MAINSKI FAKULTET

UNIVERZITETA U NIU
PROFIL:

MAINSKE KONSTRUKCIJE, RAZVOJ I INENJERING

SAOBRAAJNO MAINSTVO, TRANSPORT I LOGISTIKA

PREDMET:

INSKA VOZILA

VOZOVI VELIKIH BRZINA

Najveu elezniku brzinu sa putnicima postigao je eksperimentalni japanski voz Maglev MLX01,
na principu magnetne levitacije, na ispitnoj pruzi Jamanai (Japan), dugoj 18 km. Taj voz je 2.
decembra 2003. godine dostigao brzinu od 581 km/h. Najvea brzina ikada izmerena na
konvencionalnim eleznicama iznosi 574.8 km/h koju je postavio Francuski TGV voz velikih
brzina sa dve vune jedinice i tri vagona 3. aprila 2007 na relaciji Pariz - Strazbur. Ipak kada
prevoze putnike ovi vozovi se kreu prosenim brzinama od 250 km/h, a najvie 300 320 km/h, iz
razloga bezbednosti.
Vozovi sa magnetnom levitacijom spadaju u kategoriju vozova velikih brzina, ali ne mogu da idu na
konvencionalnom koloseku, to ih izdvaja u posebnu kategoriju.
Vozovi velikih brzina na konvencionalnim prugama
UIC (International Union of Railways) definie vozove velikih brzina kao vozila koja tre na/iznad
brzine od 250 km/h na novom koloseku ili 200 km/h na postojeoj pruzi.
Opte karakteristike infrastrukture za pruge velikih brzina su:
Skoro obavezno su trase sa elektrinom vuom (ali ima i primera dizel vue kao to je
Britanska HST linija);
Obavezna je primena dugog inskog traka (zavarenih ina) ime se minimizira geometrijsko
odstupanje (razilaenje) izmeu segmenata pruge i smanjuju vibracije ina;
Radijus krivina je najee preko 5000 m.
Evropska Unija planira izgradnju eleznike infrastrukture za vozove velikih brzina jer se oekuje
da e se elezniki putniki saobraaj u narednih 20 godina poveati za 60%. Na svetskom
kongresu eleznikog razvoja u Edinburgu u kotskoj 2003. godine dat je plan izgradnje pruga za
vozove velikih brzina pod nazivom HTE (High speed Train Europe). U tri vremenske etape je data
mapa centralne i severne Evrope sa postojeom prunom infrastrukturom iz 2002. godine i
izgradnjom nove. Izgradnja nove prune infrastrukture u duini od 10 000 km i nadogradnja
postojee, od 2010 - 2020. godine, e omoguiti povezivanje svih veih evropskih gradova i
znaajno bre putovanje eleznicom. U sledeih 10 godina planirane su sledee linije:
1- Amsterdam Brisel Pariz
2- Franfurkt Keln Amsterdam
3- Pariz Strazbur tutgart Minhen
4- Juna francuska Luka Bou Barselona Madrid
5- Brenner Basis Tunel : Austrija sa vezom Minhen Verona / Venecija / Milano
6- Lyon Turin Milan
7- Frankfurt Strazbur Lion Juna francuska

Izgled buduih linija brzih pruga u Evropi

Cilj izgradnje ovih pruga jeste da eleznica, kao nezavistan sistem, bude konkurent avio prevozu na
relacijama do 1000 km. Vozovima velikih brzina e se skratiti vreme putovanja na relacijama
izmeu svih veih evropskih gradova. Prikaz na sledeoj slici pokazuje vreme trajanja putovanja na
nekim evropskim linijama danas, sa palniranim skraenjem u narednih 10 godina.

Vremena putovanja izmeu gradova i planirano skraenje u narednih 10 godina

Magnetno lebdei i konvencionalni vozovi
Princip kretanja magnetnog voza znaajno se razlikuje od kretanja klasinog elektrinog voza.. On
radi na principu magnetne levitacije i kree se po ini lebdei iznad nje bez meusobnog dodira.
Pokree ga linearni sinhroni motor sa dugim statorom koji je ugraen na pruzi i koji se posredstvom
elektrine energije aktivira stvarajui magnetno polje. Pokretanje magnetnog voza mora biti
ostvareno bez mehanikog dodira vozila sa podlogom.

