Ekstrakcija

Pod ekstrakcijom se podrazumeva prevoenje supstance iz jedne faze, u kojoj je ta

supstanca rastvorena ili suspendovana, u drugu tenu fazu. Ovakav proces je mogu zato to
se supstanca u nekom odreenom odnosu raspodeli izmeu obe faze. Te dve tene faze koje
se ne meaju, obino su voda i organski rastvara, a ova tehnika je poznata pod nazivom
teno-tena ekstrakcija. Odnos koncentracija C, supstance koja je rastvorena u dve tene faze
A i B konstantan je na odreenoj temperaturi, pod pretpostavkom da ne dolazi do hemijskih
reakcija izmeu supstance i rastvaraa. Koeficijent raspodele, K, jednak je odnosu
rastvorljivosti supstance u rastvaraima A i B:
K=

rastvorljivost u A ( g / 100ml )
C
= A
rastvorljivost u B ( g / 100ml )
CB

Ekstrakcija se vri efikasnije ako je supstanca bolje rastvorna u ekstrakcionom

sredstvu nego u vodenoj fazi. Efikasnost se takoe poveava ako se izvodi vie puta sa
manjim koliinama rastvaraa. Ovo je naroito vano ukoliko je koeficijent raspodele mali.
Ekstrakcija iz vodenog rastvora organskim rastvaraima se izvodi u levku za
odvajanje, ija je zapremina dva puta vea od zapremine tenosti koja se ekstrahuje. Izbor
rastvaraa zavisi od rastvorljivosti supstance koja se ekstrahuje, kao i od lakoe kojom se
ekstrakciono sredstvo eliminie. Najee upotrebljavani rastvarai su dietil-etar, metilenhlorid, petrol-etar itd. Rastvor se sipa u levak, a zatim se doda rastvara za ekstrakciju i
promuka, ime se poveava dodirna povrina dve faze i poboljava raspodela. Pri tome se
levak dri u horizontalnom poloaju, i jednom rukom pridrava zapua, a drugom slavina.
Zatim se levak okrene tubusom na gore i otvaranjem slavine ispuste pare rastvaraa. Ova
operacija se ponovi nekoliko puta. Levak se zatim stavi na prsten, koji je privren za stativ,
da bi se slojevi odvojili. Vodeni sloj, koji je donji u sluaju ekstarkcije rastvaraima manje
specifine teine od vode, ispusti se u au, a organski izlije u poseban sud. Ekstrakcija
vodenog sloja se ponovi nekoliko puta. Svi ekstrakti (organski slojevi) se zatim spoje, sue i
rastvara odstrani destilacijom. Ponekad je potrebno due vreme da bi se slojevi razdvojili, a
nekada se stvaraju i emulzije. Ovakve emulzije se mogu razbiti promenom pH (dodavanjem
nekoliko kapi kiseline ili baze ako je to mogue), dodatkom neke soli do zasienja, a moe se
dodati i amil-alkohol.
Pri izolovanju organskih jedinjenja iz vode esto se mora vriti isoljavanje, ime se
smanjuje rastvorljivost supstance koja se izoluje u vodi. To se obino radi dodavanjem
koncentrovanog rastvora neke soli (natrijum-hlorid, natrijum-sulfat itd.) ili vrste soli do
zasienja.
Ekstrakcija moe da se vri i upotrebom jedinjenja koja reaguju sa jedinjenjem koje
elimo da izolujemo. Razblaeni rastvori natrijum-hidroksida, natrijum-karbonata i natrijumbikarbonata se upotrebljavaju za odvajanje kiselih komponenti. Slino tome, rastvori
hlorovodonine i sumporne kiseline se upotrebljavaju za uklanjanje baznih jedinjenja.
Za supstance koje se znatno rastvaraju u vodi primenjuje se kontinualna ekstrakcija
(slika 16.). Postoje dve razliite vrste aparatura koje se koriste u ovom sluaju, u zavisnosti
od toga da li je rastvara za ekstrakciju tei ili laki od vode, mada je princip rada identian.
Rastvara se zagreva u balonu pri emu isparava i kondenzuje se u kondenzatoru, a
kondenzat se sliva u deo aparature u kojem se nalazi rastvor koji se ekstrahuje. Prolazei kroz
unutranju levkastu cev, koja se zavrava sinterom, rastvara se raspri u obliku sitnih
kapljica i, kao specifino laki, kree se kroz vodeni rastvor ka povrini ekstrahujui
supstancu. Ekstrakt se zatim vraa u balon sa rastvaraem i proces se dalje ponavlja. Na
identian nain se vri ekstrakcija sa rastvaraima teim od vode, samo to u ovom sluaju

konstrukcija aparature omoguava da se tei rastvara vraa u balon iz donjeg dela aparature
u kojem se nalazi vodeni rastvor supstance.

16.1

16.2

Slika 16. 16.1 Aparatura za kontinualnu ekstrakciju rastvaraima lakim od vode, 16.2 aparatura za kontinualnu
ekstrakciju rastvaraima teim od vode

Za ekstrakciju vrstih supstanci koristi se aparatura po Soxhletu (slika 17.). vrsta

supstanca se stavi u celuloznu auru ili papir za ceenje, koji se nalazi u sredinjem delu
Soxhletovog nastavka. Ovaj nastavak se stavi na balon, u kojem je rastvara, a na njega se
stavi povratni kondenzator. Rastvara u balonu se zagreva, isparava i kondenzuje, a
kondenzat se sakuplja u auri. Bona cev omoguava da se rastvara sa ekstrahovanom
supstancom vraa nazad u balon, a proces se ponavlja. Nedostatak ove aparature je taj to se
ekstrakcija vri delimino ohlaenim rastvaraem i zbog toga moe biti spora. Da bi se ovo
izbeglo, postoje modifikovani Soxhletovi nastavci koji omoguavaju da pare rastvaraa
zagrevaju i auru.

Slika 17. Aparatura za ekstrakciju po Soxletu