MR - Finansijska Analiza Kao Instrument Upravljanja Kreditnim Rizikom

UNIVERZITET SINGIDUNUM BEOGRAD
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE
MASTER RAD
FINANSIJSKA ANALIZA KAO INSTRUMENT UPRAVLJANJA
KREDITNIM RIZIKOM
Mentor:
Prof.dr Marko Ivani
Kandidat:
Jelena Jovanovi
M 9 265/ 08
Beograd, 2010.
Master rad
SADRAJ
UVOD............................................................................................................ ...
PRVI DEO
KREDITNI RIZIK I KREDITNA SPOSOBNOST ....................................
1. Definisanje kreditnog rizika i kreditne sposobnosti....................................
1.1. Faktori kreditnog rizika........................................................................
12
1.2. Kategorije klasifikovanja rizine aktive...............................................
15
2. Regularna tela banke u upravljanju kreditnim rizikom................................
19
DRUGI DEO
FINANSIJSKA ANALIZA U KREDITNOM PROCESU .........................
22
1. Podnoenje kreditnog zahteva......................................................................
22
2. Struktura finansijskog izvetaja...................................................................
29
2.1. Bilans stanja u analizi finansijskih izvetaja.........................................
32
2.2. Bilans uspeha u analizi finansijskih izvetaja.......................................
34
2.3. Izvetaj o tokovima gotovine................................................................
35
2.4. Izvetaj o promenama na kapitalu........................................................
37
2.5. Napomene kao predmet analize............................................................
38
2.6. Statistiki aneks....................................................................................
38
3. Standardi za poreenje..................................................................................
39
4. Revizija finansijskih izvetaja.....................................................................
40
TREI DEO
ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA ..............................................
42
1. Opta analiza finansijskih izvetaja..............................................................
42
2. Racio analiza finansijskih izvetaj ...............................................................
43
2.1. Pokazatelji likvidnosti..........................................................................
44
2.2. Pokazatelji solventnosti........................................................................
47
2.3. Pokazatelji zaduenosti ........................................................................
49
2.4. Pokazatelji rentabilnosti........................................................................
50
2.5. Pokazatelji deviznih efekata.................................................................
53
2.6. Racio analiza obrta...............................................................................
53
2.7. Pokazatelji trine vrednosti..................................................................
55
Master rad
3. Cash flow analiza finansijskih izvetaja.......................................................
57
3.1 Funds flow..............................................................................................
60
4. Analiza neto obrtnog fonda..........................................................................
61
5. Finansijski i poslovni rizik preduzea..........................................................
63
6. Projektovanje finansijskih tokova ...............................................................
65
6.1. Analiza osetljivosti.................................................................................
67
6.2. Analiza plana anuiteta...........................................................................
68
7. Credit skoring modeli..................................................................................
68
7.1. Z- skor model......................................................................................
68
7.2. KMV pristup......................................................................................
69
ETVRTI DEO
BAZELSKI SPORAZUM ............................................................................
71
1. Bazelski sporazum I.......................................................................................
71
2. Bazelski sporazum II.....................................................................................
74
PETI DEO
STUDIJA SLUAJA ....................................................................................
81
ZAKLJUAK ...............................................................................................
85
LITERATURA ..............................................................................................
88
PRILOZI .........................................................................................................
91
BILANS STANJA.............................................................................................
91
BILANS USPEHA..............................................................................................
94
IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE...........................................................
96
Master rad
Za slobodnog oveka,
dug je tuno
ropstvo.
Banke predstavljaju finansijske institucije koje se u osnovi bave kreditno depozitnim

poslovima i posredovanjem u novanim plaanjima.
Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke. Ona, kao jednu posebnu grupu
primenjenih ekonomskih nauka, obuhvata:
1) Izuavanje funkcije i uloge bankarskog sistema i naina organizovanja
bankarstva u jednoj nacionalnoj ekonomiji;
2) Kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje, sa stanovita naela,
strukture i sadraja tih poslova;
3) Odraz teorije i prakse monetarno kreditne i devizne politike na kreditno
bankarski sistem, sa stanovita uticaja na ekonomsku politiku zemlje i
meunarodne ekonomske i finansijske odnose.1
Kredit je duniko poverilaki odnos banke (kreditora) i njenog klijenta (dunika),
gde banka stavlja na raspolaganje duniku odreena novana sredstva pod ugovorenim
uslovima: kamata na plasirana sredstva, nain i rok otplate, sredstva obezbeenja
kredita. Za banku je vano da dunik ispotuje ugovorene uslove i plasirana sredstva
uveana za kamatu vrati.
Prve bankarske institucije uglavnom su bile komercijalne i emisione banke:
Banka di Genova, osnovana 1320. godine
Casa di Sant Georgio, osnovana 1407. godine
Banka of England, emisiona banka Engleske osnovana 1604. godine
Banka de France, emisiona banka Francuske osnovana 1800. godine
Prva srpska banka, osnovana 1869. godine
Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije, osnovana 1883. godine
Golijanin M., Bankarstvo Jugoslavije, Privredni pregled, Beograd, 1979., str. 18
Master rad
UVOD
PREDMET ISTRAIVANJA
Predmet istraivanaja, u ovom radu odnosi se na prikupljanje i sistematizovanje
znanja iz oblasti analize kreditne sposobnosti zajmotraioca. Poseban osvrt je na analizi
finansijskih izvetaja podnosioca kreditnog zahteva od strane banke (kreditora) u cilju
minimiziranja i upravljanja kreditnim rizikom.
Odluka obrade ovog predmeta istraivanja motivisana je znaajem analize finansijskih
izvetaja u postupku upravljanja kreditnim rizikom jer: 1) bankarsko poslovanje
izloeno je sve vie kreditnom riziku to ukazuje na nemogunost banke da naplati
svoja potraivanja na osnovu odobrenih kredita, 2) potreba i znaaj strune procene
kreditne sposobnosti zajmotraioca je neophodna u cilju minimiziranja odnosno
upravljanja kreditnim rizikom banke, 3) analiza finansijskog izvetaja zajmotraioca
ima kljuno mesto u proceni njegove kreditne sposobnosti.
Sve vea izloenost bankarskog poslovanja finansijskim rizicima, povean broj
nelikvidnih preduzea poslednjih godina, uslovilo je sve veu potrebu za adekvatnom
procenom kreditnih zahteva i time upravljanje kreditnim rizikom. Jedan od instrumenata
upravljanja kreditnim rizikom jeste adekvatna analiza finansijskih izvetaja
zajmotraioca.
Istraivanjem predmeta rada, ukazaemo na znaaj analize finansijskih izvetaja u
minimiziranju kreditnog rizika, ime se doprinosi uspenom bankarskom poslovanju.
Na osnovu finansijske analize, banka e dobiti neophodne podatke, izvriti njihovu
selekciju i analizirajui ih sagledati finansijski poloaj zajmotraioca a time i njegovu
kreditnu sposobnost. Prikazaemo osnovne pokazatelje finansijskih izvetaja, kao i
ostale potrebne metode njegove analize. Ukazaemo na znaaj procene kreditne
sposobnosti zajmotraioca u upravljanju kreditnim rizikom.
CILJEVI ISTRAIVANJA
Nauni cilj istraivanja, predmeta rada jeste nauna deskripcija procesa istraivanja,
analize i metoda koji se primenjuju u procesu odobravanja kredita uz poseban osvrt na
analizu finansijskih izvetaja podnosioca kreditnog zahteva a u cilju upravljanja
kreditnim rizikom banke.
Posebni cilj istraivanja, jeste prikazivanje osnovnih elemenata postupka analize
finansijskog izvetaja kao i njihove stukture u cilju relevantnog sagledavanja
finansijske, odnosno kreditne sposobnosti podnosioca kreditnog zahteva.
Drutveni cilj istraivanja, odnosi se na ukazivanje znaaja i koristi analize
finansijskih izvetaja zajmotraioca u kreditnom procesu odnosno, u cilju upravljanja
kreditnim rizikom poslovanja banke.
Master rad
HIPOTEZE
Hipotetiki deo istraivanaj rada sadri sledee hipoteze:
Glavna hipoteza kreditni referent analizom finansijskih izvetaja procenjuje
poslovanje zajmotraioca, i time dobija jedan od kljunih pokazatelja njegove kreditne
sposobnosti, ime se postie znaajan doprinos u upravljanju kreditnim rizikom
poslovanja banke.
Posebne hipoteze
- Definisanje kreditnog rizika i sagledavanje njegovih faktora doprinee uspenom
poslovanju banke a samim tim i celoj privredi.
- Kreditna sposobnost zajmotraioca zavisi od njegovog finansijskog i poslovnog
stanja.
- Pokazatelji finansijskog izvetaja prikazuju uspenost poslovanja podnosioca
kreditnog zahteva.
- Na osnovu adekvatne kombinacije finansijskih pokazatelja postie se efektivno
identifikovanje i procena poslovanja zajmotraioca, to ukazuje na mogunost
otplate duga.
METODE ISTRAIVANJA
Predmet, ciljevi i hipoteza istraivanja, opredelili su nas na dijalektiki proces
istraivanja kao i primenu osnovnih analitikih i statistikih metoda a posebno
dedukcije, indukcije, sinteze, analize kao i komparativne metode.
Postupak istraivanja vri se i na osnovu analize sadraja dokumenata na nivou
primarnih i sekundarnih izvora (teorijske grae i ranije izvrenih istraivanja).
Primenom odabranih metoda postie se nauni, posebni i drutveni cilj predmeta
istraivanja rada.
STRUKTURA RADA
Respektujui predmet, cilj i hipotezu istraivanja rada proistekla je odgovarajua
konceptualizacija tj. struktura rada. U toku njenog formiranja vodilo se rauna da
sadraj rada odgovori na sve zahteve koji su predhodno postavljeni pred istraivanje i
da se ne ode u ona polja istraivanja koja se ne odnose na predmet rada. Struktura rada
podeljena je u pet poglavlja, gde svako od njih ima podjednaku vanost u ispunjenju
cilja rada, to su:
Prvi deo
Kreditni rizik i kreditna sposobnost
Drugi deo
Finansijska analiza u kreditnom procesu
Trei deo
Analiza finansijskih izvetaja
etvrti deo
Bazelski sporazumi
Peti deo
Studija sluaja
Master rad
Prvo poglavlje rada, definie kreditni rizik, prikazuje njegove osnovne karakteristike i
faktore koji utuu na njega. Definisana je i kreditna sposobnost zajmotraioca.
Prikazano je rangiranje boniteta zajmotraioca zavisno od kreditne sposobnosti.
Generalno, ovo poglavlje rada treba da ukae na potrebu i razlog upravljanja kreditnim
rizikom na osnovu finansijske analize zajmotraioca, kako ne bi dolo do negativnih
posledica na poslovanje banke. U ovom delu rada prikazane su zakonom propisane
obaveze odgovornih organa banke u procesu upravljanja kreditnim rizikom. Cilj ovog
dela rada je da ukae na potrebu upravlja kreditnim rizikom u cilju ouvanja i postizanja
uspenog poslovanja u bankama.
Drugo poglavlje rada, prikazuje proces podnoenja kreditnog zahteva kao i strukturu
finansijskih izvetaja koji se podnose banci u sklopu kreditnog zahteva. Prikazana je
struktura i znaaj Bilansa stanja, Bilansa uspeha, Tokova gotovine, Promena na
kapitalu, Napomena finansijskog izvetaja kao i Statistikog aneksa. Prikazan je znaaj
svakog od navedenih izvetaja u proceni poslovanja privrednog subjekta a samim tim i
njegove kreditne sposobnosti. U ovom delu rada ukazano je i na potrebu revizije
finansijskih izvetaja.
Cilj ovog dela rada je, da istakne znaaj finansijskog izvetaja ukazujui na njihovu
pojedinanu strukturu, na kojoj se zasniva finansijska analiza podnetih kreditnih
zahteva.
Tree poglavlje rada, prikazuje osnovne metode analize finansijskih izvetaja kojima se
utvruje i prikazuje finansijsko stanje podnosioca kreditnog zahteva. Pored opte
metode analize prikazana je racio analiza finansijskih izvetaja, zatim prikazana je
analiza i znaaj tokova gotovine i neto obrtnog kapitala poslovanja zajmotraioca.
Znaaj ovog dela rada je u prikazivanju kljunih metoda odnosno analiza i njihove
primene u proceni kreditne sposobnosti privrednog subjekta. Prikazani su i osnovni
Credit skoring modeli za procenu mogueg bankrotstva preduzea.
Cilj ovog dela rada je prikazivanje analize finansijskih izvetaja i drugih pokazatelja
kako bi se doprinelo relevantnijoj proceni poslovanja zajmotraioca.
etvrto poglavlje rada, prikazuje Bazelski sporazum I i II, ukazujui na njihov znaaj u
postupku postizanja stabilnosti bankarskog poslovanja, navodei njihove prednosti i
nedostatke. U cilju ouvanja bankarskog poslovanja neophodno je adekvatno upravljati
njenim kapitalom usled izloenosti rizicima poslovanja. Supervizija bankarskog
poslovanja koja se sprovodi na osnovu Bazela II, ima znaajan doprinos u u ouvanju i
postizanju uspenog poslovanja banke. U procesu upravljanja kreditnim rizikom
neophodna je primena Bazela I i II, tako da je cilj ovog dela rada da to istakne.
Peto poglavlje rada, je praktini primer analize finansijskog izvetaja na osnovu koje
se utvruje kreditna sposobnost zajmotraioca. Prikazan je u najkraem proces
upravljanja kreditnim rizikom, nadleni organi i njihove obaveze, kao i pokazatelji
poslovanja privrednog subjekta koje aanska banka koristi u analizi kreditne
sposobnosti a u cilju upravljanja kreditnim rizikom.
Master rad
PRVI DEO
KREDITNI RIZIK I KREDITNA SPOSOBNOST
1. DEFINISANJE KREDITNOG RIZIKA I KREDITNE

SPOSOBNOSTI
Osnovni zadatak poslovne banke jeste da deponuje finansijska sredstva od transaktora
koji imaju novane vikove i da ta sredstva plasiraju onim transaktorima kojima su
potrebna. Savremeni uslovi bankarskog poslovanja kao i razvoj investicionog
bankarstva uslovili su pojavu velikog broja rizika kojima je izloeno njihovo
poslovanje. Rizicima su pre svega izloene banke koje posluju na globalnom nivou, to
ne znai da su od rizika zatiene banke koje posluju samo na domaem finansijskom
tritu. U literaturi se navode razliite definicije rizika kojima je izloeno bankarsko
poslovanje. Meu definicije se ubrajaju sledee:
-
verovatnoe gubitka ili izloenost gubitka;

mogunost ili anse za nastanak gubitka;
opasnost koja moe prouzrokovati gubitak;
opasni poduhvati ili uslovi koji poveavaju verovatnou uestalosti ili ozbiljnosti od
gubitka;
imovina ili osoba izloena gubitku;
gubitak potencijalnog iznosa novca;
odstupanje od stvarnih gubitaka;
mogunost da stvarni gubici odstupaju od oekivanih;
neizvesnost u odnosu na gubitak2.
Rizici kojima je izloeno bankarsko poslovanje prema standardnoj meunarodnoj

klasifikaciji su: kreditni rizik, rizik likvidnosti, rizik plaanja, kamatni rizik, devizni ili
valutni rizik, rizik zemlje, trini rizik, operativni rizik.
Kreditni rizik je najznaajniji za banku, jer on predstavlja glavni uzrok nesolventnosti
bankarskog poslovanja usled neservisiranja dunika kreditnih obaveza.
Kredit je duniko poverilaki posao u kome banka kao poverilac stavlja na
raspolaganje odredjenu koliinu finansijskih sredstava klijentu.3
Kod kreditnih poslova banke, bitno je da postoji meusobno poverenje izmeu nje i
klijenta. Klijent ima obavezu da primljena finansijska sredstva vrati banci po
ugovorenim uslovima koji podrazumevaju ronost kredita, nain otplate, visinu kamatne
stope. Kreditni rizik (credit risk) predstavlja verovatnou neservisiranja kreditnih
obaveza dunika koje podrazumevaju glavnicu i kamatu u predvienom vremenskom
periodu, to e usloviti negativne efekte na kapital i finansijski rezultat banke.
2
Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M., Poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum, 2005., str.
197
3
Hadi M., Bankarstvo , Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 252
Master rad
Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva skup postupaka vezanih za njegovo

identifikovanje, merenje, praenje i minimiziranje. Banka mora uspostaviti kreditnu
politiku koja e joj pokriti gubitke po osnovu kreditnog rizika, kako ne bi dola u fazu
nesolventnosti. Na osnovu propisane kreditne politike banke, kreditni referent vri
procenu i rangiranje kreditne sposobnosti zajmotraioca.
Opti principi kreditne politike banke uglavnom podrazumevaju:
1) da banka treba da izbegava preteranu koncentraciju kredita na pojedine
komitente i industrijske grane ili privredne oblasti;
2) da se krediti odobravaju samo komitentima koji zadovoljavaju utvrene
kriterijume kreditne sposobnosti;
3) da se u zavisnosti od procene kreditne sposobnosti komitenta trai odgovarajue
obezbeenje;
4) da se odobravanje kredita vri u skladu sa utvrenom procedurom (u pogledu
namene, cene, uslova, naina otplate itd.);
5) da se prati finansijsko stanje komitenta nakon odobravanja kredita;
6) da se kontrolie namenska upotreba kredita4.
Savremeno bankarstvo pod koncepcijom kreditnog rizika ne podrazumeva samo
neservisiranje ugovorenih kreditnih obaveza ve je taj koncept proiren.
Termin za kreditni rizik koji se esto koristi u engleskoj terminologiji je default risk (
(difolt risk) pri emu defolt nastaje u tri sluaja.
Prvo, ako dunik ne izvri plaanja po kreditnom ugovoru ni posle najmanje tri
meseca od momenta dospea.
Drugo, ako dunik prekri neku od zatitnih klauzula u kreditnom ugovoru. Tada
se automatski pokreu pregovori izmeu banke i dunika, u protivnom banka
zahteva da dunik momentalno vrati ceo dug.
Tree, ekonomski default nastaje kada ekonomska (trina) vrednost aktive

dunika padne ispod vrednosti njegovog duga. Pri tome ekonomska vrednost
duga predstavlja vrednost oekivanih buduih novanih tokova (cash flows)
diskontovanih na sadanji momenat putem odgovarajue diskontne stope.
Naime, ako trina vrednost aktive dunika padne ispod trine vrednosti
obaveza, onda to znai da su sadanja oekivanja buduih novanih tokova takva
da se dug ne moe vratiti. Ipak u ovom treem sluaju, kreditor (banka) nema
pravo da pokrene pravni postupak protiv dunika.5
Upravljanje kreditnim rizikom od kljunog je znaaja za ouvanje kapitala i postizanje

uspenog finansijskog stanja banke. U procesu upravljanja kreditnim rizikom,
neophodno je izvriti njegovo merenje i to pre svega finansijskom analizom
zajmotraioca.
4
5
Kapor P., Bankarstvo, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2007., str. 91

irovi M., Bankarstvo, Nauno drutvo Srbije, Beograd, 2008., str. 344
Master rad
Kreditna sposobnost zajmotraioca

U praksi savremenih banaka donoenje odluke o kreditu ukljuuje u biti pet glavnih
elemenata:
1. Utvrivanje realnog problema potencijalnog zajmotraioca u komparaciji sa
njegovom linom procenom problema. Na osnovu detaljnih razgovora sa
upravnim organima zajmotraioca banka nastoji da proceni da li je kredit
najbolje reenje problema;
2. Prikupljanje najbitnijih injeninih podataka o zajmotraiocu podrazumeva
korienje brojnih izvora, ukljuujui posetu preduzeu, proveravanje kod
drugih banaka, pregled rejtinga, knjiga i dr;
3. Finansijska analiza finansijskih izvetaja o poslovanju zajmotraioca, koji sadre
sve neophodne prikupljene podatke sreene i grupisane na nain koji
omoguava njihovu bolju procenu i razumevanje;
4. Ocena informacija dobijenih analizom;
5. Konano se donosi odluka o kreditu6.
Sagledavanjem kreditne sposobnosti utvruje se mogunost zajmotraioca da vrati
glavnicu odobrenog kredita i kamatu u ugovorenom vremenskom periodu i uslovima.
to je kreditna sopsobnost odnosno finansijska i poslovna stabilnost preduzea vea,
bie i povoljniji uslovi odobravanja kredita. Banka (kreditor) pored pokazatelja
dobijenih analizom finansijskih izvetaja koristi i informacije dobijene iz drugih izvora
kako bi utvrdila kreditnu sposobnost klijenta.
Kreditno sposobnim privrednim subjektom smatra se pravno i fiziko lice koje
ispunjava sledee uslove7:
6
7
ostvaruje pozitivan finansijski rezultat;
nema nepokriven gubitak po zavrenom raunu iz predhodne godine;
ima mogunost da vrati kredit u roku;
ima uredno finansijsko poslovanje;
ima aurno knjigovodstveno stanje;
svoju imovinu i obaveze iskazuje po stvarnoj vrednosti u skladu sa vaeim

propisima;
racionalno koristi raspoloiva sredstva i postie zadovoljavajui koeficijent

obrta;
namenski koristi ranije odobrene kredite;
uredno izmiruje obaveze prema banci, dravnoj zajednici i poslovnim

partnerima;
Ivanovi P., Teorija novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad, 2005., str. 350
uki ., Bjelica V., Risti ., Bankarstvo , Ekonomski fakultet, Beograd, 2004., str. 130- 131
Master rad
da se u poslovanju pridrava svih propisa o materijalno-finansijskom

poslovanju;
da nema nekontrolisanog prelivanja obrtnih sredstava u osnovna;
uredno naplauje svoja potraivanja;
ima struno osposobljene kadrove za uspeno obavljanje poslova i dr.
Zavisno od propisanih kriterijuma banke za procenu kreditne sposobnosti

zajmotraioca, krediti se svrstavaju u odgovarajue kategorije. Vea kreditna
sposobnost zajmoprimca, manji kreditni rizik za banku!
Kreditni rejting sistem banke (ocene od 1-10) zasnovane na kvalitetu zajmoprimca
odnosno oceni njegove kreditne sposobnosti:
1. Bez rizika - za zajmoprimca ija se kreditna sposobnost ne dovodi u pitanje.
2. Minimalni rizik - za zajmoprimca visokog kvaliteta, gde gotovo da ne postoji
kreditni rizik, s obzirom na odlian kvalitet aktive i upravljanja njome.
3. Umereni rizik - za zajmoprimce koji raspolau dobrim kvalitetom aktive i
likvidnou, kao i sa odgovarajuim kapacitetom za servisiranje duga, ali
postoje elementi koji ukazuju na to da se mogu u budunosti pojaviti odreene
tekoe u izvravanju obaveza.
4. Rizik ispod proseka - za solidne zajmoprimce ali sa slabijim performansama od
predhodne tri rangirane i sa nekim karakteristikama poslovanja (priroda biznisa,
ciklini trendovi), koji mogu uticati na likvidnost, stabilnost i gotovinski priliv.
5. Prosean rizik - za zajmoprimce sa zadovoljavajuim kvalitetom aktive i
likvidnosi, dobrim kapacitetom za servisiranje duga i dobrim menadmentom na
svim kritinim poziciojama ali sa mogunostima da dou godine sa padom
prihoda ili ak gubitka.
6. Rizik na koji treba obratiti panju - zajmoprimci koji poinju da pokazuju
natproseni rizik kroz trend smanjenja prihoda, poveani leverid, nategnuti
priliv gotovine i slabljenje trine pozicije ukljuujui i slabljenje performansi
grane kojoj pripada. Za ove komitente se obino trai obezbeenje kod
normalnog odobravanja kredita.
7. Potencijalna slabost - zajmoprimac pokazuje znakove potencijalne slabosti u
izvravanju kreditnih obaveza, iako jo uvek nema gubitka ali se mora voditi
rauna o kvalitetu zatitne pozicije banke i obezbeenja. Mada je trend
performansi zajmoprimca silazan, mogui su preokreti i poboljanje situacije.
8. Definitivna slabost ali bez gubitka - zajmoprimac pokazuje definitivno
znakove slabosti koji e ugroziti likvidnost duga, ali jo nije bilo gubitka. Postoji
velika verovatnoa da e doi do gubitka kamate i /ili glavnice, ako se slabosti
ne otklone.
9. Potencijalni gubitak - za zajmoprimce iz ove kategorije je karakteristino da
pokazuju sve znakove slabosti, koji e dovesti do toga da, na bazi sada
10
Master rad
raspoloivih injenica, postoji vrlo visoka verovatnoa da nee izvriti svoju

obavezu isplate glavnice, ili ne u celosti.
10. Gubitak - zajmoprimac se proglaava nesposobnim da otplati neosigurani dug, a
zajmovi ovog zajmoprimca se smatraju nenaplativim, ili se njihovo odravanje u
aktivi banke ne moe smatrati opravdanim. Ovo ne znai da je kredit apsolutno
nenaplativ, ili bar ne delimino, ali nema praktinih razloga da se ne izvri otpis,
ove bazino bezvredne aktive, ak iako je mogua delimina naplata u
budunosti8.
Zavisno od visine kreditnog rizika koji prati dati kreditni plasman privrednom subjektu
banka vri bodovanje i rangiranje kredita. U narednoj tabeli prikazani su kriterijumi za
bodovanje kredita, na osnovu ega se svrstavaju u odgovarajue kategorije.
Tabela. 1
Kriterijum
Finansijski
kvalitet
{sadanja solventnost}
{ranija profitabilnost}
Finansijska
perspektiva
{sektorski/ trini
potencijal}
{servisiranja duga
{likvidnost
{ukupna zaduenost
Rukovodsto
{kvalifikacije
{iskustvo
{karakter
{preuzimanje funkcije
Kreditna
istorija
{raniji odnos prema

kreditorima
Preostali rok kredita
Obezbeenje
{kvalitet
{likvidnost
{pokrie
Bodovi
1
3
Kategorija
Odlino
Dobro
Loe / nepoznato / podaci stariji
5
od dve godine
1
Odlino
2
Dobro
3
Zadovoljavajue
4
Neizvesno
5
Nezadovoljavajue
Visoke kvalifikacije i sposobnosti
1
u svim o oblastima
Dobre kvalifikacije i znaajna
2
sposobnost u pojedinim oblastima
3
Prosene kvalifikacije i iskustvo
Slabe take u pojedinim oblastima
4
/ problemi sa preuzimanjem
funkcije
Loe / akutni problemi sa
5
preuzimanjem funkcije
Bez problema: potovanje
1
ugovora
Nepoznato ( do sada irelevantno
2
ili je u pitanju novi klijent)
3
Loe
1
Kratkoroan (manje od 1 godine)
3
Srednjeroan ( 1- 5 godina)
5
Dugoroan ( 5 godina ili due)
1
Gotovina / nije neophodno
Srednja visoka likvidnost, uz
2
puno pokrie
Srednja likvidnost, uz puno
3
pokrie
Niska likvidnost / delimino
4
pokrie / teko proceniti
Neophodno, ali nije mogue ili je
5
nedovoljno
UKUPAN BROJ BODOVA:
Izvor: Prirunik za upravljanje kreditnim rizikom, Narodna banka Srbije, 2004., str.53.
8
Kapor P., Cit.delo., str. 206-207.
11
Ukupno
Master rad
1.1. FAKTORI KREDITNOG RIZIKA

