritisak u IBC (tj. pritisak pare materije predviene za

transport i parcijalni pritisak vazduha ili drugih inertnih gasova minus 100
kPa) na 55 C, pomnoen sa sigurnosnim faktorom od 1,5; ovaj ukupni
nadpritisak odreuje se na osnovu maksimalnog stepena punjenja u skladu
sa 4.1.1.4 i temperature punjenja od 15 C;
(ii) 1,75-struka vrednost pritiska pare materije predviene za transport na 50
C minus 100 kPa, no najmanje 100 kPa;
(iii) 1,5-struka vrednost pritiska pare materije predviene za transport na 55 C
minus 100 kPa, no najmanje 100 kPa;
a druga se odreuje sledeom metodom:
(iv) dvostruki statiki pritisak materije predviene za transport, no najmanje
dvostruka vrednost statikog pritiska vode.
6.5.6.9
(a) Za IBC vrsta 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N koji se podvrgavaju ispitnom
pritisku navedenom u 6.5.6.8.4.1 (a) ili (b): ne sme doi do proputanja;
(b) za IBC vrsta 31A, 31B i 31N koji se podvrgavaju ispitnom pritisku navedenom u
6.5.6.8.4.1 (c): ne sme doi ni do trajne deformacije usled koje IBC postaje
nepodoban za transport, niti do proputanja;
(c) tvrdi plastini IBC i kombinovani IBC: ne sme doi ni do trajne deformacije usled
koje IBC postaje nepodoban za transport, niti do proputanja.
Ispitivanje na pad
6.5.6.9.1
Oblast primene
6.5.6.9.2
Za sve vrste IBC kao ispitivanje tipa konstrukcije.

(a) metalni IBC: IBC za vrste materije se mora napuniti najmanje do 95%, a za tene
materije najmanje do 98% svoje maksimalne zapremine. Ureaji za rastereenje
od pritiska moraju biti stavljeni van funkcije ili odstranjeni, a nastali otvori
zatvoreni;
(b) fleksibilni IBC: IBC se mora napuniti do svoje maksimalno dozvoljene ukupne
mase, pri emu se sadraj ravnomerno rasporeuje;
(c) tvrdi plastini IBC i kombinovani IBC: IBC za vrste materije mora biti napunjen
najmanje do 95%, a za tene materije najmanje do 98% svoje maksimalne
zapremine. Ureaji za rastereenje od pritiska smeju biti stavljeni van funkcije ili
2010
6.5.6.9.3
odstranjeni, a nastali otvori zatvoreni. Ispitivanje IBC se sprovodi nakon to je

temperatura ispitnog uzorka i njegovog sadraja smanjena na -18 C ili nie.
Ukoliko se ispitni uzorci kombinovanih IBC pripremaju prema ovom postupku,
moe se odustati od kondicioniranja navedenog u 6.5.6.3.1. Tene materije koje
se koriste za ispitivanje odravaju se u tenom stanju, eventualno dodavanjem
sredstava protiv zamrzavanja. Od kondicioniranja se moe odustati, ako materijali
poseduju dovoljnu deformabilnost i zateznu vrstou na niskim temperaturama;
(d) IBC od kartona ili od drveta: IBC mora biti napunjen najmanje do 95% svoje
maksimalne zapremine.
IBC se mora pustiti da padne na tvrdu, neelastinu, glatku, ravnu i horizontalnu
podlogu, tako da IBC udari na najslabije mesto svoje osnovne povrine.
IBC sa zapreminom od najvie 0,45 m3 se takoe mora pustiti da padne:
(a) metalni IBC: na najslabije mesto, izuzev mesta na osnovnoj povrini koje je
ispitano prilikom prvog ispitivanja na pad;
(b) fleksibilni IBC: na najslabije mesto;
(c) tvrdi plastini IBC i kombinovani IBC, kao i IBC od kartona i od drveta: ravno na
jednu stranu, ravno na gornji deo i na jedan ugao.
Za svako ispitivanje na pad smeju se koristiti isti ili razliiti IBC.
6.5.6.9.4
Visina pada
Za vrste materije i tene materije, ako se ispitivanje sprovodi sa vrstom ili tenom
materijom predvienom za transport, ili sa nekom drugom materijom koja uglavnom
poseduje ista fizika svojstva:
Ambalana grupa I
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
1,8 m
1,2 m
0,8 m
Za tene materije, ako se ispitivanje sprovodi sa vodom:

(a) ako materija predviena za transport poseduje relativnu gustinu od maksimalno
1,2:
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
1,2 m
0,8 m
(b) ako materija predviena za transport poseduje relativnu gustinu veu od 1,2,
visina pada se proraunava na osnovu relativne gustine (d) materije predviene
za transport, zaokruene na prvu decimalu, kako sledi:
6.5.6.9.5
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
d h 1,0 m
d h 0,67 m

(a) metalni IBC: bez gubitka tereta za punjenje;
(b) fleksibilni IBC: bez gubitka tereta za punjenje. Neznatno curenje iz zatvaraa ili
avova prilikom udara ne smatra se neispravnou IBC, pod uslovom da ne dolazi
do daljeg proputanja nakon to je IBC podignut sa tla;
6.5.6.10
(c) tvrdi plastini IBC, kombinovani IBC, kao i IBC od kartona i od drveta: bez gubitka
tereta za punjenje. Neznatno curenje iz zatvaraa prilikom udara ne smatra se
neispravnou IBC, pod uslovom da ne dolazi do daljeg proputanja.
Ispitivanje na cepanje
6.5.6.10.1
Oblast primene
Za sve vrste fleksibilnih IBC kao ispitivanje tipa konstrukcije.
2011
6.5.6.10.2

IBC se mora napuniti najmanje do 95% svoje zapremine i do svoje maksimalno
dozvoljene ukupne mase, pri emu se sadraj ravnomerno rasporeuje.
6.5.6.10.3
Kada se IBC nalazi na tlu, noem treba potpuno rasei poprenu stranu u duini od
100 mm pod uglom od 45 u odnosu na glavnu osu IBC na pola visine izmeu dna
IBC i gornjeg nivoa tereta za punjenje. IBC se zatim izlae ravnomerno
rasporeenom optereenju koje odgovara dvostrukoj maksimalno dozvoljenoj ukupnoj
masi. Optereenje mora da deluje najmanje pet minuta. IBC koji su projektovani za
podizanje odozgo ili sa strane se nakon uklanjanja optereenja podiu, sve dok ne
budu iznad tla i ostavljaju u tom poloaju pet minuta.
6.5.6.10.4
6.5.6.11
Rez se ne sme poveati za vie od 25% svoje prvobitne duine.

Ispitivanje na prevrtanje
6.5.6.11.1
Oblast primene
6.5.6.11.2
Za sve vrste fleksibilnih IBC kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.11.3
6.5.6.11.4
IBC se mora prevrnuti tako da bilo koje mesto njegovog gornjeg dela padne na tvrdu,
neelastinu, glatku, ravnu i horizontalnu povrinu.
Visina prevrtanja
Ambalana grupa I
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
1,8 m
1,2 m
0,8 m
.
6.5.6.11.5
6.5.6.12
Bez gubitka tereta za punjenje. Neznatno curenje iz zatvaraa ili avova prilikom
udara ne smatra se neispravnou IBC, pod uslovom da ne dolazi do daljeg
proputanja.
Ispitivanje uspravljanjem
6.5.6.12.1
Oblast primene
6.5.6.12.2
Za sve fleksibilne IBC koji su projektovani za podizanje odozgo ili sa strane, kao
ispitivanje tipa konstrukcije.
6.5.6.12.3
6.5.6.12.4
IBC koji lei na bonoj strani mora da se podie na jednom ureaju za podizanje ili na
dva ureaja za podizanje, ako ih ima etiri, brzinom od najmanje 0,1 m/s, sve dok ne
bude visio slobodno iznad tla u uspravnom poloaju.
6.5.6.13
Bez oteenja IBC ili njegovih ureaja za podizanje usled kojeg IBC postaje
nepodoban za transport ili rukovanje.
6.5.6.13.1
O ispitivanju se sastavlja izvetaj, koji sadri najmanje sledee podatke i koji mora da
bude stavljen na raspolaganje korisniku IBC:
2012
3.
4.
5.
jedinstveni identifikacioni broj izvetaja o ispitivanju;

datum izvetaja o ispitivanju;
proizvoa IBC;
6.
6.5.6.13.2
opis tipa konstrukcije IBC (npr. dimenzije, materijali, zatvarai, debljina zidova,
itd.), ukljuujui postupak proizvodnje (npr. postupak duvanja), eventualno sa
crteom (crteima) i fotografijom (fotografijama);
8. karakteristine osobine ispitnog sadraja, npr. viskozitet i relativna gustina za
tene materije i veliina estica za vrste materije;
9. opis i rezultat ispitivanja;
10. izvetaj o ispitivanju mora biti potpisan imenom i nazivom funkcije potpisnika.
Izvetaj o ispitivanju mora da sadri izjavu da je IBC spreman za transport ispitan u
skladu sa odgovarajuim zahtevima ovog poglavlja i da ovaj izvetaj o ispitivanju
moe da postane nevaei u sluaju primene drugih metoda pakovanja ili upotrebe
drugih sastavnih delova ambalae. Jedan primerak izvetaja o ispitivanju stavlja se na
raspolaganje nadlenom organu.
2013
Poglavlje 6.6
Zahtevi za izradu i ispitivanje velike ambalae
6.6.1
Opti zahtevi
6.6.1.1
Zahtevi ovog poglavlja ne primenjuju se za:

- ambalau za Klasu 2, izuzev velike ambalae za predmete ukljuujui pakovanja
gasa pod pritiskom;
- ambalau za Klasu 6.2, izuzev velike ambalae za UN broj 3291 kliniki otpaci;
- komade za otpremu Klase 7 koji sadre radioaktivne materije.
Velika ambalaa mora biti proizvedena i ispitana prema programu obezbeenja
kvaliteta koji nadleni organ smatra zadovoljavajuim, kako bi se obezbedilo da svaka
proizvedena ambalaa odgovara zahtevima ovog poglavlja.
Posebni zahtevi za veliku ambalau iz 6.6.4 baziraju se na velikoj ambalai koja je
trenutno u upotrebi. Imajui u vidu nauni i tehniki napredak, dozvoljeno je korienje
velike ambalae ije specifikacije odstupaju od navedenih u 6.6.4, pod uslovom da je
jednako efikasna, priznata od strane nadlenog organa i da je uspeno podvrgnuta
ispitivanjima opisanim u 6.6.5. Druga ispitivanja osim opisanih u ADR su dozvoljena,
pod uslovom da su ekvivalentna i priznata od strane nadlenog organa.
Proizvoai i naredni distributeri ambalae moraju da dostave informacije o postupcima
kojih se treba pridravati, kao i opis vrsta i dimenzija zatvaraa (ukljuujui potrebne
zaptivke) i svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da
komadi za otpremu koji su spremni za otpremu mogu da zadovolje ispitivanja
performansi koja se primenjuju u skladu sa ovim poglavljem.
Kd za oznaavanje tipa konstrukcije velike ambalae
6.6.1.2
6.6.1.3
6.6.1.4
6.6.2
6.6.2.1
6.6.2.2
6.6.3
6.6.3.1
Kd koji se koristi za veliku ambalau sastoji se od:

(a) dve arapske cifre, i to:
50 za krutu veliku ambalau,
51 za fleksibilnu veliku ambalau i
(b) jednog velikog latininog slova za vrstu materijala: drvo, elik, itd, u skladu sa
spiskom iz 6.1.2.6.
Kd velike ambalae moe biti dopunjen slovom W. Slovo W znai da velika
ambalaa pripada tipu koji je oznaen kdom, ali da je izraena prema specifikaciji koja
odstupa od 6.6.4 i da se smatra ekvivalentnom u skladu sa zahtevima iz 6.6.1.3.
Obeleavanje
Osnovno obeleje: Svaka velika ambalaa koja je izraena i namenjena za upotrebu u
skladu sa odredbama ADR -a mora biti obeleena trajnim i itljivim obelejem koje
obuhvata sledee elemente:
u
(a) simbol Ujedinjenih nacija za ambalau: ( n).
za veliku ambalau od metala na koju se obeleje nanosi igom ili utiskivanjem
umesto simbola mogu da se koriste slova UN;
(b) broj 50 za krutu veliku ambalau ili 51 za fleksibilnu veliku ambalau, iza kojeg
sledi slovo za materijal, u skladu sa spiskom iz 6.5.1.4.1 b);
(c) veliko slovo koje oznaava ambalanu(e) grupu(e) za koju(koje) je konstrukcija
dozvoljena:
X za ambalane grupe I, II i III;
Y za ambalane grupe II i III;
Z samo za ambalanu grupu III;
(d) mesec i godina proizvodnje (poslednje dve cifre);
(e) oznaka drave u kojoj je izdata dozvola za dodelu obeleja, navedena u vidu
13
oznake za motorna vozila u meunarodnom saobraaju ;
(f) naziv ili oznaka proizvoaa ili bilo koja druga identifikacija velike ambalae
13

2014
6.6.3.2
utvrena od strane nadlenog organa;

(g) ispitno optereenje za ispitivanje na pritisak pri slaganju u kg. Za veliku ambalau
koja nije projektovana za slaganje navodi se 0;
(h) maksimalno dozvoljena ukupna masa u kg.
Elementi osnovnog obeleja moraju biti istaknuti prema redosledu iz prethodnih
podstavova.
Svaki element obeleja koji je istaknut u skladu sa a) do h) mora da bude jasno odvojen
u cilju lake identifikacije, npr. kosom crtom ili praznim mestom.
Primeri za obeleavanje
u
50A/X/0501/N/PQRS
2500/1000
velika ambalaa od elika koja sme da se slae;

optereenje pri slaganju: 2500 kg;
maksimalno dozvoljena ukupna masa: 1000 kg
50H/Y/0402/D/ABCD 987
velika ambalaa od plastike koje ne sme da se

slae;
( n)
( n)
0/800
(un)
51H/Z/0601/S/1999
0/500
fleksibilna velika ambalaa koja ne sme da se

slae;
6.6.4
Posebni zahtevi za veliku ambalau
6.6.4.1
Posebni zahtevi za veliku ambalau od metala
6.6.4.1.1
6.6.4.1.2
6.6.4.2
6.6.4.2.1
6.6.4.2.2
6.6.4.2.3
6.6.4.2.4
6.6.4.2.5
6.6.4.2.6
6.6.4.2.7
50A
od elika
50B
od aluminijuma
50N
od metala (izuzev elika ili aluminijuma)
Velika ambalaa mora biti proizvedena od odgovarajueg deformabilnog metala ija je
zavarljivost pouzdano utvrena. Zavareni spojevi moraju biti struno izvedeni i pruati
potpunu sigurnost. Eventualno se mora uzeti u obzir izdrljivost materijala na niskim
temperaturama.
Potrebno je voditi rauna o tome da se izbegnu oteenja usled galvanskih dejstava
koja nastaju na osnovu dodira razliitih metala.
Posebni zahtevi za veliku ambalau od fleksibilnih materijala
51H
od fleksibilne plastike
51M
od papira
Velika ambalaa mora biti proizvedena od odgovarajuih materijala. vrstoa materijala
i izvedba fleksibilne velike ambalae moraju biti prilagoeni zapremini i predvienoj
upotrebi.
Svi materijali koji se koriste za proizvodnju fleksibilne velike ambalae tipa 51M posle
najmanje 24-asovnog potpunog potapanja u vodu moraju posedovati jo najmanje
85% otpornosti na kidanje koja je prvobitno izmerena posle kondicioniranja materijala
do uravnoteenja na relativnoj vlanosti od najvie 67%.
Spojevi moraju biti izvedeni ivenjem, vruim peaenjem, lepljenjem ili drugim
ekvivalentnim postupcima. Svi iveni spojevi moraju biti osigurani.
Fleksibilna velika ambalaa mora posedovati adekvatnu otpornost prema starenju i
smanjenju vrstoe usled ultraljubiastog zraenja, klimatskih uslova ili tereta za
punjenje, kako bi bila pogodna za predvienu upotrebu.
Kod fleksibilne velike ambalae od plastike za koju je potrebna zatita od
ultraljubiastog zraenja ista se mora obezbediti dodavanjem ai ili drugih
odgovarajuih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa teretom za
punjenje i zadrati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe velike ambalae. Kod
korienja ai, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korieni za
proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije moe se odustati od ponovnih ispitivanja, ako
izmenjeni sadraj ai, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizika svojstva
materijala.
Materijalu za izradu velike ambalae mogu se dodavati aditivi za poboljanje otpornosti
prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiu negativno na fizika ili
hemijska svojstva.
Kada je velika ambalaa napunjena, odnos visine prema irini ne sme da iznosi vie od
2:1.
2015
6.6.4.3
Posebni zahtevi za veliku ambalau od krute plastike

50N
6.6.4.3.1
6.6.4.3.2
6.6.4.3.3
6.6.4.4
6.6.4.4.1
6.6.4.4.2
6.6.4.4.3
6.6.4.4.4
6.6.4.4.5
6.6.4.4.6
6.6.4.4.7
6.6.4.4.8
6.6.4.5
Velika ambalaa mora biti proizvedena od odgovarajue plastike poznate specifikacije,

a njena vrstoa mora biti prilagoena njenoj zapremini i predvienoj upotrebi. Materijal
mora na adekvatan nain da bude otporan prema starenju i smanjenju vrstoe koje je
prouzrokovano teretom za punjenje ili eventualno ultraljubiastim zraenjem. Izdrljivost
na niskim temperaturama mora se eventualno uzeti u obzir. Permeacija tereta za
punjenje u normalnim uslovima transporta ne sme da predstavlja opasnost.
podnoljivi sa sadrajem i zadrati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe
spoljne ambalae. Kod korienja ai, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih
koji su korieni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije moe se odustati od
ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadraj ai, pigmenata ili inhibitora nema negativan
uticaj na fizika svojstva materijala.
Materijalu za izradu velike ambalae mogu se dodavati aditivi za poboljanje otpornosti
prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiu negativno na fizika ili
hemijska svojstva materijala.
Posebni zahtevi za veliku ambalau od kartona
50G
od krutog kartona
Velika ambalaa mora biti proizvedena od vrstog punog kartona ili vrstog dvostranog
talasastog kartona (sa jednim ili vie slojeva) dobrog kvaliteta, koji je prilagoen
zapremini i predvienoj upotrebi. Vodootpornost spoljne povrine mora biti takva da
poveanje mase tokom ispitivanja na upijanje vode prema metodi Cobb u trajanju od
2
30 minuta ne iznosi vie od 155 g/m (vidi standard ISO 535:1991). Karton mora imati
odgovarajuu vrstou na savijanje. Karton mora biti tako seen, bez pukotina savijen i
prorezan da se prilikom sastavljanja ne lomi, da njegova povrina ne puca ili da se
previe se nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti vrsto zalepljeni za spoljne
slojeve.
Zidovi, ukljuujui poklopac i dno, moraju imati otpornost na probijanje od najmanje15 J,
mereno prema standardu ISO 3036:1975.
Spojevi spoljne ambalae velike ambalae moraju imati dovoljan preklop i biti izvedeni
lepljivom trakom, lepljenjem, metalnim spojnicama ili drugim sistemima za
privrivanje koji su najmanje jednako efikasni. Ako se spajanje vri lepljenjem ili
lepljivom trakom, potrebno je koristiti vodootporni lepak. Metalne spojnice moraju biti
provuene kroz sve delove koji se privruju i tako oblikovane ili zatiene da ne moe
da doe do trenja niti probijanja unutranje obloge.
Podnoje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo velike ambalae ili odvojiva paleta
moraju biti pogodni za mehaniko rukovanje napunjenom velikom ambalaom sa
maksimalno dozvoljenom ukupnom masom.
deformacije na dnu velike ambalae koje mogu da prouzrokuju oteenja prilikom
rukovanja.
odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da otete veliku ambalau.
kao to su drveni podupirai koji se, meutim, moraju nalaziti izvan unutranje obloge.
Ako je velika ambalaa predviena za slaganje, nosea povrina mora biti tako
konstruisana da se optereenje rasporeuje na siguran nain.
Posebni zahtevi za veliku ambalau od drveta
50C
6.6.4.5.1
6.6.4.5.2
od krute plastike
od prirodnog drveta
50D
od per ploe
50F
od materijala od drvnih vlakana
vrstoa korienih materijala i nain izrade moraju biti prilagoeni zapremini i
predvienoj upotrebi velike ambalae.
Ako se velika ambalaa sastoji od prirodnog drveta, ono mora biti dobro odleano, suvo
prema uobiajenim komercijalnim merilima i bez nedostataka, kako bi se spreilo
znaajno smanjenje vrstoe svakog pojedinanog dela velike ambalae. Svaki deo
velike ambalae mora biti iz jednog komada ili ekvivalentan sa istim. Delovi se smatraju
2016
6.6.4.5.3
6.6.4.5.4
6.6.4.5.5
6.6.4.5.6
6.6.4.5.7
6.6.4.5.8
6.6.4.5.9
6.6.4.5.10
ekvivalentnim sa jednim komadom, ako je primenjen odgovarajui lepljeni spoj, kao npr.
spoj Linderman (spoj u vidu lastaviijeg repa), spoj pomou lebova i opruga,
preklopni spoj, sueoni spoj sa najmanje dva talasasta metalna elementa za
privrivanje na svakom spoju, ili drugi jednako efikasan postupak.
Ako se velika ambalaa sastoji od per ploe, ona mora biti sastavljena iz najmanje tri
sloja i proizvedena od dobro odleanog ljutenog furnira, seenog furnira ili struganog
furnira, suvog prema uobiajenim komercijalnim merilima i bez nedostataka koji mogu
znaajno da utiu na vrstou velike ambalae. Pojedini slojevi moraju biti meusobno
zalepljeni vodootpornim lepkom. Za izradu velike ambalae mogu se koristiti i drugi
pogodni materijali zajedno sa per ploom.
Ako se velika ambalaa sastoji od materijala od drvnih vlakana, on mora biti
vodootporan, kao to su ploe od iverice, ploe od drvnih vlakana ili drugi odgovarajui
materijali.
Ploe velike ambalae na ugaonim lajsnama ili eonim stranicama moraju biti vrsto
zakovane ekserima ili spojnicama, ili spojene nekim drugim isto tako pogodnim
sredstvima.
Podnoje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo velike ambalae ili odvojiva paleta
moraju biti pogodni za mehaniko rukovanje velikom ambalaom nakon punjenja
maksimalno dozvoljenom ukupnom masom.
deformacije na dnu velike ambalae koje mogu da prouzrokuju oteenja prilikom
rukovanja.
odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da otete veliku ambalau.
kao to su drveni podupirai koji se, meutim, moraju nalaziti izvan unutranje obloge.
Ako je velika ambalaa predviena za slaganje, nosea povrina mora biti tako
konstruisana da se optereenje rasporeuje na siguran nain.
6.6.5
6.6.5.1
Sprovoenje i uestalost ispitivanja
6.6.5.1.1
Konstrukcija svake velike ambalae mora biti podvrgnuta ispitivanjima predvienim u

6.6.5.3, prema postupcima utvrenim od strane nadlenog organa, i odobrena od
strane istog organa.
Pre upotrebe velike ambalae konstrukcija ove velike ambalae mora uspeno da
zadovolji ispitivanja. Konstrukcija velike ambalae odreuje se prema koncepciji,
veliini, korienom materijalu i njegovoj debljini, nainu izrade i sastavljanja, ali moe
ukljuivati i razne obrade povrine. U to spada i velika ambalaa koja se od konstrukcije
razlikuje samo po manjoj visini.
6.6.5.1.2
6.6.5.1.3
6.6.5.1.4
6.6.5.1.5
6.6.5.1.6
Ispitivanja se moraju sprovoditi sa uzorcima iz proizvodnje, u intervalima koje utvruje

nadleni organ. Ako se takva ispitivanja sprovode na velikoj ambalai od papira ili
kartona, priprema u uslovima okoline smatra se ekvivalentnom sa odredbama
navedenim u 6.6.5.2.4.
Ispitivanja se moraju ponoviti posle svake izmene koncepcije, materijala ili naina
izrade velike ambalae.
Nadleni organ moe da dozvoli selektivno ispitivanje velike ambalae koja se samo
neznatno razlikuje od ve ispitane konstrukcije, npr. velika ambalaa koja sadri
unutranju ambalau manje veliine ili manje neto mase, ili velika ambalaa, kao to su
burad, vree i sanduci, kod koje je neznatno smanjena jedna spoljna ili vie spoljnih
dimenzija.
(ostaje otvoreno)
Napomena:
6.6.5.1.7
6.6.5.1.8
U vezi sa zahtevima koji se odnose na raspored razne unutranje

ambalae u jednoj velikoj ambalai i dozvoljenim varijacijama unutranje
ambalae vidi 4.1.1.5.1.
Nadleni organ moe u svako doba zahtevati da se ispitivanjima u skladu sa ovim
odeljkom dokae da velika ambalaa iz serijske proizvodnje ispunjava zahteve o
ispitivanju konstrukcije.
Pod uslovom da to ne utie na vanost rezultata ispitivanja i uz saglasnost nadlenog
organa, dozvoljeno je da se sa jednim istim uzorkom sprovede vie ispitivanja.
2017
6.6.5.2
Priprema za ispitivanja
6.6.5.2.1
Ispitivanja se sprovode na velikoj ambalai spremnoj za otpremu, ukljuujui unutranju

ambalau ili predmete koji se transportuju. Kod tenih materija unutranja ambalaa
mora biti napunjena do najmanje 98% svoje maksimalne zapremine, a kod vrstih
materija do najmanje 95% svoje maksimalne zapremine. Kod velike ambalae ija je
unutranja ambalaa predviena za transport tenih ili vrstih materija potrebna su
posebna ispitivanja za teni i za vrsti sadraj. Materije koje su sadrane u unutranjoj
ambalai ili predmeti za transport koji su sadrani u velikoj ambalai mogu biti
zamenjeni drugim materijama ili predmetima, ukoliko to ne utie na tanost rezultata
ispitivanja. Ako se koristi druga unutranja ambalaa ili drugi predmeti, oni moraju imati
ista fizika svojstva (masa, veliina zrna, itd.) kao unutranja ambalaa ili predmeti
predvieni za transport. Dozvoljeno je korienje dodataka, kao to su vree sa
olovnom samom, da bi se dostigla potrebna ukupna masa komada za otpremu, ukoliko
se unose tako da ne utiu na rezultate ispitivanja.
Ako se kod ispitivanja na pad za tene materije koristi neka druga materija, ista mora
imati uporedivu relativnu gustinu i viskozitet kao materija predviena za transport. Voda
se takoe moe koristiti za ispitivanje na pad sa tenim materijama, pod sledeim
uslovima:
(a) ako materije predviene za transport imaju relativnu gustinu ne veu od 1,2,
primenjuju se visine pada navedene u tabeli iz 6.6.5.3.4.4;
(b) ako materije predviene za transport imaju relativnu gustinu veu od 1,2, visina
pada se proraunava na osnovu relativne gustine (d) materije predviene za
transport zaokrueno na prvu decimalu kako sledi
6.6.5.2.2
6.6.5.2.3
Ambalana grupa I
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
d h 1,5 m
d h 1,0 m
d h 0,67 m
6.6.5.3
Velika ambalaa od plastike i velika ambalaa koja sadri unutranju ambalau od

plastike izuzev vrea koje su predviene za sadravanje vrstih materija ili predmeta
podvrgavaju se ispitivanju na pad, nakon to je temperatura ispitnog uzorka i
njegovog sadraja smanjena na -18 C ili nie. Od kondicioniranja se moe odustati,
ako materijali ambalae poseduju dovoljnu deformabilnost i zateznu vrstou na niskim
temperaturama. Ako se ispitni uzorci kondicioniraju na ovaj nain, nije potrebno
kondicioniranje u skladu sa 6.6.5.2.4. Tene materije koje se koriste za ispitivanje
odravaju se u tenom stanju, eventualno dodavanjem sredstava protiv zamrzavanja.
Velika ambalaa od kartona mora da bude kondicionirana najmanje 24 sata u
klimatskim uslovima regulisane temperature i relativne vlanosti vazduha. Postoje tri
mogunosti, od kojih treba odabrati jednu.
Najpovoljnija klima je 23 C 2 C i 50% 2% relativne vlanosti vazduha. Ostale dve
mogunosti su 20 C 2 C i 65% 2% relativne vlanosti vazduha, ili 27 C 2 C i
65% 2% relativne vlanosti vazduha.
Napomena: Prosene vrednosti moraju se kretati unutar ovih graninih vrednosti.
Kratkotrajna kolebanja i granice merenja mogu imati za posledicu
odstupanja od individualnih merenja do 5% za relativnu vlanost
vazduha, a da to nema znaajan uticaj na mogunost reprodukcije
rezultata ispitivanja.
6.6.5.3.1
Ispitivanje podizanjem od dole
6.6.5.3.1.1
Oblast primene
6.6.5.2.4
Za sve vrste velike ambalae koja je opremljena ureajem za podizanje od dole, kao
ispitivanje konstrukcije.
6.6.5.3.1.2
Priprema velike ambalae za ispitivanje
6.6.5.3.1.3
Velika ambalaa se puni do svoje 1,25-struke maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri
emu se teret ravnomerno rasporeuje.
Velika ambalaa mora dva puta da bude podignuta i sputena viljukarom, pri emu
2018
6.6.5.3.1.4
viljuke moraju biti centralno postavljene i imati razmak od dimenzije stranice

uvoenja (izuzev ako su take uvoenja utvrene). Viljuke moraju biti uvedene do u
smeru uvoenja. Ispitivanje se mora ponoviti u svakom moguem smeru uvoenja.
6.6.5.3.2
Bez trajne deformacije velike ambalae koja utie na bezbednost transporta i bez
gubitka tereta za punjenje.
Ispitivanje podizanjem od gore
6.6.5.3.2.1
Oblast primene
6.6.5.3.2.2
Za sve vrste velike ambalae koja je projektovana za podizanje od gore, kao ispitivanje
konstrukcije.
6.6.5.3.2.3
Velika ambalaa mora biti napunjena svojom dvostrukom maksimalno dozvoljenom

ukupnom masom. Fleksibilna velika ambalaa mora biti napunjena svojom
estostrukom maksimalno dozvoljenom ukupnom masom, pri emu se teret
ravnomerno rasporeuje.
6.6.5.3.2.4
Velika ambalaa mora biti podignuta na nain za koji je projektovana, sve dok se ne
bude nalazila slobodno iznad tla, i u trajanju od pet minuta zadrana u tom poloaju.
6.6.5.3.3
(a) Velika ambalaa od metala, velika ambalaa od krute plastike: bez trajne
deformacije velike ambalae, ukljuujui eventualno postojee podnoje palete,
koja utie na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.
(b) Fleksibilna velika ambalaa: bez oteenja velike ambalae ili njenih ureaja za
podizanje usled kojeg velika ambalae postaje nepodobna za transport ili
rukovanje i bez gubitka tereta za punjenje.
Ispitivanje na pritisak pri slaganju
6.6.5.3.3.1
Oblast primene
6.6.5.3.3.2
Za sve vrste velike ambalae koja je projektovana za slaganje, kao ispitivanje

konstrukcije.
Velika ambalaa se puni do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase.
6.6.5.3.3.3
6.6.5.3.3.4
Velika ambalaa mora biti postavljena tako da njeno dno nalee na horizontalnu tvrdu
podlogu i izloena ravnomerno rasporeenom superponiranom ispitnom optereenju
(vidi 6.6.5.3.3.4) u trajanju od najmanje pet minuta; velika ambalaa od drveta, kartona
ili plastike mora biti izloena ovom optereenju najmanje 24 sata.
Proraunavanje superponiranog ispitnog optereenja
Teret koji se stavlja na veliku ambalau mora iznositi najmanje koliko 1,8-struki zbir
maksimalno dozvoljene ukupne mase onog broja istovrsne velike ambalae koji moe
da bude naslagan na veliku ambalau u toku transporta.
6.6.5.3.3.5
6.6.5.3.4
(a) Sve vrste velike ambalae, izuzev fleksibilne velike ambalae: bez trajne
deformacije velike ambalae, ukljuujui eventualno postojee podnoje palete,
koja utie na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.
(b) Fleksibilna velika ambalaa: bez oteenja tela sredstva za pakovanje koje utie na
bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.
Ispitivanje na pad
6.6.5.3.4.1
Oblast primene
6.6.5.3.4.2
Za sve vrste velike ambalae kao ispitivanje konstrukcije

6.6.5.3.4.3
Velika ambalaa mora biti napunjena u skladu sa zahtevima iz 6.6.5.2.1.

Velika ambalaa se mora pustiti da padne svojim dnom na krutu, neugibajuu, glatku,
2019
6.6.5.3.4.4
ravnu i horizontalnu povrinu, tako da velika ambalaa udari na najslabije mesto svoje
osnovne povrine
Visina pada
Ambalana grupa I
Ambalana grupa II
Ambalana grupa III
1,8 m
1,2 m
0,8 m
Napomena:
6.6.5.3.4.5
6.6.5.3.4.5.1
6.6.5.3.4.5.2
6.6.5.3.4.5.3
6.6.5.4
6.6.5.4.1
6.6.5.4.2
Velika ambalaa za materije i predmete Klase 1, za samoreagujue

materije Klase 4.1 i za organske perokside Klase 5.2 mora biti ispitana
prema ispitnim uslovima za ambalanu grupu II.
Velika ambalaa ne sme imati nikakva oteenja koja mogu da utiu na bezbednost
transporta. Iz unutranje ambalae ili iz predmeta ne sme izlaziti teret za punjenje.
Kod velike ambalae za predmete Klase 1 nije dozvoljena pukotina koja bi mogla da
omogui proputanje eksplozivnih materija u rasutom stanju ili predmeta sa
eksplozivnom materijom iz velike ambalae.
Ako je velika ambalaa podvrgnuta ispitivanju na pad, ispitni uzorak je zadovoljio
ispitivanje, ako u potpunosti zadrava sadraj, ak i u sluaju da zatvara vie nije
nepropusan za prainu.
Uverenje o odobrenju i izvetaj o ispitivanju
Za svaku konstrukciju velike ambalae izdaje se uverenje i dodeljuje obeleje (u skladu
sa 6.6.3) kojima se potvruje da konstrukcija, ukljuujui njenu opremu, odgovara
zahtevima o ispitivanju.
O ispitivanju se sastavlja izvetaj, koji sadri najmanje sledee podatke i koji mora da
bude stavljen na raspolaganje korisniku velike ambalae:
3. jedinstveni identifikacioni broj izvetaja o ispitivanju;
4. datum izvetaja o ispitivanju;
5. proizvoa velike ambalae;
6. opis konstrukcije velike ambalae (npr. dimenzije, materijali, zatvarai, debljina
zidova, itd.) i/ili fotografija (fotografije);
7. maksimalna zapremina / maksimalno dozvoljena ukupna masa;
karakteristine osobine ispitnog sadraja, npr. vrste i opis koriene unutranje
ambalae ili predmeta;
9. opis i rezultat ispitivanja;
10. izvetaj o ispitivanju mora biti potpisan imenom i nazivom funkcije potpisnika.
Izvetaj o ispitivanju mora da sadri izjavu da je velika ambalaa pripremljena za
transport ispitana u skladu sa odgovarajuim zahtevima ovog poglavlja i da ovaj izvetaj
o ispitivanju moe da postane nevaei u sluaju primene drugih metoda pakovanja ili
upotrebe drugih sastavnih delova ambalae. Jedna kopija izvetaja o ispitivanju stavlja
se na raspolaganje nadlenom organu.
8.
6.6.5.4.3
2020
Poglavlje 6.7
Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje
prenosivih cisterni i UN-gasnih kontejnera sa vie elemenata
(MEGC)
Hapomena:
6.7.1
6.7.1.1
6.7.1.2
6.7.1.3
6.7.2
6.7.2.1
Za fiksirane cisterne (vozila cisterne), prenosive cisterne, kontejner

cisterne i zamenjive cisterne, sa telom izraenim od metalnih
materijala, kao i za baterijska vozila i gasne kontejnere sa vie
elemenata (MEGC), izuzev UN-MEGC, vidi poglavlje 6.8; za cisterne od
ojaanih plastinih vlakana vidi poglavlje 6.9; za vakuum cisterne za
otpatke vidi poglavlje 6.10.
Zahtevi ovog poglavlja primenjuju se za prenosive cisterne za transport materija Klasa

2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 6.1, 6.2, 7, 8 i 9, kao i za MEGC za transport neohlaenih
gasova Klase 2, i to u svim vidovima saobraaja. Ukoliko nije navedeno drugaije, sve
multimodalne prenosive cisterne ili MEGC, koji odgovaraju definiciji "kontejnera" u
smislu Meunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine,
moraju, osim zahteva iz ovog poglavlja, zadovoljavati i odgovarajue zahteve vaeeg
izdanja navedene Konvencije. Za prenosive offshore cisterne ili offshore MEGC koji
se koriste na otvorenom moru mogu vaiti i dodatni zahtevi.
S obzirom na napredak u nauci i tehnici, tehniki zahtevi ovog poglavlja smeju se
zameniti drugim zahtevima ("alternativnim sporazumima"), koji, u poreenju sa
zahtevima ovog poglavlja, pruaju najmanje jednak nivo bezbednosti u pogledu
kompatibilnosti sa transportovanim materijama i sposobnosti prenosivih cisterni ili
MEGC da izdre naprezanja izazvana udarima, optereenjem i vatrom. U
meunarodnom transportu prenosive cisterne ili MEGC izraene u skladu sa tim
alternativnim sporazumima moraju imati odobrenje nadlenih organa.
Za transport materije za koju u 3.2, tabela A, rubrika 10, nije navedeno nikakvo
uputstvo u vezi sa prenosivim cisternama (T 1 do T 23, T 50 ili T 75), nadleni organ
zemlje porekla moe izdati privremeno odobrenje. To odobrenje mora initi sastavni
deo otpremne dokumentacije i sadravati najmanje iste one podatke koji se u principu
navode u uputstvima za prenosive cisterne, kao i uslove za transport predmetne
materije.
Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje prenosivih cisterni za
transport materija Klase 1 i Klasa 3 do 9
Definicije pojmova
Za svrhe ovog odeljka vae sledee definicije pomova:
Alternativni sporazum: odobrenje koje izdaje nadleni organ za prenosivu cisternu ili za
MEGC, projektovane, izraene i ispitane u skladu sa tehnikim zahtevima i ispitnim
postupcima koji odstupaju od zahteva i postupaka navedenih u ovom poglavlju.
Prenosiva cisterna: multimodalna cisterna za transport materija Klase 1 i Klasa 3 do 9.
Prenosiva cisterna obuhvata telo cisterne, zajedno sa opremom za rukovanje i
strukturnom opremom, neophodnom za transport opasnih materija. Punjenje i
pranjenje prenosive cisterne mora biti izvodljivo bez uklanjanja njene strukturne
opreme. Ona mora imati elemente za stabilizaciju montirane na spoljanjoj strani tela
cisterne i mora postojati mogunost njenog podizanja u napunjenom stanju. Ona
prvenstveno mora biti projektovana za utovar na transportno vozilo ili na brod i
opremljena podupiraima, elementima za noenje ili priborom radi olakavanja
mehanikog rukovanja. Vozila cisterne, vagon cisterne, cisterne koje nisu izraene od
metala i IBC ambalaa ne smatraju se prenosivim cisternama.
Telo cisterne: deo prenosive cisterne koji sadri materiju koja se transportuje (cisterna
u uem smislu), ukljuujui i otvore i njihove zatvarae, ali bez opreme za rukovanje i
bez spoljne strukturne opreme.
Oprema za rukovanje: merni instrumenti, kao i ureaji za punjenje, pranjenje,
provetravanje, bezbednost, grejanje, hlaenje, i izolaciju.
Strukturna oprema: elementi za ojaanje, privrivanje, zatitu i stabilizaciju, montirani
na spoljnoj strani tela cisterne.
Najvii dozvoljeni radni pritisak (MAWP): pritisak koji ne sme biti nii od najveeg meu
sledeim pritiscima izmerenim na vrhu tela cisterne u radnom stanju:
2021
(a) najvii dozvoljeni efektivni nadpritisak u telu cisterne za vreme punjenja ili
pranjenja ili
(b) najvii efektivni nadpritisak za koji je telo cisterne konstruisano, a koji ne sme biti
nii od zbira
o
(i)
apsolutnog pritiska pare materije (u bar) na 65 S, umanjenog za 1 bar i
(ii) parcijalnog pritiska (u bar) vazduha ili drugih gasova u neispunjenom
prostoru, koji se utvruje na osnovu najvie temperature u neispunjenom
prostoru od 65 oS i irenja tenosti usled poveanja srednje temperature
sadrine od tr tf (tf = temperatura punjenja, po pravilu 15 oS; tr = najvia
srednja temperatura sadrine, 50 oS).
Proraunski pritisak: pritisak koji se koristi za proraune prema priznatom pravilniku za
sudove pod pritiskom. Proraunski pritisak ne sme biti nii od najvieg meu sledeim
pritiscima:
pranjenja;
6.7.2.2
6.7.2.2.1
(b) zbir
(i)
apsolutnog pritiska pare materije (u bar) na 65 oS, umanjenog za 1 bar;
(ii) parcijalnog pritiska (u bar) vazduha ili drugih gasova u neispunjenom
prostoru, koji se utvruje na osnovu najvie temperature u neispunjenom
o
prostoru od 65 S i irenja tenosti usled poveanja srednje temperature
o
sadrine od tr tf (tf = temperatura punjenja, po pravilu 15 S; tr = najvia
o
srednja temperatura sadrine, 50 S) i
(iii) pritiska tenosti odreenog na osnovu statikih sila navedenih u 6.7.2.2.12,
ali ne manjeg od 0,35 bar, ili
(s) dve treine najmanjeg ispitnog pritiska navedenog u vaeem uputstvu za
prenosive cisterne u 4.2.5.2.6.
Ispitni pritisak: najvii nadpritisak pri vrhu tela cisterne za vreme hidraulikog ispitivanja,
s tim da ne sme biti manji od vrednosti jednog i po proraunskog pritiska. U
odgovarajuem uputstvu za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6 naveden je najmanji ispitni
pritisak za prenosive cisterne za svaku pojedinu materiju koja se transportuje.
Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje pri kojem se, upotrebom nekog gasa, telo cisterne i
oprema za rukovanje izlau unutranjem efektivnom pritisku od najmanje 25 % MAWPa.
Najvea dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase prazne prenosive cisterne i
mase najteeg tovara dozvoljenog za transport.
2
Referentni elik: elik sa zateznom vrstoom od 370 N/mm i izduenjem pri kidanju
od 27 %.
Konstrukcioni elik: elik sa najmanjom garantovanom zateznom vrstoom izmeu
2
2
360 N/mm i 440 N/mm i najmanjim garantovanim izduenjem pri kidanju prema
6.7.2.3.3.3.
Proraunski temperaturni opseg tela cisterne za materije koje se transportuju u
uslovima spoljne sredine mora biti izmeu 40 oC i 50 oC. Za druge materije, koje se
transportuju u uslovima povienih temperatura, proraunska temperatura ne sme biti
nia od najvie temperature koju materija ima pri punjenju, pranjenju ili transportu. Za
prenosive cisterne izloene teim klimatskim uslovima moraju se uzeti u obzir
odgovarajue stroije proraunske temperature.
Sitnozrnasti elik: elik koji prema odredbama ASTM E 112-96 ili prema definiciji u EN
10028-3, deo 3, ima feritnu veliinu zrna od najvie 6.
Topljivi osigura: ureaj za rastereenje pritiska sa termikom pobudom, koji se ne
moe ponovo zatvoriti.
Prenosiva offshore cisterna: prenosiva cisterna projektovana naroito za estu
upotrebu za transport ka offshore postrojenjima, od tih postrojenja, kao i izmeu njih.
Prenosiva offshore cisterna projektuje se i izrauje prema smernicama za dozvolu
offshore kontejnera za korienje na otvorenom moru, a koje je utvrdila Meunarodna
organizacija za pomorski saobraaj (IMO) u svom dokumentu MSC/Circ.860.
Opti zahtevi za projektovanje i izradu
Tela cisterni projektuju se i izrauju u skladu sa zahtevima pravilnika za sudove pod
pritiskom, koji je priznao nadleni organ. Tela cisterni se moraju proizvoditi od metalnih
materijala pogodnih za obradu. Ti materijali u principu moraju odgovarati nacionalnim ili
meunarodnim standardima materijala. Za zavarena tela cisterni moe se korisiti samo
onaj materijal ija je zavarljivost u potpunosti dokazana. avovi moraju biti struno
2022
6.7.2.2.2
6.7.2.2.3
6.7.2.2.4
6.7.2.2.5
6.7.2.2.6
6.7.2.2.7
6.7.2.2.8
6.7.2.2.9
6.7.2.2.10
6.7.2.2.11
izvedeni i pruati potpunu sigurnost. Ukoliko je to neophodno zbog postupka

proizvodnje ili upotrebljenih materijala, tela cisterni se moraju podvrgnuti termikoj
obradi da bi se mogla garantovati dovoljna ilavost varova i zona izloenih uticaju
toplote. Pri izboru materijala mora se imati u vidu proraunski temperaturni opseg s
obzirom na rizike u vezi sa krtim lomom, pojavom naprslina usled naponske korozije i
otpornou materijala na udar. Ako se koristi sitnozrnasti elik, garantovana vrednost
2
granice elastinosti ne sme biti vea od 460 N/mm , a garantovana vrednost gornje
2
granice zatezne vrstoe ne sme biti vea od 725 N/mm . Aluminijum se moe koristiti
kao materijal za izradu prenosive cisterne samo ukoliko je to navedeno u posebnoj
odredbi vezanoj za prenosive cisterne za odreenu materiju u 3.2, tabela A, rubrika 11,
ili ukoliko je to odobrio naleni organ. Ukoliko je aluminijum dozvoljen, on mora biti
izolovan tako da se sprei znaajniji gubitak fizikih svojstava pri termikom
2
optereenju od 110 kW/m u periodu od najmanje 30 minuta. Izolacija mora ostati
o
delotvorna na svim temperaturama ispod 649 S i mora biti obloena materijalom ija je
o
taka topljenja najmanje 700 S. Materijali prenosivih cisterni moraju biti pogodni za
uslove spoljne sredine koji mogu nastupiti tokom transporta.
Tela cisterni, delovi opreme i cevi prenosivih cisterni moraju biti izraeni od materijala
koji su
(a) u visokoj meri otporni na materiju(e) koja(e) se transportuje(u), ili
(b) hemijskom reakcijom delotvorno pasivizirani ili neutralisani, ili
(c) obloeni materijalom otpornim na koroziju, koji je nalepljen neposredno na telo
cisterne ili je privren nekim ekvivalentnim postupkom.
Zaptivke moraju biti izraene od materijala na koje ne moe(gu) delovati materija(e)
koja(e) se transportuje(u).
Ukoliko telo cisterne ima oblogu sa unutranje strane, ona mora biti izuzetno otporna
na materiju(e) koja(e) se transportuje(u), homogena, neporozna, bez perforacija,
dovoljno elastina i kompatibilna sa osobinama irenja tela cisterne na toploti. Obloga
tela cisterne, delova opreme i cevovoda ne sme imati prekide i mora obuhvatati i eonu
povrinu prirubnice. Ukoliko su spoljni delovi opreme zavareni na cisterni, obloga se
bez prekida mora prostirati i preko dela opreme i preko eone povrine spoljne
prirubnice.
Spojevi i avovi obloge moraju biti izraeni meusobnim stapanjem materijala ili na
drugi podjednako efikasan nain.
Mora se izbegavati dodir razliitih metala koji bi mogao izazvati oteenja usled
kontaktne korozije.
Materijali od kojih su izraena tela cisterni, ukljuujui i sve ureaje, zaptivke, obloge i
delove opreme, ne smeju ugroavati materiju(e) za iji transport su prenosive cisterne
predviene.
Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izraene sa leitem koji e obezbeivati
siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajuim vezama za podizanje i
privrivanje.
Prenosive cisterne moraju se projektovati tako da budu u stanju da bez gubitka
sadraja izdre najmanje unutranji pritisak svog sadraja, kao i statika, dinamika i
termika optereenja koja se javljaju u uslovima normalnog rukovanja i transporta. Iz
njihovog projekta mora se jasno videti da su uzeti u obzir uticaji zamora usled
ponavljanog dejstva tih optereenja tokom predvienog veka trajanja prenosivih
cisterni.
Telo cisterne koje se oprema vakuumskim ventilom mora se projektovati tako da bude
u stanju da bez trajnih deformacija izdri spoljni nadpritisak vii za najmanje 0,21 bar
od unutranjeg pritiska. Vakuumski ventil mora biti podeen tako da se otvori pri
podpritisku ne viem od 0,21 bar, izuzev u sluaju kada je telo cisterne projektovano
za vii spoljni nadpritisak; u tom sluaju pritisak pod kojim e se vakuumski ventil
otvoriti ne sme da bude vei od podpritiska za koji je cisterna projektovana. Tela
cisterni koja se koriste samo za transport vrstih (prakastih ili zrnastih) materija
ambalane grupe II ili III, koje tokom transporta ne prelaze u teno stanje, smeju, uz
odobrenje nadlenog organa, biti projektovana za nii spoljni nadpritisak. U tom sluaju
vakuumski ventil mora biti podeen tako da se otvori pri tom niem pritisku. Telo
cisterne koje nije opremljeno vakuumskim ventilom mora biti projektovano tako da
moe bez trajnih deformacija da izdri spoljni nadpritisak koji je za najmanje 0,4 bar vii
od unutranjeg pritiska.
Vakuumski ventili predvieni za prenosive cisterne za transport materija koje prema
svojoj taki paljenja odgovaraju kriterijumima Klase 3, ukljuujui i zagrejane materije
koje se transportuju na njihovoj taki paljenja ili iznad te take, moraju spreavati
2023
6.7.2.2.12
direktan prodor plamena u telo cisterne, ili pak telo prenosive cisterne mora biti u stanju
da bez gubitka zaptivenosti izdri eksploziju do koje doe usled direktnog prodora
plamena u telo cisterne.
Prenosive cisterne i njihovi ureaji za privrivanje moraju biti u stanju da pod
najveim dozvoljenim optereenjem izdre nezavisno dejstvo sledeih statikih sila:
a) u smeru kretanja: dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoenu
14
sa ubrzanjem zemljine tee (g) ;
b) horizontalno, pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: najveu dozvoljenu
ukupnu masu (MPGM) (tj. dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu (MPGM),
ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno odreen), pomnoenu sa ubrzanjem zemljine
tee (g)1;
c) vertikalno navie: najveu dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoenu sa
1
ubrzanjem zemljine tee (g) ;
d) vertikalno nanie: dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (ukupan
tovar, ukljuujui i dejstvo zemljine tee), pomnoenu sa ubrzanjem zemljine tee (g)1.
6.7.2.2.13
6.7.2.2.14
6.7.2.2.15
6.7.2.2.16
6.7.2.3
6.7.2.3.1
6.7.2.3.2
6.7.2.3.3
14
Pod dejstvom svake od sila navedenih u 6.7.2.2.12 moraju se uzeti u obzir sledei
koeficijenti sigurnosti:
(a) za metalne materijale sa jasno izraenom granicom elastinosti koeficijent
sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu granicu elastinosti, ili
(b) za metalne materijale bez jasno izraene granice elastinosti koeficijent sigurnosti
od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2 %-nu granicu izduenja, a za austenitne
elike na garantovanu 1 %-nu granicu izduenja.
Za granicu elastinosti ili granicu izduenja vae one vrednosti koje su utvrene
nacionalnim ili meunarodnim standardima materijala. U sluaju austenitnih elika,
najmanje vrednosti za granicu elastinosti ili granicu izduenja utvrene standardima
materijala mogu biti poveane za najvie 15 %, ukoliko su te vee vrednosti potvrene
u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard
materijala, vrednost koju treba upotrebiti za granicu elastinosti ili granicu izduenja
odobrava nadleni organ.
Za prenosive cisterne predviene za transport materija koje po svojoj taki paljenja
odgovaraju kriterijumima Klase 3, ukljuujui tu i zagrejane materije koje se
transportuju na njihovoj taki paljenja ili iznad te take, mora postojati mogunost
elektrinog uzemljenja. Moraju se preduzeti mere za spreavanje opasnih
elektrostatikih pranjenja.
Ukoliko je se za odreene materije zahteva uputstvom za prenosive cisterne
navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnom odredbom
za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanom u 4.2.5.3, za
prenosive cisterne se mora obezbediti dodatna zatita, koja se moe sastojati bilo u
poveanoj debljini zida tela cisterne, bilo u viem ispitnom pritisku, pri emu se vea
debljina zida ili vii ispitni pritisak moraju odrediti sa stanovita opasnosti svojstvenih
materiji koja se transportuje.
Kriterijumi za projektovanje
Tela cisterni moraju se projektovati tako da se naprezanja mogu analizirati
matematikim ili eksperimentalnim putem pomou mernih traka ili drugim postupcima
koje je odobrio nadleni organ.
Tela cisterni moraju se projektovati i izraditi tako da pri hidraulikom ispitivanju izdre
pritisak od najmanje 1,5 proraunskog pritiska. Za odreene materije predvieni su
posebni zahtevi u uputstvu za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika
10, i opisanom u 4.2.5.2.6, ili u posebnom uputstvu za prenosive cisterne navedenom u
3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanom u 4.2.5.3. Skree se panja na zahteve o
najmanjoj debljini zida tela cisterni, navedene u 6.7.2.4.1 do 6.7.2.4.10.
U sluaju metala sa jasno izraenom granicom elastinosti, ili koji se odlikuju
garantovanom granicom izduenja (u principu 0,2 %-nom granicom izduenja, a za
austenitne elike 1 %-nom granicom izduenja), primarni napon membrane tela
cisterne pod dejstvom ispitnog pritiska ne sme da bude vei od manje od vrednosti 0,75
Re ili 0,5 Rm, pri emu je
Re = granica elastinosti u N/mm2 ili 0,2 %-na granica izduenja, odn. za austenitne
elike 1 %-na granica izduenja
2
Rm = najmanja zatezna vrstoa u N/mm .
2
Za potrebe izraunavanja vai: g = 9,81 m/s .
2024
6.7.2.3.3.1
6.7.2.3.3.2
6.7.2.3.3.3
6.7.2.3.3.4
Vrednosti upotrebljene za Re i Rm su najmanje vrednosti utvrene nacionalnim ili

meunarodnim standardima materijala. Za austenitne elike najmanje vrednosti za Re i
Rm utvrene standardima materijala mogu biti poveane za najvie 15 %, ukoliko su te
vee vrednosti potvrene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal
ne postoji standard materijala, vrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm odobrava
nadleni organ ili njegova ovlaena institucija.
Oni elici kod kojih je odnos Re/Rm vei od 0,85 ne smeju se koristiti za izradu
zavarenih tela cisterni. Vrednosti za Re i Rm koje se koriste za izraunavanje tog
odnosa jesu vrednosti utvrene u sertifikatu o prijemu materijala.
elici koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduenje pri kidanju u %
najmanje 10000/Rm, s apsolutnim minimumom od 16 % za sitnozrnasti elik i 20 % za
druge elike. Aluminijum i legure aluminijuma koji se koriste za izradu tela cisterni
moraju imati izduenje pri kidanju u % najmanje 10000/6Rm, s apsolutnim minimumom
od 12 %.
Pri odreivanju stvarnih karakteristika materijala, kod valjanog lima je potrebno voditi
rauna o tome da osa uzorka za ispitivanje naprezanja na istezanje bude pod pravim
uglom (popreno) u odnosu na pravac valjanja. Trajno izduenje pri kidanju mora se
meriti na uzorcima sa pravouglim poprenim presekom prema standardu ISO
6892:1998 uz korienje merne duine od 50 mm.
6.7.2.4
Najmanja debljina zida tela cisterne
6.7.2.4.1
Najmanja debljina zida tela cisterne mora odgovarati najveoj od sledeih vrednosti:
(a) najmanja debljina zida odreena prema zahtevima u 6.7.2.4.2 do 6.7.2.4.10;
(b) najmanja debljina zida odreena prema odobrenom pravilniku za sudove pod
pritiskom, s obzirom na zahteve u 6.7.2.3;
(c) najmanja debljina zida odreena uputstvom za prenosive cisterne navedenim u
3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnom odredbom za
prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanim u 4.2.5.3.
6.7.2.4.2
Omota, dna i poklopci revizionog otvora tela cisterni prenika ne vie od 1,80 m,
ukoliko su izraeni od referentnog elika, moraju imati debljinu zida ne manju od 5 mm
ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prenika veeg od
1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 6 mm ako su izraena od referentnog
elika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala; meutim, ako su tela
cisterni namenjenih za vrste prakaste i zrnaste materije, ambalane grupe II ili III,
izraena od referentnog elika, najmanja potrebna debljina zida moe se smanjiti na 5
mm, ili na tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala.
Ako telo cisterne ima dodatnu zatitu od oteenja, najmanja debljina zida prenosivih
cisterni iji je ispitni pritisak manji od 2,65 bar moe, uz odobrenje nadlenog organa,
biti smanjena srazmerno izvedenoj zatiti. Meutim, tela cisterni prenika ne vie od
1,80 m, ukoliko su izraena od referentnog elika, moraju imati debljinu zida ne manju
od 3 mm, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prenika
veeg od 1,80 m, ukoliko su izraena od referentnog elika, moraju imati debljinu zida
ne manju od 4 mm, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala.
Debljina zida omotaa, dna i poklopaca revizionog otvora tela cisterne, nezavisno od
materijala od koga su izraeni, ne sme biti manja od 3 mm.
6.7.2.4.3
6.7.2.4.4
6.7.2.4.5
6.7.2.4.6
Dodatna zatita navedena u 6.7.2.4.3 moe biti osigurana potpunom spoljnom zatitom
konstrukcije, izvedenom kao odgovarajua "sendvi"-konstrukcija iji je spoljni plat
privren na telo cisterne, ili konstrukcijom sa dvostrukim zidom, ili konstrukcijom u
kojoj je telo cisterne u potpunosti obuhvaeno okvirom sa podunim i poprenim
nosaima.
Ekvivalentna debljina zida nekog metala, izuzev debljine referentnog elika propisane u
6.7.2.4.2, odreuje se uz pomo sledee formule:
e1
21,4e 0
3
Rm1A 1
gde je
e1 = traena ekvivalentna debljina zida (u mm) korienog metala;
e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni elik, utvrena uputstvom za
prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili
posebnim uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 11. i
opisanim u 4.2.5.3;
Rm1 = garantovana najmanja zatezna vrstoa (u N/mm2) korienog metala (vidi
2025
6.7.2.4.7
6.7.2.3.3);
A1 = garantovano najmanje izduenje pri kidanju (u %) korienog metala prema
nacionalnim ili meunarodnim standardima.
Ako odgovarajue uputstvo za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6 utvruje najmanju debljinu
zida od 8 mm ili 10 mm, treba voditi rauna o tome da su te debljine izraunate na
osnovu svojstava referentnog elika i prenika tela cisterne od 1,80 m. Ukoliko se
umesto konstrukcionog elika koristi neki drugi metal (vidi 6.7.2.1), ili ako je prenik tela
cisterne vei od 1,80 m, debljina zida se odreuje uz pomo sledee formule:
e1
6.7.2.4.8
6.7.2.4.9
6.7.2.4.10
6.7.2.5
6.7.2.5.1
6.7.2.5.2
6.7.2.5.3
6.7.2.5.4
21,4e 0 d1
1,83 Rm1A 1
gde je:
e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni elik, utvrena uputstvom za
prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili
posebnim uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 11, i
opisanim u 4.2.5.3;
d1 = prenik tela cisterne (u m), ali najmanje 1,80 m;
2
Rm1 = garantovana najmanja zatezna vrstoa (u N/mm ) korienog metala (vidi
6.7.2.3.3);
Debljina zida tela cisterne ni u kom sluaju ne sme biti manja od vrednosti opisanih u
6.7.2.4.2, 6.7.2.4.3 i 6.7.2.4.4. Svi delovi tela cisterne moraju imati najmanju debljinu
zida utvrenu u 6.7.2.4.2 i 6.7.2.4.4. U ovu debljinu ne sme da ulazi eventualni dodatak
za koroziju.
U sluaju upotrebe konstrukcionog elika (vidi 6.7.2.1), nije potreban proraun prema
formuli navedenoj u 6.7.2.4.6.
Na spoju dna cisterne sa omotaem cisterne ne sme postojati nagla promena u debljini
lima.
Oprema za rukovanje
Oprema za rukovanje mora biti postavljena tako da je za vreme rukovanja i transporta
zatiena od otkidanja i oteenja. Ukoliko spoj izmeu okvira i tela cisterne doputa
relativno kretanje izmeu konstrukcionih grupa, oprema mora biti privrena tako da
usled takvog kretanja ne postoji opasnost od oteenja delova. Spoljni ureaji za
pranjenje (cevni prikljuci, ureaji za zatvaranje), unutranji zaustavni ventil i njegovo
leite moraju biti zatieni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima
(na primer korienjem zone preseka). Ureaji za punjenje i pranjenje (ukljuujui i
prirubnice ili navojne zatvarae) i svi zatitni poklopci moraju imati mogunost
obezbeenja protiv sluajnog otvaranja.
Svi otvori na telu cisterne predvieni za punjenje ili pranjenje prenosive cisterne
moraju biti opremljeni runim zaustavnim ventilom smetenim to je mogue blie telu
cisterne. Ostali otvori, izuzev otvora povezanih sa ureajima za provetravanje i
rastereenje pritiska, moraju biti opremljeni bilo zaustavnim ventilom, bilo nekim drugim
pogodnim ureajem za zatvaranje, koji se nalazi to je mogue blie telu cisterne.
Sve prenosive cisterne moraju biti opremljene revizionim otvorima ili drugim kontrolnim
otvorima dovoljne veliine da omogue pregled i pogodan pristup unutranjosti radi
odravanja i opravki. Viekomorne prenosive cisterne moraju za svaku komoru imati
revizioni otvor ili druge kontrolne otvore.
Spoljni konstrukcioni delovi treba budu to je mogue vie grupisani. Kod izolovanih
prenosivih cisterni gornji konstrukcioni delovi treba da budu obuhvaeni prelivnim
ureajem opremljenim odgovarajuim odvodima.
6.7.2.5.5
Svaki prikljuak prenosive cisterne mora nositi jasnu oznaku svoje funkcije.
6.7.2.5.6
Svaki zaustavni ventili ili drugi ureaj za zatvaranje mora biti projektovan i izraen na
osnovu nominalnog pritiska koji nije manji od najveeg dozvoljenog radnog pritiska tela
cisterne, pri emu se moraju uzeti u obzir predviene temperature u toku transporta.
Svi zaustavni ventili sa navojima moraju se zatvarati obrtanjem u smeru kretanja
kazaljki na satu. Ostali zaustavni ventili moraju imati jasno obeleen poloaj (otvoreno i
zatvoreno) i smer u kom treba da se okreu radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju
biti konstruisani tako da bude onemogueno njihovo sluajno otvaranje.
2026
6.7.2.5.7
6.7.2.5.8
6.7.2.5.9
6.7.2.5.10
6.7.2.5.11
Nijedan pokretni deo, kao to su poklopci, delovi ureaja za zatvaranje itd., koji bi usled
trenja ili udara mogao da doe u dodir sa prenosivom cisternom od aluminijuma
predvienom za transport materija koje po svojoj taki paljenja odgovaraju kriterijumima
Klase 3, ukljuujui i zagrejane materije koje se transportuju na svojoj taki paljenja ili
iznad te take, ne sme biti izraen od nezatienog elika osetljivog na koroziju.
Cevovodi se moraju konstruisati, izraditi i montirati tako da se izbegne opasnost
oteenja usled termikog irenja i skupljanja, mehanikih potresa i vibracija. Sve cevi
moraju biti izraene od odgovarajueg metalnog materijala. U meri u kojoj je to
izvodljivo, cevni spojevi moraju biti zavareni.
Spojevi bakarnih cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja
o
jednake vrstoe. Taka topljenja tvrdog lema ne sme biti nia od 525 S. Spojevi ne
smeju umanjiti vrstou cevovoda, kao to to moe biti sluaj sa spojevima izvedenim
pomou zavrtnja.
Pritisak pucanja svih cevi i konstrukcionih delova cevovoda ne sme biti nii od:
etvorostrukog najveeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne ili etvorostrukog
pritiska do kojeg moe doi u radu usled dejstva pumpe ili nekog drugog ureaja
(izuzev ureaja za rastereenje pritiska).
Za izradu ureaja za zatvaranje, ventila i delova pribora moraju se koristiti elastoplastini metali.
6.7.2.6
Otvori na dnu
6.7.2.6.1
Odreene materije ne smeju se transportovati prenosivim cisternama koje imaju otvore

