Potreba za obrazovanjem

Sedam mudraca starog sveta, iji je spisak konano uspostavio Dimitrije iz Falerona, ukazivali su
ve na potrebu negovanja due i tela ujedno i uopte na postavljanje etikih pravila za
snalaenje u ivotu. Oni, zapravo, kristaliu duh vremena koji je nastao prirodnim putem razvoja
ljudskog drutva. Najpoznatije od njihovih izreka koje prikazuju utemeljenje ranog obrazovnog
sistema, u najirem smislu, jesu: "mera je najbolja", od Kleobula, "nita suvie," od Solona,
"upoznaj samog sebe," od Hilona i jedna izreka od Pitaka, koja je saela druge mnogobrojne,
"neguj pobonost, obrazovanost, razboritost, uviavnost, istinu, veru, iskustvo, umnost,
drugarstvo, marljivost i vetinu." Dve novine pojavljuju se u ovim oskudno ouvanim zapisima,
koje su mnogo bolje ouvane u samoj obrazovnoj tradiciji. Jedna od njih je vrednost obrazovanja i
stoga Tales iz Mileta kae: " neobrazovanost je teret." Druga stvar je isticanje potrebe
samosaznanja, to je Sokrat uzeo za svoj osnovni filozofski princip. Kroz sve delatnosti antikog
drutva uoava se snana potreba za prikupljanjem steenog, ali ratrkanog znanja u jedan
zajedniki okvir. On treba da temelji tradicionalno obrazovanje i vaspitanje, ne samo evropskog
sistema vrednosti, ve vrednosti celog poznatog sveta u to vreme. Time bi se i jedno i drugo
sistematski prenosilo, to bi doprinelo brem i boljem razvoju samih saznanja i drutva u celini.
Pored toga, naglaava se specifino helenski pojam kalokagatije, odnosno spoj dva prideva koji
opisuju lepo, saimajui i ono fiziko, negu tela i ono duhovno, brigu o ovekovom unutranjem
biu. Ovaj princip istie u isti mah etinost i estetinost.
Grka kola-manifestacije i nauni razvoj

Oslobaanjem helenske misli racionalizacijom da krivica stoji do oveka, a ne do boga, koja puni
smisao konano dobija u Platonovoj Dravi, poinje otvaranje, a takoe i odgovaranje na pitanja
ta je svet, koji mu je uzrok, kao i uzrok pojava u njemu. Otpoinjui sa Talesom iz Mileta, filozofi
tragaju kroz svoje kole za poecima, odnosno principima koji uslovljavaju prirodu. Mnogobrojne
filozofske kole presokratovskog perioda raspravljale su o fiziolokim pojavama kroz dijaloki
metod rada, kombinovan sa umetnou i fizikom kulturom, ili pak kroz jedan asketski karakter
kole manastirskog ustrojstva, kombinovan sa zavetom utanja i potovanjem tajnih kultova,
poput pitagorejske kole. Helenska misao dola je do dragocenih pojmova i saznanja o biu i
ivotu, prelazei u svom razvoju na antropocentrizam i najavljujui veliki proboj renesanse.
Veoma je vano istai da je u antikoj Grkoj, prvo nasumino, a kasnije i sistematski,
obrazovanje bilo privilegija samo mladia i to onih iz bogatih porodica. To, naravno, ne znai da
su ene bile nepismene ili primitivne. Mnoge su se obrazovale u okviru svojih kua
samoinicijativno ili uz pomo roditelja, koristei se veoma oskudnom literaturom i dovijajui se na
razliite naine. Pa ipak, u antikoj Grkoj postojalo je jedno mesto gde su devojke mogle da
utole svoju e za znanjem i da se pripreme za svoje budue dunosti majke i supruge. To je,
naime, uvena kola jo uvenije pesnikinje Sapfo na ostrvu Lezbosu, gde su klima, flora i fauna
izvanredne, pa su devojke uile u prirodnom okruenju pod vedrim nebom.
U drugoj polovini V veka, posle velike pobede nad Persijancima, u Atini je cvetao privredni,
politiki i prosvetni rad i taj prosvetni rad obuhvatao je sve oblasti ljudskih znanja i umenja. Jedan
sveobuhvatan razvitak demokratije doveo je do vlasti iroke narodne slojeve i u skladu sa tim
ljudi se vie nisu zadovoljavali starim nainom vaspitanja. S jedne strane, vaspitanje je davao
otac ili privatni uitelj-tutor, a s druge strane, to je bilo saobraanje u svakodnevnom ivotu, to
je predstavljalo, takorei, jedinu kolu. Bilo je potrebno da se usvoji racionalni princip i zadovolji
praktina potreba novog vremena, na primer, objavljivanjem naunih saznanja. Filozofija, kojom
su se do tada bavili samo pojedinci, izala je iz kole na trg. Novi javni prosvetitelji zvali su se
sofisti i oni su izlagali svoja znanja svima koji su hteli da ih sluaju. Mnogo su putovali kako
njihova pedagoka delatnost ne bi bila geografski ograniena samo na razvijene gradove i
oblasti. Glavno polje na kome se sofist kree je besednitvo, tako da su svi sofisti samim tim bili i
retori. Za svoju obrazovnu delatnost sofisti su uzimali novac, to se u ono vreme smatralo inom
bez presedana, kako neopisivom sramotom, tako i bezobrazlukom. Bez obzira na osudu sredine,
u njihovom radu nalaze se zaeci srednjokolske i univerzitetske nastave.
Sokrat nije ostavio iza sebe pisanih dokumenata, o njemu su pisali njegovi uenici. Iz tih spisa,
koji su dospeli do dananjih dana, poznato je da Sokrat nije poduavao na jednom mestu, ve mu
je bilo vano da je okruenje duhovno inspirativno i estetski prijatno. Pod tim se podrazumevao
ureen vrt antike gospodarske kue, gimnazijum gde su mladii vebali telo, ili sam odlazak u
prirodu. Sokrat je sedeo okruen svojim uenicima i poduavao znanje i samosaznanje

