MKB 10 PDF

MKB-10
Meunarodna
statistika
klasifikacija
bolesti i srodnih
zdravstvenih
problema
DESETA REVIZIJA
Knjiga 2
Prirunik za upotrebu
Izdanje 2010
Institut za javno zdravlje Srbije

Dr Milan Jovanovi Batut
MEUNARODNA STATISTIKA KLASIFIKACIJA BOLESTI I SRODNIH

ZDRAVSTVENIH PROBLEMA
Deseta revizija, Knjiga 2, Izdanje 2010
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut
Dr Subotia 5, Beograd
www.batut.org.rs
Glavni i odgovorni urednik
Prim. dr sci. med. Dragan Ili
Urednik
Dr Maja Krsti
Ureivaki odbor
Dr Aleksandar Medarevi
Dr Miljan Ljubii
Dr sc. med. Milena Vasi
Dr Ivan Ivanovi
Lektor za srpski jezik
Mr Tamara Gruden
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut, 2013
Objavila Svetska zdravstvena organizacija 2011. godine pod

naslovom International statistical classification of diseases
and related health problems 10th revision, edition 2010,
Volume 2 (2011)
Svetska zdravstvena organizacija 2011
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije je
ustupio pravo prevoenja za srpsko izdanje Institutu za
javno zdravlje Srbije, koji je iskljuivo odgovoran za
izdanje na srpskom jeziku.
ISBN 978-86-7358-055-5
Sadraj
1. Uvod
2. Opis Meunarodne statistike klasifikacije bolesti i zdravstvenih

problema
9
2.1
Cilj i primena
2.2
Koncept porodice klasifikacija bolesti i klasifikacija u vezi sa

zdravljem
9
2.2.1
Klasifikacije prema dijagnozama
12
2.2.2
Nedijagnostike klasifikacije
15
2.2.3
Informaciona podrka primarnoj zdravstvenoj zatiti
17
2.2.4
Meunarodna nomenklatura bolesti
18
2.2.5
Uloga SZO
19
2.3
Opti principi klasifikacije bolesti
19
2.4
Osnovna struktura i principi klasifikacije MKB

Knjige
Grupe
Podgrupe (blokovi kategorija)
Tromesne kategorije
etvoromesne potkategorije
Dopunske potpodele za upotrebu sa pet ili vie
ifarskih mesta
Slobodne U ifre
20
20
21
22
22
22
2.4.1
2.4.2
2.4.3
2.4.4
2.4.5
2.4.6
2.4.7
3. Kako koristiti MKB

3.1
25
25
25
3.1.3
3.1.4
3.1.5
Kako koristiti Knjigu 1

Uvod
Upotreba tabelarnih lista ukljuujuih dijagnoza i
etvoromesnih potkategorija
Dve ifre za neka stanja
Konvencije za tabeliranje
Kategorije sa zajednikim karakterisitkama
3.2.1
3.2.2
3.2.3
3.2.4

Raspored Abecednog indeksa
Struktura
ifre
Konvencije
32
33
33
33
33
Osnovna uputstva za ifriranje
34
3.1.1
3.1.2
3.2
3.3
23
23
25
26
29
31
MEUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI
4. Pravila i uputstva za ifriranje smrtnosti i obolevanja

4.1
4.1.1
4.1.2
4.1.3
4.1.4
4.1.5
4.1.6
4.1.7
4.1.8
4.1.9
4.1.10
4.1.11
4.1.12
4.2
4.2.1
4.2.2
4.2.3
4.2.4
4.2.5
4.2.6
4.2.7
4.2.8
4.2.9
4.2.10
4.2.11
4.2.12
4.2.13
4.2.14
4.2.15
4.2.16
4.2.17
4.3
35
Smrtnost: uputstva za popunjavanje izveataja i pravila

ifriranja
35
Uzroci smrti
35
Osnovni uzrok smrti
35
Meunarodni obrazac lekarskog izvetaja
o uzroku smrti
36
Postupci pri izboru osnovnog uzroka smrti
za tabeliranje smrtnosti
37
Pravila za izbor primarnog uzroka
38
Neka razmatranja o pravilima izbora
39
Primeri Opteg principa i pravila izbora
40
Modifikacija odabranog uzroka
50
Pravila modifikacije
50
Primeri pravila modifikacije
51
Napomene kod ifriranja osnovnog uzroka smrti
58
Pregled povezivanja prema iframa
77
Napomene za tumaenje podataka o uzrocima smrti
Pretpostavka o posebnom uzroku
Prihvatljivi i neprihvatljivi redosledi za izbor osnovnog
uzroka smrti za statistike potrebe
Uticaj trajanja bolesti na klasifikaciju
Pozne posledice
Usklaenost izmeu pola pacijenta i dijagnoze
Operacije
Zloudni tumori
Ukljuivanje vie tipova korienja supstanci
Reumatska groznica sa sranim oboljenjima
Uroene anomalije, deformacije i hromozomske
nenormalnosti
Priroda povrede
Trovanje lekovima, preparatima
i biolokim supstancama
Spoljanji uzroci
Izrazi koji oznaavaju sumnjivu dijagnozu
Virus humane imunodeficijencije (HIV)
Smrt zbog maternalnih (akuerskih) uzroka
Lista stanja koja mogu biti uzrok eerne bolesti
Perinatalna smrtnost: uputstva za izvetaj i pravila

za ifriranje
4.3.1
Potvrivanje perinatalne smrtnosti
4.3.2
Izvetaj o uzrocima smrti
4.3.3
Tabeliranje uzroka perinatalne smrti
4.3.4
ifriranje uzroka smrti
4.3.5
Pravila ifriranja
84
84
84
90
91
92
92
93
115
116
117
117
118
120
121
121
121
122
122
122
123
126
126
127
SADRAJ
4.4
4.4.1
4.4.2
4.4.3
4.4.4
Morbiditet
Uputstva za evidentiranje dijagnoza
za statistiku analizu jednog uzroka obolevanja
Uputstva za ifriranje glavnog stanja i
drugih stanja
Pravila za ponovno odabiranje kada je glavno stanje
netano zabeleeno
Napomene specifine za grupe
5. Statistika prezentacija
130
130
132
138
144
155
5.1
Uvod
155
5.2
Izvor podataka
155
5.3
Nivo detalja o uzroku u tabelama
155
5.4
Preporuene tabelarne liste za mortalitet

Saete liste
Odabrane liste
Korienje prefiksa za identifikaciju lista mortaliteta
Lokalno dizajnirane liste
156
156
156
156
156
Posebna lista za tabeliranje morbiditeta

Opis
Modifikacija posebne tabelarne liste
za morbiditet prema nacionalnim zahtevima
157
157
5.4.1
5.4.2
5.4.3
5.4.4
5.5
5.5.1
5.5.2
5.6
5.7
5.8
157
Preporuke u vezi sa statistikim tabelama

za meunarodno poreenje
5.6.1
Statistike tabele
5.6.2
Tabeliranje uzroka smrti
157
157
158
Standardi i zahtevi u vezi sa izvetavanjem o smrti

ploda, perinatalne, neonatalne i smrtnosti odojadi
5.7.1
Definicije
5.7.2
Kriterijumi za prijavljivanje
5.7.3
Statistika za meunarodno poreenje
5.7.4
Prikaz uzroka perinatalne smrtnosti
158
159
160
161
163
Standardi i zahtevi u vezi sa izvetavanjem

o maternalnom mortalitetu
5.8.1
Definicije
5.8.2
Meunarodno izvetavanje
5.8.3
Objavljene stope maternalnog mortaliteta
5.8.4
Denominatori za maternalni mortalitet
163
163
164
164
164
Uee nedovoljno definisanih stanja u ukupnoj

smrtnosti
165
5.10
Morbiditet
165
5.11
Mere predostronosti kada tabelarne liste ukljuuju

meuzbirove
166
5.9
5.12 Problemi malih populacija
166
5.13
166
Prazna polja i polja niske uestalosti
5.14 Preporuke
6. Istorija razvoja MKB
169
6.1
Rana istorija
169
6.2
Usvajanje Meunarodne liste uzroka smrti
170
6.3
Konferencija o petoj desetogodinjoj reviziji
171
6.4
Prethodne klasifikacije bolesti za statistiku obolevanja
172
6.5
Ameriki Odbor za udruene uzroke smrti
173
6.6
esta revizija Meunarodne liste
174
6.7
Sedma i Osma revizija
175
6.8
Deveta revizija
175
6.9
Pripreme za Desetu reviziju
176
7. Prilozi
177
7.1
Lista stanja koja ne mogu biti uzrok smrti
177
7.2
186
Reference
167
189
1. Uvod
Knjiga 2 Desete revizije Meunarodne statistike klasifikacije bolesti i
zdravstvenih problema (MKB-10) sadri uputstva za evidenciju i ifriranje,
ukljuujui novine u vezi sa praktinim aspektima primene klasifikacije, kao i
kratak pregled istorije klasifikacije. Ovo je posebna knjiga za lake korienje
klasifikacije (Knjiga 1) i uputstvo za njenu primenu. Uvod Knjige 3 sadri
detaljna uputstva o primeni Abecednog indeksa.
Ovaj prirunik prua osnovni opis MKB, zajedno sa praktinim uputstvima za
ifriranje obolevanja i smrtnosti, kao i uputstva za prikaz i tumaenje podataka.
Nije namenjen za detaljnu obuku u korienju MKB. Ovde predstavljen materijal
treba upotpuniti zvaninim seminarima, sa praktinim primerima i raspravama o
problemima.
Ako se problemi nastali prilikom primene MKB ne mogu reiti bilo lokalno ili
uz pomo dravne statistike slube, savet se moe dobiti od SZO Centra za
saradnju za porodicu meunarodnih klasifikacija (vidi Knjigu 1).
2. Opis Meunarodne statistike

klasifikacije bolesti i zdravstvenih
problema
2.1
Cilj i primena
Klasifikacija bolesti je sistem kategorija gde se oboljenja svrstavaju prema

utvrenim kriterijumima. Cilj Meunarodne klasifikacije bolesti (MKB) je da
omogui sistematsko evidentiranje, analizu, tumaenje i poreenje prikupljenih
podataka o smrtnosti i obolevanju u razliitim zemljama ili regionima i za
razliiti vremenski period. MKB se koristi za prevoenje dijagnoza bolesti i
drugih zdravstvenih problema sa rei u alfanumeriku ifru, to omoguava
jednostavno arhiviranje, ponovno pronalaenje i analizu podataka.
U praksi je MKB postala standardna meunarodna dijagnostika klasifikacija za
sve osnovne epidemioloke, kao i mnoge druge potrebe u okviru zdravstvenog
menadmenta. To ukljuuje analizu opteg zdravstvenog stanja i praenje
uestalosti i rasprostranjenosti bolesti i drugih zdravstvenih problema u odnosu
na druge karakteristike i okolnosti u vezi sa posmatranim stanovnitvom. MKB
nije namenjen ni pogodan za indeksiranje nejasnih klinikih entiteta. Takoe,
postoje ogranienja upotrebe MKB za izuavanje finansijskih aspekata, kao to
su fakturisanje ili raspodela sredstava.
MKB se moe koristiti za klasifikovanje bolesti i ostalih zdravstvenih problema
koji su zabeleeni u razliitim vrstama zdravstvenih i matinih evidencija. Njena
osnovna primena bila je da klasifikuje uzroke smrtnosti, putem potvrde o smrti.
Kasnije je njen obim proiren i ukljuio je i dijagnoze vezane za obolevanje.
Vano je napomenuti da, iako je MKB namenjena prvenstveno za klasifikaciju
bolesti i povreda formalnim dijagnozama, nije mogue svaki problem ili razlog
za kontakt sa zdravstvenom slubom kategorisati na ovaj nain. Shodno tome,
MKB omoguava veliki izbor znakova, simptoma, patolokih nalaza, tegoba i
socijalnih okolnosti koje mogu da se navedu umesto dijagnoze u zdravstvenom
kartonu (vidi Knjigu 1, grupe XVIII i XXI). Moe se prema tome koristiti za
klasifikovanje podataka pod naslovima kao to su: dijagnoza, razlog za
prijem, leena stanja i razlog za konsultaciju, koji su iroko zastupljeni u
zdravstvenoj dokumentaciji iz koje se izvode statistike i ostale informacije o
zdravstvenom stanju.
2.2
Koncept porodice klasifikacija bolesti i klasifikacija u

vezi sa zdravljem
Iako je MKB pogodna za mnoge primene, ipak ne zadovoljava sve potrebe

razliitih korisnika. Ona ne prua uvek dovoljno detalja za neke specifinosti,
9
tako da su ponekad potrebne dodatne informacije o razliitim aspektima

zdravstvenog stanja. Takoe, MKB nije pogodna za opis funkcionisanja i
onesposobljenosti i ne ukljuuje itav niz zdravstvenih intervencija i razloga za
posetu zdravstvenoj slubi.
Temelji postavljeni 1989. godine na Meunarodnoj konferenciji o MKB-10 su
pruili osnov za razvoj porodica zdravstvenih klasifikacija (vidi Knjigu 1,
Izvetaj o Meunarodnoj konferenciji o Desetoj reviziji, poglavlje 6). Poslednjih
godina, kroz primenu MKB i razvoj zdravstvenih klasifikacija SZO, koncept
porodice je i dalje razvijan. Trenutno porodica oznaava paket integrisanih
klasifikacija proizvoda koji imaju sline karakteristike i mogu se koristiti
pojedinano ili zajedno u cilju pruanja informacija o razliitim aspektima
zdravlja i zdravstvenog sistema. Na primer, MKB kao referentna klasifikacija se
uglavnom koristi za prikupljanje informacija o smrtnosti i obolevanju. Dodatni
aspekti u domenu zdravlja, funkcionisanje i onesposobljenost su sada zajedniki
klasifikovani u Meunarodnoj klasifikaciji funkcionisanja, onesposobljenosti i
zdravlja (MKF). U principu, Porodica meunarodnih klasifikacija SZO ima za
cilj da obezbedi idejni okvir dimenzija informacija koje se odnose na zdravlje i
zdravstveni menadment. Na ovaj nain, one su uspostavile zajedniki jezik za
poboljanje komunikacije i poreenje podataka prema zemljama, zdravstvenim
disciplinama, slubama i vremenu. Svetska zdravstvena organizacija i SZOPMK mrea nastoje da izgrade porodicu klasifikacija zasnovanu na vrstim
naunim i taksonomskim principima, kulturoloki prikladnu i meunarodno
primenjivu, i fokusiranu na multidimenzionalne aspekte zdravlja tako da
zadovoljava potrebe razliitih korisnika.
Porodica meunarodnih klasifikacija SZO (SZO-PMK) tei da slui kao okvir
meunarodnih standarda za izgradnju pojedinanih blokova zdravstvenoinformacionog sistema. Slika 1 predstavlja vrste klasifikacija u SZO-PMK.
10
OPIS MKB
Slika 1.
ematski prikaz SZO-PMK
Povezane
klasifikacije
Meunarodna
klasifikacija u
primarnoj
zdravstvenoj zatiti
(ICPC)
Meunarodna
klasifikacija
spoljanjih uzroka
povreda (ICECI)
Anatomskoterapeutsko-hemijski
(ATC) klasifikacioni
sistem sa definisanim
dnevnim dozama
(DDD)
ISO 9999 pomonih
sredstava za osobe
sa invaliditetom
Klasifikacija i
Terminologija
Referentne
klasifikacije
Meunarodna
klasifikacija
bolesti
(MKB)
Meunarodna
klasifikacija
funkcionisanja,
nesposobnosti i
zdravlja
(ICF)
Meunarodna
klasifikacija
zdravstvenih
intervencija
(ICHI)
Izvedene klasifikacije
MKB za onkologiju,
tree izdanje
MKB-10 klasifikacija
duevnih i
poremeaja
ponaanja
MKB za primenu u
stomatologiji, tree
izdanje
MKB za primenu u
neurologiji
Meunarodna
klasifikacija
funkcionisanja,
nesposobnosti i
zdravlja za
decu i mlade
u razvoju
Referentne klasifikacije
Referentne klasifikacije su klasifikacije koje obuhvataju osnovne parametre
sistema zdravstvene zatite kao to su umiranje, obolevanje, funkcionisanje,
nesposobnost, zdravlje i zdravstvene intervencije. Referentne klasifikacije SZO
su nastale kao rezultat meunarodnih sporazuma. iroko su prihvaene i
preporuuju se kao vodii za meunarodno izvetavanje o zdravlju. Mogu se
koristiti kao modeli za razvoj ili revizije drugih klasifikacija, potujui strukturu
i oznake i definicije kategorija.
Trenutno postoje dve referentne klasifikacije u SZO-PMK: MKB kao referentna
klasifikacija za prikupljanje informacija o umiranju i obolevanju i MKF za
prikupljanje informacija o razliitim domenima funkcionisanja i
onesposobljenosti. SZO je istraivala mogunost zamene prethodne
Meunarodne klasifikacije procedura u medicini (vidi u daljem tekstu kod nedijagnostikih klasifikacija) novom Meunarodnom klasifikacijom zdravstvenih
intervencija (MKZI). Ovaj proces e se odvijati u nekoliko faza konsultacija,
terenskog testiranja i odobrenja od strane organa upravljanja SZO.
11
Izvedene klasifikacije
Izvedene klasifikacije su zasnovane na jednoj ili vie referntnih klasifikacija.
Izvedene klasifikacije mogu nastati ili usvajanjem strukture i kategorija
referentne klasifikacije, uz obezbeivanje dodatnih detalja u odnosu na one koje
prua referentna klasifikacija, ili preureivanjem ili spajanjem stavki iz jedne ili
vie referentnih klasifikacija. Izvedene klasifikacije su najee prilagoene za
upotrebu na nacionalnom ili meunarodnom nivou.
Klasifikacije izvedene u okviru SZO-PMK ukljuuju posebne adaptacije MKF i
MKB, kao to su MKB za onkologiju (International Classification of Diseases
for Oncolog
ICD-O), MKB za primenu u stomatologiji, tree izdanje
(Application of the International Classification of Diseases to Dentistr and
Stomatolog , 3rd Edition ICD-DA), MKB-10 klasifikacija duevnih i
poremeaja ponaanja (The ICD-10 Classification of Mental and Behavioural
Disorders) i MKB za primenu u neurologiji (Application of the International
Classification of Diseases to Neurolog
ICD-10-NA) (vidi u daljem tekstu kod
klasifikacije prema dijagnozama).
Povezane klasifikacije
Povezane klasifikacije su one koje se delimino odnose na referentne
klasifikacije, ili koje su povezane sa referentnim klasifikacijama ali samo na
odreenim nivoima strukture. Procedure za odravanje, auriranje i reviziju
statistikih klasifikacija porodice podstiu reavanje problema deliminog
podudaranja izmeu povezanih klasifikacija, i nude mogunost za poboljanje
usaglaenosti tokom vremena.
U povezane klasifikacije u okviru SZO-PMK spadaju: Meunarodna
klasifikacija u primarnoj zdravstvenoj zatiti (International Classification of
Primary Care ICPC-2), Meunarodna klasifikacija spoljanjih uzroka povreda
(International Classification of External Causes of Injury
ICECI), ISO9999
pomona sredstva za osobe sa invaliditetom: klasifikacija i terminologija
(Technical aids for persons with disabilities: Classification and terminology
ISO9999) i Anatomsko-terapeutsko-hemijski klasifikacioni sistem sa
definisanim dnevnim dozama (Anatomical Therapeutic Chemical Classification
with Defined Daily Doses ATC/DDD).
2.2.1
Klasifikacije prema dijagnozama
Specijalne tabelarne liste

Specijalne tabelarne liste su izvedene direktno iz osnovne klasifikacije, radi
prikaza podataka i lake analize zdravstvenog stanja i trendova na
meunarodnom, nacionalnom i regionalnom nivou. Specijalne tabelarne liste
preporuene za meunarodno uporeivanje i publikacije ukljuene su u Knjigu 1.
Postoje etiri takve liste za smrtnost i jedna za obolevanje (vidi poglavlja 5.4 i
5.5).
12
OPIS MKB
Adaptacije bazirane na specijalnostima

Adaptacije bazirane na specijalnostima obino u okviru jednog izdanja izdvajaju
grupe ili kategorije MKB koje su relevantne za odreenu specijalnost.
etvoromesne MKB podkategorije su zadrane, ali petomesne ili ponekad
estomesne podgrupe pruaju mnogo vie detaljnih podataka, ukljuujui i
abecedni indeks relevantnih dijagnostikih izraza. Druge adaptacije mogu da
sadre definicije kategorija ili podkategorija u okviru jedne specijalnosti.
Adaptacije su esto razvijane od strane meunarodnih grupa strunjaka, ali su i
nacionalne grupe povremeno objavljivale adaptacije koje su kasnije koriene u
drugim zemljama. Sledea lista ukljuuje neke od glavnih adaptacija po
specijalnostima do danas.
Onkologija
Tree izdanje Meunarodne klasifikacije bolesti za onkologiju MKB-O
(International Classification of Diseases for Oncology ICD-O), objavljeno od
strane SZO 2000. godine, namenjeno je za potrebe registara za rak, u patologiji i
drugim odeljenjima specijalizovanim za rak. MKB-O je dvosmerna klasifikacija
sa sistemom ifriranja lokalizacije i morfologije tumora. ifre za lokalizaciju
koriste, za veinu tumora, iste tromesne i etvoromesne kategorije koje se u
MKB-10 koriste za zloudne tumore (kategorije C00-C80). MKB-O tako
omoguava veu specifinost za lokalizaciju benignih tumora u odnosu na
MKB-10.
Morfoloka ifra za tumore je identina ifri iz Sistematizovane medicinske
nomenklature (Systematized nomenclature of medicine SNOMED), koja je
proistekla iz Prirunika o nomenklaturi i ifriranju tumora (Manual of tumor
nomenclature and coding MOTNAC), izdanje iz 1968. godine i
Sistematizovane nomenklature za patologiju (Systematized nomenclature of
pathology SNOP). Morfoloka ifra je sastavljena od pet brojeva; prva etiri
oznaavaju histoloki tip, a peti odreuje ponaanje tumora (maligni, in situ,
benigni itd). Morfoloke ifre su sadrane u Knjizi 1 MKB-10 i dodate su
relevantnim odrednicama u Knjizi 3, Abecednom indeksu. Tabele za konverziju
ifara treeg izdanja MKB-O u MKB-10 su dostupne.
Dermatologija
Britansko Udruenje dermatologa je 1978. godine objavilo Meunarodni indeks
ifara za dermatologiju (International Coding Index for Dermatology)
kompatibilan sa Devetom revizijom MKB. Udruenje je pod pokroviteljstvom
Meunarodne federacije dermatolokih drutava takoe objavilo i adaptirano
MKB-10 izdanje za dermatologiju.
13
Stomatologija
SZO je 1995. godine objavila tree izdanje MKB za primenu u stomatologiji
MKB-SA (Application of the International Classification of Diseases to
Dentistry and Stomatology ICD-DA), bazirane na MKB-10. Ona je objedinila
kategorije MKB za bolesti i stanja koja se pojavljuju, manifestuju ili su povezana
sa usnom dupljom i okolnim strukturama. Obezbeuje veu preciznost
korienjem petog ifarskog mesta, ali je numeriki sistem tako ureen da je
veza izmeu MKB-ST ifre i MKB ifre, iz koje je izvedena, momentalno
oigledna, tako da se podaci koje pruaju MKB-ST kategorije mogu ukljuiti u
MKB kategorije.
Neurologija
SZO je 1997. godine publikovala adaptaciju MKB 10 za neurologiju MKB-NA
(ICD-NA) koja je zadrala klasifikaciju i ifarski sistem MKB-10, ali je dalje
podeljena u kategorije sa pet ili vie ifarskih mesta da bi obezbedila veu
preciznost u klasifikovanju neurolokih bolesti.
Reumatologija i ortopedija
Meunarodna federacija reumatolokih udruenja radi na reviziji Primene
Meunarodne klasifikacije bolesti u reumatologiji i ortopediji MKB-R&O
(Application of the International Classification of Diseases to Rheumatology and
Orthopaedics ICD-R&O) ukljuujui i Meunarodnu klasifikaciju miinokotanih poremeaja MKMKP (ICMSD) koja e biti usklaena sa MKB 10.
MKB-R&O takoe obezbeuje veu specifinost stanja korienjem dodatnih
ifarskih brojeva, pruajui tako detaljnije informacije i zadravajui pri tome
kompatibilnost sa MKB-10. MKMKP je sainjena da razjasni i standardizuje
upotrebu dijagnostikih izraza i podrana je renikom generikih opisa grupa
stanja, kao to su npr. zapaljenjska oboljenja zglobova.
Pedijatrija
Britansko udruenje pedijatara je, pod pokroviteljstvom Meunarodnog
pedijatrijskog udruenja, objavilo primenu MKB 10 u pedijatriji koja koristi ifre
sa pet mesta da bi obezbedila veu specifinost. Ona prati ve ranije objavljene
primene MKB-8 i MKB-9, pripremljene od strane Britanskog pedijatrijskog
udruenja.
Duevni poremeaji
MKB-10 klasifikacija duevnih poremeaja i poremeaja ponaanja: klinika
slika i dijagnostike smernice (The ICD-10 Classification of Mental and
Behavioural Disorders: clinical descriptions and diagnostic guidelines). Ova
knjiga, objavljena 1992. godine, obezbeuje za svaku kategoriju u Grupi V
MKB-10 (Duevni poremeaji i poremeaji ponaanja) uopteni opis i
dijagnostike smernice, kao i komentare o diferencijalnim dijagnozama i listu
sinonima i iskljuenih dijagnoza. Kada su neophodne detaljnije informacije,
smernice obezbeuju dalju podelu na ifre sa pet i est mesta. Druga publikacija
koja se odnosi na Grupu V, Dijagnostiki kriterijumi za istraivanje (Diagnostic
14
OPIS MKB
criteria for research), objavljena je 1993. godine.

Uraena je i verzija klasifikacije za upotrebu u primarnoj zdravstenoj zastiti, kao
i verzija koja koristi kategorije za duevne poremeaje u detinjstvu koje su
preureene u multiaksijalni sistem radi istovremene procene klinikog stanja,
relevantnih spoljanjih faktora i stepena onesposobljenosti u vezi sa boleu.
2.2.2
Nedijagnostike klasifikacije
Procedure u medicini
Meunarodnu klasifikaciju procedura u medicini MKPM (International
Classification of Procedures in Medicine ICPM) objavila je SZO 1978.
godine u dve knjige. Ona sadri procedure za medicinske dijagnoze, prevenciju,
terapiju, radiologiju, lekove i hirurke i laboratorijske procedure. Klasifikaciju su
prihvatile neke zemlje, dok je druge koriste kao osnovu za razvoj njihovih
nacionalnih klasifikacija hirurkih intervencija.
Naelnici Centara SZO za saradnju za klasifikaciju bolesti su zakljuili da proces
konsultacija, koje treba obaviti pre finalizacije i publikovanja, u polju koje je
tako iroko i koje se ubrzano razvija, nije odgovarajui. Stoga su preporuili da
se ne vri revizija MKPM u vezi sa Desetom revizijom MKB.
U 1987. godini, Komitet eksperata za Meunarodnu klasifikaciju bolesti zatraio
je od SZO da razmotri makar inoviranje poglavlja za hirurke procedure MKPM
(Poglavlje 5) za Desetu reviziju. Na ovaj zahtev i potrebe, koje je iskazao jedan
broj zemalja, Sekretarijat SZO je pripremio listu za tabeliranje procedura.
Na sastanku odranom 1989. godine, naelnici centara za saradnju su se sloili
da lista moe biti vodi za publikovanje nacionalnih statistika za hirurke
procedure i da moe olakati poreenje podataka izmeu zemalja. Lista takoe
moe posluiti kao baza za razvoj uporedivih nacionalnih klasifikacija hirurkih
procedura.
Rad na listi e se nastaviti, iako e bilo koje publikovanje uslediti nakon
objavljivaja novog izdanja MKB-10. U meuvremenu, istrauju se i drugi
pristupi ovom pitanju. Neki od njih imaju zajednike karakteristike, kao to je
odreeno polje za posebne stavke (organ, tehnika, pristup, itd.), mogunost
automatskog inoviranja i fleksibilnost u korienju za vie od jedne namene.
Meunarodna klasifikacija funkcionisanja, onesposobljenosti i

zdravlja
Meunarodna klasifikacija funkcionisanja, onesposobljenosti i zdravlja MKF
(International Classification of Functioning, Disability and Health ICF) je
objavljena od strane SZO 2001. godine, na svih est zvaninih jezika SZO,
nakon to je zvanino prihvaena na 54. Svetskoj zdravstvenoj skuptini 22.
maja 2001. Potom je prevedena na preko 25 jezika.
MKF klasifikuje zdravlje i zdravstvena stanja u dva dela. Prvi deo klasifikuje
15
funkcionisanje i onesposobljenost. Drugi deo se sastoji od spoljanjih i linih

faktora. Funkcionisanje i onesposobljenost u Prvom delu su opisani sa aspekta
tela, pojedinaca i drutva i formulisani su u dve komponente: (1) funkcije i
strukture tela i (2) aktivnosti i uee. Kako se u kontekstu pojavljuje
individualno funkcionisanje i onesposobljenost, MKF takoe ukljuuje i listu
spoljanjih faktora.
MKF je zamenila Meunarodnu klasifikaciju oteenja, nesposobnosti i
hendikepa MKONH (International Classification of Impairments, Disabilities
and Handicaps ICIDH). Kao posledica toga, stari termini i definicije su
zamenjeni sledeim novim MKF terminima i definicijama:
Funkcionisanje je generiki termin za funkcije tela, strukture tela,
aktivnosti i uee. Oznaava pozitivne aspekte interakcije izmeu jedinke
(sa zdravstvenim stanjem) i kontekstualnih faktora te jedinke (linih i
spoljanjih faktora).
Nesposobnost je zajedniki termin za oteenje, ogranienje aktivnosti i
uea. On oznaava negativne aspekte interakcije izmeu jedinke (sa
zdravstvenim stanjem) i kontekstualnih faktora te jedinke (linih i
Funkcije tela su fizioloke funkcije telesnih sistema (ukljuujui i psihike
funkcije).
Strukture tela su anatomski delovi tela kao organi, udovi i njihove
komponente.
Oteenja su problemi funcionisanja i strukture tela, kao to su znaajna
odstupanja ili gubici.
Aktivnost je izvrenje zahteva ili akcije od strane jedinke.
Ogranienje aktivnosti su tekoe koje jedinka moe imati pri izvravanju
aktivnosti.
Uee (participacija) je ukljuenost u ivotnim situacijama.
Ogranienje uea su problemi na koje jedinka moe naii pri
ukljuivanju u ivotne situacije.
Spoljanji faktori ine fiziko, drutveno i psiholoko okruenje u kojem
ljudi ive i vode svoje ivote.
MKF koristi alfanumeriki sistem koji koristi slova b, s, d i e da oznai funkcije i
strukture tela, aktivnosti i uea i spoljanje faktore. Ova slova prati numerika
ifra koja poinje sa brojem poglavlja (jedan broj), zatim sledi drugi nivo (dva
broja) i trei i etvrti nivo (po jedan broj za svaki). MKF kategorije su uobliene
tako da ire kategorije ukljuuju detaljnije potkategorije roditeljske kategorije.
Jedan pojedinac moe imati vie ifara na svakom nivou a one mogu biti
nezavisne ili povezane.
ICF ifre su potpune samo u prisustvu kvalifikatora koji oznaava nivo
zdravstvenog stanja (npr. ozbiljnost problema). Kvalifikatori su ifrovani kao
jedan, dva ili vie brojeva iza take (ili separatora). Upotreba svake ifre bi
trebaloda bude upotpunjena upotrebom bar jednog kvalifikatora. Bez
16
OPIS MKB
kvalifikatora, ifre nemaju svojstveno znaenje. Prvi kvalifikator za funkcije i

strukture tela, kvalifikatori za aktivnosti i uee i prvi kvalifikator za spoljanje
faktore, opisuju veliinu problema u odgovarajuim komponentama.
MKF prikazuje pojmove zdravlja i onesposobljenosti u novom svetlu. Potvruje
da svako ljudsko bie moe doiveti pogoranje zdravstvenog stanja i stoga
moe doiveti neku vrstu onesposobljenosti. To nije neto to se deava samo
manjem broju ljudi. MKF stoga ustanovljava iskustvo onesposobljenosti i
prepoznaje ga kao univerzalno ljudsko iskustvo. Pomeranjem fokusa sa uzroka
na uticaj, sve zdravstvene probleme postavlja na jednaku osnovu omoguavajui
tako njihovo poreenje korienjem zajednikih mera zdravlja i
onesposobljenosti. Dalje, MKF uzima u obzir i drutvene aspekte
onesposobljenosti i ne vidi onesposobljenost samo kao medicinsku ili
bioloku disfunkciju. Ukljuujui kontekstualne faktore koji obuhvataju i
spoljanje faktore, MKF omoguava i registrovanje uticaja ivotne sredine na
funkcionisanje jedinke.
MKF je okvir SZO za merenje zdravlja i onesposobljenosti kako na
individualnom, tako i na nivou cele populacije. Dok MKB klasifikuje bolesti i
uzroke smrti, MKF klasifikuje domene zdravlja. MKB i MKF ine dva kamena
temeljca Porodice meunarodnih klasifikacija SZO. Zajedno, one pruaju
izuzetno sveobuhvatne i precizne alate za snimanje potpune slike zdravlja.
2.2.3
Informaciona podrka primarnoj zdravstvenoj zatiti
Jedan od izazova globalne strategije Zdravlje za sve do 2000. godine je da se

obezbedi informaciona podrka primarnoj zdravstvenoj zatiti (PZZ). U
zemljama bez kompletnih informacija ili sa podacima slabijeg kvaliteta, mora se
prihvatiti nekoliko pristupa radi dopune ili zamene konvencionalne upotrebe
MKB.
Od kasnih 70-ih mnoge zemlje su eksperimentisale sa prikupljanjem informacija
od strane nekvalifikovanog osoblja. Laiko izvetavanje je kasnije proireno na
iri koncept nazvan nekonvencionalne metode. Ove metode, koje obuhvataju
vie pristupa, evoluirale su u vie zemalja kao sredstvo za dobijanje informacija
o zdravstvenom stanju tamo gde konvencionalne metode (popis, istraivanja,
vitalna statistika ili institucionalno praenje obolevanja i smrtnosti) nisu
zadovoljile.
Jedan od ovih pristupa, informisanje zasnovano na zajednici, podrazumeva
uee lokalne zajednice u definisanju, sakupljanju i korienju zdravstvenih
podataka. Stepen uea zajednice kree se od ukljuivanja samo u prikupljanju
podataka do programiranja analiza i korienja informacija. Iskustvo u nekoliko
zemalja je pokazalo da je ovakav pristup vie nego teoretski okvir. U izvetaju
Meunarodne konferencije o Desetoj reviziji MKB (vidi Knjigu 1) zabeleeno je
sledee:
Na Konferenciji su izneta iskustva zemalja u razvoju o primeni zdravstvenog
informisanja zasnovanog na zajednici koja obuhvata zdravstvene probleme i potrebe,
faktore rizika i resurse. To je podralo koncept razvoja nekonvencionalnih metoda na
17
nivou lokalne zajednice kao metoda popunjavanja rupa u informisanju u pojedinim

zemljama i jaanja njihovih informacionih sistema. Naglaeno je da i u razvijenim
zemljama i u zemljama u razvoju takvi metodi ili sistemi bi trebalo da budu razvijani
lokalno, a da zbog faktora kao to su obrasci obolevanja, jezika i kulturna
razliitost, ne treba insistirati na prenoenju iskustva iz jednih u druge zemlje.
S obzirom na ohrabrujue rezultate ovog pristupa u mnogim zemljama, uesnici

Meunarodne konferencije o Desetoj reviziji su se sloili da SZO i dalje daje
smernice za razvoj lokalnih planova i da podri unapreenje metodologije.
2.2.4
Meunarodna nomenklatura bolesti
Savet meunarodnih organizacija medicinskih nauka (Council for International

Organizations of Medical Sciences CIOMS) je 1970. godine zapoeo rad na
pripremi Meunarodne nomenklature bolesti MNB (International
Nomenclature of Diseases IND) uz pomo organizacija-lanica. U periodu
19721974. godine izdato je pet tomova privremene nomenklature. Ubrzo je
shvaeno da su, ako bi nomenklatura trebalo da bude meunarodna, potrebne ire
konsultacije od onih izmeu lanica Saveta meunarodnih organizacija
medicinskih nauka. MNB je 1975. godine postala zajedniki projekat Saveta i
SZO, pod rukovodstvom Tehnikog nadzornog odbora sastavljenog od
predstavnika obe organizacije.
Osnovni cilj MNB je da obezbedi jedan naziv za svaki entitet bolesti. Osnovni
kriterijumi za izbor tog naziva su da bude jednoznaan (primenjiv za samo jednu
bolest), nedvosmislen i samoopisujui koliko je mogue, to jednostavniji, i da
se (gde god je to mogue) zasniva na uzroku. Ipak, dosta naziva koji su u irokoj
upotrebi i koji u potpunosti ne zadovoljavaju navedene kriterijume zadrani su
kao sinonimi, ali pod uslovom da nisu neadekvatni, pogreni i suprotni
preporukama meunarodnih strunih organizacija. Eponimni nazivi su
izbegavani jer nisu samoopisujui, iako su mnogi od tih naziva koji su u irokoj
upotrebi (npr. Hodgkinova bolest, Parkinsonova bolest i Adisonova bolest)
morali biti zadrani.
Svaka bolest ili sindrom, za koji je preporuen odreeni naziv, definisana je
kratko i to je mogue vie nedvosmisleno. Uz svaku definiciju priloena je lista
sinonima. Ove sveobuhvatne liste su po potrebi dopunjene sa objanjenjima
o tome zato su neki sinonimi odbaeni ili zato neki navodni sinonim nije pravi
sinonim.
MNB je komplementarna sa MKB. Razlike izmeu nomenklature i klasifikacije
su razmatrane Poglavlju 2.3. U meri u kojoj je to bilo mogue, terminologiji
MNB je data prednost u MKB.
Knjige MNB objavljene do 1992. godine su: Infektivne bolesti (bakterijske
bolesti (1985), gljivine bolesti (1982), virusne bolesti (1983), parazitarne bolesti
(1987)); Bolesti donjeg disajnog trakta (1979); Bolesti sistema za varenje
(1990); Bolesti srca i krvnih sudova (1989); Poremaaji metabolizma, ishrane i
lezda sa unutranjim luenjem (1991); Bolesti bubrega, donjeg mokranog
trakta i polnog sistema mukaraca (1992) i Bolesti polnog sistema ena (1992).
18
OPIS MKB
2.2.5
Uloga SZO
Veina gore opisanih klasifikacija su proizvod tesne saradnje nevladinih

organizacija, drugih agencija, odeljenja i jedinica SZO sa jedinicom odgovornom
za MKB i MKF u svojstvu koordinatora i davaoca uputstava i saveta.
SZO podstie razvoj adaptacija koje proiruju upotrebu MKB i MKF i
uporedivost zdravstvene statistike. Uloga SZO u razvoju novih klasifikacija,
adaptacija i renika je da obezbedi kooperativno rukovoenje i deluje kao
preiiva, dajui tehnike savete, smernice i podrku kada je to potrebno.
Svako ko je zainteresovan za pripremu adaptacije MKB-10 ili MKF treba da se
konsultuje sa SZO odmah nakon izrade jasne izjave o ciljevima adaptacije. Tako
e se koordiniranim pristupom u razvoju novih komponenata porodice izbei
nepotrebno dupliciranje.
2.3
Opti principi klasifikacije bolesti
Kako navodi William Farr 1856. godine:

Klasifikacija je metoda generalizacije. Vie klasifikacija mogu dakle da se koriste kao
prednost, pa lekar, patolog, ili pravnik, svaki sa svog stanovita, moe legitimno da
klasifikuje bolesti i uzroke smrti na nain koji on smatra da je najbolje prilagoen da bi
olakao njegova ispitivanja i dobio opte rezultate.
Statistika klasifikacija bolesti mora da bude svedena na ogranieni broj

meusobno iskljuivih kategorija koje mogu da obuhvate sva bolesna stanja.
Kategorije treba da se biraju u cilju lakeg statistikog istraivanja fenomena
bolesti. Odreeni entitet bolesti koji je od posebnog javnozdravstvenog znaaja
ili se javlja uestalo bi trebalo da ima svoju kategoriju. U protivnom, kategorije
e se nai u grupama zasebnih ali srodnih stanja. Svaka bolest ili stanje mora da
ima tano definisano mesto u listi kategorija. Prema tome, u celoj klasifikaciji,
postojae slobodne kategorije za ostala i razna druga stanja, koja se ne mogu
svrstati u specifinije kategorije. U slobodne kategorije trebalo bi klasifikovati
to je mogue manje stanja.
Element grupisanja je taj po kojem se statistika klasifikacija razlikuje od
nomenklature koja mora imati posebne nazive za svako poznato oboljenje ili
stanje. Ipak, koncepti klasifikacije i nomenklature su usko povezani jer je i
nomenklatura esto sistemski ureena.
Statistika klasifikacija omoguava prikaz detaljnih podataka na razliitim
nivoima, ukoliko postoji hijerarhijska struktura sa potpodelama. Statistika
klasifikacija bolesti bi trebalo da zadri mogunost da identifikuje odreene
entitete bolesti i omogui statistiki prikaz podataka za ire grupe kako bi se
dobile korisne i razumljive informacije.
Isti opti principi mogu se primeniti na klasifikaciju drugih zdravstvenih
problema i razloge za kontakt sa zdravstvenom slubom, a koji su, takoe,
uvrteni u MKB.
19
MKB se razvila pre kao praktina nego isto teoretska klasifikacija u kojoj
postoji nekoliko kompromisa izmeu klasifikacija baziranih na etiologiji,
anatomskoj lokalizaciji, okolnostima pojave bolesti itd. Takoe, MKB je
usklaivana da bi zadovoljila kriterijume za razliite statistike primene kao to
su: smrtnost, obolevanje, socijalno osiguranje, druge vrste zdravstvenih statistika
i istraivanja.
2.4
Osnovna struktura i principi klasifikacije MKB
MKB je multiaksijalna klasifikacija. Ovakva struktura je bazirana na strukturi

koju je predloio William Farr u okviru prvih meunarodnih diskusija o strukturi
klasifikacije. Njegov predlog je bio da bi, u sve praktine, epidemioloke svrhe,
statistiki podaci o bolestima trebalo da budu grupisani na sledei nain:
epidemijske bolesti
konstitucionalne ili opte bolesti
bolesti prema lokalizaciji
razvojne bolesti
povrede.
Ovaj model se moe identifikovati u grupama MKB-10. Izdrao je probu

vremena i, iako je u nekim sluajevima sporan, jo uvek se smatra korisnijom
strukturom za opte epidemioloke svrhe nego bilo koja isprobana alternativa.
Prve dve i poslednje dve od gore navedenih kategorija sadre posebne grupe,
koje zajedno obuhvataju stanja koja bi za potrebe epidemiolokog prouavanja
bila nepodesno razmetena ako bi bila rasuta, kao na primer kod klasifikacije
bazirane prvenstveno na anatomskom kriterijumu. Preostala grupa bolesti
prema lokalizaciji sadri sve grupe MKB za osnovne sisteme tela.
Razlika izmeu grupa posebne grupe i sistemi tela ima praktinog znaaja za
razumevanje strukture klasifikacije, ifriranje, i statistiku analizu. Mora se imati
na umu da su, po pravilu, stanja prvenstveno klasifikovana u jednu od grupa
posebne grupe. U sluaju da postoji bilo kakva sumnja u smislu gde postaviti
stanje, treba koristiti posebne grupe.
Osnovna MKB je jednoifarska lista tromesnih kategorija, od kojih se svaka
moe dalje podeliti i do deset etvoromesnih potkategorija. Umesto isto
numerikog ifarskog sistema iz prethodnih revizija, Deseta revizija koristi
alfanumeriku ifru sa slovom na prvom i brojem na drugom, treem i etvrtom
mestu. etvrto mesto nalazi se iza decimalne take. ifarski brojevi se kreu od
A00.0 do Z99.9. Slovo U se ne koristi (vidi 2.4.7).
2.4.1
Knjige
MKB se sastoji iz tri knjige: Knjiga 1 je osnovna klasifikacija, Knjiga 2 daje

uputstvo korisnicima MKB, a Knjiga 3 je abecedni indeks klasifikacije.
20
OPIS MKB
Najvei deo Knjige 1 se odnosi na osnovnu klasifikaciju, koja se sastoji iz liste

tromesnih kategorija i njihovih tabelarnih lista za ukljuivanje i etvoromesnih
potkategorija. Osnovna klasifikacija lista tromesnih kategorija (Knjiga 1)
predstavlja obavezni nivo za izvetavanje SZO o smrtnosti, kao i za opta
meunarodna poreenja. Ova osnovna klasifikacija sadri nazive grupa i
podgrupa. Tabelarna lista koja daje potpune podatke sa etiri mesta, podeljena je
u 21 grupu.
Knjiga 1 takoe sadri:
Morfologiju tumora. Klasifikacija morfologije tumora se moe koristiti kao
dodatna ifra za klasifikaciju morfolokog tipa tumora koji su, uz nekoliko
izuzetaka, klasifikovani u Grupi II prema prirodi i mestu pojavljivanja
(lokalizaciji). Morfoloke ifre su iste kao i one koje se nalaze u specijalnoj
adaptaciji MKB za onkologiju (MKB O).
Posebne tabelarne liste. S obzirom da su etvoromesne, a ak i tromesne liste
MKB suvie duge da bi bile prikazane u svakoj statistikoj tabeli, rutinska
statistika koristi liste koje izdvajaju odreena pojedinana stanja, a grupiu
ostala. etiri specijalne liste za tabeliranje smrtnosti su sastavni deo MKB. Liste
1 i 2 se odnose na optu smrtnost, a liste 3 i 4 na smrtnost novoroenadi i dece
(od 0 do 4 godine). Takoe, postoji i specijalna lista za tabeliranje oboljenja.
Navedene liste se nalaze u Knjizi 1. Uputstvo za pravilnu upotrebu razliitih
nivoa klasifikacije i lista za tabeliranje je data u odeljku 5 ove knjige.
Definicije. Definicije u Knjizi 1 su usvojene od strane Svetske zdravstvene
skuptine i ukljuene su da bi omoguile meunarodno poreenje podataka.
Nomenklaturne propise. Propisi usvojeni od strane Svetske zdravstvene skuptine
definiu formalne odgovornosti svih drava lanica SZO u vezi klasifikacije
bolesti i uzroka smrti, kao i prikupljanje i objavljivanje statistikih podataka.
Sadrani su u Knjizi 1.
2.4.2
Grupe
Klasifikacija je podeljena u 21 grupu. Prvi znak (prvo mesto) MKB ifre je

slovo, a svako slovo oznaava odreenu grupu, izuzev slova D, koje se koristi i u
Grupi II (Tumori) i Grupi III (Bolesti krvi i bolesti krvotvornih organa i
poremeaji imuniteta) i slova H, koje se koristi i u Grupi VII (Bolesti oka i
pripojaka oka) i Grupi VIII (Bolesti uva i bolesti mastoidnog nastavka). etiri
grupe (grupe I, II, XIX i XX) koriste vie od jednog slova na prvom mestu
njihovih ifara.
Svako poglavlje sadri dovoljno tromesnih kategorija da obuhvati svoj sadraj;
ne koriste se sve raspoloive ifre, da bi se omoguio prostor za dalju reviziju i
proirenje.
Grupe od I do XVII se odnose na bolesti i druga bolesna stanja, a Grupa XIX na
povrede, trovanje i posledice spoljnih uzroka. Preostale grupe upotpunjuju okvir
moguih stanja obuhvaenih dijagnostikim podacima. Grupa XVIII obuhvata
simptome, znakove i patoloke klinike i laboratorijske nalaze, koji nisu
21
klasifikovani na nekom drugom mestu. Grupa XX (Spoljanji uzroci obolevanja i

umiranja) tradicionalno je koriena za klasifikovanje uzroka povreda i trovanja,
ali, od Devete revizije, obezebeuje mogunost prijavljivanja spoljanjeg uzroka
bolesti i drugih bolesnih stanja. Grupa XXI (Faktori koji utiu na zdravstveno
stanje i kontakt sa zdravstvenom slubom) namenjena je za klasifikovanje
podataka koji objanjavaju razloge za kontakt sa zdravstvenom slubom osobe
koja trenutno nije bolesna, ili okolnosti u kojima pacijent prima zdravstvenu
zatitu u odreenom periodu, ili koje su na neki drugi nain povezane sa
zdravstvenom zatitom te osobe.
2.4.3
Podgrupe (blokovi kategorija)
Grupe su podeljene u homogene podgrupe (blokove) tromesnih kategorija. U

Grupi I, nazivi podgrupa odraavaju dva pravca klasifikacije nain prenoenja i
iru grupu uzronika infekcije. U Grupi II, prvi kriterijum klasifikacije je priroda
tumora; u okviru prirode tumora, klasifikacija je uglavnom bazirana na
lokalizaciji tumora, iako je za vane morfoloke tipove predvieno nekoliko
tromesnih kategorija (npr. za leukemiju, tumore limfnog tkiva, melanome,
mezoteliome, Kaposijev sarkom). Opseg kategorija dat je u zagradama posle
svakog naziva podgrupe.
2.4.4
Tromesne kategorije
U svakoj podgrupi neke od tromesnih kategorija su odabrane za pojedinana

stanja, zbog njihove uestalosti, teine ili moguih javnozdravstvenih
intervencija, dok su druge odabrane za grupe bolesti sa nekim zajednikim
karakteristikama. Obino je data mogunost klasifikovanja drugih stanja, to
ukljuuje mnoga razliita ali rea stanja, kao i neoznaenih stanja.
2.4.5
etvoromesne potkategorije
Iako nije obavezujue za izvetavanje na meunarodnom nivou, veina

tromesnih kategorija je podeljena pomou etvrtog numerikog znaka (posle
decimalne take) u do deset potkategorija. Tamo gde tromesna kategorija nema
potkategoriju, preporuuje se korienje slova X za popunjavanje etvrtog
mesta, tako da ifre budu standardne duine radi obrade podataka.
etvoromesne potkategorije se koriste na nain koji je najprikladniji za
oznaavanje, na primer, razliitih lokalizacija ili raznolikosti ako se tromesna
kategorija koristi za pojedinanu bolest, ili za oznaavanje pojedinane bolesti
ako se tromesna kategorija koristi za grupu bolesnih stanja.
Potkategorija .8 se uglavnom koristi za druga stanja koja pripadaju tromesnoj
kategoriji, a potkategorija .9 za prenoenje istog znaenja koje je sadrano u
nazivu tromesne kategorije, bez dodavanja bilo kakve dodatne informacije.
Kada se iste etvoromesne potkategorije odnose na opseg tromesnih kategorija,
one se navode samo jednom, na poetku skupa. Napomena kod svake od
odgovarajuih kategorija oznaava gde se mogu nai detaljniji podaci. Na
22
OPIS MKB
primer, kategorije O03-O06, za razliite tipove pobaaja, imaju zajednika

etvrta mesta za pratee komplikacije (vidi Knjigu 1).
2.4.6 Dopunske potpodele za upotrebu sa pet
ili vie ifarskih mesta
Peto i naredna ifarska mesta su obino dopunske podele po drugaijem
kriterijumu od kriterijuma za etvrto mesto. Oni se mogu nai u:
Grupa XIII podela po anatomskom mestu.
Grupa XIX podela koja oznaava otvorene i zatvorene prelome kao i
intrakranijalne povrede, unutranje povrede grudnog koa i abdomena sa i bez
otvorenih rana.
2.4.7
Slobodna U ifra
ifre U00-U49 se koriste od strane SZO za privremeno oznaavanje novih

bolesti nepoznate etiologije. ifre U50-U99 se mogu koristiti u istraivanju, npr.
kod testiranja alternativnih potklasifikacija za potrebe specijalnog projekta.
23
3. Kako koristiti MKB

Ovo poglavlje sadri praktine informacije sa kojima bi svi korisnici trebalo da
budu upoznati da bi u potpunosti mogli da iskoriste prednosti klasifikacije.
Poznavanje i razumevanje svrhe i strukture MKB su bitni za statistiare i
analitiare zdravstvenih informacija, kao i ifrante. Tana i dosledna primena
MKB zavisi od pravilne primene sve tri knjige.
3.1
3.1.1