na dnu. Ukoliko uputstvo za prenosive cisterne navedeno u 3.2, tabela A, rubrika 10, i
opisano u 4.2.5.2.6, zabranjuje korienje otvora na dnu, ispod gornjeg nivoa tenosti
ne smeju se nalaziti nikakvi otvori kada je cisterna napunjena do krajnje dozvoljene
granice punjenja. Ukoliko se postojei otvor zatvara, to se mora izvesti navarivanjem
ploe sa unutranje i sa spoljne strane tela cisterne.
Otvori za pranjenje na dnu prenosivih cisterni kojima se transportuju odreene vrste,
kristaliue ili vrlo guste tene materije, moraju biti opremljeni sa namanje dva
meusobno nezavisna zatvaraa koji se nalaze jedan iza drugog. Koncepcija ove
opreme mora da zadovolji zahteve nadlenog organa, ili njegove ovlaene institucije i
da obuhvati sledee:
(a) spoljni zaustavni ventil, smeten to je mogue blie telu cisterne i
(b) ureaj za zatvaranje nepropusan za tenost, smeten na kraju cevi za istakanje, a
koji moe biti slepa prirubnica ili navojna kapa.
Svaki otvor za pranjenje na dnu, izuzev onog koji je predvien u 6.7.2.6.2, mora biti
opremljen sa tri meusobno nezavisna zatvaraa koji se nalaze jedan iza drugog.
Koncepcija ove opreme mora da zadovolji zahteve nadlenog organa, ili njegove
ovlaene institucije, i da obuhvati sledee:
(a) jedan unutranji zaustavni ventil sa automatskim zatvaranjem, tj. zaustavni ventil
smeten unutar tela cisterne, ili sa unutranje strane navarene prirubnice ili njene
kontraprirubnice, i to na taj nain
(i)
da ureaji za kontrolu funkcionisanja zaustavnog ventila budu koncipirani
tako da se sprei nenamerno otvaranje usled udara ili nepanje;
(ii) da se zaustavnim ventilom moe rukovati odozgo ili odozdo;
(iii) da se poloaj u kom se nalazi zaustavni ventil (otvoreno ili zatvoreno),
ukoliko je to izvodljivo, moe proveriti sa zemlje;
(iv) da se zaustavni ventil moe zatvoriti sa pristupanog mesta na prenosivoj
cisterni, udaljenog od samog zaustavnog ventila, izuzev kod prenosivih
cisterni kapaciteta najvie do 1000 litara i
(v) da zaustavni ventil ostane u funkciji i pri oteenju spoljnog ureaja za
kontrolu funkcionisanja zaustavnog ventila;
(b) jedan spoljni zaustavni ventil, smeten to je mogue blie telu cisterne i
(c) jedan ureaj za zatvaranje nepropusan za tenost, na kraju cevi za istakanje, a koji
moe biti slepa prirubnica ili navojna kapa.
Ukoliko telo cisterne ima oblogu, unutranji zaustavni ventil koji se zahteva u 6.7.2.6.3
a) moe biti zamenjen dodatnim spoljnim zaustavnim ventilom. Proizvoa mora da
zadovolji zahteve nedlenog organa ili njegove ovlaene institucije.
Sigurnosni ureaji
6.7.2.6.2
6.7.2.6.3
6.7.2.6.4
6.7.2.7
6.7.2.7.1
Sve prenosive cisterne moraju biti opremljene najmanje jednim ureajem za

rastereenje pritiska. Svi ureaji za rastereenje pritiska moraju biti projektovani,
2027
6.7.2.8
izraeni i obeleeni tako da zadovoljavaju zahteve nadlenog organa ili njegove

ovlaene institucije.
Ureaji za rastereenje pritiska
6.7.2.8.1
Svaka prenosiva cisterna kapaciteta od najmanje 1900 litara i svaka nezavisna komora
prenosive cisterne uporedivog kapaciteta mora biti opremljena najmanje jednim
oprunim ureajem za rastereenje pritiska i sme, pored tog(tih) oprunog(ih) ureaja,
dodatno da ima i rasprskavajui disk ili topljivi osigura, izuzev ako to nije zabranjeno u
uputstvu za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6 pozivanjem na 6.7.2.8.3. Ureaji za
rastereenje pritiska moraju biti dovoljne propusne moi da spree pucanje tela
cisterne usled nadpritiska ili podpritiska do koga dolazi pri punjenju, pranjenju ili
zagrevanju sadraja.
6.7.2.8.2
Ureaji za rastereenje pritiska moraju biti projektovani tako da ne moe da doe do

prodora spoljnih materija, isticanja tenih materija, niti stvaranja opasnog nadpritiska.
Ukoliko se za odreene materije zahteva primenljivim uputstvima za prenosive cisterne
navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, prenosive cisterne moraju
biti opremljene ureajem za rastereenje pritiska koji je odobrio nadleni organ. Ureaj
za rastereenje se mora sastojati od rasprskavajueg diska smetenog ispred
oprunog ureaja za rastereenje pritiska, izuzev u sluaju da je prenosiva cisterna
predviena za transport samo jedne materije i da je opremljena odobrenim ureajem za
rastereenje pritiska izraenim od materijala kompatibilnog sa materijom koja se
transportuje. Ukoliko se rasprskavajui disk postavlja u red sa zahtevanim ureajem za
rastereenje pritiska, izmeu rasprskavajueg diska i ureaja za rastereenje pritiska
mora se postaviti ureaj za merenje pritiska ili drugi odgovarajui ureaj sa
pokazivaem radi utvrivanja lomova, perforacija ili nezaptivenosti diska, to bi moglo
da dovede do poremeaja funkcionisanja sistema za rastereenje pritiska.
Rasprskavajui disk mora da pukne pri nominalnom pritisku koji je za 10 % vii od
pritiska reagovanja ureaja za rastereenje pritiska.
Prenosive cisterne kapaciteta manjeg od 1900 litara moraju biti opremljene ureajem
za rastereenje pritiska koji moe initi rasprskavajui disk, ukoliko on odgovara
zahtevima iz 6.7.2.11.1. Ukoliko se ne koristi opruni ureaj za rastereenje pritiska,
rasprskavajui disk mora da pukne pri nominalnom pritisku koji je jednak ispitnom
pritisku.
Ako je telo cisterne opremljeno za pranjenje pod pritiskom, dovodni vod mora biti
snabdeven odgovarajuim ureajem za rastereenje pritiska koji e reagovati na
pritisak koji nije vii od najvieg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne, a ureaj za
zatvaranje mora se nalaziti to je mogue blie telu cisterne.
Podeavanje ureaja za rastereenje pritiska
6.7.2.8.3
6.7.2.8.4
6.7.2.8.5
6.7.2.9
6.7.2.9.1
6.7.2.9.2
6.7.2.10
6.7.2.10.1
6.7.2.11
6.7.2.11.1
Treba voditi rauna o tome da ureaji za rastereenje pritiska reaguju samo u sluaju
prekomernog poveanja temperature, s obzirom da u telu cisterne pod normalnim
uslovima transporta ne sme da doe ni do kakvog prekomernog kolebanja pritiska (vidi
6.7.2.12.2).
Kod tela cisterne iji ispitni pritisak ne prelazi 4,5 bar zahtevani ureaj za rastereenje
pritiska mora se podesiti tako da reaguje pri nominalnom pritisku od pet estina ispitnog
pritiska, a kod tela cisterne iji ispitni pritisak prelazi 4,5 bar tako da reaguje pri
nominalnom pritisku od 110 % od dve treine ispitnog pritiska. Posle snienja pritiska,
ureaj se mora zatvoriti pod pritiskom koji je manji za najvie 10 % od pritiska
reagovanja. Pri svim niim pritiscima ovaj ureaj mora ostati zatvoren. Ovim zahtevom
ne iskljuuje se mogunost upotrebe vakuumskih ventila ili kombinacije sigurnosnog i
vakuumskog ventila.
Topljivi osigurai
o
Topljivi osigurai moraju reagovati na temperaturi izmeu 110 S i 149 S pod

pretpostavkom da na temperaturi topljenja pritisak u telu cisterne nije vei od ispitnog
pritiska. Ovi topljivi osigurai moraju se postaviti pri vrhu tela cisterne, a njihovi ulazi se
moraju nalaziti u parnoj fazi; oni niim ne smeju biti zatieni od spoljne toplote. Topljivi
osigurai ne smeju se koristiti u prenosivim cisternama iji ispitni pritisak prelazi 2,65
bar. Topljivi osigurai koji se koriste u prenosivim cisternama za transport zagrejanih
materija moraju se projektovati tako da reaguju na temperaturu koja je via od najvie
temperature koja se javlja tokom transporta i moraju zadovoljavati zahteve nadlenog
organa ili od njega odreenog tela.
Rasprskavajui diskovi
Ukoliko se u 6.7.2.8.3 drugaije ne zahteva, rasprskavajui diskovi moraju biti podeeni
tako da u proraunskom temperaturnom opsegu pucaju pri nominalnom pritisku koji je
2028
6.7.2.11.2
6.7.2.12
6.7.2.12.1
6.7.2.12.2
6.7.2.12.2.1
jednak ispitnom pritisku. Pri upotrebi rasprskavajuih diskova naroito treba uzeti u
obzir zahteve u 6.7.2.5.1 i 6.7.2.8.3
Rasprskavajui diskovi moraju biti odgovarajui za podpritiske koji se javljaju u
prenosivim cisternama.
Propusna mo ureaja za rastereenje pritiska
Opruni ureaj za rastereenje pritiska koji se zahteva u 6.7.2.8.1 mora imati minimalni
popreni presek strujanja koji je ekvivalentan otvoru prenika 31,75 mm. Ako se koriste
2
vakuumski ventili, njihov popreni presek strujanja mora iznositi najmanje 284 mm .
Ukupna propusna mo sistema za rastereenje pritiska (uzimajui u obzir opadanje
strujanja ako je prenosiva cisterna opremljena rasprskavajuim diskovima smetenim
ispred oprunih ureaja za rastereenje pritiska ili ako su opruni ureaji za
rastereenje pritiska opremljeni osiguraem protiv izbijanja plamena) u uslovima
potpunog delovanja vatre na prenosivu cisternu mora biti dovoljna da pritisak u telu
cisterne bude ogranien na najvie 20 % iznad pritiska reagovanja ureaja za
rastereenje pritiska. Za postizanje zahtevane propusne moi mogu se upotrebiti i
ureaji za rastereenje pritiska za sluaj nude. Ti ureaji mogu biti topljivi osigurai,
opruni ureaji, rasprskavajui diskovi, ili kombinacija oprunog ureaja i
rasprskavajueg diska. Ukupna potrebna propusna mo ureaja za rastereenje
pritiska moe se odrediti pomou formule navedene u 6.7.2.12.2.1 ili tabele navedene u
6.7.2.12.2.3.
Za odreivanje ukupne potrebne propusne moi ureaja za rastereenje kao zbira
pojedinanih propusnih moi svih ureaja koji doprinose smanjenju pritiska koristi se
sledea formula:
Q 12,4
FA 0,82
LC
ZT
M
gde je
3
Q = najmanja potrebna propusna mo u kubnim metrima vazduha u sekundi (m /s) u
o
normalnim uslovima od 1 bar i 0 S (273 K);
F = koeficijent koji ima sledee vrednosti:
za neizolovana tela cisterni F = 1;
za izolovana tela cisterni F = U (649 t)/13,6, ali ni u kom sluaju manje od 0,25, pri
emu:
U = toplotna provodljivost izolacije na 38 oS u kW m2 K1
o
t = stvarna temperatura materije pri punjenju (u S);
o
ako ta temperatura nije poznata, onda t = 15 S
Gore navedena vrednost F za izolovana tela cisterni sme se upotrebiti pod
pretpostavkom da izolacija odgovara zahtevima iz 6.7.2.12.2.4;
2
A = ukupna spoljna povrina tela cisterne u m ;
Z = faktor stiljivosti gasa u uslovima akumulacije (uslovima isputanja) (ako ovaj faktor
nije poznat, onda Z = 1,0);
T = apsolutna temperatura u kelvinima (oS + 273) iznad ureaja za rastereenje pritiska
u uslovima akumulacije (uslovima isputanja);
L = latentna toplota isparavanja tene materije u kJ/kg u uslovima akumulacije
(uslovima isputanja);
M = molekularna masa isputenog gasa;
C = konstanta koja se izvodi iz jedne od sledeih formula i koja zavisi od odnosa k
specifinih toplota:
k
cp
cv
gde je
cp specifina toplota pri konstantnom pritisku i
cv specifina toplota pri konstantnoj zapremini;
ako je k > 1:
k 1
2 k 1
C k
k 1
2029
ako je k = 1 ili ako je k nepoznato:
0,607
gde je e matematika konstanta 2,7183.

C se takoe moe uzeti iz sledee tabele:
k
1,00
1,02
1,04
1,06
1,08
1,10
1,12
1,14
1,16
1,18
1,20
1,22
1,24
6.7.2.12.2.2
6.7.2.12.2.3
C
0,607
0,611
0,615
0,620
0,624
0,628
0,633
0,637
0,641
0,645
0,649
0,652
0,656
6.7.2.13
C
0,660
0,664
0,667
0,671
0,674
0,678
0,681
0,685
0,688
0,691
0,695
0,698
0,701
k
1,52
1,54
1,56
1,58
1,60
1,62
1,64
1,66
1,68
1,70
2,00
2,20
C
0,704
0,707
0,710
0,713
0,716
0,719
0,722
0,725
0,728
0,731
0,770
0,793
Umesto gore navedene formule, za dimenzionisanje ureaja za rastereenje pritiska

tela cisterni predvienih za transport tenih materija moe se primeniti i tabela iz
6.7.2.12.2.3. Ova tabela polazi od faktora izolacije F = 1 i na odgovarajui nain treba
da se prilagodi za izolovana tela cisterni. Vrednosti ostalih parametara upotrebljenih za
proraune ove tabele iznose:
M = 86,7
T = 394 K
L = 334,94 kJ/kg
C = 0,607
Z=1
o
Najmanja propusna mo Q u kubnim metrima vazduha u sekundi pri 1 bar i 0 C (273
K)
A
izloena povrina
(kvadratnih metara)
2
3
4
5
6
7
8
9
10
12
14
16
18
20
22,5
25
27,5
30
32,5
35
6.7.2.12.2.4
k
1,26
1,28
1,30
1,32
1,34
1,36
1,38
1,40
1,42
1,44
1,46
1,48
1,50
Q
(kubnih metara
vazduha u sekundi)
0,230
0,320
0,405
0,487
0,565
0,641
0,715
0,788
0,859
0,998
1,132
1,263
1,391
1,517
1,670
1,821
1,969
2,115
2,258
2,400
A
izloena povrina
(kvadratnih metara)
37,5
40
42,5
45
47,5
50
52,5
55
57,5
60
62,5
65
67,5
70
75
80
85
90
95
100
Q
(kubnih metara
vazduha u sekundi)
2,539
2,677
2,814
2,949
3,082
3,215
3,346
3,476
3,605
3,733
3,860
3,987
4,112
4,236
4,483
4,726
4,967
5,206
5,442
5,676
Izolacione sisteme koji se upotrebljavaju za smanjenje propusne moi mora odobriti

nadleni organ ili njegova ovlaena institucija. U svakom sluaju, izolacioni sistemi
odobreni za tu svrhu moraju
o
(a) ostati delotvorni na svim temperaturama do 649 C
o
(b) biti obloeni materijalom ija je taka topljenja najmanje 700 C.
Obeleavanje ureaja za rastereenje pritiska
2030
6.7.2.13.1
6.7.2.13.2
6.7.2.14
Svaki ureaj za rastereenje pritiska mora nositi jasno i trajno obeleje sa sledeim
podacima:
o
(a) pritisak reagovanja (u bar ili kPa) ili temperatura reagovanja (u C);
(b) dozvoljena tolerancija za pritisak rastereenja oprunih ureaja;
(c) referentna temperatura koja odgovara nominalnom pritisku pucanja
rasprskavajuih diskova;
(d) dozvoljena temperaturna tolerancija za topljive osigurae i
(e) nominalna propusna mo oprunih ureaja za rastereenje pritiska,
rasprskavajuih diskova ili topljivih osiguraa u kubnim metrima vazduha u sekundi
(m3/s) pod normalnim uslovima;
po mogunosti, treba navesti i sledei podatak:
(f) naziv proizvoaa i odgovarajui kataloki broj ureaja za rastereenje pritiska.
Nominalna propusna mo navedena na oprunim ureajima za rastereenje pritiska
odreuje se prema ISO 4126-1:1991.
Prikljuci za ureaje za rastereenje pritiska
6.7.2.14.1
Prikljuci za ureaje za rastereenje pritiska moraju biti dovoljnih dimenzija da bi

potrebna propusna koliina mogla nesmetano da dopre do sigurnosnog ureaja.
Izmeu tela cisterne i ureaja za rastereenje pritiska ne smeju se nalaziti nikakvi
zaustavni ventili, izuzev ako postoje dvostruki ureaji za odravanje ili za druge potrebe
i ako su zaustavni ventili za svaki pojedini korieni ureaj za rastereenje pritiska
zabravljeni u otvorenom poloaju, ili ako su zaustavni ventili meusobno povezani tako
da je kod dvostrukih ureaja uvek barem jedan u funkciji. U otvoru koji vodi ka ureaju
za provetravanje ili ka ureaju za rastereenje pritiska ne smeju postojati nikakve
prepreke koje bi mogle da ogranie ili da spree strujanje od tela cisterne ka tim
ureajima. Ureaji za provetravanje ili izlazne cevi ureaja za rastereenje pritiska
moraju prilikom korienja odvoditi paru i tenosti u atmosferu na taj nain da na
ureaje za rastereenje pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak.
6.7.2.15
Raspored ureaja za rastereenje pritiska
6.7.2.15.1
Svi ulazni otvori ureaja za rastereenje pritiska moraju se nalaziti na vrhu tela cisterne
to je mogue blie taki preseka podune i poprene ose tela cisterne. U stanju
potpune napunjenosti svi ulazni otvori ureaja za rastereenje pritiska moraju se
nalaziti u parnoj fazi tela cisterne; ureaji treba da su postavljeni tako da para moe
nesmetano da izlazi. Kod zapaljivih materija para koja izlazi iz tela cisterne mora biti
odvoena tako da ne dolazi u dodir sa telom cisterne. Zatitni ureaji za sprovoenje
tokova pare dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena potrebna propusna
koliina.
Moraju se preduzeti mere da neovlaenim licima bude spreen pristup ureajima za
rastereenje pritiska, kao i da ureaji za rastereenje pritiska budu zatieni od
oteenja u sluaju prevrtanja prenosive cisterne.
Ureaji za pokazivanje stepena napunjenosti
6.7.2.15.2
6.7.2.16
6.7.2.16.1
6.7.2.17
6.7.2.17.1
6.7.2.17.2
6.7.2.17.3
6.7.2.17.4
Pokazivai stepena napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala, koji stoje u

direktnoj vezi sa sadrajem tela cisterne, ne smeju se upotrebljavati.
Leita, okviri, ureaji za podizanje i ureaji za privrivanje prenosivih cisterni
Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izraene sa leitem koje e obezbeivati
siguran oslonac tokom transporta. Pritom moraju biti uzete u obzir sile navedene u
6.7.2.2.12 i faktor sigurnosti naveden u 6.7.2.2.13. Dozvoljeni su podupirai, okviri,
kolevke i druge sline konstrukcije.
Kombinovana naprezanja koja prouzrokuju dograeni elementi na prenosivim
cisternama (na pr. kolevka, okvir itd.), kao i ureaji za podizanje i privrivanje, ne
smeju ni u jednom delu tela cisterne da dovedu do prekomernih naprezanja. Sve
prenosive cisterne moraju trajno biti opremljene ureajima za podizanje i privrivanje.
Njih prvenstveno treba montirati na leita prenosivih cisterni, ali mogu biti montirani i
na ploe za ojaanje, privrene u takama oslonca tela cisterne.
Pri projektovanju leita i okvira moraju se uzeti u obzir i dejstva korozije iz spoljne
sredine.
Otvori za viljuke moraju imati mogunost zatvaranja. Ureaji za zatvaranje otvora za
viljuke moraju biti trajni sastavni deo okvira ili trajno privreni za okvir.
Jednokomorne prenosive cisterne duine manje od 3,65 m ne moraju biti opremljene
otvorima za viljuke sa mogunou zatvaranja pod uslovom:
(a) da je telo cisterne, ukljuujui i sve delove pribora, dobro zatieno od udara
2031
6.7.2.17.5
6.7.2.18
6.7.2.18.1
6.7.2.18.2
6.7.2.19
6.7.2.19.1
6.7.2.19.2
6.7.2.19.3
6.7.2.19.4
viljuki viljukara i
(b) da rastojanje od sredine jednog do sredine drugog otvora za viljuke iznosi
najmanje polovinu najvee duine prenosive cisterne.
Ukoliko prenosive cisterne tokom transporta nisu zatiene u skladu sa 4.2.1.2, tela
cisterni i oprema za rukovanje moraju biti zatieni od oteenja usled podunih ili
poprenih udara ili prevrtanja. Spoljni delovi opreme moraju biti zatieni tako da je
iskljueno da usled udara ili prevrtanja prenosive cisterne doe do isputanja sadraja
tela cisterne na delove njegove opreme. Primeri mera zatite:
(a) zatita od bonih udara, koja moe da se sastoji od podunih nosaa koji tite telo
cisterne sa obe strane u visini sredinje linije;
(b) zatita prenosive cisterne od prevrtanja, koja moe da se sastoji od prstenova za
ojaanje ili poluga prvrenih popreno na okvir;
(c) zatita od udara otpozadi, koja se moe sastojati od odbojnika ili okvira;
(d) zatita tela cisterne od oteenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom ISO
okvira prema ISO 1496-3:1995.
Odobrenje tipa
Za svaki novi tip prenosive cisterne nadleni organ ili njegova ovlaena institucija
izdaje uverenje o odobrenju tipa. Tim uverenjem mora se potvrditi da je nadleni organ
pregledao prenosivu cisternu i ocenio da je ona pogodna za nameravanu upotrebu i da
zadovoljava zahteve ovog poglavlja i, po potrebi, odredbe u vezi sa materijama
navedene u 4.2 i u 3.2, tabela A. Ukoliko se prenosive cisterne proizvode serijski bez
koncepcijskih izmena, uverenje vai za celokupnu seriju. U tom uverenju moraju se
navesti izvetaj o ispitivanju prototipa, materije ili grupe materija iji je transport
dozvoljen, materijali od kojih je izraeno telo cisterne i (eventualno) obloga, kao i broj
odobrenja. Broj odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola drave u kojoj je
odobrenje izdato, odn. iz oznake za motorna vozila u meunarodnom saobraaju,
predviene prema Bekoj konvenciji o drumskom saobraaju (1968), i registarskog
broja. U uverenju se moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2.
Odobrenje tipa moe se koristiti i za odobrenje manjih prenosivih cisterni proizvedenih
od materijala iste vrste i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identinim
leitima i ekvivalentnim zatvaraima i drugim delovima pribora.
Izvetaj o ispitivanju prototipa, potreban za odobrenje tipa, mora da sadri najmanje
sledee podatke:
(a) rezultate odgovarajueg ispitivanja okvira, koje je navedeno u ISO 1496-3:1995;
(b) rezultate prvog kontrolisanja iispitivanja prema 6.7.2.19.3 i
(c) po potrebi, rezultate ispitivanja na udar prema 6.7.2.19.1.
Prenosive cisterne koje odgovaraju definiciji kontejnera u smislu vaeeg izdanja
Meunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine ne smeju se
koristiti, ukoliko nisu uspeno prole ispitivanje tako to je po jedan reprezentativan
uzorak za svaki tip cisterne bio podvrgnut dinamikom ispitivanju na udar, opisanom u
priruniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41.
Telo i delovi opreme svake prenosive cisterne moraju se prekontrolisati i ispitati pre
prvog putanja u eksploataciju (prvo kontrolisanje i ispitivanje), a zatim se moraju
redovno kontrolisati i ispitivati u intervalima od najvie pet godina (periodino
petogodinje kontrolisanje i ispitivanje), sa redovnom meukontrolom i
meuispitivanjem izmeu dva periodina petogodinja kontrolisanja i ispitivanja
(periodino dvoipogodinje kontrolisanje i ispitivanje). Dvoipogodinje kontrolisanje i
ispitivanje moe se obaviti u roku od 3 meseca pre i posle navedenog datuma.
Nezavisno od poslednjeg obavljenog redovnog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvriti
i vanredno kontrolisanje i ispitivanje ako se to pokae kao neophodno prema
6.7.2.19.7.
Prvo kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne mora da obuhvati proveru
konstrukcionih karakteristika, pregled unutranjosti i spoljanjosti prenosive cisterne i
delova njene opreme s obzirom na materije koje treba transportovati, kao i ispitivanje
pritiskom. Pre putanja u eksploataciju prenosive cisterne mora se ispitati zaptivenost i
funkcionisanje celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom tela
cisterne i delova njegove opreme izvri odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno
moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.
Periodino petogodinje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati pregled
unutranjosti i spoljanjosti prenosive cisterne i, po pravilu, hidrauliko ispitivanje.
2032
6.7.2.19.5
6.7.2.19.6
6.7.2.19.7
6.7.2.19.8
Zatitni platovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to
neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ako se ispitivanje
pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvri odvojeno, po njihovom sklapanju
oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.
Periodino dvoipogodinje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati najmanje pregled
unutranjosti i spoljanjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na
materije koje treba transportovati, ispitivanje zaptivenosti i proveru funkcionisanja
celokupne opreme za rukovanje. Zatitni platovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se
ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu stanja
prenosive cisterne. Ukoliko je prenosiva cisterna predviena za transport samo jedne
materije, redovni dvoipogodinji pregled unutranjosti moe da se izostavi ili zameni
nekim drugim ispitnim postupkom koji utvrdi nadleni organ ili njegova ovlaena
institucija.
Po isteku roka koji se zahteva u 6.7.2.19.2 za periodino petogodinje ili
dvoipogodinje kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne se ne smeju puniti niti
predavati na transport. Meutim, prenosive cisterne koje su napunjene pre isteka roka
za periodino kontrolisanje i ispitivanje smeju se transportovati u periodu od najvie tri
meseca po isteku tog roka. Osim toga, one se po isteku tog roka smeju transportovati
(a) posle pranjenja, ali pre ienja, kako bi se pre ponovnog punjenja podvrgle
narednom zahtevanom kontrolisanju ili ispitivanju, i
(b) ukoliko nadleni organ nije predvideo drugaije, u periodu od najvie est meseci
po isteku tog roka, kako bi se omoguio povratni transport opasnih materija radi
njihovog urednog uklanjanja ili uredne reciklae. U transportnom dokumentu se
mora ukazati na ovaj izuzetak.
Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je potrebno, ukoliko se na prenosivoj cisterni pojave
znaci oteenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na neki
nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost prenosive cisterne. Obim vanrednog
kontrolisanja i ispitivanja zavisi od stepena oteenja ili pogoranja stanja prenosive
cisterne. Ono mora da obuhvati u najmanju ruku dvoipogodinje kontrolisanje i
ispitivanje u skladu sa 6.7.2.19.5.
U okviru pregleda unutranjosti i spoljanjosti prenosive cisterne mora biti utvreno
sledee:
(a) da je telo cisterne pregledano na postojanje rupa, korozije, habanja, izboina,
deformacija, greaka u zavarenim avovima ili drugih stanja, ukljuujui i
nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna tokom
transporta;
(b) da su cevovodi, ventili, sistem za grejanje/hlaenje i zaptivke pregledani na
postojanje korozije, kvarova ili drugih stanja, ukljuujui i nezaptivenost, usled kojih
bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna pri punjenju, pranjenju ili
transportu;
(c) da ureaji za privrivanje poklopaca revizionih otvora uredno funkcioniu, kao i
da na tim poklopcima i njihovim zaptivkama nema pojava nezaptivenosti;
(d) da su nedostajui ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili
na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;
(e) da na sigurnosnim ureajima i ventilima nema korozije, deformacija, oteenja ili
kvarova koji bi mogli da spree njihovo normalno funkcionisanje. Ureaji za
zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se
aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;
(f) da su obloge, ukoliko postoje, ispitane prema kriterijumima navedenim od strane
proizvoaa obloge;
(g) da su oznake koje se zahtevaju na prenosivoj cisterni itljive i da odgovaraju
relevantnim zahtevima i
6.7.2.19.9
6.7.2.19.10
(h) da su okvir, leite i ureaji za podizanje prenosive cisterne u zadovoljavajuem

stanju.
Kontrolisanja i ispitivanja navedeni u 6.7.2.19.1, 6.7.2.19.3, 6.7.2.19.4, 6.7.2.19.5 i
6.7.2.19.7 treba da izvri ili potvrdi struno lice koje je ovlastio nadleni organ ili
njegova ovlaena institucija. Ukoliko sastavni deo kontrolisanje i ispitivanja ini i
ispitivanje pritiskom, ono se mora izvriti onim pritiskom koji je naveden na
identifikacionoj ploici prenosive cisterne. Na prenosivoj cisterni pod pritiskom mora se
ispitati zaptivenost tela cisterne, cevovoda ili opreme.
U svim sluajevima kada se na telu cisterne izvedu radovi seenja, zagrevanja ili
zavarivanja, te radove treba da odobri nadleni organ ili njegova ovlaena institucija s
2033
6.7.2.19.11
6.7.2.20
6.7.2.20.1
obzirom na pravilnik za sudove pod pritiskom koji je primenjen pri izradi tela cisterne.
Po zavretku radova mora se izvriti ispitivanje pritiskom prvobitnim ispitnim pritiskom.
Ukoliko se utvrdi da prenosiva cisterna ima neki nedostatak koji ugroava bezbednost,
ona se ne sme ponovo putati u eksploataciju sve dok se nedostatak ne otkloni i
cisterna uspeno ne proe ponovljeno ispitivanje.
Obeleavanje
Svaka prenosiva cisterna mora biti opremljena nerajuom metalnom ploicom trajno
privrenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Ako ploica ne
moe trajno da se privrsti na telo cisterne zbog razmetaja ureaja prenosive cisterne,
telo cisterne mora u najmanju ruku biti obeleeno podacima koji se zahtevaju u
pravilniku za sudove pod pritiskom. Na toj ploici moraju biti utisnuti ili na slian nain
uneseni najmanje sledei podaci:
Zemlja proizvodnje
U
zemlja
broj
za alternativne sporazume (vidi 6.7.1.2)
N
odobrenja odobrenja
"AA"
Naziv ili oznaka proizvoaa
Serijski broj proizvoaa
Ovlaena institucija odreena za izdavanje odobrenja tipa
Registarski broj vlasnika
Godina proizvodnje
Pravilnik za sudove pod pritiskom, prema kojem je projektovano telo cisterne
Ispitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)15
Najvii dozvoljeni radni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)
Spoljni proraunski pritisak16 ______ bar/kPa (nadpritisak)2
o
o
Proraunski temperaturni opseg ______ C do ______ C
o
Sadraj vode na 20 C ______ litara
Sadraj vode pojedinih komora na 20 C ______ litara

Datum prvog ispitivanja pritiska i oznaka strunog lica
Najvii dozvoljeni radni pritisak sistema za grejanje/hlaenje ______ bar/kPa
2)
(nadpritisak)
Materijal(i) tela cisterne i poziv na standard(e) materijala
Ekvivalentna debljina zida referentnog elika ______ mm
Materijal obloge (ukoliko postoji)
Datum i vrsta poslednjeg(ih) izvrenog(ih) periodinog(ih) pregleda
Mesec ______ godina ______ ispitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)2)
6.7.2.20.2
6.7.2.20.3
6.7.3
6.7.3.1
ig strunog lica koje je izvrilo ili overilo poslednji pregled

Na samoj prenosivoj cisterni ili na metalnoj ploici privrenoj na prenosivoj cisterni
moraju biti navedeni sledei podaci:
Naziv korisnika
Naziv transportovane(ih) materije(a) i najvia srednja temperatura tovara, ukoliko je
via od 50 oC
Najvea dozvoljena ukupna masa ______ kg
Masa u praznom stanju (tara) ______ kg
Napomena:
u vezi sa navoenjem transportovanih materija vidi i 5.
Ako je prenosiva cisterna projektovana i odobrena za korienje na otvorenom moru,
identifikaciona ploica mora da nosi oznaku "OFFSHORE PORTABLE TANK".
Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje prenosivih cisterni za
transport neohlaenih tenih gasova
Definicije pojmova
Za svrhe ovog odeljka vae sledee definicije pojmova:
15
16
Navesti korienu jedinicu.

Vidi 6.7.2.2.10.
2034

Prenosiva cisterna: multimodalna cisterna zapremine vee od 450 litara za transport
neohlaenih tenih gasova. Prenosiva cisterna obuhvata telo cisterne, zajedno sa
opremom za rukovanje i strukturnom opremom neophodnom za transport gasova.
Punjenje i pranjenje prenosive cisterne mora biti izvodljivo bez uklanjanja njene
strukturne opreme. Ona mora imati elemente za stabilizaciju montirane na spoljanjoj
strani tela cisterne i mora postojati mogunost njenog podizanja u napunjenom stanju.
Ona prvenstveno mora biti projektovana za utovar na transportno vozilo ili na brod i
opremljena podupiraima, elementima za noenje ili priborom radi olakavanja
mehanikog rukovanja. Vozila cisterne, vagon cisterne, cisterne koje nisu izraene od
metala, IBC ambalaa, boce za gas i velike posude ne smatraju se prenosivim
cisternama.
Telo cisterne: deo prenosive cisterne koji sadri neohlaen teni gas koji se
transportuje (cisterna u uem smislu), ukljuujui i otvore i njihove zatvarae, ali bez
opreme za rukovanje i bez spoljne strukturne opreme.
Oprema za rukovanje: merni instrumenti i ureaji za punjenje, pranjenje,
provetravanje, bezbednost i izolaciju.
Strukturna oprema: elementi za ojaanje, privrivanje, zatitu i stabilizaciju montirani
Najvii dozvoljeni radni pritisak (MAWP): pritisak koji ne sme biti nii od najvieg meu
sledeim pritiscima izmerenim na vrhu tela cisterne u radnom stanju, a koji mora
iznositi najmanje 7 bar:
pranjenja ili
(b) najvii efektivni nadpritisak za koji je telo cisterne konstruisano, a koji
(i)
za neohlaen teni gas naveden u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u
4.2.5.2.6 mora da bude najvii dozvoljeni radni pritisak (u bar) koji je naveden
za taj gas u uputstvu za prenosive cisterne T 50;
(ii) za ostale neohlaene tene gasove ne sme biti manji od zbira:
- apsolutnog pritiska pare (u bar) neohlaenog tenog gasa na
proraunskoj referentnoj temperaturi, umanjenog za 1 bar, i
- parcijalnog pritiska (u bar) vazduha ili drugih gasova u neispunjenom
prostoru, koji se odreuje na osnovu proraunske referentne temperature
i irenja u tenoj fazi usled poveanja srednje temperature sadraja od tr
o
tf (tf = temperatura punjenja, po pravilu 15 C; tr = najvia srednja
o
temperatura sadraja, 50 C).
Proraunski pritisak: pritisak koji se koristi za proraune prema priznatom pravilniku za
sudove pod pritiskom. Proraunski pritisak ne sme biti nii od najvieg meu sledeim
pritiscima:
pranjenja;
(b) zbir
(i)
najvieg dozvoljenog efektivnog nadpritiska za koji je cisterna projektovana
prema stavu b) definicije za najvii dozvoljeni radni pritisak (vidi tamo) i
(ii) pritiska tenosti odreenog na osnovu statikih sila navedenih u 6.7.3.2.9, ali
ne manjeg od 0,35 bar.
Ispitni pritisak: najvii nadpritisak pri vrhu tela cisterne za vreme ispitivanja pritiska.
oprema za rukovanje izlau unutranjem efektivnom pritisku od najmanje 25 %
najveeg dozvoljenog radnog pritiska.
2
od 27 %.
Konstrukcioni elik: elik sa garantovanom najmanjom zateznom vrstoom izmeu
2
2
360 N/mm i 440 N/mm i garantovanim najmanjim izduenjem pri kidanju u skladu sa
6.7.3.3.3.3.
Proraunski temperaturni opseg tela cisterne za neohlaene tene gasove koji se
o
o
transportuju u uslovima spoljne sredine mora biti izmeu 40 C i 50 C. Za prenosive
cisterne izloene teim klimatskim uslovima moraju se uzeti u obzir odgovarajue
2035
stroije proraunske temperature.
6.7.3.2
Proraunska referentna temperatura: temperatura na kojoj se odreuje pritisak para

sadraja u svrhu izraunavanja najvieg dozvoljenog radnog pritiska. Da bi se
obezbedilo da gas ostane stalno u tenom stanju, proraunska referentna temperatura
mora biti nia od kritine temperature neohlaenog tenog gasa koji se transportuje. Za
pojedine tipove prenosivih cisterni ta vrednost iznosi:
(a) tela cisterni prenika od najvie 1,5 metara: 65 oC;
(b) tela cisterni prenika veeg od 1,5 metara:
(i)
bez izolacije ili zatite od sunca: 60 oC;
o
(ii) sa zatitom od sunca (vidi 6.7.3.2.12): 55 C;
o
(iii) sa izolacijom (vidi 6.7.3.2.12): 50 C.
Gustina punjenja: prosena masa neohlaenog tenog gasa po litri zapremine tela
cisterne (kg/l). Gustina punjenja je navedena u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u
4.2.5.2.6.
6.7.3.2.1

pritiskom, koji je priznao nadleni organ. Tela cisterni se moraju proizvoditi od elika
pogodnog za obradu. Materijali u principu moraju odgovarati nacionalnim ili
meunarodnim standardima materijala. Za zavarena tela cisterni moe se korisiti samo
onaj materijal ija je zavarljivost u potpunosti dokazana. avovi moraju biti struno
izvedeni i pruati potpunu sigurnost. Ukoliko je to neophodno zbog postupka
toplote. Pri izboru materijala mora se imati u vidu proraunski temperaturni opseg s
obzirom na rizike u vezi sa krtim lomom, pojavom naprslina usled naponske korozije i
otpornou materijala na udar. Ako se koristi sitnozrnasti elik, prema specifikacijama
2
materijala garantovana vrednost granice elastinosti ne sme biti vea od 460 N/mm , a
2
garantovana vrednost gornje granice zatezne vrstoe ne sme biti vea od 725 N/mm .
Materijali prenosive cisterne moraju biti pogodni za uslove spoljne sredine koji se mogu
pojaviti tokom transporta.
6.7.3.2.2
Tela cisterni, delovi opreme i cevi prenosivih cisterni moraju biti izraeni od materijala
koji su
(a) u visokoj meri otporni na neohlaen(e) tean(ne) gas(ove) koji se transportuje(u),
ili
(b) hemijskom reakcijom delotvorno pasivizirani ili neutralisani.
Zaptivke moraju biti izraene od materijala na koje ne moe(gu) delovati neohlaen(i)
tean(ni) gas(ovi) koji se transportuje(u).
Mora se izbegavati dodir razliitih metala koji bi mogao dovesti do oteenja usled
kontaktne korozije.
6.7.3.2.3
6.7.3.2.4
6.7.3.2.5
6.7.3.2.6
6.7.3.2.7
6.7.3.2.8
6.7.3.2.9
Materijali od kojih je izraeno telo cisterne, ukljuujui i sve ureaje, zaptivke i delove
pribora, ne smeju ugroavati neohlaen(e) teni(ne) gas(ove) za iji je transport
prenosiva cisterna predviena.
siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajuim mogunostima za podizanje i
privrivanje.
cisterni.
Telo cisterne mora biti projektovano tako da bez trajnih deformacija izdri spoljni
pritisak (nadpritisak) od najmanje 0,4 bar iznad unutranjeg pritiska. Ako se telo
cisterne pre punjenja ili tokom pranjenja izlae znaajnijem vakuumu, ono mora biti
projektovano tako da moe da izdri spoljni pritisak od najmanje 0,9 bar (nadpritisak)
iznad unutranjeg pritiska i na tom pritisku mora biti ispitana njegova izdrljivost.
a) u smeru kretanja: dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoenu
2036
17
6.7.3.2.10
6.7.3.2.11
6.7.3.2.12
sa ubrzanjem zemljine tee (g) ;

ukupnu masu (MPGM) (tj. dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu (MPGM),
ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno odreen), pomnoenu sa ubrzanjem zemljine
tee (g)4;
c) vertikalno navie: najveu dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoenu sa
4
ubrzanjem zemljine tee (g) i
d) vertikalno nanie: dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (ukupan
tovar, ukljuujui i dejstvo zemljine tee), pomnoenu sa ubrzanjem zemljine tee (g)4.
(a) za elike sa jasno izraenom granicom elastinosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u
odnosu na garantovanu granicu elastinosti, ili
(b) za elike bez jasno izraene granice elastinosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u
odnosu na garantovanu 0,2 %-nu granicu izduenja, a za austenitne elike na
garantovanu 1 %-nu granicu izduenja.
Kao vrednosti za granicu elastinosti ili granicu izduenja vae vrednosti utvrene
u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni elik ne postoji standard
materijala, vrednost koju treba upotrebiti za granicu elastinosti ili granicu izduenja
mora da odobri nadleni organ.
6.7.3.3
Ako je telo cisterne za transport neohlaenih tenih gasova opremljeno termikom

izolacijom, ona mora da odgovara sledeim zahtevima:
(a) nju mora da ini zatitni krov koji pokriva najmanje gornju treinu, ali najvie gornju
polovinu povrine tela cisterne, od koje je odvojen slojem vazduha debljine
priblino 40 mm;
(b) nju mora da ini potpuna obloga dovoljne debljine, od izolacionih materijala
zatienih tako da je spreeno prodiranje vlage i oteenje pod normalnim
2
uslovima transporta i da se postie toplotna provodljivost od najvie 0,67 (W m
1
K );
(c) ako je zatitni omota zatvoren tako da je nepropusan za gas, mora se predvideti
ureaj koji e spreiti pojavu opasnog pritiska u izolacionom sloju, do kojeg moe
da doe usled nedovoljne zaptivenosti na gas tela cisterne ili delova njegove
opreme i
(d) termika izolacija ne sme da spreava pristup delovima pribora i ureajima za
pranjenje.
Za prenosive cisterne predviene za transport neohlaenih tenih zapaljivih gasova
mora postojati mogunost elektrinog uzemljenja.
6.7.3.3.1
Popreni presek tela cisterni mora imati oblik kruga.
6.7.3.3.2
Telo cisterne mora se projektovati i izraditi tako da moe da izdri ispitni pritisak od
najmanje 1,3 proraunskog pritiska. Pri projektovanju tela cisterne moraju se uzeti u
obzir najmanje vrednosti najvieg dozvoljenog radnog pritiska, koje su za svaki
neohlaeni teni gas koji treba transportovati navedene u uputstvu za prenosive
cisterne T 50 u 4.2.5.2.6. Skree se panja na zahteve o najmanjoj debljini zidu tela
cisterne, navedene u 6.7.3.4.
6.7.3.3.3
Kod elika sa jasno izraenom granicom elastinosti, ili koji se odlikuju garantovanom
granicom izduenja (u principu 0,2 %-nom granicom izduenja, a za austenitne elike 1
%-nom granicom izduenja), primarni napon membrane tela cisterne pod dejstvom
ispitnog pritiska ne sme biti vei od manje od vrednosti 0,75 Re ili 0,5 Rm, pri emu je
2
Re = granica elastinosti u N/mm ili 0,2 %-na granica istezanja, odn. za austenitne
2
6.7.3.2.13
6.7.3.3.3.1
17
Za potrebe izraunavanja vai: g = 9,81 m/s2.
2037
6.7.3.3.3.2
6.7.3.3.3.3
6.7.3.3.3.4
6.7.3.4
6.7.3.4.1
6.7.3.4.2
6.7.3.4.3
6.7.3.4.4
vee vrednosti potvrene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni elik

nadleni organ ili njegova ovlaena institucija.
elici koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduenje pri kidanju u %
druge elike.
uglom (popreno) u odnosu na pravac valjanja. Trajno izduenje pri kidanju mora se
Najmanja debljina zida tela cisterne mora odgovarati veoj od sledee dve vrednosti:
(a) najmanja debljina zida odreena prema zahtevima u 6.7.3.4;
pritiskom s obzirom na zahteve u 6.7.3.3.
Omota, dna i poklopci revizionog otvora tela cisterni prenika ne vie od 1,80 m,
ukoliko su izraeni od referentnog elika, moraju imati debljinu zida ne manju od 5 mm
ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog elika. Tela cisterni prenika veeg od
1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 6 mm ako su izraena od referentnog
elika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog elika.
Debljina zida omotaa, dna i poklopaca revizionog otvora tela cisterne, nezavisno od
materijala od koga su izraeni, ne sme biti manja od 4 mm.
Ekvivalentna debljina zida nekog elika, izuzev debljine referentnog elika propisane u
6.7.3.4.2, odreuje se uz pomo sledee formule:
e1
21,4e 0
3
Rm1A 1
gde je
6.7.3.4.5
6.7.3.4.6
6.7.3.4.7
6.7.3.5
6.7.3.5.1
6.7.3.5.2
e1 = traena ekvivalentna debljina zida (u mm) korienog elika;

e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni elik, utvrena u 6.7.3.4.2;
2
Rm1 = garantovana najmanja zatezna vrstoa (u N/mm ) korienog elika (vidi
6.7.3.3.3);
A1 = garantovano najmanje istezanje pri kidanju (u %) korienog elika prema
Debljina zida tela cisterne ni u kom sluaju ne sme biti manja od vrednosti opisanih u
6.7.3.4.1 do 6.7.3.4.3. Svi delovi tela cisterne moraju imati najmanju debljinu zida
utvrenu u 6.7.3.4.1 do 6.7.3.4.3. U ovu debljinu ne sme da ulazi eventualni dodatak za
koroziju.
U sluaju upotrebe konstrukcionog elika (vidi 6.7.3.1), nije potreban proraun prema
formuli u 6.7.3.4.4.
lima.
Oprema za rukovanje
zatiena od otkidanja i oteenja. Ukoliko spoj izmeu okvira i tela cisterne doputa
relativno kretanje izmeu konstrukcionih grupa, oprema mora biti privrena tako da
usled takvog kretanja ne postoji opasnost od oteenja delova. Spoljni ureaji za
pranjenje (cevni prikljuci, ureaji za zatvaranje), unutranji zaustavni ventil i njegovo
leite moraju biti zatieni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima
(na primer korienjem zona preseka). Ureaji za punjenje i pranjenje (ukljuujui i
Sa izuzetkom otvora za ureaje za rastereenje pritiska, kontrolnih otvora i zatvorenih
otvora za provetravanje, svi otvori prenika veeg od 1,5 mm na telu prenosivih cisterni
moraju biti opremljeni sa najmanje tri meusobno nezvisna zatvaraa smetena jedan
iza drugog, od kojih je jedan unutranji zaustavni ventil, ventil za ogranienje protoka, ili
2038
6.7.3.5.2.1
6.7.3.5.3
6.7.3.5.4
6.7.3.5.5
neki drugi ekvivalentan ureaj, drugi je spoljni zaustavni ventili, a trei je slepa
prirubnica ili neki drugi ekvivalentan ureaj.
Ako je prenosiva cisterna opremljena ventilom za ogranienje protoka, on mora biti
ugraen tako da se njegovo sedite nalazi unutar tela cisterne ili unutar zavarene
prirubnice; ako je ventil za ogranienje protoka montiran izvan tela cisterne, drai
moraju biti projektovani tako da udari ne umanjuju njegovu efikasnost. Ventili za
ogranienje protoka moraju se odabrati i montirati tako da se automatski zatvaraju po
dostizanju koliine protoka koju je utvrdio proizvoa. Spojevi ili delovi pribora koji vode
ka nekom takvom ventilu, ili odvode od njega, moraju imati veu propusnu mo nego
to iznosi propusna mo ventila za ogranienje protoka.
Kod otvora za punjenje i pranjenje prvi zatvara mora biti unutranji zaustavni ventil, a
drugi mora biti zaustavni ventil koji je postavljen na nekom pristupanom mestu svakog
sistema cevi za pranjenje ili punjenje.
Kod otvora na dnu za punjenje i pranjenje prenosivih cisterni namenjenih za transport
neohlaenih tenih zapaljivih i/ili otrovnih gasova unutranji zaustavni ventili mora biti
brzozatvarajui sigurnosni ureaj, koji se automatski zatvara pri sluajnom pomeranju
prenosive cisterne za vreme punjenja ili pranjenja ili pri pojavi vatre. Izuzev kod
prenosivih cisterni zapremine do najvie 1000 litara, mora postojati mogunost
daljinskog zatvaranja ovog ureaja.
6.7.3.5.7
Pored otvora za punjenje, pranjenje i izjednaavanje pritiska gasa, tela cisterni mogu
biti opremljena i otvorima za postavljanje pokazivaa nivoa tenosti, termometara i
manometara. Prikljuci ovih instrumenata moraju se sastojati iz odgovarajuih
zavarenih naglavaka ili depova, a ne smeju biti izvedeni kao prikljuci sa zavrtnjevima
koji prolaze kroz telo cisterne.
Sve prenosive cisterne moraju biti opremljene revizionim otvorima ili drugim kontrolnim
otvorima dovoljne veliine da omogue pregled i pogodan pristup unutranjosti radi
odravanja i opravki.
Spoljni konstrukcioni delovi treba budu to je mogue vie grupisani.
6.7.3.5.8
6.7.3.5.9
Svaki zaustavni ventil ili drugi ureaj za zatvaranje mora biti projektovan i izraen na
osnovu nominalnog pritiska koji nije manji od najvieg dozvoljenog radnog pritiska tela
zatvoreno) i smer u kom treba da se okreu radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju
6.7.3.5.10

moraju biti izraene od odgovarajueg metalnog materijala. U meri u kojoj je to
izvodljivo, cevni spojevi moraju biti zavareni.
o
smeju smanjiti vrstou cevovoda, kao to to moe biti sluaj sa spojevima izvedenim
pomou zavrtnja.
6.7.3.5.6
6.7.3.5.11
6.7.3.5.12
6.7.3.5.13
6.7.3.6
6.7.3.6.1
6.7.3.7
6.7.3.7.1
Pritisak pucanja svih cevi i konstrukcionih delova cevovoda ne sme biti nii:
etvorostrukog najvieg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne ili etvorostrukog
pritiska do kojeg moe doi u radu usled dejstva pumpe ili nekog drugog ureaja
(izuzev ureaja za rastereenje pritiska).
Za izradu ureaja za zatvaranje, ventila i delova pribora moraju se koristiti elastoplastini metali.
Otvori na dnu
Odreeni neohlaeni teni gasovi ne smeju se transportovati prenosivim cisternama
koje imaju otvore na dnu ako je u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6
navedeno da otvori na dnu nisu dozvoljeni. Na telu cisterne se ne smeju nalaziti nikakvi
otvori ispod nivoa tenosti kada je cisterna napunjena do krajnje dozvoljene granice
punjenja.
Prenosive cisterne za neohlaene tene gasove moraju biti opremljene sa jednim ili
vie oprunih ureaja za rastereenje pritiska. Ti ureaji za rastereenje pritiska moraju
se automatski otvarati pod pritiskom koji ne sme biti nii od najvieg dozvoljenog
radnog pritiska, a pod pritiskom od 110 % od najvieg dozvoljenog radnog pritiska
2039
6.7.3.7.2
6.7.3.7.3
6.7.3.7.4
6.7.3.8
6.7.3.8.1
6.7.3.8.1.1
moraju biti potpuno otvoreni. Po rastereenju, ti ureaji se moraju ponovo zatvoriti pod
pritiskom koji je najvie za 10 % nii od pritiska reagovanja, a pri svim niim pritiscima
moraju ostati zatvoreni. Ureaji za rastereenje pritiska moraju biti onog tipa koji moe
da izdri dinamike sile, ukljuujui i talasanje tenosti. Upotreba rasprskavajuih
diskova koji nisu redno ukljueni sa oprunim ureajem za rastereenje pritiska nije
dozvoljena.
Ureaji za rastereenje pritiska moraju biti projektovani tako da ne moe da doe do
prodora spoljnih materija, isticanja gasova, niti stvaranja opasnog nadpritiska.
Prenosive cisterne predviene za transport odreenih neohlaenih tenih gasova
navedenih u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6 moraju biti opremljene
ureajem za rastereenje pritiska koji je odobrio nadleni organ. Ureaj za rastereenje
se mora sastojati od rasprskavajueg diska smetenog ispred oprunog ureaja za
rastereenje pritiska, izuzev u sluaju da je prenosiva cisterna predviena za transport
samo jedne materije i da je opremljena odobrenim ureajem za rastereenje pritiska
izraenim od materijala kompatibilnog sa materijom koja se transportuje. Izmeu
rasprskavajueg diska i ureaja za rastereenje pritiska mora se postaviti ureaj za
merenje pritiska ili drugi odgovarajui ureaj sa pokazivaem radi utvrivanja lomova,
perforacija ili nezaptivenosti ploe, to bi moglo da dovede do poremeaja
funkcionisanja sistema za rastereenje pritiska. Rasprskavajui disk mora da pukne pri
nominalnom pritisku koji je za 10 % vii od pritiska reagovanja ureaja za rastereenje
pritiska.
Ureaji za rastereenje pritiska prenosivih cisterni predvienih za transport razliitih
gasova moraju se otvarati pod pritiskom koji je u 6.7.3.7.1, meu gasovima odobrenim
za transport prenosivom cisternom, naveden za gas sa najviim dozvoljenim radnim
pritiskom.
Ukupna propusna mo ureaja za rastereenje pritiska u uslovima potpunog delovanja
vatre na prenosivu cisternu mora biti dovoljna da pritisak (ukljuujui i porast pritiska) u
telu cisterne iznosi najvie 120 % od najvieg dozvoljenog radnog pritiska. Za
postizanje propisane propusne koliine moraju se upotrebiti opruni ureaji za
rastereenje pritiska. Ako je prenosiva cisterna predviena za transport razliitih
gasova, ukupna propusna mo ureaja za rastereenje pritiska mora se izraunati za
onaj gas koji od svih gasova dozvoljenih za transport prenosivom cisternom zahteva
najveu propusnu mo.
Za odreivanje ukupne potrebne propusne moi ureaja za rastereenje kao zbira
18
pojedinanih propusnih moi razliitih ureaja, koristi se sledea formula :
Q 12,4
FA 0,82
LC
ZT
M
gde je:
3
Q = najmanja potrebna propusna mo u kubnim metrima vazduha u sekundi (m /s) u
o
normalnim uslovima od 1 bar i 0 C (273 K);
F = koeficijent koji ima sledee vrednosti:
za neizolovana tela cisterni F = 1;
za izolovana tela cisterni F = U (649 t)/13,6, ali ni u kom sluaju manje od 0,25, pri
emu je :
o
2
1
U = toplotna provodljivost izolacije na 38 C u kW m K
o
t = stvarna temperatura neohlaenog tenog gasa pri punjenju (u C);
o
ako ta temperatura nije poznata, onda t = 15 C
2
A = ukupna spoljna povrina tela cisterne u m ;
Z = faktor stiljivosti gasa u uslovima akumulacije (uslovima isputanja) (ako taj faktor
nije poznat, Z = 1,0);
o
T = apsolutna temperatura u kelvinima ( C + 273) iznad ureaja za rastereenje pritiska
u uslovima akumulacije (uslovima isputanja);
18
Ova formula vai samo za neohlaene tene gasove ije su kritine temperature znatno iznad temperature u
stanju akumulacije. Za gasove ija je kritina temperatura blizu ili ispod temperature u stanju akumulacije za
odreenje ukupne propusne moi ureaja za rastereenje treba uzeti u obzir ostala termodinamika svojstva gasa
[vidi, na primer, CGA S.1,2.2003 "Pressure Relief Device Standards - Part 2 - Cargo and Portable Tanks for
Compressed Gases" (Standardi ureaja za rastereenje pritiska - Deo 2 - Teretne cisterne i prenosive cisterne za
sabijene gasove)].
2040
L = latentna toplota isparavanja tene materije u kJ/kg u uslovima akumulacije

(uslovima isputanja);
M = molekularna masa isputenog gasa;
C = konstanta koja se izvodi iz jedne od sledeih formula kao funkcija odnosa k
specifinih toplota:
k
cp
cv
gde je
cp specifina toplota pri konstantnom pritisku i
cv specifina toplota pri konstantnoj zapremini;
ako k > 1:
k 1
2 k 1
C k
k 1
ako k = 1 ili ako je k nepoznato:
1
e
0,607
gde je e matematika konstanta 2,7183.

C se takoe moe uzeti iz sledee tabele:
k
1,00
1,02
1,04
1,06
1,08
1,10
1,12
1,14
1,16
1,18
1,20
1,22
1,24
6.7.3.8.1.2
6.7.3.9
6.7.3.9.1
6.7.3.9.2
6.7.3.10
6.7.3.10.1
C
0,607
0,611
0,615
0,620
0,624
0,628
0,633
0,637
0,641
0,645
0,649
0,652
0,656
k
1,26
1,28
1,30
1,32
1,34
1,36
1,38
1,40
1,42
1,44
1,46
1,48
1,50
C
0,660
0,664
0,667
0,671
0,674
0,678
0,681
0,685
0,688
0,691
0,695
0,698
0,701
k
1,52
1,54
1,56
1,58
1,60
1,62
1,64
1,66
1,68
1,70
2,00
2,20
C
0,704
0,707
0,710
0,713
0,716
0,719
0,722
0,725
0,728
0,731
0,770
0,793
Izolacione sisteme koji se upotrebljavaju za smanjenje propusne moi mora odobriti

nadleni organ ili njegova ovlaena institucija. U svakom sluaju, izolacioni sistemi
odobreni za tu svrhu moraju
o
(a) ostati delotvorni na svim temperaturama do 649 C i
o
(b) biti obloeni materijalom ija je taka topljenja najmanje 700 C.
podacima:
(a) pritisak reagovanja (u bar ili kPa);
rasprskavajuih diskova i
(d) nominalna propusna mo ureaja u standardnim kubnim metrima vazduha u
3
sekundi (m /s);
po mogunosti, treba navesti i sledei podatak:
(e) naziv proizvoaa i odgovarajui kataloki broj ureaja za rastereenje pritiska.
Nominalna propusna mo navedena na ureajima za rastereenje pritiska odreuje se
prema ISO 4126-1:1991.
2041
6.7.3.11
6.7.3.11.1
6.7.3.11.2
6.7.3.12
6.7.3.12.1
6.7.3.13
6.7.3.13.1
6.7.3.13.2
6.7.3.13.3
6.7.3.13.4
6.7.3.13.5
zabravljeni u otvorenom poloaju, ili ako su zaustavni ventili meusobno tako povezani
da je kod dvostrukih ureaja uvek barem jedan u funkciji i u stanju je da ispuni zahteve
navedene u 6.7.3.8. U otvoru koji vodi ka ureaju za provetravanje ili ka ureaju za
rastereenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke koje bi mogle da ogranie ili
da spree strujanje od tela cisterne ka tim ureajima. Kada se koriste, izlazni vodovi
ureaja za rastereenje pritiska moraju odvoditi paru ili tenosti u atmosferu na taj
nain da na ureaje za rastereenje pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak.
Svi ulazni otvori ureaja za rastereenje pritiska moraju se nalaziti na vrhu tela cisterne
nalaziti u parnoj fazi tela cisterne; ureaji moraju biti postavljeni tako da para moe
nesmetano da izlazi. Kod neohlaenih tenih zapaljivih gasova para koja izlazi iz tela
cisterne mora biti odvoena tako da ne dolazi u dodir sa telom cisterne. Zatitni ureaji
za sprovoenje tokova pare dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena
potrebna propusna koliina.
oteenja u sluaju prevrtanja prenosive cisterne.
Ukoliko nije predviena za punjenje po masi, prenosiva cisterna mora biti opremljena
jednim ili sa vie ureaja za pokazivanje stepena napunjenosti. Pokazivai stepena
napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala, koji stoje u direktnoj vezi sa
sadrajem tela cisterne, ne smeju se upotrebljavati.
Leita, okviri, ureaji za podizanje i ureaji za privrivanje prenosivih cisterni
na ploe za ojaanje, privrene u takama oslonca tela cisterne.
sredine.
otvorima za viljuke sa mogunou zatvaranja pod uslovom:
(a) da je telo cisterne, ukljuujui i sve delove pribora, dobro zatieno od udara
viljuki viljukara i
ojaanje ili poluga privrenih popreno na okvir;
6.7.3.14
(d) zatita tela cisterne od oteenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom
okvira ISO prema ISO 1496-3:1995.
Odobrenje tipa
2042
6.7.3.14.1
6.7.3.14.2
6.7.3.15
6.7.3.15.1
6.7.3.15.2
zadovoljava zahteve ovog poglavlja i, po potrebi, odredbe u vezi sa gasovima
predviene u 4.2.5.2.6 uputstva za prenosive cisterne T 50. Ukoliko se prenosive
cisterne proizvode serijski bez koncepcijskih izmena, uverenje vai za celokupnu seriju.
U tom uverenju mora se navesti izvetaj o ispitivanju prototipa, gasovi iji je transport
dozvoljen, materijali od kojih je izraeno telo cisterne i broj odobrenja. Broj odobrenja
mora se sastojati iz oznake ili simbola drave u kojoj je odobrenje izdato, odn. iz
oznake za motorna vozila u meunarodnom saobraaju, predviene prema Bekoj
konvenciji o drumskom saobraaju (1968), i registarskog broja. U uverenju se moraju
navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa moe se
koristiti i za odobrenje manjih prenosivih cisterni proizvedenih od materijala iste vrste i
debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identinim leitima i ekvivalentnim
zatvaraima i drugim delovima pribora.
sledee podatke:
(b) rezultate prvog kontrolisanja i ispitivanja prema 6.7.3.15.3 i
uzorak za svaki tip konstrukcije cisterne bio podvrgnut dinamikom ispitivanju na udar,
opisanom u priruniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41.
petogodinje kontrolisanje i ispitivanje), sa redovnim meukontrolisanjem
i
Nezavisno od poslednjeg obavljenog redovnog kontrolisanje i ispitivanja mora se izvriti
i vanredno kontrolisanje i ispitivanje ako se to pokae kao neophodno prema
6.7.3.15.7.
6.7.3.15.3

konstrukcionih karakteristika, pregled unutranjosti i spoljanjosti prenosive cisterne i
delova njene opreme s obzirom na neohlaene tene gasove koje treba transportovati,
kao i ispitivanje pritiskom primenom ispitnih pritisaka navedenih u 6.7.3.3.2. Ispitivanje
pritiskom moe se izvriti kao hidrauliko ispitivanje, ili upotrebom neke druge tenosti
ili nekog drugog gasa uz saglasnost nadlenog organa ili od njega odreenog tela. Pre
putanja u eksploataciju prenosive cisterne mora se ispitati zaptivenost i funkcionisanje
celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova
njegove opreme izvri odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju
podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. Svi avovi koji su izloeni punim naprezanjina u telu
cisterne moraju u prvom ispitivanju biti ispitani zraenjem, ultrazvukom ili nekim drugim
postupkom bez razaranja. To ne vai za plat.
6.7.3.15.4
Periodino petogodinje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati pregled

unutranjosti i spoljanjosti prenosive cisterne i, po pravilu, hidrauliko ispitivanje.
Zatitni platovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to
neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ako se ispitivanje
Periodino dvoipogodinje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati najmanje pregled
unutranjosti i spoljanjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na
neohlaene tene gasove koje treba transportovati, ispitivanje zaptivenosti i proveru
funkcionisanja celokupne opreme za rukovanje. Zatitni platovi, toplotna izolacija i tsl.
moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu
stanja prenosive cisterne. Ukoliko je prenosiva cisterna predviena za transport samo
jednog nehlaenog tenog gasa, redovan dvoipogodinji pregled unutranjosti moe
da se izostavi ili zameni nekim drugim ispitnim postupkom koji utvrdi nadleni organ ili
od njega odreeno telo.
6.7.3.15.5
2043
6.7.3.15.6
6.7.3.15.7
6.7.3.15.8
Po isteku roka koji se zahteva u 6.7.3.15.2 za periodino petogodinje ili

dvoipogodinje kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne se ne smeju puniti niti
meseca po isteku tog roka. Osim toga, one se po isteku tog roka smeju transportovati
narednom zahtevanom kontrolisanju i ispitivanju, i
Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je neophodno, ukoliko se na prenosivoj cisterni
pojave znaci oteenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na
neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost prenosive cisterne. Obim vanrednog
kontrolisanja i ispitivanja zavisi od stepena oteenja ili pogoranja stanja prenosive
U okviru pregleda unutranjosti i spoljanjosti prenosive cisterne mora biti utvreno
sledee:
(a) da je telo cisterne pregledano na postojanje rupa, korozije, habanja, izboina,
nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna tokom
transporta;
(b) da su cevovodi, ventili i zaptivke pregledani na postojanje korozije, kvarova ili
drugih stanja, ukljuujui i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla
postati nebezbedna pri punjenju, pranjenju ili transportu;
(c) da ureaji za privrivanje poklopaca revizionih otvora uredno funkcioniu, kao i
da na tim poklopcima i njihovim zaptivkama nema pojava nezaptivenosti;
(d) da su nedostajui ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili
(e) da na sigurnosnim ureajima i ventilima nema korozije, deformacija, oteenja ili
(f) da su oznake koje se zahtevaju na prenosivoj cisterni itljive i da odgovaraju
6.7.3.15.9
6.7.3.15.10
6.7.3.15.11
6.7.3.16
6.7.3.16.1
(g) da su okvir, leite i ureaji za podizanje prenosive cisterne u zadovoljavajuem

stanju.
Kkontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.7.3.15.1, 6.7.3.15.3, 6.7.3.15.4, 6.7.3.15.5 i
njegova ovlaena institucija. Ukoliko sastavni deo ispitivanja ini i ispitivanje pritiskom,
ono se mora izvriti onim pritiskom koji je naveden na identifikacionoj ploici prenosive
cisterne. Na prenosivoj cisterni pod pritiskom mora se ispitati zaptivenost tela cisterne,
cevovoda ili opreme.
Po zavretku radova mora se izvriti ispitivanje na pritisak prvobitnim ispitnim pritiskom.
cisterna uspeno ne proe ponovljeno ispitivanje pritiskom.
Obeleavanje
Zemlja proizvodnje
U
zemlja
broj
N
odobrenja odobrenja
"AA"
2044

Ovlaene institucija odreena za izdavanje odobrenja tipa
Godina proizvodnje
19
Ispitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)
Najvii dozvoljeni radni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)
20
6
Spoljni proraunski pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)
o
o
o
Proraunska referentna temperatura ______ C

