Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Tehnologija Skripta Usmeni Cetvrta

    Uploaded by

    Suzana Koronsovac
    98 views24 pages
    skripta

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    skripta

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    98 views24 pages

    Tehnologija Skripta Usmeni Cetvrta

    Uploaded by

    Suzana Koronsovac
    skripta

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 24
    Cestvuje sa_ 70-80% kupnoj, i d_njegovih. karakter a Zavise | svoistva betonskih ‘mesa i svojsiva oévrsiog belona. Za spravijanje betona e prirodni (pesak, Siunak) i tobi agregat. Drobljeni — on je po pravilu skuphji ali je u petrografskom or iii od reénog a to usloviiava Mnogo menje Koncentracije napona u oévrsiom betonu pod opteratenjem, otoivéni oblik zma drobljenog agregala omoguéava ostvarenje ubljeStenja susednih zma pa to doprinosi pqvetanju mehaniékin karakteristika narotito povecanju évrstobe na zatezanje, Prrodnl *- posto je jeftinji to mu najée8ce daje prednost. Zbog Zaobljenosti zma mnogo povojie utiée na ugradlivost i obradiivest betonskih smeSa. Danas se za spravijanjo koristi isani_— fai -Kej__so_Isporuduje “u__viduu_odredenin__frakoja: agregata u meSavini D ; eS Ino “najkrupnlle zmo agregata je 2mo koje predstavia gomje granitno zmo kojim je defnisana ‘nojkrupnja frakoja agregata, Ako je nafirupnijafrakcia agregata npr. 16/31,5 mm, nominaino najkrupnije zmo ée biti zmo velitine D=31,5 mm. Obzirom na prisustvo podmerenih i nadmerenih zma, u frakeiji 6e bit i zma vetih od D. Stvamo najkrupnije zo Dmax se moze usvojiti prema velitini otvora na sledecem situ. Dmax =D+AD=d, +(4, = bu) . gementa, tne" Komponen su: Wokra zma, gnaw peStar, 'apon, Sich a ‘Helena sme da ima TSS 1%, odnasno 2% za beton 6 Daf vod. AKO Je u betonu prisutan altel ‘on moze da Stupr U TeakGRY 88 lfaljama u comentu (alkalno ~ sillkgtna reakcija), kada dobjamo produkte Koji u prisustvu Viage povetavaju zapreminu,dolazi do velikih unuteSnjh napona u betonu i do pojave prsiina i pukotina. ‘Amorinog silciiuma y. ktupnom agregatu ne sme da bude vige of 6%; au sitnom ne vige od 65%. Kessaiju armature izaziveju mineral-koji sadrée halageno elementa(haitsibvn) | mineral koji sadrée sumpor(pir anh). g dinjenja koja mogu da sprete hidrataciju cementa,saharié gregatu, TUS ne sme da Bude vise od 20% pllosnaarT wUgUl vote cin, veti od 3). " _ Znaéaj_granulometrijsk injegov neposredni i osredni uticaj na svojstva svezeg i ofvrslog betona U svezem betonu jata Su vezana’U Roherenthu cefintYpomood dém: ‘Ova pasta treba da. gbaviie ‘sya zma i ispuni sve Supliine. Svojstva betona é2 biti bola, 3to je ka sta vata. Ovo vail da irvesne grate. n_odlikuje ‘velikom poi Dakle, za spravianje betona potrebno jo primeniti no podrazumeva i_primenu Optimalnu—koliéinu-cementne—paste, Sto eerferetiskog sesiza Uaraivst | obedvost, kao i sva cial swjtva ofwsog beloa, zatno Se ju kombinovanjem nekoliko frakcija agregata, Zato je bitan granulometrijski sastav agregata, Pretarana koligina em pasta oman EMStOET Bota epropustivest..olpomast.na dejstvo.mraza, hemijsku ‘otpomost, vécu cenu. Ako bi bilo manje cem.paste od dobila bi se zbog tz, suvog trenja u masi fesko ugradljiva i obradljiva betonska smega, devgtegne