U teoriji su poznati pet kljunih faktora kreditnog rizika, na osnovu kojih se procenjuje
kreditna sposobnost podnosioca kreditnog zahteva. Navedeni faktori kratko se nazivaju
5 C, imenovani na osnovu poetnih slova svakog pojedinano, to su:
karakter (character) debitora (moralni rizik)
kapacitet (capacity) ili sposobnost otplate debitora (poslovni rizik)
zaloge ili obezbeenje (collateral) ( rizik zaloge)
kapital ili imovina debitor (capital) (imovinski rizik)
uslovi u okruenju (conditions) (trini rizik)
Kreditni referenti prilikom procene kreditne sposobnosti koriste i akronime CAMPARI

i PARSAR, kako bi lake znali na koje karakteristike kreditnog zahteva treba da obrate
panju u cilju adekvatne procene.
C (character karakter traioca kredita)
A (amount iznos)
M (means sredstva)
P (purpose namena)
A (accountibility sposobnost)
R (risk rizik)
I (insurance- obezbeenje).
P (purpose svrha)
A (amount iznos)
R (reason razlog)
S (izvor otplate/ sigurnost)
A (abbility sposobnost)
R (risk- rizik)
Karakter debitora
Procena karaktera zajmotraioca podrazumeva analizu:
-
linih osobina i poslovnog ugleda privrednog subjekta zajmotraioca i

menadmenta zajmotraioca, odnosno rukovodstva.
Karakter debitora utvruje se u cilju procene njegove spremnosti i elje da servisira dug
na osnovu odobrenog mu kredita. Kvalitet rukovodstva preduzea i poverenje koje
banka ima u njega od sutinske su vanosti u kreditnom procesu. Karakter debitora
najbolje se moe sagledati na osnovu njegovog predhodnog odnosa prema obavezama
korienja kredita. Meutim, svaka banka ima svoju procenu kvaliteta servisiranja
kreditnih obaveza, tako da je najee karakter debitora subjektivna procena banke.
Informacije koje banka dobija o debitoru na osnovu finansijskih izvetaja, bitno je da su
prole reviziju (auditing) od strane validne revizorske firme.
Kapacitet debitora
Banka mora pre nego odobri kredit, utvrditi najmanje dva jasno identifikovana a
meusobno nezavisna izvora otplate. Dug zajmoprimca moe se vratiti korienjem
jednog ili svih od sledea etiri izvora:
12
Master rad
1)
2)
3)
4)
iz dobiti;
iz prihoda ostvarenog prodajom aktive;
iz prihoda ostvarenog prodajom akcija; i
iz sredstava dobijenih od drugih kreditora9.
Banka u procesu procene kreditne odnosno finansijske sposobnosti zajmotraioca

analizom njegovog kapaciteta obraa posebnu panju na prvi i trei izvor otplate, dok
izbegava kreditne plasmane ija otplata se zasniva na drugom i etvrtom izvoru
finansijskih sredstava.
Kapacitet debitora, predstavlja njegovu sposobnost otplate kreditnih obaveza (glavnice i
kamate) na osnovu tekueg prihoda koji e se generisati u periodu ugovorene otplate
kredita. Kljuni doprinos adekvatne procene kapaciteta dunika ima finansijski izvetaj
budueg novanog toka (Cash flow analiza). Osim Cash flow analize znaaj u
predvianju sposobnosti otplate kreditnih obaveza imaju i marketinka i trina
pozicioniranost debitora kao i efikasnost i efektivnost poslovanja .
Zaloge ili obezbeenje
Zaloga ili kolateral predstavlja realno sredstvo obezbeenja za banku od kreditnog
rizika, odnosno predstavlja sekundarni izvor otplate kredita. Kolateral uglavnom
predstavlja uslov odobravanja kredita. Zaloga moe da bude u vidu fiksne aktive, zaliha,
hartija od vrednosti i potraivanja od kupaca. Banke na osnovu zaloge limitiraju mogui
kreditni rizik.
Na odluku banke da li e ili ne zahtevati relno pokrie utie bonitet zajmotraioca,
ronost kredita, njena veliina kao i kvalitet trita na kome posluje.
Imovina predstavlja kvalitetno sredstvo obezbeenja kredita ukoliko ima sledee
karakteristike:
-
jasne dokaze o vlasnitvu: korisnik kredita/garant mora obezbediti dokaz o tome da

je vlasnik imovine i da raspolae zakonskim pravom stavljanja tereta na imovinu, na
ime obezbeenja svojih finansijskih obaveza;
mogunost identifikovanja: banka mora imati mogunost da identifikuje predmet
obezbeenja kredita. Ugovor o obezbeenju kredita mora sadrati odgovarajue
podatke na osnovu kojih predmet obezbeenja moe jednostavno da se identifikuje;
utriva vrednost: za imovinu mora postojati raspoloivo trite. U sluaju potrebe,
banka mora biti u mogunosti da proda imovinu i naplati gotovinu bez izlaganja
nepotrebnim trokovima. Imovina mora imati odrivu vrednost tokom celog perioda
kredita.10
Razlikuju se dva pristupa vezana za realno pokrie odobrenih kredita. Jednan pristup
podrazumeva da banke trae realno pokrie kao uslov odobravanja kredita, imajui
pravo da u sluaju ne servisiranja kreditnih obaveza dunika, naplate se prodajom aktive
koja predstavlja pokrie. Drugim pristupom banka ne trai realno pokrie za
9
10
Ivanovi P., Cit. delo, str. 348

Narodna banka Srbije, Prirunik za upravljanje kreditnim rizikom, 2004., str. 35
13
Master rad
odobravanje kredita, ve otplatu pozajmljenih sredstava zasniva na projektovanim

novanim tokovima zajmotraioca u periodu ugovorenom za otplatu kredita.
Na osnovu navedenog razlikuju se preduzea koja moraju dati realno pokrie (assetcompanies) i preduzea koja ga ne moraju imati (cash flow companies).
Banke kod odobravanja kredita velikim preduzeima sa visikom kreditnim rejtingom i
kod odobravanja kratkoronih kredita ne trae realno pokrie kao uslov odobravanja
kredita. Odobravanje dugoronih kredita, kao i kredita preduzeima sa manjim
kreditnim rejtingom podrazumeva vei kreditni rizik, zbog ega banka trai realno
pokrie.
Vano je da banke koje dobiju od zajmotraioca realno pokrie ne relativizuju
kriterijume odobravanja kredita. Zajam odobren uz realno pokrie smanjuje kreditni
rizik banke.
Ako banka koristi kolateral, ona treba da vodi isto toliko rauna o primeni adekvatnih
metoda kreditne analize kao i kod nepokrivenih zajmova.11
Kapital debitora
Kapital predstavlja jedan od izvora otplate kredita, tako da kreditni referent u procesu
finansijske analize mora adekvatno proceniti njegovu vrednost.
Kapital debitora prikazuje njegovu neto imovinu, to je jedan od pokazatelja njegovog
finansijskog stanja u predhodnom periodu. Na osnovu vrednosti kapitala debitora,
banka limitira iznos kredita koji moe odobriti i pod kojim uslovima. Vei iznos
stalnog kapitala debitora, za banku predstavlja manji kreditni rizik.
Banke visoko rangiraju debitore koji formiraju adekvatan nivo dohodka, a mnogo manje
debitore koji bi otplatne obaveze podmirivali na bazi rasprodaje realne imovine.12
Uslovi okruenja
Ekonomski uslovi okruenja mogu imati veliki uticaj na poslovanje kako debitora tako i
banke. Nepovoljni ili promenljivi makroekonomski uslovi uzrokovae vei gubitak i
time ugroziti mogunost otplate kredititnih obaveza. Vano je da kreditni referent
proceni trine uslove poslovanja zajmotraioca, da li i kakve promene mogu se
oekivati, konkurenciju kojoj je zajmotraioc izloen. Uslove poslovanja veoma je teko
predvideti, tako da kredtiti sa duim rokom otplate nose vei kreditni rizik. Tokom
vremena, poveava se neizvesnost pojave ekonomskih i neekonomskih faktora koji
mogu ugroziti poslovanje debitora. Banka u cilju minimiziranja kreditnog rizika mora
adekvatno predvideti mogue privredne promene poslovanja, za ta su joj neophodne
relevantne informacije. Adekvatnom procenom ekonomskih promena poslovanja, banka
e izbei kreditiranje nerentabilnih proizvodnih programa.
11
12
irovi M., Cit.delo, str. 105

Krsti B., Bankarski menadment , Ekonomski fakultet, Ni, 2004., str. 413
14
Master rad
Zatitne klauzule
Kreditni ugovori sadre razne zatitne klauzule (covenantis), u cilju obezbeenja
odobrenih zajmova. Da li e se i koje e se klauzule nai u datom kreditnom ugovoru,
zavisi od finansijskog stanja i kvaliteta menadmenta zajmotraioca, odnosno od
procenjenog kreditnog rizika. Klauzule se uglavnom koriste vie kod ugovorenih
dugoronih kredita, zbog veeg stepena kreditnog rizika. Cilj ugovorenih klauzula je da
utiu na poslovanje preduzea debitora, ime se doprinosi minimiziranju kreditnog
rizika.
Najvie se koriste sledee zatitne klauzule:
-
preduzee se obavezuje da e u periodu trajanja bankarskog kredita davati banci

odredjeni set periodinih finansijskih izvetaja;
preduzee se obavezuje da e za vreme korienja kredita drati sopstveni obrtni
kapital iznad odreenog minimalnog nivoa;
preduzee ne sme da vri vee bilansne promene ili vlasnike transformacije bez
odobrenja banke;
preduzee ne sme da ulazi u nova kreditna zaduenja, odnosno da poveava u
znaajnijem iznosu fiksne aktive bez odobrenja banke;
preduzee ne sme da kupuje vrednosne papire (sem dravnih papira) kako ne bi
ulazilo u spekulativne transakcije koje bi mogle da znae poveanje kreditnog
rizika;
preduzee ne moe da kupi druga preduzea (akvizicije) ili da ulazi u fuzije sa
drugim preduzeima bez odobrenja kreditorske banke;
ukoliko preduzee probije vrednosti odreenih indikatora na osnovu kojih je
izvrena kreditna analiza (u pogledu profitabilnosti, obrta sredstava, strukture
kapitala i likvidnosti) mogu se primeniti ogranienja isplate dividendi akcionarima,
plata i bonusa menaderima firme i sl13.
Kreditori (banke) ukoliko na osnovu analize finansijskog izvetaja procene povoljnu

kreditnu sposobnost zajmotraioca u ugovor o kreditu unose i odreene klauzule koje se
odnose na tok poslovanja zajmotraioca a sve u cilju da zatite svoje ulaganje odnosno
da smanje kreditni rizik. Restriktivne klauzule koje se ugovaraju odnose se uglavnom
na: definisanje raspodele dobiti kako bi se ograniio preteran odliv, zabrana novog
zaduivanja, zabrana uzimanja opreme na lizing i sl.
1.2. KATEGORIJE ZA KLASIFIKOVANJE AKTIVE

Procena kreditne sposobnosti zajmotraioca ima za cilj da smanji kreditni rizi. Svaki
odobreni kredit nosi odreen stepen kreditnog rizika, samo je bitno da banka svojom
kreditnom politikom utvrdi koji stepen kreditnog rizika moe da prihvati. Banka
kreditor svoj gubitak u sluaju da dunik ne servisira kreditne obaveze, apsorbuje iz
formiranih rezervi ili trpi kapital banke.
13
irovi M., Cit.delo, str. 105-106
15
Master rad
U cilju efikasnog upravljanja kreditnim rizikom banka mora imati adekvatnu meru
kvaliteta svojih plasmana. Odlukom Narodne banke Srbije (NBS) propisano je pet
kategorija rizine aktive banke, gde svaku od njih prati potrebna visina posebnih
rezervisanja.
Pored klasifikacije rizine aktive banke, na osnovu odluke Narodne banke Srbije
klasifikcija se vri i na osnovu meunarodnih standarda koju najee koriste banke u
zemljama sa razvijenom trinom privredom.
Klasifikacija rizine aktive banaka propisana na osnovu
meunarodnih standarda
STANDARDNA
Kapacitet dunika da e u celosti otplatiti dug ne dovodi se u pitanje. Krediti i drugi
oblici aktive koji su osigurani sa gotovinom ili supstitutima gotovine (depozitni
certifikati banaka, zapisi i bonovi dravnog trezora) se obino klasifikuju kao
standardni. Ovo bez obzira na zaostali dug ili druge negativne faktore vezane za dati
kredit.
AKTIVA U REIMU POSMATRANJA
Stavka aktive koju karakteriu potencijalne slabosti koje, ukoliko ne bi bile proverene
ili korigovane, dovode do umanjenja njene vrednosti u celini ili potencijalno mogu
ugroziti u budunosti kapacitete dunika da servisira svoje obaveze.
U ovu kategoriju treba ukljuiti: kredite koji su dati na osnovu neadekvatnog ugovora,
bez dovljne kontrole nad zalogom ili bez odgovarajue dokumentacije; kredite iji
korisnici posluju u privrednom ambijentu ili trinim uslovima koji mogu negativno da
utiu na njihov finansijski rezultat; krediti dati klijentima u ijem poslovanju su
ispoljene negativne tendencije ili prisustvo neravnotee u bilansu , pri emu jo uvek
nije dostigla kritinu taku ugroenosti otplate kredita.
SUBSTANDARDNA
Konstatovano postojanje slabosti koje ugroavaju kapacitet dunika da servisira dug.
Ovo naroito ukoliko je priliv gotovine kao primarnog izvora otplate kredita,
nedovoljan za servisiranje dospelog duga, pa banka mora da se usmeri na sekundarne
izvore zaloga, prodaja fiksne aktive, refinansiranje ili sve kapital. Tu se ukljuuju:
stavke aktive kod kojih dunik kasni u isplati svojih obaveza (non-performing assets)
najmanje 90 dana; krediti i pozajmice koji su ponovo ugovoreni i za koje je korisnik
kredita sopstvenim sredstvima platio zaostalu kamatu pre ponovnog ugovaranja, sve
dok dunik ne dostigne odrive rezultate po realistinom programu otplate, itd.
SUMNJIVA
Osim karakteristika koje ima stavka substandardne aktive, ova stavka podrazumeva da
je naplata u potpunosti dovedena u pitanje na osnovu sagledanih injenica. Mogunost
da nastane gubitak je prisutna. Pri tom procenjuje se da postoje odredjeni faktori koji
16
Master rad
mogu da poveaju vrednost date stavke aktive. Tu se ukljuuju stavke aktive kod kojih
dunik kasni u isplati svojih obaveza najmanje 180 dana, osim ukoliko nisu dovoljno
obezbeene.
GUBITAK
Stavka aktive koja se smatra nenaplativom i ima tako malu vrdnost da je vie nije
opravdano voditi u aktivi banke. Tu se ukljuuju stavke aktive kod kojih dunik kasni u
isplati svojih obaveza najmanje godinu dana, osim ukoliko nisu veoma dobro
obezbeene. Otpis takvih stavki ne iskljuuje mogunost da se u budunosti postigne
delimini povraaj sredstava.
Klasifikacija aktive banaka propisana od strane Narodne banke Srbije
Aktiva u kategorijama A i B, po propisima NBS, smatra se dobrom aktivom, a ona u
kategorijama C, D i E smara se loom aktivom i zahteva vii nivo posebnih
rezervisanja.
Poto su definicije NBS subjektivnog karaktera data su dodatne instrukcije ( u kurzivu).
Kategorija A 2% rezervisanja
-
potraivanja od dunika kod koga se ne oekuju problemi u naplati i koji svoje

obaveze izmiruju blagovremeno, a izuzetno sa docnjom ne duom od 30 dana.
najvia kategorija. Preduzee treba da ima kvalitetnu bilansnu strukturu, to

podrazumeva visok nivo ukupnog kapitala u odnosu na obaveze i kvalitetnu aktivu
koja se smatra utrivom po vrednosti ili otprilike u vrednosti iskazanoj u bilansu
stanja. Osim ukoliko su koriena u svrhu zaloge prema banci, sredstva u okviru
aktive treba da budu bez tereta. Neophodno je da tokovi gotovine u predhodnim
periodima pokazuju da preduzee moe bez problema da izmiruje svoje obaveze
prema banci i ostalim poveriocima. Banka treba da ima poverenja u rukovodstvo
preduzea i njihovu sposobnost da i dalje obezbejuju stabilan finansijski poloaj
preduzea.
Kategorija B 5% rezervisanja
-
potraivanja od dunika iji su tokovi gotovine ocenjeni kao adekvatni sa aspekta

izmirenja obaveza, ali ije finansijsko stanje nije zadovoljavajue usled odreenih
problema u poslovanju, s tim da ne ukazuje na znatnije pogoranje u budunosti;
potranja od dunika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje sa docnjom ne duom
od 30 dana, a ponekad s docnjom ne duom od 90 dana;
zadovoljavajua kategorija. Korisnik kredita izvesno ima veini kvaliteta koji se
odnose na kategoriju A, ali sa nekolicinom manje izraenih slabosti. Korisnik
kredita i dalje blagovremeno i u celosti izmiruje svoje obaveze prema banci i
drugim poveriocima. Banka ima poverenje u rukovodstvo korisnika kredita i njihovu
sposobnost da preduzeu omogue da i dalje uredno izmiruju obaveze.
17
Master rad
Kategorija C - 25% rezervisanja

-
potraivanja od dunika iji tokovi gotovine nisu adekvatni sa aspekta izmirivanja

obaveza i kod koga rona usklaenost odreenih elemenata aktive i pasive ne
odgovara delatnosti za koju je registrovan i koju obavlja;
potraivanja od dunika ija struktura i visina kapitala ne odgovaraju delatnosti za
koju je registrovan i koju obavlja;
potraivanja od dunika koji svoje obaveze uglavnom izmiruju sa docnjom duom
od 90 dana, a ponekad sa docnjom ne duom od 180 dana.
Nezadovoljavajui nivo kreditnog rizika, sa mogunostima znaajnog gubitka.

Tokovi gotovine korisnika kredita nedovoljni su da mu obezbede uredno izmirivanje
obaveza. Korisnik kredita ima problema u blagovremenom izmirivanju obaveza
prema banci i/ili ostalim poveriocima ili banka procenjuje da bi se u budunosti
mogao suoiti sa problemima u izmirivanju obaveza.
Banka nije sigurna da bi se, u okolnostima poremeene stalnosti poslovanja,

prodajom predmeta obezbeenja ili iz drugih izvora realizovalo dovoljno sredstava
za pokrivanje dospelih otplata i da bi, kao rezultat takve situacije, banka mogla biti
izloena gubitku od 25% ukupnog neotplaenog iznosa.
Kategorija D 50% rezervisanja

-
potraivanja od dunika kod koga se oekuje da e poslovati sa gubitkom,

potraivanja od nelikvidnog ili nesolventnog dunika;
potraivanja od dunika protiv koga je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili
predhodni postupak za utvrivanje uslova za otvaranje steajnog postupka;
potraivanja od dunika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne duom
od 180 dana, a ponekad s docnjom ne duom od 360 dana, pod uslovom da se
osnovano moe oekivati da e dunik izmiriti bar deo obaveza.
- Visok nivo kreditnog rizika, uz mogunost znaajnog gubitka. Korisnik kredita je vrlo
loem finansijskom stanju. Ostvaruje gubitke. Nesolventan je, odnosno, nije sposoban
da izmiruju obaveze u rokovima dospea. Postoji mogunost da je zapoet steajni
postupak. Postoji mogunost da ve postoje iznosi kamate i/ili glavnice koji banci nisu
plaeni na vreme.
Banka nije sigurna da bi se, u okolnostima poremeene stalnosti poslovanja, prodajom
predmeta obezbeenja ili iz drugih izvora realizovalo dovoljno sredstava za pokrivanje
dospelih otplata, i da bi, kao rezultat takve situacije, banka mogla biti izloena gubitku
od 50% ukupnog neotplaenog iznosa.
Kategorija E 100% rezervisanja
-
potraivanja za koja se osnovano moe oekivati da nee biti naplaena,

potraivanja sa sumnjivim ili spornim pravnim osnovom;
potraivanja od dunika u steaju ili od dunika kod koga se osnovano moe
oekivati otvaranje postupka steaja;
18
Master rad
potraivanja koja ne ispunjavaju uslove za klasifikaciju u ostale kategorije;

potraivanja od dunika koji svoje obaveze esto izmiruju s docnjom duom od 360
dana;
sredstva steena naplatom potraivanja nisu prodata od strane banke ili stavljena u
funkciju njenog poslovanja u roku od jedne godine od datuma steaja.
Mogunost otpisa 100% neotplaenih iznosa. Postoji mogunost da je korisnik

kredita ve u steaju.
Mogue je da banka ustanovi da naplata preostalih obaveza i obezbeenja nije

pravno izvrena ili je samo delimino pravno izvrna. 14
2. REGULARNA TELA BANKE U UPRAVLJANJU KREDITNIM

RIZIKOM
Odredbe vaeeg zakona o bankama koje se odnose na upravljanje rizicima stupile
su na snagu u oktobru 2006.godine. Na osnovu lana 28. toga zakona banke imaju
sledee obaveze:
da mere i procenjuju rizike kojima su izloene u svom poslovanju i

upravljanju tim rizicima;
da obrazuju posebnu organizacionu jedinicu za upravljanje rizicima;
da svojim aktima propisuju procedure za identifikovanje, merenje i

procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, i to na osnovu propisa, standarda
i pravila struke15.
Postoje odreena regulatorna tela u banci koja se bave kreditnim poslovima u skladu sa
kreditnom politikom banke i Zakonskom regulativom. U narednom delu rada prikazana
je odgovornost i uloga odeljenja i odbora banke u njenim kreditnim poslovima.
Centralni kreditni odbor

Navedeni odbor ine generalni direktor i njegovi zamenici, izvrni direktor banke i
direktor filijale o ijem se klijentu na odboru odluuje. Na elu centralnog kreditnog
odbora je generalni direktor koji rukovodi i sektorom za upravljanje aktivom i pasivom
kao i odborom za informatiku tehnologiju IT.
Centralni kreditni odbor odluuje o:
1) kreditnoj politici, oceni loih plasmana i rezervisanjima;
2) odobravanju kreditnih limita po filijalama ili limita sektoru kreditne i
investicione funkcije;
14
15
Narodna banka Srbije, Prirunik za upravljanje kreditnim rizikom 2004., str. 50 - 52

uki ., Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama , Beogradska berza, Beograd, 2007., str. 169
19
Master rad
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
redovnom pregledu kredita, po visini, ronosti i naplativosti;

produenju kredita;
izdavanju garancija, avala, akcepata, otvaranju akreditiva;
izvetaju o razvoju kreditnog portfelja banke;
izvetaju o gubicima po kreditnim plasmanima, garancija;
izvetaju o potencijalnim rizicima;
izvetaju interne revizije i nadzora nad odlukama Kreditnog odbora.16
Kreditni odbor dobija od odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom preporuke o

odreenim kreditnim plasmanima.
Kreditno odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom

Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom ili Kreditno odeljenje, ima potpunu
odgovornost za formulisanje predloga Odboru za upravljanje kreditnim rizikom kao i za
primenu odluka Kreditnog odbora, i time doprinosi odravanju odgovarajue kulture
kreditnog poslovanja u banci.
Na osnovu uputstava dobijenih od Kreditnog odbora, Kreditno odeljenje je konkretno
odgovorno za:
a) formulisanje kreditne politike i procedura koje podnosi na usvajanje Kreditnom
odboru, pri emu vodi rauna da se redovno auriraju i usklauju sa
poslovanjem banke;
b) postupanje u skladu sa metodologijom klasifikacije kredita koju propisuje
Narodna banka Srbije i vodi rauna o tome da se klasifikacija propisno sprovodi
i potuje;
c) efikasno funkcionisanje postupka odobravanja kredita i preporuke Kreditnom
odboru u smislu utvrivanja limita za odobravanje kredita za odreene pojedince
u Kreditnom odeljenju i Odeljenju za kreditne poslove;
d) formulisanje i sprovoenje programa kontrole kreditnog poslovanja; preporuke i
odobrenja za preduzimanje neophodnih korektivnih mera;
e) nacrt standardne kreditne dokumentacije, prema odgovarajuim sluajevima,
koja se podnosi na usvajanje Kreditnom odboru, radi daljeg korienja u banci;
stalno auriranje svih standardizovanih dokumenata, obrazaca i formata u cilju
usklaivanja sa promenama uslova17
S obzirom na znaaj upravljanja kreditnim rizikom, odgovornost Odeljenje za
upravljanje kreditnim rizikom, uslovljava da njegovi zaposleni moraju biti kvalitetni i
iskusni ljudi.
16
Bara S., Hadi M., Staki B., Ivani M., Organizacija bankarstva, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2005., str. 196
17
Stanii M, Stanojevi Lj., Revizija u bankarstvu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007., str. 82
20
Master rad
Odeljenje za poslove komercijalnog bankarstva/kreditne poslove

Funkcija Odeljenja za kreditne poslove ili poslove komercijalnog bankarstva u
banci, podrazumeva upravljanje odnosa sa ve postojeim klijentima banke ali i
potencijalnim klijentima.
Veliina banke i uspenost njenog poslovanja uslovljava formiranje jednog ili vie
ovakvih odeljenja, kako na nivou direkcije tako i na nivou filijala. Osnov
kvalitetnog kreditnog poslovanja u svakoj banci jeste dobro upoznati svog
klijenta. Kreditni referent ima kljuno mesto i odgovornost za postizanje
kvalitetnog odnosa izmeu banke i pojedinanih klijenata.
Kada banka u svom razvoju dostigne nivo koji zahteva formiranje vie od jednog
odeljenja koje obavlja ovu funkciju, podela odgovornosti treba da se izvri na
osnovu:
a) Geografske teritorije, kada se odeljenja formiraju u filijalama ili lokalnim
direkcijama, kao i u glavnoj direkciji;
b) Jedne ili vie delatnosti kojima se bave klijenti, na primer, posebna
odeljenja za proizvode, odnosno, poljoprivredne delatnosti.
Na osnovu navedenog, zakljuuje se da zaposleni u ovom odeljenju moraju biti
kvalitetni i iskusni ljudi, ali ovo odeljenje ine i pripravnici.
U postupku upravljanja rizikom u bankama ukljueni su:
Upravni odbor
Po potrebi, a najmanje jednom godinje, razmatra utvrene procedure za
identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima kojima je banka
izloena.
Izvrni odbor
Najmanje jednom godinje u toku poslovnog tromeseja analizira efikasnost u primeni
utvrenih procedura za upravljanje identifikovanim rizicima kojima je banka izloena.
O predhodnom podnosi izvetaj upravnom odboru.
Odbor za reviziju
Najmanje jednom meseno izvetava upravni odbor o svojim aktivnostima i o
utvrenim nepravilnostima. Predlae nain otklanjanja utvrenih nepravilnosti i za
unapreenje politika i procedura za upravljanje rizicima i sprovoenja sistema
unutranje kontrole.
Odbor za upravljanje aktivom i pasivom
Prati i najmanje jednom u toku meseca analizira izloenost banke rizicima koji
proizilaze iz njenih bilansnih obaveza i potraivanja kao i vanbilansnih stavki. Predlae
mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti. Obavlja druge poslove
utvrene aktima banke.
21
Master rad
DRUGI DEO
FINANSI JSKA ANALIZA U KREDITNOM PROCESU
Postupak procene kreditne sposobnosti zajmotraioca zapoinje njegovim podnoenjem
kreditnog zahteva banci. Zajmotraioc podnosi u okviru kreditnog zahteva potrebnu
dokumentaciju na osnovu koje kreditni referent vri procenu njegove kreditne
sposobnosti. Finansijski izvetaji poslovanja zajmotraioca predstavljaju veoma bitan
dokument koji se podnosi u okviru kreditnog zahteva. Kreditni referent analizom
finansijskih izvetaja, sagledava poslovanje datog privrednog subjekta, i time vri
procenu njegove mogunosti da servisira kreditne obaveze ukoliko mu se traeni kredit
odobri. Veoma je bitno da kreditni referent izvri dobru selekciju kreditnih zahteva i
kredite odobri samo onim zajmotraiocima za koje se predvia mogunost servisiranja
kreditnih obaveza, jer to je najbitniji korak u minimiziranju i upravljanju kreditnog
rizika banke. Postupak kreditiranja, podrazumeva sve pravne i ekonomske radnje koje
moraju preduzeti kako traioci kredita tako i same banke. Proces kreditiranja zasniva se
na utvrenoj kreditnoj politici banke i Zakonskoj regulativi.
1. PODNOENJE KREDITNOG ZAHTEVA

Prvi uslov banke za odobravanje kredita zajmotraicima jeste podnoenje zahteva za
kredit. Banka u postupku analize zahteva za kredit, pristupa kvalitativnoj i
kvantitativnoj proceni kreditne sposobnosti klijenta.
Oblast kvalitativne analize privrednog subjekta obuhvata: vlasniku strukturu,
menadment privrednog drutva, strategiju privrednog drutva, analizu industrijske
grane u kojoj privredno drutvo obavlja delatnost, analizu trine pozicije privrednog
drutva, poslovni ciklus u kome se nalazi privredno drutvo i SWOT analiza.
Kvantitativna analiza privrednog subjekta podrazumeva procenu njegovog finansijskog
stanja. Izvori informacija za kvantitativnu analizu klijenta su: godinji izvetaji
privrednog subjekta (bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, aneks),
kvartalni izvetaji privrednog subjekta, raunovodstvo trokova, projekcije privrednog
subjekta, konsolidovani izvetaji privrednog subjekta, revizorski izvetaj privrednog
subjekta, kvalifikovano ili nekvalifikovano miljenje treih lica, i reputacija revizora18.
Pre konkretne analize kreditnog zahteva kreditni referent treba da ima jasne odgovore
na sledea pitanja.
1. Kakav je kvalitet dunika i kvalitet dobijenih informacija?
2. Za ta e biti upotrebljena sredstva zajma?
18
Barjaktarovi L., Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 124
22
Master rad
3. Koliko moe klijent da uzajmi?

