Preduzee je osnovni privredni subjekt (organizacija), koji se osniva radi sticanja dobiti.

Ciljna funkcija prduezea je dobit (profit). Ovo karakterie sve pravne forme preduzea.
Preduzeima koja obavljaju delatnost od opteg interesa svojstveno je da, pored ove ciljne
finkcije, mogu imati i sekundarnu ciljnu funkciju. Ona se sastoji u zadovoljavanju potreba
korisnika usluha iz obavljanja ove delatnosti. Nije iskljueno da se preduzea osnivaju radi
utede trokova svojim osnivaima, bez obzira na to to privredno zakonodavstvo to
izriito ne predvia. U pitanju su: istraivanja trita, istraivanja nalazita odreenih
zajednikih funkcija i slino.

Profit direktno oznaava isti dobitak, odnosno zaradu, tj. pozitivnu razliku u odnosu
uloeno-dobiveno.
Pojam preduzea
Preduzea organizuju proizvodnju, nude na tritima odreene koliine roba (gotovih
proizvida), nastojei da maksimiziraju svoje dobiri. Kada odluuju o proizvodnji ponudi,
preduzea nastoje da svoje prozvode (usluge) prodaju po takvim cenama, kako bi pokrili
cene kotanja (odnos ukupnih trpkova proizvodenje i prometa po jedinici proizvoda) i
ostvarili odreeni iznos dobiti (na primer, u vrednosti 10% cene kotanja). Preduzea se
uzdravaju od smanjivanja cena, jer to mogu uraditi i konkurenti. Tima mogu vie izgubiti
nego dobiti. Ovakvo ponaanje preduzea svojstveno je privredama sa izraenom
konkurencijom i bez znaajnih inflatornih i monoplistikih tendencija.
Osnovna obeleja preduzea su:
preduzee ima svoju ekonomiju;
ekonomiju ostvaruje u okruenju sa kojim je u permanentnoj komunikaciji;
preduzee je sloen, dinamiki, ekonomski sistem;
preduzee je poslovno-finansijski entitet, te se kao takav rukovodi, pre svega, poslovnofinansijskim ciljevima;
procesima i pojavama u preduzeu upravlja kompetentan menadment.
Kada kaemo da je preduzee privredno-pravno lice, to znai da je ono samostalno
u procesu privreivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima drutvene zajednice.

Privredno lice preduzea nastaje udruivanjem privrednih linosti lanova radnog

kolektiva, radi izvravanja datog zadatka u procesu drutvene reprodukcije.
Pravno lice preduzea ispoljava se u njegovom odnosu kako prema lanovima

radnog kolektiva tako i prema drugim preduzeima i prema drutvenoj zajednici.

Ispunjavanje odreenih prava i obaveza ispoljava pravnu sposobnost preduzea, dok
privreivaka delatnost ini njegovu poslovnu sposobnost.

Oblici organizovanja preduzea

Prema ovom kriterijumu preduzea se dele na:

1.Privredna ili trgovaka drutva:

drutva lica:
ortako
komanditno

2.Drutva kapitala:
akcionarska drutva
drutva sa ogranienom odgovornou
3.Javna preduzea
4.Inokosna preduzea (radnje)
5.Zadruge
6.Korporacije
7.Holdinzi
8.Poslovna udruenja

Oblici organizovanja preduzea se pre svega razlikuju po tome:

ko je osniva preduzea,
na koji nain se obezbeuju sredstva za poslovanje preduzea,
na koji nain osnivai preuzimaju obaveze preduzea,
kako se upravlja preduzeem,
kako se vri raspodela ostvarenih rezultata.
Prema ovim karakteristikama, ako posebni organizacioni oblici pojavljuju se:
ortako srutvo,

 komanditno drutvo,
drutvo sa ogranienom odgovornou,
akcionarsko drutvo.

Vlasnik sredstva uz svojinski rizik bira i tip preduzea za koji smatra da e mu

najuspenije omoguiti maksimizaciju dobiti. Svaki tip preduzea ima svoja univerzalno
prihvaena svojstva, koja ga ine atraktivnim pod odreenim uslovima. Kombinacijom
relevantnih momenata (odnos raspoloivih i potrebnih stedstava, stepen rizika ulaganja,
oekivana dobit, mogue zakonske olakice i sl.) vlasnik bira onaj tip preduzea koji mu u
datom momentu najvie odgovara, sa mogunou da ga kasnije relativno lako
transformie u neki drugi tip za koji proceni da je perspektivniji.
Pri transformaciji preduzea iz jednog organizacionog oblika u drugi nije neophono
vriti likvidaciju postojeeg preduzea.