RAR AREA wee Denon WeQ-R ae ert — Ys 100- EPA, 5504 aes alli agregat je ona} dia kriva upada u podrudje izmedu ove dve krive. . Serra a eee vazecem éem a standardu JUS B.C1.011/2001, odnosno prema sarc betonsko} Lk tical va beton “iter conta Cement uéestvuje sa 10-2096 U ukupaoj mas lima vl uc na svojs a. ea ‘stata | brzina rasta évsoée (Kasa cementa), topota hidratacie | be menta i ny Ov tical _na svojstva i corpomatevna rye | a renga Reisd ge) 3 5 : gr in ro Bala Wp a Ni opr PC pes i ]@ u vodama koje sadrde hide, sual akalje, veka postojanost u morsko) vod + piicolanskt comenti ~ preko 30% pucolana, ozaka P k , vrlo visoke Evrsiote, otporan na dejstvo mraza, ~Cemente sa dedatkom pucelana il sa meanim dodatkom koristti samo za Konstrukcje u viainoj sedi. ~ 7, Sulfatno otporni cementi na bazi portland cementnog klinkera — koje-- vrste cemenata treba primenjivati u uslovima istovremene sulfatne:: hloridne agresije i odgovarajuca objagnjenja u vezi s tim Suffatno otpomi metalur8ki cement. Obiéan portand cement nije alporan prema delovanju sulfata, jer sadrat zatajan % minerala C3A (do 15%). Da bi cement blo sulfatno otporan, on treba da sadréi max 5% CsA. Ovo postizemo smanjvanjem AkOs, a povetanjem FezOs. kao sulfatno otpomi cementi kod nas se deklariSu: i portland cement (SPC k) i sufatnootpori metalur8ki cement (SM k). SPC k sme da ima max 3,5% CsA, kod SM k nije limitirano jer u njemu preoviaduje zgura. SPC k mode da ima i 5% CsA ako je: 2°CHAYCAAF 520% ; CsA=2,65°ALOs ~ 1,69°F 0:03; CaAF=3,04"Fe0s Porland ~ cometh Kinker peien ameni materjl koji so stvara pelanan na t1950-480°C hednoka | retnjakgina=3:1). Prisutno je i do 5% gipsa, koji studi za regulsanje vremena vezivanja cementac astavt CaS (all) ~ 45-60% ; CaS (bel) ~ 20-30% ; CoA (call) — 4-12% ; CaAF (zelit) ~ 10-20%. CoA jo usa sane eee canes Bae Kd crenata pai na sulfate damofene max 5% CoA, CxS ina wo (dodaci) su neobavezna, éetvrta Komponenta betona, supsianco cj svoj fiékin, hemijskim i Kombinovanim delovanjem utigu na odredena svojstva svezeg ili oévrslog betona. Postoje : 1} plastifikatork— poboljSavaju ugradljivest i obradljvost ; 2) aeranti = uvaéivaéi vazduha ; 3) zaptivaéi ~ suprotno od aeranata'; 4) -akceleratori= ubraivadi vezivanja ii oéwécavanja; 5) retardert— usporivati vezivanja ; 8) anifial = 2a betoiae na niskm temp. Plastikatoltsu fino Usitnjeni (éepenoven) mater venton clekrofiterski Pepeo, pucolani. Doprinose poboljSanjiugradiivost i obradlivostl.Pripadeju Kategori tzv. Rovrtinsh ak aktivnih supstanci, jer deluju u svézem betonu kao svojevrsna maziva, Obavjalu zmca cementa, starajuGi oko njih tanke opne, usled Sega se zataino smanjuje_trenje u masi. Ovako je moguée smanjiti kolinu vode. Doziranje 0,2-5% od me. ‘Buperpiastifikatori di obliku povr’inski aktivnih supstanci danas imaju vrlo Siroku primenu, pri Gemu se njihovim dodavanjem sveZem betonu: + Snizava viekozite, t. poboljSava ugradiivst i obradljvost, ne ‘menjafuci pritom koliinu vode u betonu, ii - Omoguéava znagajno smanjenje kolidine vode (HRWRA) bez promene viskoziteta (ugradiivost i obradlivost) belonske smese. SVOJSTVA SV EG BETONA 14.Struktura sveZeg betona Strukturu svezeg betona dine 2 komponente ~ cem.pasta i agregat. U sastav cem. paste uvek se