IMELA

Imela raste kao zimzeleni grm koji se pomocu sitnih korena iri po listopadnom drvecu,
jelama, borovima i vockama. Njezine sisaljke prodiru u drvo odakle siu hranjive
sokove, iako je zahvaljujuci vlastitom hlorofilu i suncevoj svjetlosti i sama sposobna da
se prehranjuje. Stabiljka je drvenasta, utozelene boje, a takva ostaje i tokom zime. Iz
stabiljke izlaze uckasti cvetovi. Ova velicanstvena lekovita biljka cveta na samom
pocetku proleca, a plodovi sazrevaju u zimu ili pocetkom sledece godine. Plod je nezna i
prozirna, loptasta bobica, obavijena cvrstom opnom koja obuhvata sluzavu, lepljivu
masu i jednu do tri svetlozelenkaste semenke.
Malo je biljaka kojima se u prolosti pripisivalo toliko lekovitih svojstava i simbolickih
znacenja kao imeli. Stari Germani i Gali slavili su je kao svetu biljku. Hipokrat i Plinije
smatrali su je delotvornim lekom protiv vrtoglavice, tumora i padavice. U srednjem
veku Sv. Hildegarda preporucivala je imelu protiv srcanih bolesti. Poznati fitoterapeut,
upnik Kneipp koristio ju je protiv krvarenja, bolesti krvotoka i kod enskih tegoba. U
Engleskoj i SAD-u jo je i danas nezaobilazan boicni i novogodinji ukras. U naem
narodu postoji verovanje da pod onom leskom, na kojoj izraste imela (to se, inace,
veoma retko dogaa), lei zmija sa dragim kamenom na glavi, i drugo nebrojeno blago.
U drugoj varijanti, ispod takve leske sklupcala se bela zmija i pored nje zlatna jabuka.
Ako bi covek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao imelu, skuvao je i caj popio, svaka
bi mu travka kazala za kakve bolesti je lek? to je veciti san svih travara, od kako je
sveta i veka.
Imela sadri zelenu smolu, etericno ulje, masno ulje, gumu, vosak, flavonske
heterozide i dr.

Lekovita svojstva imele

Strucno pripremljena u malim
potencijama, najdragoceniji
je regulator krvnog pritiska, rada srca, cirkulacije, metabolizma, hormonalnih
poremecaja i drugim recima svih procesa u organizmu. Imela je prirodni lek
protiv glavobolja, vrtoglavica, grceva, teskobe,srcanih smetnji, napada angine
pektoris,arterioskleroze, zamora, straha, gubitka volje i slicno. Imela ima diureticko

delovanje, pospeuje mokrenje, pa je vrlo korisna u slucajevima zadravanja mokrace,

reume, mokracnih kamenaca, bubrenih tegoba i sl. Kao i u prolosti, i danas se koristi
protiv epilepsije, histerije, hronicnih grceva, astme, spoljanjeg i unutranjeg krvarenja.
Osim toga, delotvorna je i kod degenerativnih upalnih bolesti zglobova, skleroze,
klimaktericnih tegoba, cisti krv, podstice rad guterace, pomae kod nesanice i umova
u uima. Imela se nekada davno koristila u lecenju tumora a u dananje vreme
upotrebljava se kao lek koji titi od raka i deluje antikancerogeno. U svakom slucaju
imela prociscava organizam i pomae da se borimo protiv raznih bolesti.
Ne preporucuje se vlastita priprema imele za lek, jer je ona u prevelikim kolicinama
otrovna. Narocito su opasne njezine bobice.
Zvanicna medicina smatra imelu otrovnom ili bar skodljivom biljkom. Narodna
medicina, medjutim, ne preza da upotrebi bobice imele, na razlicite nacine
pripremljene. tavise, prica se da poneku sirovu bobicu imele na narod daje cak i deci
za jacanje.
Ono to je u potpunosti provereno, jeste njena delotvornost kod problema sa krvnim
pritiskom. Koricenjem biljnih ekstrakata s imelom za sniavanje krvnog pritiska na
prirodan nacin cete postici eljene efekte.