Uvod
Knjiga 1 MKB sadri samu klasifikaciju. Ona prikazuje kategorije u koje se

dijagnoze smetaju, olakavajui njihovo razvrstavanje i obradu za potrebe
statistike. Takoe, obezbeuje onima koji koriste statistiku, definiciju
sadraja kategorija, potkategorija i stavke tabelarne liste koje mogu biti
ukljuene u statistike tabele.
Iako je ifrantu teoretski mogue da doe do pravilne ifre koristei samo
Knjigu 1, ovo bi zahtevalo mnogo vremena i moglo bi da dovede do greaka
u dodeljivanju ifara. Abecedni indeks, kao uputstvo za klasifikaciju, sadran
je u Knjizi 3. Uvod u Indeks daje vane informacije o svojoj povezanosti sa
Knjigom 1.
Veina rutinskih statistikih primena MKB podrazumeva izbor jednog stanja
iz izvetaja ili prijave gde je upisano vie od jednog. Pravila za ovakav izbor
kod smrtnosti i obolevanja sadrana su u Poglavlju 4 ove knjige.
Detaljan opis tabelarne liste dat je u Poglavlju 2.4.
3.1.2
Upotreba tabelarnih lista dijagnoza koje se ukljuuju i

etvoromesnih potkategorija
Dijagnoze koje se ukljuuju

U okviru tromesnih i etvoromesnih rubrika1, obino je naveden i niz drugih
dijagnostikih termina. Oni su poznati kao dijagnoze koje se ukljuuju i
dati su pored naziva kao primeri dijagnoza koji se svrstavaju u tu rubriku
(kategoriju). Oni se mogu odnositi na razliita stanja ili biti sinonimi. Ne
predstavljaju potklasifikaciju rubrike na koju se odnose.
Ukljuene dijagnoze su primarno navedene kao sadraj rubrike. Mnoge
1
U kontekstu MKB, rubrika oznaava tromesnu kategoriju ili etvoromesnu potkategoriju.
25
navedene stavke se odnose na vane ili zajednike dijagnoze koje pripadaju toj
rubrici. Druge stavke su granina stanja ili lokalizacije, navedeni da bi se pravila
granica izmeu potkategorija. Liste ukljuujuih dijagnoza nikako nisu konane
i alternativna imena dijagnostikih entiteta su sastavni deo Abecednog indeksa,
na koji se prvo treba pozvati prilikom ifriranja dijagnoze.
Ponekad je neophodno proitati dijagnoze koje se ukljuuju u vezi sa nazivima
radi boljeg razumevanja. Ovo se obino javlja kada liste ukljuujuih dijagnoza
objanjavaju lokalizaciju ili farmaceutske proizvode, u kojima se odgovarajue
rei iz naziva (npr. zloudni tumori..., povreda... , trovanje usled...) moraju
razumeti.
Opte dijagnostike opise zajednike za niz kategorija ili sve potkategorije u
okviru tromesne kategorije treba nai u napomenama pod naslovom Ukljuuju
se, koje se nalaze odmah posle naziva grupe, podgrupe ili kategorije.
Dijagnoze koje se iskljuuju

Izvesne kategorije sadre liste stanja kojima prethodi termin Iskljuuju se. To
su dijagnoze koje bi prema nazivu kategorije moda trebalo da budu u njoj
klasifikovane, ali su u stvari klasifikovane na nekom drugom mestu. Takav
primer je kategorija A46, Crveni vetar, gde je postporoajni ili crveni vetar u
babinjama iskljuen. Iza svake dijagnoze koja se iskljuuje, u zagradi je data
ifra kategorije ili potkategorije u koju je iskljuena dijagnoza svrstana.
Opte iskljuene dijagnoze zajednike za niz kategorija ili sve potkategorije u
okviru tromesne kategorije treba nai u napomenama pod naslovom Iskljuuju
se, koje se nalaze odmah posle naziva grupe, podgrupe ili kategorije.
Opis termina
Pored dijagnoza koje se ukjuuju i iskljuuju, Grupa V, Duevni poremeaji i
poremeaji ponaanja, sadri opise koji oznaavaju sadraj rubrike. One se
koriste s obzirom da se za duevne poremeaje u raznim zemljama koristi
razliita terminologija, pa isti naziv moe biti upotrebljen za opis sasvim
razliitih stanja. Ovi opisi nisu namenjeni ifrantima.
Sline vrste definicija su date na drugim mestima u MKB, na primer, u Grupi
XXI, da razjasne sadraj rubrike.
3.1.3
Dve ifre za neka stanja
Sistem krstia i zvezdice

MKB-9 je uvela sistem, koji je nastavio da se koristi u MKB-10, u kome postoje
dve ifre za dijagnoze koje sadre informacije o osnovnoj bolesti i manifestaciji
u odreenom organu ili na odreenoj lokalizaciji koja predstavlja poseban
kliniki problem.
26
PRAVILA I UPUTSTVA ZA IFRIRANJE SMRTNOSTI I OBOLEVANJA
Primarna ifra se odnosi na osnovnu bolest i oznaena je krstiem (), druga

opciona dodatna ifra se odnosi na manifestaciju (kliniku sliku) i oznaena je
zvezdicom (*). Ovo pravilo je doneto jer ifriranje samo osnovne bolesti nije
esto bilo dovoljno za prikupljanje statistikih podataka koji se odnose na
odreene posebnosti, gde je poeljno da se stanje klasifikuje u odreenu grupu
manifestacije, posebno kada je ona razlog za pruanje zdravstvene zatite.
Iako sistem krstia i zvezdice obezbeuje alternativnu klasifikaciju za potrebe
statistikog prikaza podataka, princip MKB je da je ifra sa krstiem primarna
ifra koja uvek treba da se koristi. ifra sa zvezdicom ne sme nikada da se koristi
samostalno pri ifriranju. Meutim kod ifriranja obolevanja, u sluajevima gde
se primarno lee manifestacije bolesti, redosled krstia i zvezdice moe biti
obrnut. Statistika koja obuhvata sistem krstia odgovara tradicionalnoj
klasifikaciji za prikaz podataka o smrtnosti i drugim aspektima zdravstvene
zatite.
ifre sa zvezdicom se pojavljaju kao tromesne kategorije. Postoje zasebne
kategorije za ista oboljenja i stanja ako odreena bolest nije oznaena kao
osnovni uzrok. Na primer, ifre G20 i G21 su namenjene za forme Parkinsonove
bolesti koje nisu manifestacije drugih bolesti oznaenih na nekom drugom
mestu, dok je ifra G22* za Parkinsonizam u bolestima klasifikovanim na
drugom mestu. Odgovarajue ifre sa krstiem su date za stanja pomenuta u
kategorijama sa zvezdicom; na primer, za Parkinsonismus syphilitica kod G22*
ifra sa krstiem je A52.l.
Neke ifre sa krstiem se pojavljuju u posebnim kategorijama sa krstiem.
Meutim, mnogo ee, ifra sa krstiem za izraze oznaene sa dva elementa i
nemarkirane ifre za stanja oznaena izrazima sa jednim elementom mogu biti
izvedene iz iste kategorije ili potkategorije.
Delovi klasifikacije u kojima se koristi sistem zvezdice i krstia su ogranieni: u
celoj klasifikaciji ima 83 kategorija sa zvezdicom, koje su navedene na poetku
relevantnih grupa.
Rubrike u kojima se javljaju dijagnoze oznaene sa krstiem mogu da imaju
jedan od tri razliita formata.
(i)
Ako se simbol () i alternativna ifra sa zvezdicom zajedno nau u

naslovu rubrike, svi termini koji pripadaju toj rubrici mogu se dvojno
klasifikovati i imaju istu alternativnu ifru, npr:
A17.0 Tuberkulozno zapaljenje modanica (G01*)
Tuberculosis meningica (cerebralis/spinalis)
Leptomeningitis tuberculosa
(ii)
Ako se simbol javlja u nazivu kategorije, ali bez alternativne ifre sa

zvezdicom, svi termini koji pripadaju toj rubrici mogu se dvojno
klasifikovati ali imaju razliite alternativne ifre (navedene za svaku
dijagnozu), npr:
27
A18.1 Tuberkuloza polno-mokranog sistema:

Tuberkulozno zapaljenje mokrane beike (N33.0*)
Tuberkuloza grlia materice (N74.0*)
Tuberkuloza bubrega i uretera (N29.1*)
Tuberkuloza prostate (N51.-*)
Tuberkuloza uretera (N29.1*)
Tuberkulozno zapaljenje potrbuice male karlice ene (N74.1*).
(iii)
Ako u nazivu nema ni simbola ni alternativne ifre sa zvezdicom, rubrika

kao celina nema dvojnu klasifikaciju, ali je neke ukljuujue dijagnoze
mogu imati; u tom sluaju, te dijagnoze bie oznaene simbolom i
alternativnim iframa, npr.:
A54.8 Ostale infekcije gonokokom
...
peritonitis (K67.1*)
pneumonija (J17.0*)
sepsa
oteenja koe.
Druga opciona dvojna ifriranja

Postoje izvesne situacije, koje nisu obuhvaene sistemom krstia i zvezdice, koje
dozvoljavaju korienje dve MKB ifre radi detaljnog opisa zdravstvenog stanja
pojedinca. Napomena u tabelarnoj listi Upotrebiti dodatnu ifru, ukoliko se eli
oznaava mnoge od tih situacija. Dodatne ifre bi trebalo da se koriste samo pri
posebnom tabeliranju.
(i)
Lokalizovane infekcije klasifikovane u grupama organskih sistema:

ifre iz Grupe I se mogu dodati da bi se oznaili zarazni organizmi kada o
njima u nazivu kategorije nema jasnih indicija. Podgrupa B95-B97 se
koristi u te svrhe u okviru Grupe I.
(ii)
Tumori i funkcionalna aktivnost: ifri iz Grupe II moe se dodati

odgovarajua ifra iz Grupe IV da se oznai tip funkcionalne aktivnosti.
(iii)
Tumori: morfoloke ifre iz Knige 1, iako nisu sastavni deo glavne MKB,
mogu se dodati iframa iz Grupe II da se naznai morfoloki tip tumora.
(iv)
Stanja klasifikovana u podgrupi F00-F09 (Organski i simptomatski

duevni poremeaji) iz Grupe V, gde ifra iz druge grupe moe biti
dodata da oznai uzrok, tj. osnovnu bolest, povredu ili drugu povredu
mozga.
(v)
Tamo gde je stanje prouzrokovano trovanjem toksinim agensom, ifra iz

Grupe XX moe biti dodata da se naznai agens.
(vi)
28
U sluajevima gde dve ifre mogu da se upotrebe da opiu povredu,
trovanje ili drugi neeljeni efekat, i to ifra iz Grupe XIX koja opisuje
prirodu povrede i ifra iz Grupe XX koja opisuje uzrok. Izbor kojoj ifri
bi se dodala dodatna ifra zavisi od toga u koje se svrhe ti podaci
prikupljaju (vidi uvod kod Grupe XX Knjige 1).
3.1.4
Konvencije za tabeliranje
U tabeliranju ukljuujuih i iskljuenih dijagnoza, MKB koristi posebne

konvencije koje se odnose na upotrebu malih zagrada, srednjih zagrada, dve
take, velike zagrade, skraenice NOS, izraza neklasifikovan na drugom
mestu (NEC), i rei i u nazivima. One moraju biti jasne kako ifrantima, tako
i bilo kome ko eli da tumai statistike podatke na bazi MKB.
Male zagrade ( )
Male zagrade se koriste u Knjizi 1 u etiri vane situacije.
(a)
Za dopunske izraze, koji mogu da prate dijagnostiki termin, bez uticaja

na ifarski broj koji se odnosi na rei izvan zagrade. Na primer, kod ifre
I10 ukljuujui dijagnostiki izraz Povieni krvni pritisak (arterijski)
(benigni) (nepoznatog porekla) (maligni) (primarni) (sistemski),
podrazumeva da je I10 ifarski broj za termin H pertensio i kada stoji
samostalno i kada je oznaen sa nekom, ili bilo kojom kombinacijom
rei u zagradama.
(b)
Za ifru dijagnoze koja se iskljuuje. Na primer:

H01.0 Blepharitis
Iskljuuje se: blepharoconjunctivitis (H10.5).
(c)
U nazivima podgrupa za tromesne ifre kategorija ukljuenih u tu

podgrupu.
(d)
etvrta i poslednja upotreba malih zagrada uvrena je u Devetu reviziju

i odnosi se na sistem krstia i zvezdica. Malim zagradama se prikljuuje
ifra sa krstiem u kategoriji ifara sa zvezdicom ili ifra sa zvezdicom
koja sledi iza termina sa krstiem.
Srednje zagrade [ ]
Srednje zagrade se koriste:
(a)
za sinonime, alternativne rei ili izraze za pojanjavanje; na primer:

A30 Lepra [Hansenova bolest];
(b)
za pozivanje na prethodne napomene; na primer:

C00.8 Zloudni tumor koji prelazi granice usne [vidi napomenu 5 na
poetku ove grupe];
29
(c)
za pozivanje na prethodne setove etvoromesnih potkategorija

zajednikih za vei broj kategorija; na primer:
K27 Peptika grizlica, neoznaene lokalizacije [vidi pre K25 za
potkategorije].
Dve take :
Dve take se koriste kod nabrajanja ukljuujuih dijagnoza ili dijagnoza koje se
iskljuuju kada rei koje im prethode nisu potpune dijagnoze da bi se mogle
svrstati u tu rubriku. One zahtevaju jedan ili vie modifikatora ili kvalifikatora da
bi se mogle svrstati u datu kategoriju. Na primer, kod ifre K36 Drugo
zapaljenje slepog creva dijagnoza zapaljenje slepog creva treba da se
klasifikuje pod tom ifrom samo ako je oznaena reima hronini ili
povratni.
Obuhvatnica (velika zagrada) znak }

Obuhvatnica se koristi kod nabrajanja ukljuujuih i iskljuenih dijagnoza da
oznai da ni rei koje joj prethode ni rei koje slede nisu potpune dijagnoze. Bilo
koja dijagnoza ispred obuhvatnice treba da bude oznaena sa jednom ili
vie dijagnoza navedenih iza nje. Na primer:
O71.6
Akuerska oteenja zglobova i veza karlice

Avulsio cartilaginis symphysis internae
Laesio coccygis
obstetrica
Separatio symphysis (pubis) traumatica.
NOS
Slova NOS su skraenica za nije drugaije oznaeno i znai neoznaeno ili
neodreeno.
Ponekad se neodreen dijagnostiki izraz ipak klasifikuje u rubriku za
specifiniji tip stanja. Ovo je zato to se u medicinskoj terminologiji
najuobiajenija forma stanja esto prepoznaje po samom nazivu tog stanja, pa su
odreene samo manje poznate vrste stanja. Na primer, mitralna stenoza je
uobiajeni izraz koji znai reumatska mitralna stenoza. Ove ugraene
pretpostavke se moraju imati u vidu da bi se izbegla netana klasifikacija.
Paljivim pregledom ukljuujuih dijagnoza otkrie se gde je data pretpostavka
uzroka. ifranti bi trebalo da budu obazrivi da neku dijagnozu ne ifriraju kao
neodreenu, osim ako nije sasvim jasno da nema dostupnih informacija koje bi
omoguile odreeniju klasifikaciju dijagnoze na nekom drugom mestu. Slino
tome, kod tumaenja statistikih podataka na bazi MKB, neka stanja svrstana u
naizgled specifinu kategoriju ne bi bila tako specifina u zapisu koji je ifriran.
Kod uporeivanja trendova i tumaenja statistikih podataka, vano je znati da
pretpostavke mogu da se promene u periodu izmeu dve revizije MKB. Na
primer, pre Osme revizije pretpostavljalo se da neodreen aortni aneurizam
nastaje kao posledica sifilisa.
30
Neklasifikovano na drugom mestu

Izraz neklasifikovano na drugom mestu kada je upotrebljen u nazivima
tromesnih kategorija, upozorava da se odreene specifine varijante nabrojanih
stanja mogu nai u drugim delovima klasifikacije. Na primer:
J16
Zapaljenje plua uzrokovano drugim zaraznim organizmima,

neklasifikovano na drugom mestu
Ova kategorija ukljuuje J16.0 Zapaljenje plua uzrokovano hlamidijom i J16.8

Zapaljenje plua uzrokovano drugim oznaenim zaraznim organizmima. Mnoge
druge kategorije su date u Grupi X (npr. J09J15) i drugim grupama (npr. P23.Uroeno zapaljenje plua) koje se odnose na zapaljenje plua prouzrokovano
odreenim zaraznim organizmima. J18 Zapaljenje plua, uzrokovano
neoznaenim mikroorganizmom, obuhvata zapaljenje plua bez navedenog
infektivnog agensa.
I u nazivu
I ima funkciju i/ili. Na primer, u rubrici A18.0 Tuberkuloza kostiju i
zglobova bi trebalo da budu klasifikovani sluajevi tuberkuloza kostiju,
tuberkuloza zglobova i tuberkuloza kostiju i zglobova.
Taka sa crticom.U nekim sluajevima, znak na etvrtom mestu u ifri potkategorije je zamenjen
sa crticom, npr:
G03
Meningitis prouzrokovan drugim i nespecifinim uzrocima,

Iskljuuje se: meningoencephalitis (G04.-).
Ona ukazuje ifrantu da etvrti znak postoji i da ga treba traiti u odgovarajuoj

kategoriji. Ova konvencija (dogovor) se koristi i u listama za tabeliranje i
Abecednom indeksu.
3.1.5
Kategorije sa zajednikim karakteristikama
Za kontrolu kvaliteta korisno je uvesti programske provere u kompjuterski

sistem. Sledee grupe kategorija date su kao osnova za takve provere interne
konzistentnosti, grupisane prema posebnoj karakteristici koja ih objedinjuje.
Kategorije sa zvezdicom
Sledee kategorije sa zvezdicom ne treba koristiti zasebno; one uvek moraju da
se koriste uz ifru sa krstiem:
D63*, D77*, E35*, E90*, F00*, F02*, G01*, G02*, G05*, G07*, G13*, G22*, G26*,
G32*, G46*, G53*, G55*, G59*, G63*, G73*, G94*, G99*, H03*, H06*, H13*, H19*,
H22*, H28*, H32*, H36*, H42*, H45*, H48*, H58*, H62*, H67*, H75*, H82*, H94*,
I32*, I39*, I41*, I43*, I52*, I68*, I79*, I98*, J17*, J91*, J99*, K23*, K67*, K77*,
31
K87*, K93*, L14*, L45*, L54*, L62*, L86*, L99*, M01*, M03*, M07*, M09*,
M14*, M36*, M49*, M63*, M68*, M73*, M82*, M90*, N08*, N16*, N22*, N29*,
N33*, N37*, N51*, N74*, N77*, P75*.
Kategorije ograniene na jedan pol

Sledee kategorije se odnose samo na muki pol:
B26.0, C60C63, D07.4D07.6, D17.6, D29.-, D40.-, E29.-, E89.5, F52.4, I86.1,
L29.1, N40N51, Q53Q55, R86, S31.2S31.3, Z12.5.
Sledee kategorije se odnose samo na enski pol:
A34, B37.3, C51-C58, C79.6, D06.-, D07.0D07.3, D25D28, D39.-, E28.-,
E89.4, F52.5, F53.-, I86.3, L29.2, L70.5, M80.0M80.1, M81.0M81.1, M83.0,
N70N98, N99.2N99.3, O00O99, P54.6, Q50Q52, R87, S31.4, S37.4S37.6,
T19.2T19.3, T83.3, Y76.-, Z01.4, Z12.4, Z30.1, Z30.3, Z30.5, Z31.1, Z31.2,
Z32Z36, Z39.-, Z43.7, Z87.5, Z97.5.
Uputstvo za reavanje nekonzistentnosti izmeu stanja i polova je dato u Odeljku
4.2.5.
Kategorije za posledice
Sledee ifre su predviene za posledice stanja koja vie nisu u aktivnoj fazi:
B90B94, E64.-, E68, G09, I69.-, O97, T90T98, Y85Y89.
Uputstvo za ifriranje posledica za praenje smrtnosti i obolevanja je dato u
odeljcima 4.2.4. i 4.4.2.
Postproceduralni poremeaji
Sledee kategorije ne treba koristiti za ifriranje osnovnog uzroka smrti.
E89.-, G97.-, H59.-, H95.-, I97.-, J95.-, K91.-, M96.-, N99.-.
Uputstvo za njihovo korienje kod ifriranja obolevanja se nalazi u Odeljku
4.4.2.
3.2
Uvod u Knjigu 3 Abecedni indeks za MKB-10 daje uputstva o korienju. Pre

poetka ifriranja, uputstva treba paljivo prouiti. Kratak opis strukture i
primene Indeksa je prikazan dole u tekstu.
32
3.2.1
Raspored Abecednog indeksa
Knjiga 3 je podeljena u tri poglavlja.
Poglavlje I navodi sve dijagnostike izraze koji se klasifikuju u Grupe I

XIX i Grupu XXI, izuzev lekova i ostalih hemikalija.
Poglavlje II je indeks spoljanjih uzroka obolevanja i smrtnosti i sadri sve

dijagnostike izraze koji se klasifikuju u Grupu XX, izuzev lekova i
ostalih hemikalija.
Poglavlje III, Tabela lekova i hemikalija, navodi za svaku supstancu ifre

za trovanja i tetna dejstva lekova koje se klasifikuju u Grupu XIX, i ifre
Grupe XX koje ukazuju da li je trovanje bilo sluajno, namerno
(samoozleda), neutvreno ili je posledica tetnog dejstva pravilno
primenjene odgovarajue supstance.
3.2.2
Struktura
Indeks sadri vodee dijagnoze, postavljene sa kraja leve strane kolone, sa

ostalim reima (modifikatori ili kvalifikatori) uvuenim na razliitim
nivoima ispod njih. U Poglavlju I, ovi uvueni modifikatori ili kvalifikatori su
obino varijeteti, lokalizacije ili okolnosti koje su od uticaja za ifriranje. U
Poglavlju II oni oznaavaju razliite vrste nesrenog sluaja ili dogaaja, vozila
koja su involvirana, itd. Modifikatori koji ne utiu na ifriranje se nalaze u
malim zagradama posle navedenog stanja.
3.2.3
ifre
ifre koje prate dijagnoze se odnose na kategorije i potkategorije u koje bi

dijagnoze trebalo da se klasifikuju. Ako ifra ima samo tri mesta, pretpostavlja
se da ta kategorija nije podeljena u potkategorije. U veini sluajeva kada
kategorija ima potkategoriju, ifra u Indeksu e imati etvrto mesto. Crtica na
etvrtom mestu (na pr. O03.-) znai da ifra ima potkategoriju i da se etvrti
ifarski znak moe nai osvrtom na tabelarni list. Ako dijagnoza koristi sistem
krstia i zvezdice, date su obe ifre.
3.2.4
Konvencije
Male zagrade
Male zagrade se koriste u Indeksu na isti nain kao u Knjizi 1, tj. da prikljue
modifikatore.
NEC
NEC (neklasifikovano na drugom mestu) oznaava da su specifine varijante
navedenog stanja klasifikovane na nekom drugom mestu, i da, tamo gde je
potrebno, precizniji dijagnostiki izraz treba potraiti u Indeksu.
33
Upuivanje
Upuivanje se koristi da se izbegne nepotrebno dupliranje dijagnostikih izraza u
Indeksu. Re vidi zahteva od ifranta da potrai drugi dijagnostiki izraz; vidi
takoe nalae ifrantu da potrai izraz na nekom drugom mestu u Indeksu
ukoliko izvetaj koji se ifrira sadri informaciju koja nije data uvueno ispod
dijagnoze kojoj je vidi takoe pridodato.
3.3
Osnovna uputstva za ifriranje
Abecedni indeks sadri mnoge dijagnostike izraze koji nisu ukljueni u Knjigu
1, a ifriranje zatheva da se i Indeks i Tabelarna lista (Knjiga 1) koriste pre
odreivanja ifre.
Pre pristupa ifriranju, ifrant mora da zna principe klasifikacije i ifriranja, kao i
da je obavio praktine vebe.
Jednostavna uputstva koja pomau korisniku MKB su sledea:
1. Ustanoviti koja je vrsta izvetaja koji se ifrira i pogledati

odgovarajue poglavlje Alfabetskog indeksa. (Ako je izvetaj neka bolest
ili povreda ili drugo stanje koje se klasifikuje u Grupe IXIX ili XXI,
konsultovati Poglavlje I indeksa. Ako je u pitanju spoljni uzrok povrede ili
neki drugi sluaj koji se klasifikuje u Grupu XX, konsultovati Poglavlje II.)
2. Odrediti vodeu dijagnozu. Za bolesti i povrede to je obino imenica za
patoloko stanje. Meutim, neka stanja izraena kao pridevi ili eponimi
sadrana su u indeksu kao vodei termini.
3. Proitati i rukovoditi se napomenom, koja stoji pod vodeim terminom.
4. Proitati termine sadrane u malim zagradama, posle vodee dijagnoze
(ovi modifikatori ne utiu na ifarski broj), kao i bilo koji termin dat
uvueno ispod vodee dijagnoze (ovi modifikatori mogu da utiu na
ifarski broj), dok sve rei u dijagnostikom izrazu ne budu obraene.
5. Pratiti paljivo bilo koje upuivanje (vidi i vidi takoe), koje se nalazi
u Indeksu.
6. Pogledati tabelarnu listu radi potvrde da je odabrana ifra odgovarajua.
Obratiti panju da tromesna ifra u Indeksu sa crticom na etvrtom
ifarskom mestu znai da postoji etvrti ifarski znak koji treba nai u
Knjizi 1. Dalje potpodele za koje se koriste dopunska ifarska mesta nisu
indeksirane, ako se koriste, moraju se nai u Knjizi 1.
7. Rukovoditi se svim ukljuujuim ili iskljuenim dijagnozama navedenim
ispod odabrane ifre ili ispod naziva grupe, podgrupe ili kategorije.
8. Odrediti ifru.
Odreena uputstva za izbor uzroka ili stanja koje se ifrira, kao i za ifriranje
odabranog stanja, data su u Poglavlju 4.
34
4. Pravila i uputstva za ifriranje

smrtnosti i obolevanja
Ovo poglavlje se odnosi na pravila i uputstva koja je Svetska zdravstvena
skuptina usvojila i koja se odnose na izbor jednog uzroka ili stanja iz potvrde o
smrti i izvetaja o obolevanju za potrebe rutinskog tabeliranja. Takoe su data
uputstva za primenu pravila za ifriranje stanja odabranog za tabeliranje.
4.1
Smrtnost: uputstva za popunjavanje izvetaja i

pravila ifriranja
Statistika smrtnosti je jedan od glavnih izvora zdravstvenih informacija i u

mnogim zemljama je najpouzdaniji izvor zdravstvenih podataka.
4.1.1
Uzroci smrti
Dvadeseta Svetska zdravstvena skuptina 1967 je definisala uzroke smrti koji se

unose u lekarski izvetaj o uzroku smrti kao sve one bolesti, bolesna stanja ili
povrede, koje su do smrti dovele ili su joj doprinele, kao i okolnosti nesrenog
sluaja ili nasilja zbog kojih su takve povrede nastale. Svrha definicije je da
obezbedi da se sve relevantne informacije registruju i da onaj ko daje podatke o
uzroku smrti ne odabere neka stanja za upisivanje, a druga odbaci. Definicija ne
sadri simptome i naine umiranja, kao to su prestanak rada srca ili prestanak
disanja.
Ako se registruje samo jedan uzrok smrti, ovaj se uzrok uzima za tabeliranje.
Ako se registruje vie od jednog uzroka, izbor treba napraviti u skladu sa
pravilima datim u poglavlju 4.1.5. Pravila se zasnivaju na konceptu osnovnog
uzroka smrti.
4.1.2
Osnovni uzrok smrti
Na Meunarodnoj konferenciji za estu reviziju dogovoreno je da se uzrok smrti

za osnovno tabeliranje odredi kao osnovni uzrok smrti.
Sa take gledita prevencije smrti, vano je prekinuti lanac dogaaja ili otpoeti
leenje u nekom trenutku. Najefektivniji javnozdravstveni cilj je da sprei
dejstvo uzronika. Zbog toga, osnovni uzrok smrti je definisan kao (a) bolest ili
povreda koja je pokrenula niz bolesnih stanja koja su direktno dovela do smrti ili
b) okolnosti nesrenog sluaja ili nasilja koje su uzrokovale smrtonosnu
povredu.
35
4.1.3
Meunarodni obrazac lekarskog izvetaja o uzroku smrti
Jednoobrazna primena navedenog principa je mogua ukoliko se koristi obrazac

lekarskog izvetaja koji je preporuila Svetska zdravstvena skuptina. Lekar koji
utvruje smrt obavezan je da navede koje je bolesno stanje neposredno dovelo do
smrti i da navede prethodna stanja koja su dovela do ovog uzroka.
Dole prikazani lekarski izvetaj je sainjen tako da da olaka izbor osnovnog
uzroka smrti tamo gde su upisana dva ili vie uzroka smrti. Deo I obrasca se
odnosi na bolesti vezane za lanac dogaaja koji su neposredno doveli do smrti, a
Deo II na stanja koja nisu u vezi sa boleu ali doprinose smrtnom ishodu.
MEUNARODNI OBRAZAC LEKARSKOG IZVETAJA O UZROKU SMRTI
Priblino
vreme
proisteklo od
Uzrok smrti
poetka
oboljenja do
smrti
I
Bolest ili stanje koje je
neposredno
izazvalo smrt*
Prethodni uzroci
Bolesna stanja koja su dovela do
gornjeg uzroka, sa osnovnim
stanjem (uzrokom) upisanim na
poslednjem mestu
a)
nastalo zbog (ili kao posledica)
b)
c)
d)
II
Druga znaajna stanja koja su
doprinela smrti, ali nisu u vezi sa
boleu ili stanjem koje je
prouzrokovalo smrt
*Ovo ne znai nain umiranja, kao npr. zastoj srca, zastoj disanja, ve bolest, povreda ili komplikacija koja je
prouzrokovala smrt.
Prilikom popunjavanja medicinskog izvetaja o uzroku smrti lekar ili drugo

kvalifikovano lice bi trebalo da koristi svoju kliniku procenu. Automatizovani
sistemi ne smeju ukljuivati liste ili druga pomagala u cilju navoenja lica koje
sainjava izvetaj, jer one ograniavaju raspon dijagnoza i na taj nain imaju
negativan efekat na tanost i korisnost izvetaja.
etrdeset i trea Svetska zdravstvena skuptina je 1990. godine usvojila
preporuku da tamo gde postoji potreba zemlje treba da razmotre mogunost
dodatnog reda (d) u Delu I izvetaja. Meutim, zemlje mogu da usvoje, ili da
nastave da koriste izvetaj sa samo tri reda u Delu I ukoliko je etvrti red
nepotreban, ili ako postoje zakonske ili neke druge prepreke za usvajanje
preporuenog obrasca.
36
Stanje koje je upisano u poslednjem redu Dela I izvetaja je obino osnovni

uzrok smrti za tabeliranje. Meutim, procedure opisane u poglavljima 4.1.4
4.1.5 mogu da rezultiraju izborom nekog drugog stanja kao osnovnog uzroka
smrti. Radi razlikovanja ove dve mogunosti, izraz primarni uzrok koristie se
za stanje navedeno u poslednjem popunjenom redu Dela I izvetaja, a izraz
osnovni uzrok smrti koristie se za oznaavanje uzroka odabranog za tabeliranje.
Ako postoji samo jedan uzrok u lancu dogaaja, dovoljno je popuniti samo prvi
red a). Ako postoji vie od jednog dogaaja, neposredan uzrok se upisuje pod a)
a primarni uzrok se upisuje poslednji, dok se posredni uzrok upisuje u red b) ili
redove b) i c). Primer izvetaja o smrti sa etiri dogaaja koji direktno vode
smrtnom ishodu je:
a) embolija plua
b) patoloki prelom
c) metastatski tumor butne kosti
d) karcinom dojke
Deo II izvetaja je predvien za unoenje svakog drugog znaajnog stanja koje je
doprinelo smrtnom ishodu ali nije bilo povezano sa boleu ili stanjem koje je
neposredno prouzrokovalo smrt.
Posle rei nastalo zbog (ili kao posledica), koje stoje u izvetaju, treba navesti
ne samo neposredan uzrok ili patoloki proces, ve i indirektne uzroke, na
primer kada je prethodno stanje prouzrokovalo direktan uzrok oteenjem tkiva
ili poremeajem funkcije, ak i posle dueg intervala.
Navoenje priblinog vremena (minuti, asovi, dani, nedelje, meseci ili godine)
od poetka oboljenja do datuma smrti, olakava lekaru koji sainjava izvetaj o
smrti da ustanovi niz dogaaja koji su doveli do smrti, a moe takoe biti od
koristi ifrantu kao uputstvo za izbor odgovarajue ifre.
Svetska zdravstvena skuptina je 1990. prihvatila preporuku da zemlje treba da
razmotre ukljuivanje u izvetaje o smrti pitanja o tekuoj trudnoi i trudnoi
godinu dana pre smrti.
4.1.4
Postupci pri izboru osnovnog uzroka smrti za tabeliranje

smrtnosti
Kada je naveden samo jedan uzrok smrti, onda se taj uzrok uzima za tabeliranje.
Ako je upisano vie od jednog uzroka, prvi korak u izboru osnovnog uzroka je da
se utvrdi primarni uzrok koji se navodi u poslednjem popunjenom redu Dela I
izvetaja, primenjujui Opti princip ili pravila izbora 1, 2 i 3.
U nekim sluajevima MKB omoguava da se primarni uzrok zameni nekim
drugim prikladnijim za oznaavaje osnovnog uzroka prilikom tabeliranja. Na
primer, postoje kategorije za kombinovana stanja, ili znaajniji epidemioloki
razlozi koji imaju prednost u odnosu na druga stanja u izvetaju.
37
Prema tome, sledei korak je da se odredi da li se primenjuje jedno ili vie

pravila modifikacije A do F (vidi Poglavlje 4.1.9), koja se odnose na gornje
situacije. Konana ifra za tabeliranje je ifra osnovnog uzroka.
Ako je primarni uzrok povreda ili druga posledica spoljanjeg uzroka
klasifikovan u Grupi XIX, kao osnovni uzrok za tabeliranje treba odabrati
okolnosti koje su dovele do tog stanja i ifrirati u V01-Y89. ifra povrede ili
posledice moe se koristiti kao dodatna ifra.
4.1.5
Pravila za izbor primarnog uzroka
Redosled
Izraz redosled se odnosi na dva ili vie stanja koja se upisuju u sukcesivne
redove u Delu I izvetaja, od kojih je svako stanje prihvatljiv uzrok stanja
upisanog u prethodnom redu.
Primer 1:
I (a) Krvarenje iz jednjaka

(b) Portalna hipertenzija
(c) Ciroza jetre
(d) Hepatitis B
Ako je upisano vie od jednog uzroka smrti u nekom redu izvetaja, mogue je
da postoji vie od jednog prijavljenog redosleda. U donjem primeru, prijavljena
su etiri redosleda.
Primer 2:
I (a) Koma
(b) Infarkt srca i modana kap
(c) Ateroskleroza hipertenzija
Redosledi su:
ateroskleroza
ateroskleroza
hipertenzija
hipertenzija
(dovela do) infarkt srca (dovela do) koma;

(dovela do) modana kap (dovela do) koma;
(dovela do) infarkt srca (dovela do) koma;
(dovela do) modana kap (dovela do) koma.
Opti princip
Opti princip navodi da kada je u izvetaju upisano vie od jednog stanja, stanje
koje je navedeno samostalno u poslednjem popunjenom redu u Delu I izvetaja,
moe biti odabrano samo ako je moglo da izazove sva ostala stanja upisana u
redove iznad njega.
Pravila izbora
Pravilo 1. Ako Opti princip ne vai a naveden je redosled koji se zavrava
stanjem koje je prvo upisano u izvetaj, odabrati primarni uzrok
ovog redosleda. Ako postoji vie od jednog redosleda koji se
zavrava stanjem koje je prvo pomenuto, odabrati primarni uzrok
redosleda koji je prvo naveden.
38
Pravilo 2. Ako nema prijavljenog redosleda koji se zavrava stanjem koje je

prvo upisano u izvetaju, odabrati to prvo navedeno stanje.
Pravilo 3. Ako je stanje odabrano primenom Opteg principa ili Pravila 1 ili 2
oigledno direktna posledica nekog drugog prijavljenog stanja, bilo u
u Delu I ili u Delu II izvetaja, odaberite to primarno stanje.
4.1.6
Neka razmatranja o pravilima izbora
Kod pravilno popunjenog izvetaja, samo primarni uzrok bi bio upisan sam u
poslednjem donjem redu Dela I, a stanja, ukoliko postoje, nastala kao posledica
tog poetnog stanja bila bi uneta iznad ovog uzroka, s tim to se upisuje jedno
stanje u jedan red, po redosledu nastanka uzroka.
Primer 3:
I (a) Uremija
(b) Hidronefroza
(c) Zastoj u mokrenju
(d) Hipertrofija prostate
Primer 4:
I (a) Bronhopneumonija
(b) Hronini bronhitis
II
Hronina upala miokarda
Prema tome, u pravilno popunjenom izvetaju, primenie se Osnovni princip.

Meutim, ak i ako izvetaj nije pravilno popunjen, Opti princip se i dalje mora
primenjivati, pod uslovom da je samo stanje upisano u poslednjem redu Dela I
moglo prouzrokovati sva stanja upisana iznad njega, ak i ako stanja upisana
iznad njega nisu uneta tanim uzronim redosledom.
Primer 5:
I (a) Generalizovane metastaze

(b) Bronhopneumonija
(c) Karcinom plua
5 nedelja
3 dana
11 meseci
Opti princip se ne primenjuje kada je u poslednji red Dela I upisano vie od

jednog stanja, ili ako pojedinano stanje koje je upisano nije moglo da
prouzrokuje sva ostala stanja upisana iznad njega. Uputstvo o prihvatljivosti
raznih redosleda dato je na kraju Pravila, ali treba imati na umu da nalaz u
izvetaju predstavlja miljenje lakara o stanjima koja su dovela do smrti i o
njihovoj meuzavisnosti, i to miljenje ne treba lako zanemariti.
U sluajevima gde se Opti princip ne moe primeniti, pojanjenje izvetaja
treba potraiti kad god je to mogue od onoga ko je izvetaj popunio, jer su
pravila izbora donekle proizvoljna i ne moraju uvek da dovedu do
zadovoljavajueg izbora osnovnog uzroka. Meutim, ako se dalje pojanjenje
ne moe dobiti, moraju se primeniti pravila izbora. Pravilo 1 se moe primeniti
samo u sluaju ako postoji takav upisani redosled koji se zavrio stanjem koje je
prvo upisano u izvetaju. Ako ne postoji takav redosled, primenjuje se Pravilo 2
i bira se prvo upisano stanje.
39
Stanje odabrano gornjim pravilima moe meutim, da bude oigledna posledica

nekog drugog stanja, koje sa njim nije bilo upisano u tanom uzronom odnosu,
npr. upisano je u Delu II ili u istom redu Dela I. U tom sluaju, primenjuje se
Pravilo 3 i bira se primarno stanje. Ovo se meutim, primenjuje, samo ako ne
postoji sumnja o uzronom odnosu izmeu dva stanja, za ije prihvatanje nije
dovoljno samo to to ga je naveo onaj ko je izvetaj sainio.
4.1.7
Primeri opteg principa i pravila izbora
Opti princip
Ako je u izvetaju navedeno vie od jednog stanja, odaberite stanje upisano
u poslednjem redu Dela I, samo ako je to stanje moglo izazvati sva stanja
upisana iznad njega.
Primer 6:
I (a) Apsces plua

(b) Zapaljenje plunog renja
Odaberite Zapaljenje plunog renja, neoznaeno (J18.1).
Primer 7:
I (a) Insuficijencija jetre

(b) Opstrukcija unih kanala
(c) Karcinom glave pankreasa
Odaberite Zloudni tumor glave guterae (C25.0).
Primer 8:
I (a) Modano krvarenje

(b) Hipertenzija
(c) Hronini pijelonefritis
(d) Adenom prostate
Odaberite Dobroudni tumor kestenjae (D29.1).
Primer 9:
I (a) Traumatski ok
(b) Sloeni prelomi
(c) Peak koga je udario kamion (saobraajna nesrea)
Odaberite Peak povreen udarom tekog transportnog vozila ili
autobusa (V04.1).
Primer 10:
II
Sekundarna anemija i hronina leukemija limfocita
Odaberite Bronhopneumonija. Meutim, vai i Pravilo 3; vidi
Primer 26.
Pravilo 1
Ako Opti princip ne vai a naveden je redosled koji se zavrava stanjem
koje je prvo upisano u izvetaj, odabrati primarni uzrok ovog redosleda.
Ako postoji vie od jednog redosleda koji se zavrava stanjem koje je prvo
pomenuto, odabrati primarni uzrok redosleda koji je prvo naveden.
40
Primer 11:
(b) Infarkt mozga i Hipertenzivna bolest srca
Odaberite Infarkt mozga (I63.9). Postoje dva prijavljena
redosleda koji se zavravaju stanjem koje je prvo upisano u
izvetaju; bronhopneumonija nastala usled modanog infarkta
i bronhopneumonija nastala usled hipertenzivne bolesti srca.
Bira se primarni uzrok redosleda koji je prvi naveden.
Primer 12:
I (a) Proirene vene jednjaka i Kongestivna slabost srca

(b) Hronino reumatsko oboljenje srca i Ciroza jetre
Odaberite Druga neoznaena ciroza jetre (K74.6). Redosled
koji zavrava stanjem koje je prvo uneto u izvetaj su
proirene vene jednjaka prouzrokovane cirozom jetre.
Primer 13:
I (a) Akutni infarkt miokarda

(b) Aterosklerotika bolest srca
(c) Grip
Odaberite Aterosklerotika bolest srca (I25.1). Navedeni
redosled koji se zavrava stanjem koje je prvo uneto u
izvetaj je akutni infarkt miokarda nastao kao posledica
aterosklerotike bolesti srca. Takoe vai Pravilo
modifikacije C; vidi Primer 45.
Primer 14:
I (a) Perikarditis
(b) Uremija i Pneumonija
Odaberite Uremija. Postoje dva prijavljena redosleda koji se
zavravaju stanjem koje je prvo upisano u izvetaj; zapaljenje
srane kese usled uremije i zapaljenje srane kese usled
pneumonije. Odabran je primarni uzrok redosleda koji je prvi
naveden. Takoe vai Pravilo modifikacije D; vidi Primer 60.
Primer 15:
I (a) Infarkt mozga i Hipostatska pneumonija

(b) Hipertenzija i Dijabetes
(c) Ateroskleroza
Odaberite Ateroskleroza. Prijavljena su dva redosleda koja
zavravaju stanjem koje je prvo uneto u izvetaj: infarkt
mozga prouzrokovan hipertenzijom kao posledicom
ateroskleroze i infarkt mozga prouzrokovan dijabetesom.
Odabran je primarni uzrok prvo navedenog redosleda.
Takoe vai Pravilo modifikacije C; vidi Primer 46.
Pravilo 2
Ako nema prijavljenog redosleda koji se zavrava stanjem koje je prvo
upisano u izvetaj, odaberite prvo navedeno stanje.
41
Primer 16:
I (a) Perniciozna anemija i Gangrena stopala

(b) Ateroskleroza
Odaberite Slabokrvnost uzrokovana nedostatkom vitamina B12
usled nedostatka unutranjeg inioca (D51.0). Nema navedenog
redosleda koji se zavrava prvim upisanim stanjem.
Primer 17:
I (a) Reumatska bolest srca i Aterosklerotika miokardiopatija

Odaberite Reumatska bolest srca (I09.9). Nema navedenog
redosleda; oba stanja su u istom redu.
Primer 18:
I (a) Cistina fibroza pankreasa

(b) Bronhitis i Bronhiektazije
Odaberite Cistina fibroza, neoznaena (E84.9). Nema
navedenog redosleda.
Primer 19:
I (a) Starost i Hipostatska pneumonija

(b) Reumatoidni artritis
Odaberite Starost. Redosled je naveden hipostatska
pneumonija nastala kao posledica reumatoidnog artritisa, ali ona
se ne zavrava stanjem koje je prvo upisano u izvetaju. Takoe
vai pravilo modifikacije A; vidi Primer 33.
Primer 20:
I (a) Burzitis i Ulcerativni kolitis

Odaberite Burzitis. Nema navedenog redosleda. Takoe vai
Pravilo modifikacije B; vidi Primer 41.
Primer 21:
I (a) Akutni nefritis, arlah

Odaberite Akutni nefritis. Nema navedenog redosleda. Takoe
vai Pravilo 3; vidi Primer 28.
Pravilo 3
Ako je stanje odabrano primenom Opteg principa ili Pravila 1 ili 2
oigledno direktna posledica nekog drugog prijavljenog stanja, bilo u u
Delu I ili u Delu II izvetaja, odaberite to primarno stanje.
Prihvaene direktne posledice nekog drugog stanja
Kapoi sarkom, Burkitov tumor i bilo koji drugi zloudni tumor limfnog,
hematopoetinog ili srodnog tkiva, koji se moe klasifikovati u C46.- ili C81
C96, treba smatrati direktnom posledicom side, ukoliko je navedena. Takve
pretpostavke ne treba izvoditi za druge oblike zloudnog tumora.
Bilo koju zaraznu bolest koja se moe klasifikovati u A00B19, B25B49, B58
B64, B99 ili J12J18 treba smatrati direktnom posledicom side, ukoliko je
navedena.
42
Neke postoperativne komplikacije (zapaljenje plua bilo kojeg tipa, krvarenje,

zapaljenje vena sa tromboflebitom, embolije, tromboze, sepsa, zastoj rada srca,
akutna bubrena insuficijencija, aspiracija, atelektaza i infarkt) mogu se smatrati
direktnim posledicama operacije ukoliko operacija nije izvrena etiri ili vie
nedelja pre smrti.
Nedovoljna funkcija srca (I50.-) i Bolest srca, neoznaena (I51.9) bi trebalo da
se smatraju oiglednom posledicom drugih sranih oboljenja.
Edem plua (J81) bi trebalo da se smatra oiglednom posledicom sranog
oboljenja (ukljuujui srano oboljenje plunog porekla); stanja koja utiu na
parenhim plua kao to su infekcije plua, aspiracije i inhalacije, sindrom
respiratorne insuficijencije, visok nivo i toksini u cirkulatornom sistemu; stanja
koja dovode do zadravanja prekomerne koliine tenosti kao to su otkazivanje
rada bubrega i hipoalbuminemija; i kongenitalne anomalije koje utiu na plunu
cirkulaciju, kao to je uroena stenoza plunih vena.
Zapaljenje plunog renja, neoznaeno (J18.1) bi trebalo da se smatra
oiglednom posledicom sindroma zavisnosti od alkohola (F10.2). Bilo koje
zapaljenje plua klasifikovano u kategoriji J12J18 bi trebalo da se smatra
direktnom posledicom oboljenja koje slabi imunitet. Zapaljenje plua
klasifikovano u J15.0J15.6, J15.8J15.9, J16.8, J18.0 i J18.2J18.9 bi trebalo da
se smatra oiglednom posledicom oboljenja koja dovode do opte slabosti
organizma (kao to su zloudni tumori ili pothranjenost) ili bolesti koje izazivaju
paralizu (kao to su modano krvarenje ili tromboza), kao i ozbiljnih
respiratornih stanja, zaraznih bolesti i ozbiljnih povreda. Zapaljenje plua
klasifikovano u J15.0J15.6, J15.8J15.9, J16.8, J18.0, J18.2J18.9, J69.0 i J69.8
bi trebalo da se smatra oiglednom posledicom stanja koja utiu na proces
gutanja.
Zapaljenje plua klasifikovano pod J18.- (osim zapaljenja plunog renja),
navedeno zajedno sa nepokretljivou ili smanjenom pokretljivou, bi trebalo da
bude ifrirano sa J18.2.
Druga esta sekundarna stanja, kao to su embolija plua zaepljenje krvnih
sudova plua, dekubitalne rane i zapaljenje mokrane beike, bi trebalo da se
smatraju oiglednom posledicom bolesti koje dovode do opte slabosti
organizma (kao to su zloudni tumori ili pothranjenost) i bolesti koje dovode do
paralize (kao to su modano krvarenje ili tromboza), kao i zaraznih bolesti i
ozbiljnih povreda. Meutim, takva sekundarna stanja ne bi trebalo da se smatraju
oigledenom posledicom respiratornih oboljenja.
Acidoza (E87.2); drugi oznaeni poremeaji metabolizma (E88.8); druge
mononeuropatije (G58.-); polineuropatija, neoznaena (G62.9); druge bolesti
perifernog nervnog sistema; amiotrofija koja nije drugaije oznaena u ostalim
primarnim bolestima miia (G71.8), oboljenje autonomnog nervnog sistema,
neoznaeno (G90.9) i neuralgija i neuritis, neoznaeni (N79.2); iridociklitis
(H20.9); katarakta, neoznaena (H26.9); horioretinalna upala (zapaljenje
sudovnjae i mrenjae), neoznaena (H30.9); okluzije krvnih sudova mrenjae
43
(H34); retinopatija (oboljenje mrenjae) i promene na krvnim sudovima

mrenjae (H35.0); druga proliferativna retinopatija (H35.2); krvarenje
mrenjae (H35.6); bolest mrenjae, neoznaena, (H35.9); oboljenje perifernih
krvnih sudova, neoznaeno, (I73.9); ateroskleroza arterija donjih i gornjih
ekstremiteta (I70.2); artritis, neoznaen, (M13.9); nefrotski sindrom (N03-N05);
hronino bubreno oboljenje, (N18.-); neoznaena bubrena insuficijencija
(N19); neoznaena atrofija bubrega (N26); bubreno oboljenje u poremeajima
bubrega i mokranih kanala, neoznaeno (N28.9) i konstantna proteinurija
(trajno izluivanje belanevina mokraom), neoznaena (N39.1); gangrena,
neklasifikovana na drugom mestu (R02); koma, neoznaena (R40.2) i drugi
oznaeni abnormalni biohemijski nalazi krvi (R79.8) kod acetonemije, azotemije
i srodnih stanja bi trebalo smatrati oiglednom posledicom eerne bolesti (E10E14).
Stanja u dole navedenim kategorijama bi trebalo da se smatraju oiglednim
posledicama stanja koja dovode do opte slabosti organizma i paralize. Stanja u
kategorijama naznaena slovom M (moda) bi trebalo da se smatraju
oiglednim posledicama stanja koja dovode do opte slabosti organizma i
paralize samo ako zadovoljavaju preduslove za dodelu ifara navedenih u
poslednjoj koloni tabele.
44
ifra(e)
Opis
G81G83
Smanjenje koliine vode i

zapremine krvi
Drugi sindromi paralize
I26.0I26.9
Pluna embolija
I74.2I74.4
Arterijska embolija i
tromboza ekstremiteta
I80.1I80.3
Flebitis i tromboflebitis
donjih ekstremiteta
I80.9
Flebitis i
tromboflebitis
neoznaene
lokalizacije
Embolija i tromboza vene,
neoznaeno
E86
I82.9
K55.0
Akutne vaskularne bolesti

creva
K56.4
Drugo zaepljenje
creva
K59.0
Opstipacija, zatvor
L89
Dekubitus
N10N12
Tubulo-intersticijalno
zapaljenje bubrega
N17N19
Akutna insuficijencija bubrega

ili neoznaena
N28.0
N30.0N30.2
Uslovna
oznaka
Kvalifikator
Oboljenje u K55.0 mora

biti oznaeno kao
embolija
Oboljenja koja izazivaju

paralizu
ili nesposobnost
kontrole funkcije beike
Nedovoljna prokrvljenost
(ishemija) i izumiranje tkiva
bubrega
Oboljenje u N28.0 mora

biti oznaeno kao
embolija bubrene
arterije
Akutno zapaljenje mokrane

beike, intersticijalno i li
drugo hronino

paralizu
ili nesposobnost
45
ifra(e)
N30.9
N31
N34.0N34.2
Opis
Zapaljenje mokrane beike,
neoznaeno
Neuro-miini poremeaj
funkcije mokrane beike,
neklasifikovano na drugom
mestu
Uretritis
Uslovna
Kvalifikator
oznaka
M
paralizu
ili nesposobnost kontrole
funkcije beike

paralizu
ili nesposobnost
N35.1N35.9
Suenje mokraovoda
beike (netraumatsko)

paralizu
ili nesposobnost
N39.0
Infekcija mokranih puteva

neoznaene lokalizacije

paralizu
ili nesposobnost
Bolesti opisane ili kvalifikovane kao emboline mogu se smatrati kao direktne
posledice venske tromboze, zapaljenja vena, ili tromboflebitisa, oboljenja
sranih zalistaka, poroaja ili bilo koje operacije. Meutim, mora da postoji
jasan put od mesta gde se stvara tromb do mesta gde nastaje embolija. Tako
venska tromboza ili tromboflebitis moe prouzrokovati emboliju plua. Tromb
koji se formira na levoj strani srca (npr. na mitralnim ili aortnim zaliscima) ili
koji je nastao kao posledica pretkomorne fibrilacije, moe da prouzrokuje
emboliju arterija. Slino, tromb koji se formira oko desne strane sranih zalistaka
(trolisnih ili plunih zalistaka) moe dovesti do embolije plunih arterija.
Takoe, tromb koji nastaje na levoj strani srca, moe prei na desnu stranu,
ukoliko postoji atrijski septalni defekt.
Embolija arterija u cirkulatornom sistemu se moe smatrati oiglednom
posledicom pretkomorne fibrilacije. Kada se embolija plua izvetava kao
posledica pretkomorne fibrilacije, redosled bi trebalo prihvatiti, iako embolija
plua ne bi trebalo da se smatra oiglednom posledicom pretkomorne fibrilacije.
Demencija bez navedenog specifinog uzroka se moe smatrati posledicom
oboljenja koja ukljuuju nepovratno oteenje mozga. Meutim, kada je
specifian uzrok naveden, samo ono stanje koje moe dovesti do nepovratnog
oteenja mozga, trebalo bi da bude prihvaeno kao uzrok demencije, ak i ako
nepovratno oteenje mozga nije tipina karakteristika takvog stanja.
46
Bilo koje oboljenje opisano kao sekundarno treba smatrati direktnom posledicom
najverovatnijeg primarnog uzroka upisanog u izvetaj.
Sekundarna ili neoznaena anemija, pothranjenost, izgladnelost ili kaheksija se
mogu smatrati posledicom bilo kog zloudnog tumora, paralitinih oboljenja ili
bolesti koja ograniava sposobnost oveka da brine o sebi, ukljuujui
demenciju ili degenerativne bolesti nervnog sistema.
Bilo koji pijelonefritis moe se smatrati posledicom opstrukcije mokranih
puteva usled oboljenja kao to su adenom prostate ili stenoza mokranog kanala.
Nefrotski sindrom se moe smatrati posledicom bilo koje streptokokne infekcije
(arlah, streptokokna upala drela, i dr.).
Akutna bubrena insuficijencija se smatra oiglednom posledicom infekcije
urinarnog trakta pod uslovom da nema indikacija da je poremeena funkcija
bubrega bila prisutna pre infekcije urinarnog trakta.
Dehidrataciju bi trebalo smatrati oiglednom posledicom bilo koje crevne
infekcije.
Primarna atelektaza (neirenje mehuria plua) novoroeneta (P28.0) bi trebalo
da se smatra oiglednom posledicom uroenog bubrenog oboljenja (Q60,
Q61.0Q61.1, Q61.3Q61.9, Q62.1, Q62.3, Q62.4), prevremenog prskanja
vodenjaka (P01.1) i premale koliine plodove vode (P01.2).
Plod i novoroene ugroeni prevremenim prskanjem vodenjaka ili premalom
koliinom plodove vode (P01.1P01.2) trebalo bi da se smatraju direktnom
posledicom uroenih bolesti bubrega (Q60, Q61.0Q61.1, Q61.3Q61.9, Q62.1,
Q62.3, Q62.4).
Operacija na nekom organu bi trebalo da se smatra direktnom posledicom bilo
kog hirurkog stanja (kao to su zloudni tumor ili povreda) istog organa
navedenog na bilo kom mestu u izvetaju.
Modano krvarenje bi trebalo da se smatra oiglednom posledicom trovanja ili
predoziranja antikoagulantima. Meutim, modano krvarenje ne bi trebalo da se
smatra oiglednom posledicom antikoangulantne terapije ukoliko trovanje ili
predoziranje nisu navedeni. Gastritino krvarenje bi trebalo da se smatra
oiglednom posledicom upotrebe steroida, aspirina i nesteroidnih
antiinflamantornih lekova.
Duevna zaostalost bi trebalo da se smatra oiglednom posledicom
perinatalnog oboljenja klasifikovanog u P00P04 (Oteenja ploda i
novoroeneta zbog bolesti majke i komplikacija trudnoe, trudova i
poroaja), P05 (Usporeni rast i loa ishrana ploda), P07 (Poremeaji koji se
47
odnose na kratko trajanje trudnoe i malu teinu na roenju, neklasifikovani

na drugom mestu), P10 (Unutarlobanjska razderotina i krvarenje
novoroeneta usled poroajne povrede), P11.0 (Cerebralni edem otok
mozga novoroeneta usled poroajne povrede), P11.1 (Druga oznaena
oteenja mozga novoroeneta usled poroajne povrede), P11.2
(Neoznaeno oteenje mozga novoroeneta usled poroajne povrede),
P11.9 (Povreda centralnog nervnog sistema novoroeneta u toku poroaja,
neoznaena), P15.9 (Povreda novoroeneta u toku poroaja, neoznaena),
P20 (Nedostatak kiseonika u materici), P21 (Guenje novoroeneta
uzrokovano nedostatkom kiseonika poroajna asfiksija), P35 (Uroene
infekcije uzrokovane virusima), P37 (Druge uroene infektivne i parazitarne
bolesti), P52 (Unutarlobanjsko krvarenje ploda i novoroeneta,
neuzrokovano povredom), P57 (Kernikterus utica jedara mozga), P90
(Konvulzije grevi novoroeneta) i P91 (Druge bolesti mozga
novoroeneta).
Primer 22:
I (a) Kaposijev sarkom