uratunavaju i vwio fine Gastice agregata (ispod 0,09 mm) i mineralni dodaci u vidu praha (bentonit, elektrofiterski pepeo, ii tt Sve! lectona, . x pd. 24H ieekescnit cbistaula. mexpe erage “eolatra, vtQ, fi ‘ w atrye 2! a ke po yrceicl ok dyttava sponeve vraw uy pre us agledu gtructurne Curstoce & yiseaznee lt pucolani, Svojstvo cem paste, a samim tim i svezeg betona, zavise od odnasa évrste I teéne faze: sa povecanjem Kolitine vode povetava se pokretivost, a smanjuje struktuma évrstota. Uzavisnosti od odnosa cem paste i agregata mogu se definisati 3 osnovne strukture svedeg betona. Tip strukture je od velikog znagaja u odnosu na njegove tehnolodke karakteristike i svojstva oévrslog betona.e Struktura t - zma agregata su medusobno veoma udaliena usled prisusiva velike koliine cem.paste, tako da uzajamno dejstvo zma ne postoj. Ovakva meSavina ima dobru fuidnost i kompatibnost, pa je dobra njena ugradiivost i obradljvost. © Struktura Il - com.paste je manje i ona samo ispunjava prostore izmedu zma agregata. Ovakve meSavine imaju lodiju ugradiivost i ; obradjivost od strukture |. Da bi se ovo popravilo potrabno je povecaliKolidinu vode, odnosno vodocem. faktor. Kompaktiranje ovakvin meSavina vr8i se zbijanjem. » Struktura Ill - cem. paste je veoma malo i ona obavija ‘samo zma agregeta, Fluidnost je zanemarliva, a kompaktiranje se ne moze efikasno ostvarti (ii te&ko). Struktura $ — odlu’ujuéi znataj ima cement ~ viskozna teénost ; Struktura Il ~ znaéajni i cement | agregat — struktuirana tegnost ; Struktura Ill -najznaggjnil agregat.- 1@: G7 Be PBReoloska svojstva svezeg betona — reoloSki model, viskozimetri beton se razmatra kao elasto-plastiéno viskozno telo, dije ponaganje zavisi od sastava, strukture, karakteristika komponenti, iit i8njih_dejstava. Ovo ponaanje se moze definisati opstim izrazom za naprezanje pri tecenju: ey (E-SiOIGEe apTEZANIS;; o-normaino naprezanje T= coma to tEp koheaja; rool vskozost S@-ugao un. trenja . a, tye IY oie => Matematika formulacia singaevog ila nada) “Aer A intieis pte tol Pri delovanju optereéenia telo na postu ima [Tada se dosigne rivo opt koi odgovara @ } se struktumoj évrstoGi, smesa da tebe kao viskozna Za odredivanje tartan oe Gta kaj se zasnivaju oe serena teria hele tne ‘tvore_odredenih_vaitia - Za ‘spivanje meSavina sa malom stuktu- mom Evslodom (leéni Beton) ; 2) Viskozimetri koji rade na principu merenja dubine_prodicania_u _F ve .* povetan sadréaj aluminata (CsA i CaAF) ao cavaiu so i viskoznast { ko . anny ljvost betona. Pri povesanj ¢ : ot oe CAGE URE Ga CKO SHO COeRe, 8 Neo ee gposeonat oro uy cayuvert zunreyiinar » rage NALA tH RI He oe teRno bose prensa. proiavoduge ma 2 tere ietonsKog. * oy SADIE CLP hom LePoun sn oaroborre aaye lnrecleg os mania ee gris Reon oug re, oad tp RS SLE Po! znatajno smanjti tj ~ 17. Tehnoloska 3 ojstva Svezeg betona 20: Utica pojedini faktora na tehnologiénost sveZeg betona # Konziste se defnige kao stenen Krutos no. pokratiivasti svez uticaj na Konaistengju ima Pil dozama LE ete ata ca kee inde ate ad iene em paste. Ov slaw pozral Kao praio conel. sadraja voda, Va | lav da potebna koléina vode za odredenu* si od karakterstka agregata (rupnoée zma). Veta =>manja ukuy ina tical zma na cem.pastu => veta pokreliivest. Konzistancija