karakteristinom dijalokom metodom voenom ironijom u sokratovskom smislu i majeutikom

(poroajnom vetinom). Kada je bio osuen na smrt od strane svojih sugraana, pod optubom
da kvari omladinu, Sokrat se sastajao sa svojim uenicima u tamnici i bavio se pedagogijom do
samog kraja ivota.
Sokratovi uenici, nastavljajui njegov pedagoki rad, otvarali su svoje kole u okviru vebalita.
Platonova Akademija, od jednog bezvodnog predela, pretvorena je u gaj koji je navodnjen, u
kome su zasaeni platani, sa senovitim etalitima. Platon je isprva poduavao u samom
vebalitu, a kasnije u vrtu i kui u koju se zatim sasvim preselio i sve vreme provodio sa svojim
uenicima. Oni nisu bili samo grkog porekla, ve su dolazili sa svih strana da se obrazuju kod
uvenog pedagoga. Jedni su dolazili radi nauke, a drugi radi pripreme za dravnu slubu. Kako
smo ve napomenuli da je u antikoj Grkoj obrazovanje bilo rezervisano samo za mladie,
zanimljivo je istai da su Platonova predavanja pohaala i dve ene koje su se preoblaile u
mukarce, kako ne bi bile razotkrivene. kola je finansirana redovnim prilozima uenika, a
optinska vlast je dozvoljavala njen rad, jer je od uenika imala koristi. Akademija je bila
organizovana po principu pitagorejske kole, ali nije bila vezana za tajne rituale i nije odvajala
uenike od spoljnog sveta. Platon je sanjao o idealnoj dravi, pa je njegov pedagoki rad bio
usmeren na izgradnju takve linosti kod koje bi politika mo bila udruena sa solidnim
filozofskim obrazovanjem.
Nastavljajui tradiciju svojih uitelja, Aristotelova kola, uveni Licej, takoe se nalazi u okruenju
jednog od vebalita. On lino bio je uenik Platonove Akademije u koju je stigao kao mladi od
osamnaest godina i ostao narednih dvadeset, sve do Platonove smrti. Podeljeno je miljenje da li
su Aristotelovi uenici dobili naziv Peripatetici zbog toga to ih je on poduavao etajui, ili zbog
toga to je poduavao u vrtu, jer se glagol etati i imenica vrt u grkom jeziku izvode iz istog
korena, ali jedno je sigurno, a to je da je Aristotel podraavao didaktike metode svojih
prethodnika. Kao i Akademija i ova kola je organizovana kao religijsko udruenje sa kultom
Muza, ali je Licej ipak postao neto novo, a to je prva prava nauna institucija. Ono po emu se
Aristotelova kola razlikovala od Akademije jeste revolucionarni metod rada koji se ogleda u
naunom tipu egzaktnog prouavanja stvarnosti. Drane su dve vrste predavanja: jutarnja- za
one koji su se posvetili filozofiji i nauci, dakle, ui krug slualaca i veernja- za one koji su se
interesovali za discipline izvan filozofije, naroito za besednitvo, a to je bila ira publika. Licej je
zasenio sve kole koje su pre njega postojale. Karakteristino je to da je zasnovano empirijsko
pojedinano prouavanje kao nova metoda i na osnovu te metode dolo se i do sistematske
obrade saznanja, a to je upravo ono zbog ega se Licej razvio u pravu naunu ustanovu u
modernom smislu te rei.
Rimska kola-sistematizacija i upotreba znanja