II
Sida
Odaberite Sida sa Kaposijevim sarkomom (B21.0).
Primer 23:
I (a) Karcinom jajnika

II
Bolest HIV
Odaberite Zloudni tumor jajnika (C56).
Primer 24:
I (a) Tuberkuloza
II
Bolest HIV
Odaberite Sida sa infekcijom uzrokovanom mikobakterijama
(B20.0).
Primer 25:
I (a) Cerebralna toksoplasmoza i Herpes zoster

(b) Burkitov limfom, Bolest HIV
Odaberite Sida sa mnogim bolestima klasifikovanim na
drugom mestu (B22.7). Cerebralna toksoplazmoza odabrana
primenom Pravila 2 se moe smatrati direktnom posledicom
bolesti HIV-a.
Primer 26:
II
Sekundarna anemija i Hronina leukemija limfocita
Odaberite Hronina leukemija limfocita B elija (C91.1).
Bronhopneumonija odabrana primenom Opteg principa vidi
Primer 10) i sekundarna anemija se mogu smatrati direktnom
posledicom hronine leukemije limfocita.
48
Primer 27:

(b) Hipertenzija
(c) Hronini pijelonefritis i opstrukcija prostate
Odaberite Poveanje prostate (N40). Hronini pijelonefritis,
odabran primenom Pravila 1, se moe smatrati direktnom
posledicom zastoja u funkciji prostate.
Primer 28:
I (a) Akutni nefritis, arlah

Odaberite arlah (A38). Akutni nefritis, odabran primenom
Pravila 2 (vidi Primer 21) moe se smatrati direktnom
posledicom arlaha.
Primer 29:
I (a) Nefroktomija
II
Rak elija bubrega
Odaberite Zloudni tumor bubrega izuzev karlice bubrega
(C64). Nema sumnje da je nefroktomija izvrena zbog
zloudnog tumora bubrega.
Primer 30:
I (a) Akutna anemija

(b) Hematemeza
(c) Krvarenje iz varikoziteta jednjaka
(d) Portalna hipertenzija
II
Ciroza jetre
Odaberite Druga, neoznaena ciroza jetre (K74.6). Portalna
hipertenzija, odabrana primenom Opteg principa se moe
smatrati direktnom posledicom ciroze jetre.
Primer 31:
I (a) Hipostatska pneumonija

(b) Modano krvarenje i Rak dojke
Odaberite Krvarenje u mozgu, neoznaeno (I61.9).
Hipostatska pneumonija odabrana primenom Pravila 2 se
moe smatrati direktnom posledicom bilo kog od navedenih
stanja; odabrano je prvo navedeno stanje.
Primer 32:
I (a) Infarkt plua

II
Pneumonektomija levog plunog krila zbog karcinoma
plua pre tri nedelje
Odaberite Zloudni tumor dunika i plua, neoznaen (C34.9).
49
4.1.8
Modifikacija odabranog uzroka
Odabrani uzrok smrti nije uvek nuno i najkorisnije i najpouzdanije stanje za

tabeliranje. Na primer, ako je odabrana senilnost ili neka generalizovana bolest
kao to je hipertenzija ili ateroskleroza, to je manje korisno nego da je odabrana
manifestacija ili posledica starenja ili oboljenja. Nekada je neophodno
modifikovati izbor da bi se zadovoljili zahtevi klasifikacije, bilo zbog izbora
jedne ifre za dva ili vie zajedno prijavljena uzroka ili davanje prednosti
odreenom uzroku, kada je prijavljen sa nekim drugim stanjima.
Pravila modifikacije koja slede namenjena su da poboljaju korisnost i preciznost
podataka o smrtnosti i treba da se primenjuju posle izbora primarnog uzroka.
Meusobni procesi izbora i modifikacije su posebno izdvojeni radi jasnoe.
Neka od pravila modifikacije zahtevaju dalju primenu pravila za izbor, to nee
biti teko iskusnim ifrantima, ali je vano proi proces odabiranja, modifikacije
i, po potrebi, ponovnog izbora. Nakon primene Pravila modifikacije, Pravilo 3 za
izbor treba da bude ponovo primenjeno.
4.1.9
Pravila modifikacije
Pravilo A. Starost i druga nejasno definisana stanja

Tamo gde je odabrani uzrok nedovoljno opisan, a u izvetaju je navedeno stanje
koje je klasifikovano na drugom mestu, ponovo odabrati uzrok smrti kao da to
nedovoljno definisano stanje nije bilo navedeno, osim ako ono ne modifikuje
ifriranje. Sledea stanja se smatraju nedovoljno definisanim: I46.1 (iznenadna
smrt usled prestanka rada srca), I46.9 (zastoj srca, neoznaen); I95.9 (nizak krvni
pritisak, neoznaen); I99 (neoznaene bolesti krvotoka); J96.0 (akutna
nedovoljna disajna funkcija); J96.9 (nedovoljna disajna funkcija, neoznaena);
P28.5 (nedovoljna disajna funkcija novoroeneta); R00R94 ili R96R99
(simptomi, znaci i patoloki kliniki nalazi neklasifikovani na drugom mestu).
Napomena: R95 (iznenadna smrt odojeta) se ne tretira nedovoljno definisanim
stanjem.
Ako su sva druga stanja navedena u izvetaju nedovoljno definisana ili trivijalna,
uzrok smrti ne treba ponovo odabirati. To znai da pravilo A ne vai.
Pravilo B. Trivijalna stanja

U sluajevima gde je odabrani uzrok trivijalno stanje za koje je malo verovatno
da je prouzrokovalo smrt (videti Prilog 7.1), a u izvetaju je navedeno ozbiljnije
stanje (svako stanje osim nedovoljno definisanog ili nekog drugog trivijalnog
stanja), ponovo odabrati osnovni uzrok kao da trivijalno stanje nije ni bilo
navedeno. Ako je smrt nastupila usled neeljenih reakcija na leenje trivijalnog
stanja, odabrati neeljenu reakciju.
Ako je trivijalno stanje navedeno kao uzrok bilo kog drugog stanja, trivijalno
stanje se ne odbacuje, odnosno pravilo B se ne primenjuje.
50
Pravilo C. Povezivanje
Ako je odabrani uzrok povezan, prema propisu u klasifikaciji ili uputstvu za
ifriranje osnovnog uzroka smrti, sa jednim ili vie drugih stanja navedenim u
izvetaju, ifrirati kombinaciju ovih stanja.
Ako se pravilo o povezivanju odnosi samo na kombinaciju jednog stanja
oznaenog kao posledica drugog, ifrirajte kombinaciju samo ako je navedena
tana uzrona povezanost ili se moe zakljuiti primenom pravila o izboru.
Ako se u povezivanju jave neloginosti, povezivanje treba izvriti sa stanjem
koje bi bilo odabrano da prvobitno odabrani uzrok nije bio upisan. Treba vriti
svako dalje primenljivo povezivanje.
Pravilo D. Specifinost
U sluajevima gde odabrani uzrok opisuje stanje optim dijagnostikim
izrazima, a u izvetaju je upisana dijagnoza koja preciznije objanjava lokaciju
ili prirodu tog stanja, opredelite se za dijagnozu koja je informativnija. Ovo
pravilo e se esto primenjivati u sluajevima gde se opti dijagnostiki izraz
smatra kao dopuna preciznijoj dijagnozi.
Pravilo E. Rani i kasni stadijumi bolesti

U sluajevima gde je odabrani uzrok smrti rani stadijum bolesti, a u izvetaju je
naveden uznapredovali stadijum iste bolesti, ifrira se kasniji stadijum. Ovo
pravilo se ne primenjuje na hronini oblik oznaen kao posledica akutnog
oblika, sem ukoliko u klasifikaciji ne postoje posebna uputstva u tom pogledu.
Pravilo F. Pozne posledice (sekvele)

U sluajevima gde je odabrani uzrok smrti rani oblik nekog stanja za koje je u
klasifikaciji predviena posebna kategorija Pozne posledice ... i postoji dokaz
da je smrt nastupila zbog kasnijih posledica ovog oboljenja, a ne od posledica
njegove aktivne faze, ifrira se odgovarajua kategorija Pozne posledice....
Kategorije Poznih posledica... su sledee: B90B94, E64.-, E68, G09, I69,
O97 i Y85Y89.
4.1.10 Primeri pravila modifikacije
Pravilo A. Starost i druga nejasno definisana stanja

Tamo gde je odabrani uzrok nedovoljno opisan, a u izvetaju je navedeno
stanje koje je klasifikovano na drugom mestu, ponovo odabrati uzrok smrti
kao da to nedovoljno definisano stanje nije bilo navedeno, osim ako ono ne
modifikuje ifriranje. Sledea stanja se smatraju nedovoljno definisanim:
I46.1 (iznenadna smrt usled prestanka rada srca), I46.9 (zastoj srca,
neoznaen); I95.9 (nizak krvni pritisak, neoznaen); I99 (neoznaene bolesti
krvotoka); J96.0 (akutna nedovoljna disajna funkcija); J96.9 (nedovoljna
51
disajna funkcija, neoznaena); P28.5 (nedovoljna disajna funkcija

novoroeneta); R00R94 ili R96R99 (simptomi, znaci i patoloki kliniki
nalazi neklasifikovani na drugom mestu). Napomena: R95 (iznenadna smrt
odojeta) se ne tretira nedovoljno definisanim stanjem.
Ako su sva druga stanja navedena u izvetaju nedovoljno definisana ili
trivijalna, uzrok smrti ne treba ponovo odabirati. To znai da pravilo A ne
vai.
Primer 33:
I (a) Starost i hipostatska pneumonija

(b) Reumatoidni artritis
ifrira se Reumatoidni artritis, neoznaen (M06.9). Starost,
odabrana Pravilom 2 (vidi Primer 19) se zanemaruje, a
primenjuje se Opti princip.
Primer 34:
I (a) Anemija
(b) Splenomegalija
ifrira se (splenomegalina) Ostale oznaene anemije (D64.8).
Splenomegalija, odabrana Optim principom se zanemaruje ali
utie na ifriranje.
Primer 35:
I (a) Degeneracija miokarda i

(b) Emfizem
(c) Senilnost
ifrira se Propadanje miia srca (I51.5). Starost, odabrana
Optim principom, se zanemaruje, a primenjuje se Pravilo 2.
Primer 36:
I (a) Kaalj i hematemeza

ifrira se Povraanje krvi (K92.0). Kaalj, odabran Pravilom 2
se zanemaruje.
Primer 37:
I (a) Terminalna pneumonija

(b) irea gangrena i
(c) Infarkt mozga
ifrira se Infarkt mozga, neoznaen (I63.9). Gangrena, odabrana
Pravilom 1 se zanemaruje, a primenjuje se Opti princip.
Pravilo B. Trivijalna stanja

(A) U sluajevima gde je odabrani uzrok trivijalno stanje za koje je malo
verovatno da je prouzrokovalo smrt (videti Prilog 7.1), a u izvetaju je
navedeno ozbiljnije stanje (svako stanje osim nedovoljno definisanog ili
nekog drugog trivijalnog stanja), ponovo odabrati osnovni uzrok kao da
trivijalno stanje nije ni bilo navedeno.
52
Primer 38:
I (a) Zubni karijes

II
Dijabetes
ifrira se eerna bolest, neoznaena, bez komplikacija (E14.9).
Zubni karijes, odabran Optim principom se zanemaruje.
Primer 39:
I (a) Urastanje nokta u meso i akutna bubrena insuficijencija

ifrira se Akutna insuficijencija bubrega, neoznaena (N17.9).
Urastanje nokta u meso, odabran Pravilom 2 se zanemaruje.
(B) Ako je smrt nastupila usled neeljenih reakcija na leenje trivijalnog

stanja, odabrati neeljenu reakciju.
Primer 40:
I (a) Intraoperativno krvarenje

(b) Tonzilektomija
(c) Hipertrofija krajnika
ifrira se Krvarenje u toku hirurkog zahvata (Y60.0). ifriraju se
neeljene reakcije na leenje hipertrofi je krajnika na osnovu
primene Opteg principa.
(C) Ako je trivijalno stanje navedeno kao uzrok bilo kog drugog stanja,
trivijalno stanje se ne odbacuje, odnosno pravilo B se ne primenjuje.
Primer 41:
I (a) Septikemija
(b) Impetigo
ifrira se impetigo gnojno oboljenje koe (bilo koji uzronik,
bilo koja lokalizacija) (L01.0). Trivijalno stanje odabrano na
osnovu primene Opteg principa se ne odbacuje, jer je navedeno
kao uzrok drugog stanja.
Primer 42: I (a) Respiratorna insuficijencija

(b) Infekcija gornjeg respiratornog trakta
ifrira se Akutna infekcija gornjeg dela sistema za disanje,
neoznaena (J06.9). Trivijalno stanje odabrano na osnovu
primene Opteg principa se ne odbacuje, jer je navedeno kao
uzrok drugog stanja.
Pravilo C. Povezivanje
Ako je odabrani uzrok povezan, prema propisu u klasifikaciji ili uputstvu
za ifriranje osnovnog uzroka smrti, sa jednim ili vie drugih stanja
navedenim u izvetaju, ifrirati kombinaciju ovih stanja.
Ako se pravilo o povezivanju odnosi samo na kombinaciju jednog stanja
oznaenog kao posledica drugog, ifrirajte kombinaciju samo ako je
navedena tana uzrona povezanost ili se moe zakljuiti primenom pravila
o izboru.
53
Ako se u povezivanju jave neloginosti, povezivanje treba izvriti sa

stanjem koje bi bilo odabrano da prvobitno odabrani uzrok nije bio upisan.
Treba vriti svako dalje primenljivo povezivanje.
Primer 43:
I (a) Intestinalna obstrukcija

(b) Femoralna hernija
ifrira se Butna jednostrana ukletena kila bez gangrene,
neoznaena (K41.3).
Primer 44:
I (a) Zastoj bloka desne grane sprovodnog sistema srca i

agasova bolest
ifrira se Hronina agasova bolest sa oteenjem srca (B57.2).
Zastoj bloka desne grane sprovodnog sistema srca, odabrana
Pravilom 2 se povezuje sa agasovom boleu.
Primer 45:
I (a) Akutni infarkt miokarda

(b) Aterosklerotina bolest srca
(c) Grip
ifrira se Akutni infarkt srca, neoznaen (I21.9).
Aterosklerotina bolest srca, odabrana Pravilom l (vidi Primer
13) se povezuje sa akutnim infarktom miokarda
Primer 46:
I (a) Infarkt mozga i hipostatska pneumonija

(b) Hipertenzija i dijabetes
(c) Ateroskleroza
ifrira Infarkt mozga, neoznaen (I63.9). Ateroskleroza, odabrana
Pravilom l (vidi Primer 15) se povezuje sa hipertenzijom, a ona sa
infarktom mozga.
Primer 47:
I (a) Proireno srce i skleroza bubrega

(b) Hipertenzija
ifrira se Bolest srca i bubrega uzrokovana povienim krvnim
pritiskom, neoznaena (I13.9). Sva tri stanja se povezuju.
Primer 48:
I (a) Modana kap

(b) Ateroskleroza i Bolest srca uzrokovana hipertenzijom.
ifrira se Bolest srca uzrokovana povienim krvnim pritiskom
bez kongestivnog slabljenja sranog rada (I11.9). Ateroskleroza,
odabrana Pravilom l se povezuje sa boleu srca uzrokovane
hipertenzijom jer bi to stanje bilo izabrano po osnovu Opteg
principa da ateroskleroza nije bila navedena.
Primer 49:
I (a) Modana kap i Bolest srca uzrokovana hipertenzijom

(b) Ateroskleroza
ifrira se Apopleksija modana kap neoznaena kao krvarenje
54
ili infarkt mozga (I64). Ateroskleroza, odabrana Optim

principom se povezuje sa modanom kapi jer bi to stanje bilo
izabrano po osnovu Pravila 2 da ateroskleroza nije bila
navedena.
Primer 50:
I (a) Sekundarna policitemija

(b) Emfizem plua
(c) Hronini bronhitis
ifrira se Druga oznaena hronina opstruktivna bolest plua
(J44.8). Hronini bronhitis, odabran Optim principom se
povezuje sa emfizemom plua.
Primer 51:
I (a) Proireno srce

(b) Hipertenzija
II
Atrofija bubrega
ifrira se Bolest srca i bubrega uzrokovana povienim krvnim
pritiskom, neoznaena (I13.9). Sva tri stanja se povezuju.
Primer 52:
I (a)
(b)
(c)
II
Bronhopneumonija (aspiracija)
Konvulzije
Tuberkulozno zapaljenje modanih opni
Tuberkuloza plua
ifrira se Tuberkuloza plua, bez bakterioloke ili histoloke

potvrde (A16.2). Tuberkulozno zapaljenje modanih opni,
izabrano primenom Opteg principa ne bi trebalo da se koristi sa
navedenom tuberkulozom plua.
Primer 53:
I (a) Prelom potiljane kosti

(b) Pad nakon epilepsijskih napada
ifrira se Epilepsija, neoznaena (G40.9). Pad, odabran
primenom Pravila 1 se povezuje sa epilepsijskim napadima.
Primer 54:
I (a) Zastoj srca

II
agasova bolest
ifrira se Hronina agasova bolest sa oteenjem srca (B57.2).
Zastoj srca izabran primenom Opteg principa se povezuje sa
agasovom boleu.
Primer 55:
I (a) Zapaljenje plua izazvano Pneumocystis carinii

(b) HIV
ifrira se Sida sa zapaljenjem plua (Pneumoc stis carinii
[jirovecii]) (B20.6). HIV, izabran primenom Opteg principa se
povezuje sa zapaljenjem plua izazvanim Pneumoc stis carinii
[jirovecii].
Primer 56:
I (a) Respiratorna insuficijencija

55
(b) HIV
ifrira se Sida, neoznaena (B24). Respiratorna insuficijencija
je nedovoljno definisano stanje i ne povezuje se ni sa jednom od
kategorija iz podgrupe B20B23.
Pravilo D. Specifinost
U sluajevima gde odabrani uzrok opisuje stanje optim dijagnostikim
izrazima, a u izvetaju je upisana dijagnoza koja preciznije objanjava
lokaciju ili prirodu tog stanja, opredelite se za dijagnozu koja je
informativnija. Ovo pravilo e se esto primenjivati u sluajevima gde se
opti dijagnostiki izraz smatra kao dopuna preciznijoj dijagnozi.
Primer 57:
I (a) Infarkt mozga

(b) Modana kap
ifrira se Infarkt mozga, neoznaen (I63.9).
Primer 58:
I (a) Reumatska bolest srca, mitralna stenoza

ifrira se Suenje mitralnog zaliska (I05.0).
Primer 59:
I (a) Meningitis
(b) Tuberkuloza
ifrira se Tuberkulozno zapaljenje modanica (A17.0). Stanja su
navedena u tanoj uzronoj vezi.
Primer 60:
I (a) Visok krvni pritisak u trudnoi

II
Eklampsija
ifrira se Eklampsija u trudnoi (O15.0).
Primer 61:
I (a) Aneurizma aorte

(b) Sifilis
ifrira se Sifilis srca i krvnih sudova (A52.0). Stanja su navedena
u tanoj uzronoj vezi.
Primer 62:
I (a) Perikarditis
(b) Uremija i zapaljenje plua
ifrira se Hronina bolest bubrega, 5. stepena (N18.5). Uremija,
odabrana primenom Pravila l (vidi Primer 14) modifikuje
perikarditis.
Pravilo E. Rani i kasni stadijumi bolesti

U sluajevima gde je odabrani uzrok smrti rani stadijum bolesti, a u
izvetaju je naveden uznapredovali stadijum iste bolesti, ifrira se kasniji
stadijum. Ovo pravilo se ne primenjuje na hronini oblik oznaen kao
posledica akutnog oblika, sem ukoliko u klasifikaciji ne postoje posebna
56
uputstva u tom pogledu.

Primer 63:
I (a) Pozni sifilis

(b) Primarni sifilis
ifrira se Pozni sifilis, neoznaen (A52.9).
Primer 64:
I (a) Eklampsija u trudnoi

(b) Pre-eklampsija (visok pritisak pre trudnoe)
ifrira se Eklampsija u trudnoi (O15.0).
Primer 65:
I (a) Hronino zapaljenje miokarda

(b) Akutno zapaljenje miokarda
ifrira se Akutno zapaljenje miia srca, neoznaeno (I40.9).
Primer 66:
I (a) Hronino zapaljenje bubrega

(b) Akutno zapaljenje bubrega
ifrira
se
Hronini
zapaljenjski
bubreni
sindrom,
glomerulonefritis nespecifian (N03.9), poto su za to date
posebne instrukcije.
Pravilo F. Pozne posledice (sekvele)

U sluajevima gde je odabrani uzrok smrti rani oblik nekog stanja za koje
je u klasifikaciji predviena posebna kategorija Pozne posledice ... i
postoji dokaz da je smrt nastupila zbog kasnijih posledica ovog oboljenja, a
ne od posledica njegove aktivne faze, ifrira se odgovarajua kategorija
Pozne posledice....
Kategorije Poznih posledica... su sledee: B90B94, E64.-, E68, G09, I69,
O97 i Y85Y89.
Primer 67:
I (a) Fibroza plua

(b) Stara pluna tuberkuloza
ifrira se Posledice tuberkuloze plua i neoznaene tuberkuloze
(B90.9).
Primer 68:
(b) Iskrivljenost kime
(c) Rahitis u detinjstvu
ifrira se Posledice rahitisa (E64.3).
Primer 69:
I (a) Hidrocefalus
(b) Tuberkulozni meningitis
ifrira se Posledice tuberkuloze centralnog nervnog sistema
(B90.0).
57
Primer 70:
I (a) Hipostatska pneumonija

(b) Hemiplegija
(c) Modana kap (l0 godina)
ifrira se Posledice modane kapi oznaene kao bez krvarenja ili
infarkta (I69.4).
Primer 71:
I (a) Hronino zapaljenje bubrega

(b) arlah
ifrira se Posledice drugih oznaenih zaraznih i parazitarnih
bolesti (B94.8). Opis zapaljenja bubrega kao hroninog
podrazumeva da arlah nije vie u svojoj aktivnoj fazi.
4.1.11
Napomene kod ifriranja osnovnog uzroka smrti
Sledee napomene esto ukazuju da ukoliko je uslovno odabrana ifra

(naznaena u levoj koloni) data sa jednim od stanja navedenim ispod njega,
koristi se ifra istaknuta masnim slovima. Postoje dve vrste kombinacija:
uz napomenu znai da se drugo stanje moe pojaviti bilo gde u izvetaju;
kada je prijavljeno kao primarni uzrok znai da se drugo stanje mora
pojaviti u ispravno navedenoj uzronoj vezi ili na drugi nain navedeno da
je nastalo zbog primarnog uzroka.
A00B99
Zarazne i parazitarne bolesti

Osim bolesti izazvane virusom humane imunodeficijencije [HIV]
(B20-B24), kada su navedene kao primarni uzrok zloudnog
tumora, ifrirati sa C00C97.
A15.-
Tuberkuloza organa za disanje bakterioloki i histoloki potvrena
A16.Tuberkuloza organa za disanje bakterioloki i histoloki

nepotvrena
uz navoenje:
J60-J64
A17.A18.-
(Pneumokonioze), ifrirati sa J65
Tuberkuloza nervnog sistema

Tuberkuloza drugih organa
uz navoenje:
A39.2
58
A15 ili A16 (Tuberkuloza organa za disanje), ifrirati sa A15, A16,

osim ako nije navedena kao primarni uzrok i sa oznaenim
trajanjem koje je due od trajanja stanja ifriranog pod A15.- ili
A16.Akutna sepsa trovanje uzrokovano meningokokom
A39.3
A39.4
Hronina sepsa trovanje uzrokovano meningokokom

Sepsa trovanje uzrokovano meningokokom, neoznaena
uz navoenje:
A39.0
(Zapaljenje modanica uzrokovano meningokokom
meningitis), ifrirati sa A39.0
A39.1
(Sindrom Waterhouse-Friderichsen), ifrirati sa A39.1
A40.A41.A46
Sepsa trovanje uzrokovano streptokokom

Ostale sepse trovanja
Erizipel crveni vetar
Ove bolesti se ifriraju ako se javljaju nakon povrinske povrede
(bilo koje stanje pod S00, S10, S20, S30, S40, S50, S60, S70, S80,
S90, T00, T09.0, T11.0), ili opekotina prvog stepena; kada se
navode nakon ozbiljnije povrede, ifrira se spoljanji uzrok povrede.
B16.-
Akutno zapaljenje jetre uzrokovano virusom B
B17.-
Ostala akutna zapaljenja jetre

kada su navedena kao primarni uzrok:
K72.1 (Hronina nedovoljna funkcija jetre), ifrirati sa B18.K74.0K74.2, K74.4K74.6 (Fibroza i ciroza jetre), ifrirati sa
B18.-
B20B24
Sida bolest steenog nedostatka imuniteta uzrokovana virusom

humanog nedostatka imuniteta [morbus HIV]
Nain umiranja, nejasno definisana i trivijalna stanja navedena u
izvetaju kao komplikacije infekcije izazvane virusom HIV-a, ne
povezuju se sa kategorijama u grupi B20-B23, ukoliko u Knjizi 3
nema posebnog uputstva u tom pogledu.
Stanja koja se mogu klasifikovati u dve ili vie potkategorija iste
kategorije, treba ifrirati u .7 potkategoriju odgovarajue kategorije
(B20 ili B21). Ako se eli, mogu se koristiti dodatne ifre iz
podgrupe B20-B24 da se oznae pojedinana navedena stanja.
B22.7
HIV disease resulting in multiple diseases classified elsewhere

Ova potkategorija se koristi ako se stanja navedena u izvetaju
mogu klasifikovati u dve ili vie kategorija iz grupe B20B22.
Mogue je koristiti i dodatne ifre iz grupe B20B24 da bi se
oznaila pojedinana navdena stanja.
B95B97
Bakterijski, virusni i drugi zarazni uzronici bolesti

Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti.
59
C97
Zloudni tumori vie nezavisnih (primarnih) lokalizacija

Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti. Kada su viestruki
ali nezavisni zloudni tumori navedeni u izvetaju o smrti, odaberite
primarni uzrok primenom Pravila izbora i Modifikacije na uobiajen
nain. Videti takoe Odeljak 4.2.7. Zloudni tumori.
D50D89
Bolesti krvi i bolesti krvotvornih organa i poremeaja imuniteta

kao uzrok:
B20-B24
E10E14
Bolesti izazvane virusom humane imunodeficijencije

[HIV] i tamo gde je naznaeno da je Bolest HIV nastala
kao rezultat transfuzije primljene u sklopu leenja
primarnog oboljenja, ifrirati sa B20B24
eerna bolest
kada je navedena kao primarni uzrok:
E87.2
(Poveanje kiselosti krvi), ifrirati sa E10E14 sa .1 na

etvrtom ifarskom mestu
E88.8
(Drugi oznaeni poremeaj metabolizma), ifrirati sa

E10E14 sa .1 na etvrtom ifarskom mestu
60
G58.-
(Druga pojedinana oboljenja ivaca), ifrirati sa E10

E14 sa .4 na etvrtom ifarskom mestu
G62.9
(Oboljenje ivaca, neoznaeno), ifrirati sa E10E14 sa

.4 na etvrtom ifarskom mestu
G64
(Drugi poremeaji perifernog nervnog sistema) ifrirati

sa E10E14 sa .4 na etvrtom ifarskom mestu
G70.9
(Miino-ivani poremeaj, neoznaen), ifrirati sa

G71.8
(Drugi primarni poremeaji miia), ifrirati sa E10E14

sa .4 na etvrtom ifarskom mestu
G90.9
(Poremeaji autonomnog nervnog sistema, neoznaen)

ifrirati sa E10E14 sa .4 na etvrtom ifarskom mestu
H20.9
(Zapaljenje duice i zrakastog tela, neoznaeno), ifrirati

H26.9
(Siva mrena, neoznaena), ifrirati sa E10E14 sa .3 na

H30.9
(Zapaljenje sudovnjae i mrenjae, neoznaeno),

ifrirati sa E10 E14 sa .3 na etvrtom ifarskom mestu
H34
(Zapuen krvni sud mrenjae), ifrirati sa E10E14 sa

H35.0
(Oboljenja mrenjae i oboljenja krvnih sudova

mrenjae), ifrirati sa E10E14 sa .3 na etvrtom
ifarskom mestu
H35.2
(Druga proliferativna oboljenja mrenjae), ifrirati sa

H35.6
(Krvarenje mrenjae), ifrirati sa E10E14 sa .3 na

H35.9
(Bolest mrenjae, neoznaena), ifrirati sa E10E14 sa

H49.9
(Razrokost usled oduzetosti miia pokretaa oka,

neoznaeno), ifrirati sa E10E14 sa .3 na etvrtom
ifarskom mestu
H54
(Oteenje vida ukljuujui slepilo), ifrirati sa E10E14

I70.2
(Ateroskleroza aretrija udova), ifrirati sa E10E14 sa .5

na etvrtom ifarskom mestu
I73.9
(Bolest perifernih krvnih sudova, neoznaena), ifrirati

I99
(Druge i neoznaene bolesti krvotoka), ako je oboljenje

krvnih sudova, ifrirati sa E10E14 sa .5 na etvrtom
ifarskom mestu
L92.1
(Izumiranje masnih elija, neklasifikovano na drugom

mestu), ifrirati sa E10E14 sa .6 na etvrtom
ifarskom mestu
M13.9
(Zapaljenje zgloba, neoznaeno), ifrirati sa E10E14 sa

M79.2
(Neuralgija i zapaljenje ivca, neoznaeno), ifrirati sa

M89.9
(Poremeaj kosti, neoznaen), ifrirati sa E10E14 sa .6

61
N03N05 (Nefrotski sindrom), ifrirati sa E10E14 sa .2 na

N18.-
(Hronina bolest bubrega), ifrirati sa E10 E14 sa .2 na

N19
(Insuficijencija bubrega, neoznaena), ifrirati sa E10

E14 sa .2 na etvrtom ifarskom mestu
N26
(Skvren bubreg, neoznaen), ifrirati sa E10E14 sa .2

N28.9
(Poremeaj bubrega i mokraovoda, neoznaeno),

N39.0
(Infekcija mokranih puteva, neoznaene lokalizacije)

N39.1
(Stalna proteinurija, neoznaena), ifrirati sa E10E14

R02
(Gangrena, neklasifikovana na drugom mestu), ifrirati

E86
R40.2
(Koma besvesnost, neoznaena), ifrirati sa E10E14

R79.8
(Drugi oznaeni patoloki hemijski nalazi krvi), ako su

acetonemija, azotemija i slina stanja, ifrirati sa E10
E14 sa .1 na etvrtom ifarskom mestu. Bilo koju
kombinaciju navedenih stanja, ifrirati sa E10E14 sa .7
Smanjenje koliine vode i zapremine krvi

uz navoenje:
A00A09 (Crevne zarazne bolesti), ifrirati sa A00A09
E89.-
Poremeaj lezda sa unutranjim luenjem i poremeaj

metabolizma posle intervencija, neklasifikovan na drugom mestu
Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti. Videti Operacije,
4.2.6.
F03F09
Organski i simptomatski duevni poremeaji

Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti ako je poznato
osnovno fiziko stanje/bolest.
62
F10F19
Duevni poremeaji i poremeaji ponaanja uzrokovani upotrebom

psihoaktivnih supstanci
uz navoenje:
X40X49 (Sluajna trovanja i izlaganja tetnim supstancama),
ifrirati sa X40X49
X60X69 (Namerno samotrovanje i izlaganja tetnim supstancama),
ifrirati sa X60X69
X85X90 (Nasilje tetnim supstancama), ifrirati sa X85X90
Y10Y19 (Trovanje i izlaganje lekovima, hemikalijama i tetnim
supstancama), ifrirati sa Y10Y19
etvrto ifarsko mesto .0 (Akutno trovanje), ifrirati pod X40X49,
X60X69, X85X90 ili Y10Y19
etvrto ifarsko mesto .5 (Duevni poremeaj) uz navoenje
Sindrom zavisnosti (.2), ifrirati sa F10F19 sa .2 na etvrtom
ifarskom mestu
F10.-

alkohola
uz navoenje:
E24.4
G31.2
G62.1
G72.1
K29.2
K70.K72.K73.K74.0
K74.1
K74.2
K74.6
K75.9
K76.0
K76.9
K85.2
(Kuingov prividni sindrom uzrokovan alkoholom),

ifrirati sa E24.4
(Degeneracija nervnog sistema uzrokovana alkoholom),
ifrirati sa G31.2
(Oboljenje ivaca uzrokovano alkoholom), ifrirati sa
G62.1
(Miopatija uzrokovana alkoholom), ifrirati sa G72.1
I42.6 (Oboljenje miia srca uzrokovano alkoholom),
ifrirati sa I42.6
(Zapaljenje eluca uzrokovano alkoholom), ifrirati sa
K29.2
(Bolest jetre uzrokovana alkoholom), ifrirati sa K70.(Nedovoljna funkcija jetre, neklasifikovana na drugom
mestu), ifrirati sa K70.4
(Hronino zapaljenje jetre, neklasifikovana na drugom
(Fibroza jetre), ifrirati sa K70.2
(Skleroza jetre), ifrirati sa K70.2
(Fibroza jetre sa sklerozom jetre), ifrirati sa K70.2
(Druga i neoznaena ciroza jetre), ifrirati sa K70.3
(Zapaljenjska bolest jetre, neoznaena), ifrirati sa K70.1
(Masna degeneracija jetre, neklasifikovana na drugom
(Bolest jetre, neoznaena), ifrirati sa K70.9
(Akutno zapaljenje guterae izazvano alkoholom),
ifrirati sa K85.2
63
K86.0
O35.4
F10.0
(Hronino zapaljenje guterae izazvano alkoholom),

ifrirati sa K86.0
(Zbrinjavanje majke kod sumnje na oteenje ploda
alkoholom), ifrirati sa, O35.4
Akutno trovanje uzrokovano upotrebom alkohola

uz navoenje:
F10.2
F10.2
(Sindrom zavisnosti uzrokovan upotrebom alkohola)

ifrirati sa F10.2
Sindrom zavisnosti uzrokovanoupotrebom alkohola

uz navoenje:
F10.4, F10.6, F10.7 Apstinencijalni sindrom sa delirijumom,
Sindrom gubitka pamenja, Psihotiki poremeaj, rezidualni ili sa
kasnim poetkom, ifrirati sa F10.4, F10.6, F10.7
F17.-

duvana
Ne koristi se ukoliko je poznato posledino fiziko stanje.
F70F79
Duevna zaostalost
Ne koristi se ukoliko je poznato osnovno fiziko stanje.
G25.5
Druge horeja
uz navoenje:
I00I02
I05I09
G81.G82.G83.-
(Akutna reumatska groznica), ifrirati sa I02.(Hronine reumatske bolesti srca), ifrirati sa I02.-
Hemiplegija jednostrana paraliza

Paraplegija i tetraplegija simetrina paraliza
Druge paralize
Ne koristi se ukoliko je poznat uzrok paralize.
G97.-
Poremeaji nervnog sistema posle intervencija, neklasifikovani na

drugom mestu
4.2.6.
H54.-
Oteenje vida ukljuujui slepilo

Ne koristi se ukoliko je poznato prethodno stanje.
H59.64
Poremeaji oka i pripojaka oka posle intervencija, neklasifikovani
na drugom mestu
4.2.6.
H90.H91.-
Konduktivni i senzorineuralni gubitak sluha

Drugi gubitak sluha
Ne koristi se ukoliko je poznato prethodno stanje.
H95.-
Poremeaji uva i mastodinog nastavka posle intervencija,

neklasifikovani na drugom mestu
4.2.6.
I05.8
I05.9
Druge bolesti mitralnog zaliska

Bolest mitralnog zaliska, neoznaena
uz navoenje neoznaenog uzroka:
I34.-
I08.-
(Nereumatske bolesti mitralnog zaliska), ifrirati sa I34.-
Viestruke bolesti zalistaka srca

Ne koristi se za viestruke bolesti sranih zalistaka oznaenog ali
nereumatinog porekla. Ako se viestruke bolesti sranih zalistaka
nereumatinog porekla nau na istom izvetaju, osnovni uzrok se
bira primenom Opteg principa ili Pravila 1, 2 ili 3 na uobiajen
nain.
I09.1
I09.9
Reumatska bolest endokarda, neoznaen zalistak

Reumatska bolest srca, neoznaena
uz navoenje:
I05-I08
I10
(Hronina reumatska bolest srca), ifrirati sa I05I08
Povien krvni pririsak, nepoznatog porekla

uz navoenje:
I11.I12.I13.I20I25
I60I69
N00.N01.-
(Bolest srca uzrokovana povienim krvnim pritiskom),

ifrirati sa I11.(Bolest bubrega uzrokovana povienim krvnim
pritiskom), ifrirati sa I12.(Bolest srca i bubrega uzrokovana povienim krvnim
pritiskom), ifrirati sa I13.(Ishemijska bolest srca), ifrirati sa I20I25
(Bolesti krvnih sudova mozga), ifrirati sa I60I69
(Akutni zapaljenski bubreni sindrom), ifrirati sa N00.(Perakutni zapaljenski bubreni sindrom), ifrirati sa
65
N03.N04.N05.N18.N19
N26
N01.(Hronini zapaljenski bubreni sindrom), ifrirati sa

N03.(Nefrotski sindrom), ifrirati sa N04.(Neoznaen zapaljenski bubreni sindrom), ifrirati sa
N05.(Hronina bolest bubrega), ifrirati sa I12.(Neoznaena nedovoljna funkcija bubrega), ifrirati sa
I12.(Skvren bubreg neoznaen), ifrirati sa I12.-

H35.0
I05-I09
I34-I38
I50.I51.4I51.9
I11.-
(Oboljenja mrenjae i oboljenja krvnih sudova

mrenjae), ifrirati sa H35.0
(Stanja koja se mogu klasifikovati u I05-I09 ali
neoznaena kao reumatska), ifrirati sa I34I38
(Nereumatske bolesti zaliska), ifrirati sa I34I38
(Nedovoljna funkcija srca), ifrirati sa I11.0
(Komplikacije i nedovoljno definisane
bolesti srca), ifrirati sa I11.-
Bolest srca uzrokovana povienim krvnim pritiskom

uz navoenje:
I12.I13.I20-I25
N18.N19
N26
I12.-
(Bolest bubrega uzrokovana povienim krvnim

pritiskom), ifrirati sa I13.(Bolest srca i bubrega uzrokovana povienim krvnim
(Hronina bolest bubrega), ifrirati sa I13.(Neoznaena nedovoljna funkcija bubrega), ifrirati sa
I13.(Skvren bubreg neoznaen), ifrirati sa I13.-
Bolest bubrega uzrokovana povienim krvnim pritiskom

uz navoenje:
I11.I13.I20-I25
(Bolest srca uzrokovana povienim krvnim pritiskom),

ifrirati sa I13.(Bolest srca i bubrega uzrokovana povienim krvnim

I50.I51.4I51.9
66

(Komplikacije i nedovoljno definisane
bolesti srca), ifrirati sa I13.-
I13.-
Bolest srca i bubrega uzrokovana povienim krvnim pritiskom

uz navoenje:
I20-I25
I15.0
(Ishemijska bolest srca), ifrirati sa I20I25
Povien krvni pritisak bubrenog porekla

Ne koristi se ukoliko je prethodno stanje poznato ili moe biti
odreeno primenom Pravila 3. Ukoliko prethodno stanje nije
poznato ili ne moe biti odreeno, ifrirati sa I15.0.
I15.1
Sekundarno povien krvni pritisak u drugim bubrenim bolestima

poznato ili ne moe biti odreeno, ifrirati sa N28.9.
I15.2
Sekundarno povien krvni pritisak uzrokovan poremeajima lezda

sa unutranjim luenjem
poznato ili ne moe biti odreeno, ifrirati sa E34.9.
I15.8
Sekundarno povien krvni pritisak drugog porekla

I15.9
Sekundarno povien krvni pritisak, neoznaen

I20.I24.I25.-
Stezanje u grudima (angina pectoris)

Druge akutne ishemijske bolesti srca
Hronine ishemijske bolesti srca
uz navoenje:
I21.I22.-
I21.-
Akutni infarkt (izumiranje tkiva) miia srca, ifrirati sa

I21.Ponovljen akutni infarkt miia srca, ifrirati sa I22.-
Akutni infarkt (izumiranje tkiva) miia srca

uz navoenje:
I22.-
(Ponovljen akutni infarkt miia srca), ifrirati sa I22.67
I23.-
Akutna komplikacija posle akutnog infarkta miia srca

Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti. Koristiti
odgovarajuu ifru I21.- ili I22.- .
I24.0
Zgruavanje krvi u arterijama srca bez infarkta miia srca

Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti. Za smrtnost se
pretpostavlja pojava infarkta miokarda i ifrira se kao I21.- ili I22.prema sluaju.
I25.2
Raniji infarkt miia srca

Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti. Ako uzrok nije
naveden, ifrirati sa Drugi oblici hronine ishemijske bolesti srca
(I25.8).
I27.9
Bolest srca plunog porekla, neoznaena

uz navoenje:
M41.- (Skolioza bono iskrivljena kima), ifrirati sa I27.1
I44.I45.I46.I47.I48
I49.-
Pretkomorsko-komorski blok i blok leve grane

Drugi poremeaji sprovodnog sistema srca
Zastoj srca
Napad ubrzanog rada srca
Treperenje pretkomora i lepranje pretkomora
Drugi poremeaj ritma srca I50.- Nedovoljna funkcija srca
I51.4I51.9
Komplikacije i nedovoljno definisane

bolesti srca
uz navoenje:
B57.I20-I25
I50.I51.9
(agasova bolest), ifrirati sa B57.(Ishemijske bolesti srca), ifrirati sa I20I25
Nedovoljna funkcija srca

Bolest srca, neoznaena
uz navoenje:
M41.-
I50.9
I51.9
(Skolioza), ifrirati sa I27.1
Nedovoljna funkcija srca, neoznaena

Bolest srca, neoznaena
uz navoenje:
J81
I60I69
(Otok plua), ifrirati sa I50.1
Bolesti krvnih sudova mozga

kada je navedena kao primarni uzrok stanja pod: F01F03
68
(Demencija), ifrirati sa F01.-
I66.-
Zapuenje premodanih arterija i suenje premodanih arterija, bez

infarkta mozga
Zapuenje arterija mozga i suenje arterija mozga, bez infarkta
mozga
Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti. Za smrtnost se
pretpostavlja pojava infarkta mozga i ifrira se kao I63.-.
I67.2
Zakreavanje (ateroskleroza) krvnih sudova mozga
I65.-
uz navoenje:
I60I66
(Krvarenje mozga, infarkt mozga ili modana kap,

zapuenje i suenje premodanih i modanih arterija),
ifrirati sa I60I64
kada je navedena kao primarni uzrok stanja:

F03
G20
G21.9
I70.-
(Demencija, neoznaena), ifrirati sa F01.(Parkinsonova bolest), ifrirati sa G21.4

(Sekundarni parkinsonizam, neoznaen), ifrirati sa
G21.4
Ateroskleroza zakreavanje velikih krvnih sudova

uz navoenje:
I10I13
(Bolesti uzrokovane povienim krvnim pritiskom),
ifrirati sa I10I13
I20I25 (Ishemijske bolesti srca), ifrirati sa I20I25
I50.(Nedovoljna funkcija srca), ifrirati sa I50.I51.4
(Zapaljenje miia srca, neoznaeno), ifrirati sa I51.4
I51.5
(Propadanje miia srca), ifrirati sa I51.5
I51.6
(Bolest srca i krvnih sudova, neoznaena), ifrirati sa
I51.6
I51.8
(Druge nedovoljno definisane bolesti srca), ifrirati sa
I51.8
I60I69 (Bolesti krvnih sudova mozga), ifrirati sa I60I69
I05I09
I34I38
I51.9
I71I78
K55.N03.N26
(Stanja koja se mogu klasifikovati I05-I09 ali nisu

oznaena kao reumatska), ifrirati sa I34I38
(Nereumatske bolesti zaliska), ifrirati sa I34I38
(Bolest srca, neoznaena), ifrirati sa I25.1
(Druge bolesti arterija, malih arterija i kapilara),
ifrirati sa I71I78
(Vaskularne bolesti creva), ifrirati sa K55.(Hronini zapaljenski bubreni sindrom), ifrirati sa I12.(Skvren bubreg neoznaen), ifrirati sa I12.69
I70.9
Difuzna i neoznaena ateroskleroza

uz navoenje:
R02
(Gangrena, neklasifikovana na drugom mestu), ifrirati sa

I70.2

F01.F03
G20
I97.-
(Vaskularna demencija), ifrirati sa F01.(Neoznaena demencija), ifrirati sa F01.(Parkinsonova bolest), ifrirati sa G21.4
G21.9 (Sekundarni parkinsonizam, neoznaen), ifrirati
sa G21.4
Poremeaji sistema krvotoka posle intervencija, neklasifikovani na

drugom mestu
4.2.6.
J00
Akutno zapaljenje nosnog dela drela [obina prehlada]
J06.-
Akutne infekcije gornjeg dela sistema za disanje multiplih i

neoznaenih lokalizacija
G03.8
G06.0
H65-H66
H70.J09J18
J20J21
J40J42
J44.N00.-
J18.-
(Zapaljenje modanica zbog drugih oznaenih uzroka),

ifrirati sa G03.8
(Zagnoj i granulom u lobanji), ifrirati sa G06.0
(Zapaljenje srednjeg uva), ifrirati sa H65H66
(Zapaljenje mastodinog nastavka i srodne bolesti),
ifrirati sa H70.(Grip i zapaljenje plua), ifrirati sa J09J18
(Bronhitis i bronhiolitis), ifrirati sa J20J21
(Neoznaeni i hronini bronhitis), ifrirati sa J40J42
(Druga hronina obstruktivna bolest plua), ifrirati sa
J44.(Akutni zapaljenjski bubreni sindrom), ifrirati sa N00.-
Zapaljenje plua uzrokovano neoznaenim mirkorganizmom

uz navoenje:
R26.3
J20.-
(Nepokretnost), ifrirati sa J18.2
Akutno zapaljenje dunica

uz navoenje:
J41.-
70
(Obino hronino i sluzno-gnojno zapaljenje dunica),
ifrirati sa J41.(Hronino zapaljenje dunica, neoznaeno), ifrirati sa

J42
(Druga hronina opstruktivna bolest plua), ifrirati sa
J44
J42
J44
Zapaljenje dunica, neoznaeno kao akutno ili hronino

Obino hronino i sluzno-gnojno zapaljenje dunica
Hronino zapaljenje dunica, neoznaeno
J40
J41.J42
uz navoenje:
(Emfizem plua) ifrirati sa J44.(Druga hronina opstruktivna bolest plua) ifrirati sa
J44.-
J43.J44.-

(Astma), ifrirati sa J44.- (ali vidi napomenu J45.-, J46,
ispod)
J45.J43.-
Emfizem plua
uz navoenje:
J40
J41.J42
(Zapaljenje dunica, neoznaeno kao akutno ili hronino),

ifrirati sa J44.(Obino hronino i sluzno-gnojno zapaljenje dunica),
ifrirati sa J44.(Hronino zapaljenje dunica, neoznaeno), ifrirati sa J44.-
J44.8J44.9 Druge i neoznaene hronine opstruktivne bolesti plua

uz navoenje:
J12J18
J20J22
J45.J46
(Zapaljenje plua), ifrirati sa J44.0

(Druge akutne infekcije donjeg disajnog sistema),
ifrirati sa J44.0
Astma
Produen napad astme, teka akutna astma (status asmaticus)
Kada su astma i bronhitis (aktuni) (hronini) ili druga hronina
opstruktivna bolest plua navedeni u istom medicinskom izvetaju o
uzroku smrti, osnovni uzrok treba izabrati primenom Opteg
principa ili Pravila 1, 2 ili 3 na uobiajeni nain. Nijedan od izraza
ne treba smatrati dodatnim modifikatorom drugoga.
J60J64
Pneumokonioze
uz navoenje:
A15A16 (Tuberkuloza organa za disanje), ifrirati sa J65
J81
Otok plua
71
uz navoenje:
I50.9
I51.9
J95.-
(Nedovoljna funkcija srca, neoznaena), ifrirati sa I50.1