4. Koji je primarni izvor otplate i kada e zajam biti otplaen?
5. ta je sekundarni izvor otplate, tj. ta je kolateral ili garancija? 19
Banka svojom kreditnom politikom definie mogue namene kredita (npr.za kupovinu
opreme, za izgradnju...). Utvrivanje namene kreditnih sredstava, uticae na odluku
banke o nainu vraanja zajma. Kratkoroni krediti odobreni u cilju obnove obrtnog
kapitala, uglavnom se vraaju jednokratno. Investicioni krediti odobreni su na dui rok
kao i krediti namenjeni za akvizicije i vraaju se u periodu od nekoliko godina
uglavnom u obliku anuiteta.
Limitiranje kreditnog iznosa, uglavnom zavisi od kapaciteta debitora, odnosno njegovih
novanih tokova u periodu otplate kredita. Meutim, to je dui period otplate, vea je
neizvesnost kretanja novanih tokova, samim tim vei je kreditni rizik.
Sagledavanjem raspoloivog cash flow (tokovi gotovine) za vraanje kredita, procenjuje
se da li je neophodno koristiti i druge izvore otplate. Tako da tokovi gotovine
predstavlja primarni izvor otplate kreditnih obaveza dunika.
Sekundarni izvori sredstava za otplatu kredita jesu zaloga i garancije. Naplata zajma
putem zaloga od strane preduzea dunika za banku predstavlja transakcioni troak,
tako da je banka vie zainteresovana za garancije od strane drugih finansijskih
institucija, koje e servisirati kreditne obaveze umesto dunika, jer nose manji troak
Pored zahteva za kredit, klijent dostavlja i odgovarajuu dokumentaciju koja prikazuje
njegovo poslovanje. Dokumentacija o detaljnom obrazloenju poslovanja traioca
kredita, definie se zavisno od predhodnog odnosa klijenta i banke, kao i vrste kredita,
ronosti kredita, naina otplate i slino.
Svi podaci dati u okviru zahteva za kredit i detaljnije dokumentacije o poslovanju
klijenta predstavljaju poslovnu tajnu i kreditni referenti ne smeju ih saoptiti
drugim licima!
Poslovna banka najee trai da se uz podneti zahtev dostave i sledea dokumenta:
19
odluka organa upravljanja preduzea da se moe zaduiti kod banke u

odreenom iznosu i uz odreene uslove;
plan razvoja preduzea traioca kredita;
plan proizvodnje preduzea traioca kredita izraen kvantitativno i vrednosno;
ostvarena realizacija preduzea, struktura trokova i prodajne cene;
predhodni zavrni raun i periodini obraun preduzea sa bilansom uspeha

(struktura prihoda i rashoda);
Barjaktarovi L., Cit.delo, str. 113
23
Master rad
kretanje zaliha sirovina, materijala, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda

(utroak, koeficijent obrta, dani vezivanja, proseno stanje zaliha) ;
stanje obrtnih sredstava, njihovi izvori, sredstva kojima preduzee raspolae;
ukupne obaveze preduzea;
pregled potraivanja od kupaca po ronosti;
pregled stanja i kretanja fondova;
plan potrebnih obrtnih sredstava za proces redovnog poslovanja20.
Banka ne eli da razmatra sledea kreditiranja:
Kompanija ima problema sa profitabilnou odnosno likvidnou, stoga klijent

eli da refinansira postojee kredite u kporienju kod drugih banaka.
Pravi vlasnik (vlasnika struktura) kompanije nije poznata, a iz priloenih

dokumenata se moe zakljuiti da se radi o licima sa kojima banka prema vaeim
procedurama o pranju novca ne eli da radi ili se radi o velikim klijentima prema
kojima je banka ve stigla do gornjeg limita odnosno maksimalno mogueg
kredita prema grupi povezanih lica.
Ponueni kolateral nije utriv, ne obzbeuje se dovoljni primarni izvor otplate

kredita od strane privrednog subjekta.
Zahtev za investicioni kredit bez projekcija poslovanja privrednog subjekta koje bi

pokrile vreme trajanja kreditnog odnosa odnosno ne obezbeuje se dovoljni
primarni izvor otplate kredita od strane privrednog subjekta.
Kompanija ne eli da dostavi informaciju iz kojih izvora namerava da vrati

odobreni kredit, a primarni izvori otplate su nedovoljni za servisiranje obaveze po
kreditu.
Kompanija prikazuje nerealnu profitabilnost.
Trina vrednost kolaterala je nedovoljna da pokrije traeni iznos kredita.
Strategija menadmenta privrednog subjekta nije prihvatljiva za banku ili

jednostavno nije definisana od strane privrednog subjekta21.
Kreditni referent ima dunost da izvri dobru selekciju kreditnih zahteva, kako ne bi
odbacio dobrog klijenta ili dao pozitivno miljenje kreditnom zahtevu koji to
nezasluuje.
20
21
uki ., Bjelica V., Risti ., Cit.delo, str. 133- 134

Barjaktarovi L., Cit.delo, str. 124.
24
Master rad
Podnoenje finansijkog izvetaja

Za uspenu procenu kreditne sposobnosti privrednog subjekta (zajmotraioca) banka
mora izvriti analizu finansijskog izvetaja njegovog poslovanja.
Potrebno je da klijent dostavi finansijski izvetaj za najmanje tri predhodne poslovne
godine, odnosno dve ako je u pitanju kratkoroni kredit, sa izvrenom revizijom,
ukljuujui bilans stanja, bilans uspeha, tokove gotovine. Uz finansijski izvetaj mora
biti priloen i potpis revizora kao i navedeni raunovodstveni standardi koji su korieni
u toku revizije. U Srbiji su sva preduzea duna da podnesu godinje finansijske
izvetaje zakljuno sa 31. decembrom, sa izvrenom revizijom na osnovu
raunovodstvenih standarda propisanih od strane Narodne banke Srbije.
Glavni kriterijumi za razlikovanje vrsta analiza godinjih rauna su:
-
kriterijum korisnika informacija analize;

kriterijum predmeta analize;
kriterijum vremena posmatranja; i
kriterijum instrumenata analize finansijskih izvetaja.22
Zavisno od toga da li finansijske izvetaje koristi menadment preduzea ili

raunovodstvene informacije koriste akcionari, investitori, banke (kreditori), agencije,
vlade, razlikuju se interni i eksterni korisnici finansijskih izvetaja.
Po kriterijumu vremena posmatranja treba razlikovati:
- statistiku analizu, koja se bavi bilansom stanja na jedan bilansni dan i bilansom
uspeha za jedan izvetajni period (obino kalendarsku godinu); i
- dinanamiku analizu, koja se bavi bilansima stanja i bilansima uspeha u nizu
sukcesivnih perioda (recimo 3 do 5 godina kao est period dinamike analize).23
Kreditni referent na osnovu analize finansijskog izvetaja zajmotraioca dobija
raunovodstvene informacije o finansijskom poloaju zajmotraioca, tokovima
gotovine, promenama na kapitalu kao i o postignutom prinosu preduzea u jednom
zaokruenom vremenskom periodu.
Banke kao i ostali korisnici finansijske analize, raunovodstvene informacije dobijene
iz nje koriste i za predikciju, odnosno za predvianje budue vrednosti kompanije.
Za banku u ulozi kreditora odreenog preduzea, vano je da na osnovu odgovarajuih
pokazatelja finansijske analize proceni buduu finansijsku vrednost preduzea od koje
zavisi njegova sposobnost servisiranja duga. Postoji razlika izmeu vrednosti preduzea
koja je procenjena od strane banke kreditora i knjigovodstvene vrednosti istog.
Razlikovanje knjigovodstvene vrednosti preduzea kao celine i sutinske vrednosti
duguje se sledeim faktorima:
22
Stevanovi N., Malini D., Milievi V., Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
2008., str. 150.
23
Rankovi J., Upravljanje finansijama preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999., str. 175-176.
25
Master rad
raunovodstveni izvetaji ne sadre informacije o poslovnim izgledima

preduzea u okruenju u kojem posluje;
raunovodstveni standardi onemoguavaju priznavanje odreenih dogaaja i

transakcija koji imaju uticaja na buduu sposobnost preduzea da generie
novane tokove; i
kod procenjivanja bilansnih pozicija menaderi su pristrasni.24
Poto se razlikuje knjigovodstvena i stvarna vrednost privrednog subjekta, kreditni

analitiar procenu njegove finansijske vrednosti zasniva na raunovodstvenim podacima
dobijenim iz odgovarajuih finansijskih izvetaja, na osnovu kojih vri i projekciju
njegovih buduih novanih tokova ime se procenjuje njegova mogunost servisiranja
kreditnih obaveza.
Biznis plan
Uz ostalu potrebnu dokumentaciju zajmotraioc dostavlja i biznis plan.
Funkcija biznis plana je da na jasan i saet nain objasni:
-
sadanju poziciju potencijalnog korisnika kredita (i eventualnog garanta), nihov

pravni status i vlasniku strukturu, karakter poslova kojim se bave, rukovodstvo
i finansijski poloaj preduzea;
ciljnu poziciju po realizaciji projekta;
predpostavke u odnosu na budue uslove koje su primenjene u izradi biznis
plana;
sredstva koja se predlau u cilju ostvarivanja ciljne pozicije;
resurse, ukljuujui finansijske izvore, koji su neophodni za realizaciju projekta;
prinos po investiciji koji e, na osnovu projekcija korisnik kredita, ostvariti
investitori;
predloeni nain otplate eksternih sredstava korienih za finansiranje
projekta.25
Za izradu biznis plana potencijalni korisnik kredita e verovatno traiti strunu pomo
od lica koja se time bave, meutim vano je da pomo banke ne bude direktna, poto e
ona vriti procenu kreditnog projekta.
Obrada kreditnog zahteva
Obradu kreditnog zahteva vri posebna sluba u banci tzv. kreditni referenti, a ukoliko
se radi o kreditima visokog iznosa ili investicionim kreditima, ukljuuje se posebna
struna komisija. Pri obradi kreditnog zahteva kreditni referenti analiziraju dva aspekta
kreditnog zahteva: formalno pravni i materijalno finansijski. Formalno pravni
aspekt treba da ukae da li je zahtev podnet na odgovarajui nain kako bi se mogao
prihvatiti, dok materijalno finansijski aspekt ukazuje kreditnu sposobnost klijenta i
ekonomsku opravdanost kreditnog zahteva. Pored navedene analize kreditnog zahteva i
24
25
Kneevi G., Analiza finansijskih izvestaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 8
Narodna banka Srbije, Prirunik za upravljanje kreditnim rizikom, Cit.delo, str. 15
26
Master rad
dokumentacije klijenata kreditni referenti mogu u cilju preciznije obrade kredintog

zahteva vriti neposredni uvid u poslovne knjige klijenta. Na kraju analize kreditnog
zahteva kreditni referenti formiraju referat koji istie da li je podneti zahtev prihvaen i
sadri uglavnom sledee elemente:
-
vrednost ukupnih sredstava kojima klijent raspolae;

kreditna sposobnost klijenta;
izvrenje obaveza klijenta prema banci u predhodnom periodu;
iznos zahtevanog kredita;
svrha ili namena korienja kredita;
projekcija oekivanih efekata od uloenih sredstava i sl.
Na osnovu podataka unetih u referat, proistie i predlog odluke o odobravanju traenog

kredita (moe biti pozitivna ili negativna), koju donosi nadleni organ banke.
Reenje banke o zahtevu za kredit
Kreditni odbor na osnovu kreditnog referata i svojih zakljuaka donosi reenje o
kreditnom zahtevu koje se prosleuje zajmotraiocu pismenim putem, u kome se
obavetava da li je kreditni zahtev prihvaen ili ne. Reenje o kreditnom zahtevu moe
biti isto kao i referat kreditnih referenata a moe se delimino ili u potpunosti
razlikovati.Uslovi odobrenog kredita se navode kako u reenju, tako i u kreditnom
ugovoru.
Negativno reenje, odnosno reenje koje obavetava da je kreditni zahtev odbijen, mora
sadrati odgovarajue obrazloenje za zajmotraioca o razlozima zbog kojih je odbijen
njegov zahtev.
FORMAT ZAHTEVA ZA KREDIT (PREDUZEA)26

Za: (naziv banke)
........................................................................ Filijala / Odeljenje
Navedene podatke dostavljamo uz zahtev za kredit ( naziv banke):
1. Naziv potencijalnog
korisnika kredita
(navesti pun naziv, adresu)
2. Pravni status
korisnika kredita
(na primer, d.o.o.)
3. Direktor
(navesti ime i prezime, poslovnu adresu, broj telefona i faksa)
4. Rukovodstvo raunovodstva (navesti ime i prezime, poslovnu adresu, broj telefona i faksa)
5. Naziv garanta
(jednog ili vie):
26
(navesti pun naziv svakog garanta)
Narodna banka Srbije, Prirunik za upravljnje kreditnim rizikom, Cit.delo, str. 73.
27
Master rad
6. Pravni status garanta

( jednog ili vie).
(na primer, d.o.o)
7. Iznos traenog kredita

(navesti maksimalni iznos svakog kredita, na primer
Kredit A - EUR...........................................................................
Kredit B - Dinara.........................................................................)
8. Vrste kredita
(na primer, kredit, akreditiv)
9. Svrha kredita :
na primer, Kredit A Kredit B -
(precizno navesti svrhu svakog traenog kredita,

kupovina opreme iz Velike Britanije,
finansijska potraivanja iz poslovanja)
10. Traena dinamika

povlaenja sredstava:
(navesti predvieni datum raspoloivosti sredstava)
11. Rokovi traenog jednog

ili vie kredita:
(Kredit A: - godina/ meseci

Kredit B: - godina/ meseci
12. Naziv/i postojeih banaka: (navesti pun naziv i adrese filijala postojeih banaka)
Uz zahtev prilaemo sledeu dokumentaciju:

Na primer,
Biznis plan
Godinje finansijske izvetaje za poslednje tri poslovne godine, sa izvrenom revizijom
Finansijske izvetaje rukovodstva preduzea za poslednji kvartal tekue poslovne
godine
Projekcije bilansa stanja, bilansa tokova gotovine i bilansa uspeha u periodu otplate
kredita
Potvrujemo da su podaci u ovom zahtevu za kredit i priloena dokumentacija tani i
kompletni
...........................................
Direktor ( naziv preduzea)
............................................................................
Rukovodilac raunovodstva ( naziv preduzea)
Datum zahteva:
.............................................................................
Navedeni obrazac zahteva za kredit predstavlja standardni format koji banke treba da
prilagode svojoj kreditnoj politici i potrebama. Vano je da zahtev ima takav format da
se dobiju osnovni podaci o potencijalnom korisniku kredita. Banka ne zahteva od
zajmotraioca da u obrascu kreditnog zahteva navede sredstva obezbeenja, jer tek
nakon procene kreditnog rizika banka e navesti potrebna sredstva obezbeenja kao
sekundarni izvor otplate kredita.
28
Master rad
2. STRUKTURA FINANSIJSKOG IZVETAJA

Strukturu finansijskog izvetaja ine:
-
Bilans stanja;
Bilans uspeha;
Izvetaj o tokovima gotovine;
Izvetaj o promenama na kapitalu;
Napomene;
Statistiki aneks.
Bilans predstavlja bazu svakog finansijskog izvetaja, gde se na osnovu pregleda

raunovodstvenih podataka grupisanih u odgovarajue grupe i podgrupe prikazuje
finansijsko stanje preduzea. Utvrivanje kreditne sposobnosti privrednog subjekta u
cilju upravljanja kreditnim rizikom, temelji se na proceni uspenosti njegovog
poslovanja.
U cilju prikazivanja relevantnih podataka poslovanja zajmotraioca, njihovog poreenja
sa podacima finansijskih izvetaja drugih privrednih subjekata, kao i mogunost
njihovog korienja u metodama procene uspenosti poslovanja, sve pozicije
finansijskih izvetaja moraju proi proveru osnovnog testa po metodi COVED:
C predstavlja proveru kompletnosti (integralnost poduhvata) pozicija koje se
procenjuju. Naime postoji rizik da sva imovina ili obaveze nisu unete i iskazane
u bilansu na dan bilansiranja i procene. Iz tih razloga se menadmentu daje da
pod punom odgovornou izjavi o integralnosti obuhvata. To, takoe
podrazumeva otklanjanje rizika da se jedna te ista pozicija pojavi dva puta u
bilansu.
O
simbolie vlasnitvo. Preduzee u okviru materijhalnih ulaganja u poslovnoj i

vanposlovnoj aktivi treba da iskae kao svoju imovinu samo onu imovinu koja
je njegovo vlasnitvo. Sve pozicije nad kojima preduzee ima pravo korienja
treba da budu iskazane u obliku nematerijalnih ulaganja kao prava: licenci,
patenata, goodwila, pravo zakupa, korienja itd.... Posebno je interesantna
pozicija zemljita koje u gradovima i naseljenim mestima nije vlasnitvo
preduzea a iskazuje se u okviru pozicije zemljita u bilansu stanja. Takvi
sluajevi treba da se iskazuju u okviru nematerijalnih ulaganja. Tua imovina se
prikazuje u okviru vanbilansne aktive i pasive.
predstavlja vrednovanje ili procenjivanje. Taj deo je posebno interesantan za

procenitelja. To je kruna procenjivanja. Iako je stav da se sve pozicije
bilansastanja trebaju procenjivati i bilansirati po trinim vrednostima esto se
susreemo sa znaajnijim odstupanjima.
simbolie egzistiranje ili postojanje nekog realiteta koji je iskazan u bilansu.

esto postoje sluajevi da se neto vodi u knjigovodstvenoj evidenciji a da ga u
realnosti nema. To nastaje usled niza okolnosti: neaurnost knjienja, manjkovi,
drugi sluajevi, itd... Procenitelj mora da se uveri u postojanje svake pozicije
29
Master rad
koju procenjuje u suprotnom bi mogao biti odgovoran za falsifikovanje

stvarnosti i injenica.
D predstavlja objavljivanje ili obelodanjivanje neke pozicije u finansijskom
izvetaju. I ovaj segment je za procenitelja znaajan budui da propusti u
objavljivanju mogu da se negativno odraze na realnost izvetaja procenitelja 27.
Bilans stanja izraava stanje raspoloivih sredstava i njihove izvore koji se analiziraju u
datom obraunskom periodu, dok Bilans uspeha izraava prihod i rashod, odnosno
uspenost poslovanja za navedeni obraunski period.
Primenom odgovarajuih stavki bilansa stanja i bilansa uspeha, kreditni referent moe
proceniti kritina podruja poslovanja podnosioca kreditnog zahteva, to su:
-
sposobnost zajmoprimca da kontrolie trokove;

operativna efikasnost zajmoprimca u korienju izvora radi ostvarivanja prodaje i
novanog toka;
utrivost njegove proizvodne linije;
pokrivanje finansijskih trokova uz pomo ostvarenih zarada;
likvidnost zajmoprimca koja pokazuje raspoloivost gotovinom;
evidencija zajmoprimca o profitabilnosti ili neto dobitku;
iznos finansijske poluge (ili dug u odnosu na vlasniki kapital);
suoava li se zajmoprimac sa znaajnim potencijalnim obavezama koje mogu uticati
na poveanje stvarnih potraivanja u budunosti28.
Bilans mora ispuniti odreene uslovne karakteristike kako bi mogao predstavljati bazu
svakog finansijskog izvetaja i time merodavno prikazao imovinsku, poslovnu i
finansijsku situaciju preduzea zajmotraioca.
Najee se od bilansa zahteva da ispuni sledee uslovne karakteristike:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
Bilansna jasnost;
Bilansna istinitost;
Bilansna kontinuelnost;
Bilansna uniformnost;
Bilansna konciznost;
Bilansna integralnost:29.
Bilansna jasnost, podrazumeva da se jasno prikau i grupie bilansni podaci u

odgovarajue grupe odnosno pozicije. U pogledu ralanjavanja pozicija aktive u
suprotnosti je sa naelom svako saimanje pozicija aktive, iz koga se ne bi jasno videlo
koju funkciju ima imovina u reprodukciji , o kakvom se obliku imovine radi na koji rok
je imovina vezana. U pogledu ralanjavanja pozicija pasive u suprotnosti je sa naelom
jasnosti ako pozicije pasive ne iskazuju podelu sa aspekta vlasnitva, osnov nastajanja
obaveza kao i vreme njihove raspoloivosti. U pogledu ralanjavanja prihoda i rashoda
ralanjavanje se vri tako da se jasno iskae po kom su osnovu nastali prihodi i
rashodi.30
27
Stanii M., Stanojevi Lj., Evaluacija i rizik, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 269-270.
Peter S. Rose, Menadment komercijalnih banaka, Mate, Zagreb, 2003., str. 560.
29
Ivani M., Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 204
30
Ivani M., Cit.delo str. 204-205.
28
30
Master rad
Bilansna istinitost, podrazumeva tano odnosno realno prikazivanje bilansnih podataka,

u cilju istinitog i objektivnog prikazivanja imovinske, finansijske i poslovne pozicije
preduzea zajmotraioca. Razlikuju se dva osnovna oblika bilansne istinitosti i to su :
materijalni i formalni. Pod formalnom istinitou bilansa treba podrazumevati obavezno
udovoljavanje svim pozitivnim propisima u pogledu naina i oblika sainjavanja
bilansa. Nasuprot tome, o materijalnoj istinitosti bilansa moe se govoriti samo onda
ako je struktura bilansa i njegovih pojedinanih delova tako sainjena i vrednosno
iskazana da odgovara realnoj imovinskoj situaciji preduzea, koja se u svakom trenutku
moe dokazati autentinim (a ne fiktivnim) poslovnim i knjigovodstvenim
dokumentima.
Bilansna kontinuelnost, podrazumeva vremensku povezanost nekolioko uzastopno
zakljuenih bilansa. Kao bilansna istinitost i bilansna kontinuelnost postoji u dva oblika,
materijalnom i formalnom. Formalna kontinualnost podrazumeva da uzastopno
zakljuni bilansi imaju istu formu, odnosno da sadre iste pozicije i njihove nazive pod
istim redosledom. Materijalna kontinualnost zahteva da se na isti nain procenjuju iste
bilansne pozicije u uzastopno zakljunim bilansima.
Bilansna uniformnost, podrazumeva bezuslovno potovanje principa interne bilansne
uniformnosti koja je karakteristina za sloena i teritorijalno rasprostranjena
preduzea.31
Bilansna konciznost, podrazumeva prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive u to
kraem obimu ali pod uslovom da se ne izostavi nita iz bilansa na osnovu ega se
procenjuje poslovanje preduzea.
Bilansna integralnost, podrazumeva celovitost i potpunost bilansa, odnosno zahtev da
se bilansom preduzea obuhvati ukupan imovinski integritet preduzea, to znai da
bilans treba obavezno da iskae sve aktivne i pasivne imovinske stavke koje egzistiraju i
vre odreene funkcije u poslovnim procesima preduzea.32
U sledeem delu rada objanjena je struktura pojedinanih finansijskih izvetaja i
njihov znaaj u analizi finansijske odnosno kreditne sposobnosti zajmotraioca.
31
32
Ivani M., Cit.delo, str. 205

Isto, str. 206
31
Master rad
2.1. BILANS STANJA U ANALIZI FINANSIJSKIH IZVETAJA

Bilans stanja (blic-snimak) je slika trenutne finansijske situacije preduzea odreenog
dana. Na osnovu bilansa stanja u finansikoj analizi utvruje se struktura sredstava koja
prikazuje materijalni poloaj preduzea i izvori sredstava koji ukazuju na finansijski
poloaj preduzea.
Za banku kao kreditora vano je da raspolae bilansom stanja iz skorijeg vremenskog
perioda poslovanja zajmotraioca s obzirom na svakodnevne promene u poslovanju.
Vano je da je izvrena revizija bilansa stanja kojim raspolae banka od strane
ovlaenih revizora i da je sa istim bilansom upoznato i rukovodstvo preduzea.
Struktura odnosno, ema bilansa stanja propisana je od strane nadlenog dravnog
organa i sadrana je od dve osnovne pozicije, aktiva i pasiva koje imaju svoje podgrupe
sa odgovarajuim bilansnim podacima.
Delovi aktive bilansa stanja su:
Stalna imovina
Obrtna imovina
Delovi pasive bilansa stanja su:
Kapital
Dugorona rezervisanja i obaveze
Kratkorone obaveze
Stalna ili fiksna imovina preduzea neplanira se potroiti odnosno pretvoriti u gotovinu
najmanje godinu dana. Stalnu imovinu ine:
- Nematerijalna ulaganja;
- Osnovna sredstva (oprema, graevine, zemljite);
- Dugoroni finansijski plasmani.
Vrednost obrtne imovine je za banku kreditora veoma vana u finansijskoj analizi, jer
od nje dosta zavisi profitabilnost preduzea. Struktura obrtne imovine ine:
-
Zalihe (materijal, gotovi proizvodi, nedovreni proizvodi);

Dati avansi;
Kupci i kratkorona potraivanja;
Gotovina i novani ekvivalenti.
Pasiva bilasa stanja prikazuje izvore imovine koja ini aktivu bilansa. Za kreditora je
vano da sagleda strukturu i izvore sredstava preduzea zajmotraioca.
Kapital odnosno imovina moe biti :
- Sopstveni kapital koji je u vasnitvu vlasnika preduzea;
32
Master rad
- Pozajmljeni kapital.
Obaveze preduzea dele se na:
- Kratkorone (dospevaju do godinu dana), i ine ih kratkoroni krediti , dati
avansi, obaveze prema dobavljaima i ostale kratkorone obaveze i
- Dugorone (dospevaju nakon godinu dana), ine ih dugoroni krediti i ostale
dugorone obaveze.
Bitni pokazatelji iz bilansa stanja za kreditnog referenta su 33:

Tui izvori
= Mara sigurnosti
Sopstveni izvori
Tui izvori
= Stepen pokria
Ukupni izvori
Sopstveni izvori
= Stepen samofinansiranja
Ukupni izvori
Dugoroni izvori
= Koeficijent finansijske sigurnosti
Dugorono vezana sredstva
Koeficijent finansijske sigurnosti (KFS) preduzea zajmotraioca, koji se obraunava

na osnovu podataka izloenih u bilansu stanja prikazuje finansijsku stabilnost datog
preduzea.
Koeficijent finansijske sigurnosti (KFS) moe imati sledea osnovna znaenja
KFS = 1 predstavlja poeljnu vrednost koeficijenta finansijske sigurnosti;
KFS < 1 znai da se iz kratkoronih izvora finansiraju dugorono vezana sredstva;
KFS > 1 znai da se iz dugoronih izvora finansiraju kratkorono vezana sredstva 34
33
34

Ivani M., Cit.delo, str. 230
33
Master rad
2.2. BILANS USPEHA U ANALIZI FINANSIJSKIH IZVETAJA
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha prikazuje uspenost poslovanja preduzea u

jednom obraunskom periodu. Za banku kao kreditora bitno je da sagleda rentabilnost
poslovanja, to joj omoguavaju raunovodstvene informacije sadrane u bilansu
uspeha. Bilans uspeha moe se obraunavati meseno, kvartalno, polugodinje i
godinje.
Analizom bilansa uspeha procenjuje se dobitak i gubitak poslovanja preduzea kao i
njihova razlika, na osnovu ega se donose budue poslovne odluke. Dobitak i gubitak
preduzea zavisi od visine prihoda i rashoda u poslovanju.
Vei znaaj u finansijskoj analizi zajmotraioca za kreditnog referenta ima dinamika
analiza bilansa uspeha, jer se na osnovu nje utvruju kvalitativne i kvantitativne
promene u preduzeu u jednom vremenskom periodu. Kao i kod bilansa stanja i emu
bilansa uspeha propisuje nadleni dravni organ, to zahteva pripremu, odnosno
grupisanje raunovodstvenih informacija u cilju analize finansijskih izvetaja.
Bilans uspeha sadran je iz sledeih delova:
- Poslovni prihodi i rashodi;
- Finansijski prihodi i rashodi;
- Neposlovni i vanredni prihodi i rashodi.
Posebno bitni pokazatelji iz bilansa uspeha za kreditnog analitiara su35:
Profit pre kamate i poreza;
Profit pre poreza;
Profit posle poreza;
Zadran profit;
Stopa poslovnog dobitka.
Vano je u analizi finansijskog izvetaja razlikovati dobitak od prihoda, jer dobitci
proistiu iz neplaniranih i rizinih poslovnih aktivnosti .
Kao to je vano napriviti razliku u analizi finansijskih izvetaja izmeu prihoda i
dobitka vano je razlikovati rashod od gubitka. Gubici nastaju kao posledica
nepredvienih, nepovoljnih poslovnih dogaaja i drugaije utiu na buduu percepciju
poslovanja preduzea.
Za procenu rentabilnosti preduzea zajmotraioca banka kreditor mora ralaniti
prihode i rashode na ue grupe. Prihod ini prihod od prodaje robe, prihod od prodaje
proizvoda i usluga, prihodi od kamata i ostali prihodi
35
34
Master rad
U cilju ralanjavanja prihoda i rashoda potrebno je utvrditi rezultat preduzea u datom

obraunskom periodu. Postoje dve opteprihvaene metode obrauna rezultata u teoriji i
poslovnoj praksi:
1) Metoda trokova prodatih uinaka i
2) Metoda ukupnih trokova.36
Sutina metoda trokova prodatih uinaka je da se u proizvodnom preduzue stavi u
odnos prihod od prodatih proizvoda i troak gotovih proizvoda dok u trgovinskom
preduzeu suprostaviti sa jedne strane prihod od prodate robe a sa druge troak zbog
nabavne cene iste robe.
Razlika izmedu poslovnih prihoda i poslovnih rashoda jeste bruto poslovni dobitak.
2.3. IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

Pored bilansa stanja i bilansa uspeha, za banku kreditora, izvetaj o novanim tokovima
predstavlja jedan od bitnih izvetaja u cilju procene uspenosti poslovanja
zajmotraioca.
Za preduzee moe se rei da ima zdravo tekue finansijsko stanje ako je sposobno:
1) Da odgovori na svoje kratkorone obaveze o rokovima njihovog dospea;
2) Da odrava dovoljno obrtnih sredstava za obavljanje normalne poslovne
aktivnosti;
3) Da isplati dospele kamate i izdatke na teret rasporeenog dobitka;
4) Da sauva svoju kreditnu sposobnost37.
Izvetaj o tokovima gotovine formira se na osnovu MRS 7, prikazujui promene u
gotovini i gotovinskim ekvivalentima u toku jednog obraunskog perioda.
Kljuni pokazatelj uspenosti poslovanja preduzea jeste njegova sposobnost stvaranja
gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Menadment preduzea se smatra uspenim
ukoliko uspe da obezbedi dovoljno novanih sredstava i ekvivalenta za finansiranje
tekue poslovne aktivnosti uz doprinos na njen dalji razvoj i da smanji novane obaveze
prema okruenju.
Za banku (kreditora) kao i za ostale eksterne korisnike izvetaj o tokovima gotovine ima
znaaj zbog davanja informacija o sposobnosti preduzea da u narednom vremenskom
periodu bude plateno sposobno prema svojim kreditorima, poveriocima, investitorima
itd. Nedostatak novanih sredstava na dui vremenski period, moe ugroziti poslovanje
i dovesti preduzee u fazu steaja.
Tokovi gotovine u izvetaju su klasifikovani po odreenim pozicijama aktivnosti
privrednog subjekta: poslovne, investicione i finansijske aktivnosti. Tokovi iz poslovnih
aktivnosti daju informacije svoijim korisnicima o prilivu i odlivu gotovine na osnovu
36
Kneevi G., Cit.delo, str. 19

Joksimovi - arki N., Upravljanje finansijama, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2009., str.
398
37
35
Master rad
prihoda i rashoda iz poslovanja osnovne delatnosti preduzea. Banka e na osnovu

informacija iz navedenog toka gotovine utvrditi mogunost zajmotraioca da postigne
pozitivan neto novani tok, to e doprineti boljoj oceni njegove kreditne sposobnosti.
Tokovi iz aktivnosti investiranja prikazuju priliv i odliv gotovine preduzea koji nastaju
kao posledica prodaje i kupovine nekretnina, hartija od vrednosti, opreme, postrojenja.
Kreditor e zakljuiti analizom ovog dela izvetaja da ako je priliv gotovine vei u
odnosu na odliv, preduzee prodaje svoju dugoronu imovinu dok u obrnutom sluaju
preduzee investira, a samim tim i razvija se. Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja
preduzea prikazuju priliv i odliv nastao kao posledica uzetih kredita, emisije acija,
finansijskog lizinga itd.
Obraun neto dobitka se zasniva na tokovima rentabilnosti (prihodima i rashodima),
dok je utvrivanje neto novanog toka zasnovano na konceptu novanih tokova (razlici
primanja i izdavanaj novca).38
Potreba formiranja izvetaja o tokovima gotovine ogleda se u vrednosti informacija koje
daje njegovim korisnicima.
-
38
Mogunost preduzea da servisira svakodnevne obaveze iz poslovnih aktivnosti i

mogunost daljeg razvoja poslovanja;
Mogunost preduzea da servisira obaveze na osnovu uzetih kredita (otplata
glavnice i plaanje kamate) i isplata dividendi akcionarima.
Joksimovi- arki N., Cit.delo, str. 22
36
Master rad
Struktura gotovinskih tokova od poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i

Aktivnosti finansiranja39
Priliv gotovine
Odliv gotovine
Iz poslovne aktivnosti
Iz poslovne aktivnosti
- prodaja proizvoda, roba i usluga;

- provizije, tantijeme, naknade i
drugi prihodi;
- kamata i dividende;
- povraaj poreza i drugih dabina;
- ostale poslovne aktivnosti.
- izmirenje obaveze dobavljaima;

- plaanje zaposlenima;
- plaanje kamata;
- plaanje poreza;
- ostala plaanja iz poslovnih odnosa.
Iz aktivnosti investiranja
Iz aktivnosti poslovanja
- prodaja, nekretnina, postrojenja

i opreme;
- prodaja vlasnikih i dunikih hartija
od vrednost;
- naplata glavnice i kamate po
datim kreditima;
- terminski ugovori investicione
prirode.
- pribavljanje nekretnina, postrojenja

i oprema;
- kupovina akcija;
- odobreni krediti;
- plaanja po terminskim ugovorima
u investicione svrhe.
Iz aktivnosti finansiranja
-
Iz aktivnosti finansiranja
emisije akcija;
emisije dunikih instrumenata;
uzimanje kredita;
terminski ugovori radi finansiranja;
prodaja vlastitih akcija.
- plaanje dividendi;
- otkup vlastitih akcija,;
- otplata kredita i glavnice
po dunikim instrumentima;
- plaanje po terminskim ugovorima
u svrhe finansiranja.
2.4. IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

Izvetaj o promenama na kapitalu, predstavlja znaajan izvetaj u procesu analize
finansijskih izvetaja, jer se na osnovu podataka dobijenih iz njega dopunjuju podaci o
promenama na kapitalu u ostalim finansijskim izvetajima.
Kreditni referent e na osnovu informacija iz navedenog izvetaja sagledati promene
vrednosti kapitala privrednog subjekta, odnosno dobie podatke da li je dolo do
njegovog poveanja ili smanjenja u jednom obraunskom periodu.
Promene na kapitalu mogu se desiti kao posledica brojnih deavanja u toku poslovanja
koje obuhvata jedan finansijski izvetaj.
Izvetaj o promenama na kapitalu se sastavlja u skladu sa propisima MRS 8. Izvetaj
mora da sadri podatke o: prihodima i raskodima, neto dobitku i gubitku za obraunski
period, na osnovu ega se a u skladu MRS 8 prikazuje zbirni efekat na sopstvenom
kapitalu vlasnika.
39
Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje,, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad, 2005., str. 135.
37
Master rad
Navedeni izvetaj prikazuje informacije o kapitalnim transakcijama (novim ulaganjima

ili povlaenju kapitala), saldo gubitka ili dobitka na poetku obraunskog perioda i na
dan analize bilansa stanja, kao i promene u akcijskom kapitalu, promene u akcijskim
premijama i podaci o stanju rezervi na poetku i kraju obraunskog perioda.
U Napomenama prikazae se promene u kapitalu nastale u sluaju promene
raunovodstvenih politaka u tekuoj i predhodnoj godini.
2.5. NAPOMENE KAO PREDMET ANALIZE

U analizi finansijskih izvetaja Napomene predstavljaju dopunski finansijski izvetaj
koji sadri veliki broj kako finansijskih tako i nefinansijskih podataka koje detaljnije
prikazuju iznose prikazane u Bilansu stanja i Bilansu uspeha. Napomene imaju zadatak
da korisnicima finansijskog izvetaja priblie i prikau raunovostvene informacije u
skladu sa meunarodnim raunovodstvenim standardima. Koliko i koje e se
informacije prikazati u napomenama zavisi od vrste i potrebe korisnika finansijskog
izvetaja.
Napomenama uz finansijski izvetaj, koje sadre skraeni opis ili detaljnu analizu
iznosa prikazanih u izvetajima, treba da se40:
-
Prikau informacije o osnovama za sastavljanje finansijskih izvetaja i specifine

raunovodstvene politike koje su primenjene za procenu svih znaajnih stavki;
Obelodane informacije koje nisu prikazane u finansijskim izvetajima, MRS/MSFI
ih zahtevaju;
Prue dodatne informacije koje doprinose vernom prikazivanju finansijskih
izvetaja.
U precesu analize finansijskog izvetaja vano je utvrditi raunovodstvene politike i

procene koje su koriene jer od njih direktno zavisi i vrednost iznosa prikazanih u
finansijskom izvetaju. Meutim pored informacija o raunovodstvenim politikama i
procenama, Napomene sadre detaljnije informacije o preduzeu, datim avansima i
garancijama, potencijalnim rizicima i obavezama i naravno detalnjiji prikaz iznosa
datih u osnovnim finansijskim izvetajima.
2.6. STATISTIKI ANEKS
Statistiki aneks poslovanja predstavlja izvetaj koji sadri bitne informacije za
kreditnog referenta u postupku finansijske analize zajmotraioca. Obrazac ovog
izvetaja propisan je odreenim Pravilnikom. Podaci u izvetaj upisuju se u hiljadama
dinara na osnovu sadrine grupe rauna i rauna odreenih u tabeli to je propisano
Pravilnikom o kontnom okviru i sadrini rauna.
Na osnovu lana 43. IV Direktive EU propisano je da Aneks treba da prui sledee
informacije:
40
Vidakovi S., Cit.delo, str. 25
38
Master rad
1. Metode koriene u procenjivanju;

2. Naziv i sedite preduzea;
3. Broj i nominalna (ili procenjena) vrednost upisanih akcija tokom poslovne
godine;
4. Broj i nominalna (ili procenjena) vrednost ostalih akcija po vrstama;
5. Broj i pravo inkorporirana u certifikatima o participaciji i konvertibilnih
obveznica;
6. Obaveze koje dospevaju u roku duem od 5 godina i data obezbeenja;
7. Ukupan iznos svih obaveza;
8. Neto iznos poslovnih prihoda po vrstama i sa geografskog aspekta;
9. Prosean broj zaposlenih i po kategorijama;
10. Mera u kojoj je utvrivanje rezultata bilo pod uticajem procenjivanja predhodnih
godina;
11. Razlike izmeu trokova i obaveza za poreze tekue i ranijih godina;
12. Date zarade lanovima administracije, uprave i nadzornog odbora;
13. Date akontacije, krediti i garancije lanovima uprave, administracije i nadzornog
odbora.
3. STANDARDI ZA POREENJE
Kreditni analitiari u postupku procene poslovanja zajmotraioca, neophodno je da
finansijske pokazatelje dobijene analizom finansijskih izvetaja, postave u komparativni
odnos.
Za poreenje stoje na raspolaganju dva standarda vremenska i prostorna analiza41.
Primena vremenske analize podrazumeva poreenje vrednosti pokazatelja tekue
godine sa njihovin vrednostima iz predhodnih godina, na osnovu ega se utvruje da li
je dolo do poboljanja ili pogoranja uslova poslovanja datog preduzea. Preduslovi za
korienje vremenske analize su: nepromenjene raunovodstvene politike i propisi kao i
stabilna monetarna i valutna politika. Navedena analiza naziva se horizontalna i ve je
obraena u radu.
Prostorna analiza, podrazumeva poreenje vrednosti pokazatelja dobijenih analizom
finansijskog izvetaja sa: pokazateljima poslovanja iz iste privredne grane, sa
pokazateljima preduzea sa istom delatnou, i sa pokazateljima konkurencije.
U svetu su poznate odreene rejting agencije, (Moody, Standard & Poors), koje svojim
radom procenjuju uspenost poslovanja preduzea, (sa razliitim delatnostima i iz
razliitih privrednih grana), i prikazuju ga odgovarajuim pokazateljima. Rejting
agencije vre klasifikaciju preduzea po odgovarajuim grupama, zavisno od procenjene
uspenosti poslovanja.U naoj zemlji na sajtu Agencije za privredne registre dostupni su
komplentni podaci finansijskih izvetaja, za tri izvetajne godine.
41
Privredni savetnik, Mart, 2010., str. 117
39
Master rad
4. REVIZIJA FINANSIJSKOG IZVETAJA
U cilju pouzdane procene kreditne sposobnosti preduzea zajmotraioca, neophodno je

prikazati potene, odnosno tane podatke u finansijskom izvetaju.
U cilju prikazivanja pouzdanih i tanih podataka u finansijskom izvetaju neophodna je
revizija raunovodstvenih informacija od strane ovlaenih revizora a na osnovu
propisanih Meunarodnih standarda. Za banku kao kreditora finansijski izvetaj e imati
kredibilitet a informacije dobijene na osnovu njega biti validne, samo ukoliko je nad
njim izvrena revizija.
Telo koje se bavi donoenjem Meunarodnih standarda je Meunarodna federacija
raunovoa (IFAC), osnovana 1977. godine, sa seditem u Njujorku. Meunarodni
standardi revizije (International standards on Auditing ISA) svrstani su u devet grupa i
svaki standard u okviru jedne grupe oznaen je jednim trocifrenim brojem.
Revizija finansijskih izvetaja predstavlja procenu finansijskih izvetaja, odnosno
njihovih sadraja i korienih metoda u njihovom sastavljanju, na osnovu ega banke
dobijaju struno miljenje o validnosti podataka izvetaja (stanje imovine, obaveze,
kapital, ukupno poslovanje) preduzea zajmotraioca.
Na osnovu zakona o raunovodstvu i reviziji propisan je sadraj Izvetaja o obavljenoj
reviziji, koji sadri:
- Miljenje ovlaenog revizora;
- Finansijske izvetaje koji su bili predmet ispitivanja i ocene;
- Napomene uz finansijske izvetaje u kojima se prikazuju znaajni podaci i
informacije sadrane u iskazu napomene u zakonskim propisima, optim aktima i u
raunovodstvenoj praksi i napmene o metodama primenjenim u njihovom
sastavljanju.
Na osnovu lana 38. Zakona o raunovodstvu i reviziji, revizija godinjih finansijskih
izvetaja vri se u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji i Meunarodnim
standardima revizije.
Na osnovu lana 37. Zakona o raunovodstvu i reviziji a u vezi sa revizijom Fiansijskih
izvetaja regulisana su sledea pitanja:
-
obaveznost revizije finansijskih izvetaja;

profesionalna regulativa na osnovu koje se radi revizija finansijskih izvetaja;
subjekti kojima se poverava revizija finansijskih izvetaja;
ko ne moe da obavlja reviziju finansijskih izvetaja privrednog subjekta i
prava revizora i njegovo postupanje u sluaju otkrivanja materijalno znaajnih
radnji koje imaju elemente krivinog dela.
Ciljevi nezavisne revizije u svojoj primeni a u skladu sa meunarodnim revizijskim

pravilima su:
40
Master rad
Objektivnost;
Kompetentnost i strunost;
Integritet;
Nepristrasnost.42
Primena navedenih ciljeva doprinosi objektivnosti i pouzdanosti informacija koje banke

dobijaju u procesu analize finansijskog izvetaja podnosioca kreditnog zahteva.
Revizijom se bave profesionalni visokoobrazovani strunjaci, koji nisu u pravnom ili
nekom dugom zavisnom odnosu sa subjektom revizije. Prvi nezavisni revizori pojavili
su se sa velikim razvojem industrije poetkom 19.veka. Revizija mora imati nezavisnost
kako u odnosu na dravu tako i u odnosu na preduzea, banke i ostale subjekte revizije.
Revizori moraju imati slobodu da objektivno i nezavisno iznesu svoje revizorsko
miljenje vezano za finansijski izvetaj koji su pregledali.
Miljnje ovlaenog revizora mora biti izraeno u skladu sa Meunarodnim standardima
revizije i moe biti pozitivno, miljenje sa rezervom negativno ili se revizor uzdrava od
miljenja43.
Uvoenje institucije nezavisne revizije u naim uslovima treba da eliminie neke
negativne pojave koje sada postaju limitirajui faktor privrednog razvoja i to:
Prikazivanje lanih informacija o finansijskoj poziciji preduzea radi obmane

kreditora da bi se obezbedila sredstva za pokrie plata i gubitaka ili obmanuli
dobavljai za nastavljanje isporuke robe na kredit bez finansijskog pokria;
Prikrivanje nenamenske upotrebe kredita;
Prikrivanje nesolventnosti i nepovoljne finansijske pozicije ime se ugroava

finansijska likvidnost drugih preduzea koja dobro posluju;
Izdavanje nepokrivenih vrednosnih papira(menica, akceptni nalog, ekovi,itd.),

ime se poveava poslovni rizik dobrih privrednih subjekata izrade i
prezentiranja netanih bilansa i finansijskih izvetaja, krivotvorenih
knjigovodstvenih isprava i slino, kako bi se prikrile pojedine kriminalne radnje
od strane pojedinaca, u preduzeu ili preduzea u celini, stekle nepravilne
materijalne koristi i druge tete;
Pokrie za pranje novca od finaniskog kriminala prilikom kupovine preduzea

ili delova imovine netransformisanih drutvenih preduzea.44
Finansijski izvetaji sa izvrenom revizijom od strane nezavisnih ovlaenih revizora

obezbedie kreditnom referentu mogunos sagledavanja realnog finansiskog i
poslovnog stanja zajmotraioca. Zajedno sa finansijskom izvetajima banci se dostavlja
i izjava ovlaenog revizora sa njegovim potpisom, u kojoj se navode primenjeni
raunovodstveni standardi kao i odstupanja od njih u procesu revizije finansijskih
izvetaja.
42
Dragojevi P Dragutin, Primenjena revizija, Graevinska knjiga, Beograd, 2007.,str. 11

Petrovi Z., Meunarodni standardi revizije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str. 45
44
Isto., str. 22
43
41
Master rad
TREI DEO
ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA
Po kriterijumu instrumenata analize finansijskih izvetaja razlikovaemo:
optu analizu godinjih rauna;
racio analizu finansijskog izvetaja;
analizu novanih tokova;
analizu neto obrtnog fonda.
1 . OPTA ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

Optu analizu finansijskih izvetaja ini vertiklna i horizontalna analiza osnovnih
bilansa u cilju boljeg sagledavanja njihovih sadraja kao i meusobnih relacija.
Navedena analiza predhodi sloenijim anlizama finansijskih izvetaja.
Horizontalna analiza
Horizontalnom analizom finansijskog izvetaja poredi se vrednost odreenih pozicija
bilansa tekue godine sa pozicijama iz predhodnih godina, kao i poreenje ostvarene i
planirane vrednosti datih pozicija. Tako da horizontalna analiza finansijskih izvetaja
predstavlja komparativnu analizu vrednosti bilansnih pozicija tekue i predhodnih
godina.
Utvrene promene, na osnovu horizontalne analize u vidu odstupanja, smanjenja ili
porasta vrednosti datih pozicija finansijskog izvetaja, zahtevaju njihovu detaljniju
analizu.
Korisnici finansijskog izvetaja (banke) moraju u postupku horizontalne analize obratiti
posebnu panju na validnost vrednosti stavki, ostali prihodi i rashodi kao i ostali prilivi
i odlovi obzirom da su oni uglavnom predmet friziranja bilansa.
Horizontalna analiza razvoja finansijskih izvetaja preduzea moe se koristiti u vidu:
- analize promena iskazanih u apsolutnim iznosima i
- analize razvoja pomou indeksnih brojeva.45
Navedena analiza zapoinje sa izraunavanjem razlike izmeu tekue i predhodne
godine datog preduzea, a zatim se dobijena razlika izraava u %, sledeim postupkom:
(Razlika/Prethodna godina) x 100
45
Stevanovi N., Malini D., Milievi V., Cit. delo, str. 165
42
Master rad
Vertikalna analiza
Vertikalnom analizom finansijskog izvetaja prikazuje se procentualno uee stavki
pozicija, grupa i podgrupa finansijskog uzvetaja u bilansnoj sumi, odnosno odreenom
totalu datog izvetaja. Najee se kao total u bilansu stanja uzima ukupna aktiva (zbir
svih ulaganja i eventualno gubitaka) i ukupna pasiva (svi izvori finansiranja), dok u
bilansu uspeha to je prihod od prodaje proizvoda i usluga. Navedena analiza predstavlja
strukturalnu analizu finansijskog izvetaja.
Poreenjem procentualnog uea stavki finansijskog izvetaja izmeu dva i vie
obraunska perioda utvruju se promene njihove vrednosti, koje uslovljavaju detaljniju
analizu u cilju sagledavanja uzroka datih promena i odstupanja.
U cilju detaljnijeg utvrivanja strukture bilansa stanja, mogue je korienje pored
vertikalne analize bilansa kao celine i vertikalna analiza subtotala odnosno
meuzbirova.
2. RACIO ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

U analizi finansijskih izvetaja racio predstavlja svaki broj koji prikazuje odnos izmeu
dve vrednosti koje su meusobno logiki povezane u finansijskim izvetajima. Kreditni
referent na osnovu potrebnih finansijskih izvetaja vri racio analizu poslovanja
zajmotraioca.
Pokazatelji dobijeni na osnovu ove analize navee kreditnog referenta da postavi
odgovarajua pitanja datom zajmotraiocu i time upotpuni ovu analizu odnosno,
detaljnije sagleda poslovanje. Vano je znati da pokazatelji dobijeni racio analizom nisu
jedini indikatori na osnovu kojih se donosi odluka o odobravanju kredita, ve oni
predstavljaju signal koji ukazuje koje delove poslovanja treba detaljnije ispitati. U
procesu analize finansijskih izvetaja vano je da podaci u finansijskim izvetajima
budu pouzdani i realni.
Na osnovu racio analize postie se:
- sagledavanje trendova u finansijskom poslovanju privrednog subjekta;
- poreenje finansijskih karakteristika konkretnog privrednog subjekta sa drugim
privrednim subjektima u okviru iste delatnosti ili privredne grane;
- utvrivanje meuzavisnosti izmeu faktora koji utiu na finansijski uspeh
privrednog subjekta46.
Na osnovu kriterijuma informacija koje dobijamo na osnovu odreenih pokazatelja
racio analize razlikuju se:
46
Barjaktarovi L., Cit. delo, str. 133
43
Master rad
Pokazatelji likvidnosti
Pokazatelji solventnosti
Pokazatelji zaduenosti
Pokazatelji rentabilnosti
Pokazatelji deviznog efekta
Racio analiza obrta
Pokazatelji trine vrednosti
U ovom delu rada na osnovu finansijskih izvetaja privrednog subjekta prikazanih u

Prilogu ovog rada, izraunaemo neke od pokazatelja likvidnosti, solventnosti,
zaduenosti i rentabilnosti njegovog poslovanja. U Prilogu su prikazani Bilans stanja,
Bilans uspeha i Izvetaj o tokovima gotovine privrednog subjekta.
2.1. POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

Likvidnost preduzea predstavlja njegovu sposobnost da izmiri sve dospele obaveze u
predvienom roku i da nakon toga moe nastaviti sa poslovnim aktivnostima. Faktori
koji uslovljavaju postizanje likvidnosti preduzea su: protok obrtnih sredstava u
poslovnom ciklusu, rokovi dospea obaveza, odnos pozajmljenih i sopstvenih izvora
finansiranja. U cilju odravanja likvidnosti preduzea potrebno je projektovati
finansijske tokove.
U postupku analize kreditnog boniteta zajmotraioca, kreditni referent mora prvo
proceniti sposobnost datog privrednog subjekta da servisira svoje obaveze prema svojim
poveriocima i kreditorima u ugovorenom roku i uslovima. Izvetaj na osnovu kojeg se
vri procena stepena likvidnosti datog preduzea (zajmotraioca) jeste Izvetaj o
tokovima gotovine.
U analizi finansijskih izvetaja uglavnom se koriste sledea racia likvidnosti:
-
opti racio likvidnosti (current ratio);

rigorozni racio likvidnosti (quick ratio);
racio trenutne likvidnosti;
neto obrtna sredstva.
Opti racio likvidnosti