Linearni elektrini motor sa statorom razvijenim po povrini i klasian pogon u kontaktu toak-ina

3
Kretanje kod elektrinih vozova koji poseduju osovinske sklopove ostvaruje se u neposrednom
dodiru toka i ine gde voz celom svojom teinom preko tokova pritiska inu, a od pogonskog
obrtnog momenta javlja se sila athezije na dodiru toak-ina koja omoguuje kotrljanje toka po
ini, odnosno kretanje voza. to se tie bezbednosti moe se rei da magnetno-lebdei voz nema
mogunosti iskliznua iz ina zbog svoje konstrukcije i naina ostvarivanja kretanja. Kod
elektrinih vozova zbog same konstrukcije treeg sklopa i ostvarivanja kretanja moe se desiti da
voz isklizne iz ina.
Kretanje magnetno-lebdeeg voza moe se vriti iz upravljakog centra, dok je za kretanje
elektrinog brzog voza potreban mainovoa koji e upravljati vozom izvravajui komande
dobijene iz upravljakog centra i kontrolisati njegovo kretanje i zaustavljanje.
Kod magnetno - lebdeeg voza, kao i kod elektrinog voza velikih brzina, gde su brzine i preko
500 km/h, su veoma razvijeni sistemi za praenje kretanja i sistemi za bezbednost tako da su
mogunosti za eventualne greke praktino iskljuene.
Da bi se uoile prednosti i nedostaci razliitih vozova izvrie se poreenje dva tipa vozova velikih
brzina:
1- Magnetni voz Transrapid
2- Elektrini brzi voz (ICE 3)
Magnetni voz Transrapid je voz koji radi na principu magnetne levitacije. Ovaj voz se kree
brzinom preko 500 km/h, nije neophodan voza u upravljakom sistemu i po bezbednosti je na
prvom mestu. to se tie buke i vibracija i tu je veoma dobar jer jedina buka i vibracije su otpori
vazduha koji se javljaju pri njegovom kretanju. Siemens je jedna od vodeih firmi u svetu po
ispitivanju i primeni magnetnih vozova. Oni su realizovali sistem magnetno-lebdee linije u
komercijalnoj upotrebi u Kini u angaju. Transrapid linija prevozi putnike od eleznike stanice
sa jednog dela grada do aerodroma na drugi kraj grada na razdaljini od 30 km.

Transrapid magnetni voz i ICE 3 u Nemakoj

Elektrini voz velikih brzina ICE 3 je voz visokih performansi koji je pored Francuskog TGV-a
jedan od najpopularnijih vozova u Evropi. Napravljen je u kompaniji Siemens i karakterie ga dobra
aerodinaminost. Kretanje ostvaruje na tradicionalan nain (kretanjem toka po ini) preko
elektrinih motora naizmenine struje koji se napajaju iz elektrinog voda. Mnoge linije daljinskog
saobraaja u Nemakoj su pokrivene ICE 3 vozovima, kao i delovi Austrije i vajcarske koji se
granie sa Nemakom. Maksimalna brzina ovog voza je 330 km/h. Relaciju od Kelna do
Frankfurta, dugu 220 km, prelazi za neto manje od 1h.
Poreenje konstrukcije i napajanja magnetno-lebdeeg i elektrinog sistema kretanja i upravljanja
vozova prikazano je na sledeoj slici.