Poremeaji sistema za disanje, neklasifikovani na drugom mestu

4.2.6.
K71
Bolest jetre uzrokovana toksinima

uz navoenje:
T51.-
K72.-
(Toksiko dejstvo alkohola), ifrirati sa K70.-
Nedovojna funkcija jetre, neklasifikovana na drugom mestu

uz navoenje:
K73.-
F10.-
(Duevni poremeaji i poremeaji ponaanja uzrokovani

upotrebom alkohola), ifrirati sa K70.4
T51.-
(Toksiko dejstvo alkohola), ifrirati sa K70.4
Hronino zapaljenje jetre, neklasifikovano na drugom mestu

uz navoenje:
K74.0
F10.-

T51.-
Fibroza jetre
uz navoenje:
K74.1
K74.2
F10.-

T51.-
Skleroza jetre
uz navoenje:
F10.-

T51.-
Fibroza jetre sa sklerozom jetre

uz navoenje:
72
K74.6
F10.-

T51.-
Druga i neoznaena ciroza jetre

uz navoenje:
K75.9
F10.-

T51.-
Zapaljenjska bolest jetre, neoznaena

uz navoenje:
K76.0
F10.-

T51.-
Masna degeneracija jetre, neklasifikovana na drugom mestu

uz navoenje:
K76.9
F10.-

T51.-
Bolest jetre, neoznaena

uz navoenje:
K85.9
F10.-

T51.-
Akutno zapaljenje guterae, neoznaeno

uz navoenje:
F10.-
K91.-

Bolesti organa za varenje posle intervencija, neklasifikovane na

drugom mestu
4.2.6.
73
M41.-
Skolioza bono iskrivljena kima

uz navoenje:
I27.9
I50.I51.9
M96.-
(Bolest srca plunog porekla, neoznaena), ifrirati sa

I27.1
Poremeaji miino-kotanog sistema

nakon
intervencija,

4.2.6.
N00.-
Akutni zapaljenski bubreni sindrom

N03.-
(Hronini zapaljenski bubreni sindrom), ifrirati sa

N03.-
N18.N19
Hronina bolest bubrega

Neoznaena nedovoljna funkcija bubrega
N26
Skvren bubreg neoznaen

uz navoenje:
I10
I11.I12.-
N46
N97.-
(Povien krvni pririsak, nepoznatog porekla), ifrirati sa

I12.(Bolest srca uzrokovana povienim krvnim pritiskom),
ifrirati sa I13.(Bolest bubrega uzrokovana povienim krvnim
pritiskom), ifrirati sa I12.-
Muka neplodnost
enska neplodnost
Ne koristi se ako je uzrono stanje poznato.
N99.-
Poremeaji mokrano-polnog
sistema
posle
intervencija,

4.2.6.
O08.-
Komplikacije posle pobaaja, vanmaterine i molarne trudnoe

kategorije O00O07.
74
O30.-
Vieplodna trudnoa
Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti ako je navedena
neka odreenije komplikacija.
O32.-
Zbrinjavanje majke kod poznatog ili sumnjivog nepravilnog stava

ploda
uz navoenje:
O33.- (Zbrinjavanje majke kod poznate ili sumnjive disproporcije),
ifrirati sa O33.-
O33.9
Fetopelvina disproporcija
uz navoenje:
O33.0-O33.3
O64.-
(Disproporcija usled deformacije kostiju karlice),

ifrirati sa O33.0O33.3
Komplikovan poroaj zbog nepravilnog poloaja i stava ploda

uz navoenje:
O65.-
O80O84
(Komplikovan poroaj zbog nenormalnosti karlice

majke), ifrirati sa O65.-
Poroaj
Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti. Ukoliko nije
naveden nijedan drugi uzrok smrti majke, ifrirati sa Komplikacija
poroaja, neoznaena (O75.9)
P07.-
Poremeaji koji se odnose na kratko trajanje trudnoe i malu teinu

na roenju, neklasifikovani na drugom mestu
P08.-
Poremeaji koji se odnose na dugo trajanje trudnoe i veliku teinu

na roenju
Ne koristi se ukoliko je naveden bilo koji drugi uzrok smrti u
perinatalnom periodu. Ovo se ne primenjuje ukoliko je, kao jedini
drugi uzrok perinatalne smrti, navedeno respiratorno oboljenje
novoroeneta (P28.5).
P70.3P72.0 Prolazni poremeaji lezda sa unutranjim luenjem i poremeaji

metabolizma specifini za plod i novoroene
naveden drugi uzrok perinatalne smrti, ifrirati sa Stanje nastalo u
perinatalnom periodu, neoznaeno (P96.9)
P72.2P74 Prolazni poremeaji lezda sa unutranjim luenjem i poremeaji
metabolizma specifini za plod i novoroene
75

naveden drugi uzrok perinatalne smrti, ifrirati sa Stanje nastalo u
perinatalnom periodu, neoznaeno (P96.9)
R57.2
Septiki ok
R65.0
Sindrom sistemskog inflamatornog odgovora infektivnog porekla

bez otkazivanja organa
R65.1
Sindrom sistemskog inflamatornog odgovora infektivnog porekla

sa otkazivanjem organa
Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti. ifrirati sa
osnovnim zaraznim oboljenjem (A00B99). Ukoliko nijedna
zarazna bolest nije navedena kao primarno oboljenje, ifrirati sa
Sepsa trovanje krvi, neoznaena (A41.9).
R69.-
Nepoznati i neoznaeni uzroci obolevanja

odgovarajuu ifru R95-R99.
S00T98
Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora

Ne koristi se za ifriranje osnovnog uzroka smrti osim kao dodatna
ifra za odgovarajuu kategoriju u okviru V01Y89.
Kada je poremeaj gustine kostiju naveden u istom redu, ili je
naveden kao primarni uzrok frakture (preloma), frakturu treba
smatrati kao patoloku, odnosno ifrirati sa M80.
S02.-
Prelom lobanje i prelom kostiju lica

Ako je navedeno vie od jedne lokalizacije, ifrirati kao viestruke
povrede lobanje i kostiju lica, S02.7
S06.-
Intrakranijalna povreda
Kada je fraktura lobanje ili kostiju lica udruena
unutarlobanjskom povredom, prioritet dati frakturi lobanje.
sa
uz navoenje:
S02.T79.-
(Prelom lobanje i prelom kostiju lica), ifrirati sa S02.-
Rane komplikacije posle povrede, neklasifikovane na drugom mestu

Ne koristi se ukoliko je poznata priroda prethodne povrede.
V01X59 Udesi
uz navoenje:
A35
76
(Tetanus), ifrirati sa A35
kao posledica:
G40-G41 (Epilepsija), ifrirati sa G40G41
Y90Y98
Dopunski faktori povezani sa uzrocima obolevanja i umiranja

klasifikovani na drugom mestu
Z00Z99
Faktori koji utiu na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom

slubom.
4.1.12 Pregled povezivanja prema iframa

Kada je odabrani uzrok naveden u prvoj koloni Tabele 1, i ako je jedan ili vie
uzroka navedenih u drugoj koloni upisano na nekom drugom mestu u izvetaju,
ifrirajte kako je naznaeno u etvrtoj koloni.
Kada je odabrani uzrok naveden u prvoj koloni i pojavljuje se u izvetaju kao
uzrok jednog od oboljenja navedenih u treoj koloni, ifrira se kao to je
navedeno u etvrtoj koloni.
77
Tabela 1. Pregled povezivanja prema iframa

Odabrani uzrok
A00B19 }
B25B99 }
A15.-, A16.A17.-, A18.A39.2A39.4
A40.-, A41.-, A46
B16.- }
B17.- }
B20B24
D50D89
E86
E10E14
78
Uz navoenje:
Kao uzrok:
C00C97
J60J64
A15.-, A16.A39.0, A39.1
B20B24
A00A09
Konano
povezana ifra
C00C97
J65
A15.-, A16.A39.0, A39.1
Vidi 4.1.11
K72.1
B18.K74.02, K74.46 B18.See 4.1.11
B20B24
A00A09
E87.2
E10E14 (E1x.1)
E88.8
E10E14 (E1x.1)
G58
E10E14 (E1x.4)
G62.9
E10E14 (E1x.4)
G64
E10E14 (E1x.4)
G70.9
E10E14 (E1x.4)
G71.8
E10E14 (E1x.4)
G90.9
E10E14 (E1x.4)
H20.9
E10E14 (E1x.3)
H26.9
E10E14 (E1x.3)
H30.9
E10E14 (E1x.3)
H34
E10E14 (E1x.3)
H35.0
E10E14 (E1x.3)
H35.2
E10E14 (E1x.3)
H35.6
E10E14 (E1x.3)
H35.9
E10E14 (E1x.3)
H49.9
E10E14 (E1x.3)
H54
E10E14 (E1x.3)
I70.2
E10E14 (E1x.5)
I73.9
E10E14 (E1x.5)
L30.9
E10E14 (E1x.6)
L92.1
E10E14 (E1x.6)
M13.9
E10E14 (E1x.6)
M79.2
E10E14 (E1x.4)
M89.9
E10E14 (E1x.6)
N03N05
E10E14 (E1x.2)
N18.E10E14 (E1x.2)
N19
E10E14 (E1x.2)
N26
E10E14 (E1x.2)
N28.9
E10E14 (E1x.2)
N39.0
E10E14 (E1x.6)
Uz navoenje:
Odabrani uzrok
E10E14 nastavak
N39.1
R02
R40.2
F10F19 }
}
}
}
F10F19(F1x.5)
X40X49
X60X69
X85X90
Y10Y19
F10F19 (F1x.2)
F10.-
F10.2
G25.5
I05.8
I05.9
(uzrok neoznaen)
I08.I09.1 }
I09.9 }
I10
Kao uzrok:
Konano povezana
ifra
E10E14 (E1x.2)
E10E14 (E1x.5)
E10E14 (E1x02)
X40X49
X60X69
X85X90
Y10Y19
F1x.2
E24.4
G31.2
G62.1
G72.1
I42.K29.2
K70.K72.K73.K74.0-2
K74.6
K75.9
K76.0
K76.9
K85.2
K86.0
O35.4
F10.4, F10.6,
F10.7
I00I02
I05I09
E24.4
G31.2
G62.1
G72.1
I42.6
K29.2
K70.K70.4
K70.1
K70.2
K70.3
K70.1
K70.K70.9
K85.2
K86.0
O35.4
F10.4, F10.6,
F10.7
I02.I02.-
I34.-
I34.-
}
}
}
Vidi 4.1.11
I05I08
I11.I12.I13.I20I25
I60I69
I11.I12.I13.I20I25
I60I69
79
Odabrani uzrok
Uz navoenje:
I10 nastavak
N00.N01.N03N05
N18.N19
N26
Kao uzrok
H35.0
I05I09
(neoznaeno
kao reumatsko)
I34I38
I50.- I51.4
I51.9
I11.-
I20I25
I34I38
I34I38
I11.0
I11.I13.I13.I20I25
I13.I13.I13.I13.I13.I20I25
I13.0
I13.I20I25
I21.I22.I22.M41.B57.I20I25
I21.I22.I22.I27.1
B57.I20I25
M41.-
I27.1
I12.I13.I20I25
N18.N19
N26
I11.I13.I20I25
I12.-
I50.I51.4I51.9
I13.I20.}
I24.}
I25.}
I21.I27.9
I44I50
I51.4I51.9
I50.}
I51.9 }
I50.9 }
I51.9 }
I60I69
I67.2
}
}
J81
F01F03
I60I66
F03
G20
I70.-
80
Konano povezana
ifra
N00.N01.N03N05
I12.I12.I12.H35.0
I10I13
I20I25
I50.-
I50.1
F01.I60I64
F01.G21.4
I10I13
I20I25
I50.-
Odabrani uzrok
Uz navoenje:
I70.- nastavak
I51.4
I51.5
I51.6
I51.8
I60I69
Kao uzrok:
I51.4
I51.5
I51.6
I51.8
I60I69
I05I09
(neoznaeno
kao reumatsko)
I34I38
I51.9
I71I78
K55.N03.N26
I70.9
R02
F01.F03
G20
G21.9
J00
J06.-
}
}
J20.-
J40
J41.J42
G03.8
G06.0
H65H66
H70.J09J18
J20J21
J40J42
J44.N00.J41.J42
J44.-
}
}
}
J43.J44.J45.-
J43.-
J44.8J44.9
J60J64
J81
J40
J41.J42
J12J18
J20J22
A15.A16.I50.9
Konano
povezana ifra
I34I38
I34I38
I25.1
I71I78
K55.I12.I12.I70.2
F01.F01.G21.4
G21.4
G03.8
G06.0
H65H66
H70.J09J18
J20J21
J40J42
J44.N00.J41.J42
J44.J44.J44.J44.J44.J44.J44.J44.0
J44.0
J65
J65
I50.1
81
Odabrani uzrok
Uz navoenje:
J81 nastavak
K72.- }
K73.- }
K74.02 }
K74.6 }
K75.9 }
K76.0 }
K76.9 }
K85.9 }
M41.-
I51.9
F10.-
N00.N18.N19
N26
I27.9
I50.I51.9
N03.-
}
}
}
O32.O33.9
O64.R57.2
R65.0.1
S06.V01X59
82
Kao uzrok:
I10
I11.I12.O33.O33.0O33.3
O65.A00B99
A00B99
S02.A35
Konano
povezana ifra
I50.1
K70.4
K70.1
K70.2
K70.3
K70.1
K70.0
K70.9
K85.2
I27.1
I27.1
I27.1
N03.-
I12.I13.I12.O33.O33.0O33.3
O65.A00B99
A00B99
S02.A35
Tabela 2. Pregled ifara koje se ne koriste za ifriranje osnovnog

uzroka smrtia
ifre koje se ne koriste za ifriranje osnovnog
uzroka smrti (ifrirati pod ifrom u malim
zagradama; ukoliko nije navedene ifra,
ifrirati kao R99)
B95B97
C97
E89.F10.0
F11.0
F12.0
F13.0
F14.0
F15.0
F16.0
F17.0
F18.0
F19.0
G97.H59.H95.I15.1
I15.2
I23.I24.0
I25.2
I65.I66.I97.J95.K91.M96.N99.O08.O80O84
P70.3P72.0
P72.2P74
R57.2
R65.01
R69.S00T98
Y90Y98
Z00Z99
a
(ifrirati pod X45, X65, X85, ili Y15)

(ifrirati pod X40X49, X60X69,
X85X90, ili Y10Y19)
Ne koristi se ako je
osnovni uzrok
poznat
F03F09
F70F79
G81.G82.G83.H54.H90H91
I15.0
I15.8
I15.9
N46
N97.O30.P07.P08.T79.-
(ifrirati pod N28.9 ako je nepoznato)

(ifrirati pod E34.9 ako je nepoznato)
(ifrirati pod I21 or I22)
(ifrirati pod I21 or I22)
(ifrirati pod I25.8)
(ifrirati pod I63)
(ifrirati pod I63)
(ifrirati pod O75.9)

(ifrirati pod P96.9)
(ifrirati pod P96.9)
(ifrirati pod A41.9)
(ifrirati pod A41.9)
(ifrirati pod R95R99)
(ifrirati pod V01Y89)
kao dodatak ifre sa zvezdicom (vidi odeljak 3.1.3).
83
4.2
Napomene za tumaenje podataka o uzrocima smrti
Prethodna pravila obino e odrediti osnovni uzrok smrti za primarno tabeliranje

smrtnosti. Bie potrebno da svaka zemlja proiri pravila, zavisno od
sveobuhvatnosti i kvaliteta medicinskog izvetaja. Informacije u ovom poglavlju
e pomoi kod formulisanja takvih dodatnih uputstava.
4.2.1
Pretpostavka o posrednom uzroku
esto je u medicinskom izvetaju jedno stanje navedeno kao posledica

drugog, s tim da ono nije njegova direktna posledica. Na primer, moe biti
navedeno da je hematemeza nastala zbog ciroze jetre, umesto da je prijavljena
kao poslednji dogaaj u nizu: ciroza jetre, portalna hipertenzija, prskanje
venskih sudova jednjaka, hematemeza/povraanje kivi.
Pretpostavka o posrednom uzroku u Delu I je dozvoljena da bi se prihvatio
navedeni redosled, ali se ne sme koristiti za modifikaciju ifriranja.
Primer 1:

(b) Hronino zapaljenje bubrega
ifrira se Hronini zapaljenjski bubreni sindom, neoznaeni
(N03.9). Treba prihvatiti hipertenziju kao posredno stanje izmeu
modanog krvarenja i osnovnog uzroka zapaljenja bubrega.
Primer 2:
I (a) Duevna zaostalost

(b) Prevremeno odvajanje placente
ifrira se Plod i novoroene na koje su uticali drugi oblici
odlubljivanja posteljice i krvarenja (P02.1). Treba prihvatiti
poroajnu traumu, anoksiju ili hipoksiju kao posredno stanje
izmeu duevne zaostalosti i osnovnog uzroka prevremenog
odvajanja placente.
4.2.2
Prihvatljivi i neprihvatljivi redosledi za izbor osnovnog

uzroka smrti za statistike potrebe
Ovaj odeljak navodi redoslede uzroka smrti koji se prihvataju ili odbacuju
prilikom izbora osnovnog uzroka smrti. Svrha navedenih lista je dobijanje to
korisnije statistike smrtnosti1. Dakle, da li je navedeni redosled naveden kao
odbijen ili prihvaen odrava vie interese od znaaja za javno zdravlje, a ne
samo ono to je prihvatljivo samo sa isto medicinske take gledita. Prema tome,
sledea uputstva vae uvek, bez obzira da li se uzrona veza smatra medicinski
tanom ili ne.
1
Izraz malo verovatno je prethodno korien u MKB da ukae na uzrono-posledinu vezu koju ne treba
prihvatiti prilikom primene pravila izbora.
84
A. Neprihvatljivi redosledi
Prilikom primene Opteg principa i Pravila izbora, dole navedene veze bi trebalo
odbaciti.
(a) Zarazne bolesti
Sledee zarazne bolesti se ne prihvataju kao nastalo zbog bilo kog drugog
oboljenja ili stanja, osim ako su navedene kao nastalo zbog bolesti virusa
humane imunodeficijencije [HIV], zloudnih tumora i stanja koja oteuju
imunoloki sistem:
tifusne i paratifusne groznice, druge infekcije uzrokovane Salmonelom,
igeloze (A01A03)
tuberkuloze (A15A19).
Sledee zarazne i parazitarne bolesti se ne prihvataju kao nastale zbog bilo kog
drugog oboljenja ili stanja (ak ni zbog HIV/AIDS, zloudnih tumora ili
imunosupresije):
kolera (A00)
botulizam (A05.1)
kuga, tularemija, antraks, bruceloza (A20A23)
leptospiroza (A27)
tetanus, difterija, veliki kaalj, arlah, infekcija uzrokovana
meningokokom (A33A39)
bolesti uzrokovane Chlamydia psittaci (A70)
rikecioze (A75A79)
akutni poliomijelitis (A80)
Creutzfeldt-Jakobova bolest (A81.0)
subakutno sklerozirajue difuzno zapaljenje mozga (A81.1)
besnilo, zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose komarci,
zapaljenje mozga uzrokovano virusima koje prenose krpelji, ostala
zapaljenja mozga uzrokovana virusima (A82A86)
hemoragijska denga groznica i ostale groznice uzrokovane virusima koje
prenose komarci (A91A92)
uta groznica (A95)
Junin i Machupo hemoragijske groznice, Lassa groznica (A96.0A96.2)
ostale hemoragijske groznice uzrokovane virusima (A98)
velike boginje, boginje majmuna, male boginje, rubeola (B03B06)
akutni hepatitis B i C (B16B17.1)
zauke (B26)
malarija, lajmanijaza, agasova bolest (B50B57)
pozne posledice tuberkuloze (B90)
pozne posledice poliomijelitisa (B91)
pozne posledice leproze (B92)
pozne posledice trahoma (B94.0)
pozne posledice virusmog encefalitisa (B94.1)
pozne posledice virusnog hepatitisa (B94.2)
druge pretee bolesti koje se prijavljuju SZO (e.g. U04 SARS, J09 Avian
grip).
85
(b) Zloudni tumori

Zloudne tumore ne bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog bilo kog drugog
oboljenja, osim bolesti virusa humane imunodeficijencije [HIV].
(c) Hemofilija
Hemofilija (D66, D67, D68.0D68.2)
oboljenja.
kao nastalo zbog bilo kog drugog
(d) eerna bolest

eernu bolest (E10E14) ne bi trebalo prihvatiti kao nastala zbog bilo kog
drugog oboljenja, osim za stanja koja prouzrokuju oteenja pankreasa, kao to je
navedeno u Prilogu 7.2 u listi stanja koja mogu prouzrokovati eernu bolest.
(e) Reumatska groznica
Reumatska groznica (I00I02) ili reumatsku bolest srca (I05I09) ne bi trebalo
prihvatiti kao nastalo zbog bilo kog drugog oboljenja, osim:
arlah (A38)
sepsa uzrokovana streptokokom (A40)
zapaljenje drela uzrokovano streptokokom (J02.0)
akutno zapaljenje krajnika (J03).
(f) Hipertenzija
Hipertenzivna stanja ne bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog bilo koje vrste
tumora osim:
tumori lezda sa unutranjim luenjem,
tumori bubrega,
karcinoidni tumori.
(g) Hronina ishemijska bolest srca
Hroninu ishemijsku bolest srca (I20, I25) ne bi trebalo prihvatiti kao nastalo
zbog bilo koje vrste tumora.
(h) Cerebrovaskularne bolesti
(1) Cerebrovaskularne bolesti i bolesti sistema za varenje
Cerebrovaskularne bolesti (I60I69) ne bi trebalo prihvatiti kao
nastalo zbog bolesti sistema za varenje (K00K92), osim
modanog krvarenja (I61.-) nastalog zbog bolesti jetre (K70K76).
86
(2) Cerebrovaskularni infarkt i endokarditis

Sledea cerebrovaskularna stanja ne bi trebalo prihvatiti kao nastalo
zbog endokarditisa (I05I08, I09.1, I33I35):
infarkt mozga zbog tromboze premodanih arterija (I63.0)
infarkt mozga zbog zapuenja ili suenja premodanih arterija,
neoznaen (I63.2)
infarkt mozga zbog tromboze arterija mozga (I63.3)
infarkt mozga zbog zapuenja ili suenja arterija mozga,
neoznaen (I63.5)
infarkt mozga zbog zgruavanja krvi u venama mozga, negnojni
(I63.6)
drugi modani infarkti (I63.8)
infarkt mozga, neoznaen (I63.9)
modana kap, neoznaena kao krvarenje ili infarkt mozga (I64)
druge bolesti krvnih sudova mozga (I67)
pozne posledice modane kapi, neoznaena kao krvarenje ili
infarkt (I69.4)
pozne posledice drugih i neoznaenih bolesti krvnih sudova
mozga (I69.8)
zapuenje premodanih arterija i suenje premodanih arterija
bez infarkta mozga (I65), osim embolije
zapuenje arterija mozga i suenje arterija mozga bez infarkta
mozga (I66), osim embolije
pozne posledice infarkta mozga (I69.3), osim embolije.
(i) Ateroskleroza
Bilo koje stanje opisano kao arteriosklerotino [atherosclerotic] ne bi trebalo
prihvatiti kao nastalo zbog bilo kog tumora.
(j) Grip
Grip (J09J11) ne bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog bilo kog drugog
oboljenja.
(k) Uroene anomalije
Uroene anomalije (Q00Q99) ne bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog bilo
kog drugog oboljenja, ukljuujui nezrelost novoroeneta osim:
uroena anomalija se prihvata kao nastalo zbog anomalije hromozoma
ili sindroma uroenih anomalija
pluna atelektaza se prihvata kao nastalo zbog uroene anomalije.
(l) Neusaglaena trajanja
Stanje sa vremenom javljanja X ne bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog
stanja sa vremenom javljanja Y, kada je X datum pre Y (vidi Primer 5 u
Odeljku 4.1.6).
87
(m) Nezgode i nesree

Nezgode i nesree (V01X59) ne bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog bilo kog
drugog uzroka van ove grupe osim:
bilo koju nezgodu ili nesreu (V01X59) bi trebalo prihvatiti kao
nastalo zbog epilepsije (G40 G41)
pad (W00W19) bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog poremeaja
gustine kosti (M80M85)
pad (W00W19) bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog (patoloke)
frakture prouzrokovane poremeajem gustine kosti
guenje prouzrokovano aspiracijom sluzi, krvi (W80) ili povraenih masa
(W78) bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog bolesnih stanja
aspiracija hrane (tene ili vrste) bilo koje vrste (W79) bi trebalo
prihvatiti kao nastalo zbog bolesti koja utie na sposobnost gutanja.
(n) Namerno samopovreivanje
Namerno samopovreivanje (X60X84) ne bi trebalo prihvatiti kao nastalo
zbog bilo kog drugog uzroka.
Gore navedena lista ne pokriva sve redoslede koje bi trebalo odbaciti, ali u
ostalim sluajevima se primenjuje Opti princip, osima ako nije drugaije
naznaeno.
B. Prihvatljivi redosledi
Prilikom primene Opteg principa i Pravila izbora, prihvataju se sledei redosledi.
a) Zarazne bolesti nastale zbog drugih stanja
Zarazne bolesti osim onih navedenih u 4.2.2 A.(a) prijavljene kao nastalo zbog
drugih stanja.
(b) Zarazne bolesti nastale zbog HIV-a
Sledee zarazne bolesti prijavljene kao nastalo zbog bolesti virusa humane
imunodeficijencije [HIV], malignih tumora i stanja koja oteuju imunoloki
sistem:
tifusne i paratifusne groznice, druge infekcije uzrokovane Salmonelom,
igeloze (A01A03)
tuberkuloze (A15A19).
(c) Zloudni tumori i HIV
Maligni tumor bi trebalo prihvatiti kao nastale zbog bolesti virusa humane
imunodeficijencije [HIV].
(d) eerna bolest
eerna bolest (E10E14) se prihvata kao nastala zbog bolesti koje
prouzrokuju oteenje pankreasa.
88
Vidi prilog 7.2 za listu stanja koja mogu prouzrokovati eernu bolest.
(e) Reumatska groznica
Reumatska groznica (I00I02) ili reumatska bolest srca (I05I09 se prihvata kao
nastala zbog:
arlaha (A38)
sepse uzrokovane streptokokom (A40)
zapaljenja drela uzrokovanog streptokokom (J02.0)
akutnog zapaljenja krajnika (J03).
(f) Hipertenzija
Bilo koje hipertenzivno stanje prijavljeno kao nastalo zbog:
tumora lezda sa unutranjim luenjem,
tumora bubrega,
karcinoidnih tumora.
(g) Cerebrovaskularne bolesti
Modano krvarenje (I61.-) se prihvata kao nastalo zbog bolesti jetre
(K70K76).
Embolija dovela do:
zapuenja premodanih arterija i suenja premodanih arterija
bez infarkta mozga (I65),
zapuenja arterija mozga i suenja arterija mozga bez infarkta
mozga (I66),
poznih posledica infarkta mozga (I69.3).
se prihvata kao nastala zbog endokarditisa (I05I08, I09.1, I33I38).
(h) Uroene anomalije
uroene anomalije prijavljene kao nastale zbog anomalije hromozoma
ili sindroma uroenih anomalija
pluna atelektaza prijavljena kao nastala zbog uroene anomalije.
(i) Nezgode i nesree
Bilo koju nesreu (V01X59) bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog
epilepsije (G40 G41).
Pad (W00W19) bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog poremeaja
gustine kosti (M80M85).
Pad (W00W19) bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog (patoloke)
frakture prouzrokovane poremeajem gustine kosti.
Guenje prouzrokovano aspiracijom sluzi, krvi (W80) ili povraenih
masa (W78) bi trebalo prihvatiti kao nastalo zbog bolesnih stanja.
Aspiracija hrane (tene ili vrste) bilo koje vrste (W79) bi trebalo
prihvatiti kao nastalo zbog bolesti koja utie na sposobnost gutanja.
89
(j) Akutne ili terminalne bolesti krvotoka

Akutne ili terminalne cirkulatorne bolesti prijavljene kao nastale zbog zloudnih
tumora, eerne bolesti ili astme bi trebalo prihvatiti kao mogu redosled u Delu
I izvetaja. Sledea stanja se smatraju za akutne ili terminalne bolesti krvotoka:
4.2.3
akutni i ponovljeni infarkt miia srca (I21I22)

druge akutne ishemijske bolesti srca (I24)
zaepljenje krvnih sudova plua (I26)
akutno zapaljenje srane kese (I30)
akutno i subakutno zapaljenje endokarda (I33)
akutno zapaljenje miia srca (I40)
pretkomorsko-komorski blok i blok leve grane (I44)
drugi poremeaji sprovodnog sistema srca (I45)
zastoj srca (I46)
napad ubrzanog rada srca (I47)
treperenje pretkomora i lepranje pretkomora (I48)
drugi poremeaji ritma srca (I49)
nedovoljna funkcija srca (I50)
druge nedovoljno definisane bolesti srca (I51.8)
bolesti krvnih sudova mozga u I60I66, I67.6I67.8 i I69.
Uticaj trajanja bolesti na klasifikaciju
Kod ocenjivanja upisanog redosleda neposrednog i prethodnih uzroka smrti, treba

voditi rauna o svakom upisanom intervalu od poetka bolesti ili stanja do
vremena smrti. Ovo bi se primenilo u tumaenju malo verovatnih meusobnih
odnosa (vidi gore), kao i Pravila modifikacije F (Pozne posledice).
Kategorije O95 (smrt u toku trudnoe neoznaenog uzroka), O96 (smrt usled ma
kog uzroka u trudnoi nastala vie od 42 dana ili manje od jedne godine posle
poroaja) i O97 (smrt zbog poznih posledica direktnih uzroka trudnoe)
klasifikuju smrtnosti u trudnoi prema vremenu koje je proteklo izmeu dogaaja
trudnoe i smrti ene. Kategorija O95 se koristi kada je ena umrla za vreme
trudnoe, poroajnih trudova, poroaja, ili puerperijuma i jedina informacija koja
se upisuje je maternalna ili smrt usled trudnoe. Ako je oznaen uzrok smrti
u trudnoi, ifrira se u odgovarajuu kategoriju. Kategorija O96 se koristi za
klasifikovanje smrti zbog direktnih ili indirektnih uzroka u trudnoi nastala vie
od 42 dana ili manje od jedne godine posle zavretka trudnoe. Kategorija O97
koristi se za klasifikovanje smrti ma kog direktnog uzroka u trudnoi nastala
godinu ili vie po zavretku trudnoe.
Stanja klasifikovana kao uroene anomalije, deformacije i hromozomske
nenormalnosti (Q00-Q99), ak i ako nisu oznaena kao uroena u medicinskom
izvetaju, treba ifrirati kao takva ako interval izmeu poetka bolesti i smrti i
starost preminulog ukazuje da je oboljenje postojalo od roenja.
90
Klasifikacija obezbeuje posebne kategorije koje se primenjuju da ukau na

odreene bolesti i povrede kao uzrok poznih posledica. U vie sluajeva ove
pozne posledice ukljuuju stanja koja postoje godinu ili vie dana od poetka
bolesti ili povrede (vidi takoe poglavlje Pozne posledice).
4.2.4
Pozne posledice
Izvesne kategorije (B90B94, E64.-, E68, G09, I69.-, O97 i Y85Y89)

upotrebljavaju se za ifriranje osnovnih uzroka smrtnosti da ukau da je smrt pre
prouzrokovana poznim posledicama date bolesti ili povrede, nego za vreme
aktivne faze. U takvim okolnostima se primenjuje pravilo modifikacije E. Stanja
upisana kao pozne posledice ili sekvele date bolesti ili povrede treba klasifikovati
u odgovarajuu kategoriju poznih posledica, bez obzira na interval izmeu
poetka bolesti ili povrede i smrti. Za neka stanja, smrt nastala godinu ili vie
dana od poetka bolesti ili povrede smatra se da je nastala zbog pozne posledice
ili sekvele tog stanja, ak i ako pozne posledice nisu izriito pomenute. Uputstvo
o tumaenju poznih posledica dato je za veinu Pozne posledice ... kategorija u
tabelarnoj listi.
B90.- Pozne posledice tuberkuloze

Pozne posledice ukljuuju stanja naznaena kao takva ili pozne posledice ranijeg
oboljenja od tuberkuloze i rezidua od tuberkuloze oznaena kao zatvorena,
oporavljena, izleena, neaktivna, stara ili mirujua, sem ako ne postoji dokaz
prisustva aktivne tuberkuloze.
B94.0 Pozne posledice trahoma

Pozne posledice ukljuuju rezidue trahoma izleene ili neaktivne i izvesne
specifine sekvele kao to su slepilo, cikatrini entropion i konjunktivalni oiljci,
sem ako je evidentno da se radi o aktivnoj infekciji.
B94.1 Pozne posledice zapaljenja mozga uzrokovanog virusima

Pozne posledice ukljuuju stanja oznaena kao takva ili sekvele stanja koja su
postojala godinu ili vie dana posle poetka uzronog stanja.
B94.8 Pozne posledice drugih zaraznih i parazitarnih bolesti

Pozne posledice ukljuuju stanja oznaena kao pozne posledice ili sekvele i
rezidue oboljenja opisanih kao zatvorena, oporavljena, izleena, inaktivna, stara
ili mirujua, sem ako se ne radi o aktivnom oboljenju. Pozne posledice takoe
ukljuuju hronina stanja upisana da su nastala zbog, ili, da su rezidualna stanja
prisutna godinu dana ili vie dana posle poetka stanja koja se mogu klasifikovati
u kategorije A00B89.
E64.3 Pozne posledice rahitisa

Pozne posledice ukljuuju bilo koje stanje oznaeno kao rahitino ili nastalo zbog
rahitisa i koje traje godinu ili vie dana od pojave, ili je navedeno da je posledica
ili sekvela rahitisa.
91
G09 Pozne posledice zapaljenja centralnog nervnog sistema

Ova kategorija je predviena za ifriranje poznih posledica stanja koja se mogu
klasifikovati u G00.-, G03G04, G06.- i G08. Pozne posledice zapaljenja
centralnog nervnog sistema koje su predmet dvojne klasifikacije (G01*G02*,
G05.-* i G07*) treba ifrirati u kategorije odreene za pozne posledice osnovnog
stanja (na pr. B90.0 Pozne posledice tuberkuloze centralnog nervnog sistema).
Ako nema kategorije pozne posledice za osnovno stanje, ifrirajte pod samo
osnovno stanje.
4.2.5
Usklaenost izmeu pola pacijenta i dijagnoze
Neke kategorije su ograniene polom (vidi poglavlje 3.1.5). Ako posle provere,
pol i uzrok smrti u izvetaju nisu usaglaeni, uzrok smrti se ifrira kao drugi
nedovoljno definisani i neoznaeni uzroci smrti (R99).
4.2.6
Operacije
Ako se neka operacija javi u izvetaju kao uzrok smrti, a ne pominje se stanje
zbog koga je operacija izvrena ili nalazi prilikom operacije, a u abecednom
indeksu nije predvieno svrstavanje za taj sluaj, treba ifrirati u rezidualnu
kategoriju za taj organ ili lokalizaciju na koje ukazuje naziv operacije (na primer,
ifrirajte nefrektomiju u N28.9). Ako operacija ne ukazuje na organ ili
lokalizaciju, na primer laparotomija, ifriraju se Drugi nepoznati i neoznaeni
uzroci smrtnosti (R99), sem ako je pomenuta nezgoda, komplikacija ili greka u
toku leenja koja se moe klasifikovati u O74, O75.4 ili Y60-Y84 ili
postoperativna komplikacija. Ako je pomenuta nezgoda, komplikacija ili greka u
toku postupka leenja ifrira se O74, O75.4 ili Y60Y69. Ako je pomenuta
neeljena reakcija pacijenta, bez pominjanja nezgode, komplikacije ili greke u
toku postupka leenja, ifrira se O74, O75.4 ili Y83Y84.
Kada komplikacija hirurke procedure nije indeksirana ili nije sinonim ukljuenja
ili indeksiranog termina, ifrirati rane i mehanike komplikacije kategorijama
T80-T88. Pozne komplikacije ifrirati u Grupi odgovarajueg sistema.
Primer 1:
I (a) Embolija plua

(b) Apendektomija
ifrirati sa Bolest slepog sreva, neoznaena (K38.9).
Primer 2:
I (a) Sluajna punkcija aorte

(b) Laparotomija
ifrirati sa Nenamerno uzrokovana posekotina, ubod, perforacija
ili krvarenje u toku hirurkog zahvata (Y60.0).
ifrirati komplikacije ginekolokog zahvata kao razlog za
operaciju. Ukoliko nije naveden nijedan razlog za takav zahvat,
ifrirati sa O75.4.
92
Primer 3:
I (a) Postoperativno krvarenje

(b) Carski rez
(c) Produen poroaj
ifrirati sa Produen poroaj, neoznaen (O63.9).
Primer 4:
I (a) Embolija amnionske tenosti

(b) Carski rez
ifrirati sa Druge komplikacije usled hirurke intervencije i
akuerskih procedura (O75.4).
4.2.7
Zloudni tumori
4.2.7.1 Uvod
ifriranje zloudnih tumora se ne razlikuje od ifriranja drugih stanja. Prilikom
popunjavanja izvetaja o smrti pravila izbora i modifikacije bi trebalo
primenjivati na uobiajen nain, uz navoenje informacija o zloudnim
tumorima. Pri odabiru MKB ifara, kao kod ifriranja svih smrtnih sluajeva, u
obzir se uzimaju svi podaci navedeni u izvetaju o smrti.
Za zloudne tumore je jako bitno uzeti u obzir podatke o ponaanju tumora,
morfologiji i lokalizaciji. Tamo gde je lekar preciznije objasnio ponaanje,
morfologiju i lokalizaciju stanja, ifrant nee imati problema u odabiru tane ifre
za odreeno stanje u Knjizi 3. Meutim, stanja navedena u izvetaju o smrti nisu
uvek potpuna i dovoljno jasna. Ova uputstva e pomoi ifrantima u odreivanju
ifara u takvim sluajevima. Ona takoe ukazuju na to da se ista pravila izbora i
modifikacije primenjuju u izvetajima o smrti u kojima postoji napomena o
zloudnim tumorima, kao i u izvetajima o smrti ma kog drugog uzroka.
(a)
Ponaanje, morfologija i lokalizacija
Ponaanje, morfologija i lokalizacija se moraju uzeti u obzir pri ifriranju

zloudnih tumora. Ponaanje zloudnog tumora objanjava nain delovanja
tumora unutar tela, tj. nain mogueg razvoja zloudnog tumora. Sledee grupe
MKB ifara se odnose na njegovo ponaanje:
C00C96
Zloudni (napadaju okolno tkivo ili se ire od mesta gde

se pojavljuju primarna lokalizacija i poinju da rastu na
drugom mestu).
D00D09
In situ na mestu pojavljivanja (zloudni ali jo uvek

ogranieni na tkivo u kome se pojavljuju)
D10D36
Dobroudni (razvija se na mestu bez izgleda da se iri)
D37D48
Neizvesno ili nepoznato ponaanje (neutvreno da li su

dobroudni ili zloudni)
93
Morfologija opisuje tip i strukturu elija ili tkiva i ponaanje zloudnih tumora.
MKB obezbeuje klasifikaciju zloudnih tumora u nekoliko glavnih morfolokih
grupa, ukljuujui sledee:
karcinomi, ukljuujui planocelularne i adenokarcinome
sarkomi i drugi tumori mekog tkiva, ukljuujui mezoteliome specifine

vrste koji ukazuju na lokalizaciju primarnog tumora, kao to je hepatom
(C22.0)
limfomi, ukljuujui Hodgkinov ili ne-Hodgkinov
leukemije
druge specifine morfoloke grupe, kao to su maligni melanomi (C43.-).
MKB kategorije odreuju lokalizaciju tumora i razliku izmeu razliitog

ponaanja tumora. Kategorije su sledee:
C00C75
Zloudni tumori, utvreni da su ili se pretpostavlja da su

primarni, oznaene lokalizacije i koji se pojavljuju u
razliitim vrstama tkiva, osim limfnog, hematopoeznog i
srodnih tkiva
C76
Zloudni tumori drugih i nedovoljno definisanih

lokalizacija
C77C79
Zloudni sekundarni tumori, utvreni da su ili se

pretpostavlja da su se proirili sa drugih lokalizacija,
nezavisno od morfolokog tipa tumora
Napomena: ove kategorije (C77C79) ne treba koristiti
za odreivanje osnovnog uzroka smrti
(b)
C80
Zloudni tumori neoznaene lokalizacije
C81C96
Zloudni tumori utvreni da su ili se pretpostavlja da su

primarni, limfnog, hematopoeznog i srodnih tkiva
Korienje Abecednog indeksa
Deo pod nazivom Tumori u abecednom indeksu Knjige 3 sadri uputstva,

listu lokalizacija i do pet ifara u zavisnosti od ponaanja tumora. Meutim,
vano je pre upuivanja na listu lokalizacija proveriti morfoloki tip u
Abecednom indeksu. Deo koji se odnosi na morfoloku tipizaciju e ili odrediti
koju ifru treba koristi ili e vas uputiti na glavni deo pod nazivom Tumori.
Abecednim indeksom nisu predviene sve kombinacije prefiksa u sloenim
izrazima. Na primer, izraz hondrofibrosarkom nije unet u Abecedni indeks, ali
izraz fibrohondrosarkom jeste. S obzirom da ova dva izraza sadre isti prefiks,
94
ali na razliitim mestima, hondrofibrosarkom treba ifrirati isto kao

fibrohondrosarkom.
Morfoloki izraz koji se zavrava na oza, ukoliko nije posebno indeksovan,
ifrirati na isti nain kao i tumor ijem je nazivu dodat sufiks oza. Na primer,
neuroblastomatoza se ifrira na isti nain kao i neuroblastom. Meutim, nemojte
ifrirati hemangiomatozu, koja je posebno indeksirana u drugoj kategoriji, na isti
nain kao hemagiom. iroko rasejane metastaze karcinoma se esto nazivaju
karcinomatoze. Videti Odeljke 4.2.7.5 i 4.2.7.6. za detaljna uputstva o ifriranju
metastaznih tumora.
Ako se nekvalifikovan nespecifian izraz kao to je karcinom ili sarkom pojavi sa
izrazom koji opisuje odreeniju histologiju iste iroke grupe, ifrirati pod
lokalizaciju specifinije morfologije, gde izraz nespecifian podrazumeva da je
tumor metastazni.
(c)
Pravila izbora
Obratite panju da zloudni tumor nije po automatizmu glavni uzrok smrti u

odnosu na ostale uzroke navedene u izvetaju o smrti. Smrt bi trebalo da bude
pripisana zloudnom tumoru kao uzroku samo ukoliko striktno primenjena
pravila izbora upuuju na izbor tumora kao osnovnog uzroka smrti.
Primer 1:
I (a) Ciroza jetre

(b) Virusni hepatitis
II
Hepatocelularni karcinom
ifrira se Zapaljenje jetre uzrokovano virusima, neoznaeno
(B19.9). Virusni hepatitis je odabran primenom Opteg principa.
On nije oigledna posledica hepatocelularnog karcinoma, koji ne
bi trebalo da bude oznaen kao osnovni uzrok smrti.
Primer 2:
I (a) Bubrena insuficijencija

(b) Nefropatija
(c) eerna bolest
(d) Zloudni tumor dojke
ifrira se eerna bolest sa bubrenim komplikacijama,
neoznaena (E14.2). U skladu sa uputstvima o uzrocima eerne
bolesti datim u Odeljku 4.2.2, zloudni tumor dojke se ne
prihvata kao uzrok eerne bolesti. eerna bolest je odabrana
kao osnovni uzrok u skladu sa Pravilom 1.
4.2.7.2 Posledice maligniteta

Ako je bilo gde u izvetaju navedeno da je tumor prouzrokovao sekundarne
posledice, znai da tumor mora biti ifrovan kao zloudni, iako bi tumor
bez napomena o metastazama bio drugaije klasifikovan.
Primer 3:
I (a) Metastaze na mozgu

(b) Tumor plua
95
ifrira se Zloudni tumor dunika ili plua, neoznaen (C34.9).

Tumor plua se smatra zloudnim jer je prouzrokovao metastaze
na mozgu. Primenjuje se Opti princip.
Primer 4:
I (a) Metastaze u grudnom kou

(b) Karcinom rak in situ dojke
ifrira se Zloudni tumor dojke, neoznaen (C50.9). S obzirom
da se tumor dojke proirio na grudni ko, on vie nije in situ i
smatra se zoudnim tumorom. Primenjuje se Opti princip.
Ovo se odnosi i na ostale tipove tumora koji nisu indeksirani u
Grupi II, kao na primer odreeni polipi. Ukoliko su navedeni kao
uzrok metastaza ili sekundarnih tumora, trebalo bi ih smatrati
zloudnim i ifrirati pod zloudni tumori.
Primer 5:
I (a) Sekundarni zloudni tumor plua

(b) Polip eluca
ifrira se primarni Zloudni tumor eluca, neoznaen (C16.9). S
obzirom da je polip naveden kao uzrok sekundarnog irenja,
smatra se zloudnim. Primenjuje se Opti princip.
4.2.7.3 Primarna lokalizacija

Kada se zloudni tumor smatra osnovnim uzrokom smrti, najvanije je utvrditi
primarnu lokalizaciju. Kada je izvetaj o smrti dvosmislen jer postoji sumnja u
pogledu primarne lokalizacije, treba uiniti sve da se od lica koje je sainilo
izvetaj dobije dodatno objanjenje. Sledea uputstva sadrana u odeljcima
4.2.7.3 4.2.7.9 bi trebalo da se primenjuju samo u sluajevima kada je nemogue
dobiti objanjenje.
A. Primarna lokalizacija oznaena
(a)
Tumor oznaen kao primarni
Kada je zloudni tumor oznaen kao primarni tumor, a drugi tumori su navedeni
ali ne i opisani kao primarni, te tumore bi trebalo smatrati sekundarnim. Treba ih
takoe tretirati kao oigledne posledice tumora oznaenog kao primarni.
Primer 6:
I (a) Prelazni karcinom elija mokrane beike

II
Prelazni karcinom elija, sa primarnom lokalizacijom u
bubregu
Prelazni karcinom elija mokrane beike naveden pod I (a)
izabran na osnovu primene Opteg principa, nije oznaen kao
primarni tumor. Postoji tumor koji se opisan kao primarni navodi
u Delu II izvetaja. Zato se primenjuje Pravilo 3, a prelazni
karcinom elija mokrane beike smatra oiglednom posledicom
primarnog tumora bubrega navedenog u Delu II izvetaja.
96
ifrirati pod Zloudni tumor bubrega, izuzev karlice bubrega

(C64).
Ovo ne vai ako tumori imaju razliitu morfologiju.
Primer 7:
I (a) Prelazni karcinom elija mokrane beike

II
Osteosarkom, sa primarnom lokalizacijom u kolenu
Prelazni karcinom elija mokrane beike naveden pod I (a) nije

oznaen kao primarni tumor. Primeniti Opti princip pri izboru
prelaznog karcinoma elija mokrane beike kao privremenog
osnovnog uzroka smrti. Zloudni tumor naveden u Delu II
izvetaja je druge morfologije. S obzirom da prelazni karcinom
elija mokrane beike nije posledica osteosarkoma, Pravilo 3 se
ne primenjuje. ifrirati pod Zloudni tumor mokrane beike,
neoznaen (C67.9).
Za dalja uputstva u vezi izvetaja u kome su vie od jednog
tumora oznaeni kao primarni, videti Odeljak C dole u tekstu.
(b)
Drugi tumori oznaeni kao sekundarni zloudni tumori
Sekundarni zloudni tumori bi trebalo da budu prihvaeni kao posledica drugih

zloudnih tumora. Takoe, zloudni tumori koji se nalaze na listi zajednikih
lokalizacija metastaza (vidi Odeljak 4.2.7.5, Tabela 3) bi trebalo da se tretiraju
kao posledica drugih zloudnih tumora.
Primer 8:
I (a) Sekundarni tumori plua, plune maramice, mozga i jetre

(b) Rak dojke
Karcinom dojke moe prouzrokovati pojavu sekundarnih tumora
plune maramice, mozga i jetre. Primenjuje se Opti princip.
Izabrati zloudni tumor dojke, neoznaen (C50.9) kao osnovni
uzrok smrti.
Zloudni tumor oznaen kao sekundarni bi trebalo smatrati oiglednom

posledicom tumora oznaenog kao primarni.
Primer 9:
I (a) Sekundarni karcinom plua

II
Primarni tumor bubrega
Kao prvo, primeniti Opti princip pri izboru sekundarnog
karcinoma plua kao privremenog osnovnog uzroka. Meutim,
sekundarni tumor je oigledna posledica primarnog tumora
bubrega. Primenjuje se Pravilo 3 i bira Zloudni tumor bubrega,
izuzev karlice bubrega (C64) kao osnovni uzrok smrti.
Takoe, ako su sve lokalizacije osim jedne oznaene kao
97
sekundarne lokalizacije, lokalizaciju koja nije oznaena kao

sekundarna treba smatrati primarnom. U skladu s tim, primenjuje
se Pravilo 3.
Primer 10:
I (a) Sekundarni tumori limfnih vorova, kime i trbune maramice

II
Rak prostate
Sve lokalizacije navedene u Delu I izvetaja su oznaene kao
sekundarne. Meutim navedena je i jedna lokalizacija koja nije
oznaena kao sekundarna, tj. prostata. U tom sluaju, prvo treba
primeniti Pravilo 2 pri izboru tumora limfnih vorova kao
privremenog osnovnog uzroka. Zatim, primeniti Pravilo 3, s
obzirom da su sekundarne metastaze oigledna posledica raka
prostate navedenog u Delu II izvetaja. Izabrati Zloudni tumor
prostate (C61) kao osnovni uzrok smrti.
(c)
Tumori navedeni kao posledica bolesti koja poveava rizik maligniteta
Kada je zloudni tumor naveden kao posledica stanja koje se generalno smatra
stanjem koje poveava rizik od pojave raka na toj lokalizaciji, ifrirati zloudni
tumor kao primarni. Ovaj princip se primenjuje ak iako se lokalizacija nalazi na
listi zajednikih lokalizacija metastaza (vidi Tabelu 3 u Odeljku 4.2.7.5)
Primer 11:
I (a) Rak jetre i plua

(b) Hronino zapaljenje jetre
ifrira se Neoznaen Zloudni tumor jetre, neoznaen (C22.9), s
obzirom na to da hronino zapaljenje jetre poveava rizik od
primarnog raka jetre.
Primer 12:
I (a) Rak plua

(b) Rak jetre
(c) Produeno izlaganje vinil hloridu
ifrira se Zloudni tumor jetre, neoznaen (C22.9), s obzirom na
to da izlaganje vinil hloridu poveava rizik od primarnog raka
jetre. Prema uputstvima datim u Odeljku 4.2.7.5, rak plua se
smatra sekundarnim.
Primer 13:
I (a) Rak grudnog koa

(b) Rak plua
(c) Puenje
ifrira se Zloudni tumor dunika ili plua, neoznaen (C34.9).
Duvan poveava rizik od primarnog raka plua. Prema
uputstvima datim u Odeljku 4.2.7.5, rak grudnog koa se smatra
sekundarnim.
Primer 14:
98
I (a) Mezoteliom plune maramice i limfnih lezda

(b) Produena inhalacija azbestne praine
ifrira se Mezoteliom plune maramice (C45.0). Izlaganje

azbestu poveava rizik od mezotelioma plune maramice, koji se
smatra primarnim. Zloudni tumor limfnih lezda se smatra
sekundarnim tumorom (vidi Odeljak 4.2.7.5 D).
Primer 15:
I (a) Zloudni tumor mediastinuma i jetre

(b) Produena inhalacija azbestne praine
ifrira se Zloudni tumor sredogrua, neoznaen (C38.3).
Izlaganje azbestnoj praini poveava rizik od raka medijastinuma,
a tumor jetre se smatra sekundarnim tumorom.
Detaljnije informacije o stanjima koja se smatraju rizinim za
pojavu maligniteta, mogu se nai na veb sajtu SZO o MKB-10 u
delu o klasifikaciji smrtnosti.
(d)
Morfologija specifina za lokalizaciju
Obratite panju da Abecedni indeks predvia odreene morfoloke tipove

za specifine primarne lokalizacije.
Primer 16:

(b) Pseudomukozni adenokarcinom
Izabrati pseudomukozni adenokarcinom primenom Opteg
principa. ifrira se Zloudni tumor jajnika (C56), jer se u
Abecednom indeksu pseudomukozni adenokarcinom neoznaene
lokalizacije pripisuje jajnicima.
Ukoliko su indikovane dve ili vie morfologija, ifrirati u skladu sa uputstvima

datim u Odeljku 4.2.7.3 C
(e)
Trajanje bolesti ne upuuje na primarnu lokalizaciju
Pri utvrivanju primarne lokalizacije ne bi se trebalo oslanjati na trajanje bolesti,

jer nekoliko primarnih zloudnih tumora moe da se razvije kod istog pacijenta.
Osim toga, oznaeno trajanje bolesti moe da se odnosi pre na datum postavljene
dijagnoze nego na period trajanja bolesti.
Primer 17:
I (a) Zloudni tumor grla, 8 meseci

II
Zloudni tumor dojke, 12 meseci
Stanje izabrano primenom Opteg principa i Pravilima 1 i 2 bi
trebalo smatrati oiglednom posledicom stanja navedenog na
nekom drugom mestu u izvetaju samo ako ne postoji sumnja u
pogledu njihovog uzajamnog odnosa. U tom sluaju, razliiti
periodi trajanja bolesti ne ukazuju obavezno
na to da je zloudni tumor sa dojke metastazirao u grlu, jer kod
99
pacijenta mogu nezavisno da se pojave dva primarna zloudna

tumora. Shodno tome, Pravilo 3 se ne primenjuje.
ifrira se Zloudni tumor drela, neoznaen (C14.0), izabran
primenom Opteg principa.
Primer 18:
I (a) Zloudni tumor bubrega (7 meseci) i prostate (5 godina).