OBLICI ORGANIZOVANJA
PREDUZEA

DRUTVA LICA

DRUTVA KAPITALA

ORTAKO DRUTVO

AKCIONARSKO DRUTVO

KOMANDITNO DRUTVO

DRUTVO SA OGRANIENOM
ODGOVORNOU

Slika 2. Oblici organizovanja preduzea

Ortako drutvo

Ortako drutvo nastaje udruivanjem dva ili vie fizikih lica, u nameri da pod
zajednikom firmom, uz neogranienu solidarnu odgovornost svih lanova za obaveze
drutva, obavljaju neku privrednu delatnost. U sluaju neuspeha u poslovanju celokupna
imovina svih lanova ovog drutva ulazi u fond za pokrivanje postojeih obaveza.
lanovi uestvuju u dobiti drutva i snoaju gubitaka srazmerno svojim ulozima i u
skladu sa ugovorom o osnivanju. To znai da ukoliko fondovi preduzea ne bi bili dovoljni
za pokrie potraivanja, za to bi se koristila lina svojina lanova drutva.

1.4.2. Komanditno drutvo

Komanditno drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie lica radi
obavljanja delatnosti pod zajednikom firmom. Specifinost ovog drutva je podela
imovinske odgovornosti za obaveze drutva. Odgovornost je ugovorom regulisana tako da
nekoliko lanova odgovaraju drutvu celokupnom svojom imovinom (solidarno
neogranieno), predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima.
To su tzv. komplementari. Ostali lanovi drutva odgovaraju do visine sredstava
uloenih u drutvo, tj. solidarno ogranieno. Oni se nazivaju komanditori. Komplementar
moe biti samo fiziko lice, a komanditor i fiziko i pravno lice.

1.4.3. Akcionarsko drutvo

Akcionarsko drutvo je drutvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja
izdavanjem akcija. Osnivai akcionarskog drutva utvruju iznos sredstava koja su
potrebna za osnivanje i rad drutva (osnovna glavnica). Drutvo se moe osnovati
otkupom svih akcija prilikom osnivanja (simultano osnivanje) ili upuivanjem javnog poziva
za otkup akcija (sukcesivno osnivanje).
Akcija (deonica) jeste hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen vlasnik uloio
odreena sredstva u dato preduzee, a iznos tih sredstava ini nominalnu vrednost akcija.
Na osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu kapitala
u ukupnom kapitalu, uestvuje u raspodeli ukupne dobiti (dividende), u upravljanju
akcionarskim preduzeem i u raspodeli imovine u sluaju likvidacije akcionarskog
preduzea.
Stvarna vrednost akcija zavisi, pre svega, od uspenosti poslovanja akcionarskog
drutva. Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeuje isplatu visokih dividendi, onda
njihova trina vrednost moe premaiti nominalnu. Takoe vai i suprotno- slabo
poslovanje moe potpuno obezvrediti akcije. Ulaganje u akcije nosi odreeni rizik i stoga je
prihod od akcija jedino zadovoljavajui ukoliko prevazilazi iznos koji bi se za isto vreme
dobio u vidu kamate na uloena sredstva. U emu se sastoji pogodnost, sa aspekta
akcionarskog drutva, pribavljanja sredstava putem akcija?
Preduzee na taj nain dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora da
plaa kamate, kao to bi to moralo sluaju korienja bankarskih kredita, ime bi dodatno
opteretilo svoje poslovanje. Takoe na taj nain se raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose
ga svi akcionari zajedno do iznosa uloenih akcija. Analogno tome, raspodeljuje se i
ostvarena dobit i prenose upravljaka prava na akcionare.

1.4.4. Drutvo sa ogranienom odgovornou

Drutvo sa ogranienom odgovornou je oblik preduzea u koje se udruuje vie
lica (pravnih i/ili fizikih) sa ciljem da pod zajednikom firmom, uz odgovornost ogranienu
na unapred odreeni imovinski ulog, uestvuju u odreenom privrednom poduhvatu radi
koga se drutvo osniva. U sluaju propadanja ovakvog tipa preduzea, poverioci imaju
pravo na nadoknadu iz imovine lanova drutva samo do iznosa uloga koji je dat u
osnivaki fond. Ulozi osnivaa ne moraju biti jednaki, na osnovu ega lanovi ovog drutva
unapred odreuju stepen rizika koji ele da prihvate.
Drutvo sa ogranienom odgovornou je po nainu organizacije i snoenja rizika
najblie akcionarskom drutvu.
Mautim, za razliku od njega, svaki od lanova ima samo jedan ulog i ne moe ga
tako lako prenositi kao to se prenose akcije. Visina uloga obino odreuje uee u
ostvarenoj dobiti, kao i stepen prava u upravljanju drutvom. To se posebno definie
ugovorom o osnivanju drutva.