zavisi i od temp. megavine (vece ganie ‘Na konzistenoiju utiéu 1 aditivi, npr. plastifkator | superplastifkator. +Homogenosbje ia Kleristike koja se ponent, Neéanja_zavisi_od konzistgncije, gran. 5: fom eae povisine Zima ac erske . " - 21. Odredivanje vremena vezivanja (vremena obradijivosti) betonskih meSavina putem merenja otpora utiskivanja igle Potetakvezveria odedue vem u cin koga aba da hue zavéeno unravene belona, Penetomeon. $e i._sranams, osc na_ platy Sy nn: (mvh). A — gomja povrdina betona ; B — dubina do koje poms nous .wezanog. betona (1=2-6h) ‘fpr=T0°y.."f( na oplaty, zavsi od ugla un.renja tod ugla| lay, meSavinu betona sine" Temp. svezeg Delon se nasa okom venana. Zavs opie temp_metavne. emstedie, lobe fi raed ‘cementa, razmene to ue SoS. S~ spect lolol katt TaTeJTy= potetne tomp.. fork Hk 5 pp peru a Sar 24, Struktura oévrslog betona — makro i mikro struktura ‘Makrostruktura — ‘amenth materiiala; U. Makrostruktura - moze dase razmatra kan tekstura pojedtinih_| makrostrukturi jasno_ se ine 7 osname. seusume lament ‘qregat | com, kamen. Zato se moze ret da_je-maksosirukura _nehomogena i konglomeratién a +¥,, tv, =1\ =v, +¥,\ Ve apsolutna 3 vec anget = Zapremina vazduha (ako koristio aeranie) [Po=0,016*on"met) pene] Es 25. Osnovni zakon evisto e| Betona formula Bellajova bn: | . fye - Klasa comenta ; ke4 (reéni Siunak), k=35 a (drobljegj kamen) K=180 NPa (h=25) ; 260 (95); 920 (45) B90 (68) 4 As=0,55-,065 ; Az=0,37-0,43, e 26. Mehanizmi loma betona Do loma betonskog elementa dolazi usled napona zalezania, Ako je uzorkus isanie u pssline. Granica nastanka mikroprslina u betonu 2 odredi iia osnovu merenja brzi ]@ brzine 27. Cvrstoéa betona pri pritisku - znaéaj za primenu betona, osnovni faktori uticaja fektor uticaja rneSavi. je evr A oko 2 wat on maven Evsioce. ucai Sgregala ne posioj. » cement vate Klase => vata Eusioéa, m, Vota => w manje => veta évistoca, « Evstota {asle Sa wemetion,nalon 28 dana pnsie se 70.20% Sasiote : 28. Uticaj temp. na rast évrstoce betona Proces hidratacije cementan: a, pa scfosu rast Beton, ana #2025°C detect ae a na i njeno dokazivanje-— klase betona (c) prema JUS U.Mi.021/97 ‘Mari betona 2 ta 20 ogra 0°, Pete poss ler cenmla tage an. sae > const, temp. negovanja ; — dudina negavanja ; aT Msx(7, -1,)-At, 31. Gvrstoéa betona’pri zatezanju 38, Cvrsto¢a betona pri zatezanju - veliéina, metode ispitivanja Cyrstoéa betona pri zatezanju bitno zavisl od. ta sthezka anes Ort ate pw a ncn im tim j gregatom imaju vete Snstote pri zalezaniy. Sa povetaniem 2 ir cts see a Lo agi meri od Evrstoée pri pritisku. U ii onan stot pr zat * Ispitvanje im aksijainim zatezanjem — na Se ean cae * uzorcima Sate smd alas mat ital + ispitvanie cepanjem putem liniskoa oriiska — kacka ii.clindar geeks < te 33.