Tekui ili opti racio likvidnosti prikazuje sposobnost preduzea da raspoloivim
obrtnim sredstvima servisira dospele krarkorone obaveze. Vrednost opteg racia
likvidnosti moemo analizirati poreenjem sa istim pokazateljem: u predhodnoj godini,
sa planiranim raciom za dati period, sa raciom likvidnosti u konkurentskim
preduzeima, u istoj privrednoj grani u kojoj preduzee posluje, odnosno sa prosenim
raciom likvidnosti u njoj. Kreditni referent na osnovu navedenog pokazatelja utvruje
44
Master rad
sa koliko dinara obrtne imovine je pokriven jedan dinar kratkoronih obaveza

zajmotraioca.
Navedeni racio izraunava se sledeom formulom:
Obrtna sredstva
Opti racio likvidnosti =
Kratkorone obaveze
Tekua godina
Predhodna godina
231.941
= 2.20
105.232
126.746
= 1.73
72.935
U primeru iz Priloga, u tekuoj godini svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven je sa

2,20 dinara obrtne imovine, dok je u predhodnoj godini bio pokriven sa 1,73 dinara
obrtne imovine. Bankari su usvojili pravilo da opti (tekui) racio likvidnosti bude u
odnosu 2:1, tako da ga esto nazivaju i bankarskim raciom.
Dewing A S. navodi da su kotski bankari jo u XVII veku zahtevali da obrtna sredstva
moraju da stoje u direktnom odnosu sa kratkoronim obavezama, to je bio uslov za
odobravanje kredita. 47
Rigorozni racio likvidnosti
Kao to se iz samog naziva moe zakljuiti navedeni racio je stroiji u smislu likvidnih
obrnih sredstava koja se stavljaju u odnos sa kratkoronim obavezama. Poto su zalihe
najmanje likvidna obrtna sredstva, one se iskljuuju iz njih u izraunavanju ovog racia.
Kreditni referent navedenim raciom utvruje sa koliko dinara likvidne imovine je
pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. Tako da obrazac za izraunavanje
rigoroznog racia likvidnosti je:
Kratkorona potraivanja i
Gotovina i gotovinski
plasmani
ekvivalenti
Rigorozni racio likvidnosti =
Kratkorone obaveze
Tekua godina
Predhodana godina
171. 686
= 1.63
105. 232
93.551
= 1.28
72.935
47
Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008., str. 25.
45
Master rad
U primeru iz Priloga, svakih sto dinara kratkoronih obaveza u tekuoj godini

pokriveno je sa 163 dinara likvidne imovine dok je u predhodnoj godini bilo pokriveno
sa 128 dinara.
Opte pravilo bankara za odnos kratkoronih obaveza i obrtnih sredstava u
izraunavanju navedenog racia likvidnosti je 1:1.
Racio trenutne likvidnosti
Na osnovu navedenog racia kreditni referent utvruje kolika je pokrivenost jednog
dinara kratkoronih obaveza sa gotovinom i gotovinskim ekvivalentima u periodu za
izmirenje datih obaveza.
Racio trenutne
likvidnosti
Gotovina
=
Kratkorone obaveze
Tekua godina
Predhodna godina
10.641
= 0, 10
105.232
12.469
= 0,17
72. 935
U primeru iz Priloga svakih 100 dina kratkoronih obaveza zajmotraioca u tekuoj

godini pokriveno je sa 10 dinara gotovine, dok je u predhodnoj godini bilo pokriveno sa
17 dinara gotovine.
Racio likvidnosti na osnovu neto obrtnih sredstava
Ovaj racio izraunavanja likvidnosti preduzea noviji je i ujedno najprecizniji.
Preduzee koje raspolae veim iznosom obrtnih sredstava, postie i vei stepen
likvidnosti za kratkoroni period. Kod procene kreditne sposobnosti, navedeni
pokazatelj ima veliki znaaj za kratkorone poverioce, s obzirom da je indikator
kratkorone likvidnosti preduzea. Tako da banke kod odobravanja kratkoronih
kredita, na osnovu ovog pokazatelja utvruju stepen kreditnog rizika. Neto obrtna
sredstva kao pokazatelj likvidnosti preduzea mogu se izraunati sledeom formulom:
Neto obrtna sredstva

( Working capital)
Obrtna sredstva Kratkorone obaveze
Tekua godina
Predhodna godina
231.941 105.232 = 126.709
126.746 72.935 = 53.811
46
Master rad
2.2. RACIO ANALIZA SOLVENTNOSTI

Solventnost preduzea predstavlja njegovu sposobnost da izmiri obaveze u vidu
trokova kamata i dugoronih zaduenja. Na osnovu izraunavanja solventnosti
preduzea sagledava se dugoroni rizik investiranja banaka i drugih investitora u dato
preduzee.
Brojni su i sloeni inioci dugorone finansijske sigurnosti preduzea. To su:
Sredstva, odnosno vrednost i struktura imovine kojom preduzee raspolae;
Struktura izvora finansiranja, ili kako se to esto kae, ukupnog kapitala

preduzea (vlasnikog i poverilakog); i
Rentabilnost preduzea, odnosno njegova zaraivaka mo.48
U cilju procene dugorone stabilnosti preduzea, neophodno je u procesu analize

finansijskih izvtaja sagledati njegovu imovinsku strukturu. Imovinska pozicija
preduzea analizira se na osnovu sledeih racia za koje su navedeni i obrasci
izraunavanja
-
raciom pokria stalne imovine sopstvenim kapitalom;

raciom pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama;
racim pokria zaliha neto obrtnim kapitalom; i
raciom pokria obrtne imovine neto obrtnim kapitalom49
Racio pokria stalne imovine sopstvenim kapitalom

Navedeni racio solventnosti preduzea prikazuje odnos sopstvenog odnosno vlasnikog
kapitala i stalne imovine preduzea, tako da se izraunava na osnovu sledeeg obrasca:
Kapital Neuplaeni upisani kapita l- Gubitak
Racio pokria stalne imovine =
Stalna imovina
Tekua godina
Predhodna godina
134.709
= 2.44
55.137
105.514
= 2.04
51.703
U cilju povoljne ocene solventnosti preduzea od strane korisnika finansijskih izvetaja

potrebno je da vrednost ovog racia bude 1 odnosno da se preduzee 100% finansira iz
sopstvenog kapitala.
U primeru iz Priloga, privredni subjekt taj kriterijum i vie nego zadovoljava.
48
49
Stevanovi N., Malini D., Milievi V., Cit.delo, str. 185

Isto, str. 187 - 190
47
Master rad
Stalna imovina namenjena je za dugogodinje korienje bez namere prodavanja i

objedinjuje: nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva i dugorone finansijske
plasmane.
Racio pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama

Obrazac za izraunavanje navedenog racia solventnosti je:
Kapital umanjen za neuplaeni

upisani kapital i gubitak
Racio pokria
stalne imovine i
zaliha
Dugorona
Dugorone
+ rezerisanja + obaveze
=
Stalna imovina + Zalihe + AVR
Tekua godina
Predhodna godina
134.709 + 47.254
= 1.56
55.137 + 60.255 + 810
105.514
= 1.23
51.703 + 33.195 + 234
Racio pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama u primeru iz

Priloga od 1,56 i 1,23 predstavljaju visoke vrednosti i ukazuju na dugoronu solventnost
privrednog subjekta.
Racio pokria zaliha neto obrtnim kapitalom
Neto obrtni kapital (NOK) predstavlja deo dugoronog pozajmljenog kapitala i
sopstvenog kapitala, namenjen za investiranje u obrtna sredstva, to e biti detaljnije
objanjeno u radu.
Obrazac za izraunavanje ovog racia solventnosti je:
Kapital umanjen za
Dugorona
Dugorone
Neuplaeni upisani + rezervisanja + obaveze Kapital i gubitak
Racio pokria
zaliha NOK- om =
Stalna
imovina
Zalihe + Aktivna vremenska razgranienje
48
Master rad
Tekua godina
Predhodna godina
(134.709 + 47.254) 55.137

= 2,07
60.255 + 810
105.514
= 3.15
33.195 + 234
U primeru iz Priloga privredni subjekt ima dosta dobre vrednosti navedenog racia.
Racio pokria obrtnih sredstava neto obrtnim kapitalom se izraunava po istom
obrascu kao i racio pokria zaliha NOK om, samo sa razlikom u broiocu gde se
umesto zaliha obraunava ukupna obrtna imovina.
Jedan od vanih pokazatelja dugorone finansijske stabilnosti preduzea jeste racio
izvora finansiranja, na osnovu koga se sagledava finansijski rizik preduzea.
Finansijski rizik javlja se kao posledica nemogunosti preduzea da servisira u
predvienom roku ugovorene obaveze po osnovu zaduenja, gde spadaju trokovi
kameta i otplata glavnica duga.
2.3. POKAZATELJI ZADUENOSTI

Na osnovu pokazatelja zaduenosti kreditni referent sagledava koliko se poslovanje
zajmotraioca finansira iz sopstvenih a koliko iz pozajmljenih finansijskih izvora.
Visok stepen zaduenosti preduzea za banku znai vei kreditni rizik i obratno.
Indikatori na osnovu kojih se procenjuje zaduenost datog privrednog subjekta mogu
biti:
Stepen zaduenosti
Kreditnom referentu stepen zaduenosti prikazuje koliko zajmotraioc finansira svoje
poslovanje tuim finansijskim sredstvima.
Ukupne obaveze
Stepen zaduenosti =
Ukupna pasiva
Tekua godina
Predhodna godina
152.486
= 53%
287.195
72.935
= 40%
178.449
Kod privrednog subjekta u primeru iz Priloga, stepen zaduenosti se poveao u tekuog

godini u odnosu na predhodnu godinu.
49
Master rad
Racio spostvenog kapitala

Na osnovu navedenog racia kreditni referent sagledava koliki je udeo sopstvenog
kapitala u izvorima sredstava finansiranja zajmotraioca.
Ukupan kapital
Racio sopstvenog kapitala =
Ukupna pasiva
Tekua godina
Predhodna godina
134.709
= 47%
287.195
105.514
= 59%
178.449
U primeru iz Priloga, privredni subjekt u tekuoj godini 47% ulaganja finansira iz

sopstvenih izvora, dok je u predhodnoj godini 59% ulaganja finansirao iz sopstvenih
izvora.
Pokrie rashoda kamata
Na osnovu ovog racia, utvruje se sa koliko dinara poslovnog dobitka privredni subjekt
raspolae za pokrivanje trokova kamate u iznosu od jednog dinara. to je ovaj odnos
vei, bolja je finansijska struktura i poslovanje privrednog subjekta je manje optereeno
trokovima kamata.
Pokria rashoda
kamata
Tekua godina
49.234
= 9,32
5.280
Poslovni dobitak
Trokovi kamata
Predhodna godina
54.173
= 32,97
1.643
U primeru iz Priloga, 1 dinar trokova na ime kamata pokriven je u tekuoj godini sa

9,32 dinara poslovnog dobitka, to se u odnosu na predhodnu godinu znatno smanjilo.
Na osnovu navedenog pokazatelja kreditni referent procenjuje mogunost preduzea da
na osnovu svoje zarade servisira svoje obaveze banci po osnovu dospelih kamata.
2.4. POKAZATELJI
RENTABILNOSTI
Prinos preduzea, odnosno njegova rentabilnost prikazuje poveanje vlasnike strukture

kapitala na dugi rok ostvarene iz poslovanja. Rentabilnost (profitabilnost) zasniva se na
zahtevu da se uz to manje uloenih sredstava u procesu poslovanja ostvari maksimalna
dobit i prinos.
50
Master rad
Proces merenja rentabilnosti preduzea je vrlo sloen i zahteva analizu i merenje

inilaca na osnovu kojih se vrednuje rentabilnost preduzea.
Pokazatelji rentabilnosti mogu se svrstati na parcijalne i sintetike. Parcijani pokazatelji
rentabilnosti utvruju se samo na osnovu izvetaja bilansa uspeha, dok utvrivanje
sintetikih pokazatelja zahteva analizu i meuzavisnost finansijskih izvetaja Bilansa
stanja i Bilansa upeha.
Vaan instrument analize rentabilnosti preduzea je tzv. Du Pont sistem analiza.
Pokazatelji rentabilnosti privrednog subjekta za kreditnog referenta su: stopa poslovnog
dobitka, stopa neto dobitka, neto prinosa na imovinu, stopa prinosa na kapital.
Poslovni dobitak
Stopa poslovnog dobitka =
Poslovni prihodi
Tekua godina
x 100
Predhodna godina
49.234
= 16.18 %
304.242
54.173
= 15,12%
358.264
U primeru iz Priloga, privredni subjekt ostvaruje u tekuoj godini na svakih sto dinara
poslovnih prihoda nakon pokria poslovnih rashoda stopu poslovnog dobitaka ili bruto
zaradu u iznosu od 16,18 dinara, dok je u predhodnoj godini ta stopa iznosila 15,12
dinara. Vidimo da je zajmotraioc postigao veu stopu poslovnog dobitka u tekuoj u
odnosu na predhodnu godinu, to je dobar pokazatelj.
Stopa neto dobitka =
Neto dobitak
Prihodi od realizacije
Tekua godina
36.517
= 12%
304.242
x 100
Predhodna godina
56.077
= 15,65%
358.264
U primeru iz Priloga, udeo neto dobitka u ukupnim prihodima je 12% u tekuoj godini,
dok je u predhodnoj taj udeo iznosio 15,65%, to znai da je dolo do njegovog
smanjenja.
DU Pont sistem analize

Du Pont analitiki sistem koristi se sve ee za procenu finansijske i kreditne
sposobnosti preduzea. Primenom ove sistem analize kreditni referent procenjuje
51
Master rad
poslovanje datog preduzea na osnovu sagledavanja povezanosti svih finansijskih

koeficijenta koji se posmatraju kao celina.
Tradicionalni pristup
Stopa neto prinosa na
Ukupna sredstva (ROA)
Stopa neto dobitka

=
Koeficijent obrta ukupnih sredstava
Stopa prinosa na ukupna sredstva jedan je od pokazatelja rentabilnosti preduzea, koji

prikazuje koliki je neto dobitak ostvarilo preduzee na svakih 100 dinara angaovanih
ukupnih sredstava.
Racio rentabilnosti sopstvenog

kapitala (ROE)
Neto dobitak
Sopstveni kapital
Navedeni koeficijent prikazuje koliko je angaovano prosenih dugoronih i obrtnih

sredstava za svaki dinar sopstvenog kapitala. Koeficijent finansijske strukture izraava
izvore finansiranja i stepen zaduenosti preduzea
Savremeni ili proireni pristup DU Pont analize dovodi u vezu stopu neto dobitka sa
stopom prinosa na sopstvena sredstva50, na osnovu ega se dobija jo jedan pokazatelja
rentabilnosti datog preduzea.
Do ovog pristupa dolo je, obzirom da aktivu pored stalnih i obrtnih sredstava ini i
finansijska aktiva odnosno gotovina i finansijski instrumenti, dok neto dobitak ine
poslovni dobitak ali i prihodi i rashodi koji su posledica finansijskih odluka u datom
preduzeu. U cilju dobijanja relevantnijih informacija u ovom pristupu detaljnije su
analizirani osnovni elementi obrauna ROE (Stope neto prinosa na sopstvena sredstva).
Dekompozicija ROE
Neto dobitak
Neto kamata
posle poreza
Neto aktiva
posle poreza
ROE = x -
Aktiva
Sopstveni
Neto
kapital
obaveze
Neto
obaveze
x
Sopstveni
kapital
ili
Ukupne obaveze
ROE = ROA + { (ROA Trokovi kapitala) x }
Neto vlasniki kapital
50
Skraenica koja se koristi za ovu stopu je ROE (Return on Equity).
52
Master rad
2.5. POKAZATELJI DEVIZNIH EFEKATA

Devizni rizik nastaje kod onih preduzea koja imaju sredstva ili prihode u jednoj valuti
a obaveze u drugoj. Tako da su, devizni efekti za banku vani kod kreditiranja dunika
koji su izvozno orjentisani. Ovi pokazatelji su vani jer na osnovu njih kreditni referent
prati devizno poslovanje preduzea, to je veoma bitno u zemljama u razvoju, zbog
konvertabilnosti valuta. Devizni rizik moe biti uzronik finansijske propasti preduzea.
Devizni efekti dobijaju se na osnovu sledea dva odnosa:
Devizna prodaja/ukupna prodaja;
Spoljni dug/ukupna aktiva51.
2.6. RACIO ANALIZA OBRTA

Obrt imovine ili ulaganja podrazumeva kruno kretanjanje sredstava. Veim obrtom
imovine odnosno sredstava preduzea postie se vea efikasnost poslovanja a samim
tim i vei prihod. Bri obrt sredstava doprinee boljoj likvidnosti i rentabilnosti
preduzea.
Najvaniji koeficijenti racia analize obrta su:
koeficijent obrta ukupnih sredstava
koeficijent obrta zaliha
koeficijent obrta kupaca
koeficijent obrta (izmirenja ) obaveza prema dobavljaima
koeficijent obrta kapitala
gotovinski ciklus
Koeficijent obrta ukupnih sredstava

Vrednost navedenog pokazatelja prikazuje efikasnost korienja pojedinih sredstava,
kako obrtnih tako i fiksnih. Izraunava se na osnovu sledee formule:
Neto prihodi od realizacije
Koeficijent obrta ukupnih sredstava =
Prosena ukupna sredstva
Koeficijent obrta zaliha
Navedeni racio obrta zaliha prikazuje efikasnost korienja i upravljanja ukupnim
zalihama, to ima veliki znaaj na poveanje prihoda preduzea. Kreditni referen na
51
irovi M., Cit. delo, str. 119
53
Master rad
osnovu stanja zaliha procenjuje i proces proizvodnje i prodaje proizvoda datog

preduzea i ukoliko proceni da je stanje nepovoljno mora postaviti odgovarajua pitanja
menadmentu preduzea u cilju utvrivanja razloga takvog stanja.
Cena kotanja realizovanih proizvoda
Koeficijent obrta zaliha =
Prosean saldo zaliha
Proseno vreme vezivanja

zaliha
365
=
Koeficijent obrta zaliha
Koeficijent obrta kupaca

Kreditni referent mora zahtevati od zajmotraioca listu najveih i glavnih kupaca, mora
proceniti mogunost njihovog zadravanja kao i posledice koje bi preduzee imalo
ukoliko izgubi nekog od njih. Preduzee svoje proizvode najee prodaje na kredit u
ugovorenom vremenskom periodu, dok je plaanje pre isporuke proizvoda u vidu
avansa dosta ree. Ukoliko kreditni referent utvrdi da preduzee ima problem sa
naplatom svojih potraivanja, to mu ukazuje i na mogunos problema likvidnosti datog
preduzea, tako da mora postaviti potrebna pitanja menadmentu preduzea kako bi
bolje sagledao koeficijent obrta kupaca. Koeficijent obrta kupaca izraunava se na
osnovu sledee formule:
Neto prihodi od realizacije
Koeficijent obrta kupaca =
Prosean saldo kupaca
Prosean period naplate =

potraivanja
365
Koeficijent obrta kupaca
Koeficijent obrta obaveza prema dobavljaima

Za nesmetani proces proizvodnje sva preduzea moraju imati svoje dobavljae
potrebnih sredstava proizvodnje i usluga. Kreditni referent mora u postupku finansijske
analize proceniti ko su dobavljai zajmotraioca i kako svoje obaveze prema njima
servisira.
Koeficijent obrta obaveza prema dobavljaima, prikazuje odnos nabavljenih sredstava i
usluga u toku odreenog vremenskog perioda i obaveza preduzea prema njihovim
dobavljaima.
Preduzee nabavku potrebnih sredstava i usluga uglavnom plaa na kredit u vremenski
ugovorenom roku, mada se plaanje vri i pre isporuke potrebnih sredstava i usluga u
vidu avansa.
54
Master rad
Ukupne nabavke na kredit od dobavljaa

Koeficijent obrta dobavljaa =
Prosean saldo dobavljaa
Proseno vreme plaanja

Broj dana u godini
Obaveza prema dobavljaima =
Koeficijent obrta dobavljaa
Koeficijent obrta kapitala
Na osnovu ovog koeficijenta sagledava se doprinos vlasnikog kapitala u ostvarivanju
prihoda datog preduzea. Vrednost koeficijenta obrta kapitala dobija se na osnovu
sledeeg obrasca:
Neto prihod od realizacije
Koeficijent obrta kapitala =
Prosena vrednost kapitala
Gotovinski i poslovni ciklus

Izraunavanjem gotovinskog ciklusa prikazuje se proseno trajanje jednog obrta
gotovine (vreme od ulaganja gotovine u proces proizvodnje do trenutka naplate
potraivanja od kupaca). Gotovinski ciklus izraunava se na osnovu sledee formule:
Gotovinski ciklus = Proseno vreme vezivanja zaliha + Proseno vreme naplate
potraivanja - Proseno vreme plaanja dobavljaa
Period vezivanja zaliha + Period naplate potraivanja = Poslovni ciklus
Poslovni ciklus - Period izmirenja obaveza = Gep finansisranja
2.7. POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI

Pokazatelji trine vrednosti su primenjivi kod akcionarskih drutava i prikazuju
vrednost vlasnitva preduzea.
U navedene pokazatelje ubrajaju se: dobitak po akciji, racio cene po akciji i dobitka po
akciji, racio plaanja dividende, dividendna stopa, knjigovodstvena vrednost po akciji.
Neto dobitak po akciji
Navedeni pokazatelj predstavlja meru rentabiliteta po jednoj obinoj akciji, to je od
velikog znaaja za investitore i akcionare, jer sagledavaju neto dobitak koji se moe
raspodeliti u obliku dividendi i akumulirati. Neto dobitak po akciji predstavlja znaajan
pokazatelj uspenog poslovanja preduzea, to istie i Meunarodni standrd 33 Dobitak po akciji, koji propisuje da se ovaj pokazatelj prikazuje u bilansu uspeha. U
55
Master rad
obraun ovog pokazatelja ubrajaju se samo akcije koje su emitovane i prodate, a ne

emitovane i neprodate kao i one koje su kasnije otkupljene (trezorske akcije). Neto
dobitak po akciji izraunava se na osnovu sledee formule:
Neto dobitak Preferencijalne dividende

Neto dobitak po akciji =
Broj izdatih obinih akcija
Racio cene po akciji i dobitak po akciji
Na osnovu ovog pokazatelja utvrdiemo razliku izmeu trine cene akcije i neto
dobitka po njoj. to je vei ovaj racio, odnosno to je vea dobit po akciji od njene
trine vrednosti, akcionari i investitori e imati vee poverenje u poslovanje
preduzea.
Racio cene po akciji i
Trina cena po akciji
Dobitak po akciji
=
Neto dobitak po akciji
Racio plaanja dividende
Navedeni pokazatelj predstavlja odnos dividendi po osnovu obinih akcija i neto
dobitka na osnovu istih.
Dividende na obine akcije
Racio plaanja dividende =
Neto dobitak Preferencijalne dividende
Dividendna stopa
Navedeni pokazatelj izuzetno je bitan za akcionare jer prikazuje racio plaanja
dividendi.
Dividendna stopa obraunava se na osnovu sledeeg odnosa u datoj formuli:
Dividendna stopa =
Dividenda po akciji
Trina cena po akciji
Knjigovodstvena vrednost po akciji

Stavljanjem u odnos sopstvenog kapitala preduzea i broja izdatih akcija obraunava se
knjigovodstvena vrednost po akciji.
Ukupni sopstveni kapital
Knjigovodstvena vrednost po akciji =
Broj izdatih obinih
56
Master rad
3. CASH FLOW ANALIZA

Pojam Cash Flow potie iz engleskog jezika i u naem prevodu ima znaenje tok
gotovine ili novani tok.
Kredit otplauje samo gotovina!
Cash Flow (ke flou) analiza predstavlja zanaajan izvetaj u finansijskoj analizi
zajmotraioca.
Analizom tokova gotovine kreditni referent procenjuje raspoloiva novana sredstva
dunika za izmirenje dospelih kreditnih obaveza. Navedeni izvetaj, odnosno izvetaj o
novanim tokovima, odreen je Meunarodnim raunovodstvrnim standardom MRS 7.
Izvetaj o novanim tokovima prikazuje promene u tokovima gotovine i gotovinskih
ekvivalenata u odreenom obraunskom periodu klasifikovane u tri gotovinska toka:
gotovinski tok poslovne aktivnoti;
gotovinski tok finansijske aktivnosti;
gotovinski tok investicione aktivnosti.
Kreditni referent banke u procesu analize kreditne sposobnosti zajmotraioca, a na

osnovu tokova gotovine treba da obrati panju na sledee aspekte: kvalitet
menadmenta, poslovnu aktivnost, nabavne i prodajne cene, efikasnost naplate
potraivanja, servisiranje tekuih obaveza, mogunost nabavke potrebnih sirovina,
devizni rizik, itd.
Prema nainu utvrivanja i prikazivanja tokova gotovine iz poslovanja u izvetaju o
novanim tokovima, razlikuju se dve metode, to su:
direktan metod utvrivanja i prikazivanja tokova gotovine i gotovinskih

ekvivalenata i
indirektan metod utvrivanja i prikazivanja tokova gotovine i gotovinskih

ekvivalenata.
Sastavljanje izvetaja o novanim tokovima po direktnom metodu, podrazumeva

prikazivanje bruto gotovinskih priliva i odliva gotovine i gotovinskih ekvivalenata po
osnovu svih aktivnosti (poslovnih, finansijskih i investicionih). U cilju sastavljanja
navedenog izvetaja koristei direktan metod, neophodno je raspolagati sa
odgovarajuim podacima iz pozicija bilansa stanja (na poetku i na kraju obraunskog
perioda), bilansa uspeha i glavne knjige preduzea (knjigovodstva).
Promene u odgovarajuim pozicijama aktive i pasive ukazuju na kretanje novanih
tokova.
57
Master rad
Poveanje vrednosti pozicija aktive ukazuje na odliv gotovine, dok smanjenje vrednosti
pozicija aktive ukazuje na priliv gotovine.
Poveanje vrednosti pozicija pasive ukazuje na priliv gotovine, dok smanjenje vrednosti
pozicija pasive ukazuje na odliv gotovine.
U cilju relevantne Cash flow analize neophodno je povezati pozicije bilansa stanja sa
odgovarajuim pozicijama bilansa uspeha.
Izvetaji o novanim tokovima sastavljeni po indirektnom metodu prikazuje isti konani
rezultat tokova po navedenim aktivnostima ali se razliito prikazuju pozicije priliva i
odliva gotovine poslovnih aktivnosti. Korienjem velikog broja literature vezane za
analizu pojma Cash flow, moe se izvui zakljuak da se cash flow koristi u svoja dva
osnovna znaenja i to su:
kao stalna reka primanja i izdavanja, koja protie kroz preduzee (bruto cash
flow), ili kao razlika izmeu primanja, koja proizilaze iz prodaje robe i usluga i
izdavanja povezanih sa proizvodnjom roba ili usluga (neto cash flow),
kao sume dobitka, amortizacije i drugih trokova koji ne prouzrokuju izlaz

gotovine, kao deo primanja koja ostaju preduzeu i slue za isplatu dividendi,
finansiranje investicija i za isplatu dugova, ili deo neto obrtnog fonda koji
proizilazi iz poslovanja. 52
Za banku kao kreditora korisno je prikazivanje vezanih novanih tokova, jer kredit
otplauje, kako je ve navedeno, iskljuivo gotovina.
Posebno bitni pokazatelji iz izvetaja gotovine za kreditnog analitiara su 53:
Neto novani tok
Iz Poslovanja
=
Prosene kratkorone
obaveze
Koeficijent pokrivenosti kratkoronih

obaveza gotovinom
Neto novani tok

Iz poslovanja
= Koeficijent pokrivenosti ukupnih
Ukupne obaveze
obaveza gotovinom
Neto novani tok