Kao u Primeru 17, razliiti periodi trajanja bolesti ne ukazuju
obavezno na to da je zloudni tumor koji se kasnije pojavio
metastaza tumora koji se ranije pojavio. Pravilo 3 se ne primenjuje. Oba zloudna tumora se smatraju primarnim. ifrira se
Zloudni tumor bubrega, izuzev karlice bubrega (C64), odabran
primenom Pravila 2.
B. Primarna lokalizacija nepoznata

Ako je u izvetaju navedeno da je primarna lokalizacija nepoznata, ifrira se
kategorija neoznaene lokalizacije za odreene morfoloke tipove. Na primer,
adenokarcinom se ifrira pod C80.0, fibrosarkom (zloudni tumor vezivnog
tkiva) pod C49.9, i osteosarkom (zloudni tumor kosti) pod C41.9. Zanemariti
sve druge lokalizacije navedene na nekom drugom mestu u izvetaju.
Primer 19:
I (a) Sekundarni karcinom jetre

(b) Primarna lokalizacija nepoznata
(c) eludac, debelo crevo
U izvetaju je navedeno da je primarna lokalizacija nepoznata.
Zanemariti eludac i debelo crevo navedeno pod I (c) i ifrirati
pod Zloudni tumor nepoznate primarne lokalizacije (C80.0).
Primer 21:

(b) Melanom
(c) Primarna lokalizacija nepoznata
ifrira se Maligni melanom koe, neoznaen (C43.9). Ukoliko
morfoloki tip nije indikovan, ifrirati pod neoznaen zloudni
tumor.
Primer 20:
I (a) Metastaze jetre

U izvetaju nije oznaena primarna lokalizacija. Ukoliko je
mogue zatraite od lica koje sainjava izvetaj pojanjenje. U
sluaju da to nije mogue, ifrira se pod Zloudni tumor
neoznaene primarne lokalizacije (C80.9).
C. Vie od jednog primarnog zloudnog tumora

Prisustvo vie od jednog zloudnog tumora moe biti oznaeno na vie
naina:
navoenje dve ili vie razliitih anatomskih lokalizacija
100
dve ili vie razliitih morfologija

kombinacija morfolokog tipa koji se odnosi na specifinu
lokalizaciju sa jo jednom lokalizacijom.
Kada se u izvetaju o smrti navodi postojanje vie od jednog primarnog

zloudnog tumora, od lica koje sainjava izvetaj treba traiti da oznai jedan od
zloudnih tumora kao osnovni uzrok smrti. Ako je nemogue dobiti bilo kakvo
objanjenje, Pravila izbora treba primeniti na uobiajen nain.
(a)
Dve ili vie anatomskih lokalizacija
Primarni zloudni tumor jedne lokalizacije ne bi trebalo da bude prihvaen kao

posledica zloudnog tumora druge lokalizacije.
Primer 22:
I (a) Rak eluca

(b) Rak dojke
eludac nije na listi zajednikih lokalizacija metastaza (vidi
Odeljak 4.2.7.5 taabela 3), tako da i rak eluca i rak dojke tretirati
kao primarne. Meutim, jedan primarni zloudni tumor se ne
prihvata kao posledica drugog zloudnog tumora. Primenjuje se
Pravilo 2 i bira Zloudni tumor eluca, neoznaen (C16.9) kao
osnovni uzrok smrti.
Primer 23:
I (a) Rak prostate

II
Rak eluca
Navedena su dva razliita primarna zloudna tumora, rak eluca i
rak prostate. Primenite Opti princip da bi odabrali Zloudni
tumor prostate (C61) naveden u Delu I izvetaja.
Primer 24:
I (a) Rak
II
Rak prostate
Primenom Opteg principa izabrati Zloudni tumor neoznaene
primarne lokalizacije (C80.9), kao privremeni osnovni uzrok.
Zatim primeniti Pravilo D koje se odnosi na Specifinosti da bi
se odabrala specifinija dijagnoza rak prostate (C61), koji je
naveden u Delu II izvetaja.
(b)
Dve ili vie razliitih morfologija
Zloudni tumor specifine morfologije ne bi trebao da bude prihvaen kao

posledica tumora razliite morfologije.
Primer 25:
I (a) Zloudni tumor bubrega

(b) Karcinom malih elija plua
Zloudni tumor bubrega i karcinom malih elija plua su razliite
101
morfologije. Zato se zloudni tumor bubrega ne prihvata kao

posledica karcinoma malih elija plua. Primeniti Pravilo 2 i
Zloudni tumor bubrega, izuzev karlice bubrega (C64) odabrati
kao osnovni uzrok smrti.
Ne tretirati izraz rak kao specifinu morfologiju. On se esto koristi kao
sinonim za zloudni tumor.
Primer 26:
I (a) Rak jetre

(b) Melanom debelog creva
Ne tretirati rak jetre i zloudni melanom kao razliite
morfologije. Primeniti Opti princip i odabrati zloudni melanom
debelog creva. ifrirati pod Zloudni tumor debelog creva,
neoznaen (C18.9). Rak jetre smatrati sekundarnim.
Meutim, tumori limfnog, hematopoeznog i srodnog tkiva (C81C96) se mogu

razviti u drugi tip tumora limfnog i hematopoeznog i srodnog tkiva. Stoga, ako se
u izvetaju navode redosledi ovakvih tumora, redosled se prihvata.
Primer 27:
I (a) Akutna limfocitna leukemija

(b) Ne-Hodgkinov limfom zloudni tumor limfnog tkiva
Ne-Hodgkinov limfom moe da se razvije u akutnu limfocitnu
leukemiju. Ovaj redosled se prihvata, i Ne- Hodgkinov limfom,
neoznaen (C85.9) se, u skladu sa Optim principom, odabira kao
Akutno pogoranje ili akutna limfoblastna kriza kod hronine leukemije se smatra
oiglednom posledicom hroninog oblika leukemije.
Primer 28:
I (a) Akutna i hronina leukemija limfoblastnih elija

Akutna leukemija limfoblasnih elija, navedena kao prva pod I
(a) se shodno Pravilu 2 oznaava kao privremeni osnovni uzrok
smrti. Meutim, ona je oigledna posledica hronine leukemije
limfoblastnih elija. Pravilo 3 se takoe primenjuje i Hronina
leukemija limfocita B-elija (C91.1) se oznaava kao osnovni
uzrok smrti.
(c)
Morfoloki tipovi specifini za lokalizaciju navedeni sa drugim

lokalizacijama
Neki morfoloki tipovi su specifini za odreene lokalizacije ili vrste tkiva (vidi
Abecedni indeks). Zloudni tumor specifine lokalizacije ili tkiva ne bi trebalo da
bude prihvaen kao posledica tumora druge lokalizacije ili vrste tkiva. U
sluajevima kada su za lokalizaciju specifini morfoloki tipovi navedeni sa
zloudnim tumorima druge lokalizacije, Pravila izbora se primenjuju na
uobiajen nain.
102
Primer 29:
I (a) Hodgkinov limfom

(b) Karcinom mokrane beike
Navedena su dva razliita morfoloka tipa koja ukazuju na
postojanje dva razliita primarna tumora, Hodgkinov limfom i
karcinom mokrane beike. Jedan primarni zloudni tumor ne bi
trebalo da bude prihvaen kao posledica drugog primarnog
tumora. Stoga se primenjuje Pravilo 2, po kome se Hodgkinova
bolest, neoznaena (C81.9) odreuje kao osnovni uzrok.
Primer 30:
I (a) Hepatom (rak jetrenih elija)

(b) Rak dojke
Morfologija hepatoma ukazuje na primarni zloudni tumor
jetre. Primarni zloudni tumor jetre ne bi trebalo da bude
prihvaen kao posledica raka dojke, jer se i hepatom i rak dojke
smatraju primarnim. ifrirati pod Rak jetrinih elija (C22.0), u
skladu sa Pravilom 2.
4.2.7.4 Zloudni tumori koji prelaze granice jedne lokalizacije

Uvod kod Grupe 2 Knjige 1 (Napomene, deo pod brojem 5) opisuje sadraj i
upotrebu potkategorije .8, zloudni tumori koji prelaze granice jedne lokalizacije.
Meutim, kod ifriranja smrtnosti, ifre za zloudne tumore koji prelaze granice
jedne lokalizacije bi trebalo koristiti samo ako je lezija opisana iskljuivo kao
lezija koja prelazi granice jedne lokalizacije, i ako anatomski izraz upotrebljen u
izvetaju o smrti ukazuje na susednu lokalizaciju. ifre za lezije susednih
lokalizacija ne koristiti ukoliko je zloudni tumor metastazirao sa jednog dela
organa ili sistema organa na drugi deo organa ili sistem organa.
Primer 31:
I (a) Zloudni tumor jezika i poda usne upljine koji prelazi

granice jedne lokalizacije
ifrira se C14.8 Zloudni tumor koji prelazi granice usne, usta i
drela. Zloudni tumor je opisan kao tumor koji prelazi granice
jedne lokalizacije.
Primer 32:
I (a) Zloudni tumor rektosigmoidnog spoja debelog creva

ifrira se C19, Zloudni tumor rektosigmoidnog spoja
debelog creva. Izraz rektosigmoidni ukazuje na susednu
lokalizaciju.
Nije dovoljno da se u izvetaju samo nabroje susedne lokalizacije. U tom sluaju,

osnovni uzrok smrti odabrati primenom Pravila izbora i modifikacije na
uobiajen nain.
103
Primer 33:
I (a) Zloudni tumor debelog creva i une kese

Nema indikacija da se debelo crevo i una kesa odnose na
tumor koji prelazi granice jedne lokalizacije. Oni se stoga
tretiraju kao dve nezavisne primarne lokalizacije. Zloudni tumor
debelog creva, neoznaen (C18.9) se shodno Pravilu 2 bira kao
osnovni uzrok smrti jer je prvi naveden u izvetaju.
4.2.7.5 Zajednike lokalizacije metastaza

A. Lista zajednikih lokalizacija metastaza
Iako maligne elije mogu metastazirati na bilo koje mesto u telu, neke
lokalizacije su ee od drugih i treba ih tretirati razliito. Te lokalizacije su
navedene u tabeli 3.
Tabela 3. Zajednike lokalizacije metastaza
Kost
Medijastinum
Mozak
Nedovoljno definisane lokalizacije
(lokalizacije koje se klasifikuju u C76)
Plua (vidi posebna uputstva)
Limfni vorovi (vidi posebna uputstva)
Modane opne
Dijafragma
Trbuna maramica
Pluna maramica
Retroperitoneum
Kimena modina
Jetra
B. Zajednike lokalizacije metastaza: kako koristiti listu

(a)
Zajednika lokalizacija metastaza navedena sa drugim lokalizacijama
Ukoliko je u izvetaju o smrti navedeno nekoliko lokalizacija bez oznaene

primarne lokalizacije, tretirati tumore lokalizacija prikazanih u tabeli 3 kao
sekundarne, a one izvan tabele 3 kao primarne. Zatim, primenom Pravila izbora
na uobiajen nain, odabrati osnovni uzrok smrti.
Primer 34:
I (a) Rak mozga

(b) Rak dojke
Dojka se ne navodi u tabeli 3, i zato se smatra primarnom
lokalizacijom. Mozak se nalazi u tabeli 3 i smatra se
sekundarnom lokalizacijom. Sekundarni zloudni tumor bi
normalno mogao da bude posledica primarnog. Zloudni tumor
dojke, neoznaen (C50.9) se, u skladu sa Optim principom,
odabira kao osnovni uzrok smrti.
Primer 35: I
104
(a) Rak trbune maramice

(b) Rak dojke
Trbuna maramica je navedena u tabeli 3 i smatra se

sekundarnom lokalizacijom. Dojka nije u tabeli 3 i smatra se
primarnom. Primeniti prvo Opti princip za izbor raka trbune
maramice kao privremenog osnovnog uzroka smrti. Meutim,
(sekundarni) rak trbune maramice je oigledna posledica
(primarnog) raka dojke, videti Odeljak 4.2.7.3 A (b). Stoga, treba
primeniti Pravilo 3 i odabrati Zloudni tumor dojke, neoznaen
(C50.9) kao osnovni uzrok smrti.
Primer 36:
I (a) Rak jetre

(b) Rak debelog creva
(c) Rak mokrane beike
Jetra se nalazi u tabeli 3 i smatra se sekundarnom lokalizacijom.
Debelo crevo i mokrana beika se ne pojavljuju u tabeli 3 i za
obe se pretpostavlja da su primarne. Meutim, primarni rak
debelog creva ne bi trebalo da bude prihvaen kao posledica
primarnog raka mokrane beike. U izvetaju je dat prihvatljiv
redosled, tj. (sekundarni) rak jetre kao posledica (primarnog) raka
debelog creva. Primeniti Pravilo 1 pri izboru zloudnog tumora
debelog creva (C18.9) kao osnovnog uzroka smrti.
Napomena:
1) Tumor lokalizacije koja se nalazi u tabeli 3 se smatra primarnim kada je
naveden kao posledica stanja koje poveava rizik od pojave zloudnog
tumora te lokalizacije ili tkiva, videti Odeljak 4.2.7.3. A (c).
2) Kada je u izvetaju o smrti zloudni tumor jedne od lokalizacija u tabeli 3
naveden kao jedini zloudni tumor i nije kvalifikovan kao metastazni, takoe
se smatra primarnim.
(c)
Zajednika lokalizacija metastaza navedena sa drugim morfolokim

tipovima
Ako je zloudni tumor lokalizacije koja se pojavljuje u tabeli 3 naveden zajedno

sa tumorima razliite morfologije, tumor iz tabele 3 tretirati kao sekundarni a one
razliitih morfologija kao primarne. Potom, primenom Pravila izbora na
uobiajen nain, izabrati osnovni uzrok smrti.
Primer 37:
I (a) Rak jetre

(b) Adenokarcinom debelog creva
(c) Maligni melanomi koe bedara
Jetra se nalazi u tabeli 3 i smatra se sekundarnom lokalizacijom.
105
Debelo crevo i koa se ne pojavljuju u tabeli 3 i smatra se da su

obe primarne . Meutim, rak debelog creva i koe su razliite
morfologije. Prema tome, adenokarcinom debelog creva nije
prihvaen kao posledica malignog melanoma creva. Meutim,
(sekundarni) rak jetre moe da bude posledica adenokarcinoma
debelog creva, tako da postoji redosled koji zavrava sa rakom
jetre navedenim pod I (a). Zloudni tumor debelog creva se, u
skladu sa Pravilom 1, oznaava kao osnovni uzrok smrti.
Ne tretirati Rak jetre kao poseban morfoloki tip, videti
Odeljak 4.2.7.3 C (b).
(c)
Sve navedene lokalizacije se nalaze na listi zajednikih lokalizacija

metastaza
Ako se u izvetaju sve navedene lokalizacije nalaze u tabeli 3, onda ih sve treba
tretirati sekundarnim. To znai da nijedan primarni zloudni tumor nije naveden i
da bi sluaj trebalo ifrirati kao Zloudni tumor neoznaene lokalizacije (C80.9).
Primer 38:
I (a) Rak mozga, rebara, plune i trbune maramice

Sve navedene lokalizacije se nalaze u tabeli 3 i smatraju
sekundarnim. ifrirati pod zloudni tumor neoznaene primarne
lokalizacije (C80.9).
Obratiti panju da se posebna uputstva primenjuju na sluajeve u kojima

se plua navode sa drugim lokalizacijama iz tabele 3. Videti Odeljak
4.2.7.5 C.
C. Posebna uputstva: plua
Plua predstavljaju poseban problem u tome to su zajednika lokalizacija i za
metastaze i primarne zloudne tumore. Tretiraju se i kao primarna i sekundarna
lokalizacija, u zavisnosti od drugih tumora navedenih u izvetaju, ukoliko ih ima.
(a)
Plua tretirana kao primarna lokalizacija
Ukoliko su plua jedina navedena lokalizacija u izvetaju, smatraju se

primarnom.
Primer 39:
I (a) Rak plua

Plua su jedina navedena lokalizacija i zato se smatraju
primarnom. Primenjuje se Opti princip i Zloudni tumor bronha
ili plua (C34.9) se bira kao osnovni uzrok smrti.
Takoe, ako se ostale navedene lokalizacije nalaze u tabeli 3, plua se smatraju

primarnom.
106
Primer 40:
I (a) Rak jetre

(b) Rak plua
Jetra se nalazi u tabeli 3 i plua se, prema tome, smatraju
primarnom lokalizacijom. Primenjuje se Opti princip i Zloudni
tumor bronha ili plua (C34.9) bira kao osnovni uzrok smrti.
Kada je naveden zloudni tumor dunika ili bronhogeni karcinom, ovaj tumor bi,
takoe, trebalo smatrati primarnim.
Primer 41:
I (a) Karcinom bronha

(b) Karcinom dojke
Ni dunik ni dojka se ne nalaze u tabeli 3 i zato se oba smatraju
primarnim lokalizacijama. Nije mogue da je jedan zloudni
tumor posledica drugog, zato se primenjuje Pravilo 2 i Zloudni
tumor bronha ili plua (C34.9) bira kao osnovni uzrok smrti.
Napomena: Zloudni tumor plua se smatra primarnim kada je naveden kao

posledica stanja koje poveava rizik od raka plua, videti Odeljak 4.2.7.3.A (c).
(b)
Plua tretirana kao sekundarna lokalizacija
Ukoliko je neoznaen zloudni tumor plua naveden kao posledica drugog

zloudnog tumora, tumor plua se smatra sekundarnim a redosled prihvata.
Primer 42:
I (a) Rak plua

(b) Rak eluca
Zloudni tumor eluca je izabran primenom Opteg principa jer je
(sekundarni) rak plua prihvaen kao posledica raka eluca.
Plua bi, takoe, trebalo tretirati kao sekundarnu lokalizaciju kad god se u Delu I
izvetaja pojavljuju sa lokalizacijama koje se ne nalaze u tabeli 3.
Primer 43:
I (a) Karcinom plua i dojke

Karcinom plua se smatra sekundarnim jer je naveden sa dojkom
koja se ne nalazi u tabeli 3. Primeniti Pravilo 3, a sekundarni
karcinom plua tretirati oiglednom posledicom karcinoma
dojke. ifrira se Zloudni tumor dojke, neoznaen (C50.9).

posledica stanja koje poveava rizik od raka plua, vidi Odeljak 4.2.7.3 A (c).
Neoznaen zloudni tumor plua ne bi trebalo smatrati kao oiglednu posledicu
zloudnog tumora navedenog na drugom mestu u izvetaju o smrti.
107
Primer 44:
I (a) Rak plua

II
Rak eluca
Rak plua nije oznaen ni kao sekundarni ni metastazni. Zato se
ne smatra oiglednom posledicom raka eluca navedenog u Delu
II izvetaja, a Pravilo 3 ne vai. Shodno Optem principu bira se
Zloudni tumor bronha ili plua, neoznaen (C34.9) kao osnovni
uzrok smrti.
D. Posebna uputstva: limfni vorovi

Zloudni tumor limfnih vorova koji nije oznaen kao primarni, treba tretirati kao
sekundarni.
Primer 45: I (a) Rak limfnih vorova vrata
ifrira se Zloudni tumor neoznaene primarne lokalizacije
(C80.9). Rak limfnih vorova vrata se smatra sekundarnom
promenom neoznaenog primarnog zloudnog tumora.
4.2.7.6 Metastatski tumori
Napomena: Izraz metastatski predstavlja problem uglavnom kada je engleski
jezik u pitanju. Druge zemlje ovaj izraz treba da prevedu u skladu sa potrebama
Odeljka 4.2.7.6.
Tumori kvalifikovani kao metastatski su uvek zloudni, bilo da su primarni ili
sekundarni.
Pridev metastatski se koristi na dva naina ili da oznai sekundarnu promenu
primarnog tumora na nekom drugom mestu ili da oznai primarni tumor koji je
metastazirao.
(a)
Zloudni tumor metastatski iz
Ako je zloudni tumor opisan kao metastatski iz oznaene lokalizacije, treba ga

tumaiti kao primarni tumor navedene lokalizacije.
Primer 46:
I (a) Metastatski tumor jajnika

Izraz metastatski tumor jajnika podrazumeva da su jajnici
mesto odakle potie tumor. ifrira se Zloudni tumor jajnika
(C56).
To se takoe odnosi na lokalizacije sa liste zajednikih lokalizacija metastaza.

Primer 47:
I (a) Metastatski mezoteliom trbune maramice

Metastatski mezoteliom trbune maramice je primarni tumor
108
lokalizovan u trbunoj maramici, iako je trbuna maramica jedna

od lokalizacija sadrana u tabeli 3. ifrirati se Mezoteliom
trbune maramice (C45.1)
(b)
Zloudni tumor metastatski na
Zloudni tumor opisan kao metastatski na oznaenu lokalizaciju treba tretirati

kao sekundarni tumor oznaene lokalizacije, bilo da se lokalizacija nalazi ili ne
nalazi na listi zajednikih lokalizacija metastaza. Ukoliko primarna lokalizacija
nije oznaena, ifrira se kao Zloudni tumor neoznaene primarne lokalizacije
(C80.9).
Primer 48:
I (a) Metastatski karcinom na rektumu

Izraz metastatski na ukazuje da je rektum sekundarna
lokalizacija. ifrira se Zloudni tumor neoznaene primarne
lokalizacije (C80.9) kao osnovni uzrok smrti jer primarna
lokalizacija nije oznaena.
Ako su u izvetaju navedeni morfoloki tipovi koji se mogu svrstati u C40C47,

C49 ili C70C72, ifriraju se kao neoznaena lokalizacija potkategorije
morfolokog tipa.
Primer 49:
I (a) Metastatski osteosarkom na mozgu

Izraz metastatski na mozgu ukazuje da je mozak sekundarna
lokalizacija. Meutim, osteosarkom je u Abecednom indeksu
klasifikovan u zloudne tumore kostiju. ifrira se Zloudni tumor
kosti, neoznaen (C41.9) kao osnovni uzrok smrti.
(c)
Zloudni tumor metastazirao iz lokalizacije A na lokalizaciju B
Zloudni tumor opisan kao tumor koji je metastazirao sa lokalizacije A na

lokalizaciju B bi trebao da se tretira kao primarni tumor lokalizacije A i sekundarni tumor lokalizacije B.
Primer 50:
I (a) Metastatski rak iz jetre na mozak

II
Rak jednjaka
Izraz metastatski iz jetre na mozak ukazuje da malignitet potie
iz jetre i iri se na mozak. Pri izboru osnovnog uzroka smrti,
ifrira se primarni Zloudni tumor jetre, neoznaen (C22.9).
S obzirom na to da postoji indikacija da je jetra primarna lokalizacija, uputstva iz

Odeljka 4.2.7.5 B (a) koja se odnose na lokalizacije iz tabele 3 sa drugim
navedenim lokalizacijama se ne primenjuju. Jetra se jo uvek smatra primarnom
lokalizacijom iako je rak jednjaka takoe naveden.
109
(d)
Metastatski zloudni tumor na listi zajednikih lokalizacija metastaza
Metastatski tumor se smatra sekundarnim ukoliko je lokalizacija tumora na listi
zajednikih lokalizacija metastaza.
Primer 51:
I (a) Obstrukcija creva

(b) Metastatski rak trbune maramice
(c) Sarkom materice
Metastatski rak trbune maramice se smatra sekundarnim, jer je
trbuna maramica navedena u tabeli 3. Zloudni tumor materice,
neoznaenog dela (C55) je primenom Opteg principa odabran
Koristiti Pravilo 3 ukoliko je primenljivo.

Primer 52:
I (a) Metastatski rak plune maramice

II
Rak eluca
Rak plune maramice je opisan kao metastatski i smatra se
sekundarnim. Rak eluca je takoe naveden i smatra se primarnim (videti Odeljak 4.2.7.3 A (b)). Primeniti prvo Opti princip
pri odabiru raka plune maramice kao privremenog osnovnog
uzroka smrti. Meutim, (sekundarni) rak plune maramice se,
prema Pravilu 3, smatra oiglednom posledicom (primarnog)
raka eluca. Zloudni tumor eluca, neoznaen (C16.9) se smatra
osnovnim uzrokom smrti.
Zloudni tumor lokalizacije sadrane u tabeli 3, se smatra sekundarnim, iako ni

jedan drugi zloudni tumor nije naveden u izvetaju. Sekundarni zloudni tumor
ne bi trebalo da bude odreen kao osnovni uzrok smrti. Ako u izvetaju nije
naveden primarni zloudni tumor, ifrirati sluaj pod Zloudni tumor neoznaene
primarne lokalizacije (C80.9).
Primer 53:
I (a) Metastatski rak mozga

Mozak je jedna od lokalizacija navedenih u tabeli 3, i
metastatski rak mozga se smatra sekundarnim. Nije naveden
nijedan primarni zloudni tumor. Stoga se ifrira Zloudni tumor
neoznaene primarne lokalizacije (C80.9)
Napomena: Zloudni tumor lokalizacije sadrane u tabeli 3 se smatra primarnim

kada je naveden kao posledica stanja koje poveava rizik od maligniteta te
lokalizacije ili tog tkiva, videti Odeljak 4.2.7.3 A (c).
(e)
110
Metastatski zloudni tumor koji nije na listi zajednikih lokalizacija

metastaza
Ako je lokalizacija, koja se ne nalazi na listi zajednikih lokalizacija metastaza,

kvalifikovana kao metastatska ili metastatska za, smatrati je primarnom i
ifrirati pod zloudnim primarnim tumorom odreene lokalizacije.
Primer 54:
I (a) Rak grlia materice, metastatski

Grli materice nije naveden u tabeli 3 i metastatski rak grlia
materice se stoga smatra primarnim. ifrira se Zloudni tumor
grlia materice, neoznaen (C53.9).
Primeniti pravila izbora na uobiajen nain.

Primer 55:
I (a) Metastatski adenokarcinom prostate

(b) Metastatski adenokarcinom debelog creva
Prostata i debelo crevo se ne nalaze u tabeli 3, i oba zloudna
tumora se smatraju primarnim. Ne prihvata se da je jedan
primarni zloudni tumor nastao kao posledica drugog tumora.
Primenjuje se Pravilo 2, i Zloudni tumor prostate (C61) se bira
(f)
Metastatski rak plua
Ukoliko je metastatski tumor plua naveden kao jedini malignitet, ifrira

se pod primarni zloudni tumor plua
Primer 56:
I (a) Metastatski karcinom plua

ifrira se primarni Zloudni tumor bronha ili plua, neoznaen
(C34.9) jer nijedna druga lokalizacija nije navedena.
Metastatski tumor plua takoe smatrati primarnim, ukoliko se sve druge

lokalizacije tumora navedene u izvetaju o smrti nalaze na listi zajednikih
lokalizacija metastaza.
Primer 57:
I (a) Metastatski rak plua

II
Rak plune maramice, jetre i mozga
Metastatski rak plua se smatra primarnim jer se pluna maramica, jetra i

mozak nalaze u tabeli 3. Izabrati Zloudni tumor bronha ili plua, neoznaen
(C34.9) kao osnovni uzrok smrti.
Ukoliko je naveden drugi malignitet koji se ne nalazi na listi zajednikih
lokalizacija metastaza, smatrati plua sekundarnom lokalizacijom.
Primer 58:
I (a) Metastatski rak plua

II
Rak eluca
S obzirom na to da je rak eluca takoe naveden, metastatski
rak plua se smatra sekundarnim. Prvo primeniti Opti princip
111
pri izboru (sekundarnog) raka plua kao privremenog osnovnog

uzroka smrti, a zatim Pravilo 3 i (sekundarni) rak plua tretirati
kao oiglednu posledicu raka eluca naavedenog u Delu II
izvetaja. Izabrati Zloudni tumor eluca, neoznaen (C16.9) kao
posledica stanja koje poveava rizik od raka plua, vidi Odeljak 4.2.7.3 A (c).
Metastatski tumor specifine morfologije
(g)
Ako se morfoloki tip moe svrstati u kategorije C40C47, C49 ili C70C72, a
lokalizacija navedena u izvetaju ukazuje na isti tip tkiva, ifrirati u odgovarajuu
potkategoriju odreenog morfolokog tipa.
Primer 59:
I (a) Metastatski osteosarkom bedrene kosti

ifrira se Zloudni tumor dugih kostiju noge (C40.2).
Ako se morfoloki tip moe svrstati u kategorije C40C47, C49 ili C70C72, a
lokalizacija navedena u izvetaju ukazuje na razliit tip tkiva, ifrira se
neoznaena lokalizacija odreenog morfolokog tipa.
Primer 60:
I (a) Metastatski rabdomiosarkom hilusnih limfnih vorova

ifrira se Zloudni tumor vezivnog i mekog tkiva, neoznaen
(C49.9).
4.2.7.7 Lokalizacije sa prefiksima ili nepreciznim definicijama

Zloudne tumore lokalizacije sa prefiksima peri, para, pre, supra, infra
itd. u nazivu ili opisane kao u okolini ili regiji lokalizacije, ukoliko ti izrazi
nisu posebno indeksirani, trebalo bi ifrirati na dole prikazan nain.
Tumori koji se mogu svrstati u jednu od sledeih kategorija:
C40, C41 (kost i zglobna hrskavica)
C43 (melanom koe)
C44 (drugi zloudni tumori koe)
C45 (mezoteliom)
C46 (Kaposijev sarkom)
C47 (periferni ivci i autonomni nervni sistem)
C49 (vezivna i meka tkiva)
C70 (modanice)
C71 (mozak)
C72 (drugi delovi centralnog nervnog sistema)
se ifriraju u odgovarajuu potkategoriju te kategorije.
112
Primer 61:
I (a) Fibrosarkom u regiji pankreasa

ifrira se Zloudni tumor vezivnog i mekog tkiva trbuha (C49.4).
Primer 62:
I (a) Peridijafragmatski angiomiosarkom

ifrira se Zloudni tumor vezivnog i mekog tkiva grudnog koa
(C49.3).
Ostale morfoloke tipove ifrirati u odgovarajuu potkategoriju kategorije C76

(druge i nedovoljno definisane lokalizacije).
Primer 63:
I (a) Karcinom u regiji plua

ifrira se Zloudni tumor drugih i nedovoljno definisanih
lokalizacija grudnog koa (C76.1).
Primer 64:
I (a) Paravertebralni karcinom

ifrira se Zloudni tumor drugih nedovoljno definisanih
lokalizacija (C76.7).
Primer 65:
I (a) Zloudni tumor, infradijafragmalni

ifrira se Zloudni tumor trbuha (C76.2).
4.2.7.8 Zloudni tumori neoznaene lokalizacije sa drugim navedenim

stanjima
Kada lokalizacija primarnog zloudnog tumora nije oznaena, ne treba izvoditi
pretpostavku na osnovu lokalizacija drugih navedenih stanja kao to su
perforacija, opstrukcija ili krvarenje. Ova stanja mogu da nastanu u
lokalizacijama koje nisu povezane sa tumorom, npr. crevna opstrukcija moe da
bude prouzrokovana irenjem zloudnog tumora jajnika.
Primer 66:
I (a) Opstrukcija creva

(b) Karcinom
ifrira se Zloudni
Primer 67:
tumor
neoznaene
primarne
neoznaene
primarne
I (a) Respiratorna insuficijencija

(b) Opstrukcija traheje
(c) Malignitet
ifrira se Zloudni
tumor
113
4.2.7.9 Zarazne bolesti i zloudni tumori

(a)
Infekcije kao posledica zloudnog tumora
Zbog dejstva hemoterapije na imunoloki sistem neki pacijenti koji boluju od

raka postaju skloni zaraznim bolestima i od njih umiru. Zato e svaka zarazna
bolest klasifikovana u kategorijama A00B19 ili B25B64 i navedena kao
nastala zbog raka biti prihvatljiv redosled.
Primer 68:
I (a) Zoster
(b) Hronina limfocitna leukemija
Hronina limfocitna leukemija moe prouzrokovati herpes zoster.
Redosled je prihvaen i Hronina leukemija limfocita B-elija
(C91.1) je odabrana kao osnovni uzrok smrti.
(b)
Zloudni tumor kao posledica infekcija
Postoji dokaz o jakoj etiolokoj vezi izmeu nekih zaraznih bolesti i odreenih
vrsta raka, npr. humanog papiloma virusa i raka grlia materice ili hroninog
virusnog hepatitisa C i raka jetre. Meutim, prijavljivanje ovih faktora rizika u
izvetajima o smrti je nepotpuno. Za potrebe vitalne statistike i javnog zdravlja
vano je omoguiti prebrojavanje svih smrtnih sluajeva nastalih kao posledica
odreene vrste raka, bez obzira na njihov uzroni faktor. Stoga, osim bolesti
izazvane virusom humane imunodeficijencije [HIV], nijedna zarazna ili
parazitarna bolest ne bi trebalo da bude prihvaena kao uzrok zloudnog tumora.
Primer 69:
I (a) Karcinom elija jetre

(b) Hepatitis B
Hepatitis B poveava rizik od raka jetre. Meutim, smatra se da
je mnogo vanije registrovati broj smrtnih sluajeva
prouzrokovanih rakom jetre i redosled nije prihvatljiv. Primeniti
Pravilo 2 pri izboru karcinoma elija jetre (C22.0) kao osnovnog
uzroka smrti.
Primer 70:
I (a) Kaposijev sarkom

(b) HIV
HIV je prihvaen kao uzrok zloudnog tumora. Prvo se
primenjuje Opti princip pri izboru HIV-a kao privremenog
osnovnog uzroka smrti. Zatim primeniti Pravilo C (Povezivanje)
da bi se Sida sa Kaposijevim sarkomom (B21.0) ifrirala kao
114
4.2.7.10 Zloudni tumori i bolesti krvotoka

Sledee akutne ili smrtonosne bolesti krvotoka bie prihvaene kao posledica
zloudnog tumora ako su u Prvom Delu I izvetaja potvrene kao nastalo zbog:
I21I22 Akutni infarkt miokarda
I24.- Druge akutne ishemijske bolesti srca
I26.- Embolija plua
I30.- Akutni perikarditis
I33.- Akutni i subakutni endokarditis
I40.- Akutni miokarditis
I44.- Predkomorsko-komorski blok i blok leve grane
I45.- Drugi poremeaji sprovodnog sistema srca
I46.- Zastoj srca
I47.- Napad ubrzanog rada srca
I48
Treperenje pretkomora i lepranje pretkomora
I49.- Drugi poremeaji ritma srca
I50.- Nedovoljna funkcija srca
I51.8 Druge nedovoljno definisane bolesti srca
I60I69 Cerebrovaskularne bolesti osim I67.0I67.5, I67.9, I69.
Sledee bolesti sistema krvotoka nee biti prihvaene kao nastalo zbog
zloudnog tumora:
I00I09 Reumatska groznica i reumatska bolest srca
I10I15 Bolest povienog krvnog pritiska (osim ako je prijavljena kao
nastala usled tumora lezda sa unutranjim luenjem, bubrega i
karcinoidnih tumora)
I20.- Angina pektoris stezanje u grudima
I25.- Hronina ishemijska bolest srca
I70.- Ateroskleroza
4.2.8
Ukljuivanje vie tipova korienja supstanci
Ukoliko je stanje koje se moe svrstati u kategorije F10F19 ili F55 izabrano kao
osnovni uzrok smrti, a u izvetaju o smrti navedeno jedno ili vie drugih stanja
koje se takoe mogu svrstati u F10F19 ili F55, postupa se na sledei nain:
i) ako je jedno stanje oznaeno kao uzrok smrti, ifrira se to stanje;
ii) kada nijedno pojedinano stanje nije odreeno kao glavni uzrok smrti,
objanjenje treba zatraiti od lica koje je popunilo izvetaj;
iii) kada se takvo objanjenje ne moe dobiti, izabrati osnovni uzrok smrti na
osnovu sledeeg redosleda prioriteta:
1) Duevni poremeaji i poremeaji ponaanja uzrokovani upotrebom
opijata (F11).
115

kokaina (F14).
drugih stimulansa, ukljuujui kofein (F15).
sintetikih droga, u F19.
5) Zloupotreba antidepresiva i ne-opioidnih analgetika, u F55.
kanabinoida (F12), Duevni poremeaji i poremeaji ponaanja uzrokovani
upotrebom hipnotika ili sedativa (F13), Duevni poremeaji i poremeaji
ponaanja uzrokovani upotrebom halucinogena (F16), Duevni poremeaji
i poremeaji ponaanja uzrokovani upotrebom duvana (F17), Duevni
poremeaji i poremeaji ponaanja uzrokovani upotrebom isparljivih
rastvaraa (F18), Duevni poremeaji i poremeaji ponaanja uzrokovani
upotrebom supstanci razliitih od onih klasifikovanih u F19, Zloupotreba
supstanci koje ne izazivaju zavisnost razliitih od antidepresiva i
neopioidnih analgetika klasifikovanih u F55.
alkohola (F10).
Ukoliko je u izvetaju o smrti navedeno vie od jednog duevnog poremeaja i
poremeaja ponaanja koji se nalaze u istoj prioritetnoj grupi, ifrira se prvi
navedeni poremeaj.
4.2.9
Reumatska groznica sa sranim oboljenjima
Ako nema podataka da je reumatski proces bio aktivan u vreme smrti, aktivnost
se pretpostavlja ako je stanje srca (koje nije terminalno stanje i bakterijski
endokarditis), oznaeno kao reumatsko ili da je nastalo zbog reumatske groznice,
opisano kao akutno ili subakutno. U nedostatku ovakvog opisa, izraz
karditis, endokarditis, bolest srca, miokarditisi pankarditis moe se
smatrati akutnim ako je interval izmeu poetka oboljenja i smrti manji od
godinu dana ili (ako nema podataka o trajanju bolesti) je starost umrlog manja od
15 godina. Perikarditis se smatra akutnim u bilo kom dobu starosti.
116
4.2.10
Uroene malformacije,
nenormalnosti
deformacije
hromozomske
Sledea stanja mogu se smatrati kao uroena kada prouzrokuju smrt u

navedenom dobu, pod uslovom da nema podataka da su steena posle roenja.
Ispod jedne godine starosti: aneurizma, aortna stenoza, atresija, atrofija
mozga, cista na mozgu, deformitet, izmetanje organa, ektopija,
hipoplazija organa, degeneracija, stenoza plua, bolest sranih zalistaka.
Ispod etiri nedelje starosti: bolest srca NOS, hidrocefalus NOS.
Ako period izmeu poetka oboljenja i smrti i godine obolelog ukazuju da je
stanje postojalo od roenja, bilo koje oboljenje treba smatrati kao uroeno ak i
kada nije oznaeno kao uroeno u medicinskom izvetaju.
U izvetajima o smrti novoroeneta ili odojeta u kojima je zakrljalost plua
navedena bez napomene o nezrelosti, preranog roenja, kratke trudnoe ili male
teine na roenju, ifrira se primarna atelektaza plua novoroeneta (P28.0) a ne
Q33.6.
4.2.11 Priroda povrede
ifre za spoljanje uzroke (V01Y89) treba koristiti kao primarne ifre za
ifriranje pojedinanih stanja i tabeliranje smrtnosti usled povrede, trovanja i
nekih drugih posledica spoljanjih uzroka.
Preporuuje se da se ifra iz Grupe XIX (S00-T98) koristi kao dodatna u cilju
identifikacije prirode povrede i relevantnog tabeliranja. Sledee napomene se
odnose na takvo ifriranje.
Ukoliko je navedeno vie od jedne vrste povrede na jednom delu tela u S00-S99,
T08-T35, T66-T79 i nema jasnih indikacija koja je od tih povreda uzrok smrti,
Opti princip i Pravila izbora e se primeniti na uobiajen nain.
Primer 1:
I (a) Hemoragijski sok

(b) Krvarenje u trbunoj duplji
(c) Ruptura jetre
(d) Saobraajna nesrea
Odaberite Povreda jetre ili une kesice (S36.1), jer je ovo
poetni dogaaj redosleda koji se zavrio stanjem koje je prvo
upisano u izvetaj.
Primer 2:
I (a) Embolizam masti

(b) Prelom butne kosti
(c) Laceracija butine
(d) Saobraajna nesrea
117
Odaberite Prelom neoznaenog dela butnjae (S72.9), jer je to

poetni dogaaj redosleda koji se zavrio stanjem koje je prvo
upisano u izvetaj. Malo je verovatno da laceracija butine moe
da prouzrokuje sva stanja navedena ispred njega.
Primer 3:
I (a) Peritonitis
(b) Povreda eluca i debelog creva
(c) Saobraajna nesrea
Odaberite Povreda eluca (S36.3), jer je ovo poetni dogaaj
prvopomenutog redosleda (u skladu sa Pravilom I).
Primer 4:
I (a) Gnojni meningitis

(b) Kontuzija oka i prodorna rana one duplje
Odaberite Penetrantna rana one duplje sa ili bez stranog tela
(S05.4), jer je kontuzija oka odabrana primenom Pravila 2
oigledno direktna posledica prodorne rane one duplje
(primenjuje se Pravilo 3).
Kada je zahvaeno vie od jednog dela tela, ifrirajte u odgovarajuu kategoriju

povreda vie delova tela (T00-T06). Ovo se odnosi kako na istu vrstu povreda
tako i na vie od jedne vrste povrede u razliitim delovima tela.
4.2.12 Trovanje lekovima, preparatima i biolokim supstancama
Kada su ukljuene kombinacije razliito klasifikovanih medicinskih agenasa,
postupiti na sledei nan:
A) Izbor osnovnog uzroka smrti
i) Ako je jedna supstanca iz kombinacije oznaena kao uzrok smrti, ifrirajte tu
supstancu.
Primer 5:
I (a) Trovanje amfetaminom

II
Toksini nivoi heroina i flunitrazepama
ifrira se sluajno trovanje amfetaminom (X41). Time to lice
koje sainjava izvetaj unosi trovanje amfetaminom u Deo I
izvetaja, a druge supstance koje su doprinele smrtnom ishodu
navodi u Delu II izvetaja, oznaava amfetamin kao najvaniju
supstancu koja je izazavala smrt.
Primer 6:
I (a) Trovanje alkoholom

II
ifrira se sluajno trovanje alkoholom (X45). Time to lice koje
sainjava izvetaj unosi trovanje alkoholom u Deo I izvetaja, a
druge supstance koje su doprinele smrtnom ishodu navodi u Delu
II izvetaja, oznaava alkohol kao najvaniju supstancu koja je
izazavala smrt.
118
Primer 7:
I (a) Trovanje heroinom

II
ifrira se sluajno trovanje heroinom (X42). Time to lice koje
sainjava izvetaj unosi trovanje heroinom u Deo I izvetaja, a
druge supstance koje su doprinele smrtnom ishodu navodi u Delu
II izvetaja, oznaava heroin kao najvaniju supstancu koja je
izazvala smrt.
ii) Ako nijedna supstanca nije oznaena kao uzrok smrti, objanjenje treba
zatraiti od lica koje je sainilo izvetaj.
iii) Ako nije mogue dobiti objanjenje, ifrirati kombinaciju alkohola sa lekom
pod lek. Za druge smrti izazvane dejstvom vie lekova, ifrirati odgovarajuu
kategoriju pod Drugo.
iv) Kada su kategorije F10F19 navedene u istom izvetaju sa trovanjem,
postupiti na sledei nain:
F10F19 Duevni poremeaji i poremeaji ponaanja prouzrokovani upotrebom
psihoaktivnih supstanci
uz navoenje:
X40X49 Sluajna trovanja i izlaganja tetnim substancama, ifrirati
X40X49
X60X69 Namerno samotrovanje i izlaganje tetnim supstancama,
ifrirati X60X69
X85X90 Nasilje tetnim supstancama, ifrirati X85X90
Y10Y19 Trovanje i izlaganje, hemikalijama i tetnim supstancama,
ifrirati Y10Y19
etvrto ifarsko mesto .0 (Akutno trovanje), ifrirati X40X49, X60
X69, X85X90 ili Y10Y19.
Pogledati Odeljak 4.1.11 kada su viestruka stanja klasifikovana pod F10F19
navedena u istom izvetaju.
B) Identifikovanje najopasnijeg leka
U cilju pruanja korisnih statistikih podataka o smrtnim sluajevima
prouzrokovanim kombinacijom vie razliitih lekova, od ogromne je vanosti da
se pored osnovnog uzroka smrti mogue identifikovati najopasniji lek (vidi
takoe deo pod nazivom Priroda povrede, Odeljak 4.2.11). Pri odabiru ifre za
najopasniji lek, primeniti sledea uputstva:
Ako je jedna komponenta kombinacije oznaena kao uzrok smrti, ifrirati tu
119
komponentu. Ako nijedna substanca nije oznaena kao uzrok smrti, ifrirati
kombinaciju alkohola sa lekom pod lek. Kada klasifikacija predvia specifinu
kategoriju za kombinaciju lekova, npr. kombinaciju vie antiepileptika (T42.5),
ifrirati tu kategoriju. Ako odgovarajua kategorija za navedenu kombinaciju nije
predviena, izabrati ifru glavnog oteenja sledeim redosledom prioriteta:
1. Opijati (T40.0T40.2)
Kombinacije koje ukljuuju opijate koji se mogu svrstati u vie od jedne
etvoromesne potkategorije T40.0T40.2: ifrira se T40.2
2. Kokain (T40.5)
3. Psihostimulansi sa mogunou zloupotrebe (T43.6) Ukljuuje: Amfetamin i
derivati
4. Sintetiki narkotici i drugi neoznaeni narkotici (T40.3T40.4, T40.6)
Kombinacije koje ukljuuju sintetike narkotike koji se mogu svrstati u vie
od jedne etvoromesne potkategorije T40.3T40.4: ifrira se T40.4
Kombinacije koje ukljuuju sintetike narkotike koji se mogu svrstati u vie
od jedne etvoromesne potkategorije T40.3T40.4 sa drugim neoznaenim
narkoticima koji se mogu svrstati pod T40.6: ifrira se T40.6
5. Antidepresivi (T43.0T43.2)
Kombinacije koje ukljuuju antidepresive koji se mogu svrstati u vie od
jedne etvoromesne potkategorije T43.0T43.2: ifrira se T43.2
6. Neopijatski analgetici (T39.-)
Kombinacije koje ukljuuju neopijatske analgetike koji se mogu svrstati u
vie od jedne etvoromesne potkategorije T39.0T39.4: ifrira se T39.8
7. Lekovi i supstance koji nisu navedeni
Ako je u izvetaju o smrti navedeno vie od jednog takvog leka, ifrira se prvi
navedeni lek.
Ako je navedeno vie od jednog leka iz iste prioritetne grupe, ifrira se prvi
navedeni lek.
4.2.13 Spoljanji uzroci
ifre za spoljanje uzroke (V01Y89) se koriste kao primarne ifre za ifriranje
pojedinanih stanja i tabeliranje osnovnog uzroka smrti kada, i samo kada se
bolesno stanje moe klasifikovati u Grupu XIX (Povrede, trovanja i posledice
Kada je bolesno stanje klasifikovano u Grupe IXVIII, samo bolesno stanje treba
ifrirati kao osnovni uzrok smrti, a kategorije iz grupe za spoljanje uzroke
mogu se koristiti, ako se eli, kao pomone ifre.
Kada je naveden redosled spoljanjih uzroka, primeniti Opti princip i Pravila
izbora na uobiajen nain, i odabrati prvi spoljanji uzrok koji je uticao na smrtni
ishod.
Primer:
120
I (a) Hipotermija
(b) Izlaganje hladnoi
(c) Voza motornog vozila, sleteo s puta, prevrnuo se, i udario

u sigurnosni bedem, zarobljen tri dana u kolima pre nego
to je pronaen
ifrira se Putnik automobila povreen u saobraajnom udesu bez
sudara (V48.5).
4.2.14 Izrazi koji oznaavaju sumnjivu dijagnozu
Izraze koji upuuju na izvesnu sumnju oko tanosti dijagnoze, kao to su
oigledno, verovatno, mogue, itd. treba zanemariti, jer se dijagnoze bez
takvih kvalifikacija razlikuju samo u stepenu izvesnosti dijagnoze.
4.2.15 Virus humane imunodeficijencije (HIV)
Kada je transfuzija krvi data u sklopu leenja nekog stanja (npr. hematoloki
poremeaj) i inficirana krv prouzrokuje HIV infekciju, HIV se ifrira kao
osnovni uzrok smrti, a ne tretirano stanje.
Primer 1:
I (a)
(b)
(c)
(d)
Kaposijev sarkom
HIV
Transfuzija krvi
Hemofilija
1 godina
3 godine
5 godina
od roenja
ifrira se HIV.
Primer 2:
I (a)
(b)
(c)
(d)
Pneumocystis carinii [jirovecii]