(40) Otpornost betona prema dejstvu mraza ,Otpomost_prema_dejsturmeaza 5 efona pri slodenom moan stanju ptvana. wore su bon dodida deetnikaje beton ~ 38, Cvrstoéa betona pri dinamiékem optereéenju noe eae mene aoe visokocikiini zamor. zor (orzmatisa sei menama napona pritiska (od o4 do 04). U uredaju pulzator se prvo izlazu oq pa tek onda fpotinju cdusi promane opi ‘promena je relatio nekolko st init), a Tepvanje raje dok no aetna rej diame lostone SE eee e ‘tv. Valerove krive (N-og). Ukoliko je uzorak izdréao N=2"108-107 ‘Gmmax=O Pi kojof je OS “Konstruisatl toGu je koliéina cementa ~ ve 41. Otpornost betona prema hemijskim uticajima € ulicaje_najvige zavisi od hem. ot 42.Radni (o-2) dijagram betona- veza sa radnim dijagramom za agregat icem. kamen, modul elastiénosti i njegovo odredivanje vo cue A. Kriva deforma pi optretenu ; AD — kv rasteretenia ; «x povratna det. ; x ~ platiin (aostal) de, Tangenini modul elast. definige se Keo tangens ugla a Koj zaflana tangenta na krivu w A sa apscisom. Sekanin! Modul elast. (modul deform.) definée se kad tangens ugla diy — ugle nagiba tetive koja povezuie pofetak sa za lapona T deform. U podruiju napona manjiod (0,3-0,5)"%, ~ radnin-napona iénosti se od -fa_ptizmatiénim ili clindrignim_uzorcima sa zi bopre enzja_vetim od 2, eliminigu se sve deformacie osim_elastiénih_nakon_ odredenog ciklusa oplerecenja-rasteretenja pa je o-c diagram praktiéno prava linia, i nagib definige modul elast, Ovo se odnosi nna podrutje fadnif napona (CALS Uaaika caiowine Tete Wa <4. Dimenzja a mora da bude naimania 4 Pula veéa od nominaino najkrupniieg zma_ upotrebljenog Ui datom betonu. 43. Poasonov Koef. kod beton 44. Skupljanje betona ~— ukupne deformacije skupljanja, definicija, veligina, faktori uticaja i ispitivanje skupljanja beton: Pod. azumevai vremenske ac je_se posie 417 dana, nakon ovoga mererja se ve svakh narednih 7 dana. Skuplanja se, jretava u mminm.v promi 45. Tetenje betona - definicija, veligina, naéin izrazavanja, faktori uticaja | ispitivanje tecenja betona. Teéenje betona je pojava postepenog porasta elastgnih deformacija belona koje nastaiu nakon_nanosenja eff) = lrenutna def. ot roumckovara const. opt. . Koef. tetenja: koliéina vode ti, Konzistencia betona ( yeti. coregata dena wzrea - mena ( mafe enc enc vate totanja) 5 «.nege betona. [spitivanie rerprtzmatninr elie UZOTeIM Ko Koj f@ Zadovolien odnos: nos ZchiasA. Uzorel se Guvaju u kalupima u rot "Ci vitro 9 2h ‘2h, onda se pr esr 120°C i i th Vi vode Los jitivanje skuplianja trprostorje-20°C-+ 40% viainosti, Patrebiio je 9 uzoraka- od Koji su 3 uzorka a" sluze Ex; 3 Wzorka (5° za odredivanje évrsto¢e pi priishu fy cor za nates up defomecia ef) po! \onslaninim Rapofom ox, Za betonske elemente ilodene zalezanju- deformacia tetenia 15 puta veta, u uel puta veéa. enta. Seat eo direkino se oftava na ister, Alo So Ua was cate te a 0 ie 9 59. ISAT test 10 Merino koliinu vode_kou_ja heton pod. odredenim- Uslovima apsorbovao i dobijamo _zakij o -pocares ss 2 Uae se tsar 60. Metode linijske mikroskopske analize mraza i soli, efikasnost a "Mat se_sekanta (jl preénik) sv. vazde mehut sea Met se seats (oe) san eli nt Yn L~ proseéna duzina sekanti ; n ~ broj mehuriéa s,-4+e8-4) ’ Loem? om kS4,33 => FR=ck'M0/S, > ck>4,33=> n.. FR <0,2 mm ~beton je otporan ODREDIVANJE SASTAVA BETONA 61. Projektovanje sastava betonsid meSavine Podrazumeva -analieki '$6 Korist i prirodni (dln maar dva, Radi se Sa separisanim agregatom. Gansonar seslav mora da a_oberbed. zahlevanu ie Stike 84 Bfetat side, ‘Cement: na bazi kriterjuma évrsto¢e cement je. hemiske olvomost, Kod nas se nelée8ée hoist portand cament sa ili bez dodataka, za Shoe uzimait = vementniske foplotehidratacie. Proseéna Toten ‘cementa 300 