6.7.3.16.2
Datum i vrsta poslednjeg(ih) izvrenog(ih) periodinog(ih) ispitivanja

6
Mesec ______ godina ______ ispitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)
ig strunog lica koje je izvrilo ili overilo poslednje ispitivanje
Naziv korisnika
Naziv transportovanog(ih) neohlaenog(ih) tenog(ih) gas(ov)a
Najvea dozvoljena masa punjenja za svaki nehlaeni teni gas odobren za transport
______ kg
Napomena: u vezi sa navoenjem transportovanih nehlaenih tenih gasova vidi i 5.
6.7.3.16.3

6.7.4
Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i i ispitivanje prenosivih cisterni za

transport duboko ohlaenih tenih gasova
6.7.4.1
Definicije pojmova
Za svrhe ovog odeljka vae sledee definicije pojmova:
Prenosiva cisterna: toplotno izolovana multimodalna cisterna zapremine vee od 450
litara, opremljena opremom za rukovanje i strukturnom opremom, neophodnom za
transport duboko ohlaenih tenih gasova. Punjenje i pranjenje prenosive cisterne
mora biti izvodljivo bez uklanjanja njene strukturne opreme. Ona mora imati elemente
za stabilizaciju montirane na spoljanjoj strani tela cisterne i mora postojati mogunost
njenog podizanja u napunjenom stanju. Ona prvenstveno mora biti projektovana za
utovar na transportno vozilo ili na brod i opremljena podupiraima, elementima za
noenje ili priborom radi olakavanja mehanikog rukovanja. Vozila cisterne, vagon
cisterne, cisterne koje nisu izraene od metala i IBC ambalaa, boce za gas i velike
posude ne smatraju se prenosivim cisternama.
Cisterna: konstrukcija koja se po pravilu sastoji
a) ili iz jednog plata i jednog ili vie unutranjih tela cisterne, pri emu u prostoru
izmeu tela cisterne i plata nema vazduha (vakuumska izolacija), a moe postojati
sistem toplotne izolacije, ili
b) iz jednog plata i jednog unutranjeg tela cisterne sa meuslojem od vrstog
izolacionog materijala (na pr. vrsta pena).
19
20

Vidi 6.7.3.2.8.
2045
Telo cisterne: deo prenosive cisterne koji sadri duboko ohlaen teni gas koji se
transportuje (cisterna u uem smislu), ukljuujui i otvore i njihove zatvarae, ali bez
opreme za rukovanje i bez spoljne strukturne opreme.
Plat: spoljni pokriva ili obloga izolacije, koja moe initi deo izolacionog sistema.
Oprema za rukovanje: merni instrumenti i ureaji za punjenje, pranjenje,
provetravanje, bezbednost, generisanje pritiska, hlaenje, i toplotnu izolaciju.
Najvii dozvoljeni radni pritisak (MAWP): najvii dozvoljeni efektivni nadpritisak pri vrhu
tela napunjene prenosive cisterne u radnom stanju, ukljuujui i najvii efektivni pritisak
za vreme punjenja ili pranjenja.
Ispitni pritisak: najvii nadpritisak u gornjem delu tela cisterne za vreme ispitivanja na
pritisak.
oprema za rukovanje izlau unutranjem efektivnom pritisku od najmanje 90 %
najveeg dozvoljenog radnog pritiska.
Vreme odrivosti: vremenski period izmeu uspostavljanja poetnog stanja punjenja i
trenutka u kom je pritisak, usled dovoenja toplote, porastao do najnieg pritiska
reagovanja ureaja za ograniavanje pritiska.
2
od 27 %.
6.7.4.2
6.7.4.2.1
6.7.4.2.2
6.7.4.2.3
6.7.4.2.4
6.7.4.2.5
6.7.4.2.6
Najnia proraunska temperatura: temperatura koja se koristi pri projektovanju i izradi

tela cisterne i koja nije via od najnie (najhladnije) temperature (radne temperature)
sadraja pod normalnim uslovima punjenja, pranjenja i transporta.
pritiskom, koji je priznao nadleni organ. Tela cisterni i plat moraju se proizvoditi od
metalnih materijala pogodnih za obradu. Plat mora biti proizveden od elika.
Nemetalni materijali smeju se upotrebiti za ureaje za privrenje i drae izmeu tela
cisterne i plata, ukoliko je dokazano da ti materijali imaju zadovoljavajua svojstva na
najmanjoj proraunskoj temperaturi. Materijali u principu moraju odgovarati nacionalnim
ili meunarodnim standardima materijala. Za zavarena tela cisterni i plat mogu se
korisiti samo oni materijali ija je zavarljivost u potpunosti dokazana. avovi moraju biti
struno izvedeni i pruati potpunu sigurnost. Ukoliko je to neophodno zbog postupka
toplote. Pri izboru materijala mora se imati u vidu najmanja proraunska temperatura s
obzirom na rizike u vezi sa krtim lomom, krtou usled dejstva vodonika, pojavom
prslina usled naponske korozije i otpornou materijala na udar. Ako se koristi
sitnozrnasti elik, garantovana vrednost granine elastinosti u skladu sa
2
specifikacijama materijala ne sme biti vea od 460 N/mm , a garantovana vrednost
2
gornje granice zatezne vrstoe ne sme biti vea od 725 N/mm . Materijali prenosivih
cisterni moraju biti pogodni za uslove spoljne sredine koji se mogu pojaviti tokom
transporta.
Svi delovi prenosive cisterne, ukljuujui i delove opreme, zaptivke i cevovode, za koje
se normalno moe pretpostaviti da dolaze u dodir sa transportovanim duboko
ohlaenim tenim gasom, moraju biti kompatibilni sa tim gasom.
kontaktne korozije.
Sistem toplotne izolacije mora da obuhvati potpuno oblaganje tela cisterne efikasnim
izolacionim materijalima. Spoljna izolacija mora biti zatiena platom koji e spreiti
upijanje vlage i oteenja do kojih moe doi u normalnim uslovima transporta.
Ukoliko je plat zatvoren tako da je nepropusan za gas, mora se predvideti ureaj kojim
e se spreiti stvaranje opasnog pritiska do kojeg moe doi u izolacionom sloju.
Prenosive cisterne predviene za transport duboko ohlaenih tenih gasova ija je
o
taka kljuanja ispod 182 C pri atmosferskom pritisku, ne smeju sadrati materijale
koji mogu da stupe u opasnu reakciju sa kiseonikom ili sa sredinom obogaenom
kiseonikom ako se ti materijali nalaze u toplotnoj izolaciji i ako postoji opasnost da dou
u dodir sa kiseonikom ili sa tenou obogaenom kiseonikom.
2046
6.7.4.2.7
Tokom rada ne sme doi do prekomernog pogoravanja kvaliteta izolacionih materijala.
6.7.4.2.8
Za svaki duboko ohlaen teni gas predvien za transport u prenosivim cisternama

mora biti odreeno referentno vreme odrivosti.
6.7.4.2.8.1
Referentno vreme odrivosti odreuje se postupkom koji je priznao nadleni organ, a

na osnovu sledeih faktora:
(a) efikasnost sistema izolacije, odreena prema 6.7.4.2.8.2;
(b) najnii pritisak reagovanja ureaja za ograniavanje pritiska;
(c) poetni uslovi punjenja;
o
(d) pretpostavljena temperatura spoljne sredine od 30 C;
(e) fizika svojstva pojedinih duboko ohlaenih tenih gasova predvienih za
transport.
6.7.4.2.8.2
Efikasnost sistema izolacije (dovod toplote u vatima) utvruje se tipskim ispitivanjem

prenosive cisterne po postupku koji priznaje nadleni organ. To ispitivanje mora da
obuhvati:
(a) ili ispitivanje sa konstantnim pritiskom (na primer pod atmosferskim pritiskom), u
kome se meri gubitak duboko ohlaenog tenog gasa u odreenom vremenskom
periodu,
(b) ili ispitivanje u zatvorenom sistemu, u kome se meri porast pritiska u telu cisterne u
odreenom vremenskom periodu.
6.7.4.2.9
6.7.4.2.10
6.7.4.2.11
6.7.4.2.12
6.7.4.2.13
Pri izvoenju ispitivanja sa konstantnim pritiskom moraju se uzeti u obzir promene

atmosferskog pritiska. U oba ispitivanja treba uneti korekcije za eventualna odstupanja
temperature spoljne sredine od pretpostavljene referentne vrednosti za temperaturu
o
sredine od 30 C.
Napomena: za odreenje stvarnog vremena odrivosti pre svakog transporta vidi
4.2.3.7.
Plat vakuumski izolovane cisterne sa dvostrukim zidom mora da ima ili spoljni
proraunski pritisak od najmanje 100 kPa (1 bar) (nadpritisak), ili proraunski kritini
pritisak loma od najmanje 200 kPa (2 bar) (nadpritisak), izraunat prema priznatom
tehnikom pravilniku. Pri izraunavanju otpornosti plata na spoljni pritisak mogu se
uzeti u obzir i spoljna i unutranja ojaanja.
siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajuim mogunostima za podizanje i
privrivanje.
cisterni.
a) u smeru kretanja: dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu, pomnoenu sa
ubrzanjem zemljine tee (g)21;
ukupnu masu (tj. dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu, ukoliko smer kretanja
8
nije nedvosmisleno odreen), pomnoenu sa ubrzanjem zemljine tee (g) ;
c) vertikalno navie: najveu dozvoljenu ukupnu masu, pomnoenu sa ubrzanjem
zemljine tee (g)8 i
d) vertikalno nanie: najveu maksimalno dozvoljenu ukupnu masu (ukupan tovar,
8
ukljuujui i dejstvo zemljine tee), pomnoenu sa ubrzanjem zemljine tee (g) .
(a) za materijale sa jasno izraenom granicom elastinosti koeficijent sigurnosti od 1,5
u odnosu na garantovanu granicu elastinosti, ili
(b) za materijale bez jasno izraene granice elastinosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u
21
2047
6.7.4.2.14
6.7.4.3
Kao vrednosti za granicu elastinosti ili granicu izduenja vae vrednosti utvrene
u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard
materijala, ili se koriste nemetalni materijali, vrednost koju treba upotrebiti za granicu
elastinosti ili granicu izduenja mora da odobri nadleni organ.
Za prenosive cisterne predviene za transport duboko ohlaenih tenih zapaljivih
gasova mora postojati mogunost elektrinog uzemljenja.
6.7.4.3.1
Popreni presek tela cisterni mora imati oblik kruga.
6.7.4.3.2
Telo cisterne mora se projektovati i izraditi tako da moe da izdri ispitni pritisak od
najmanje 1,3 najvieg dozvoljenog radnog pritiska. Za vakuumski izolovane cisterne
ispitni pritisak ne sme biti manji od zbira najvieg dozvoljenog radnog pritiska i 100 kPa
(1 bar), pomnoenog sa 1,3. Ispitni pritisak ni u kom sluaju ne sme biti manji od 300
kPa (3 bar) (nadpritisak). Skree se panja na zahteve o najmanjoj debljini zida tela
cisterne, navedene u 6.7.4.4.2 do 6.7.4.4.7.
U sluaju metala sa jasno izraenom granicom elastinosti, ili koji se odlikuju
garantovanom granicom izduenja (u principu 0,2 %-nom granicom izduenja, a za
austenitne elike 1 %-nom granicom izduenja), primarni napon membrane tela
cisterne pod dejstvom ispitnog pritiska ne sme biti vei od manje od vrednosti 0,75 Re
ili 0,5 Rm, pri emu je
6.7.4.2.15
6.7.4.3.3
6.7.4.3.3.1
6.7.4.3.3.2
6.7.4.3.3.3
6.7.4.3.3.4
6.7.4.4
6.7.4.4.1
6.7.4.4.2
6.7.4.4.3
6.7.4.4.4
Re = granica elastinosti u N/mm ili 0,2 %-na granica izduenja, odn. za austenitne
2
vee vrednosti potvrene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal
nadleni organ ili od njega ovlaeno telo.
elici koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduenja pri kidanju u %
druge elike. Aluminijum i legure aluminijuma koji se koriste za izradu tela cisterni
moraju imati izduenja pri kidanju u % najmanje 10000/6Rm, s apsolutnim minimumom
od 12 %.
uglom (popreno) u odnosu na pravac valjanja. Trajno izduenja pri kidanju mora se
Najmanja debljina zida tela cisterne mora odgovarati veoj od sledee dve vrednosti:
(a) najmanja debljina zida odreena prema zahtevima u 6.7.4.4.2 do 6.7.4.4.7;
pritiskom s obzirom na zahteve u 6.7.4.3.
Tela cisterni prenika ne vie od 1,80 m, ukoliko su izraena od referentnog elika,
moraju imati debljinu zida ne manju od 5 mm ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od
drugog metala. Tela cisterni prenika veeg od 1,80 m moraju imati debljinu zida ne
manju od 6 mm ako su izraena od referentnog elika, ili tome ekvivalentnu debljinu
ako su od drugog metala.
Tela vakuumski izolovanih cisterni prenika ne vie od 1,80 m, ukoliko su izraena od
referentnog elika, moraju imati debljinu zida ne manju od 3 mm ili tome ekvivalentnu
debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prenika veeg od 1,80 m moraju imati
debljinu zida ne manju od 4 mm ako su izraena od referentnog elika, ili tome
ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala.
Ukupna debljina zida plata i tela vakuumski izolovane cisterne mora da odgovara
2048
6.7.4.4.5
6.7.4.4.6
najmanjoj debljini zida propisanoj u 6.7.4.4.2, pri emu debljina zida samog tela
cisterne ne sme biti manja od debljine zida propisane u 6.7.4.4.3.
Nezavisno od upotrebljenog materijala, debljina zida tela cisterne ne sme da bude
manja od 3 mm.
Ekvivalentna debljina zida nekog metala, izuzev debljine referentnog elika propisane u
6.7.4.4.2 i 6.7.4.4.3, odreuje se uz pomo sledee formule:
e1
21,4e 0
3
Rm1A 1
gde je
6.7.4.4.7
6.7.4.4.8
e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni elik, utvrena u 6.7.4.4.2 i 6.7.4.4.3;

Rm1 = garantovana najmanja zatezna vrstoa (u N/mm2) korienog metala (vidi
6.7.4.3.3);
Debljina zida tela cisterne ni u kom sluaju ne sme biti manja od vrednosti propisanih u
6.7.4.4.1 do 6.7.4.4.5. Svi delovi tela cisterne moraju imati najmanju debljinu zida
utvrenu u 6.7.4.4.1 do 6.7.4.4.6. U ovu debljinu ne sme da ulazi eventualni dodatak za
koroziju.
lima.
6.7.4.5
Oprema za rukovanje
6.7.4.5.1
6.7.4.5.5

zatiena od otkidanja i oteenja. Ukoliko spoj izmeu okvira i cisterne ili plata
doputa relativno kretanje izmeu konstrukcionih grupa, oprema mora biti privrena
tako da usled takvog kretanja ne postoji opasnost od oteenja delova. Spoljni ureaji
za pranjenje (cevni prikljuci, ureaji za zatvaranje), zaustavni ventil i njegovo leite
moraju biti zatieni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima (na
primer korienjem zona preseka). Ureaji za punjenje i pranjenje (ukljuujui i
Svaki otvor za punjenje i pranjenje na prenosivoj cisterni korienoj za transport
duboko ohlaenih tenih zapaljivih gasova mora biti opremljen sa najmanje tri
meusobno nezvisna zatvaraa smetena jedan iza drugog, od kojih prvi mora biti
zaustavni ventil smeten to je mogue blie platu, drugi zaustavni ventil, a trei slepa
prirubnica ili neki drugi ekvivalentan ureaj. Zatvara koji je smeten najblie platu
mora biti brzozatvarajui ureaj koji se automatski zatvara pri sluajnom pomeranju
prenosive cisterne za vreme punjenja ili pranjenja ili pri pojavi vatre. Mora postojati
mogunost daljinskog zatvaranja ovog ureaja.
Svaki otvor za punjenje i pranjenje na prenosivoj cisterni korienoj za transport
duboko ohlaenih tenih nezapaljivih gasova mora biti opremljen sa najmanje dva
meusobno nezvisna zatvaraa smetena jedan iza drugog, od kojih prvi mora biti
zaustavni ventil smeten to je mogue blie platu, a drugi slepa prirubnica ili neki
drugi ekvivalentan ureaj.
Za one delove cevi koji mogu da se zatvore sa obe strane i u kojima moe da ostane
zatvorena tenost, mora biti predvien sistem za automatsko rastereenje pritiska radi
spreavanja stvaranja prekomernog pritiska unutar cevi.
Cisterne sa vakuumskom izolacijom ne moraju imati kontrolne otvore.
6.7.4.5.6
Spoljni konstrukcioni delovi treba budu to je mogue vie grupisani.
6.7.4.5.7
6.7.4.5.8
Svaki zaustavni ventil ili drugi ureaj za zatvaranje mora biti projektovan i izraen na
osnovu nominalnog pritiska koji nije manji od najvieg dozvoljenog radnog pritiska tela
zatvoreno) i smer u kom treba da se obru radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju
Ukoliko se koriste ureaji za generisanje pritiska, prikljuci za tenost i paru koji vode
ka tom ureaju moraju imati ventil to je mogue blie platu, kako bi se spreio
6.7.4.5.2
6.7.4.5.3
6.7.4.5.4
6.7.4.5.9
2049
6.7.4.5.10
6.7.4.5.11
6.7.4.5.12
6.7.4.5.13
6.7.4.6
6.7.4.6.1
6.7.4.6.2
6.7.4.6.3
6.7.4.6.4
6.7.4.7
6.7.4.7.1
6.7.4.7.2
6.7.4.7.3
6.7.4.7.4
6.7.4.8
6.7.4.8.1
22
gubitak sadraja u sluaju opteenja ureaja za generisanje pritiska.

moraju biti izraene od odgovarajueg materijala. Da bi se spreila pojava
nezaptivenosti usled dejstva vatre, izmeu plata i prikljuka za prvi zatvara izlaznog
otvora smeju se primeniti samo eline cevi i zavareni spojevi. Postupak privrenja
zatvaraa na ovaj prikljuak mora da udovolji zahtevima nadlenog organa ili od njega
odreenog tela. Ostali spojevi cevi moraju biti zavareni, ukoliko je to neophodno.
o
smeju smanjiti vrstou cevovoda, kao to to moe biti sluaj sa spojevima izvedenim
pomou zavrtnja.
Materijali upotrebljeni za izradu ventila i delova pribora moraju imati zadovoljavajua
svojstva na najnioj radnoj temperaturi prenosive cisterne.
Pritisak pucanja svih cevi i konstrukcionih delova cevovoda ne sme biti nii od vee od
sledee dve vrednosti: etvorostruki najvii dozvoljeni radni pritisak tela cisterne ili
etvorostruki pritisak do kojeg moe doi u radu usled dejstva pumpe ili nekog drugog
ureaja (izuzev ureaja za rastereenje pritiska).
Svako telo cisterne mora biti opremljeno sa najmanje dva meusobno nezavisna
opruna ureaja za rastereenje /pritiska. Ti ureaji za rastereenje /pritiska moraju se
automatski otvarati pod pritiskom koji ne sme biti nii od najvieg dozvoljenog radnog
pritiska, a pod pritiskom od 110 % od najvieg dozvoljenog radnog pritiska moraju biti
potpuno otvoreni. Po rastereenju, ti ureaji se moraju ponovo zatvoriti pod pritiskom
koji je najvie za 10 % nii od pritiska reagovanja, a pri svim niim pritiscima moraju
ostati zatvoreni. Ureaji za rastereenje /pritiska moraju biti onog tipa koji moe da
izdri dinamike sile, ukljuujui i talasanje tenosti.
Pored oprunih ureaja, tela cisterni za duboko ohlaene tene nezapaljive gasove i
vodonik smeju dodatno biti opremljena i rasprskavajuim diskovima, kao to je
navedeno u 6.7.4.7.2 i 6.7.4.7.3.
Ureaji za rastereenje /pritiska moraju biti projektovani tako da ne moe da doe do
prodora spoljnih materija, isticanja gasova, niti stvaranja opasnog nadpritiska.
Ureaje za rastereenje /pritiska mora odobriti nadleni organ ili njegova ovlaena
institucija.
Propusna mo i podeavanje ureaja za rastereenje pritiska
U sluaju gubitka vakuuma u telu cisterne sa vakuumskom izolacijom, ili u sluaju
gubitka 20 % izolacije cisterne izolovane vrstim materijalima, ukupna propusna mo
svih ugraenih ureaja za rastereenje pritiska mora biti dovoljna da pritisak
(ukljuujui i porast pritiska) u telu cisterne ne prekorai 120 % najveeg dozvoljenog
radnog pritiska.
U sluaju duboko ohlaenih nezapaljivih gasova (izuzev kiseonika) i u sluaju vodonika
postizanje ove propusne koliine moe biti obezbeeno upotrebom rasprskavajuih
diskova istovremeno sa zahtevanim sigurnosnim ureajima. Rasprskavajui diskovi
moraju pui pri nominalnom pritisku koji je jednak ispitnom pritisku tela cisterne.
U okolnostima opisanim u 6.7.4.7.1 i 6.7.4.7.2, a u vezi sa uslovima potpunog
delovanja vatre, ukupna propusna mo svih ugraenih ureaja za rastereenje pritiska
mora biti dovoljna da pritisak u telu cisterne ogranii na ispitni pritisak.
Potrebna propusna mo ureaja za rastereenje izraunava se prema proverenom
22
tehnikom pravilniku koji je odobrio nadleni organ.
podacima:
(a) pritisak reagovanja (u bar ili kPa);
rasprskavajuih diskova i
(d) nominalna propusna mo ureaja u standardnim kubnim metrima vazduha u
Vidi, na primer, CGA S-1.2-2003 "Pressure Relief Device Standards Part 2 Cargo and Portable Tanks for
Compressed Gases" (Standardi za ureaje za rastereenje pritiska Deo 2 Teretne i prenosive cisterne za
komprimovane gasove).
2050
sekundi (m /s);
(e) po mogunosti, treba navesti i sledei podatak:
(f) naziv proizvoaa i odgovarajui kataloki broj ureaja za rastereenje pritiska.
6.7.4.8.2
6.7.4.9
6.7.4.9.1
6.7.4.10
Nominalna propusna mo navedena na ureajima za rastereenje pritiska odreuje se

prema ISO 4126-1:1991.
da su uvek ispunjeni zahtevi navedeni u 6.7.4.7. U otvoru koji vodi ka ureaju za
provetravanje ili ka ureaju za rastereenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke
koje bi mogle da ogranie ili spree strujanje od tela cisterne ka tim ureajima. Kada se
koriste izlazne cevi za odvod pare ili tenosti iz ureaja za rastereenje pritiska, one
moraju odvoditi paru ili tenosti u atmosferu na taj nain da na ureaje za rastereenje
pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak.
6.7.4.10.1
Svi ulazni otvor ureaja za rastereenje pritiska mora se nalaziti na vrhu tela cisterne
nalaziti u parnoj fazi tela cisterne; ureaji treba da su postavljeni tako da para moe
nesmetano da izlazi. Kod duboko ohlaenih tenih gasova para koja izlazi iz tela
cisterne mora biti odvoena tako da ne dolazi u dodir sa telom cisterne. Zatitni ureaji
za sprovoenje tokova pare dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena
potrebna propusna koliina.
6.7.4.10.2
Moraju se preduzeti mere da neovlaenim licima bude spreen pristup ureajima, kao
i da ureaji budu zatieni od oteenja u sluaju prevrtanja prenosive cisterne.
6.7.4.11
6.7.4.11.1
6.7.4.11.2
6.7.4.12
6.7.4.12.1
6.7.4.12.2
6.7.4.12.3
6.7.4.12.4
6.7.4.12.5
Ukoliko nije predviena za punjenje po masi, prenosiva cisterna mora biti opremljena
jednim ili sa vie ureaja za pokazivanje stepena napunjenosti. Pokazivai stepena
napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala, koji stoje u direktnoj vezi sa
sadrajem tela cisterne, ne smeju se upotrebljavati.
U platu prenosive cisterne sa vakuumskom izolacijom mora se predvideti prikljuak za
vakuummetar.
Leita, okviri, ureaji za podizanje i ureaji za uvrivanje prenosivih cisterni
na ploe za ojaanje, privrene u takama oslonca cisterne.
sredine.
otvorima za viljuke sa mogunou zatvaranja pod uslovom
(a) da je cisterna, ukljuujui i sve delove pribora, dobro zatiena od udara viljuki
viljukara i
2051
6.7.4.13
6.7.4.13.1
6.7.4.13.2
6.7.4.14
6.7.4.14.1
6.7.4.14.2
ojaanje ili poluga prvrenih popreno na okvir;
(d) zatita tela cisterne od oteenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom
okvira ISO prema ISO 1496-3:1995;
(e) zatita prenosive cisterne od udara ili prevrtanja platom sa vakuumskom
izolacijom.
Odobrenje tipa
zadovoljava zahteve ovog poglavlja. Ukoliko se prenosive cisterne proizvode serijski
bez koncepcijskih izmena, uverenje vai za celokupnu seriju. U tom uverenju mora se
navesti izvetaj o ispitivanju prototipa, duboko ohlaeni teni gasovi iji je transport
dozvoljen, materijali od kojih je izraeno telo cisterne i plat i broj odobrenja. Broj
odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola drave u kojoj je odobrenje izdato,
odn. iz oznake za motorna vozila u meunarodnom saobraaju, predviene prema
Bekoj konvenciji o drumskom saobraaju (1968), i registarskog broja. U uverenju se
moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa moe
se koristiti i za odobrenje manjih prenosivih cisterni proizvedenih od materijala iste vrste
i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identinim leitima nosaa i
ekvivalentnim zatvaraima i drugim delovima pribora.
sledee podatke:
Pregled i ispitivanje
uzorak za svaki tip konstrukcije cisterne bio podvrgnut dinamikom ispitivanju na udar,
opisanom u priruniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41.
petogodinje kontrolisanje i ispitivanje), sa redovnim meukontrolisanjem i
Nezavisno od poslednjeg obavljenog periodinog kontrolisanja i ispitivanja mora se
izvriti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje, ako se to pokae kao neophodno prema
6.7.4.14.7.
6.7.4.14.3

konstrukcionih karakteristika, pregled unutranjosti i spoljanjosti tela prenosive
cisterne i delova njegove opreme s obzirom na duboko ohlaene tene gasove koje
treba transportovati, kao i ispitivanje pritiskom upotrebom ispitnih pritisaka navedenih u
6.7.4.3.2. Ispitivanje pritisak moe se izvriti kao hidrauliko ispitivanje, ili upotrebom
neke druge tenosti ili nekog drugog gasa uz saglasnost nadlenog organa ili njegove
ovlaene institucije. Pre putanja u eksploataciju prenosive cisterne mora se ispitati
zaptivenost i funkcionisanje celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje
oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. Svi varovi koji su izloeni
punim naprezanjina u telu cisterne moraju u prvom ispitivanju biti ispitani zraenjem,
ultrazvukom ili nekim drugim postupkom bez razaranja. To ne vai za plat.
6.7.4.14.4
Periodino dvoipogodinje i petogodinje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati

pregled spoljanjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na duboko
2052
6.7.4.14.5
6.7.4.14.6
6.7.4.14.7
6.7.4.14.8
6.7.4.14.9
ohlaene tene gasove koji se transportuju, ispitivanje zaptivenosti, proveru

funkcionisanja celokupne opreme za rukovanje i, po potrebi, merenje vakuuma. Kod
cisterni bez vakuumske izolacije njen plat i izolacija se prilikom periodinog
dvoipogodinjeg i petogodinjeg kontrolisanja i ispitivanja moraju ukloniti, ali samo u
onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu.
Dodatno se pri periodinom petogodinjem kontrolisanju i ispitivanju cisterni bez
vakuumske izolacije moraju ukloniti njen plat i izolacija, ali samo u onoj meri u kojoj je
to neophodno za pouzdanu procenu.
Po isteku roka koji se zahteva u 6.7.4.14.2 za periodino dvoipogodinje ili
petogodinje kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne se ne smeju puniti niti
meseca po isteku tog roka. Osim toga, njihov transport po isteku tog roka je dozvoljen
narednom zahtevanom kontrolisanju i ispitivanju, i
Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je neophodno, ukoliko se na prenosivoj cisterni
pojave znaci oteenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na
neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost prenosive cisterne. Obim vanrednog
kontrolisanje i ispitivanja zavisi od stepena oteenja ili pogoranja stanja prenosive
U okviru pregleda unutranjosti prilikom prvog kontrolisanja i ispitivanja mora se
obezbediti da telo cisterne bude pregledano na postojanje rupa, korozije, habanja,
izboina, deformacija, greaka u zavarenim avovima ili drugih stanja, usled kojih bi
prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna tokom transporta.
U okviru pregleda spoljanjosti mora biti utvreno sledee:
(a) da su spoljni cevovodi, ventili, eventualno sistemi za pritisak/hlaenje i zaptivke
pregledani na postojanje korozije, kvarova ili drugih stanja, ukljuujui i
nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna pri
punjenju, pranjenju ili transportu;
(b) da na poklopcima revizionih otvora ili njihovim zaptivkama nema pojava
nezaptivenosti;
(c) da su nedostajui ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili
(d) da na sigurnosnim ureajima i ventilima nema korozije, deformacija, oteenja ili
(e) da su oznake koje se zahtevaju na prenosivoj cisternoj itljive i da odgovaraju
da su okvir, leite i ureaji za podizanje prenosive cisterne u zadovoljavajuem
stanju.
Kontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.7.4.14.1, 6.7.4.14.3, 6.7.4.14.4, 6.7.4.14.5 i
njegova ovlaena institucija. Ukoliko sastavni deo ispitivanja ini i ispitivanje pritiskom,
ono se mora izvriti onim pritiskom koji je naveden na identifikacionoj ploici prenosive
cisterne. Na prenosivoj cisterni pod pritiskom mora se ispitati zaptivenost tela cisterne,
cevovoda ili opreme.
(f)
6.7.4.14.10
6.7.4.14.11
Po zavretku radova mora se izvriti ispitivanje pritiskom prvobitnim ispitnim pritiskom.
6.7.4.14.12
6.7.4.15
cisterna uspeno ne proe ponovljeno ispitivanje.
Obeleavanje
6.7.4.15.1
2053

Zemlja proizvodnje
U
zemlja
broj
N
odobrenja odobrenja
"AA"
Ovlaene institucija odreena za izdavanje odobrenja tipa
Godina proizvodnje
23
Ispitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)
Najvii dozvoljeni radni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)10
o
Najnia proraunska temperatura ______ C
o
Datum i vrsta poslednjeg(ih) izvrenog(ih) periodinog(ih) ispitivanja
10
Mesec ______ godina ______ ispitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)
ig strunog lica koje je izvrilo ili overilo poslednje ispitivanje
Puni naziv gas(ov)a za iji transport cisterna ima dozvolu
Naznaka "toplotno izolovano" ili "vakuumski izolovano"
Efikasnost sistema izolacije (dovod toplote) ______ vati (W)
6.7.4.15.2
Referentno vreme odrivosti ______ dana (ili asova) i poetni pritisak ______ bar/kPa
10
(nadpritisak) i stepen punjenja ______ u kg za svaki duboko ohlaen teni gas
odobren za transport
Naziv vlasnika i korisnika
Naziv transportovanog duboko ohlaenog tenog gasa (i najnia srednja temperatura
sadraja)
Stvarno vreme odrivosti transportovanog gasa ______ dana (ili asova)
Napomena: u vezi sa oznaavanjem transportovanih duboko ohlaenih tenih
gasova vidi i 5.
6.7.4.15.3

6.7.5
Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje UN-gasnih kontejnera

sa vie elemenata (MEGC) predvienih za transport neohlaenih gasova
6.7.5.1
Definicije pojmova
Za svrhe ovog odeljka vae sledee definicije pomova:
Elementi su boce, velike boce ili svenjevi boca.
Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje u kojem se elementi i oprema za rukovanje MEGC,
upotrebom nekog gasa, izlau efektivnom unutranjem pritisku od najmanje 20 % od
23
2054
6.7.5.2
6.7.5.2.1
6.7.5.2.2
6.7.5.2.3
6.7.5.2.4
6.7.5.2.5
6.7.5.2.6
6.7.5.2.7
6.7.5.2.8
6.7.5.2.9
24
ispitnog pritiska.
Cevovod: sklop cevi i ventila kojim su meusobno povezani otvori za punjenje i/ili
pranjenje elemenata.
Najvea dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase praznog MEGC i najteeg tovara
iji je transport dozvoljen.
UN-gasni kontejner sa vie elemenata (MEGC): skup boca, velikih boca i svenjeva
boca predvien za multimodalni transport, meusobno povezanih cevovodom i
montiranih u okviru. MEGC obuhvata opremu za rukovanje i strukturnu opremu
potrebnu za transport gasova.
Oprema za rukovanje: merni instrumenti, kao i ureaji za punjenje, pranjenje,
provetravanje i bezbednost.
spolja na elementima.
Punjenje i pranjenje MEGC mora biti izvodljivo tako da se za te potrebe ne mora
uklanjati strukturna oprema. On mora imati elemente za stabilizaciju, montirane spolja
na elementima, da bi bila obezbeena celovitost strukture pri rukovanju i transportu.
MEGC mora biti projektovan i izraen sa leitem koji e obezbeivati siguran oslonac
tokom transporta, kao i sa odgovarajuim mogunostima za podizanje i privrivanje
tako da se omogui podizanje MEGC napunjenog do njegove najvee dozvoljene
ukupne mase. MEGC mora biti projektovan tako da je mogu njegov utovar na
transportno vozilo ili na brod i opremljen podupiraima, elementima za noenje ili
priborom radi olakavanja mehanikog rukovanja.
MEGC se moraju projektovati, izraditi i opremiti tako da izdre sve uslove koji se
javljaju tokom normalnog rukovanja i transporta. Pri projektovanju se moraju uzeti u
obzir uticaji dinamikog optereenja i zamora.
Elementi MEGC moraju biti proizvedeni od beavnog elika i izraeni i ispitani u skladu
sa 6.2.5. Svi elementi jednog MEGC moraju pripadati istom tipu.
Elementi MEGC, delovi opreme i cevi moraju biti
(a) kompatibilni sa materijom(ama) predvienom(im) za transport (vidi ISO 111141:1997 i ISO 11114-2:2000), ili
(b) delotvorno pasivizirani ili neutralisani hemijskom reakcijom.
kontaktne korozije.
Materijali MEGC, ukljuujui i sve ureaje, zaptivke i delovi pribora, ne smeju loe
uticati na gas(ove) za iji je transport MEGC predvien.
MEGC se moraju projektovati tako da budu u stanju da bez gubitka sadraja izdre
najmanje unutranji pritisak svog sadraja, kao i statika, dinamika i termika
optereenja koja se javljaju u uslovima normalnog rukovanja i transporta. Iz njihovog
projekta mora se jasno videti da su uzeti u obzir uticaji zamora usled ponavljanog
dejstva tih optereenja tokom predvienog veka trajanja MEGC.
MEGC i njihovi ureaji za privrivanje moraju biti u stanju da pod najveim
dozvoljenim optereenjem izdre nezavisno dejstvo sledeih statikih sila:
(a) u smeru kretanja: dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu, pomnoenu sa
ubrzanjem zemljine tee (g)24;
(b) horizontalno, pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: najveu dozvoljenu
ukupnu masu (tj. dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu, ukoliko smer
kretanja nije nedvosmisleno odreen), pomnoenu sa ubrzanjem zemljine tee
11
(g) ;
(c) vertikalno navie: najveu dozvoljenu ukupnu masu, pomnoenu sa ubrzanjem
zemljine tee (g)11; i
(d) vertikalno nanie: dvostruku najveu dozvoljenu ukupnu masu (ukupan tovar,
11
ukljuujui i dejstvo zemljine tee), pomnoenu sa ubrzanjem zemljine tee (g) .
Pod dejstvom sila definisanih u 6.7.5.2.8 naprezanje, u taki elemenata u kojoj je ono
najvee, ne sme da prekorai vrednosti navedene ili u odgovarajuem standardu u
6.2.5.2, ili, ako elementi nisu projektovani, izraeni i ispitani prema tim standardima, u
tehnikom pravilniku ili onom standardu koji je priznat, odn. odobren od strane
nadlenog organa u zemlji korienja (vidi 6.2.3).
2055
6.7.5.2.10
6.7.5.2.11
6.7.5.2.12
6.7.5.3
6.7.5.3.1
6.7.5.3.2
6.7.5.3.3
6.7.5.3.4
6.7.5.4
koeficijenti sigurnosti za okvir i privrivae:
(a) za elike sa jasno izraenom granicom elastinosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u
odnosu na garantovanu granicu elastinosti, ili
(b) za elike bez jasno izraene granice elastinosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u
Za MEGC predviene za transport zapaljivih gasova mora postojati mogunost
elektrinog uzemljenja.
Elementi moraju biti obezbeeni tako da su spreena neeljena kretanja u odnosu na
celokupnu konstrukciju, kao i kretanja koja dovode do koncentracije tetnih lokalnih
naprezanja.
Oprema za rukovanje
Oprema za rukovanje mora biti postavljena ili projektovana tako da su spreena
oteenja koja bi u normalnim uslovima rukovanja i transporta mogla dovesti do
oslobaanja sadraja iz posude pod pritiskom. Ukoliko spoj izmeu okvira i elemenata
doputa relativno kretanje izmeu konstrukcionih grupa, oprema mora biti privrena
tako da usled takvog kretanja ne doe do oteenja delova. Cevovod, ureaji za
pranjenje (cevni prikljuci, ureaji za zatvaranje) i zaustavni ventili moraju biti zatieni
od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima. Cevovod koja vodi ka
zaustavni ventilima mora biti dovoljno savitljiv da zatiti ventile i cev od smicanja i od
oslobaanja sadraja iz posude pod pritiskom. Ureaji za punjenje i pranjenje
(ukljuujui i prirubnice ili navojne zatvarae) i svi zatitni poklopci moraju imati
mogunost obezbeenja protiv sluajnog otvaranja.
Svaki element koji je predvien za transport otrovnih gasova (grupe gasova T, TF, TC,
TO, TFC i TOC) mora biti opremljen ventilom. Cevi za tene otrovne gasove (gasovi
klasifikacionih kdova 2 T, 2 TF, 2 TC, 2 TO, 2 TFC i 2 TOC) moraju biti projektovane
tako da svaki element moe da se puni odvojeno i da moe da se blokira ventilom
nezavisno od ostalih elemenata. U sluaju transporta zapaljivih gasova (grupa gasova
F) elementi moraju biti razdvojeni ventilom u jedinice zapremine najvie 3000 litara.
Otvori za punjenje i pranjenje MEGC moraju imati po dva ventila montirana jedan iza
drugog na pristupanom mestu na svakoj cevi za pranjenje i za punjenje. Jedan od tih
ventila moe da bude povratni ventil. Ureaji za punjenje i pranjenje mogu biti
skupljeni u cevovod. Za one delove cevi koji mogu da se zatvore sa obe strane i u
kojima moe da ostane zatvorena tenost, mora biti predvien ureaj za rastereenje
pritiska radi spreavanja stvaranja prekomernog pritiska. Na glavnim razdvojnim
ventilima MEGC mora biti jasno naznaen smer obrtanja za zatvaranje. Svaki zaustavni
ventil i drugi ureaji za zatvaranje moraju se projektovati i izraditi tako da mogu da
izdre pritisak koji odgovara najmanje ispitnom pritisku MEGC pomnoenom sa 1,5. Svi
zaustavni ventili sa navojima moraju se zatvarati obrtanjem u smeru kretanja kazaljki
na satu. Ostali zaustavni ventili moraju imati jasno obeleen poloaj (otvoreno i
zatvoreno) i smer u kom treba da se obru radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju
biti konstruisani i postavljeni tako da bude onemogueno njihovo sluajno otvaranje. Za
izradu ureaja za zatvaranje, ventila i delova pribora moraju se koristiti elasto-plastini
metali.
oteenja usled termikog irenja i skupljanja, mehanikih potresa i vibracija. Spojevi
cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake vrstoe.
o
Taka topljenja tvrdog lema ne sme biti nia od 525 S. Nominalni pritisak opreme za
rukovanje i spojne cevi ne sme biti manji od dve treine ispitnog pritiska elemenata.
6.7.5.4.1
Elementi MEGC koji se koriste za transport ugljen-dioksida UN broja 1013 i azotsuboksida UN broja 1070 moraju biti razdvojeni ventilom u jedinice zapremine najvie
3000 litara. Svaka jedinica mora biti opremljena sa jednim ili vie ureaja za
rastereenje pritiska. MEGC za druge gasove moraju biti opremljene ureajima za
rastereenje pritiska onako kako je to utvrdio nadleni organ u zemlji korienja.
6.7.5.4.2
Ako su ureaji za rastereenje pritiska montirani na MEGC, svaki izdvojivi element ili
svaka izdvojiva grupa elemenata MEGC mora biti opremljen(a) jednim ili sa vie
ureaja za rastereenje pritiska. Ureaji za rastereenje pritiska moraju biti onog tipa
koji moe da izdri dinamike sile, ukljuujui i talasanje tenosti, i moraju biti
projektovani tako da ne moe da doe do prodora spoljnih materija, curenja gasova, niti
stvaranja opasnog nadpritiska.
2056
6.7.5.4.3
6.7.5.4.4
6.7.5.5
6.7.5.5.1
6.7.5.5.2
6.7.5.6
6.7.5.6.1
6.7.5.6.2
6.7.5.7
6.7.5.7.1
MEGC predvieni za transport odreenih neohlaenih gasova navedenih u 4.2.5.2.6

uputstva za prenosive cisterne T 50 mogu biti opremljeni ureajem za rastereenje
pritiska onako kako to zahteva nadleni organ zemlje korienja. Ureaj za
rastereenje se mora sastojati od rasprskavajueg diska smetenog ispred oprunog
ureaja za rastereenje pritiska, izuzev u sluaju da je MEGC namenjen za transport
samo jednog gasa i da je opremljen odobrenim ureajem za rastereenje pritiska
izraenim od materijala kompatibilnog sa gasom koji se transportuje. Izmeu
rasprskavajueg diska i oprunog ureaja moe se postaviti ureaj za merenje pritiska
ili drugi odgovarajui ureaj sa pokazivaem. Taj razmetaj omoguuje utvrivanje
lomova, perforacija ili nezaptivenosti ploe, to bi moglo da dovede do poremeaja
funkcionisanja sistema za rastereenje pritiska. Rasprskavajui disk mora da pukne pri
nominalnom pritisku koji je za 10 % vei od pritiska reagovanja ureaja za rastereenje
pritiska.
Ureaji za rastereenje pritiska MEGC predvienih za transport razliitih tenih gasova
niskog pritiska moraju se otvarati na pritisku koji je u 6.7.3.7.1, meu gasovima
odobrenim za transport MEGC, naveden za gas sa najviim dozvoljenim radnim
pritiskom.
Ukoliko su ureaji za rastereenje pritiska instalirani, njihova ukupna propusna mo u
uslovima potpunog delovanja vatre na MEGC mora biti dovoljna da pritisak (ukljuujui
i porast pritiska) u elementima iznosi najvie 120 % od pritiska reagovanja ureaja za
rastereenje pritiska. Za odreivanje najmanjeg ukupnog protoka sistema ureaja za
rastereenje pritiska koristi se formula predviena u CGA S-1.2-2003 "Pressure Relief
Device Standards Part 2 Cargo and Portable Tanks for Compressed Gases"
(Standardi za ureaje za rastereenje pritiska Deo 2 Teretne i prenosive cisterne za
sabijene gasove). Za odreivanje propusne moi pojedinih elemenata moe se
iskoristiti CGA S-1.1-2003 "Pressure Relief Device Standards Part 1 Cylinders for
Compressed Gases" (Standardi za ureaje za rastereenje pritiska Deo 1 Boce za
sabijene gasove). U sluaju tenih gasova niskog pritiska za postizanje propisane
propusne koliine mogu se upotrebiti opruni ureaji za rastereenje pritiska. Ako su
MEGC predvieni za transport razliitih gasova, ukupna propusna mo ureaja za
rastereenje pritiska mora se izraunati za onaj gas koji od svih gasova dozvoljenih za
transport MEGC zahteva najveu propusnu mo.
Za odreivanje potrebne ukupne propusne moi ureaja za rastereenje pritiska
montiranih na elementima za transport tenih gasova moraju se uzeti u obzir
termodinamike osobine gasa [vidi na pr. CGA S-1.2-2003 "Pressure Relief Device
Standards Part 2 Cargo and Portable Tanks for Compressed Gases" (Standardi za
ureaje za rastereenje pritiska Deo 2 Teretne i prenosive cisterne za sabijene
gasove) u sluaju tenih gasova niskog pritiska, a CGA S-1.1-2003 "Pressure Relief
Device Standards Part 1 Cylinders for Compressed Gases" (Standardi za ureaje
za rastereenje pritiska Deo 1 Boce za sabijene gasove) u sluaju tenih gasova
visokog pritiska].
Ureaji za rastereenje pritiska moraju nositi jasno i trajno obeleje sa sledeim
podacima:
(a) naziv proizvoaa i odgovarajui registarski broj ureaja za rastereenje pritiska;
(b) pritisak reagovanja i/ili temperatura reagovanja;
(c) datum poslednjeg ispitivanja.
Nominalna propusna mo navedena na oprunim ureajima za rastereenje pritiska za
tene gasove niskog pritiska odreuje se prema ISO 4126-1:1991.
potrebna propusna koliina mogla nesmetano da dopre do ureaja za rastereenje
pritiska. Izmeu elementa i ureaja za rastereenje pritiska ne smeju se nalaziti nikakvi
da je kod dvostrukih ureaja uvek barem jedan u funkciji i u stanju je da ispuni zahteve
navedene u 6.7.5.5. U otvoru koji vodi ka ureaju za provetravanje ili ka ureaju za
rastereenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke koje bi mogle da ogranie ili
da spree strujanje od elementa ka tim ureajima. Prolazni otvori svih cevi i opreme
moraju imati najmanje isti onoliki prenik protoka koliki je prenik ulaza u ureaj za
rastereenje pritiska s kojim su povezani. Nominalna veliina izlaznih vodova mora biti
2057
6.7.5.8
6.7.5.8.1
6.7.5.8.2
6.7.5.9
6.7.5.9.1
6.7.5.10
6.7.5.10.1
6.7.5.10.2
6.7.5.10.3
6.7.5.10.4
6.7.5.11
6.7.5.11.1
6.7.5.11.2
najmanje jednaka veliini izlaza iz ureaja za rastereenje pritiska. Ukoliko se koriste,

izlazni vodovi ureaja za rastereenje pritiska moraju odvoditi paru ili tenosti u
atmosferu na taj nain da na ureaje za rastereenje pritiska dejstvuje samo minimalan
protivpritisak.
U stanju potpune napunjenosti svaki ureaj za rastereenje pritiska mora biti povezan
sa parnom fazom elemenata za transport tenih gasova; ukoliko su instalirani, ureaji
moraju biti postavljeni tako da para moe nesmetano da izlazi navie i da je spreeno
da gas ili tenost koji(a) izlazi dolazi u dodir sa MEGS, njegovim elementima ili
osobljem. U sluaju zapaljivih, pirofornih i oksidirajuih gasova, gas koji izlazi iz
elementa mora biti odvoen tako da ne dolazi u dodir sa ostalim elementima. Zatitni
ureaji otporni na toplotu, kojima se sprovode tokovi gasa, dozvoljeni su pod uslovom
da time ne bude umanjena potrebna propusna koliina.
oteenja u sluaju prevrtanja MEGC.
Ako je MEGC predvien za punjenje po masi, on mora biti opremljen jednim ili sa vie
ureaja za pokazivanje stepena napunjenosti. Pokazivai stepena napunjenosti od
stakla i od drugih lomljivih materijala ne smeju se upotrebljavati.
Leita, okviri, ureaji za podizanje i ureaji za privrivanje MEGC
MEGC moraju biti projektovani i izraeni sa leitem koje e obezbeivati siguran
oslonac tokom transporta. U takvom projektu moraju biti uzete u obzir sile navedene u
Kombinovana naprezanja koja prouzrokuju delovi montirani na elementima (na pr.
kolevka, okvir itd.), kao i ureaji za podizanje i privrivanje MEGC, ne smeju ni u
jednom elementu da dovedu do prekomernih naprezanja. Svi MEGC moraju trajno biti
opremljeni ureajima za podizanje i privrivanje. Dograeni delovi ili privrenja ni u
kom sluaju ne smeju biti zavareni na elementima.
sredine.
Ako MEGC tokom transporta nisu zatieni u skladu sa 4.2.5.3, elementi i oprema za
rukovanje moraju biti zatieni od oteenja usled podunih ili poprenih udara ili
prevrtanja. Spoljni delovi opreme moraju biti zatieni tako da je iskljueno da usled
udara ili prevrtanja MEGC doe do isputanja sadraja elemenata na delove njegove
opreme. Posebna panja se mora obratiti na zatitu cevovoda. Primeri mera zatite:
(a) zatita od bonih udara, koja moe da se sastoji od podunih nosaa;
(b) zatita od prevrtanja, koja moe da se sastoji od prstenova za ojaanje ili poluga
prvrenih popreno na okvir;
(d) zatita elemenata i opreme za rukovanje od oteenja izazvanih udarima ili
prevrtanjem, upotrebom okvira ISO prema relevantnim odredbama standarda ISO
1496-3:1995.
Odobrenje tipa
Za svaki novi tip MEGC nadleni organ ili od njega odreena institucija izdaje uverenje
o odobrenju tipa. Tim uverenjem mora se potvrditi da je nadleni organ pregledao
MEGC i ocenio da je on pogodan za nameravanu upotrebu i da zadovoljava zahteve
ovog poglavlja, odredbe u vezi sa gasovima navedene u 4.1, kao i odredbe iz uputstva
za pakovanje P 200. Ukoliko se MEGC proizvode serijski bez koncepcijskih izmena,
uverenje vai za celokupnu seriju. U tom uverenju mora se navesti izvetaj o ispitivanju
prototipa, materijali od kojih je izraen cevovod, standardi prema kojima su proizvedeni
elementi i broj odobrenja. Broj odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola drave
u kojoj je odobrenje izdato, odn. iz oznake za motorna vozila u meunarodnom
saobraaju, predviene prema Bekoj konvenciji o drumskom saobraaju (1968), i
registarskog broja. U uverenju se moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi
prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa moe se koristiti i za odobrenje manjih MEGC,
proizvedenih od materijala iste vrste i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa
identinim leitem i ekvivalentnim zatvaraima i drugim delovima pribora.
sledee podatke:
2058

(c) rezultate ispitivanja na udar prema 6.7.5.12.1 i
6.7.5.12
6.7.5.12.1
6.7.5.12.2
6.7.5.12.3
6.7.5.12.4
6.7.5.12.5
6.7.5.12.6
6.7.5.12.7
6.7.5.12.8
6.7.5.13
(d) dokumente kojima se potvruje da boce i velike boce odgovaraju relevantnim

standardima.
MEGC koji odgovaraju definiciji kontejnera u smislu vaeeg izdanja Meunarodne
konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine ne smeju se koristiti,
ukoliko nisu uspeno proli ispitivanje tako to je po jedan reprezentativan uzorak za
svaki tip konstrukcije MEGC bio podvrgnut dinamikom ispitivanju na udar, opisanom u
priruniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41.
Elementi i delovi opreme svakog MEGC moraju se prekontrolisati i ispitati pre prvog
putanja u eksploataciju (prvo kontrolisanje i ispitivanje), a zatim se MEGC moraju
petogodinje kontrolisanje i ispitivanje). Nezavisno od poslednjeg obavljenog
periodinog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvriti i vanredno kontrolisanje i
ispitivanje, ako se to pokae kao neophodno prema 6.7.5.12.5.
Prvo kontrolisanje i ispitivanje MEGC mora da obuhvati proveru konstrukcionih
karakteristika, pregled spoljanjosti MEGC i delova njegove opreme s obzirom na
gasove koje treba transportovati, kao i ispitivanje pritiskom upotrebom ispitnih pritisaka
navedenih u uputstvu za pakovanje P 200 u 4.1.4.1. Ispitivanje pritiskom cevovoda
moe se izvriti kao hidrauliko ispitivanje, ili upotrebom neke druge tenosti ili nekog
drugog gasa uz saglasnost nadlenog organa ili od njega odreenog tela. Pre putanja
u eksploataciju MEGC mora se ispitati zaptivenost i funkcionisanje celokupne opreme
za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom elemenata i delova njihove opreme izvri
odvojeno, oni se po sklapanju moraju zajedno podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.
Periodino petogodinjo kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati spoljanji pregled
strukture, elemenata i opreme za rukovanje prema 6.7.5.12.6. Elementi i cevovodi se
moraju ispitivati u rokovima utvrenim u uputstvu za pakovanje P 200 i u skladu sa
odredbama navedenim u 6.2.1.5. Ako se ispitivanje na pritisak elemenata i opreme
izvri odvojeno, oni se po sklapanju moraju zajedno podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.
Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je neophodno, ukoliko se na MEGC pojave znaci
oteenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na neki
nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost MEGC. Obim vanrednog kontrolisanje i
ispitivanja zavisi od stepena oteenja ili pogoranja stanja MEGC. Ono najmanje mora
da obuhvati ispitivanja koja se zahtevaju u 6.7.5.12.6.
U okviru pregleda mora biti utvreno sledee:
(a) da su elementi pregledani na postojanje rupa, korozije, habanja, izboina,
nezaptivenost, usled kojih bi MEGC mogao postati nebezbedan tokom transporta;
(b) da su cevovodi, ventili i zaptivke pregledani na postojanje korozije, kvarova i drugih
stanja, ukljuujui i nezaptivenost, usled kojih bi MEGC mogao postati nebezbedan
pri punjenju, pranjenju ili transportu;
(e) da su oznake koje se zahtevaju na MEGC itljive i da odgovaraju relevantnim
zahtevima i
(f) da su okvir, leite i ureaji za podizanje MEGC u zadovoljavajuem stanju.
Kontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.7.5.12.1, 6.7.5.12.3, 6.7.5.12.4 i 6.7.5.12.5
treba da izvri ili overi ovlaena institucija nadlenog organa. Ukoliko sastavni deo
kontrolisanja i ispitivanja ini i ispitivanje pritiskom, ono se mora izvriti onim pritiskom
koji je naveden na identifikacionoj ploici MEGC. MEGC pod pritiskom mora biti
pregledan na nezaptivenost elemenata, cevovoda ili opreme.
Ukoliko se utvrdi da MEGC ima neki nedostatak koji ugroava bezbednost, on se ne
sme ponovo putati u eksploataciju sve dok se nedostatak ne otkloni i on uspeno ne
proe odgovarajua ispitivanja.
Obeleavanje
2059
6.7.5.13.1
6.7.5.13.2
Svaki MEGC mora biti opremljen nerajuom metalnom ploicom trajno privrenom
na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Elementi moraju biti obeleeni
u skladu sa 6.2. Na toj ploici moraju biti utisnuti ili na slian nain uneseni najmanje
sledei podaci:
Zemlja proizvodnje
U
zemlja
broj
N
odobrenja odobrenja
"AA"
Ovlaena institucija odreena za izdavanje odobrenja tipa
Godina proizvodnje
Ispitni pritisak ______ bar (nadpritisak)
o
o
Ukupan broj elemenata ______
Ukupan sadraj vode ______ litara
Datum prvog ispitivanja pritiska i oznaka ovlaenog tela
Datum i vrsta poslednjih izvrenih periodinih ispitivanja
Mesec ______ godina ______
ig ovlaenog tela koje je izvrilo ili overilo poslednje ispitivanje
Napomena:
na elementima ne sme biti privrena metalna ploica.
Na metalnoj ploici privrenoj na MEGC moraju biti navedeni sledei podaci:
Naziv korisnika
Najvea dozvoljena masa tovara ______ kg
o
Radni pritisak na 15 C ______ bar (nadpritisak)
Masa u praznom stanju (tara) ______ kg.
2060
Poglavlje 6.8
Zahtevi za izradu, opremanje, odobrenje tipa, kontrolisanje i
ispitivanje i obeleavanje fiksiranih cisterni (vozila cisterne),
demontanih cisterni, kontejner-cisterni i zamenjivih cisterni,
ija su tela proizvedena od metalnih materijala, kao i
baterijskih vozila i gasnih kontejnera sa vie elemenata
(MEGC)
6.8.1
Hapomena: za prenosive cisterne i UN-gasne kontejnere sa vie elemenata (MEGC)

vidi 6.7; za cisterne od ojaanih plastinih vlakana vidi 6.9; za vakuum
cisterne za otpatke vidi 6.10.
Oblast primene
6.8.1.4
Zahtevi iji je tekst ispisan celom irinom stranice primenjuju se kako za fiksirane
cisterne (vozila cisterne), demontane cisterne i baterijska vozila, tako i za kontejnercisterne, zamenjive cisterne i MEGC. Zahtevi iji je tekst ispisan u jednoj koloni
primenjuju se za
- fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontane cisterne i baterijska kola (leva
kolona),
- kontejner-cisterne, zamenjive cisterne i MEGC (desna kolona).
Ovi zahtevi primenjuju se za
fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontane kontejner-cisterne,
zamenjive
cisterne i baterijska vozila
cisterne i MEGC
koji se koriste za transport gasovitih, tenih, prakastih ili zrnastih materija.
U 6.8.2 navedeni su zahtevi koji se primenjuju kako za fiksirane cisterne (vozila
cisterne), demontane cisterne, kontejner-cisterne i zamenjive cisterne namenjene za
transport materija svih klasa, tako i za baterijska vozila i MEGC namenjene za transport
gasova Klase 2. Odeljci 6.8.3 do 6.8.5 sadre posebne zahteve koji predstavljaju ili
dopunu zahteva u 6.8.2, ili odstupanja od tih zahteva.
Za odredbe u vezi sa upotrebom tih cisterni vidi 4.3.
6.8.2
Zahtevi koji vae za sve klase
6.8.2.1
Izrada
6.8.1.1
6.8.1.2
6.8.1.3
Osnovni principi
6.8.2.1.1
6.8.2.1.2
Telo cisterne, njegova oprema za rukovanje i njegova strukturna oprema moraju biti
konstruisani tako da bez gubitka sadraja (izuzimajui one koliine gasova koje izau iz
eventualnih otvora za degazaciju) izdre
- statika i dinamika naprezanja u normalnim uslovima transporta, definisana u
6.8.2.1.2 i 6.8.2.1.13,
- najmanja naprezanja propisana u 6.8.2.1.15.
Cisterne, ukljuujui i njihove ureaje za Kontejner-cisterne, ukljuujui i
privrivanje, moraju biti u stanju da pod njihove ureaje za privrivanje,
najveim dozvoljenim tovarom izdre sledee moraju biti u stanju da pod
sile:
najveim
dozvoljenim
tovarom
izdre sledee sile:
- u smeru kretanja: dvostruku ukupnu masu;
- pod pravim uglom u odnosu na smer - u smeru kretanja: dvostruku
ukupnu masu;
kretanja:ukupnu masu
pod pravim uglom u odnosu na
- vertikalno navie: ukupnu masu i
smer kretanja: ukupnu masu;
- vertikalno nanie: dvostruku ukupnu masu.
(ukoliko smer kretanja nije
2061
nedvosmisleno
odreen:
dvostruku ukupnu masu za
svaki smer,);
vertikalno navie: ukupnu masu
i
vertikalno nanie: dvostruku
6.8.2.1.3
ukupnu masu.
Zidovi tela cisterne moraju, najmanje, imati debljinu utvrenu u
6.8.2.1.17 do 6.8.2.1.21.
6.8.2.1.17 do 6.8.2.1.20.
6.8.2.1.4
Telo cisterne mora biti projektovano i izraeno prema odredbama pravilnika koji je
priznao nadleni organ, a u kojem su pri izboru materijala i debljine zidova tela cisterne
uzete u obzir najvie i najnie temperature punjenja i radne temperature; pritom se
moraju potovati minimalni zahtevi navedeni u 6.8.2.1.6 do 6.8.2.1.26.
6.8.2.1.5
Cisterne predviene za odreene opasne materije moraju biti dodatno zatiene. Ta

zatita moe biti obezbeena poveanom debljinom zida tela cisterne, odreenom na
osnovu vrste opasnosti svojstvene predmetnoj materiji (povean proraunski pritisak), ili
je moe initi neki zatitni ureaj (vidi posebne odredbe navedene u 6.8.4).
Zavareni spojevi moraju biti izvedeni u skladu sa tehnikim propisima i moraju biti
potpuno sigurni. Zavarivaki radovi i njihova kontrola moraju se obaviti u skladu sa
zahtevima navedenim u 6.8.2.1.23.
Moraju se preduzeti mere za zatitu tela cisterne od opasnosti deformacije izazvane
unutranjim podpritiskom.
Tela cisterni, izuzev tela cisterni prema 6.8.2.2.6, projektovana za opremanje
vakuumskim ventilima, moraju biti u stanju da bez trajnih deformacija izdre spoljni
nadpritisak od najmanje 21 kPa (0,21 bar) iznad unutranjeg pritiska. Tela cisterni koja
se koriste iskljuivo za transport vrstih (prakastih ili zrnastih) materija ambalane
grupe II ili III, koje tokom transporta ne prelaze u teno stanje, mogu biti projektovana
za nii spoljni nadpritisak, koji nije manji od 5 kPa (0,05 bar). Vakuumski ventili moraju
biti podeeni tako da se otvaraju pri podpritisku koji nije vii od onog podpritiska za koji
je cisterna projektovana. Tela cisterni koja nisu projektovana za opremanje vakuumskim
ventilima moraju biti u stanju da bez trajnih deformacija izdre spoljni nadpritisak od
najmanje 40 kPa (0,4 bar) iznad unutranjeg pritiska.
Materijali za tela cisterni
6.8.2.1.6
6.8.2.1.7
6.8.2.1.8
6.8.2.1.9
6.8.2.1.10
6.8.2.1.11
6.8.2.1.12
Tela cisterni moraju se proizvoditi od odgovarajuih metalnih materijala koji, ukoliko za

pojedine klase nisu predviene druge temperature, moraju biti otporni na krti lom i
o
o
naponsku koroziju na temperaturama izmeu 20 C i +50 C.
Materijali od kojih su proizvedena tela cisterni ili njihova zatitna oplata, koji dolaze u
dodir sa sadrajem cisterne, ne smeju sadravati materije koje stupaju u opasnu
reakciju sa sadrajem (vidi definiciju datu za opasnu reakciju u 1.2.1), ili koje pod
dejstvom sadraja proizvode opasne materije, ili bitno utiu na slabljenje materijala.
Ukoliko dodir transportovane materije i materijala upotrebljenog za izradu tela cisterne
dovodi do progresivnog smanjenja debljine zida tela cisterne, ta debljina se u
proizvodnji mora poveati za odgovarajuu vrednost. Ovaj dodatak zbog korozije ne
sme biti uzet u obzir pri izraunavanju debljine zida tela cisterne.
Za zavarena tela cisterni sme se upotrebiti samo onaj materijal za koji je utvrena
izuzetna zavarljivost i za koji se, naroito u zavarenim avovima i u zonama uticaja
toplote, moe garantovati dovoljna vrednost udarne ilavosti pri temperaturi spoljne
o
sredine od 20 C.
Ukoliko se upotrebljava sitnozrnasti elik, garantovana vrednost granice elastinosti Re
u skladu sa specifikacijama materijala ne sme biti vea od 460 N/mm2, a garantovana
2
vrednost gornje granice zatezne vrstoe Rm ne sme biti vea od 725 N/mm .
Za zavarena tela cisterni od elika odnos Rm/Re ne sme biti vei od 0,85.
Re = granica elastinosti za elike sa jasno izraenom granicom elastinosti ili
0,2 %-na granica izduenja za elike bez jasno izraene granice elastinosti (odn. 1 %na granica izduenja za austenitne elike)
Rm = zatezna vrstoa
U izraunavanju ovog odnosa u svakom sluaju treba poi od vrednosti navedenih u
sertifikatu o prijemu materijala.
Izduenje pri kidanju elika u % mora iznositi najmanje
10.000
, ali za sitnozrnasti elik ne sme biti manje
N / mm 2
od 16 %, a za ostale elike ne sme biti manje od 20%.
25
Za legure aluminijuma izduenje pri kidanju ne sme biti manje od 12 %.
25
U sluaju limova, uzorak za ispitivanje istezanjem uzima se popreno u odnosu na pravac valjanja. Izduenje pri
kidanju odreuje se na uzorcima krunog poprenog preseka, pri emu je merna duina l izmeu mernih oznaka
2062
Izraunavanje debljine zida tela cisterne

6.8.2.1.13
Pritisak merodavan za odreivanje debljine zida tela cisterne ne sme biti manji od
proraunskog pritiska, s tim to pritom moraju biti uzeta u obzir i naprezanja navedena u
6.8.2.1.1, kao i, po potrebi, sledea naprezanja:
Za vozila sa samonoseom cisternom telo
cisterne mora biti tako proraunato da ono,
pored ostalih naprezanja, moe da izdri i tako
nastala naprezanja.
Pod dejstvom svih ovih naprezanja, napon u
taki najveeg naprezanja tela cisterne i na Pod dejstvom svih ovih naprezanja
njegovim ureajima za privrivanje ne sme da moraju se uzeti u obzir i sledei
prekorai u 6.8.2.1.16 utvrene vrednosti za .
- za metalne materijale sa jasno
izraenom granicom elastinosti
koeficijent sigurnosti od 1,5 u
odnosu na izraenu granicu
elastinosti, ili
- za metalne materijale bez jasno
izraene granice elastinosti
koeficijent sigurnosti od 1,5 u
odnosu na garantovanu 0,2 %nu granicu izduenja (za
austenitne elike na 1 %-nu
granicu izduenja).
6.8.2.1.14
Proraunski pritisak je naveden u drugom delu koda cisterne (vidi 4.3.4.1) u skladu sa
3.2, tabela A, rubrika 12.
Ako je navedeno "G", vae sledei zahtevi:
(a) Telo cisterne koje se prazni pod dejstvom sile zemljine tee, a koje je namenjeno
o
za materije iji pritisak pare na 50 C iznosi najvie 110 kPa (1,1 bar) (apsolutni
pritisak), mora se proraunati na osnovu pritiska koji odgovara dvostrukom
statikom pritisku materije koja se transportuje, ali najmanje dvostrukom statikom
pritisku vode;
(b) Telo cisterne sa punjenjem ili pranjenjem pod pritiskom, za materije iji pritisak
pare na 50 oC iznosi najvie 110 kPa (1,1 bar) (apsolutni pritisak), mora se
proraunati na osnovu pritiska koji odgovara pritisku punjenja ili pranjenja
pomnoenog sa 1,3.
Ako je navedena brojana vrednost najnieg proraunskog pritiska (nadpritisak),
proraun tela cisterne treba izvriti prema tom pritisku, s tim to on ne sme biti manji od
pritiska punjenja ili pranjenja pomnoenog sa 1,3. U tom sluaju vae sledei
minimalni zahtevi:
(c) telo cisterne, bez obzira na njegov sistem punjenja ili pranjenja, namenjeno za
o
materije iji pritisak pare na 50 C iznosi vie od 110 kPa (1,1 bar) i ija je taka
o
kljuanja iznad 35 C, mora se proraunati na osnovu pritiska koji iznosi najmanje
150 kPa (1,5 bar) (nadpritisak) ili koji odgovara pritisku punjenja ili pranjenja
pomnoenom sa 1,3, kojigod je vii;
(d) telo cisterne, bez obzira na njegov sistem punjenja ili pranjenja, namenjeno za
o
materije ija je taka kljuanja najvie 35 C, mora se proraunati na osnovu
pritiska koji odgovara pritisku punjenja ili pranjenja pomnoenom sa 1,3, ali koji
iznosi najmanje 0,4 MPa (4 bar) (nadpritisak).
Pod dejstvom ispitnog pritiska napon u taki najveeg naprezanja na telu cisterne
mora biti manji od dole navedenih graninih vrednosti, utvrenih u zavisnosti od
materijala, ili jednak tim vrednostima. Pritom treba uzeti u obzir eventualno slabljenje
usled zavarivanja.
Za sve metale i legure napon pod dejstvom ispitnog pritiska mora biti nii od manje
vrednosti dobijene iz sledeih formula:
0,75 Re ili 0,5 Rm
gde je
Re = granica elastinosti za elike sa jasno izraenom granicom elastinosti ili
0,2 %-na granica izduenja za elike bez jasno izraene granice elastinosti
(odn. 1 %-na granica izduenja za austenitne elike)
6.8.2.1.15
6.8.2.1.16
jednaka petostrukom preniku uzorka d (l = 5 d); ukoliko se koriste uzorci pravouglog poprenog preseka, merna
duina l se odreuje prema formuli:
l 5,65 F0 , gde je F0 oznaava prvobitni popreni presek uzorka.
2063
6.8.2.1.17
6.8.2.1.18
Rm = zatezna vrstoa
Vrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm moraju biti najmanje vrednosti navedene u
standardima materijala. Ukoliko za predmetni metal ili leguru ne postoji standard
materijala, vrednosti za Re i Rm mora odobriti nadleni organ ili od njega ovlaeno
telo.
Ukoliko se upotrebljavaju austenitni elici, najmanje vrednosti navedene u standardima
materijala mogu biti prekoraene za najvie 15 % pod uslovom da su te vie vrednosti
potvrene u sertifikatu o prijemu materijala. Meutim, te najmanje vrednosti ne smeju
biti prekoraene, ako se primenjuje formula navedena u 6.8.2.1.18.
Debljina zida tela cisterne ne sme biti manja od vee vrednosti dobijene iz sledeih
formula:
PD
e T
2
PCD
e
2
gde je
e=
najmanja debljina zida tela cisterne u mm
PT = ispitni pritisak u MPa
PC = proraunski pritisak u MPa prema 6.8.2.1.14
D = unutranji prenik tela cisterne u mm
2
=
dozvoljeni napon u N/mm utvren u 6.8.2.1.16
=
koeficijent 1 ili manji od 1, s obzirom na kvalitet avova i u zavisnosti
od
ispitnih postupaka definisanih u 6.8.2.1.23.
Debljina zida tela cisterne ni u kom sluaju ne sme biti manja od vrednosti utvrenih
prema
6.8.2.1.18 do 6.8.2.1.21.
6.8.2.1.18 do 6.8.2.1.20.
Tela cisterni krunog poprenog preseka2 sa ne vie
od 1.80 m u preniku, sa izuzetkom onih koja su
nevedena u 6.8.2.1.21 moraju imati debljinu zida od
najmanje 5 mm ukoliko su izraena od konstrukcionog
3
elika , odn. ekvivalentnu debljinu ako su proizvedena
od drugog metala.
Ako je popreni presek3 vei od 1.80 m, ta debljina,

izuzev cisterni za prakaste ili zrnaste materije, mora
biti uveana na 6 mm ukoliko su tela cisterni izraena
od konstrukcionog elika3 odn. ekvivalentna debljina
ukoliko su proizvedena od nekog drugog metala.
Tela cisterni moraju imati debljinu zida

od najmanje 5 mm ukoliko su izraena
nekog konstrukcionog elika3 (koji
odgovara zahtevima navedenim u
6.8.2.1.11
i
6.8.2.1.12)
odn.
ekvivalentnu
debljinu
ukoliko
su
proizvedena od nekog drugog metala.
Ako je prenik26 vei od 1,80 m, ta
debljina, izuzev cisterni za prakaste ili
zrnaste materije, mora biti uveana na 6
mm ukoliko su tela cisterni izraena od
elika3,
odn.
konstrukcionog
ekvivalentna
debljina
ukoliko
su
proizvedena od nekog drugog metala.
Bez obzira na upotrebljeni metal,
najmanja debljina zida tela cisterne ni u
kom sluaju ne sme biti manja od 3 mm.
Pod ekvivalentnom debljinom podrazumeva se debljina odreena sledeom formulom27:
e1
464e 0
3
(Rm1A 1 )2
U vezi sa definicijom pojmova "konstrukcioni elik" i "referentni elik" vidi 1.2.1.