JAVNA PREDUZEA

Javno preduzee se osniva i posluje u skladu sa saveznim zakonom kojim se

ureuje pravni poloaj preduzea, kao i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od
opteg interesa. Dravni kapital u javnom preduzeu podeljen je na akcije ili udele
odreene nominalne vrednosti i upisuje se u registar. Dravni kapital u javnom preduzeu
ine novana sredstva uloena od strane drave i pravo korienja nad stvarima i pravima
koja su u dravnoj svojini.
Delatnosti od opteg interesa, jesu delatnosti koje su kao takve odreene zakonom
u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije; proizvodnje i prerade uglja;
istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tenog gasa;
prometa nafte i naftnih derivata; eleznikog, potanskog i vazdunog saobraaja;
telekomunikacija; izdavanja slubenog glasila Republike Srbije; informisanja; izdavanja
udbenika; korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja dobara od opteg interesa
(vode, putevi, mineralne sirovine, ume, plovne reke, jezera, obale, banje, divlja), kao i

komunalne delatnosti.
Javna preduzea se osnivaju u oblasti infrastrukture, komunalne delatnosti,
upravljanja dobrima od opteg interesa. Takoe se osnivaju i u oblastima koje su od
stratekog ili posebnog znaaja za Republiku.

INOKOSNA PREDUZEA
inokosno preduzee je izraz koji se koristi za male porodine radnje (trgovine,
kiosci) u kojima rade lanovi porodice. Brzo se registruju, zahtjevaju mala poetna
finansijska sredstva, a vlasnik odgovara neogranieno solidarno linom imovinom. Kada
osniva izae iz preduzea, ono se gasi.
KAFANA KOD MRKELU

ZADRUGE
Zadruga je dobrovoljno udruenje zadrugara u kojem svaki lan sudjeluje
neposredno ikoje zajednikim poslovanjem po naelu uzajamne pomoi unapreuje i
zatiuje svojgospodarski i drugi profesionalni interes, u cilju ostvarenja svoje osobne i
zajednikedobiti zadrugara u skladu sa zakonom i pravilima zadruge.Zadrugar je fizika
osoba koja u cijelosti ili djelomino posluje putem zadruge, tj. onaosoba koja putem
zadruge prodaje svoje proizvode, odnosno usluge, nabavlja proizvodeili koristi usluge
potrebne za obavljanje svoje djelatnosti ili na drugi nain neposrednosudjeluje u
ostvarivanju ciljeva radi kojih je zadruga osnovana. Svojstvo zadrugara stjeese
osnivanjem zadruge ili pristupanjem zadruzi.Seljako gospodarstvo poduzetnikog tipa
nezamjenjiv je temelj razvitka hrvatske poljoprivrede. Seljaka gospodarstva, medutim, ne
mogu ostati izolirani gospodarskisubjekti. Zato se ona svugdje u razvijenom svijetu, a to
mora vrijediti i za Hrvatsku,udruuju u dva tipa svojih asocijacija. Kada ele unaprijediti
proizvodnju nagospodarstvu, seljaci se udruuju u zadruge. Zadruge su poslovne tvrtke.
Za ostvarivanjeirih interesa, osnivaju interesne, profesionalne i sindikalne udruge koje
nisu gospodarskisubjekti. Dakle, nema suprotstavljanja izmeu zadruge i udruge jer i
jedna i druga suneposredni oblik organiziranja seljaka. Zadruga je udruenje ali i pravnogospodarskisubjekt dok je udruga samo udruenje i ne moe se baviti poslovanjem.
Hrvatski zadrunisavez prvi je inicirao osnivanje udruga jo 1990. godine.Seljak se
udruuje u zadrugu radi trita. Da bi doao do trita mora investirati u doradu, preradu,
hladnjae, trgovaku infrastrukturu, a to ne moe uspjeno uraditi svako
seljakogospodarstvo ponaosob jer su u pravilu prema (presitna) da bi samostalno izlazili
natrite. To je osnovni razlog da se grade zadrune vinarije, uljare, mljekare, hladnjae i
sl.Zadruga kao oblik udruivanja nudi najvecu stabilnost i sigurnost proizvoau.
Ulogazadruge je prijem i osiguranje plasmana proizvoda poljoprivrednog proizvoaa.
To e senajlake osigurati ako zadruga moe za vie proizvoaa organizirati preradu
njegovesirovine, odnosno proizvodnju gotovog ili barem poluporoizvoda. Time bi se
ublaiosezonski pritisak na trite, ujednaile bi se cijene tijekom godine i stabilizirala
ponuda i potranja. Poveao bi se uz cijenu i obrt kapitala koji sadanju
poljoprivrednu proizvodnju ograniava.Ako Zakonom o zadrugama nije drukije propisano
na zadruge se primjenjuju propisikojima se ureuju obvezni odnosi u ortakluku.Zadruga je

pravna osoba i upisuje se u sudski registar.Zadruga svojstvo pravne osobe stjee upisom
u sudski registar