HIV
Naprsnue slezine
Povreda od udarca pesnica
6 meseci
5 godina
7 godina
7 godina
ifrira se HIV.
4.2.16 Smrt zbog maternalnih (akuerskih) uzroka
a) esto je veoma teko utvrditi smrt majke, naroito u sluajevima izazvanim
indirektnim akuerskim uzrocima. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja da je
uzrok smrti akuerski, npr. ukoliko stanja navedena u Delu I izvetaja nisu
akuerska, ali u Delu II izvetaja ima napomena o trudnoi ili poroaju, od
lica koje sainjava izvetaj bi trebalo traiti dodatne informacije. Ovo je
posebno vano za zemlje u kojima je stopa maternalnog mortaliteta visoka.
Ukoliko je nemogue dobiti dodatne informacije, smrtne sluajeve uz
navoenje trudnoe ili poroaja u Delu I izvetaja, bi trebalo smatrati kao
posledice poroaja, ali ne i smrti, gde su trudnoa i poroaj navedeni u Delu
II izvetaja.
b) Pri odreivanju stope maternalnog mortaliteta, odreene sluajeve koji nisu
klasifikovani u grupi XV (O ifre) bi trebalo ukljuiti, pod uslovom da
zadovoljavaju specifinosti iznete u Odeljku 4.2.16 a) za indirektne
akuerske uzroke. Ovi sluajevi su navedeni u Napomena o iskljuenju na
poetku Grupe XV.
121
c) Ima sluajeva smrti prouzrokovanih akuerskim uzrocima, koji nisu

uzeti u obzir pri odreivanju stope smrtnosti majke. To se odnosi na one
sluajeve u kojima je smrt nastupila nakon isteka vie od 42 dana od zavretka trudnoe (videti definiciju smrt majke, Odeljak 5.8.1).
4.2.17 Lista stanja koja mogu biti uzrok eerne bolesti
Prilog 7.2 sadri Listu stanja koja mogu biti uzrok eerne bolesti. Lista prikazuje
prihvatljive redoslede za eernu bolest koja je nastala zbog drugih bolesti.
4.3
Perinatalna smrtnost: uputstva za izvetaj i pravila za
ifriranje
4.3.1 Potvrivanje perinatalne smrtnosti
Preporuuje se da se, gde je to mogue, popuni poseban izvetaj uzroka
perinatalne smrti u kojem su uzroci grupisani na sledei nain:
(a) osnovno oboljenje ili stanje ploda ili novoroeneta
(b) druge bolesti ili stanja ploda ili novoroeneta
(c) osnovno oboljenje ili stanje majke od uticaja na plod ili novoroene
(d) druge bolesti majke ili stanja od uticaja na plod ili novoroene
(e) druge okolnosti vezane za dogaaj.
Izvetaj treba da sadri osnovne identifikatore sa relevantnim datumom i
vremenom, podatak o tome da li je dete roeno ivo ill mrtvo i informacije o
obdukciji.
Za celovitu analizu perinatalnog mortaliteta, potrebni su sledei podaci o majci i
detetu, pored informacija o uzrocima smrti, ne samo u sluaju perinatalne smrti
ve takoe za sve ivoroene.
Majka
Datum roenja
Broj prethodnih trudnoa: ivoroeni/mrtvoroeni/abortusi
Datum i ishod poslednje prethodne trudnoe:
ivoroeno/mrtvoroeno/abortus
Poslednja (aktuelna) trudnoa:
prvi dan poslednjeg menstrualnog perioda (ako je nepoznat, procenjeno
trajanje trudnoe u punim nedeljama)
prenatalna zatita dve ili vie posete: da/ne/nepoznato
poroaj: normalan spontani prednjaei/drugo (navesti)
Dete
Telesna masa u gramima
Pol: deak/devojica/neodreen
Jednoroenje/prvoroeni blizanac/drugoroeni blizanac/drugo roenje
vieg reda
Ako je mrtvoroeno, kada je smrt nastupila: pre poroaja/tokom
poroaja/nepoznato
122
Druge informacije koje se mogu pojaviti u osnovnom izvetaju ukljuuju detalje

o licu koje je prisustvovalo poroaju, kao to su: lekar/babica/drugo obueno lice
(navesti)/drugo (navesti).
Metod kojim se prikupljaju dodatni podaci razlikovae se prema sistemu matine
registracije u pojedinim zemljama. Tamo gde se mogu prikupljati kao
registrovanje mrtvoroenja ili rane neonatalne smrti, moe se koristiti obrazac
Izvetaj o uzroku perinatalne smrti. U protivnom moraju se izvriti specijalne
radnje (na primer: povezivanje izvetaja o roenim i umrlim) da bi se povezali
dodatni podaci i uzrok smrti.
Kada je za matinu registraciju teko uvesti zajedniki izvetaj o smrti za
ivoroenu i mrtvoroenu decu problem se moe reiti odvojenim izvetajima za
mrtvoroene i za ranu neonatalnu smrt, s tim da svaki sadri preporueni oblik za
uzroke smrti.
4.3.2 Izvetaj o uzrocima smrti
Obrazac sadri pet delova za upisivanje uzroka perinatalne smrtnosti, oznaenih
od (a) do (e). U deo (a) i (b) upisuju se bolesti ili stanja novoroeneta ili ploda,
od kojih se jedan, najvaniji upisuje u Deo (a), a ostali, ako ih ima, u Deo (b).
Pod jedan, najvaniji se podrazumeva patoloko stanje koje je, prema
miljenju lica koje popunjava potvrdu o smrti, najvie doprinelo smrtnom ishodu
novoroeneta ili ploda. Nain umiranja, npr. zastoj srca, zastoj disanja se ne
unose u Deo (a) osim ako je to jedino poznato stanje. Ovo isto vai i za prerano
roenje.
U delove (c) i (d) treba upisati sva oboljenja ili stanja majke koja su, po miljenju
lica koje popunjava potvrdu o smrti, imala nepovoljan uticaj na novoroene ili
plod. I ovde najznaajnije oboljenje treba upisati u Deo (c) a druga, ako ih ima, u
Deo (d). Deo (e) je za upisivanje bilo kojih drugih okolnosti koje su uticale na
smrt, ali se ne mogu opisati kao oboljenje ili stanje novoroeneta ili majke, npr.
poroaj bez prisustva strune pomoi.
Sledei primeri ilustruju kako treba upisati uzrok smrti za opisane sluajeve.
Primer 1.
Majka, ije su prethodne trudnoe zavravale sponatnim abortusima

u 12. i 18. nedelji, primljena je u 24 nedelji trudnoe na prevremeni
poroaj. Ovo je spontani poroaj ploda od 700 g koji je umro u toku
prvog dana ivota. Osnovni nalaz obdukcije je bio pulmonalna
nerazvijenost.
Uzroci perinatalne smrti:
(a) nerazvijenost plua
(b)
(c) prevremeni poroaj, uzrok nepoznat
(d) ponovljeni pobaaji
(e)
123
Primer 2.
Prva trudnoa ene 26 godina starosti sa podacima o redovnim

menstrualnim ciklusima. Ona je dobila redovnu prenatalnu negu u
10. nedelji trudnoe. U 3032. nedelji je kliniki utvreno
zaostajanje u rastu ploda i isto stanje je potvreno u 34. nedelji. Nije
bilo evidentnog uzroka, osim bakterija u mokrai bez znakova
bolesti. Izveden je carski rez i roen deak koji je teio 1600 g.
Posteljica teka 300 g, ima infarkte. Sindrom poremeaja disanja
novoroeneta razvio se kao reakcija na terapiju. Dete je iznenada
umrlo treeg dana. Obdukcija je pokazala masivne plune hijaline
membrane i masivno intraventrikularno modano krvarenje.
(a) Intraventikularno modano krvarenje
(b) Sindrom poremeenog disanja
Zaostao rast ploda
(c) Insuficijentna posteljica
(d) Prisustvo bakterija u mokrai tokom trudnoe
Carski rez
Primer 3.
124
ena sa potvrenom dijagnozom eerne bolesti, slabo kontrolisana

tokom prve trudnoe, dobila je megaloblastinu anemiju u 32.
nedelji. Poroaj je indukovan u 38. nedelji, sa spontanim poroajem
novoroeneta od 3200 g. Kod deteta se razvila hipoglikemija i
umrlo je drugog dana. Obdukcija je pokazala zajedniko stablo
arterija (truncus arteriosus).
IZVETAJ O UZROK U PERINATALNE SMRT I

Popunjava se za mrtvoroenu i ivoroenu odojad umrlu u roku 168 asova od roenja (1 nedelja)
Dete je ivo roeno
i umrlo
Identifikacioni podaci
Dete je mrtvo roeno
dana
dana
dana
u
u
u
i umrlo pre roenja
za vreme poroaja
Majka
Datum
roenja, ili
ako je
nepoznat,
starost
(godine)
asova
asova
asova
nepoznato
Dete
Prvi dan
poslednjeg
menstrualnog
perioda ili,
ako je nepoznato,
procenjena duina trudnoe
u nedeljama (punih nedelja)
Poroajna teina........................................grama
Pol
Deak
Devojica
Neutvren
Broj ranijih trudnoa

ivoroeni
Mrtvoroeni
Abortusi
Jedno roenje
Prenatalna zatita, dve ili vie
poseta:
Da
Ne
Lekar
Babica
Poroaj:
Mrtvoroenje
Normalni spontani
prednjaei poloaj
Abortus
Datum
Prvoroeni
blizanac
Drugo, roenje
vieg reda
Struna pomo pri roenju
Nepoznato
Ishod poslednje prethodne

trudnoe
ivoroenje
Drugoroeni,
blizanac
Druga obuena osoba (oznai)
Drugi (opii)
.............................................................................
Drugi (opii)
........................................................
.............................................................................
Uzroci smrti
a. Osnovno oboljenje ili stanje ploda ili novoroeneta
b. Druge bolesti ili stanja ploda ili novoroeneta
c. Osnovno oboljenje ili stanje majke od uticaja na plod ili novoroene
d. Druge boleste ili stanja majke od uticaja na plod ili novoroene
e Druge relevantne okolnosti
Uzrok smrti potvren obdukcijom
Ja potvrujem
Podaci obdukcije se mogu dobiti kasnije
..........................................................................................
Nije bilo obdukcije
..........................................................................................
......................................................................
Potpis i kvalifikacija
125

(a)
(b)
(c)
(d)
(e)
Primer 4.
Truncus arteriosus
Snien nivo eera u krvi
eerna bolest
Megaloblastina anemija
Tridesetogodinja majka zdravog etvorogodinjeg deaka sa kojim

je imala normalnu trudnou, osim hidroamniona. Rentgenski
pregled u 36. nedelji nagovestio je anencefaliju. Poroaj je
indukovan. Izvaen je anencefalicni mrtvoroeni plod teak 1500 g.
(a) Anencefalija
(b)
(c) Hidromnion
(d)
(e)
4.3.3
Tabeliranje uzroka perinatalne smrti
Za statistiku perinatalne smrtnosti, sveobuhvatna analiza viestrukih uzroka svih

stanja koja su prijavljena dae maksimalni doprinos. Ako ovo nije mogue, treba
uzeti u obzir analizu glavne bolesti ili stanja kod ploda ili novoroeneta (Deo
(a)) i glavno stanje majke koje oteuje plod ili novoroene (Deo (c)) sa
tabeliranjem svih grupa ovih stanja kao minimum. Ako je nuno da odaberete
samo jedno stanje (na primer, kada je nuno ukljuiti rane smrti novoroeneta u
tabele sa jednim uzrokom smrti za sve uzraste), treba odabrati glavnu bolest ili
stanje ploda ili novoroeneta (Deo (a)).
4.3.4
ifriranje uzroka smrti
Svako stanje upisano u delove (a), (b), (c) i (d) ifrira se odvojeno. Stanja majke
koja utiu na novoroene ili plod, upisana u delove (c) i (d), ifriraju se u
kategorije P00P04, i ove ifre se ne smeju koristiti za delove (a) i (b). Stanja
novoroeneta ili ploda, upisana u Deo (a), mogu se ifrirati u ma koju kategoriju
osim P00P04 ali najee se ifriraju u kategorije P05P96 (perinatalna stanja)
ili Q00Q99 (uroene anomalije). Samo jedna ifra se sme upisati u delove (a) i
(c), a za delove (b) i (d) treba upisati onoliko ifara koliko je stanja prijavljeno.
Deo (e) je namenjen za pregled okolnosti pojedinane perinatalne smrti i zato
obino nije potrebno da se ifrira. Ako se pak eli statistika analiza okolnosti
upisanih u Deo (e), pojedine odgovarajue kategorije postoje u grupama XX i
XXI; gde to nije sluaj, korisnici treba da obezbede svoj sopstveni sistem ifara
za ovu informaciju.
126
4.3.5
Pravila ifriranja
Pravila izbora za opti mortalitet ne primenjuju se za perinatalni izvetaj o smrti.

Meutim, moe se desiti da se dobiju izvetaji o perinatalnoj smrti u kojima
uzroci smrti nisu bili upisani prema gore navedenim uputstvima. Gde god je
mogue, ove izvetaje treba da koriguje lice zadueno za popunjavanje izvetaja
o smrti, ali ako to nije mogue primenjuju se sledea pravila:
Pravilo P1. Nain smrti ili nedoneenost ploda upisani u deo (a).
Ako je zastoj srca, asfiksija ili anoksija (ma koje stanje u kategoriji P20.-,
P21.-) ili prevremeni poroaj (ma koje stanje u kategoriji P07.-) upisan u
Deo (a), a druga stanja novoroeneta ili ploda su upisana bilo u Deo (a) ili
Deo (b), ifrirati prvopomenuto od tih drugih stanja, kao da je samo ono bilo
upisano u Deo (a), a stanje upisano u Deo (a) ifrira se kao da je bilo upisano
u Deo (b).
Primer 1:
ivoroeno; smrt etvrtog dana

(a)
(b)
(c)
(d)
Prevremeni poroaj
Spina bifida
Insuficijencija placente
ifriranje
Q05.9
P07.3
P02.2
Prevremeni poroaj se ifrira pod (b), a spina bifida pod (a).

Primer 2:
ivoroeno; smrt u 50. minutu

(a) Teko guenje novoroeneta
Hidrocefalus
(b)
(c) Otean poroaj zbog poloaja
ploda
(d) Teka pre-eklampsija
ifriranje
Q03.9
P21.0
P03.1
P00.0
Teko guenje novoroeneta se ifrira pod (b), a Hidrocefalus

pod (a).
Pravilo P2. Dva ili vie stanja upisana pod (a) ili (c).
Ukoliko su dva ili vie stanja upisana u Deo (a) ili (c), ifrira se
prvopomenuto od ovih stanja, kao da je ono samo bilo upisano pod (a) ili (c),
a druga stanja se ifriraju kao da su upisana pod (b) ili (d).
127
Primer 3:
Mrtvoroeno; smrt pre poetka poroaja

(a) Teka fetalna pothranjenost
Mala teina za termin
Postporoajna anoksija
(b)
(c) Teka pre-eklampsija
Placenta previja
(d)
ifriranje
P05.0
P20.9
P00.0
P02.0
Mala teina ploda sa pothranjenou se ifrira pod (a) a postporoajna anoksija pod (b); teka pre-eklampsija se ifrira pod (c)
i placenta previja pod (d).
Primer 4:
ivoroeno; smrt u 2. danu

(a) Traumatsko krvarenje pod
modanicu
Masivno udisanje mekonijuma
Intrauterina anoksija
(b) Hipoglikemija
Produena trudnoa
ifriranje
tvrdu
(c) Poroaj forcepsom

(d) Teka pre-eklampsija
P10.0
P24.0
P20.9
P70.4
P08.2
P03.2
P00.0
Traumatsko krvarenje pod tvrdu modanicu se ifrira pod (a), a

druga upisana stanja pod (a) se ifriraju pod (b).
Pravilo P3. Bez upisanih podataka u delu (a) ili (c).
Ako nema podataka u Delu (a), ali postoje stanja novoroeneta ili ploda
koja su navedena u Deo (b), ifrira se prvopomenuto od ovih stanja kao da je
bilo navedeno u Deo (a); ako nije nita navedeno ni Delu (a) ni u Delu (b),
tada Deo pod (a) ifrirati kao P95 (smrt ploda neoznaenog uzroka) za
mrtvoroene, ili kao P96.9 (stanje nastalo u perinatalnom periodu,
neoznaeno) za rane neonatalne smrti.
Slino tome, ako nema unetih podataka u Deo (c), ali postoje podaci o
stanjima majke upisani u Deo (d), ifrira se prvopomenuto stanje kao da je
bilo upisano u Deo (c); ako nema podataka u Delu (c) ni u Delu (d) koristi se
nepostojea ifra, npr. xxx.x, za Deo (c) da bi se ukazalo da nema podataka o
majci.
128
Primer 5:
ivoroeno; smrt u 15. minutu

(a)
(b) Razderotina atora malog mozga
Sindrom tekog poremeaja disanja
(c)
(d)
ifriranje
P10.4
P22.0
xxx.x
Razderotina atora malog mozga se ifrira pod (a); xxx.x se

ifrira pod (c).
Primer 6:
ivoroeno; smrt u 2. danu

(a)
(b)
(c)
(d)
ifriranje
P95
P00.0
Eklampsija (dugotrajna
hipertenzija)
Smrt ploda zbog neoznaenog uzroka se ifrira pod (a);

eklampsija se ifrira pod (c).
Pravilo P4. Stanja upisana u pogrean deo.
Ako su stanja majke (npr. stanja pod P00P04 upisana u Deo (a) ili Deo (b),
ili ako je stanje novoroeneta ili ploda upisano u Deo (c) ili Deo (d),
ifriraju se stanja kao da su bila upisana u odgovarajue pravilne delove.
Ako je stanje, koje se klasifikuje kao stanje novoroeneta ili ploda ili stanje
majke, grekom upisano u Deo (e), ifrira se kao dodatno stanje ploda ili
majke u Deo (b) ili (d).
Primer 7:
Mrtvoroeno; smrt nakon poetka poroaja

(a)
(b)
(c)
(d)
(e)
Teka intrauterina hipoksija

Potiljani poloaj
Teak poroaj forcepsom
ifriranje
P20.9
P03.1
P03.2
Potiljani poloaj se ifrira pod (c); teak poroaj forcepsom se

ifrira pod (d).
129
4.4
Morbiditet
U vreme este revizije MKB, usvojene 1948. godine, primljeno je vie zahteva od
javnozdravstvenih slubi, menadera zdravstvene slube, predstavnika socijalne
zatite i istraivaa u raznim zdravstvenim disciplinama za klasifikacijom koja bi
bila pogodna za primenu u vezi sa morbiditetom. MKB je prema tome, pored
svojih tradicionalnih upotreba, prilagoena za grupisanje morbiditetnih podataka,
a aspekt morbiditeta se progresivno proirio u njenim sukcesivnim revizijama.
Podaci o morbiditetu se sve vie koriste za formulisanje zdravstvene politike i
programa zdravstvene zatite, u njihovom menadmentu, praenju i evaluaciji, u
epidemiologiji kod identifikacije populacija pod rizikom, kao i kod klinikih
istraivanja (ukljuujui izuavanje nastanka bolesti u razliitim socioekonomskim grupama).
Stanje koje se bira za analizu jednog uzroka bolesti jeste glavno stanje leeno ili
ispitivano za vreme odgovarajue epizode zdravstvene zatite. Glavno stanje je
definisano kao stanje, dijagnostikovano na kraju epizode leenja, koje je
prvenstveno odgovorno za potrebu pacijenta za leenjem ili ispitivanjem. Ako
postoji vie od jednog takvog stanja, treba odabrati ono koje se smatra
najodgovornijim za najveu upotrebu resursa. Ako nema dijagnoze, kao glavno
stanje bi trebalo odabrati glavni simptom, nenormalni nalaz ili problem.
Pored glavnog stanja, dokumentacija bi trebalo da, gde god je to mogue,
posebno prikae druga stanja ili probleme koji su postojali tokom epizode
leenja. Druga stanja su definisana kao ona stanja koja postoje ili nastaju za
vreme odgovarajue epizode leenja i utiu na leenje pacijenta. Stanja koja se
odnose na raniju epizodu koja nemaju uticaja na sadanju epizodu ne treba
upisivati.
Svoenjem analize na jedno stanje za svaku epizodu, mogu se izgubiti neke bitne
informacije. Zato se preporuuje, gde god je to mogue, da se izvri ifriranje
viestrukih stanja i njihova analiza radi dopune rutinskih podataka. Ovo treba
uraditi prema lokalnim pravilima, jer meunarodna pravila nisu ustanovljena.
Meutim, iskustvo u drugim oblastima moe biti korisno u razvoju lokalnih
ema.
4.4.1
Uputstva za evidentiranje dijagnoza za statistiku analizu

jednog uzroka obolevanja
Opte
Lekar koji je odgovoran za leenje pacijenta bi trebalo da odabere glavnu
dijagnozu, kao i bilo koja druga stanja, za svaku epizodu leenja. Ove informacije
bi trebalo da budu sistematizovane korienjem standardnih metoda za upisivanje
podataka. Pravilno popunjena dokumentacija je neophodna za pravilno voenje
pacijenta i predstavlja pouzdan izvor epidemiolokih i ostalih statistikih
podataka o morbiditetu i drugim problemima zdravstvene zatite.
130
Posebnosti i detalji
Svaki dijagnostiki podatak upisan u dokumentaciju treba da bude to
informativniji u cilju klasifikovanja stanja u najspecifiniju MKB kategoriju.
Primeri takvih dijagnostikih navoda ukljuuju:
prelazni karcinom u regiji trougla mokrane beike

akutno zapaljenje slepog creva sa perforacijom
katarkta kod insulin-zavisne eerne bolesti
meningokokni perikarditis
prenatalna zatita kod hipertenzije indukovane u trudnoi
diplopija usled alergijske reakcije na pravilno uzete antihistaminike
osteoartritis kuka zbog stare frakture kuka
fraktura vrata femura nakon pada u kui
opekotine dlana, trei stepen.
Neodreene dijagnoze i simptomi

Ako konana dijagnoza nije uspostavljena do kraja epizode leenja, upisuje se
informacija koja omoguava najvii stepen specifinosti i znanja o stanju koje je
zahtevalo leenje ili ispitivanje. Ovo treba da se iskae navoenjem simptoma,
patolokog nalaza ili problema, pre negoli navoenjem dijagnoze kao mogue,
sporne ili sumnjive, kada je ova razmatrana ali nije utvrena.
Kontakti sa zdravstvenom slubom iz drugih razloga osim bolesti

Epizode zdravstvene zatite ili kontakt sa zdravstvenom slubom nisu ogranieni
na leenje ili ispitivanje trenutne bolesti ili povrede. Epizode se takoe mogu
pojaviti kada neko ko nije trenutno bolestan trai ili prima odreenu zatitu ili
usluge; u tom sluaju detalji relevantnih okolnosti se upisuju kao glavno stanje.
Primeri ukljuuju:
praenje prethodno leenih stanja
vakcinacija
propisivanje kontracepcije, prenatalna i postnatalna zatita
praenje lica pod rizikom usled line ili porodine anamneze
pregledi zdravih osoba, npr. zbog osiguranja ili profesionalnih razloga
traenje zdravstvenog saveta
traenje saveta od strane lica sa socijalnim problemima
konstulacije u ime tree strane.
Grupa XXI (Faktori koji utiu na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom
slubom) prua irok opseg kategorija (Z00Z99) za klasifikovanje tih okolnosti;
u ovom poglavlju dati su detalji koji omoguavaju klasifikaciju u najrelevantniju
kategoriju.
Viestruka stanja
Ako epizoda zdravstvene zatite podrazumeva nekoliko povezanih stanja (npr.
viestruke povrede, viestruke posledice prethodne bolesti ili povrede, ili
viestruka stanja koja se javljaju kod HIV bolesti), stanje koje je oigledno
131
najtee i ije leenje zahteva vie resursa u odnosu na druga upisati kao glavno
stanje, a ostala kao druga stanja. Kada nijedno stanje ne dominira, izraz kao
to je viestruki prelomi, viestruke povrede glave, ili HIV bolest sa
mnogostrukim infekcijama moe se upisati kao glavno stanje, praeno listom
stanja. Ako imamo vie takvih stanja, bez jednog dominantnog, tada upisati samo
izraz kao to je viestruke povrede ili viestruke kra povrede.
Stanja nastala zbog spoljanjih uzroka

Kada je upisano stanje kao to je povreda, trovanje ili druga posledica spoljanjih
uzroka, vano je potpuno opisati prirodu stanja, kao i okolnosti koje su
prouzrokovale to stanje. Na primer, prelom vrata butne kosti usled pada na
klizavom ploniku; modana kontuzija prouzrokovana gubitkom kontrole nad
vozilom, koje je udarilo u drvo; sluajno trovanje pacijent grekom popio
dezinficijens umesto osveavajueg napitka; ili teka hipotermija u koju je
pacijentkinja dospela u njenoj bati pri hladnom vremenu.
Tretman posledica
Kada je epizoda leenja vezana za leenje ili ispitivanje zaostalog stanja
(posledica) bolesti koja vie nije prisutna, posledicu treba detaljno opisati i
navesti njeno poreklo, zajedno sa jasnom napomenom da izvorno oboljenje vie
ne postoji. Na primer: devijacija nosne pregrade povreda nosa u detinjstvu,
kontraktura Ahilove tetive kasna posledica povrede tetive, ili neplodnost
nastala zbog zapuenosti jajovoda usled ranije tuberkuloze.
Kada je prisutno vie posledica i leenje ili ispitivanje nije prevashodno
usmereno na jednu od njih, prihvatljiv je iskaz kao to je posledice
cerebrovaskularnog insulta ili posledice viestrukih preloma.
4.4.2
Uputstva za ifriranje glavnog stanja i drugih stanja
Opte
Glavno stanje i druga stanja koja se odnose na odreenu epizodu zdravstvene
zatite treba da budu upisana od strane odgovornog lekara, tako da je ifriranje
obino jednostavno jer navedeno glavno stanje treba prihvatiti osim ako je
oigledno da napred navedena uputstva nisu primenjena. Kad god je mogue
izvetaj sa oigledno nedoslednim ili nepravilno upisanim glavnim stanjem treba
vratiti radi pojanjenja. U nemogunosti pojanjenja, Pravila MB1 do MB5
(Odeljak 4.4.3) e pomoi ifrantu da rei neke od uobiajenih uzroka
nepravilnog izvetavanja. Uputstva data u daljem tekstu se koriste kada ifrantu
nije jasno koju ifru treba da upotrebi.
Preporueno je da druga stanja u vezi sa odreenom epizodom leenja treba
upisati pored glavnog stanja, ak i za analizu jednog uzroka, jer ova informacija
moe pomoi u odabiranju pravilne ifre MKB za glavno stanje.
132
Mogue dodatne ifre

U narednim uputstvima, ponekad je ifra koja je najprihvatljivija za glavno
stanje, naznaena zajedno sa moguom dodatnom ifrom radi obezbeivanja
vie informacija. Prihvatljiva ifra pokazuje glavno stanje za analizu jednog
uzroka, a dodatna ifra se moe ukljuiti za analizu viestrukog uzroka.
ifriranje stanja na koja se primenjuje sistem krstia i zvezdice
Ako su primenljive, i ifre sa krstiem i ifre sa zvezdicom treba koristiti za
glavno stanje, jer one odreuju dva razliita puta za jedno stanje.
Primer 1:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Zapaljenje plua kod malih boginja
ifrira se Zapaljenje plua uzrokovano virusom malih boginja

(B05.2) i Zapaljenje plua u virusnim bolestima (J17.1*).
Primer 2:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Tuberkulozni perikarditis
ifrira se Tuberkuloza drugih oznaenih organa (A18.8) i

Zapaljenje srane kese u drugim bakterijskim bolestima
klasifikovanim na drugom mestu (I32.0*).
Primer 3:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Artritis kod Lajmske bolesti
ifrira se Lajmska bolest (A69.2) i Zapaljenje zgloba u

Lajmskoj bolesti (M01.2*).
ifriranje suspektnih stanja, smptoma i patolokih nalaza i
situacija kod odsustva bolesti
Ako je period zdravstvene zatite bio za hospitalizovanog bolesnika, ifrant treba
paljivo da klasifikuje glavno stanje u Grupu XVIII i XXI. Ako specifina
dijagnoza nije bila utvrena do kraja leenja hospitalizovanog bolesnika, ili ako
stvarno nije postojala tekua bolest ili povreda koja je mogla da se ifrira, tada su
ifre iz gornjih poglavlja dozvoljene (vidi takoe Pravila MB3 i MB5, Odeljak
4.4.3). Kategorije se mogu koristiti normalno i za druge epizode kontakta sa
zdravstvenom slubom.
Ako je posle izvesne epizode zdravstvene zatite glavno stanje jo uvek upisano
kao suspektno, sporno, itd., i nema drugih informacija ili pojanjenja,
sumnjiva dijagnoza se mora ifrirati kao da je utvrena.
Kategorija Z03.- (Medicinsko posmatranje i praenje zbog sumnje na neke
bolesti ili stanja) se primenjuje za sumnjive dijagnoze koje se mogu reiti posle
ispitivanja.
133
Primer 4:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Suspektni akutni holecistitis
ifrira se Akutno zapaljenje une kese (K81.0) kao glavno

stanje.
Primer 5:
Glavno stanje:
Primljena na ispitivanje sa sumnjom na

maligni tumor grlia materice iskljueno
ifrira se Posmatranje zbog sumnje na zloudni tumor (Z03.1)

kao glavno stanje.
Primer 6:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Infarkt miokarda, iskljuen
ifrira se Posmatranje zbog sumnje na infarkt srca (Z03.4)

kao glavno stanje.
Primer 7:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Teko krvarenje iz nosa
Pacijent je hospitalizovan jedan

procedurama i ispitivanju.
dan.
Bez izvetaja o
ifrira se Krvarenje iz nosa (R04.0). Ovo je prihvatljivo jer je

pacijent oigledno primljen radi pruanja hitne pomoi.
ifriranje viestrukih stanja
U sluajevima kada je vie stanja upisano u kategoriju pod naslovom Viestruki
..., i ne postoji jedno predominantno stanje, ifru za kategoriju Viestruki ...
koristiti kao adekvatnu, a dodatne ifre se mogu dati za navedena pojedinana
stanja.
Takvo ifriranje se uglavnom primenjuje na stanja u vezi sa HIV-om, povredama
i poznim posledicama.
ifriranje kombinacija kategorija
MKB omoguava izvesne kategorije u kojima se dva stanja ili stanje i udrueni
sekundarni proces mogu predstaviti jednom ifrom. Takve kombinacije
kategorija treba koristiti kao glavno stanje tamo gde je odgovarajua informacija
upisana. Abecedni indeks pokazuje gde su takve kombinacije mogue, pod
podnaslovom sa, odmah iza vodeeg termina. Dva ili vie stanja upisana u
glavno stanje mogu se povezati ako se jedno od ovih moe smatrati
pridevskom oznakom drugog.
Primer 8:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Bubrena insuficijencija
Hipertenzivna bolest bubrega
ifrira se Povien krvni pritisak bubrenog porekla sa

nedovoljnom funkcijom bubrega (I12.0) kao glavno stanje.
134
Primer 9:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Sekundarni glaukom posle upale oka
ifrira se Sekundarni glaukom posle zapaljenja oka (H40.4) kao

glavno stanje.
Primer 10:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Ileus
Leva ingvinalna hernija
ifrira se Preponska jednostrana ili neoznaena ukljetena kila

bez gangrene (K40.3) kao glavno stanje.
Primer 11:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Specijalnost:
Katarakta. Insulin-zavisni dijabetes

Hipertenzija
Oftalmologija
ifrira se eerna bolest, insulinozavisan oblik, sa onim

komplikacijama (E10.3) i Siva mrena kod eerne bolesti
(H28.0*) kao glavno stanje.
Primer 12:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Specijalnost:
Dijabetes, insulin-nezavisni
Hipertenzija
Reumatoidni artritis
Katarakta
Opta medicina
ifrira se eerna bolest, insulinonezavisan oblik, bez

komplikacija (E11.9) kao glavno stanje. U ovom sluaju se
katarakta ne sme povezivati sa dijabetesom jer nije upisana pod
glavno stanje.
ifriranje spoljanjih uzroka morbiditeta
Za povrede i druga stanja nastala usled spoljanjih uzroka, treba ifrirati i prirodu
stanja i okolnosti spoljanjeg uzroka. ifra glavnog stanja kojoj se daje
prednost treba da je ona koja opisuje prirodu stanja. Ovo e se obino, ali ne
uvek, moi klasifikovati u grupu XIX. ifra iz Grupe XX koja oznaava
spoljanji uzrok koristila bi se kao mogua dodatna ifra.
Primer 13:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Fraktura vrata femura prouzrokovana

padom usled spoticanja na ploniku
Kontuzija lakta i nadlaktice
ifrira se Prelom vrata butnjae (S72.0) kao glavno stanje.

ifra spoljnjeg uzroka kod pada na istom nivou zbog klizanja,
saplitanja ili posrtanja na ulici ili kolovozu (W01.4) moe se
koristiti kao dodatna ifra.
Primer 14:
Glavno stanje:
Teka hipotermija pacijent koji je pao

u bati po hladnom vremenu.
135
Druga stanja:
Senilnost
ifrira se Hipotermija (T68) kao glavno stanje. ifra

spoljanjeg uzroka za izlaganje prekomernoj prirodnoj hladnoi
kod kue (X31, mesto dogaanja 0) moe se koristiti kao
mogua dodatna ifra.
Primer 15:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Diplopija zbog alergijske reakcije na

propisane antihistaminike
ifrira se Diplopija udvojeno vienje (H53.2) kao glavno

stanje. ifra spoljanjeg uzroka za antialergine i antiemetine
lekove koji izazivaju neeljene posledice prilikom terapijske
upotrebe (Y43.0) moe se koristiti kao mogua dodatna ifra.
Primer 16:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Hemoglobinurija izazvana pripremama

za maraton (treniranje na otvorenoj
stazi stadiona)
ifrira se Hemoglobin u mokrai uzrokovan hemolizom usred

drugih spoljnjih uzroka (D59.6) kao glavno stanje. ifra
spoljanjeg uzroka moe se koristiti kao dodatna ifra za
prekomerno naprezanje i naporne ponavljajue pokrete u sportu i
atletskim disciplinama (X50 mesto dogaanja 3).
ifriranje poznih posledica odreenih stanja
MKB obezbeuje brojne kategorije pod naslovom Pozne posledice... (B90
B94, E64.-, E68, G09, I69.-, O97, T90T98, Y85Y89) koje se mogu koristiti da
oznae stanja koja vie nisu uzrok postojeeg problema koji se lei ili ispituje.
Prihvatljivija ifra za glavno stanje je meutim, ifra za samu prirodu pozne
posledice, kojoj se ifra za Pozne posledice... moe dodati kao mogua
dodatna ifra.
Ako je prisutno vie razliitih vrlo specifinih poznih posledica i nijedna nije
predominantna po teini i resursima potrebnim za tretman, dozvoljeno je da se
opis pozne posledice... upie kao glavno stanje koje se tada moe ifrirati u
odgovarajuu kategoriju. Dovoljno da se uzrono stanje opie kao ranije, sada
nepostojee, itd. ili se nastalo stanje opie kao kasna posledica..., ili
posledica... da bi se ovo primenilo. Ne postoji minimalni vremenski interval.
Primer 17:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Disfazija usled ranijeg modanog infarkta
ifrira se Otean govor i nemogunost govora (R47.0) kao

glavno stanje. ifra za posledice modanih udara (I69.3) moe
se koristiti kao mogua dodatna ifra.
136
Primer 18:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Osteoartritis kuka usled ranije frakture

kuka u saobraajnom udesu pre 10
godina
ifrira se Drugo degenerativno oboljenje kuka posle povrede

(M16.5) kao glavno stanje. ifre za posledice preloma butne
kosti (T93.1) i posledice saobraajne nesree (Y85.0) mogu se
koristiti kao mogue dodatne ifre.
Primer 19:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Pozne
posledice
poliomyelitis
poliomijelitisa
ifrira se Pozne posledice zapaljenja sive mase kimene modine

(B91) kao glavno stanje poto nema drugih informacija.
ifriranje akutnih i hroninih stanja
Ako je glavno stanje upisano i kao akutno (ili subakutno) i kao hronino, a MKB
omoguava razliite kategorije ili potkategorije za svako ali ne za kombinaciju,
kategoriju za akutno stanje treba koristiti za glavno stanje kome se daje prednost.
Primer 20:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Akutni i hronini holecistitis
ifrira se Akutno zapaljenje une kese (K81.0) kao glavno

stanje. ifra za hronino zapaljenje une kese (K81.1) se moe
koristiti kao mogua dodatna ifra.
Primer 21:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Akutna
egzarcebacija
opstruktivnog bronhitisa
hroninog
ifrira se Hronina opstruktivna bolest plua sa akutnim

pogoranjem (J44.1) kao glavno stanje poto MKB sadri
odgovarajuu ifru za kombinaciju.
ifriranje postproceduralnih stanja i komplikacija
U grupi XIX (T80T88) date su kategorije za neke komplikacije u vezi sa
hirurkim i drugim procedurama, npr. infekcije hirurke rane, mehanike
komplikacije implantiranih sredstava, ok, itd. Veina poglavlja telesnih sistema
takoe sadre kategorije za stanja koja nastaju, bilo kao posledica specifinih
postupaka i tehnika ili kao rezultat uklanjanja organa, npr. limfoedemni sindrom
posle uklanjanja dojke, postradiacioni hipotiroidizam. Neka stanja (npr.
zapaljenje plua, pluna embolija) koja mogu da nastanu u postproceduralnom
periodu ne smatraju se jedinstvenim entitetima i stoga se ifriraju na uobiajeni
137
nain, ali se dodatna ifra iz Y83Y84 moe dodati radi identifikovanja odnosa
prema postupku-intervenciji.
Kada su postproceduralna stanja i komplikacije upisane kao glavno stanje, bitno
je da se uzmu u obzir modaliteti ili atributi iz Abecednog indeksa radi odabiranja
prave ifre.
Primer 22:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Specijalnost:
Hipotireoidizam zbog tireoidektomije

pre godinu dana
Opta medicina
ifrira se Smanjena funkcija titaste lezde posle intervencija

(E89.0) kao glavno stanje.
Primer 23:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Specijalnost:
Primer 24:
Prekomerno krvarenje nakon

vaenja zuba
Bol
Stomatologija
ifrira se Krvarenje i krvni podliv posle operacije (T81.0) kao

glavno stanje.
Glavno stanje:
Postoperativna psihoza nakon
plastine hirurgije
Druga stanja:
Specijalnost:
Psihijatrija
ifrira se Organska ili simptomatska duevna bolest, neoznaena
(F09) kao glavno stanje uz Y83.8 (drugi hirurki postupci [kao
uzrok neeljene reakcije bolesnika]) da bi se oznaio odnos
stanja i intervencije.
4.4.3 Pravila za ponovno odabiranje kada je glavno stanje netano

zabeleeno
Odgovorni lekar oznaava glavno stanje za ifriranje, i ono je normalno
prihvatljivo za ifriranje prema gornjim uputstvima kao i napomenama u pojedinim grupama bolesti u Odeljku 4.4.4. Meutim, neke okolnosti ili dostupnost
drugih informacija mogu da ukau da lekar nije primenio taan postupak. Ako se
od lekara ne moe dobiti pojanjenje, moe se primeniti jedno od sledeih pravila
i ponovo odabrati glavno stanje.
Pravila za ponovno odabiranje glavnog stanja

Pravilo MB1. Manje vano stanje upisano kao glavno stanje,
znaajnije stanje upisano kao drugo stanje
Kada je manje vano ili dugotrajno stanje, ili sluajan problem, upisan kao
glavno stanje, a znaajnije stanje, relevantno za pruenu zatitu i/ili
138
specijalnost u kojoj je bolesnik leen, upisano kao drugo stanje, odaberite ovo
poslednje kao glavno stanje.
Pravilo MB2. Nekoliko stanja navedenih kao glavno stanje
Ako je nekoliko stanja koja se ne mogu ifrirati zajedno upisano kao glavno
stanje, a drugi detalji u izvetaju ukazuju na jedno od njih kao glavno stanje
zbog koga je bolesnik leen, odaberite to stanje. U protivnom, odaberite stanje
koje je prvo pomenuto.
Pravilo MB3.
Stanje upisano kao Glavno stanje predstavlja

simptom dijagnostikovanog, leenog stanja
Ako je simptom ili znak (obino se moe klasifikovati u Grupu XVIII), ili
problem koji se moe klasifikovati u Grupu XXI, upisan kao glavno stanje, a
to je oigledno reprezentujui znak, simptom ili problem dijagnostikovanog
stanja upisanog na nekom drugom mestu i koje je potom leeno, odaberite ovo
dijagnostikovano stanje kao glavno stanje.
Pravilo MB4. Specifinost
Kada dijagnoza upisana kao kao glavno stanje opisuje stanje uopteno, a izraz
koji prua precizniju informaciju o lokalizaciji ill prirodi stanja je upisan na
nekom drugom mestu, izaberite ovo drugo stanje kao glavno stanje.
Pravilo MB5. Alternativne osnovne dijagnoze
Ako je simptom ill znak upisan kao glavno stanje uz napomenu da je moglo da
nastane usled jednog ili drugog stanja, odaberite simptom kao glavno stanje.
Ako su upisana dva ili vie stanja kao dijagnostike mogunosti za glavno
stanje, izaberite stanje koje je prvo upisano.
Primeri primene pravila za ponovno odabiranje glavnog stanja

Pravilo MB1. Manje vano stanje upisano kao glavno stanje,
znaajnije stanje upisano kao drugo stanje
Kada je manje vano ili dugotrajno stanje, ili sluajan problem, upisan kao
glavno stanje, a znaajnije stanje, relevantno za pruenu zatitu i/ili
specijalnost u kojoj je bolesnik leen, upisano kao drugo stanje, odaberite
ovo poslednje kao glavno stanje.
Primer 1:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Akutni sinuzitis
Karcinom endocerviksa
Hipertenzija
Pacijentkinja leena u bolnici tri nedelje
Intervencija:
Specijalnost:
Totalna histerektomija
Ginekologija
139
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod C53.0 Zloudni

tumor unutranjosti grlia materice.
Primer 2:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Specijalnost:
eerna bolest
Ukletena butna kila
Generalizovana arterioskleroza
Pacijent leen u bolnici dve nedelje
Operacija kile
Hirurgija
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod K41.3 Butna

jednostrana ili neoznaena ukljetena kila bez gangrene.
Primer 3:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Specijalnost:
Epilepsija
Otomikoza
ORL
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod Otomycosis

B36.9 i H62.2*.
Primer 4:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Specijalnost:
Primer 5:
Kongestivna srana insuficijencija

Prelom vrata femura usled pada sa
kreveta tokom hospitalizacije
Pacijent leen u bolnici etiri nedelje
Unutranja fiksacija preloma
Interna medicina nedelju dana,
prebaen na ortopediju radi leenja
preloma
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod S72.0 Prelom

vrata butnjae.
Glavno stanje:
Karijes zuba
Druga stanja:
Reumatska mitralna stenoza
Intervencija:
Vaenje zuba
Specijalnost:
Stomatologija
Odabrati Karijes zuba (K02.9) kao glavno stanje. Pravilo MB1
ne vai. Mada se karijes zuba moe smatrati manje vanim
stanjem a reumatska mitralna stenoza kao znaajnije stanje, ona
nije bila predmet leenja tokom navedene epizode leenja.
Pravilo MB2. Nekoliko stanja navedenih kao glavno stanje

Ako je nekoliko stanja koja se ne mogu ifrirati zajedno upisano kao
glavno stanje, a drugi detalji u izvetaju ukazuju na jedno od njih kao
glavno stanje zbog koga je bolesnik leen, odaberite to stanje. U
protivnom odaberite stanje koje je prvo pomenuto.
Napomena: Takoe pogledati 4.4.2, ifriranje viestrukih stanja i ifriranje
kombinacije kategorija.
140
Primer 6:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Specijalnost:
Katarakta
Stafilokokni meningitis
Ishemijska bolest srca
Pacijent leen u bolnici pet

nedelja nedelje
Neurologija
Odaberite Zapaljenje modanica uzrokovano stafilokokom

(G00.3) kao glavno stanje.
Primer 7:
Glavno stanje:
Hronini opstruktivni bronhitis

Hipertrofija prostate
Psorijaza
Pacijent leen vanbolniki kod dermatologa.

Odaberite Obina psorijaza (L40.0) kao glavno stanje.
Primer 8:
Glavno stanje:
Mitralna stenoza
Akutni bronhitis
Druga stanja:
Specijalnost:
Opta medicina
Nema podataka o terapiji.
Odaberite prvo pomenuto stanje Suenje mitralnog zaliska
(I05.0) kao glavno stanje.
Primer 9:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Hronini gastritis
Metatstaze u aksilarnim limfnim
vorovima
Karcinom dojke
Mastektomija
Odaberite Zloudni tumor dojke, neoznaen (C50.9) kao

Glavno stanje.
Primer 10:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Prerano prskanje vodenjaka

Karlino prednjaenje
Anemija
Spontani poroaj
Odaberite prvo pomenuto stanje Prerano prskanje vodenjaka,

neoznaeno (O42.9) kao glavno stanje.
141
Pravilo MB3.
Stanje upisano kao Glavno stanje predstavlja

simptom dijagnostikovanog, leenog stanja
Ako je simptom ili znak (obino se moe klasifikovati u Grupu XVIII), ili
problem koji se moe klasifikovati u Grupu XXI, upisan kao glavno
stanje, a to je oigledno reprezentujui znak, simptom ili problem
dijagnostikovanog stanja upisanog na nekom drugom mestu i koje je potom
leeno, odaberite ovo dijagnostikovano stanje kao glavno stanje.
Primer 11:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Leenje:
Specijalnost:
Hematurija
Proirene vene nogu
Papilomatozne promene zadnjeg
zida mokrane beike
Dijatermalna ekscizija papiloma
Urologija
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod D41.4 Tumor

mokrane beike neodreene ili nepoznate prirode.
Primer 12:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Specijalnost:
Leenje:
Koma
Ishemijska bolest srca
Otoskleroza
eerna bolest, insulin-zavisni oblik
Endokrinologija
Ustanovljavanje odgovarajue doze
insulina
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod E10.0 eerna

bolest, insulinozavisni oblik, sa besvesnim stanjem. Data
informacija pokazuje da je koma nastala usled eerne bolesti, a
koma je uzeta u obzir jer ona modifikuje ifriranje.
Primer 13:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Bol u abdomenu
Akutni apendicitis
Apendektomija
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod K35.8 Akutno

zapaljenje slepog creva, drugo i neoznaeno.
Primer 14:
Glavno stanje:
Febrilne konvulzije
Druga stanja:
Anemija
Nema podataka o terapiji
Prihvatiti febrilne greve kao glavno stanje i ifrirati pod
R56.0. Pravilo MB3 se ne primenjuje jer glavno stanje kako je
upisano ne predstavlja simptom drugog upisanog stanja.
142
Pravilo MB4. Specifinost

Kada dijagnoza upisana kao kao glavno stanje opisuje stanje uopteno, a
izraz koji prua precizniju informaciju o lokalizaciji ill prirodi stanja je
upisan na nekom drugom mestu, izaberite ovo drugo stanje kao glavno
stanje.
Primer 15:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Cerebrovaskularni insult
eerna bolest
Hipertenzija
Krvarenje u mozgu
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod I61.9 Krvarenje u

mozgu, neoznaeno.
Primer 16:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Uroena bolest srca

Ventrikularni septiki defekt
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod Q21.0 Defekt

pregrade komora srca.
Primer 17:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Enteritis
Kronova bolest ileuma
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod K50.0 Crohnova

bolest tankog creva.
Primer 18:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Prolazak ramenom
Hidrocefalini fetus
Fetalni distres
Carski rez
Ponovo odabrati glavno stanje i ifrirati pod O66.3

Komplikovan poroaj zbog drugih nenormalnosti ploda.
Pravilo MB5. Alternativne osnovne dijagnoze
Ako je simptom ill znak upisan kao glavno stanje uz napomenu da je
moglo da nastane usled jednog ili drugog stanja, odaberite simptom kao
glavno stanje. Ako su upisana dva ili vie stanja kao dijagnostike
mogunosti za glavno stanje, izaberite stanje koje je prvo upisano.
Primer 19:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Glavobolja usled stresa i napetosti ili

akutnog sinuzitisa
Odaberite Glavobolja (R51) kao glavno stanje.

Primer 20:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Akutni holecistitis ili akutni pankreatitis
Odaberite Akutno zapaljenje une kese (K81.0) kao glavno

stanje.
143
Primer 21:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Gastroenteritis zbog infekcije ili

Trovanja hranom
Odaberite Drugi gastroenteritis i kolitis infektivnog

neoznaenog porekla (A09) kao glavno stanje.
4.4.4
Napomene specifine za grupe
U daljem tekstu je dato uputstvo za specifine grupe kod kojih se mogu pojaviti
problemi prilikom odabiranja ifara za glavno stanje. Prethodna opta uputstva
i pravila vae za sve grupe, osim ako napomena specifina za grupu ne navodi
drugaije.
Grupa I: Zarazne bolesti i parazitarne bolesti

B20B24 Bolest izazvana virusom humane imunodeficijencije [HIV]
Pacijent sa oteenim imunim sistemom usled HIV bolesti ponekad moe
zahtevati leenje vie od jedne bolesti u toku iste epizode leenja, npr.
mikobakterijske i citomegalovirusne infekcije. U ovom bloku kategorija nalaze
se kategorije i potkategorije za HIV bolest sa raznim drugim nastalim bolestima.
ifrirajte odgovarajuu potkategoriju za glavno stanje onako kako je odabrao
lekar.
Kada je glavno stanje upisano kao HIV bolest sa mnogostrukim prateim
bolestima, ifrira se odgovarajua .7 potkategorija iz B20B22. Stanja koja se
mogu klasifikovati u dve ili vie potkategorija iste kategorije treba ifrirati pod .7
potkategoriju odgovarajue kategorije (na pr. B20 ili B21). Potkategorija B22.7
se koristi kada su prisutna stanja koja se mogu klasifikovati u dve ili vie
kategorija iz B20B22. Dodatne ifre iz bloka B20B24 mogu se koristiti, ako se
eli, da oznae pojedinana navedena stanja.
Kod onih retkih sluajeva kod kojih je jasno da se prdrueno stanje javilo pre
HIV infekcije, ne treba ifrirati kombinaciju i treba primeniti pravila izbora.
Primer 1:
Glavno stanje:
Druga stanja:
HIV bolest i Kaposijev sarkom
ifrira se pod Sida sa Kaposijevim sarkomom (B21.0).

Primer 2:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Toksoplazmoza i kriptokokoza kod

HIV pacijenta
ifrira se pod Sida sa drugim mnogobrojnim infekcijama

(B20.7). B20.8 (Sida sa drugim zaraznim bolestima i
parazitarnim bolestima) i B20.5 (Sida sa drugim mikozama) se
mogu, ako se eli, koristiti kao dodatne ifre.
Primer 3:
144
Glavno stanje:
HIV bolest sa Pneumocystis carinii

pneumonijom, Burkitovim limfomom
Druga stanja:
i oralnom kandidijazom
ifrira se Sida sa mnogim bolestima klasifikovanim na drugom

mestu (B22.7). Mogu se koristiti dodatne ifre B20.6 (Sida sa
zapaljenjem plua (Pneumocystis carinii), B21.1 (Sida sa
Burkitovim tumorom limfne lezde) i B20.4 (Sida sa
kandidijazom) ako se eli.
Potkategorije pod B20B23 su jedine opcione etvoromesne ifre za zemlje koje
koriste verziju MKB-10 sa etiri ifarska mesta. Ako ne elimo da koristimo ove
opcione etveromesne potkategorije, treba koristiti ifre iz klasifikacije na nekom
drugom mestu kao dodatne ifre za oznaavanje odreenih nastalih stanja. U
navedenom primeru 1, glavno stanje bi se ifriralo pod B21 (Sida sa zloudnim
tumorima). ifra C46.9 (Kaposijev sarkom, neoznaen) bi se koristila kao
dodatna ifra. U primeru 2, glavno stanje bi se ifriralo pod B20 (Sida sa
zaraznim i parazitarnim bolestima). ifre B58.9 (Toksoplazmoza, neoznaena) i
B45.9 (Kriptokokoza, neoznaena) bi se koristile kao dodatne ifre.
Da li koristiti etvoromesne potkategorije B20B23 ili ifriranje viestrukog
uzroka za oznaavanje odreenih stanja, stvar je odluke koju treba doneti u
vreme kada se MKB-10 implementira.
B90B94 Posledice zaraznih bolesti i parazitarnih bolesti
Ove ifre se ne koriste kao ifre kojima se daje prednost za glavno stanje ako je
upisana priroda posledinog stanja. Kod ifriranja posledinog stanja, B90B94
mogu se koristiti kao opcione dodatne ifre (vidi Odeljak 4.4.2, ifriranje poznih
posledica odreenih stanja).
B95B97 Bakterijski, virusni i drugi zarazni uzronici
Ove ifre se ne koriste kao ifre za glavno stanje. Date kategorije se koriste
opciono kao dodatne ifre za oznaavanje infektivnog uzroka ili organizma za
oboljenja koja nisu klasifikovana u Grupi I. Infekcije neoznaene lokalizacije
nastale zbog ovih uzronika se klasifikuju na drugom mestu u Grupi I.
Primer 4:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Akutni cistitis zbog E. coli
ifrira se Akutno zapaljenje mokrane beike (N30.0) kao

Glavno stanje, B96.2 (E. coli kao uzrok bolesti klasifikovanih
u drugim grupama) se moe koristiti kao opciona dodatna ifra.
Primer 5:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Bakterijska infekcija
ifrira se Infekcija uzrokovana bakterijama, neoznaena (A49.9),

kao Glavno stanje, a ne pod ifrom iz B95B97.
145
Grupa II: Tumori

Kod ifriranja tumora, pogledajte napomene u uvodu Grupe II u Knjizi 1 i u
uvodu Abecednog indeksa (Knjiga 3) u vezi dodeljivanja ifre i korienja
morfolokih opisa.
Tumor, bilo primarni ili metastatski, koji se lei u toku relevantne epizode
leenja, treba prijaviti i ifrirati kao glavno stanje. Kada je glavno stanje koje
je lekar prijavio primarni tumor koji vie nije prisutan (poto je uklonjen tokom
prethodne epizode leenja), kao glavno stanje ifrirajte tumor sekundarne
lokalizacije, tekuu komplikaciju, ili odgovarajuu okolnost koja se moe svrstati
u Grupu XXI (vidi Odeljak 4.4.1, Kontakti sa zdravstvenom slubom iz drugih
razloga osim bolesti) koja je bila osnov za leenje ili ispitivanje u toku te epizode
leenja. Odgovarajua ifra iz Grupe XXI za anamnezu tumora moe se koristiti
opciono kao dodatna ifra.
Primer 6:
Glavno stanje:
Karcinom prostate
Druga stanja:
Hronini bronhitis
Intervencija:
Prostatektomija
ifrira se Zloudni tumor prostate (C61) kao Glavno stanje.
Primer 7:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Karcinom dojke operacija pre dve

godine
Metatstaze u pluima
Bronhoskopija sa biopsijom
ifrira se Sekundarni zloudni tumor plua (C78.0) kao Glavno

stanje. Z85.3 (Zloudni tumor dojke u linoj anamnezi) se moe
koristiti opciono kao dodatna ifra.
Primer 8:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Prethodno odstranjen rak mokrane beike

primljen zbog daljeg ispitivanja
cistoskopijom
Cistoskopija
ifrira se Kontrolni pregled posle operacije zloudnog tumora

(Z08.0) kao Glavno stanje. Z85.5 (Zloudni tumor mokranih
puteva u linoj anamnezi) se moe koristiti opciono kao dodatna
ifra.
C80 Zloudni tumor bez oznaene lokalizacije
C97 Zloudni tumori vie nezavisnih (primarnih) lokalizacija
C80 treba koristiti za ifriranje glavnog stanja samo kada je lekar jasno oznaio
tumor na takav nain. C97 treba koristiti kada lekar zabelei kao glavno stanje
dva ili vie nezavisnih primarnih malignih tumora, od kojih nijedan nije
znaajniji. Dodatne ifre mogu se koristiti da oznae pojedinano navedene
maligne tumore.
146
Primer 9:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Karcinomatoza
ifrira se Zloudni tumor bez oznaene lokalizacije (C80).