Za tela cisterni koja nemaju kruni presek, npr. za cisterne u obliku sanduka ili za elipsaste cisterne, navedeni
prenici odgovaraju onim prenicima koji se dobijaju iz krunih preseka jednake povrine. Za te oblike poprenog
preseka, poluprenici zakrivljenosti omotaa cisterne ne smeju biti vei od 2000 mm za bone strane, odn. 3000 mm
za gornju i donju stranu
4
Ova formula proizilazi iz opte formule:
26
Rm0 A 0
e1 e 0 3
Rm1A 1
gde je
e1
=
najmanja debljina zida tela cisterne u mm za izabrani metal
e0
=
najmanja debljina zida tela cisterne u mm za konstrukcioni elik prema 6.8.2.1.18 i
6.8.2.1.19
Rm0 =
370 (zatezna vrstoa za referentni elik, vidi definiciju pojma u 1.2.1, u N/mm2)
A0
=
27 (izduenje pri kidanju za referentni elik, u %)
Rm1 =
najmanja zatezna vrstoa izabranog metala, u N/mm2
A1
=
najmanje izduenje pri kidanju u % za izabrani metal.
2064
6.8.2.1.19
Ako su cisterne zatiene od oteenja usled bonog

sudara ili prevrtanja u skladu sa 6.8.2.1.20, nadleni
organ moe da dozvoli da se vrednosti najmanje
debljine zidova umanje srazmerno toj zatiti; tela
2
cisterni iji prenik nije vei od 1,80 m ne smeju,
meutim, imati debljinu zida manju od 3 mm ako se
koristi konstrukcioni elik3 odn. tome ekvivalentnu
debljinu ako se koriste drugi metali. Za tela cisterni iji
je propreni presek2 vei od 1,80 m ta debljina se mora
poveati na 4 mm ako se koristi konstrukcioni elik3,
odn. na tome ekvivalentnu debljinu ako se koristi neki
drugi metal.
Pod ekvivalentnom debljinom podrazumeva se debljina
odreena pomou formule navedene u 6.8.2.1.18.
Sa izuzetkom sluajeva utvrenih u 6.8.2.1.21, debljina
zida tela cisterne sa zatitom od oteenja u skladu sa
6.8.2.1.20 (a) i (b) ne sme biti manja od vrednosti koje
su navedene u sledeoj tabeli:
Ako su cisterne zatiene od oteenja

u skladu sa 6.8.2.1.20, nadleni organ
moe da dozvoli da se vrednosti
najmanje debljine zidova umanje
srazmerno toj zatiti; tela cisterni iji
prenik2 nije vei od 1,80 m ne smeju,
meutim, imati debljinu zida manju od 3
mm ako se koristi konstrukcioni elik3,
odn. tome ekvivalentnu debljinu ako se
koriste drugi metali. Za tela cisterni iji
je prenik2 vei od 1,80 m ta debljina se
mora poveati na 4 mm ako se koristi
konstrukcioni elik3, odn. na tome
ekvivalentnu debljinu ako se koristi neki
drugi metal.
Pod
ekvivalentnom
debljinom
podrazumeva se debljina odreena
pomou formule navedene u 6.8.2.1.18.
Debljina zida tela cisterne sa zatitom
od oteenja u skladu sa 6.8.2.1.20 ne
sme biti manja od vrednosti koje su
navedene u sledeoj tabeli:
Najmanja
debljina zida
tela cisterne
Prenik tela cisterne
6.8.2.1.20
1,80 m
> 1,80 m
2,5 mm
3 mm
ostali elici
3 mm
4 mm
legure aluminijuma
4 mm
5 mm
aluminijum istoe 99,80 %
6 mm
8 mm
nerajui austenitni elici
Za cisterne koje su izraene nakon 1.

januara 1990. godine zatita je u smislu
6.8.2.1.19 ukoliko su sprovedene sledee
ili ekvivalentne mere:
(a) Za cisterne za transport prakastih ili
zrnastih materija, zatita od oteenja
mora da ispuni zahteve nadlenog
organa.
(b) Za cisterne za
transport drugih
materija zatita od oteenja mora
biti:
1. Za tela cisterni sa krunim ili
elipsastim poprenim presekom sa
radijusom zakrivljenosti od najvie
2 m, ako je telo cisterne
opremljeno delovima ojaanja, koji
se sastoje od pregradnih i zatitnih
zidova ili spoljnih ili unutranjih
prstenova za ojaanje, koji su tako
postavljeni da ispunjavaju bar
jedan od sledeih uslova:
- razmak izmeu dva susedna
elementa za ojaanje najvie
1,75 m;
dva
- zampremina
izmeu
pregradna zida ili dve antitalasne
pregrade najvie 7500 l.
Vertikalni popreni presek prstena
sa pripadajuom spojnicom mora
da ima otporni moment (modul
2065
Zatita predviena u 6.8.2.1.19 moe se

sastojati iz
- kompletne spoljne strukturalne zatite,
u vidu podesne "sendvi-konstrukcije"
u kojoj je spoljna zatita privrena
za telo cisterne, ili
-
konstrukcije okvira sa podunim i

nosaima,
koja
u
poprenim
potpunosti obuhvata cisternu, ili
cisterne sa dvostrukim zidom.
Ako su cisterne izraene kao cisterne

dvostrukog
zida
sa
vakuumskom
izolacijom, zbir debljine spoljnog metalnog
zida i zida tela cisterne mora odgovarati
najmanjoj debljini zida utvrenoj prema
6.8.2.1.18, pri emu debljina zida samog
tela cisterne ne sme biti manja od
najmanje debljine zida utvrene u
6.8.2.1.19.
Ako su cisterne izraene kao cisterne
dvostrukog zida sa meuslojem od
vrstog materijala debljine od najmanje 50
mm, spoljni zid mora imati debljinu od
najmanje 0,5 mm ako je izraen od
konstrukcionog elika, a najmanje 2 mm
ako je izraen od plastike ojaane
staklenim vlaknima. Za meusloj od
vrstog materijala moe se upotrebiti tvrda
pena ija je mo apsorpcije udara ravna,
na primer, poliuretanskoj peni
preseka) od najmanje 10 cm .
Spoljni prstenovi ne smeju imati
isturene ivice sa radijusom manjim
od 2,5 mm.
Pregradni i antitalasni zidovi moraju
odgovarati zahtevima iz 6.8.2.1.21.
Debljina pregradnih i antitalasnih
zidova ne sme ni u kom sluaju biti
manja nego to je telo cisterne.
2. Za cisterne koje su izraene sa
dvostrukim
zidovima
sa
vakuumskom izolacijom, ako zbir
debljine metalnog spoljnjeg zida i
debljina zida tela cisterne odgovara
debljini zida, koja je utvrena u
6.8.2.1.18, a sama debljina zida
tela cisterne nije manja od
najmanje debljine zida propisane u
6.8.2.1.19.
3. Za cisterne koje su izraane sa
dvostrukim zidom sa meuslojem
od vrstog materijala od najmanje
50 mm debljine, ako spoljni zid ima
najmanju debljinu od 0,5 mm od
2
konstrukcionog elika ili najmanje
2
mm od plastike ojaane
staklenim vlaknima. Za meusloj
od vrstog materijala se sme
vrsta
pena
(sa
koristiti
apsorpcionom moi udara kao na
primer pena od poliuretana).
4. Za cisterne sa drugim oblikom
nego to je navedeno pod 1.,
posebno cisterne sa telom u obliku
sanduka, ako su opremljene
zatitom, svuda oko srednje take
njihove visine preko najmanje 30%
svoje visine, koja je projektovana
na nain, da ima srednji specifini
deformacioni rad najmanje isti kao
telo izraeno od konstrukcionog
3
elika debljine od 5 mm (za
prenik tela cisterne najvie 1,80
m) ili 6 mm (za prenik tela
cisterne preko 1,80 m). Spolja na
telu cisterne, zatita mora biti
trajno postavljena.
Ovaj zahtev se moe smatrati da je
ispunjen bez daljeg ispitivanja
specifinog deformacionog rada,
ako je zatita dela koji treba ojaati
izvedena zavarivanjem ploe istog
materijala kao to je telo cisterne,
tako da je najmanja debljina tela
cisterne u skladu sa 6.8.2.1.18.
Ova zatita zavisi od moguih
naprezanja (optereenja) u sluaju
udesa na telu
cisterni od
3
konstruktivnog elika , ija dna i
zidovi imaju debljinu najmanje 5
mm za prenik od najvie 1,80 m,
ili debljinu od najmanje 6 mm za
prenik iznad 1,80 m. Ako se
koristi drugi metal debljina iste
vrednosti se dobija u skladu sa
2066
6.8.2.1.21
formulom u 6.8.2.1.18.
Za demontane cisterne se ova
zatita ne zahteva, ako su one sa
svih strana zatiene bonim
stranicama transportnog vozila.
Debljina zida tela cisterni projektovana
prema 6.8.2.1.14 (a), ije zapremine ne
iznose vie od 5000 litara ili su podeljene
u zaptivene komore sa zapreminom ne
veom od 5000 litara, moe se smanjiti na
vrednost koja ne sme biti manja od
vrednosti navedene u tabeli u nastavaku,
pod uslovom da u 6.8.3 ili 6.8.4 nije nita
drugo propisano:
Najmanja
debljina
zida (mm)
Najvei
radijus
zakrivljeno
sti
tela
cisterne
Zapremina tela
cisterne
ili
komore
3
cisterne (m )
5,0
2 -3
3,5
> 3,5, ali 5
konstrukcioni elik
najmanja debljina tela

cisterne
Ukoliko se koristi metal drugaiji od

3
konstrukcionog elika debljina zida se
mora
odrediti
prema
formuli
o
ekvivalentnosti predvienoj u 6.8.2.1.18;
debljina zida ne sme da bude manja od
vrednosti koje su navedene u sledeoj
tabeli:
najvei radijus
zakrivljenosti tela
cisterne (m)
2-3
2-3
zapremina tela
cisterne ili
komore cisterne
3
(m )
5,0
3,5
>3,5
ali
nerajui
austenitni elik
2,5 mm
5,0
2,5 mm
3 mm
ostali elici
3 mm
3 mm
4 mm
legure
aluminijuma
4 mm
4 mm
5 mm
aluminijum
6 mm
6 mm
8 mm
istoe 99,80 %
Debljina pregradnih i antitalasnih zidova ne
sme biti ni u kom sluaju manja od debljine
tela cisterne.
6.8.2.1.22
Antitalasni i pregradni zidovi moraju do
dubine od najmanje 10 cm biti naborani ili
profolisani ili na neki drugi nain ojaani,
da bi mogli imati ekvivalentnu vrstou.
Povrina antitalasnog zida mora da iznosi
najmanje 70 % porenog preseka povrine
tela cisterne u kojoj se nalazi antitalasni
zid.
Izvoenje i kontrola radova zavarivanja
6.8.2.1.23
Osposobljenost proizvoaa za izvoenje radova zavarivanja mora biti priznata od

strane nadlenog organa. Radove zavarivanja moraju izvoditi kvalifikovani zavarivai
postupkom zavarivanja iji je kvalitet (ukljuujui i eventualno potrebnu termiku
obradu) dokazan ispitivanjem. Ispitivanje bez razaranja treba izvriti ultrazvukom ili
2067
rentgenografski i ona moraju potvrditi da kvalitet zavarenih spojeva odgovara

naprezanjima.
U zavisnosti od vrednosti za koeficijent , upotrebljene za odreivanje debljine zida tela
cisterne prema 6.8.2.1.17, moraju se izvriti sledea ispitivanja:
= 0,8: vizuelna kontrola avova sa obe strane, koliko je god to izvodljivo, kao i
podvrgavanje avova ispitivanju bez razaranja metodom sluajnog uzorka, uz naroito
obraanje panje na zavarene spojeve;
= 0,9: ispitivanje bez razaranja svih podunih avova u celokupnoj duini, krunih
avova u 25 % obima, kao i avova veih delova opreme, pri emu se moraju obuhvatiti
sva mesta spojeva. Vizuelna kontrola avova sa obe strane, koliko je god to izvodljivo;
= 1: ispitivanje bez razaranja svih avova i njihova vizuelna kontrola sa obe strane,
koliko je god to izvodljivo. Treba uzeti uzorak zavarenog ava.
Ako nadleni organ sumnja u kvalitet varova, on moe naloiti dodatna ispitivanja.
Ostali zahtevi za izradu tela cisterni
6.8.2.1.24
6.8.2.1.25
6.8.2.1.26
6.8.2.1.27
6.8.2.1.28
6.8.2.2
6.8.2.2.1
Zatitna oplata mora biti projektovana tako da ostaje zaptivena bez obzira na to kakve
se deformacije mogu pojaviti u normalnim uslovima transporta (6.8.2.1.2).
Toplotna izolacija mora biti projektovana tako da ne spreava pristup ni ureajima za
punjenje i pranjenje ni sigurnosnim ventilima, niti ugroava njihovo funkcionisanje.
o
Ako tela cisterni za transport tenih materija sa takom paljenja do najvie 60 S imaju
nemetalne zatitne oplate (unutranje slojeve), onda tela cisterni i zatitne oplate
moraju biti izvedeni tako da ne moe da doe do opasnosti od poara usled
elektrostatikog pranjenja.
Cisterne namenjene za transport tenih Svi delovi kontejner-cisterni za transport
materija sa takom paljenja do najvie tenih materija sa takom paljenja do
60C, zapaljivih gasova kao i UN broja najvie 60C, zapaljivih gasova, kao i UN
1361 uglja i ili UN broja 1361 ai broja 1361 uglja ili UN broja 1361 ai
ambalane grupe II, moraju imati dobru ambalane
grupe
II,
moraju
imati
elektrinu vezu sa asijom vozila. Svaki mogunost elektrinog uzemljenja. Svaki
kontakt sa metalom koji moe da metalni kontakt koji bi mogao dovesti do
prouzrokuje elektrohemijsku koroziju, elektrohemijske korozije mora biti izbegnut.
mora biti izbegnut. Cisterne moraju biti
opremljene bar jednim prikljukom za
uzemljenje
jasno
obeleenim
sa
simobolom za uzemljenje i koji je
mogue elektrino povezati.
Zatita armature na gornjem delu
cisterne
Armatura i oprema na gornjem delu
cisterne mora biti zatiena od oteenja
prouzrokovanih eventualim prevrtanjem.
Ova zatita moe da se sastoji od
zatitnih
prstenova
za
ojaanje,
poklopaca ili popreno ili uzduno
postavljenih konstrukcionih elemenata,
da bi pruili delotvornu zatitu.
Oprema
Za proizvodnju opreme za rukovanje i strukturne opreme moraju se koristiti i podesni
nemetalni materijali.
Delovi opreme treba da budu postavljeni tako da su tokom transporta i rukovanja
obezbeeni od otkidanja i oteenja. Oni moraju garantovati sigurnost u istoj meri kao i
tela cisterni i moraju
- biti kompatibilni sa transportovanim teretom;
-
odgovarati zahtevima navedenim u 6.8.2.1.1.
Da bi na telu cisterne bio to manji broj

otvora, neophodno je postaviti to vie
armature.
Oprema za opsluivanje ukljuujui poklopac
(zatvara) otvora za kontrolu mora ostati
zaptivena i pri prevrtanju cisterne uprkos
snazi koja se pojavljuje pri sudaru posebno
usled ubrzanja i dinamikog pritiska. Ipak
dozvoljeno je isticanje sardaja u manjoj
2068
Zaptivenost opreme za rukovanje mora biti

obezbeena i u sluaju prevrtanja kontejnercisterni.
koliini na osnovu maksimalnog pritiska koji

se pojavljuje u toku sudara.
Zaptivke moraju biti izraene od materijala koji je kompatibilan sa materijom koja se transportuje i
moraju se zameniti im pone da dolazi do smanjenja njihove efektivnosti, na primer usled starenja
materijala.
Zaptivke koje obezbeuju zaptivenost opreme za rukovanje tokom normalne upotrebe cisterne
moraju biti tako projektovane i postavljene da ne mogu biti oteene tokom korienja opreme za
rukovanje.
6.8.2.2.2
Svaki podni otvor za punjenje ili pranjenje cisterni namenjenih za transport odreenih materija
koje su u 3.2, tabela A, rubrika 12, obeleene kdom cisterne koji u treem delu sadri slovo "A"
(vidi 4.3.4.1.1) mora biti opremljen sa najmanje dva meusobno nezavisna zatvaraa koji se
nalaze jedan iza drugog i koji se sastoje iz
-
jednog spoljnog zaustavnog ventila sa cevnim prikljukom od elasto-plastinog metalnog

materijala i
jednog ureaja za zatvaranje na kraju svakog cevnog prikljuka, u vidu navojnog poklopca,
slepe prirubnice ili nekog slinog ureaja. Taj ureaj za zatvaranje se mora zatvarati tako da
ne dolazi ni do kakvog gubitka sadraja. Moraju se preduzeti mere da se, pre potpunog
uklanjanja ureaja za zatvaranje, cevni prikljuak na bezopasan nain rastereti od pritiska.
Svaki podni otvor za punjenje ili pranjenje cisterni namenjenih za transport odreenih materija
koje su u 3.2, tabela A, rubrika 12, obeleene kdom cisterne koji u treem delu sadri slovo "V"
(vidi 4.3.3.1.1 i 4.3.4.1.1) mora biti opremljen sa najmanje tri meusobno nezavisna zatvaraa koji
se nalaze jedan iza drugog i koji se sastoje iz
-
jednog unutranjeg zaustavnog ventila, tj. zaustavnog ventila unutar tela cisterne ili unutar
zavarene prirubnice ili njene kontraprirubnice,
jednog spoljnog zaustavnog ventila ili njemu slinog ureaja28,
smetenog na kraju svakog cevnog prikljuka, i

-
smetenog to je mogue blie telu

cisterne, i
jednog ureaja za zatvaranje na kraju svakog cevnog prikljuka, u vidu navojnog poklopca,
slepe prirubnice ili nekog slinog ureaja. Taj ureaj za zatvaranje se mora zatvarati tako da
ne dolazi ni do kakvog gubitka sadraja. Moraju se preduzeti mere da se, pre potpunog
uklanjanja ureaja za zatvaranje, cevni prikljuak na bezopasan nain rastereti od pritiska.
Meutim, u sluaju cisterni za transport odreenih kristaliuih ili vrlo viskoznih materija, kao i u
sluaju tela cisterni obloenih ebonitom ili nekim termoplastinim materijalom, unutranji zaustavni
ventil moe biti zamenjen spoljnim zaustavnim ventilom, koji e obezbeivati dodatnu zatitu.
Unutranji zaustavni ventil mora imati mogunost rukovanja odozgo ili odozdo. U oba sluaja mora
postojati mogunost da se kontrolie poloaj unutranjeg zaustavnog ventila - otvoreno ili
zatvoreno - i to, po mogunosti, sa zemlje. Elementi za rukovanje unutranjim zaustavnim ventilom
moraju biti konstruisani tako da je iskljueno svako njihovo neeljeno otvaranje do kojeg bi moglo
doi usled udara ili neke nenamerne radnje.
U sluaju oteenja spoljnog elementa za rukovanje, unutranji zaustavni ventil mora ostati
delotvoran.
Da bi se izbegao bilo kakav gubitak sadraja u sluaju oteenja spoljnih ureaja (cevnih
prikljuaka, bonih ureaja za zatvaranje), unutranji zaustavni ventil i njegovo sedite moraju biti
konstruisani ili zatieni tako da pod uticajem spoljnih naprezanja ne moe da doe do njihovog
otkidanja. Ureaji za punjenje i pranjenje (ukljuujui i prirubnice i navojne zatvarae), kao i
eventualni zatitni poklopci, moraju biti obezbeeni protiv sluajnog otvaranja.
Poloaj i/ili smer zatvaranja ventila mora biti jasno vidljiv.
Svi otvori na cisternama za transport odreenih materija, oznaenim u 3.2, tabela A, rubrika 12,
kdom cisterne koji u treem delu sadri slovo "C" ili "D" (vidi 4.3.3.1.1 i 4.3.4.1.1), moraju se
nalaziti iznad povrine tenosti. U tim cisternama se ispod povrine tenosti ne smeju nalaziti ni
cevi ni cevni prikljuci. Meutim, za cisterne oznaene kodom cisterne koji u treem delu sadri
slovo "S" dozvoljeni su otvori za ienje ("otvori za ruke"). Mora postojati mogunost da se takav
otvor hermetiki zatvori prirubnicom iji tip mora da odobri nadleni organ ili od njega ovlaeno
telo.
6.8.2.2.3
28
Cisterne koje nisu hermetiki zatvorene mogu, radi izbegavanja nedozvoljenog

unutranjeg podpritiska, biti opremljene vakuumskim ventilima;
Ti vakuumski ventili moraju biti podeeni tako da se otvaraju pri podpritisku koji nije vei
od onog podpritiska za koji je cisterna projektovana (vidi 6.8.2.1.7). Hermetiki
zatvorene cisterne ne smeju biti opremljene vakuumskim ventilima.
U sluaju kontejner-cisterni zapremine manje od 1 m3 taj ureaj moe da bude zamenjen slepom prirubnicom.
2069
Meutim, cisterne oznaene kdom SGAH, S4AN ili L4BH, a koje su opremljene
vakuumskim ventilima, koji se otvaraju pri podpritisku ne manjem od 21 kPa (0,21 bar),
smatraju se hermetiki zatvorenim. Za cisterne predviene samo za transport vrstih
(prakastih ili zrnastih) materija ambalane grupe II ili III, koje tokom transporta na
prelaze u teno stanje, podpritisak se moe smanjiti do vrednosti ne nie od 5 kPa (0,05
bar).
Vakuumski ventili koji se koriste na cisternama predvienim za transport materija koje
prema svojoj taki paljenja ispunjavaju kriterijume Klase 3, moraju spreiti direktan
prodor plamena u cisternu, ili telo cisterne mora biti u stanju da izdri, bez curenja,
eksploziju izazvanu prodorom plamena u cisternu.
6.8.2.2.4
6.8.2.2.5
6.8.2.2.6
6.8.2.2.7
6.8.2.2.8
6.8.2.2.9
6.8.2.2.10
6.8.2.3
6.8.2.3.1
29
30
Telo cisterne ili svaka od njegovih komora moraju biti opremljene otvorom dovoljne
veliine da omogui pregled unutranjosti.
(Rezervisano)
Cisterne za transport tenih materija iji pritisak pare na 50 oS iznosi najvie 110 kPa
(1,1 bar) (apsolutni pritisak) moraju ili imati ureaj za provetravanje i sigurnosni ureaj
koji spreava isticanje sadraja cisterne u sluaju prevrtanja, ili pak odgovarati stavu
6.8.2.2.7 ili 6.8.2.2.8.
o
Cisterne za transport tenih materija iji pritisak pare na 50 S iznosi vie od 110 kPa
o
(1,1 bar), a taka kljuanja je iznad 35 S, moraju ili imati sigurnosni ventil koji je
podeen na najmanje 150 kPa (1,5 bar) (nadpritisak) i koji se potpuno otvara pod
pritiskom koji nije vei od ispitnog pritiska, ili pak odgovarati stavu 6.8.2.2.8.
Cisterne za transport tenih materija ija je taka kljuanja najvie 35 oS moraju imati
sigurnosni ventil koji je podeen na najmanje 300 kPa (3 bar) (nadpritisak) i potpuno se
29
otvara pod pritiskom koji nije vei od ispitnog pritiska, ili pak biti hermetiki zatvorene .
Pokretni delovi, npr. poklopci, delovi zatvaraa itd., koji mogu doi u dodir, bilo trenjem
bilo udarom, sa telom cisterne od aluminijuma namenjene za transport zapaljivih tenih
o
materija sa takom paljenja od najvie 60 S i zapaljivih gasova, ne smeju biti izraeni
od nezatienog, rajueg elika.
Ako su cisterne koje se smatraju hermetiki zatvorenim opremljene sigurnosnim
ventilima, ispred njih mora biti ugraen rasprskavajui disk, pri emu moraju biti
ispunjeni sledei uslovi:
Raspored rasprskavajueg diska i sigurnosnog ventila mora odgovarati zahtevima
nadlenog organa. Izmeu rasprskavajueg diska i sigurnosnog ventila mora se
predvideti manometar ili neki drugi odgovarajui ureaj sa pokazivaem, kako bi se
omoguilo utvrivanje lomova, perforacija, ili nezaptivenosti diska, to bi moglo da
dovede do poremeaja funkcionisanja sigurnosnog sistema.
Odobrenje tipa
Za svaki novi tip vozila cisterni, demontanih cisterni, kontejner-cisterni, zamenjivih
cisterni, baterijskih kola ili MEGC nadleni organ ili njegova ovlaena institucija mora
da izda uverenje o tome da je ispitani tip, ukljuujui i ureaje za privrivanje,
podesan za nameravanu upotrebu i da odgovara zahtevima za izradu prema 6.8.2.1,
zahtevima o opremi prema 6.8.2.2 i posebnim odredbama za materije koje se
transportuju.
U tom uverenju se moraju navesti:
- rezultati ispitivanja,
- broj odobrenja tipa,
30
Broj odobrenja se sastoji iz oznake drave u
kojoj je odobrenje izdato i iz registarskog
broja.
Za definiciju pojma hermetiki zatvorene cisterne vidi 1.2.1.

Oznaka za motorna vozila u meunarodnom saobraaju predviena Bekom konvencijom o drumskom saobraaju
(1968).
2070
6.8.2.3.2
kd cisterne prema 4.3.3.1.1 ili 4.3.4.1.1,

alfanumeriki kodovi posebnih odredbi o izradi (TS), opremi (TE) i odobrenju tipa
(TA), spomenutih u 6.8.4, navedeni u 3.2, tabela A, rubrika 13, za one materije za
iji transport cisterna ima odobrenje,
- ukoliko je potrebno, materije i/ili grupe materija za iji transport cisterna ima
odobrenje.Za njih moraju biti navedene njihove hemijske oznake ili odgovarajui
zajedniki naziv (vidi 2.1.1.2), kao i klasa, klasifikacioni kd i ambalana grupa.Sa
izuzetkom materija Klase 2 i materija navedenih u 4.3.4.1.3, navoenje dozvoljenih
materija u uverenju nije obavezno. U tom sluaju su za transport odobrene one
grupe materija koje su odobrene na osnovu kda cisterne navedenog u
racionalizovanom pristupu u 4.3.4.1.2, uzimajui u obzir relevantne posebne
odredbe.
Materije navedene u uverenju, odn. grupe materija odobrene prema racionalizovanom
pristupu, moraju u naelu biti kompatibilne sa osobinama cisterne. Ukoliko to nije moglo
biti do kraja ispitano za potrebe odobrenja tipa, u uverenje treba uneti ogradu u tom
smislu.
Kopija ovog uverenja mora biti priloena dosijeu svake proizvedene cisterne,
baterijskog vozila ili MEGC (vidi 4.3.2.1.7).
Ukoliko se cisterne, baterijska vozila ili MEGC proizvode u seriji bez izmena, ovo
odobrenje vai i za serijski proizvedene ili na osnovu tog prototipa izraene cisterne,
baterijska vozila ili MEGC.
Odobrenje tipa moe se, meutim, iskoristiti i kao odobrenje za cisterne sa ogranienim
odstupanjima u koncepciji, koja ili umanjuju optereenja i naprezanja cisterni (npr.
smanjen pritisak, smanjena masa, smanjena zapremina), ili poveavaju sigurnost
strukture (npr. poveana debljina zida tela cisterne, vie zatitnih limova, smanjen
prenik otvora). Ova ograniena odstupanja moraju biti jasno opisana u uverenju o
odobrenju tipa.
6.8.2.4
Kontrolisanja i ispitivanja
6.8.2.4.1
Tela cisterni i delovi njihove opreme, bilo zajedno ili odvojeno, prvi put se ispituju pre
putanja u eksploataciju. To ispitivanje obuhvata:
- kontrolu saobraznosti sa odobrenim tipom,
31
- kontrolu konstrukcionih karakteristika,
- ispitivanje unutranjeg i spoljnog stanja,
32
pomou ispitnog pritiska navedenog na
- ispitivanje hidraulikim pritiskom
identifikacionoj ploici cisterne propisanoj u 6.8.2.5.1 i
- ispitivanje zaptivenosti i proveru funkcionisanja delova opreme.
Sa izuzetkom Klase 2, ispitni pritisak za hidrauliko ispitivanje zavisi od proraunskog
pritiska i, najmanje, mora da bude jednak dole navedenom pritisku:
Proraunski pritisak (bar)
33
G
1,5
2,65
4
10
15
21

10
G
1,5
2,65
4
4
4
10 (434)
Najmanji ispitni pritisci za Klasu 2 navedeni su u tabeli gasova i gasnih meavina u

4.3.3.2.5.
Hidraulikom ispitivanju mora biti podvrgnuto telo cisterne u celini i svaka komora
viekomorne cisterne zasebno.
Ispitivanje se mora sprovesti za svaku
komoru, pritiskom koji iznosi najmanje
1,3 puta najveeg radnog pritiska.
31
Ispitivanje konstrukcionih karakteristika u sluaju tela cisterni sa najmanjim ispitnim pritiskom od 1 MPa (10 bar)
obuhvata i ispitivanje uzoraka avova - radnih uzoraka - u skladu sa 6.8.2.1.23 i sa ispitnim postupkom
navedenim u 6.8.5.
32
posebnim sluajevima i uz saglasnost zvanino priznatog strunog lica, ispitivanje pritiskom vode se moe
zameniti ispitivanjem pomou neke druge tenosti ili pomou gasa, pod uslovom da taj postupak nije opasan.
33
G = najmanji proraunski pritisak prema optim propisima navedenim u 6.8.2.1.14 (vidi 4.3.4.1).
34
Najmanji ispitni pritisak za UN broj 1744 brom, ili UN broj 1744 rastvor broma.
2071
Hidrauliko ispitivanje mora se izvriti pre postavljanja eventualno potrebne toplotne

izolacije.
Ukoliko se ispitivanje tela cisterne i delova njegove opreme izvri odvojeno, po njihovom
sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti prema 6.8.2.4.3.
6.8.2.4.2
6.8.2.4.3
6.8.2.4.4
Ispitivanje zaptivenosti mora se izvriti zasebno za svaku komoru viekomorne cisterne.

Tela cisterni i delovi njihove opreme moraju se podvrgavati periodinim ispitivanjima u
predvienim rokovima. Periodina ispitivanja obuhvataju proveru stanja unutranjosti i
spoljanjosti cisterne, a u principu i hidrauliko ispitivanje 9) (u vezi sa ispitnim pritiskom
za telo cisterne i, po potrebi, odeljke vidi 6.8.2.4.1).
Omotai za toplotnu izolaciju ili druge vrste izolacije moraju se ukloniti samo u onoj meri
u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu svojstava tela cisterne.
U sluaju cisterni za transport prakastih ili zrnastih materija, a uz saglasnost zvanino
priznatog strunog lica, periodina hidraulika ispitivanja mogu biti izostavljena i
zamenjena ispitivanjem zaptivenosti prema 6.8.2.4.3 pomou efektivnog unutranjeg
pritiska koji ne sme biti nii od najvieg radnog pritiska.
Periodina ispitivanja se mogu izvoditi u rokovima ne duim od
est godina.
pet godina.
Najkasnije svake tri godine
Najkasnije svake dve i po godine
mora se izvriti dodatno ispitivanje zaptivenosti tela cisterne sa opremom, kao i provera
funkcionisanja svih delova opreme.
Tom prilikom cisterna se mora podvrgnuti efektivnom unutranjem pritisku koji ne sme
biti nii od najvieg radnog pritiska. Ispitivanje zaptivenosti cisterni za transport tenih
materija ili vrstih zrnastih ili prakastih materija, ukoliko se obavlja pomou gasa, mora
se izvriti pritiskom koji iznosi najmanje 25 % najvieg radnog pritiska. Pritisak ni u kom
sluaju ne sme biti nii od 20 kPa (0,2 bar) (nadpritisak).
Za cisterne sa ureajima za provetravanje i sigurnosnim ureajem protiv isticanja
sadraja u sluaju prevrtanja, pritisak pri ispitivanju zaptivenosti jednak je statikom
pritisku tereta za punjenje.
Ispitivanje zaptivenosti mora se izvriti zasebno za svaku komoru viekomorne cisterne.
Ako je sigurnost cisterne ili njene opreme mogla biti ugroena usled opravke, modifikcije
ili nezgode, mora se izvriti vanredno ispitivanje.
6.8.2.4.5
Ispitivanja navedena u 6.8.2.4.1 do 6.8.2.4.4 mora izvriti struno lice. priznato od

strane nadlenog organa. O izvrenim ispitivanjima se moraju izdati uverenja. U tim
uverenjima mora se ukazati na spisak materija iji je transport odobren predmetnom
cisternom, ili na kd cisterne prema 6.8.2.3.
Kopija ovog uverenja mora biti priloena dosijeu svake ispitane cisterne, baterijskog
vozila ili MEGC (vidi 4.3.2.1.7).
6.8.2.5
Obeleavanje
6.8.2.5.1
Za potrebe kontrole na svakoj cisterni na pristupanom mestu mora biti privrena

ploica od nerajueg metala. Na toj ploici moraju biti utisnuti ili na slian nain
uneseni najmanje dole navedeni podaci. Ti podaci mogu biti navedeni i neposredno na
zidu tela cisterne ukoliko je on tako ojaan da otpornost tela cisterne time ne bude
ugroena:
- broj odobrenja;
- naziv ili oznaka proizvoaa;
- serijski broj proizvoaa;
- godina proizvodnje;
35
- ispitni pritisak (nadpritisak) ;
- spoljni proraunski pritisak (vidi 6.8.2.1.7)12;
35
Posle brojanih vrednosti treba navesti jedinice mere.
2072
12
zapremina, za viekomorne cisterne zapremina svake komore ;

o
proraunska temperatura (potrebno samo za temperature iznad +50 S ili ispod 20
o 12
S ;
- datum i vrsta poslednjeg izvrenog ispitivanja: "mesec, godina", praeno slovom "R"
ukoliko je to ispitivanje prvo ispitivanje ili pak periodino ispitivanje prema 6.8.2.4.1 i
6.8.2.4.2, odnosno "mesec, godina", praeno slovom "L" ukoliko je to ispitivanje
neko meuispitivanje zaptivenosti prema 6.8.2.4.3;
Napomena: ukoliko periodino ispitivanje obuhvata i ispitivanje zaptivenosti, na ploici
treba navesti samo slovo "R".
- ig strunog lica koje je izvrilo ispitivanje;
- materijal tela cisterne i poziv na standarde materijala, ukoliko postoje, i, eventualno,
materijal zatitne obloge.
- Ispitni pritisak za celo telo cisterne i
ispitni pritisak po komorama u MPa ili
bar (nadpritisak) ako je pritisak po
komori manji od pritiska koji deluje na
telo cisterne
Na cisternama koje se pune ili prazne pod pritiskom treba, osim toga, navesti i najvii
12
dozvoljeni radni pritisak .
6.8.2.5.2
6.8.2.6
Na samoj kontejner-cisterni ili na ploici

- naziv vlasnika ili korisnika;
12)
- zapremina tela cisterne ;
12)
- sopstvena masa ;
12)
- najvea dozvoljena ukupna masa ;
- za materije prema 4.3.4.1.3 zvanian
naziv materije(a) dozvoljene(ih) za
transport;
- kd cisterne prema 4.3.4.1.1;
- za materije mimo onih navedenih u
4.3.4.1.3 alfanumeriki kdovi svih svih
posebnih odredbi TS i TE, koje su
navedene u 3.2, tabela A, rubrika 13, za
materije koje se transportuju cisternom.
Zahtevi koje moraju da ispune cisterne projektovane, izraene i ispitane prema
standardima
Na samom vozilu cisterni ili na ploici

- naziv vlasnika ili korisnika;
12
- masa u praznog vozila ;
12
- najvea dozvoljena ukupna masa ;
Ovi podaci nisu potrebni za vozilo koji
nosi demontane cisterne.
Kd cisterne prema 4.3.4.1.1. mora biti
naveden na samoj demontanoj cisterni
ili na ploici.
lica ili tela koja su u standardima navedena kao odgovorna prema ADR
moraju se pridravati zahteva ADR.
Zahtevi navedeni u 6.8 smatraju se ispunjenim ako su primenjeni sledei standardi:
Napomena:
pododeljci/stavovi
referenca
naziv dokumenta
EN 14025:2003
Cisterne za transport opasnih materija Metalne

cisterne pod pritiskom Projektovanje i izrada
EN 12972:2001 (sa
izuzetkom priloga D i E)
Cisterne za transport opasnih materija

Ispitivanje, kontrolisanje i obeleavanje metalnih
cisterni
za sve cisterne
6.8.2.1
za ispitivanje i inspekcija
6.8.2.4
6.8.3.4
za cisterne sa najviim radnim pritiskom od najvie 50 kPa za transport materija za koje je u 3.2,
tabela A, kolona 12, naveden kd cisterne sa slovom "G"
6.8.2.1
EN 13094:2004
Cisterne za transport opasnih materija Metalne

cisterne sa radnim pritiskom od najvie 0,5 bar
za cisterne za gasove Klase 2

6.8.2.1 (sa izuzetkom
6.8.2.1.17), 6.8.2.4.1 ( sa
izuzetkom ispitivanja
EN 12493:2001
Zavarivani rezervoari pod pritiskom od elika za

teni gas (LPG) drumska vozila cisterne
(izuzev Prilog C)
2073
zaptivenosti), 6.8.2.5.1,
6.8.3.1 i 6.8.3.5.1

6.8.3.2.3)
konstrukcija i proizvodnja
Nap.
Pod drumskim vozilom cisternom se
podrazumevaju fiksirane cisterne i
demontane cisterne u smislu ADR.
EN 12252:2000
Oprema drumskih vozila cisterni za teni gas

(LPG)
Nap.
Pod drumskim vozilom cisternom se
podrazumevaju fiksirane cisterne i
demontane cisterne u smislu ADR.

6.8.2.1.17), 6.8.2.4,
6.8.3.1 i 6.8.3.4
EN 13530-2:2002 +
A1:2004
Kriogeni rezervoari veliki pokretni vakuumski

izolovani rezervoari deo 2: projektovanje,
proizvodnja kontrolisanje i ispitivanje
za cisterne za transport tenih naftnih proizvoda, drugih opasnih materija Klase 3 sa pritiskom
pare na 50C najvie od 110 kPa i benzin, koji nema otrovne ili nagrizavajue sporedne opsanosti
6.8.2.2. i 6.8.2.4.1
6.8.2.7
EN 13082:2001
Cisterne za transport opasnog tereta oprema

za opsluivanje cisterne ventil za transfer pare
EN 13308:2002

za opsluivanje cisterne ventil na dnu koji nije
uravnoteen pritiskom
EN 13314:2002

za opsluivanje cisterne poklopac za otvor za
punjenje
EN 13316:2002

za opsluivanje cisterne ventil na dnu koji je
uravnoteen pritiskom
EN 13317:2002 (izuzev
za crte i tabelu B.2 u
Prilogu B) (Materijal
mora da odgovara
propisima standarda EN
13094:2004, broj 5.2)

za opsluivanje cisterne sklop poklopca
otvora za posmatranje
EN 14595:2005

za opsluivanje cisterne oduni ventil za
nadpritisak i podpritisak
Zahtevi koje moraju da ispune cisterne koje nisu projektovane, izraene i ispitane
prema standardima
Cisterne koje nisu projektovane, izraene i ispitane prema standardima navedenim u
6.8.2.6 moraju biti projektovane, izraene i ispitane u skladu sa odredbama tehnikog
pravilnika koji garantuje isti nivo sigurnosti i koji je priznao nadleni organ. U svakom
sluaju moraju biti ispunjeni minimalni zahtevi navedeni u 6.8.2.
Ukoliko se u 6.8.2.6 ukazuje na neki odgovarajui standard, nadleni organ mora u roku
od dve godine da povue svoje odobrenje za upotrebu tehnikih pravilnika u tu istu
svrhu.
Ovim nije ukinuto pravo nadlenog organa na priznavanje tehnikih pravilnika kojima e
se potovati napredak nauke i tehnike, ili u onim sluajevima u kojima ne postoje
standardi, ili pak u sluajevima kada u obzir treba uzeti posebne aspekte koji nisu
predvieni standardom.
Nadleni organ mora da preda sekretarijatu UNECE popis tehnikih pravilnika koje je
priznao. Taj popis mora da sadri sledee podatke: naziv i datum pravilnika, predmet
pravilnika i navode u vezi s tim gde se on moe obezbediti. Sekretarijat mora da objavi
ove informacije na svojoj internet stranici.
U svrhu ispitivanja i obeleavanja moe se koristiti i odgovarajui standard na koji je
ukazano u 6.8.2.6.
6.8.3
Posebni zahtevi za Klasu 2
2074
6.8.3.1
Izrada tela cisterni
6.8.3.1.1
6.8.3.1.2
Tela cisterni za sabijene, tene ili rastvorene gasove moraju biti proizvedena od elika.
Kao izuzetak od 6.8.2.1.12, u sluaju beavnih tela cisterni najmanje izduenje pri
kidanju moe da iznosi 14 %, a napon ne sme prelaziti sledee granice u odnosu na
materijal:
(a) ako je odnos Re/Rm (garantovane najmanje vrednosti posle termike obrade) vei
od 0,66, a najvie 0,85: 0,75 Rm;
(b) ako je odnos Re/Rm (garantovane najmanje vrednosti posle termike obrade) vei
od 0,85: 0,5 Rm.
Zahtevi navedeni u 6.8.5 primenjuju se za materijale i izradu zavarenih tela cisterni.
6.8.3.1.3
(Rezervisano)
Izrada baterijskih vozila i MEGC
6.8.3.1.4
6.8.3.1.5
6.8.3.2
Boce, velike boce, sudovi pod pritiskom i svenjevi boca, koji ine elemente baterijskih
vozila ili MEGC, moraju biti izraeni u skladu sa 6.2.
Napomena:
1. Svenjevi boca koji nisu elementi baterijskih vozila ili MEGC
podleu zahtevima navedenim u 6.2.
2. Cisterne koje su elementi baterijskih vozila ili MEGC moraju
biti izraene prema 6.8.2.1 i 6.8.3.1.
36
3. Demontane cisterne se ne smatraju elementima baterijskih vozila
ili MEGC.
Elementi i njihovi ureaji za prvrivanje moraju biti u stanju da u uslovima najvee
dozvoljene mase punjenja izdre sile definisane u 6.8.2.1.2. Pod dejstvom svake od
ovih sila naprezanje u najoptereenijoj taki elementa i njegove opreme za
privrivanje ne sme da prekorai vrednost definisanu u 6.2.3.1 za boce, velike boce,
sudove pod pritiskom i svenjeve boca, odn. vrednost za cisterne definisanu u
6.8.2.1.
Oprema
6.8.3.2.1
Odvodni cevni prikljuci cisterni moraju imati mogunost zatvaranja slepim prirubnicama
ili drugim podjednako pouzdanim ureajima. Za cisterne za duboko ohlaene tene
gasove te slepe prirubnice ili drugi podjednako pouzdani ureaji mogu biti opremljeni
otvorima za rastereenje prenika od najvie 1,5 mm.
6.8.3.2.2
Tela cisterni za tene gasove mogu, osim otvora prema 6.8.2.2.2 i 6.8.2.2.4, biti
eventualno opremljena i otvorima za pokazivae nivoa tenosti, termometre,
manometre, kao i otvorima za provetravanje, neophodnim za njihov rad i bezbednost.
Otvori za punjenje i pranjenje cisterni
3
zapremine preko 1 m
za tene zapaljive i/ili otrovne gasove moraju biti opremljeni unutranjim
brzozatvarajuim sigurnosnim ureajem, koji se automatski zatvara u sluaju
nenamernog pomeranja cisterne ili u sluaju poara. Ovaj ureaj mora imati i
mogunost zatvaranja i sa sigurnog odstojanja.
6.8.3.2.3
6.8.3.2.4
6.8.3.2.5
6.8.3.2.6
6.8.3.2.7
6.8.3.2.8
36
Izuzev otvora za sigurnosne ventile i zatvorenih otvora za provetravanje, svi ostali otvori
cisterni za tene zapaljive i/ili otrovne gasove, nominalnog prenika veeg od 1,5 mm,
moraju biti opremljeni unutranjim zaustavnim ureajem.
Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.2.2.2, 6.8.3.2.3 i 6.8.3.2.4, cisterne za duboko
ohlaene tene gasove mogu biti opremljene spoljnim umesto unutranjim ureajima
ukoliko je obezbeena njihova zatita od spoljnih oteenja, koja im prua najmanje istu
sigurnost kao i zid tela cisterne.
Ako su cisterne opremljene pokazivaima nivoa tenosti koji dolaze u direktan dodir sa
transportovanom materijom, ti pokazivai nivoa tenosti se ne smeju sastojati iz
providnih materijala. Ako postoje termometri, oni ne smeju biti uronjeni kroz telo cisterne
direktno u gas ili tenost.
Otvori za punjenje i pranjenje cisterne smeteni u njenom gornjem delu moraju, osim
prema odredbama navedenim u 6.8.3.2.3, dodatno biti opremljeni i jo jednim spoljnim
zaustavnim ureajem. On mora imati mogunost zatvaranja pomou slepe prirubnice ili
pomou nekog drugog podjednako pouzdanog ureaja.
Sigurnosni ventili moraju odgovarati zahtevima navedenim u 6.8.3.2.9 do 6.8.3.2.12.
U vezi sa definicijom pojma za demontane cisterne vidi 1.2.1.
2075
6.8.3.2.9
6.8.3.2.10
6.8.3.2.11
6.8.3.2.12
6.8.3.2.13
Cisterne za sabijene, tene ili rastvorene gasove mogu biti snabdevene oprunim
sigurnosnim ventilima. Ti ventili moraju biti u stanju da se otvore automatski pod
pritiskom koji je jednak ispitnom pritisku cisterne na kojoj se nalaze, pomnoenim sa 0,9
do 1,0. Ovi ventili moraju biti onog tipa koji moe da izdri dinamike sile, ukljuujui i
pomeranje tenosti. Zabranjena je upotreba ventila koji funkcioniu sa protivtegom ili
pod uticajem sile zemljine tee. Potrebna propusna mo sigurnosnih ventila izraunava
se prema formuli navedenoj u 6.7.3.8.1.1.
Zahtevima navedenim u 6.8.3.2.9 nije zabranjena montaa sigurnosnih ventila na
cisterne koje su namenjene za pomorski transport i koje odgovaraju pravilniku IMDG.
Cisterne za duboko ohlaene tene gasove moraju biti opremljene sa dva ili vie
meusobno nezavisnih sigurnosnih ventila koji su u stanju da se otvore pod najviim
radnim pritiskom navedenim na cisterni. Meu tim sigurnosnim ventilima moraju
postojati dva koja su tako dimenzionisana, da je omogueno odvoenje gasova,
nastalih isparavanjem u normalnoj upotrebi, tako da pritisak nikada ne prekorai radni
pritisak naveden na cisterni za vie od 10 %.
Jedan od sigurnosnih ventila moe biti opremljen rasprskavajuim diskom koji mora da
pukne pod ispitnim pritiskom.
U sluaju gubitka vakuuma na cisternama sa dvostrukim omotaem, ili pri oteenju 20
% izolacije na cisternama sa jednim zidom, kombinacijom ureaja za rastereenje
pritiska mora biti ostvaren takav izlazni presek, da pritisak u cisterni ne prekorai
vrednost ispitnog pritiska.
Ovi ureaji za rastereenje pritiska na cisternama za duboko ohlaene tene gasove
moraju biti konstruisani tako da besprekorno rade i na njihovoj najnioj radnoj
temperaturi. Siguran nain rada na toj temperaturi mora se utvrditi i dokazati
ispitivanjem svakog pojedinog ureaja, ili ispitivanjem po jednog uzorka za svaki tip
konstrukcije.
Ventili demontanih cisterni koji se mogu kotrljati
moraju biti opremljeni zatitnim poklopcima.
Toplotna izolacija
6.8.3.2.14
6.8.3.2.15
6.8.3.2.16
6.8.3.2.17
6.8.3.2.18
Ako su cisterne za tene gasove opremljene toplotnom izolacijom, ona se mora

sastojati
- ili iz zatite od sunca, koja pokriva najmanje gornju treinu, ali najvie gornju
polovinu povrine cisterne, od koje mora biti odvojena slojem vazduha debljine
najmanje 4 cm,
- ili iz potpune obloge od izolacionih materijala dovoljne debljine.
Cisterne za duboko ohlaene tene gasove moraju biti toplotno izolovane. Ta toplotna
izolacija mora biti obezbeena potpunom oblogom. Ako je prostor izmeu tela cisterne i
obloge bez vazduha (vakuumska izolacija), mora se raunski dokazati da zatitna
obloga moe bez deformacija da izdri spoljni pritisak od najmanje 100 kPa (1 bar)
(nadpritisak). Izuzetno od definicije pojma proraunskog pritiska u 1.2.1, pri ovom
izraunavanju smeju biti uzeta u obzir spoljna i unutranja ojaanja. Ukoliko je obloga
nepropusna za gasove, jednim ureajem se mora spreiti pojava opasnog pritiska u
izolacionom sloju u sluaju nezaptivenosti tela cisterne ili delova njegove opreme. Taj
ureaj mora da sprei prodor vlage u izolacioni sloj.
o
U sluaju cisterni za tene gasove sa temperaturom kljuanja ispod 182 S pri
atmosferskom pritisku, ni toplotna izolacija ni ureaji za privrivanje kontejner-cisterni,
odn. elementi za privrenje cisterne, ne smeju sadravati zapaljive materije.
Uz saglasnost nadlenog organa, elementi za privrenje cisterni sa vakuumskom
izolacijom smeju sadravati plastine materijale izmeu tela cisterne i obloge.
Izuzetno od 6.8.2.2.4, tela cisterni za transport duboko ohlaenih tenih gasova ne
smeju biti opremljena otvorom za kontrolu.
Oprema baterijskih vozila i MEGC
Oprema za rukovanje i strukturna oprema moraju biti rasporeene ili projektovane tako
da su spreena oteenja koja bi u normalnim uslovima rukovanja i transporta mogla
dovesti do oslobaanja sadraja iz posude pod pritiskom. Ukoliko spoj izmeu
baterijskih vozila ili MEGC i elemenata doputa relativno kretanje izmeu konstrukcionih
grupa, oprema mora biti privrena tako da usled takvog kretanja ne dolazi do
oteenja delova. Cevovod koja vodi ka zaustavnim ventilima mora da bude dovoljno
fleksibilan da bi zatitio ventile i cevi od smicanja i od oslobaanja sadraja posude pod
pritiskom. Ureaji za punjenje i pranjenje (ukljuujui i prirubnice ili navojne zatvarae)
i svi zatitni poklopci moraju imati mogunost obezbeenja protiv sluajnog otvaranja.
2076
6.8.3.2.19
6.8.3.2.20
6.8.3.2.21
6.8.3.2.22
6.8.3.2.23
6.8.3.2.24
Da bi se izbeglo oslobaanje sadraja u sluaju oteenja, cevovodi, ureaji za

pranjenje (cevni prikljuci, ureaji za zatvaranje) i zaustavni ventili moraju biti zatieni
ili rasporeeni tako da je spreeno njihovo otkidanje usled spoljnih naprezanja, ili pak
projektovani tako da mogu da ih izdre.
Cevovod mora biti projektovan za rad u temperaturnom podruju od 20 oS do +50 oS.
Cevovod mora biti projektovan, izraen i montiran tako da se izbegne opasnost od
moraju biti od odgovarajueg metalnog materijala. U meri u kojoj je to izvodljivo, spojevi
cevi moraju biti zavareni.
jednake vrstoe. Taka topljenja tvrdo lemljenog spoja ne sme biti nia od 525 oS.
Spojevi ne smeju umanjiti vrstou cevovoda, kao to to moe biti sluaj sa spojevima
izvedenim pomou zavrtnja.
Sa izuzetkom UN broja 1001 acetilena, rastvorenog, dozvoljeni napon cevovoda ne
sme prekoraiti 75 % garantovane granice elastinosti materijala pri ispitnom pritisku
posuda.
Potrebna debljina zida cevovoda za UN broj 1001 acetilen, rastvoren, izraunava se u
skladu sa priznatim tehnikim pravilima.
Primedba:
za granicu elastinosti vidi 6.8.2.1.11.
Osnovne odredbe ovog stava smatraju se ispunjenim ako se primenjuju sledei
standardi:
(Rezervisano)
Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.3.2.3, 6.8.3.2.4 i 6.8.3.2.7, u sluaju boca, velikih
boca, sudova pod pritiskom i svenjeva boca, koji sainjavaju baterijska vozila ili
MEGC, potrebni zaustavni ventili mogu biti montirani i izvan cevovoda.
Ako je neki element opremljen sigurnosnim ventilom, a izmeu elemenata se nalaze
zaustavni ventili, onda svaki element mora biti opremljen takvim ventilom.
Ureaji za punjenje i pranjenje mogu biti montirani u jednom cevovodu.
6.8.3.2.25
Svi elementi, ukljuujui i sve pojedinane boce iz svenja boca, predvieni za transport
otrovnih gasova moraju imati mogunost meusobnog razdvajanja pomou zaustavnog
ventila.
6.8.3.2.26
6.8.3.3
Baterijska vozila ili MEGC, predvieni za transport otrovnih gasova, ne smeju biti
opremljeni sigurnosnim ventilima, izuzev ako ispred njih nije postavljen rasprskavajui
disk. U tom sluaju raspored rasprskavajueg diska i sigurnosnog ventila mora
odgovarati zahtevima nadlenog organa.
Zahtevima navedenim u 6.8.3.2.26 nije zabranjeno postavljanje sigurnosnih ventila na
baterijska vozila ili MEGC koji su namenjeni za pomorski transport i odgovaraju kodu
IMDG.
Posude koje ine elemente baterijskih vozila ili MEGC za transport zapaljivih gasova
moraju biti sastavljene u grupe od po najvie 5000 litara, koje se meusobno mogu
razdvojiti zaustavnim ventilom.
Ukoliko se sastoje iz cisterni u skladu sa ovim poglavljem, elementi baterijskih vozila ili
MEGC za transport zapaljivih gasova moraju imati mogunost meusobnog razdvajanja
pomou zaustavnog ventila.
Odobrenje tipa
6.8.3.4
Nema posebnih zahteva.