kg/m? ugradenog betona. nije iziozen agresivnom dejstvu vode aloten heist) aro vode Voda: doa w sitive: u stiikatora smani be $2 ‘one vode za 10-30%, kada se trae vete mehanidke | bomb Ten ie trainost; aerani — r Blogera dejstvu mies isiowerianon dejstvar mraza 1 SOM Zap ‘Tiga poroznost, akoelerator Kada 20 zakiova vi ve Or ‘$6 betonira u zimskim uslovinia tat a Tetarderi kada so jastav betona B fae tam oes ot Kim tupa-se_svaieiy holtne cementa me. Min. Koligine cementa za odredene MB su u tabeli. Katine le nats olde ear conzistencija, Potrebaa lgina agregata odreduje se: Hj MeSalice za beton,podela,tipovi.koef. izlaza bet mesaving teorijski kapacitet ‘932(0=30" sa.horzontalom) vert. osu i sistem lopatica koje rofiraju u suprotnom smery). Mi 68. Oplate - osnovni fehnicki uslo Opiate su pomotne konst for ‘sveza 71. Oplate - tipizirani sistemi oplata t lie men acd nec 2. kretna cls, spain cls 7 om sa ean _presecima ae ._lezgra_za. je zgrada,_silosi), Pomeranie-_podizanie ostvaruje se izalice_koj idrauli jh dizalica Seléne Sioke koje sa postadjaju oz konstt_koja se su ukfjuéeni i oplatni paneli. Vazno je da sve dizalice ins konstr._koja__se_betoni ista_brzina arajucim, a @ ShLe 11.18 Pacwmatsks oplete kG airerial procrasi od Sinton taka, gume ti Z ina, razni_elementi_od seh iu. lama. 73. Oplate - mere za smanjenje prijanjanja izmedu oplate i betona, uslovijenost prijanjanja , Tojo pojava usted) mehaniétog pezvanja bora n be oplale_Ka0_posledica_neizheine_hrapavost-oplate, bo GEN YD _Dfisusfva izbodina.... 2) prisustvo athezije ~ na kontakt Eby fia sanibte mate, GL uogu meh poets, ae poles ; 1113 Stutsjees Midroflne (a) i hidrofobne porriine (2). ”eligina skuplanja, ravnost { poroznost oplate koja jena. veta pa je anjanie za ory 74, Oplate osnovni faktori prijanjanja izmedu betona i oplate Prianjanje zavisi_od_mikro i makro_strukture Gate Fao 0 Kani sa beionem, a edutaes ogy in la ntl, Do a ala. Divo ima mall ugao kva8enia pa je prfanjanje betona’ za ove materjale znatno vete Prianjanje se :moZe posmatrati u funkelj. fizicko- mehaniékih karakteristka betona. Ova svojstva su promenijiva u foku vremena pa je znacajan faktor — starost betona. Sto je beton miadi pri demontadi se moraju ” upotrebitivelike sile pri koma mode dot: i do otkidanja delova betona. Skupljanje betona negativno utiée na veliciny prijanjanja za optatu. Veée skuplianje ~ manje prjanjanje. Hrapavost povecava prijanjanje za beton. Hrapava oplata ima uvek veéu povrSinu kontakta sa betonom od glatke oplate. A ako oplata ima pore doéi do prodiranja cem. paste u pom prostor oplate. Postupcima oblaganja i premazivanja se astvanuje ‘odredeni stepen hidrofobilnostl 75. Oplate — materijali za oblaganje unutraSnjih povrSina oplate To su materjali Koji predstavijau obloge — opSivke Koje se apiciray na unutraénje powsine oplata, Material koji se Koriste moraju da imaju vedi stepen hidrofobnosti od osnovnog materjata od koga je izradena oplata Koriste se: tanki Gelli movi, lesonit plove, tanke folje od plastiénih masa, gumene folje i gumirana platna. PostiZe se i dobijanje posebnih efekata (glatke povrdine, imitranje teksture drveta il drugih tpova rejeta). PriévrSéavanje ovih opSivk ostvaruje se putem lepjenja, kao i ekserima i zavrtnjma. U gradevinarstvu