Rimska knjievnost u svemu je epigonska u odnosu na grku. Jedna jedina knjievna forma
originalno pripada Rimljanima i to je satira. U irem kulturnom kontekstu oni su se oslanjali na
Grke, takoe. Meutim, u dodiru s nekim narodom, naroito u kasnijem periodu, majstorskom
vetinom prihvatajui tue dobre stvari i inkorporirajui ih u svoje obiaje i dostignua, dobijali bi
jednu novu tvorevinu, bolju i napredniju. Najvii domet postigli su u domenu uprave. Obrazovanje
je kao i kod Grka u poetku bilo kuno i nasumino, da bi veoma brzo preraslo u sistemsko i
organizovano. Vaspitanje dece u starom Rimu smatralo se za jednu od najsvetijih dunosti glave
porodice (pater familijas). Bio je obiaj da pisci opominju roditelje da ne poveravaju svoju decu
na staranje robovima, naroito ne stranim, kako ne bi pokvarili svoj retorski stil, pa ipak zna se
da su ba robovi u najveem broju sluajeva bili zadueni za obrazovanje dece, kao i to da su oni
esto bili grkog porekla.
U Rimu su vrlo rano osnovane javne kole koje su svojim delovanjem obuhvatale oblasti
osnovnog obrazovanja i u koje su polazila deca od oko sedam godina. One su se nalazile na
Forumu, ispod portika. Ovu osnovnu kolu vodio je uitelj gramatikus. Deca su uila klasine
pisce- Enija, kasnije Vergilija i tumaila njihove stihove, to je takoe bilo podraavanje grkog
naina obrazovanja koje je zapoinjalo sa Homerom. Tome je sledilo uenje rauna, ali se ono u
mnogome razlikovalo od dananjeg, jer se u to vreme nije znalo za nulu, pa su ti asovi vie liili
na veronauk, budui da su se rezultati uili napamet, a pitagorejske tablice ponavljale u
nedogled. Pored latinskog jezika uio se i grki, koji je smatran za jezik nauke, kao i za jezik
klasinih pesnika i filozofa. Ovo moe da se posmatra i sa praktine strane, s obzirom na to da su
kuni robovi bili veinom Grci. U koli gramatikusa vladala je stroga disciplina i primenjivano je,

ponekad veoma surovo, telesno kanjavanje. Vano je napomenuti da su u Rimu devojice