Primer 10:
Glavno stanje:
Multipli mijelom i primarni

adenokarcinom prostate
ifrira se Zloudni tumori vie nezavisnih (primarnih)

lokalizacija (C97). C90.0 (Mijelom viestruke lokalizacije) i C61
(Zloudni tumor prostate) se moe koristiti opciono kao dodatna
ifra.
Grupa III:
Bolesti krvi i bolesti krvotvornih organa i poremeaji

imuniteta
Neka stanja koja se mogu klasifikovati u ovu grupu mogu da nastanu usled
lekova i drugih spoljanjih uzroka. ifre iz Grupe XX mogu se mogu koristiti
opciono kao dodatne ifre.
Primer 11:
Glavno stanje:
Anemija usled trimetoprim-indukovanog

folatnog deficita
Druga stanja:
ifrira se Slabokrvnost uzrokovana deficitom folata zbog lekova

(D52.1) kao Glavno stanje. Y41.2 (Neeljeni efekti pri
terapijskoj primeni antimalarika i lekova koji deluju na druge
protoze u krvi) se moe koristiti opciono kao dodatna ifra.
Grupa IV:
Bolesti lezda sa unutranjim luenjem, ishrane i

metabolizma
Neka stanja koja se mogu klasifikovati u ovu grupu mogu da nastanu usled
lekova i drugih spoljanjih uzroka. ifre iz Grupe XX mogu se mogu koristiti
opciono kao dodatne ifre.
E10E14 eerna bolest
Prilikom ifriranja glavnog stanja, izbor odgovarajue potkategorije iz liste
koja se odnosi na sve od navedenih kategorija treba da se zasniva na glavnom
stanju koje je oznaeno od strane lekara. Potkategorija .7 bi trebalo da se koristi
kao ifra glavnog stanja samo kada su kao glavno stanje prijavljene
viestruke komplikacije eerne bolesti i to tako da ne daju prednost bilo kojoj od
navedenih komplikacija. ifre za bilo koju pojedinanu navedenu komplikaciju
mogu se opciono prikljuiti kao dodatne ifre.
Primer 12:
Bubrena insuficijencija nastala zbog

glomerulonefroze
Glavno stanje:
Druga stanja:
ifrira
se
eerna
bolest,
neoznaena
sa
bubrenim
147
komplikacijama
(E14.2 i N08.3*).
Primer 13:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Insulin-zavisni dijabetiar sa
nefropatijom, gangrenom i kataraktom
ifrira se eerna bolest, insulinozavisan oblik sa viestrukim

komplikacijama (E10.7). ifre E10.2 i N08.3* (eerna bolest.
insulinozavisan oblik sa bubrenim komplikacijama), E10.5
(eerna bolest, insulinozavisan oblik sa komplikacijama
periferne cirkulacije) i E10.3 i H28.0* (eerna bolest.
insulinozavisan oblik sa onim komplikacijama) mogu se
opciono prikljuiti kao dodatne ifre za oznaavanje
pojedinanih komplikacija.
E34.0 Karcinoidni sindrom
Ova se ifra ne koristi kao ifra koja ima prednost prilikom ifriranja glavnog
stanja ako je oznaen karcinoidni tumor, osim ako period leenja nije bio
prevashodno usmeren na leenje endokrinog sindroma. Ako se ifriranje vri
prema tumoru, E34.0 se moe koristiti opciono kao dodatna ifra za oznaavanje
funkcionalne aktivnosti.
E64. Posledice pothranjenosti i drugih nedostataka ishrane
E68 Posledice prekomernog hranjenja
Ove ifre se ne koriste kao ifre koje imaju prednost prilikom ifriranja glavnog
stanja ukoliko je zabeleena priroda posledinog stanja. Kada se ifrira
posledino stanje, E64.- ili E68 se moe koristiti opciono kao dodatna ifra.
Grupa V: Duevni poremeaji i poremeaji ponaanja

Definicije kategorija i potkategorija date su u ovoj grupi da pomognu lekaru u
odabiranju dijagnostikih kategorija; njih ne treba da koriste ifranti. Glavno
stanje treba da je oznaeno na osnovu dijagnoze koju je oznaio lekar, ak i
kada postoji neslaganje izmeu stanja koje je ubeleeno i definicije. U nekim
kategorijama data je mogunost za opcione dodatne ifre.
Grupa VI: Bolesti nervnog sistema

Neka stanja koja se mogu klasifikovati u ovu grupu mogu da nastanu kao
posledica lekova ili drugih spoljanjih uzroka. ifre iz Grupe XX mogu se
opciono koristiti kao dodatne ifre.
G09 Posledice bolesti zapaljenja centralnog nervnog sistema
Ovu ifru ne treba koristiti kao prihvatljiviju ifru za glavno stanje ako je
upisana priroda rezidualnog stanja. Kada se ifrira prema rezidualnom stanju,
G09 se moe koristiti kao opciona dodatna ifra. Napominje se da posledice
kategorija G01*, G02*, G05* i G07* ne treba dodeliti u G09, ve pre u kategorije
koje su utvrene za posledice osnovnog uzroka, npr. B90B94. Ako nema
148
kategorije posledica za osnovno stanje, ifrirati pod samo osnovno stanje.

Primer 14:
Glavno stanje:
Specijalnost:
Gluvoa nastala zbog tuberkuloznog

meningitisa
Klinika za govor i sluh
ifrirati Gubitak sluha, neoznaen (H91.9) kao Glavno stanje.

B90.0 (Posledice tuberkuloze centralnog nervnog sistema) se
moe opciono koristiti kao dodatna ifra.
Primer 15:
Glavno stanje:
Specijalnost:
Epilepsija nastala zbog starog apscesa

na mozgu
Neurologija
ifrirati Epilepsija, neoznaena (G40.9) kao Glavno stanje.

G09 (Posledice zapaljenjskih bolesti centralnog nervnog sistema)
se moe opciono koristiti kao dodatna ifra.
Primer 16:
Glavno stanje:
Specijalnost:
Blaga duevna zaostalost posle

postvakcinalnog encefalitisa
Psihijatrija
ifrirati Laka duevna zaostalost, bez napomene o poremeaju

ponaanja (F70.9) kao Glavno stanje. G09 (Posledice
zapaljenjskih bolesti centralnog nervnog sistema) se moe
opciono koristiti kao dodatna ifra.
G81G83 Paralitini sindromi
Ove ifre se ne koriste kao prihvatljivije ifre za glavno stanje ako je aktuelni
uzrok oznaen, izuzev ako je epizoda leenja bila uglavnom radi same paralize.
Kada se ifrira prema uzroku, G81G83 se mogu koristiti kao opcione dodatne
ifre.
Primer 17:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Specijalnost:
Cerebrovaskularni insult
sa hemiplegijom
Neurologija
ifrirati Apoplekisja Modana kap, neoznaena kao krvarenje

ili infarkt mozga (I64) kao Glavno stanje. G81.9 (Jednostrana
paraliza, neoznaena) se moe opciono koristiti kao dodatna
ifra.
Primer 18:
Glavno stanje:
Infarkt mozga pre tri godine
Druga stanja:
Paraliza leve noge
Pacijent je na fizikalnoj terapiji.
ifrirati Paraliza jedne noge (G83.1) Glavno stanje. I69.3
(Posledice infarkta mozga) se moe opciono koristiti kao dodatna
ifra.
149
Grupa VII: Bolesti oka i pripojaka oka

H54. Oteenje vida, ukljuujui slepilo (na oba ili jedno oko)
Ova ifra ne treba da se koristi kao prihvatljivija ifra za glavno stanje ukoliko
je uzrok naveden, osim ako se epizoda leenja ne odnosi iskljuivo na slepilo. Pri
ifriranju uzroka, ifra H54.- se moe opciono koristiti kao dodatna ifra.
Grupa VIII: Bolesti uva i bolesti mastoidnog nastavka

H90H91 Gubitak sluha
Ove ifre ne treba da se koriste kao prihvatljivije ifre za glavno stanje ukoliko
je uzrok naveden, osim ako se epizoda leenja ne odnosi iskljuivo na gubitak
sluha. Pri ifriranju uzroka, H90.- ili H91.- se moe opciono koristiti kao dodatna
ifra.
Grupa IX: Bolesti sistema krvotoka

I15. Sekundarno povieni krvni pritisak
Ova ifra ne treba da se koristi kao prihvatljivija ifra za glavno stanje ukoliko
je uzrok naveden, osim ako se epizoda leenja ne odnosi iskljuivo na povien
krvni pritisak. Pri ifriranju uzroka, ifra I15.- se moe opciono koristiti kao
dodatna ifra.
I69. Posledice cerebrovaskularne bolesti
Ovu ifru ne treba koristiti kao prihvatljiviju ifru za glavno stanje ako je
upisana priroda rezidualnog stanja. Kada se ifrira prema rezidualnom stanju,
I69.- se moe opciono koristiti kao dodatna ifra.
Grupa XV: Trudnoa, raanje i babinje

O08.
Komplikacije abortusa,
trudnoe
vanmaterine i
molarne
Ova ifra se ne koristi kao opcija ifre za glavno stanje, osim ako je nova
epizoda leenja samo radi leenja komplikacije, npr. tekua komplikacija
ranijeg abortusa. Moe se koristiti kao opciona dodatna ifra sa kategorijama
O00O02 za oznaavanje povezanih komplikacija i sa kategorijama O03O07
radi detalja komplikacije.
Napomena: potrebno je referisati na dijagnoze koje se ukljuuju u
potkategorijama O08 kada je odabrana etvoromesna potkategorija O03O07.
Primer 19:
Glavno stanje:
Specijalnost:
Rupturirana tubarna trudnoa, ok

Ginekologija
ifrirati Jajovodna trudnoa (O00.1) kao Glavno stanje.

O08.3 (ok posle pobaaja, vanmaterine i molarne trudnoe)
se moe opciono koristiti kao dodatna ifra.
150
Primer 20:
Glavno stanje:
Specijalnost:
Nekompletan abortus sa perforacijom

uterusa
Ginekologija
ifrirati Neoznaen pobaaj, nepotpun sa drugim i neoznaenim

komplikacijama (O06.3) kao Glavno stanje. O08.6 (Oteenje
organa i tkiva karlice posle pobaaja, vanmaterine i molarne
trudnoe) se moe opciono koristiti kao dodatna ifra.
Primer 21:
Glavno stanje:
Specijalnost:
Diseminovana intravaskularna koagulacija nakon pobaaja obavljenog pre dva

dana u drugoj ustanovi
Gynaecology
ifrirati Kasno ili obilno krvarenje posle pobaaja, vanmaterine

i molarne trudnoe (O08.1). Nije potrebna nijedna druga ifra,
jer je abortus izvren u prethodnoj epizodi leenja.
O80O84 Poroaj
Korienje ovih ifri za opisivanje glavnog stanja treba da je ogranieno za
sluajeve u kojima je jedina informacija koja je upisana u izvetaj o tome da se
poroaj desio ili o nainu poroaja. ifre O80O84 se mogu opciono koristiti
kao dodatne ifre da bi oznaile nain ili vrstu poroaja gde nema posebnog
priloga sa podacima ili se ne koristi klasifikacija intervencije u ove svrhe.
Primer 22:
Glavno stanje:
Trudnoa
Druga stanja:
Intervencija:
Poroaj niskim forcepsom
ifrirati Poroaj niskim forcepsom (O81.0) kao Glavno stanje
jer nema drugih informacija.
Primer 23:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Trudnoa, zavrena
Neuspeo pokuaj poroaja
Carski rez
ifrirati Neuspeo pokuaj poroaja, neoznaen (O66.4) kao

Glavno stanje. ifra za Poroaj carskim rezom, neoznaen
(O82.9) se moe opciono koristiti kao dodatna ifra.
Primer 24:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Intervencija:
Blizanaka trudnoa, zavrena
Spontani poroaj
ifrirati Blizanaka trudnoa (O30.0) kao Glavno stanje.

O84.0 (Vieplodni poroaj, svi spontani) se moe opciono
koristiti kao dodatna ifra.
Primer 25:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Terminska trudnoa, zavrena, mrtav plod,

2800 g
151
Intervencija:
Spontani poroaj
ifrira se Briga o majci kod smrti ploda u materici (O36.4)

ukoliko nije mogue utvrditi drugi uzrok smrti ploda.
O98O99 Bolesti majke koje se mogu klasifikovati na drugom
mestu, ali koje komplikuju trudnou, raanje i babinje
Predviene potkategorije treba koristiti kao ifre glavnog stanja pre nego
kategorije izvan Grupe XV, kada je za stanja koja se klasifikuju lekar oznaio da
su komplikovala trudnou, da su se pogorala usled trudnoe, ili su bila razlog
za intervenciju akuera. Odgovarajue ifre iz drugih grupa mogu se koristiti
opciono kao dodatne ifre za blie oznaavanje stanja.
Primer 26:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Specijalnost:
Toksoplazmoza
Trudnoa, nezavrena
Klinika za prenatalnu zatitu
ifrirati Bolesti uzrokovane protozoama u trudnoi, poroaju i

babinjama
(O98.6)
kao
Glavno
stanje.
B58.9
(Toksoplazmoza, neoznaena) se moe opciono koristiti kao
dodatna ifra radi oznaavanja specifinog uzroka.
Grupa XVIII: Simptomi, znaci i patoloki kliniki i laboratorijski

nalazi, neklasifikovani na drugom mestu
Kategorije iz ove grupe ne treba koristiti kao ifre za glavno stanje osim ako
simptom, znak ili nenormalni nalaz nije bio oigledno glavno stanje za leenje
ili ispitivanje u toku epizode leenja i nije bio povezan sa drugim stanjem koje
je lekar oznaio. Videti takoe Pravilo MB3 (4.4.3) i uvod u Grupu XVIII u
Knjizi 1 za dalje informacije.
Grupa XIX: Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih

faktora
Ako su zabeleene viestruke povrede i nijedna od njih nije odabrana kao
glavno stanje, ifrira se jedna od kategorija datih prilikom navoenja
viestrukih povreda:
ista vrsta u istom delu tela (obino etvrto mesto .7 u kategorijama S00
S99);
razliite vrste u istom delu tela (obino etvrto mesto .7 u poslednjoj
kategoriji svakog bloka, to jest S09, S19, S29, itd.);
ista vrsta u razliitim delovima tela (T00T05).
Izuzeci:
za unutranje povrede zabeleene zajedno sa povrinskim povredama i/ili
sa samo otvorenim ranama, ifriraju se unutranje povrede kao glavno
stanje;
za prelome lobanje i kostiju lica sa intrakranijalnom povredom, ifrira se
unutranja povreda kao glavno stanje;
152
za intrakranijalno krvarenje sa drugim povredama glave, ifrira se

intrakranijalno krvarenje kao glavno stanje;
za prelome sa otvorenim ranama iste lokalizacije, ifrira se prelom kao
glavno stanje.
Kada se koriste kategorije viestrukih povreda, ifre za svaku pojedinanu
povredu se mogu koristiti kao opcione dodatne ifre. U sluaju pomenutih
izuzetaka, pored ifre glavnog stanja, udruena povreda moe se identifikovati
bilo moguom dodatnom ifrom ili jednim od mesta datim za ove svrhe.
Primer 27:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Povreda mokrane beike i uretre
ifrira se Povreda vie organa karlice (S37.7) kao Glavno

stanje. S37.2 (Povreda mokrane beike) i S37.3 (Povreda
mokrane cevi) se mogu koristiti kao opcione dodatne ifre.
Primer 28:
Glavno stanje:
Druga stanja:
Otvorena unutarlobanjska rana sa

krvarenjem u mali mozak
ifrira se Ostale intrakranijalne povrede (S06.8) kao Glavno

stanje. Otvorena unutarlobanjska rana moe se istai, ako se
eli, dodavanjem ifre S01.9 (Otvorena rana neoznaenog dela
glave) ili dodavanjem cifre 1 (sa otvorenom intralobanjskom
ranom) ifri S06.8 (S06.8.1)
T90T98 Posledice povreda, trovanja i drugih dejstava spoljnih
faktora
Ove ifre ne treba koristiti kao ifre za glavno stanje ako je priroda rezidualnih
stanja oznaena. Prilikom ifriranja rezidualnog stanja, T90T98 se mogu
koristiti kao opcione dodatne ifre.
Grupa XX: Spoljanji uzroci obolevanja i umiranja

Ove ifre se ne koriste kao ifre glavnog stanja. One su namenjene za upotrebu
kao mogue dodatne ifre radi oznaavanja spoljanjeg uzroka stanja
klasifikovanih u Grupi XIX, i mogu se takoe koristiti kao opcione dodatne ifre
za stanja klasifikovana u bilo kojoj drugoj grupi ali koja imaju spoljanji uzrok.
153
5. Statistika prezentacija
5.1
Uvod
Ovo poglavlje sadri pravila statistike za meunarodno poreenje i uputstva o

prezentaciji podataka u nacionalnim i regionalnim statistikim tabelama.
Odgovorni za analize podataka bi trebalo da budu ukljueni u izradu protokola za
obradu (ukljuujui ifriranje) ne samo dijagnostikih podataka ve i drugih stavki
potrebnih za ukrtanje.
5.2
Izvor podataka
Uobiajeno je da je ordinirajui lekar odgovoran za izradu medicinskog izvetaja o

uzroku smrti. Medicinski izvetaj uzroka smrti treba da je u skladu sa
meunarodnim preporukama (vidi odeljak 4.1.3). Administrativni postupci treba
da obezbede poverljivost podataka iz izvetaja o smrti ili drugih medicinskih
izvetaja.
U sluaju smrti potvrene od strane sudskih istraitelja ili drugih sudskih organa,
medicinski nalaz dostavljen licu koje sainjava izvetaj bi trebalo da bude naveden
u izvetaju kao dopuna drugim pravnim dokazima o smrti.
5.3
Nivo detalja o uzroku u tabelama
Postoje standardne liste uzroka ifrirane prema MKB, kao i zvanine preporuke o
listama za tabeliranje koje omoguavaju meunarodno poreenje (vidi poglavlje
5.6). U drugim tabelama, hijerarhijska struktura MKB dozvoljava znatnu
fleksibilnost za mogua grupisanja.
Tromesne i etvoromesne rubrike MKB pruaju dosta detalja. One se ponekad
koriste za izradu referentnih tabela koje obuhvataju itav opseg podataka, koji se
ne moraju publikovati ali se uvaju u centralnom zavodu od koga se na zahtev
mogu traiti informacije koje se odnose na specifine dijagnoze. Klasifikaciju na
ovom nivou takoe koriste specijalisti zainteresovani za detaljno prouavanje
ogranienog opsega dijagnoza. U ovu svrhu, vie detalja se moe dodati na petom
ili estom nivou ifre, gde je ifriranje uraeno bilo prema dodatnim iframa datim
za neke rubrike MKB ili prema jednoj od na specijalnosti zasnovanih adaptacija iz
porodice klasifikacija.
Iako su svi napori uinjeni da se obezbedi da nazivi MKB etvoromesnih
potkategorija budu jasni ako se nau zasebno, povremeno se moraju tumaiti
zajedno sa nazivom tromesne kategorije. U tom sluaju, nuno je ukljuiti bilo
tromesne rubrike (i njihove zbirove) ili koristiti posebno pripremljene nazive za
etvoromesne rubrike, koje su razumljive kada se zasebno koriste. Postoji preko
2000 rubrika sa tri ifarska mesta, koje identifikuju sva stanja koja su najee od
interesa za javno zdravstvo.
155
Takoe postoje specijalne tabelarne liste u Knjizi 1 koje su namenjene za sluajeve

u kojima je tromesna lista suvie detaljna, i dizajnirane su tako da meunarodno
poreenje znaajnih bolesti i grupa bolesti nije osujeeno razliitim grupisanjima
koja su izvrena u pojedinim zemljama.
5.4
Preporuene tabelarne liste za mortalitet
Posebna tabelarna lista za mortalitet je data u Knjizi 1.

5.4.1
Saete liste
Dve saete liste, Lista 1 i Lista 3, sadre stavke iz svake grupe MKB, i takoe u
okviru veine grupa oznaavaju stavke za odabrane liste, koje zajedno sa
preostalim stavkama pod nazivom Druge... kompletiraju odreenu Grupu. One
na taj nain svode itav opseg MKB tromesnih kategorija na broj adekvatan za
potrebe publikovanja.
5.4.2
Odabrane liste
Dve odabrane liste, Lista 2 i Lista 4, sadre stavke iz veine Grupa koje se odnose
na stanja i spoljanje uzorke znaajne za praenje i analizu zdravstvenog stanja
stanovnitva i smrtnosti na nacionalnom i meunarodnom nivou. One ne
obezbeuju sve ifre iz svake grupe, i za samo odreen broj grupa postoje
rezidualne rubrike koje omoguavaju dobijanje ukupnog mortaliteta za nivo grupe.
5.4.3
Korienje prefiksa za identifikaciju lista mortaliteta
Upotreba numerikih prefiksa rednom broju stavke spreava zabunu izmeu

specijalnih tabelarnih lista u kojima stavke za isto stanje imaju razliite redne
brojeve (redni brojevi se mogu razlikovati od etvoromesnih ifara MKB koje
imaju slovo na prvom mestu). Ako se koristi adaptirana lista za nacionalne i
regionalne potrebe, treba koristiti alternativni prefiks za identifikovanje.
5.4.4
Lokalno dizajnirane liste
etiri posebne tabelarne liste obezbeuju za veinu zemalja odgovarajui izvor

informacija o najznaajnijim bolestima i spoljanjim uzrocima smrti. One takoe
olakavaju komparaciju u vremenskim ciklusima kao i uoavanje izmena u
relativnim uestalostima, na primer, infektivnih bolesti i degenerativnih bolesti,
nakon sprovoenja zdravstvenih programa. One omoguavaju uporeenje izmeu
regionalnih oblasti i populacionih grupa. Pored toga, one omoguavaju znaajna
meunarodna poreenja o uzrocima smrti.
Ako nema potrebe za meunarodnim poreenjem, mogu se dizajnirati liste za
lokalnu upotrebu sline specijalnim tabelarnim listama. Rubrike MKB za takve
liste mogu se birati i grupisati na nain koji je najadekvatniji i najkorisniji.
Specijalne liste bi bile potrebne, na primer, za praenje progresa, u smislu morbiditeta i mortaliteta, mnogih lokalnih zdravstvenih programa.
Kod adaptiranja specijalnih tabelarnih lista za nacionalne potrebe ili kada se
156
tabelarna lista priprema za novi ili posebni projekat, korisno je obaviti testiranje
jednostavnim brojanjem sluajeva za svaku od tromesnih kategorija, da bi se
utvrdilo koja stanja se mogu grupisati u odgovarajue vee rubrike, a gde bi bila
neophodna upotreba potkategorija.
Tamo gde je izraena lokalna lista, klju za saete kategorije treba da sadri tri (ili
etiri) ifarska mesta osnovne klasifikacije.
5.5
5.5.1
Posebna lista za tabeliranje morbiditeta

Opis
Lista za tabeliranje obolevanja sadri 298 detaljnih ifara. Lista obolevanja je

saeta lista u kojoj je svaka kategorija ukljuena samo jednom a ukupne vrednosti
(sume) za grupe bolesti i grupe MKB mogu se dobiti sekvencijalnim dodavanjem
stavki.
Lista obolevanja namenjena je kao osnova za nacionalne liste i za poreenje meu
zemljama. Nacionalne liste se mogu konstruisati bilo saimanjem ili proirenjem
osnovne klasifikacije prema elji. Ova lista je podesna za podatke o leenju
bolesnika u bolnici i sa odgovarajuom adaptacijom prevashodno agregiranjem
nekih stavki i proirivanjem stavki koje se odnose na Grupu XVIII (Simptomi,
znaci i patoloki kliniki i laboratorijski nalazi neklasifikovani na drugom mestu) i
Grupu XXI (Faktori koji utiu na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom
slubom) radi informacija iz drugih izvora, kao to su ambulantna zatita i
istraivanja. Kada se pravi lokalna lista, klju za saete kategorije treba da sadri
tri (ili etiri) ifarska mesta osnovne klasifikacije.
Morbiditetna lista ukljuuje ifarske brojeve kategorija sa zvezdicom za korienje
kada je ifra sa zvezdicom za dvojnu klasifikaciju ukljuena u analizu. Lista se
moe koristiti bilo za tabeliranje na bazi krstia ili na bazi zvezdice i vano je da se
naznai u svakoj tabeli na kojoj je osnovi kreirana.
5.5.2 Modifikacija posebne tabelarne liste za morbiditet
prema nacionalnim zahtevima
Ako se pregledom uestalosti u okviru rubrika MKB sa tri ifarska mesta ustanovi
potreba da se lista proiri, neke stavke za jedan broj opsega MKB kategorija mogu
se podeliti prema osnovnoj klasifikaciji ili ak na nivo sa etiri ifarska mesta. Ako
se preporuena lista smatra previe detaljnom ili ako je potrebna kraa lista, moe
se izvriti selekcija na osnovu nacionalnih ili lokalnih zdravstvenih potreba. U
zavisnosti od nacionalnog epidemiolokog stanja, kategorije se mogu
kombinovati radi skraenja liste.
5.6
5.6.1
Preporuke u vezi sa statistikim tabelama za meunarodno

poreenje
Statistike tabele
Stepen detalja kod unakrsne klasifikacije prema uzroku, polu, starosti i

157
teritorijalnom podruju zavisie i od namere i obima statistike, kao i praktinih

ogranienja s obzirom na veliinu pojedinih tabela. Sledei modeli tabeliranja,
dizajnirani u cilju unapreenja meunarodne usaglaenosti, predstavljaju
standardne naine za izraavanje razliitih obeleja. Tamo gde se upotrebljava
drugaija klasifikacija (na primer starosnih grupa) u tabelama koje se publikuju,
potrebno je da se to uini na taj nain da je mogue svoenje na jedno od
preporuenih grupisanja.
(a) Analiza prema Meunarodnoj klasifikaciji bolesti mora biti usklaena sa:
(i) detaljnom listom kategorija sa tri ifarska mesta, sa ili bez
etvoromesnih potkategorija;
(ii) jednom od posebnih lista za tabeliranje mortaliteta;
(iii) posebnom listom za tabeliranje morbiditeta.
(b) Klasifikacija prema starosti za opte potrebe:
(i) do 1 godine, posebno svaka godina do 4 godine, po grupama od 5 godina
od 5 do 84 godine, 85 godina i vie;
(ii) do 1 godine, 14 godine, 514 godina, 1524 godine, 2534 godine, 35
44 godine, 4554 godine, 5564 godine, 6574 godine, 75 godina i
vie;
(iii) do 1 godine, 114 godina, 1544 godine, 4564 godine, 65 godina i vie
(c) Klasifikacija prema teritorijama bi trebalo da se vri prema:
(i) svakoj veoj administrativnoj podeli;
(ii) svakom gradu ili gradskoj aglomeraciji 1.000.000 stanovnika i vie, ili
najveim gradovima koji imaju preko 100.000 stanovnika;
(iii) nacionalnim skupinama urbanih podruja sa 100.000 stanovnika i vie;
(iv) nacionalnim skupinama urbanih podruja sa manje od 100.000
stanovnika;
(v) nacionalnim skupinama ruralnih podruja.
Napomena 1. Statistika koja se odnosi na (c) ukljuuje definicije za urbana i
ruralna podruja.
Napomena 2. U zemljama u kojima je medicinski izvetaj o uzrocima smrti
nepotpun ili ogranien na izvesna podruja, potrebno je da se podaci o sluajevima
smrti bez medicinskog izvetaja publikuju posebno.
5.6.2
Tabeliranje uzroka smrti
Statistika uzroka smrti koja se odnosi na definisanu teritoriju treba da je u skladu

sa preporukom (a)(i) ili, ako ovo nije mogue, sa preporukom (a)(ii). Bilo bi
poeljno da se podaci klasifikuju po polu i starosnim grupama prema preporuci
(b)(i).
Statistika o uzrocima smrti koja se odnosi na teritorije prema preporuci (c) treba da
je u skladu sa preporukom (a)(ii) ili, ukoliko to nije mogue, sa preporukom
(a)(iii). Bilo bi poeljno da se podaci klasifikuju po polu i starosti prema preporuci
(b)(ii).
5.7
158
Standardi i zahtevi u vezi sa izvetavanjem o smrti ploda,

perinatalne, neonalatalne i smrtnosti odojadi
Skuptina Svetske zdravstvene organizacije usvojila je sledee definicije, kako za

statistike potrebne za meunarodnu komparaciju, tako i za zahteve za
izvetavanjem podataka iz kojih su izvedene. Definicije koje je usvojila Skuptina
Svetske zdravstvene organizacije nalaze se u Knjizi 1, i radi pogodnosti se ovde
ponovo navode.
5.7.1
Definicije
ivoroenje
ivoroenje je kompletno izbacivanje ili vaenje ploda iz tela majke, bez obzira na
trajanje trudnoe, koji, posle tog odvajanja od majke, die ili pokazuje bilo koje
druge znake ivota, kao to su otkucaji srca, pulsacija pupane vrpce ili jasni
pokreti voljnih miia, bez obzira da li je bila preseena pupana vrpca ili placenta
pripojena; svaki plod takvog roenja smatra se ivoroenim detetom.
Fetalna smrt (mrtvoroeni plod)
Fetalna smrt je smrt nastala pre potpunog izbacivanja ili vaenja ploda iz tela
majke, bez obzira na trajanje trudnoe; na smrt ukazuje injenica da posle takvog
odvajanja od majke plod ne die ili ne pokazuje druge znake ivota, kao to su
otkucaji srca, pulsacija pupane vrpce, ili jasni pokreti voljnih miia.
Teina pri roenju
Prva teina fetusa ili novoroeneta izmerena posle roenja.
Teina ivoroenog deteta bi trebalo da se meri u toku prvog sata ivota, pre nego
to doe do znaajnog gubitka teine u postporoajnom periodu. Iako se u
statistike svrhe teina pri roenju klasifikuje u grupama od po 500 g, teinu ne
treba evidentirati na ovaj nain ve treba upisati tanu vrednost izmerene teine.
Definicije niska, veoma niska, i izuzetno niska teina pri roenju ne
predstavljaju meusobno iskljuive kategorije. Ispod utvrenih granica one su
sveobuhvatne i preklapaju se (tj. niska ukljuuje veoma nisku i izuzetno
nisku, dok veoma niska obuhvata izuzetno nisku).
Niska teina pri roenju
Manje od 2500 g (do i ukljuujui 2499 g).
Veoma niska teina pri roenju
Izuzetno niska teina pri roenju
Gestaciona starost
Trajanje trudnoe (gestacija) se meri od prvog dana poslednjeg normalnog
menstrualnog ciklusa. Gestaciona starost se izraava navrenim danima ili
navrenim nedeljama (npr. smatra se da su promene, nastale izmeu 280 i 286
navrenih dana posle poslednjeg normalnog menstrualnog ciklusa nastale u 40.
nedelji trudnoe).
159
Gestaciona starost esto stvara zabunu kada se rauna prema datumu menstruacije.
Za izraunavanje gestacione starosti od datuma prvog dana poslednjeg normalnog
menstrualnog ciklusa i datuma poroaja, treba imati na umu da se prvi dan ne
rauna kao jedan dan, ve kao nulti dan; prema tome, 06 dana odgovaraju
navrenoj nultoj nedelji, 713 dana navrenoj jednoj nedelji, a 40. nedelja
stvarne trudnoe je sinonim za navrenih 39 nedelja. Ako se datum poslednjeg
normalnog menstrualnog ciklusa ne zna, gestacionu starost treba izraunati prema
najboljoj klinikoj proceni. Da ne bi dolo do pogrenog tumaenja, u tabeliranju
treba navesti i nedelje i dane.
Prevremeni poroaj
Poroaj nastupio pre navrenih 37 nedelja trudnoe (manje od 259 dana).
Poroaj na vreme
Poroaj nastupio u periodu od 37 do manje od 42 navrenih nedelja trudnoe (259
do 293 dana).
Prenesena trudnoa
Poroaj nastupio nakon 42 ili vie navrenih nedelja trudnoe (294 ili vie dana).
Perinatalni period
Perinatalni period poinje u 22 navrene nedelje (154 dana) trudnoe (vreme
kada teina pri roenju normalno iznosi 500 g, a zavrava se sedam navrenih dana
posle roenja.
Neonatalni period
Neonatalni period poinje od roenja i zavrava se sa 28 navrenih dana posle
roenja.
Neonatalna smrtnost (smrt ivoroenih nastala u toku prvih 28 navrenih dana
ivota) se moe podeliti na ranu neonatalnu smrtnost, koja nastaje u toku prvih
sedam dana ivota i kasnu neonatalnu smrtnost, koja nastaje posle sedmog dana,
ali pre navrenih 28 dana ivota.
Starost u vreme smrti u toku prvog dana ivota (dan nulti) treba zabeleiti u
navrenim minutima ili satima ivota. Ako je smrt nastupila u drugom danu (dan
prvi), treem (dan drugi) pa sve do 27 navrenih dana viota, starost u vreme smrti
treba zabeleiti u danima.
5.7.2
Kriterijumi za prijavljivanje
Zakonske obaveze za registrovanje fetalne smrti i ivoroenih variraju od zemlje

do zemlje, pa ak i unutar samih zemalja. Ako je mogue, sve fetuse i
novoroenad sa teinom od najmanje 500 g pri roenju, bez obzira da li su ivi ili
mrtvi, treba ukljuiti u statistiku. Ako informacija o teini pri roenju nije
dostupna, treba koristiti odgovarajue kriterijume za gestacionu starost (22
navrene nedelje) ili duinu tela (25 cm teme-peta). Kriterijume za odreivanje da
160
li se dogaaj odigrao u perinatalnom periodu treba primeniti sledeim redosledom:

(1) teina pri roenju, (2) gestaciona starost, (3) duina teme-glava. Ukljuivanje
fetusa i novoroenadi teine izmeu 500 i 1000 g u nacionalnu statistiku
preporuuje se kako zbog sutinske vrednosti, tako i zbog toga to njihovo
ukljuenje poboljava kompletnost izvetavanja za teine od 1000 i vie grama.
5.7.3
Statistika za meunarodno poreenje
Kada su u pitanju statistiki podaci koji se porede na meunarodnom nivou, ne

preporuuje se ukljuenje podataka o grupi novoroenadi sa ekstremno malom
teinom na roenju jer bi to naruilo validnost poreenja. Zemlje treba da
organizuju procedure registrovanja i izvetavanja na nain da se dogaaji i
kriterijumi, koji se ukljuuju u statistiku, mogu lako identifikovati. Plodove nieg
maturiteta i novoroenad koja ne odgovara ovim kriterijumima (tj. teine ispod
1000 g) treba iskljuiti iz perinatalne statistike ukoliko nema zakonskih ili drugih
opravdanih razloga, u kom sluaju se njihovo ukljuivanje mora izriito navesti.
Tamo gde su teina pri roenju, gestaciona starost i duina teme-peta nepoznati,
takav dogaaj pre treba ukljuiti u izvetaj za mortalitetnu statistiku perinatalnog
perioda nego ga iskljuiti.
Preporuuje se zemljama da prikau statistiku u kojoj se i numerator i denominator
za izraunavanje svih stopa odnose samo na fetuse i novoroenad teine od 1000
g ili vie (odnosi i stope specifine teine); gde nema podataka o poroajnoj teini,
koristi se odgovarajua gestaciona starost (28 navrenih nedelja) ili telesna duina
(35 cm teme-peta).
Kod prijavljivanja fetalne, perinatalne, neonatalne i mortalitetne statistike odojadi
broj smrti zbog malformacija treba kad god je mogue utvrditi za ivoroenja i
fetalne smrti kako za poroajne teine od 500 do 999 g tako i 1000 g ili vie.
Neonatalne smrti zbog malformacija treba da se dele na rane i kasne neonatalne
smrti. Ova informacija omoguava prijavljivanje perinatalne i neonatalne
mortalitetne statistike sa ili bez smrtnosti zbog malformacija.
Odnosi i stope
Objavljeni odnosi i stope uvek treba da oznae denominator, tj. ivoroenja ili
ukupna roenja (ivoroenja plus fetalne smrti). Preporuuje se zemljama da
obezbede nie navedene odnose i stope, ili onoliko koliko njihovi sistemi podataka
dozvoljavaju.
Odnos fetalne smrti
Fetalne smrti
x 1000
ivoroeni
Stopa fetalne smrti
Fetalne smrti
x 1000
Ukupan broj roenih
161
Specifina stopa fetalne smrti, prema teini

Fetalne smrti, teina 1000 g i vie
Ukupan broj roenih, teina 1000 g i vie x 1000
Stopa rane neonatalne smrtnosti
Rane neonatalne smrti
x 1000
ivoroeni
Specifina stopa rane neonatalne smrtnosti, prema teini
Rane neonatalne smrti odojadi teine 1000 g i vie na roenju
x 1000
ivoroeni teine 1000 g i vie
Odnos perinatalne smrtnosti
Fetalne smrti i rane neonatalne smrti
ivoroeni
Stopa perinatalne smrtnosti
Fetalne smrti i rane neonatalne smrti
Ukupan broj roenih
x 1000
x 1000
Stopa perinatalne smrtnosti je broj smrti fetusa teine najmanje 500 g (ili kada je
teina pri roenju nepoznata, posle 22 navrene nedelje gestacije ili sa duinom
teme-glava 25 cm ili vie), plus broj ranih neonatalnih smrti, na 1000 ukupnih
roenja. Zbog razliitih denominatora u svakoj komponenti, ovo nije uvek jednako
zbiru stope fetalne smrti i stopi rane neontalne smrtnosti.
Specifina stopa perinatalne smrtnosti, prema teini
Fetalne smrti, teina 1000 g i vie plus rane
neonatalne smrti odojadi teine 1000 g i vie na roenju
Ukupan broj roenih, teina 1000 g i vie
x 1000
Stopa neonatalne smrtnosti

Neonatalne smrti
x 1000
ivoroeni
Specifina stopa neonatalne smrtnosti, prema teini
Neonatalne smrti odojadi teine 1000 g i vie na roenju
x 1000
Stopa smrtnosti odojadi

Smrti ispod jedne godine starosti
x 1000
ivoroeni
Specifina stopa smrtnosti odojadi, prema teini
Smrti odojadi kod ivoroenja teine 1000 g i vie na roenju
162
x 1000
5.7.4
Prikaz uzroka perinatalne smrtnosti
Za statistiku perinatalnog mortaliteta koja se izvodi iz obrasca izvetaja

preporuenog za ovu svrhu (vidi odeljak 4.3.1), sveobuhvatna analiza viestrukih
uzroka svih upisanih stanja je od izuzetne koristi. Ako ovo nije mogue analizu
glavnog oboljenja ili stanja ploda ili novoroeneta (deo (a)) i glavnog stanja
majke koje utie na plod ili novoroene (deo (c)) sa unakrsnim tabeliranjem
grupa ovih dvaju stanja treba smatrati kao minimum. Ako je neophodno odabrati
samo jedno stanje (na primer, kada je potrebno da se rana neonatalna smrt ukljui
u tabele jednog uzroka smrti za sve starosne grupe), treba odabrati glavno
oboljenje ili stanje ploda ili novoroeneta (deo (a)).
Klasifikacija prema starosti za potrebe smrtnosti odojadi

(i)
(ii)
(iii)
Svaki dan posebno za prvu nedelju ivota (manje od 24 sata, 1, 2, 3, 4, 5,

6 dana), 713 dana, 1420 dana, 2127 dana, 28 dana do 2 meseca (ne
uraunavajui 2 meseca), za svaki mesec posebno od drugog meseca do
jedne godine (2,3, 4... 11 meseci).
Manje od 24 sata, 16 dana, 727 dana, 28 dana do 3 meseca (ne
uraunavajui 3 meseca), 35 meseci, 6 meseci do 1 godine.
Manje od 7 dana, 727 dana, 28 dana do 1 godine.
Klasifikacija prema starosti za rane neonatalne smrti

(i)
(ii)
Manje od 1 sata, 111 sati, 1223 sata, 2447 sati, 4871 sati, 72
167 sati.
Manje od 1 sata, 123 sata, 24167 sati.
Klasifikacija telesne teine na roenju za perinatalnu mortalitetnu

statistiku
Za teinu upotrebiti intervale od 500 g, to jest 10001499 g, itd.
Klasifikacija gestacione starosti za perinatalnu mortalitetnu statistiku

Manje od 28 nedelja (manje od 196 dana), 2831 nedelja (196223 dana), 3236
nedelja (224258 dana), 3741 nedelja (259293 dana), 42 nedelja i vie (294
dana i vie).
5.8
5.8.1
Standardi i zahtevi u vezi sa izvetavanjem o maternalnom

mortalitetu
Definicije
Smrt majke (maternalna smrt)

Smrt majke je smrt ene koja je nastupila za vreme trudnoe ili u toku 42 dana od
zavretka trudnoe, bez obzira na trajanje i lokalizaciju trudnoe, zbog bilo kog
uzroka u vezi sa ili pogoranim zbog trudnoe ili voenja trudnoe, ali ne kao
posledica sluajnih ili sporednih uzroka.
Kasna smrt majke
Kasna smrt majke je smrt ene zbog direktnih ili indirektnih akuerskih uzroka
163
koja je nastupila posle vie od 42 dana, a manje od godinu dana nakon zavretka
trudnoe.
Smrt nastupila tokom trudnoe, poroaja i puerperijuma
Smrt nastupila tokom trudnoe, poroaja i puerperijuma je smrt ene koja je
nastupila za vreme trudnoe ili u toku 42 dana od zavretka trudnoe, bez obzira na
uzrok smrti (akuerski i neakuerski).
Maternalne smrti se mogu razvrstati u dve grupe:
1. Direktne akuerske smrti: nastale zbog akuerskih komplikacija stanja
vezanih za trudnou (trudnoa, trudovi i puerperijum) zbog intervencija,
propusta, pogrenog tretmana ili zbog niza dogaaja koji su nastali zbog bilo
kog od prethodno navedenih razloga.
2. Indirektne akuerske smrti: nastale zbog ranije prisutnog oboljenja ili
oboljenja nastalog u toku trudnoe koje nije izazvano direktnim akuerskim
uzrocima, ali je pogorano fiziolokim delovanjem trudnoe.
Da bi se poboljao kvalitet podataka o maternalnom mortalitetu i obezbedile
alternativne metode prikupljanja podataka o smrtnosti u toku trudnoe ili
povezanih sa trudnoom, kao i da bi se podstaklo registrovanje smrti zbog
akuerskih uzroka nastalih nakon vie od 42 dana po zavretku trudnoe, 43.
Skuptina Svetske zdravstene organizacije je 1990. godine usvojila preporuku da
zemlje razmotre ukljuenje u obrazac Potvrde o smrti pitanja koja se odnose na
tekuu trudnou i trudnou u toku jedne godine pre smrti.
5.8.2
Meunarodno izvetavanje
U cilju meunarodnog izvetavanja maternalnog mortaliteta, samo one smrti majke

nastale pre kraja 42 dana referentnog perioda treba ukljuiti u izraunavanje raznih
odnosa i stopa, iako je prijavljivanje kasnijih smrti korisno za potrebe analiza na
nacionalnom nivou.
5.8.3
Objavljene stope maternalnog mortaliteta
Objavljene stope maternalnog mortaliteta treba uvek da oznae brojilac (broj

prijavljenih smrti majke), koji moe biti:
broj prijavljenih direktnih akuerskih smrti, ili
broj prijavljenih akuerskih smrti (direktnih i indirektnih).
Trebalo bi obratiti panju da sluajevi koji nisu klasifikovani u Grupu XV (ifre sa
O) treba da budu ukljueni pri odreivanju stopa smrtnosti majke. To se odnosi na
one kategorije koje su prikazane u Napomena o iskljuenju na poetku Grupe
XV, pod uslovom da zadovoljavaju specifinosti iznete u Odeljku
4.2.16 a) za indirektne akuerske uzroke.
5.8.4
164
Denominatori za maternalni mortalitet
Denominator koji se koristi za izraunavanje smrtnosti majke treba oznaiti bilo

kao broj ivoroenja ili broj ukupnih roenja (ivoroenja plus smrti fetusa). Ako
su dostupna oba denominatora, objaviti svaki pojedinani izraunati pokazatelj.
Odnosi i stope
Rezultati treba da su predstavljeni kao odnos numeratora prema denominatoru,
pomnoeno sa k (gde k moe da bude 1000, 10.000 ili 100.000, prema izboru i
propisima zemlje). Stoga odnosi i stope maternalnog mortaliteta mogu biti
izraene kao:
Stopa maternalnog mortaliteta 1
Smrti majke (direktne i indirektne)
xk
ivoroeni
Odnos direktne akuerske smrtnosti
Direktne akuerske smrti
ivoroeni
xk
Odnos za smrti nastupile tokom trudnoe, raanja i babinja

Smrti nastupile tokom trudnoe, raanja i babinja
ivoroeni
xk
5.9 Uee nedovojno definisanih stanja u ukupnoj smrtnosti

Rasporeivanje velikog broja uzroka smrti u Grupu XVIII (Simptomi, znaci, i
patoloki kliniki i laboratorijski nalazi, neklasifikovani na drugom mestu) ukazuje
na potrebu provere ili utvrivanja kvaliteta tabelarnih podataka koji se odnose na
specifinije uzroke naznaene u drugim grupama.
5.10 Morbiditet
Postoji iroka lepeza moguih uzroka izvora informacija o morbiditetu.
Najpogodniji podaci za analizu na nacionalnom ili regionalnom nivou su oni koji
omoguavaju izraunavanje incidencije bolesti, ili bar onih koje su tretirane u
slubama primarne i stacionarne zdravstvene zatite. Formalno dogovorena
uputstva i definicije za registrovanje uzroka morbiditeta i izbor jednog stanja,
prema potrebi, namenjena su prvenstveno radi podataka o epizodama zdravstvene
zatite. Druge vrste podataka zahtevaju donoenje lokalnih propisa.
Problemi statistike morbiditeta poinju sa samom definicijom obolevanja.
Postoje znatne mogunosti za poboljanje statistike morbiditeta. Meunarodna
uporeivanja podataka o morbiditetu su, za sada, izvodljiva samo do veoma
ogranienog stepena i za jasno odreene ciljeve. Nacionalne ili regionalne
informacije o morbiditetu treba tumaiti u vezi sa njihovim izvorom i osnovnim
predznanjem o kvalitetu podataka, dijagnostikoj pouzdanosti i demografskim i
socioekonomskim karakteristikama.
165
5.11
Mere predostronosti
meuzbirove
kada
tabelarne
liste
ukljuuju
Ne mora uvek da je jasno onima koji obrauju podatke da su neki podaci u

tabelarnim listama u stvari meuzbirovi; na primer, naslovi podgrupa i, u sluaju
etvoromesne liste MKB-10 naslova tromesnih kategorija, kao i podaci za naslove
grupa u saetim verzijama tabelarnih lista smrtnosti. Ove podatke treba iskljuiti
kada se izraunava ukupna smrtnost, u protivnom e se sluajevi brojati vie puta.
5.12 Problemi malih populacija

Veliina populacije je jedan od faktora koji se mora imati u vidu kada se utvruje
zdravstveno stanje stanovnitva pomou podataka o mortalitetu ili morbiditetu. U
zemljama sa malim brojem stanovnika, godinji broj dogaaja u mnogim
kategorijama skraenih lista bie veoma mali i menjae se bez pravilnosti iz
godine u godinu. Ovo je naroito izraeno za posebne starosne grupe i polove.
Problemi se mogu ublaiti pomou jedne ili vie od sledeih mera:
korienje ili prikaz korienjem ireg grupisanja MKB rubrika, kao to su

grupe;
sakupljanje podataka za dui period, npr. uzeti podatke prethodne dve godine
zajedno sa podacima za tekuu godinu i dati pokretnu prosenu vrednost;
upotreba najireg grupisanja starosti preporuenog u 5.6.1 i 5.7.4.
Ono to se odnosi na male nacionalne populacije, takoe vai uopte za regionalne
segmente veih populacija. Istraivanja zdravstvenih problema u populacionim
podgrupama moraju da uzmu u obzir uticaj veliine svake od podgrupa na tip
analize koja je koriena. Ova potreba se uglavnom prepoznaje kod istraivanja na
uzorku, ali i esto previdi kod istraivanja zdravstvenih problema posebnih
populacionih grupa.
5.13 Prazna polja i polja niske uestanosti

Ma koja lista uzroka da se koristi, mogue je da se nijedan sluaj ne pojavi u
odreenim poljima statistike tabele. Ako ima mnogo praznih redova u tabeli,
vredno je razmotriti izostavljanje takvih redova iz tabele koja se objavljuje ili iz
kompjuterskog izvoda. Ako se u nekoj zemlji sluajevi odreene bolesti javljaju
samo povremeno, taj se red moe redovno izostaviti iz tabele koja se objavljuje, uz
fusnotu koja ukazuje da takvih sluajeva nije bilo ili, ako se sporadini sluaj
pojavio, u kom polju se navodi.
Za polja niske uestalosti, naroito ona koja se odnose na oboljenja za koja se ne
oekuje da nastanu, vano je ustanoviti da su se takvi sluajevi zaista pojavili i da
nisu nastali usled greke ifriranja ili obrade podataka. Ovo treba izvesti kao deo
opte kontrole kvaliteta podataka.
1 Upotreba termina stopa, iako nepravilna u ovom kontekstu, zadrana je zbog kontinuiteta.
166
5.14 Preporuke
1. Odgovornost za medicinski izvetaj uzroka smrti (vidi Odeljak 5.2)
Uobiajeno je da je ordinirajui lekar odgovoran za izradu medicinskog izvetaja o
uzroku smrti. U sluaju smrti potvrene od strane sudskih istraitelja ili drugih
sudskih organa, medicinski nalaz dostavljen licu koje sainjava izvetaj bi trebalo
da bude naveden u izvetaju kao dopuna drugim pravnim dokazima o smrti.
2. Obrazac medicinskog izvetaja o uzroku smrti (vidi odeljke 5.2, 4.1.3 i 4.3.1)
Medicinski izvetaj o uzroku smrti bi trebalo da bude u skladu sa meunarodnim
preporukama (vidi Odeljak 4.1.3). Prikupljanje podataka za perinatalnu
mortalitetnu statistiku bi trebalo da bude u skladu sa preporukama u Odeljku 4.3.1.
3. Poverljivost medicinskih informacija (vidi Odeljak 5.2)
Administrativni postupci treba da obezbede poverljivost podataka iz izvetaja o
smrti ili drugih medicinskih izvetaja.
4. Izbor uzroka za tabeliranje moratliteta (vidi Odeljak 4.1.1)
Uzroci smrti koje je potrebno uneti u medicinski izvetaj o uzroku smrti su sve one
bolesti, bolesna stanja ili povrede, koje su do smrti dovele ili su joj doprinele, kao i
okolnosti nesrenog sluaja ili nasilja zbog kojih su takve povrede nastale.
Ako se registruje samo jedan uzrok smrti, ovaj se uzrok uzima za tabeliranje. Ako
se registruje vie od jednog uzroka, izbor treba napraviti u skladu sa pravilima i
uputstvima datim u MKB.
5. Upotreba Meunarodne klasifikacije bolesti (vidi odeljke 2.1, 2.2 i 3.3)
Cilj MKB je da omogui sistematsko evidentiranje, analizu, tumaenje i poreenje
prikupljenih podataka o smrtnosti i obolevanju u razliitim zemljama ili regionima
i za razliiti vremenski period.
Jezgro klasifikacije MKB se sastoji od tromesnih ifara, koje predstavljaju
obavezni nivo ifriranja za meunarodno izvetavanje za bazu mortaliteta SZO i za
osnovna meunarodna poreenja. etvoromesne kategorije, iako nisu obavezne za
izvetavanje, preporuuju se za mnoge druge potrebe, i predstavljaju integralni deo
MKB, kao i posebnih tabelarnih lista.
Statistika smrtnosti i obolevanja se ifrira prema tabelarnoj listi dijagnoza koje se
ukljuuju i abecednom indeksu. etvoromesne potkategorije koje se objavljuju su
one koje su sadrane u MKB. Bilo kakvi dodaci ili varijacije moraju biti naglaeni
prilikom objavljivanja statistikih tabela.
6. Perinatalna mortalitetna statistika (vidi odeljke 5.7.2 i 5.7.3)
Preporuka je da sve fetuse i novoroenad sa teinom od najmanje 500 g pri
167
roenju, bez obzira da li su ivi ili mrtvi, treba ukljuiti u nacionalnu statistiku.
Ako informacija o teini pri roenju nije dostupna, treba koristiti odgovarajue
kriterijume za gestacionu starost (22 navrene nedelje) ili duinu tela (25 cm temepeta). Kriterijume za odreivanje da li se dogaaj odigrao u perinatalnom periodu
treba primeniti sledeim redosledom: (1) teina pri roenju, (2) gestaciona starost,
(3) duina teme-glava. Ukljuivanje fetusa i novoroenadi teine izmeu 500 i
1000 g u nacionalnu statistiku preporuuje se kako zbog sutinske vrednosti, tako i
zbog toga to njihovo ukljuenje poboljava kompletnost izvetavanja za teine od
1000 i vie grama.
Kada su u pitanju statistiki podaci koji se porede na meunarodnom nivou, ne
preporuuje se ukljuivanje podataka o grupi novoroenadi sa ekstremno malom
teinom na roenju jer bi to naruilo validnost poreenja. Zemlje bi trebalo da
prikazuju statistike u kojima je i brojilac i imenilac svih odnosa i stopa ogranien
na fetuse i odojad teine 1000 g i vie (specifini odnosi i stope prema teini).
Tamo gde informacija o teini na roenju nije dostupna, koristi se odgovarajua
gestaciona starost (28 punih nedelja) i duina tela (35 cm teme-peta).
7. Statistika maternalnog mortaliteta (vidi odeljke 5.8.2 i 5.8.3)
Objavljene stope maternalnog mortaliteta treba uvek da oznae brojilac koji moe
bitidat kao: broj prijavljenih direktnih akuerskih smrti, ili broj prijavljenih
akuerskih smrti (direktnih i indirektnih).
U cilju meunarodnog izvetavanja maternalnog mortaliteta, samo one smrti majke
nastale pre kraja 42 dana referentnog perioda treba ukjuiti u izraunavanje raznih
odnosa i stopa, iako je prijavljivanje kasnijih smrti korisno za potrebe analiza na
nacionalnom nivou.
8. Statistike tabele (vidi odeljke 5.6.1 i 5.7.4)
Stepen detalja kod unakrsne klasifikacije prema uzroku, polu, starosti i
teritorijalnom podruju zavisie i od namere i obima statistike, kao i praktinih
ogranienja s obzirom na veliinu pojedinih tabela. Standardni naini statistikih
prikaza opisani su u odeljcima 5.6.1 i 5.7.4 radi unapreenja meunarodne
uporedivosti.
9. Tabeliranje uzroka smrti (vidi odeljke 5.6.2 i 5.7.4)
Statistika uzroka smrti za definisanu teritoriju bi trebalo da bude u skladu sa
preporukama u Odeljku 5.6.1. Grupisanje smrtnih sluajeva prema polu i
starosnim grupama bi trebalo da bude u skladu sa preporukama u Odeljku 5.6.1.
Za statistiku perinatalnog mortaliteta, sveobuhvatna analiza viestrukih uzroka
svih upisanih stanja je od izuzetne koristi. Ako ovo nije mogue analizu glavnog
oboljenja ili stanja ploda ili novoroeneta i glavnog stanja majke koje utie na
plod ili novoroene sa unakrsnim tabeliranjem grupa ovih dvaju stanja treba
smatrati kao minimum. Ako je neophodno odabrati samo jedno stanje, treba
odabrati glavno oboljenje ili stanje ploda ili novoroeneta.
168
6. Istorija razvoja MKB