Sper- plote su se pokazale kao dobre oplate, all za ovakvu namenu moraju da zadovole uslov vodootpomosti Postoje Sper-ploée sa fabrifki nanetim previakama od sinteli¢kih smola. Velki bro} obrtaja i dobijanje befonskih povrSina visokog kvaliteta. Athezione opSivke omoguéavaju da se oplate koriste bez remonta 30-40 puta. 76. Oplate — sredstva za premazivanje unutraSnjih povrsina oplate Ova sredstva se primenjuju jednokratno, pri ciklicnom koriSGenju oplate ona se moraju iznova nanositi. Mogu se podeli na: vodene suspenzie ~ meSavine raziitn fino-disperzivnih materjala i vode; najéeSbe suspenzile hidratisanog kreéa, kamenog bragna, betonta, gline. Na premazanoj povrSini se formira tanak sloj praha koji sprecava sleplivanje ; premazi za hidrofobizaciju povrsine — najrasprostranjenije emulzije koje se sastoje od die tetnosti, nerastvorive jedna u drugoj ; premazi usporivad! vezivania — usporivadi vezivanja cementa u tankim povrSinskim slojevima betonskih elemenata. Nedostatak-no moze se kontrolisai deblina sloja betona kome se usporava vezivanie ; kombinovani premazi — u éiji sastav ulaze kako hidrofobizatori tako i sredstva za usporavanie procesa vezivanja. “77. Oplate — postupci premazivanja oplata NanoSenje antiathezionih premaza preko povrSine oplate moze se izvriti pomiotu éetki, valjaka, prskalica. Bitno je da premaz bude nanet u tankom sloju debljine do 500 jm i da je nanoSenje ramnomemo. U siugaju prefabrikacle primenjuju se i naroti mehaniki uradaji za premazivanje (eko se radi o delovima oplate jednostavnog obiika, pr.elementima tipa panela); uredaji sa vaijcima i uredaji sa prskalicama. U sluéaju oplata od rendisane i nerendisane drvene grade obavezno je prethodno polivanje elemenata vodom, kako ne bi upijala vodu iz svedeg belona. Opiate treba da budu potpuno diste, Sto znaéi da posie svake upotrebe sa plate treba odstraniti eventualna prilepne komade betona, o¢vrski cempastu, oslatak prethodnog premaza, CiSéenje se maze vriti mehanicki (primenom raznih det) i hemijskim procesima 15 ‘TRANSPORT SVEZEG BETONA, 178) Transport svezeg betona - osnovni stavovi, Trnepot tei ar e dode do a is ere e e $e A generalna§ Sema nekih di mena, da ne ist istresa se beton 0 Tnetaica vee so pla _ Styne! sramrt — wutratasy tance trans| 1 (UnutraSnii_ transport — od odredenog mesta na is ia Sredsiva ya transporta: kolica_sa_is {otkom, va 23 «mane ugradivays betone (0.3-1.01 ‘ Ie ae pete ster 3 i EAU tectrstnjeg teeoorts 1B Gomera sem (25-0505. SIUGRADIVANJE BETONA. \divanje beto [U =60-L Ri] 60-L-R? 3600. | Ru radius deistva P= 90 b RE] U=2-Ri-d ‘t= vreme ciklusa sme da dodime oplatu ni ammatury ni. ‘aioe 2 Za szanje. Kod vedi ata sis i e nani eS ae 5 vroravnlate (vbroletve, vibrodaske, vibrogred) ae POSTUPCI IZVODENJA © NEKIH~ ~ UOBI TENTH ‘TIPOVA KONSTRUKCHWA 88. Postupci izvodenja nekih uobiéajenih tipova konstr. Nacin i faze betoniranja - betoniranje temelja. la, ali kod vetih elemenala mora se beton temel ye it es od. . Temeli fa (pre a ‘s@.unosi u dve faze — | faza: belon se unosi u stopu ; It faza: u deo iznad stoy j iznad stope vete visine radi se prekid betoniranja od 1-2 h zbag slenanja. 89. Betoniranje zidova i stubova 15 em betoniraju se u Jamelama ipo visinl. Oplata je sa} Tadiu

    You might also like