Iz poslovanja
- Plaene kamate - Plaeni porez
= Koeficijent pokrivenosti
Plaene kamate
kamate gotovinom
52
53
Rankovi J., Upravljanje finansijama preduzea, Cit.delo, str. 161

Barjaktarevi L., Cit. delo, str. 133
58
Master rad
Neto novani tok

Iz poslovanja
= Koeficijent pokrivenosti dividendi
Plaene dividende
gotovinom
Analiza novanog toka moe se koristiti da bi se odgovorilo na itav niz pitanja koji
odraavaju dinamiku novanih tokova kao to su sledea54:
a) Koliko su jake interne mogunosti kreiranja novanih tokova? Da li su novani
tokovi iz poslovnih aktivnosti pozitivni ili negativni? Da li je to zato to
kompanija raste ili ima potekoe u upravljanju neto obrtnim kapitalom?
b) Da li kompanija ima mogunosti da servisira svoje finansijske obaveze, kao to
su obaveze za kamate, iz neto novanog toka iz poslovne aktivnosti?
c) Da li je kompanija investirala u rast i razvoj? Da li su ta ulaganja konzistentna sa
poslovnom politikom i ciljevima kompanije. Da li kompanija koristi interni Cash
flow da finansira rast ili se oslanja na eksterne izvore finansiranja?
d) Da li kompanija plaa dividende iz internog slobodnog novanog toka ili se
oslanja na eksterne izvore finansiranja? Da li je politika dividende odriva s
obzirom na novane tokove?
e) Na koje eksterne izvore finansiranja se ova kompanija oslanja i da li je to
konzistentno sa sveukupnom poslovnom strategijom ove kompanije?
f) Da li kompanija ima slobodan novani tok koji preostaje nakon kapitalnih
ulaganja? Da li menadment raspolae planom kako da zaposli taj slobodan
novani tok.
Zbog razliitih ciljeva upotrebe Cash flow analize, nemaki autori su formirali posebnu
metodologiju izraunavanja Cash flow vrednosti gde se u pojednostavljenoj formi moe
prikazati na sledei nain.
CASH FLOW KONCEPT
Tabela 2.
+
+
=
+
=
+
=
=
Godinji neto dobitak

Poveanje rezervi
Otpisivanje postrojenja (Amortizacija)
CASH FLOW I
Poveanje dugoronih pokria (rezervisanja)
CASH FLOW II
Rashodi koji potiu iz ranijih perioda vanredni rashodi
Prihodi koji potiu iz ranijih perioda vanredni prihodi
CASH FLOW III
Isplaene dividende
CESH FLOW IV
Izvor: Jovan Rankovi: Upravljanje finansijama preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999.,
str.165
54
Kneevi G., Cit.delo, str. 146
59
Master rad
3.1. FUNDS FLOW ANALIZA

Casf flow analizu prati i Funds flow analiza koja prikazuje finansijski tok preduzea,
odnosno izvore i korienje finansijkih sredstava preduzea, bazirajui se na Bilansu
stanja iz najmanje dva obraunska perioda. U postupku finansijske analize preduzea a
u cilju procene njegovog finansijskog stanja Funds flow analiza se neizostavno
dopunjuje Cash flow analizom i analizom bilansa uspeha.
Finansijska sredstava iji tok kretanja se procenjuje na osnovu Funds flow analize,
mogu se na razliit nain definisati, tako da se u praksi sreu razliiti izvetaji:
-
O tokovima ukupnih poslovnih sredstava

O tokovima neto obrtnih sredstava
O tokovima gotovine
O tokovima likvidnih sredstava
O tokovima obrtnih sredstava55
Funds flow ili finansijski tok preduzea izraunava se za svaku godinu prema sledeem
konceptu:56
FUNDS FLOW KONCEPT

Tabela 3.
Neto dobit nakon oporezivanja
+
Amortizacija
Porast neto obrtnih sredstava
Uloeni kapital
Raspoloivi finansijski tok
Izvor: Marko Ivani: Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
Kreditni referent e primenom ove analize, naravno uz korienje i drugih potrebnih

analiza finansijskog stanja, proceniti ilikvidnost, profitabilnost i solventnost poslovanja
zajmotraioca.
55
Perovi J S., Andrijaevi M., Teorija i analiza bilansa, Megatrend univerzitet, Beograd, 2009., str.
117
56
Ivani M., Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., cit.delo., str. 185
60
Master rad
4. ANALIZA NETO OBRTNOG FONDA

Neto obrtni fond (working capital) predstavlja deo dugoronih izvora finansiranja
(dugorone obaveze i sopstveni kapital) i stalnih sredstava, namenjenih za finansiranje
obrtnih sredstava preduzea. Neto obrtni fond (NOF) moemo nai u literaturi i pod
nazivom neto obrtni kapital (NOK).
Izraunavanje Neto obrtnog fonda bazira se na podacima Bilansa stanja, gde se zahteva
ispunjenje zlatnog bilansnog pravila odnosno bilansna ravnotea. Ukoliko ne postoji
bilansna ravnotea, neophodno je pre analize Neto obrtnog fonda uspostaviti je u
podbilansu poslovnih sredstava.
Analiza neto obrtnog fonda predstavlja znaajan instrument u proceni i kontroli
finansijskog stanja preduzea. Banka e na osnovu Finansijskog izvetaja neto obrtnog
fonda sagledati dugorono finansijsko stanje preduzea zajmotraioca, odnosno njegovu
sposobnost da servisira kreditne obaveze na osnovu tokova promena imovine u
gotovinu. Kreditni referent mora u postupku procene kreditne sposobnosti proceniti
uticaj Neto obrtnog fonda na likvidnost dunika. Izraunava se sledeom formulom57:
Obrtna imovina + Aktivna vremenska razgranienja
- ( kratkorone obaveze + Pasivna vremenska razgranienja) = Obrtni kapital
Do promene neto obrtnog kapitala dovode:
1) Bruto dobitak (povraaj sredstava) shvaen kao zbir neto dobitka, amortizacije i
trokova dugoronih rezervisanja ili gubitak nakon korekcije za ove trokove,
koji e se pojaviti ako preduzee u bilansu uspeha zabelei neto gubitak vei od
amortizacije i trokova rezervisanja, to su sve zajedno promene NOK koje
dolaze sa strane bilansa uspeha;
2) Promene vrednosti stalne imovine ne pokrivene promenama sopstvenog kapitala
i dugoronog tueg kapitala, to e rei promene stalne imovine na teret ili u
korist obrtne imovine ili kratkoronih obaveza preduzea;
3) Promene vrednosti sopstvenog kapitala bez recipronih promena stalne imovine
i dugoronih rezervisanja i obaveza (dugoronog poverilakog kapitala) tj.
promene vlasnikog uloga u korist ili na teret obrtnih sredstva ili kratkoronih
obaveza;
4) Promene vrednosti dugoronog poverilakog kapitala (dugoronih rezervisanja i
obaveza) bez potiruih promena stalne imovine i vlasnikog kapitala, dakle
promene dugoronih rezervisanja i obaveza na teret ili u korist obrtne imovine i
kratkoronih obaveza;
5) Promene kratkoronih obaveza, nekompenzovane promenama obrtne imovine
tj. samo one promene na kratkoronim obavezama (ukljuiv i pasivna
vremenska razgranienja) koje su se odigrale neposredno na teret ili u korist
dugoronih obaveza, sopstvenog kapitala i stalne imovine.58
57
58
Barjaktarovi L., Cit.delo, str. 132.

Stevanovi N., Malini D., Milievi V., Cit.delo, str. 245-246.
61
Master rad
Na osnovu dva racia solventnosti moe se pratiti stanje neto obrtnog fonda, to su: Racio
pokria zaliha NOK-om i Racio pokria obrtne imovine NOK- om.
U postupku procene finansijskog poloaja preduzea na osnovu analize Neto obrtnog
fonda, neophodno je utvrditi njegov potrebni obim odnosno visinu koja bi se smatrala
optimalnom.
Normala nije fiksirana unapred iako izvesne banke pokazuju tendenciju da kvalifikuju
zdravom finansijskom situacijom kada elementi aktive (obrtna sredstva) obrtnog fonda
predstavljaju bar 200% ukupnih elemenata pasive ( kratkoronih obaveza)59.
Visina neto obrtnog fonda individualnog je karaktera i zavisi od nekoliko karakteristika
preduzea: veliina i delatnost preduzea, politika proizvodnje, stopa rentabilnosti,
politika prodaje, politika odnosa sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzea,
politika razvoja preduzea.
Usluna preduzea, naroito ona koja svoje usluge naplauju gotovinski, nemaju
potrebu za velikim zalihama a samim tim ni za visokim nivoom Neto obrtnog fonda.
Meutim, preduzea sa industrijskom i poljoprivrednom proizvodnjom u cilju uspene
kontinuirane proizvodnje, prodaje na odloeno plaanje imaju potrebu za velikim
zalihama a time i za visokim nivoom Neto obrtnog fonda. Kao to smo ve naveli,
politika prodaje utie na visinu potrebnog neto obrtnog kapitala, preko zaliha i
potraivanja od kupaca. Preduzea koja tee da isporue kupcima odmah traenu robu
moraju imati vee zalihe, za razliku od onih koja ele da odgovore na razliite i posebne
zahteve kupaca prilikom kupovine, to je jo jedan od faktora koji uslovljava poterebni
nivo neto obrtnog fonda.
Politika proizvodnje bitno utie na potrebni nivo Neto obrtnog fonda, obzirom da je
prati nabavka potrebnih sredstava proizvodnje. Razika u potrebi sredstava proizvodnje
prisutna je kod preduzea sa razliitim delatnostima. Preduzea sa industrijskom
proizvodnjom mogu imati sezonske promene obima prodaje, to ih navodi na donoenje
odluke o obimu prodaje u takvoj situaciji. Preduzee moe prilagoditi obim proizvodnje
sezonskoj prodaji ili imati ravnomerni tok proizvodnje tokom godine. Menadment
preduzea prilikom donoenja odluke o obimu proizvodnje mora sagledati sa jedna
strane potreban nivo zaliha, broj porudbina, obim proizvodnih serija, a sa druge strane
trokove dranja, pribavljanja i nedostatka zaliha.
Na osnovu navedenog u vezi optimalne visine neto obrtnog fonda, razumnim
miljenjem moe se smatrati sledee: da se normalnom visinom neto obrtnog fonda u
jednom preduzeu moe smatrati svaki iznos koji obezbeuje optimalni poslovni
rezultat (rentabilnost) i nesmetano izvravanje dospelih obaveza (likvidnost), ali ne
samo u prolosti nego i u doglednoj budunosti.
Nulta vrednost neto obrtnog fonda je vrlo retka vrednost i prikazuje jednakost
dugoronih izvora finansiranja sa stalnim sredstvima. Pozitivna vrednost neto obrtnog
fonda izraava uspostavljanje dugorone finansijske ravnotee.
59
Rankovi J., Cit.delo, str. 149
62
Master rad
Negativna vrednost neto obrtnog fonda ukazuje banci na slabost finansijskog stanja
preduzea i njegovu mogunost ulaska u steajni postupak.
Oscilacija vrednosti neto obrtnog fonda uslovljena je razliitim transakcijama:60
Poveanje neto obrtnog fonda mogue je postii na sledei nain:
-
Iz poveanja zadranog dobitka tekue godine;

Poveanje sopstvenog kapitala kroz emisiju i prodaju akcija;
Poveanje dugoronih obaveza i rezervisanja;
Konverzija kratkoronih kredita u dugorone; i
Prodajom stalnih sredstava (nekretnina, postrojenja, opreme i sl.).
Smanjenje neto obrtnog fonda proizilazi iz sledeih transakcija:

-
Smanjenje zadranog dobitka (vea raspodela na dividende);

Smanjenje sopstvenog kapitala (otkupom sopstvenih akcija radi ponitenja i sl.);
Smanjenje dugoronih rezervisanja;
Smanjenje dugoronih obaveza kroz otplatu kredita;
Nabavkom stalnih sredstava i sl.
U cilju sagledavanja uzroka datog i predvianja budueg kretanja neto obrtnog fonda
treba analizirati i bruto oscilacije fonda kako bi se u potpunosti utvrdila sva poveanja i
smanjenja neto obrtnog fonda. Bruto kretanje neto obrtnog fonda formira se na
podacima izvedenim iz bilansa stanja i bilansa uspeha.
Sastavljanje i prikazivanje izvetaja Neto obrtnog fonda u godinjem zakljuku
poslovanja preduzea nije Zakonom obavezno. Njega mogu sastavljaju eksterni
korisnicu u cilju svojih potreba
5. POSLOVNI I FINANSIJSKI RIZIK

Privredni subjekt u toku svog poslovanja izloen je kako poslovnom tako i finansijskom
riziku, to zahteva da kreditor u sklopu analize finansijskih izvetajau cilju upravljnja
kreditnim rizikom obuhvati analizu efekata poslovanja preduzea u sluaju navedenih
rizika.
Poslovni rizik leverid

Poslovni rizik predstavlja neizvesnost oekivanog budueg poslovnog prinosa na
ukupno uloen kapital. Kljuno mesto u determinaciji poslovnog rizika imaju fiksni
trokvi preduzea, koji ostaju nepromenjeni po jedinici proizvoda bilo da je smanjen ili
povean obim prodaje. Kod poveanog obima prodaje vei je poslovni dobitak i obrnut,
kod smanjenog obima prodaje, iako fiksni trokovi u oba sluaja ostaju nepromenjeni.
60
Kneevi G., Cit.delo, str. 150.
63
Master rad
Poslovni rizik meri se faktorom poslovnog leverida koji se dobija iz odnosa mare
pokria (razlika prihoda od prodaje i varijabilnih trokova) i poslovnog dobitka (razlika
mare pokria i poslovnih fiksnih rashoda).
Visina poslovnog leverida uslovljena je promenom obima prodaje, visinom nabavnih i
prodajnih cena, organizacije proizvodnje preduzea.
% promene poslovnog dobika

Poslovni leverid =
% promene obima prodaje
Poslovni leverid pokazuje odnos procentualne promene poslovnog dobitka koja nastaje
na bazi procentualne promene obima prodaje.61
Finansijski rizik leverid

Finansijski rizik predstavlja stopu neizvesnosti postizanja dobitka iz redovne aktivnosti,
odnosno neto dobitka na uloena sredstva, na osnovu ega se pokrivaju finansijski
rashodi.
Uticaj finansijskog leverida na stopu prinosa na sopstvena sredstve preduzea zavisi od
dva bitna faktora:
Apsolutne razlike izmeu stope prinosa na ukupna poslovna sredstva i prosene

kamatne stope kao cene pozajmljenih sredstava
Strukture kapitala preduzea odnosno relativnog uea dugova u ukupnim

izvorima finansiranja
Fiksni finansijski rashodi odnosno kamate na dugove predstavljaju kljuni element

finansijskog leverida, s obzirom da oni ostaju nepromenjeni u sluaju fluktuacije
poslovnog dobitka.
Poveanje fiksnih finansijskih rashoda u odnosu na nivo poslovnog dobitka uzrokuje
poveanje finansijskog rizika. Visina finansijskog rizika determinisana je svim
uslovima od kojih zavisi i visina faktora poslovnog rizika, mada se jo dodaju i
finansijski rashodi.
Ukoliko strukturu izvora finansiranja preduzea ini i dug, vano je da finansijski
rashodi na ime kamata budu nii od stope prinosa na ukupno angaovana sredstva, kako
ne bi dolo do finansijskog rizika. Dejstvo finansijskog rizika (leverida) izraava se u
vidu koeficijenta ili faktora na sledei nain:
61
Ivanievi M., Cit.delo, str. 55-56
64
Master rad
Poslovni dobitak
Faktor finansijskog leverida =
Neto dobitak
Tekua godina
49.234
= 1.35
36.517
Predhodna godina
54.173
= 0,96
56.077
Faktor finansijskog leverida prikazuje koliko se puta bre menja bruto dobitak pri
svakoj procentualnoj promeni poslovnog rezultata preduzea.
Bruto dobitak = Poslovni rezultat - Rashodi finansiranja
Ukupni rizk leverid

Ukupni ili kombinovani rizik sublimira u sebi poslovni i finansijski rizik. Umnokom
faktora poslovnog i finansisjkog rizika meri se visina ukupnog rizika kojim je izloeno
poslovanje datog privrednog subjekta.
Ukupni leverid = Poslovni leverid
Finansijski leverid
Visina ukupnog rizika uslovljena je svim onim iniocima koji determiniu poslovni i
finansisjki rizik.
Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka, prikazuje koliko je vie
ostvareno poslovnog prihoda od njegove stope vrednosti potrebne za pokrivanje svih
rashoda iskljuujui finansijske rashode. Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog
poslovnog dobitka je negativna, ukoliko ostvareni prihod nije dovoljan da pokrije
trokove osim finansijskih, i iskazuje koliki je nedostatak.
Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti prikazuje
koliko se procenata poslovnog prihoda ostvaruje vie nego je potrebno za pokrivanje
svih rashoda ukljuujui i finansijske. Ukoliko je vrednost ostvarenog poslovnog
prihoda manja od potrebne za pokrivanja svih trokova, ova stopa elastinosti je
negativna i iskazuje koliko je manje ostvareno poslovnog prihoda od potrebne vrednost.
6. PROJEKTOVANJE FINANSIJSKIH TOKOVA

Za analizu kreditne sposobnosti nije dovoljna samo analiza pokazatelja, pre svega kod
dugoronih kredita, ve je neophodno analizu dopuniti metodom koja se zasniva na
projektovanju finansijskih tokova preduzea koje je podnelo kreditni zahtev. Banka e
analizom finansijskih tokova sagledati mogunost zajmotraioca da servisira obaveze
odobrenih kredita. Navedena analiza i nije neophodna kod odobravanja kratkoronih
kredita, dok je kod odobravanja dugoronih kredita neophodna jer njih prati vei stepen
65
Master rad
kreditnog rizika, obzirom na dui vremenski period otplate a samim tim veu
neizvesnost u poslovanju.
Finansijsko planiranje predstavlja samo deo poslovnog planiranja preduzea i istie
sledee:
-
Da je finansijsko planiranje svesna delatnost, usmerena na stvaranje reda u podruju

delovanja finansijske funkcije u preduzeu;
Da ono predstavlja finansijsku prognozu, odnosno utvrivanje oekivanih naplata i
isplata (primanja i izdavanja) koje treba da proisteknu iz materijalnih i poslovnih
tokova u preduzeu za odreeni poslovni period;
Da ono izraava optimalne budue dispozicije (odluke) u pogledu naina
pribavljanja i upotrebe sredstava plaanja.62
Kod projektovanja finansijskih tokova vano je predvideti potrebu spoljnjeg

finansiranja (external financing need EFN), koje se utvruje na osnovu unakrsnog
projektovanja bilansa stanja i bilansa uspeha. U postupku analize finansijskih tokova,
pravi se razlika izmeu diskrecionih i spontanih pozicija u bilansima preduzea.
Spontane pozicije u bilansu menjaju se zavisno od obima prodaje, dok diskrecione
pozicije ne reaguju na takav nain.
spontane aktive
EFN63 = ( __________________ x predviena promena prodaje )
prodaja
spontane obaveze
( _________________ x predviena promena prodaje )
prodaja
zadrani profit
Projektovanje finansijskih tokova preduzea podrazumeva projektovanje: bilansa stanja,

bilansa uspeha kao i tokova gotovine.
Primarni izvor otplate kredita uglavnom se obezbeuje iz tokova gotovine poslovanja
vezanog za projekat za koji se trai kredti od banke ili iz postojeeg poslovanja
preduzea.
Banka trai da joj u postupku podnoenja zahteva za kredit izmeu ostalog budu
dostavljeni projektovani tokovi gotovine i biznis plan poslovanja zajmotraioca.
Projektovanje tokova gotovine veoma je teko iz razloga to niko ne moe sa sigurnou
znati ta e se deavati u budunosti obzirom na dinaminost uslova poslovanja.
Najbolje to bankar moe da uradi je da paljivo proui projekcije kako bi ustanovio:
62
63
da su odgovarajue obrazloene u biznis planu i da se biznis plan i projekcije

tokova gotovine zasnivaju na realnim pretpostavkama i
Rankovi J., Cit.delo, str. 78

66
Master rad
da su projekcije konzervativne i u skladu sa rezultatima poslovanja preduzea u

predhodnim periodima. Ukoliko to nije sluaj, odstupanja treba da budu detaljno
objanjena.64
Svaka finansijska projekcija preduzea poinje projekcijom rasta prodaje i kamatnih

stopa u buduem vremenskom perioda. Pored projekcije prodaje i kamatnih stopa,
neophodno je projektovati i budue trokove, s obzirom da bez njih ne bi bilo
proizvodnje preduzea a samim tim ni prodaje.
Kretanje vrednosti zaliha, potraivanja od kupaca, fiksne investicije, zavise od
projektovane prodaje, dok vrednost onih pozicija bilansa koje ne zavise od nje
procenjuju se posebno i tako se kompletira projekcija buduih finansijskih tokova.
6.1. ANALIZA OSETLJIVOSTI

Analiza osetljivosti predstavlja jednu od metoda u proceni finansijskog stanja
zajmotraioca, kojom se utvruje vie moguih ishoda investicionog projekta odnosno
oscilacije njegove profitabilnosti. Navedenom metodom procenjuju se promene kljunih
faktora finansijskog stanja zajmotraioca (promena cena, trokovi, obim prodaje....).
U procesu projektovanja finansijskih tokova, koriste se kompjuterske simulacije koje se
zasnivaju na scenariju ta ako, na primer u sluaju:
-
da prodaja ne bude ostvarena na predvienom nivou;

da se prodajna cena proizvoda pokae kao suvie visoka;
da su trokovi vei od oekivanih;
da su promenjeni uslovi naplate potraivanja od kupaca;
da je na tritu dolo do porasta kamatnih stopa.65
Banka zahteva od dunika koji raspolae sredstvima i prihodima u jednoj valuti a

kreditne obaveze ima u drugoj, da uradi analizu osetljivosti u odnosu na projektovane
tokove gotovine kako bi se utvrdilo do kog nivoa devizni kurs moe da oscilira pre nego
ugrozi mogunost servisiranja kreditnih obaveza.
Smatra se da postoje tri mogua scenarija projektovanja finansijskih tokova, to su:
realni scenario;
optimistiki scenario;
najnepovoljniji scenario.
Banka najvie panju posveuje realnom scenariju, poto e se on najverovatnije

realizovati u praksi ali ne zanemaruje analizu ni ostala dva mogua scenarija.
64
65
Narodna banka Srbije, Prirunik za upravljanje kreditnim rizikom, Cit. delo, str. 28
67
Master rad
6.2. ANALIZA PLANA ANUITETA

Plan anuiteta se formira na osnovu fiksnih kamatnih stopa koje su znatno vee od
trine i tako odreeni anuiteti se ukljuuju u analizu tokova gotovine zajmotraioca.
Ukoliko se proceni da zajmotraioc moe da servisira anuitete obraunate pod ovakvom
kamatnom stopom onda je realno oekivati da e plaati i anuitete obraunate pod
realnim kamatnim stopama.
7. CREDIT SCORING MODELI

Credit scoring modeli izraunavaju stepen kreditnog rizika na osnovu odgovarajuih
indikatora koji su uneti u kompjuterski softver.
7.1. Z SCOR ANALIZA

Kompjuterski programi za procenu stepena kreditnog rizika dunika, zasnivaju se na
skupu odgovarajuih finansijskih indikatora, koji modelskom analizom daju rezultat
(score), u vidu jedne cifre. Dobijeni scor prikazuje stepen kreditnog rizika za banku
ukoliko odobri kredit datom preduzeu. Banke imaju unapred definisan gornji i donji
prag kreditne sposobnosti preduzea.
Edward Altman u svojim radovima dao je Z- scor analizu za procenjivanje kreditnog
rejtinga preduzea zajmotraioca. Navedena analiza bazira se na finansijskim
indikatorima gde svaki od njih ima odgovarajui ponder. Zbirom ponderisanih
finansijskih indikatora dobija se Z skor, od ije vrednosti zavisi u kojoj e se zoni
kreditne sposobnosti dati zajmotraioc nai.
Opta formula profesora Altmana (Oltmena) na osnovu koje se se izraunava Z- skor je:
Z = 0,012 X1 + 0,014 X2 + 0,033 X3 + 0,006 X4 + 0,010 X5
U poetku bilo je 30 pokazatelja odnosno finansijskih odnosa na osnovu kojih se
utvriva Z- skor, a na kraju izabrano je pet finansijskih odnosa.
Ponderi (0,012 do 0,010) su konstantne veliine dobijene na osnovu empirijskih studija.
Odnosi koji su prezentirani sa X1 do X5 izraunavaju se na sledei nain66:
X1= tekua aktiva/ukupna aktiva (Curent assets/Total Assets)
X2 = zadrani dobitak/ukupna aktiva (Retained profit/Total assets)
X3 = operativni dobitak/ukupna aktiva (Operativy Profit/ Total Assets)
X4 = trina vrednost glavnice/knjigovodstvena vrednost ukupnog duga
(Market value of Equiti/Book Value of Total Debt)
66
Vidakovi S., Cit.delo, str. 209
68
Master rad
X5 = prihodi od prodaje/ukupna aktiva ( Sales/Total assets)

Struktura za sagledavanje zone i kvantifikacije kreditne sposobnosti privrednog subjekta
dobija se na osnovu sledee matrice:
Ako je Z ispod 1,81
Ako je Z iznad 1,81 ali ispod 2,99
Ako je Z iznad 2,99
zona bankrotstva
siva zona
bezbedna zona.
Zavisno od delatnosti preduzea postoje i posebne Altmanove formule:

Za privatne firme: Z = 0, 717 X1 + 0, 847 X2 + 3,107 X3 + 0, 420 X4 + 0, 998 X5
Gde je: X1 = (tekua aktiva tekue obaveze)/ukupna aktiva, X4 = knjigovodstvena
vrednost akcionarskog kapitala (equity)/ukupne obaveze, dok su X2, X3 I X5 kao u
formuli (1).
Ovde je Z- skor preko 2,90 sigurna zona, od 1,23 do 2, 90 je siva zona, a ispod 1,23
zona bankrotstva.
Za proizvodne industrijske firme, neproizvodne industrijske firme i kredite privredama
sa tritima u razvoju:
Z = 6,56 X1 + 3,26 X2 + 6,72 X3 + 1, 05 X4
Gde se X1, X2, X3 i X4 izraunavaju kao u predhodnom sluaju, s tim da je Z skor
preko 2,66 sigurna zona, od 1,1 do 2,6 siva zona, a ispod 1,1 zona bankrotstva. 67
7.2. KMV PRISTUP