Kontrolisanja i ispitivanja
6.8.3.2.27
6.8.3.2.28
6.8.3.4.1
6.8.3.4.2
6.8.3.4.3
6.8.3.4.4
Materijali svakog zavarenog tela cisterne, sa izuzetkom boca, velikih boca, sudova pod
pritiskom i boca kao delova svenjeva boca koje ine elemente baterijskih vozila ili
MEGC, moraju biti ispitani prema ispitnom postupku navedenom u 6.8.5.
Osnovni zahtevi u vezi sa ispitnim pritiskom navedeni su u 4.3.3.2.1 do 4.3.3.2.4, a
najmanji ispitni pritisci u popisu gasova i meavina gasova u 4.3.3.2.5.
Prvo hidrauliko ispitivanje mora se izvriti pre postavljanja toplotne izolacije. Ako su
telo cisterne, njegov pribor, cevovodi i oprema ispitani odvojeno, po njihovom sklapanju
cisterna se mora podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.
Zapremina svakog tela cisterne namenjenog za transport sabijenih gasova, koje se puni
po masi, kao i onih tela cisterni koje su namenjene za transport tenih ili rastvorenih
gasova, mora biti odreena merenjem teine ili merenjem zapremine vode kojom je
cisterna napunjena, pod nadzorom strunog lica koje je priznao nadleni organ; tanost
2077
6.8.3.4.5
6.8.3.4.6
6.8.3.4.7
6.8.3.4.8
6.8.3.4.9
6.8.3.4.10
6.8.3.4.11
6.8.3.4.12
6.8.3.4.13
37
merenja zapremine tela cisterne mora iznositi najmanje 1 %. Raunsko odreivanje na

osnovu dimenzija tela cisterne nije dozvoljeno. Najveu dozvoljenu masu punjenja
utvruje zvanino priznato struno lice prema uputstvu za pakovanje R 200 ili R 203 u
4.1.4.1, kao i prema 4.3.3.2.2 i 4.3.3.2.3.
Zavareni avovi tela cisterni ispituju se u skladu sa faktorom = 1 prema 6.8.2.1.23.
Izuzetno od zahteva u 6.8.2.4, periodina kontrolisanja, ukljuujui i hidrauliko
ispitivanje, vre se:
(a) svake tri godine
svake dve i po godine
na cisternama za UN broj 1008 botrifluorid, UN broj 1017 hlor, UN broj 1048 bromvodonik, UN broj 1050 hlorovodonik, dehidriran, UN broj 1053 sumpor-vodonik,
dehidriran, UN broj 1067 azot-dioksid, UN broj 1076 fozgen ili UN broj 1079 sumpordioksid;
(b) est godina po putanju u eksploataciju, a zatim svakih 12 godina na cisternama za
duboko ohlaene tene gasove.
est godina nakon svake periodine kontrole Izmeu dva periodina ispitivanja
zvanino priznato struno lice mora izvriti nadleni organ moe da zahteva da
ispitivanje zaptivenosti.
se izvri ispitivanje zaptivenosti.
Ako su telo cisterne, njegov pribor, cevovodi i delovi opreme ispitani odvojeno, po
njihovom sklapanju cisterna se mora podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.
U sluaju cisterni sa vakuumskom izolacijom, hidrauliko ispitivanje i provera stanja
unutranjosti moe biti, uz saglasnost zvanino priznatog strunog lica, zamenjeno
ispitivanjem zaptivenosti i merenjem vakuuma.
Ako se za potrebe periodine kontrole prosecaju otvori u telu cisterne za duboko
ohlaene tene gasove, pre ponovnog putanja cisterne u eksploataciju zvanino
priznato struno lice mora da odobri metod njenog hermetikog zatvaranja koji e
garantovati besprekorne osobine tela cisterne.
Ispitivanja zaptivenosti na cisternama za gasove izvode se pod pritiskom koji
- za sabijene, tene i rastvorene gasove iznosi najmanje 20 % ispitnog pritiska;
- za duboko ohlaene tene gasove iznosi najmanje 90 % najvieg radnog pritiska.
Kontrole i ispitivanja baterijskih vozila i MEGC
Elementi i delovi opreme svih baterijskih vozila ili MEGC moraju se prekontrolisati i
ispitati, bilo zajedno, bilo odvojeno, pre prvog putanja u rad (prvo kontrolisanje i
ispitivanje). Baterijska vozila ili MEGC ije elemente ine posude kontroliu se potom
najkasnije svakih pet godina. Baterijska vozila ili MEGC ije elemente ine cisterne
kontroliu se potom u intervalima prema 6.8.3.4.6. Nezavisno od poslednjeg izvrenog
periodinog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvriti i vanredno kontrolisanje i
ispitivanje ukoliko se ono pokae kao neophodno u skladu sa 6.8.3.4.14.
Prvo kontrolisanje obuhvata:
- kontrolu saobraznosti sa odobrenim tipom,
- kontrolu konstrukcionih karakteristika,
- ispitivanje stanja unutranjosti i spoljanjosti,
- hidrauliko ispitivanje 37 pomou ispitnog pritiska koji je naveden na identifikacionoj
ploici propisanoj u 6.8.3.5.10,
- ispitivanje zaptivenosti pod najviim radnim pritiskom,
- proveru funkcionisanja delova opreme.
Ako se ispitivanje pritiskom elemenata i opreme izvri odvojeno, po njihovom sklapanju
Boce, velike boce i burad pod pritiskom, kao i boce koje ine delove svenjeva boca,
moraju se ispitati prema uputstvu za pakovanje R 200 ili R 203, navedenom u 4.1.4.1.
Ispitni pritisak za cevovod baterijskih vozila ili MEGC mora biti isti kao i za elemente
baterijskih vozila ili MEGC. Ispitivanje pritiskom cevovoda moe se izvesti kao
hidrauliko ispitivanje ili, uz saglasnost nadlenog organa ili njegove ovlaene
institucije, upotrebom neke druge tenosti ili nekog gasa. Izuzetno od ovog zahteva,
ispitni pritisak za cevovod baterijskih vozila ili MEGC za UN broj 1001 acetilen,
rastvoren, mora biti najmanje 300 bar.
Periodino kontrolisanje obuhvata ispitivanje zaptivenosti pod najviim radnim pritiskom
i spoljni pregled strukture, elemenata i opreme za rukovanje bez demontae elemenata.
U posebnim sluajevima, hidrauliko ispitivanje moe, uz saglasnost strunog lica odreenog od strane nadlenog
organa, biti zamenjeno ispitivanjem pomou neke druge tenosti ili pomou gasa, pod uslovom da taj postupak
nije opasan.
2078
6.8.3.4.14
6.8.3.4.15
6.8.3.4.16
6.8.3.5
6.8.3.5.1
6.8.3.5.2
6.8.3.5.3
Elementi i cevovodi moraju se kontrolisati u rokovima utvrenim u uputstvu za

pakovanje R 200 navedenom u 4.1.4.1 i u saglasnosti sa zahtevima navedenim u
6.2.1.6. Ako se ispitivanje na pritisak elemenata i opreme izvri odvojeno, po njihovom
sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.
Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je potrebno ukoliko se na baterijskim vozilima ili
MEGC pojave znaci oteenja, korozije, nezaptivenosti ili druga stanja koja ukazuju na
neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost baterijskih vozila ili MEGC. Obim
vanrednog kontrolisanja i ispitivanja i demontaa elemenata, ako se ona smatra
nunom, zavisi od obima oteenja ili pogoranja stanja baterijskih vozila ili MEGC. Ono
mora obuhvatiti najmanje ona ispitivanja koja se zahtevaju u 6.8.3.4.15.
U okviru ispitivanja mora biti utvreno sledee:
(a) da su elementi provereni spolja na postojanje rupa, korozije, habanja, izboina,
nezaptivenost, usled kojih bi baterijska vozila ili MEGC mogli postati nebezbedni
tokom transporta;
(b) da su cevovodi, ventili i zaptivke provereni na postojanje korozije, kvarova i drugih
stanja, ukljuujui i nezaptivenost, usled kojih bi baterijska vozila ili MEGC mogli
postati nebezbedni pri punjenju, pranjenju ili transportu;
(e) da su oznake koje se zahtevaju na baterijskim vozilima ili na MEGC itljive i da
odgovaraju relevantnim zahtevima i
(f) da su okvir, leite i ureaji za podizanje baterijskih vozila ili MEGC u
zadovoljavajuem stanju.
Kontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.8.3.4.10 do 6.8.3.4.15 mora izvriti struno lice
odreeno od strane nadlenog organa. O izvrenim ispitivanjima moraju se izdati
uverenja. U tim uverenjima mora se ukazati na spisak materija iji je transport odobren
predmetnim baterijskim vozilom ili MEGC prema 6.8.2.3.1.
Kopija ovog uverenja mora biti priloena dosijeu svake ispitane cisterne, baterijskih
vozila ili MEGC (vidi 4.3.2.1.7).
Obeleavanje
Na ploici cisterne propisanoj u 6.8.2.5.1, ili neposredno na zidu tela cisterne ukoliko je
on tako ojaan da otpornost tela cisterne time ne bude ugroena, moraju biti utisnuti ili
na slian nain uneseni najmanje sledei podaci:
Na cisternama predvienim za samo jednu materiju:
- zvanian naziv gasa za transport, a u sluaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n.
1538
dodatno i tehniki naziv .
Ovi podaci moraju biti dopunjeni
o
- najviim dozvoljenim pritiskom punjenja na 15 S - za cisterne za sabijene gasove
koje se pune prema pritisku i
- najveom dozvoljenom masom punjenja u kg i temperaturom punjenja ako je ona
nia od 20 oS - za cisterne za sabijene gasove koje se pune po masi, kao i za
cisterne za tene, duboko ohlaene tene ili rastvorene gasove.
Na cisternama za vienamensku upotrebu:
- zvanian naziv gasa za transport, a u sluaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n.
dodatno i tehniki naziv15 gasova za koje cisterna ima dozvolu.
Ovaj podatak treba da bude dopunjen najveom dozvoljenom masom punjenja za svaki
38
Umesto zvaninog transportnog naziva ili, eventualno, zvaninog transportnog naziva rubrike n.d.m.n.,
propraenog tehnikim nazivom, dozvoljena je upotreba jednog od sledeih naziva:
- za UN broj 1078 gas kao rashladno sredstvo, n.d.m.n.: smea F 1, smea F 2, smea F 3;
- za UN broj 1060 smeu metil-acetilena i propadijena, stabilizovanu: smea P 1, smea P 2;
- za UN broj 1965 smeu gasovitog ugljovodonika, tenu, n.d.m.n.: smea A, smea A 01, smea A 02, smea A 0,
smea A 1, smea V 1, smea V 2, smea V, smea S. Trgovaki nazivi navedeni u 2.2.2.3, klasifikacioni kd 2 F
UN broj 1965, napomena 1, smeju se koristiti samo dodatno;
- za UN broj 1010 butadijene, stabilizovane: butadijen-1,2, stabilizovan, butadijen-1,3, stabilizovan.
2079
6.8.3.5.4
6.8.3.5.5
6.8.3.5.6
gas u kg.
Na cisternama za duboko ohlaene tene gasove:
- najvii dozvoljeni radni pritisak.
Na cisternama sa toplotnom izolacijom:
- navodi "toplotno izolovano" ili "vakuumski izolovano".
Dodatno uz navode propisane u 6.8.2.5.2,
na samoj cisterni ili na tablici
na samoj kontejner-cisterni ili na tablici
mora biti navedeno:
(a) - kd cisterne, prema uverenju o odobrenju (vidi 6.8.2.3.1), sa efektivnim
ispitnim pritiskom cisterne;
- podatak "najnia dozvoljena temperatura punjenja: ..."
(b) na cisternama za samo jednu materiju:
- zvanian naziv gasa, a u sluaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i
15
tehniki naziv ;
- za sabijene gasove koji se pune po - za sabijene gasove koji se pune po masi,
masi, kao i za tene, duboko ohlaene
kao i za tene, duboko ohlaene tene ili
tene ili rastvorene gasove - najvea
rastvorene gasove - najvea dozvoljena
dozvoljena masa punjenja u kg;
masa punjenja u kg;
(c) na cisternama za vienamensku upotrebu:
- zvanian naziv gasa, a u sluaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i
15
tehniki naziv gasova za koje cisterna ima odobrenje;
uz navoenje najvee dozvoljene mase uz navoenje najvee dozvoljene mase
punjenja za svaki gas u kg;
punjenja za svaki gas u kg;
6.8.3.5.7
6.8.3.5.8
6.8.3.5.9
(d) na cisternama sa toplotnom izolacijom:

- navod "toplotno izolovano" ili "vakuumski izolovano" na slubenom jeziku zemlje
registracije, a ukoliko taj jezik nije francuski, nemaki, italijanski ili engleski, onda
i na francuskom, nemakom, italijanskom ili engleskom ukoliko sporazumima
izmeu zemalja kroz koje se obavlja transport nije propisano drugaije.
(Rezervisano)
Ovi podaci se ne zahtevaju u sluaju vozila
koja transportuju prenosive cisterne.
(Rezervisano)
Obeleavanje baterijskih vozila i MEGC
6.8.3.5.10
Svako baterijsko kolo i MEGC mora biti opremljen nerajuom metalnom ploicom
trajno privrenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Na toj
ploici moraju biti utisnuti ili na slian nain uneseni najmanje sledei podaci:
-
6.8.3.5.11
39
broj odobrenja;
naziv i oznaka proizvoaa;
serijski broj proizvoaa;
godina proizvodnje;
39
ispitni pritisak (nadpritisak) ;
o
proraunska temperatura (potrebna samo ukoliko temeprature iznad +50 S ili ispod
o
16
20 S) ;
- datum (mesec, godina) prvog i poslednjeg izvrenog periodinog ispitivanja prema
6.8.3.4.10 i 6.8.3.4.13;
- ig strunog lica koje je izvrilo ispitivanje
Na samom baterijskom vozilu ili na tablici Na samom MEGC ili na tablici moraju biti
16
moraju biti navedeni sledei podaci :
navedeni sledei podaci:
- naziv vlasnika i korisnika;
- naziv vlasnika i korisnika;
- broj elemenata;
- broj elemenata;
16
- ukupna zapremina elemenata;
- ukupna zapremina elemenata ;
16
a kod baterijskih vozila, koja se pune po - najvea dozvoljena ukupna masa ;
masi:
- kd cisterne prema uverenju o
Posle brojanih vrednosti treba navesti jedinice mere.
2080
odobrenju
(vidi
6.8.2.3.1)
sa
efektivnim ispitnim pritiskom MEGC;
- zvanian naziv gasa, a u sluaju
gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n.
dodatno i tehniki naziv15 gasova za
iji se transport MEGC koristi;
a za MEGC koji se pune po masi;
- sopstvena masa16.
Na tablici postavljenoj na okviru baterijskih vozila i MEGC u blizini mesta punjenja mora
biti navedeno sledee:
- najvii dozvoljeni pritisak punjenja16 na 15 oS za elemente za sabijene gasove,
-
6.8.3.5.12
masa u praznom stanju;

najvea dozvoljena ukupna masa.
6.8.3.5.13
6.8.3.6
zvanian naziv gasa prema 3.2, a u sluaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n.
15
dodatno i tehniki naziv ,
a za tene gasove jo i
16
- najvea dozvoljena masa punjenja svakog elementa .
Boce, velike boce i sudovi pod pritiskom, kao i boce koje ine svenjeva boca, moraju
biti snabdeveni natpisima u skladu sa 6.2.1.7. Ove posude ne moraju biti pojedinano
obeleene listicama opasnosti prema 5.2.
Baterijska vozila i MEGC moraju biti obeleeni i plakatirani u skladu sa 5.3.
Zahtevi koje moraju da ispune baterijska vozila i MEGC, projektovani, izraeni i
ispitani prema standardima
Napomena:
Osobe i organi, koji su identifikovani u standardima kao odgovorni

prema ADR, moraju ispuniti zahteve ADR.
Zahtevi poglavlja 6.8 se smatraju da su ispunjeni ako su primenjeni sledei standardi:

primenjivi pododeljci /
reference
Nazivi dokumenata
stavovi
6.8.3.14 i 6.8.3.1.5,
6.8.3.2.18 do 6.8.3.2.26,
6.8.3.4.10 do 6.8.3.4.12 i
6.8.3.5.10 do 6.8.3.5.13
6.8.3.7
EN 13807:2003
Prenosive boce za gas baterijska vozila

konstrukcija,
proizvodnja,
obeleavanje i
ispitivanje
Zahtevi koje moraju da ispune baterijska vozila i MEGC koji nisu projektovani,
izraeni i ispitani prema standardima
Baterijska vozila i MEGC koji nisu projektovani, izraeni i ispitani u skladu sa
standardima navedenim u 6.8.3.6 moraju biti projektovani, izraeni i ispitani u skladu sa
zahtevima tehnikog pravilnika koji je priznao nadleni organ. U svakom sluaju moraju
biti ispunjeni minimalni zahtevi navedeni u 6.8.3.
6.8.4
Posebne odredbe
o
Napomena: 1.
Za tene materije sa takom paljenja do najvie 60 S i za

zapaljive gasove vidi i 6.8.2.1.26, 6.8.2.1.27 i 6.8.2.2.9.
2. U vezi sa zahtevima za cisterne koje se moraju podvrgnuti
ispitivanju na pritisak od najmanje 1 MPa (10 bar), ili za
cisterne za transport duboko ohlaenih tenih gasova, vidi 6.8.5.
Ako su navedeni u nekoj rubrici u 3.2, tabela A, kolona 13, onda se primenjuju sledee
posebne odredbe:
(a) Izrada (TS)
TS 1
Za materijale i izradu ovih tela cisterni primenjuju se zahtevi navedeni u 6.8.5.
TS 2
Tela cisterni i delovi njihove opreme moraju biti proizvedeni od aluminijuma iji je stepen
istoe najmanje 99,5 % ili nekog odgovarajueg elika koji ne izaziva raspadanje
vodonik-peroksida. Ako su tela cisterni proizvedena od istog aluminijuma sa stepenom
istoe od najmanje 99,5 %, debljina zida ne mora biti vea od 15 mm ni u sluaju da iz
prorauna prema 6.8.2.1.17 proizilazi via vrednost.
Tela cisterni moraju biti proizvedena od austenitnih elika.
TS 3
TS 4
TS 5
Tela cisterni moraju biti opremljena oblogom od emajla ili nekom ekvivalentnom
zatitnom oblogom ukoliko na materijal tela cisterne dejstvuje UN broj 3250 hlorsiretna kiselina.
Tela cisterni moraju biti opremljena olovnom oblogom debljine najmanje 5 mm ili nekom
2081
TS 6
TS 7
ekvivalentnom oblogom.
Ukoliko je za cisterne neophodno korienje aluminijuma, te cisterne moraju biti
proizvedene od aluminijuma iji je stepen istoe najmanje 99,5 %; i u sluaju da iz
prorauna prema 6.8.2.1.17 proizilazi vea vrednost, debljina zidova ne mora biti vea
od 15 mm.
Efektivna najmanja debljina zida tela cisterne ne sme da bude manja od 3 mm.
(b) Oprema (TE)
TE 1
(Obrisano)
TE 2
(Obrisano)
TE 3
Cisterne moraju dodatno zadovoljavati sledee zahteve:

Ureaj za grejanje ne sme se voditi u unutranjosti cisterne, ve mora biti montiran na
spoljnoj strani tela cisterne. Meutim, cev koja slui za pranjenje fosfora moe biti
opremljena grejnim omotaem. Ureaj za grejanje tog omotaa mora biti podeen tako
da temperatura fosfora ne moe da prekorai temperaturu tovara tela cisterne. Ostale
cevi moraju se voditi u gornji deo tela cisterne; otvori se moraju nalaziti iznad najvieg
dozvoljenog nivoa fosfora i imati mogunost potpunog zatvaranja poklopcima koji se
zabravljuju.
Cisterna mora biti opremljena mernim instrumentom za proveru nivoa fosfora, a ako se
kao zatitno sredstvo koristi voda, onda i fiksiranom oznakom za najvii dozvoljeni nivo
vode.
Tela cisterni moraju biti opremljena toplotnom izolacijom od teko zapaljivih materijala.
TE 4
TE 5
Ako su tela cisterni opremljena toplotnom izolacijom, ona se mora sastojati od teko
zapaljivih materijala.
TE 6
Cisterne mogu biti opremljene ureajem konstruisanim tako da ne moe biti zaepljen
materijom koja se transportuje i da spreava isputanje i stvaranje prekomernog
nadpritiska ili podpritiska u unutranjosti tela cisterne.
Ureaji za pranjenje cisterni moraju biti opremljeni sa dva meusobno nezavisna
zatvaraa koji se nalaze jedan iza drugog, od kojih se prvi sastoji od unutranjeg
brzozatvarajueg zaustavnog ventila odobrenog tipa, a drugi od spoljnog zaustavnog
ventila na kraju svakog izlaznog prikljuka. Na izlazu svakog spoljnog zaustavnog
ventila mora biti montirana slepa prirubnica ili neki drugi ekvivalentan ureaj. Ako doe
do otkidanja cevnih prikljuaka, unutranji zaustavni ventil mora ostati povezan sa telom
cisterne i zatvoren.
Crevni prikljuci cisterne moraju biti proizvedeni od materijala koji ne izazivaju
razlaganje vodonik-peroksida.
Cisterne moraju biti u gornjem delu opremljene ureajem za zatvaranje konstruisanim
tako da u unutranjosti tela cisterne ne moe doi do stvaranja nadpritiska usled
razlaganja transportovanih materija niti do isticanja tenosti ili prodora stranih supstanci
u unutranjost tela cisterne.
Ureaji za zatvaranje cisterni moraju biti proizvedeni tako da tokom transporta ne moe
da doe do zaepljenja ureaja materijom koja je prela u vrsto stanje.Ukoliko su
cisterne obloene materijalom za toplotnu izolaciju, on se mora sastojati iz neorganskog
materijala i ne sme sadravati zapaljive materije.
Tela cisterni i njihova oprema za rukovanje moraju biti konstruisani tako da je spreeno
prodiranje stranih supstanci u unutranjost tela cisterne, isticanje tenosti i stvaranje
opasnog nadpritiska u unutranjosti tela cisterne usled razlaganja transportovanih
materija.
Cisterne moraju biti opremljene toplotnom izolacijom u skladu sa 6.8.3.2.14. Ako SADT
organskog peroksida u cisterni iznosi najvie 55C ili je cisterna proizvedena od
aluminijuma, telo cisterne mora biti potpuno izolovano. Zatita od sunca i svaki deo
cisterne koji njome nije pokriven ili spoljna obloga potpune izolacije moraju biti
premazani belom bojom ili izraeni od sjajnog metala. Boja mora biti oiena pre
svakog transporta, a u sluaju da je poutela ili je oteena mora se obnoviti. Toplotna
izolacija ne sme sadravati zapaljive materije.Cisterne moraju biti opremljene ureajima
za merenje temperature.
Cisterne moraju biti opremljene sigurnosnim ventilima i ureajima za rastereenje
pritiska u sluaju opasnosti. Vakuumski ventili se takoe mogu koristiti. Ureaji za
rastereenje pritiska u sluaju opasnosti moraju reagovati na pritiske koji su utvreni u
zavisnosti od svojstava organskog peroksida i od tipa cisterne. Upotreba topljivih
osiguraa na telu cisterne ne sme biti dozvoljena.
TE 7
TE 8
TE 9
TE 10
TE 11
TE 12
2082
Cisterne moraju biti opremljene oprunim sigurnosnim ventilima da bi se izbeglo

znaajnije stvaranje pritiska u telu cisterne usled proizvoda razlaganja i para koje se
o
mogu stvoriti na temperaturi od 50 S. Propusna mo i pritisak reagovanja
sigurnosnog(ih) ventila utvruje se na osnovu rezultata ispitivanja prema posebnoj
odredbi TA2. Meutim, pritisak reagovanja ni u kom sluaju ne sme biti izabran tako da
tene materije mogu da isteknu iz ventila pri prevrtanju cisterne.
Ureaji za rastereenje pritiska u sluaju opasnosti na cisternama mogu biti izvedeni
kao opruni ventili ili kao rasprskavajui diskovi, konstruisani tako da isputaju sve
proizvode razlaganja i pare, koji nastaju u sluaju samoubrzavajueg razlaganja ili u
sluaju potpunog dejstva vatre u vremenskom periodu od najmanje jednog asa pod
uslovima definisanim sledeim formulama:
0,82
q = 70961 F A
gde je
q= apsorbovana toplota [W]
A = navlaena povrina [m2]
F = faktor izolacije [-]
F = 1 za neizolovane cisterne ili
F=
U(923 TPO )
za izlovane cisterne
47032
TE 15
gde je
1
1
K = toplotna provodljivost izolacionog sloja [W m K ]
L = debljina izolacionog sloja [m]
2
1
U = K/L = koeficijent toplotne provodljivosti izolacije [W m K ]
TPO = temperatura peroksida u uslovima rastereenja [K].
Pritisak reagovanja ureaja za rastereenje pritiska u sluaju opasnosti mora biti vii od
gore navedenog pritiska utvrenog na osnovu ispitnih rezultata prema posebnoj odredbi
TA2. Ureaji za rastereenje pritiska u sluaju opasnosti moraju biti dimenzionirani tako
da najvii pritisak u cisterni nikada ne prelazi ispitni pritisak cisterne.
Napomena:
u priruniku Ispitivanja i kriterijumi, u prilogu 5, naveden je primer
jednog ispitnog postupka za dimenzionisanje ureaja za rastereenje
pritiska u sluaju opasnosti.
U sluaju potpuno izolovanih cisterni, za izraunavanje kapaciteta i podeavanja
ureaja za rastereenje pritiska u sluaju opasnosti polazi se od pretpostavke gubitka
izolacije od 1 % povrine.
Vakuumski ventili i opruni sigurnosni ventili cisterni moraju biti opremljeni zatitom od
prodora plamena, izuzev u sluaju da materije koje se transportuju i proizvodi njihovog
razlaganja nisu zapaljivi. Mora se voditi rauna o smanjenju propusne moi ventila
usled te zatite od prodora plamena.
Cisterne moraju biti opremljene toplotnom izolacijom, kao i opremom za grejanje
montiranom spolja.
Cisterne moraju biti opremljene toplotnom izolacijom. Toplotna izolacija u direktnom
o
dodiru sa telom cisterne mora imati temperaturu paljenja koja je za najmanje 50 S via
od najvie temperature za koju je cisterna projektovana.
(Obrisano)
TE 16
(Rezervisano)
TE 17
(Rezervisano)
TE 18
Cisterne za materije koje se pune na temperaturi iznad 190C moraju biti opremljene
deflektorima koji su postavljeni vertikalno na gornji otvor za punjenje, da bi se spreilo
iznenadno lokalizovano zagrevanje zida prilikom punjenja.
Armature i oprema na gornjem delu
cisterne moraju biti:
ili ugraeni u udubljeno kuite
(omota); ili
opremljeni
unutranjim
sigurnosnim ventilom
ili
zatieni
zatitnim
poklopcem ili popreno i/ili uzduno
postavljenim
konstuktivnim
TE 13
TE 14
TE 19
2083
elementima ili drugim ureajima iste

delotvornosti, koji moraju biti tako
postvaljeni, da prilikom prevrtanja
vozila ne moe doi do oteenja
delova opreme i armature.
Armature i oprema na donjem delu
cisterne:
TE 21
Cevni nastavci i boni ureaji za

zatvaranje kao i svi ureaji za pranjenje
moraju biti postavljeni udubljeno na
najmanje 200 mm od krajnje spoljne
ivice cisterne ili da su zatieni zatinim
profilom sa koeficijentom inercije od
3
najmanje 20 cm popreno prema
pravcu kretanja; visina iznad povrine tla
kod napunjene cisterne mora iznositi
najmanje 300 mm.
Armature i oprema na zadnjoj strani
cisterne moraju biti zatieni branikom
prema 9.7.6. Ovi ureaji moraju biti
postavnjeni tako visoko iznad tla, da su
u dovoljnoj meri zatieni branikom.
Bez obzira na druge kdove cisterne, dozvoljene u hijerarhiji cisterni u
racionalizovanom pristupu u 4.3.4.1.2, cisterne uvek moraju biti opremljene sigurnosnim
ventilom.
Zatvarai cisterni moraju biti zatieni poklopcem sa zakljuavanjem.
TE 22
(Rezervisano)
TE 23
Cisterne moraju biti opremljene ureajem konstruisanim tako da ne moe biti zaepljen
materijom koja se transportuje i da spreava isputanje i stvaranje prekomernog
nadpritiska ili podpritiska u unutranjosti tela cisterne.
Ako su cisterne predviene za transport
i preradu bitumena, na kraju izlaznog
opremljene
ipkom
za
prikljuka
rasprskavanje, ureaj za zatvaranje koji
se zahteva prema 6.8.2.2.2 moe se
zameniti ventilom za zatvaranje, koji se
nalazi na izlaznom prikljuku ispred
ipke za rasprskavanje.
(Rezervisano)
TE 20
TE 24
TE 25
(c) Odobrenje tipa (TA)

TA 1
Transport organskih materija cisternama ne moe biti odobren.
TA 2
Transport ove materije moe da se vri fiksiranim cisternama, prenosivim cisternama ili
kontejner-cisternama iskljuivo pod uslovima koje je utvrdio nadleni organ zemlje
porekla, ukoliko je nadleni organ na osnovu dole navedenih ispitivanja ustanovio da se
takav transport moe obaviti na bezbedan nain.
Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, onda te uslove mora da prizna nadleni
organ prve Ugovorne Strane ADR kroz koju prolazi poiljka.
Za odobrenje tipa moraju se izvriti ispitivanja radi
- dokazivanja kompatibilnosti sa svim materijalima koji normalno dolaze u dodir sa
materijom tokom transporta;
- dobijanja podataka za konstrukciju ureaja za rastereenje pritiska u sluaju
opasnosti, kao i sigurnosnih ventila, s obzirom na konstrukcione karakteristike
cisterne i
- utvrivanja svih posebnih zahteva koji su neophodni za bezbedan transport
materije.
Rezultati ispitivanja moraju biti navedeni u reenju o odobrenju tipa cisterne.
Transport ove materije moe da se vri iskljuivo cisternama sa kdom LGAV ili SGAV;
hijerarhija navedena u 4.3.4.1.2 ne vai.
(d) Ispitivanja (TT)
TA 3
2084
TT 1
TT 2
TT 3
TT 4
TT 5
TT 6
TT 7
TT 8
TM 1
TM 2
TM 3
TM 4
TM 5
Pri hidraulikom ispitivanju, cisterne od istog alumijuma moraju se podvrgnuti i prvom i

periodinom hidraulikom ispitivanju samo pod pritiskom od 250 kPa (2,5 bar)
(nadpritisak).
Stanje obloge tela cisterne svake godine mora da ispita struno lice odreeno od strane
nadlenog organa pregledom unutranjosti tela cisterne.
Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.2.4.2, najmanje svakih osam godina se moraju
sprovoditi periodine kontrole iji deo mora initi i kontrola debljine zidova pomou
odgovarajuih instrumenata. Ispitivanje zaptivenosti i funkcionisanja ovih cisterni u
skladu sa 6.8.2.4.3 vri se najmanje svake etiri godine.
(Rezervisano)
Hidrauliko ispitivanje mora se izvriti svake
tri godine.
dve i po godine.
Periodina
ispitivanja
cisterni,
ukljuujui i ispitivanje pritiskom vode,
mora se vriti najmanje svake tri
godine.
Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.2.4.2, periodina kontrola unutranjosti moe biti
zamenjeno programom koji je odobrio nadleni organ.
Na cisternama koje imaju odobrenje za transport UN broja 1006 AMONIJAKA,
DEHIDRIRANOG, i koje su proizvedene od sitnozrnastih elika sa granicom elastinosti
2
prema standardu materijala preko 400 N/mm , u okviru svakog periodinog ispitivanja u
skladu sa 6.8.2.4.2 moraju se izvriti i ispitivanja magnetnim prahom radi utvrivanja
povrinskih prslina.
U donjem delu svakog tela cisterne mora se ispitati najmanje 20 % duine krunih i
podunih avova, zavareni spojevi svih prikljuaka, kao i sva opravljena i bruena
mesta.
(e) Obeleavanje (TM)
Napomena: oznake moraju biti sainjene na slubenom jeziku zemlje u kojoj je izdato
odobrenje, a ukoliko taj jezik nije nemaki, engleski ili francuski, onda i na
nemakom, engleskom, ili francuskom, ukoliko sporazumima izmeu
zemalja kroz koje se obavlja transport nije propisano drugaije.
Osim podataka prema 6.8.2.5.2, cisterne dodatno moraju nositi napomenu "NE
OTVARATI TOKOM TRANSPORTA. SAMOZAPALjIVO" (vidi i gore navedenu
napomenu).
Osim podataka prema 6.8.2.5.2, cisterne dodatno moraju nositi napomenu "NE
OTVARATI TOKOM TRANSPORTA. U DODIRU S VODOM STVARAJU SE ZAPALjIVI
GASOVI" (vidi i gore navedenu napomenu).
Na identifikacionoj ploi cisterne propisanoj u 6.8.2.5.1 dodatno mora biti naveden i
zvanian naziv materija odobrenih za transport, a za svaku materiju i najvea
dozvoljena masa punjenja cisterne u kg.
Na cisternama, bilo na identifikacionoj proici propisanoj u 6.8.2.5.2 ili na samom telu
cisterne ukoliko je ono tako ojaano da time nije ugroena otpornost cisterne, moraju
biti utisnuti ili na slian nain navedeni sledei dodatni podaci:
hemijski naziv i dozvoljena koncentracija odnosne materije.
Osim podataka predvienih u 6.8.2.5.1, na cisternama mora biti naveden i datum
(mesec, godina) poslednje kontrole stanja unutranjosti.
TM 6
TM 7
(Rezervisano)
Na cisternama, bilo na identifikacionoj proici propisanoj u 6.8.2.5.1 ili na samom telu
cisterne ukoliko je ono tako ojaano da time nije ugroena otpornost cisterne, mora biti
utisnut ili na slian nain stavljen simbol zraenja prikazan u 5.2.1.7.6.
6.8.5
Zahtevi za materijale i izradu fiksiranih zavarenih cisterni, prenosivih zavarenih

cisterni i zavarenih tela kontejner-cisterni za koje se zahteva ispitni pritisak od
najmanje 1 MPa (10 bar), kao i fiksiranih zavarenih cisterni, prenosivih zavarenih
cisterni i zavarenih tela kontejner-cisterni za transport duboko ohlaenih tenih
gasova Klase 2
6.8.5.1
Materijali i tela cisterni
6.8.5.1.1
(a) Tela cisterni za transport

sabijenih, tenih ili rastvorenih gasova Klase 2,
2085
6.8.5.1.2
materija UN brojeva 1380, 2845, 2870, 3194 i 3391 do 3394 Klase 4.2 i
UN broja 1052 fluor-vodonika, dehidriranog, i UN broja 1790
fluorvodonine kiseline sa preko 85 % fluor-vodonika Klase 8
moraju biti proizvedena od elika.
(b) Tela cisterni od sitnozrnastog elika za transport
nagrizajuih gasova i UN broja 2073 rastvora amonijaka Klase 2 i
UN broja 1052 fluor-vodonika, dehidriranog, i UN broja 1790 fluorvodonine kiseline sa preko 85 % fluor-vodonika Klase 8
moraju biti termiki obraena radi izbegavanja termikih naprezanja.
(c) Tela cisterni za transport duboko ohlaenih tenih gasova Klase 2 moraju biti
proizvedena od elika, aluminijuma, legura aluminijuma, bakra ili legura bakra, kao
npr. od mesinga. Meutim, tela cisterni od bakra ili legura bakra dozvoljena su
samo za gasove koji ne sadre acetilen; pritom etilen ipak moe da sadri najvie
0,005 % acetilena.
(d) Mogu se upotrebiti samo materijali pogodni za najniu i najviu radnu temperaturu
tela cisterne i delova njegove opreme.
Za proizvodnju tela cisterni dozvoljeni su sledei materijali:
(a) elici kod kojih ne dolazi do krtog loma pri najnioj radnoj temperaturi (vidi
6.8.5.2.1):
konstrukcioni elici (ne za duboko ohlaene tene gasove Klase 2);
o
sitnozrnasti elici do temperature od 60 S;
niklovani elici (sa sadrajem nikla od 0,5 % do 9 %) do temperature od 196
o
S, u zavisnosti od sadraja nikla;
o
6.8.5.2
austenitni elici od hrom-nikla do temperature od 270 S;

(b) aluminijum sa sadrajem aluminijuma od najmanje 99,5 % ili legure aluminijuma
(vidi 6.8.5.2.2);
(c) dezoksidirani bakar sa sadrajem bakra od najmanje 99,9 % i legure bakra sa
sadrajem bakra preko 56 % (vidi 6.8.5.2.3).
(a) Tela cisterni od elika, aluminijuma ili legura aluminijuma moraju biti iskljuivo
beavna ili zavarena.
(b) Tela cisterni od austenitnog elika, bakra ili legura bakra mogu biti i tvrdo lemljena.
Delovi pribora mogu biti spojeni sa telom cisterne zavrtnjima ili na sledei nain:
(a) ako su tela cisterni od elika, aluminijuma ili legura aluminijuma - zavarivanjem;
(b) ako su tela cisterni od austenitnog elika, bakra ili legura bakra - zavarivanjem ili
tvrdim lemljenjem.
Tela cisterni moraju biti izraena i privrena na vozilo, asiju ili na ram kontejnera
tako da se sa sigurnou izbegne hlaenje noseih delova, koje bi moglo dovesti do
loma. Sami delovi za privrivanje tela cisterne moraju biti konstruisani tako da
zadravaju potrebne mehanike kvalitete i na temperaturi koju dostiu pri najnioj
radnoj temperaturi koja je dozvoljena za cisternu.
6.8.5.2.1
Tela cisterni od elika
6.8.5.1.3
6.8.5.1.4
6.8.5.1.5
Materijali koji se koriste za izradu tela cisterni i zavareni spojevi moraju na svojoj
najnioj radnoj temperaturi, ali najmanje na temperaturi od 20 oS, ispunjavati sledee
uslove u vezi sa udarnom ilavou:
- ispitivanja moraju biti izvedena pomou uzoraka sa V-avom;
- udarna ilavost (vidi 6.8.5.3.1 do 6.8.5.3.3) uzoraka sa podunom osom upravnom
na pravac valjanja i sa V-avom (prema ISO R 148) upravnim na povrinu ploe
2
mora iznositi najmanje 34 J/cm za konstrukcioni elik (ova ispitivanja mogu biti
izvedena na osnovu postojeih ISO-standarda, pomou uzoraka ija je poduna osa
u pravcu valjanja), sitnozrnasti elik, legirani feritni elik sa Ni < 5 %, legirani feritni
elik sa 5 % Ni 9 %, ili austenitni Cr-Ni-elik;
6.8.5.2.2
u sluaju austenitnih elika, ispitivanju udarne ilavosti se mora podvrgnuti samo

zavareni spoj;
o
za radne temperature nie od 196 S ispitivanje udarne ilavosti se ne izvodi na
o
najnioj radnoj temperaturi, ve na temperaturi od 196 S.
Tela cisterni od aluminijuma ili legura aluminijuma
2086
6.8.5.2.3
avovi na telima cisterni moraju ispunjavati uslove koje je utvrdio nadleni organ.
Tela cisterni od bakra ili legura bakra
6.8.5.3
Ispitivanja u svrhu dokazivanja dovoljne udarne ilavosti nisu potrebna.

Odreivanje udarne ilavosti
6.8.5.3.1
6.8.5.3.2
U sluaju limova debljine manje od 10 mm, ali ne manje od 5 mm, moraju se koristiti
uzorci poprenog preseka od 10 mm x e mm, pri emu e predstavlja debljinu lima.
Dozvoljena je obrada na 7,5 mm ili 5 mm, ukoliko je to potrebno. U svakom sluaju
2
treba se pridravati najmanje vrednosti od 34 J/cm .
Napomena: u sluaju limova tanjih od 5 mm i njihovih zavarenih spojeva, ne vri se
ispitivanje udarne ilavosti.
(a) Pri ispitivanju limova, udarna ilavost se odreuje na tri uzorka. Uzorci se moraju
uzeti popreno u odnosu na pravac valjanja; u sluaju konstrukcionog elika,
meutim, oni se mogu uzeti i u pravcu valjanja.
(b) Za ispitivanje zavarenih avova uzorci se uzimaju na sledei nain:
ako je e 10 mm:
tri uzorka iz sredine zavarenog spoja;
tri uzorka sa avom na sredini zone uticaja toplote (V-av see granicu spajanja po
sredini uzorka);
Sredina zavarenog spoja
Zona uticaja toplote
ako je 10 mm < e 20 mm:

tri uzorka iz sredine zavarenog spoja;
tri uzorka iz zone uticaja toplote (V-av see granicu spajanja po sredini uzorka);
2087

ako je e > 20 mm:
dva seta od po tri uzorka (jedan set sa gornje povrine, drugi set sa donje povrine) uzeta na mestima
kao to je prikazano dole (V-av see granicu spajanja po sredini uzorka uzetog iz zone uticaja toplote).

6.8.5.3.3
6.8.5.3.4
6.8.5.3.5
6.8.5.4
(a) to se tie limova, srednja vrednost triju uzoraka mora da postigne minimalnu
2
vrednost od 34 J/cm navedenu u 6.8.5.2.1; samo jedna pojedinana vrednost
2
moe biti manja od minimalne vrednosti, ali ne manja od 24 J/cm .
(b) to se tie avova, srednja vrednost koja proizilazi od tri uzorka uzeta iz sredine
zavarenog spoja ne sme biti manja od minimalne vrednosti od 34 J/cm2; samo
jedna pojedinana vrednost moe biti manja od minimalne vrednosti, ali ne manja
od 24 J/cm2.
(c) to se tie zone uticaja toplote (V-av see granicu spajanja po sredini uzorka),
vrednost samo jednog od tri uzorka sme biti manja od minimalne vrednosti od 34
2
2
J/cm , ali ne manja od 24 J/cm .
Ako zahtevi navedeni u 6.8.5.3.3 nisu ispunjeni, ponovljeno ispitivanje je dozvoljeno
samo u sluaju
2
(a) da je srednja vrednost prva tri uzorka ispod minimalne vrednosti od 34 J/cm ili
(b) da je vie od jedne pojedinane vrednosti ispod minimalne vrednosti od 34 J/cm2,
2
ali ne ispod 24 J/cm .
U ponovljenom ispitivanju udarne ilavosti limova ili zavarenih spojeva nijedna
2
pojedinana vrednost ne sme biti manja od 34 J/cm . Srednja vrednost svih rezultata
dobijenih u prvom i u ponovljenom ispitivanju mora biti jednaka minimalnoj vrednosti od
2
34 J/cm ili vea od nje.
U ponovljenom ispitivanju udarne ilavosti zone uticaja toplote nijedna pojedinana
2
vrednost ne sme biti manja od 34 J/cm .
Poziv na standarde
Zahtevi navedeni u 6.8.5.2 i 6.8.5.3 smatraju se zadovoljenim ukoliko su primenjeni
sledei standardi:
EN 1252-1:1998 Kriogeni rezervoari - Materijali - Deo 1: Zahtevi u vezi sa ilavou na
o
temperaturama ispod 80 S
EN 1252-2:2001 Kriogeni rezervoari - Materijali - Deo 2: Zahtevi u vezi sa ilavou na
o
o
temperaturama izmeu 80 S i 20 S.
2088
Poglavlje 6.9
Zahtevi za projektovanje, izradu, opremanje, odobrenje tipa,
ispitivanje i obeleavanje fiksiranih cisterni (vozila cisterni),
demontanih cisterni, kontejner cisterni i zamenjivih cisterni,
od ojaanih plastinih vlakana (OPV)
Hapomena: Za prenosive cisterne i UN gasne kontejnere sa vie elemenata (MEGC)
vidi poglavlje 6.7; za fiksirane cisterne (vozila cisterne, demontane
cisterne, kontejner cisterne i zamenjive cisterne sa telom cisterne
izraenim od metalnih materijala, kao i za baterijska vozila i gasne
kontejnere sa vie elemenata (MEGC), izuzev UN-MEGC, vidi poglavlje
6.8; za vakuum cisterne za otpatke vidi poglavlje 6.10.
6.9.1
Opti zahtevi
6.9.1.1
6.9.1.3
Cisterne od OPV, moraju biti projektovane, proizvedene i ispitane prema programu

obezbeenja kvaliteta koji je priznat od strane nadlenog organa; naroito radove
laminacije i zavarivanja termoplastinih obloga moe obavljati samo osoblje koje je
kvalifikovano u skladu sa pravilima priznatim od strane nadlenog organa.
Za projektovanje i ispitivanje cisterni od OPV-a, takoe se primenjuju odredbe iz
6.8.2.1.1, 6.8.2.1.7, 6.8.2.1.13, 6.8.2.1.14 a) i b), 6.8.2.1.25, 6.8.2.1.27 i 6.8.2.2.3.
Grejni ureaji nisu dozvoljeni u cisternama od OPV.
6.9.1.4
Za stabilnost vozila cisterni se moraju primeniti zahtevi iz 9.7.5.1.
6.9.1.2
6.9.2
Konstrukcija
6.9.2.1
Tela cisterni se moraju proizvoditi od odgovarajuih materijala koji su kompatibilni sa

materijama koje se transportuju, u radnom temperaturnom opsegu od -40 C do +50 C,
ukoliko nadleni organ drave u kojoj se vri transport zbog posebnih klimatskih uslova
nije utvrdio drugaiji temperaturni opseg.
Tela cisterni sastoje se iz sledea tri elementa:
- unutranja obloga,
- nosei sloj,
- spoljni sloj.
Unutranja obloga je unutranji deo tela cisterne koji je projektovan kao prva prepreka u
cilju obezbeenja dugorone otpornosti prema materijama koje se transportuju, kao i
spreavanja opasnih reakcija sa sadrajem ili stvaranja opasnih jedinjenja, kao i
znaajnog slabljenja noseeg sloja, pri emu se uzima u obzir difuzija materija kroz
unutranju oblogu.
Unutranja obloga moe biti obloga od OPV-a ili termoplastina obloga.
Obloga od OPV-a sastoji se iz sledeeg:
(a) povrinskog sloja (gel-coat): povrinski sloj sa odgovarajuim sadrajem smole,
ojaan oblogom koja je kompatibilna sa smolom i sadrajem. Udeo vlakana u masi
ovog sloja ne sme da prelazi 30%, a debljina mora da iznosi 0,25 do 0,60 mm.
(b) sloj(evi) za ojaanje: jedan ili vie sloj(eva) minimalne debljine od 2 mm, koji sadri
(sadre) staklenu oblogu ili ubrizgana vlakna od najmanje 900 g/m2, sa masenim
sadrajem stakla od najmanje 30 %, osim ako je dokazano da postoji uporediva
sigurnost sa manjim sadrajima stakla.
6.9.2.2
6.9.2.2.1
6.9.2.2.2
6.9.2.2.3
6.9.2.2.4
6.9.2.2.5
Termoplastine obloge su ploe od termoplastine mase u skladu sa 6.9.2.3.4, koje se

zavaruju tako da se dobije potreban oblik i na koje se nalepljuju nosei slojevi. Trajnost
spoja izmeu obloge i noseeg sloja obezbeuje se upotrebom odgovarajueg lepila.
Napomena: Pri transportu zapaljivih tenih materija moe se, u skladu sa 6.9.2.14,
ukazati potreba za preduzimanjem dodatnih mera na unutranjoj oblozi
radi spreavanja elektrostatikog optereenja.
Nosei sloj tela cisterne je onaj deo koji u skladu sa 6.9.2.4 do 6.9.2.6 mora biti
posebno projektovan, kako bi izdrao mehanika optereenja. Ovaj deo se obino
sastoji iz nekoliko slojeva ojaanih vlakana u definisanom smeru.
Spoljni sloj je deo tela cisterne koji je u direktnom kontaktu sa okolinom. On se sastoji iz
sloja sa bogatim sadrajem smole debljine od najmanje 0,2 mm. Kod debljina veih od
0,5 mm mora se koristiti obloga. Ovaj sloj mora imati maseni sadraj stakla manji od
2089
6.9.2.3
6.9.2.3.1
6.9.2.3.2
6.9.2.3.3
6.9.2.3.4
6.9.2.3.5
6.9.2.4
6.9.2.5
30% i biti takvog sastava da moe da izdri uticaje okoline, naroito povremene
kontakte sa materijom koja se transportuje. Radi zatite noseeg sloja od oteenja
usled ultraljubiastog zraenja smola mora sadrati punioce ili dodatke.
Osnovni materijali
Svi materijali koji se koriste za izradu cisterni od OPV-a, moraju biti poznatog porekla i
sastava.
Smole
Meavina smole mora biti preraena tano prema preporukama isporuioca. To se
uglavnom odnosi na upotrebu sredstava za otvrdnjavanje, katalizatora i ubrzivaa. Ove
smole mogu biti:
- nezasiene poliester smole,
- vinilester smole,
- epoksi smole,
- fenolne smole.
Temperatura postojanosti oblika smole na toploti (HDT), utvrena u skladu sa
standardom ISO 75-1:1993, mora biti najmanje 20 C iznad maksimalne radne
temperature cisterne, ali ni u kom sluaju ne sme biti manja od 70 C.
Vlakna za ojaanje
Materijali za ojaanje noseih slojeva moraju se sastojati od odgovarajue vrste
vlakana, kao to su staklena vlakna tipa E ili ECR u skladu sa standardom ISO
2078:1993. Za unutranju oblogu mogu se koristiti staklena vlakna tipa C u skladu sa
standardom ISO 2078:1993. Termoplastini prekrivai mogu se koristiti za unutranju
oblogu samo ako je dokazana njihova kompatibilnost sa predvienim sadrajem.
Materijali za termoplastine obloge
Kao materijal za oblaganje mogu se koristiti termoplastine obloge, kao to su
polivinilhlorid bez omekivaa (PVC-U), polipropilen (PP), polivinilidenfluorid (PVDF),
politetrafluoretilen (PTFE), itd.
Dodaci
Dodaci koji su potrebni za obradu smole, kao to su katalizatori, ubrzivai, sredstva za
otvrdnjavanje i tiksotropine materije, kao i materijali koji se koriste za poboljanje
cisterne, kao npr. punioci, boje, pigmenti, itd, ne smeju da dovode do slabljenja
materijala, imajui u vidu projektovani vek trajanja i proraunsku temperaturu.
Tela cisterni, njihovi elementi za privrivanje, kao i njihova oprema za rukovanje i
konstrukciona oprema moraju biti projektovani tako da u toku projektovanog veka
trajanja, bez gubitka sadraja (izuzev koliine gasova koja se isputa iz eventualno
postojeih ureaja za isputanje vazduha), izdre:
- statika i dinamika optereenja u normalnim uslovima transporta;
- minimalna optereenja opisana u 6.9.2.5 do 6.9.2.10.
Kod pritisaka navedenih u 6.8.2.1.14 a) i b) i statikog optereenja sopstvenom
teinom, izazvanog sadrajem maksimalno dozvoljene gustine za vrstu konstrukcije i
maksimalnim stepenom punjenja, proraunsko naprezanje u podunom i obimnom
smeru svakog sloja tela cisterne ne sme da prelazi sledeu vrednost:
Rm
K
pri emu je:
Rm = brojana vrednost zatezne vrstoe, dobijena iz srednje vrednosti rezultata
ispitivanja umanjene za dvostruko standardno odstupanje od rezultata ispitivanja.
Ispitivanje se vri na najmanje est uzoraka koji su reprezentativni za vrstu i
metod konstrukcije, prema standardu EN 61:1977.
K0 K1 K2 K3
K = S
pri emu:
K mora imati minimalnu vrednost od 4, i
S=
koeficijent sigurnosti. Za potrebe opteg projektovanja vrednost S iznosi najmanje

1,5, ako je u poglavlju 3.2 tabela A rubrika 12 za cisterne naveden kod cisterne
koji u drugom delu sadri slovo G (vidi 4.3.4.1.1). Za cisterne koje su
projektovane za transport materija koje zahtevaju vii nivo sigurnosti, tj. ako je u
poglavlju 3.2 tabela A rubrika 12 za cisterne naveden kod cisterne koji u drugom
delu sadri broj 4 (vidi 4.3.4.1.1), ova vrednost mora biti udvostruena, ukoliko
telo cisterne nije opremljeno dodatnom zatitom u vidu metalnog okvira sa
2090
6.9.2.6
6.9.2.7
6.9.2.8
6.9.2.9
6.9.2.10
6.9.2.11
6.9.2.12
6.9.2.13
6.9.2.14
podunim i poprenim nosaima koji u potpunosti obuhvataju telo cisterne.

K0 = faktor koji je povezan sa pogoranjem svojstava materijala usled puzanja i
starenja pod hemijskim uticajem materija koje se transportuju. On se odreuje
primenom formule
K0 = 1
pri emu je faktor puzanja, a faktor starenja, utvren prema standardu EN

978:1997 nakon ispitivanja u skladu sa standardom EN 977:1997. Alternativno se moe
primeniti konzervativna vrednost K0 = 2. Prilikom odreivanja i poetno savijanje
mora odgovarati 2 .
K1 = faktor koji je povezan sa radnom temperaturom i termikim svojstvima smole i koji
se utvruje primenom sledee jednaine sa minimalnom vrednou 1:
K1 = 1,25 0,0125 (HDT 70)
pri emu je HDT temperatura postojanosti oblika smole na toploti [u C].
K2 = faktor koji je povezan sa zamorom materijala; ukoliko nadleni organ nije odobrio
neku drugu vrednost, primenjuje se vrednost K2 = 1,75. Za projektovanje u
odnosu na dinamika optereenja prema 6.9.2.6 primenjuje se vrednost K2 = 1,1.
K3 = faktor koji je povezan sa tehnikom otvrdnjavanja i koji ima sledee vrednosti:
1,1, ako se otvrdnjavanje vri prema dokumentovanom i dozvoljenom postupku;
1,5 u ostalim sluajevima.
Kod dinamikih optereenja navedenih u 6.8.2.1.2 proraunsko naprezanje ne sme da
prelazi zahtevanu vrednost prema 6.9.2.5, podeljenu sa faktorom .
Kod svakog naprezanja definisanog u 6.9.2.5 i 6.9.2.6 izduenje u svakom smeru ne
sme da prelazi vrednost od 0,2% ili 1/10 izduenja smole pri kidanju.
Kod utvrenog ispitnog pritiska, koji ne sme biti manji od odgovarajueg proraunskog
pritiska utvrenog u 6.8.2.1.14 a) i b), maksimalno izduenje u telu cisterne ne sme da
prelazi granicu nastajanja naprslina za smolu.
Telo cisterne mora biti u stanju da izdri ispitivanje na pad kugle navedeno u 6.9.4.3.3
bez vidljivih unutranjih ili spoljnih oteenja.
Gornji laminati koji se koriste za spojeve, ukljuujui spojeve dna, zvunih pregrada i
komora cisterne sa telom cisterne, moraju biti u stanju da amortizuju gore navedena
statika i dinamika optereenja. Da bi se izbegle koncentracije naprezanja u gornjem
laminatu, primenjuju se nagibi sa odnosom uspona od 1:6.
Otpornost na smicanje izmeu gornjeg laminata i sa njim povezanih delova cisterne ne
sme biti manja od
= Q R
I
K
pri emu je:
R
otpornost na smicanje pri savijanju prema standardu EN 14125:1998 (metod tri
2
take), sa vrednou od najmanje R = 10 N/mm , ako nema raspoloivih
izmerenih vrednosti;
Q
optereenje po jedinici duine koje spoj treba da amortizuje pod gore navedenim
statikim i dinamikim optereenjima;
K
faktor proraunat u skladu sa 6.9.2.5 za statika i dinamika naprezanja, i
I
duina gornjeg laminata.
Otvori na telu cisterne moraju biti ojaani, kako bi se obezbedio najmanje isti faktor
sigurnosti od statikih i dinamikih optereenja navedenih u 6.9.2.5 i 6.9.2.6 kao kod
samog tela cisterne. Njihov broj mora biti najmanji mogui. Kod ovalnih otvora odnos
izmeu dve ose ne sme biti vei od 2.
Pri projektovanju prirubnica i cevovoda koji su povezani sa telom cisterne dodatno se
uzimaju u obzir sile koje nastaju usled rukovanja i privrivanja zavrtanja.
Cisterna se projektuje tako da bez znaajnijeg curenja izdri dejstvo tridesetominutnog
optereenja vatrom sa svih strana, kao to je definisano zahtevima o ispitivanju iz
6.9.4.3.4. Ukoliko postoje podaci o ispitivanjima sa uporedivim konstrukcijama cisterni,
moe se, uz saglasnost nadlenog organa, odustati od ispitivanja.
Posebni zahtevi za transport materija sa takom paljenja od najvie 60 C
Cisterne od OPV-a za transport materija sa takom paljenja od najvie 60 C konstruiu
se tako da se sprei nastajanje statikog elektriciteta izmeu pojedinih sastavnih delova
2091
6.9.2.14.1
6.9.2.14.2
6.9.2.14.3
6.9.2.14.4
i na taj nain izbegne akumulacija opasnih elektrinih pranjenja.

Vrednost elektrinog otpora povrine izmerena na unutranjoj i spoljnoj strani tela
9
cisterne ne sme da prelazi 10 oma. To se moe postii korienjem aditiva u smoli ili
interlaminarnim provodljivim slojevima, kao to su mree od metala ili ugljenih vlakana.
7
Izmereni elektrini otpor uzemljenja ne sme da prelazi 10 oma.
Sve komponente tela cisterne moraju biti elektrino povezane, meusobno i sa
metalnim delovima opreme za rukovanje i konstrukcione opreme cisterne i vozila.
Elektrini otpor izmeu delova koji se dodiruju ne sme biti vei od 10 oma.
Prvo merenje elektrinog otpora povrine i uzemljenja vri se na svakoj proizvedenoj
cisterni ili na jednom iseku tela cisterne, prema postupku priznatom od strane
nadlenog organa.
6.9.2.14.5
Otpor uzemljenja meri se na svakoj cisterni, kao deo periodinih ispitivanja, prema
postupku priznatom od strane nadlenog organa.
6.9.3
Delovi opreme
6.9.3.1
Primenjuju se zahtevi iz 6.8.2.2.1, 6.8.2.2.2 i 6.8.2.2.4 do 6.8.2.2.8.
6.9.3.2
Dodatno se primenjuju i posebne odredbe iz 6.8.4 b) (TE), ukoliko su navedene u

poglavlju 3.2 tabela A rubrika 13.
6.9.4
Ispitivanje i odobrenje tipa
6.9.4.1
Za svaku vrstu konstrukcije cisterne od OPV materijali i jedan reprezentativni prototip se

podvrgavaju dole navedenom ispitivanju konstrukcije.
Ispitivanje materijala
6.9.4.2
6.9.4.2.1
6.9.4.2.2
Za koriene smole utvruje se izduenje pri kidanju u skladu sa standardom EN ISO

527-5:1997 i temperatura postojanosti oblika na toploti u skladu sa standardom ISO 751:1993.
Sledee osobine utvruju se na uzorcima koji su iseeni iz tela cisterne. Paralelno
izraeni uzorci mogu se koristiti samo ako isecanje uzoraka iz tela cisterne nije mogue.
Pre ispitivanja odstranjuju se eventualno postojee obloge.
Ispitivanja obuhvataju:
- debljinu laminatnih slojeva omotaa cisterne i dna cisterne;
-
maseni sadraj i sastav vlakana za ojaanje, kao i orijentaciju i strukturu slojeva za

ojaanje;
zateznu vrstou, izduenje pri kidanju i modul elastinosti u skladu sa standardom
EN ISO 527-5:1997 u smeru naprezanja. Pored toga, odreuje se granica
nastajanja naprslina za smolu putem merenja emisije zvuka;
vrstou pri savijanju i ugib u ispitivanju puzanja savijanjem prema standardu EN

ISO 14125:1998 u trajanju od 1000 sati, uz korienje uzoraka minimalne irine 50
mm i razmaka izmeu oslonaca od najmanje dvadesetostruke debljine zida. U ovom
ispitivanju takoe se odreuju faktor puzanja i faktor starenja u skladu sa
standardom EN 978:1997.
Interlaminarna otpornost spojeva na smicanje meri se ispitivanjem reprezentativnih
uzoraka na zatezanje prema standardu EN ISO 14130:1997.
Hemijska kompatibilnost tela cisterne sa materijama koje se transportuju dokazuje se
primenom jednog od dole navedenih postupaka, uz saglasnost nadlenog organa. Ovaj
postupak mora obuhvatati sve aspekte kompatibilnosti materijala tela cisterne i njegove
opreme sa materijama koje se transportuju, ukljuujui hemijsko oteenje tela cisterne,
kritine reakcije izazvane sadrajem i opasne reakcije izmeu jednog i drugog.
6.9.4.2.3
6.9.4.2.4
Da bi se utvrdilo oteenje tela cisterne, reprezentativni uzorci uzeti iz tela cisterne,

ukljuujui eventualno postojee obloge sa varovima, podvrgavaju se ispitivanju
hemijske kompatibilnosti prema standardu EN 977:1997 u trajanju od 1000 sati na
50 C. U poreenju sa uzorcima koji nisu bili izloeni optereenju, smanjenje
vrstoe i modula elastinosti izmereno u ispitivanju savijanjem u skladu sa
standardom EN 978:1997 ne sme da bude vee od 25%. Naprsline, mehuri,
takasta oteenja, razdvajanje slojeva i obloga kao i neravnine nisu dozvoljeni.
Potvreni i dokumentovani podaci o pozitivnim iskustvima u pogledu kompatibilnosti
predmetnog tereta za punjenje sa materijalima tela cisterne sa kojima dolaze u
kontakt, u odnosu na navedene temperature, vremenske periode i u druge znaajne
2092
6.9.4.3
6.9.4.3.1
6.9.4.3.2
6.9.4.3.3
6.9.4.3.4
6.9.4.4
6.9.4.4.1
6.9.4.4.2
6.9.4.4.3
uslove eksploatacije.
- Tehniki podaci objavljeni u strunoj literaturi, u standardima ili drugim izvorima, koji
su prihvaeni od strane nadlenog organa.
Ispitivanje prototipa
Reprezentativni prototip podvrgava se dole opisanim ispitivanjima. Ukoliko je potrebno,
oprema za rukovanje moe u tu svrhu da bude zamenjena drugim delovima.
Prototip se ispituje na usaglaenost sa specifikacijom konstrukcije. To ukljuuje vizuelno
kontrolisanje unutranjosti i spoljanjosti i merenje osnovnih dimenzija.
Prototip koji je opremljen mernim trakama na svim mestima za koja je potrebno
uporeivanje sa proraunom izlae se sledeim optereenjima; izduenja koja pri tom
nastaju se belee:
- Punjenje vodom do maksimalno dozvoljenog stepena punjenja. Rezultati merenja
koriste se za proveru prorauna prema 6.9.2.5.
- Punjenje vodom do maksimalno dozvoljenog stepena punjenja i ubrzanje u sva tri
smera u okviru ispitivanja vonje i koenja sa prototipom privrenim na vozilo. Za
uporeivanje sa proraunom prema 6.9.2.6 zabeleena izduenja se ekstrapoliraju u
odnosu na zahtevane vrednosti ubrzanja prema 6.8.2.1.2 i izmerene vrednosti.
- Punjenje vodom i primena utvrenog ispitnog pritiska. Cisterna ne sme pokazivati
vidljiva oteenja i curenje pod ovim optereenjem.
Prototip se podvrgava ispitivanju na pad kugle prema standardu EN 976-1:1997 br. 6.6.
Pri tom ne sme nastati nikakvo vidljivo unutranje ili spoljanje oteenje.
Prototip napunjen vodom do 80% svoje maksimalne zapremine, ukljuujui njegovu
opremu za rukovanje i konstrukcionu opremu, izlae se sa svih strana
tridesetominutnom optereenju vatrom u rezervoaru sa lo-uljem ili nekom drugom
vatrom istog dejstva. Dimenzije rezervoara moraju biti iznad cisterne za najmanje 50
cm sa svih strana, a rastojanje izmeu nivoa ulja i cisterne mora iznositi izmeu 50 i 80
cm. Deo cisterne koji se nalazi ispod nivoa tenosti, ukljuujui otvore i zatvarae, mora
ostati zaptiven, ne raunajui kapanje.
Odobrenje tipa
Nadleni organ, ili njegova ovlaena institucija, za svaki novi tip konstrukcije cisterne,
izdaje uverenje o odobrenju kojim se potvruje da je konstrukcija pogodna za
predvienu namenu i da ispunjava zahteve o izradi i opremanju, kao i posebne odredbe
koje se primenjuju za materije koje se transportuju.
Odobrenje se izdaje na osnovu prorauna kao i izvetaja o ispitivanju, ukljuujui sve
rezultate ispitivanja materijala i prototipa i njihovo uporeivanje sa proraunom, i mora
se pozivati na specifikaciju konstrukcije i program obezbeenja kvaliteta.
6.9.4.4.4
Odobrenje mora da obuhvata materije ili grupe materija za koje je dokazana

kompatibilnost sa cisternom. Pri tom se navode hemijski nazivi ili odgovarajui zbirni
naziv (vidi 2.1.1.2), kao i klasa i klasifikacioni kd.
Odobrenje mora osim toga da obuhvata objavljene proraunske i garantovane vrednosti
(kao to su vek trajanja, opseg radne temperature, radni i ispitni pritisci, parametri
materijala), kao i mere koje se primenjuju prilikom proizvodnje, ispitivanja, izdavanja
odobrenja za tip konstrukcije, obeleavanja i upotrebe svih cisterni koje se izrauju
prema odobrenoj konstrukciji.
6.9.5
Kontrole
6.9.5.1
Za svaku cisternu, ukljuujui zamenjivu cisternu, koja se izrauje u skladu sa

odobrenom konstrukcijom sprovode se dole navedene ispitivanja materijala i sledee
kontrole:
Sa uzorcima iz tela cisterne vre se ispitivanja materijala prema 6.9.4.2.2, sa izuzetkom
ispitivanja zatezanjem i smanjenja vremena za ispitivanje puzanja savijanjem na 100
sati. Paralelno izraeni uzorci mogu se koristiti samo ako isecanje uzoraka iz tela
cisterne nije mogue. Neophodno je pridravati se dozvoljenih proraunskih vrednosti.
Tela cisterni i njihova oprema kontroliu se po prvi put zajedno ili odvojeno pre putanja
u eksploataciju. Ovo kontrolisanje obuhvata:
- kontrolu saobraznosti sa odobrenom konstrukcijom;
- kontrolisanje karakteristika konstrukcije;
- unutranji i spoljanji pregled;
- ispitivanje hidraulinim pritiskom sa ispitnim pritiskom koji je naveden na tablici
6.9.5.1.1
6.9.5.1.2
2093
6.9.5.2
6.9.5.3
6.9.6
6.9.6.1
6.9.6.2
propisanoj u 6.8.2.5.1;
- proveru funkcionisanja delova opreme;
- ispitivanje zaptivenosti, ukoliko su telo cisterne i njegova oprema odvojeno ispitivani
na pritisak.
Za periodine kontrole cisterni primenjuju se zahtevi iz 6.8.2.4.2 do 6.8.2.4.4. Osim
toga, kontrolisanje u skladu sa 6.8.2.4.3 mora da obuhvata pregled unutranjeg stanja
tela cisterne.
Kontrolisanja i ispitivanja u skladu sa 6.9.5.1 i 6.9.5.2 moraju biti izvreni od strane
strunog lica odreenog od strane nadlenog organa. O rezultatima ispitivanja izdaje se
uverenje. Ova uverenja moraju se odnositi na materije dozvoljene za transport u ovoj
cisterni u skladu sa 6.9.4.4.
Obeleavanje
Za obeleavanje cisterni od OPV-a primenjuju se zahtevi iz 6.8.2.5 sa sledeim
izmenama:
- tablica cisterne moe i laminiranjem da bude naneta na telo cisterne, ili da se sastoji
od odgovarajuih plastinih masa;
- proraunski temperaturni opseg se uvek navodi.
Dodatno se primenjuju i posebne odredbe iz 6.8.4 e) (TM), ukoliko su navedene u
poglavlju 3.2 tabela A rubrika 13.
2094
Poglavlje 6.10
Zahtevi za izradu, opremanje, odobrenje tipa, kontrolisanje i
obeleavanje vakuum cisterni za otpatke
Napomena:
1. Za prenosive cisterne i UN gasne kontejnere sa vie elemenata