takoe dobijale obrazovanje i upravo su ove osnovne kole bile meovite, dok bi se deca u
nastavku kolovanja razdvajala.
Izmeu dvanaeste i petnaeste godine, kada bi savladali sve to je gramatikus imao da ih naui,
deaci bi prelazili u kolu retora. Retorska vetina ponikla je na Siciliji, u grkim kolonijama, pa su
uitelji uglavnom bili Grci, ali u klasinom, Ciceronovom periodu (I vek pre n.e.) i latinski retori
zapoinju svoju iru delatnost. Ovo obrazovanje podrazumevalo je da mladi savlada teoriju
besednitva, ali da obavezno ovlada i praksom, kako bi znanje bilo upotrebljivo. Uenici bi bili
povereni nekoj uglednoj osobi koju bi sluali na Forumu i koja bi im sluila za primer. Kao
najznaajniji deo praktine nastave razvijen je itav niz najraznovrsnijih retorskih vebi,
sistematizovanih u udbenike, kroz koje bi mladii vebali talenat i steeno znanje. Tokom
obrazovanja oni su se meusobno ogledali na besednikim turnirima koje su organizovali njihovi
uitelji.
Sve u svemu, rimski mladii koji su prolazili kroz ovakav sistem obrazovanja nisu dobijali nikakvu
ni naunu, niti kulturnu irinu. Zapravo, to je bila privilegija malog broja strunjaka, iji rad nije u
mnogome cenjen. Grke filozofske kole, koje su takoe nalazile svoje mesto u raznim
uionicama blizu trgova, a koje su jedine mogle, pored kunog obrazovanja, da prue uenicima
neko ire obrazovanje i da razviju temeljniji nain miljenja, esto su bile zatvarane, a Grki
filozofi, koji su u njima radili, bili proterivani. Sinovi bogatih patricijskih porodica, posle zavrene
retorske kole, oko sedamnaeste ili osamnaeste godine, proirivali bi svoje vidike tako to bi
odlazili na studijsko putovanje u Grku i to u Atinu i na Rodos. Tako se zavravalo vaspitanje i
obrazovanje rimskih mladia klasinog perioda koje je imalo nadasve utilitarni karakter i oni bi
tada mogli da zauzmu svoje mesto u okviru vojnog, politikog ili upravnog sistema rimske
drave.
Na vaspitanje devojaka u Rimu uticale su opteprihvaene moralne norme i uloga koju je ena
imala u takvom drutvu. U prvo vreme smatralo se da je dovoljno da devojka bude naviknuta da
slua, da bude skromna i da prede vunu, kako bi postala dobra supruga i majka. Sa vrtoglavim
razvojem rimskog drutva to je vrlo brzo postalo nezadovoljavajue i odbaeno je. Ve je
napomenuto da su osnovne kole bile meovite i da su se do oko petnaeste godine devojice i
deaci jednako vaspitavali. Obogaivanje svog obrazovanja devojke su mogle da nastave
dvojako. Aristokratske devojke, iz bogatih porodica, mogle su u svojoj kui da imaju privatne
asove koje je drao tutor, ali su postojale i zajednike privatne kole, u kojima su uitelji
uglavnom bili Grci. Devojke su uile knjievnost grkog i latinskog jezika, naroito poeziju, za koju
su bile ohrabrivane da same sastavljaju. Istaknuto mesto u njihovom obrazovanju, po ugledu na
Grke, imala je muzika, te su devojke uile da pevaju epove pratei ih lirom. Nisu sve devojke bile
ograniene na ovu vrstu otmenog obrazovanja. One devojke koje su se naroito isticale
interesovanjem, ozbiljnou i dubljom inteligencijom odavale su se prouavanju filozofije, kao
najvieg dometa obrazovanja, samostalno ili uz pomo tutora. Naravno, ovako iroko
obrazovanje nisu mogle da priute svojim kerima plebejske porodice i te devojke bi, po
zavrenoj osnovnoj koli, dobijale od majke samo uputstva za voenje domainstva.
Rimske devojke, kako se ini, imale su veoma liberalno vaspitanje, ak liberalnije od mladia i
upravo to doprinelo je jaem prodoru helenskog duha u rimsko drutvo. Njihovo vaspitanje bilo je
uglavnom privatno i time nije nuno bilo pod kontrolom odreenog uitelja. Zbog svega, u Rimu
je bilo izuzetnih samosvesnih uglednih gospoa koje su, kada bi postale matrone, to jest
gospodarice kue nakon udaje, esto u svojim salonima okupljale pesnike i filozofe i tako
inspirisale odreene drutvene tendencije. U pojedinanim sluajevima, zbog svog obrazovanja,
ene bi odbijale da se podvrgnu tradicionalnoj ulozi koja im je namenjena, pa su ih rimski
moralisti strogo kritikovali, kritikujui tako i samo obrazovanje koje je enama bilo dostupno.

[]
:
, , ,
. 2000. 1500. . .
. ,
.

 .
, ,
.
, .
. ,
. , , 534. . .
. 480. . . . ,
.
. ,
.
.
.