KMV pristup uvela je KMV Corporation i predstavlja kvantitativni model merenja
kreditnog rizika. Navedeni model zasniva se na matematikoj teoriji vrednovanja u cilju
utvrivanja rizinosti aktive datog preduzea, odnosno distribucije njene vrednosti u
odnosu na njene tekue finansijske obaveze. Stepen kreditnog rizika na osnovu KMV
modela, utvruje se na promenama vrednosti imovine dunika. Primenom pomenutog
modela determinie se oekivana frekvencija neizvravanja obaveza datog preduzea
(expected default frequency- EDF), odnosno procenjuje se verovatnoa pada vrednosti
aktive i time nemogunost servisiranja kreditnih obaveza u toku jedne godine.
Parametar EDF je funkcija68:
strukture kapitala firme

stepena kolebljivosti prinosa na imovinu i
tekue vrednosti imovine firme.
67
68
Kapor P., Cit.delo, str. 204-205

uki ., Cit.delo, str. 61
69
Master rad
Skor dobijen na osnovu KMV modela daje rejting svakom preduzeu u rasponu od nule
do dvadeset procenata. Izvoenje stvarne verovatnoe neizvrenja obaveza tee kroz
sledee tri faze:
Prva, ocena trine vrednosti i kolebljivosti imovine firme;
Druga, izraunavanje vremenske distance do momenta neizvrenja obaveza, koja
predstavlja meru u vidu indeksa rizika neizvrenja obaveza i
Trea, dovoenje u razmeru vremenske distance, do neizvrenja obaveza sa stvarnim
verovatnoama neizvrenja obaveza, korienjem sopstvene baze podataka o
neizvrenju obaveza.69
Koriem KMV modela procenjujemo verovatnou ulaska privrednog subjekta
zajmotraioca u finansijsku tekou, ime znatno doprinosimo upravljanju
kreditnim rizikom.
69
uki ., Cit.delo.str.62
70
Master rad
ETVRTI DEO
BAZELSKI SPORAZUMI
U literaturi iz oblasti bankarstva uglavnom se navode tri mere veliine kapitala:
-
kapital po knjigovodstvenoj vrednosti - nominani kapital (general accounting

principle - GAPP);
kapital zasnovan na regulativnim principima - regulatorni kapital (regulatoriy
accounting principle - RAP);
kapital po trinoj vrednosti - trini kapital (market value of capital - MVC).
U cilju postizanja i odravanja stabilnosti i sigurnosti bankarskog poslovanja propisani

su meunarodni standardi supervizije bankarskog poslovanja (Bazel I i Bazel II) od
strane Bazelskog komiteta za superviziju banaka.
1. BAZELSKI SPORAZUM I
Erozija bankarskog kapitala sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka nastala
kao posledica rastue volatilnosti na finansijskom tritu, deregulacije, globalizacije,
inovativnih instrumenata, motivisala je BCBS (Bazelski komitet za superviziju banaka)
da 1988. godine sastavi i objavi prvi meunarodni sporazum o kapitalu banaka (Basel
Capital Accord), poznat kao Bazel I.
Bazelski komitet za bankarski nadzor osnovan je 1975.godine u sastavu predstavnika
bankarskih nadzornih organa i cetralnih banaka deset zemalja (Belgije, Kanade,
Luksemburga, Holandije, vedske, vajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva, SAD a od
2001. godine i panije. lanovi komiteta se uglavnom sastaju u Banci za meunarodna
poravnanja u Bazelu (BIS), gde se nalazi njegov sekretarijat. Ciljevi postavljeni pred
Bazelski komitet su:
-
Stabilnost finansijskog sistema

Sigurno bankarsko poslovanje
Minimalni standardi kapitala
Supervizija poslovanja banaka
Formiranje Bazel I sistema uvodi jedinstven nain za izraunavanje adekvatnosti

kapitala a u cilju jaanja finansijske stabilnosti.
71
Master rad
Prednosti i nedostaci Bazela I70

Prednosti i pozitivni efekti primene Bazel I standarda:
Porast adekvatnosti kapitala meunarodno aktivnih banaka;
Relativno jednostavna struktura;
Primena u razliitim zemljama irom sveta;
Jaanje konkurencije banaka na meunarodnom nivou;
Porast discipline u procesu upravljanja kapitalom;
Banchmark za procenu banaka od strane uesnika na finansijskom tritu.
Nedostaci Bazel I standarda
Adekvatnost kapitala zavisi od kreditnog rizika, dok su ostali rizici (npr.

operativni i trini) izostavljeni iz analize;
U oceni kreditnog rizika nema razlike izmedju dunika razliitog kvaliteta i

rejtinga;
Akcenat je na knjigovodstvenim a ne na trinim vrednostima, neadekvatno

sagledavanje rizinosti i efekata upotrebe modernih finansijskih instrumenata,
kao i tehnika ublaavanja rizika.
Nedostaci Bazelskog sporazuma vezano za analizu trinog rizika, ispunjeni su

izmenama i dopunama 1993 i 1996. godine uvodjenjem kapitalnog zahteva za trini
rizik i novog instrumenta za ocenu trinog rizika banke - VaR (Value at Risk).
Adekvatnost kapitala banke na osnovu Bazela I izraunava se sledeom formulom:
Pokazatelj
kapital
adekvatnosti = -----------------------------------------------kapitala
riziko ponderisana aktiva
x 100 > 8%
Naredna tabela prikazuje nain izraunavanja rizine aktive na osnovu Bazelskog

sporazuma I.
70
www. Narodna banka Srbije
72
Master rad
Tabela 4. Ponderi rizika i faktori konverzije kod utvrdjivanja rizine aktive

Kategorija rizika
Opis
Bilansne stavke
Ponder
Bez rizika
0%
Nizak rizik
Gotovina, potraivanja od vlada i

centralnih banaka OECD
Potraivanja
od
javnog
sektora
iskljuujui centralne banke
Potraivanja od drugih banaka iz
OECD-a, multilateralnih razvojnih
banaka, uesnika na tritu HOV,
potraivanja od banaka van OECD kraa
od 1 godine
Hipotekarni zajmovi i potraivanja po
osnovu derivata kojima se pripisuje
ponder rizinosti 100%
Ostala aktiva, zajmovi privatnom
nebankarskom sektoru, potraivanja od
banaka iz OECD preko 1 godine i stalna
sredstva
10%
Nizak rizik
20%
Umereni rizik
Standardni rizik
Vanbilansne stavke
50%
100%
Faktor konverzije
Stand by pogodnosti do 1 godine koje

mogu biti uskraene pre korienja
Uslovne obaveze na kratak rok kao
dokumentarni akreditiv, stand by
pogodnosti sa originalnim rokom preko
1godine
inidbene garancije i druge uslovne
obaveze, kreditne linije kojima se
dunicima na tritu Euro valuta
omoguuje izdavanje euro - obveznica
do 1 godine
Generalne garancije i stand by
pogodnosti,
na
strani
trgovanja,
sporazumi o rekupovini i druge
terminske kupovine
0%
20%
50%
100%
Izvor: BIS, Basel Accord, preuzeto od : Prof.dr Miroljub Hadi: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum,
2008.,str.396
U Srbiji 1.jula 2008. godine stupile su na snagu inkorporirane ideje Bazel I sistema u
aktuelnim domaim propisima iz oblasti supervizije, a ta odluka je objavljena u
Slubenom glasniku RS 129/2007 (Odluka o upravljanju rizicima banke, Odluka o
adekvatnosti kapitala banke, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki
banke i Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke).
73
Master rad
2. BAZELSKI SPORAZUM II
Bazelski komitet doneo je odluku da u junu 1999. godine objavi predlog za zamenu
Sporazuma iz 1988. godine (Bazel I), pod nazivom Novi Bazelski Sporazum o kapitalu
(Bazel II). Razlog uvoenja novog Sporazuma je potreba za vie osetljivosti i procene
rizika kojima je izloeno poslovanje banka.
Narodna banka Srbije pored odravanja stabilnosti cena ima za cilj postizanje i
odravanje finansijskog sistema u dravi, to ukljuuje superviziju bankarskog
poslovanja. Banke imaju veliki udeo u finansijskom tritu Srbije, tako da je od velikog
znaaja postizanje stabilnosti njihovog poslovanja. Osim zbog odravanja ekonomske
stabilnosti, Narodna banka ima odgovornost da procenjuje upravljanje rizicima i
kapitalom od strane banaka, zbog zatite deponenata i drugih korisnika finansijskih
usluga banaka.
Narodna banka Srbije u skladu sa preporukama Bazelskog komiteta za superviziju
banaka (BCBS) poela je sa uvoenjem Bazela II krajem 2007. godine. Puna
implementacija Bazel II standarda u skladu sa strategijom uvoenje Bazel II standarda i
operativnim planom predviena je do 1.Januara 2011. godine. U stvari BCBS podrava
primenu Bazel II od strane supervizora zemalja irom sveta ali u vremenskom periodu
koji odgovara njihovim supervizorskim potrebama.
Pravila iz Bazela II su ugraena u direktivu EU o adekvatnosti kapitala sredinom 2006.
godine, kojom je predvieno da je lanice EU primenjuju od poetka 2007. godine, s
tim da se najrazvijeniji pristupi merenja potrebnog kapitala primenjuju poev od 2008.
godine.
Novi sporazum primenjivae se, na :71
-
Holding kompanije- bankarske grupe ( na konsolidovanoj osnovi );

Na meunarodno aktivne banke na svim nivoima u bankarskoj grupi, kao i
Na individualne banke
Osnovni ciljevi uvodjenja Bazel II standarda u Srbiju su:
71
72
dalje jaanje stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog sistema;
unapreenje procesa upravljanja rizicima u bankama i procesa supervizije

zasnovanog na rizicima;
jaanje transparentnosti i trine discipline;
usklaivanje sa uslovima poslovanja na meunarodnom finansijskom tritu;
harmonizacija sa propisima Evropske unije Direktivama EU 48/2006 i 49/

2006;
stvaranje jae veze izmeu kapitalnih zahteva i izloenosti rizicima na nivou

banke.72
Ivanovi P., Cit.delo, str. 465

www. Narodna banka Srbije
74
Master rad
Struktura Bazel II sporazuma

Bazel II sporazum zasnovan je na tri meusobno povezana stuba, koji zajednikom
primenom doprinose stabilnosti bankarkog a ujedno i finansijskog sistema, to su:
Prvi stub - zahtev za minimalni iznos kredita
Drugi stub - proces supervizije
Trei stub - trina disciplina
P rvi stub, odreuje minimalne kapitalne zahteve banke za tri vrste rizika: kreditni,
trini i operativni rizik. Najvanije promene koje uvodi ovaj stub u odnosu na Bazel I
su u pogledu tretmana kreditnog rizika i uvoenja kapitalnog zahteva za operativni
rizik, a tretman trinog rizika je ostao i dalje isti.
Na osnovu Bazel II sporazuma bankama je data mogunost dva sofisticirana pristupa
izraunavanja kapitalnih zahteva za kreditni rizik, potujui karakteristike svake banke.
Formula za izraunavanje adekvatnosti kapitala prema Bazelu II je:
Pokazatelj
Ukupni kapital
adekvatnosti = -------------------------------------------------- x 100>8%
kapitala
Kreditni +Trini + Operativni rizik
Bazel II daje tri pristupa za ocenu kreditnog rizika:

1. Standardizovan pristup
2. Osnovni pristup zasnovan na internom rejtingu
3. Napredni pristup zasnovan na internom rejtingu
Standardizovan pristup ocene rizika
Prvi pristup standardizovan, izveden je iz Bazela I i koriste ga banke sa manjim
obimom poslovanja i jednostavnijom kontrolnom strukturom. Na osnovu ovog pristupa
banke procenu kreditnog kvaliteta dunika dobijaju od eksternih agencija za kreditni
rejting koje za obavljanje ovog posla imaju saglasnost od supervizora.
Novine standardizovanog pristupa u odnosu na Bazel I su:73
- nove grupe rizine aktive;
- promenjeni ponderi rizika za pojedine grupe rizine aktive;
- proirenja kod korienja tehnika ublaavanja kreditnog rizika (specificirani
finansijski kolateral - gotovina, zlato ili hartije od vrednosti);
- vee oslanjanje na rejting agencije tj. primena pondera rizika koji se zasnivaju na
eksternom rejtingu kod potraivanja od pojedinih drava, banaka (koje nisu
domae) i korporacija (domaih i stranih).
73
uki ., Cit.delo, str. 213-214
75
Master rad
U narednoj tabeli prikazani su instrumenti i tehnike za ublaavanje kreditnog rizika u

okviru Bazela II
Tabela 5.
Kolateral
Saldiranje
okviru
bilansa stanja
Garancije
i kreditni
derivati
Neuskladjenosti
u pogledu
roka dospea
Ke (kao i CDs ili slini instrumenti emitovani od banke kreditora)

deponovan kod banke
Zlato
Dunike hartije sa minimalnim rejtingom utvrenim od strane
ECAI- (BB-, emitovane od drave, BBB-, emitovane od strane
drugih subjekata; A-3/P-3 za kratkorone instrumente duga).
Dunike hartje bez utvrenog rejtinga od strane ECAI pod
utvrenim uslovima.
Akcije (ukljuujui konvertibilne obveznice) koje su ukljuene u
glavni indeks ili koje su na listingu organizovan ih berzi, ali nisu
ukljuene u glavni indeks.
UCITS / uzajamni fondovi pod datim uslovima (da je cena za
jedinicu jasno istaknuta dnevno; da je UCITS/uzajamni fond
ogranien na investiranje u instrumente date u paragrafu 145 ili u
akcije iz paragrafa 146.
Postoji dobra pravna osnova za to u zemlji u kojoj banka posluje
bez obzira da li je druga strana u poslu nesolventna ili je
bankrotirala.
Banka je u mogunosti da u bilo koje vreme odredi komponente za
ugovor o saldiranju (potraivanja/obaveze od/prema datoj
suprotnoj stani u poslu.
Ostalo
Vrlo precizni uslovi kao to su obaveza predstavljanja direktnog
potraivanja od strane subjekta koji obezbeuje zatitu, a koja mora
biti eksplicitno refinansirana za date izloenosti ili pul izloenosti;
mera pokria je time jasno definisana i neosporiva je.
Dodatni uslovi u pogledu strukture instrumenta (pravo banke da
primi plaanje od garanta bez preduzimanja pravnih radnji prema
suprotnoj strani u poslu za izvrenje plaanja; minimum kod
specificiranja dogaaja kod kredita da bi ugovor o kreditnom
derivatu bio prihvaen.
Visoka kreditna sposobnost garanta /lica koje obezbeuje
garanciju.
Odgovarajui haircut u sluaju valutne neusklaenosti izmedju
kreditne zatite i osnovne obaveze.
Definisanje roka dospea kod osnovne izloenosti i kod zatienih
pozicija) sledei konzervativni pristup.
Prilagoavanja po datoj formuli kada postoji vremenska
neusklaenost kod datih alatki za ublaavanje kreditnog rizika.
Izvor: BIS, International Convergence of Cpital Measurement and Capital Standers, June 2004,str. 3146, Preuzeto: Prof.droe uki, str. 214-215
76
Master rad
Intrni rejting za ocenu rizika

Osnovni pristup zasnovan na internom rejtingu banke podrazumeva etiri komponente
rizika:
-
PD ( probability of default ) verovatnoa neizvrenja dunikih obaveza;

LGD (loss given default ) gubitak usled neizmirenja obaveza;
EAD (exposure at default ) izloenosti banke u trenutku neizvrenja obaveza;
M ( maturity ) efekat ronosti.
Poslednje tri komponente procene rizika odreuje supervizor, dok je prva (PD)
sopstvena procena banke.
Verovatnoa neizvrenja obaveza PD, odnosi se na rejting dunika koji je izraen
stopom verovatnoe neizvravanja dunikih obaveza, ali na bazi dugoronih proseka.
Gubitak pri neizvrenju obaveza LGD, predstavlja stopu gubitka u odnosu na
nominalnu vrednost duga, i ne predstavlja rejting dunika ve bankarske transakcije.
Kreditna izloenost zavisi odnosno kreditni rizik zavisi od: pravno - finansijske pozicije
potraivanja i postojanja poloenih kolaterala kod banke ili neke druge vrste garancije
od neke firme ili institucije koje imaju zadovoljavajui kreditni rejting.
U trenutku neizvravanja obaveze dunika, vanbilansne pozicije se konvertuju u
ekvivalente kreditne izloenosti korienjem faktora kreditne konverzije (credit
conversion factors CCF).
Kao faktor kreditnog rizika jeste ronost kreditne izloenosti M, gde duu kreditnu
izloenost prati vei kreditni rizik. Na osnovu navedenih komponenti kreditnog rizika
banka moe kvantifikovati obavezni kapital koji joj je potreban u sluaju neoekivanog
gubitaka (unexpected losses, ul).
Obavezni kapital se dobija tako to se kreditna izloenost pomnoi sa stopom
verovatnoe neizvrenja obaveze dunika i dobijena vrednost umanji za visinu
kolaterala i slino (LGD).
Ekstrne rejting agencije (ERA)

Status eksterne institucije za ocenu kreditnog rejtinga ECAL (External Credit
Assessment Institutions), do sada su dobile tri meunarodne agencije za kreditni rejting:
S&P, Moody`s i Fitch, ispunivi kriterijume koje definie Bazel II.
Kako bi jedna eksterna rejting agencija dobila dozvolu za rad, mora ispuniti sledee
kriterijume:
-
74
Objektivnost metodologije;
Nezavisnost institucije u radu;
Transparentnost u radu;
Obezbeeni resursi;
Kredibilitet agencije prema treim licima74.
77
Master rad
Primena eksternog rejtinga u oceni kreditnog rizika najvie je prisutna kod emisije
korporativnih obveznica u Kanadi i SAD.
Tabela 6.
Kvalitet kredita
(kreditni rejting)
Moody's
S& P
Investicione
Fitch
Ocene
Najvii kvalitet
Aaa
AAA
AAA
Visok kvalitet
Aa1 do Aa3
AA + do AA -
A+ do A -
Jak kapacitet
plaanja
A1 do A3
A+ do A -
A1 do A3 -
Adekvatan kapacitet
plaanja
Baa1 do Baa3
BBB+ do BBB -
BBB+ do BBB -
Mogunost kreditnog
rizika
Ba1 do Ba3
pekulativne
ocene
BB+ do BB - BB + do BB -
Znaajan kreditni
rizik
B1 do B3
B+ do B-
B+ do B -
Visok kreditni
rizik
Caa1 do Caa3
CCC+ do CCC -
CCC+ do CCC -
Neizvrenje
plaanja je
Ca
CC
CC
Naizvrenje
paanja je
Plaanje se ne
izvrava
D,SD
DDD,DD,D
Izvor: Prof.dr ordje uki: Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama , Beogradska berza, 2007.
78
Master rad
D rugi stub, predstavlja kljune postupke procesa kontrole adekvatnosti kapitala banke
u cilju uspenog upravljanja rizicima kojima je izloeno njeno poslovanje. Uloga
supervizora je da proceni rad internog procesa banke, odnosno da utvrdi da li je
menadmen dobro procenio izloenost rizicima u svom poslovanju i shodno tome
izdvojio adekvatan kapital. Neophodna je dobra saradnja izmeu supervizora i banke
kako bi se pravovremeno reagovalo na poveanje rizika ili na odreivanje potrebnog
nivoa kapitala.
Bazelski sporazum II razmatra tri tehnike za minimiziranje kreditnog rizika:
1) Upotreba priznatih finansijskih kolaterala;
2) Bilansni neting;
3) Priznate garancije75.
Razlikuju se etiri principa kontrole Stuba 2
Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP)
Banke su u obavezi da kontinuirano vre interni nadzor adekvatnosti kapitala u odnosu
na njihov rizini profil, na osnovu ega e odrediti strategiju za postizanje potrebnog
nivoa kapitala. Rukovodstvo banke ima glavnu odgovornost da obezbedi adekvatan
kapital, uzimajui u obzir poslovno okruenje u kom banka posluje. Banka u cilju
odredjivanja adekvatnog kapitala mora primenjivati rigorozne mere procene negativnih
faktora trinih uslova koji mogu ugroziti poslovanje banke.
Pet glavnih karakteristika rigoroznog procesa su sledee:76
1.
2.
3.
4.
5.
nadzor odbora i vieg rukovodstva

valjana procena kapitala
sveobuhvatna procena rizika
praenje i izvetavanje i
interno kontrolno ispitivanje
Proces supervizije (Supervisory Review and Evaluation Process - SREP)

Uloga supervizora je da ocene interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) i
strategiju banke, kao i njenu sposobnost da prati i obezbedi usaglaenost sa propisanim
pokazateljima kapitala. Supervizori ukoliko nisu zadovoljni rezultatatom procesa,
moraju preduzeti odgovarajue korektivne mere.
75
76

Isto., str. 482
79
Master rad
Kapital iznad minimalnog nivoa

Bazel II uvodi novinu gde supervizori oekuju od banke da poseduje kapital iznad
minimalnog nivoa (koji je definisan Stubom 1), koji e prikazivati sloenost poslovanja
banke i biti dovoljan za pokrie svih rizika koji proistiu iz tog poslovanja.
Intervencije supervizora
Ovaj princip kontrole podrazumeva da supervizori reaguju u prvoj fazi kako bi spreili
padanje vrednosti kapitala ispod nivoa potrebnog da podri rizike kojim je poslovanje
banke izloeno, i ukoliko se kapital ne vrati na neophodni nivo brzo primene odreene
mere.
Trei stub, utie na poveanje trine discipline koja se ogleda u porastu

transparentnosti relevantnih informacija. Cilj primene principa ovog stuba je da svi
uesnici na finansijskom tritu imaju uvid u kljune informacije drugih uesnika koje
se odnose na: izloenost rizicima, kapital, proces upravljanja rizicima i adekvatnost
kapitala date banke ili finansijske institucije na tritu. Navedenim se postie da svi
uesnici na tritu mogu da izvre svoju procenu poslovanja banke.
Komitet veruje da loginost primene treeg stuba opravdava zahtev obelodanjivanja
informacija koji je postavljen za banke koje koriste Bazel II. Supervizori imaju set mera
koje moraju primeniti na one banke ili finansijske institucije koje nepotuju primenu
transparentnosti informacija. Primenom treeg stuba uvruje se prvi stub (obavezni
kapital) i drugi stub (proces kontrole).
Implementacija i razvoj 3. stuba ojaae trinu disciplinu uesnika finansijskog trita,
ime se doprinosi stabilnosti bankarskog poslovanja i finansijskog sistema.
80
Master rad
PETI DEO
STUDIJA SLUAJA
UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM U AANSKOJ BANCI
aanska banka :
-
Osnovana je 1956. pod nazivom Komunalna banka
Od 2001. posluje pod dananjim imenom
Danas Banka posluje u 24 grada
Ciljni segment: mala i srednja preduzea
Regionalna orjentacija: Centralna i Zapadna Srbija
Odgovorni za upravljanje i izvetavanje rizika

Upravni odbor utvruje politiku i procedure za upravljanje rizicima, najmanje jednom
godinje razmatra politike i procedure i efikasnost u upravljanju rizicima;
Izvrni odbor identifikuje i procenjuje rizike, primenjuje principe upravljanja koje je
odobrio Upravni odbor Banke, donosi odluku o limitima.
Izvrni odbor tromeseno analizira efikasnost u primeni procedura za rizike i o tome
pismeno izvetava Upravni odbor kroz Izvetaj o poslovanju; Izvetava Upravni odbor i
Odbor za reviziju o nivou pojedinanih rizika u skladu sa usvojenim procedurama.
Kreditni odbor, Odbor za praenje naplate, ALCO i Odbor za likvidnost prate
izloenost Banke rizicima i predlau odgovarajue mere.
Nadleni kreditni odbor odluuje o odobravanju kredita i nastanku drugih potraivanja
Banke i o izmenama uslova tih kredita i potraivanja.
Odbor za reviziju meseno pismeno izvetava Upravni odbor o utvrenim
nepravilnostima i predlae nain na koji e se te nepravilnosti otkloniti, odnosno nain
na koji e se unaprediti procedure za rizike i unutranju kontrolu;
Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) redovno prati sve rizike. Pojedini
rizici se razmatraju sedmino ili meseno, na osnovu izvetaja koji se dostavlja u skladu
sa propisanim procedurama. ALCO predlae mere za upravljanje svim rizicima.
Odbor za likvidnost dnevno razmatra izloenost Banke riziku likvidnosti i deviznom
riziku, na osnovu izvetaja SUL i SUTODR.
81
Master rad
POKAZATELJI POSLOVANJA KOJE BANKA KORISTI
Pokazatelji finansijske strukture

Uee sopstvenih u ukupnim izvorima
Uee pozajmljenih u ukupnim izvorima
Uee dugoronih u ukupnim izvorima
Uee poslovnog dobitka u poslovnim prihodima
Uee poslovnog dobitka u ukupnim prihodima
Odnos poslovnog prihoda i ukupne aktive
Pokazatelji profitabilnosti
Odnos ukupnih prihoda i ukupne aktive
Stopa neto dobitka
Odnos neto dobitka prema ukupnim izvorima
Odnos neto dobitka prema poslovnoj imovini
Pokazatelji likvidnosti
I stepen (gotovina/ kratkorone obaveze)
II stepen (kratkorona potraivanja + HOV + gotovina/ kratkorone obaveze)
III stepen (obrtna imovina/ kratkorone obaveze)
Koeficijent obrta poslovne imovine (prihodi od prodaje/poslovnu imovinu)
Racio poslovnog dobitka (poslovni dobitak/poslovni prihodi)
Koeficijent obrta poslovnih sredstava (poslovni prihodi ukupna poslovna sredstva)
Racio prinosa na ukupna poslovna sredstva (poslovni dobitak/ukupna poslovna
sredstva)
Racio neto dobitka (neto dobitak/ukupni prihodi)
Koeficijent obrta sopstvenog kapitala (ukupni prihodi/sopstveni kapital)
Racio rentabilnosti sopstvenog kapitala (neto dobitak/sopstveni kapital)
Ostali pokazatelji
Ukupni prihodi
Ukupni rashodi
Neto obrtni kapital
Pokazatelji zaduenosti
Finansijska stabilnost
Leverage (kratkorone obaveze/dugorone obaveze) /Kapital
Gearing (kratkoroni kredit/dugoroni kredit) /Kapital
Racio obrta
Vreme naplate potraivanja
82
Master rad
Vreme plaanja dobavljaima

Vreme obrta zaliha
Rashodi kamata (Statistiki aneks)
Obaveze prema dobavljaima (Statistiki aneks)
Procena rone usklaenosti klijenta vri se na osnovu sledeeg obrasca:
Obrtna imovina kratkorone obaveze odloene poreske obaveze
KREDITNA ANALIZA
Identifikovanje kreditnog rizika
Kreditni rizik se identifikuje prema:
-
vrsti i roku plasmana;

finansijskom stanju dunika;
urednosti u izvravanju obaveza prema Banci;
kvalitetu instrumenata obezbedjenja;
kvalitetu kreditnog portfolia.
Merenje kreditnog rizika

Merenje izloenosti kreditnom riziku aanska banka vri kroz:
-
proveru boniteta klijenata;

klasifikaciju bilansne aktive;
obraun i evidentiranje rezervi za procenjene gubitke;
izraunavanje ispravki vrenosti i rezervisanja;
kontrolu kvaliteta bilansne aktive i vanbilansnih stavki.
Proveru boniteta referent u Slubi za upravljanje kreditnim rizikom, vri kroz:

-
pregled i ocenu kompletnosti analize zahteva sa predlogom odluke za Kreditni

odbor;
ocenu finansijskog stanja klijenta i stepena rizika za Banku;
kontrolu urednosti klijenta u izmirenju obaveza prema Banci;
ocenu predloenih instrumenata obezbeenja;
preispitivanje klasifikacije klijenta i njegovog jemca koju je izvrio kreditni referent
i
konanu klasifikaciju u skladu sa vaeim zakonskim propisima i unutranjim
aktima Banke.
Interni rejting za procenu kreditnog rizika klijenti privrede