Poreenje konstrukcije i napajanja magnetno-lebdeeg i klasinog elektrinog voza

Elektrina energija za kretanje magnetno-lebdeeg voza dobija se iz trafo stanice koja se preko ina
prenosi na voz. Magnetni voz koristi linearni generator koji puni akumulatorske baterije, da bi u
sluaju nestanka elektrine energije voz mogao da lebdi jo neko vreme. Kod elektrinog voza
velikih brzina struja se iz trafo stanice preko napojnog voda prenosi na pantograf koji se nalazi na
krovu voza, a preko pantografa na elektrine motore koji pokreu osovine sa tokovima. Sam
sistem magnetnog voza je dosta jednostavniji od sistema elektrinog voza, ali ne i jeftiniji jer se kod
magnetnog voza mora postaviti razmotani rotor linearnog motora celom duinom pruge to je
veoma skupo. Kod klasine eleznice se mora obaviti elektrificiranje pruge celom svojom duinom
i stare ine zameniti novim, da bi se poveala brzina kretanja.
Komercijalne linije magnetno lebdeih vozova
Kada su se obavila detaljnija istraivanja o vozilima koja se kreu na principu magnetne levitacije
pojavila se elja za komercijalnom upotrebom. Prva komercijalna linija magnetnog voza otvorena je
1984. godine u Birmingemu i pokrivala je nekih 600 m izmeu aerodroma i eleznike stanice ali je
1995. godine zatvorena zbog tehnikih problema i zamenjena je autobusom. Brzina kretanja je
iznosila 42 km/h, a kretanje se izvodilo na principu linearnog elektrinog motora.
Jedna dananja komercijalna upotreba magnetnog voza je u angaju. Nju je izgradila Nemaka
kompanija SIEMENS. Voz pod Imenom Transrapid kree se prugom od eleznike stanice u
Pudongu do aerodroma u duini od 30 km. Izgradnja ove linije je poela u martu 2001. godine, a
zavrena je i otvorena za komercijalnu upotrebu 1. januara 2004. godine. Vonja ovom linijom traje
7 minuta i 20 sekundi i voz dostie maksimalnu brzinu od 431 km/h. Prosena brzina kretanja ovog
voza je 250 km/h.

angajski maglev

5
Sam voz poseduje klasina putnika kola, i VIP kola tako da je prema ceni karte definisano i mesto
za sedenje. Karta u jednom pravcu kota 6,33 $, a VIP karta u jednom pravcu kota 12,66 $.
Izgradnja celog Transrapid projekta je kotala negde oko 1,33 milijarde $.

Putnika i VIP kola

Pruga i ceo sistem kontrole su obezbeeni zatitnom mreom, jer su pod naponom. Da bi se
obezbedilo bezbedno kretanje voza postavljeni su uvari i upozorenja du pruge.
Karakteristike vozne linije u angaju
Vreme saobraanja: od 7:00 do 21:00
Najvea brzina: 431 km/h) (u normalnom vremenu) ili 300 km/h (u produenom vremenu),
Trajanje vonje: 7 min i 20 sek. u normalnom vremenu, dok je 8 min i 10 sek. u
produenom vremenu,
Normalno vreme je 8:30-17:00, produeno vreme je od 7:00 do 8:30 i 17:00-21:00,
Interval polaska: 15 min.
Stanica u kojoj se putnici ukrcavaju se smatra jednom od najmodernijih stanica na svetu jer je
prostor oko stanice ureen kao park. Opremljena je tako da se u njoj mogu nai svi savremeni
ureaji i ljubazno elezniko osoblje (hostese), koje pomau putnicima da se informiu oko
putovanja.

Maglev stanica u Pudongu (angaj)

6
Druga komercijalna linija postoji u Japanu, zove se Tobi Kuro linija, to je takozvana Linimo linija.
To je prva maglev gradska linija koja je se nalazi u gradu Aii blizu Nagoje. Cena izgradnje te linije
je iznosila preko 100 miliona $ po kilometru. Izgradnja ove linije poela je 3. oktobra 2001. godine
a zvanino je linija putena u rad 6. marta 2005. godine.
Linimo voz se kree maksimalnom brzinom od 100 km/h, lebdi 8 mm iznad ina i slui kao
alternativna zamena za metro. Linija ima 9 stanica u duini od 8,9 km sa maksimalnim lukom
krivine od 75 m, i maksimalnim usponom od 6%. Voz je dizajniran i napravljen u Nagoji.
Kapacitet prevoza putnika je 4000 putnika za sat. U vozu staje 244 putnika.

Linimo magnetni voz Gradski Maglev

KONTROLNA PITANJA:
1. Koja je najvea brzina koju je postigao voz na konvencionalnoj pruzi? Kolika je brzina koju
je postigao magnetno-lebdei voz sa putnicima u vozu?
2. Koje su opte karakteristike infrastrukture za pruge velikih brzina?
3. Sa kojim ciljem EU planira proirenje mree pruga za velike brzine u narednom periodu?
4. Opisati razliku u principu kretanja izmeu klasinog elektrinog voza i magnetno-lebdeeg
voza?
5. Koju maksimalnu brzinu postie voz ICE 3 u redovnom saobraaju?
6. Koje komercijalne linije magnetno lebdeih vozova danas postoje u svetu?