(MEGC) vidi poglavlje 6.7; za fiksirane cisterne, prenosive cisterne,
kontejner cisterne i zamenjive cisterne sa telom cisterne izraenim
od metalnih materijala, kao i za baterijska vozila i gasne kontejnere
sa vie elemenata (MEGC), izuzev UN-MEGC, vidi poglavlje 6.8; za
kontejner cisterne od ojaanih plastinih vlakana vidi poglavlje 6.9.
2. Ovo poglavlje primenjuje se za kontejner cisterne i zamenjive
cisterne
6.10.1
Opti zahtevi
6.10.1.1
Definicije pojmova
Cisterna koja u potpunosti odgovara zahtevima iz 6.8 ne smatra se
vakuum cisternom za otpatke .
Zatienim zonama smatraju se:
(a) donji deo cisterne u segmentu koji se prostire preko ugla od 60 sa obe strane
donje linije omotaa;
(b) gornji deo cisterne u segmentu koji se prostire preko ugla od 30 sa obe strane
gornje linije omotaa.
(c) zona na prednjem delu cisterne na motornim vozilima
(d) na zadnjem delu cisterne unutar zatitne zone oblikovane ureajem prema 9.7.6.
Oblast primene
Napomena:
6.10.1.1.1
6.10.1.2
6.10.1.2.1
Posebni zahtevi iz 6.10.2 do 6.10.4 dopunjuju ili menjaju poglavlje 6.8 i primenjuju se za
vakuum cisterne za otpatke.
Vakuum cisterne za otpatke mogu da budu opremljene dancima koja se otvaraju, ako je
zahtevima iz 4.3 dozvoljeno donje pranjenje transportovanih materija (obeleeno
slovima A ili B kda cisterne, kao to je navedeno u poglavlju 3.2 tabela A rubrika
12, u skladu sa 4.3.4.1.1).
Vakuum cisterne za otpatke moraju odgovarati svim zahtevima iz 6.8, ukoliko u ovom
poglavlju nije navedena posebna odredba koji odstupa od istih. Zahtevi iz 6.8.2.1.19,
6.8.2.1.20 i 6.8.2.1.21 se, meutim, ne primenjuju.
6.10.2
Izrada
6.10.2.1
Cisterne moraju biti dimenzionisane prema proraunskom pritisku koji odgovara 1,3strukom pritisku punjenja ili pranjenja ali ne manjem od 400 kPa (4 bara) (nadpritisak).
Za transport materija za koje je u 6.8 odreen vei proraunski pritisak cisterne
primenjuje se ova vea vrednost.
6.10.2.2
Cisterne moraju biti dimenzionisane tako da izdre negativan unutranji pritisak od 100
kPa (1 bar).
Oprema
6.10.3
6.10.3.1
6.10.3.2
6.10.3.3
6.10.3.4
Delovi opreme postavljaju se tako da tokom transporta i rukovanja budu zatieni od

otkidanja ili oteenja. Ovaj zahtev se moe ispuniti na taj nain to e se delovi
opreme rasporediti u takozvanoj zatienoj zoni (vidi 6.10.1.1.1).
Ureaj za donje pranjenje cisterne moe da se sastoji iz spoljnjeg ispusnog prikljuka
opremljenog zaustavnim ventilom koji je postavljen to blie telu cisterne i drugog
zatvaraa u obliku slepe prirubnice, ili nekog drugog jednako efikasnog ureaja.
Poloaj i smer zatvaranja zaustavnog ventila ili zaustavnih ventila na telu cisterne ili na
svakoj komori, u sluaju da telo cisterne ima vie komora, mora biti jasno vidljiv i
podoban za kontrolu sa tla.
Da bi se spreio svaki gubitak sadraja u sluaju oteenja spoljnih ureaja za punjenje
i pranjenje (prikljuci, boni ureaji za zatvaranje), unutranji zaustavni ventil ili
(eventualno) prvi spoljni zaustavni ventil i njegovo leite moraju biti tako konstruisani ili
zatieni da ne mogu biti otkinuti pod uticajem spoljnih naprezanja. Ureaji za punjenje i
2095
6.10.3.5
6.10.3.6
6.10.3.7
6.10.3.8
pranjenje (ukljuujui prirubnice ili navojne zatvarae), kao i eventualni zatitni

poklopci moraju biti obezbeeni protiv sluajnog otvaranja.
Cisterne mogu da budu opremljene dancima koja se otvaraju. Ova danca koja se
otvaraju moraju odgovarati sledeim zahtevima:
(a) ona moraju biti projektovana tako da posle zatvaranja ostaju zaptivena;
(b) sluajno otvaranje ne sme biti mogue;
(c) ako se mehanizmom za otvaranje rukuje uz primenu pomone energije, dance koje
se otvara mora ostati hermetiki zatvoreno i u sluaju prekida u napajanju
energijom;
(d) potrebno je ugraditi sigurnosni ili blokirajui ureaj kojim se obezbeuje da dance
ne moe da se otvori sve dok u cisterni jo postoji preostali nadpritisak. To ne vai
za danca koja se otvaraju primenom pomone energije sa prinudno regulisanim
mehanizmom za otvaranje. U ovom sluaju mora se raditi o rukovanju pomou
Totmann ureaja koji je tako postavljen da korisnik moe u svako doba da prati
postupak, a da sam ne bude ugroen tokom otvaranja ili zatvaranja;
(e) potrebno je preduzeti mere za zatitu danca koje se otvara, a koje prilikom
prevrtanja kontejner cisterne ili zamenjive cisterne mora ostati zatvoreno.
Vakuum cisterne za otpatke koje radi boljeg pranjenja ili ienja cisterne imaju
unutranji klip opremaju se zaustavnim ureajem koji spreava da klip u bilo kom
radnom poloaju ne bude istisnut iz cisterne, kada na klip deluje sila koja odgovara
maksimalnom radnom pritisku cisterne. Maksimalni radni pritisak cisterni ili odeljaka
cisterni sa pneumatskim klipom ne sme da prelazi 100 kPa (1 bar). Unutranji klip i
materijal od kojeg je izraen moraju biti takvog sastava da se ne stvaraju izvori paljenja
usled pomeranja klipa.
Unutranji klip moe da se koristi i kao pregrada komore, pod uslovom da se blokira u
svom poloaju. Ako se neki deo ureaja pomou kojeg se unutranji klip zadrava u
svom poloaju nalazi spolja na cisterni, onda za to treba odabrati mesto na kome je
iskljuena svaka opasnost od sluajnog oteivanja.
Cisterne mogu da budu opremljene usisnom konzolom, ako je:
(a) usisna konzola opremljena unutranjim ili spoljnim zaustavnim ventilom koji je
privren direktno na telu cisterne ili na cevnom luku koji je zavaren sa telom
cisterne; izmeu cevnog luka i spoljnog zaustavnog ventila moe se postaviti obrtni
zupasti venac, ako je ovaj obrtni zupasti venac postavljen u zatienoj zoni i
ureaj za pokretanje spoljnog zaustavnog ventila zatien kuitem ili pokrivaem
protiv opasnosti od istrgnua usled spoljnih optereenja;
(b) zaustavni ventil naveden pod a) postavljen tako da nije mogu transport u
otvorenom stanju, i
(c) usisna konzola postavljena tako da cisterna ostane zaptivena u sluaju sluajnog
udara u usisnu konzolu.
Cisterne se opremaju sledeom dodatnom opremom za rukovanje:
(a) postavljanjem otvora potisne vakuumske pumpe mora biti obezbeeno da se
otrovne ili zapaljive pare odvode tako da ne mogu da prouzrokuju bilo kakvu
opasnost;
(b) cisterne za zapaljive otpatke na usisnom i izlaznom otvoru potisne vakuumske
pumpe sa moguim stvaranjem varnica moraju imati ureaj za spreavanje
neposrednog proboja plamena;
(c) pumpe koje mogu da proizvode pozitivan pritisak moraju biti opremljene
sigurnosnim ventilom u potisnom vodu. Sigurnosni ventil se podeava na pritisak
reagovanja koji nije vei od maksimalnog radnog pritiska cisterne;
(d) izmeu tela cisterne ili ispusta osiguraa protiv prepunjavanja koji se nalazi na telu
cisterne i cevovoda izmeu tela cisterne i potisne vakuumske pumpe ugrauje se
zaporni ventil;
(e) cisterna se oprema odgovarajuim manometrom/meraem vakuuma koji je
postavljen tako da lice koje rukuje potisnom vakuumskom pumpom moe lako da
ga oitava. Maksimalni radni pritisak cisterne obeleava se na skali pokazivaa;
(f) cisterna ili, kod viekomorne cisterne, svaka komora cisterne oprema se
pokazivaem nivoa tenosti. Staklena okna mogu se koristiti kao pokazivai nivoa
tenosti, ukoliko su:
(i)
deo zida cisterne i poseduju otpornost na pritisak koja je uporediva sa
otpornou cisterne, ili ako su pokazivai nivoa tenosti postavljeni spolja na
cisterni;
2096
(ii)
6.10.3.9
6.10.4
gornji i donji prikljuci cisterne opremljeni zaustavnim ventilima privrenim

direktno na telo cisterne, koji su postavljeni tako da se sprei transport sa
otvorenim ventilima;
(iii) u stanju da funkcioniu pri maksimalnom radnom pritisku cisterne;
(iv) postavljena u zoni u kojoj je iskljuena svaka opasnost od sluajnog
oteivanja.
Tela vakuum cisterni za otpatke moraju biti opremljena sigurnosnim ventilom sa
rasprskavajuim diskom postavljenim ispred.
Ventil mora biti u stanju da se automatski otvara na pritisku koji je izmeu 0,9-strukog
do 1,0-strukog ispitnog pritiska cisterne na kojoj je postavljen . Korienje teinski
optereenih ventila (gravitaciona sila ili protivteg) je zabranjeno.
Rasprskavajui disk sme najranije da se otvori na pritisak reagovanja ventila, a mora
najkasnije da se otvori kada pritisak dostigne ispitni pritisak cisterne na kojoj je ventil
postavljen.
Sigurnosni ureaji moraju biti tako konstruisani da izdre dinamiko optereenje,
ukljuujui udar tenosti.
Izmeu rasprskavajueg diska i sigurnosnog ventila postavlja se mera pritiska ili neki
drugi odgovarajui ureaj sa vizuelnim oitavanjem, kako bi se omoguilo utvrivanje
lomova, perforacija ili nezaptivenosti ploe usled kojih bi sigurnosni sistem mogao
postati nesposoban za funkcionisanje.
Kontrolisanja
Vakuum cisterne za otpatke podvrgavaju u sluaju fiksiranih cisterni ili prenosivih
cisterni najmanje na svake tri godine, a u sluaju kontejner cisterni i zamenjivih cisterni
najmanje na svake dve i po godine kontrolisanju stanja unutranjih povrina, dodatno
uz kontrolisanja u skladu sa 6.8.2.4.3.
2097
Poglavlje 6.11
Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje
kontejnera za rasuti teret
6.11.1
Definicije pojmova
Za svrhe ovog poglavlja podrazumeva se:
Zatvoreni kontejner za rasuti teret: potpuno zatvoren kontejner sa tvrdim krovom, tvrdim
bonim stranicama, tvrdim eonim stranicama i tvrdim dnom (ukljuujui dna u obliku
levka). Pojam obuhvata i kontejnere za rasuti teret sa krovom koji se otvara, bonim
stranicama koje se otvaraju ili eonim stranicama koje se otvaraju, koji/koje se u toku
transporta moe/mogu zatvoriti. Zatvoreni kontejneri za rasuti teret mogu biti opremljeni
otvorima koji omoguavaju razmenu pare i gasova sa vazduhom i koji u normalnim
uslovima transporta spreavaju proputanje vrstih materija kao i prodiranje kinice ili
vode usled prskanja.
Pokriveni kontejner za rasuti teret: sa gornje strane otvoren kontejner za rasuti teret sa
krutim dnom (ukljuujui dna u obliku levka), tvrdim bonim stranicama i tvrdim eonim
stranicama, bez tvrdog pokrivaa.
6.11.2
6.11.2.1
6.11.2.2
Kontejneri za rasuti teret i njihova oprema za rukovanje i konstrukciona oprema moraju

biti projektovani i konstruisani tako da izdre unutranji pritisak tereta za punjenje i
optereenja koja nastaju pri normalnom rukovanju i transportu bez gubitka tereta za
punjenje.
Ukoliko je postavljen ventil za pranjenje, isti mora imati mogunost obezbeenja u
zatvorenom poloaju, a celokupan sistem pranjenja mora biti na adekvatan nain
zatien od oteenja. Ventili sa polunim zatvaraima moraju imati mogunost
obezbeenja protiv sluajnog otvaranja, a zatvoreni i otvoreni poloaj moraju biti lako
prepoznatljivi.
6.11.2.3
Kd za oznaavanje tipova kontejnera za rasuti teret

U sledeoj tabeli navedeni su kdovi koji se koriste za oznaavanje tipova kontejnera
za rasuti teret:
Tip kontejnera za rasuti teret
Kd
pokriveni kontejner za rasuti teret
BK 1
zatvoreni kontejner za rasuti teret
BK 2
6.11.2.4
Imajui u vidu napredak u nauci i tehnici, nadleni organ moe uzeti u obzir primenu
alternativnih sporazuma koji pruaju najmanje ekvivalentan nivo bezbednosti u odnosu
na zahteve ovog poglavlja.
6.11.3
Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje kontejnera koji

odgovaraju CSC i koji se koriste kao kontejneri za rasuti teret
6.11.3.1
Zahtevi za projektovanje i izradu
6.11.3.1.1
Opti zahtevi ovog pododeljka za projektovanje i izradu smatraju se ispunjenim, ako

kontejner za rasuti teret odgovara zahtevima standarda ISO 1496-4:1991 (ISOkontejneri serije 1; Zahtevi i ispitivanja; Deo 4: Kontejneri za rasuti teret bez pritiska) i
ako je nepropusan za prainu.
6.11.3.1.2
Kontejneri koji su projektovani i ispitani u skladu sa standardom ISO 1496-1:1990

(ISO-kontejneri serije 1; Specifikacija i ispitivanje; Deo 1: Univerzalni kontejneri za
transport tereta) moraju biti opremljeni radnom opremom koja je, zajedno sa svojim
spojem sa kontejnerom, projektovana tako da se eone stranice ojaavaju, a otpor
prema optereenjima u podunom pravcu poveava u onoj meri koliko je to neophodno
za ispunjenje odgovarajuih ispitnih zahteva standarda ISO 1496-4:1991.
Kontejneri za rasuti teret moraju biti nepropusni za prainu. Ukoliko se za
uspostavljanje nepropusnosti za prainu koristi obloga, ista mora biti izraena od
6.11.3.1.3
2098
6.11.3.1.4
6.11.3.1.5
6.11.3.2
odgovarajueg materijala. vrstoa korienog materijala i konstrukcija obloge moraju

biti odgovarajui za zapreminu kontejnera i predvienu upotrebu. Spojevi i zatvarai
obloge moraju da izdre pritiske i udare koji mogu da nastanu u normalnim uslovima
rukovanja i transporta. Kod kontejnera za rasute terete sa ventilacijom obloga ne sme
da ometa funkcionisanje ventilacionih ureaja.
Radna oprema kontejnera za rasuti teret koji su projektovani za pranjenje kipovanjem
mora biti u stanju da izdri ukupnu masu punjenja u smeru kipovanja.
Pokretni krovovi ili pokretni segmenti bonih ili eonih stranica ili krovova moraju biti
opremljeni ureajima za zatvaranje koji obuhvataju sigurnosni ureaj, a koji su
projektovani tako da je za posmatraa koji se nalazi na tlu vidljivo da su u zatvorenom
stanju.
Oprema za rukovanje
6.11.3.2.1
Ureaji za punjenje i pranjenje moraju biti konstruisani i postavljeni tako da su tokom

transporta i rukovanja zatieni od otkidanja ili oteenja. Ureaji za punjenje i
pranjenje moraju imati mogunost obezbeenja protiv sluajnog otvaranja. Otvoreni i
zatvoreni poloaj kao i smer zatvaranja moraju biti jasno naznaeni.
6.11.3.2.2
Zaptivke na otvorima moraju biti tako postavljene da se izbegnu oteenja usled

eksploatacije kao i punjenja i pranjenja kontejnera za rasuti teret.
Ako se zahteva ventilacija, kontejneri za rasuti teret moraju biti opremljeni sredstvima
za izmenu vazduha, bilo putem prirodne konvekcije (npr. kroz otvore), bilo putem
aktivnih elemenata konstrukcije (npr. ventilatori). Ventilacija mora biti tako projektovana
da u kontejneru ni u jednom trenutku ne nastane podpritisak. Konstrukcioni elementi
ventilacije kod kontejnera za rasuti teret za transport zapaljivih materija ili materija koje
isputaju zapaljive gasove ili pare moraju biti tako projektovani da ne stvaraju izvor
paljenja.
6.11.3.2.3
6.11.3.3
6.11.3.3.1
Kontejneri koji se prema zahtevima ovog odeljka koriste, odravaju i kvalifikuju kao
kontejneri za rasuti teret moraju biti ispitani i odobreni u skladu sa CSC.
6.11.3.3.2
Kontejneri koji se koriste i kvalifikuju kao kontejneri za rasuti teret moraju se periodino
ispitivati u skladu sa CSC.
Obeleavanje
6.11.3.4.
6.11.3.4.1
Kontejneri koji se koriste kao kontejneri za rasuti teret moraju, u skladu sa CSC, biti
obeleeni tablicom odobrenja za bezbednost (Safety Approval Plate).
6.11.4
Zahtevi za projektovanje, izradu i odobrenje za kontejnere za rasuti teret koji nisu

kontejneri u skladu sa CSC
Ako se kontejneri prema odredbama ovog odeljka koriste za transport
vrstih materija u rasutom stanju, u transportnom dokumentu se navodi:
KONTEJNER ZA RASUTI TERET BK (x) SA ODOBRENjEM
NADLENOG ORGANA .... (vidi 5.4.1.1.17).
Kontejneri za rasuti teret koji su obraeni u ovom odeljku ukljuuju korita, offshorekontejnere za rasuti teret, silose za teret u rasutom stanju, zamenljive sanduke,
levkaste kontejnere, roll-kontejnere i tovarne prostore vozila.
Napomena: Ovi kontejneri za rasuti teret ukljuuju i kontejnere prema objavama UICa 591 i 592-2 do 592-4, navedenim u 7.1.3, koji ne odgovaraju CSC.
Ovi kontejneri za rasuti teret moraju biti projektovani i konstruisani tako da budu
dovoljno otporni da izdre udare i optereenja koja normalno nastaju u toku transporta,
eventualno i prilikom pretovara izmeu razliitih transportnih sredstava.
Napomena:
6.11.4.1
6.11.4.2
6.11.4.3
(Rezervisano)
6.11.4.4
Ovi kontejneri za rasuti teret moraju imati odobrenje nadlenog organa; odobrenje mora
da sadri kd za oznaavanje tipa kontejnera za rasuti teret u skladu sa 6.11.2.3 i,
ukoliko je potrebno, zahteve za ispitivanje.
Ukoliko je potrebno da se koristi obloga radi zadravanja opasnog tereta, ista mora da
odgovara odredbama iz 6.11.3.1.3.
6.11.4.5
2099
DEO 7
Odredbe koje se odnose na uslove
transporta, utovara, istovara i rukovanja
2100
Poglavlje 7.1
Opte odredbe
7.1.1
Transport opasnog tereta zahteva korienje odreenog transportnog sredstva prema

odredbama ovog poglavlja, kao i poglavlja 7.2 za transport u komadima za otpremu i
poglavlja 7.3 za transport u rasutom stanju i poglavlja 7.4 za transport u cisternama.
Osim toga, moraju se primenjivati i odredbe iz poglavlja 7.5 koje se odnose na utovar,
istovar i rukovanje.
U poglavlju 3.2, tabela A, rubrike 16, 17 i 18, navedene su posebne odredbe iz ovog
dela koje se primenjuju za odreene opasne terete.
7.1.2
Pored odredbi ovog dela, vozila koja se koriste za transport opasnog tereta u pogledu
njihovog projektovanja, izrade i, u datom sluaju, odobrenja moraju odgovarati
postojeim zahtevima Dela 9.
Veliki kontejneri, prenosivi kontejneri i kontejner-cisterne, koji su obuhvaeni definicijom
Kontejneri prema CSC u aktuelnoj vaeoj verziji, ili prema objavama UIC 591 (stanje
01.01.1998, 2. izdanje), 592-2 (stanje 01.10.2004, 6. izdanje), 592-3 (stanje
01.01.1998, 2. izdanje) i 592-4 (stanje 01.09.2004, 2. izdanje), mogu da se koriste za
transport opasnog tereta samo ako veliki kontejner ili okvir prenosive cisterne ili
kontejner-cisterne odgovara odredbama CSC ili odredbama objava UIC 591, 592-2 do
592-4.
Veliki kontejneri mogu da se koriste za transport samo ako su u konstruktivnotehnikom pogledu za to podobni.
Podobni u konstruktivno-tehnikom pogledu znai da konstrukcioni elementi
kontejnera, kao to su gornji i donji boni poduni nosai, gornji i donji popreni nosai,
pragovi vrata i nosai vrata, popreni nosai dna, ugaoni stupci i ugaoni okovi, ne
pokazuju nikakva vea oteenja. Vea oteenja su: izboine ili ispusti u delovima
konstrukcije dublji od 19 mm, nezavisno od njihove duine; pukotine ili prelomi u
delovima konstrukcije; postojanje vie od jednog spoja ili jednog nepravilnog spoja (npr.
spoj koji se preklapa) u gornjim ili donjim poprenim nosaima ili nosaima vrata, ili vie
od dva spoja u jednom od gornjih ili donjih bonih podunih nosaa, ili jednog spoja u
pragu vrata ili ugaonom stupcu; arke vrata i okovi koji su zaglavljeni, uvrnuti,
polomljeni, koji nedostaju ili koji na neki drugi nain nisu u stanju da funkcioniu;
zaptivke ili zatvarai koji proputaju; svako uvijanje konstrukcije koje je toliko izraeno
da onemoguava pravilno pozicioniranje pretovarnog ureaja, postavljanje i osiguranje
na voznim postoljima ili vozilima.
Osim toga, bez obzira na korieni materijal, nije dozvoljena bila kakva istroenost
nekog konstrukcionog elementa kontejnera, kao to su zarala mesta u metalnim
bonim stranicama ili cepanje na vlakna u delovima konstrukcije od staklenih vlakana.
Dozvoljeno je, meutim, normalno habanje, ukljuujui oksidaciju (ru), male izboine i
ogrebotine i ostala oteenja koja ne utiu na upotrebljivost ili otpornost na vremenske
uticaje.
Kontejneri se pre tovarenja pregledaju, kako bi se utvrdilo da ne sadre ostatke ranijih
tovara i da na dnu i stranicama nema isturenih delova.
Veliki kontejneri moraju da ispune zahteve koji se odnose na karoseriju vozila, koji su
navedeni za odreeni teret u ovom delu i, u datom sluaju, u Delu 9; karoserija vozila
ne mora da ispunjava ove odredbe.
Meutim, veliki kontejneri koji se transportuju na vozilima ije platforme imaju izolacione
osobine i otpornost na toplotu koji zadovoljavaju ove zahteve, ne moraju ispunjavati
pomenute zahteve.
Ova odredba vai i za male kontejnere za transport ekslozivinih materija i predmeta
Klase 1.
7.1.3
7.1.4
7.1.5
7.1.6
Imajui u vidu poslednji deo prve reenice odredbe iz 7.1.5, injenica da opasni tereti
koji su sadrani u jednom ili vie kontejnera, zbog prirode i koliine opasnog tereta koji
se transportuje, ne utiu na uslove koje mora da ispuni vozilo.
Poglavlje 7.2
2101
Odredbe koje se odnose na transport komada za otpremu

7.2.1
Ukoliko u 7.2.2 do 7.2.4 nije drugaije propisano, komadi za otpremu mogu da se

tovare u:
(a) zatvorena vozila ili zatvorene kontejnere ili
(b) pokrivena vozila ili pokrivene kontejnere ili
(c) otvorena vozila (bez cirade) ili otvorene kontejnere bez cirade.
Komadi za otpremu sa ambalaom od materijala osetljivih na vlagu moraju se tovariti u
zatvorena ili pokrivena vozila, ili u zatvorene ili pokrivene kontejnere.
7.2.2
7.2.3
(Rezervisano)
7.2.4
V4
Sledee posebne odredbe se primenjuju, ako su u poglavlju 3.2 tabela A kolona (16)
navedene:
Komadi za otpremu tovare se u zatvorena ili pokrivena vozila, ili u zatvorene ili
pokrivene kontejnere.
(1) Komadi za otpremu se mogu tovariti samo u vozila EX/II ili EX/III koja ispunjavaju
odgovarajue zahteve dela 9. Izbor vozila zavisi od koliine koja se transportuje,
koja je prema odredbama koje se odnose na utovar (vidi 7.5.5.2) ograniena po
transportnoj jedinici.
(2) Prikolice, izuzev poluprikolica, koje ispunjavaju zahteve za vozila EX/II ili EX/III,
mogu biti vuene teretnim motornim vozilima, koja ne odgovaraju ovim zahtevima.
Za transport u kontejnerima vidi i 7.1.3 do 7.1.6.
Ako se materije ili predmeti Klase 1 transportuju u kontejnerima u koliinama za koje je
potrebna transportna jedinica sastavljena od vie vozila EX/III za transport do ili od
odredine take u luci, eleznikoj stanici ili aerodromu u prispeu ili u daljoj otpremi, a
u okviru multimodalnog transporta, moe se umesto ovih koristiti transportna jedinica
sastavljena od vie vozila EX/II, pod pretpostavkom da kontejneri koji se transportuju su
u skladu sa odgovarajuim zahtevima IMDG kda, RID-a ili ICAO Tehnikim
uputstvima.
Za prakaste materije koje mogu da cure, kao i za vatrometna sredstava, dno
kontejnera mora imati nemetalnu povrinu ili prekrivku.
(Rezervisano)
V5
Komadi za otpremu ne smeju se transportovati u malim kontejnerima.
V6
Fleksibilni IBC moraju se tovariti u zatvorena vozila ili zatvorene kontejnere, u pokrivena
vozila ili pokrivene kontejnere. Pokriva (cirada) mora da bude od nepropusnog i
nesagorivog materijala.
(Rezervisano)
V1
V2
V3
V7
V8
(1) Materije koje su stabilizovane kontrolisanom temperaturom potrebno je otpremati

tako da se kontrolisana temperatura prema 2.2.41.1.17 i 2.2.41.4 odnosno
2.2.52.1.16 i 2.2.52.4 ni u kom sluaju ne prekorai.
(2) Izbor temperaturnog kontrolnog ureaja za transportne operacije zavisi od
odreenih faktora, kao
kontrolisana temperatura materije koja treba da se transportuje;
razlike izmeu kontrolne temperature i oekivanih temperatura okruenja;
delovanja termoizolacije;
duine trajanja transporta;
koeficijent sigurnosti koji je dozvoljen za zastoje u vonji.
(3) Odgovarajue metode za spreavanje prekoraenja kontrolisane temperature su
prikazane ispod, rastuim redom efikasnosti:
R1 Termoizolacija, ako je poetna temperatura materije dovoljno ispodkontrolisane
temperature;
R2 Termoizolacija i rashladni sistem, ako se:
u vozilu dodatno transportuje dovoljna koliina nezapaljivih rashladnih
sredstva (npr. teni azot ili suvi led) ukljuujui adekvatnu dopunu za
eventualna zadravanja, osim ako je obezbeena mogunost dopunjavanja;
kao rashladno sredstvo ne koristi ni teni kiseonik, a ni teni vazduh;
obezbeuje nepromenljivo (konstantno) rashladno dejstvo i ako je vei deo
rashladnog sredstva potroen, i
2102
na vratima nalazi jasno uoljivo upozorenje, da se pre stupanja u transportnu

jedinicu ista mora provetriti;
R3 Termoizolacija i dodatno jedna posebna rashladna maina, ako za materije ija je
taka paljenja nia od temperature u sluaju vanrednih okolnosti plus 5C, unutar
rashladne prostorije koristi elektrina oprema EEx IIB T3 zatiena od eksplozije
se oslobodila iz materija
da bi se spreila opasnost da se isparenja koja su
zapale;
R4 Temoizolacija i dodatno jedna kombinacija koja se sastoji od rashladne
maine i rashladnog sistema, ako
su oba sistema nezavisna jedna od drugog i
ako su zahtevi pomenutih metoda R2 i R3 ispunjeni;
R5 Termoizolacija i postojanje dodatno dve rashladne maine, ako
su oba sistema nezavisna jedan od drugog, bez obzira na zajedniki strujni
izvor;
ako svaki sistem moe sam da odrava termoregulaciju u dovoljnoj meri;
ako se, za materije ija je taka paljenja nia od temperature u sluaju
vanrednih okolnosti plus 5C, unutar rashladne prostorije koristi elektrina
oprema EEx IIB T3 zatiena od eksplozije da bi se spreila opasnost da se
isparenja koja su se oslobodila iz materija zapale;
(4) Metode R4 i R5 se mogu primeniti za sve organske perokside i samoreagujue
materije.
Metod R3 se moe primeniti za organske preokside i samoreagujue
u toku
materije tipova C, D, E i F, ako najvea oekivana temperatura okruenja
transporta ne prelazi vie od 10C za organske perokside i
samoreagujue materije
tipa B.
Metod R2 se moe primeniti za organske perokside i samoreagujue
u toku
materije tipova C, D, E i F, ako najvea oekivana temperatura okruenja
transporta ne prelazi kontrolisanu temperaturu vie od 30 C.
Metod R1 se moe primeniti za organske perokside i samoreagujue
materije tipova C, D, E i F, ako je oekivana temperatura okruenja u toku
transporta nia od kontrolisane temperature najmanje 10C.
(5) Ukoliko se materije transportuju u vozilima ili kontejnerima sa termoizolacijom,
rashladnim sistemom ili rashladnim mainama, ova vozila ili kontejneri moraju
odgovarati zahtevima poglavlja 9.6.
(6) Ako se materije nalaze u zatitnoj ambalai sa rashladnim sredstvima neophodno
ih je tovariti u zatvorena ili pokrivena vozila ili u zatvorene ili pokrivene kontejnere.
Ukoliko se koriste zatvorena vozila ili zatvoreni kontejneri mora se obezbediti
adekvatna ventilacija. Pokrivena vozila i kontejneri moraju biti opremljeni bonim
zidovima i zadnjim zidom. Pokriva (cirada) mora biti od nepropustive i teko
gorive tkanine.
-
V9
V 10
V 11
(7) Svi ureaji za kontrolu i merenje temperature u rashladnom sistemu moraju biti
lako dostupni, a svi elektrini prikljuci moraju biti vodootporni. Temperatura u
vazdunom prostoru unutar transportne jedinice mora se meriti sa dve nezavisne
merne sonde (senzor) a podaci se moraju registrovati na takav nain, da se svaka
promena temperature moe lako utvrditi. Ako se materije transportuju sa
kontrolisanom temperaturom ispod + 25 C, transportnu jedinicu je neophodno
opremiti sa optikim i akustinim alarmnim ureajem, koji ima nezavisno strujno
napajanje od rashladnog sistema; alarmni ureaj je potrebno podesiti na kontrolnu
temperaturu ili ispod nje.
(8) Rezervni rashladni sistem ili rezervni delovi moraju biti raspoloivi.
Napomena: Ovaj poseban propis V 8 ne vai za materije prema 3.1.2.6, za koje se
stabilizacija vri dodavanjem hemijskih inhibitora, tako da je temperatura
samoubrzavajueg raspadanja (SADT) vea od 50 C. U ovom
poslednjem sluaju neophodna je kontrola temperature u transportnim
uslovima, u kojima je temperatura vea od 55 C.
(Rezervisano)
IBC se transportuju u zatvorenim ili pokrivenim vozilima, ili u zatvorenim ili pokrivenim
kontejnerima.
IBC, izuzev IBC od metala i IBC od krute plastike, transportuju se u zatvorenim ili
pokrivenim vozilima, ili u zatvorenim ili pokrivenim kontejnerima.
2103
V 12
IBC tipa 31HZ2 transportuju se u zatvorenim vozilima ili zatvorenim kontejnerima.
V 13
Ako je materija pakovana u vree 5H1, 5L1 ili 5M1, iste se transportuju u zatvorenim
vozilima ili zatvorenim kontejnerima.
V 14
Pakovanja gasa pod pritiskom koja se, u skladu sa poglavljem 3.3 posebna odredba
327, transportuju u svrhu prerade ili zbrinjavanja mogu se transportovati samo u
provetravanim ili otvorenim vozilima ili kontejnerima.
2104
Poglavlje 7.3
Odredbe koje se odnose na transport u rasutom stanju
7.3.1
Opte odredbe
7.3.1.1
Teret u rasutom stanju moe da se transportuje u kontejnerima za rasuti teret,

kontejnerima ili vozilima samo ako je:
(a) u poglavlju 3.2, tabela A, rubrika 10, navedena posebana odredba sa kodom koji
poinje slovima BK kojim se izriito dozvoljava ovaj nain transporta, i ako su
dodatno uz propise ovog odeljka primenjeni merodavni zahtevi iz 7.3.2, ili ako je
(b) u poglavlju 3.2, tabela A, rubrika 17, navedena posebana odredba sa kodom koji
poinje slovima VV kojim se izriito dozvoljava ovaj nain transporta, i ako su
dodatno uz propise ovog odeljka ispunjeni uslovi ovog posebnog propisa koji su
navedeni u 7.3.3.
Nezavisno od toga, neoiena prazna ambalaa moe da se transportuje u rasutom
stanju, ukoliko ovaj nain transporta nije izriito zabranjen drugim odredbama ADR.
Napomena:
Za transport u cisternama vidi poglavlje 4.2 i 4.3.
Za materije koje usled moguih temperatura u toku transporta mogu da preu u teno
stanje nije dozvoljen transport u rasutom stanju.
7.3.1.2
7.3.1.3
7.3.1.4
7.3.1.5
7.3.1.6
7.3.1.7
7.3.1.8
7.3.1.9
7.3.1.10
7.3.1.11
7.3.1.12
Kontejneri za rasuti teret, kontejneri ili karoserija vozila moraju biti nepropusni za
prainu i zatvoreni, tako da u normalnim uslovima transporta, ukljuujui uticaje
vibracije ili promene u temperaturi, vlanosti ili pritisku, sadraj ne moe dospeti
napolje.
vrste materije u rasutom stanju moraju biti na taj nain utovarene i eventualno
rasporeene da se pomeranja koja mogu da dovedu do oteenja kontejnera za rasuti
teret, kontejnera ili vozila, ili do isputanja opasnih tereta, svedu na minimum.
Ukoliko su postavljeni ureaji za ventilaciju, isti moraju biti prohodni i spremni za rad.
vrste materije u rasutom stanju ne smeju opasno da reaguju sa materijalom
kontejnera za rasuti teret, kontejnera, vozila, zaptivki i opreme, ukljuujui poklopce i
cirade, kao ni sa zatitnim oblogama koje su u kontaktu sa tovarom, ili da dovedu do
znaajnog slabljenja istog. Kontejneri za rasuti teret, kontejneri ili vozila moraju biti tako
konstruisani ili adaptirani da teret ne moe dospeti izmeu podnih obloga od drveta ili
doi u dodir sa delovima kontejnera za rasuti teret, kontejnera ili vozila, na koje materija
ili ostaci ove materije mogu tetno da deluju.
Pre punjenja i predaje na transport, svaki kontejner za rasuti teret, svaki kontejner ili
svako vozilo moraju biti pregledani i oieni, kako bi se utvrdilo da unutar i izvan
kontejnera za rasuti teret, kontejnera ili vozila nema ostataka koji mogu:
- da izazovu opasnu reakciju sa materijom predvienom za transport;
- da otete konstrukcionu celovitost kontejnera za rasuti teret, kontejnera ili vozila, ili
- da negativno utiu na sposobnost kontejnera za rasuti teret, kontejnera ili vozila, da
zadri opasni teret.
U toku transporta ne sme biti opasnih ostataka na spoljnoj povrini kontejnera za rasuti
teret, kontejnera ili karoseriji vozila.
Ako je postavljeno vie sistema zatvaranja u nizu, pre punjenja se zatvara onaj sistem
koji se nalazi najblie materiji koja se transportuje.
Prazni kontejneri za rasuti teret, kontejneri ili vozila kojima je transportovana opasna
vrsta materija tretiraju se na isti nain kao to je propisano ADR za napunjene
kontejnere za rasuti teret, kontejnere ili vozila, osim ako su preduzete adekvatne mere
kako bi se iskljuila opasnost.
Ako se kontejneri za rasuti teret, kontejneri ili vozila koriste za transport tereta u
rasutom stanju koje mogu da prouzrokuju eksploziju praine ili isputaju zapaljive pare
(npr. u sluaju odreenih otpadaka), preduzimaju se mere kojima se iskljuuju izvori
paljenja i spreava opasno elektrostatiko pranjenje u toku transporta, punjenja ili
istovara.
Materije, na primer otpaci, koji meusobno mogu opasno da reaguju, kao i materije
razliitih klasa i tereti koje ne podleu ADR koje meusobno mogu opasno da reaguju,
ne smeju se meusobno meati u istom kontejneru za rasuti teret, kontejneru ili vozilu.
Opasne reakcije su:
(a) sagorevanje i/ili razvoj znaajne toplote;
2105
(b) razvoj zapaljivih i/ili otrovnih gasova;

(c) stvaranje nagrizajuih tenih materija ili
(d) stvaranje nestabilnih materija.
7.3.1.13
7.3.2
7.3.2.1
Pre punjenja kontejnera za rasuti teret, kontejnera ili vozila vri se vizuelni pregled,
kako bi se utvrdilo da su podobni u konstrukciono-tehnikom pogledu, da njihovi
unutranji zidovi, poklopac i dno nemaju izboine ili oteenja i da na unutranjim
oblogama ili ureajima za zadravanje nema proreza, pukotina ili drugih oteenja koja
mogu negativno da utiu na sposobnost kontejnera za rasuti teret, kontejnera ili vozila
da zadre tovar. Ukoliko se odnosi na dotino transportno sredstvo, podobnost u
konstrukciono-tehnikom pogledu podrazumeva da su konstrukcioni elementi
kontejnera za rasuti teret, kontejnera ili vozila, kao to su gornji i donji boni poduni
nosai, gornji i donji popreni nosai, pragovi vrata i nosai vrata, popreni nosai dna,
ugaoni stupci i ugaoni okovi u kontejneru za rasuti teret i kontejneru, bez veih
oteenja. Vea oteenja, ukoliko se odnose na dotino transportno sredstvo,
obuhvataju:
(a) izboine, pukotine ili prelome u konstrukcionim elementima ili noseim elementima
koji mogu da utiu na celovitost kontejnera za rasuti teret, kontejnera ili karoseriju
vozila;
(b) vie od jednog spoja ili jedan nepravilan spoj (npr. spoj koji se preklapa) u gornjim
ili donjim poprenim nosaima ili nosaima vrata;
(c) vie od dva spoja u jednom od gornjih ili donjih bonih podunih nosaa;
(d) jedan spoj u pragu vrata ili u ugaonom stupcu;
(e) arke vrata i okove koji su zaglavljeni, uvrnuti, polomljeni, koji nedostaju ili koji na
neki drugi nain nisu u stanju da funkcioniu;
(f) zaptivke ili zatvarae koji proputaju;
(g) svako uvijanje konstrukcije kontejnera za rasuti teret ili kontejnera koje je dovoljno
izraeno da onemogui pravilno pozicioniranje pretovarnog ureaja, postavljanje i
osiguranje na asijama ili vozilima;
(h) svako oteenje na opremi za rukovanje ili radnoj opremi;
(i) svako oteenje na opremi za opsluivanje ili pogonskim ureajima.
Dodatne odredbe za transport u rasutom stanju uz primenu odredbi 7.3.1.1 a)
7.3.2.2
Kodovi BK 1 i BK 2 u poglavlju 3.2, tabela A, rubrika 10 imaju sledee znaenje:

BK 1: Dozvoljen je transport u pokrivenim kontejnerima za rasuti teret.
BK 2: Dozvoljen je transport u zatvorenim kontejnerima za rasuti teret.
Korieni kontejner za rasuti teret mora da odgovara zahtevima poglavlja 6.11.
7.3.2.3
Tereti Klase 4.2
7.3.2.4
Ukupna masa koja se transportuje u kontejneru za rasuti teret mora biti tako utvrena
da je temperatura samozapaljenja vea od 55 C.
Tereti Klase 4.3
Ovi tereti moraju da se transportuju u vodonepropusnim kontejnerima za rasuti teret.
7.3.2.5
Tereti Klase 5.1
7.3.2.6
Kontejneri za rasuti teret moraju biti tako konstruisani ili adaptirani da tereti ne mogu da
dou u dodir sa drvetom ili drugim nekompatibilnim materijalima.
Otpaci Klase 6.2
7.3.2.6.1
Otpaci Klase 6.2 [UN broj 2814 (samo ivotinjska tela) i UN broj 2900 (samo
ivotinjska tela i otpaci)]
(a) Za otpatke sa UN brojevima 2814 i 2900 dozvoljeni su pokriveni kontejneri za rasuti
teret BK 1, pod uslovom da se ne pune do maksimalno dozvoljene zapremine,
kako bi se spreilo da materije dou u dodir sa pokrivaem. Zatvoreni kontejneri za
rasuti teret BK 2 su takoe dozvoljeni.
(b) Zatvoreni i pokriveni kontejneri za rasuti teret i njihovi otvori moraju po svojoj
konstrukciji biti zaptiveni, ili se njihova zaptivenost mora obezbediti postavljanjem
odgovarajue obloge.
(c) Otpaci sa UN brojevima 2814 i 2900 pre utovara za transport moraju biti u
potpunosti obraeni odgovarajuim dezinfekcionim sredstvom.
(d) Otpaci sa UN brojevima 2814 i 2900 u pokrivenim kontejnerima za rasuti teret
2106
7.3.2.6.2
moraju biti pokriveni dodatnom gornjom oblogom koja je optereena upijajuim

materijalom obraenim odgovarajuim dezinfekcionim sredstvom.
(e) Zatvoreni ili pokriveni kontejneri za rasuti teret koji se koriste za transport otpadaka
sa UN brojevima 2814 i 2900 mogu tek posle temeljnog ienja i dezinfekcije
ponovo da se koriste.
Otpaci Klase 6.2 (UN broj 3291)
(a) (Rezervisano)
(b) Zatvoreni kontejneri za rasuti teret i njihovi otvori moraju po svojoj konstrukciji biti
zaptiveni. Ovi kontejneri za rasuti teret moraju imati unutranje povrine koje nisu
porozne i biti bez pukotina ili nekih drugih osobina koje bi mogle dovesti do
oteenja sadrane ambalae, onemoguavanja dezinfekcije ili sluajnog
proputanja.
(c) Otpaci sa UN brojem 3291 u zatvorenim kontejnerima za rasuti teret moraju se
nalaziti u nepromoivim zatvorenim plastinim vreama ispitane i dozvoljene UN
konstrukcije, koje su ispitane za vrste materije ambalane grupe II i obeleene u
skladu sa 6.1.3.1. Ove plastine vree moraju biti u stanju da izdre ispitivanja
otpornosti na kidanje i udar u skladu sa ISO 7765-1:1998 Plastine folije i trake
Odreivanje otpornosti na udar u postupku udara ekia u padu Deo 1: Postupci
ograniavanja i ISO 6383-2:1983 Plastine materije Folije i trake Odreivanje
otpornosti na udar Deo 2: Postupak Elmendorf. Svaka plastina vrea mora
imati otpornost na udar od najmanje 165 g i otpornost na kidanje od najmanje 480
g, kako u paralelnom tako i u vertikalnom nivou u odnosu na duinu plastine
vree. Neto masa svake plastine vree moe da iznosi najvie 30 kg.
(d) Pojedini predmeti ija masa iznosi vie od 30 kg, kao prljavi dueci, uz odobrenje
nadlenog organa mogu da se transportuju bez plastine vree.
(e) Otpaci sa UN brojem 3291 koji sadre tene materije mogu da se transportuju
samo u plastinim vreama koje sadre dovoljno upijajueg materijala koji je u
stanju da upije ukupnu koliinu tenih materija, a da nita od toga ne dospe u
kontejner za rasuti teret.
(f) Otpaci sa UN brojem 3291 koji sadre otre predmete mogu da se transportuju
samo u krutoj ambalai ispitane i dozvoljene UN konstrukcije, koja ispunjava
odredbe Uputstva za pakovanje P 621, IBC 620 ili LP 621.
(g) Kruta ambalaa prema Uputstvu za pakovanje P 621, IBC 620 ili LP 621 takoe
moe da se koristi. Ona mora biti propisno obezbeena, kako bi se spreila
oteenja u normalnim uslovima transporta. Otpaci u krutoj ambalai i plastinim
vreama koji se zajedno transportuju u istom zatvorenom kontejneru za rasuti teret
moraju meusobno biti dovoljno razdvojeni, npr. odgovarajuim krutim ogradama ili
pregradama, mreama ili drugim sredstvima za obezbeenje, kako bi se spreilo
oteenje ambalae u normalnim uslovima transporta.
(h) Otpaci sa UN brojem 3291 u plastinim vreama u zatvorenim kontejnerima za
rasuti teret ne smeju se toliko sabijati da vree ponu da proputaju.
(i) Zatvoreni kontejner za rasuti teret mora biti pregledan da li je postojalo curenje i
rasipanje tereta, posle svakog transporta. Ako je dolo do curenja i rasipanja
otpadaka sa UN brojem 3291 u zatvorenom kontejneru za rasuti teret, isti moe
ponovo da se koristi tek posle temeljnog ienja i, po potrebi, posle izvrene
dezinfekcije ili dekontaminacije odgovarajuim sredstvom. Sa izuzetkom
medicinskog ili veterinarskog otpada, nikakvi drugi tereti ne smeju da se
transportuju zajedno sa otpacima sa UN brojem 3291. Ovi drugi otpaci koji se
transportuju u istom zatvorenom kontejneru za rasuti teret moraju biti ispitani na
eventualnu kontaminaciju.
Materije Klase 7
U vezi sa transportom neupakovanih radioaktivnih materija vidi 4.1.9.2.3.
7.3.2.7
7.3.2.8
7.3.3
VV 1
VV 2
Tereti Klase 8
Ove tereti moraju da se transportuju u vodonepropusnim kontejnerima za rasuti teret.
Posebne odredbe za transport u rasutom stanju uz primenu odredbi 7.3.1.1 b)
Sledee posebne odredbe se primenjuju, ako su one navedene u poglavlju 3.2, tabela
A, kolona 17:
Transport u rasutom stanju dozvoljen je u zatvorenim ili pokrivenim vozilima u
zatvorenim kontejnerima ili u pokrivenim velikim kontejnerima.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je u zatvorenim vozilima sa metalnom
konstrukcijom, u zatvorenim velikim kontejnerima od metala i u vozilima ili velikim
2107
VV 3
VV 4
VV 5
VV 6
VV 7
VV 8
VV 9
VV 10
VV 11
VV 12
VV 13
VV 14
kontejnerima sa nesagorivom ciradom, ije se konstrukcije sastoje od metala ili iji su

podovi ili zidovi zatieni od tovara.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je u pokrivenim vozilima i pokrivenim velikim
kontejnerima sa dovoljnom ventilacijom.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je u zatvorenim i pokrivenim vozilima sa
metalnom konstrukcijom, u zatvorenim kontejnerima od metala ili u pokrivenim velikim
kontejnerima od metala. Za UN brojeve 2008, 2009, 2210, 2545, 2546, 2881, 3189 i
3190 dozvoljen je samo transport vrstih otpadaka u rasutom stanju.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je u posebno ureenim vozilima i kontejnerima.
Otvori namenjeni za utovar i istovar moraju imati mogunost hermetikog zatvaranja.
(Rezervisano)
Transport u rasutom stanju u zatvorenim ili pokrivenim vozilima, u zatvorenim
kontejnerima ili u pokrivenim velikim kontejnerima dozvoljen je samo ako je materija u
komadima.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je kao kompletna poiljka u zatvorenim vozilima,
u zatvorenim velikim kontejnerima ili u pokrivenim vozilima ili velikim kontejnerima sa
nepropusnom i nesagorivom ciradom.
Vozila i kontejneri moraju biti tako izraeni da materije koje se transportuju ne mogu da
dou u dodir sa drvetom ili nekim drugim sagorivim materijalom, ili podovi i zidovi od
drveta ili nekog drugog sagorivog materijala moraju celom povrinom biti obloeni
nepropusnom nesagorivom oplatom ili oblogom od natrijumsilikata ili nekog
ekvivalentnog proizvoda.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je kao kompletna poiljka u pokrivenim vozilima,
u zatvorenim kontejnerima ili u pokrivenim velikim kontejnerima sa punim zidovima.
Za materije Klase 8
konstrukcije vozila ili kontejnera moraju biti obloene
odgovarajuom dovoljno vrstom unutranjom oblogom.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je kao kompletna poiljka u pokrivenim vozilma, u
zatvorenim kontejnerima ili u pokrivenim velikim kontejnerima sa punim zidovima.
Kunstrukcija vozila ili kontejnera mora biti nepropusna ili zaptivena, npr.
odgovarajuom, dovoljno vrstom unutranjom oblogom.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je u posebno ureenim vozilima i kontejnerima,
na nain na koji bi se mogla izbei opasnost po ljude, ivotinje i ivotnu sredinu, npr.
tovarenjem otpada u vree ili hermetike prikljuke.
Materije koje zbog visoke temperature i gustine nisu pogodne za transport u vozilimacisternama, u prenosivim cisternama ili u kontejner-cisternama mogu se transportovati
u specijalnim vozilima ili kontejnerima koji odgovaraju standardima utvrenim od strane
nadlenog organa zemlje porekla. Ukoliko zemlja porekla nije ugovorna strana ADR,
utvreni uslovi moraju biti priznati od strane nadlenog organa prve drave ugovorne
strane ADR, koja dolazi u kontakt sa poiljkom.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je u posebno opremljenim vozilima ili
kontejnerima koji odgovaraju standardima utvrenim od strane nadlenog organa
zemlje porekla. Ukoliko zemlja porekla nije ugovorna strana ADR, utvreni uslovi
moraju biti priznati od strane nadlenog organa prve drave ugovorne strane ADR koja
dolazi u kontakt sa poiljkom.
(1) Upotrebljavane baterije mogu se transportovati u rasutom stanju u posebno
opremljenim vozilima ili kontejnerima. Veliki kontejneri od plastike nisu dozvoljeni.
Mali kontejneri od plastike moraju biti u stanju da na - 18 C izdre ispitivanje na
pad pod punim tovarom sa visine od 0,8 m na tvrdu povrinu, ravno na dno, bez
loma.
(2) Tovarni prostor vozila ili kontejnera mora da se sastoji od elika koji je otporan na
nagrizajue materije sadrane u baterijama. Manje otporni elici mogu da se
koriste, ukoliko postoji ili dovoljno jaka debljina zidova ili obloga ili oplata od
plastike koja je otporna na nagrizajue materije.
Tovarni prostor vozila ili kontejnera mora biti tako konstruisan da izdri
eventualne zaostale struje i udar baterija.
Napomena: Otpornim se smatraju elici koji pod dejstvom nagrizajuih materija
imaju stopu korozije od najvie 0,1 mm godinje.
(3) Konstrukcionim merama mora biti obezbeeno da u toku transporta ne dolazi do
isputanja nagrizajuih materija iz tovarnog prostora vozila ili kontejnera. Otvoren
tovarni prostor mora biti prekriven materijalom koji je otporan na nagrizajue
materije.
2108
VV 16
(4) Tovarni prostor vozila ili kontejnera, ukljuujui njihovu opremu, mora da bude
pregledan pre tovarenja. Vozila ili kontejneri sa oteenim tovarnim prostorom ne
smeju se tovariti.
Tovarni prostor vozila ili kontejnera ne sme da se tovari preko visine
zidova.
(5) U tovarnom prostoru vozila ili kontejnera ne smeju se nalaziti baterije sa razliitim
materijama i drugi tereti koje meusobno mogu opasno da reaguju (vidi definiciju
pojma za opasne reakcije u 1.2.1).
U toku transporta na spoljanjosti tovarnog prostora vozila ili kontejnera
ne
sme biti opasnih ostataka materija sadranih u baterijama.
Transport materija ili smea (kao to su preparati i otpaci) koje ne sadre vie od 1000
mg/kg materija sa pripisanim UN brojem, u rasutom stanju, dozvoljen je u zatvorenim ili
pokrivenim vozilima, u zatvorenim kontejnerima ili u pokrivenim velikim kontejnerima sa
punim zidovima.
Konstrukcija vozila ili kontejnera mora biti nepropusna ili zaptivena, npr.
odgovarajuom, dovoljno vrstom unutranjom oblogom.
Transport u rasutom stanju dozvoljen je pod uslovima iz 4.1.9.2.3.
VV 17
Transport predmeta SCO-I dozvoljen je pod uslovima iz 4.1.9.2.3.
VV 15
2109
Poglavlje 7.4
Odredbe koje se odnose na transport u cisternama
7.4.1
7.4.2
Opasni teret moe da se transportuje u cisternama samo ako je u koloni 10 ili 12

poglavlja 3.2, tabela A, naveden kd cisterne ili ako je nadleni organ izdao dozvolu u
skladu sa 6.7.1.3. Pri transportu moraju se primenjivati odredbe poglavlja 4.2 ili 4.3 a
vozila, nezavisno od toga da li se radi o vozilima-cisternama (sa fiksiranim cisternama ili
demontanim cisternama), baterijskim vozilima ili vozilima nosaima za kontejnercisterne ili prenosive cisterne, moraju ispunjavati odgovarajue zahteve poglavlja 9.1,
9.2 i 9.7.2 koji se odnose na vozila koja se koriste, kao to je navedeno poglavlju 3.2
tabel A, rubrika 14.
Vozila oznaena kdovima EX/III, FL, OX ili AT u skladu sa 9.1.1.2 moraju se koristiti
kako sledi:
- ako je propisano vozilo EX/III, moe se koristiti samo vozilo EX/III;
- ako je propisano vozilo FL, moe se koristiti samo vozilo FL;
- ako je propisano vozilo OX, moe se koristiti samo vozilo OX;
- ako je propisano vozilo AT, mogu se koristiti vozila AT, FL i OX.
2110
Poglavlje 7.5
Odredbe koje se odnose na utovar, istovar i rukovanje
7.5.1
Opte odredbe
U smislu ovog odeljka postavljanje kontejnera, kontejnera za rasuti teret,
kontejner-cisterne ili prenosive cisterne na vozilo se smatra kao utovar,
a skidanje istih kao istovar.
Pri prispeu na utovarno ili istovarno mesto ukljuujui kontejnerske terminale, vozila i
njegovi vozai kao i prema potrebi veliki kontejneri, kontejneri za rasuti teret, kontejnercisterne ili prenosive cisterne moraju ispunjavati pravne odredbe (posebno one koje se
odnose na bezbednost, sigurnost, istou i pravilnu funkciju opreme koja se koristi za
utovar i istovar).
Utovar se ne sme sprovesti, ako:
- kontrola dokumenata ili
Napomena:
7.5.1.1
7.5.1.2
7.5.1.3
7.5.1.4
7.5.1.5
7.5.2
7.5.2.1
vizuelni pregled vozila, ili prema potrebi, velikog kontejnera, kontejnera za rasuti
teret, kontejner-cisterne ili prenosive cisterne kao i njihove opreme koja se koristi za
utovar i istovar
dokazuje, da vozilo, voza, veliki kontejner, kontejner za rasuti teret, kontejner-cisterna,
prenosiva cisterna ili njihova oprema nije u skladu sa pravnim odredbama.
Utovar se ne sme sprovesti, ako prethodno pomenute kontrole otkrivaju manjkavosti
koje mogu uticati na bezbednost ili sigurnost istovara.
Pre tovarenja mora biti pregledana unutranjost i spoljanjost vozila ili kontejnera, kako
bi se utvrdilo da ne postoje oteenja koja bi mogla negativno da utiu na celovitost
vozila ili kontejnera ili komada za otpremu koji se tovari.
U skladu sa posebnim odredbama iz 7.3.3 ili 7.5.11 i prema podacima iz poglavlja 3.2,
tabela A, kolone 17 i 18, odreeni opasni tereti mogu da se otpremaju samo kao
kompletna poiljka (vidi definiciju pojma u 1.2.1). U ovom sluaju nadleni organi
mogu zahtevati da se vozila i veliki konterneri koji se koriste za transport utovaraju
samo na jednom mestu i istovaraju na jednom mestu.
Ako su propisane usmeravajue oznake u vidu strela, komadi za otpremu moraju biti
postavljeni u poloaj koji odgovara ovim oznakama.
Napomena: Teni opasni tereti moraju, ukoliko je to izvodljivo, da se tovare ispod
suvih opasnih tereta.
Zabrane zajednikog tovarenja
Komadi za otpremu sa razliitim listicama opasnosti ne smeju se tovariti zajedno u
vozilo ili kontejner, sem ukoliko zajedniko tovarenje nije dozvoljeno u skladu sa dole
prikazanom tabelom, na osnovu listica opasnosti kojima su olistani.
Napomena: U skladu sa 5.4.1.4.2, za poiljke, koje se ne smeju tovariti zajedno sa
drugim u vozilo ili kontejner, moraju se izdati posebni transportni
dokumenti.
2111
Listi-ca
opasno
sti
1
1.4
1.4
1.
5
1.
6
vidi 7.5.2.2
2.1,
2.2,
2.3
4.
1
4.1
+1
4.2
4.3
(a)
(a)
(a)
(a)
(a)
(a)
5.1
5.2
5.2
+1
6.1
6.2
7A,
7B,
7C
(a)
(a)
(a)
(a)
(a)
(a)
(d)
(a)
9
(b)
(a)
(b)
(c)
1.5
1.6
2.1,2.2,
2.3
3
4.1
4.1 +1
4.2
4.3
5.1
5.2
5.2 +1
6.1
6.2
7A, 7B,
7C
8
9
(b)
(b)
(a)
(a)
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
x
x
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
x
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
h
(a)
(a)
(a)
(a)
(d)
(a)
(a)
(a)
(a)
(a)
(a)
(a)
(b)
(a)
,
(b)
,
(b)
(b)
(c)
X Zajedniko tovarenje je dozvoljeno.

(a)
Zajedniko tovarenje sa materijama i predmetima grupe kompatibilnosti 1.4S je dozvoljeno.
(b)
Zajedniko tovarenje tereta Klase 1 sa sredstvima za spasavanje Klase 9 (UN brojevi 2990, 3072 i
3268) je dozvoljeno.
(c)
Zajedniko tovarenje gasnih generatora za vazdune jastuke, modula vazdunih jastuka ili
zatezaa pojaseva podklase 1.4, grupe kompatibilnosti G (UN broj 0503) sa gasnim generatorima
Klase 9 (UN broj 3268)
za vazdune jastuke, modulima vazdunih jastuka ili zatezaima pojaseva
je dozvoljeno.
(d)
Zajedniko tovarenje eksplozivnih materija (izuzev UN 0083 eksploziv tipa C) sa amonijumnitratom i anorganskim nitratima Klase 5.1 (UN brojevi 1942 i 2067) je dozvoljeno, pod uslovom da
se jedinica u pogledu postavljanja velikih listica (plakata), razdvajanja, tovarenja
i
maksimalno
dozvoljenog tovara tretira kao eksplozivne materije Klase 1.
7.5.2.2
Komadi za otpremu koji sadre materije ili predmete Klase 1 i koji su olistani listicom
prema obrascu 1, 1.4, 1.5 ili 1.6, ali su svrstani u razliite grupe kompatibilnosti, ne
smeju se tovariti zajedno u vozilo ili kontejner, ukoliko prema dole prikazanoj tabeli za
odnosne grupe kompatibilnosti nije dozvoljeno zajedniko tovarenje.
Grupe kompatibilnosti
A
B
C
D
E
F
G
H
J
L
N
S
X
a)
A
X
(a)
X
(a)
X
X
X
X
X
X
X
X
X
(b), (c)
X
X
X
(b), (c)
(b), (c)
X
X
X
X
X
(b),(c)
(b),(c)
(b),(c)
(d)
(b)
S
X
X
X
X
X
X
X
X
X
X
Zajedniko tovarenje je dozvoljeno.

Komadi za otpremu sa predmetima grupe kompatibilnosti B i komadi za otpremu sa materijama ili
2112
,
,
b)
c)
d)
predmetima grupe kompatibilnosti D mogu se zajedno tovariti u vozilo ili kontejner, pod uslovom da
su efikasno razdvojeni, tako da ne postoji opasnost od prenoenja eksplozije sa predmeta grupe
kompatibilnosti B na materije ili predmete grupe kompatibilnosti D. Razdvajanje se obezbeuje
korienjem odvojenih odeljaka ili stavljanjem jedne od dve vrste eksplozivnih materija ili predmeta
sa eksplozivnom materijom u poseban sistem posuda. Obe metode razdvajanja moraju biti
dozvoljene od strane nadlenog organa.
Razliite vrste predmeta klasifikacije 1.6 grupe kompatibilnosti N mogu se zajedno tovariti samo kao
predmeti klasifikacije 1.6 grupe kompatibilnosti N, pod uspvom da je ispitivanjima ili na osnovu
analogije dokazano da ne postoji dodatna opasnost od detonacije putem prenoenja izmeu
predmeta. U suprotnom, tretiraju se kao predmeti podrazreda 1.1.
Ako se predmeti grupe kompatibilnosti N tovare zajedno sa materijama ili predmetima grupa
kompatibilnosti C, D ili E, predmeti grupe kompatibilnosti N tretiraju se kao da poseduju osobine
grupe kompatibilnosti D.
Komadi za otpremu sa materijama ili predmetima grupe kompatibilnosti L mogu se tovariti u vozilo ili
kontejner zajedno sa materijama i predmetima iste vrste iz ove grupe kompatibilnosti.
7.5.2.3
7.5.3
Pri primeni zabrane zajednikog tovarenja u jednom vozilu, ne uzimaju se u obzir materije
koje su sadrane u zatvorenim kontejnerima sa punim stranicama. Meutim, zabrane
zajednikog tovarenja predviene u 7.5.2.1 koje se odnose na zajedniko tovarenje komada za
otpremu sa listicom prema modelu 1, 1.4, 1.5 ili 1.6 sa drugim komadima za otpremu i u
7.5.2.2 koji se odnose na zajedniko tovarenje eksplozivnih materija i premeta sa razliitim
grupama kompatibilnosti vae za opasne terete koji su sadrani u jednom kontejneru i za
druge opasne terete koji su tovareni u istom vozilu, nezavisno od toga da li su ove poslednje
pomenute sadrane u jednom ili vie kontejnera.
(Rezervisano)
7.5.4
Mere opreza za ivotne namirnice, potrone robe i hranu za ivotinje

Ako je u poglavlju 3.2 tabela A rubrika 18 kod neke materije ili nekog predmeta navedena
posebna odredba CV 28, moraju se preduzeti sledee mere opreza za ivotne namirnice,
potrone robe i hranu za ivotinje:
Komadi za otpremu, kao i neoiena prazna ambalaa, ukljuujui veliku ambalau i IBC
ambalau, sa listicama prema obrascu 6.1 ili 6.2 ili sa listicama prema obrascu 9, koji sadre
terete sa UN brojevima 2212, 2315, 2590, 3151, 3152 ili 3245, u vozilima, kontejnerima i na
mestima utovara, istovara i pretovara ne smeju da budu naslagani preko komada za otpremu
za koje je poznato da sadre ivotne namirnice, potrone robe ili hranu za ivotinje, niti da se
tovare u njihovoj neposrednoj blizini.
Ako se ovi komadi za otpremu sa navedenim listicama tovare u neposrednoj blizini komada
za otpremu za koje je poznato da sadre ivotne namirnice, potrone robe i hranu za ivotinje,
oni moraju od istih biti odvojeni:
(a) punim pregradnim zidovima. Ovi pregradni zidovi moraju biti iste visine kao komadi za
otpremu sa gore navedenim listicama; ili
(b) komadima za otpremu koji nisu olistani listicama prema obrascu 6.1, 6.2 ili 9, ili
komadima za otpremu koji su olistani listicama prema obrascu 9, ali ne sadre terete sa
UN brojevima 2212, 2315, 2590, 3151, 3152 ili 3245, ili
(c) odstojanjem od najmanje 0,8 m,
7.5.5
osim ako su komadi za otpremu sa gore navedenim listicama dodatno upakovani ili u
potpunosti pokriveni (npr. folijom, kartonom ili drugim sredstvima).
Ogranienje koliine za transport
7.5.5.2
Ukoliko sledee odredbe ili dodatne odredbe u 7.5.11, koje se moraju primeniti prema
podacima u poglavlju 3.2 tabela A kolona 18 za odreeni teret, propisuju ogranienje koliine
za transport, ogranienje mase po transportnoj jedinici utvreno ovim odredbama ne utie na
injenicu da je opasni teret sadran u jednom ili vie kontejnera.
Ogranienja za eksplozivne materije i predmete sa ekspozivnom materijom
7.5.5.2.1
Materije i koliine koje se transportuju
7.5.5.1
Ukupna masa punjenja u kg eksplozivnih materija (ili kod predmeta sa eksplozivnom

materijom, ukupna neto masa eksplozivne materije koja je sadrana u svim predmetima) koja
se sme transportovati u jednoj transportnoj jedinici ograniena je shodno podacima u sledoj
tabeli (vidi i 7.5.2.2 o zabrani zajednikog tovarenja):
Najvea dozvoljena masa punjenja u kg eksplozivne materije Klase 1 po transportnoj
2113
jedinici
Transportna
jedinica
Pod-klasa
grupa
kompatibil
nosti
EX/II(a)
EX/III
(a)
1.1
1.2
1.3
1.1A
1.4
osim
1.4S
1.4S
1.5
i
1.6
neoi-ena
prazna
ambalaa
6,25
1000
3000
5000
15000
neograniena
5000
neograniena
18,75
16000
16000
16000
16000
neograniena
16000
neograniena
(a)
Za opis vozila EX/II i EX/III vidi deo 9.