6.1
Rana istorija
Ser Dord Knibs, poznati australijiski statistiar i Fransoa Bozije-Sauva (1706

1777) su pioniri sistematskog razvrstavanja bolesti. Sauva je studiju objavio po
nazivom Nozoloka metodologija (Nosologia methodica). Sauvaov savremenik
je bio veliki metodiar Karl fon Line (17071778), pisac Rodova bolesti (Genera
morborum). Poetkom 19. veka najkorienija je klasifikacija bolesti Vilijama
Kulena (17101790), Pregled nozoloke metodologije (Synopsis nosologiae
methodicae) tampana 1785. godine.
Statistiko prouavanje bolesti otpoelo je vek ranije radom Dona Graunta na
Prijavi smrti u Londonu. Klasifikaciju je eleo da upotrebi na izraunavanju
proporcije ivoroene dece umrle pre navrene este godine ivota. Tokom tri
veka pokuaja stvaranja nauno precizne klasifikacije bolesti, mnogi su sumnjali
u svrsishodnost celovitog statistikog obuhvata bolesti, ili ak uzroka smrti zbog
brojnih tekoa klasifikacije. Meu njima je bio i znameniti Mejdor Grinvud sa
izrekom: Nauni istunci, koji ekaju medicinsku statistiku, dok je nozologija
precizna, nisu mudriji od Horacijevog zemljoradnika koji eka da reka potee.
Sreom po napredak preventivne medicine, u Glavnom registru Engleske i
Velsa, od njegovog osnivanja 1837. godine, zadesio se Vilijam Far (18071883)
prvi medicinski statistiar ovek poznat, ne samo po najboljem moguem
korienju dostupnih klasifikacija, ve i po trudu da se postojee unaprede i
dostigne meunarodna jednobraznost njihovog korienja.
Far je koristio Kulenovu podelu. Ta klasifikacija nije niti menjana da prati
dostignua savremene nauke, niti je smatrana idealnom za statistiku upotrebu. U
prvom izdanju Godinjeg izvetaja, on je izneo principe koje bi trebalo da
zadovolji statistika klasifikacija bolesti i pozvao na stvaranje jedinstvene
klasifikacije:
Prednosti jedinstvene statistike nomenklature, ipak nesavrene, su toliko
oigledne, da ne iznenauje panja data u obaveznoj prijavi smrti. Svaka bolest je,
u mnogim sluajevima, oznaena sa tri ili etiri termina, a svaki termin primenjen
u vie razliitih bolesti: nejasno, neodgovarajueg imena, sa meanjem
komplikacija i osnovnih bolesti. Nomenklatura je ovoj istraivakoj oblasti vana,
koliko jedinice i mere u fizikim naukama, i trebalo bi da bude sreena bez
odlaganja.
Far je svojim redovnim lancima u Godinjem izvetaju isticao znaaj

nomenklature i statistike klasifikacije. Znaaj jedinstvene klasifikacije uzroka
smrti je prepoznat i na prvom Meunarodnom kongresu statistike, odranom u
Briselu 1853. godine. Zahtev Kongresa ja bio da Vilijam Far i Mark dEpine
pripreme meunarodno primenljivu, jedinstvenu klasifikaciju uzroka smrti. Na
sledeem Kongresu, u Parizu 1855. godine, Far i dEspine su predloili dve
odvojene klasifikacije. Farova podela je imala pet grupa: epidemijske bolesti,
izolovane bolesti prema anatomskoj lokalizaciji, poremeaji psihikog razvoja,
169
bolesti direktno izazvane nasiljem i ostale bolesti. DEspinova podela polazi od

prirode bolesti (giht, hepatoloka, hematoloka oboljenja, i sl.). Kongres je
prihvatio kompromisnu listu sa 139 stavki. Ova klasifikacija je izmenjena 1864.
godine, na osnovu Farovog principa. Kasnije revizije su bile 1874, 1880. i 1886.
godine. Iako ova klasifikacija nije nikad opte prihvaena, zajednika pravila koje
je Far odredio, ukljuujui anatomsku lokalizaciju bolesti, bie osnova
Meunarodne liste uzroka smrti.
6.2
Usvajanje Meunarodne liste uzroka smrti
Meunarodni Institut za statistiku, kao zamena za dotadanji Kongres, na

sastanku u Beu 1891. godine je zaduio odbor na elu sa aksom Bertilonom
(18511922), naelnikom Slube za statistiku grada Pariza, da pripremi
klasifikaciju uzroka smrti. Zanimljivo je da je Bertilon bio unuk Ahila Gilarda,
poznatog statistiara i botaniara, koji je predstavio deklaraciju kojom se jo
1853. zahtevala od Fara i dEspina jedinstvena klasifikacija. Bertilon je izneo
izvetaj odbora na sastanku u ikagu 1893. Klasifikacija se zasnivala na
klasifikaciji uzroka smrti Grada Pariza, koja je revidirana 1885. godine. Ona se
temeljila na Farovim pravilima, izdvajaui nelokalizovane od bolesti
lokalizovanih na odreeni anatomski deo. Kongres je prihvatio ovu klasifikaciju.
Prema preporukama bekog Kongresa i savetima vajcarskog statistiara Gijoma,
Bertilon je obuhvatio tri klasifikacije: prvu, skraenu sa 44 stavke, drugu sa 99 i
treu sa 161 stavkom.
Bertilonova klasifikacija uzroka smrti, primila je brojne pohvale i prihvaena je u
vie zemalja i brojnim gradovima. Klasifikicija je prvo upotrebljena u Severnoj
Americi, tanije u meksikom gradu San Luis Potosi. Ameriko udruenje javnog
zdravlja je na sastanku u Otavi, 1898. godine, predloilo da se Bertilonova
klasifikacija prihvati na teritoriji SAD, Kanade i Meksika. Predlog Udruenja je
bio i da se klasifikacija revidira svakih deset godina.
Na sastanku Meunarodnog Instituta 1899. godine Bertilon je podneo izvetaj o
napretku klasifikacije, ukljuujui i predlog Amerikog udruenja za redovne
decenijske promene. Institut je povodom toga objavio rezoluciju:
Meunarodni Institut za statistiku uvia neophodnost uporedivnosti nomenklatura
korienih u razliitim zemljama;
Zadovoljan usvajanjem nomenklature uzroka smrti iz 1893. godine u svim
statistikim slubama Severne Amerike, dela June Amerike i pojedinim slubama
Evrope;
ustro zahteva, da se ova nomenklatura prihvati bez odlaganja i bez promena u
svim statistikim slubama Evrope;
Usvaja se u naelu, predlog Amerikog udruenja javnog zdravlja, sa kongresa u
Otavi, za reviziju klasifikacije na svakih deset godina;
Poziva statistike zavode koji koji to jo nisu, da ovu klasifikaciju odmah ponu da
koriste.
Francuska Vlada je u avgustu 1900. godine organizovala u Parizu Prvu

170
meunarodnu konferenciju za reviziju Bertilonove liste. Prisutni su bili delegati

iz 26 zemalja. Skraena klasifikacija sa 36 grupa i detaljna sa 179 grupa
prihvaena je 21. avgusta 1900. godine. Priznat je znaaj desetogodinjih revizija
i Francuska drava je zahtevala da se naredna konferencija odri 1910. godine. U
stvari, sledea konferencija je bila ve 1909. godine, a Republika Francuska je
organizovala i uspene konferencije 1920, 1929. i 1938. godine.
Bertilon je ostao pokretaka snaga svih konferencija do smrti, 1922. godine. Kao
generalni sekretar Konferencije 1920. godine, on je predlog revizije poslao na
vie od 500 adresa oekujui predloge i sugestije. Njegova smrt je ostavila
Konferenciju bez vrste ruke.
Mihael Huber, Bertilonov naslednik, na sastanku Instituta 1923. godine priznao je
nedostatak liderstva, podsetio na sadraj izvorne nomenklature iz 1893. godine i
pozvao na saradnju sa drugim meunarodnim organizacijama radi uspenije
revizije. Zdravstvena organizacija Lige naroda se takoe zainteresovala za vitalnu
statistiku, formirajui Komisiju za klasifikaciju bolesti i uzroka smrti, ali i za
druge probleme medicinske statistike. Rozel, ef Slube medicinske statistike
Nemake Kancelarije za zdravstvo, priredio je monografiju sa listom stavki koje
bi valjalo proiriti u listi uzroka smrti iz 1920. godine, kako bi ista mogla da se
koristi za praenje morbiditeta. Liga Naroda je tampala ovu detaljnu studiju
1928. godine. Od predstavnika Meunarodnog Instituta i Lige naroda sastavljena
je Meovita komisija . Ova Komisija je pripremila predlog etvrte (1929.
godine) i Pete (1938. godine) revizije Meunarodne klasifikacije uzroka smrti.
6.3
Konferencija o Petoj desetogodinjoj Reviziji
Peta Meunarodna konferencija za reviziju Internacionalne liste uzroka smrti je

odrana 1938. godine u Parizu. Francuska Vlada je organizovala ovu kao i
prethodne konferencije. Konferencija je odobrila tri liste: detaljnu sa 200, srednju
sa 87 i skraenu sa 44 stavke. Pratei napredak nauke, najvee promene su bile u
poglavlju o zaraznim i parazitarnim bolestima, poroajnim komplikacijama i
povredama. Konferencija je napravila i par izmena u sadraju, numeraciji i
obeleavanju poglavlja. Konferencija je prihvatila i spisak uzroka prevremenog
poroaja.
Konferencija je prepoznala rastuu potrebu razliitih interesnih grupa, kao to su:
ustanova zdravstvenog osiguranja, bolnica, vojno zdravstvo, zdravstvena
administracija, itd. za klasifikacijom bolesti i uzroka smrti. Konferencija je
prihvatila sledeu rezoluciju:
2. Meunarodna lista bolesti
Uzimajui u obzir znaaj uporedivosti meunarodne liste bolesti i meunarodne
liste uzroka smrti:
Konferencija preporuuje da zajedniki odbor Meunarodnog Instituta za statistiku
i Zdravstvenog saveta organizacije Lige naroda, kao i 1929. godine, preuzmu sve
pripreme za meunarodnu listu bolesti, u saradnji sa svim strunjacima i
zainteresovanim organizacijama.
Do sastavljanja meunarodne liste bolesti, Konferencija preporuuje da se razliite
171
nacionalne liste, koliko je god to mogue usklade sa detaljnom Meunarodnom

Listom uzroka smrti (brojevi poglavlja, naslovi i podnaslovi).
Konferencija je predloila da Vlada Sjedinjenih Amerikih Drava nastavi sa

daljim statistikim prouvanjem udruenih uzroka smrti prema sledeoj
rezoluciji:
3. Obrazac prijave smrti i izbor uzroka smrti kada je prijavljeno vie
od jednog uzroka smrti (udrueni uzroci)
Konferencija,
Kako je jo 1929. godine Vlada SAD bila spremna da otpone studije sa ciljem
stvaranja jedinstvenog metoda za obeleavanje glavnog uzroka smrti u svim
sluajevima sa dva ili vie uzroka smrti u obrazcu prijave smrti,
I kako su ve brojna istraivanja i struna predavanja u vie zemalja pokazali
znaaj ovog problema koji jo nije reen,
I kako je tim istraivanjima pokazano, uporedivnost stopa smrtnosti meu
dravama zahteva, ne samo reavanje problema ispravnog obeleavanja glavnog
uzroka smrti, ve i reavanje drugih pitanja;
(1) Najtoplije se zahvaljuje Vladi SAD na dosadanjem trudu;
(2) Zahteva od Vlade SAD da nastavi istraivanja i u narednih deset godina, u
saradnji sa drugim dravama i organizacijama, i
(3) Predlae da u buduim istraivanjima, Vlada SAD osnuje pododbor koji e
ukljuiti i predstavnike drugih drava i organizacija ukljuenih u povezana
istraivanja.
6.4
Prethodne klasifikacije bolesti za statistiku obolevanja
Dosadanja rasprava se gotovo u potpunosti odnosila na statistiko prouavanje

uzroka smrti. Jo je Far prepoznao da bi bilo poeljno proiriti isti sistem
nomenklature na bolesti koje nisu fatalne, koje izazivaju nesposobnost, a danas se
nalaze u spisku bolesti u vojsci, mornarici, bolnicma, zatvorima, domovima za
duevno obolele, javnim ustanovama razliitih namena, a u nekim zemljama kao
to je Irska uvrtene u popis stanovnitva. U svom Izvetaju o nomenkalturi i
statistikoj klasifikaciji bolesti, na Drugom meunarodnom kongresu statistike,
on je predloio optu listu bolesti koje oteuju zdravlje koliko i fatalna
oboljenja. Na etvrtom Meunarodnom kongresu statistike u Londonu 1860.
godine Florens Najtingel se radom Predlog jedinstvenog plana bolnike statistike,
zaloila za prihvatanje Farove klasifikacije bolesti bolnikog morbiditeta.
Na prvoj Meunarodnoj konferenciji za reviziju Bertilonove klasifikacije uzroka
smrti u Parizu, prihvaena je paralelna lista klasifikacije bolesti. Dodatne
kategorije su dobijene deljenjem kategorija liste uzroka smrti. Engleski prevod
Druge decenijske revizije objavilo je Ministarstvo za rad i zapoljavanje 1910.
godine pod nazivom Meunarodna klasifikacija uzroka obolevanja i smrti.
172
etvrti Meunarodni Kongres je prihvatio klasifikaciju bolesti koja se

dodavanjem novih 12 podgrupa razlikovala od Liste uzroka smrti. Ova
meunarodna klasifikacija bolesti nikada nije opteprihvaena jer je u osnovi bila
samo proirena lista osnovnih uzroka smrti.
U nedostatku jedinstvene klasifikacije, mnoge zemlje su nale za shodno da
sastave sopstvene klasifikacije bolesti. Kanadska Standardna lista bolesti je
tampana 1936. godine. Ova lista je popis od 18 stavki Liste uzroka smrti iz
1929. godine proirila na 380 kategorija bolesti. Kanadski predstavnik je na
Petom Kongresu 1938. godine, predloio izmenu liste uzroka smrti koja bi
mogla da poslui kao osnov meunarodne klasifikacije bolesti. Konferencija je
ovaj predlog usvojila, ali nije bilo nikakvih stvarnih pomaka na ovom polju.
U SAD i Velikoj Britaniji su objavljene privremene klasifikacije liste bolesti
1944. godine. Obe klasifikacije, iako proizale iz liste uzroka smrti, su bile
opirnije od kanadske. Britansku listu je sastavio Odbor za medicinska
istraivanja, osnovan 1942. godine. Klasifikacija je tampana pod nazivom:
Privremena klasifikacija bolesti i povreda namenjena statistikom praenju
obolevanja. Prevashodna namena je bilo praenje bolnikog obolevanja, ali je
koriena i od strane drugih organizacija.
Nekoliko godina ranije i u SAD je objavljena slina lista bolesti i povreda
namenjena tabelarnom prikazivanju obolevanja. Prirunik za ifriranje uzroka
bolesti prema dijagnostikoj ifri za tabelarno prikazivanje statistike obolevanja,
tampan je 1944. godine. Sadrao je ifre bolesti, listu stanja koja ukljuuje i
alfabetni indeks. Prirunik je korien u nekoliko bolnica, za planiranje
dobrovoljnog osiguranja i u studijama nacionalnih agencija u SAD.
6.5
Ameriki Odbor za udruene uzroke smrti
U skladu sa zakljucima Pete meunarodne konferencije, Dravni sekretarijat

SAD imenovao je Odbor za udruene uzroke smrti, na elu sa profesorom
Lovelom Ridom sa Univerziteta Don Hopkins. Odbor je bio meunarodni sa
predstavnicima vlada Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i Lige naroda. Odbor je
prepoznao optu tenju koja postoji kod obeleavanja mortaliteta i morbiditeta.
Odlueno je da se zajedniki problemi pri ifriranju bolesti i smrti ree, pre nego
to se pristupi reavanju problematike zajednikih uzroka smrti.
Ovaj odbor je prihvatio zakljuke Meunarodne konferencije da razliite
nacionalne liste, koliko je god to mogue, dovedu u red sa detaljnom
Meunarodnom Listom uzroka smrti. Odbor je priznao da je lista uzroka bolesti
blisko povezana sa listom uzroka smrti. Miljenje da se te dve liste razlikuju,
zasnivala se na lanoj dogmi da se Lista uzroka smrti zasniva na krajnjim
stanjima, umesto da poiva na oboljenjima koja su na kraju dovela do smrti.
Odbor je zakljuio da bi jedinstvena lista najbolje odgovarala potrebama
statistikog praenja mortaliteta i morbiditeta.
Tokom vremena je rastao broj organizacija koje su koristile medicinske podatke.
Njih nije zanimalo samo umiranje, ve i fatalne koliko i nefatalne bolesti.
173
Jedinstvena lista bi bila od velike pomoi pri pravilnom obeleavanju i

uporeivanju statistike obolevanja i umiranja.
Posebni pododbor je odreen da pripremi Predlog statistike klasifikacije bolesti,
povreda i uzroka smrti. Odbor je prihvatio konani nacrt nakon to je uzeo u
obzir sugestije razliitih agencija i slubi iz Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i
SAD.
6.6
esta Revizija Meunarodne liste
Meunarodna zdravstvena konferencija, odrana u Njujorku u junu i julu 1946.

godine, poverila je Privremenoj komisiji Svetske zdravstvene organizacije
odgovornost da:
preispita postojee mehanizme i preuzme neophodne pripreme u vezi sa:
sledeom decenijskom revizijom Meunarodne liste uzroka smrti
(ukljuujui i listu usvojenu 1934. godine, koja se odnosila na uzroke smrti);
i
(ii) formiranjem Meunarodne liste uzroka obolevanja.
(i)
Kako bi odgovorila ovim zahtevima, Komisija je osnovala Odbor za pripremu

este revizije meunarodne liste bolesti i uzroka smrti.
Ovaj Odbor je, polazei od preovlaujueg shvatanja morbiditeta i mortaliteta,
revidirao gore pomenutu klasifikaciju Odbora za udruene uzroke smrti.
Rezultujua klasifikacija Meunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka
smrti je poslata na miljenje dravnim agencijama zaduenim za praenje
mortaliteta i morbiditeta. Struni odbor je razmotrio primedbe i prihvatio one
koje su poboljale upotrebljivost i prihvatljivost klasifikacije. Odbor je takoe
kompletirao listu dijagnostikih stanja koja su obuhvaena stavkama
klasifikacije. Dalje, zapoeto je sa izradom detaljnog indeksnog popisa svih
dijagnostikih stavki uvrtenih u klasifikaciju.
Odbor je razmatrao i postojanje posebnih lista bolesti i uzroka smrti, i drugih
problema kao to su formati medicinskih izvetaja i pravila ifriranja, koja bi
omoguila uporedivost ovih podataka izmeu drava.
Meunarodna Konferencija za estu reviziju Meunarodne klasifikacije bolesti i
uzroka smrti odrana je u Parizu od 26. do 30. aprila 1948. godine. Organizator
ove konferencije je bila Francuska Vlada.
Konferencija je prihvatila predlog este revizije meunarodne klasifikacije.
Razmatrani su i predlozi tima strunjaka u vezi sa saimanjem, tabeliranjem i
statistikim prikazivanjem morbiditeta i mortaliteta. Konferencija je prihvatila i
Meunarodnu formu obrasca prijave smrti sa glavnim uzrokom smrti kao
osnovnim podatkom. Nadalje je predloila Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da
u lanu 21(b) Ustava SZO uvrsti i deo kojim bi se zemlje lanice usmerile na
ispravno voenje statistike obolevanja i umiranja, shodno principima
174
Meunarodne statistike klasifikacije.

Skuptina SZO je 1948. godine prihvatila izvetaj Komisije za estu reviziju i u
Pravilniku br. 1 uvrstila glavne preporuke Konferencije. Meunarodna
klasifikacija je ukljuivala tabelarnu listu stanja i bolesti obuhvaenih stavkama
klasifikacije, koja je zajedno sa obrascem prijave smrti, pravilima klasifikacije i
skraenom tabelarnom listom ula u sastav Prirunika za meunarodnu
statistiku klasifikaciju bolesti, povreda i uzroka smrti. Prirunik je sadrao dva
toma. Tom 2 je poinjao sa alfabetskim indeksom dijagnostikih termina
svrstanih pod odgovarajue stavke klasifikacije. esta Konferencija za
desetogodinju reviziju je oznaila poetak nove ere meunarodne vitalne i
zdravstvene statistike. Pored prihvatanja sveobuhvatne liste za praenje
mortaliteta i morbiditeta, i dogovora oko pravila za izbor glavnog uzroka smrti,
Konferencija je predloila usvajanje sveobuhvatnog programa meunarodne
saradnje na poljima vitalne i zdravstvene statistike. Vana stavka ovog programa
je bila i preporuka dravama da osnuju nacionalne komitete vitalne i zdravstvene
statistike koji bi usmerili statistike aktivnosti u zemlji, ali koji bi sluili i kao
veza izmeu nacionalnih statistikih instituta i Svetske zdravstvene organizacije.
Dalje je predvieno da ti komiteti samostalno, ili udrueni sa drugim komitetima,
statistiki prouavaju probleme javnog zdravlja i da s rezultatima tih istraivanja
upoznaju SZO.
6.7
Sedma i Osma Revizija
Meunarodna Konferencija za Sedmu reviziju Meunarodne klasifikacije bolesti

je odrana u Parizu 1955. godine. SZO je bila pokrovitelj sastanka. U skladu sa
preporukama strune komisije za statistiku, ova konferencija se ograniila na
krucijalne promene, korekciju greaka i nedoslednosti.
SZO je organizovala Konferenciju za Osmu reviziju Klasifikacije u enevi 1965.
godine. Ova revizija je bila drastinija nego Sedma, ali je osnovna struktura
Klasifikacije, sa optim pravilom da se klasifikacija bolesti zasniva pre na
etiologiji nego na manifestacijama bolesti, ostala nepromenjena.
Tokom godina primene Sedme i Osme revizije Meunarodne klasifikacije bolesti
(MKB), upotreba MKB u okviru bolnikih zdravstvenih kartona je naglo porasla.
Neke zemlje su izvornu MKB prilagodile sopstvenim potrebama sastavljajui
nacionalne klasifikacije.
6.8
Deveta Revizija
Meunarodna konferencija za Devetu reviziju Meunarodne klasifikacije bolesti

odrana je u enevi od 30. septembra do 6. oktobra 1975. godine. U pripremnim
razgovorima bilo je rei da se male promene uvrste u klasifikaciju. Svaka vea
promena klasifikacije zahtevala bi znatne trokove prilagoavanja informacionih
sistema. Ogromno interesovanje za MKB zahtevalo je dodatnu promenu samog
sistema ifriranja i nova pravila ifriranja. Znaajan broj primedbi dat je od strane
strunih tela, korisnika MKB-a u sopstvenim istraivanjima. Naslove nekih
poglavlja je valjalo promeniti, do detaljnih zahteva za prilagoavanje stavki za
175
praenje kvaliteta zdravstvene zatite. Na drugoj strani su bile drave gde detaljna
i precizna statistika i nije bila toliko znaajna, ali gde je praenje napretka u
medicini i zdravstvu zahtevalo klasifikaciju na bazi MKB-a.
Konferencija je prihvatila konani predlog koji se zasnivao na osnovnoj strukturi
MKB-a, sa proirenjem nekih stavki na etiri, a negde i na pet ifarskih mesta. Za
korisnike kojima nije bilo neophodno ovako detaljno obeleavanje bolesti
ostavljeno je prethodno ifriranje sa tri kodna mesta.
Deveta revizija je uvela i novine u oznaavanju dijagnostikih stanja, ukljuujui
istovremeno i informacije o etiologiji bolesti i klinikim manifestacijama na
tano odreenom organu ili anatomskoj lokalizaciji. Taj sistem poznat kao krstii
i zvezdice je postao sastavni deo Desete revizije. Uvedene su i brojne druge
tehnike inovacije da bi omoguile fleksibilnost i primenjivost Klasifikacije u
razliitim situacijama.
29. Skuptina Svetske zdravstvene organizacije, na preporuku Meunarodne
konferencije za Devetu reviziju MKB, je prihvatila tampanje probne verzije
dodatne Klasifikacije uzroka oteenja i invalidnosti i Procedure u medicini, kao
priloak, a ne kao sastavni deo Meunarodne klasifikacije bolesti. Konferencija je
takoe reila vie pitanja tehnike prirode: pravila ifriranja mortaliteta su
neznatno izmenjena i pravila za oznaavanje glavnog uzroka obolevanja su prvi
put tabelarno data; definicije i preporuke za perinatalnu smrtnost su dopunjene i
proirene i dat je preporueni obrazac izvetaja o uzroku perinatalne smrti;
zemljama lanicama je dat savet da ispituju mogunosti ifriranja skupa
simptoma koji se zajedno pojavljuju; data je nova osnovna tabelarna lista.
6.9
Pripreme za Desetu reviziju
ak i pre Devete revizije, SZO je otpoela pripreme za Desetu reviziju.

Prepoznato je da irenje upotrebe MKB zahteva temeljno preispitivanje njene
strukture i napor za stvaranje stabilne i prilagodljive klasifikacije, koja u
dolazeim godinama nee zahtevati temeljnu reviziju. Kolaborativni Centar za
klasifikaciju bolesti SZO (vidi Knjigu 1) je odreen da istrauje alternativne
modele strukture budue MKB-10.
Postignuta je i saglasnost da je desetogodinji interval izmeu dve revizije
prekratak. Posao na reviziji bi trebalo da pone jo dok je aktuelna revizija u fazi
evaluacije. Glavni razlog sporosti procesa je u tome to svaka naredna revizija
zahteva saradnju brojnih drava i organizacija. Generalni direktor SZO je pisao
lanicama Organizacije, i od njih dobio saglasnost da se konferencija za Desetu
reviziju umesto 1985. odloi za 1989. godinu, a upotreba Desete revizije odloi
sa 1989. godinu. Pored mogunosti za istraivanje alternativnih modela strukture
MKB, ovo je obezbedilo vreme za evaluaciju MKB-9.
Obiman program rada koji je rezultirao Desetom revizijom MKB sa prigodnim
opisom iz Izvetaja Meunarodne konferencije za Desetu reviziju MKB, tampan
je u Knjizi 1.
176
7. Prilozi
7.1
Lista stanja koja ne mogu biti uzrok smti
ifra
Kategorija ili potkategorija
A31.1
Infekcija koe uzrokovana mikobakterijama
A42.8
Ostali oblici aktinomikoze
A60.0
Infekcija polnih i mokrano-polnih

organa uzrokovana virusom herpesa
A71.0A71.9
Trahom
A74.0
Zapaljenje venjae uzorokovano hlamidijom
B00.2
Zapaljenje sluznice desni, usta, drela i krajnika

uzrokovano herpes virusom
B00.5
Bolest oka uzrokovana herpes virusom
B00.8
Drugi oblici infekcije uzrokovani herpes virusom
B07
Virusne bradavice
B08.1
Zarazna peteljkasta bradavica
B08.8
Ostale oznaene infekcije sa oteenjem koe i

sluznice uzrokovane virusima
B30.0B30.9
Zapaljenje venjae uzorokovano virusima
B35.0B35.9
Dermatofitoze
B36.0B36.9
Ostala povrinska oboljenja koe

uzrokovana gljivicama
B85.0B85.4
Valjivost glave i stidnog predela
F45.3F45.9
Somatoformni poremeaji
F50.1, F50.3F50.9
Poremeaji ishrane
F51.0F51.9
Neorganski poremeaji spavanja
F52.0F52.9
Neorganski poremeaji u polnom odnosu
F60.0F60.9
Specifini poremeaji linosti
F61
Meoviti i drugi poremeaji linosti
F62.0F62.9
Trajna promena linosti neorganskog porekla
F63.0F63.9
Poremeaji navika i impulsa
F64.0F64.9
Poremeaji polnog identiteta
F65.0F65.9
Poremeaji polne sklonosti
177
ifra
F66.0F66.9
Psiholoki poremeaji i poremeaji

ponaanja povezani sa polnim razvojem i
orijentacijom
F68.0F68.9
Drugi poremeaji linosti i poremeaji

ponaanja odraslih
Drugi poremeaji linosti i poremeaji
ponaanja odraslih, neoznaeni
F69
F80F89
Poremeaji razvoja psihe
F95.0F95.9
Tikovi nevoljni pokreti miia
F98.0F98.9
Drugi poremeaji emocija i poremeaji

ponaanja nastali u detinjstvu i
adolescenciji
G43.0G43.2, G43.8
G43.9
Migrena, osim komplikovane migrene

(G43.3)
G44.0G44.2
Druge glavobolje
G45.0G45.9
Prolazni cerebralni ishemijski napadi i

srodni sindromi
G50.0G50.9
Poremeaji trigeminalnog ivca
G51.0G51.9
Poremeaji facijalnog ivca
G54.0G54.9
Oboljenje korenova i spletova ivaca
G56.0G56.9
Oboljenja jednog ivca ruke
G57.0G57.9
Oboljenja jednog ivca noge
G58.7
Zapaljenje vie pojedinanih ivaca
H00.0H00.1
miak i tvrdo zrno u kapku oka
H01.0H01.9
Druga zapaljenja kapka oka
H02.0H02.9
Druge bolesti kapka oka
H04.0H04.9
Bolesti suznog aparata
H10.0H10.9
Zapaljenje venjae oka
H11.0H11.9
Druge bolesti venjae oka
H15.0H15.9
Bolesti beonjae
H16.0H16.9
Zapaljenje ronjae
H17.0H17.9
Oiljna promena i zapaljenje ronjae
H18.0H18.9
Druge bolesti ronjae
H20.0H20.9
Zapaljenje duice i zrakastog tela
H21.0H21.9
Druge bolesti duice i zrakastog tela
178
PRILOZI
ifra
H25.0H25.9
Siva mrena starako zamuenje soiva
H26.0H26.9
Druga siva mrena
H27.0H27.9
Druge bolesti soiva
H30.0H30.9
Zapaljenje sudovnjae i mrenjae
H31.0H31.9
Druge bolesti sudovnjae
H33.0H33.5
Odlubljivanje mrenjae i rasep mrenjae
H34.0H34.9
Zapuen krvni sud mrenjae
H35.0H35.9
Druge bolesti mrenjae
H40.0H40.9
Glaukom zelena mrena
H43.0H43.9
Bolesti staklastog tela
H46
Optiki neuritis
H47.0H47.7
Druge bolesti vidnog ivca i bolesti vidnih

puteva
H49.0H49.9
Razrokost usled oduzetosti miia pokretaa oka
H50.0H50.9
Druga razrokost
H51.0H51.9
Drugi poremeaji pokretanja oba oka
H52.0H52.7
Poremeaji prelamanja svetlosti i

poremeaji prilagoavanja oka
H53.0H53.9
Poremeaji vida
H54.0H54.7
Oteenje vida ukljuujui slepilo
H55
Spontani i drugi neregularni pokreti oka
H57.0H57.9
Druge bolesti oka i pripojaka oka
H60.0H60.9
Zapaljenje spoljanjeg uva
H61.0H61.9
Druge bolesti spoljanjeg uva
H80.0H80.9
Otoskleroza
H83.3H83.9
Druge bolesti unutranjeg uva
H90.0H90.8
Konduktivni i senzorineuralni gubitak sluha
H91.0H91.9
Drugi gubitak sluha
H92.0H92.2
H93.0H93.9
Bol u uvu i curenje iz uva

Drugi poremeaji uva, neklasifikovani
na drugom mestu
J00
Akutno zapaljenje nosnog dela drela

[obina prehlada]
J06.0J06.9
Akutne infekcije gornjeg dela sistema za

disanje multiplih i neoznaenih lokalizacija
179
ifra
J30.0J30.4
Vasomotorna i alergijska kijavica
J33.0J33.9
Polip nosa
J34.2
Iskrivljenost pregrade nosa
J35.0J35.9
Hronine bolesti krajnika i treeg krajnika
K00.0K00.9
Poremeaji razvoja i nicanja zuba
K01.0K01.1
Neiznikli i ukleteni zubi
K02.0K02.9
Karijes
K03.0K03.9
Druge bolesti tvrdih tkiva zuba
K04.0K04.9
Bolesti pulpe zuba i tkiva oko vrha zuba
K05.0K05.6
Gingivitis zapaljenje desni i bolesti okoline

zuba
K06.0K06.9
Druge bolesti desni i bezubog alveolarnog

grebena
K07.0K07.9
Anomalije zuba i kostiju lica (ukljuujui smetnje

zagriaja)
K08.0K08.9
Druge bolesti zuba i potpornog tkiva
K09.0K09.9
Ciste usta, neklasifikovane na drugom mestu
K10.0K10.9
Druge bolesti vilica
K11.0K11.9
Bolesti pljuvanih lezda
K14.0K14.9
L01.0L01.1
Bolesti jezika
Impetigo gnojno oboljenje koe (za uzrast preko
godinu dana)
L03.0
Celulit prsta ruke i noge
L04.0L04.9
Akutno zapaljenje limfnog vora
L05.0L05.9
L08.0L08.8
Pilonidalna cista
Ostale lokalizovane infekcije
koe i potkonog tkiva
L20.0L20.9
Atopijsko zapaljenje koe
L21.0L21.9
L22
Seboreja zapaljenje koe uzrokovano poveanim

luenjem lojnih lezda
Zapaljenje koe izazvano pelenama
L23.0L23.9
Kontaktno alergijsko zapaljenje koe
L24.0L24.9
Kontaktno nadraajno zapaljenje koe
L25.0L25.9
Kontaktno zapaljenje koe, neoznaeno
L28.0L28.2
Obian hronini liaj i svrab
L29.0L29.9
Svrab
180
PRILOZI
ifra
L30.0L30.9
Ostala zapaljenja koe
L41.0L41.9
Parapsorijaza
L42
Ruiaste krune ploice sa perutanjem
L43.0L43.9
Ravan liaj
L44.0L44.9
L55.0L55.1, L55.8L55.9
Ostali papulo-ljuskasti poremeaji

Opekotine uzrokovane sunevim zracima,
osim treeg stepena (L55.2)
L56.0L56.9
Druge akutne promene na koi uzrokovane

ultraljubiastim zraenjem
L57.0L57.9
Promene koe uzrokovane hroninom

izloenou nejonizujuem zraenju
L58.0L58.9
Zapaljenje koe uzrokovano X-zracima
L59.0L59.9
Drugi poremeaji koe i potkonog tkiva u

vezi sa zraenjem
L60.0L60.9
Poremeaji nokta
L63.0L63.9
Kruno opadanje kose
L64.0L64.9
Androgena elavost
L65.0L65.9
Drugo opadanje kose bez oiljaka
L66.0L66.9
Oiljno opadanje kose
L67.0L67.9
Nenormalnosti boje i stabla dlaka
L68.0L68.9
Prekomerna maljavost
L70.0L70.9
Akne bubuljice
L72.0L72.9
Ciste korena dlake koe i potkonog tkiva
L73.0L73.9
Drugi folikularni poremeaji
L74.0L74.9
Poremeaji luenja ekrinih znojnih lezda
L75.0L75.9
Poremeaji luenja apokrinih znojnih lezda
L80
Vitiligo
L81.0L81.9
Drugi poremeaji pigmentacije koe
L83
Crnkasta akantoza koe
L84
uljevi i uljevitost
L85.0L85.9
Druga epidermalna zadebljanja
L87.0L87.9
Poremeaji luenja preko pokoice
L90.0L90.9
Atrofini poremeaji koe
L91.0L91.9
Hipertrofini poremeaji koe
181
ifra
L92.0L92.9
Granulomatoza viestruki zrnasti

tumori koe i potkonog tkiva
L94.0L94.9
Drugi lokalizovani poremeaji vezivnog tkiva
L98.0L98.3, L98.5L95.9
Drugi poremeaji koe i potkonog tkiva,

M20.0M20.6
M21.0M21.9
Steeni deformiteti prstiju ake i prstiju stopala

Drugi steeni deformiteti udova
M22.0M22.9
Bolesti aice kolena
M23.0M23.9
Unutranje bolesti kolena
M24.0M24.9
Druge oznaene bolesti zglobova
M25.0M25.9
M35.3
Druge bolesti zglobova, neklasifikovane na

drugom mestu
Reumatski bolovi u miiima
M40.0M40.5
Grba i unapred iskrivljena kima
M43.6
Tortikolis krivoija
M43.8M43.9
Druga i neoznaena deformacijska oboljenja

kime
M48.0
M53.0M53.9
Suenje kanala kime ( osim vratnog dela)

Ostale dorzopatije, neklasifikovane na
drugom mestu
M54.0M54.9
Bol u leima
M60.0M60.9
Zapaljenje miia
M65.0M65.9
Zapaljenje sinovije i zapaljenje tetive sa sinovijom
M66.0M66.5
Spontano prsnue sinovije i tetive
M67.0M67.9
M70.0M70.9
Druge bolesti sinovije i tetive

Bolesti mekih tkiva nastale kao posledica
aktivnosti, poveane aktivnosti i pritiska
M71.0M71.9
Ostala oboljenja serozne kese
M75.0M75.9
M76.0M76.9
Oteenja ramena
Entezopatija noge, iskljuuui stopalo
M77.0M77.9
M79.0M79.9
Druge entezopatije
Ostale bolesti mekih tkiva, neklasifikovane
na drugom mestu
Ostale steene deformacije miino-kotanog
sistema i vezivnog tkiva
Biomehanika oteenja, neklasifikovana
na drugom mestu
M95.0M95.9
M99.0M99.9
182
PRILOZI
ifra
N39.3
Stresom uzrokovano nezadravanje mokrae
N46
Neplodnost mukarca
N47
Prevelik prepucijum, fimoza i parafimoza
N60.0N60.9
Dobroudni poremeaj tkiva dojke
N84.0N84.9
Polip enskih polnih organa
N85.0N85.9
Drugi nezapaljenjski poremeaji materice,

osim grlia
N86
Erozija i izvrnutost grlia materice
N87.0N87.9
Displazija grlia materice
N88.0N88.9
Drugi nezapaljenjski poremeaji grlia

materice
N89.0N89.9
Drugi nezapaljenjski poremeaji rodnice
N90.0N90.9
Drugi nezapaljenjski poremeaji stidnice

i meice
N91.0N91.5
Izostanak menstruacije i smanjenje menstruacije
N92.0N92.6
Pojaano, uestalo i neuredno krvarenje

iz materice
N93.0N93.9
Druga nenormalna krvarenja iz materice i rodnice
N94.0N94.9
Bol i druga stanja povezani sa polnim

organima ene i menstrualnim ciklusom
N96
Spontani pobaaj
N97.0N97.9
Neplodnost ene
Q10.0Q10.7
Uroene malformacije kapka, suznog

aparata i duplje oka
Q11.0Q11.3
Nedostatak oka, malo oko i preveliko

oko
Q12.0Q12.9
Uroene malformacije onog soiva
Q13.0Q13.9
Uroene malformacije prednjeg segmenta

oka
Q14.0Q14.9
Uroene malformacije zadnjeg segmenta

oka
Q15.0Q15.9
Druge uroene malformacije oka
Q16.0Q16.9
Uroene malformacije uva koje uzrokuju

oteenje sluha
Q17.0Q17.9
Druge uroene malformacije uva
183
ifra
Q18.0Q18.9
Druge uroene malformacije lica i vrata
Q38.1
Sraslost jezika
Q65.0Q65.9
Uroeni deformiteti kuka
Q66.0Q66.9
Uroeni deformiteti stopala
Q67.0Q67.8
Uroene miino-kotane deformacije
Q68.0Q68.8
glave, lica, kime i grudnog koa

Druge uroene deformacije miino-kotanog
sistema
Q69.0Q69.9
Prekobrojni prsti
Q70.0Q70.9
Sraslost prstiju
Q71.0Q71.9
Uroena skraenost ruke
Q72.0Q72.9
Uroena skraenost noge
Q73.0Q73.8
Uroena skraenost uda, neoznaena
Q74.0Q74.9
Druge uroene anomalije uda (udova)
Q80.0Q80.3, Q80.8
Q80.9
Uroena krljutica, osim plod udnog izgleda

(Q80.4)
Q81.0
Obino mehurasto ljutenje pokoice
Q81.2Q81.9
Q82.0Q82.9
Drugo mehurasto ljutenje pokoice, osim

smrtonosno mehurasto ljutenje pokoice (Q81.1)
Druge uroene anomalije koe
Q83.0Q83.9
Uroene anomalije dojke
Q84.0Q84.9
Druge uroene malformacije koe
S00.0S00.9
Povrinska povreda glave
S05.0, S05.1, S05.8
Povrinske povrede (bilo koje vrste) oka i one

duplje (bilo koji deo)
S10.0S10.9
Povrinska povreda vrata
S20.0S20.8
Povrinska povreda grudnog koa
S30.0S30.9
Povrinska povreda trbuha, slabine i karlice
S40.0S40.9
Povrinska povreda ramena i nadlaktice
S50.0S50.9
Povrinska povreda podlaktice
S60.0S60.9
Povrinska povreda ruja i ake
S70.0S70.9
Povrinska povreda kuka i butine
S80.0S80.9
Povrinska povreda potkolenice
S90.0S90.9
Povrinska povreda skonog zgloba i stopala
184
PRILOZI
ifra
T09.0
Povrinska povreda trupa u neoznaenom predelu
T11.0
Povrinska povreda u neoznaenom

predelu ruke
T13.0

predelu noge
T14.0

predelu tela
T20.1
Opekotina glave i vrata prvog

stepena
T21.1
Opekotina trupa prvog stepena
T22.1
Opekotina ruke prvog stepena, izuzev ruja i ake
T23.1
Opekotina ruja i ake prvog stepena
T24.1
Opekotina kuka i noge prvog stepena, izuzev

skonog zgloba i stopala
T25.1
Opekotina skonog zgloba i stopala prvog stepena
185
7.2
Prihvatljivi redosledi za eernu bolest nastala zbog drugih bolesti.

Odabrano stanje
Kao uzrok
M35.9
E10E14
E40E46
E12E14
B25.2
E13E14
B26.3
E13E14
C25
E13E14
D13.6d13.7
E13E14
D35.0
E13E14
E05E06
E13E14
E22.0
E13E14
E24
E13E14
E80.0E80.2
E13E14
E83.1
E13E14
E84
E13E14
E89.1
E13E14
F10.1F10.2
E13E14
G10
E13E14
G11.1
E13E14
G25.8
E13E14
G71.1
E13E14
K85
E13E14
K86.0K86.1
E13E14
K86.6K86.9
E13E14
M35.9
E13E14
O24.4
E13E14
P35.0
E13E14
Q87.1
E13E14
Q90
E13E14
Q96
E13E14
Q98
E13E14
Q99.8
E13E14
186
PRILOZI
Odabrano stanje
Kao uzrok
S36.2
E13E14
T37.3
E13E14
T37.5
E13E14
T38.0T38.1
E13E14
T42.0
E13E14
T46.5
E13E14
T46.7
E13E14
T50.2
E13E14
X41
E13E14
X44
E13E14
X61
E13E14
X64
E13E14
Y11
E13E14
Y14
E13E14
Y41.3
E13E14
Y41.5
E13E14
Y42.0Y42.1
E13E14
Y46.2
E13E14
Y52.5
E13E14
Y52.7
E13E14
Y54.3
E13E14
187
Reference
1. International classification of diseases for oncology (ICD-O), 2nd ed.
Geneva, World Health Organization, 1990.
2. Systematized nomenclature of medicine (SNOMED). Chicago, IL, College
of American Pathologists, 1976.
3. Manual of tumor nomenclature and coding (MOTNAC). New York, NY,
American Cancer Society, 1968.
4. Systematized nomenclature of pathology (SNOP). Chicago, IL, College of
American Pathologists, 1965.
5. The ICD-10 classification of mental and behavioural disorders: clinical
descriptions and diagnostic guidelines. Geneva, World Health Organization,
1992.
6. International classification of procedures in medicine (ICPM). Vols. 1 and
2. Geneva, World Health Organization, 1978.
7. International classification of impairments, disabilities, and handicaps. A
manual of classification relating to the consequences of disease. Geneva,
World Health Organization, 1980.
8. International Nomenclature of Diseases. Geneva, Council for International
Organizations of Medical Sciences and World Health Organization (for
details of individual volumes, see text).
9. Sixteenth annual report. London, Registrar General of England and Wales,
1856, App. p. 73.
10. Knibbs G.H. The International Classification of Disease and Causes of
Death and its revision. Medical Journal of Australia, 1929, 1:212.
11. Greenwood M. Medical statistics from Graunt to Farr. Cambridge,
Cambridge University Press, 1948.
12. First annual report. London, Registrar General of England and Wales,
1839:99.
13. Bertillon J. Classification of the causes of death (abstract). In: Transactions
of the 15th International Congress on Hygiene Demography. Washington,
DC, 1912.
14. Bulletin of the Institute of International Statistics, 1900, 12:280.
15. Roesle E. Essai dune statistique comparative de la morbidit devant servir
tablir les listes spciales des causes de morbidit. Geneva, League of
Nations Health Organization, 1928 (document C.H. 730).
16. International list of causes of death. The Hague, International Statistical
Institute, 1940.
17. Medical Research Council, Committee on Hospital Morbidity Statistics.
A provisional classification of diseases and injuries for use in compiling
morbidity statistics. London, Her Majest s Stationer Office, 1944 (Special
Report Series No. 248).
18. US Public Health Service, Division of Public Health Methods. Manual for
coding causes of illness according to a diagnosis code for tabulating
morbidity statistics. Washington, DC, Government Publishing Office, 1944
(Miscellaneous Publication No. 32).
189
19. Official Records of the World Health Organization, 1948, 11, 23.
20. Official Records of the World Health Organization, 1948, 2, 110.
21. Manual of the international statistical classification of diseases, injuries,
and causes of death. Sixth revision. Geneva, World Health Organization,
1949.
22. Report of the International Conference for the Seventh Revision of the
International Lists of Diseases and Causes of Death. Geneva, World Health
Organization, 1955 (unpublished document WHO/HA/7 Rev. Conf./17 Rev.
1).
23. Third Report of the Expert Committee on Health Statistics. Geneva, World
Health Organization, 1952 (WHO Technical Report Series, No. 53).
24. Report of the International Conference for the Eighth Revision of
the International Classification of Diseases. Geneva, World Health
Organization, 1965 (unpublished document WHO/ICD9/74.4).
25. Manual of the international statistical classification of diseases, injuries,
and causes of death, Vol. 1. Geneva, World Health Organization, 1977.
190

MKB 10 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MKB 10 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MKB-10

Institut za javno zdravlje Srbije

MEUNARODNA STATISTIKA KLASIFIKACIJA BOLESTI I SRODNIH

Objavila Svetska zdravstvena organizacija 2011. godine pod

2. Opis Meunarodne statistike klasifikacije bolesti i zdravstvenih

Koncept porodice klasifikacija bolesti i klasifikacija u vezi sa

Opti principi klasifikacije bolesti

Osnovna struktura i principi klasifikacije MKB

3. Kako koristiti MKB

Kako koristiti Knjigu 1

Kako koristiti Knjigu 3

Osnovna uputstva za ifriranje

MEUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI

4. Pravila i uputstva za ifriranje smrtnosti i obolevanja

Smrtnost: uputstva za popunjavanje izveataja i pravila

Perinatalna smrtnost: uputstva za izvetaj i pravila

Nivo detalja o uzroku u tabelama

Preporuene tabelarne liste za mortalitet

Posebna lista za tabeliranje morbiditeta

Preporuke u vezi sa statistikim tabelama

Standardi i zahtevi u vezi sa izvetavanjem o smrti

Standardi i zahtevi u vezi sa izvetavanjem

MEUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI

Uee nedovoljno definisanih stanja u ukupnoj

Mere predostronosti kada tabelarne liste ukljuuju

5.12 Problemi malih populacija

Prazna polja i polja niske uestalosti

6. Istorija razvoja MKB

Usvajanje Meunarodne liste uzroka smrti

Konferencija o petoj desetogodinjoj reviziji

Prethodne klasifikacije bolesti za statistiku obolevanja

Ameriki Odbor za udruene uzroke smrti

esta revizija Meunarodne liste

Sedma i Osma revizija

Pripreme za Desetu reviziju

Lista stanja koja ne mogu biti uzrok smrti

Lista stanja koja mogu biti uzrok eerne bolesti

2. Opis Meunarodne statistike

Klasifikacija bolesti je sistem kategorija gde se oboljenja svrstavaju prema

Koncept porodice klasifikacija bolesti i klasifikacija u

Iako je MKB pogodna za mnoge primene, ipak ne zadovoljava sve potrebe

MEUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI

tako da su ponekad potrebne dodatne informacije o razliitim aspektima

ematski prikaz SZO-PMK

MEUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI

Klasifikacije prema dijagnozama

Specijalne tabelarne liste

Adaptacije bazirane na specijalnostima

MEUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI

criteria for research), objavljena je 1993. godine.

Meunarodna klasifikacija funkcionisanja, onesposobljenosti i

MEUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI

funkcionisanje i onesposobljenost. Drugi deo se sastoji od spoljanjih i linih

kvalifikatora, ifre nemaju svojstveno znaenje. Prvi kvalifikator za funkcije i

Informaciona podrka primarnoj zdravstvenoj zatiti

Jedan od izazova globalne strategije Zdravlje za sve do 2000. godine je da se

MEUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI

nivou lokalne zajednice kao metoda popunjavanja rupa u informisanju u pojedinim

S obzirom na ohrabrujue rezultate ovog pristupa u mnogim zemljama, uesnici

Meunarodna nomenklatura bolesti

Savet meunarodnih organizacija medicinskih nauka (Council for International

Veina gore opisanih klasifikacija su proizvod tesne saradnje nevladinih

Opti principi klasifikacije bolesti