Interni rejting za procenu kreditnog rizika je polazna osnova za merenje izloenosti
kreditnom riziku, a kod klijenata privrede sastoji se iz tri segmenta:
1. Pokazatelji iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha;
2. Kiterijumi za utvrdjivanje osnovne kategorije potraivanja, propisani Odlukom
NBS o klasifikaciji;
83
Master rad
3. Utvrivanje podkategorija potraivanja, na osnovu ukupne ocene kreditnog

rizika koja je formirana sabiranjem pojedinanih ocena za svaki kriterijum.
Kriterijumi rejtinga za klijente privrede
Interno definisani kriterijumi za podkategorije su:
- Broj dana najdue docnje klijenta u poslednjih 365 dana;
- Broj dana blokade rauna u poslednjih 365 dana;
- Pokazatelj zaduenosti ukupni krediti/kapital;
- Pokazatelj profitabilnosti neto dobitak/poslovni prihodi;
- Pokazatelj finansijske stabilnosti poslovni rezultat uvean za trokove amortizacije i
rezervisanje/ rashodi kamata;
- Instrumeni obezbeenja.
Kriterijmi rejtinga fizika lica
Ukupna ocena za kreditni rizik za potraivanja od fizikih lica utvruju se na osnovu:
- Najdue docnje klijenta u poslednjih 12 meseci;
- Procenta optereenja mesenog neto prihoda sa mesenim kreditnim obavezama;
- Starosti klijenta;
- Kvaliteta instrumenata obezbeenja.
Kontrola kvaliteta bilansne aktive i vanbilansnih stavki
Tabela 7.
Kategorija
klasifikacije
Klasifikovani
iznos
31.12.2007.
Klasifikovani
iznos
31.12.2008.
4.088.562
7.005.480
2.055.656
46.708
% uea
u bruto
rizinoj
aktivi
29,82%
51,08%
14,99%
0,34%
11.241.703
7.776.183
1.732.732
333.810
% uea
u bruto
rizinoj
aktivi
51,84%
35,86%
8,00%
1,54%
A
B
V
G
D
Ukupno
517.609
13.714.015
3,77%
100%
602.328
21.686.907
2,76%
100%
Svi navedeni podaci vezani za proces upravljanja kreditnim rizikom u aanskoj

banci, prikazani su na osnovu podataka dobijenih od zaposlenih u kreditnom
sektoru ove banke.
84
Master rad
ZAKLJUAK
Cilj ovog rada bio je da prikaemo upravljanje kreditnim rizikom u bankarskom
poslovanju na osnovu strune procene finansijskog stanja privrednog subjekta koji
podnosi kreditni zahtev.
Razlog pridavanja velikog znaaja upravljanju kreditnim rizikom jesu negativne
posledice na bankarsko poslovanje usled ne servisiranja kraditnih obaveza dunika
(glavnice i kamate pod ugovorenim uslovima). Uspeno poslovanje banaka ima
pozitivan uticaj i na ekonomski i na drutveni ivot stanovnitva jedne drave.
Kao zakljuak moe se izvesti, da je nemogue apsolutno eliminisati kreditni rizik, jer
svaki kreditni plasman banke prati odreena visina kreditnog rizika, ali mogue je
adekvatnim postupkom njegovog upravljanja svesti ga na minimum.
Sve poslovne banke moraju se pridravati odredbi Zakona o bankama koje se odnose na
identifikovanje, merenje i upravljanje kreditnim rizikom od strane nadlenih organa
banke.
Moe se utvrditi na osnovu prikazanog, da su nadleni organi banke za upravljanje
kreditnim rizikom: Centralni kreditni odbor, Kreditno odeljenje, Odeljenje za poslove
komercijalnog bankarstva/kreditne poslove, dok kreditnu politiku i konanu odluku u
odobravanju pre svega velikih kreditnih plasmana imaju Upravni i Izvrni odbor banke.
Na visinu kreditnog rizika utie pet kljunih faktora, koje kreditni referent mora
proceniti u postupku analize kreditnog zahteva. Analizom faktora kreditnog rizika
procenjuje se njegova visina a samim tim i kreditna sposobnost podnosioca kreditnog
zahteva.
Kljuno mesto u procesu analize kreditne sposobnosti ima analiza finansijskih izvetaja
zajmotraioca. Na osnovu analize finansijskih izvetaja kreditni referent ima uvid u
finansijsko poslovanje u predhodnom periodu zajmotraioca, na osnovu ega procenjuje
njegovu sposobnost da servisira kreditne obaveze. Finansijska analiza zasniva se na :
Bilansu stanja
Bilansu uspeha
Izvetaju o tokovima gotovine
Na osnovu prikazanog utvrujemo, da kreditni referent na osnovu odgovarajuih

pokazatelja bilansa stanja procenjuje vrednost imovine kao i izvore sredstava datog
privrednog subjekta na odreen dan, dok na osnovu pokazatelja bilansa uspeha
procenjuje uspenost poslovanja odnosno poslovni i finansijski prihod i rashod u
jednom obraunskom periodu.
Banka u cilju dobijanja realnih podataka poslovanja zajmotraioca zahteva da joj se u
sklopu kredinog zahteva dostave finansijski izvetaji nad kojima je izvrena revizija od
85
Master rad
strane ovlaenog eksternog revizora za predhodne dve, odnosno tri poslovne godine
datog preduzea. Revizija finansijskih izvetaja vri se na osnovu zakonom propisanih
meunarodnih raunovodstvenih standarda.
Veliki znaaj u analizi finansijskog stanja zajmotraioca imaju pokazatelji tokova
gotovine s obzirom da smo utvrdili da se kredit jedino i iskljuivo otplauje gotovinom.
Analizom tokova gotovine banka sagledava gotovinske tokove iz poslovnih aktivnosti,
aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja preduzea.
Stanje neto obrtnog kapitala (fonda) ima veliki uticaj na finansijsku a samim tim i
kreditnu sposobnost preduzea zajmotraioca. Uspeno poslovanje svakog preduzea
zavisi od fonda obrtnih sredstava jer bez njih nema proizvodnje a samim tim nit prodaje,
odnosno gotovine. Analizom neto obrtnog fonda kreditni referent predvia dugorono
finansijsko stanje preduzea zajmotraioca.
Racio analizom, odnosno stavljanjem u odnos odgovarajuih pozicija finansijskih
izvetaja, dobijaju se odreeni pokazatelji na osnovu kojih se sagledava finansijsko
stanje podnosioca kreditnog zahteva. Pre odobravanja kredita od izuzetnog je znaaja
proceniti likvidnost poslovanja zajmotraioca, kako bi se utvrdila njegova mogunost
servisiranja dospelih obaveze. Pored procene likvidnosti zakljuili smo da je vano
proceniti: profitabilnost, zaduenost, solventnost, devizne efekte, trinu vrednost kao i
obrt sredstava datog preduzea. Utvrdili smo da je za procenu kreditne sposobnosti,
neophodno i projektovanje finansijskih tokova poslovanja preduzea zajmotraioca,
kako bi se predvidelo budue poslovanje zajmotraioca. Kreditni referent unoenjem
odgovarajuih indikatora dobijenih finansijskom analizom u kompjuterski softver moe
meriti kreditni rizik (tzv. Credit skoring modeli) kako bi predvideo mogue bankrotstvo
zajmotraioca. Poznati Credit skoring modeli koji se mogu koristiti su Z - skor model i
KMV model.
Banka na osnovu kreditne sposobnosti klijenta klasifikuje svoju rizinu aktivu u pet
kategorija (A, B, C, D, E) gde svaka od njih zahteva odreeno rezervisanje odnosno
adekvatnost kapitala. Banka u cilju ouvanja svoje likvidnosti i solventnosti odnosno
celokupnog poslovanja, mora obezbediti odreen iznos rezervi odnosno kapitala koji e
u sluaju nastana kreditnog rizika pokriti gubitke banke i omoguiti joj kontinuirano
poslovanje. Pokrivanje kreditnog rizika kojim se banka izlae adekvatnim iznosom
kapitala odreeno je Bazelskim sporazumima I i II.
Bazelskim sporazumom I donetim od strane Bazelskog komiteta za superviziju banaka
1988. godine propisan je meunarodni sporazum o kapitalu banaka. Zbog nedostataka
Bazelskog sporazuma I, Bazelski komitet za superviziju banaka propisuje Bazelski
sporazum II, koji se zasniva na tri stuba na osnovu kojih se upravlja kapitalom banke.
Bazel II za razliku od Bazela I poveava osetljivost banke na kreditni rizik, uvodi
kapitalni zahtev u odnosu na operativni rizik dok tretman trinog rizika ostaje
nepromenjen.
Na osnovu prikazanog moe se zakljuiti, da Bazelskim sporazumom II banka poveava
osetljivost prema rizicima kojima je izloena i time poveava rezerve kapitala kojima
obezbeuje svoje poslovanje i u sluaju gubitaka. Primenom Bazela II, vri se poveana
kontrola bankarskog poslovanja od strane supervizora, poveava se trina disciplina,
86
Master rad
odnosno zahteva se transparentnost informacija na finansijskom tritu pre svega

banaka koje koriste Bazel II, a sve u cilju ouvanja stabilnog bankarskog a time i
finansijskog sistema pioslovanja.
Narodna banka Srbije poela je sa implementacijom Bazela II na preporuku Bazelskog
komiteta od kraja 2007. godine.
Strunom analizom validnih finansijskih izvetaja, organi banke odgovorni za
upravljanje kreditnim rizikom, mogu kreditni rizik svesti na minimum i time uticati na
uspeno kontinuirano poslovanje banke, od ega sigurno zavisi i uspeh celokupne
privrede.
Krediti su neophodni za ekonomski i drutveni razvoj jedne zemlje! Mora se uspostaviti
poverenje meu bankama i njenim klijentima!
87
Master rad
LITERATURA
1. Aragon G A. : Financial Management, Allin and Bacon, Boston 1989.
2. Bakovi R : Kreditni biro, Udruenje banaka Srbije, Beograd, 2006.
3. Bara S, Ivani M, Staki B, Hadi M.: Poslovno bankarstvo, Univerzitet
Singidunum, 2005.
4. Barjaktarovi L.: Upravljanje finansijskim rizicima , Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2009.
5. Bessis J.: Risk management in banking John Wiley&Sons, 2002.
6. Bogavac-Cvetkovi N.: Finansijska analiza preduzea, Megatrend Univerzitet,
Beograd, 2009.
7. Bogeti P. : Bonitet i analiza finansijskog poloaja firmi, Zbornik radova, Bar,
1991.
8. Brajovi-Bratanovi S. : Analiza i upravljanje bankovnim rizicima , Mate,
Zagreb, 2006.
9. irovi M.: Bankarstvo, Nauno drutvo Srbije, 2007.
10. Dragojevi P.Dragutin,: Primenjena revizija u privredi i javnom sektoru,
Beograd, 2007.
11. uki ., Bjelica V., Risti .: ,,Bankarstvo, Ekonomski fakultet, 2004.
12. uki .: Upravljanje rizicima i kapitalom banke, Beogradska berza, 2007.
13. uki .: Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.
14. Golijanin, M.,: Bankarstvo Jugoslavije, Privredni pregled, Beograd, 1979.
15. Greuning H Van, Brajovi S.: Analiza i upravljanje bankovnim rizicima,
Mate, Zagreb, 2006.
16. Greuning H. Van: Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja , Mate,
17. Hadi M.: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
18. Ivani M.: Upravljnje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
19. Ivani M., Jeremi Lj.: Osnovi finansija, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2006.
20. Ivanievi M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.
21. Ivanovi P.: Teorija novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad,
2005.
22. James C, Van Horne : Finansijsko upravljanje i politika, Mate, Zagreb, 1997.
23. Jazi V.: Rizici u bankarskom poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2008.
24. Joksimovi-arki N.: Upravljanje finansijama, Fakultet organizacionih
nauka, Beogrd, 2009.
25. Kapor P.: Bankarstvo, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.
26. Kastratovi M., Markovi V.: Poslovne finansije, Visoka poslovna kola
strukovnih studija , Valjevo, 2009.
27. Kneevi, G.: Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2009.
88
Master rad
28. Kradinac- Slovi I. : Revizija i krizni menadment, Fineks, Beograd, 2005.

29. Krsti B.: Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Ni, 2001.
30. Krsti B., Marinkovi S.: Finansijski rizici u bankarstvu, Ekonomski fakultet
Ni, Ni, 2004
31. Luki R.: Bankarsko raunovodstvo , Ekonomski fakult, Beograd, 2009.
32. Narodna Banka Srbije, : Prirunik za upravljanje kreditnim rizikom, 2004.
33. Pavlovi V.: Teorija i analiza bilansa, Megatrend Univerzitet, 2008.
34. Peji L.: Ocena boniteta preduzea, Privredni pregled, Beograd, 1991.
35. Perovi J ., Andrijaevi M.: Teorija i analiza bilansa, Megatrend univerzitet,
Beograd, 2009.
36. Privredni savetnik, Maj, 2010.
37. Radovanovi R.: Analiza poslovanja preduzea, Savremena administracija,
Beograd, 1993.
38. Rankovi M. Jovan: Upravljanje finansijama preduzea, Beograd, 1989.
39. Rankovi M. Jovan: Upravljanje finansijama preduzea, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2004.
40. Rodi J.: Teorija i analiza bilansa, Privredni pregled, Beograd, 1990.
41. Rodi J., Filipovi M.: Poslovne finansije, Beogradska poslovna kola,
Beograd, 2008.
42. Rose S.P.: Menadment komercijalnih banaka, Mate, Zagreb, 2003.
43. Stanii M, Stanojevi Lj.: Revizija u bankarstvu , Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2007.godina
44. Stanii M., Stanojevi Lj.: Evaluacija i rizik, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2008.
45. Stevanovi N., Malini D., Milievi V.: Upravljako raunovodstvo,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.
46. Stevanovi N., Malini D., Milievi V.: Upravljako raunovodstvo,
47. ivkovi A., Stanki R., Krsti B.: Bankarsko poslovanje i platni promet,
48. Vunjak N.M., Kovaevi L.D. : Poslovno bankarstvo, Proleter, Subotica,
2002.
Neautorizovani izvori
Bankar
Ekonomist
Ekonometar
Zakon o Narodnoj banci Srbije ( Slubeni glasnik RS, br.72/2003, 55/2004)
Zakon o bankama ( Slubeni glasnik RS, br. 107/2005)
Zakon o raunovodstvu i reviziji ( Slubeni glasnik RS, br. 46/2006 i 111/2009)
89
Master rad
Elektronski izvori
1.
2.
3.
4.
5.
www. apr.gov.rs
www. bis.org.
www. ekonomistonline.co.rs
www. nbs.rs
www. worldbank.org
90
Master rad
PRILOZI
BILANS STANJA
na dan 31.12.2008. godine
- u hiljadama dinara
Grupa rauna,
raun
POZICI JA
AOP
Napomena
broj
Iznos
Tekuca
godina
5
Prethodna
godina
AKTIVA
A. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009)
001
00
I NEUPLACENI UPISANI KAPITAL
002
012
II. GOODWILL
003
III. NEMATERIJALNA ULAGANJA
004
IV. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I

BIOLOKKA SREDSTVA (006+007+008)
005
020, 022, 023,

026, 027 (deo).
028 (deo), 029
1 Nekretnine, postrojenja i oprema
006
024, 027(deo),
028(deo)
2. Investicione nekretnine
007
01 bez 012
021, 025, 027

3 Bioloka sredstva
(deo), 028 (deo)
55137
51703
42643
42224
42643
42224
12494
9479
008
V. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI

(010+011)
009
030 do 032, 039

1. Ucea u kapitalu
(deo)
010
27
27
033 do 038, 039

2. Ostali dugoroni finansijski plasmani
(deo) minus 037
011
12467
9452
B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015)
012
231941
126746
I. ZALIHE
013
60255
33195
II. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI

SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVUA
014
III. KRATKOROCNA POTRAZIVANJA,

PLASMANII GOTOVINA (016+017+018+019+020)
015
171686
93551
016
125881
58415
2. Potraivanja za vise plaen porez na dobitak
017
874
874
23 minus 237
3. Kratkoroni finansijski plasmani
018
33480
21559
24
4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina
019
10641
12469
10 do 13, 15
14
20, 21 i 22, osim

1. Potraivanja
223
223
91
Master rad
lznos
Grupa rauna,
raun
1
27 i 28 osim 288
288
29
88
POZICI JA
2
5. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska
razgranienja
AOP
Napomena
broj
Tekua
godina
Prethodna
godina
020
810
234
V. ODLOENA PORESKA SREDSTVA
021
117
G. POSLOVNA IMOVINA (001+012 +021)
022
287195
178449
D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA
023
. UKUPNA AKTIVA (022+023)
024
287195
178449
E. VANBILANSNA AKTIVA
025
134709
105514
4950
4950
1382
1382
128377
99182
152486
72935
PASIVA
A.KAPITAL
(102+103+104+105+106-107+108-109-110)
101
30
I. OSNOVNI KAPITAL
102
31
II NEUPLAENI UPISANI KAPITAL
103
32
III. REZERVE
104
IV. REVALORIZACIONE REZERVE
105
332
V. NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU

HARTIJA OD VREDNOSTI
106
333
VI. NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU

HARTIJA OD VREDNOSTI
107
34
VII. NERASPOREENI DOBITAK
108
35
VIII. GUBITAK
109
IX. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE
110
B. DUGOROCNA REZERVISANJA I
OBAVEZE (112+113+116)
111
40
I. DUGOROCNA REZERVISANJA
112
41
II. DUGOROCNE OBAVEZE (114+115)
113
1. Dugorocni krediti
114
2 Ostale dugorone obaveze
115
III KRATKOROCNE OBAVEZE

(117+118+119+120+121+122)
116
1 Kratkorone finansijske obaveze
117
330 i 331
037 i 237
414, 415
41 bez 414 i 415
42, osim 427
92
47254
47254
105232
72935
28290
24180
Master rad
lznos
Grupa rauna,
raun
POZICI JA
AOP
Napomena
broj
Tekua
godina
Prethodna
godina
2 Obaveze po osnovu sredstava namenjenih

prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja
118
43 i 44
3. Obaveze iz poslovanja
119
75406
46278
45 i 46
4 Ostale kratkorone obaveze
120
1448
252
5 Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i

47, 48 osim 481 i
ostalih javnih prihoda i pasivna vremenska
49 osim 498
razgranienja
121
88
2225
287195
178449
427
481
6 Obaveze po osnovu poreza na dobitak
122
498
V. ODLOENE PORESKE OBAVEZE
123
G. UKUPNA PASIVA (101+111+123)
124
D. VANBILASNA PASIVA
125
89
93
Master rad
BILANS USPEHA
u periodu od 01.01.2008. do 31.12.2008. godine
Grupa rauna,
raun
POZ I C IJ A
AOP
Napomena
broj
1. POSLOVNI PRIHODI (202+203+204205+206)
201
LPrihodi od prodaje
202
62
2 Prihodi od aktiviranja uinaka i robe
203
630
3. Povecanje vrednosti zaliha uinaka
204
631
4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
205
5. Ostali poslovni prihodi
206
II. POSLOVNI RASHODI (208 DO 212)
207
50
1. Nabavna vrednost prodate robe
208
51
2 Trokovi materijala
52
54
Iznos
Tekua
godina
5
Prethodna
godina
6
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG

POSLOVANJA
60 i 61
64 i 65
304242
358264
304242
358180
84
255008
304091
8320
14648
209
10
145753
205566
3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali licni

rashodi
210
11
38586
28496
4. Troskovi amortizacije i rezervisanja
211
12
3844
3027
5. Ostali poslovni rashodi
212
13
58505
52354
III. POSLOVNI DOBITAK (201-207)
213
49234
54173
IV. POSLOVNI GUBITAK (207-201)
214
66
V. FINANSIJSKI PRIHODl
215
14
14440
1668
56
VI. FINANSIJSKI RASHODI
216
15
14103
3357
67 i 68
VII. OSTALI PRIHODI
217
16
353
6253
57 i 58
VIII. OSTALI RASHODI
218
17
13524
2660
36400
56077
53 i 55
IX. DOBITAK IZ REDOVNOG

POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
(213-214+ 215-216+217-218)
X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
PRE OPOREZIVANJA (214-213- 215+216217+218)
219
220
69-59
XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE

SE OBUSTAVLJA
221
59-69
XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE

SE OBUSTAVLJA
222
94
Master rad
Grupa rauna,
raun
POZIC I J A
AOP
Napomena
broj
B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (219220+221-222)
223
V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220219+222-221)
224
Iznos
Tekuca
godina
Prethodna
godina
18
36400
56077
19
117
20
36517
G. POREZ NA DOBITAK
721
1. Poreski rashod perioda
225
722
2. Odloeni poreski rashodi perioda
226
722
3 Odloeni poreski prihodi perioda
227
723
D. Isplaena lina primanja poslodavcu
228
Dj. NETO DOBITAK (223- 224- 225- 226+ 227228)

E. NETO GUBITAK (224- 223+ 225+ 226- 227 +
228)
229
230
. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA

MANJINSKIM ULAGACIMA
231
Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA

VLASNICIMA MATICNOG PRAVNOG LICA
232
I. ZARADA PO AKCIJI
1. Osnovna zarada po akciji
233
2. Umanjenja (razvodnjena) zarada po akciji
234
95
56077
Master rad
IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

u periodu od 01.01.2008. do 31.12.2008. godine
POZ I C IJ A
AOP
Iznos
Tekua
Prethodna
godina
godina
3
4
V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3)
301
288404
397850
1. Prodaja i primljeni avansi
302
285458
396028
2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti
303
1013
213
3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja
304
1933
1609
II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja ( 1 do 4 )
305
253519
357234
1. Isplate dobavljaima i dati avansi
306
201039
314687
1.
Zarade, naknade zarada i ostali lini rashodi
307
41936
28496
2.
Plaene kamate
308
5280
1656
3.
Porez na dobitak
309
4.
Plaanje po osnovu ostalih javnih rashoda
310
5264
12395
III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I-II)
311
34885
40616
IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II-I)
312
480
142
480
142
3240
48191
3240
26632
B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

I. Priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (1 do 5)
313
1. Prodaja akcija i udela (neto priliv)
314
2. Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema i

biolokih sredstava
315
3. Ostali finansijski plasmani (neto priliv)
316
4. Primljene kamate iz aktivnosti investiranja
317
5. Primljene dividende
318
II.
319
Odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (1 do 3)
1. Kupovina akcija i udela (neto odliv)
320
2. Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i

biolokih sredstava
3. Ostali finansijski plasmani (neto odliv)
321
322
III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (I-II)
323
IV. Neto odliv gotovine iz aktivnoti investiranja (II-I)
324
96
21559
2760
48049
Master rad
Iznos
POZ I C IJ A
AOP
Tekua
godina
3
Prethodna
godina
4
V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 3)
325
51136
2847
1. Uveanje osnovnog kapitala
326
2. Dugoroni i kratkoroni krediti (neto prilivi)
327
51136
19191
3. Ostale dugorone i kratkorone obaveze
328
III. Odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 4)
329
1. Otkup sopstvenih akcija i udela
330
2. Dugoroni i kratkoroni krediti i ostale obaveze (neto odliv)
331
3. Finansijski lizing
332
4. Isplaene dividende
333
III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (I-II)
334
IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja
335
34941
G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE (301+313+325)
336
340248
426462
D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE (305+319+329)
337
343064
415989
92891
86305
78983
7322
338
E. NETO ODLIVI GOTOVINE (305+319+329)
339
2816
. GOTOVINA NA POETKU OBRACUNSKOG PERIODA
340
12469
. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERACUNA

GOTOVINE
I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERACUNA
GOTOVINE
J. GOTOVINA NA KRAJU OBRACUNSKOG PERIODA
(338-339+340+341-342)
341
988
97
10564
17906
. NETO PRILIVI GOTOVINE (336-337)
10473
342
343
10564
2563
567
10641
12469

MR - Finansijska Analiza Kao Instrument Upravljanja Kreditnim Rizikom

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Finansijska Analiza Kao Instrument Upravljanja Kreditnim Rizikom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM BEOGRAD

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

1. Definisanje kreditnog rizika i kreditne sposobnosti....................................

1.1. Faktori kreditnog rizika........................................................................

1.2. Kategorije klasifikovanja rizine aktive...............................................

2. Regularna tela banke u upravljanju kreditnim rizikom................................

1. Podnoenje kreditnog zahteva......................................................................

2. Struktura finansijskog izvetaja...................................................................

2.1. Bilans stanja u analizi finansijskih izvetaja.........................................

2.2. Bilans uspeha u analizi finansijskih izvetaja.......................................

2.3. Izvetaj o tokovima gotovine................................................................

2.4. Izvetaj o promenama na kapitalu........................................................

2.5. Napomene kao predmet analize............................................................

2.6. Statistiki aneks....................................................................................

4. Revizija finansijskih izvetaja.....................................................................

1. Opta analiza finansijskih izvetaja..............................................................

2. Racio analiza finansijskih izvetaj ...............................................................

2.1. Pokazatelji likvidnosti..........................................................................

2.2. Pokazatelji solventnosti........................................................................

2.3. Pokazatelji zaduenosti ........................................................................

2.4. Pokazatelji rentabilnosti........................................................................

2.5. Pokazatelji deviznih efekata.................................................................

2.6. Racio analiza obrta...............................................................................

2.7. Pokazatelji trine vrednosti..................................................................

3. Cash flow analiza finansijskih izvetaja.......................................................

3.1 Funds flow..............................................................................................

4. Analiza neto obrtnog fonda..........................................................................

5. Finansijski i poslovni rizik preduzea..........................................................

6. Projektovanje finansijskih tokova ...............................................................

6.1. Analiza osetljivosti.................................................................................

6.2. Analiza plana anuiteta...........................................................................

7. Credit skoring modeli..................................................................................

7.1. Z- skor model......................................................................................

7.2. KMV pristup......................................................................................

1. Bazelski sporazum I.......................................................................................

2. Bazelski sporazum II.....................................................................................

IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE...........................................................

Banke predstavljaju finansijske institucije koje se u osnovi bave kreditno depozitnim

Banka di Genova, osnovana 1320. godine

Casa di Sant Georgio, osnovana 1407. godine

Banka of England, emisiona banka Engleske osnovana 1604. godine

Banka de France, emisiona banka Francuske osnovana 1800. godine

Prva srpska banka, osnovana 1869. godine

Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije, osnovana 1883. godine

Golijanin M., Bankarstvo Jugoslavije, Privredni pregled, Beograd, 1979., str. 18

Kreditni rizik i kreditna sposobnost

Finansijska analiza u kreditnom procesu

Analiza finansijskih izvetaja

1. DEFINISANJE KREDITNOG RIZIKA I KREDITNE

verovatnoe gubitka ili izloenost gubitka;

Rizici kojima je izloeno bankarsko poslovanje prema standardnoj meunarodnoj

Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva skup postupaka vezanih za njegovo

Tree, ekonomski default nastaje kada ekonomska (trina) vrednost aktive

Upravljanje kreditnim rizikom od kljunog je znaaja za ouvanje kapitala i postizanje

Kapor P., Bankarstvo, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2007., str. 91

Kreditna sposobnost zajmotraioca

ostvaruje pozitivan finansijski rezultat;

nema nepokriven gubitak po zavrenom raunu iz predhodne godine;

ima mogunost da vrati kredit u roku;

ima uredno finansijsko poslovanje;

ima aurno knjigovodstveno stanje;

svoju imovinu i obaveze iskazuje po stvarnoj vrednosti u skladu sa vaeim

racionalno koristi raspoloiva sredstva i postie zadovoljavajui koeficijent

namenski koristi ranije odobrene kredite;