7.5.5.2.2
Ako se materije i predmeti razliitih podklasa Klase 1, tovare u jednu transportnu jedinicu, a
pri tome su primenjene zabrane zajednikog tovarenja u 7.5.2.2., cela poiljka se mora
tretirati kao da pripada najopasnijoj podklasi (prema redosledu 1.1, 1.5, 1.2, 1.3, 1.6, 1.4).
Meutim, masa punjenja eksplozivnih materija grupe kompatibilnosti S kod ogranienja
koliine za transport se ne uzima u obzir.
Ako se materije klasifikacije 1.5D tovare u jednu transportnu jedinicu zajedno sa materijama i
predmetima podklase 1.2, cela poiljka za transport se mora tretirati kao da pripada podklasi
1.1.
7.5.5.3
Ogranienja za organske perokside i samoreagujue materije
organski
peroksid ili
samoreaguju
e materije
najvea
dozvonjena
koliina po
transport-noj
jedinici
Koliine organskih peroksida Klase 5.2 i samoreagujuih materija Klase 4.1 koje se mogu
transportovati u jednoj transportnoj jedinici je ogranieno kako sledi:
materije tipa
materije tipa
materije tipa
materije tipa
materije tipa
materije tipa
B bez
C bez
D,E ili F bez
B sa
C sa
D, E ili F sa
kontrolisa-ne kontrolisa-ne kontrolisa-ne
kontrolisakontrolisakontrolisatempera-ture tempera-ture tempera-ture
nom tempenom tempenom temperaturom
raturom
raturom
(a)
1000 kg
10000 kg
20000 kg
(b)
1000 kg
(c)
5000 kg
20000 kg
(a)
5000 kg, ako je tovarni prostor provetravan odozgo, a transportna jedinica izolovana
materijalom otpornim na toplotu (vidi 9.3.4).
(b)
5000 kg, ako je transportna jedinica izolovana materijalom otpornim na toplotu (vidi 9.3.4).
(c)
10000 kg ako je transportna jedinica izolovana materijalom otpornim na toplotu (vidi

9.3.4).
Ako se materije tavare zajedno u jednu transportnu jedinicu, prethodno navedene koliine se
ne smeju prekoraiti, a ukupna koliina ne sme da premai 2000 kg.
7.5.6
(Rezervisano)
7.5.7
Rukovanje i smetanje (skladitenje)
7.5.7.1
Vozila ili kontejneri moraju eventualno biti opremljeni ureajima za obezbeenje i rukovanje
opasnim teretom. Komadi za otpremu koji sadre opasni teret i neupakovani opasni predmeti
moraju biti obezbeeni adekvatnim sredstvima koja su u stanju da zadre teret u vozilu ili
kontejneru (npr. trake za privrivanje, pomini zidovi, podesivi drai), tako da se u toku
transporta sprei pomeranje koje utie na promenu poloaja ili dovodi do oteenja komada
za otpremu. Ako se opasni tereti transportuju zajedno sa drugim teretima (npr. tekim
mainama ili sanducima), svi tereti u vozilima ili kontejnerima moraju biti obezbeene ili
upakovane tako da se onemogui isputanje opasnih tereta. Pomeranje komada za otpremu
takoe se moe spreiti popunjavanjem upljina pomou drvenih elemenata, ili blokiranjem i
vezivanjem. Ako se koriste sredstva za vezivanje, kao to su trake ili pojasevi, ista se ne
smeju zatezati toliko da doe do oteenja ili deformacije komada za otpremu.
Komadi za otpremu se ne smeju slagati, sem ako su konstruisani u tu svrhu. Ako se zajedno
tovare razliite vrste komada za otpremu koji su konstruisani za slaganje, potrebno je voditi
7.5.7.2
2114
7.5.7.4
rauna o meusobnoj kompatibilnosti pri slaganju. Ukoliko je potrebno, naslagani komadi za

otpremu se, upotrebom noseih pomonih sredstava, moraju zatititi od oteenja donjih
komada za optremu.
U toku utovara i istovara, komadi za otpremu sa opasnim teretom moraju se zatititi od
oteenja.
Napomena: Posebnu panju treba obratiti na rukovanje komadima za otpremu prilikom
pripreme za transport, na vrstu vozila ili kontejnera kojima e se komadi za
otpremu transportovati, kao i na metod utovara i istovara, tako da se sprei
sluajno oteenje usled vuenja komada za otpremu po tlu ili pogrene obrade
komada za otpremu.
Odredbe iz 7.5.7.1 vae i za tovarenje, slaganje i istovar kontejnera na i sa vozila.
7.5.7.5
lanovi posade vozila ne smeju da otvaraju komade za otpremu sa opasnim teretom.
7.5.8
ienje posle istovara
7.5.8.1
Ako se posle istovara vozila ili kontejnera u kojima su se nalazili upakovani opasni tereti,
ustanovi da je dolo do prosipanja jednog dela njihovog sadraja, vozilo ili kontejner treba
oistiti to je mogue pre, a u svakom sluaju pre ponovnog tovarenja.
Ako ienje na licu mesta nije mogue, vozilo ili kontejner se moraju dopremiti do najblieg
odgovarajueg mesta na kome se moe izvriti ienje, vodei pri tom rauna o dovoljnoj
bezbednosti pri transportu.
Dovoljna bezbednost pri transportu postoji, ako su preduzete odgovarajue mere za
spreavanje nekontrolisanog oslobaanja isputenih opasnih tereta.
Vozila ili kontejneri u kojima su se nalazili opasni tereti u rasutom stanju, moraju pre
ponovnog tovarenja na adekvatan nain da se oiste, ukoliko se novi tovar ne sastoji iz istog
opasnog tereta kao i prethodni.
Zabrana puenja
7.5.7.3
7.5.8.2
7.5.9
U toku utovarnih i istovarnih radnji, zabranjeno je puenje u blizini vozila ili kontejnera kao i u
samom vozilu ili kontejneru.
7.5.10
Mere predostronosti od elektrostatikog naboja
7.5.11
Kod otrovnih gasova, tenih materija sa takom paljenja do najvie 60C ili kod UN broja
1361, ugalj ili a, ambalane grupe II, pre punjenja ili pranjenja cisterni neophodno je
uspostaviti dobru, provodljivu, elektrinu vezu izmeu konstrukcije (asije) vozila, prenosive
cisterne ili konterner-cisterne i zemlje. Osim toga potrebno je ograniiti brzinu punjenja.
Dodatne odredbe za odreene klase ili terete
CV 1
CV 2
CV 3
CV 4
Pored odredbi iz 7.5.1 do 7.5.10, primenjuju se sledee odredbe ako su navedene za neku
poziciju u poglavlju 3.2, tabela A, rubrika 18.
(1) Zabranjene su sledee radnje:
(a) utovarati i istovarati teret na javnim mestima unutar naseljenih podruja bez
posebnog odobrenja nadlenih organa;
(b) utovarati i istovarati teret na javnim mestima van naseljenih podruja bez
obavetavanja nadlenih organa, osim ako su ove mere iz bezbednosnih razloga
hitno neophodne.
(2) Ako se iz bilo kog razloga moraju izvriti pretovarne radnje na javnim mestima, u tom
sluaju materije i predmeti razliite vrste moraju biti odvojeni primereno listicama
opasnosti.
(1) Podovi (utovarne povrine) vozila ili kontejnera moraju se pre utovara temeljno oistiti.
(2) Zabranjeno je korienje vatre i otvorenog svetla na vozilima i u kontejnerima koji ove
terete transportuju, u njihovoj blizini kao i kod utovara i istovara.
Vidi 7.5.5.2
CV5
Materije i predmeti grupe kompatibilnosti L mogu da se transportuju samo kao kompletna

poiljka.
(Rezervisano)
CV 6
(Rezervisano)
CV 7
(Rezervisano)
CV 8
(Rezervisano)
CV 9
Komadi za otpremu ne smeju se bacati ili izlagati udarima.
2115
CV 10
CV 11
CV 12
CV 13
CV 14
Posude se moraju smestiri u vozila na taj nain da se ne mogu prevrtati ili padati.
Boce, u skladu sa definicijom pojma iz 1.2.1, moraju biti poloene paralelno ili popreno u
odnosu na podunu osu vozila ili kontejnera; u blizini eonih stranica moraju se, meutim,
tovariti popreno u odnosu na podunu osu.
Kratke boce sa velikim prenikom (oko 30 cm i vie) mogu se polagati i poduno, pri emu
zatitni ureaji ventila moraju biti usmereni prema sredini vozila ili kontejnera.
Boce koje su dovoljno stabilne ili koje se transportuju u odgovarajuim napravama koje ih tite
od prevrtanja mogu da se tovare uspravno.
Boce u leeem poloaju moraju na siguran i adekvatan nain biti utvrene klinovima,
privezane ili privrene, tako da ne mogu da se pomeraju.
Posude se uvek moraju tovariti u poloaju za koji su konstruisani, i moraju biti zatieni od
svakog mogueg oteenja izazvanog drugim komadima za otpremu.
Ako su predmeti utovareni na palete, a palete su pri tom naslagane, svaki sloj palete mora biti
ravnomerno rasporeen na donjem sloju, ako je potrebno, i umetanjem materijala dovoljne
vrstoe.
Ako je dolo do isputanja materija i njihovog prosipanja u vozilu ili kontejneru, isti mogu da
se koriste tek posle temeljnog ienja, eventualno posle dezinfekcije i dekontaminacije. Svi
drugi tereti i predmeti koji su transportovani u istom vozilu ili u istom kontejneru moraju se
ispitati na mogue zagaenje.
CV 15
Teret tokom transporta mora biti zatien od direktnih sunevih zraka i razvijanja toplote.
Komadi za otpremu smeju da budu skladiteni samo na hladnom i dobro provetravanom
mestu, udaljeno od izvora toplote.
Vidi 7.5.5.3
CV 16
(Rezervisano)
CV 17
(Rezervisano)
CV 18
(Rezervisano)
CV 19
(Rezervisano)
CV 20
Odredbe poglavlja 5.3 i posebne odredbe V1 i V8 (5) i (6) poglavlja 7.2 ne vae, pod uslovom
da je materija pakovana prema postojeoj propisanoj metodi pakovanja OP1 ili OP2 uputstvo
za pakovanje P 520 u 4.1.4.1 i da ukupna koliina materije za koju ovo odstupanje vai, po
transportnoj jedinici ne iznosi vie od 10 kg.
Pre utovara, transportna jedinica mora da se podvrgne paljivoj kontroli.
Pre transporta, prevoznik mora da bude obaveten o:
- uputstvima koji se odnose na rukovanje rashladnim sistemom, eventualno da ima spisak
usputnih snabdevaa rashladnih sredstava;
- nainu postupanja pri izostanku temperaturne kontrole.
U sluaju temperaturne kontrole prema metodi R2 ili R4 posebne odredbe V8 (3) poglavlja
7.2, potrebno je dodati dovoljnu koliinu nezapaljivog rashladnog sredstva u prevoznu jedinicu
(npr. teni azot ili suvi led) ukljuujui adekvatnu dopunu za eventualna zadravanja, ukoliko
nije obezbeena mogunost dopunjavanja.
CV 21
CV 22
CV 23
CV 24
CV 25
Komadi za otpremu moraju biti tako sloeni, da su lako pristupani.

Propisana kontrolna temperatura mora biti odravana tokom celog transportnog procesa,
ukljuujui utovar i istovar kao i eventualna meuzaustavljanja.
Komadi za otpremu moraju biti utovareni tako da je neometanom cirkulacijom vazduha u
tovarnom prostoru obezbeena ravnomerna temperatura tovara. Ako sadraj u jednom vozilu
ili velikom kontejneru premauje 5000 kg zapaljivih materija i/ili organskih peroksida, tovar
mora da bude podeljen na celine koje ne prelaze 5000 kg, sa vazdunim meuprostorima od
najmanje 0,05 m.
Pri rukovanju komadima za otpremu potrebno je preduzeti posebne mere, kako isti ne bi doli
u kontakt sa vodom.
Pre tovarenja, vozila i kontejneri se moraju temeljno oistiti, a posebno se moraju odstraniti
svi zapaljivi ostaci (slama, seno, papir, itd.).
Zabranjeno je korienje lako zapaljivih materijala za uvrivanje komada za otpremu.
(1) Komadi za otpremu moraju biti tako sloeni, da su lako pristupani.
(2) Ako komadi za otpremu treba da se transportuju na temperaturi okruenja od najvie 15
C ili
rashlaeni, mora ova temperatura da se odrava i tokom pretovara ili
meuskladitenja.
2116
CV 26
CV 27
CV 28
CV 29
CV 30
CV 31
CV 32
CV 33
(3) Komadi za otpremu smeju se skladititi samo na rashlaenih mestima, udaljeni od izvora
toplote.
Drveni elementi vozila ili kontejnera koji su doli u kontakt sa ovim materijama moraju biti
odstranjeni i spaljeni.
(1) Komadi za otpremu moraju biti tako sloeni, da su lako pristupani.
(2) Ako komadi za otpremu treba da se transportuju rashlaeni, mora da se obezbedi
odravanje rashladnog lanca u toku pretovara ili meuskladitenja.
(3) Komadi za otpremu smeju se skladititi samo na rashlaenim mestima, udaljeni od
izvora toplote.
Vidi 7.5.4.
(Rezervisano)
(Rezervisano)
(Rezervisano)
(Rezervisano)
Napomena:
1. Kritina grupa je grupa u javnosti koja je dovoljno homogena u odnosu
na svoje izlaganje postojeem izvoru zraenja i postojeem putu zraenja i
koja je karakteristina za individualna lica koja preko postojeeg puta
izlaganja dobijaju maksimalnu efektivnu dozu iz postojeeg izvora
zraenja.
2. Javnost su generalno sva individualna lica meu stanovnitvom, izuzev
onih koja su iz profesionalnih ili medicinskih razloga izloena zraenju.
3. Zaposleni su sva lica koja sa punim ili skraenim radnim vremenom ili
povremeno rade za nekog poslodavca i koja su preuzela prava i obaveze
u vezi sa profesionalnom zatitom od zraenja.
(1) Razdvajanje
(1.1) Komadi za otpremu, sabirna ambalaa, kontejneri i cisterne koji sadre radioaktivne
materije, kao i neupakovane radioaktivne materije dre se u toku transporta odvojeno:
(a) od zaposlenih, u radnim podrujima:
(i)
prema dole prikazanoj tabeli A ili
(ii)
odstojanjem koje se primenom konzervativnih tipskih parametara
proraunava tako da zaposleni koji se zadravaju u tom podruju dobijaju
manje od 5 mSv godinje;
Napomena: Zaposleni koji u svrhu zatite od zraenja podleu individualnom nadzoru
ne moraju se uzimati u obzir u pogledu razdvajanja.
(b) od lica iz kritine grupe javnosti, u podrujima kojima javnost ima redovan pristup:
(i)
prema dole prikazanoj tabeli A ili
(ii)
odstojanjem koje se primenom konzervativnih tipskih parametara

proraunava tako da lica iz kritine grupe koja se zadravaju u tom podruju
dobijaju manje od 1 mSv godinje;
(c) od nerazvijenih foto filmova i potanskih vrea:
(i)
(ii)
prema dole prikazanoj tabeli B ili

odstojanjem koje se proraunava tako da je izlaganje zraenju za
nerazvijene filmove pri transportu radioaktivnih materija ogranieno na 0,1
mSv po poiljci filmova; i
Napomena: Potanskim vreama se mora rukovati kao da sadre nerazvijene filmove i

fotografske ploe, te se one na isti nain moraju odvojiti od radioaktivnih
materija.
(d) od drugih opasnih tereta u skladu sa 7.5.2.
Tabela A
Zbir transportnih
pokazatelja nije
vei od
Minimalna odstojanja izmeu komada za otpremu kategorije II-YELLOW ili IIIYELLOW i lica
Trajanje izlaganja na godinjem nivou (u satima)
Podruja kojima javnost nema redovan
Radna podruja koja se redovno
pristup
koriste
50
250
50
250
Minimalno odstojanje u metrima, ako nema nikakvog zatitnog materijala
2117
2
4
8
12
20
30
40
50
1
1,5
2,5
3
4
5
5,5
6,5
Tabela B
0,5
0,5
1,0
1,0
1,5
2
2,5
3
1
1,5
2,5
3
4
5
5,5
6,5
YELLOW ili
YELLOW i poiljaka sa natpisom FOTO ili potanskih vrea
Minimalna odstojanja izmeu komada za otpremu kategorije IIIII-
Ukupan broj
komada za otpremu
nije vei od
Kategorija
YELLOW
YELLOW
-III
-II
1
2
3
4
5
3
4
6
7,5
9,5
12
13,5
15,5
Zbir
transportnih
pokazatelja nije
vei od
Trajanje transporta ili skladitenja u satima

1
10
24
48
120
Minimalno odstojanje u metrima

0,2
0,5
0,5
0,5
0,5
1
1
2
0,5
0,5
0,5
0,5
1
1
2
3
1
1
0,5
0,5
1
1
2
3
5
2
2
0,5
1
1
1,5
3
4
7
4
4
1
1
1,5
3
4
6
9
8
8
1
1,5
2
4
6
8
13
10
10
1
2
3
4
7
9
14
20
20
1,5
3
4
6
9
13
20
30
30
2
3
5
7
11
16
25
40
40
3
4
5
8
13
18
30
50
50
3
4
6
9
14
20
32
(1.2) Komadi za otpremu ili sabirna ambalaa kategorije II- YELLOW ili III- YELLOW ne
smeju da se transportuju u odeljcima u kojima se nalaze putnici, izuzev onih odeljaka
koji su rezervisani za lica sa dozvolom za pratnju takvih komada za otpremu ili sabirne
ambalae.
(1.3) Osim lanovima posade vozila, drugim licima nije dozvoljeno da budu u vozilima koja
transportuju komade za otpremu, sabirnu ambalau ili kontejner sa listicom opasnosti
kategorije II- YELLOW ili III- YELLOW.
(2) Granine vrednosti za aktivnost
Ukupna aktivnost u vozilu za transport materija LSA ili predmeta SCO u industrijskim
komadima za otpremu tipa 1 (tip IP-1), tipa 2 (tip IP-2), tipa 3 (tip IP-3) ili u
neupakovanom stanju ne sme da prelazi granine vrednosti navedene u sledeoj tabeli.
2118
240
3
5
7
9
13
18
20
30
35
40
45
Tabela C
Granine vrednosti za aktivnost po vozilu za materije LSA i predmete SCO u

industrijskim komadima za otpremu ili u neupakovanom stanju
Vrsta materije ili predmeta

LSA-I
LSA-II i LSA-III
nesagorive vrste materije
LSA-II i LSA-III
sagorive vrste materije i sve tene materije i
gasovi
SCO
(3)
Granine vrednosti za aktivnost po vozilu

neograniena
neograniena
100 A2
100 A2
Smetanje za transport i privremeno skladitenje (tranzit)
(3.1)
Poiljke moraju biti bezbedno smetene.
(3.2)
Pod uslovom da srednji toplotni fluks na povrini ne prelazi 15 W/m2 i da tereti u neposrednoj
okolini nisu upakovani u vree, komad za otpremu ili sabirna ambalaa moe bez posebnih
odredbi o skladitenju da se transportuje ili smeta zajedno sa drugim upakovanim teretima,
ukoliko odobrenjem nadlenog organa izriito nije drugaije odreeno.
Sledei propisi primenjuju se pri tovarenju kontejnera i utovaru komada za otpremu, sabirne
ambalae i kontejnera:
(a) Izuzev transporta uz iskljuivu upotrebu i poiljaka materija LSA-I, ukupan broj komada za
otpremu, sabirne ambalae i kontejnera u jednom vozilu ograniava se tako da zbir
transportnih pokazatelja u vozilu ne prelazi vrednosti navedene u dole prikazanoj tabeli D.
(3.3)
(b) Snaga doze u uslovima rutinskog transporta ni na jednoj taki spoljne povrine vozila ne
sme da prelazi 2 mSv/h, a na odstojanju od 2 m ni na jednoj taki 0,1 mSv/h, izuzev
poiljaka uz iskljuivu upotrebu za koje su granine vrednosti za snagu doze u okolini
vozila utvrene u (3.5) b) i c).
(c) Zbir pokazatelja kritine bezbednosti u jednom kontejneru ili jednom vozilu ne sme da
prelazi vrednosti navedene u dole prikazanoj tabeli E.
Tabela D
Granine vrednosti za transportne pokazatelje po kontejneru i vozilu koji nisu u

reimu iskljuive upotrebe
Vrsta kontejnera ili vozila

mali kontejner
veliki kontejner
vozilo
Tabela E
Granine vrednosti za zbir transportnih pokazatelja u jednom

kontejneru ili jednom vozilu
50
50
50
Granine vrednosti za pokazatelje kritine bezbednosti po kontejneru i vozilu sa

fisionim materijama
Vrsta kontejnera ili vozila

mali kontejner
veliki kontejner
vozilo
Granine vrednosti za zbir pokazatelja kritine bezbednosti u

jednom kontejneru ili jednom vozilu
bez iskljuive upotrebe
uz iskljuivu upotrebu
50
nepotrebno
50
100
50
100
(3.4)
Svi komadi za otpremu ili sabirna ambalaa sa transportnim pokazateljem veim od 10 i

sve poiljke sa pokazateljem kritine bezbednosti veim od 50 mogu se transportovati
samo uz iskljuivu upotrebu.
(3.5)
Snaga doze za poiljke koje se transportuju uz iskljuivu upotrebu ne sme da prelazi

sledee vrednosti:
(a) 10 mSv/h ni na jednoj taki spoljnih povrina komada za otpremu ili sabirne
ambalae; ona moe da prelazi 2 mSv/h samo u sluaju
(i)
(ii)
da je vozilo opremljeno omotaem koji u uslovima rutinskog transporta

onemoguava pristup neovlaenim licima u unutranjost omotaa, i
da su preduzete mere da se komad za otpremu ili sabirna ambalaa
privrste tako da njihov poloaj u omotau vozila ostane nepromenjen u toku
rutinskog transporta, i
(iii)
da se u toku transporta ne vri utovar ili istovar;
2119
(4)
(4.1)
(4.2)
(5)
(5.1)
(5.2)
(5.3)
(5.4)
(5.5)
(6)
CV 34
CV 35
CV36
(b) 2 mSv/h ni na jednoj taki spoljne povrine vozila, ukljuujui krovne i podne
povrine, ili kod otvorenog vozila ni na jednoj taki na vertikalnim ravnima koje
projektuju spoljne ivice vozila, na povrini tovara i na donjoj spoljnoj povrini vozila,
i
(c) 0,1 mSv/h ni na jednoj taki na odstojanju od 2 m od vertikalnih povrina koje
obrazuju spoljne povrine vozila, ili, ako se tovar transportuje u otvorenom vozilu,
ni na jednoj taki na odstojanju od 2 m od vertikalnih ravni koje projektuju spoljne
ivice vozila.
Razdvajanje komada za otpremu sa fisionim materijama u toku transporta i
privremenog skladitenja
Svaka grupa komada za otpremu, sabirne ambalae i kontejnera koji sadre fisione
materije i koji se privremeno skladite u skladinoj zoni mora biti ograniena tako da
ukupan zbir pokazatelja kritine bezbednosti u grupi ne prelazi vrednost 50. Svaka
grupa se skladiti tako da se odrava minimalno odstojanje od 6 m od drugih takvih
grupa.
Ako je zbir pokazatelja kritine bezbednosti u jednom vozilu ili jednom kontejneru, u
skladu sa gore prikazanom tabelom E, vei od 50, skladitenje se vri tako da se u
odnosu na druge grupe komada za otpremu, sabirne ambalae ili kontejnera sa fisionim
materijama, ili druga vozila sa radioaktivnim materijama odrava minimalno odstojanje
od 6 m.
Oteeni ili nezaptiveni komadi za otpremu, kontaminirana ambalaa
Ako je neki komad za otpremu oigledno oteen ili nezaptiven, ili se pretpostavlja da je
komad za otpremu bio oteen ili nezaptiven, ograniava se pristup ovom komadu za
otpremu, a obim kontaminacije i proistekla snaga doze komada za otpremu se
procenjuju od strane kvalifikovanog lica u najkraem moguem roku. Obim procene
mora da obuhvata komad za otpremu, vozilo, okolne zone utovara i istovara i
eventualno sve druge terte koji se transportuju tim vozilom. Ukoliko je potrebno,
preduzimaju se dodatne mere za zatitu lica, imovine i ivotne sredine, u skladu sa
odredbama nadlenog organa, kako bi se otklonile ili umanjile posledice takvih
nezaptivenosti ili oteenja.
Komadi za otpremu koji su oteeni ili iz kojih se oslobaa radioaktivni sadraj iznad
graninih vrednosti dozvoljenih za normalne uslove transporta mogu pod nadzorom da
budu prevezeni do prihvatljivog mesta za privremeno skladitenje, s tim da je njihov
dalji transport dozvoljen tek nakon izvrene popravke ili osposobljavanja i
dekontaminacije.
Vozila i oprema koji se redovno koriste za transport radioaktivnih materija periodino se
ispituju na kontaminaciju. Uestalost ovih ispitivanja upravlja se prema verovatnoi
kontaminacije i prema obimu transporta radioaktivnih materija.
Ukoliko u (5.5) nije drugaije predvieno, sva vozila ili oprema ili delovi vozila i opreme
koji su u toku transporta radioaktivnih materija kontaminirani iznad graninih vrednosti
utvrenih u 4.1.9.1.2 ili na ijoj povrini snaga doze prelazi 5 Sv/h, moraju u najkraem
moguem roku da budu dekontaminirani od strane kvalifikovanog lica, a njihovo
ponovno korienje nije dozvoljeno sve dok kontaminacija na njima prelazi utvrene
granine vrednosti iz 4.1.9.1.2, i sve dok snaga doze proistekla iz kontaminacije na
povrini posle izvrene dekontaminacije ne bude manja od 5 Sv/h.
Kontejneri, cisterne, IBC ili vozila koja se koriste za transport neupakovanih
radioaktivnih materija uz iskljuivu upotrebu, izuzeti su od zahteva prethodnog stava
(5.4) i iz 4.1.9.1.2 samo u odnosu na njihove unutranje povrine i samo za vreme
trajanja ove specijalne iskljuive upotrebe.
Ostale odredbe
U sluaju da poiljka ne moe da bude dostavljena, ista se skladiti na sigurnom mestu;
o tome se u najkraem moguem roku obavetava nadleni organ, sa molbom da izda
instrukcije za dalje postupanje.
Pre transporta posuda pod pritiskom utvruje se da nije dolo do poveanja pritiska
usled potencijalnog stvaranja vodonika.
Ako se vree koriste kao pojedinana ambalaa, iste moraju biti adekvatno razdvojene,
kako bi se omoguila distribucija toplote.
Komadi za otpremu se prevashodno tovare u otvorena ili ventilisana vozila ili u otvorene
ili ventilisane kontejnere. Ako to nije mogue i ako se komadi za otpremu transportuju u
drugim zatvorenim vozilima ili drugim zatvorenim kontejnerima, vrata vozila ili
kontejnera moraju biti obeleena na sledei nain, pri emu visina slova mora da iznosi
2120
najmanje 25 mm:
PANjA
BEZ VENTILACIJE
OTVORITI OPREZNO
Ovi podaci moraju biti navedeni na jeziku za koji poiljalac smatra da je odgovarajui.
2121
ANEKS B
ODREDBE O TRANSPORTNOJ
OPREMI I TRANSPORTNIM
OPERACIJAMA
2122
DEO 8
ZAHTEVI ZA POSADU VOZILA, OPREMU,
OPERACIJE I DOKUMENTACIJU
2123
Poglavlje 8.1
Opti zahtevi za transportne jedinice i njihovu opremu
8.1.1
8.1.2
8.1.2.1
8.1.2.2
8.1.2.3
8.1.2.4
8.1.3
8.1.4
8.1.4.1
Transportne jedinice
Transportna jedinica koja je natovarena opasnim teretima ni u kom sluaju ne sme da
ukljuuje vie od jedne prikolice (ili poluprikolice).
Dokumenta koja treba da se nalaze u transportnoj jedinici
Kao dodatak dokumentaciji koja se zahteva u skladu sa drugim propisima, u
transportnoj jedinici se moraju nalaziti sledea dokumenta:
(a) Transportna dokumenta propisana u 5.4.1, koja sadre sve informacije u vezi sa
opasnim teretima koji se transportuju i, ako je potrebno, Sertifikat o pakovanju
kontejnera propisan u 5.4.2;
(b) Uputstva u pisanom obliku propisana u 5.4.3, koja se odnose na sve opasne terete
koje se transportuju;
(c) (Rezervisano);
(d) Sredstva za identifikaciju sa fotografijom, koja svaki od lanova posade vozila mora
imati uz sebe, u skladu sa 1.10.1.4.
U sluaju da odredbe ADR zahtevaju sastavljanje dokumentacije koja sledi, ova
dokumentacija takoe mora biti prisutna u transportnoj jedinici:
(a) Sertifikat o ispravnosti vozila u smislu stavke 9.1.3 za svaku transportnu jedinicu ili
njen sastavni deo;
(b) Sertifikat o strunoj osposobljenosti vozaa propisan u 8.2.1;
(c) Kopija odobrenja nadlenog organa, kada se to zahteva u 5.4.1.2.1(c) ili (d), ili
5.4.1.2.3.3
Uputstva u pisanom obliku, propisana u 5.4.3, uvaju se u kabini vozaa i ona moraju
biti u lako prepoznatljivoj formi. Obaveza prevoznika je da obezbedi da angaovani
vozai razumeju ova uputstva i da su u stanju da ih pravilno primene ako se za to ukae
potreba.
Uputstva u pisanom obliku koja se ne odnose na terete koji su natovareni na vozilo,
dre se odvojeno od dokumentacije koja se tie tereta koja se transportuju i to tako da
ne moe da nastane zabuna zbog njihove zamene.
Postavljanje velikih listica opasnosti (plakata) i obeleavanje
Transportne jedinice kojima se transportuju opasni tereti treba da budu obeleeni i na
njih postavljene velike listice opasnosti (plakate) u skladu sa pravilima iz Poglavlja 5.3.
Protiv-poarna oprema
Sledee odredbe primenjuju se na transportne jedinice kojima se transportuju opasni
tereti razliiti od onih u smislu 8.1.4.2:
(a) Svaka transportna jedinica oprema se bar jednim prenosivim aparatom za gaenje
1)
poara A, B i C klase , iji je kapacitet najmanje 2kg suvog praha (ili ekvivalent
ovom kapacitetu ukoliko se koristi neki drugi prikladan agens za gaenje),
prikladnog za suzbijanje vatre u motoru ili kabini transportne jedinice;
(b) Dodatna oprema zahteva se kako sledi:
(i)
transportne jedinice ija je najvea dozvoljena masa vea od 7.5 tona
dodatno se opremaju jednim ili sa vie prenosivih aparata za gaenje poara
1)
A, B i C klase , ukupnog kapacitet suvog praha od najmanje 12kg (ako se
koristi neki drugi prikladan agens za gaenje, kapacitet treba da bude
ekvivalentan), gde kapacitet bar jednog od ovih aparata nije manji od 6kg;
(ii) transportne jedinice ija je najvea dozvoljena masa od 3.5 do 7.5 tona
ukljuujui i ovu vrednost, dodatno se opremaju jednim ili sa vie prenosivih
aparata za gaenje poara A, B i C klase1, ukupnog kapacitet suvog praha u
njima od najmanje 8kg (ako se koristi neki drugi prikladan agens za gaenje,
kapacitet treba da bude ekvivalentan), gde kapacitet bar jednog od ovih
aparata nije manji od 6 kg;
(iii) transportne jedinice ija je najvea dozvoljena masa do 3.5 tone ukuljuujui
i ovu vrednost, dodatno se opremaju jednim ili sa vie prenosivih aparata za
1)
gaenje poara A, B i C klase , ukupnog kapacitet suvog praha u njima od
najmanje 4kg (ako se koristi neki drugi prikladan agens za gaenje,
Za definiciju klasa poara, pogledati Standard EN 2:1992 Klasifikacija poara
2124
8.1.4.2
8.1.4.3
8.1.4.4
8.1.4.5
8.1.5
kapaciteta treba da bude ekvivalentan).

(c) Kapacitet aparata za gaenje poara koji se zahteva(ju) u stavu (a) sme se oduzeti
od najmanjeg ukupnog kapaciteta aparata za gaenje poara koji se zahtevaju u
stavu (b).
Transportne jedinice kojim se opasni tereti transportuju u skladu sa 1.1.3.6 opremaju se
1)
jednim prenosivim aparatom za gaenje poara A, B i C klase , iji je kapacitet
najmanje 2kg suvog praha (ili ekvivalent ovom kapacitetu ukoliko se koristi neki drugi
prikladan agens za gaenje).
Agens za gaenje poara mora biti prikladan za upotrebu u vozilu i mora zadovoljiti
bitne zahteve iz EN 3 - Prenosivi aparati za gaenje poara, Delovi 1-6 (EN 3-1:1996,
EN 3-2:1996, EN 3-3:1996, EN 3-4:1996, EN 3-5:1996, EN 3-6:1995).
Ako je vozilo opremljeno fiksiranim aparatom za gaenje poara, koji moe da bude i
automatski ili koji se lako aktivira kada treba gasiti vatru u motoru vozila, tada prenosni
aparat za gaenje poara ne mora biti prikladan za akciju takve vrste. Agensi za
gaenje poara ne smeju biti podloni oslobaanju otrovnih gasova bilo u kabinu
vozaa, bilo pod uticajem toplote koja se razvija prilikom poara.
Na svakom od aparata za gaenje poara koji su usaglaeni sa odredbama iz stavki
8.1.4.1 i 8.1.4.2 mora postojati plomba kojom se potvruje da on nije prethodno
korien.
Kao dodatak, na njima se mora nalaziti i oznaka o usaglaenosti sa standardom
priznatim od strane nadlenih organa i natpis koji najmanje ukazuje na datum (mesec,
godina) narednog periodinog pregleda aparata, ili na krajnji datum do kog se on sme
koristiti za predvienu namenu.
Aparati za gaenje poara podvrgavaju se periodinim tehnikim pregledima u skladu
sa odobrenim nacionalnim standardima sa namerom pruanja garancija o njihovoj
funkcionalnoj sigurnosti.
Aparati za gaenje poara instaliraju se u transportne jedinice tako da se nalaze na, za
posadu pristupanim mestima. Instalacija se mora izvesti na takav nain da aparati
budu zatieni od uticaja vremenskih prilika, tako da sigurnost njihovog rada pri
upotrebi ni u jednom momentu ne bude ugroena.
Razna oprema
Svaka transportna jedinica kojom se transportuju opasni tereti oprema se:
(a) Sledeom bezbedonosnom opremom opte namene:
- Bar jednim podmetaem (klinom) za tokove po vozilu, ije su dimenzije
prilagoene teini vozila i preniku njegovih tokova;
- Sa dva samostojea znaka upozorenja (npr. refleksivni unjevi ili trouglovi, ili
migajua svetla amber boje koja se napajaju nezavisno od elektrine opreme
na vozilu);
- Odgovarajuim svetloodbojnim prslucima i odeom (npr. kao to je opisano u
Evropskom Standardu EN 471) za svakog od lanova posade vozila, za
upozoravanje ostalih uesnika u saobraaju;
- Depnom lampom (takoe pogledati 8.3.4) za svakog od lanova posade
vozila;
(b) Ureajem za zatitu disajnih organa saglasno dodatnom zahtevu S7 (pogledati
Poglavlje 8.5), ako se ovaj dodatni zahtev, prema naznaci u koloni (19) Tabele A iz
Poglavlja 3.2, primenjuje;
(c) Linim zatitnim sredstvima i opremom koji su potrebni za preduzimanje dodatnih
i/ili posebnih radnji sadranih u pisnim uputstvima utvrenih u 5.4.3.
2125
Poglavlje 8.2
Zahtevi za obuku lanova posade vozila
8.2.1
Opti zahtevi za obuku vozaa
8.2.1.1
Vozai vozila kojima se transportuju opasni tereti moraju posedovati Sertifikat koji izdaju
nadleni organi ili bilo koji druga organizacija priznata od strane tih vlasti, u kojem se
potvruje da su oni uestvovali u obuci i poloili zavrni ispit o posebnim zahtevima koji
moraju biti ispunjeni u toku transporta opasnog tereta.
Vozai vozila kojima se transportuju opasni tereti moraju pohaati osnovni kurs obuke.
Obuka se izvodi u vidu kursa koji odobravaju nadleni organi. Glavni ciljevi osnovnog
kursa jesu da se vozai upoznaju sa opasnostima koje proizilaze iz operacija transporta
opasnog tereta, da im se prue osnovne informacije koje su neophodne da bi se u meri
u kojoj je to najvie mogue smanjila verovatnoa nastanka nezgoda i da se, ako do
toga ipak doe, osposobe za preduzimanje mera u pravcu smanjivanja efekata
nezgode, koji su neophodni
radi poveanja njihove line bezbednosti, javne
bezbednosti, kao i ouvanja ivotne sredine. Ovaj kurs, koji obuhvata i deo sa
praktinim vebama za svakog polaznika ponaosob, mora posluiti kao osnov za obuku
svih kategorija vozaa i on, u svom najuem obimu, mora pokriti teme definisane u
8.2.2.3.2.
Vozai vozila kojima se opasni tereti transportuju u fiksiranim ili demontanim
3
cisternama iji kapacitet prelazi 1m , vozai baterijskih vozila kod kojih ukupni kapacitet
3
prelazi 1m i vozai vozila kojima se opasne materije transportuju u kontejner3
cisternama, prenosivim cisternama ili MEGC, gde pojedinani kapaciteti prelaze 3m na
transportnoj jedinici, moraju pohaati specijalistiki kurs obuke za transport u
cisternama koji, u svom najuem obimu, mora pokriti teme definisane u 8.2.2.3.3.
Vozai vozila kojima se transportuju materije ili predmeti iz Klase 1 (pogledati dodatni
zahtev S1 u Poglavlju 8.5) ili odreene radioaktivne materije (pogledati posebne
odredbe S11 i S12 u Poglavlju 8.5) moraju pohaajti specijalistike kurseve obuke koji,
u svom najuem obimu, moraju obuhvatiti teme definisane u 8.2.2.3.4 ili 8.2.2.3.5.
Pomou odgovarajuih overa na sertifikatu koje na svakih pet godina vre nadleni
organi ili bilo koja druga organizacija priznata od tih organa vlasti, voza mora biti u
mogunosti da dokae da je u godini koja prethodi datumu isteka punovanosti
sertifikata zavrio kurs obnove znanja i poloio odgovarajui zavrni ispit. Naredni
period punovanosti sertifikata zapoinje datumom isteka punovanosti njegovog
prethodnog perioda.
8.2.1.2
8.2.1.3
8.2.1.4
8.2.1.5
8.2.1.6
8.2.1.7
8.2.1.8
8.2.1.9
8.2.2.
8.2.2.1
8.2.2.2
8.2.2.3
Poetni ili kurs obnove znanja iz osnovne obuke i poetni ili kurs obnove znanja iz
specijalistike obuke mogu se organizovati u vidu kombinovanih kurseva koji se sluaju
zajedno i koje vodi ista organizacija zaduena za obuku.
Poetni kursevi obuke, kursevi obnove znanja, praktine vebe, ispiti i uloga nadlenih
organa moraju biti usaglaeni sa odredbama iz 8.2.2.
Svi Sertifikati o strunoj osposobljenosti koji su usaglaeni sa zahtevima iz ovog odeljka
i koji su izdati u obliku obrasca prikazanog u 8.2.2.8.3 od strane nadlenog organa
Ugovorne Strane ili druge organizacije priznate od tih organa, moraju biti prihvaeni
(priznati) od strane nadlenih organa ostalih Ugovornih Strana, u toku itavog perioda
punovanosti sertifikata.
Sertifikat se sastavlja na jeziku ili jednom od jezika zemlje nadlenog organa koji je taj
Sertifikat ili sam izdao, ili su priznali organizaciju za izdavanje, ako to nije engleski,
francuski ili nemaki jezik, i takoe na engleskom, francuskom ili nemakom jeziku,
osim u sluaju da je to drugaije ureeno sporazumom koji su sklopile zemlje na ijim
se teritorijama obavljaju operacije transporta.
Posebni zahtevi za obuku vozaa
Potrebna znanja i vetine prenose se putem obuke koja mora obuhvatiti kako teorijske
kurseve, tako i praktine vebe. Steeno znanje proverava se na ispitu.
Organizator obuke mora obezbediti da predavai koji vode obuku dobro poznaju i
uzimaju u obzir, poslednja dostignua iz propisa i zahteva po pitanju obuke u vezi sa
transportom opasnog tereta. Obuka mora biti povezana sa praksom. Program obuke
prilagoava se tipu odobrenja, po temama sadranim u 8.2.2.3.2 do 8.2.2.3.5. Poetni
kurs i kurs obnove znanja takoe moraju ukljuiti i deo sa praktinim vebama za
svakog polaznika ponaosob (pogledati u 8.2.2.4.5).
Struktura obuke
2126
8.2.2.3.1
8.2.2.3.2
8.2.2.3.3
8.2.2.3.4
8.2.2.3.5
8.2.2.4
8.2.2.4.1
Poetni kurs i kurs obnove znanja mogu biti u vidu osnovnog kursa obuke i, kada je
potrebno, specijalistikih kurseva.
Teme koje pokriva osnovni kurs, u najuem obimu e biti:
(a) Opti zahtevi kojima se regulie transport opasnog tereta;
(b) Glavne vrste opasnosti;
(c) Informacije o zatiti ivotne sredine u kontroli premetanja otpada;
(d) Odgovarajue preventivne mere i mere bezbednosti za razne vrste opasnosti;
(e) ta initi nakon nezgode (prva pomo, bezbednost puta, osnovna znanja o
upotrebi zatitne opreme, itd.);
(f) Obeleavanje, olistavanje, postavljanje velikih listica opasnosti (plakata) i
oznaavanje narandastim tablama;
(g) ta voza treba, odnosno ta ne treba da ini u toku transporta opasnog tereta;
(h) Svrha i nain rada tenike opreme na vozilima;
(i) Zabrana utovara meanog tereta u isto vozilo ili kontejner;
(j) Mere predostronosti koje treba preduzeti u toku utovara ili istovara opasnog
tereta;
(k) Opte informacije o graanskim obavezama;
(l) Informacije o multimodalnim transportnim operacijama;
(m) Rukovanje komadima za otpremu i njihovo slaganje (skladitenje);
(n) Uputstva o ponaanju u tunelima (prevencija i bezbednost, postupak u sluaju
izbijanja poara ili nastanka drugih opasnosti, itd.).
Posebne teme koje pokriva i kurs koji ses odnosi na transport u cisternama, u najuem
obimu moraju biti:
(a) Ponaanje vozila na drumu, ukljuujui tu i pomeranje tereta;
(b) Posebni zahtevi koji se odnose na vozila;
(c) Opta teorijska znanja o raznim razliitim sistemima za punjenje i pranjenje;
(d) Posebne dodatne odredbe koje se primenjuju prilikom korienja ovih vozila
(sertifikat o ispravnosti vozila, odobreno obeleavanje, postavljanje velikih listica
opasnosti (plakata) i oznaavanje narandastim tablama, itd.).
Posebne teme koje pokriva specijalistiki kurs koji se odnosi na transport materija i
predmeta Klase 1, u najuem obimu moraju biti:
(a) Posebne vrste opasnosti u vezi sa eksplozivnim i pirotehnikim materijama i
predmetima;
(b) Posebni zahtevi za meani teret sainjen od materija i predmeta Klase 1.
Posebne teme koje pokriva specijalistiki kurs koji se odnosi na transport radioaktivnih
materija Klase 7, u najuem obimu moraju biti:
(a) Posebne vrste opasnosti u vezi sa jonizujuim zraenjem;
(b) Posebni zahtevi za komad za otpremu, rukovanje, utovar meanog tereta i
smetanje radioaktivnih materija;
(c) posebne mere koje treba preduzeti u sluaju nezgode prilikom transporta
radioaktivnih materija.
Program poetne obuke
Najkrae trajanje teorijskog dela svakog od poetnih kurseva ili dela kombinovanog
kursa mora biti kako sledi:
Osnovni kurs
18 nastavnih jedinica2
Specijalistiki kurs koji se odnosi na transport u cisternama
12 nastavnih jedinica1
Specijalistiki kurs koji se odnosi na transport materija i predmeta Klase 1
8 nastavnih jedinica
Specijalistiki kurs koji se odnosi na transport radioaktivnih materija Klase 7
8 nastavnih jedinica
Za praktine vebe u smislu 8.2.2.4.5 zahteva se dodatni broj nastavnih jedinica, koji e zavisiti od broja vozaa na
obuci.
2127
8.2.2.4.2
8.2.2.4.3
Ukupno trajanje kombinovanog kursa utvruje nadleni organi, pri emu se osnovni
kurs i specijalistiki kurs koji se odnosi na transport u cisternama, ija trajanja ostaju
nepromenjena, mogu dopuniti skraenim specijalistikim kursevima koji se odnose na
Klase 1 i 7.
Nastavna jedinica traje 45 minuta.
8.2.2.4.4.
Pod normalnim okolnostima, ni jedan radni dan kursa ne sme biti dui od osam
nastavnih jedinica.
8.2.2.4.5
Praktine vebe za svakog polaznika ponaosob izvode se paralelno sa teorijskom

obukom i one, u svom najuem obliku, moraju obuhvatiti pruanje prve pomoi, gaenje
poara i primenu odgovarajuih postupaka u sluaju nezgoda ili udesa.
Program obnove znanja
8.2.2.5
8.2.2.5.1
Svrha obuke koja se odnosi na obnovu znanja, kojom vozai dobijaju dodatnu obuku u
redovnim vremenskim intervalima, mora biti u proirivanju njihovih znanja do nivoa koji
odgovara aktuelnom momentu; ono mora obuhvatiti informacije o najnovijim
dostignuima u oblasti tehnike i prava, kao i otkriima u vezi sa materijama od interesa.
8.2.2.5.2
Obuka koja se odnosi na obnovu znanja mora biti zavrena pre isteka perioda
naznaenog u 8.2.1.5.
Obuka koja se odnosi na obnovu znanja, ukljuujui tu i praktine vebe za svakog
polaznika ponaosob, mora trajati najmanje dva dana.
8.2.2.5.3
8.2.2.5.4
8.2.2.6
Pod normalnim okolnostima, ni jedan radni dan obuke ne sme biti dui od osam
nastavnih jedinica.
Odobrenje obuke
8.2.2.6.1
Kurseve obuke odobravaju nadleni organi.
8.2.2.6.2
Odobrenje se daje samo u sluaju kada je zahtev podnet u pisanom obliku.
8.2.2.6.3
Uz zahtev za odobrenje moraju se priloiti dokumenta koja sadre:

(a) Detaljan program obuke u kojem su precizirane teme koje se predaju, organizacija
vremena i planirane nastavne metode;
(b) Kvalifikacije i delokrug rada nastavnog osoblja;
(c) Informacije o prostorijama za dranje kursa, nastavnom materijalu, kao i
sredstvima za praktine vebe;
(d) Uslove pohaanja kursa, kao to je broj polaznika.
8.2.2.6.4
Nadleni organ organizuje nadzor obuke i ispita.
8.2.2.6.5
Nadleni organi dodeljuju odobrenje u pisanom obliku, pod sledeim uslovima:

(a) Obuka se izvodi u saglasnosti sa programom u dokumentaciji priloenoj uz molbu;
(b) Nadleni organi uzimaju za pravo da poalju ovlaena lica koja e prisustvovati
obuci i ispitima;
8.2.2.7
(c) Nadleni organi se na vreme obavetavaju o datumima i mestima gde e se izvoditi

pojedinani kursevi obuke;
(d) Odobrenje moe biti povueno ukoliko doe do nepridravanja uslova pod kojima
je ono dodeljeno.
U dokumentu odobrenja naznaava se da li su kursevi o kojima je re, osnovni ili
specijalistiki, poetni ili obnova znanja.
Ako izvoa obuke, nakon to je dato odobrenje za izvoenje kursa, namerava da
naini bilo kakvu izmenu u pojedinostima koje su bile bitne prilikom dodele tog
odobrenja, on od nadlenih organa mora zatraiti dozvolu za taj postupak. Ovo se
posebno odnosi na promene koje se tiu programa obuke.
Ispiti
8.2.2.7.1
Zavrni ispiti poetnog osnovnog kursa
8.2.2.7.1.1
Nakon zavretka osnovne obuke, ukljuujui tu i njen praktini deo, odrava se zavrni
ispit osnovnog kursa.
Na ovom ispitu, kandidat mora pokazati znanje, pronicljivost i vetinu koja se trai za
obavljanje posla profesionalnog vozaa vozila kojima se transportuju opasni tereti,
onako kako je to osnovnim kursom predvieno.
U ovu svrhu, nadleni organ ili ispitno telo odobreno od strane tog organa, priprema
katalog pitanja koja se odnose na teme navedene u 8.2.2.3.2. Ispitna pitanja izvlae se
iz ovog kataloga. Kandidati ne smeju imati nikakva saznanja o pitanjima odabranim sa
8.2.2.6.6
8.2.2.6.7
8.2.2.7.1.2
8.2.2.7.1.3
2128
8.2.2.7.1.4
tog spiska, pre poetka samog ispita.

U sluaju kombinovanih kurseva, moe se drati samo jedan ispit.
8.2.2.7.1.5
Svaki od nadlenih organa nadgleda modalitete ispita.
8.2.2.7.1.6
8.2.2.7.2.3
Ispit se radi ili kompletno u pisanom obliku, ili predstavlja kombinaciju pisanog i
usmenog dela. Svakom kandidatu postavlja se najmanje 25 pitanja u pisanom obliku.
Trajanje ispita ne sme biti krae od 45 minuta. Pitanja mogu biti raznih nivoa teine i
razliito vrednovana.
Zavrni ispiti poetnih specijalistikih kurseva koji e odnose na transport u cisternama
ili na transport eksplozivnih materija i predmeta ili radioaktivnih materija.
Nakon poloenog ispita po zavretku osnovnog kursa i nakon pohaanja
specijalizovanog kursa koji se odnosi na transport u cisternama ili transport eksplozivnih
ili radioaktivnih materija, kandidat stie pravo izlaska na odgovarajui zavrni ispit.
Odravanje i nadzor ovog ispita zasnivaju se na istim osnovama kao to je to
predvieno u 8.2.2.7.1.
Najmanje 15 pitanja se postavlja po svakom specijalizovanom kursu.
8.2.2.7.3
Zavrni ispiti kursa obnove znanja
8.2.2.7.3.1
Nakon pohaanja kursa obnove znanja, kandidat stie pravo izlaska na odgovarajui
zavrni ispit.
Odravanje i nadzor ovog ispita zasnivaju se na istim osnovama kao to je to
predvieno u 8.2.2.7.1.
Na ovom ispitu, najmanje 15 pitanja se postavlja bez obzira koji se kurs obnove znanja
pohaao.
Sertifikat o strunom osposobljavanju vozaa
8.2.2.7.2
8.2.2.7.2.1
8.2.2.7.2.2.
8.2.2.7.3.2
8.2.2.7.3.3
8.2.2.8
8.2.2.8.1
8.2.2.8.2
8.2.2.8.3
Prema stavu 8.2.1.2, sertifikat se izdaje:

(a) Nakon zavretka osnovnog kursa obuke, pod uslovom da je kandidat poloio
zavrni ispit u skladu sa 8.2.2.7.1;
(b) Ako je primenljivo, nakon odsluanog specijalizovanog kursa koji se odnosi na
transportu u cisternama, transport eksplozivnih materija ili artikala ili transport
radioaktivnih materija, kao i nakon sticanja znanja u smislu posebnih odredbi S1 i
S11 iz Poglavlja 8.5, pod uslovom da je kandidat poloio zavrni ispit u skladu sa
8.2.2.7.2.
Sertifikat se obnavlja ako kandidat priloi dokaz o pohaanju kursa obnove znanja u
skladu sa 8.2.1.5 i poloenom zavrnom ispitu u skladu sa 8.2.2.7.3.
Sertifikat mora imati izgled ovde prikazanog modela. Preporuka je da format bude isti
kao za evropsku nacionalnu vozaku dozvolu, to znai A7 (105mm x 74mm), ili
dvostruko vei sa tim da se list moe presaviti do preporuenog formata.
2129
Obrazac sertifikata
1
2
ADR - SERTIFIKAT O STRUNOJ OSPOSOBLjENOSTI
Prezime..................................................
VOZAA ZA VOZILA ZA TRANSPORT
OPASNOG TERETA
Ime (imena)...........................................
1
1
ostalo
u cisternama
Datum roenja.......nacionalnost.........
Sertifikat broj.........................................................
Potpis vlasnika....................................
Jedinstveni znak zemlje izdavaa............................. Izdat od...............................................
Vai za klasu (klase)
u cisternama
1
2
3
1,2
Datum........................................
4
Potpis .....................................
drugim vozilima
1
2
3
Produen do.........................................
4.1,4.2,4.3
4.1,4.2,4.3
5.1, 5.2
5.1, 5.2
6.1,6.2
6.1,6.2
7
7
8
8
9
9
3
do (datum) .....................................................................
1
izbrisati neprimenljivo.
za proirenje na druge klase, pogledati stranu 3.
3
za obnavljanje, pogledati stranu 2.
Od..........................................................
Datum................................
Potpis4....................................
i/ili ig (ili peat) nadlenog tela koje

izdaje sertifikat.
___________________________________________________________________________________
___________
3
4
PROIRENjE VANOSTI
5
Samo za nacionalne propise
ZA KLASU (KLASE)
____________________________
u cisternama
1
2
3
Datum..........................................
4.1,4.2,4.3
5.1,5.2
Potpis i/ili ig ili peat
6.1,6.2
....................................................
7
8
9
________________________________
drugim vozilima
1
2
3
Datum..........................................
4.1,4.2,4.3
5.1,5.2
Potpis i/ili ig ili peat
6.1,6.2
....................................................
7
8
9
_______________________________
5
izbrisati neprimenljivo
2130
8.2.3
Obuka ostalih lica izuzev vozaa koji poseduju sertifikat u skladu sa 8.2.1, koja
uestvuju u operacijama drumskog transporta opasnog tereta
Lica ije su dunosti odnose na drumskim transport opasnog tereta, prethodno moraju
pohaati obuku o zahtevima kojima se regulie transport takvog tereta, koja je
prilagoena njihovim odgovornostima i dunostima u skladu sa Poglavljem 1.3. Ovaj
zahtev primenjuje se na pojedince kao to su zaposleni kod drumskog prevoznika ili
poiljaoca tereta, zaposleni koji rade na utovaru ili istovaru materija, lica zaposlenih kod
organizatora transporta (pediterske agencije) i vozai koji nemaju sertifikat u skladu sa
8.2.1, a uestvuju u operacijama drumskog transporta opasnog tereta.
2131
Poglavlje 8.3
Razni zahtevi koje treba da ispuni posada vozila
8.3.1
Putnici
Izuzimajui lanove posade vozila, zabranjeno je vriti transport putnika transportnim
jedinicama koje su natovarene opasnim teretom.
8.3.2
Protiv-poarni aparati
8.3.3
lanovi posade vozila moraju znati kako se koriste protiv-poarni aparati.

Zabrana otvaranja komada za otpremu
8.3.4
Voza ili pomonik vozaa ne sme otvarati komade za otpremu koji sadre opasne
terete.
Prenosivi ureaji za osvetljavanje
8.3.5
U vozilo ne sme stupiti lice koje nosi ureaj za osvetljavanje na bazi plamena. Osim
toga, ni jedan metalni deo ureaja za osvetljavanje koji moe biti podloan oslobaanju
varnica, ne sme biti izloen.
Zabrana puenja
Puenje se zabranjuje u toku izvoenja svih manipulativnih operacija, kako u blizini
vozila, tako i u samom vozilu.
8.3.6
Rad motora u toku utovara ili istovara
8.3.7
Osim u sluaju kada se motor mora koristiti za pogon pumpi ili ostale opreme koja se
koristi za utovar ili istovar i gde se zakonima zemalja u kojima vozilo saobraa takva
upotreba dozvoljava, motor se iskljuuje u toku operacija utovara i istovara.
Upotreba parkirne konice
Ni jedna transportna jedinica sa opasnim teretom ne sme se parkirati bez upotrebe
parkirne konice.
2132
Poglavlje 8.4
Zahtevi za nadzor vozila
Vozila, koja transportuju opasne terete u koliinama datim u posebnim odredbama
S1(6) i S14 do S21 Poglavlja 8.5 za datu materiju prema sadraju kolone 19 Tabele A iz
Poglavlja 3.2, treba da budu pod nadzorom ili alternativno mogu biti parkirana bez
nadzora na sigurnim depoima i obezbeenim fabrikim postrojenjima. Ako takvi objekti
ne postoje, vozilo moe, nakon postupka njegovog pravilnog obezbeivanja, biti
parkirano na izdvojenom mestu koje ispunjava zahteve (a), (b) ili (c) koji slede:
(a) To je parking koji se nadzire, pri emu se uvar parkinga obavetava o prirodi
tereta i mestima boravka vozaa;
(b) To je javni ili privatni parking gde je verovatnoa da parkirano vozilo bude oteeno
od strane drugih vozila mala;
(c) To je podesan otvoreni prostor odvojen od javne putne mree i naselja, gde ljudi
obino ne prolaze niti se okupljaju.
Mesta za parkiranje iz stava (b) koriste se samo ako ona opisana u stavu (a) nisu na
raspolaganju, a mesta opisana u stavu (c) koriste se samo ako mesta opisana u
stavovima (a) i (b) nisu na raspolaganju.
2133
Poglavlje 8.5
Dodatni zahtevi za posebne klase ili materije
S1:
Kao dodatak zahtevima iz Poglavlja 8.1 do 8.4, kada se u koloni (19) Tabele A iz
Poglavlja 3.2 naini upuivanje na njih, sledei zahtevi primenjuju se prilikom transporta
odgovarajuih materija ili artikala. U sluaju neusaglaenosti sa zahtevima iz Poglavlja
8.1 do 8.4, zahtevima iz ovog Poglavlja dodeljuje se prednost.
Dodatni zahtevi za transport eksplozivnih materija i predmeta (Klasa 1)
(1) Posebna obuka vozaa
(a) Zahtevi iz 8.2.1 primenjuju se na vozae vozila kojima se transportuju materije
ili predmeti koji pripadaju Klasi 1;
(b) Vozai vozila kojima se transportuju materije ili predmeti Klase 1 pohaaju
specijalistiki kurs obuke koji, u svom najuem obimu, mora obuhvatiti teme
definisane u 8.2.2.3.4;
(c) Ukoliko je voza, potujui ostale propise zemlje iz koje je Ugovorna Strana,
odsluao ekvivalentnu obuku pod razliitim reimom ili u razliitu svrhu, koja
obuhvata teme na koje se odnosi stav (b), specijalistiki kurs moe se u
potpunosti ili delom izostaviti.
(2) Odobreno slubeno lice
Ako nacionalni propisi tako predviaju, nadleni organ zemlje, kao Ugovorne Strane po
ADR, moe postaviti zahtev da se u vozilu, o troku prevoznika, u toku transporta nalazi
odobreno slubeno lice.
(3) Zabrana upotrebe vatre i svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom
Zabranjuje se upotreba vatre i svetlosnih izvora sa otvorenih plamenom (nezatienih
svetiljki) u vozilima kojima se transportuju materije i predmeti Klase 1, u blizini takvih
vozila, kao i u toku operacija utovara i istovara ovih materija i predmeta.
(4) Mesta za utovar i istovar
S2:
(a) Operacije utovara ili istovara materija i predmeta Klase 1 ne smeju se, bez
posebne dozvole nadlenih organa, vriti na javnom mestu u okviru naselja;
(b) Operacije utovara ili istovara materija i predmeti Klase 1 na javnom mestu van
naselja, bez da se o tome prethodno uputi notifikacija nadlenim organima, su
zabranjene, osim ako se radi o hitnim i neophodnim operacijama preduzetim iz
bezbednosnih razloga;
(c) Ako se iz bilo kog razloga manipulativne radnje moraju izvriti na javnom
mestu, tada razliite vrste materija i predmeta moraju da budu razdvojene
prema listicama opasnosti;
(d) Kada su vozila kojima se transportuju materije i predmeti Klase 1 obavezna da
se zaustave na javnom mestu radi utovara ili istovara, rastojanje izmeu vozila
u svakom trenutku mora ostati najmanje 50m.
(5) Konvoji
(a) Kada se vozila kojima se transportuju materije i predmeti Klase 1 kreu u
konvoju, izmeu svake dve transportne jedinice mora se odravati meusobno
rastojanje od najmanje 50m;
(b) Nadleni organi mogu utvrditi pravila o redosledu unutar konvoja ili o njihovom
sastavu.
(6) Nadzor vozila
Zahtevi iz Poglavlja 8.4 primenjuju se samo kada je ukupna masa eksplozivne materije
u vozilu kojim se transportuju materije i predmeti Klase 1 vea od 50kg.
Osim toga, ove materije i predmeti moraju biti pod neprekidnim nadzorom u cilju
spreavanja svih zloupotreba i radi upozoravanja vozaa i nadlenih organa u sluaju
gubitka ili poara.
Prazne neoiene ambalae oslobaaju se obaveze nadzora.
Dodatni zahtevi za transport zapaljivih tenosti ili gasova
(1) Prenosive svetiljke
Zabranjuje se pristup unutranjosti vozila zatvorenog tipa kojima se transportuju
tenosti ija taka paljenja nije via od 600S, odnosno zapaljive materije ili predmeti
Klase 2, licima koja nose ureaje za osvetljavanje, osim ako to nisu prenosive svetiljke,
2134
S3:
projektovane i izraene tako da ne mogu da upale zapaljiva isparenja ili gasove koji
mogu prodreti u unutranjost vozila.
(2) Rad grejaa na principu sagorevanja u toku operacija utovara i istovara
Zabranjuje se rad grejaa na principu sagorevanja u vozilima tipa FL (pogledati Deo 9)
u toku utovara i istovara, kao i na utovarnim stanicama.
(3) Mere predostronosti protiv stvaranja elektrostatikih naboja
U sluaju vozila tipa FL (pogledati Deo 9), pre svakog punjenja i pranjenja, izmeu
asije vozila i zemlje mora postojati dobra elektrina veza- uzemljenje. Osim toga, mora
se ograniiti i brzina punjenja.
Posebne odredbe za transport zaraznih materija
S4:
Zahtevi iz 8.1.4.1(b) i 8.3.4 ne primenjuju se na transportne jedinice kojima se

transportuju opasni tereti Klase 6.2.
Dodatni zahtevi za transport pod kontrolisanim temperaturnim uslovima
S5:
S6:
Odravanje propisane temperature od sutinske je vanosti za bezbedan transport. U

optem sluaju, mora(ju) se:
- izvriti pregled transportne jedinice pre operacije utovara;
- dostaviti prevozniku uputstva o radu sistema za hlaenje, ukuljuujui tu i listu
moguih snabdevaa rashladnim medijumom koji se nalaze na maruti;
- usvojiti procedure koje treba slediti u sluaju gubitka funkcije kontrole;
- obezbediti redovan praenje radnih temperatura; i
- imati na raspolaganju rezervni sistem za hlaenje ili rezervne delove.
Temperatura vazduha unutar transportne jedinice, mora se meriti pomou dva
meusobno nezavisna senzora iji se izlazni signali obrauju na takav nain da se
svaka promena temperature moe lako uoiti.
Temperatura se mora proveravati na svakih etiri do est asova, uz beleenje njenih
vrednosti.
Ako u toku transporta doe do naruavanja kontrolisanih temperaturnih uslova, mora se
zapoeti postupak sprovoenja mera opreza meu kojima su sve potrebne popravke
rashladne opreme ili poveanje rashladnog kapaciteta (koje se postie npr. dosipanjem
tenog ili dodavanjem vrstog rashladnog medijuma). Osim estih provera temperature,
takoe se mora izvriti priprema za sprovoenje postupaka za sluaj opasnosti.
Primena postupaka za sluaj opasnosti mora se zapoeti im vrednost temperature
dostigne opasni nivo (pogledati takoe 2.2.41.1.17 i 2.2.52.1.15 do 2.2.51.1.18).
PRIMEDBA: Ova odredba S4 ne primenjuje se na materije u smislu 3.1.2.6, kada se
stabilnost materija postie dodavanjem hemijskih inhibitora tako da SADT bude iznad
50S. U ovom drugom sluaju, kontrola temperature moe se zahtevati kada su uslovi
transporta takvi da temperatura moe da premai 55S.
Posebne odredbe zajednike za transport radioaktivnih materija Klase 7 koje se
odnose samo na izuzete komade za otpremu (UN brojevi 2908, 2909, 2910 i 2911)
Zahtevi iz 8.1.2.1(b) i 8.2.1 u vezi sa uputstvima u pisanom obliku, kao i zahtevi iz 8.3.1
i 8.3.4 se ne primenjuju.
Posebne odredbe zajednike za transport radioaktivnih materija Klase 7 koji se
ne vri u izuzetim komadima za otpremu
Odredbe iz 8.3.1 ne primenjuju se na vozila kojima se transportuju samo komadi za
otpremu, dodatna ambalaa ili kontejneri koji nose etikete kategorije I-WHITE.
Odredbe iz 8.3.4 ne primenjuju se ako ne postoji neki potpomaui rizik.
Ostali dodatni zahtevi ili posebne odredbe
S7:
S8:
Kada se vri transport gasova ili predmeta oznaenih slovima T, TO, TF, TC, TFC,
TOC, za svakog od lanova posade vozila mora se obezbediti sredstvo za zatitu
disajnih organa koje e tom lanu posade omoguiti da se bezbedno udalji u sluaju
nezgode (to npr. moe da bude kapuljaa ili zatitna maska sa kombinovanim ulokom
za odvajanje gasova i estica A1B1E1K1-P1 ILI A2B2E2K2-P2, kao to je opisano u
Evropskom standardu EN 141).
Kada je transportna jedinica natovarena ovim materijama u koliini veoj od 2000kg,
izbegava se, sve dok je to mogue, njeno zaustavljanje u blizini naseljenih ili prometnih
mesta zbog potreba za servisiranjem. Due zaustavljanje u blizini ovakvih mesta
dozvoljava se samo uz saglasnost nadlenih organa.
2135
S9:
S10:
S11:
S12:
S13:
S14:
S15:
S16:
S17:
S18:
S19:
S20:
S21:
U toku transporta ovih materija, izbegava se, sve dok je to mogue, zaustavljanje
transportne jedinice u blizini naseljenih ili prometnih mesta zbog potreba za
servisiranjem. Due zaustavljanje u blizini ovakvih mesta dozvoljava se samo uz
saglasnost nadlenih organa.
U periodu od aprila do oktobra, kada je vozilo parkirano, komadi za otpremu se moraju,
ukoliko to trae pravna akta zemlje u kojoj je vozilo zaustavljeno, efikasno zatititi od
dejstva sunca, npr. pomou prekrivki koje se postavljaju ne manje od 20cm iznad
tereta.
(1) Primenjuju se zahtevi iz 8.2.1.
(2) Vozai moraju pohaati specijalistiki kurs obuke koji, u svom najuem obliku, mora
obuhvatiti teme definisane u 8.2.2.5.5.
(3) Ukoliko je voza, potujui ostale propise zemlje iz koje je Ugovorna Strana,
odsluao ekvivalentnu obuku pod razliitim reimom ili u razliitu svrhu, koja
obuhvata teme u smislu stava (2), specijalistiki kurs moe se u potpunosti ili delom
izostaviti.
Ako ukupan broj komada za otpremu koji se transportuju i u kojima se nalaze
radioaktivne materije nije vei od 10, a suma transportnih indeksa nije vea od 3,
posebna odredba S11 ne mora se primeniti. Meutim, vozai tada, srazmerno svojim
obavezama, moraju proi kroz odgovarajuu obuku na kojoj se upoznaju sa
opasnostima od zraenja koje sa sobom povlai transport radioaktivnih materija.
Prolazak kroz obuku na kojoj vozai postaju svesni opasnosti prilikom transporta
radioaktivnih materija, potvruje se sertifikatom koji predvia njihov poslodavac.
Poiljka koja se ne moe isporuiti smeta se na neko sigurno mesto, o emu treba to
hitnije obavestiti nadlene organe i zatraiti uputstva za dalje delovanje.
Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se kada je ukupna masa ovih
materija u vozilu vea od 100kg.
Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se na sve materije, nezavisno od
njihove mase. Meutim, odredbe iz Poglavlja 8.4 ne moraju se primeniti kada je
natovareni odeljak zakljuan, ili kada su komadi za otpremu u vozilu na neki drugi nain
zatiena od svakog nezakonitog istovara.
Osim toga, vozila kojima se transportuje vie od 500kg ovih materija moraju biti pod
neprekidnim nadzorom u cilju spreavanja svih zloupotreba i radi upozoravanja vozaa i
nadlenih organa u sluaju gubitka ili poara.
materija u vozilu vea od 1000 kg.
Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se kada je ukupna masa takvih
Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se kada je ukupna masa takvih
Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se na sve materije, nezavisno od
njihove mase. Dodatno, ove materije moraju imati stalni nadzor kako bi se spreila
svaka zloupotreba, a voza i nadleni organi upozorili u sluaju gubitka ili poara.
Meutim, odredbe iz Poglavlja 8.4 ne moraju se primeniti u sluaju da je:
(a) natovareni odeljak zakljuan, ili su komadi za otpremu u vozilu na neki drugi nain
zatiena od svakog nezakonitog istovara; i
(b) efektivna doza primljenog zraenja u jedinici vremena ne prelazi 5 Sv/h na svakoj
dostupnoj taki spoljanjih povrina vozila.
2136
Poglavlje 8.6
Ogranienja za prolazak vozila kojima se transportuju opasne
materije kroz tunele u okviru putne mree
8.6.1
Opte odredbe
Odredbe iz ovog Poglavlja primenjuju se kada postoje ogranienja za prolazak vozila
kroz tunele u okviru putne mree u skladu sa 1.9.5.
8.6.2
PRIMEDBA: Ogranienja koja nisu u skladu sa 1.9.5 mogu se primenjivati do 31.