.
.
.
(.commedia erudita).
.
, ,
, , .
Antiko pozorite - helenske i rimske tragedije i komedije ivi su dio nae sadanjosti.
Posredstvom pozorita Grci i Rimljani su dali veliki doprinos oblikovanju ljudske samosvijesti i irinu
odgovora datih na pitanje: ta je ivot?
Polazei od ovih tvrdnji Gvido Paduano, italijanski profesor na Univerzitetu u Pizi, napisao je izuzetno
edukativnu i korisnu studiju Antiko pozorite - Vodi kroz djela koja predstavlja uvod u antiku
dramu. Antiko pozorite je objavio Klio u prevodu Duana Popovia.
Paduano je pobrojao 85 sauvanih djela antikog grkog i rimskog pozorita, iscrpno prikazao
rekonstrukciju njihovog zapleta, razvoja radnje, ideja vodilja i izvora problema, koje svaka drama
prua unutar cjelokupnog opusa svakog od autora.
Detaljno su opisana djela dramskih pisaca: Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, Menandra, Plauta,
Terencija i Seneke.
Iza Eshila ostalo je sedam sauvanih drama: Persijanci, Sedmorica protiv Tebe, Pribjeglice,
Agamemnon, Pokajnice, Eumenide i Okovani Prometej.
Persijanci su jedina tragedija u korpusu grkog pozorita koja nema mitoloku ve istorijsku temu posljedice bitke kod Salamine u kojoj je uestvovao i Eshil.
Eshil je bio odani sljedbenik homerske tradicije, a u njegovim dramama do izraaja dolazi oslobaanje
pojedinca od hipoteke i obaveze drutva.Sofokle, slavni predstavnik Periklovog doba, na tragiarskim
nadmetanjima odnio je pobjedu 24 puta.
Njegovo shvatanje ivota zasniva se na religiji i mitovima. Sofokleove sauvane drame su: Ajant,
Antigona, Trahinjanke, Car Edip, Elektra, Filoktet i Edip na Kolonu.
Euripidove drame su: Alkestida, Medeja, Heraklidi, Hipolit, Andromaha, Hekaba, Pribeglice, Herakle,
Ijon, Trojanke, Elektra, Ifigenija na Tauridi, Helena, Fenianke, Orest, Bahantkinje, Ifigenija na Aulidi,
Kiklop i Res.
U Euripidovim dramama javlja se rastakanje herojskog modela, uva se neravnotea u korist enskog
lika koji nad protovnikom ima neprestanu intelektualnu nadmo i gotovo uvijek ga alje na ispravnu
stranu rjeenja tekoa. Ovo usmjerenje rata meu polovima je izbor moda najbremenitiji
posljedicama koji je Euripid prenio narednim pozorinim kulturama. U sutini Euripid enu, kao
tragian lik predstavlja u ulozi rtve, zaboravljajui da je tragiki lik institucionalna rtva.
Aristofanove komedije su: Aharnjani, Vitezovi, Oblakinje, Ose, Mir, Ptice, Lisistrata, Tesmoforijazuse Praznik ena, abe, Eklesijazuse - ene u narodnoj skuptini i Plutos - Bogatstvo.

U sjajnom paradoksu, da se samo pojedinac moe baviti politikom, saet je opti duh i temeljna
koncepcija Aristofanove komedije. Atina i njena vlast, upravljanje gradom i odnosi sa saveznicima, te
spoljna politika, opsesivno svoena na suprotnost izmeu rata i mira, sainjavaju tematski okvir koji
pripada Aristofanovim komedijama. Pomou ovih tema uspostavlja se i univerzalna slika o ovjeku.
Komediji je povjeren zadatak da porazi sramni uzrok politike iskvarenosti - brigu za privatni interes, a
na tetu javnog. U Aristofanovim oima, ovaj zadatak ne mogu obaviti institucije, kao to je
kolegijalnost dravnih organa i izborni sistem: i jedan i drugi se svode na prazan aparat, utoliko to ne
obezbjeuju realnu ravnoteu i smjenu na dunostima, nego opravdanje za kliku demagoga; a ona
ima vrst temelj u lakovjernoj naivnosti obinih graana.
Menandar je bio poznat kao predstavnik nove vrste komedije nazvane komedija situacije. Njegove
komedije (Namor, Samljanka, ena odsjeene kose, tit i Parniari) odigravaju se u granicama
porodice, novac je vaan za ostavrenje emotivnih tenji, a jedna od komponenti komikog trijumfa je
zadovoljenje seksualne elje.
Plautove komedije (Amfitron, Magarci, up, Bakhide, Sunji, Kasina, Kovei, Va, Epidik, Menehmi,
Trgovac, Hvalisavi vojnik, Aveti, Persijanac, Mladi Kartaginjanin, Laa, Konopac, Stih, Trogroni dan i
Neotesanko), a i komedije uopte u Rimu su se nazivale palijate i igrale su se tokom velikih religijskopolitikih praznika. U sreditu ovih komedija je komini heroj koji pokree sve ostale likove, naroito
antagonistu, rtvu prevare igosanog podsmijehom.
Iako je bio predstavnik rimske komedije, Terencijevi komadi (Djevojka sa Androsa, Samomuitelj,
Evnuh, Formion, Svekrva i Braa) su u potpunosti grki i u njima nema romanizacije likova koja je
karakteristina za Plautova djela.
Iza Seneke, koji nam je poznatiji kao filozof, ostale su tragedije Herkulovo ludilo, Trojanke, Fenianke,
Medeja, Fedra, Edip, Agamemnon, Tijest, Herkul na Eti i Oktavija. Njegove tragedije sloenije su od
grkih tragikih uzora s kojima on odrava dublju i detaljniju vezu.
.