decembra 2009. godine (pogledati 1.6.1.12).
Saobraajni znakovi ili signalizacija kojom se reguliu prolasci vozila natovareni
opasnim teretom
Na kategoriju tunela, koju datom tunelu u skladu sa 1.9.5.1 dodeljuju nadleni organi u
svrhu ograniavanja prolaska transportnim jedinicama kojima se transportuju opasni
tereti, ukazuje se sledeim znakovima i signalizacijom:
Znak i signalizacija
Kategorija tunela
Bez znaka
Tunel kategorije A
Znak sa dopunskom tablom na kojoj je slovo B
Tunel kategorije B
Znak sa dopunskom tablom na kojoj je slovo C
Tunel kategorije C
Znak sa dopunskom tablom na kojoj je slovo D
Tunel kategorije D
Znak sa dopunskom tablom na kojoj je slovo E
Tunel kategorije E
8.6.3
Kodovi ogranienja prolaska kroz tunele
8.6.3.1
Ogranienja prilikom transporta posebnih opasnih tereta kroz tunele zasnivaju se na

kodovima ogranienja prolaska kroz tunele ovih tereta, koji su naznaeni u koloni (15)
Tabele A iz Poglavlja 3.2. Ovi kodovi stavljeni su u zagrade pri dnu polja ove kolone.
Kada se tu umesto koda nalazi "(-)", dotini opasni teret ne podlee ogranienjima
prilikom transporta kroz tunele; u sluaju opasnog tereta pod UN brojevima 2919 i 3331,
ogranienja za prolaske kroz tunele mogu, meutim, biti deo posebnog sporazuma
ratifikovanog od strane nadlenih organa na osnovu 1.7.4.2.
Kada se u transportnoj jedinici nalazi nekoliko vrsta opasnog tereta, sve sa razliitim
kodovima ogranienja prolaska kroz tunele, celom teretu dodeljuje se najstroi od ovih
kodova.
Opasni tereti koji se transportuju u skladu sa 1.1.3 nisu predmet ogranienja prolaska
kroz tunele i ne uzimaju se u obzir prilikom odreivanja koda ogranienja prolaska kroz
tunele koji se dodeljuje celom teretu u transportnoj jedinici.
Ogranienja prolaska kroz tunele za transportne jedinice natovarene opasnim
teretom
8.6.3.2
8.6.3.3
8.6.4
im se odredi kd ogranienja prolaska kroz tunele koji e se dodeliti celom teretu

transportne jedinice, na tu transportnu jedinicu primenjuju se sledea ogranienja
prolaska kroz tunele:
2137
Kd celog tereta
B
Ogranienje
Zabrana prolaska kroz tunele B, C, D i E kategorije
B1000C
Zabrana prolaska kroz tunele B kategorije kada je ukupna neto eksplozivna

masa po transportnoj jedinici vea od 1000 kg;
Zabrana prolaska kroz tunele C, D i E kategorije
B1D
Zabrana prolaska kroz tunele B i C kategorije kada se transport vri u

cisternama;
Zabrana prolaska kroz tunele D i E kategorije
B1E
Zabrana prolaska kroz tunele B, C i D kategorije kada se transport vri u

cisternama;
Zabrana prolaska kroz tunele E kategorije
Zabrana prolaska kroz tunele C, D i E kategorije
C5000D
Zabrana prolaska kroz tunele C kategorije kada je ukupna neto eksplozivna

masa po transportnoj jedinici vea od 5000 kg;
C1D
Zabrana prolaska kroz tunele C kategorije kada se transport vri u

cisternama;
C1E
Zabrana prolaska kroz tunele C i D kategorije kada se transport vri u

cisternama;
D
D1E

Zabrana prolaska kroz tunele D kategorije kada se transport vri u
cisternama ili je teret u rasutom obliku;
Dozvola prolaska kroz sve tunele (za UN brojeve 2919 i 3331 pogledati
takoe stavku 8.6.3.1)
PRIMEDBA: Na primer, prolaz transportne jedinice kojom se transportuje opasna materija pod
UN brojem 0161, barut, bezdimni, klasifikacioni kod 1.3C, kod ogranienja prolaska kroz tunele
C5000D, u ukupnoj koliini od 3000kg neto eksplozivne mase, zabranjen je kroz tunele D i E
kategorije.
2138
DEO 9
ZAHTEVI ZA KONSTRUKCIJU I
ODOBRENjE VOZILA
2139
Poglavlje 9.1
Oblast primene, definicije i zahtevi za odobrenje vozila
9.1.1
9.1.1.1
9.1.1.2
Oblast primene i definicije

Oblast primene
Propisi iz Dela 9 se primenjuju na vozila kategorije N i O, kao to je to definisano u
Prilogu 7 konsolidovane Rezolucije o konstrukciji vozila (R.E.3)1, namenjenih za
transport opasnog tereta.
Ovi zahtevi se odnose na vozilo, a vezani su za njegovu konstrukciju, odobrenje tipa,
ispitivanja u cilju izdavanja Sertifikata i godinje kontrole tehnikih karakteristika.
Definicije
Za potrebe dela 9:
"Vozilo":
oznaava svako kompletno, nekompletno ili kompletirano vozilo
namenjeno za drumski transport opasnog tereta;
"EX/II vozilo" ili"EX/III vozilo": oznaava vozilo namenjeno za transport eksplozivnih
materija i predmeta (Klasa 1);
"FL vozilo": oznaava
(a) vozilo namenjeno za transport tenosti sa takom paljenja do najvie 61C (sa
izuzetkom dizel goriva koje zadovoljava standard EN 590: 2004, gasnog ulja i ulja
za grejanje (lako) UN br. 1202 sa takom paljenja kao to je to specificirano u
EN 590: 2004) u vozilima-cisternama ili demontanim cisternama kapaciteta iznad
3
3
1m ili u kontejner-cisternama ili u prenosivim cisternama kapaciteta iznad 3m ,
(b) vozilo namenjeno za transport zapaljivih gasova u vozilima-cisternama
ili
3
demontanim cisternama kapaciteta iznad 1m ili u kontejner-cisternama,
prenosivim cisternama ili gasnim kontejnerima sa vie elemenata (MEGC)
3
kapaciteta iznad 3m ,
(c) baterijsko vozilo namenjeno za transport zapaljivih gasova, ukupnog kapaciteta
3
iznad 1m ;
"OX vozilo":
oznaava vozilo namenjeno za transport vodonik-peroksida,
stabilizovanog ili vodenog rastvora vodonik-peroksida, stabilizovanog sa vie od 60%
vodonik peroksida (Klasa 5.1, UN br. 2015) u vozilima-cisternama ili demontanim
3
cisternama kapaciteta iznad 1m ili u kontejner-cisternama ili prenosivim cisternama
3
kapaciteta iznad 3m ;
"AT vozilo" :
9.1.2
1
2
(a) oznaava vozilo, razliito od onih deklarisanih kao EX/III, FL ili OX, namenjeno za
transport opasnog tereta u vozilima-cisternama
ili demontanim cisternama
3
kapaciteta iznad 1m ili kontejner-cisternama, prenosivim cisternama ili gasnim
3
kontejnerima sa vie elemenata (MEGC) kapaciteta iznad 3m ,
(b) baterijsko vozilo, razliito od onog deklarisanog kao FL vozilo kapaciteta iznad 1m3;
"Kompletno vozilo" podrazumeva bilo koje vozilo koje ne zahteva dodatno
kompletiranje ( npr. kombi vozila, teretna vozila, tegljai, prikljuna vozila)
"Nekompletno vozilo" podrazumeva bilo koje vozilo kome je potrebno dodatno
kompletiranje u bar jednoj fazi (npr. vozilo bez nadgradnje)
"Kompletirano vozilo" podrazumeva bilo koje vozilo koje je rezultat viefaznog procesa
(npr. asija sa postavljenom nadgradnjom)
"Vozilo odobrenog tipa" podrazumeva bilo koje vozilo koje je odobreno prema ECE
2
3
Pravilniku br. 105 ili Direktivi 98/91/EC .
"Sertifikat o odobrenju za vozilo za transport odreenog opasnog tereta"
predstavlja potvrdu nadlene institucije Ugovorne strane da pojedinano vozilo
namenjeno za transport opasnog tereta zadovoljava relevantne tehnike zahteve ovog
Poglavlja kao EX/II, EX/III, FL, OX ili AT vozilo.
Odobrenje EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila
Dokument evropske ekonomske komisije TRANS/WP.29/78/rev.1, sa unetim izmenama i dopunama.

ECE Pravilnik br.. 105 (Jednoobrazni propisi za odobrenje vozila namenjenih za transport opasnog tereta u
odnosu na njihove specifine konstrukcione karakteristike).
Direktiva 98/91/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 14. decembra 1998. godine o motornim vozilima i
njihovim prikolicama, namenjenim transportu opasnog tereta u drumskom saobraaju i Direktiva 70/156/EEC
koja je menja i dopunjuje, o tipskim Sertifikatima za motorna vozila i njihove prikolice (Slubeni glasnik Evropske
zajedince br.L011 od 16.01.1999. godine, strane 0025 - 0036).
2140
9.1.2.1
NAPOMENA: Za vozila razliita od onih deklarisanih kao EX/II, EX/III, FL, OX i AT ne

zahtevaju se neki specijalni Sertifikati osim onih koje impliciraju vaei Pravilnici o optoj
bezbednosti u zemlji registracije.
Opte odredbe
9.1.2.2
EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila moraju zadovoljiti relevantne zahteve ovog Dela.
Svako kompletno ili kompletirano vozilo mora biti podvrgnuto prvoj kontroli od strane
nadlenog organa u skladu sa administrativnim zahtevima ovog Dela, u cilju kontrole
saobraznosti sa relevantnim tehnikim zahtevima Poglavlja 9.2 do 9.7.
Nadleni organi mogu odustati od prve kontrole tegljaa za poluprikolicu sa odobrenjem
tipa u skladu sa stavom 9.1.2.2, za koji je proizvoa, njegov propisno ovlaeni
predstavnik ili organ priznat od strane nadlenih organa vlasti izdao deklaraciju o
usaglaenosti sa zahtevima iz Poglavlja 9.2.
Saobraznost vozila mora biti overena izdavanjem Sertifikata u skladu sa 9.1.3.
Ukoliko se zahteva da vozilo bude opremljeno sa sistemom za dugotrajno koenje
proizvoa vozila ili njegov propisno ovlaeni predstavnik mora da izda deklaraciju o
saobraznosti sa relevantnim propisima Aneksa 5 ECE Pravilnika 134. Ova deklaracija
mora biti priloena prilikom obavljanja prve kontrole tehnikih karakteristika.
Zahtevi za odobrenje tipa
9.1.2.3
Na zahtev proizvoaa ili njegovog propisno ovlaenog predstavnika, vozila koja su

predmet ispitivanja u cilju izdavanja Sertifikata u skladu sa stavom 9.1.2.1 mogu biti
homologovana od strane nadlene institucije. Smatra se da su relevantni tehniki zahtevi
iz Poglavlja 9.2 ispunjeni ako nadleni organi vlasti izdaju uverenje o odobrenju tipa u
2
3
skladu sa ECE Pravilnikom br.105 ili Direktivom 98/91/ES , ako tehniki zahtevi iz
pomenutog Pravilnika, odnosno Direktive, odgovaraju onima iz Poglavlja 9.2 ovog Dela i
ako se ni jednom prepravkom vozila ne utie na vanost Sertifikata.
Ovo odobrenje tipa, dodeljeno od neke Ugovorne strane u Sporazumu, mora biti
prihvaeno od ostalih Ugovornih strana u Sporazumu, kao osiguranje saobraznosti
vozila kada je pojedinano vozilo predato radi kontrole u cilju izdavanja ADR odobrenja.
Tokom ispitivanja, samo oni delovi homologovanog nekompletnog vozila koji su dodati ili
modifikovani tokom procesa kompletiranja vozila, moraju biti provereni radi kontrole
saobraznosti sa zahtevima Poglavlja 9.2.
Godinja kontrola tehnikih karakteristika
9.1.3
EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila podleu jednom godinje kontroli tehnikih karakteristika
u zemlji u kojoj su i registrovana kako bi se osiguralo da zadovoljavaju relevantne
propise iz ovog dela kao i propise u okviru vaeih nacionalnih pravilnika o optoj
bezbednosti (koji se odnose na koenje, svetlosnu opremu itd.); ukoliko su ova vozila
prikolice ili poluprikolice prikljuene za vuno vozilo tehnikoj kontroli podlee i samo
vuno vozilo iz istih razloga.
Saobraznost vozila mora biti overena ili produenjem vanosti Sertifikata ili izdavanjem
novog Sertifikata u skladu sa 9.1.3.
Sertifikat o odobrenju za vozilo
9.1.3.1
9.1.3.2
9.1.3.3
9.1.3.4
Usaglaenost EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila sa zahtevima iz ovog Dela predmet je

Sertifikata o odobrenju za vozilo za transport odreenog opasnog tereta koji za svako
vozilo ponaosob izdaju nadleni organi vlasti zemlje u kojoj je to vozilo registrovano, pod
uslovom da se na kontroli tehnikih karakteristika vozila ili dobiju zadovoljavajui rezultati
ili izda deklaracija o usaglaenosti sa zahtevima iz Poglavlja 9.2 u skladu sa stavom
9.1.2.1.
Poseban Sertifikat, izdat od strane nadlene institucije Ugovorne Strane u Sporazumu
na ijoj teritoriji je vozilo registrovano, se prihvata od strane nadlenih institucija ostalih
Ugovornih Strana u Sporazumu sve do isteka njegove vanosti.
Poseban Sertifikat mora da ima izgled identian modelu prikazanom u stavu 9.1.3.5.
Dimenzije Sertifikata moraju biti 210 mm x 297 mm (format A4). Mogu da se koriste i
prednja i zadnja strana. Sertifikat mora biti bele boje sa ruiastom prugom izvuenom
po dijagonali.
Ovaj Sertifikat mora biti ispunjen na zvaninom jeziku ili na jednom od zvaninih jezika
zemlje koja ga izdaje. Ako ovaj jezik nije engleski, francuski ili nemaki, naslov
Sertifikata i bilo koje primedbe pod brojem 11, moraju biti napisane na engleskom,
francuskom ili nemakom jeziku.
Na posebnom Sertifikatu za vakuum cisterne za otpatke mora da stoji sledei natpis:
vakuum cisterna za otpatke".
Poseban Sertifikat prestaje da vai najkasnije godinu dana od dana obavljanja kontrole
tehnikih karakteristika koja je prethodila njegovom izdavanju. Naredni termin se,
meutim, vezuje za poslednji datum zvaninog isteka vanosti, ukoliko je kontrole
ECE Pravilnik br. 13 (Jednoobrazni propisi za odobrenje vozila kategorija M, N i O u pogledu koenja).
2141
tehnikih karakteristika izvrena u vremenskom intervalu od mesec dana pre ili posle
ovog datuma.
Meutim, u sluaju cisterni koji podleu obaveznom periodinom kontrolisanju, ovaj
propis ne znai da ispitivanje zaptivenosti (nepropustljivosti), ispitivanje hermetinosti
hidraulinim ispitnim pritiskom ili ispitivanje stanja unutranjosti cisterne mora da se
izvodi u vremenskim intervalima kraim od onih koji su navedeni u Poglavljima 6.8 i 6.9.
2142
9.1.3.5
Obrazac Sertifikata o odobrenju za vozilo za transport odreenog opasnog tereta
SERTIFIKAT O ODOBRENjU ZA VOZILO ZA TRANSPORT ODREENOG OPASNOG TERETA

CERTIFICATE OF APPROVAL FOR VEHICLES CARRYING CERTAIN DANGEROUS GOODS
Ovaj Sertifikat potvruje da dole navedeno vozilo ispunjava uslove koje propisuje Evropski Sporazum o Meunarodnom
drumskom prevozu opasnog tereta (ADR) / This certificate testifies that the vehicle specified below fulfils the conditions
prescribed by the European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road (ADR)
1. Sertifikat broj
2. Proizvoa vozila:
3. Identifikacioni broj
4. Registarski broj
vozila:
(ako postoji):
5.
Naziv i adresa prevoznika, preduzetnika ili vlasnika:
6.
Opis vozila:1
7.
8.
Oznaka vozila prema 9.1.1.2 ADR2:

EX/II
EX/III
Sistem za trajno koenje-uspora: 3
He primenjuje se
FL
OX
AT
Efektivnost prema 9.2.3.1.2 ADR je dovoljna za ukupnu masu transportne jedinice od______t
9.
Opis fiksirane(ih) cisterne(i)/baterijskog vozila (ukoliko postoji):
9.1
Proizvoa cisterne:
9.2
Odobrenje cisterne/baterijskog vozila:
9.3
Serijski broj proizvoaa cisterne/Identifikacije elemenata baterijskog vozila:
9.4
Godina proizvodnje:
9.5
Kod cisterne prema 4.3.3.1 ili 4.3.4.1 ADR :
9.6
10.
Posebne odredbe TS i TE prema 6.8.4 ADR (ukoliko se primenjuju): 6

Opasan teret koji sme da se transportuje:
Vozilo ispunjava uslove koji se zahtevaju za prevoz opasnog tereta koji odgovara oznaci (oznakama) vozila u
br. 7
teret klase 1 sem grupe kompatibilnosti J
10.1
U sluaju EX/II ili EX/III vozila 3
10.2
U sluaju vozila-cisterne/baterijskog vozila 3
teret klase 1 ukljuujui grupu kompatibilnosti J
smeju da se prevoze samo materije dozvoljene u okviru koda cisterne i posebnih odredbi
naznaenih u okviru broja 9 5
smeju da se prevoze samo sledee materije (Klasa, UN broj, ambalana grupa i zvanian
naziv):
Smeju da se prevoze samo materije koje nisu sklone opasnom reagovanju sa materijalima suda (cisterne), zaptivki i
zatitnih obloga (ako postoje).
11.
Primedbe/remarks:
12.
Vai do:
Peat institucije koja izdaje Sertifikat
Mesto,
1
Datum,
Potpis
Po definiciji za pogonska vozila i prikolice kategorije N i O kao to je to definisano u Prilogu 7 Konsolidovane rezolucije za konstrukciju
vozila (R.E.Z) ili u Direktivi 97/27/ES.
2
Nepotrebno precrtati (-).
3
Oznaiti ono to odgovara (h).
4
Uneti odgovarajuu vrednost. Vrednost od 44t ne limitira "registrovanu/maksimalno dozvoljenu masu u eksploataciji" naznaenu u
dokumentu(ima) o registraciji.
5
Materije pripisane kodu cisterne u br. 9 ili nekom drugom kodu cisterne dozvoljenom prema hijerarhiji u 4.3.3.1.2 ili 4.3.4.1.2, uz
uzimanje u obzir posebnih odredbi, ukoliko se primenjuju.
6
He zahteva se kada cv dozvoljene materije navedene v taki 10.2.
2143
13. Produenje vanosti

Vanost produena do
Peat institucije koja izdaje Sertifikat, mesto, datum i potpis
Napomena: Ovaj Sertifikat mora da se vrati instituciji koja ga je izdala ukoliko je vozilo povueno iz
eksploatacije, ukoliko je vozilo transferisano drugom prevozniku, preduzetniku ili vlasniku, kao to je
specifikovano pod brojem 5: po isteku vanosti Sertifikata i ako doe do materijalne promene u jednoj ili vie
esencijalnih karakteristika vozila.
2144
Poglavlje 9.2
Zahtevi za konstrukciju vozila
9.2.1
EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila moraju da zadovoljavaju zahteve iz ovog Poglavlja u

skladu sa dole navedenom tabelom.
Za vozila razliita od EX/II, EX/III, FL, OX i AT:
- zahtevi iz stave 9.2.3.1.1 (koni sistem ispunjava zahteve propisane ECE
Pravilnikom br. 13 ili Direktivom 71/320/ EEC) se primenjuju na sva vozila koja su
prvi put registrovana posle 30. juna 1997. godine;
- zahtevi iz stave 9.2.5 (ureaj za ograniavanje brzine ispunjava zahteve propisane
ECE Pravilnikom br. 89 ili Direktivom 92/6/ EEC) se primenjuju na sva motorna
vozila, sa ukupnom masom iznad 12 tona, koja su prvi put registrovana posle 31.
decembra 1987. godine i sva motorna vozila sa ukupnom masom iznad 3.5 tona ali
ne preko 12 tona koja su prvi put registrovana posle 31. decembra 2007. godine.
2145
VOZILA
TEHNIKE KARAKTERISTIKE
EX/II
KOMENTAR
EX/III
AT
FL
OX
9.2.2
ELEKTRINA OPREMA
9.2.2.2
Provodnici
9.2.2.3
Glavni baterijski prekida
9.2.2.3.1
Xa
Xa
9.2.2.3.2
9.2.2.3.3
9.2.2.3.4
9.2.2.4
Akumulatori
9.2.2.5
Instalacije pod stalnim

naponom
9.2.2.5.1
9.2.2.5.2
9.2.2.6
X
Elektrina instalacija
kabine vozaa
iza
2146
Zadnja reenica stave 9.2.2.3.1. se primenjuje za vozila

prvi put registrovana (ili putena u promet ako registracija
nije obavezna) od 01.07.2005.
9.2.3
OPREMA ZA KOENjE
9.2.3.1
Opti propisi
9.2.3.2
Antiblokirajui koni sistem
X
X
b, d
X
X
b, d
b, d
X
X
b, d
9.2.3.3
Sistem za dugotrajno
koenje-uspora
c, d
c, d
c, d
c, d
9.2.3.4
Ureaji za koenje kod

prikljunih vozila u sluaju
opasnosti
2147
Primenjuje se na vozila koja su prvi put registrovana (ili

putena u promet, ako registracija nije obavezna) posle
30. juna 1993. godine u pogledu motornih vozila (tegljai i
vozila sa krutom asijom) ukupne mase preko 16 tona i
prikljuna vozila (prikolice, poluprikolice i prikolice sa
centralnom osovinom) ukupne mase preko 10 tona.
Primenjuje se na motorna vozila odobrena za vuu
prikolica ukupne mase preko 10 tona, koja su prvi put
registrovana posle 30. juna 1995. godine. Primenjuje se
na za sva vozila koja su prvi put odobrena u skladu sa
stavom 9.1.2 posle 30. juna 2001. godine, bez obzira na
datum njihove prve registracije.
Poev od 1. januara 2010. godine, sva vozila moraju
zadovoljiti tehnike zahteve iz ECE Pravilnika br.13 ili
izmenjene i dopunjene Direktive 71/320/EES koji su na
snazi na dan njihove prve registracije ili putanja u
promet, ali najmanje one iz ECE Pravilnika br.13, niza
izmena i dopuna pod oznakom 06 ili Direktive 71/320/EES
izmenjene i dopunjene Direktivom 91/422/EES.
Prikljuna vozila (prikolice, poluprikolice i prikolice sa
centralnom
osovinom)
moraju
biti
opremljene
antiblokirajuim konim sistemom kategorije A. Motorna
vozila moraju biti opremljena antiblokirajuim konim
sistemom kategorije 1.
Primenjuje se na motorna vozila po prvi put registrovana
posle 30. juna 1993. godine ija je najvee masa preko 16
tona ili odobrena za vuu prikljunih vozila najvee mase
preko 10 tona.
Poev od 1. januara 2010. godine, sva motorna vozila
moraju ispuniti tehnike zahteve iz ECE Pravilnika br.13 ili
izmenjene i dopunjene Direktive 71/320/EES koji su na
snazi na dan njihove prve registracije, ali najmanje one iz
ECE Pravilnika br.13, niza izmena i dopuna pod oznakom
06 ili Direktive 71/320/EES izmenjene i dopunjene
Direktivom 91/422/EES.
Tip sistema za trajno koenje mora biti IIA.
9.2.3.4.1
9.2.3.4.2
9.2.4
9.2.4.2
PREVENCIJA RIZIKA OD
POARA
Kabina vozila
9.2.4.3
Rezervoari za gorivo
9.2.4.4
Motor
9.2.4.5
Izduvni sistem
9.2.4.6
Sistem za trajno koenje

vozila
Pomoni sistemi za
grejanje
9.2.4.7
9.2.4.7.1
9.2.4.7.2
9.2.4.7.5
9.2.4.7.3
9.2.4.7.4
9.2.4.7.6
9.2.5
UREAJ ZA
OGRANIENjE BRZINE
Xf
Xf
9.2.6
Ureaj za spajanje
prikljunih vozila
Xf
Xf
2148
Xf
Primenjuje se na motorna vozila opremljena posle 30.

juna 1999. godine. Za vozila opremljena pre 1. jula
1999. godine obavezno je zadovoljavanje zahteva od
1. januara 2010. godine.
Primenjuje se na motorna vozila opremljena posle 30.
juna 1999. godine. Za vozila opremljena pre 1. jula
1999. godine obavezno je zadovoljavanje zahteva od
1. januara 2010. godine.
Primenjuje se na motorna vozila ukupne mase iznad
12 tona registrovana posle 31. decembra 1987. godine
i za sva motorna vozila ukupne mase preko 3.5 tona ali
ne preko 12 tona registrovana posle 31. decembra
2007. godine.
9.2.2
Elektrina oprema
9.2.2.1
Opte odredbe
9.2.2.2
Elektrina instalacija u celini mora da zadovoljava odredbe iz stavi 9.2.2.2 9.2.2.6

prema tabeli iz dela 9.2.1.
Provodnici
9.2.2.2.1
9.2.2.2.2
9.2.2.3
9.2.2.3.1
9.2.2.3.2
9.2.2.3.3
9.2.2.3.4
9.2.2.4
9.2.2.5
9.2.2.5.1
1
2
Provodnici moraju biti tako dimenzionisani da se ne pregrevaju. Moraju biti na adekvatan

nain izolovani. Sva elektrina kola moraju biti zatiena osiguraima ili automatskim
prekidaima, s izuzetkom sledeih kola:
- od akumulatora do ureaja za hladan start i zaustavljanje motora;
- kolo od akumulatora do alternatora;
- kolo od alternatora do kutije sa osiguraima ili automatskim prekidaima;
- od akumulatora do elektropokretaa;
- od akumulatora do kuita za regulaciju snage sistema za trajno koenje
(videti 9.2.3.3), ukoliko je ovaj system elektrini ili elektromagnetni;
- od akumulatora do elektrinog mehanizma za podizanje osovine obrtne platforme.
Gore navedena nezatiena kola moraju biti to kraa.
Kablovi moraju biti dobro privreni i tako postavljeni da su provodnici na adekvatan
nain zatieni od mehanikih i termikih naprezanja
Glavni baterijski prekida
Prekida za prekidanje svih elektrinih kola mora da se nalazi to blie akumulatoru. Ako
se koristi jednopolni prekida on mora biti postavljen na dovodnom a ne na odvodnom
kolu (uzemljenju).
U kabini vozaa mora biti instaliran komandni ureaj koji olakava funkcije iskljuivanja i
ponovnog ukljuivanja prekidaa. Ovaj ureaj mora biti lako pristupaan i jasno oznaen.
Mora biti zatien od nehotinog aktiviranja putem postavljanja zatitnog poklopca,
upotrebom dvostepenog komandnog ureaja ili na neki drugi adekvatan nain. Mogu da
se instaliraju i dodatni komandni ureaji pod uslovom da su jasno oznaeni i zatieni od
nehotinog aktiviranja. Ako se koristi elektrini kontrolni ureaj(i), njegova elektrina kola
podleu zahtevima iz stave 9.2.2.5.
Kuite prekidaa mora imati stepen zatite IP65 prema standardu IEC 529.
Kablovski spojevi na prekidau moraju imati stepen zatite IP54. Meutim, ovo ne vai
za one spojeve koji se nalaze u kuitu koje moe biti i samo kuite glavnog baterijskog
prekidaa. U tom sluaju da ne bi dolo do kratkog spoja dovoljno je izvriti izolaciju
spojeva sa na primer gumenom kapom.
Akumulatori
Kleme akumulatora moraju biti elektrino izolovane ili pokrivene izolacionim poklopcem
kuita akumulatora. Ukoliko se akumulatori ne nalaze ispod haube motora tada moraju
da se nalaze u kuitu koje se provetrava.
Instalacije pod stalnim naponom
(a) Oni delovi elektrine instalacije, ukljuujui provodnike, koji ostaju pod naponom i
nakon aktiviranja glavnog baterijskog prekidaa moraju biti podesni za upotrebu u
opasnim zonama. Takva oprema mora da zadovoljava opte zahteve iz IEC 60079,
1
2
delovi 0 i 14 , i dodatne zahteve iz IEC 60079, delovi 1, 2, 5, 6, 7, 11, 15 ili18 ;
1
(b) Za primenu IEC 60079, deo 14 , mora da se upotrebi sledea klasifikacija:
Ona elektrina instalacija pod stalnim naponom, ukljuujui provodnike, koja ne
podlee propisima iz stavi 9.2.2.3 i 9.2.2.4 mora da zadovoljava zahteve za Zonu
1, za elektrinu opremu u celini, ili da zadovoljava zahteve za Zonu 2, za elektrinu
opremu koja se nalazi u kabini vozaa. Moraju biti zadovoljeni zahtevi za
eksplozivnu grupu IIC, temperaturske klase T6.
Meutim, elektrina instalacija mora biti temperaturske klase T4 ako se ona nalazi u
okruenju gde temperatura uzrokovana ne-elektrinim delovima prelazi granicu
Zahtevi iz dela 14 IEC 60079 nemaju prednost u odnosu na zahteve iz ovog dela.
Kao alternativa se mogu koristiti opti zahtevi iz EN 50014 i dodatni zahtevi iz EN 50015, EN 50016, EN 50017,
EN 50018, EN 50019, EN 50020, EN 50021 ili EN 50028.
2149
9.2.2.5.2
9.2.2.6
klase T6.
(c) Provodnici za elektrinu instalaciju pod stalnim naponom moraju ili da ispunjavaju
zahteve IEC 60079, deo 7 (poveana bezbednost) i da budu osigurani topljivim
osiguraima ili automatskim prekidaima postavljenim to je mogue blie izvoru
napajanja, ili u sluaju bitne sigurnosne opreme moraju biti zatieni sigurnosnom
pregradom postavljenom to je mogue blie izvoru napajanja.
Bypass prikljuci glavnog baterijskog prekidaa za elektrinu opremu koja ostaje pod
naponom u uslovima aktiviranja glavnog baterijskog prekidaa moraju biti zatieni od
pregrevanja osiguraima, kontaktnim dugmadima ili sigurnosnim elementima (limitatori
struje).
Propisi za deo elektrine instalacije koji se nalazi iza kabine vozaa
Celokupna instalacija mora biti tako projektovana, izraena i zatiena da u normalnim
uslovima eksploatacije vozila ne moe da se zapali ili da izazove kratak spoj, odnosno
da se u sluaju sudara ili oteenja mogunost ovih pojava svede na minimum.
Posebno:
9.2.2.6.1
Provodnici
U normalnim uslovima eksploatacije vozila provodnici iza kabine vozaa moraju biti
zatieni od udara, abrazije i tarenja. Primeri adekvatne zatite su prikazani na slikama
1, 2, 3 i 4, u daljem tekstu. Meutim, za kablove indikatora antiblokirajuih konih
ureaja se ne zahteva dodatna zatita.
2150
2151
9.2.2.6.2
Osvetljenje
9.2.3
Zabranjena je upotreba sijalica sa navojnim grlom.

Elektrini prikljuci
Elektrini prikljuci izmeu motornih i prikljunih vozila moraju imati stepen zatite IP54
prema IEC 529 i tako konstruisani da se ne mogu nehotino razdvojiti. Primeri
odgovarajuih spojeva su dati u standardima ISO 12 098:1994 i ISO7638:1985.
Oprema za koenje
9.2.3.1
Opte odredbe
9.2.3.1.1
Motorna i prikljuna vozila namenjena za upotrebu kao transportne jedinice za transport

opasnog tereta moraju da zadovolje sve relevantne tehnike zahteve iz ECE Pravilnika
3
4
br.13 ili Direktive 71/320/EEC , sa svim izmenama i dopunama i uz preciziranje
datuma njihove primene.
EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila moraju zadovoljavati zahteve ECE Pravilnika br. 13,
aneks 5.
Sigurnosni koni ureaji za prikljuna vozila
9.2.2.6.3
9.2.3.1.2
9.2.3.2
9.2.3.2.1
9.2.4
Prikljuna vozila moraju biti opremljene sa efikasnim sistemom za koenje ili

zaustavljanje u sluaju da doe do odvajanja od motornog vozila koje ih vue.
Prikljuna vozila moraju biti opremljene sa efikasnim ureajem za koenje koji deluje na
sve tokove, koji se aktivira putem komande radne konice vunog vozila i koji
automatski zaustavlja prikljuno vozilo u sluaju prekida spajanja.
Smanjenje rizika od izbijanja poara
9.2.4.1
Opte odredbe
9.2.3.2.2
Tehnike odredbe koje slede, primenjuju se u skladu sa sadrajem tabele iz stave 9.2.1.
9.2.4.2
Kabina vozila
Ukoliko kabina vozila nije izraena od teko zapaljivih materijala, sa zadnje strane
kabine mora da se postavi zatitna ploa iste irine kao i cisterna, izraena od metala ili
nekog drugog podesnog materijala. Svi prozori na zadnjem delu kabine moraju biti
hermetiki zatvoreni sigurnosnim staklom otpornim na vatru i okvirom takoe otpornim
na vatru. Pored toga razmak izmeu cisterne i kabine ili zatitne ploe mora da iznosi
najmanje 15cm.
9.2.4.3
Rezervoari za gorivo
Rezervoari za gorivo za napajanje motora motornog vozila moraju da zadovoljavaju
sledee zahteve:
(a) U sluaju bilo kakvog curenja, gorivo mora da kaplje direktno na zemlju bez
mogunosti dolaenja u kontakt sa zagrejanim delovima vozila ili sa tovarom;
9.2.4.4
(b) Rezervoari za gorivo sa benzinom moraju biti opremljeni sa efikasnim hvataem

varnica postavljenim na otvoru za punjenje ili sa zatvaraem koji omoguava
hermetiko zaptivanje ovog otvora.
Motor
9.2.4.5
Motor za pogon vozila mora biti tako opremljen i postavljen da ne postoji bilo kava
opasnost za tovar usled zagrevanja ili paljenja motora. Kod EX/II i EX/III vozila motor
mora biti tako konstruisan da do upaljenja dolazi putem kompresije (dizel-motor).
Izduvni sistem
9.2.4.6
Izduvni sistem i izduvne cevi moraju biti tako usmereni ili zatieni da ne postoji bilo
kakva opasnost za tovar usled zagrevanja ili paljenja. Delovi izduvnog sistema koji se
nalaze direktno ispod rezervoara za gorivo (dizel) moraju biti udaljeni najmanje 100mm ili
obezbeeni termikom zatitom.
Sistem za dugotrajno koenje vozila-uspora
Vozila opremljena sistemom za dugotrajno koenje-usporaem koji generie visoku
temperaturu, lociranim iza zadnjeg dela kabine vozaa, moraju biti opremljena sa dobro
privrenom termikom zatitom postavljenom izmeu ovog sistema i cisterne ili tovara
kako bi se izbeglo bilo kakvo zagrevanje, ak i lokalno, zida cisterne ili tovara.
3
4
ECE Pravilnik br. 13 (Jednoobrazni propisi za odobrenje vozila kategorija M, N i O u pogledu koenja).
Direktiva 71/320/EEC (publikovana u originalu u zvaninom asopisu evropske zajednice u broju L202 od
6.9.1971. godine).
2152
9.2.4.7
9.2.4.7.1
9.2.4.7.2
9.2.4.7.3
9.2.4.7.4
9.2.4.7.5
9.2.4.7.6
9.2.5
9.2.6
5
6
4
5
Pored toga, termika zatita mora da titi sistem za koenje od bilo kakvog, ak i
nehotinog, izlivanja ili curenja tovara. Na pr. smatra se da je zatita koja ukljuuje
pregradu od dvostrukog lima zadovoljavajua.
Pomoni sistemi za grejanje moraju biti usklaeni sa relevantnim tehnikim zahtevima iz
ECE Pravilnika br.1225 sa vaeim izmenama i dopunama ili Direktive 2001/56/ES6 sa
vaeim izmenama i dopunama u skladu sa, u ovim dokumentima, preciziranim
datumima poetka njihove primene i odredbama iz stavi 9.2.4.7.2 i 9.2.4.7.3 koje se
primenjuju prema tabeli iz stave 9.2.1.
Pomoni sistemi za grejanje i njihovi izduvni cevovodi moraju biti tako konstruisani,
pozicionirani, zatieni ili obloeni da onemoguavaju bilo kakav rizik izazvan
pregrevanjem ili upaljenjem tovara. Smatra se da je ovaj zahtev zadovoljen ukoliko
rezervoar za gorivo i izduvni system aparata odgovaraju propisima, slinim onim koji
vae za rezervoare goriva i izduvne sisteme vozila, navedenim u odgovarajuim
stavama 9.2.4.3 i 9.2.4.5.
Pomoni sistemi za grejanje smeju da se dezaktiviraju samo primenom jedne od
sledeih metoda:
(a) Namernim iskljuivanjem iz kabine vozaa pomou runog prekidaa;
(b) Zaustavljanjem motora vozila; u ovom sluaju ponovno aktiviranje ureaja za
grejanje moe da se izvri runo od strane vozaa;
(c) Aktiviranjem pumpe za napajanje na motornom vozilu koje transportuje opasne
terete.
Dozvoljeno je funkcionisanje sistema za grejanje izvesno vreme i nakon iskljuivanja
sistema. Kod metoda 9.2.4.7.3 (b) i (c) mora da se na odgovarajui nain osigura prekid
dovoda vazduha u intervalu od najvie 40 sekundi od momenta deaktivacije. Smeju da
se koriste samo oni grejai za koje postoji dokaz da je izmenjiva toplote otporan na
redukovani ciklus rada nakon iskljuivanja od 40 sekundi za vreme njihove normalne
upotrebe.
Pomoni sistem za grejanje mora da se aktivira runo pomou prekidaa. Zabranjeni su
programabilni ureaji.
Zabranjeni su pomoni sistemi za grejanje sa gasovitim gorivom.
Ureaji za ograniavanje brzine
Motorna vozila (vozila sa krutom asijom i tegljai za poluprikolice) sa maksimalnom
masom iznad 3.5 tona moraju, u skladu sa tehnikim zahtevima iz ECE Pravilnika br.
7
89 , sa ukljuenim izmenama i dopunama, biti opremljeni sa ureajem za ogranienje
brzine. Setovana vrednost brzine ne sme da pree 90 km/h, imajui u vidu tehnoloku
toleranciju ureaja.
Ureaji za spajanje prikljunih vozila
Ureaji za spajanje prikljunih vozila moraju da zadovoljavaju tehnike zahteve iz ECE
Pravilnika br. 554 ili Direktive 94/20/EC5, sa ukljuenim izmenama i dopunama, u skladu
sa tamo navedenim datumima njihove primene.
ECE Pravilnik br.122 (Pravilnik o odobrenju tipa grejnog sistema i odobrenju vozila s obzirom na u
njemu postojei merni sistem).
Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2001/56/EC od 27. septembra 2001. godine o grejnim
sistemima motornih vozila i njihovih prikolica (prvobitno objavljena u Slubenom glasniku Evropske
zajednice br. L292 od 9. novembra 2001. godine).
ECE Pravilnik br. 89: jednoobrazni propisi za odobrenje:
I.
Vozila u odnosu na njihovu maksimalnu brzinu;
II.
Vozila u odnosu na ugradnju homologovanih ureaja za ogranienje brzine (SLD);
Ureaja za ogranienje brzine (SLD).
III.
Alternativno, mogu da se primenjuju i odgovarajui propisi iz Direktive 92/6/EEC Saveta, od 10.
februara 1992. godine (publikovane u originalu u zvaninom urnalu evropske zajednice br. L 057
od 02.03.1992. godine) i Direktive 92/24/EEC Saveta, od 31. marta 1992. godine (publikovane u
originalu u zvaninom urnalu evropske zajednice br. L 129 od 14.05.1992. godine), sa ukljuenim
izmenama i dopunama, pod uslovom da su izmene i dopune unete u skladu sa najnovijim
izmenama i dopunama ECE Pravilnika br. 89, vaeeg u vreme odobrenja vozila.
ECE Pravilnik br. 55 (Jednoobrazni propisi za odobrenje elemenata za mehaniko spajanje skupa
vozila).
Direktiva 94/20/EC evropskog Parlamenta i Saveta od 30. maja 1994. godine (publikovana u
originalu u zvaninom urnalu evropske zajednice br. L 195 od 29.07.1994. godine).
2153
Poglavlje 9.3
Dodatni zahtevi za kompletna ili kompletirana EX/II ili EX/III
vozila namenjena za transport eksplozivnih materija i
predmeta (klasa 1) u ambalai
9.3.1
9.3.2
9.3.2.1
9.3.2.2
9.3.2.3
9.2.3.4
9.3.3
9.3.4
9.3.4.1
9.3.4.2
9.3.5
9.3.6
9.3.7
Materijali koji se koriste za izradu karoserije vozila

Za izradu karoserije ne smeju da se koriste materijali skloni formiranju opasnih jedinjenja
sa eksplozivnim materijama koje se transportuju.
Pomoni sistemi za grejanje ne smeju biti instalirani u tovarnim prostorima EX/II i EX/III
vozila.
Pomoni sistemi za grejanje moraju da zadovoljavaju zahteve iz stavi 9.2.4.7.1,
9.2.4.7.2, 9.2.4.7.5, 9.2.4.7.6 kao i zahteve u daljem tekstu:
Prekida pomonog sistema za grejanje moe biti instaliran i van kabine vozaa;
Ureaj moe da se iskljui izvan tovarnog prostora; i
Dokaz o otpornosti izmenjivaa toplote na reducirani ciklus funkcionisanja nakon
iskljuivanja nije potreban.
U tovarnom prostoru ne smeju da se nalaze rezervoari za gorivo, pogonski elementi,
cevovodi za dovod vazduha za sagorevanje ili grejanje kao ni izlazni otvori izduvnog
cevovoda neophodnog za funkcionisanje pomonog sistema za grejanje.
EX/II vozila
Vozila moraju biti konstruisana, izraena i opremljena tako da su eksplozivi zatieni od
spoljanjih opasnosti i vremenskih nepogoda. Ova vozila moraju biti zatvorena ili
prekrivena ciradom. Cirada mora biti otporna na cepanje i izraena od nepromoivog,
teko zapaljivog materijala1. Cirada mora da bude tako rastegnuta da pokriva tovarni
prostor sa svih strana.
Svi otvori tovarnog prostora moraju imati fino nalegajua vratanca ili poklopce koji se
zakljuavaju. Vozaki deo mora biti odvojen od tovarnog prostora kontinualnom
pregradom.
EX/III vozila
Vozila moraju biti konstruisana, izraena i opremljena tako da su eksplozivi zatieni od
spoljanjih opasnosti i vremenskih nepogoda. Ova vozila moraju biti zatvorena. Vozaki
deo mora biti odvojen od tovarnog prostora kontinualnom pregradom. Povrine tovarnog
prostora moraju biti kontinualne. U tovarnom prostoru mogu se postaviti take za
vezivanje tovara. Sve spojnice moraju biti zatvorene. Sve brave na vratima moraju da se
zakljuavaju. One moraju biti tako postavljene i izraene da formiraju preklop preko
zglobova.
Karoserija mora biti napravljena od materijala otpornog na temperaturu i plamen,
minimalne debljine 10mm. Smatra se da je ovaj zahtev ispunjen ukoliko su korieni
materijali Klase B-S3-d2, prema standardu EN 13501-1:2002.
Ukoliko je karoserija napravljena od metala, celokupna unutranja povrina mora biti
obloena materijalom koji ispunjava gore navedene zahteve.
Tovarni prostor i motor
Motor mora da se nalazi ispred prednjeg zida tovarnog prostora; ipak moe se postaviti i
ispod tovarnog prostora pod uslovom da je to izvedeno na takav nain da bilo kakvo
poveano zagrevanje ne predstavlja opasnost po tovar podizanjem temperature
unutranje povrine tovarnog prostora iznad 80 C.
Tovarni prostor i izduvni sistem
Izduvni sistem EX/II i EX/III vozila ili neki drugi delovi ovih kompletnih ili kompletiranih
vozila moraju biti tako konstruisani i postavljeni da bilo kakvo poveano zagrevanje ne
predstavlja opasnost za tovar podizanjem temperature unutranje povrine tovarnog
prostora iznad 80 C.
Elektrina oprema
U sluaju zapaljivosti, smatrae se da je ovaj zahtev ispunjen ako, u skladu sa procedurama preciziranim u ISO
standardu 3795:1989 "Drumska vozila, traktori i poljoprivredna i mehanizacija u umarstvu - Odreivanje
zapaljivosti materijala u unutranjosti", uzorci materijala od kojeg je nainjen pokrov gore brzinom ne veom od
100mm/min.
2154
9.3.7.1
Nominalni napon elektrinog sistema ne sme da pree 24V.
9.3.7.2
Osvetljenje tovarnog prostora mora biti izvedeno na krovu tovarnog prostora i prekriveno
tj. bez izloenih provodnika ili sijalica.
U sluaju grupe kompatibilnosti J, elektrina instalacija mora da ima najmanje IP65
stepen zatite (na pr. nezapaljiva, kategorije Eex d). Bilo koja elektrina oprema
pristupana iz unutranjosti tovarnog prostora mora biti zatiena od mehanikih uticaja
iz unutranjosti tovarnog prostora.
Elektrina instalacija na EX/III vozilima mora da zadovoljava zahteve iz stavi 9.2.2.2,
9.2.2.3, 9.2.2.4, 9.2.2.5.2 i 9.2.2.6.
Elektrina instalacija u tovarnom prostoru ne sme da proputa prainu (najmanje IP54
stepen zatite ili ekvivalent) ili, u sluaju grupe kompatibilnosti J, da ima najmanje IP65
stepen zatite, (na pr. nezapaljiva, kategorija Eex d).
9.3.7.3
2155
Poglavlje 9.4
Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju karoserije
kompletnih ili kompletiranih vozila namenjenih za transport
opasnog tereta u ambalai (razliitih od EX/II i EX/III vozila)
9.4.1
9.4.2
9.4.3
Pomoni sistemi za grejanje moraju da zadovoljavaju sledee zahteve:

(a) Prekida moe biti postavljen i izvan kabine vozaa;
(b) Ureaj moe biti dezaktiviran i izvan tovarnog prostora; i
(c) Ne zahteva se verifikacija otpornosti izmenjivaa toplote na redukovani ciklus rada
nakon dezaktiviranja.
Ukoliko je vozilo namenjeno za transport opasnog tereta za koji su propisane nalepnice
opasnosti saobrazne modelima br. 1, 1.4, 1.5, 1.6, 3, 4.1, 4.3, 5.1 ili 5.2, u tovarnom
prostoru ne smeju da se nalaze rezervoari za gorivo, pogonski elementi, cevovodi za
dovod vazduha za sagorevanje ili grejanje kao ni izlazni otvori izduvnog cevovoda
neophodnog za funkcionisanje pomonog sistema za grejanje. Mora se osigurati da
tovar ne blokira izlazni otvor vazduha za grejanje. Temperatura do koje paketi smeju da
se zagreju ne sme da pree 50 C. Ureaji za grejanje koji se nalaze u tovarnom
prostoru moraju biti tako konstruisani da u radnim uslovima onemoguavaju upaljenje
eksplozivne atmosfere.
Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju karoserije vozila namenjenih za transport
pojedinog opasnog tereta ili specifine ambalae mogu biti ukljueni u Deo 7, Poglavlje
7.2, u skladu sa naznakama iz kolone 16 u okviru tabele A iz Poglavlja 3.2, za datu
materiju.
2156
Poglavlje 9.5
Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju karoserija
kompletnih ili kompletiranih vozila namenjenih za transport
vrstog opasnog tereta u rasutom stanju
9.5.1
9.5.2
9.5.3
Pomoni sistemi za grejanje moraju da zadovoljavaju sledee zahteve:

opasnosti saobrazne modelima br. 1, 1.4, 1.5, 1.6, 3, 4.1, 4.3, 5.1 ili 5.2, u tovarnom
prostoru ne smeju da se nalaze rezervoari za gorivo, pogonski elementi, cevovodi za
dovod vazduha za sagorevanje ili grejanje kao ni izlazni otvori izduvnog cevovoda
neophodnog za funkcionisanje pomonog sistema za grejanje. Mora se osigurati da
tovar ne blokira izlazni otvor vazduha za grejanje. Temperatura do koje paketi smeju da
se zagreju ne sme da pree 50 C. Ureaji za grejanje koji se nalaze u tovarnom
prostoru moraju biti tako konstruisani da u radnim uslovima onemoguavaju upaljenje
eksplozivne atmosfere.
Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju karoserije vozila namenjenih za transport
pojedinog opasnog tereta ili specifine ambalae mogu biti ukljueni u Deo 7, Poglavlje
7.2, u skladu sa naznakama iz kolone 16 u okviru tabele A iz Poglavlja 3.2, za datu
materiju.
2157
Poglavlje 9.6
Dodatni zahtevi koji se odnose na kompletna ili kompletirana
vozila namenjena za transport temperaturski kontrolisanih
materija
9.6.1
9.6.2
Vozila sa izolacijom, vozila hladnjae i vozila rashladne maine namenjena za transport

temperaturski kontrolisanih materija moraju da ispunjavaju sledee uslove:
(a) vozilo mora biti takvo i na takav nain opremljeno u pogledu izolacije i sredstava za
rashlaivanje da ne dolazi do prekoraenja kontrolne temperature propisane u
stavama 2.2.41.1.17 i 2.2.52.1.16 kao i 2.2.41.4 i 2.2.52.4 za materije koje se
2
transportuju. Ukupni koeficijent prelaza toplote ne sme biti vei od 0.4W/m K;
(b) vozilo mora biti tako opremljeno da pare materija ili sredstava za hlaenje ne mogu
da prodru u kabinu vozaa;
(c) vozila moraju biti opremljena sa podesnim ureajem koji omoguava da se u svako
doba iz kabine vozaa moe odrediti temperature koja preovladava u tovarnom
prostoru;
(d) tovarni prostor mora biti opremljen sa ventilacijom ili sa ventilima za ventilaciju
ukoliko postoji rizik od opasnog porasta nadpritiska u njemu. Po potrebi, mora se
voditi rauna da ventilacija ili ventili za ventilaciju ne utiu negativno na hlaenje;
(e) sredstvo za hlaenje mora biti nezapaljivo; i
(f) aparati za hlaenje kod vozila sa mehanikim sistemom za hlaenje moraju biti u
stanju da funkcioniu nezavisno od rada motora koji se koristi za pogon vozila.
U Poglavlju 7.2 (R1 do R5) su navedene pogodne metode (videti V8(3)) koje
onemoguavaju da doe do prekoraenja kontrolne temperature. Zavisno od koriene
metode u Poglavlju 7.2 mogu da se unesu dodatne odredbe koje se odnose na
konstrukciju karoserije vozila.
2158
Poglavlje 9.7
Dodatni zahtevi koji se odnose na fiksirane cisterne (vozila
cisterne), baterijska vozila i kompletna ili kompletirana vozila
namenjena za transport opasnog tereta u demontanim
cisternama kapaciteta iznad 1 m3 ili u kontejner-cisternama,
prenosivim cisternama ili gasnim kontejnerima sa vie
elemenata kapaciteta iznad 3 m3 (EX/III, FL, OX i AT vozila)
9.7.1
9.7.1.1
9.7.1.2
9.7.2
9.7.2.1
9.7.2.2
9.7.2.3
9.7.2.4
9.7.2.5
9.7.3
9.7.4
9.7.5
9.7.5.1
9.7.5.2
9.7.6
Opte odredbe
Pored vozila u uem smislu ili pogonskih jedinica koje se mogu upotrebiti umesto istog,
vozilo-cisterna obuhvata jedno ili vie tela cisterne, elemente opreme kao i prikljuke za
montau tela cisterne na vozilo ili pogonske jedinice.
Kada je demontana cisterna privrena na vozilo tada za celokupnu jedinicu vae isti
zahtevi kao i za vozila-cisterne.
Zahtevi koji se odnose na cisterne
Fiksirane ili demontane cisterne izraene od metala moraju da zadovoljavaju relevantne
zahteve iz Poglavlja 6.8.
U sluaju boca, velikih boca, buradi pod pritiskom i svenjeva boca elementi baterijskih
vozila kao i elementi gasnih kontejnera sa vie elemenata moraju da zadovoljavaju
relevantne zahteve iz Poglavlja 6.2 dok u sluaju cisterni moraju da zadovoljavaju
zahteve iz Poglavlja 6.8.
Kontejner-cisterne izraene od metala moraju da zadovoljavaju zahteve iz Poglavlja 6.8
dok prenosive cisterne moraju da zadovoljavaju zahteve iz Poglavlja 6.7 ili, eventualno,
onih iz IMDG Koda (videti 1.1.4.2).
Cisterne izraeni od ojaanih plastinih vlakana moraju da zadovoljavaju zahteve iz
Poglavlja 6.9.
Vakuum cisterne za otpatke moraju da zadovoljavaju zahteve iz Poglavlja 6.10.
Elementi za privrivanje
Elementi za privrivanje moraju biti tako konstruisani da izdre statika i dinamika
naprezanja u normalnim uslovima transporta a, u sluaju vozila-cisterni, baterijskih vozila
i vozila sa demontanim cisternama, minimalna naprezanja definisana u stavama
6.8.2.1.2, 6.8.2.1.11 - 6.8.2.1.15 i 6.8.2.1.16.
Uzemljenje FL vozila
Cisterne izraene od metala ili od ojaanih plastinih vlakana FL vozila-cisterni i elementi
baterije FL baterijskih vozila, moraju biti povezani sa asijom pomou, najmanje jednog,
dobrog elektrinog spoja. Mora da se izbegne bilo kakav kontakt metala koji moe da
dovede do elektrohemijske korozije.
NAPOMENA: Videti isto tako stave 6.9.1.2 i 6.9.2.14.3.
Stabilnost vozila-cisterni
Kod natovarenog vozila-cisterne ukupna irina povrine naleganja na tlo (rastojanje du
iste osovine izmeu spoljanjih taaka kontakta leve i desne gume sa tlom) mora da
iznosi najmanje 90% od visine teita. Kod skupa vozila optereenje (masa) na
osovinama tegljaa od strane natovarene poluprikolice ne sme da pree 60% od
dozvoljene ukupne mase natovarenog skupa vozila.
3
Vozila-cisterne sa fiksiranim cisternama kapaciteta iznad 3 m , namenjena za transport
opasnih roba u tenom ili rastopljenom stanju, testirana pod pritiskom ispod 4 bara,
1
moraju dodatno da zadovolje i tehnike zahteve ECE Pravilnika br. 111 u pogledu
bone stabilnosti sa ukljuenim izmenama i dopunama i naznaenim datumima njihove
primene. Zahtevi se primenjuju na vozila-cisterne koja su prvi put registrovana posle 1.
jula 2003. godine.
Zatita zadnje strane vozila
Sa zadnje strane vozila, celom irinom cisterne, mora biti postavljen branik dovoljno
ECE Pravilnik br. 111: Jednoobrazni propisi za odobrenje vozila-cisterni kategorija N i O u pogledu
stabilnosti na prevrtanje.
2159
otporan na udar sa zadnje strane. Razmak izmeu zadnjeg zida cisterne i unutranjeg
dela branika mora da iznosi najmanje 100mm (ovaj razmak se meri od najisturenije
take na zadnjem zidu cisterne ili od onih instalacija ili prikljuaka koji najvie tre a u
kontaktu su sa materijama koje se transportuju). Vozila sa nagnutim cisternama za
transport prakastih ili zrnastih materija i nagnute vakuum cisterne za otpatke sa
pranjenjem sa zadnje strane ne zahtevaju branik ukoliko su elementi zadnjeg dela
cisterne opremljeni sredstvima za zatitu koji tite cisternu na isti nain kao i branik.
NAPOMENA 1: Ova odredba ne vai za vozila koja se koriste za transport opasnog
tereta u kontejner-cisternama, gasnim kontejnerima sa vie elemenata (MEGC) ili u
prenosivim cisternama.
9.7.7
9.7.7.1
NAPOMENA 2: Za zatitu cisterni od oteenja uzrokovanog udarom s bone strane ili

prevrtanjem videti stave 6.8.2.1.20 i 6.8.2.1.21 ili, u suaju prenosivih cisterni, 6.7.2.4.3 i
6.7.2.4.5.
Pomoni sistemi za grejanje moraju da zadovoljavaju zahteve iz stavi 9.2.4.7.1, 9.2.4.7.2
i 9.2.4.7.5 kao i sledee zahteve:
Kod FL vozila ovi sistemi moraju dodatno da zadovoljavaju i zahteve iz stavi 9.2.4.7.3 i
9.2.4.7.4.
9.7.7.2
9.7.8
9.7.8.1
9.7.8.2

opasnosti saobrazne modelima br. 3, 4.1, 4.3, 5.1 ili 5.2, u tovarnom prostoru ne smeju
da se nalaze rezervoari za gorivo, pogonski elementi, cevovodi za dovod vazduha za
sagorevanje ili grejanje kao ni izlazni otvori izduvnog cevovoda neophodnog za
funkcionisanje pomonog sistema za grejanje. Mora se osigurati da tovar ne blokira
izlazni otvor vazduha za grejanje. Temperatura do koje paketi smeju da se zagreju ne
sme da pree 50 C. Ureaji za grejanje koji se nalaze u tovarnom prostoru moraju biti
tako konstruisani da u radnim uslovima onemoguavaju upaljenje eksplozivne
atmosphere.
Elektrina oprema
Elektrina instalacija na FL vozilima za koju se zahteva odobrenje prema zahtevima iz
stave 9.1.2 mora da zadovoljava zahteve iz stavi 9.2.2.2, 9.2.2.3, 9.2.2.4, 9.2.2.5.1 i
9.2.2.6.
Meutim, kompletiranja ili modifikacije elektrine instalacije vozila moraju da
zadovoljavaju odgovarajue zahteve za elektrini aparat relevantne grupe i
temperaturske klase u skladu sa materijama koje se transportuju.
NAPOMENA: Za prelazne odredbe videti takoe i 1.6.6.
Elektrina oprema na FL vozilima, smetena na mestu koje predstavlja ili za koje se
oekuje da moe da predstavlja takav eksplozivni ambijent da su specijalne mere
predostronosti neophodne, mora biti podesna za eksploataciju u opasnim zonama.
Takva oprema mora da zadovoljava opte zahteve iz IEC 60079, delovi 0 i 14, i dodatne
2
zahteve iz IEC 60079, delovi 1, 2, 5, 6, 7, 11 i 18 . Moraju biti zadovoljeni odgovarajui
zahtevi za elektrini aparat relevantne grupe i temperaturske klase u skladu sa
materijama koje se transportuju.
2
Prilikom primene IEC 60079, deo 14 , mora se koristiti sledea klasifikacija:
ZONA 0
Ukljuuje komore cisterne, instalacije za punjenje i pranjenje i cevovode za rekuperaciju
pare.
9.7.8.3
ZONA 1
Unutar kutije za opremu koja se koristi za punjenje i pranjenje kao i zone unutar
radijusa od 0.5m oko ureaja za ventilaciju i sigurnosnih ventila za relaksaciju pritiska.
Elektrina oprema pod stalnim naponom, ukljuujui provodnike koji se nalaze izvan
Alternativno, mogu se koristiti opti zahtevi iz EN 50014 i dodatni zahtevi iz EN 50015, 50016, 50017, 50018,
50019, 50020 ili 50028.
2160
zona 0 i 1, mora generalno da zadovoljava zahteve za elektrinu opremu za zonu 1 dok

elektrina oprema koja se nalazi u kabini vozaa mora da zadovoljava zahteve za zonu 2
u skladu sa IEC 60079 deo 14. Moraju biti zadovoljeni odgovarajui zahtevi za
relevantnu grupu elektrinog aparata u skladu sa materijama koje se transportuju.
2161
lan 3.
O prihvatanju izmena i dopuna tehnikih propisa koji su sastavni deo
Evropske konvencije o meunarodnom transportu opasnog tereta u drumskom
saobraaju (ADR) i njihovoj primeni u Republici Srbiji odluuje Vlada.
O objavljivanju tehnikih propisa iz stava 1. ovog lana stara se ministarstvo
nadleno za poslove saobraaja.
lan 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije Meunarodni ugovori.
2162

Zakon o Potvrdjivanju Evropske Konvencije o Medjunarodnom Transportu Opasnog Tereta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon o Potvrdjivanju Evropske Konvencije o Medjunarodnom Transportu Opasnog Tereta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Z

U primeni od 01.01.2007. godine

Copyright United Nations, 2006

Sva prava zadrana.

UNITED NATIONS PUBLICATON

Opte odredbe i odredbe o opasnim predmetima i supstancama

Odredbe o transportnoj opremi i transportnim operacijama

Zahtevi koji se odnose na posade vozila, opremu, operacije i dokumentaciju

Dodatne praktine informacije

EVROPSKI SPORAZUM O MEUNARODNOM DRUMSKOM TRANSPORTU

Vozilima u transportu na teritoriji Ugovorne strane u vreme stupanja na snagu ovog

potpunosti usklaene sa zahtevima utvrenim u Aneksu V za transportnu operaciju koja je u

Ugovorne strane zadravaju pravo da urede, specijalnim bilateralnim ili multilateralnim

obaveznim po lanu 11 u sluaju svake Ugovorne strane koja je pristupila Sporazumu sa

Ukoliko se sazove konferencija u skladu sa stavom 1 ovog lana, Generalni sekretar

Primljene izjave i notifikacije shodno lanu 12, stavovi 1 i 2;

Opte odredbe i odredbe koje se odnose na opasne materije i predmete

Podruje vanosti i primena

Definicije pojmova i merne jedinice

Obuka lica koja uestvuju u transportu opasnog

Bezbednosne obaveze uesnika

Opti propisi za klasu 7

Mere kontrole i druge podsticajne mere za primenu

Ogranienja u transportu od strane nadlenog

Spisak opasnih tereta, posebne odredbe kao i izuzea u vezi sa

Spisak opasnih tereta

Posebne odredbe koje vae za odreene predmete

Izuzea u vezi sa transportom opasnog tereta

Odredbe za upotrebu ambalae i cisterni

Upotreba ambalae, IBC ambalae i velike ambalae

Upotreba fiksiranih cisterni (vozila cisterni),

Upotreba i nain rada vakuum cisterni za otpatke

Stavljanje velikih listica (plakata) kao i obeleavanje

kontejnera, MEGC, kontejner cisterni, prenosivih

Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalae

Zahtevi za izradu i ispitivanje posuda pod pritiskom,

Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalae, IBC ambalae, velike ambalae,

Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalae za materije

zraenja i procena kritine bezbednosti

Zahtevi za izradu i ispitivanje IBC ambalae

Zahtevi za izradu i ispitivanje velike ambalae

Propisi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i

Propisi za izradu, opremanje, odobrenje tipa,

cisterni, prenosivih zavarenih cisterni i zavarenih tela

Zahtevi za izradu, opremanje, odobrenje tipa,

Odredbe koje se odnose na uslove transporta, utovara, istovara i rukovanja

Odredbe koje se odnose na transport komada za

Odredbe koje se odnose na transport u rasutom

Odredbe koje se odnose na transport u cisternama

Odredbe koje se odnose na utovar, istovar i

Zahtevi za projektovanje, izradu, opremanje,

Odredbe o transportnoj opremi i transportnim operacijama

Zahtevi za posadu vozila, opremu, operacije i dokumentaciju

Zahtevi za obuku lanova posade vozila

Razni zahtevi koje treba da ispuni posada vozila

Zahtevi za nadzor vozila

Dodatni zahtevi za posebne klase ili materije

Ogranienja za prolazak vozila kojima se

Opti zahtevi za transportne jedinice i njihovu

Zahtevi za konstrukciju i odobrenje vozila

Oblast primene, definicije i zahtevi za odobrenje

Oblast primene i definicije

Odobrenje EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila

Zahtevi za konstrukciju vozila